Авикипедиа abwiki https://ab.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%85%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%83_%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D2%9F%D1%8C%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.18 first-letter Амедиа Цастәи Ахцәажәара Алахәыла Алахәыла ахцәажәара Авикипедиа Авикипедиа ахцәажәара Афаил Афаил ахцәажәара Амедиавики Амедиавики ахцәажәара Ашаблон Ашаблон ахцәажәара Ацхыраара Ацхыраара ахцәажәара Акатегориа Акатегориа ахцәажәара TimedText TimedText talk Амодуль Амодуль ахцәажәара Event Event talk Октавиан Август 0 5953 173160 173036 2026-09-03T13:32:11Z Fraxinus.cs 8381 викификация, оформление, шаблон 173160 wikitext text/x-wiki {{Акарточка аполитик |ахьӡ = Гаи Иули Цезар Октавиан Август |даҽа ахьӡ = {{lang-la|Gaius Iulius Caesar Octavianus Augustus}} |афото = Augustus Prima Porta Louvre Ma1247 n2.jpg |амаҵура = [[Римтәи аимператор]] |абираҟ = SPQR sign.png |абираҟ2 = Aquila Romana.png |инаркны = {{date|16|1|ҳ. ҟ. 27}} |рҟынӡа = {{date|19|8|14}} |аԥхьа иҟаз = [[Второй триумвират|Аҩбатәи атриумвират]] |аҭынха = [[Тиберий|Тибери]] |амаҵура2 = [[Римтәи Ареспублика]] [[Триумвират|атриумвир]] |абираҟ2 = SPQR sign.png |инаркны2 = {{date|27|11|ҳ. ҟ. 43}} |рҟынӡа2 = {{date|27|11|ҳ. ҟ. 32}} |еиманы2 = [[Марк Эмилий Лепид (триумвир)|Марк Емили Лепид]] <br><small>(43 — 36 ҳ. ҟ.)</small>, <br>[[Марк Антони]] |аԥхьа иҟаз2 = ''амаҵзура аԥҵоуп''; <br>[[Гаи Иулии Цезар|Гаи Иули Цезар]] <small>([[Диктатор (Древний Рим)|иԥсы ҭанаҵы диктаторс]])</small> |аҭынха2 = ''аҭыԥ ықәгахеит''; <br>иара ихаҭа <small>(императорс)</small> |амаҵура3 = [[Римтәи Ареспублика]] [[Консул-суффект|аконсул-асуффект]] |аамҭахҵәаха3 = [[ҳ. ҟ. 43]] ш. |амаҵура4 = [[Римтәи Ареспублика]] [[Консул (Древний Рим)|аконсул]] |аамҭахҵәаха4 = [[ҳ. ҟ. 33]] ш. |аԥхьа иҟаз4 = [[Марк Антони|Марк Антонии]] [[Луций Скрибоний Либон (консул 34 года до н. э.)|Луци Скрибони Либони]] |аҭынха4 = [[Гней Домиций Агенобарб (консул 32 года до н. э.)|Гнеи Домици Агенобарби]] [[Гай Сосий (консул)|Гаи Сосии]] |амаҵура5 = [[Римтәи Ареспублика]] [[Консул (Древний Рим)|аконсул]] |аамҭахҵәаха5 = [[ҳ. ҟ. 31]] ш. |аԥхьа иҟаз5 = [[Гней Домиций Агенобарб (консул 32 года до н. э.)|Гнеи Домици Агенобарби]] [[Гай Сосий (консул)|Гаи Сосии]] |аҭынха5 = ихаҭеи [[Марк Лициний Красс (консул 30 года до н. э.)|Марк Лицини Красси]] |еиманы5 = [[Марк Антони|Марк Антони]] |амаҵура6 = [[Римтәи Ареспублика]] [[Консул (Древний Рим)|аконсул]] |аамҭахҵәаха6 = [[ҳ. ҟ. 30]] ш. |аԥхьа иҟаз6 = ихаҭеи [[Марк Антони]] |аҭынха6 = Ихаҭеи [[Секст Аппулей (консул 29 года до н. э.)|Секст Аппулеи]] |еиманы6 = [[Марк Лициний Красс (консул 30 года до н. э.)|Марк Лицини Красс]] |амаҵура7 = [[Римтәи Ареспублика]] [[Консул (Древний Рим)|аконсул]] |аамҭахҵәаха7 = [[ҳ. ҟ. 29]] ш. |аԥхьа иҟаз7 = ихаҭеи [[Марк Лициний Красс (консул 30 года до н. э.)|Марк Лицини Красси]] |аҭынха7 = ихаҭеи [[Марк Випсаний Агриппа|Марк Випсани Агриппеи]] |еиманы7 = [[Секст Аппулей (консул 29 года до н. э.)|Секст Аппулеи]] |амаҵура8 = [[Римтәи Ареспублика]] [[Консул (Древний Рим)|аконсул]] |аамҭахҵәаха8 = [[ҳ. ҟ. 28]] ш. |аԥхьа иҟаз8 = Ихаҭеи [[Секст Аппулей (консул 29 года до н. э.)|Секст Аппулеи]] |аҭынха8 = Амаҵураҭыԥ ықәгахеит. Ихаҭеи [[Марк Випсаний Агриппа|Марк Випсани Агриппеи]] ([[Римтәи аимпериа]] аконсулцәа раҳасабала) |еиманы8 = [[Марк Випсаний Агриппа|Марк Випсани Агриппа]] |амаҵура9 = [[Римтәи аимпериа]] [[Консул (Древний Рим)|аконсул]] |аамҭахҵәаха9 = [[ҳ. ҟ. 27]] ш. |аԥхьа иҟаз9 = Амаҵураҭыԥ аԥҵоуп. Ихаҭеи [[Марк Випсаний Агриппа|Марк Випсани Агриппеи]] ([[Римтәи Ареспублика]] аконсулцәа раҳасабала) |аҭынха9 = Ихаҭеи [[Тит Статилий Тавр|Тит Статили Тавр]]и |еиманы9 = [[Марк Випсаний Агриппа|Марк Випсани Агриппа]] |амаҵура10 = [[Римтәи аимпериа]] [[Консул (Древний Рим)|аконсул]] |аамҭахҵәаха10 = [[ҳ. ҟ. 26]] ш. |аԥхьа иҟаз10 = Ихаҭеи [[Марк Випсаний Агриппа|Марк Випсани Агриппеи]] |аҭынха10 = Ихаҭеи [[Марк Юний Силан (консул 25 года до н. э.)|Марк Иуни Силан]]и |еиманы10 = [[Тит Статилий Тавр|Тит Статили Тавр]] |амаҵура11 = [[Римтәи аимпериа]] [[Консул (Древний Рим)|аконсул]] |аамҭахҵәаха11 = [[ҳ. ҟ. 25]] ш. |аԥхьа иҟаз11 = Ихаҭеи [[Тит Статилий Тавр|Тит Статили Тавр]]и |аҭынха11 = Ихаҭеи [[Гай Норбан Флакк (консул 24 года до н. э.)|Гаи Норбан Флакк]]и |еиманы11 = [[Марк Юний Силан (консул 25 года до н. э.)|Маркус Иуни Силани]] |амаҵура12 = [[Римтәи аимпериа]] [[Консул (Древний Рим)|аконсул]] |аамҭахҵәаха12 = [[ҳ. ҟ. 24]] ш. |аԥхьа иҟаз12 = Ихаҭеи [[Марк Юний Силан (консул 25 года до н. э.)|Марк Иуни Силан]]и |аҭынха12 = Ихаҭеи [[Авл Теренций Варрон Мурена|Авл Теренци Варрон Муренеи]] |еиманы12 = [[Гай Норбан Флакк (консул 24 года до н. э.)|Гаи Норбан Флакк]] |амаҵура13 = [[Римтәи аимпериа]] [[Консул (Древний Рим)|аконсул]] |аамҭахҵәаха13 = [[ҳ. ҟ. 23]] ш. |аԥхьа иҟаз13 = Ихаҭеи [[Гай Норбан Флакк (консул 24 года до н. э.)|Гаи Норбан Флакк]]и |аҭынха13 = [[Марк Клавдий Марцелл Эзернин (консул)|Марк Клавди Марцелл Езернин]]и [[Луций Аррунций (консул 22 года до н. э.)|Луци Аррунци]] |еиманы13 = [[Авл Теренций Варрон Мурена|Авл Теренци Варрон Мурена]] |амаҵура14 = [[Римтәи аимпериа]] [[Консул (Древний Рим)|аконсул]] |аамҭахҵәаха14 = [[ҳ. ҟ. 5]] ш. |аԥхьа иҟаз14 = [[Децим Лелий Бальб (консул 6 года до н. э.)|Децим Лаели Бальб]]и [[Гай Антистий Вет (консул 6 года до н. э.)|Гаи Антисти Вет]]и |аҭынха14 = [[Гай Кальвизий Сабин (консул 4 года до н. э.)|Гаи Кальвизи Сабин]]и [[Луций Пассиен Руф|Луци Пассиен Руф]]и |еиманы14 = [[Луций Корнелий Сулла (консул 5 года до н. э.)|Луци Корнели Сулла]] |амаҵура15 = [[Римтәи аимпериа]] [[Консул (Древний Рим)|аконсул]] |аамҭахҵәаха15 = [[ҳ. ҟ. 2]] ш. |аԥхьа иҟаз15 = [[Луций Корнелий Лентул (консул 3 года до н. э.)|Луци Корнели Лентул]]и [[Марк Валерий Мессала Мессалин|Марк Валери Мессала Мессалин]]и |аҭынха15 = [[Косс Корнелий Лентул (консул 1 года до н. э.)|Косс Корнели Лентул]]и [[Луций Кальпурний Пизон (консул 1 года до н.э.)|Луци Кальпурни Пизон]]и |еиманы15 = [[Марк Плавтий Сильван (консул)|Марк Плаути Сильван]] |ахатәы хьӡы = Гаи Октави <br>{{lang-la|Gaius Octavius}} |аира арыцхә = {{date|23|9|Ҳ. ҟ. 63}} |аԥсра арыцхә = {{date|19|8|14}} |аира аҭыԥ = [[Рим]], [[Италиа (Римтәи апровинциа)|Италиа]], [[Римтәи Ареспублика]] |аԥсра аҭыԥ = [[Нола]], [[Италиа (Римтәи апровинциа)|Италиа]], [[Римтәи аимпериа]] |аԥсыжра аҭыԥ = [[Мавзолей Августа|Август имавзолеи]] |адин = [[древнеримская религия|Ажәытәӡатәи аурымцәа рдинхаҵара]] |ажәла = [[Октавиаа]] (аира ала) <br> [[Иулиаа-Клавдиаа]] (ааӡара ала). |ани аби = * [[Гай Октавий (претор)|Гаи Октави]] (абиологиатә) * [[Атия (мать Октавиана)|Аҭиа Балба]] (аниа) * [[Гаи Иулии Цезар|Гаи Иули Цезар]] (ааӡара ала) |аԥҳәыс = 1) [[Клодия Пульхра|Клодиа]] ([[Ҳ. ҟ. 43|43]]—[[Ҳ. ҟ. 41|41 ашықәс ҳ. ҟ.]]) <br> 2) [[Скрибония|Скрибониа]] ([[Ҳ. ҟ. 40|40]]—[[Ҳ. ҟ. 39|39 ашықәс ҳ. ҟ.]]) <br> 3) [[Ливия Друзилла|Ливиа Друзилла]] ([[Ҳ. ҟ. 38|38 ашықәс ҳ. ҟ.]] — [[14|ҳера 14ш]]) |ахәыҷқәа = '''2-тәи аҭаацәазаара аҟынтә''': <br> 1) [[Юлия Старшая (дочь Августа)|Иулиа Аиҳабы]] <br> '''Ирааӡаз:''' <br> 2) [[Гай Юлий Цезарь Випсаниан|Гаи Иули Цезар Випсаниан]] <br> 3) [[Луций Юлий Цезарь Випсаниан|Луци Иули Цезар Випсаниан]]<br> 4) [[Марк Випсаний Агриппа Постум|Марк Випсани Агриппа Постум]]<br> 5) [[Друз Младший|Друз Аиҵбы]] <br> 6) [[Тиберий|Тибери]] }} '''Гаи Иули Цезар Октавиан Август'''{{efn|Ахьӡ «Октавиан Август» аҭоурыхҭҵаараҿы ишьақәгылеит, аха аимператор ихаҭа авариант «Цезар Август» еиӷьишьон. Иԥсра аамҭазтәи ититулатура: ''Imperator Caesar Divi filius Augustus, Pontifex Maximus, Consul XIII, Imperator XXI, Tribuniciae potestatis XXXVII, Pater Patriae'' (Аимператор, Анцәахша Цезар иԥа, Август, Понтифик Ду, 13-нтә консулс иҟаз, 21-нтә аимператор, [[народный трибун|жәлар ртрибун]] имчра змаз 37-нтә, Аԥсадгьыл Аб).|group=lower-greek}}<ref>{{Словарь собственных имён русского языка|Август Гай Юлий Цезарь Октавиан|57}}</ref> ({{lang-la|Octavianus Augustus}}{{МФА2|ɔ|k|t|a|ː|w|i|ˈ|a|ː|n|ʊ|s|пробел|a|u̯|ˈ|g|ʊ|s|t|ʊ|s}}, даниз — '''Гаи Октави''', Gaius Octavius, ҳ. ҟ 60-тәи ашықәс инаркны — '''Гаи Октави Фурин''', Gaius Octavius Thurinus; ҳ. ҟ. [[Цәыббрамза 23|цәыббрамза 23]], [[Ҳ. ҟ. 63|63ш]], [[Рим]] — [[Нанҳәамза 19|нанҳәамза 19]], [[14|ҳера 14 ашықәс]], [[Нола]]) — [[Древний Рим|римтәи]] аполитик. Раԥхьатәи [[Список римских императоров|Римтәи аимператор]], [[Римтәи аимпериа]] ашьаҭаркҩы. 13-нтә [[Консул (Древний Рим)|консулс]] дҟалахьан (ҳ. ҟ. 43 ашықәс, ҳ. ҟ. 33 ашықәс, ҳ. ҟ. есышықәса 31аш. инаркны 23 аш.аҟынӡа, ҳ. ҟ., ҳ.ҟ. 5 ашықәс 2 ашықәс), ҳ. ҟ. 12 ашықәс инаркны — [[великий понтифик|понтифик ду]], ҳ. ҟ. 23 ашықәс инаркны атрибун инапынҵақәа иман (''tribunicia potestas''), ҳ. ҟ. 2 ашықәс азы «[[отец отечества|аԥсадгьыл аб]]» ҳәа аҳаҭыртә хьӡы иоуит(''pater patriae''). Иара амал змаз, аха аамсҭацәа ирыҵарымкуаз аҭаацәара далиааит, насгьы [[Гаи Иулии Цезар|Гаи Иули Цезар]] иаҳәшьа лԥа иԥа иакәын. ҳ. ҟ. 44 аш. азы ауасиаҭ ишаҳәоз ала Цезар ԥас дҟаиҵеит, анаҩс [[Римтәи Ареспублика]] аполитикатә ԥсҭазаара агәҭа далагылеит, Цезар идгылаҩцәа аӡәырҩы рыцхыраара абзоурала. Ҳ. ҟ. 43 аш. азы, Цезар идгылаҩцәа [[Марк Антони]]и [[Марк Эмилий Лепид (триумвир)|Марк Емили Лепид]]у дрывагыланы, еицырзеиԥшу аӷацәа рҿагыларазы [[второй триумвират|аҩбатәи атриумвират]] еиҿыркааит. [[Марк Юний Брут|Марк Брут]]и [[Секст Помпей Магн|Секст Помпеи]]и ианыраиааи ашьҭахь, атриумвирцәа рыбжьара амчра агаразы ақәԥара иалагеит, уи ақәԥара Антонии Октавиани рыбжьара [[Последняя война Римской республики|еибашьрала]] ихыркәшахеит, уаҟа Октавиан аиааира игеит. Ҳ. ҟ. 27—23 шш. рзы Октавиан иаабаци иҷыдоуи амаҵзурақәа жәпакы инапахьы иааигеит, убас алагьы Римтәи( аурымцәа) аҳәынҭқарра анапхгара азура далагеит, иаахтны амонархиа шьақәмыргылаӡакәа. Аҳәынқарратә шьақәгылашьа ҿыц ахҳәаа азураҿы рхы иадырҳәо иалагеит атермин «[[принципат|апринципат]]», насгьы ажәа иахьатәи аҵакы ала ҳазнеиуазар, Октавиан раԥхьатәи императорс дыԥхьаӡоуп. Иаҳртәра аамҭа аан, Октавиан Римтәи аҳәынҭқарра аҳәаақәа акыр ирҭбааит, Реини Дунаи, Испаниеи ирыҵаркуаз адгьыл дуқәа уахь иалеиҵеит, иара убас Мысра, Иудеиа, Галатиа. Аекономика арҿиара, апровинциақәа анапахьы аагара, арратә реформа рыбзоурала активла адәныҟатәи аполитика амҩаԥгара иалагеит. Октавиан напхгара аныҟаиҵоз аан аурымцәа рполитикаҿы асенат анырра маҷхеит, насгьы [[Культ императора|аимператор икульт]] ацәырҵра иалагеит (аҵыхәтәантәи ацәырҵрақәа иреиуан амзақәа руак ахьӡ [[Нанҳәамза|август]] ҳәа аԥсахра). Аимператор аԥацәа ахьимамыз азы, иаҳратәра аамҭазы ишьҭра имаздашаз рхаҭарақәа дрызхәыцуан. Аҵыхәтәаны, амчра иԥҳәыс лԥа [[Тиберий|Тибери]] изынижьит, Август иаԥиҵаз [[Юлии-Клавдии|Иулиаа-Клавдиаа]] рдинастиа ахаҭарнакцәа Римтәи аимпериа 68 шықәсанӡа анапхгара ҟарҵон. == Ахылҵшьҭра == [[Афаил:Head Gaius Octavius Glyptothek Munich.jpg|left|thumb|150px|Аимператор иаб [[Гай Октавий (претор)|Гаи Октави]] иоуп ҳәа иԥхьаӡоу римтәи ауаҩы ибиуст]] Октавиан иаб [[Гай Октавий (претор)|Гаи Октави]] [[Всадники (Древний Рим)|аҽыуаҩцәа]] ркласс иатәыз, амал змаз [[плебеи|аплебеицәа]] рышьҭра даҵанакуан. Рим еицырдыруан [[Октавии|Октавиаа]] ҳәа иҟаз аплебеицәа рышьҭра, урҭ аҳцәа раамҭа аахыс иҟан ҳәа иԥхьаӡан. Уи ахаҭарнакцәа иреиҳаӡоу аконсултә ҭыԥ ааныркылон ҳ. ҟ. 128, 87, 76, 75-тәи ашықәсқәа рзы. Аха, аԥхьаҟа императорхараны иҟази, урҭ Октавиааи аиуара ахьынӡарыбжьаз еилкааӡам: џьоукы аҭоурыхдырҩцәа Октавиан инысымҩа зҩыз [[Гай Светоний Транквилл|Светони]] иверсиа рыдыркылоит — аимператори Октавиа-консулцәеи рабдуцәа [[Гней Октавий Руф|Гнеи Октави Руф]] (ҳ. ҟ. 230 ашықәс азтәи [[квестор|аквестор]]) иԥацәа ҩыџьа рхылҵшьҭрақәа ракәын ҳәа<ref name=shf.7>''Шифман И. Ш.'' Цезарь Август. — {{Л.}}: Наука, 1990. — С. 7.</ref>; аха егьырҭ аҭҵааҩцәа урҭ реиуара Август идгылаҩцәа ирхыҭҳәаауп ҳәа рыԥхьаӡоит — аимператор еиҳа иӷәӷәоу ахылҵшьҭра датәызшәа дҟарҵарц азы<ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 1, p. 200.</ref>. Октавиан иабдуцәа Рим азааигәара иҟаз [[Веллетри|Велитр]] (ҳаамҭазтәи Веллетри) инхон, дара абанктә усура рнапы алакын. Ақалақь аҿы ари аҭаацәара ибзианы ирдыруан, рыхьӡ зху амҩадугьы ыҟан<ref name=sthrn.2>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 2.</ref>. Аҭаацәара [[Всадники (Древний Рим)|аҽыуаҩцәа рыкласс]] иахьаҵанакуаз дара амал шрымаз атәы аанарԥшуан. Аха егьа ус иҟазаргьы, Октавиаа римтәи аелита — [[нобилитет|анобилитет]] иахәҭакмызт. Убри аҟынтә Октавиан иҿагылаҩцәа ихылҵшьҭра лаҟәуп ҳәа иқәыӡбон, насгьы иара ихаҭа аамҭа анца ашьҭахь ихьӡ дацәхьаҵуа далагеит. [[Марк Антони]], Октавиан иабду иаб [[вольноотпущенник|ахақәиҭра зауз тәын]] ҳәагьы иҳәон, аха уи, ҳәарада, ииашаӡам<ref name=shf.8>''Шифман И. Ш.'' Цезарь Август. — {{Л.}}: Наука, 1990. — С. 8.</ref>. Иан, [[Атия Бальба Цезония|Аҭиа]], [[Юлии|Иулиаа]] рҭаацәара далҵит. Лара Цезар иаҳәшьа [[Юлия Младшая (сестра Гая Юлия Цезаря)|Иули]]еи, [[Гней Помпей Великий|Гнеи Помпеи]] иҭынха, [[сенат (Древний Рим)|асенатор]] [[Марк Атий Бальб|Марк Ати Бальб]]еи рыԥҳа лакәын. Гаи Октави аҩынтә раан лара ԥҳәысс дигеит, еиуеиԥшым ахыҵхырҭақәа рыла, ҳ. ҟ. 65<ref name=shf.8 />, мамзаргьы 70ш инарзынаԥшуа<ref name=eck.6>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 6.</ref>. Урҭ дырхылҵит иара убас, Октавиан иаҳәшьа [[Октавия Младшая|Октавиа Аиҵбы]]. Гаи раԥхьатәи иԥҳәыс Анхариа, [[Октавия Старшая|Октавиа Аиҳабы]] дзыхшаз еилкааӡам. {{Wikidata/Ancestors|compact=1}} == Аиреи, ахәыҷреи, ахбыџреи рҭагылазаашьақәа == Октави дахьиз аҭыԥҵәҟьа ажәытәӡангьы цқьа еилкааны ирымамызт. Еиҳа ирылаҵәоу версиа аимператор аҳҭнықалақь аҿы диит ҳәа ауп<ref name=shf.7 /><ref name=gsa.19>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: [[Yale University Press]], 2014. — P. 19.</ref>, аха ҭоурыхдырҩцәақәак (иаҳҳәап, Светони, [[Дион Кассий|Дион Касси]]<ref>(Suet. Aug. 6) Светоний. Божественный Август, 6.</ref><ref name=dk.45.1>(Dio Cass. XLV, 1) Дион Кассий. Римская история, XLV, 1.</ref>) Велитра диит ҳәа рыԥхьаӡоит<ref>''Грант М.'' Римские императоры. — {{М.}}: Терра—Книжный клуб, 1998. — С. 19.</ref>. Светони ишьақәырӷәӷәаны иҳәоит, уи [[Палатин]] «Ацәқәа рхы» азааигәара дышииз (еиуеиԥшым аверсиақәа рыла, ари ҩнык, мҩадук, ма ҭыԥк ахьӡ ауп)<ref name=suet.5>(Suet. Aug. 5) Светоний. Божественный Август, 5: «Август родился в консульство Марка Туллия Цицерона и Гая Антония, {{РимК|в девятый день до октябрьских календ}}, незадолго до рассвета, у Бычьих голов в палатинском квартале». Здесь и далее Светоний цитируется в переводе [[Гаспаров, Михаил Леонович|М. Л. Гаспарова]].</ref>. Светони ишазгәаиҭо ала, императорхараны иҟаз{{РимК|в девятый день до октябрьских календ}}<ref name=suet.5 /> уажәтәи аамҭаз традициала уи даниз арыцхә ҳәа иԥхьаӡоуп ҳ. ҟ цәыббрамза 23, 63 ашықәс азы<ref name=shf.7 /><ref name=ner.51>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 51.</ref><ref name=eck.165>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 165.</ref>, аха аҭоурыхҭҵааҩцәа шьоукы цәыббрамза 24 ҳәа рыԥхьаӡоит<ref name=sh.19>''Shotter D.'' Augustus Caesar. 2nd ed. — London; New York: Routledge, 2005. — P. 19.</ref>. Иара убас идыруп иара ашара маҷк шагыз дышииз<ref name=suet.5 />. Аха Светони, [[Козерог (знак зодиака)|акозерог]] адырга аҵаҟа диит ҳәа иԥхьаӡоит (аӡын агәҭаны)<ref name=suet.94>(Suet. Aug. 94) Светоний. Божественный Август, 94.</ref>, анаҩс Октавиан уи адырга зну аԥара ҿырпқәа ҭижьуан, иара убас [[II Августов легион|ихьӡ зхыз алегион]] аемблемас ҟаиҵеит. Светони иастрологиатә шаҳаҭра иашаӡам ҳәа ԥхьаӡоуп (Октави иан акозерог адырга аҵаҟа далашәеит ҳәа агәаанагара ыҟоуп), мамзаргьы даниз аамҭазы акозерог аилазаараҿы Амра акәымкәа, Амза ыҟан ҳәа ԥхьаӡоуп. Аилаҩашьара ҟанаҵар алшон 354-мштәи римтәи ашықәси астрономиатә аамҭеи реиқәымшәарагьы — уи аҵыхәтәаны ҳ. ҟ. 46 ашықәс азы [[Гаи Иулии Цезар|Гаи Иули Цезар]] ириашеит. Еилкаам афакторқәа шьаҭас иҟаҵаны, [[Кеплер, Иоганн|Иоганн Кеплер]] римтәи анапхгаҩы ԥхынгәымза ҩба рзы диит ҳәа иԥхьаӡоит, насгьы XX ашәышықәсазтәи аҭоурыхҭҵааҩцәа шьоукы, уи аҭыԥан, иира аамҭа, ҳаамҭазтәи аԥхьаӡара ала, ԥхынҷкәынмза агәҭа иақәшәон ҳәа рыԥхьаӡоит<ref>''Barton T.'' Augustus and Capricorn: Astrological Polyvalency and Imperial Rhetoric // The Journal of Roman Studies. — 1995. Vol. 85. — P. 33—38.</ref>. Ажәытәӡатәи аҵасқәа рыла, ажәытәтәи авторцәа иара иира еиуеиԥшым адыргақәа рацәаны иадырҳәалон, урҭ ауаҩ ду иира аадырԥшуан ҳәа рыԥхьаӡон<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 51—53.</ref>. {{Кратное изображение |зона = right |направление = horizontal |заголовок = [[Монеты Октавиана Августа#Козерог и небесные тела на монетах Августа|Акозерог асахьа зну Октавиан иԥараҿырпқәа]] |изобр1 = 201209071749b Berlin Pergamonmuseum, Aureus, FO Pergamon, kaiserzeitlich, SIGNIS REGENTIS, Capricornus als persönliches Zeichen Augustus' 19-18 v.u.Z.jpg|ширина1 = 180 |изобр2 = Augusto, aureo con capricorno e globo.JPG|ширина2 = 184}} Аамсҭара змамыз аурымцәа аӡәырҩы, императорхараны иҟаз иабгьы уахь дналаҵаны, [[когномен|акогномен]] (ахьӡ ахԥатәи ахәҭа) рымамызт. Гаи даниз инаркны имамызҭгьы ҟаларын, аха ҳ. ҟ. 60 ашықәс иназынаԥшуа иара иоуит акогномен «Фурин» ({{lang-la|Thurinus}} — «[[Сибарис|фуриатәи]]») — иаб ари ақалақь азааигәара [[Восстание Спартака|иқәгылаз]] [[Спартак]] итәцәа дахьырииааиз аҳаҭыр азы. Октавиан ихаҭа иира [[когномен|акогномен]] Аполлон ашәқәа рыхьчаҩ иаҳасабала измаз абырзен [[Аполлон#Эпитеты Аполлона|епитетқәа]] руак иадиҳәалон ({{lang-grc|θυραῖος}} [thuraios] — «ашә ашьҭахь иҟоу»)<ref name=ner.54>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 54.</ref>. Дион Касси зны аԥхьаҟа императорхараны иаҟаз «Гаи Октави Каипи» ({{lang-grc|Καιπίας}}) ҳәа изиҳәеит<ref name=dk.45.1 />, аха уи акогномен даҽа хыҵхырҭақәак рҿы иуԥылаӡом. Ари ажәа аҵакы азы еиуеиԥшым аверсиақәа ыҟоуп, иаҳҳәап, актәи — Фуриа иҟаз римтәи аколониа [[Алаҭын бызшәа|алаҭын]] хьӡы маҷк еиҭакны (''Copiae''), аҩатәи — алаҭын ажәа «акозерог» (''Caper'', ''Capricornus'') ииашамкәа аиҭага<ref>''Ryan F. X.'' [http://www.ut.ee/klassik/sht/2005/ryan6.pdf Kaipias. Ein Beiname für Augustus] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20160413215013/http://www.ut.ee/klassik/sht/2005/ryan6.pdf |date=2016-04-13 }} // Studia Humaniora Tartuensia (Studia Humaniora Tartuensia). — 2005. № 6.A.2. — P. 15.</ref>. Еицырзеиԥшу когноменс иԥхьаӡоуп Фурин. ҳ. ҟ. 61 ашықәс анҵәамҭа инаркны 59 ашықәс аҟынӡа Гаи иаб [[Македония (римская провинция)|Македониа апровинциа]] Рим ахаҭарнакс дыҟан, аха иԥҳәыси ихәыҷқәеи иара ицзу ицымзу еилкааӡам.<ref name=sthrn.3>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 3.</ref> Ҳ. ҟ. 59<ref name=shf.8 /> мамзаргьы 58<ref name=sh.19 /> ашықәс азы Гаи-аиҳабы дыԥсит, Римтәи Ареспубликаҿы иреиҳау амаҵзура — аконсулра аиоура дахьымӡаӡакәа. Ҩыџьа атриумвирцәа дахьырҭынхаз иабзоураны, Атиа илылшеит, хҩык ахәыҷқәа шлымазгьы, иаԥсоу ахаҵа иԥшаара. Октави иан лхаҵа иакәхеит (иабԥса) [[Луций Марций Филипп (консул 56 года до н. э.)|Луци Марци Филипп]] — ҳ. ҟ. 56 ашықәс азы консулс иҟаз. Ачара мҩаԥысит ҳ. ҟ. 57 мамзаргьы 56 ашықәс азы.<ref name=sthrn.4>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 4.</ref> Октави иԥсҭазаара раԥхьатәи ашықәсқәа Велитра ихигазар ҟаларын, аха иаб данԥсы ашьҭахь ианду [[Юлия Цезарис Младшая|Иулиа]] ([[Гаи Иулии Цезар|Гаи Иули Цезар]] иаҳәшьа) лахь ааӡара ддәықәырҵеит. Ҳ. ҟ. 51 ашықәс азы лара дыԥсит, Октави қәыԥш аԥсыжраҿы ажәахә ҟаиҵеит.<ref name=shf.11>''Шифман И. Ш.'' Цезарь Август. — {{Л.}}: Наука, 1990. — С. 11.</ref><ref name=ner.55f>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 55—57.</ref> [[Университет Париж III Новая Сорбонна|Парижтәи III-тәи ауниверситет]] апрофессор Жан-Пиер Неродо излаиԥхьаӡо ала, Атиеи Иулиеи рыҩны дахьынхоз ахәыҷы аполитика ахь аинтерес изцәырҵит, насгьы Цезар иусура дазааигәанатәит.<ref name=ner.55f /> Аха Октави еицырдыруаз иҭынха ибара илшомызт, избанзар Цезар деилахан, [[Галльская война|Галлиатәи аибашьра]] мҩаԥигон, убри аҟынтә, иҟалап, Цезари иареи еибабазар [[Гражданская война в Древнем Риме (49—45 до н. э.)|аграждантә еибашьра]] аналага, Цезар Италиаҟа даныхынҳә ашьҭахь.<ref name=sthrn.4 /> Рим ақалақь аҟны Октави аҵара бзиа иоуит; ирҵаҩцәа иреиуан — атәы-арҵаҩы Сфер, афилософцәа [[Арий Дидим|Александриантәи Арии]] [[Тарс|Тарсынтәи]] [[Афинодор Кананит|Афенодор Кананити]], абырзен ритор Аполлодор, алаҭын ритор [[Марк Эпидий|Марк Епиди]] (уи егьырҭ иҵаҩцәа иреиуан [[Марк Антони|Марк Антонии]], [[Вергили|Вергилии]]). Ажәытәӡатәи авторцәа иара [[Древнегреческий язык|ажәытә бырзен бызшәа]] ахьынӡаидыруаз еиуеиԥшым ахәшьарақәа арҭоит, уи аҵара змаз римаа(аурымцәа) рыбжьара аҭҵаарадырреи акультуреи ирбызшәаны иҟан: [[Плиний Старший|Плини Аиҳабы]] ишииԥхьаӡо ала, Октавиан ари абызшәа бзиан идыруан, аха Светони уи иаҿагыло ахшыҩҵак иҳәоит. Касси Дион Октавиан иҷыдоу арратә зыҟаҵареи аполитика иҷыдоу аҵареи дшырхысуаз атәы иҳәоит, аха уи азы даҽа шьақәырӷәӷәарақәак ыҟам.<ref name=sthrn.4 /><ref name=shf.11 /><ref name=ner.55f /> Гаи дшыхәыҷыз [[Марк Випсаний Агриппа|Марк Випсани Агриппеи]] егьырҭ иқәлацәеи драбадырит, урҭ аԥхьаҟа аимпериа анапхгара аҭараҿы ицхрааит. [[Гражданская война в Древнем Риме (49—45 до н. э.)|Аграждантә еибашьра]] ҳ. ҟ. 49—45-тәи ашықәсқәа рзы ианалага, Октави дхәыҷын, насгьы иара [[инициация|иинициациа]] мҩаԥысит ҳ. ҟ. жьҭаарамза 48, мамзаргьы 47 ашықәс азы.{{efn|[[Николай Дамасский|Дамасктәи Николаи]] (Цезар Август иԥсҭазаареи иааӡареи ирызкны, IV, 8) иҳәоит Октави иинициациа 14 шықәса анихыҵ имҩаԥысит ҳәа, [[Светоний|Светони]] (Август, 8) — Иулиа лыԥсҭазаара даналҵ ԥшьышықәса рышьҭахь ҳәа (47 ашықәс ҳ. ҟ., мамзаргьы 16 шықәса).|group=lower-greek}}<ref name=ner.58>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 58.</ref><ref name=sthrn12f>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 12—14.</ref><ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 67.</ref>Ҳ. ҟ. 47 ашықәс азы Цезар ииҭоз абӷа иабзоураны, Октави раԥхьатәи аҩ-маҵзурак ааникылт — [[Коллегия понтификов|апонтификцәа рколлегиаҿы]] аҳаҭыртә ҭыԥ, [[Луций Домиций Агенобарб (консул 54 года до н. э.)|Луци Домици Агенобарб]] даныԥсы ашьҭахь иҭацәыз, насгьы [[Префект города|ақалақь апрефект]] ицеремониатә ҭыԥ (''praefectus urbi''), [[Латинский фестиваль|алаҭинтәи афестиваль]] амшқәа раан формалла Рим анапхгара анаиҭоз.<ref name=sthrn12f /><ref>{{Книга:Broughton.2|292}}</ref> Октави Цезар Африкаҟатәи иекспедициа алахәхара шилымшазгьы, ар рԥыза ҳ. ҟ. 46 ашықәс азтәи аиааиратә ныҳәақәа рҟны ихы рылаирхәырц ааԥхьара ииҭеит. Убасҟан Цезар уи ҳаҭыр зқәу аҭыԥ ииҭеит — иҽыуардынлас ашьҭахьҵәҟьа, уимоу, акампаниа алахәылацәа реиԥш аҳамҭагьы ииҭеит.<ref name=ner.58 /> Уи нахыс Октави еиҳа-еиҳа адиктатор дицны ауаа рацәа ахьеизоз аусмҩаԥгатәқәа рҿы дцәырҵуан, убри аҟынтә римаа аӡәырҩы изааигәахара рҽазыршәон, избанзар русқәа рҿы Цезар ицхыраара анырҭахыз, Октави ила аҳәара ҟарҵон.<ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 15—16.</ref><ref>Николай Дамасский. О жизни Цезаря Августа и о его воспитании, VII—VIII, 16—18.</ref> Ҳ. ҟ. 46 ашықәс аԥхынра, иара идҵала, Октави атеатралтә қәыргыламҭақәа реиҿкаара далахәын, аха изцәырҵыз еилкаам чымазарак иусура иаԥырхагахеит<ref name=sthrn.16 /> ([[#Агәабзиара|шәахәаԥш аҟәша «Агәабзиара»]]). Цезар Испаниатәи аҩбатәи акампаниа далахәхарц игәы иҭан, аха еилкаам амзызқәа ирхырҟьаны [[Битва при Мунде|Мунда азааигәара имҩаԥысыз аибашьра]] дагхеит<ref name=sthrn.17>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 17.</ref> (Светони аӷба аӡааҟәрылара аӡбахә иҳәоит<ref name=aug.8>(Suet. Aug. 8) Светоний. Божественный Август, 8.</ref>, аха Дамасктәи Николаи иҩуеит Октави ичымазара иахҟьаны ихьшәаны ддәықәлеит ҳәа, насгьы қәҿиарала Испанианӡа днеит ҳәа<ref>Николай Дамасский. О жизни Цезаря Августа и о его воспитании, X—XI, 21—23.</ref>). [[Афаил:Giulio-cesare-enhanced_1-800x1450.jpg|thumb|150px|left|[[Неаполь]] иҟоу [[Национальный археологический музей Неаполя|Амилаҭтә археологиатә музеи]] аҟынтәи Цезар ибиуст. Ҳера II ашәышықәса алагамҭа]] Ҳ. ҟ. 45 ашықәс азы атрибун Луци Касси, Цезар идҵақәа нагӡо, имаҷхо иалагаз [[Патриции (Древний Рим)|апатрицицәа]] ркласс ахь аплебеитә ҭаацәарақәак риагаразы азакәан идигалт, Октавиаа рҭаацәара ари аҳаҭыр ранашьан.<ref name=sthrn19f>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 19—20.</ref> Уи ашықәс, цәыббрамзазы Цезар ауасиаҭ аанижьит, уи инақәыршәаны Цезар имазара ахәҭа ду Гаи Октави иоуеит, ааӡара апроцедура ахысра дақәшаҳаҭхар. Аха ауасиаҭ аҵакы, насгьы уа ианыз ашьҭрамадаҩ ихьӡгьы, ҳ. ҟ. 44 ашықәс, хәажәкырамзанӡа, адиктатор дыршьаанӡа еилкаамызт. Ажәытәӡатәи аамҭақәа рзгьы еиуеиԥшым агәаанагарақәа ыҟан — Цезар Октави изкны имаз агәҭакқәа шаҟа иҵаулаз атәы, насгьы аҵыхәтәантәи адиктатор игәҭакқәа рзы иидыруаз атәы. Иаанхаз ахыҵхырҭақәа иаадырԥшуеит анаҩстәи агәаанагара, иҟалап адиктатор иҭынха иахь иааирԥшуаз азҿлымҳара еиҳа иацҵазҭгьы, ихааныз ауаа Цезар иуасиаҭ рыларҳәаанӡа Октави қәыԥш зынӡагьы дгәарымҭозаргьы ҟалон.<ref name=sthrn205f>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 205—206.</ref> Киольнтәи ауниверситет апрофессор Вернер Ек игәаанагарала, анаҩстәи игәҭакқәа зеиԥшразаалакгьы, Цезар имчра ишахәҭоу, инагӡаны Октави иҭаразы иахәҭоу аусмҩаԥгатәқәа зегьы еиҿикаанӡа дыршьит ҳәа.<ref name=eck.7f /> [[Голдсуорси, Эдриан|Едриан Голдсворти]] Цезар иуасиаҭ ианыз атәы Октави ишидыруаз агәра игомызт. Иара игәаанагарала, Октави «аамҭала ашьҭрамадаҩыс» дҟалар илшон: адиктатор ас заа аԥсра игәы иҭаӡамызт, Октави иааиԥмырҟьаӡакәа ичымазарақәа рзы, дук хара дымнеир алшон.<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 86—87.</ref> Гисентәи ауниверситет апрофессор Хельга Гешеи Ланкастертәи ауниверситет апрофессор Девид Шоттери агәаанагара аадырԥшуеит, Цезар ауасиаҭ иҩаанӡа акырӡа аԥхьагьы Октави изы агәҭакқәа иман ҳәа.<ref name=gesche>''Gesche H.'' Hat Caesar den Octavian zum ''Magister equitum'' designiert? // Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. — 1973. Bd. 22, H. 3. — S. 468—478.</ref><ref name=sh.19f>''Shotter D.'' Augustus Caesar. 2nd ed. — London; New York: Routledge, 2005. — P. 19—20.</ref> Патрициа Саузерн лгәаанагарала, раамҭазы инхоз ауааԥсыра Цезар иҭыԥ аанкылара иашьҭаз аӡәырҩы Октавигьы дыруаӡәкны дрыԥхьаӡон.<ref name=sthrn205f /> Аҭоурыхтә ҭҵаарадыррақәа рдоктор [[Шифман, Илья Шолеймович|И. Шифман]] игәы ишаанаго ала, Цезар Октави ԥас иҟаҵара азҵаара иҩызцәа рҿы далацәажәон, насгьы Гаи уи атәы изымдыруашәа ҟаиҵон.<ref>''Шифман И. Ш.'' Цезарь Август. — {{Л.}}: Наука, 1990. — С. 13.</ref> Римтәи Ареспублика азакәантә традициақәа амчра шьҭрала амадара азыԥхьагәаҭаны ишыҟамызгьы<ref name=eck.7f>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 7-9.</ref>, насгьы лассы-лассы излацәажәоз Цезар аҳ имчра иҭара (''rex'') уеизгьы анапхгаҩ ҿыц иалхра аҭаххон<ref>{{LRTDiv1975|73}}</ref>, официалла шьҭрамадаҩыс иҟаз Октавиан, анаҩс илшеит Галлиа ирӷьычыз амал инапахьы аагара, иара убасгьы хаҭала Цезар гәык-ԥсыкала изыҟаз асолдаҭцәа рацәаҩны рыдгылара ихы иаирхәеит.<ref name=parf.107>''Парфёнов В. Н.'' Начало военно-политической карьеры Октавиана // Античный мир и археология. — Вып. 4. Саратов, 1979. — С. 107.</ref> Ашьҭрамадара иадҳәалаз апроблема ӷәӷәаны иқәгылан, избанзар Цезар азакәантә ҭаацәазаараҿы ииз аԥацәа имамызт. Адиктатор иԥҳа заҵәы Иулиа [[Гней Помпей Великий|Гнеи Помпеи]] иҟынтә ахшара данлоуаз аамҭазы лхәыҷи лареи еицыԥсит. Адиктатор еиҳа изааигәаз ҭынхацәан хҩык ауаа:[[Луций Пинарий Скарп|Луци Пинари]], [[Квинт Педий|Квинт Педи]], Гаи Октави (шәахәаԥш атаблица).<ref name=eck.7f /> [[Марк Антони|Марк Антонигьы]] адиктатор имазара аиуразы агәыӷра иман, Марк — иҩыза гәакьа, иҭынха(даара дшыхаразгьы).<ref>{{RBill|257}}</ref> Клеопатра лԥа [[Цезарион]] адиктатор диԥоуп ҳәа рҳәон, аха Цезар уи официалла дазхаимҵеит, иуасиаҭаҿгьы иӡбахә имҳәеит.{{efn|Цезарион, Цезар атәымуаҩ ԥҳәыс (''peregrinus'') лҟынтә изакәантәым иԥа иакәын аҟынтә, римтәи азакәан инақәыршәаны уи шьҭрамадаҩыс дыԥхьаӡатәымызт<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 75.</ref>.|group=lower-greek}} [[Афаил:Main heirs of Julius Caesar ab.png|700px|center]] Ҳ. ҟ 45—44 ашықәс азы, аӡынразы Октави, Цезар идҵала, [[Аполлония Иллирийская|Аполлониаҟа]] дцеит (Албаниа иахьатәи ақалақь [[Фиери|Фиер]] азааигәара). Уаҟа иҵара далган, адиктатор игәы иҭеикыз аибашьра аҽазыҟаҵара далагеит(еиуеиԥшым аверсиақәа рыла, раӷацәа парфиаа<ref name=eck.7f />, ма дакиаа<ref name=sthrn19f /> ракәын). Ажәытәӡатәи авторцәа иара убас иазгәарҭоит Цезар [[Марк Эмилий Лепид (триумвир)|Марк Емили Лепид]] иҭыԥан Октави [[Magister equitum|аҽыр рнапхгаҩыс]] дҟаиҵарц шиҭахыз, даҽакала иуҳәозар, аҭакԥхықәра зду [[Диктатор (Древний Рим)|адиктатор]] ихаҭыԥуаҩс иҟаҵара.<ref name=gesche /> Аҭоурыхҭҵааҩцәа шьоукы ари аҭыԥ ииҭаҵәҟьеит ҳәа ргәы иаанагом<ref name=sthrn19f />, аха уи зынӡагьы иалымшеит —ҳ. ҟ. 44 ш. хәажәкырамза 15 рзы Цезар дахьыршьыз иахҟьаны. == Цезар имал азы ақәԥара == === Ааԥын — ҭагалан ҳ. ҟ.44 ш. === [[Афаил:Augusto, denario con stella cometa a otto raggi.JPG|thumb|«Цезар икомета» (C/-43 K1), иҭадырхаз адиктатор иигоз аиааирақәа раҳаҭыр азы еиҿкааз ахәмаррақәа раан ицәырҵыз. Октавиан иҭижьыз [[Денарий|аденари]] иану асахьа]] Аполлониа Цезар дшьуп ҳәа ажәабжь анраҳа, алегионерцәа Октави ажәа ирҭеит, ацәгьаршцәа дыршьырц рҽазыршәо иалагар дшырыхьчо ала. Уимоу, арԥыс идыргалеит Цезар ишьоуразы Балканқәа рҿы иҟаз алегионқәа напхгара рзуны Римҟа идәықәигаларц азы(аҵыхәтәантәи аҭоурых анаҩстәи аҭоурыхдырҩцәа ирхәыцзар алшоит<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 85.</ref>). Аполлониа иҟаз Октави иҩызцәа Италиаҟа аекспедициа иадгылеит, аха иани иаби асалам шәҟәқәа рҿы аибарххара имырӷәӷәарц азы иабжьон.<ref>''Шифман И. Ш.'' Цезарь Август. — {{Л.}}: Наука, 1990. — С. 28—29.</ref><ref>(App. B.C. III, 9—11) Аппиан. Гражданские войны, III, 9—11.</ref> Уи адагьы, ԥыҭрак ашьҭахь иан лхаҵа арԥыс Цезар иҭынхаз амал мап ацәикырц азы ааԥхьара изыҟаиҵон.<ref>Николай Дамасский. О жизни Цезаря Августа и о его воспитании, XVIII, 53.</ref> Дамасктәи Николаи ишиҳәо ала, Цезар даныршь ашьҭахь раԥхьатәи амшқәа рзы аӡәырҩы ашәара аадырԥшуан ацәгьаршцәа адиктатор иҭынхацәагьы рышьра иалагар ҳәа.<ref>Николай Дамасский. О жизни Цезаря Августа и о его воспитании, XVI, 37—43.</ref> Ус шакәызгьы, Октави Италиаҟа дцеит, аха аруаа рыда.<ref name=aug.8 /> Иҟалап, ар рхархәара мап ахьацәикыз Рим имҩаԥысуаз ахҭысқәа ирызкыз зыгәра угартә иҟаз аинформациа ахьимамыз акәзар изыхҟьаз. Италиа иҟаз адиктатор ир аветеранцәа гәырӷьаҵәа уи ишьҭрамадаҩ ианиԥыла ашьҭахь (уи аамҭазы адиктатор иуасиаҭ атәы зегьы ираҳахьан), Октави Цезар ишьҭра имеидарц игәы ишҭоу рылеиҳәеит<ref name=parf.107 />, уи ашьҭахь «Гаи Иули Цезар Октавиан» ҳәа ахьӡ иоуит. Октави Римҟа дышцоз, [[Римская Кампания|Кампаниа]] даангылеит, уа аԥышәа змаз аполитикцәа, еиҳарак [[Марк Туллий Цицерон|Цицерон]], рабжьгарақәа дырзыӡырҩуан. Урҭ реицәажәара зызкыз хықәкыла еилкаам, аха аоратор ду исалам шәҟәқәа руак аҿы Октавиан иара гәыкала дшизыҟоу атәы иҩит.<ref>(Cic. Att., XIV, 11, 2) Цицерон. Письма к Аттику, XIV, 11, 2.</ref> Ишаԥу еиԥш, иара убасҟангьы Цицерон ажәытәаахыс иаӷаз Марк Антони иҿагылараҿы аԥышәа змамыз Гаи ихы даирхәарц игәы иҭеикхьан ҳәа агәаанагара ыҟоуп.<ref>{{Mashkin1949|134—135}}</ref> Лаҵарамзазы уи Рим днеит.<ref name=eck.10f>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 10—12.</ref> Ҳ. ҟ. 44 ашықәс азы, аԥхынразы Октавиан аҳҭнықалақь аҿы иавторитет иааиԥмырҟьаӡакәа ирӷәӷәон. Игәырҩа зегьы рҿаԥхьа иааирԥшырц азы, ижакьа оуижьит, иршьыз адиктатор изы дышџьабоз аарԥшуа иамихуамызт. Ԥхынгәымзазы Цезар ииааирақәа раҳаҭыр азы ахәмаррақәа напхгара риҭо далагеит, уи аамҭазы ажәҩан аҿы [[Комета Цезаря|даараӡа илашоз акомета]] аацәырҵит. Рим ауааԥсыра џьоукы акомета арыцҳара аанагоит ҳәа ргәы иаанагон, аха Октавиан уи нцәахәыс иҟалаз Цезар иԥсы шакәыз агәра диргеит.<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: «[[Молодая гвардия (издательство)|Молодая гвардия]]», 2003. — С. 72—74.</ref> Аҵыхәтәаны, адиктатор иуасиаҭ аҿы изықәиргәыӷыз Рим ауааԥсыра зегьы 300-300 [[сестерций|сестерци]] рзишеит. Антони Цезар ихатә хазынарҭа аҟынтәи аԥара закәанла ишьҭрамадаҩыз иахь аиагара мап ацәикхьан азы, ауаа аԥара рызшәаразы Октавиан иҭиир акәхеит аҭаацәаратә мазара.<ref>''Борухович В. Г.'' После мартовских ид 44 г. до н. э. (исторический очерк) // Античный мир и археология. — Вып. 5. — Саратов, 1983. — С. 133—134.</ref> Октавиан қәҿиарала ихьӡ-иԥша арӷәӷәара даҿын, Антони, ашьҭрамадаҩ қәыԥш хырҩа ахьииҭоз азы, Цезар идгылаҩцәа рҟны — аҳҭнықалақь ажәлар рыбжьареиԥш, аветеранцәа рыбжьарагьы — иавторитет ицәыӡуан. Уи зыхҟьаз ацәгьаршцәа ашьауӷа рақәыршәараҿы аиқәымшәарақәа, ақалақьуаа рықәгыларақәа гәымбылџьбарала рызныҟәара, адиктатор игәы иҭеикхьаз ҳәа иԥхьаӡаз азакәанқәа еснагь рылаҳәара акәын. Ҭагалан Марк асенаторцәа аӡәырҩы дреисит, зегь раԥхьаӡа иргыланы — Цицерон.<ref name=sh.19f /><ref name=eck.10f /><ref>{{CAH.2.9|471—472|''Rawson E.'' The aftermath of the Ides}}</ref> === Мутинатәи аибашьра === {{main|Мутинатәи аибашьра}} [[Афаил:Civil War in Roman Republic 44-43 BC (Mutina and Forum Gallorum) ab.png|thumb|375px|Мутинатәи аибашьра:<br><font color="red"><big>'''↗'''</big></font> — Антони иусқәа (ахыцқәа ирҭаку рҿы — аныҟәарақәа ирыҵаркуаз аамҭа);<br><font color="blue"><big>'''↗'''</big></font> — Октавиан иусқәа;<br><font color="green"><big>'''↗'''</big></font> — Децим Брут иусқәа;<br><font color="purple"><big>'''↗'''</big></font> — Авл Гирци, Гаи Виби Пансеи русқәа]] Октавиан ақалақь ауааԥсыра рыбжьара еицырдыруаз аӡә шиакәызгьы, аусура иаҿыз архәҭақәеи, Цезар иветеранцәа аӡәырҩи еиҳарак Антони — аԥышәа змаз ар рԥыза, адиктатор иҩыза — идгылон. Интересқәа рыхьчаразы, Октавиан Италиа аладатәи ахәҭахьы дцеит, ар реизгара далагеит, уаҟа адгьыл зауз аветеранцәеи, уа иҟаз алегионерцәеи аԥара рыҭаны, Цезар ирласны ишьа ҳуеит ҳәа агәра дырганы иара иахь риагара далагеит. Иаарласны Антони имчра азхаҵоз ҩ-легионк иара иахь ииасит<ref name=eck.10f />. Марк агәыҩбара аазырԥшуаз асолдаҭцәа 100-100 денари (400-400 сестерци) рыдигалеит, аха алегионерцәа ихыччеит: Октавиан хәынтә еиҳаны ириҭон. [[Децимация (наказание)|Адецимациа]] аиҿкаарала, уи аамҭазы аҿагылара ҟазҵаз 300 ҩык ршьрала, насгьы изықәиргәыӷыз аԥара аизырҳарала, Антони инхаз асолдаҭцәа иара иҿы иаанкылеит<ref name=mashkin.148f>{{Mashkin1949|148—150}}</ref><ref name=huzar.100>{{Huzar:MarkAnthony|100}}</ref><ref>(App. B.C. III, 43) Аппиан. Гражданские войны, III, 43.</ref>. 10-нызқьҩык ахатәы архәҭақәа еизганы, Октавиан Римҟа ддәықәлеит, абҵарамза 10 рзы Афорум ааникылт. Уаҟа иара ажәахә ҟаиҵеит —азакәанқәа еилазгоз, Цезар изакәантә шьҭрамадаҩ дзыргәааз Антони иабашьразы ааԥхьара ҟаиҵеит. Аха иажәахә дшымгәыӷӡоз ала ихыркәшахеит: Октавиан ихьчара иазыхиаз, насгьы иара инапхгара аҵаҟа Брути Кассии ирабашьырц зҭахыз, аӡәырҩы Цезар идгылоз, гәыкала изыҟаз асолдаҭцәа, Антони иҿагыланы аибашьра рҭахымхеит. Иара убас, иргәаладыршәеит Октавиан қәыԥш азакәантә мчра шимамыз. Асенат иара иҟаиҵаз ажәалагала хьаас иамкӡеит. Октавиан изынхаз асолдаҭцәа шмаҷмызгьы, иара Рим ааныжьны [[Ареццо|Аррециа]] (иахьатәи Ареццо) ақалақь аҿы иҽирӷәӷәеит<ref name=mashkin.148f /><ref name=huzar.100 /><ref>''Парфёнов В. Н.'' Начало военно-политической карьеры Октавиана // Античный мир и археология. — Вып. 4. — Саратов, 1979. — С. 110.</ref>. Октавиан данца ашьҭахь хара имгакәа, ҳ. ҟ. абҵарамза 24, 44ш азы Антони ир иманы Рим далалеит. Марк ихадоу апровинциақәа ԥыҭк Цезар идгылаҩцәеи иашьа Гаии ирзишеит; Октавиан аҳәынҭқарра аӷас дрыԥхьаӡарц азы иҽазышәарақәа лҵшәада иаанхеит. Уи ашьҭахь Антони Цизальптәи Галлиаҟа ддәықәлеит, Мутина (ҳаамҭазтәи [[Модена]]) иҟаз [[Децим Юний Брут Альбин|Децим Брут]] амацәаз дҭаикит. Убри аамҭазы асенат ахаҭарнакцәа Антони иабашьра рҽазыҟарҵо иалагеит, иара иаартны аҳәатәхамҵара ааирԥшуа даналага. Ҳ. ҟ ажьырныҳәамза 7,43 аш. азы Цицерон илшеит Октавиан апропретор инапынҵақәа ирҭартә еиԥш, заанаҵы сенаторс дҟалеит (асенат аҿы аҭыԥ еиҳарак [[квестор|аквестор]] имагистратура анагӡарала ишьақәырӷәӷәахон), насгьы амаҵура ҭыԥқәа зегьы рахь [[Lex Villia annalis|ишьақәгылоу аамҭа аасҭа]] жәашықәса заанаҵы далхлазартә еиԥш азин иоуит. Иара убас, асенат Антони иҟаиҵаз адҵақәа ԥыҭк аԥыхтәуп ҳәа аҳәамҭа ҟанаҵеит, уахь иаҵанакуеит Цизальптәи Галлиа Рим ахаҭарнакс иҟаҵарагьы. Уи ашьҭахь, аконсулцәа рҩыџьагьы — [[Гай Вибий Панса Цетрониан|Гаи Виби Пансеи]] [[Авл Гирций|Авл Гирции]] — ар еизганы Мутинаҟа ицеит Антони иҿагыларц. Изакәантәу анапынҵақәа риуразы, Октавиан еиҳа аибашьра иазыхиаз архәҭақәа аконсулцәа рнапаҵаҟа риагара дақәшаҳаҭхеит, анаҩс хара имгакәа Мутинаҟа дцеит<ref>''Борухович В. Г.'' После мартовских ид 44 г. до н. э. (исторический очерк) // Античный мир и археология. — Вып. 5. — Саратов, 1983. — С. 138—141.</ref><ref>{{Книга:Broughton.2|345—346}}</ref>. Иҟалап, асолдаҭцәа аӡәырҩы Антони иабашьра ргәы азмыҳәозаргьы, уи Цезар идгылаҩцәа рыбжьара уажәгьы пату иқәын, убри аҟынтә Октавиан урҭ ргәаанагарагьы хшыҩзышьҭра аиҭар акәхеит<ref name=parf.116f>''Парфёнов В. Н.'' Начало военно-политической карьеры Октавиана // Античный мир и археология. — Вып. 4. Саратов, 1979. — С. 116—119.</ref>. Мшаԥымзазы Панса ир, [[Кастельфранко-Эмилия|Галлиатәи афорум]] (иахьатәи Кастельфранко-Емилиа) азааигәара, маӡала ирзыԥшны итәаз Антони ирхәҭақәа рыкәшеит. Панса ир аҵахеит, иара дҭахеит, аха Антони аиааира азгәаҭара иҽаназыҟаиҵоз, Гирци ирхәҭақәа аибашьратә ҭыԥ ахь инеит, урҭ раӷа Мутина аҭыӡқәа рҟынӡа днаскьаргеит, уаҟа аруаа аанханы иҟан ажәылара ацҵаразы. Мышқәак рышьҭахь, Гирции Октавиани Мутина азааигәара Антони ижәлеит, ари ақалақь зҭаку амацәаз аԥыхразы. Урҭ Антони Альпқәа рыла Нарбонтәи Галлиаҟа дыбналан дцартә иҟарҵеит, аха аибашьраан Гирци ӷәӷәала дырхәит, хара имгакәагьы иԥсҭазаара далҵит. Аконсулцәа рҩыџьагьы рыԥсышьа агәҩарақәа узцәырнагон, ажәытәӡан урҭ рҭахара зны-зынла Октавиан ихарарҵон<ref name=parf.116f /><ref name=shif.54f>''Шифман И. Ш.'' Цезарь Август. — {{Л.}}: Наука, 1990. — С. 54—59.</ref>. Октавиан аибашьрақәа ихы ахьынӡарылаирхәыз еилкаам: Аимпериа аамҭазы иҟаз авторцәа ишаарыцҳауа ала, уи аԥхьатәи ацәаҳәақәа рҿы деибашьуан, насгьы ахәра зауз аквилифер (абираҟныҟәгаҩ) инапаҟынтә ауарба асахьа зну алегион абираҟ игеит. Марк Антони ишиҳәоз ала, Октавиан дшәаҟьаны аибашьра адәаҟынтә дыбналан дцеит<ref name=shif.54f /><ref name=ner.81>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 81.</ref>. Аибашьра ашьҭахь, Гаи асенат азы уаҳа дхәарҭамхеит: уи аамҭазы, асенат иазааигәаз Марк Брути Гаи Кассии, архәҭа ду Бырзентәыла еизыргеит, Антони ииааирагьы хара игам усны иԥхьаӡан. Убри аҟынтә асенат Октавиан иднаҵеит аконсултә архәҭақәа Децим Брут инапы ианиҵарц азы, уи аконсулцәа анҭаха ашьҭахь закәантә ҵаҵӷәык ыҟаӡамкәа архәҭақәа идикылеит. Уи адагьы, уаанӡа Октавиан ирхәҭақәа зықәдыргәыӷхьаз аԥарақәа рыҭара асенат мап ацәнакит. Асенат ахымҩаԥгашьа згәамԥхаз Гаи Децим Брут Антони ишьҭашәарыцараҿы ацхыраара иҭара мап ацәикит, убри аҟынтә иара ажәыларақәа идырааԥсахьаз исолдаҭцәеи, аконсултә архәҭақәеи рыла мацара аибашьра иқәшәеит<ref name=shif.54f /><ref name=eck.14>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 14.</ref>. Уи адагьы, Октавиан Брут ииҭаран иҟаз аҩ-легионк ԥыхьатәи ацәгьаршҩы инапхгара аҵаҟа аибашьра мап ацәыркит, урҭ Гаи инапаҵаҟа иаанхеит<ref name=parf.116f />. == Аҩбатәи атриумвират == === Атриумвират ашьаҭаркра. Апроскрипциақәа === Мутинатәи аибашьраҿы аиааира анига ашьҭахь, Октавиан аконсул-[[суффект]]с дҟаларц шиҭаху атәы мӡаӡакәа иҳәо далагеит: аконсулцәа рҭахара ашьҭахь алхра ҿыцқәа рымҩаԥгара аҭахын. Иара аҩбатәи асуффектс Цицерон дҟалар иҭахын: Октавиан иҟаиҵаз ажәалагалала, «Цицерон аҳәынҭқарратә усқәа напхгара риҭалар акәын, еиҳа аԥышәа змоу еиҳабык иаҳасабала, Цезар [Октавиан] ихаҭа иакәзар, уи иабџьар ашьҭаҵаразы иманшәалоу атитул мацара изирхон»<ref>(App. B.C. III, 82) Аппиан. Гражданские войны, III, 82.</ref>. Октавиан иҭахрақәа азакәантә шьаҭақәа шрымазгьы, асенат мап ацәыркит: Октавиан аконсулра азы даара дқәыԥшын —амагистратурақәа рзы иаҭаху ақәра 10-шықәса еиҵатәны уаанӡа ирҭахьаз азингьы азгәаҭаны. Ус шакәугьы иҟаиҵаз аусқәа рзы Октавиан [[Император (Древний Рим)|аимператор]] ҳәа аҳаҭыртә титул иоуит<ref name=ner.81 />, уи Ареспублика аамҭазы аиааира згаз ар рԥыза ҳәа даанарԥшуан, насгьы [[триумф|атриумф]] амҩаԥгаразы алшара инаҭон. Аха асенат атриумф амҩаԥгара азин инамҭеит, уи аҩыза алшара Децим Брут ишиҭазгьы<ref name=shif.54f /><ref name=eck.14 />. Децим Брут Альпқәа данырыхысуаз аамҭазы, Антони мраҭашәаратәи апровинциақәа зегьы рнапхгаҩцәа рыр иара иганахь аиагара илиршеит — уаанӡа Цезар идгылаҩцәа [[Марк Эмилий Лепид (триумвир)|Марк Емили Лепид]], [[Гай Азиний Поллион|Гаи Азини Поллион]], [[Луций Мунаций Планк|Луци Мунаци Планк]]. Антони иаахтны иҳәеит Цезар ишьоура шиҭаху атәы, уи ашьҭахь Октавиан дзыдгылаша аган алхра иқәшәеит, уи проблеман<ref name=eck.15>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 15.</ref>. Октавиан исолдаҭцәа рыбжьара адиктатор ирхәҭақәа рветеранцәа рацәаҩны иҟан, убри аҟынтә ркомандаҟаҵаҩ дазааргеит Антони дидгыларц азы<ref>{{Huzar:MarkAnthony|110}}</ref>. Иара убас, дара егьырҭ Цезар идгылаҩцәа уаҳа ишырмабашьуа ҳәа инҭагыланы иқәит<ref name=parf.116f />. Уи адагьы, аруаа Антони изакәанқәа реиҭахәаԥшра иахьрылагаз даара ргәы иҵхон, урҭ иреиуан Цезар иветеранцәа аԥаратә ҳамҭақәеи адгьылқәа рызшареи рзы ақәыргәыӷрақәа. Октавиан ихаҭеи Антонии реизааигәахара — ареспубликанеццәа рахь ирымаз еицырзеиԥшыз ацәымӷреи, асенат аусқәа рзы агәынамӡареи ирыбзоурахеит. Аиҿцәажәарақәа дшырзыхиоу ааирԥшырц азы, Октавиан итҟәаны имаз Антони исолдаҭцәеи ацентурионцәеи рхы иақәиҭитәуа далагеит. Уи адагьы, иара иаахтны асенат адҵақәа [[саботаж|дырҿагыло]] далагеит, насгьы [[Публий Вентидий Басс|Публи Вентиди Басс]] аладатәии агәҭантәии Италиа аҟынтә еизигаз ар иманы Антони дицхраарц азы ддәықәиҵеит<ref>{{CAH.2.9|484}}</ref>. {{Ацитата|Вентиди Цезар [Октавиан] Антони изкны угәы иҭоузеи ҳәа даниазҵаа, иара: еилызкаауа рзы ари азҵаара инықәрԥшшәа изныкымкәа аҭак ҟаиҵахьеит, аха иззеилымкаауа рзы уи азхом ҳәа ҭакс инараҭеикит<ref>(App. B.C. III, 80) Аппиан. Гражданские войны, III, 80. Пер. Е. Г. Кагарова под ред. С. А. Жебелёва и О. О. Крюгера.</ref>.}} Ар ду анеизига ашьҭахь, Антони Октавиан иаасҭа амчреи анырреи иоуит, уи иахҟьаны аҵыхәтәантәи дҟалон, аҩыџьа еиҿыркаауа иарбан хеилакзаалак аҿы еиҵбу партниорны. Антонии иареи аиҿцәажәарақәа рымҩаԥгараҿы рымчқәа еиҟарахарц азы акәзар ҟалап, Гаи аконсул иҭыԥ аанкылара дзашьҭаз<ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 47—48.</ref>. Асенаторцәа уи мап ацәыркуан. Уи адагьы, урҭ Октавиан ирхәҭақәа еиҟәыршарц рҽазыршәон, зегь раасҭа аибашьра иазыхиаз алегионқәа ақәгәыӷра дуқәа рыҭаны; Октавиан ицҳаражәҳәаҩцәагьы Рим уаанӡа ирыдҵаз аҭакԥхықәрақәа рынагӡареи, ркомандаҟаҵаҩ консулс иалхразы азини ирышьҭан<ref name=parf.116f /><ref name=sy.185f>''Syme R.'' The Roman Revolution. — Oxford: Clarendon Press, 1939. — P. 185—186.</ref>. Асенатаҿ уаанӡа еиԥш агәыӷра аадырԥшуан Брути Кассии иаарласны Италиаҟа иаап ҳәа, убри аҟынтә Октавиан иделегациақәа мап рцәыркуан. Аха Македониа иҟаз Марк Брут Цезар қәыԥши Цицерони реиҿцәажәарақәа игәамԥхомызт (иара изааигәақәаз рыбжьара урҭ консулцәас иалхуп ҳәагьы ажәабжьны ирылан), насгьы ирҵаҩы (иментор), иара иаарласны ирхәҭақәа иманы Италиаҟа даарц азы ааԥхьара иҟаиҵоз азы мап ацәикит. Брут аграждантә еибашьра ҿыц алагара иҭахымызҭгьы ҟаларын, убри ауп Македониа итҟәаны ирымаз ар рԥыза иашьа Гаи Антони иԥсы зеиқәирхазгьы<ref name=eck.15 /><ref>{{CAH.2.9|485}}</ref><ref>''Syme R.'' The Roman Revolution. — Oxford: Clarendon Press, 1939. — P. 183.</ref>. Децим Брут иҭахареи Марк Брут инеитралитети ирыбзоураны асенат иадгылаз амчқәа рацәамкәа иаанхеит. Нанҳәамза (асекстили) азы имҩасран иҟаз аиҿцәажәарақәа анхыбгала ашьҭахь, Октавиан исолдаҭцәа рыдҵақәа наигӡошәа, Римҟа ддәықәлеит дақәларц азы. Аграждантә еибашьра, фышықәса раԥхьа еиԥш, Рубикон аӡхыҵрала иалагеит, аха уажәазы ар рԥыза легионк акәымкәа, аа-[[легион]]к аибашьразы идәықәигалеит. Ир амҩа ианықәла, Октавиан инапынҵақәа шьҭамҵаӡакәа консулс иалхразы асенат азин ирҭеит, аха Гаи иныҟәара иациҵеит<ref name=sy.185f /><ref name=parf.120>''Парфёнов В. Н.'' Начало военно-политической карьеры Октавиана // Античный мир и археология. — Вып. 4. Саратов, 1979. — С. 120.</ref>. Рим азааигәара иҟаз х-легионк иаразнак иара иган ахь ииасит, убри аҟнытә Октавиан ир зегьы 11 легион раҟара ҟалеит, мамзаргьы 50 нызқьҩык аруаа инарзынаԥшуа. Акампаниа аан, Гаи Рим иаанхаз иани иаҳәшьеи ршәарҭадара дацәшәон, аха урҭ кьыс зрымҭоз [[Весталки|авесталкцәа]] — аныхаԥааҩцәа рҿы рҽыҵәахны иҟан<ref name=sthrn.49>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 49.</ref>. Ар еибашьрада аҳҭнықалақь ианалала ашьҭахь, Гаи ируаа рџьаԥса риҭарц азы аҳәынҭқарратә хазына инапахьы иааигеит, насгьы алхрақәа мҩаԥыргартә иҟаиҵеит. Нанҳәамза 19 (асекстили) азы Октавиани, иаб иашьа Квинт Педии консулцәас иалырхит (аҩбатәи аҭыԥ иашьҭан ҳәа иԥхьаӡан Цицерон ма Октавиан иҭаца лаб [[Публий Сервилий Ватия Исаврик (консул 48 года до н. э.)|Публи Сервили Ватиа Исаврик]]<ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 50.</ref>). Аконсулразы даҽа кандидатцәак ыҟамзар ҟаларын<ref name=parf.120 />. Имаҵзура ҿыц аҿы Октавиан раԥхьаӡа иргыланы, акуриаттә [[комиции|комициақәа]] еизганы, Цезар ԥас дахьыҟаиҵаз апроцедура хиркәшеит<ref>(App. B.C. III, 94) Аппиан. Гражданские войны, III, 94.</ref>. Иаарласны Квинт Педи Цезар дызшьыз, ауӡбара рақәыршәаразы азакәан рыдыркылартә илиршеит ([[закон Педия|Педи изакәан]]), уи ашьҭахь мышкала аӡбара мҩаԥысит, насгьы ацәгьоуцәа ахара рыдырҵеит. Ибналаз ахара здырҵаз рмазара рымхын, рнапынҵақәа аанкылан<ref name=bor.145>''Борухович В. Г.'' После мартовских ид 44 г. до н. э. (исторический очерк) // Античный мир и археология. — Вып. 5. — Саратов, 1983. — С. 145.</ref><ref name=sthrn.51>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 51.</ref>. Иаарласны асенат аконсулцәа рықәыӷәӷәарала Антонии Лепиди ирҿагылоз азакәанқәа зегьы аԥнахит, уи ашьҭахь урҭ рыбжьара аҭынчратә еицәажәарақәа ирылагеит<ref>(App. B.C. III, 96) Аппиан. Гражданские войны, III, 96.</ref>. Ҳ. ҟ., 43 ашықәс, жьҭаарамзазы, Октавиани Антонии Лепиди [[Болонья|Бонониа]] (иахьатәи Болониа) азааигәара аӡиас аҿы иҟаз дгьылбжьаха хәыҷык аҿы еиқәшәеит{{efn|Ажәытәӡатәи авторцәа реиҳараҩык Бонониа (иҟалап аӡиас [[Рено (река)|Рено]] аҿы иҟаз дгьылбжьахак) аиҿцәажәарақәа ахьымҩаԥысуаз ҭыԥны иазгәарҭоит, аха Аппиан<ref name=a.bc.4.2>(App. B.C. IV, 2) Аппиан. Гражданские войны, IV, 2.</ref> Мутина азааигәара ауп иҳәоит<ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 53; P. 216.</ref>.|group=lower-greek}}. Аиԥылараҿы [[Второй триумвират|аҩбатәи атриумвират]] аԥҵаразы аиқәшаҳаҭра рыбжьарҵеит — зҳәаа ԥкым, анапынҵақәа змоу хҩык аполитикцәа рхеилак. Цезар, Помпеи, Красси еиҿыркааз [[Первый триумвират|актәи атриумвират]] еиԥшымкәа, ахеилак ҿыц официалла ишьақәырӷәӷәан, насгьы аамҭала хәышықәса аман. Убри аамҭазы, атриумвирцәа иҵаулоу реформақәак рымҩаԥгаразы имеицәажәеит, насгьы атриумвират официалла иаԥҵан «ареспублика еиҿкааны аҟаҵаразы» (''rei publicae constituendae''). Ажәлар Реизара атриумвират ашьақәыргыларазы азакәанԥҵара аднакылеит ([[закон Тиция|Тици изакәан]]) ҳ.ҟ. абҵарамза 27, 43 аш. азы, насгьы Октавиан имаҵура далагаанӡа аконсулра аанижьит. Атриумвирцәа иааиуа ашықәсқәа рзы ирыдгылақәоз иреиҳау амагистратурақәа рызшаразы еиқәшаҳаҭхеит, насгьы мраҭашәаратәи апровинциақәа зегьы дара еиҩыршеит. Октавиан ари аихшара аҟынтә зегь раасҭа имаҷны ахәарҭа иоуит, избанзар ирҭаз апровинциақәа — Африка, Сицилиа, Сардиниа, Корсика — рыхәҭак ареспубликанеццәа ирымпыҵакын<ref name=eck.16f>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 16-17.</ref><ref name=sthrn.53f>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 53-55.</ref>., зегь реиҳа анырра змаз атриумвир Антони иԥҳа Клодиа Октавиан ԥҳәысс дахьирҭаз атриумвират аидкылара иацхраауан<ref>{{Mashkin1949|178}}</ref>. Ҩышықәса рышьҭахь хаҵеи ԥҳәыси еилыҵит ([[#Аҭаацәара|шәахәаԥш аҟәша «Аҭаацәара»]]). [[Афаил:Les massacres du Triumvirat - Antoine Caron - Musée du Louvre Peintures RF 1939 28 - photo 2.jpg|thumb|left|[[Карон, Антуан|Антуан Карон]]. Атриумвират иҟанаҵоз ашьрақәа (1566) — [[Екатерина Медичи|Ектерина Медичи]] лыдҵала иҭыхыз асахьа, аграждантә еибашьрақәа ирыцу агәаҟрақәа раарԥшразы.<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 92.</ref>]] Октавиан, аконсул имаҵзура анааникыла, иаӷацәа дрышьҭашәарыцомызт, аха Бонониа имҩаԥысыз аилацәажәараҿы атриумвирцәа еиқәышаҳаҭхеит роппонентцәа хыԥхьаӡара рацәала рышьрақәа рымҩаԥгаразы, заа еиқәшаҳаҭны ишьақәдыргылаз асиақәа — [[проскрипции|апроскрипциақәа]] — инырықәыршәаны. Апроскрипциақәа рымҩаԥгара аԥшьызгаз деилкаам, урҭ ирызку аиҿцәажәарақәа рҵакы еилкаам, избан акәзар аиҿцәажәарақәа маӡала имҩаԥыргон, насгьы Октавиан идгылаҩцәа апроскрипциақәа рзы ихара дырмаҷырц рҽазыршәон. Иааидкыланы аҵыхәтәантәи асиа ианын ашьра зқәырҵаз асенаторцәа хышә-ҩык рыхьӡқәа, ҩ-нызқьҩык аҽыуаа, асиа раԥхьа ианыз Цицерон ихьӡ акәын<ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 55—57.</ref><ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 17.</ref>. {{Ацитата|Усҟангьы, анаҩсангьы урҭ [атриумвирцәа] рыуацәеи рҩызцәеи ианаҭаххагьы ԥсаҭатәыс иҟарҵон. Аӡәаӡәала [апроскрипциатә] сиа ианырҵон: џьоукы агәаӷ иахҟьаны, џьоукы ус баша иахьрызгәааз азы мацара, џьоукы аӷацәа иахьырҩызцәаз, ма аҩызцәа рахь ирымаз агәаӷ азы, џьоукы амал ду ахьрымаз азы<ref>(App. B.C. IV, 5) Аппиан. Гражданские войны, IV, 5. Пер. Е. Г. Кагарова под ред. С. А. Жебелёва и О. О. Крюгера.</ref>.}} Апроскрипциа иақәшәақәаз рмазара, еиҳарак, аукционқәа рҿы ирҭиуан аҳәынҭқарра ахазына ахарҭәааразы. Аха асолдаҭцәеи апроскрипциақәа назыгӡоз егьырҭ ауааи хылаԥшрада иҟаз аҩнқәа ирыҩналан иӷьычуан, аукционқәа рҿы иҟаз аҭагылазаашьақәеи амалуаа ирзыҟарҵоз атеррори аӡәырҩы аахәаҩцәа ршәаны иаман. Уи иахҟьаны аӡәырҩы атриумвирцәа рҩызцәа шбеиахазгьы, апроскрипциақәа ирықәшәаз рмазара иахҭнырхыз аԥара ареспубликанеццәа рабашьразы иахәҭаз ахарџьқәа ханарҭәаауамызт. Ахарџьқәа рхарҭәааразы, атриумвират ашәахтә ҿыцқәа аларгалеит, мчыла аԥсахтә рымхра иалагеит, асенаторцәа афлот азы атәцәа реизгара рыдырҵеит, насгьы аӡәырҩы амал змаз атәылауаа рмазара рымырхит. Аҳәса беиақәа рмазара хазы ашәахтә ақәырҵеит, аха аурым ҳәсақәа уи ашәахтә аԥыхра ма акырӡа армаҷра рылдыршеит<ref>{{Mashkin1949|192—194}}</ref><ref>(App. B.C. IV, 32-34) Аппиан. Гражданские войны, IV, 32-34.</ref>. === Грециаҟа акампаниа. Филипптәи аибашьра === {{main|Ажәытәӡатәи Рим аграждантә еибашьра (44—42 ҳ. ҟ.)|Филиппы азааигәара аибашьра}} [[Афаил:Battle of Philippi (42 BC) ab.png|thumb|300px|Хыхь — Филиппы ааигәара актәи аибашьра, ҵаҟа — аҩбатәи аибашьра, арымарахь — атриумвирцәеи ареспубликанеццәеи Филиппыҟа ианцоз рымҩақәа Бырзентәыла ахсаалаҿы]] Лепид ар рыхәҭак иманы Италиа дааныжьны, Антонии Октавиани, реиҳа амшынтә мчқәа змаз раӷацәа ираҩсны, [[Адриатик амшын|Адриатикатәи амшын]] қәҿиарала иӡхыҵит. Македониа иҟаз атриумвират архәҭақәа рхыԥхьаӡара зегьы ааидкыланы 100 нызқьҩык ашьаҟауааи, 13 нызқьҩык аҽыуааи рҟынӡа инаӡон; ареспубликанеццәа (урҭ ахақәиҭра аазгоз ҳәа рхы иазырҳәон, ''liberatores'') 70 нызқьҩык раҟара ашьаҟауаа рыман, аҽыр (20 нызқь инарзынаԥшуа), амшын аҿгьы еиҳа рымчқәа ӷәӷәан. Цәыббрамзазы Антони [[Филиппы]] ақалақь азааигәара иҟаз адәкаршәрахьы днеит, уаҟа ареспубликанеццәа ахырӷәӷәарҭақәа кны итәан. Октавиан ичымазара иахҟьаны мышқәак рыла дагхеит<ref>{{Huzar:MarkAnthony|121—126}}</ref><ref name=cah.2.10.5f>{{CAH.2.10|5–8}}</ref>. <!--+2-->Атриумвирцәа рлагерқәа ахьыҟаз ӡҭачран, ареспубликанеццәа уаанӡа ахәқәа рҿы алагерқәа еиҿыркаахьан, убри аҟнытә рҭыԥ аибашьразы еиҳа иманшәалан. Ареспубликанеццәа аибашьра хада ҟамлап ҳәа игәыӷуан — амшын аҿы ирымаз аԥыжәареи, фатәылеи, ӡылеи ибзиан иахьеиқәыршәази атриумвирцәа рырԥсыҽра иацхраауеит ҳәа ргәы иаанагон. Аха, хара имгакәа, ареспубликанеццәа иртәыз армаратә фланг аҟны Антонии Кассии рырхәҭақәа рыбжьара аидыслара ӷәӷәа ҟалеит. Марк қәҿиарала деибашьуан, аӷа илагерь ааникылеит, аха уи аамҭазы Брут Октавиан ируаа днарыжәылан илагерь инапахьы иааигеит. Уи ашьҭахь Брути Антонии раԥхьатәи рҭыԥқәа рахь ихынҳәит, Брут иқәҿиарақәа ртәы ззымдыруаз Касси иҽишьит. Мчыбжьқәак рышьҭахь, атриумвирцәа рлагерь аҿы афатәи аӡырыжәтәи рзымхо ианалага, Брут иҩызцәа дазааргеит ирхәҭақәа ажәылара хада иалаирхәырц азы. Антони ҟазарыла ихы ахьымҩаԥигоз иабзоураны, атриумвират архәҭақәа аибашьраҿы аиааира ргеит<ref name=cah.2.10.5f />. Аҩ-еибашьрак рҿы Октавиан ироль маҷӡан: актәи аидыслара ӷәӷәа амцхаҵара злаз ар рԥыза иҳақьым иԥхыӡ бааԥс иахҟьаны ихы алаимырхәӡеит, хымш аӡҭачқәа рҿы иҽыҵәахны дтәан<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 95-96.</ref>, аҩбатәи аидыслара ӷәӷәа — ичымазара иахҟьаны<ref>(Plut. Ant. 22) Плутарх. Антоний, 22.</ref>. Октавиан Брут иԥсыбаҩ ахы хҵәаны Римҟа идәықәиҵеит, Цезар иҳатәара ашьапаҿы икаижьырц азы<ref>(Suet. Aug. 13) Светоний. Божественный Август, 13.</ref>, аха Брут ихы зҭаз аӷба ӡааҟәрылеит<ref>(Dio Cass. XLVII, 49) Дион Кассий, XLVII, 49.</ref>. Аиааира згаз аҩыџьа апровинциақәа еиҭа еихыршеит: Марк Галлиа изынхеит, Африка иоуит, насгьы, иҟалап, мрагыларатәи апровинциақәа зегьы; Гаи иоуит Испаниа апровинциақәа, Нумидиа (Африка Ҿыц), Сардиниа, Корсика; Лепид имаз анырра ицәыӡит. Атриумвирцәа асолдаҭцәа ирырҭаз ақәыргәыӷрақәа рынагӡара аганахьалагьы аҭакԥхықәрақәа еиҩыршеит: Октавиан Италиа адгьылқәа рзишар акәын, Антони иус — мрагыларатәи апровинциа беиақәа рҿы аԥара аԥшаара<ref>{{Huzar:MarkAnthony|129—130}}</ref>. === Перузиатәи аибашьра. Брундизииа ирыбжьарҵаз аиқәшаҳаҭра === {{main|Перузиатәи аибашьра}} Италиаҟа даныхынҳә ашьҭахь, Октавиан аррамаҵура иахысыз асолдаҭцәа адгьылқәа рызшара далагеит, насгьы иара иахь ииасыз Брути Кассии рсолдаҭцәагьы адгьылқәа рзишеит, урҭ аҿагыларақәа ҟарымҵаларц, еиқәхаз ареспубликанеццәа ирыламларц азы. Атриумвирцәа зыдгьылқәа зымхтәыз жәаа қалақь заа иазԥхьагәарҭеит, аха амассатә експроприациақәа рынагӡара Октавиан иқәшәеит. Иаарласны еилкаахеит урҭ адгьылқәа аветеранцәа зегьы ишырзымхоз, убри аҟнытә Октавиан егьырҭ ақалақьқәагьы адгьылқәа рымхра далагеит. Аветеранцәа Италиа адгьылқәа рырҭар акәын, аха уаҟа акыр ҵуан зхы иақәиҭыз адгьылқәа маҷхеижьҭеи, насгьы апровинциақәа рҿы аколониақәа хыԥхьаӡара рацәала ралагалара макьана зегьы еицырзеиԥшу усны иҟамлацызт. Уаанӡа атриумвирцәа ирҿагылаз ауаа ахьынхоз аҭыԥқәа ирыҵаркуаз адгьылқәа анрымырхуазгьы ыҟан. Ишаԥу еиԥш, еиҳа имаҷыз адгьылқәагьы уаанӡатәи аԥшәмацәа ирзынрыжьуан, зегь реиҳа идуу адгьылқәа реиԥш, насгьы еиҳарак ааха змаз абжьаратәи ақыҭанхацәеи ақыҭанхамҩатә вилла хәыҷқәа зтәыз ауааи ракәын. Аветеранцәа ироуаз адгьылқәа ршәагаа еилкааӡам: абжьаратәи ашәагаа иаҵанакуан адгьыл хәыҷқәа, иара убас асолдаҭцәа рзы 50 иугер (12,5 га) рҟынӡа иҟаз адгьылқәа, ацентурионцәа рзы 100 иугер (25 га) рҟынӡа. Аихшаразы иазԥхьагәаҭаз адгьылқәа зтәыз рмал ахьчара шамахамзар ирылшомызт: ҿырԥштәыс иаагозар, Гаи Азини Поллион дзыдгылаз апоет Вергили иқәҿиеит<ref name=cah.2.10.14f>{{CAH.2.10|14–15}}</ref><ref>{{Mashkin1949|219—221}}</ref><ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 19.</ref>. Октавиан адгьылқәа уаанӡа изтәыз аԥара риҭон, аха урҭ асимволтә шәатәқәа рызгьы еснагь аԥара изыԥшаауамызт<ref name=boruh.116>''Борухович В. Г.'' Последний период гражданских войн (исторический очерк) // Античный мир и археология. — Вып. 6. — Саратов, 1986. — С. 116.</ref>. Аҭагылазаашьа даара иаруадаҩит, Сицилиа зҽырӷәӷәаны итәаз Секст Помпеи иӷбақәа Апеннин адгьылбжьаха амацәаз иахьҭаркхьаз, урҭ ачарыц зҭаз аӷбақәа Италиаҟа рцара иаԥырхагахон<ref name=cah.2.10.14f />. Хыԥхьаӡара рацәала [[Италики|италиаа]] рхырҵәареи, амшынтә блокадеи ирыхҟьаны ицәырҵыз агәынамӡарақәа рхы иадырхәеит Марк Антони иашьа [[Луций Антоний|Луци Антонии]], Италиа иаанхаз атриумвир иԥҳәыс [[Фульвия|Фулвиеи]]. Луци иҟалаз азы ахара Октавиан идиҵеит, насгьы ажәа риҭеит иашьа Мрагыларахьынтә даныхынҳәлакь ареспублика шеиҭашьақәиргыло азы. Иара иҟаиҵоз агитациа ақәҿиара аиуит италиа ауааԥсыра рҟны мацара акәымкәа, сенаторцәак рыбжьарагьы. Адгьыл ашара иацырҵарц зҭахқәаз асолдаҭцәеи арратә напхгаҩцәеи Октавиани Луци Антонии реиныршәара рҽазыршәон, аха хара имгакәа Италиа агәҭаны ауааԥсыра ақәгыларақәа ҟарҵо иалагеит<ref name=cah.2.10.14f /><ref>{{Mashkin1949|221—228}}</ref><ref name=eck.20f>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 20-21.</ref>. Луци иашьа идҵала дныҟәозу еилкааӡам: Аппиан, иаҳҳәап, иҳәоит иара ихала агитациа амҩаԥгара далагеит ҳәа<ref>(App. B.C. V, 19) Аппиан. Гражданские войны, V, 19.</ref>, насгьы иахьатәи аҭоурыхҭҵаараҿгьы Марк иашьа иусқәа дрылахәымызт ҳәа еицырдыруа версиа ыҟоуп<ref name=cah.2.10.14f />. Ҳ. ҟ. 41 ашықәс, аԥхынразы Луци идгылоз ар иманы Рим инапахьы иааигеит, убрантәи, Азини Поллиони Вентиди Басси рырхәҭақәа рыҽидикыларц азы дгәыӷуа аҩадаҟа ддәықәлеит. Аха Октавиан, Агриппа, [[Квинт Сальвидиен Руф]] абунтҟаҵаҩцәа рыруаа рҽеидыркылартә иҟарымҵеит, [[Перуджа|Перузиа]] (ҳаамҭазтәи Перуџьа) Луци Антони амацәаз дҭаркит. Акыраамҭа анца, иҽазышәарақәа анхыбгала, Луци ихы риҭеит. Октавиан иареи, Фульвиеи, Вентидиус Басси, Азини Поллиони ишаҭеит, аха ақалақь ахаҭа асолдаҭцәа идырҳәырц ириҭеит, насгьы аҭыԥантәи аамсҭацәа реиҳараҩык ршьыртә адҵа ҟаиҵеит, аӡәы даанижьит. Уи зегьы инарыцҵаны, ақалақь инықәццышәаа ирблит: Аппиани Веллеи Патеркули амца зыхҟьаз ақалақь аҿы инхоз зыхшыҩ еилаԥсаны иҟаз аӡәы иоуп ҳәа рыԥхьаӡон. Октавиан иҿагылақәоз ауаа агәра ддыргон перузиаа 300-ҩык анцәахәы Цезар иныҳәарҭаҿы ԥсаҭатәыс иҟарҵеит Октавиан идҵала ҳәа<ref>{{Mashkin1949|228—229}}</ref><ref>{{CAH.2.10|16}}</ref>. Еиқәхаз абунтҟаҵаҩцәа аӡәырҩы Марк Антони иахь ибналан ицеит. Клеопатреи иареи аизыҟазаашьақәа шрымазгьы, Парфиа абашьра иҽшазыҟаиҵозгьы, Марк Италиаҟа дцаны, [[Бриндизи|Брундизиа]] зегь раасҭа ихадоу (ҳаамҭазтәи Бриндизи) абаӷәаза дакәшан дгылеит<ref name=eck.20f />. Иаарласны иара иахь инеит Секст Помпеии [[Гней Домиций Агенобарб (консул 32 года до н. э.)|Гнеи Домици Агенобарби]]. Атриумвирцәа рыбжьара аиҿагылара ҿыцқәа ҟалар зҭахымыз асолдаҭцәа рнырра мацарала, Брундизиа аиҿцәажәарақәа ирылагеит. Антони иганахьала Гаи Азини Поллион дыбжьаҟазон, Октавиан иганахьала — Меценат. Атриумвирцәа рҩыџьагьы аҭынчра рыбжьарҵар еиқәышаҳаҭхеит, насгьы апровинциақәа ҿыц еихыршеит. Антони мрагыларатәи апровинциақәа зегьы иоуит, Октавиан — мраҭашәаратәиқәа зегьы, Лепид Африкатәи апровинциа заҵәык ауп изынхаз. Атриумвирцәа зегьы Италиа асолдаҭцәа ҿыцқәа реидкылара азин роуит. Аиқәшаҳаҭра шьақәырӷәӷәан: зыԥҳәыс дыԥсхьаз Антонии ааигәа еибахаз Октавиан иаҳәшьа Октавиеи реибагарала. Атриумвирцәа Секст Помпеи интересқәа хырҩа рырымҭеит, убри аҟынтә иара иҟаиҵоз аблокада иациҵеит<ref>{{Mashkin1949|232—234}}</ref><ref name=eck.22>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 22.</ref><ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 155.</ref>. === Секст Помпеии иареи реибашьра. Атриумвират аамҭа ацҵара. === {{main|Секст Помпеи иқәгылара}} Италиа адгьылқәа реихшара ақыҭанхамҩа аус ҵнашәааит, избан акәзар анхацәа рыдгьылқәеи уаанӡатәи алатифундиақәеи аветеранцәа рнапаҟны иҟалеит. Еилкаам ақыҭанхамҩатә усуразы иаҭахыз зегьы рымазу ирымамзу{{efn|Н. А. Машкин игәаанагарала, уаанӡатәи аԥшәмацәа рыдгьылқәа рыдагьы, рынхарҭа ҩнқәа, рыҩнымаҭәа, рырахә, иара убасгьы рытәцәа рымырхуан<ref>{{Mashkin1949|220}}</ref>, аха В. Г. Борухович игәаанагарала, аветеранцәа уаанӡатәи аԥшәмацәа ирымаз ақыҭанхамҩатә техникеи арахәи рмоуӡеит<ref name=boruh.116 />.|group=lower-greek}}. Адгьылқәа ҿыц реихшара афатәаалыҵ азымхарахь инанагеит, аҭагылазаашьа еиҳагьы еицәанатәуан [[Секст Помпей Магн|Секст Помпеи]] Апеннинқәа рҿы иҟаиҵаз амшынтә блокада: ҳ. ҟ. I-тәи ашәышықәса агәҭазы Рими Италиеи ирыларгалоз ачарыц аиҳарак мшынла иааргон. Аҭагылазаашьа аруадаҩуан Октавиан ихарҭәааз арратә флот ахьимамыз, иара убасгьы атәцәа рацәаҩны Секст Помпеи иахь иахьыбналоз, урҭ иара иҟны амаҵура иахысуа иалагар ахақәиҭра шриҭо атәы иақәиргәыӷуан<ref name=boruh.116 />. Аҵыхәтәаны, Италиа инхоз ауааԥсыра Октавиан иқәыӷәӷәон: урҭ афатә аалыҵқәа рыла еиқәыршәазарц рҭахын, даҽа еибашьрак ала акәымкәа, аҭынч еиҿцәажәарақәа рыла. Ҳ. ҟ. 39ш алагамҭазы згәы кыдгылаз аурымцәа атриумвирцәа ахаҳәқәа ргәыдырҵеит<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 158—159.</ref><ref>(App. B.C. V, 67-68) Аппиан. Гражданские войны, V, 67-68.</ref>. Октавиан Секст иҟны аиҿцәажәарақәа рымҩаԥгара далагар акәхеит. Октавиан аҭынчра хықәкыс ишимаз ааирԥшырц азы, усҟан Клодиеи иареи еилыҵхьан, [[Скрибония|Скрибониа]] ԥҳәысс дигеит. Лара Секст Помпеи иабхәа [[Луций Скрибоний Либон (консул 34 года до н. э.)|Луци Скрибони Либон]] иаҳәшьа лакәын, убри аамҭазгьы Помпеи диҭынхан. Уи аҭаацәазаара аиҿкаара Помпеии иареи иаарласны реинышәара иацхраауан<ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 21—22.</ref><ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 156.</ref>. Атриумвирцәеи Помпеии рыбжьара реиҿцәажәарақәа раԥхьатәи аетап Неапольтәи аӡыбжьахала аӷарраҿы имҩаԥысит, уаҟа аганқәа рзы идуцәамыз ҩ-мҿтәы платформак дыргылеит<ref name=app.5.69f>(App. B.C. V, 69-73) Аппиан. Гражданские войны, V, 69-73.</ref>. Аҩбатәи аетап қәҿиарала имҩаԥысит, уи амыс Мизен аҟны<ref name=gsa.159f>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 159—161.</ref>, мамзаргьы ааигәа иҟаз Путеолы аҿы имҩаԥысит<ref name=mash.253f>{{Mashkin1949|253—254}}</ref>. [[Афаил:War with Sextus Pompeius part 1 ab.png|thumb|300px|Секст Помпеи иабашьра. Акампаниа ҳ. ҟ. 38ш{{legend|pink|Секст Помпеи инапаҵаҟа иҟаз адгьылқәа (илашоу агәилԥшшәы змоу аҵәаӷәақәа иаадырԥшуеит Октавиан иахь ииасыз Менодор — Октавиан ииҭаз адгьылқәа;}}<font color="red"><big>'''↗'''</big></font> — Октавиани иадмиралцәеи русқәа;<br><font color="blue"><big>'''↗'''</big></font> — Секст Помпеи иадмиралцәа русқәа]] Лепид иҭыԥан атриумвирцәа Помпеи идкылара мап ацәыркит, аха егьырҭ зегьы рыла Октавиани Антонии иара иҭахрақәа ирықәшаҳаҭхеит. Урҭ Сицилиа зҽыҵәахыз апроскрипциа иақәшәаз зегьы шыршаҭо атәы рҳәеит, насгьы Помпеи ир рҟынтәи ибналаз атәцәа ахақәиҭреи атриумвират аибашьцәа ирырҭоз аҳамҭақәа ирҩызцәаз аҳамҭақәеи шроуа атәы рҳәеит. Секст Сицилиа, Корсика, Сардиниа напхгара ахьырзыҟаиҵоз азакәантә ҟазшьа аиҭеит, насгьы Пелопоннес иоуит. Уи адагьы, иара идгылаҩцәа иааиуа ашықәсқәа рзы амагистратцәа рхыԥхьаӡара иаладырхәит. Уи аҭакс, Помпеи ажәа риҭеит Италиа амшынтә блокада зынӡа ишаԥихуа азы, насгьы чарыцла аиқәыршәара дацхрааларц<ref name=app.5.69f /><ref name=gsa.159f /><ref name=mash.253f />.Алегенда излаҳәо ала, аиқәшаҳаҭра Помпеи иӷбаҿы ачара уны иазгәарҭеит. Хәылԥазхьа афараан, Секст ифлот акомандаҟаҵаҩ хада [[Менодор]] Помпеи ажәалагала изыҟаиҵеит Октавиани Антонии рышьразы, аха Помпеи мап икит<ref>(App. B.C. V, 73) Аппиан. Гражданские войны, V, 73.</ref><ref>(Plut. Ant. 32) Плутарх. Антоний, 32.</ref>. Атриумвирцәа ирырҭаз агарантиақәа ирықәгәыӷны аҳҭнықалақь ахь ихынҳәыз римаа дыруаӡәкын [[Тиберий Клавдий Нерон Старший|Тибери Клавди Нерон]], зцәа зтәымыз иԥҳәыс [[Ливия Друзилла|Ливиа Друзиллеи]] иԥа хәыҷы Тиберии иманы. Октавиани Ливиеи аизыҟазаашьақәа рыбжьалеит, хара имгакәа Октавиан Ливиа диҳәеит, анаҩс еибагеит. Клавди аҭаацәазаара даԥырхагамхаӡеит, уи моу иԥҳәыс дагьеихреиҵеит, иҩны аԥҳәысҳәара аҳаҭыразы аныҳәа еиҿикааит: Ливиа лаб иҽишьхьан, апроскрипциатә сиақәа дахьрылашәаз азы. Ачара аныруз амш еилкаам: еиуеиԥшым аверсиақәа рыла, уи Друз даниз хымш рышьҭахь, мамзаргьы лцәа анылтәымыз афбатәи амзазы ируит<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 109—110.</ref>. Аҭынчратә еиқәшаҳаҭра ԥсыҽхеит: аҭынчра шыҟалазгьы, Октавиан арратә флот аргылара далагеит<ref name=gsa.159f />, Помпеигьы аибашьыга ӷбақәа рықәгареи, урҭ рҟны аус зуаз ауаа реимырпреи дахыццакуамызт<ref name=mash.256>{{Mashkin1949|256}}</ref>. Секст амшынтә блокада официалла еиҭашьақәимыргылеит, аха Италиа аԥшаҳәа азааигәара апиратцәа цәырҵуа иалагеит, Октавиан урҭ Помпеи иитәу ауаа роуп ҳәа рзиҳәон. Иаарласны Менодор Гаи иганахь диасын, Сардиниеи Корсикеи иара ииҭеит. Октавиан Менодор дидикылеит, амшын аԥшаҳәа ахьчара ирӷәӷәеит<ref name=app.5.77f>(App. B.C. V, 77-80) Аппиан. Гражданские войны, V, 77-80.</ref><ref name=eck.26>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 26.</ref><ref name=gsa.165f>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 165—166.</ref>. <!--+ДАТЫ!-->Иаарласны Помпеии Октавиани рыӷбақәа Неапольтәи аӡыбжьахалаҿы, [[Кумы]] азааигәара, еидыслеит. Аибашьра ӷәӷәа Помпеи идгылаҩцәа раиааирала ихыркәшахеит. Аха Помпеи иӷбақәа рԥыза Менекрат дҭахеит, уи иҭыԥан иҟарҵаз Демохар аӷбақәа Сицилиа адгьылбжьахаҿы иҟаз [[Мессина|Мессанаҟа]] (иҳаамҭазтәи Мессина) игеит. Октавиан иӷбақәа уи ишьҭалеит. Мессинатәи аӡыбжьахалаҿы раԥхьатәи аиҿагылара атриумвират азы қәҿиара амамызт, насгьы иаарлас ицәырҵыз аԥшацәгьа иахҟьаны рфлот шьҭахьҟа ихынҳәыр акәхеит. Гаи Октави иӷбақәа рыбжеиҳара ицәыӡит, убри аҟынтә Антони ицхыраара даҳәеит<ref name=app.5.81f>(App. B.C. V, 81-92) Аппиан. Гражданские войны, V, 81-92.</ref><ref>''Хлевов А. А.'' Морские войны Рима. — {{СПб}}: Издательство СПбГУ, 2005. — С. 392—395.</ref>. Октавиеи Меценати рыбжьаҟазарала атриумвирцәа рыбжьара иҟаз аилибамкаарақәа аныӡбаха ашьҭахь, ҳ. ҟ. 37ш. аԥхынразы Тарент еиқәшәеит<ref name=autogenerated2>(App. B.C. V, 92-94) Аппиан. Гражданские войны, V, 92-94.</ref>. Урҭ еиқәышаҳаҭхеит атриумвират аҿҳәара даҽа хәышықәса иацырҵарц{{efn|Еилкааӡам урҭ аҩбатәи атриумвират аамҭа ацҵра ианалагаз арыцхә —ажьырныҳәамза 1, 37 ашықәс ҳ. ҟ. мамзаргьы ажьырныҳәамза 1, 36 ашықәс ҳ. ҟ.<ref name=eck.27 />|group=lower-greek}}. Уи адагьы, афлот зҭахыз Октавиан Антони иҟынтә 120 ӷба иоур акәын. Уи азы [[Парфянский поход Марка Антония|Парфиа ақәлара]] згәы иҭазкыз Марк 20 нызқьҩык аруаа иоур акәын. Антони аиқәшаҳаҭраҿы иарабз иара ихәҭаа наигӡеит, аха Октавиан иколлега ииҭаз уаанӡа дзықәиргәыӷхьаз ар ажәабатәи ахәҭа мацара ауп<ref name=eck.27>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 27.</ref>. Атриумвират аамҭа анацырҵа ашьҭахь, Октавиан афлот ҿыц аргылара далагеит. Иара аԥышәа змаз амшынуаа маҷны иман, убри аҟнытә Кумы азааигәара аҽазыҟаҵарақәа рзы амшынтә база ҿыц еиҿкаан. Афлот аргыларазы Октавиан амалуаа аԥара ду мчыла ирымихуан, насгьы итәцәа аӷбақәа рҿы аус руларц азы ириҭеит. Аӷбақәа рыргылара хықәкыла хылаԥшра азҭоз Агриппа, уаанӡатәи аибашьрақәа рҿы ироуз аԥышәа хшыҩзышьҭра азуны, аӷба дуқәа иргылон, аҵәаҳә-кран ([[Гарпаг (оружие)|агарпаг]]; {{lang-la|harpax}}) рыҭаны, аӷа иӷбақәа рымаҭәахәқәа рыбжьыхразы акәын уи зыҟаиҵоз (еилкааӡам ари аурымцәа иаԥырҵоу, мамзаргьы аеллинтәи аамҭазгьы ахархәара амазу)<ref>{{Mashkin1949|258—260}}</ref><ref>''Хлевов А. А.'' Морские войны Рима. — {{СПб}}: Издательство СПбГУ, 2005. — С. 406.</ref>{{efn|(App. B.C. V, 118) Аппиан. Аграждантә еибашьрақәа, V, 118: «...хә-фунтк зыура неиуаз қдык, аиха акәыршаны, аҩганкгьы агьежьқәа аманы. Агьежьқәа руак аҟны агарпакс кнаҳан, аихатә ҿаршә; егьи ашаха хәыҷқәа рацәаны иадҳәалан, урҭ амашьынақәа рыцхыраарала агарпакс иахон, иара акатапульта ианаунашьҭлакь аӷа иӷба иаҿашәон»|group=lower-greek}}. [[Афаил:War with Sextus Pompeius part 2 ab.png|thumb|300px|Секст Помпеи иабашьра. Акампаниа ҳ. ҟ. 36<br><font color="red"><big>'''↗'''</big></font> — Октавиани инапаҵаҟа иҟази русқәа;<br><font color="blue"><big>'''↗'''</big></font> — Секст Помпеии инапаҵаҟа иҟази русқәа]] Афлот аргылареи амшынуаа разыҟаҵареи рзы Октавиан алшара иоуит Помпеи агәаӷьра ахьизаамырԥшызи, адгьылтә операциақәа рымҩаԥгаразы амшын аҿы имаз иԥыжәара ихы иаирхәарц ахьиҭахымызи ирыбзоураны. Октавиан х-ганк рыла Сицилиа адгьылбжьаха ақәлара игәы иҭакны дыҟан — Статили Тавр Тарентынтәи дцар акәын, Лепид — Африкантәи, Октавиан ихаҭа Путеолнтәи. Идәықәларан иҟан ҳ. ҟ. ԥхынгәымза 1, 36ш. азы.<ref>''Хлевов А. А.'' Морские войны Рима. — {{СПб}}: Изд-во СПбГУ, 2005. — С. 395—397.</ref> Иаалырҟьаны иасыз аладатәи аԥша ӷәӷәа иахҟьаны Гаи игәҭакқәа еилататеит. Иара ихҟьаны Октавиан ифлотилиа ахәҭа ду еилаҳаит, насгьы Тавр Тарентаҟа дхынҳәит. Лепид аԥша иахҟьаны ӷбақәак ицәыӡит, аха амш цәгьа Помпеи иԥшыхәратә ӷбақәагьы шьҭахьҟа идәықәнаҵеит, уи абзоурала Лепид ир ԥынгыла рмоуӡакәа адгьылбжьахаҿы иӡхыҵит. Аха иара илымшеит Сицилиа мраҭашәаратәи ахәҭаҿы иҟаз, стратегиала акыр зҵазкуаз ақалақь Лилибеи аанкылара, уи азы адгьылбжьаха зегьы далсны [[Таормина|Тавромениаҟа]] (ҳаамҭазтәи Таормина) дцеит, уахь иаарласны дцеит иршьаҟауаа иманы Октавиангьы. Нанҳәамза (асекстили) азы, афлот анапхгаҩы Агриппа, адгьылбжьаха аҩадатәи агаҿаҿы [[Битва при Милах (36 до н. э.)|Мила азааигәара]] қәҿиарала деибашьит, насгьы ҳ. ҟ. цәыббрамза 3, 36 ашықәс азы [[Битва при Навлохе|Навлох азааигәара иҟаз аибашьраҿы]] Помпеи дҟәыбаса дышьҭаиҵеит. Секст Мрагыларахь дыбналеит, Лепид Октавиан иаара дазымԥшӡакәа, Помпеи ирхәҭақәеи иареи аҭынчра рыбжьарҵеит<ref>''Хлевов А. А.'' Морские войны Рима. — {{СПб}}: Издательство СПбГУ, 2005. — С. 398—409.</ref>. Иаарласны Лепид ар рыцхыраарала Сицилиа иара ипровинцианы аҟаҵара иҽазишәеит, уи ала иара ихатә позициа арӷәӷәара иҭаххеит, аха Октавиан иара исолдаҭцәа еиҳаны аҳамҭақәа шриҭо азы иақәиргәыӷит, уи аҩыза заҳаз даргьы ркомандаҟаҵаҩы дныжьны ицеит<ref name=eck.28>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 28.</ref><ref>{{Mashkin1949|260—261}}</ref>. Октавиан Лепид игьангьашра ианаижьит, аха аполитика аҟынтә динахеит.<!--+2--> Аиааира ашьҭахь, Гаи Помпеи итәцәа ахақәиҭра риҭарц азы ииҳәаз наимыгӡеит. Уи аҭыԥан, ибналан иҟаз 30 нызқьҩык атәцәа ԥыхьатәи рыԥшәымацәа ирызирхынҳәит, аԥшәмацәа анырзымыԥшаа (фынызқьҩык раҟара) ршьразы адҵа ҟаиҵеит. Аҳәынҭқарра ахазына иҭаз аԥара ахьмаҷхаз ази, Антонии иареи реизыҟазаашьақәа ахьеицәахаз ирыхҟьани, Октавиан ируаа аԥара рызшәареи адгьылқәа рызшареи дахыццакуамызт. Урҭ рҭыԥан, иара меигӡарахда арратә ҳамҭақәа рзишон, уи аҭагылазаашьа асолдаҭцәа иҿанаргыло иалагеит. Аԥара амамзаара апроблема ахәҭакахьала Сицилиа иақәырҵаз 1600 талант инаӡоз аконтрибуциа ду ала иӡбахеит (абри аҩыза ашәахтә еиҳарак изиааиз раӷацәа ирықәырҵон). Адгьыл азымхара, ахәҭакахьала, аветеранцәа Италиа мацара акәымкәа, мраҭашәаратәи апровинциақәа рҿгьы анхарҭақәа рыҭарала иӡбахеит. Уи аусмҩаԥгатә абзоурала, Италиа адгьылқәа рацәаны рымхра аетап ҿыци, урҭ ирхылҿиаауаз аилаҩынтреи ҟамлаӡеит<ref>{{Mashkin1949|261—263}}</ref><ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 29-30.</ref>. Помпеи дахьииааиз азы, асенат Октавиан атриумф маҷ ([[Овация (Древний Рим)|аовациа]]) амҩаԥгара иаҭәаршьеит, иара убас жәлар ртрибунцәа ирымоу иԥшьоу акьымсразы ({{lang-la|sacrosanctitas}}) азин инаҭеит (апатрицицәа ркласс ахь ииагаз Октавиан, уи амаҵураҭыԥ аанкылара азин имамызт). Иаарласны Ливиеи Октавиеи убас еиԥш иҟаз апривилегиақәа роуит<ref name=eck.30>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 30.</ref>. === Антонии иареи аҩбатәи реидыслара. Акции азааигәара имҩаԥысыз аибашьреи, Мысра анапахьы аагареи === {{main|Римтәи Ареспублика аҵыхәтәантәи аибашьра}} Секст Помпеи данииааи ашьҭахь, Октавиан Антони иабашьра иҽазыҟаиҵо далагеит, амала убри аан реизыҟазаашьақәа рҵыхәа ԥимҵәомызт. Аконсулцәа ралхра иаҿын Таренттәи аиқәшаҳаҭра инақәыршәаны — еиҳарак иаанхаз атриумвирцәа ҩыџьа рҩызцәа рҟынтә аӡәаӡәа алырхуан<ref name=eck.31>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 31.</ref>. Аха Агриппа Октавиан идҵала амшынтә флот амчра аизырҳара даҿын, уи хықәкыс иаман Антони Италиа иӡхыҵра алнамыршарц. Октавиан ихаҭа ҳ. ҟ. 35 ашықәс азы Иллириа ақәлара напхгара азиуит, уи аоперациа аруаа разыҟаҵара еиԥш иахәаԥшуан, иара убас иагьҽыҵган ар ду меимдырпырц азы. Уи адагьы, ари акампаниа ацхыраарала, Октавиан ар рҿаԥхьа акомандаҟаҵаҩ иаҳасабала иавторитет ирӷәӷәарц иҭахын. Иара убас, Иллириа Гаи атәцәеи ацхыраагӡатә архәҭақәеи еизигарц игәы иҭан<ref name=eck.35>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 35.</ref><ref>''Парфёнов В. Н.'' [http://elar.uniyar.ac.ru/jspui/handle/123456789/1454 Рим от Цезаря до Августа. Очерки социально-политической истории] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20150518081600/http://elar.uniyar.ac.ru/jspui/handle/123456789/1454 |date=2015-05-18 }}. — Саратов: Издательство Саратовского университета, 1987. — С. 102.</ref><ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 88.</ref>{{efn|Иара убасгьы аверсиақәа ыҟоуп, ари акампаниа ахьчаратә ҟазшьа аман ҳәа, Октавиан Антони иабашьра Иллириаҟа ииаигарц игәы ишҭаз атәы зҳәо аверсиа, аха урҭ анырра ду рымаӡам<ref>''Парфёнов В. Н.'' Рим от Цезаря до Августа. Очерки социально-политической истории. — Саратов: Издательство Саратовского университета, 1987. — С. 100—101.</ref>.|group=lower-greek}}. Иҟалап аибашьра амҩаԥгаразы даҽа хырхарҭақәакгьы ирызхәыцуазҭгьы: Касси Дион Британиа ақәларазы иҟаз, аха ирзалымҵыз апланқәа рыӡбахә иҳәоит<ref>(Dio Cass. XLIX, 38) Дион Кассий. Римская история, XLIX, 38.</ref>. [[Афаил:François Schommer Auguste au tombeau d'Alexandre.JPG|200пкс|мини|справа|Асахьаҭыхҩы [[Шоммер, Франсуа|Франсуа Шоммер]]. Октавиан [[Алеқсандр Македонски|Македониатәи Александр]] иҳаҭгәын аҿаԥхьа, 1878, [[Высшая школа изящных искусств (Париж)|Ихырку аҟазарақәа ирызку иреиҳаӡоу ашкол (Париж)]]]] Иллириа имҩаԥысуаз аибашьра иахҟьаны, Октавиан аруааи Италиа ауааԥсыреи рҿы иавторитет ирӷәӷәеит, еицырдыруаз аибашьра азҟаза Антони диаҟарахеит, уи Парфиа иахьиқәымҿиаз иахҟьаны ихьӡ-иԥша лаҟәханы иҟан. Аибашьраан ирҳәынҷаз амал аҳҭнықалақь аҿы амонументалтә ргылара дуқәа рзы ихы иарихәеит, насгьы ақалақьтә плебс рыдгылара аиуразы хәыда-ԥсада амассатә усмҩаԥгатә дуқәа реиҿкааразы ихы иаирхәон<ref name=eck.32>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 32.</ref><ref>''Парфёнов В. Н.'' Рим от Цезаря до Августа. Очерки социально-политической истории. — Саратов: Издательство Саратовского университета, 1987. — С. 105—106.</ref>. Ар рԥыза ихаҭа атриумф азы азин иоуит<ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 93.</ref>, аха уи иаразнак ихы иаимырхәеит<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 178.</ref>. Аха Иллириа аурымқәа(римаа) ирымаз ақәҿиарақәа ԥсыҽын: Октавиан ирхәҭақәа аамҭа рацәаны изгоз акампаниақәа рхы рыладырхәуамызт, убри аҟынтә Адриатикатәи аԥшаҳәа азааигәара иҟаз адгьылқәа мацара анапхгара рыҭара рылшон, насгьы ҳера 6 ашықәс азы иргаз адгьылҵакыраҿы аҿагылара ду ҟалеит ([[#Рим адәныҟатәи аполитика|шәахәаԥш аҟәша «Рим адәныҟатәи аполитика»]]). Секст Помпеи данҭаха ашьҭахь, иаанхаз ареспубликанеццәа Октавиани Антонии руаӡәы иалхра рықәшәеит. Урҭ рахьтә аӡәырҩы Марк идгылеит. Антони идгылеит иара убас, инеитралтәыз асенаторцәа рацәаҩны, урҭ ргәаанагарала, ареспубликатә хақәиҭра ацәынхақәа ықәызхуаз, ашьоура иашьҭаз Октавиан иаасҭа, иара деиӷьын. Октавиан адгьыл зиҭаз Цезар иветеранцәеи, Италиа аусуҩ-хәаахәҭратә гәыԥқәеи, иҩызцәеи дрықәгәыӷуан, урҭ активла амаҵураҭыԥ ҳаракқәа рахь инаигон<ref>''Парфёнов В. Н.'' Рим от Цезаря до Августа. Очерки социально-политической истории. — Саратов: Издательство Саратовского университета, 1987. — С. 99.</ref><ref name=autogenerated5>{{Huzar:MarkAnthony|201—205}}</ref><ref name=mash.278>{{Mashkin1949|278}}</ref>. Аха Октавиан акыр шықәса раахыс иҩызаз Сальвидиен Руф — Трансальптәи Галлиа Рим ахаҭарнак, ар ду напхгара азҭоз, игьангьашра азы аусӡбара дақәиршәеит: Антони иҟны маӡала аиҿцәажәарақәа мҩаԥигозшәа ахара идиҵеит. Уи иахҟьаны Руф иҽишьит<ref>(Liv. Ep., 127) Ливий. Эпитомы, 127.</ref>, мамзаргьы дыршьит<ref>(Dio Cass. XLVIII, 33) Дион Кассий. Римская история, XLVIII, 33.</ref><ref>''Парфёнов В. Н.'' Рим от Цезаря до Августа. Очерки социально-политической истории. — Саратов: Издательство Саратовского университета, 1987. — С. 96-98.</ref>. ҳ. ҟ. 35 ашықәс иназынаԥшуа, Октавиан парфиаа рыҟны иаҵахаз Антони иахь аԥареи ар рымаҭәахәқәеи дәықәиҵеит, иара убас Тарентатәи аиқәшаҳаҭра инақәыршәаны 120 ӷба рҭыԥан, ииҭаран иҟаз аруаагьы. Аха Антони дзықәиргәыӷыз 20 нызқьҩык аруаа рҭыԥан, Гаи Мрагылараҟа 2 нызқьҩык алегионерцәа мацара ишьҭит. Ацхырааразы аконвои дацын Октавиа — Марк изакәантә ԥҳәыс, Клеопатреи иареи реизыҟазаашьақәа зегьы ишырдыруазгьы. Иҟалап, Гаи Антони ацтәы ҟаиҵоит ҳәа дгәыӷуазҭгьы, нас иара иабашьра далагарц азы. Аха Антони агәаҽанызаара ааирԥшит, Гаи хара дук идиҵартә еиԥш алшара иимҭеит, ахыҵхырҭақәа Октавиа лмиссиа иазкны еиуеиԥшым аинформациа шаадырԥшуагьы<ref>(Plut. Ant. 53) Плутарх. Антоний, 53.</ref><ref>(Dio Cass. XLIX, 33) Дион Кассий. Римская история, XLIX, 33.</ref><ref>''Парфёнов В. Н.'' Рим от Цезаря до Августа. Очерки социально-политической истории. — Саратов: Издательство Саратовского университета, 1987. — С. 113—114.</ref>. Октавиан, иара убасгьы иколлега Италиа ар реизгара азин иимҭеит, Тарентатәи аиқәшаҳаҭра инақәыршәаны уи аҩыза алшара шыҟазгьы<ref name=eck.34>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 34.</ref>. В. Н. Парфионов ишазгәеиҭо ала, Италиантәи ацхыраара ахьимоуз азы, Антони Клеопатра лҭахрақәа рықәшаҳаҭхара иқәшәеит<ref>''Парфёнов В. Н.'' Рим от Цезаря до Августа. Очерки социально-политической истории. — Саратов: Издательство Саратовского университета, 1987. — С. 116.</ref>. Уи ашьҭахь, Антони хатәгәаԥхарала напхрага ҟаиҵоит, Рим аинтересқәа рыҭиира даҿуп ҳәа Октавиан Антони ахара идиҵо далагеит — зегь раԥхьаӡа иргыланы зинда аҳәаақәа рыԥсахреи Мысратәи аҳкәажә лгәы иахәарц азы атитулқәа рызшареи даҿуп ҳәа<ref name=eck.34 />. Гаи, иара убас, Антони римтәи иԥҳәыс мап лыцәкны, атәымтәылауаҩ ԥҳәысс дахьигаз азы авба ииҭон<ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 32—33.</ref>. {{Anchor|Ответ Антония}}Антони Октавиан иҿагыларақәа ихы рцәиихьчарц даҿын. Светони еиқәирхеит исаламшәҟәы ацыԥҵәаха, уаҟа иануп аҭаацәазаара иԥшьоу аимадарақәа реилагара азы Гаи идиҵаз ахара инамаданы Антони ҭакс ииҩыз: {{Ацитата|Узыргәаазеи? Аҳкәажә сахьлыцынхо азоума? Аха лара сыԥҳәыс лоуп, иацы аахыс акәым — жәшықәса ҵуеит. Уаргьы Друзилла заҵәык улыцынхошәа? Сықәынҵәааит, абри асалам шәҟәы уаԥхьонаҵ, уара Тертулла, ма Терентилла, ма Руфилла, ма Сальвиа Титизениа, ма урҭ зегьы знык рыла урыцмышьҭалазар, — насгьы, хьаасгьы изыскрызеи уара узцу, уахьгәароу?<ref>(Suet. Aug. 69) Светоний. Божественный Август, 69.</ref>}} Атриумвирцәа, иара убасгьы, ажәлар еицырдыруаз Секст Помпеи иҭахаразы ахара зыдҵатәу еимаркуан, насгьы Цезар изакәантә шьҭрамадаҩ Октавиан иакәымкәа, Цезарион иоума ҳәа ирзеимактәын<ref>''Парфёнов В. Н.'' Рим от Цезаря до Августа. Очерки социально-политической истории. — Саратов: Издательство Саратовского университета, 1987. — С. 121.</ref>. Аҩбатәи атриумвират аамҭа нҵәаанӡа, Октавиани Антонии рнапынҵақәа аконсулцәа ртәқәа иреиҳан. Атриумвират анҵәамҭа аныҟалаз арыцхә еилкаам: ҳ. ҟ. ԥхынҷкәынмза 31,33-тәи ашықәс азы<ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 94.</ref> мамзаргьы (уи еиҳа агәра узгом) ҳ. ҟ. ԥхынҷкәынмза 31,32-тәи ашықәс азы<ref>{{CAH.2.10|67–68}}</ref>. Октавиан, атриумвир аамҭа анынҵәа ашьҭахьгьы инапынҵақәа официалла ишьҭаимҵаӡеит, аха ихы иаирхәомызт<ref name=mash.378>{{Mashkin1949|378}}</ref>. Ҳ. ҟ. ажьырныҳәамза 1, 33-тәи ашықәс азы консулс дҟалеит, аха сааҭқәак рышьҭахь инапынҵақәа Луци Автрони Пету ииҭеит<ref>{{Книга:Broughton.2|414}}</ref>. Аԥхынразы Антони Парфиа ҿыц абашьразы аҽазыҟаҵарақәа дырҟәаҵит, насгьы ир Бырзентәыла азааигәара аизгара далагеит, уи иаалырҟьан атриумвирцәа реизыҟазаашьақәа шеицәахаз шьақәнарӷәӷәон. Анаҩстәи ашықәс азы ажьырныҳәамза акы аҽны рмаҵзурақәа рахь инеит Антони идгылаҩцәа — урҭ рҭагылазаашьа рхы иархәаны, Октавиан иҿагылаз апропагандатә кампаниа аетап ҿыц иалагеит. Гаи уи аҭакс абџьар зкыз идгылаҩцәа иманы асенат аилатәараҿы днеит. Имчра абас инааирԥш ашьҭахь, асенаторцәа аӡәырҩы Антони иган ахь ииасит. Аконсулцәа рҩыџьагьы иара иахь ииасит. Уи Марк асенат азинқәа рыларҟәразы алшара бзиа инаҭеит, аха ус акагьы ҟаимҵеит<ref>''Парфёнов В. Н.'' Рим от Цезаря до Августа. Очерки социально-политической истории. — Саратов: Издательство Саратовского университета, 1987. — С. 122—123.</ref>. Уи адагьы, Антони идгылаҩцәа рыбжьара аидгылара ыҟамызт: урҭ рҟынтә џьоукы Клеопатреи иареи еиԥырҵырц рҭахын, Октавиани иареи еинышәарац, аха Мысратәи аҳкәажә лыдгылаҩцәа еиҳа анырра рыман<ref name=mash.279>{{Mashkin1949|279}}</ref>. Уи иахҟьаны римтәи аамсҭцәа аӡәырҩы Гаи иахь ибналан ицеит. Октавиан иахь ииасыз ирылан Луци Мунати Планки Марк Тиции. Антони зегь раасҭа изааигәаз иҩызцәа ракәны иахьыҟаз азы, урҭ иуасиаҭ инапы анаҵаиҩуаз даргьы уа иҟан, насгьы уи иану Гаи изеиҭарҳәеит. Октавиан ауасиаҭ зыхьчоз авесталкацәа ирымхны, иаартны, ианыз пунктқәак асенат ирылеиҳәеит (уасиаҭ амаӡа абас пату ақәымҵара цәгьоура дуны иԥхьаӡан<ref>(Plut. Ant. 58) Плутарх. Антоний, 58.</ref>). Ахыҵхырҭақәа рҟынтәи идыру ауасиаҭ аԥҟарақәа, ҳәарада, ииашоуп; аха Октавиан аҵакы ҳәоуқәак хаз-хазы иаалхны дрыԥхьазар алшон, дзыԥхьаз адокумент ԥаршеизаргьы ауан. Октавиан иныррала, асенат Антони инапынҵақәа зегьы имнахит, иааиуа ашықәс азы иазԥхьагәаҭаз аконсулрагьы уахь иналаҵаны, аха Клеопатра мацара лоуп изабашьтәу ҳәа азгәанаҭеит<ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 38-39.</ref>. [[Афаил:Civil War in Roman Republic 31 BC (before Actium) ab.png|thumb|300px|Акции аибашьра аламҭалазы Бырзентәыла имҩаԥысуаз акампаниа ҳ. ҟ. 31 ш.Аԥырсал ҟаԥшьқәа Антони ифлот аӡын иахьгылаз аҭыԥ хадақәа аадырԥшуеит.<br><font color="red"><big>'''↗'''</big></font> — Антони иусқәа;<br><font color="#00a"><big>'''↗'''</big></font> — Октавиани Агриппеи русқәа]] Антони ир ду иаҿагылар зылшоз ар рныҟәгаразы, Октавиан ахазына арҭәразы аҭагылазаашьа ҷыдақәа раԥҵара далагеит: зхы иақәиҭу атәылауаа шықәсыктәи рхашәала аҟынтә 1/4 знык иршәар акәын, ахақәиҭра зауз амалуаа — рмал зегьы аҟынтә 1/8. Агәыҳалаларатә ҳамҭа ҳәа ахьыӡҵаны, мчылагьы аԥара рымырхуан. Иџьбароу аусмҩаԥгатәқәа ирыхҟьаны Италиа ақәгыларақәа ҟалеит, урҭ ар рыцхыраарала ирхәаҽуа иалагеит<ref name=mash.278 /><ref name=eck.40>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 40.</ref>. Октавиан мраҭашәаратәи апровинциақәа рҿы инхоз иара ишидгыло ала агәрагаратә ҭоуба дируит— иҟалап уи аруаа ркомандаҟаҵаҩ иахь иҟарҵоз аҭоуба еиԥшызҭгьы<ref name=autogenerated5 /><ref name=mash.277>{{Mashkin1949|277}}</ref> (ԥыҭрак ашьҭахь, уи аҭоуба хатәгәаԥхарала иҟарҵеит -ҳәа иҳәон иара)<ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 96.</ref>. Антони ирхәҭақәа Иониатәи амшын аҿы ианнеи ҳ. ҟ. 32 ашықәс, аԥхын анҵәамҭазы ауп, усҟан ар дуӡӡа риагара шәарҭахахьан. Марк маҷк Гаи диеиҳан имаз аршьаҟауаа рыла (100 нызқьҩык ашьаҟауаа 80 нызқьҩык ирҿагылан), аӷбақәа рхыԥхьаӡаралагьы, аха иӷбақәа рҿы ажәҩаҵшьҩцәа рызхомызт. Антони Италиа иҟаз ақәгыларақәа ртәы идыруан, насгьы дгәыӷуан акыраамҭа ицо аибашьра Октавиан иара иаҵкыс еиҳа иԥырхагахоит ҳәа. Иара иӷбақәеи ирхәҭақәеи Адриатикатәии Иониатәии амшынқәа рыԥшаҳәақәа рҿы еиуеиԥшым аҭыԥқәа рҟны еихишеит, аха аӷбақәа реиҳарак Амбракиатәи аӡыбжьахалаҿы игылан<ref>{{CAH.2.10|48-55}}</ref><ref>(Plut. Ant. 62) Плутарх. Антоний, 62.</ref>. Ҳ. ҟ. 31 ашықәс алагамҭазы Агриппеи Октавиани иаалырҟьан Бырзентәыла иҟаз Антони имшынтә базақәа ирыжәлеит, насгьы амшын аҿы аиааира анырга, рыр Бырзентәыла иӡхыргеит<ref name=eck.41f>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 41-42.</ref>. Аӷацәа рымч хадақәа Амбракиатәи аӡыбжьахалахь ииаргеит, уаҟа Агриппа аӷа иӷбақәа реиҳарак аанкылеит. Акыр аамҭа ицоз апозициатә қәԥара ашьҭахь, уи аан Антони Октавиан идигалоз адгьылаҿтәи аибашьра иҽацәиихьчон, Марк [[Сражение при Акциуме|амыс Акции азааигәара амшынтә еибашьра]] иԥшьигеит (ҳ. ҟ 31 ашықәс, цәыббрамза 2). Агриппа аӷа ифлот даиааит, аха Клеопатреи Антонии ирылшеит аблокада ԥжәаны Мысраҟа ацара<ref name=eck.41f />. Ркомандаҟаҵаҩ даныбнала ашьҭахь, Антони исолдаҭцәа рацәаҩны Октавиан иган ахь ииасуа иалагеит, абжьааԥны рхазы аҭагылазаашьа бзиақәа рзаԥырҵаларц ишашьҭазгьы<ref name=eck.43>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 43.</ref>. Октавиан ихаҭа ар Мысраҟа идәықәигалеит. [[Александрия|Александриа]] даназааигәаха, Антони илегионқәа ҩаԥхьа иара иахь ииасит, Антонигьы иҽишьит. Мчыбжьык ашьҭахь Клеопатрагьы лҽылшьит. Октавиан рҩыџьагьы иҟарҵаз аҳәара инақәыршәаны — кардамак аҿы иржырц азин ҟаиҵеит. Аха Октавиан ари ишьаҿа Антони Рим иԥсыжра ҟамларц ахьиҭахызгьы мзызс иамазар ауан<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 139—141.</ref>. Антонии Клеопатреи рҽаныршь ашьҭахь, Октавиан Клеопатра лԥа Цезарион дыршьырц адҵа ҟаиҵеит, хара имгакәа Антони иԥа аиҳабы Антиллгьы дыршьит. Марк Антони егьырҭ ихәыҷқәа макьана рықәра намӡацызт, убри аҟнытә Октавиан урҭ ишаҭет<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 142.</ref><ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 193.</ref>. Мысрантәи даныхынҳә, Октавиан х-триумфк еиҿикааит. Ҳ. ҟ. нанҳәамза 13, 29 ашықәс азы аиааира Иллириа иазгәеиҭеит, нанҳәамза 14 — Акции, нанҳәамза 15— Мысра, ахԥа рҟынтә зегь реиҳа ибарақьаҭны еиҿикааз акәхеит иара<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 211—212.</ref>. == Октавиан имчра == === Апринципат ашьақәыргылара === {{main|Апринципат}} Август ишьақәиргылаз, абсолиуттә монархиа ([[доминат|адоминат]]) ашьақәгылара аҟынӡа еиқәхаз анапхгаратә форма аҭоурыхҭҵаараҿы [[принципат|апринципат]] ҳәа иашьҭоуп ({{lang-la|principatus, princeps}} аҟынтә — аҳаҭыртә титул «[[Princeps senatus|апринцепс]]», «[асенаҭ аҿы] аԥхьагылара змоу» аҵакы змоу; [[#Октавиани асенати|шәахәаԥш аҟәша «Октавиани асенати»]]). Аамҭак ирыцаныз ауаа атермин «апринципат» аполитикатә ҵакы арҭомызт, аҭоурыхҭҵааҩы [[Тацит]] иԥсҭазаара аамҭазы (ҳера I ашәышықәса анҵәамҭа — II алагамҭа) уи ажәа аларҵәара шаиухьазгьы<ref>''Gruen E.'' Augustus and the Making of the Principate // The Cambridge Companion to the Age of Augustus / Ed. by K. Galinsky. — Cambridge: Cambridge University Press, 2007. — P. 33.</ref>. Апринципат шьақәгылеит ареспубликатә система ашьаҭала, насгьы Римтәи Ареспублика аполитикатә институтқәа акырӡа ирыманадаз ыҟан<ref>''Егоров А. Б.'' Римское государство и право. Эпоха империи: учебное пособие. — {{СПб}}: СПбГУ, 2013. — С. 58.</ref>. Октавиан ареспубликатә маҵураҭыԥқәеи, аҳаҭырқәеи, атитулқәеи зегьы реидкылара дашьҭамызт. Урҭ рҭыԥан, иара ҳәаа змамыз аамҭала инапахьы иааигеит апровинциақәа рҿы иреиҳау амчра (''imperium'' — [[Империй|аимпери]]), насгьы аҳҭнықалақь аҿы анапынҵа ҭбаақәа (''tribunicia potestas'' — атрибун имчра). Анапынҵақәа ас реилаҵара раԥхьаӡа акәын иҟалеит — [[Луций Корнелий Сулла|Суллеи]] Цезари [[Диктатор (Древний Рим)|адиктатортә напынҵақәа]] рхы иархәаны анапхгара ҟарҵон, — насгьы имчра ахьчаразы, аимператор иааиԥмырҟьаӡакәа аимпериа ауааԥсыра рҿы иавторитет (''auctoritas'') ирӷәӷәон<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 268.</ref>. Ар дуӡӡагьы аимператор инапаҵаҟа иҟан<ref name=parf.209f />. Апринципат ашьаҭа хадақәа ҟаҵан ҳ. ҟ. 27—23 ашықәсқәа рреформақәа рыла<ref>''Егоров А. Б.'' Римское государство и право. Эпоха империи: учебное пособие. — {{СПб}}: СПбГУ, 2013. — С. 43.</ref>. Ҳ. ҟ. ажьырныҳәамза 13, 27 ашықәс азы Октавиан асенат аҿаԥхьа ажәахә ҟаиҵеит — уаҟа иҳәеит иҷыдоу инапынҵақәа зегьы асенати ажәлари рзы мап рыцәкра дшазыхиоу. Ажәахә атекст Дион Касси еиқәырханы имоуп, аха уи аҵабыргра агәыҩбара цәырнагоит<ref>''Межерицкий Я. Ю.'' «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Москва; Калуга: КГПУ, 1994. — С. 177.</ref><ref name=mash.310>{{Mashkin1949|310}}</ref><ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 231.</ref>. Ибзианы еиҿкааз ақәгылара (Дион Касси иазгәеиҭоит, Октавиан идгылаҩцәа ргәыԥ напеинҟьарала ишидгылаз<ref>(Dio Cass. LIII, 11) Дион Кассий. Римская история, LIII, 11.</ref>) асенаторцәа рзы иџьашьахәхеит, урҭ Октавиан мап ицәыркит<ref name=autogenerated1>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 159.</ref><ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 231—232.</ref>. Уи адагьы, асенат Испаниатәии Галлиатәии апровинциақәа рнапхгаразы азин инаҭеит, иара убас Шьамтәылагьы, 10-шықәсатәи аҽҳәара иҭаны, уи аҽҳәара ацҵарагьы азин иҭаны (абжьааԥны аӡәы провинциак шықәсык азин ирҭон анапхгаразы). Мысра Октавиан «ихатә мазара» ҳәа азыԥхьаӡахеит<ref name=autogenerated3>{{CAH.2.10|78}}</ref><ref>{{Scullard.5|178}}</ref><ref name=gs.233>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 233.</ref>. Ажьырныҳәамза 16 рзы аилатәара ҿыц аҿы асенат Октавиан аҳаҭырқәа рацәаны иананашьеит, зегь раԥхьа иргыланы — ахьӡ «Август»; уи иахҟьаны анапхгаҩы инагӡоу иофициалтә хьӡы «Аимператор Цезар Август, анцәа иԥа» акәхеит(''Imperator Caesar Augustus divi filius''), иааркьаҿны — Цезар Август<ref name=mash.310 /><ref name=gs.236>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 236.</ref>. Инагӡоу ахьӡ аелемент ҿыц алагалара Октавиан иакәӡамызт иаԥызҵаз: Сулла идикылеит ахьӡ ''Felix'' (Насыԥ змоу), Помпеи — ''Magnus'' (Аду). Убри аамҭазы, ажәа «Август» адинтә ҵакы ӷәӷәа аман, насгьы «иԥшьоу аԥшра» (''augusto augurio'') ашьҭахь Рим ашьаҭаркра иазку апоет [[Квинт Энний|Енни]] еицырдыруа ицәаҳәақәа ирыдҳәалан<ref name=gs.236 /><ref>''Межерицкий Я. Ю.'' «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Москва; Калуга: КГПУ, 1994. — С. 179.</ref><ref name=scullard.179>{{Scullard.5|179}}</ref>. Раԥхьа Октавиан идыргалеит «Август» аҭыԥан ахьӡ «Ромул» — Рим амифтә шьаҭаркҩы, ''«августтәи»'' аԥшра мҩаԥызгаз, аха иара мап икит. Анапхгаҩы ахьӡ «Ромул» мап зацәикыз — иашьа Рем ишьреи<ref name=autogenerated8>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 160.</ref> Ромул иаԥиҵаз аҳратә мчреи ирыдҳәалаз ассоциациақәа ракәын<ref>''Межерицкий Я. Ю.'' «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Москва; Калуга: КГПУ, 1994. — С. 180.</ref>. Апроконсултә мчра апровинциақәа рҿы мацара аус ауан, Рим Октавиан аконсул инапынҵақәа ихы иаирхәон, есышықәса ари амаҵураҭыԥ аанкыло. Ҳ. ҟ. 24—23шш рзы Октавиан ипозициа ирӷәӷәеит аполитикатә реформа ҿыцқәа рыла<ref>''Егоров А. Б.'' Римское государство и право. Эпоха империи: учебное пособие. — {{СПб}}: СПбГУ, 2013. — С. 49-50.</ref>. Ҳ. ҟ. 24 ашықәс азы асенаторцәа, Дион Касси излеиҳәо ала, анапхгаҩы азакәанқәа рықәныҟәара аҟынтәи ихы дақәиҭыртәит<ref>(Dio Cass. LIII, 28) Дион Кассий. Римская история, LIII, 28.</ref>, уи аусӡбара аҟынтәи аиммунитет инаҭоит ҳәа аанагон<ref>''Gruen E.'' Augustus and the Making of the Principate // The Cambridge Companion to the Age of Augustus / Ed. by K. Galinsky. — Cambridge: Cambridge University Press, 2007. — P. 37.</ref>. Анаҩстәи ашықәс азы аполитикатә кризис ҟалеит, уи зыхҟьаз еиҳарак аимператор ичымазара акәын. Октавиан ихаҭыԥан дҟалап ҳәа агәыӷра змаз Агриппа, анапхгаҩы иаҳәшьа лԥа, имаҳә [[Марк Клавдий Марцелл (эдил 23 года до н. э.)|Марцелл]] имчра ахьацлаз игәы иахәомызт. Аҭоурыхҭҵааҩцәа шьоукы ҳ. ҟ. 23 ашықәс азы иҟалеит ҳәа рыԥхьаӡоит Марк Прим иусӡбареи, Цепиони Муренеи рчарҳәареи — уи анапхгаҩы иҭагылазаашьа еиҳа иаруадаҩит. Август илиршеит Агриппеи Марцелли реиныршәара, аха аҵыхәтәантәи иаарласны дыԥсит<ref name=cah.84ff>{{CAH.2.10|84–87}}</ref>. Ԥхынгәымза акы азы Октавиан иаалырҟьан аконсул имаҵзура аанижьит, насгьы аԥхьаҟа иалхра мап ацәикит. Ари ашьаҿа зыхҟьаз еилкаам{{efn|Ерик Гриун излаиԥхьаӡо ала, Октавиан имаҵура заанижьыз, аконсул-суффектцәа рзы аҭыԥ ҭаирцәырц ахьиӡбаз ауп. Алхрақәа рықәыӷәӷәаразы имчра ихы иархәаны, иара агәыӷра имазар илшон еиҳа ирацәаны ауаа иреиҳау амаҵураҭыԥқәа рахь рнагара, даргьы нас иара иҿамгыларц азы<ref name=ccaa.36>''Gruen E.'' Augustus and the Making of the Principate // The Cambridge Companion to the Age of Augustus / Ed. by K. Galinsky. — Cambridge: Cambridge University Press, 2007. — P. 36.</ref>; Девид Шоттер игәы иаанагоит, инапынҵақәа реиҭарыхәаԥшра мзызс иамаз ҳ. ҟ. 20-тәи ашықәсқәа рынҵәамҭазы Октавиан ипозициа аԥсыҽхара ауп ҳәа<ref name=sh.33>''Shotter D.'' Augustus Caesar. 2nd ed. — London; New York: Routledge, 2005. — P. 33.</ref>; [[Грант, Майкл|Маикл Грант]], Октавиан аконсулра мап ахьацәикыз ''imperium maius'' рзы, аиҭалхра иацыз ауадаҩрақәа ирыдиҳәалоит<ref name=gi.25>''Грант М.'' Римские императоры. — {{М.}}: Терра—Книжный клуб, 1998. — С. 25.</ref>, Џьон Крук — аимператор ишьҭрамадара иацыз апроблемақәа аазырԥшыз ичымазара ӷәӷәа иадиҳәалоит<ref name=cah.84ff />.|group=lower-greek}}. Аконсулра аҭыԥан, Август асенат аҟынтәи иоуит «еиҳау аимпери» (''imperium maius''), уи абзоурала иара ихатәы провинциақәа мацара ракәымкәа, асенат апровинциақәагьы рнапхгара иҽалаирхәыр илшон. Асенат, иара убасгьы, Октавиан ажәлар ртрибунцәа рнапынҵақәа инаҭеит (''tribunicia potestas''), аха амаҵура ахаҭа акәымкәа — уи аплебеицәа рымацара ирырҭон. Атрибун имчра иара инаҭон [[Законодательная инициатива|азакәанԥҵаратә инициатива]] азы азин, иконсултә напынҵақәа анышьҭаиҵа ицәыӡыз, иара убасгьы ирыдыркыло азакәанқәа зегьы авето рықәҵаразы ([[Интерцессия|аинтерцессиа]]) азин<ref name=ccaa.36 /><ref name=sh.33 /><ref name=scullard.181>{{Scullard.5|181}}</ref>. Атрибунцәа ирымоу кьыс ззырымуша ҳәа иԥшьоу азин Октавиан ҳ. ҟ. 36 ш азы иоухьан<ref>{{CAH.2.10|68—69}}</ref>. Ҳ. ҟ. 23ш ашьҭахь Октавиан инапахьы иааигеит Римтәи аимпериа апровинциақәа рҿы иреиҳау амчреи, Рим азакәантә напынҵа ҭбаақәеи<ref name=scullard.181 />. Аҩ-мчрак реилаҵара даара иҭышәынтәалахан иҟалеит, анаҩстәи аимператорцәагьы еиҳарак урҭ ирықәгәыӷуан<ref name=cah.87>{{CAH.2.10|87}}</ref>. Ҳ. ҟ. 22 ашықәс азы Рим амлакра аныҟала, уҳәан-сҳәан рылаҵәеит аҽаҩра бааԥси аӡхыҵра дуи Италиа изыҟалаз, Октавиан аконсул имаҵзура аанкылара дахьаҟәыҵыз азоуп ҳәа. Дион Касси излеиҳәо ала, Октавиан ауаа иҳәара иалагеит, Цезар даныршь ашьҭахь иаԥыхыз адиктатор имаҵура ааникыларц азы<ref>(Dio Cass. LIV, 1) Дион Кассий. Римская история, LIV, 1.</ref>. Уи аҭоурыхҭҵааҩ иҳәоит, иаарласны Август ахԥатәи аконсулс иԥсы ҭанаҵы дыҟазарц шидыргалаз, насгьы уи азин шианашьаз. Уи ашьҭахь, асенат аҿы [[Курульное кресло|акурультә ҟәардәқәа]] ҩба рыбжьара ахԥатәигьы дыргылазшәа Октавиан изы<ref>(Dio Cass. LIV, 10) Дион Кассий. Римская история, LIV, 10.</ref><ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 131.</ref>. Аха иахьатәи аҭҵааҩцәа ажәытәӡатәи автор агха ихьзар алшоит ҳәа рыԥхьаӡоит{{efn|Ари азҵаара аганахьала агәаанагарақәа ранализ: ''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 239—241.|group=lower-greek}}. Аҵыхәтәаны, Октавиан ихаан, аӡбарҭаҿы ахара здырҵаз аурымцәа (римаа) азин рцәыӡит ашьауӷа аиҭахәаԥшразы ажәлар реизарахьы аҳәара аҟаҵара(''provocatio ad populum''), аха уи аҭыԥан аимператор рхара ранаижьырц иҳәалар рылшон(''apellatio ad Caesarem'')<ref name=scull.187>{{Scullard.5|187}}</ref>. === Ашьҭрамадара апроблема === {{seealso|Иулиаа-Клавдиаа}} {{Стиль галереи}} <gallery mode="packed" heights="200px" class="ts-gallerystyle-gray"> Portrait Marcellus Louvre Ma3547.jpg|[[Лувр]] аҟны иҟоу [[Марк Клавдий Марцелл (эдил 23 года до н. э.)|Марк Клавди Марцелл]] ибиуст (Париж) Caius César Rome 2 augGP2014.jpg|[[Гай Юлий Цезарь Випсаниан|Гаи Иули Цезар Випсаниан]] ибиуст, ''Fondazione Sorgente Group'' амузеи аҟынтәи (Рим) 15. Lucio.jpg|[[Луций Юлий Цезарь Випсаниан|Луци Иули Цезар Випсаниан]] ибиуст, ''Fondazione Sorgente Group'' амузеи аҟынтәи (Рим) Tiberius NyCarlsberg01.jpg|[[Тиберий|Тибери]] ибиуст, [[Новая глиптотека Карлсберга|Карлсберг аглиптотека ҿыц]] аҟынтәи (Копенгаген) </gallery> Ареспубликатә политикатә институтқәа реиқәырхареи Октавиан ихатә мчра закәанла ашьақәырӷәӷәара мап ахьацәикызи ишьҭрамадаҩ иалхра алнамыршо иҟалеит<ref name=gi.26>''Грант М.'' Римские императоры. — {{М.}}: Терра—Книжный клуб, 1998. — С. 26.</ref>. Уи адагьы, апринципат ашьақәгылара иақәшаҳаҭхаз ауаа зегьы амчра ашьҭрамадара иақәшаҳаҭмызт<ref name=ner.170>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 170.</ref>. Ерик Гриун иазгәеиҭоит, ҳ. ҟ. 24 ашықәс азы Октавиан аполитика ааныжьра атәы дшазхәыцуаз, ҭынч иажәра аамҭа ихигаларц азы аусӡбаратә иммунитет ихы иаиҭарц шиҭахыз атәы<ref>''Gruen E.'' Augustus and the Making of the Principate // The Cambridge Companion to the Age of Augustus / Ed. by K. Galinsky. — Cambridge: Cambridge University Press, 2007. — P. 37-38.</ref>. Аха ихааныз ауаагьы ирыздыруамызт ихаҭыԥуаҩс иҟаиҵарц ииҭахыз дазусҭаз. Еиҳа иубарҭаз акандидат иакәын аимператор иаҳәшьа лԥа, имаҳә [[Марк Клавдий Марцелл (эдил 23 года до н. э.)|Марцелл]], аха Октавиан уи мап ацәикуан. Анаҩстәи ашықәс азтәи акризис аан, ичымазаҩыз Октавиан имацәаз Агриппа ииҭеит, уи амчра иара иахь аиагара игәы иҭоуп ҳәа асенаторцәа агәаанагара рызцәырнагеит. Аха даныбзиаха ашьҭахь, аимператор Марцелл акрызҵазкуа аусқәа инапы ианиҵон. Дук мырҵыкәа Марцелл иаалырҟьаны иԥсҭазаара далҵит<ref name=cah.84ff /><ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 173—175.</ref>. [[Афаил:Augustus Bronze X23322 NAMAthens.jpg|слева|мини|Август даазырԥшуа аҽыуаҩ иџьазтә баҟа ахәҭа, ҳера I ашәышықәса, [[Национальный археологический музей (Афины)|Афинатәи амилаҭтә археологиатә музеи]]]] Иаарласны Октавиан зегь раасҭа изааигәаз идгылаҩ Агриппа атрибун инапынҵақәа ииҭеит, насгьы, иҟалап, «еиҳау аимпери» (''imperium maius'') — хәышықәсатәи аҿҳәарала, уи ацҵарагьы азин аманы. Аимператор иқәыӷәӷәарала, Агриппа еибахаз Иулиа ԥҳәысс дигеит. Аха апринципат ҩ-мчрак ахь имиасӡеит. Иҟалап, лассы-лассы ичмазаҩхоз Август дыԥсыр, аҳәынҭқарраҿы аҭышәынтәалара аԥҵара иацхраарц азы акәзар Агриппа инапынҵақәа зызкыз<ref name=ccaa.43f>''Gruen E.'' Augustus and the Making of the Principate // The Cambridge Companion to the Age of Augustus / Ed. by K. Galinsky. — Cambridge: Cambridge University Press, 2007. — P. 43-44.</ref>. Октавиан макьанагьы ихатәы ԥацәа имамызт азы, Агриппеи Иулиеи ирыхшаз ахәыҷқәа — [[Гай Юлий Цезарь Випсаниан|Гаии]] [[Луций Юлий Цезарь Випсаниан|Луции]] — иааӡеит, ирхашҭхьаз амцтә аахәара апроцедура ихы иархәаны. Иҟоуп агәаанагара, урҭ хәыҷаахыс амчра иазыҟаиҵон ҳәа — еицырдыруаз арҵаҩы Марк Верри Флакк дидкылан диман, зны-зынлагьы иаргьы арҵаратә ус ихы алаирхәуан<ref>(Suet. Aug. 64) Светоний. Божественный Август, 64.</ref><ref>(Dio Cass. LIV, 18) Дион Кассий. Римская история, LIV, 18.</ref><ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 184—185.</ref>. Убас ала, аимператор иԥҳәыс лԥацәа [[Тиберий|Тиберии]] [[Друз Старший|Друзи]] уаҳа шьҭрамадаҩцәас ирыԥхьаӡомызт<ref>{{CAH.2.10|93–94}}</ref><ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 137.</ref>. Аҭоурыхҭҵааҩцәа шьоукы агәаанагара аадырԥшуеит, Агриппа Октавиан ҿыц хәыҷқәас иҟаиҵаз рзы регентс дҟалар акәын ҳәа, аха уи ҭынхалатәи амонархиа аԥҵара акәын иаанагоз<ref name=ccaa.43f />. Ҳ. ҟ. 12 ашықәс азы Агриппа иԥсҭазаара далҵит, убри аҟынтә Октавиан амчра амадаразы имаз игәҭакқәа ҿыц деиҭарызхәыцыр акәхеит. Гаии Луции зынӡа иқәыԥшқәан, убри аҟынтә аимператор зықәра наӡахьаз Тибери икариера аҿиара ирццакит (Друз дыԥсит ҳ. ҟ. 9 ш. азы). Аимператор иԥҳәыс лԥа ақәҿиара змаз ар рԥыза иакәын, илшарақәа лакҩакра узцәырыргомызт, ажәытәӡатәи авторцәа иҟазшьа шыудаҩыз атәы шырҳәозгьы. Октавиан илшеит [[Cursus honorum|ишьақәыргылоу ақәра аасҭа хәышықәса заа амаҵураҭыԥқәа раанкылара]] азин ирҭарц, анаҩс ҩаԥхьа иԥҳәысеибахаз Иулиа дииргеит (заа Тибери Випсаниа длылҵырц адҵа ииҭахьан), насгьы акрызҵазкуа аибашьрақәа рҿы акомандаҟаҵара инапы ианиҵо далагеит. Аха Тибери иаразнак атрибун имчра имоуӡеит, «еиҳау аимпери» (''imperium maius'') акәзар –иагьирымҭеит<ref>''Gruen E.'' Augustus and the Making of the Principate // The Cambridge Companion to the Age of Augustus / Ed. by K. Galinsky. — Cambridge: Cambridge University Press, 2007. — P. 44-46.</ref><ref name=scullard.184>{{Scullard.5|184}}</ref>. Ҳ. ҟ. 6 ашықәсазы Тибери аӡәгьы дшымӷәыӷуаз имаҵураҭыԥқәа зегьы мап рцәикит, насгьы аполитика аҟынтә дцарц шиҭаху атәы иҳәеит. Иани дзааӡаз иаби иргәыбзыӷра рҽазыршәеит, аха илҵшәадахеит, нас иара амлакра шаԥшьигаз атәы рылеиҳәеит. Аԥшьымш рзы Октавиан Тибери Рим аанижьырц азин ииҭеит, иара Родосҟа дцеит. Тибери иаалырҟьаны иҟаиҵаз аӡбара зыхҟьаз ажәытәангьы еилкаамызт, иахьа уажәраанӡагьы уи еилырганы иуеилзыркаауа ҳәа акагьы ыҟаӡам<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 203—206.</ref><ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 388—391.</ref>. Иԥҳәыс лԥа аполитика данацәхьаҵ ашьҭахь, Октавиан игәыӷрақәа зегьы Гаии Луции ирыдиҳәалеит: урҭ хаҭала римаа ирыдигалеит, насгьы иаарласны урҭ «аҿар рпринцепсцәа» (''principes iuventutis'') ҳәа рыхьӡырҵеит<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 206.</ref>. Аимператор урҭ асенат аҿы атәара азин риҭеит, насгьы ишьақәыргылоу ақәра аасҭа акырӡа заа консулцәас рыҟаҵара дақәгәыӷуан<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 394.</ref>. Аҭакԥхықәра дуқәа зцыз адҵақәа еиҳа зықәра наӡахьаз иуацәа ириҭеит — ахәҭакахьала [[Луций Домиций Агенобарб (консул 16 года до н. э.)|Луци Домици Агенобарб]]<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 391.</ref>. Ҳера 2 ашықәсазы Луци Цезар иаалырҟьан [[Марсель|Массилиа]] (иахьатәи Марсель) дыԥсит, насгьы ҳера 4 ашықәс жәабранмза 21 рзы ахәра хьанҭа иахҟьаны Гаигьы иԥсҭазаара далҵит<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 424.</ref>. Гаи дыԥсаанӡа, Тибери Римҟа дхынҳәит<ref name=scullard.184 />. Иаарласны Октавиан атрибун инапынҵақәа жәашықәсатәи аҿҳәарала изирхынҳәит, насгьы раԥхьа Германиа имҩаԥысуаз аоперациақәа рнапхгара, анаҩс Паннониеи Иллирики рҿы ақәгылара рыхәаҽра инапы ианиҵеит. Ҳера 4 ашықәс рашәарамза 26 рзы аимператор Тибери зынӡагьы ԥас дҟаиҵеит, иара убас Агриппа ахԥатәи иԥа — [[Марк Випсаний Агриппа Постум|Агриппа Постум]]<ref>{{CAH.2.10|105}}</ref> (Светони ишиҳәо ала, уи ашьаҿа иҭахӡамкәа иҟаиҵеит<ref>(Suet. Tib. 21) Светоний. Тиберий, 21.</ref>). Аха ҳера 7 ашықәсазы Агриппа Постуми аимператори еисит, Октавиан Рим далицеит<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 230—231.</ref>, нас иуасиаҭ данихит<ref name=autogenerated12>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 255.</ref>. Ҳера 13 ашықәсазы Тибери итрибунтә мчра жәашықәса иацҵан, уи аамҭазгьы иара ''imperium maius'' иоуит. Абри аҽазыҟаҵаратә усқәа рыбзоурала, Август иԥсра (нанҳәамза 19, ҳера 14 аш. азы) ашьҭахь амчра ҭынч Тибери иахь ииасит<ref>{{CAH.2.10|111—112}}</ref>. Аха, Дунаии Реини рҿы иҟаз алегионқәа рыҩныҵҟа аҭынчымрақәа цәырҵит, уи зыхҟьаз ар Германик Аиҵбы императорс дрыларҳәарц ахьырҭахыз акәын; Август имчра имадаразы даҽа кандидатк — Агриппа Постум — еилкаам ҭагылазаашьақәак рҿы дшьын<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 471—472.</ref>. === Октавиани асенати === [[Афаил:Lawrence_Alma-Tadema_-_An_Audience_at_Agrippa's.jpg|thumb|275px|[[Аудиенция у Агриппы|Агриппа иҿы аудиенциа]]. [[Альма-Тадема, Лоуренс|Лоуренс Альма-Тадема]] исахьа (1877)]] <!--+1-->Октавиан ихаан асенат азакәанбжьгаратә усбарҭа аҟынтәи азакәанԥҵаратә мчрақәа змоу усбарҭахеит. Аха азакәанԥҵаратә инициатива азин амагистратцәа ирыман. Асенатгьы аӡбаратә напынҵақәа аиуит<ref name=mash.401f /><ref name=scull.186>{{Scullard.5|186}}</ref>. Аха амчраҵәҟьа Октавиан инапаҿы иҟан. Асенат уажәгьы ихьыԥшым аусура азы азин аманы иахьыҟаз азы, аимператор уи аганахьала агәҽанызаара аарԥшуа иполитика мҩаԥигон<ref name=autogenerated6>''Егоров А. Б.'' Рим на грани эпох. — {{Л.}}: ЛГУ, 1985. — С. 105.</ref>. Маикл Грант излеиҳәо ала, ''«анапхгаҩы асистема зегьы ихала напхгара азиуан, ажәала асенат аҟазшьа бзиақәа рырҽхәара даҟәымҵӡакәа»''<ref name=gi.23>''Грант М.'' Римские императоры. — {{М.}}: Терра—Книжный клуб, 1998. — С. 23.</ref>. Абжьгаратә усбарҭа ҿыц — ''consilium principis'' (апринцепс ихеилак) — анырра ду аиуа иалагеит; уи иалахәын аконсулцәа, егьырҭ амагистратцәа рхаҭарнакцәа, насгьы бжьымзы ҳәа ҵәҭаԥсарала иалхыз 15-ҩык асенаторцәа. Уи ахеилак аҿы ақәҵарақәа рпроектқәа шьақәнаргылон, урҭ аконсулцәа асенат ахәаԥшырц азы ирызнаргон, убри аан Октавиан аинициатива дшақәшаҳаҭыз азгәаҭаны<ref name=mash.401f />. Ҳера 13 ашықәс азы ари ахеилак аҟны аиҭакрақәа ҟаҵан: Тибери, Друз, Германик рыԥсы ҭанаҵы ахеилак иалахәхеит, ахеилак аӡбарақәагьы азакәан амч раур алшон<ref name=scull.189>{{Scullard.5|189}}</ref>. Аимператор асенат аусура еиуеиԥшым аганқәа еиҿызкаауаз аиҭакрақәа ҟаиҵеит. Октавиан даара ахшыҩзышьҭра аиҭеит еиҵыҵыз асенат ахыԥхьаӡара армаҷра. Ҳ. ҟ. 40-тәи ашықәсқәа рыбжьара Гаи Иули Цезар асенаторцәа рхыԥхьаӡара 900 рҟынӡа инаигеит, насгьы асенат алалара азин зырҭоз амагистратура еиҵбацәа рхыԥхьаӡара еизирҳаит. Уи иахҟьаны, Октавиан иаҳра алагамҭазы, аграждантә еибашьрақәеи апроскрипциақәеи шыҟазгьы, зықьҩык инареиҳаны ауаа асенат иалатәан (А. Б. Егоров иверсиала — 800-ҩык раҟара<ref name=autogenerated6 />). Ҳ. ҟ. 29 ашықәс азы Октавиани Агриппеи [[Цензор (Древний Рим)|ацензор]] инапынҵақәа роуит{{efn|Дион Касси ацензор имаҵзура аӡбахә иҳәоит<ref>(Dio Cass. LII, 42) Дион Кассий. Римская история, LII, 42: «After this he became censor with Agrippa as his colleague»<!--+найти перевод--></ref>, аха Патрициа Саузерн ажәытәтәи автор диашам ҳәа лгәы иаанагоит: Октавиан амаҵура ахаҭа имоуӡеит, ацензортә напынҵақәа мацара роуп иоуз<ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 232.</ref>.|group=lower-greek}}, насгьы асенаторцәа рсиа еиҭахәаԥшны, 190-ҩык раҟара анырхит. Иаарласны аквесторцәа рхыԥхьаӡара 40 рҟынтәи 20 рҟынӡа ирмаҷит — уи есышықәсатәи асенат ахарҭәаара иагнархеит. Аҵыхәтәаны, ҳ. ҟ. 18 ашықәс азы ари аусбарҭа аҩынтәраан деиҭахәаԥшит. Раԥхьаӡа аимператор игәы иҭан асенаторцәа рхыԥхьаӡара хынтә рыла ирмаҷырц — 800 рҟынӡа инаӡоз 300 рҟынӡа ([[Луций Корнелий Сулла|Сулла]] иреформақәа ҟалаанӡа асенат ахыԥхьаӡара ус иҟан), аха урҭ рҿагылара ӷәӷәа иахҟьаны, Октавиан 600-ҩык рҟынӡа ауп иахьнеигаз. Асенат иалырцаз рахьтә аимператор иҿагылоз рацәаҩын. Октавиан асенаторцәа рсиаҿы актәи аҭыԥ ааникылеит — убас ала [[Princeps senatus|асенат апринцепс]] иакәны дҟалеит. Асенаторцәа рзы амазаратә ценз миллионк сестерци рҟынӡа ишьҭыхын{{efn|Светони<ref>(Suet. Aug. 41) Светоний. Божественный Август, 41.</ref> 1,2 миллион инеиуаз аценз аӡбахә иҳәоит, аха, иҟалап, уи иашамзар<ref>''Nicolet C.'' Augustus, Government and the Propertied Classes // Caesar Augustus. Seven Aspects. — Oxford University Press, 1984. — P. 92.</ref>.|group=lower-greek}}<ref>''Talbert R.'' Augustus and the Senate // Greece & Rome, Second Series. — 1984. Vol. 31, No. 1. — P. 55-56.</ref><ref name=sh.31>''Shotter D.'' Augustus Caesar. 2nd ed. — London; New York: Routledge, 2005. — P. 31.</ref>. Ҳ. ҟ. 11 ашықәс азы Октавиан 400-ҩык асенаторцәа ркворум аԥихит, насгьы ҳ. ҟ. 9 ашықәс азы акворуми асенат аизарақәа рааԥхьара аԥҟарақәеи реиҭахәаԥшразы азакәан мҩаԥигеит. Еиуеиԥшым аилатәарақәа рзы хазтәи акворум шьақәыргылан, насгьы мзыз бзиак змаӡамкәа аилатәарақәа рахь имнеиз рзы ахараԥса дуқәа шьақәдыргылеит{{efn|Аилатәарақәа рахь имнеиз рзы ахарԥса уаанӡагьы ыҟан, 17 ҳ. ҟ. азы Октавиан урҭ еизирҳахьан<ref name=scull.188>{{Scullard.5|188}}</ref>.|group=lower-greek}}. Мызкахьы ҩынтә {{РимК|календы}}(амза актәи амш), насгьы аидақәа (13-тәи ма 15-тәи амш) рзы аилатәарақәа мҩаԥысуан ҳәа ашаҳаҭра еиуеиԥшымкәа еилыркаауеит ҳаамҭазы. Аҭҵааҩцәа шьоукы (иаҳҳәап, Н. А. Машкин<ref name=mash.401f>{{Mashkin1949|401—402}}</ref>) игәы иаанагоит аилатәарақәа урҭ амшқәа рзы мацара имҩаԥысуан ҳәа, аха, ари азҵаара инарҭбааны иҭызҵааз Ричард Талберт игәаанагарала, асенат аидақәеи акалендқәеи рыдагьы, егьырҭ амшқәа рзгьы еизар алшон — аха урҭ аҩ-еилатәарак рҿы аҟазаара хымԥадатәин. Аха аимператор асенат ахь анеира аиӷьтәра азы иҟаиҵоз аҽазышәарақәа зегьы лҵшәада иаанхеит, нас аимператор уи аус ибла хҩаны дахәаԥшуа далагеит<ref>''Talbert R.'' Augustus and the Senate // Greece & Rome, Second Series. — 1984. Vol. 31, No. 1. — P. 57-58.</ref>. Актәи аимператор иаҳра аан Октавиан асенаторцәа иҷыдоу азин рымамкәа Италиа (Сицилиа налаҵаны) алҵра азин риҭомызт<ref>{{CAH.2.10|76}}</ref>, насгьы асенат аилатәарақәа рпротоколқәа ркьыԥхьра иаҟәыҵит<ref>(Suet. Aug. 36) Светоний. Божественный Август, 36.</ref>. Аимператор даара имаҷны асенаторцәа дрықәшаҳаҭхон, уигьы еиҳарак амаҷ аҿы акәын— иаҳҳәап, атеатр аҟны актәи ацәаҳәаҿы иҟаз аҭыԥқәа зегьы дара рзы иаанкылан<ref>(Suet. Aug. 44) Светоний. Божественный Август, 44.</ref>. Ацензорцәа раԥыхра абзоурала, асенат рыԥсы ҭанаҵы иалахәхартә еиԥш азин ҟалеит, аимператор игәамԥхоз ралцара шилшозгьы. Уи адагьы, асенаторцәа рхәыҷқәа рзы иҟаз альготақәа ари акласс ашьҭрамадаратә ҟазшьа арӷәӷәеит<ref name=autogenerated4>''Егоров А. Б.'' Рим на грани эпох. — {{Л.}}: ЛГУ, 1985. — С. 106—109.</ref>. Октавиан иҟаиҵаз аиҭакрақәа ирыхҟьаны, асенат адәныҟатәи аполитикаҿы, апровинциақәа рнапхгареи афинансқәеи рҿы анырра маҷхеит. Аимпериа ахазынаҭра (афиска) аныҟала ашьҭахьгьы, Октавиан аҳәынҭқарратә хазынаҭра (аерари) аҟынтәи ишиҭахыз аԥара ихы иаирхәон{{efn|Октавиан асенат ахазынаҭра аҟынтәи аԥара агара мацара акәымкәа, ианаҭаххагьы, ихатә хазынаҭра аҟынтәи аԥарақәа рылагьы дацхраауан<ref name=scull.187 />.|group=lower-greek|name=kom1}}. Асенаторцәа уаҳа ар рҟны анырра рзыҟаҵомызт: ҳера I ашәышықәса алагамҭазы асенаттә провинциақәа 13 рҿы еснагь еиҿкааны иҟаз ар легион заҵәык ыҟан, насгьы аимператор асенат апровинциақәа рҿы анапхгаҩцәеи ар ркомандаҟаҵаҩцәеи ралхра апроцесс иҽалаирхәыр илшон<ref name=autogenerated4 />. Асенат анапхгаҩы иахь ирымаз азнеишьа уи иаҳра мҩаԥигонаҵ есааира аҽаԥсахуан. Антони даниааи ашьҭахь, асенат ҭоуба руит Октавиан ишидгыло ала, иҟаиҵо адҵақәа зегьы шышьақәдырӷәӷәо, иҿагыло азакәанқәа шрыдрымкыло ҳәа<ref name=autogenerated8 />. Аха асенаторцәа иаарласны Ареспублика аиҭашьақәыргыларазы ирымаз агәыӷрақәа аныҟамла, Октавиан ари аусбарҭа анирыцқьа, амчра зегьы инапахьы аагара даналага, асенат агәалаҟазаара аҽаԥсахит. Асенаттә аоппозициа арольи анырреи еиуеиԥшымкәа ахәшьара арҭоит<ref>''Межерицкий Я. Ю.'' «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Москва; Калуга: КГПУ, 1994. — 304.</ref>. Хықәкыла, Н. А. Машкин игәаанагарала, имаӡангьы, иаартынгьы аимператор иҿагылара еиҳарак иӷәӷәахеит иаҳра аҵыхәтәантәи аамҭазы, Октавиан асенаторцәа рхатә ԥсҭазаара арегламнент азура аҟынӡа даннеи ([[#«Аҵасқәа реиҭашьақәыргылара» аполитика|шәахәаԥш аҟәша «„Аҵасқәа реиҭашьақәыргылара“ аполитика»]])<ref>{{Mashkin1949|436}}</ref>. Уи аҭыԥан, А. Б. Егоров алкаа ҟаиҵоит асенаторцәа реиҳараҩык амчра инапахьы иахьааигаз ашьшьы-шьшьыҳәа иақәшаҳаҭхеит ҳәа<ref name=eg.111f>''Егоров А. Б.'' Рим на грани эпох. — {{Л.}}: ЛГУ, 1985. — С. 111—112.</ref>; Вернер Ек аоппозициа ахыԥхьаӡара шмаҷыз, насгьы апринцепс иақәшаҳаҭымхар, асенаторцәа аполитика аанрыжьыр еиҳа ишеиӷьаршьоз атәы азгәеиҭоит<ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 73.</ref>; Патрициа Саузерн лакәзар, Август иаҳра аан асенаттә аоппозициа ахыԥхьаӡара дуун ҳәа иҟаз агәаанагара ахырҟьоуп ҳәа лыԥхьаӡоит<ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 105; p. 230.</ref>. Аха асенат аҿы аимак-аиҿакқәа лассы-лассы аисрахьгьы инанагон, насгьы ажәытәӡатәи авторцәа еиқәдырхеит асенаторцәа аимператор иаартны ианиҿагылоз атәы зҳәоз аҿырԥштәқәа рацәаны<ref>(Suet. Aug. 54) Светоний. Божественный Август, 54.</ref><ref>(Dio Cass. LIV, 15) Дион Кассий. Римская история, LIV, 15.</ref>. Зны-зынла Октавиан аимак-аиҿак ӷәӷәақәа изымычҳакәа аилатәара ааныжьны дцон. Иҟан даҽа гәаанагарақәак аазырԥшуазгьы. Аимператор иаҳаҭыр лазырҟәуаз анонимтә памфлетқәа ҳера 12 ашықәс инаркны ирбылуа иалагеит, авторцәагьы ахьдырхәуан. Амчра азықәԥараҿы азакәантә методқәа рхархәара ахьрылымшоз иахҟьаны, маӡалатәи интригақәа ӷәӷәахеит, насгьы зегь реиҳа ирадикалтәыз аимператор иҿагылаҩцәа ачарҳәарақәа ирылагеит — лассы-лассы урҭ асенаторцәагьы рылахәын. Аха урҭ зегьы аарԥшын, ирылахәызгьы ӷәӷәала иахьырхәын, ашьрақәҵара аҟынӡа<ref name=eg.111f /><ref>{{Mashkin1949|439—440}}</ref><ref>{{Mashkin1949|547—548}}</ref>. Аоппозициа ирыҵгәон уаанӡа анырра ду змаз аҭаацәарақәа рхаҭарнакцәа, урҭ ирыдгылон [[нобилитет|аамсҭцәа]] рҵасқәа ирҿыԥшырц иаҿыз ҿыц исенаторцәахазгьы џьоукы<ref name=autogenerated4 /><ref>{{Mashkin1949|445}}</ref>. === Октавиани амагистратцәа ралхреи === {{Ацитата|...ажәлари аплебси рхатә усзуҩцәа ралхразы еизон; аха Цезар игәаҳәара иаҿагылаз акгьы ҟарҵомызт<ref>(Dio Cass. LIII, 21) Дион Кассий. Римская история, LIII, 21. Пер. Н. Н. Трухиной</ref>.}} Инапхгара алагамҭазҵәҟьа, Октавиан идгылаҩцәа амаҵураҭыԥқәа рахь кандидатцәас иқәиргылон, ииҭахымыз акандидатцәа алхрақәа ирылаирхәуамызт. Ҳера 5 ашықәс инаркны (''lex Valeria Cornelia'') абжьыҭаратә процедураҿы ажәлар рышьақәырӷәӷәара иалагеит аимператор ирыдигалоз акандидатцәа рымацара, амал змаз ацентурирнцәа урҭ ирықәшаҳаҭханы<ref name=lintott.84>''Lintott A.'' The Romans in the Age of Augustus. — Wiley—Blackwell, 2010. — P. 84.</ref><ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 440.</ref>. Ҳера 7 ашықәсазы Октавиан амагистратцәа аиҭо далагеит<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 443.</ref>. Римаа амагистратцәа рнапынҵақәа рыҭара апориадок уажәшьҭа алхрақәа реиԥш акәымкәа, аҭыԥқәа рыҭара еиԥшны иԥхьаӡахеит<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 317.</ref>. Аха Арнольд Џьонс излаиԥхьаӡо ала, шамахамзар Октавиан абжьыҭарақәа рылҵшәақәа рҿы имаз анырра ахырҟьоуп, насгьы апреторцәеи аконсулцәеи ралхрақәа рҿы аицлабрақәа шыҟац иаанхеит, убри аҟынтә аҭыԥқәа рзы ақәԥарақәа цон. Британиатәи аҭоурыхҭҵааҩ игәаанагарала, алхыҩцәа рбыжьқәа ԥарала раахәара иаҿагылоз азакәан ҿыцқәа раԥҵара иаанарԥшуан ареспублика аамҭа анҵәамҭазы иҟаз апрактика шеиқәхаз — аимператор игәаанагара анырра аманы иҟазҭгьы, уи аҩыза алыршахомызт<ref>''Jones A. H. M.'' The Elections under Augustus // The Journal of Roman Studies. — 1955. — Vol. 45, Parts 1 and 2. — P. 9-21.</ref>. Светони иазгәеиҭоит, Октавиан ихаҭа, алхрақәа рымш аҽны, Фабиантәии Скаптиантәии атрибақәа рҟынтәи абжьыҭарахь инеиз римаа (актәи ааӡарала даҵанакуан, аҩбатәи — иирала даҵанакуан) зқьы-зқьы сестерци шриҭоз — акандидатцәа рҟынтәи аԥара рымгаларц азы<ref name=autogenerated11>(Suet. Aug. 40) Светоний. Божественный Август, 40.</ref>. 18 ш ҳ. ҟ. — ҳера 4 ашықәс азтәи аконсулцәа рсоциалтә еилазаара иаҳнарбоит Август аамсҭацәа анапхгарахь рхьарԥшра хықәкыс ишимаз, мамзаргьы итрадициатәу иреспубликатә алхратә модель ахь ахынҳәра — уи аан аамсҭацәа еиуеиԥшым амзызқәа ирыхҟьаны ҿыц иааз (''homines novi'') раасҭа аԥыжәара рыман<ref>''Jones A. H. M.'' The Elections under Augustus // The Journal of Roman Studies. — 1955. — Vol. 45, Parts 1 and 2. — P. 18.</ref>. Аха алхрақәа рхы иақәиҭны имҩаԥысуан ҳәа агәаанагара инарҭбаанаы аларҵәара алымшаӡеит: ҿырԥштәыс, Ендриу Линтотт Октавиан ихаан алхрақәа церемониатә процедуран ҳәа иԥхьаӡоит<ref name=lintott.84 />. Амагистратцәа ралхрақәа рааныжьралеи аплебисцитқәеи (азакәанԥҵарақәа рыла абжьыҭара) рымҩаԥгарала, Октавиан алхҩцәа рҟынтәи ииҭахыз алҵшәақәа риуразы амҩақәа рацәаны иԥшаауан. Август иавторитет даараӡа иҳаракын аграждантә еибашьрақәа раанкыларала, иӷәӷәоу аҭынчра ашьақәыргыларала, Рим аинтересқәа рыхьчара азы, уи абжьыҭарақәа рылҵшәақәа анырра рыҭаразы аполитикатәи аидеологиатәи қәыӷәӷәарақәа рхархәара алшара инаҭон. Акы, аимператор Секст Помпеи иқәгылара аҟынтәи аԥышәа иоуит, насгьы аҳҭнықалақь фатәыла аиқәыршәара ибзианы дахылаԥшуан — уи аилагара ауаа рацәа ргәынамӡарақәа аанарԥшыр алшон. Ҳ. ҟ. 23 ашықәс азы, афатәаалыҵ аиураҿы ауадаҩрақәа аныҟала ашьҭахь, иара Рим чала аиқәыршәара аус хаҭала ихахьы игеит (''cura annonae''). Иҩбахаз, анапхгаҩы меигӡарахда аԥара ишон, агладиатортә еибашьрақәеи егьырҭ ауаа рацәа злахәыз аспектакльқәеи еиҿикаауан. Аҵыхәтәаны, аимператор арратә мчгьы ааирԥшуан. Рим, насгьы уи акәша-мыкәша Октавиан ихатә хьчаҩцәеи аелитатә преториантә гвардиеи еизганы иман. Аҳҭнықалақь аҿы аҭынчымра ҟалар, аимператор иаарласны Мизени Равеннеи рҟынтә ацхыраара даҳәар илшон, уаҟа ифлот абаза хадақәа ҩба ыҟан, мамзаргьы 200 нызқьҩык идгылоз аветеранцәа бџьарла еибиҭар илшон. Убри аҟынтә ажәлар реизара апринцепс иҿагыланы зныкгьы иқәымгылеит<ref name=eg.103f>''Егоров А. Б.'' Рим на грани эпох. — {{Л.}}: ЛГУ, 1985. — С. 103—104.</ref>.<!--+2 Эгнатий Руф--> == Анапхгара == === Рим адәныҟатәи аполитика === [[Афаил:ImpérioRomano - 30 a.C.-6 d.C.-pt.svg|650px|center|thumb|Октавиан Август ихаан Римтәи аимпериа арҭбаара (ҩежьла иарбоуп ҳ. ҟ 31 ашықәс азтәи аҵакыра; аиаҵәа еиқәарала ҳ. ҟ. 31—19 ашықәсқәа рзтәи аиааирақәа; асалаҭ ԥштәыла ҳ. ҟ.; —19—9 ашықәсқәа, аиаҵәа лашала ҳ. ҟ. 9 ашықәс инаркны ҳера 6 ашықәсанӡа; аԥштәы ҟаԥшь лашала — аклиенттә аҳрақәа]] [[Афаил:Augustus Bevilacqua Glyptothek Munich 317.jpg|мини|Август ибиуст аграждантә гәыргьын ихаҵаны, [[Глиптотека (Мюнхен)|Аглиптотека, Миунхен]]]] Рим амчра арӷәӷәаразы Август идәныҟатәи аполитика аусура ақәҿиарақәа шамаз еиԥш, иахьеиҵахозгьы ыҟан. Убри аан, ҳаамҭазтәи аҭоурыхҭҵаараҿы апринцепс адәныҟатәи аполитика аҟазшьа еиуеиԥшым ахәшьарақәа арҭоит — аҭынчра инаркны еиԥҟьарадатәи аекспансионизм аҟынӡа<ref>{{ParfCA|45–46}}</ref>. Аимператор абаҩхатәра злоу ар рԥыза ҳәа дрыԥхьаӡаӡомызт<ref>{{ParfCA|70}}</ref><ref name=mash.551>{{Mashkin1949|551}}</ref>. Антони данииааи ашьҭахь, Октавиан хаҭала знызаҵәык ауп аибашьра напхгара аназиуз — [[Кантабрийские войны|Кантабриа]] ҳ. ҟ. а 26—24шш. рзы, аха уигьы ичымазара иахҟьаны ихимыркәшеит<ref>{{Scullard.5|180}}</ref>. Ари акампаниа хыркәшахеит ҳ. ҟ. 10-тәи ашықәсқәа алагамҭазы, Ибериатәи адгьылбжьаха аҩадатәи ахәҭаҿы инханы иҟаз ихьыԥшым ажәларқәа рнапахьы раагарала. Уи нахыс акрызҵазкуа аусқәа иара иуацәа рнапы ианиҵон. Испаниа аиааира анырга ашьҭахь, насгьы аграждантә еибашьрақәа рышьҭахь аекономика аныӷәӷәаха, Римтәи аимпериа аҩадаҟа арҭбаара ихадоу аҭыԥ ааннакылеит. Ҳ. ҟ. 25- 17—14 ашықәсқәа рзы Октавиан инапаҵаҟа иҟаз, урҭ рыбжьара Тиберии Друзи — [[Альпийские походы Августа|Альпқәа рнапахьы иааргеит]]; урҭ ирхысны Италиантәи Галлиеи Германиеи рахь ишиашоу амҩақәа цон<ref>{{CAH.2.10|169—170}}</ref>. Ари ахырхарҭа аҵакы арҭбаауан агерманеццәа лассы-лассы Реин иӡхыҵны римтәи адгьылқәа иахьрықәлозгьы. Ҳ. ҟ. 17—16 ашықәсқәа рзтәи ақәылара ду ашьҭахь, Октавиан хаҭала Галлиа дааит, Реин аӡиас арыӷьарахьтәи агаҿа ақәлара аҽазыҟаҵара далагеит. Ҳ. ҟ. 12 ашықәс азы [[Балтийская экспедиция Друза|ажәылара]] напхгара азиуит иԥҳәыс лԥа [[Друз Старший|Друз]] — уи ҳ. ҟ. 9-тәи ашықәс азы Римтәи аимпериа аҳәаақәа Ельба аҟынӡа ирҭбааит. Друз — [[агномен]] «Германик» зауз — данҭаха ашьҭахь, ажәылара напхгара азиуит Тибери. Аха Реини Ельбеи рыбжьара римаа рыҟазаара ус баша мчык амамкәа иаанхон. Ҳера алагамҭа азааигәара Луци Домици Агенобарб Ельба дахысит, ҳера 1 ашықәсазы Марк Виници агерманеццәа дырҿагыланы аоперациа ду мҩаԥигеит (аха уи адетальқәа еилкааӡам), насгьы ҳера 4—5 ашықәсқәа рзы Тибери германтәи ажәларқәа ԥыҭҩык ҭаҟәаҟәаса икаижьит<ref>{{CAH.2.10|180—183}}</ref>. Убри аамҭазы Балканқәа рнапахьы иааргарц азгьы аибашьрақәа цон. Ҳ. ҟ. 13—9 ашықәсқәа рзы римаа Дунаи арыӷьарахьтәи агаҿа иаҵанакуаз адгьылқәа (ԥхьаҟатәи [[Паннония|Паннониа]] апровинциа) [[Паннонская война|рнапахьы иааргеит]], [[Иллирик (римская провинция)|Иллирик]] иацырҵеит, убас алагьы Октавиан Иллириатәи иибашьра хиркәшеит. Аҭакԥхықәра зду аус Агриппа инапы ианырҵеит, уи иԥсра ашьҭахь — Тибери<ref name=cah.172ff />. Африкеи Африка Ҿыци апровинциақәа рнапхгара, Рим ачарыц ала аиқәыршәаразы акыр аҵанакуан, уаҟа [[Африканские войны Августа|арратә усмҩаԥгатәқәа]] мҩаԥысуан (акомандаҟаҵаҩцәа акәша-мыкәша инхоз ажәларқәа иахьыриааиз азы атриумфқәа азгәарҭон), аха акампаниақәа зегь рдетальқәа ртәы еилкааӡам<ref>{{CAH.2.10|167}}</ref>. Ҳера алагамҭазы Август аҩадатәи апровинциақәа рҿы имҩаԥигоз ампыҵахаларатә политика аԥынгыла дуқәа аиоуа иалагеит. Ҳера 6 ашықәсазы [[Великое Иллирийское восстание|Иллириатәи ақәгылара ду]] ҟалеит, ҳера 9 ашықәсазы уи Тибери аарла ахәаҽра илшеит<ref name=cah.172ff>{{CAH.2.10|172—178}}</ref>. Иллириатәи ақәгылара аан Германиа ҭынчран, аха ҳера 9 ашықәсазы [[Битва в Тевтобургском Лесу|Тевтобургтәи абнаҿы]] [[Публий Квинтилий Вар|Публи Квинтили Вар]] римтәи ирхәҭақәа агерманцәа маӡала ирзыԥшны итәан, инарықәлан х-легионк ндырҵәеит<ref>{{CAH.2.10|185}}</ref>. Тевтобургтәи абнаҿы иахьаҵахаз Октавиан даршанхеит: Светони иҟаиҵо адырраҭарала, аимператор мызқәак ихцәы хыимҵәеит, иԥаҵагьы имсаӡеит, насгьы лассы-лассы еиҭеиҳәон «Квинтили Вар, алегионқәа ырхынҳә!» ҳәа(''Quintili Vare, legiones redde!'')<ref>(Suet. Aug. 23) Светоний. Божественный Август, 23.</ref>. Римтәи аимпериа Мрагылара акырӡа агәаҽанызаара аарԥшны акәын аполитика шымҩаԥнагоз, насгьы адипломатиеи ахәаахәҭреи ирықәгәыӷуан<ref>Ростовцев 1 66.</ref>. [[Аравийская экспедиция Элия Галла|Ели Галл]] [[Сабейское царство|Сабеиатәи аҳра]] дахьабашьуази, Гаи Петрони [[Нубийская война|Ефиопиа дахьаҿагылази]] мацара аламҵаӡакәа. Ацәҳәыратә ҭагылазаашьақәа рҿы аибашьра иахьазыҟаҵамыз иахҟьаны актәи рықәымҿиеит. Ефиопиа абашьра қәҿиарала имҩаԥысит (римаа аӷа иаҳҭнықалақь ргеит), аха Октавиан, Мысра аҭынчра аиқәырхаразы, ефиопиатәи ацҳаражәҳәаҩцәа ирҭахыз акырӡа дақәшаҳаҭхеит<ref>{{ParfCA|59–64}}</ref>. Ишаԥу еиԥш, Мрагылара римтәи анырра арҭбаара ҭынчмҩала имҩаԥысуан. Ҳ. ҟ. 25 ашықәс азы Рим иадгылаз [[Галатия|Галатиа]] анапхгаҩы [[Аминта Галатский|Аминта]] дыԥсит, атәылагьы Рим иапровинцианы иҟалеит. Ҳера 6 ашықәс азы Октавиан идгылаз Иудеиа анапхгаҩы [[Ирод Архелай|Ирод Архелаи]] имчра имихит. Иудеиа автономиа азин аҭаны [[Сирия (римская провинция)|Шьамтәыла апровинциа]] иалаҵан, насгьы, Мысра еиԥш, аҽыуаҩтә класс аҟынтәи апрефект напхгара аиҭо иалагеит<ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 124—125.</ref>. Аладатәи Фракиа ажәларқәа рхьыԥшымра еиқәдырхеит, аха Фракиа аҩадатәи ахәҭа зегьы [[Мёзия|Миозиа]] апровинциа акәны Римтәи аимпериа [[Римское завоевание Мёзии и Фракии|иалаҵан]]<ref>{{Scullard.5|216}}</ref>. Ҳ. ҟ. 14ш. инарзынаԥшуа [[Боспорское царство|Боспортәи аҳра]] анапхгаҩы ҿыцс дҟаҵан Рим иадгылоз [[Полемон I]]. Уи аамҭа инаркны Боспортәи аҳра римтәи ар ацхыраагӡатә архәҭақәа рыла еиқәнаршәон, насгьы уи аԥаратә система римтәи ахылаԥшра аҵаҟа иҟалеит<ref>{{ParfCA|115}}</ref>. Полемон данҭаха ашьҭахь, Октавиан уи иԥҳәысеиба Каппадокиатәи [[Архелай (царь Каппадокии)|Архелаи]] ԥҳәысс дииҭеит, Понтгьы уи иахь ииасит. Архелаи, иара убас, Киликиа Џьбареи Ермантәыла Маҷи напхрага риҭон. Архелаи имч ахьыӷәӷәахаз римаа алшара рынаҭеит Азиа Маҷ Парфиа аҟынтәи иҟалар зылшоз ашәарҭара ацәыхьчара. Азиа Маҷ аҳәынҭқарра хәыҷқәа жәпакы рҿы Октавиан уаанӡатәи анапхгаҩцәа амчра рзынижьит, урҭ уаанӡа Антони идгылозаргьы<ref name=cah.152ff>{{CAH.2.10|152—154}}</ref>. Октавиан [[Восточная политика Августа|мрагыларатәи иполитикаҿы]] Парфиеи иареи реизыҟазаашьақәа ракәын ихадоу зҵаараны иҟаз — Ааигәатәи Мрагылара иреиҳау аҳәынҭқарра, арратәи аекономикатәи аганқәа рыла Рим акала иаҵамхоз. Парфиа аҳраҭыԥ азы ицоз ақәԥара аурымқәа алшара рынаҭон зегь раасҭа иӷәӷәаз раӷа иԥсыҽра рхы иадырхәарц, аха Октавиан иалихит анеитралитет. Иҟалап, уи зыхҟьаз аибашьра азы ибзиаӡаны аҽазыҟаҵара ахьаҭахыз акәзар (Красси Антонии Парфиа иаҵахахьан), уи акыр аамҭа имҩаԥысуаз аграждантә еибашьрақәа рышьҭахь иаразнак ҟалашьа амамызт<ref>{{ParfCA|69–72}}</ref>. Ҳ. ҟ. 20-тәи ашықәсқәа рынҵәамҭазы Тибери напхгара ззиуаз ар ду Октавиан Шьамтәылаҟа ииаигеит. Иҟалап, ари аоперациа хықәкыс иамаз амч аарԥшра мацара акәзар; раԥхьатәи алшара шаароуҵәҟьаз, римаа [[Марк Лициний Красс|Красс]] ир абираҟқәеи абаандаҩцәеи рырхынҳәра ацымхәрас аибашьра мап ацәыркит. Октавиан идипломатиатә қәҿиарақәа ртәы мҽхакы ҭбаала ирылаирҵәон аҳҭынратә авторцәа рпоезиа ацхыраарала, аԥараҿырпқәа ирныз аҩырақәеи асахьақәеи, амонументалтә ргыларақәа рыла; [[Август из Прима-Порта|Прима-Портатәи Август]] ишәаныза, аимператор зегь реиҳа еицырдыруа искульптуратә сахьа аҿгьы парфиаа атрофеитә бираҟ римаа ианрырҭо асцена аарԥшуп<ref>{{ParfCA|72–78}}</ref>. Ҳ. ҟ. 20 ашықәс азы Индиантәи ацҳаражәҳәаҩцәа аимператор иахь инеит — иҟалап урҭ Парфиа иаҿагыланы ахеидкыла еиҿыркаарц иақәгәыӷуазҭгьы. Октавиани ацҳаражәҳәаҩцәеи аиқәшаҳаҭрагьы рыбжьарҵеит — уи ала [[Индо-римская торговля|индо-римтәи аизыҟазаашьақәа]] рышьаҭа ркит<ref name=eck.137 /><ref>{{ParfCA|72–73}}</ref>. Ҳ. ҟ. 10 ашықәс азы [[Фраат IV]] раԥхьатәи иҭаацәазаара аҟынтәи иԥацәа Римҟа ишьҭит. Шасыс иҟаз аҭынхацәа абжьааԥны Рим авассалцәа ирышьҭуазгьы, Фраат ари ашьаҿала аҩныҵҟатәи ипроблемақәа иӡбеит — иара даныԥслак ашьҭахь иҟалар зылшоз аимакқәа иԥа дырцәихьчо, римтәи аԥҳәыс [[Муза Парфянская|Муза]] димгартә иҟаиҵеит. Ҳ. ҟ. 7ш. раҟара Ермантәыла иԥсҭазаара далҵит [[Тигран III]] — Тибери ир ала аҳ иҭыԥ ахь инаргаз; аҳ иҭыԥ римтәи акандидат Артавазд иакәымкәа, Рим иаҿагылоз [[Тигран IV]] иааникылт. Октавиан Тибери адҵа ииҭеит аҭагылазаашьа аҭыԥ иқәиҵарц, аха ашьҭрамадаҩ уи аҭыԥ мап ацәкны, иаалырҟьан Родосҟа дцеит ([[#Ашьҭрамадара апроблема|иахәаԥш аҟәша «Ашьҭрамадара апроблема»]]). Ҳ. ҟ. 2 ашықәс азы Фраат IV дшыԥсыз атәы еилкаахеит. Анапхгаҩы ҿыц [[Фраат V]], Тигран IV дидгылеит, уи ашьҭахь Октавиан Гаи Цезар ар ду иҭаны Мрагылараҟа дишьҭыр акәхеит. Аха Евфрат иҟаз адгьылбжьахаҿы римтәи ашьҭрамадаҩи, парфиатәи аҳ қәыԥши хаҭала реиқәшәара абзоурала, бџьарлатәи аиҿагылара ҟамлеит. Уи иалҵшәаны, Римтәи аимпериеи Парфиеи аиҩызаратә еиқәшаҳаҭра рыбжьарҵеит, иара даара иӷәӷәоу акы акәхеит. Аганқәа анырратә сферақәа ирҳәааны Евфрат ԥхьаӡазарц азы еиқәшаҳаҭхеит, Парфиагьы Рим Ермантәыла анырра шамаз атәы иақәшаҳаҭхеит{{efn|1=Кембриџьтәи ажәытәтәи аҭоурых Ермантәыла анапхгаҩцәа рзы даҽа еишьҭагылашьак ахархәара анҭоит: Тигран IV абра = Тигран III ахыҵхырҭаҿы<ref>{{CAH.2.10|160—162}}</ref>.|group=lower-greek}}<ref>{{ParfCA|79–85}}</ref>. Аҵыхәтәаны, Октавиан ихаан [[Древние контакты между Китаем и Средиземноморьем|Китаи Рими ишиашоу аимадарақәа]] рыбжьарҵеит: [[Хань (династия)|Хань адинастиа]] ацҳаражәҳәаҩцәа раԥхьаӡа акәны Римҟа иааит<ref>Флор. Эпитома Римской истории, IV, XXXIV, 62.</ref>. === Арратә реформақәа === Октавиан импыҵахаларатә политика шьаҭас иаман ареформақәа зызуз ар. Иара иаҳра аан, аграждантә еиҿкаарақәа рҭыԥахь инеит еснагь аус зуаз зҟазара ҳаракыз ар. Ҳ. ҟ. 30 ашықәс азы аус зуаз алегионқәа реиҳарак (50—70 легион раҟара<ref>{{ParfCA|10}}</ref>) аимператор еимирпит адгьыли аԥареи рыҭаны, апровинциауаа ракәзар — римтәи атәылауаҩрагьы. Иаанхаз алегионқәа аперифериатә провинциақәа рҿы идыртәеит<ref name=gi.23 />. Еиуеиԥшым аверсиақәа рыла, Октавиан амаҵураҿы иааныжьит 25<ref name=mash.509>{{Mashkin1949|509}}</ref> инаркны 28 рҟынӡа легион<ref>{{ParfCA|12}}</ref><ref name=gi.22>''Грант М.'' Римские императоры. — {{М.}}: Терра—Книжный клуб, 1998. — С. 22.</ref>{{efn|Говард Скаллард игәы иаанагоит, алегионқәа рхыԥхьаӡара раԥхьа 28 рҟынӡа, нас — 25 рҟынӡа инаган ҳәа<ref name=scullard.206f>{{Scullard.5|206—207}}</ref>.|group=lower-greek}}. Ҳ. ҟ. 14 ашықәс азы Октавиан жәа-нызқьҩылатәи асолдаҭцәа ар рмаҵзура аҟынтә рхы иақәиҭитәит, адгьыл риҭеит, анаҩстәи ашықәс азгьы аветеранцәа адгьылқәа рырҭара аҭыԥан аԥарақәа шриҭало атәы рылеиҳәеит. Амаҵзуразы иалкаау ҽҳәарак шьақәыргылан — 16 шықәса (нас 20 шықәса рҟынӡа инаскьаган). Арҭ ахҭысқәа Октавиан ирратә реформақәа хзыркәшақәо роуп ҳәа иԥхьаӡоуп<ref>{{ParfCA|116—118}}</ref>. Август иҟаиҵаз аиҭакрақәа ирылҵшәаны, алегионқәа еснагьтәи архәҭақәаны иҟалеит. Алегионқәа рнапхгара уаанӡатәи [[квестор|аквесторцәа]] (нас — [[претор|апреторцәа]]) рҟынтәи [[Легат (Древний Рим)|алегатцәа]] ирыдҵан. Ацхыраагӡатә архәҭақәагьы ([[ауксилии|аауксилиақәа]]) еснагь аус зуа ракәхеит, урҭ рҿы 25 шықәса амаҵзура иахысуан. Алегионерцәа рмаҵуразы шықәсык ахь 225 [[денарий|денари]] роуан ([[центурион|ацентурионцәеи]] атрибунцәеи еиҳаны ироуан), ацхыраагӡатә архәҭақәа рсолдаҭцәа — 75 денари. Есышықәса 20—30 нызқьҩык хатәгәаԥхарала аррахь иаарыԥхьон (Октавиан мчыла аррахь адкылара даара имаҷны ихы иаирхәон<ref>{{ParfCA|119}}</ref>). Аха ҳера алагамҭазы аимператор уаҳа хатәгәаԥхарала арра ицо, шаҟа иҭахыз аҟара реизгара илымшо иалагеит, мчылатәи ааԥхьара иахьалагазгьы хыԥхьаӡара рацәала ауаа арра ацара иацәхьаҵуа иалагеит: Светони иазгәеиҭоит, рим инхоз хаҵак иԥацәа рнацәа дуқәа шхиҵәаз, урҭ арра ирымԥхьарц азы<ref name=scullard.206f /><ref>(Suet. Aug. 24) Светоний. Божественный Август, 24.</ref><ref>{{Mashkin1949|511—512}}</ref>. Актәи аимператор иара убас пареториантә когортақәа жәба еснагь аус руа иҟаиҵеит («[[преторианская гвардия|апреториантә гвардиа]]» ҳәа еицырдыруа), урҭ ишиашоу апринцепс инапаҵаҟа иҟан, альгота дуқәагьы рыман. Октавиан ихаҭа дзыхьчоз ауаагьы еидикылеит — 500-ҩык иреиҵамкәа, раԥхьа [[Калаорра|Калагуррис]] (иахьатәи Калаорра) аҟынтәи аиберцәа, нас агерманцәа рҟынтәигьы. Иҟалап ҳ. ҟ. 27 ашықәс азы Рим ахьчаразы ақалақьтә когортақәа аԥҵазар — урҭ аханатә аимператор инапаҵаҟа иҟан<ref name=parf.16ff>{{ParfCA|16–24}}</ref>. Октавиан ихаан иаԥҵан еснагь аус зуаз арра-мшынтә флотгьы, уи абаза хадақәа Мизени Равеннеи иҟан. Афлот аекипажқәа реизгара апринципқәа еилкаам: традициала атәцәеи ахақәиҭра заузи ароль хада ныҟәыргон ҳәа ԥхьаӡан, XX ашәышықәса аҩбатәи азбжа инаркны иадрыԥхьало иалагеит хыԥхьаӡара рацәала аимпериаҟны инхоз зхы иақәиҭу ауааԥсыреи, апровинциауааи, Италиеи, аҳҭнықалақьи рҿы инхози. Аха аӷбақәа ркаԥданцәа (атриерархцәа) ахақәиҭра заузгьы рылан<ref name=parf.16ff />. Иааиԥмырҟьаӡакәа аус зуаз ар рныҟәгара Римтәи аимпериа даара иазымариамызт: уи аныҟәгара иагон еизыргоз ашәахтәқәеи абаџьи реиҳарак<ref name=autogenerated7>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 141.</ref>, гәаҭарақәак рыла — 75% рҟынӡа рықәдырӡуан<ref>''Lo Cascio E.'' The Early Roman Empire: the State and the Economy // The Cambridge Economic History of the Greco-Roman World. — Cambridge: Cambridge University Press, 2007. — P. 632.</ref>. Ҳера 6 ашықәсазы Октавиан аветеранцәа ацхыраарақәа рыҭаразы иҷыдоу афонд аԥиҵеит — [[военный эрарий|арратә ерари]] (''aerarium militare''). Раԥхьа иара уахь 170 миллион сестерци ҭеиҵеит, аха аԥхьаҟа ари афонд ахарҭәааразы ҩ-шәахтә ҿыцк шьақәиргылт — ''centesima rerum venalium'' (ирҭиуаз 1%-тәи ашәахтә), насгьы ''vicesima hereditatium'' (амазараҭынха 5%-тәи ашәахтә). Иҟоуп агәаанагара, ари ашьаҿа аԥхьаҟа ар акомандаҟаҵаҩцәа еиҳа имаҷны ирхьыԥшхарц хықәкыс иаман ҳәа<ref name=scull.187 />. === Апровинциатә политика === [[Афаил:Roman empire 14 AD (provinces) ab.png|thumb|400px|Римтәи аимпериа апровинциақәа ҳера 14 ашықәс азы{{legend|#ff4444|Аимпериатә провинциақәа}}{{legend|#4444ff|Асенат апровинциақәа}}{{legend|yellow|Италиа}}]] Октавиан акырӡа ахшыҩзышьҭра аиҭон апровинциақәа реиҿкаара — аимператортәи асенаттәи. Урҭ рнапхгаратә система иааизакны аҽаԥсахӡомызт. Аха Октавиан ихала апровинциақәа жәпакы рнапхгаҩыс дыҟан аҟынтә, урҭ рыцыԥхьаӡа [[пропретор|апропретортә]] напынҵақәа (''legatus pro praetore'') змаз алегат дриҭон, урҭ досу рнапы ианырҵаз адгьыл ҵакыраҿы анапхгара мҩаԥыргон. Аимператор «ихатә мазара» ҳәа иԥхьаӡаз Мысра аламҵакәа: уи напхгара азиуан [[Всадники (Древний Рим)|аҽыуаҩцәа рыкласс]] аҟынтәи аимператор иалихуаз [[Префект Египта|апрефект]]<ref name=lintott.78>''Lintott A.'' The Romans in the Age of Augustus. — Wiley—Blackwell, 2010. — P. 78.</ref>. Асенаттә провинциақәа, ԥаса еиԥш, напхгара рзыруан [[пропретор|апропреторцәа]] ма [[проконсул|апроконсулцәа]]. Урҭ ацхыраара рырҭон [[квестор|аквесторцәа]] — урҭ Ареспублика аамҭазы еиҳарак афинанстә зҵаарақәа рыӡбара акәын рнапы злакыз<ref>''Lintott A.'' The Romans in the Age of Augustus. — Wiley—Blackwell, 2010. — P. 114.</ref>. Октавиан римтәи аҭоурых аҿы раԥхьаӡа акәны апровинциақәа рҟны ауааԥсыра ашәҟәы ранҵара мҩаԥигеит, уи ашәахтәқәа ршәара хықәкыс иаман<ref>{{Mashkin1949|469—470}}</ref>. Апровинциақәа рҿы ашәахтәқәа рықәҵара асистемагьы еиҭарҿыцын ([[#Аекономикатә политика|шәахәаԥш аҟәша «Аекономикатә политика»]]). Август апровинциақәа рҿы аамҭа рацәаны ихигон, зны-зынла ҩышықәса-хышықәсала Рим дыҟамызт. Уи иалҵшәаны, Африкеи Сардиниеи рыда, аҳәынҭқарра егьырҭ апровинциақәа зегьы дырҭааит<ref>{{CAH.2.10|79}}</ref>. Абарҭ аныҟәарақәа рхықәкқәа иреиуоуп, апровинциақәа анапхгаҩцәа мыцхәы имӷьычларц ахылаԥшра рыҭара ҳәа рыԥхьаӡоит, ауааԥсыра — ақәгыларақәа рҟынтәи, иара убасгьы аҿагыларатә гәалаҟазаара змаз асенат аҽацәыхьчара. Иҟоуп агәаанагарагьы, Ареспублика еиҭашьақәиргылошәа ҟаиҵон ҳәа: асенати ажәлари аӡәгьы дырԥырхагамхаӡакәа аҳәынҭқарра напхгара анарҭо. Аимператор адунеи абара дашьҭан ҳәа агәрагара уадаҩуп, иаҳҳәап, ҳера II ашәышықәса алагамҭазы [[Адриан]] иеиԥш<ref>{{CAH.2.10|80}}</ref><ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 346.</ref>. Ажәытәӡатәи уҳәан-сҳәанҳәацәа даҽа мзызкгьы рҳәон — аимператор ицәыбзацәа аҳәса иманы аамҭа ихигаларц ахьиҭахыз азы акәын аныҟәарақәа заԥшьигоз ҳәа<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 189.</ref>. Октавиан лассы-ласстәи иныҟәарақәа ирхырҟьаны, харатәи атәылақәа рҟынтәи ацҳаражәҳәаҩцәа апровинциақәа рҿы анапхгаҩы иԥшаара рықәшәон: ҳ. ҟ 20ш. азы ефиопиатәи ацҳаражәҳәаҩцәа Самос иԥылеит, хәышықәса раԥхьагьы индиатәи ацҳаражәҳәаҩцәа аимператор иԥыларц испаниатәи Тарракона ицар акәхеит. Октавиан ихаҭыԥуаа рхаан, иныҟәоз анапхгаҩы ицны аҳҭнықалақьгьы еиҭаҵуан ҳәа уҳәар алшоит<ref name=eck.137>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 137.</ref>. Аграждантә еибашьрақәа рҿы аиааира игаанӡагьы, Октавиан аколониақәа рацәаны Италиа иҭиго далагеит — еиҳарак Абжьаратәи амшын аԥшаҳәа иаҵанакуа Испаниатәи, Галлиатәи, Африкатәи апровинциақәа. ([[#Секст Помпеии иареи реибашьра. Атриумвират аамҭа ацҵара|шахәаԥш аҟәша «Секст Помпеии иареи реибашьра. Атриумвират аиҵыхра»]])<ref>''Woolf G.'' Provincial Perspectives // The Cambridge Companion to the Age of Augustus. Ed. by K. Galinsky. — Cambridge University Press, 2007. — P. 123.</ref>. Кантабриатәи аибашьрақәа анынҵәа, Октавиан, аҭыԥантәи ажәларқәа рықәгылара ҿыц ҟалар шалшоз азгәаҭаны, стратегиала акыр зҵазкуа аҭыԥқәа рҿы аветеранцәа рколониа дуқәа ҩба еиҿикааит — ақалақьқәа [[Сарагоса|Цезаравгуста]] (''Caesaraugusta'', ҳаамҭазтәи Сарагоса), насгьы [[Мерида (Испания)|Августа Емерита]] (''Augusta Emerita'', ҳаамҭазтәи Мерида)<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 347—348.</ref>. Август иаҳра аан римтәи-германтәи аҳәааҿы ақалақь ҿыцқәеи арратә лагерқәеи рацәаны иҟалеит: [[Трир|Триер]] (''[[Augusta Treverorum]]''), [[Вормс]] (''Augusta Vangionum''), [[Майнц|Маинц]] (''Mogontiacum''), [[Маастрихт]] (''Traiectum ad Mosam''), уҳәа егьырҭгьы. Аимпериа егьырҭ арегионқәа рҿгьы анхарҭа ҭыԥқәа цәырҵуан — еиҳарак аҳәаақәа рзааигәареи иҭышәынтәаламыз арегионқәеи рҿи. Иҟаз анхарҭа ҭыԥқәак (еиҳарак мраҭашәаратәи апровинциақәа рҿы) ақалақь истатус роуит. Акции Александриеи рҿтәи аиааирақәа раҳаҭыр азы, Октавиан аибашьрақәа ахьымҩаԥысыз аҭыԥқәа рзааигәара ҩ-Никополк ({{lang-grc|Νικόπολις}} — аиааира ақалақь, [[Ника (мифология)|Ника]] лыхьӡала) шьақәиргылт<ref>''Lintott A.'' The Romans in the Age of Augustus. — Wiley—Blackwell, 2010. — P. 124—125.</ref><ref>{{LRTDiv1975|146}}</ref><ref>''Ростовцев М. И.'' Общество и хозяйство Римской империи. — Т. 1. — {{СПб}}: Наука, 2000. — С. 63-64.</ref>. Аколониақәа активла ралгареи, иҟаз ақалақьқәа рыхьчареи рзы Гораци Октавиан «ақалақьқәа раб» (''pater urbium'') ҳәа ахьӡ ихиҵеит<ref>Гораций. Оды, III, 24, 27.</ref>. Убри аан, аколониа ҿыцқәа рҿы адгьылқәа Октавиан исолдаҭцәа рымацара ракәымкәа, Антони ир аветеранцәагьы ироуан (амала, урҭ аиааира згаз аветеранцәа рҟынтәи хазы анхарҭа рыҭара рҽазыршәон). Аҵыхәтәантәиқәа рыбжьара мрагыларатәи апровинциақәа рынхацәа рацәаҩны иахьыҟаз азы, [[Мультикультурализм|амльтикультуратә]] нхарҭа ҭыԥқәагьы цәырҵит: иаҳҳәап, [[Ним|Немаус]] (ҳаамҭазтәи Ним), егьырҭ реиԥш, адгьылқәа роуит рдинхаҵареи ркультуреи реиқәырхара зҽазызшәоз мысратәи аветеранцәа<ref name=mash.300>{{Mashkin1949|300}}</ref>. Аха аколонистцәа реиҳараҩык Италиантәи иааз ракәын. Аветеранцәа хатәгәаԥхарала апровинциақәа рахь ииасуан, избанзар урҭ, ззинқәа харҭәааз Рим иатәылауаан, уи азы аҭыԥантәи ауааԥсыра раасҭа апривилегиа роуан<ref>''Lintott A.'' The Romans in the Age of Augustus. — Wiley—Blackwell, 2010. — P. 131.</ref>. Аколониақәа рышьақәыргылареи апровинциақәа рҿы (еиҳарак мраҭашәаратәиқәа) аветеранцәа адгьылқәа рыҭареи урҭ р[[Романизация|романизациа]] иацхрааит, адгьылқәа ирықәаарыхуа рхыԥхьаӡара анырацәаха, аекономикагьы иацхраауа иалагеит<ref name=mash.301>{{Mashkin1949|301}}</ref>. === Аекономикатә политика === Октавиан ихаан аԥаратә еикәшараҿы аиҭакра дуқәа ҟалеит. Аимператор системала ахьтәы ԥараҿырпқәа рҭыжьра далагеит — ауреусқәа, рыхә 25 денари, мамзаргьы 100 сестерци (уаанӡа ахьтәы ԥараҿырпқәа Рим еиԥҟьа-еиԥҟьаны акәын ишҭрыжьуаз). Аԥаратә системахь ахьтәы ԥараҿырпқәа ралагалара аимпериа ауааԥсыра алшара рынаҭеит мҽхакыла изаҟаразаалакгьы аекономикатә еиқәышаҳаҭрақәа маншәаланы рымҩаԥгара — анхарҭа-нҵырҭа инаркны афатәаалыҵ аҟынӡа. Асестерциқәеи адупондиқәеи [[орихалк]] ([[Латунь|алаҭун]]) иалхны иҭрыжьуа иалагеит, аџьази араӡни реиларҭәа<ref>''Абрамзон М. Г.'' Монеты как средство пропаганды официальной политики Римской Империи. — {{М.}}: Институт археологии РАН, 1995. — С. 45-46.</ref><ref name=locascio.628f>''Lo Cascio E.'' The Early Roman Empire: the State and the Economy // The Cambridge Economic History of the Greco-Roman World. — Cambridge: Cambridge University Press, 2007. — P. 628—629.</ref>. Диктаторс даныҟазгьы, Цезар афинанстә кризис дақәшәахьан, уи зыхҟьаз ахәҭакахьала унапы иаку аԥара азымхара акәын. Октавиан иигаз атәылақәеи, зегь раԥхьаӡа иргыланы Мысра аннексиа, иара убасгьы ахьтәы ԥараҿырпқәа иааиԥмырҟьаӡакәа рҭыжьра дахьалагази, аекономикаҿы унапы иауркуа аԥара азымхара апроблема рыӡбеит. Аха иара иаҳра аан аекономика аԥара рацәаны иахьаланагалаз [[Инфляция|ахәқәа рышьҭыҵра]]хь инанагеит<ref name=locascio.628f />. Араӡни ахьтәи ԥараҿырпқәа рҭыжьра аимператор инапхгарала Рим анҭыҵгьы иалагеит. Еиҳа идуу аԥараҭыжьырҭа [[Лион|Лугдунум]] (ҳаамҭазтәи Лион) акәхеит. Ҳ. ҟ. 14—12 ашықәсқәа рыбжьара асенат аҵыхәтәаны араӡни ахьтәи ԥараҿырпқәа рҭыжьра иаҟәыҵит, аҳҭнықалақь аҿы уи ахылаԥшрала аџьаз ԥараҿырп хәыҷқәа мацара ҭрыжьуан — урҭ анбанқәа '''SC''' (''Senatus Consulto'') рыла иазгәаҭан. Октавиан ихаан аԥараҭыжьра ахылаԥшра аус еизакны џьарак иҟалеит, амонетарицәа (аԥараҭыжьра знапы ианыз ачынуаа) рыхьӡқәагьы ашьшьыҳәа аԥараҿырпқәа ирныҵуа иалагеит<ref>''Абрамзон М. Г.'' Монеты как средство пропаганды официальной политики Римской Империи. — {{М.}}: Институт археологии РАН, 1995. — С. 63-67.</ref>. Мрагыларатәи апровинциақәа (зегь раԥхьа — Мысра) аамҭақәак рхатә монетатә системақәеи, хазы игоу аҭыжьырҭа ацентрқәеи рыман<ref name=lintott.114ff />. Аимператор иҵасны иалеигалеит еснагь акәымзаргьы, лассы-лассы аԥараҿырпқәа рреверс аҿы исахьа анҵара; ареверс аҿы лассы-лассы иԥсҭазаара аҟынтәи асценақәа аниҵон, иоуз аҳаҭырқәа, иуацәа рпортреҭқәа{{efn|Раԥхьаӡа акәны Рим аԥараҿырпы Цезар ипортреҭ аниҵеит, уи зны-зынла иҿыԥшуа иалагеит ҳ. ҟ. 40—30-тәи ашықәсқәа рынҵәамҭазы инхоз атриумвирцәеи ареспубликанеццәеи.|group=lower-greek}}<ref name=lintott.114ff>''Lintott A.'' The Romans in the Age of Augustus. — Wiley—Blackwell, 2010. — P. 114—119.</ref>. Аҵыхәтәаны, Октавиан ихаан аԥараҿырпқәа амчра ҿыц апропаганда акрызҵазкуа хархәаганы иҟалеит — зегьы ирзеилкаауа адыргақәеи алозунгқәеи рынҵарала<ref>''Абрамзон М. Г.'' Монеты как средство пропаганды официальной политики Римской Империи. — {{М.}}: Институт археологии РАН, 1995. — С. 295—296.</ref>. Аха Август иԥаратә политика зегьы пропагандоуп ҳәа аԥхьаӡара иашаӡам: акы, аимпериа ауааԥсыра реиҳараҩык есыҽнытәи рыԥсҭазаараҿы еиуеиԥшымыз асиужетқәа зныз ахьтәы, ма араӡынтә ԥараҿырпқәа рхы иадырхәомызт. Ҩба, аԥарҿырп дуқәа рҭыжьымҭақәа ирныз асахьақәа рацәак иҿыцмызт, амчра ҿыц апропаганда зныԥшуа аԥараҿырпқәа имаҷу атираж ала иҭыжьын<ref>{{CAH.2.10|137—138}}</ref>. {{Стиль галереи}} <gallery mode="packed" heights="200px" class="ts-gallerystyle-gray"> RIC 0465.jpg|Аџьазтә [[квадранс|аквадранс]], римтәи ахархәараҿы иреиҵаз аԥараҿырпы (ауреус 1/1600), ҳ. ҟ 5 ашықәс. TIBERIUS RIC I 240-156394.jpg|Орихалктәи (алаҭунтәи) [[сестерций|асестерци]] Тибери ипортреҭ зну, ҳ. ҟ 9 ашықәс. Octavianus Aegypto capta 90020164.jpg|Мысра аиааира агара аҳаҭыразы иҭыжьыз, Октавиан ипортреҭ зну араӡын [[денарий|денари]], ҳ. ҟ. 29—27 ашықәсқәа инарзынаԥшуа. 201209071749a Berlin Pergamonmuseum, Aureus, FO Pergamon, kaiserzeitlich, VS AVGVSTVS,.RS ARMENIA CAPTA, 19-18 v.u.Z.jpg|Ермантәыла аиааира агара аҳаҭыразы иҭыжьыз, Октавиан ипортреҭ зну ахьтәы [[ауреус]], ҳ. ҟ. 19—18 ашықәсқәа инарзынаԥшуа </gallery> Аимператор хазтәи ахазына аԥиҵеит — уахь инеиуан аимператортә провинциақәа рҟынтәи ахашәалахәы (''fiscus'' — афиск). Уи аҳәынҭқарратә хазына — асенат ахылаԥшра зынаҭоз (''aerarium'' — аерари) иаҟәыганы иҟан. Ҳ. ҟ. 23ш. азы иара аерари ахылаԥшра аквесторцәа рҭыԥан апреторцәа ирыдиҵеит. Афиск анаҩсгьы, Октавиан напхгара аиҭон ихатәы фонд ду (''patrimonium''), уи ирҭәуан ихатә мазара ала, аиааирақәа рҟынтәи иигаз амазара, анхарҭа ҭыԥқәа, аҭынхарақәа рҟынтәи ахашәалахәқәа рыла<ref name=scull.187 />. Аимператор лассы-лассы аерари аусура ихы алаирхәуан{{efn|name=kom1|group=lower-greek}}. Аха иара иаҳра аан урҭ рыбжьара ҳәаак еилыкка иҟамызт: иҟалап, афиски аерарии зынӡа ианеиҟәыҭхахаз анаҩстәи аимператорцәа рхаан акәзар<ref name=mash.470f>{{Mashkin1949|470—471}}</ref>. Октавиан ихаан ашәахтәқәҵара еиҭарҿыцын. Раԥхьа апринцепс аимператортә провинциақәа рҿы ашәахтәтә система аунификациа азнауит, нас уи амодель инақәыршәаны асенаттә провинциақәа рҟынтәигьы ашәахтәқәа реизгара еиҭахәаԥшын. Зегь реиҳа акрызҵазкуа ҿыцраны иҟалеит, ашәахтәқәа реизгара асистема ааиԥмырҟьаӡакәа аусура иахьалагаз. Октавиан ииашоу ашәахтәқәа [[Публиканы|апубликанцәа]] рнапы анҵара мап ацәикит, урҭ реизгара хазтәи ауаажәларрақәа ирыдиҵеит. Адгьылтә шәахтә (''tributum soli'') аизгара иазеиԥшу апринципқәа аунификациа рызун, урҭ рыҩаӡарақәеи рҟазшьақәеи шеиԥшымызгьы; апровинциақәак рҿы уи аалыҵла иршәон{{efn|Доминик Ратбон игәаанагарала, аимпериа алагамҭазтәи аамҭазы ақыҭанхамҩа аалыҵ ала еизыргоз ашәахтәқәа еиҳа рымҽхак ҭбаан, традициала ишыԥхьаӡо аасҭа<ref>{{CAH.2.10|314}}</ref>; Елио Ло Кашио игәаанагарала, аимператорцәа аҳҭнықалақьи архәҭақәеи еиҳарак ажәлар раалыҵтә шәахтәала акәын чарыцла ишеиқәдыршәоз<ref>''Lo Cascio E.'' The Early Roman Empire: the State and the Economy // The Cambridge Economic History of the Greco-Roman World. — Cambridge: Cambridge University Press, 2007. — P. 638—640.</ref>.|group=lower-greek}}. Иҟоуп агәаанагара, аџьармыкьатә еизыҟазаашьақәа ишахәҭоу иахьыҿиамыз азы, анхацәа лассы-лассы ашәахтәқәа аалыҵла иршәон ҳәа, уи иаԥҵоу ахәқәа рыла аҳәынҭқарра иаднакылон, ԥарала иршәазшәа ԥхьаӡаны. Хыцыԥхьаӡатәи ашәахтәгьы еиԥмырҟьаӡакәа еизырго иалагеит. Убри аан ареспубликатә принцип еиқәырхан: римтәи атәылауааи алаҭынтәи атәылауаҩра змази ииашоу ашәахтәқәа рықәырҵаӡомызт. Октавиан иаҳра алагамҭазы мрагыларатәи апровинциақәак рҿы еллинтәи ашәахтәтә системақәа еиқәханы иҟан, аха урҭ рҭыԥан ашьшьы-шьшьыҳәа римтәи аԥҟарақәа рыла еиҿкааз ашәахтәқәҵара ҟалеит. Аимператор анырра змаз аҳазалхыҩцәа ринтересқәагьы дрызхәыцуан, урҭ ашәахтә хкқәак реизгаразы азин рзынижьит, апубликанцәа ҿыц иаԥҵаз апровинциақәа рахь инарышьҭуамызт азы, рнырра еиҳа-еиҳа еиҵахо ицон<ref>''Lo Cascio E.'' The Early Roman Empire: the State and the Economy // The Cambridge Economic History of the Greco-Roman World. — Cambridge: Cambridge University Press, 2007. — P. 631—632.</ref><ref>{{CAH.2.10|312—314}}</ref>. Апровинциақәа рыбжьара ахәаахәҭра абаџь ақәын, аха уи маҷын, Абжьаратәи амшынаҿтәи ахәаахәҭра аҿиарагьы иаԥырхагамызт. Октавиан атәцәа рхы рақәиҭтәреи амазараҭынха аиуреи рзы 5-процентктәи ашәахтә шьақәиргылт<ref>''Ростовцев М. И.'' Общество и хозяйство Римской империи. — Т. 1. — {{СПб}}: Наука, 2000. — С. 67.</ref>. Аҵыхәтәаны, аимператор аҳәынҭқарратә финансқәа рҭагылазаашьа иазку аҳасабырбақәа ркьыԥхьра далагеит (''rationes imperii'')<ref name=scull.188 />. Аимпериа аамҭазы ауаажәларратә ԥсҭазаара аганқәа зегь рҿы аԥара инарҭбааны ахархәара аиуа иалагеит — Октавиан ихаан инхоз [[Страбон]] [[бартер|абартер]]-аԥсахра «аварвартә» методны иԥхьаӡон. Убри иалҵшәаны, Римтәи аҳәынҭқарра [[Монетизация экономики|аекономика амонетизациа]] аҩаӡара акырӡа еиҳан, Ареспублика аамҭа иаҿҳарԥшуазаргьы, ажәытәӡара аамҭа анҵәамҭа иаҿырԥшынгьы. Август иаҳра анҵәамҭазы уи, ҳаамҭазтәи ахәшьарала, [[Валовой национальный продукт|аидкылатә милаҭтә продукт]] абжа аҟынӡа инаӡахьан<ref>''Lo Cascio E.'' The Early Roman Empire: the State and the Economy // The Cambridge Economic History of the Greco-Roman World. — Cambridge: Cambridge University Press, 2007. — P. 627—628.</ref>. Ҳера III ашәышықәсанӡа аԥараҭыжьра зегь раԥхьаӡа аҳәынҭқарратә интересқәа аԥсҭазаара аларҵәара иазкын, аекономика аусураҿы проблема дуқәак ҟанаҵомызт. Уи аҳәынҭқарра аԥаратә политика иазкыз имариоу гәаанагарақәак ирыдырҳәалоит, урҭ рыбзоурала ԥшь-металлк ирылырхуаз амонетақәа рсистема уадаҩ аҿы иаку акурс еиқәырхахон, убри аан унапы иакыз аԥарақәа рзы акраамҭа адефицит ҟаломызт<ref name=locascio.628f />. Мысра аиааиреи Аладатәи Аравиа абаӷәазақәа рхархәаразы азини рыбзоурала Индиаҟа ишиашоу амшынтә мҩа аԥҵара алыршахеит, иара убас уаанӡа иаҿырԥшны иаҳгозар, ахәаахәҭра амҽхак акырынтә иацлеит<ref>{{ParfCA|73}}</ref>. Аха адәныҟатәи ахәаахәҭра роль дук нанагӡомызт: Римтәи аҳәынҭқарра иаланагалоз еиҳарак амаҭәахә беиақәа ракәын. Аха, апровинциақәа рыбжьара имҩаԥысуаз ахәаахәҭра ауааԥсыра ачарыц, азеиҭын хәша, аҩы, егьырҭ есыҽнытәи атауарқәа рзы ирымаз аҭахрақәа нанагӡон. Амшынтә хәаахәҭра еизҳазыӷьон Абжьаратәи амшын аҿы аҭынчра ашьақәыргылареи апиратра аанкылареи рыбзоурала. Ахәаахәҭра аҿиара иацхрааит рнапахьы иааргаз адгьылҵакырақәа аџьармыкьатә еизыҟазаашьақәа ралархәрагьы, ахәаахәҭратә центр дуқәа реиҭашьақәыргылара (зегь раԥхьа — [[Карфаген (город)|Карфаген]]и [[Коринф]]и), амҩатә ҳа арҿыцра, иара убасгьы аҳәынҭқарра ахәаахәҭратә усқәа ахы ахьрыланамырхәуаз. Октавиан ихаан Италиа аекономика еизҳазыӷьеит, атехнологиа ҿыцқәа рырҿиареи аарыхра ҿыцқәа раартреи рыбзоурала, иара убас, аџьармыкьа дуқәа раартреи, мрагыларатәи апровинциақәа рнапҟазара бзиа қәҿиаралатәи аицлабреи ирыбзоураны. Аекспорт аизҳара Италиа ахәаахәҭратә баланс адефицит акырӡа армаҷра алнаршеит<ref>''Ростовцев М. И.'' Общество и хозяйство Римской империи. — Т. 1. — {{СПб}}: Наука, 2000. — С. 74-79.</ref>. Италиа аекономикатә еизҳазыӷьара иацхраауаз даҽа факторкгьы ыҟан, уи апровинциақәа рырҿиара акәын: аколонистцәа италиатәи атехнологиақәа макьана ирзымҵацызт, шықәсырацәалатәи ақыҭанхамҩатә культурақәа (зегь раԥхьа — аӡахәа) реиҭаҳарагьы рылымшацызт, убри аамҭазы аметрополиа аҟынтәи уахь ихиаз атауарқәа рацәаны идәықәырҵон<ref>''Woolf G.'' Provincial Perspectives // The Cambridge Companion to the Age of Augustus. Ed. by K. Galinsky. — Cambridge University Press, 2007. — P. 122.</ref>. Аимпериа зегьы аҟынтәи аусдкылаҩцәа ахәаахәҭра аҿиара рхы иадырхәон, аусуратә активра хадагьы аҳҭнықалақь аҟынтәи Италиеи апровинциақәеи рахь ииасит<ref>''Ростовцев М. И.'' Общество и хозяйство Римской империи. — Т. 1. — {{СПб}}: Наука, 2000. — С. 70-71.</ref>. Уи аамҭазы, зхы иақәиҭыз италиатәи ақыҭанхацәа рхыԥхьаӡара еиҵахон, ақәаарыхраҿы атәцәа рроль ахьеизҳауази, Рим иааиԥмырҟьаӡакәа ача ашарақәа ахьыҟази ирыхҟьаны: убри инамаданы Италиа ачарыц аарыхра хра амамкәа иҟалеит. Ареспубликатә аамҭазы римтәи ар ҵәатәы шьаҟаны ирымаз анхацәа рыԥсыҽхара иацу апроблема иреиҳау аҩаӡараҿгьы еилыркаауа иалагеит, аха аимператор аусмҩаԥгатәқәа ҳәа акагьы идимкылеит<ref>''Ростовцев М. И.'' Общество и хозяйство Римской империи. — Т. 1. — {{СПб}}: Наука, 2000. — С. 74.</ref>(Светони иазгәеиҭоит, аимператор ачарыц ашарақәа дырҟәаҵырц игәы ишҭаз анхацәа рыдгыларазы, аха уи аидеиа лҵшәа аиуӡом ҳәа ихала мап ацәикит<ref>(Suet. Aug. 42) Светоний. Божественный Август, 42.</ref>). Ҳ. ҟ. 23 ашықәс азы аҳҭнықалақь ачарыц ала аиқәыршәараҿы иҟаз ауадаҩрақәа рышьҭахь, Октавиан аамҭақәак Рим аиқәыршәара хаҭала напхгара аиҭон ''cura annonae'' анапынҵақәа ихы иархәаны, насгьы ҳера 6 ашықәс иназынаԥшуа иаԥиҵеит [[Префект анноны|аннона апрефект]] имаҵзура ҷыда — ари аус иааиԥмырҟьаӡакәа напхгара аҭаразы. Убри аан, хәыда-ԥсада ача зауаз рхыԥхьаӡара 320 нызқь рҟынтәи 200 нызқьҩык рҟынӡа иагирхеит<ref name=eg.103f />. === «Аҵасқәа реиҭашьақәыргылара» аполитика === [[Афаил:Meister des Porträts des Paquius Proculus 001.jpg|thumb|Хаҵеи-ԥҳәыси. Помпеиатәи аҭыӡсахьа, ҳера I ашәышықәса]] Октавиан ажәытә римтәи аҿырԥштәқәа дрықәныҟәаны ауаажәларратә ҵасқәа реиҭашьақәыргылара аҵакы ду аиҭон. Аимак-аиҿакқәеи аграждантә еибашьрақәеи зегьы рхыҵхырҭа хада аҵасқәа реиҵахара ауп ҳәа агәаанагара Рим ҳ. ҟ. I ашәышықәсазы инарҭбааны ирылаҵәан иҟан (ари аидеиа зегь реиҳа иалазырҵәоз дыруаӡәкын еицырдыруаз аҭоурыхҭҵааҩ [[Гай Саллюстий Крисп|Гаи Саллиусти Крисп]]); актәи аимператор иқәша-мыкәша иҟаз рахьтә аидеиақәа дрыдгылаҩын [[Тит Ливий|Тит Ливи]], еиҳагьы ӷәӷәала — [[Гораций|Гораци]]<ref>''Межерицкий Я. Ю.'' «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Москва; Калуга: КГПУ, 1994. — С. 238—240.</ref>. Ҳ. ҟ. 18—17 ашықәсқәа рзы Октавиан римтәи аҭаацәазаара еиҿызкаауаз ҩ-закәанк аԥшьигеит{{efn|Иҟалап ҳ. ҟ. 28 ашықәс азы Октавиан аҭаацәазааразы раԥхьатәи азакәанқәа анидикылаз, аха уи ахьынӡаиашоу еилкаам<ref name=tok />.<ref name=mash.420f />|group=lower-greek}}. 60 шықәса рҟынӡа зхыҵуаз асенатортәи аҽыуаҩратәи аклассқәа ирыҵаркуаз ахацәеи, 50 шықәса рҟынӡа зхыҵуаз аҳәсақәеи аҭаацәараҿы иҟазар акәын; асенаторцәа ахақәиҭра зауз рыԥҳацәа ԥҳәысс иргар ҟаломызт, иагьа ибеиазаргьы. Азакәан ақәымныҟәаразы изықәдыршәоз ашьауӷақәа рахь иаҵанакуан аныҳәатә усмҩаԥгатәқәа рҭааразы азин амхреи амазаҭынха аиуразы аԥкрақәеи. Хаҵеи ԥҳәыси руаӡәык ацәыбза дышьҭырхыр, иахьзырхәыша азакәан (''lex de adulteris'') даара иџьбаран: аҭаацәараҿы иҟоу аҳәса рыбзиабаҩцәа ахараԥса дуқәеи ахырҵәареи рықәшәон, ахаҵа ихаҭагьы дзыԥсахыз аԥҳәыс ирмариоу апроцедурала длылыҵртә еиԥш азин иоуан. Ахаҵа, иара убас, иԥҳәыс лцәыбза аусӡбара дақәмыршәаӡакәа ишьразы азин иоуан, уи дтәызар, ма ари аҭаацәара ахақәиҭра зырҭаз атәы иакәны дыҟазар, иара убас дыгладиаторзар, ма дактиорзар (урҭи даҽа занааҭқәаки азакәан аҿы иарбан ''зцәеижь ала зхы зныҟәызгоз ауаа'' — ''qui corpore quaestum facit'') ҳәа. Аха аԥҳәыси абзиабаҩи аӡбарҭахь рнагара зинны акәымкәа, уалԥшьаны иҟалеит: мзызқәак ирыхҟьаны урҭ рыцәгьа зымҳәаз ахаҵа, азакәан инақәыршәаны, иара ихаҭа ақьаӷьариара ҟаиҵоит ҳәа аӡбарҭахь днаргон. Аб иԥҳа лцәыбза дицны дибар, урҭ рҩыџьагьы рус аӡбарҭахь инамгаӡакәа рышьразы азин иман (амала, ацәыбза дышьны аԥҳа лыԥсы ҭаны даанижьыр закәанла азин ыҟамызт). Ахацәа аӡбарҭахь инаргон ашәҟәы иҭагалам акаҳԥы лакәымкәа, ус даҽа ԥҳәыск цәыбзас дышьҭырхыр<ref name=mash.420f>{{Mashkin1949|420—421}}</ref><ref>''Межерицкий Я. Ю.'' «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Москва; Калуга: КГПУ, 1994. — С. 233—235.</ref>. Папии Поппеи рзакәан, ҳера 9 ашықәс азы, уаанӡатәи азакәанқәа рыԥҟарақәа шьақәнарӷәӷәеит (ҳаамҭазтәи аҭоурыхҭҵааҩцәа гәыҩбара рымаӡам ари азакәан аԥшьызгаз Октавиан шиакәыз азы<ref name=ner.251>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 251.</ref><ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 459.</ref>). Уажәшьҭарнахыс аҭаацәара иаламыз ахацәа ауасиаҭ инақәыршәаны амазаҭынха аиура азин рымхын, ахшара змамызгьы ауасиаҭ ирынаҭоз аԥара абжа еиҳаны ироуӡомызт<ref name=mash.420f />. Тацит азакәан ацәгьахархәарақәа рацәаны ишрызцәырнагаз атәы азгәеиҭоит, убри аан аҩбатәи аимператор Тибери аҭагылазаашьа аиӷьтәразы иҷыдоу акомиссиа шаԥиҵаз атәгьы. Убри аангьы римтәи аҭоурыхҭҵааҩ иазгәеиҭоит, азакәан аус анауаз аамҭазы ахшараиура аҩаӡара ԥсахрадаӡа ишаанхаз атәы<ref>(Tac. Ann. III, 25-28) Тацит, Анналы, III, 25-28.</ref>. Иарбоу аусмҩаԥгатәқәа рыдагьы, ҳ. ҟ. 11ш азы, насгьы ҳера 4 ашықәс азгьы азакәанқәа ацҵарақәеи аилыркаарақәеи рылагалан.<ref name=tok>'' Токарев А. Н.'' [http://dspace.univer.kharkov.ua/handle/123456789/3683 О целях семейного законодательства Октавиана Августа] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20150410211734/http://dspace.univer.kharkov.ua/handle/123456789/3683 |date=2015-04-10 }} // Вісник Харківського національного університету ім. В. Н. Каразіна. — 2004. — Серія: Історія. — Вип. 36. — С. 222—231.</ref> Октавиан иҭаацәаратә закәанԥҵара ахықәкқәа рзы иаку гәаанагарак ыҟам. Аҳәынҭқарра аҭышәынтәаларазы атрадициатә шьаҭақәа реиҭашьақәыргылара хықәкыс иман ҳәа рыԥхьаӡоит џьоукы<ref>''Межерицкий Я. Ю.'' «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Москва; Калуга: КГПУ, 1994. — С. 235—236.</ref>, уи аоппонентцәа рышьҭашәарыцаразы амзыз аиура акәын изызкыз ҳәа, насгьы ахараԥсақәа дыршәарала ахазына ахарҭәаара акәын ҳәа рыԥхьаӡоит даҽа џьоукы<ref name=mash.426>{{Mashkin1949|426}}</ref>. Ирыхәаԥшуеит адемографиатә хықәкқәагьы — аԥхьаҟа аруаа рхыԥхьаӡара аизырҳара, насгьы Италиа иашьагәыҭу ажәлар раасҭа, апровинциауааи ахақәиҭра заузи рыла атәылауаа рыхәҭа аизҳара атенденциа аанкылара<ref name=tok />. Октавиан иҭаацәаратә закәанԥҵара даара ауаа иргәаԥхомызт. Римаа урҭ рахыкәшара рҽазыршәон, азакәанқәа рҿы иҟаз аԥсыҽрақәа рхы иархәаны: иаҳҳәап, иаларҵәахо иалагеит зықәра намӡац аӡӷабцәа рҟны амцтә ԥҳәысҳәарақәа — урҭ анаҩс ихырбгалахон, аха убри ала, ҩышықәса раҟара аҭаацәара аԥымҵаӡакәа аанхареи, азакәанқәа рдискриминациатә ԥҟарақәа рҽацәыхьчареи алыршахон<ref name=mash.420f />. Атрадициатә патриархалтә ҭаацәазаара аиҭашьақәыргыларазы иалхыз аамҭа маншәаламызт: Октавиан ихаан ауп аҳәса [[Эмансипация (социология)|ахақәиҭра рыҭара]] аус анырццакхаз<ref name=ner.184>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 184.</ref>, аимператор ихаҭагьы ихатә ҭаацәара ҿырԥшыганы иахьыҟам азы иқәыӡбон<ref>{{Mashkin1949|422}}</ref>. [[Овидий|Овиди]] ипоема ''«Абзиабара аҭҵаарадырра»'' аҟны Август иҭаацәаратә закәанԥҵара ишиашоу апародиа азиуит<ref name=mash.424>{{Mashkin1949|424}}</ref><ref>''Межерицкий Я. Ю.'' «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Москва; Калуга: КГПУ, 1994. — С. 242.</ref>, уи апоет ахара — [[Констанца|Томыҟа]] (иахьатәи Констанца) ихырҵәара арццакит. Август иаамҭазтәи даҽа поетк, [[Секст Проперций|Проперци]], бзиа иибоз илызкыз ажәеинраалақәа рҿы иҩуан: {{Ацитата|Аԥсадгьыл аиааиразы сыҷкәынцәа зрысҭозеи?|Мап, сара сшьа еибашьҩык дахылҵуам!<ref>Проперций. Элегии, II, 7, 13-14. Перевод А. И. Любжина.</ref>}} Аҵасқәа «рыриашара» аполитика аарԥшын [[Сумптуарные законы|амыцхә абеиара аԥызкуаз азакәанқәа рымҩаԥгараҿгьы]]. Ҳ. ҟ. 18 ашықәс азы Октавиан ачарақәа рымҩаԥгаразы даара имаҷу ахарџьтә ҳәаақәа шьақәиргылеит. Иаарласны аҳәса рымаҭәаҿы аматериал беиақәа рхархәареи, мыцхәы ибеиоу аргыламҭақәа, аҳаҭгәынқәагьы налаҵаны иаԥызкуаз азакәанқәагьы ҭижьит. Тибери ҩаԥхьа аҽырбеиаразы ахарџьқәа раԥкра ахьаԥшьигаз, Октавиан иусмҩаԥгатәқәа лҵшәа шрымамыз аанарԥшуеит ҳәа агәаанагара ыҟоуп<ref name=mash.426 /><ref>''Favro D.'' Making Rome a World City // The Cambridge Companion to the Age of Augustus. Ed. by K. Galinsky. — Cambridge University Press, 2007. — P. 251.</ref>. Октавиан ихаҭа, ихаантәи амалуаа рацәаҩны дрыдукылозар, иаҩцацәамкәа дынхон, иԥҳа лакәзар, меигӡарахда амал лхы нылхуан<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 231.</ref>. Аҵыхәтәаны, аимператор иҽазишәеит атәразы аурымцәа ржәытә патриархалтә традициақәа реиҭашьақәыргылара, аԥшәмацәа ртәцәа рхы иақәиҭыртәырц ианалагоз, аус зегь рыла иаруадаҩуан. ''«Иара еиҳарак акраҵанакуеит ҳәа иԥхьаӡон, римтәи ажәлар атәым шьеи, атәцәа ршьеи рыламкәа ицқьаны раанхара»'', — ҳәа иажәа хиркәшоит Светони<ref name=autogenerated11 />. Урҭ ахықәкқәа рынагӡаразы иара еиуеиԥшым азакәанқәа рыдкылара дашьҭан. 30 шықәса ирҭымсыц атәцәа рхы рақәиҭтәразы аԥынгылақәа ҟаиҵон; знык иџьбароу ахьырхәра зырҭаз атәцәа ззинқәа наӡоу [[Римское гражданство|римтәи тәылауааны]] иҟалар рылшомызт. Атәцәа рыԥшәмацәа ишьақәыргылоу ахәҭаа инеиҳаны атәцәа рхы рақәиҭтәра илшомызт — 1/5 инаркны 1/2 рҟынӡа, иҟаз рхыԥхьаӡара зегьы иаҿырԥшны иугозар. Иара убас, азин ыҟамызт атәцәа рхы рақәиҭтәра — уи акредиторцәа ма рыԥшәымацәа рпатронцәа ринтересқәа ирԥырхагахар алшозар. Иааидкыланы тәыс иҟарҵаз рнапахьы иааргаз жәларқәак рзы, ахақәиҭра рыҭаразы аамҭа дуқәа шьақәыргылан, мамзаргьы ихымԥадатәиу аԥҟара — рыԥсадгьыл иаҟәыганы ргара. Атәцәа рхы рақәиҭтәразы 5%-тәи ашәахтә (''vicesima libertatis'') шыҟац иҟан. Версиак ала, Октавиан иаҳра аамҭахь иаҵанакуеит [[закон Юния – Норбана|Иунии Норбани рзакәангьы]] — ирмариоу аԥҟарала ахақәиҭра зауз атәцәа инагӡоу римтәи атәылауаҩра акәымкәа, иԥку алаҭынтәи атәылауаҩра азин рыҭара иазкыз. Иҟалап, урҭ аусмҩаԥгатәқәа зыхҟьаз иҿыцу атәцәа раагара ахьмаҷхази, ақалақь аҿы ахақәиҭра зауз рахьтә усурада иҟаз рхыԥхьаӡара ахьазҳази ракәзар<ref name=mash.414f>{{Mashkin1949|414—416}}</ref>. Аимператор атәцәеи рыԥшәмацәеи реизыҟазаашьақәа иҽрылаирхәуамызт — зегь реиҳа гәымбылџьбарала иахьрызныҟәоз ахҭысқәагьы налаҵаны<ref name=mash.410f /><ref>(Dio Cass. LIV, 23) Дион Кассий. Римская история, LIV, 23.</ref>. Ҳера 10 ашықәс азы асенат ажәытәтәи азакәан ҩаԥхьа ишьақәнарӷәӷәеит: ауаҩы иҩны даныршь, аҩны иҟаз атәцәа зегьы шьтәуп ҳәа зҳәоз азакәан<ref name=mash.410f>{{Mashkin1949|410—411}}</ref>. === Адинтә политика === {{seealso|Октавиан Август#Аимператор икульти Август исакрализациеи}} [[Афаил:Sesterce temple janus.JPG|thumb|right|Рим иҟоу [[Храм Януса|Ианус иныҳәарҭа]]. Иаркыз ашәқәа аҭынчра ааира иасимволын, аха иааиԥмырҟьаӡакәа ицоз аибашьрақәа ирыхҟьаны урҭ шамахамзар еснагь иаартны иҟан. [[Нерон]] ихаан иҭыжьыз [[Сестерций|асестерци]] ианыз асахьа]] Римтәи атрадициақәа рырӷәӷәара иазкыз аимператор идинтә политика «ареспублика аиҭашьақәыргыларазы» имҩаԥигоз аусқәа рҿы, зегь реиҳа ихадоу ахырхарҭақәа иреиуоуп ҳәа ԥхьаӡоуп<ref>''Межерицкий Я. Ю.'' «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Москва; Калуга: КГПУ, 1994. — С. 205.</ref>. Октавиан Рим аныхабаақәеи аԥшьаҭыԥқәеи 82 рремонт ҟаиҵеит, ма ҿыц еиҭаиргылеит, аҳәынҭқарреи ажәлари реизҳазыӷьаразы [[Авгуры|авгуртә]] ԥшрақәа рцеремониа (''auguris salutis'') еиҭашьақәиргылт, насгьы аибашьрақәеи егьырҭ аԥсабаратә мзызқәеи ирыхҟьаны имаҷхаз апатрицицәа ркласс аҭаацәарақәа ралагаларазы азин иоуит<ref name=eck.48f />. Ҳ. ҟ. 12 ашықәс азы, Лепид данԥсы ашьҭахь, Октавиан понтифик дуны дҟалеит. Урҭ анапынҵақәа ихы иархәаны, иара еиҭашьақәиргылт акрызҵазкуаз аныхаԥааҩцәа рмаҵзура [[Фламины|Иупитер ифламин]] (''flamen Dialis''), [[Луций Корнелий Мерула (консул 87 года до н. э.)|Луци Корнели Мерула]] ҳ. ҟ. 87 ашықәс азы даныршь нахыс иҭацәны иҟаз<ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 74.</ref>. Ҳ. ҟ. 2 ашықәс азы Август ифорум аҿы иҟаз [[храм Марса-Мстителя|Марс-Ашьоуҩы]] (''Mars Ultor'') иныҳәарҭа аимператор иԥшьеит, уажәшьҭа аибашьреи аҭынчреи ирызку азҵаарақәа рылацәажәараан асенат уаҟа еизалар акәын<ref>{{LRTDiv1975|200—202}}</ref>. [[Луперкалии|Алуперкалиақәа]] рныҳәаҿы ахәмаррақәа рымҩаԥгара иалагеит, аларқәа — амҩеихшарақәа рыхьчаҩцәа раҳаҭыр азтәи ахәмаррақәагьы ҩаԥхьа имҩаԥысуа иалагеит<ref>(Suet. Aug. 31) Светоний. Божественный Август, 31.</ref>. Аҵыхәтәантәиқәа аҳаҭыр рықәҵара аус еиҭашьақәыргыло, Октавиан амҩадуқәеи амҩеихшарҭақәеи ирыԥныз аларқәа рыԥшьаҭыԥқәа зегьы аремонт рзутәуп ҳәа адҵа ҟаиҵеит, насгьы урҭ ара ихаҭа исахьақәагьы рынҵаразы адҵа ҟаиҵеит<ref>{{LRTDiv1975|185}}</ref>. Аибашьрақәа рынҵәареи аҭынчра ашьақәыргылареи (''pax Augusta'') ирызку алозунгқәа мҽхакы ҭбаала ирыладырҵәон, насгьы ҳ. ҟ. 13 ашықәс азы Рим [[алтарь мира|Аҭынчра аныҳәарҭа]] (''ara pacis'') ашьаҭа ҟаҵан. «Анцәахша Август иусқәа» рҟны аимператор инаҵшьны иазгәеиҭон иаҳра аан [[Храм Януса|Ианус иныхабаа]] ашәқәа хынтә ишадыркхьаз — уи аибашьрақәа зегьы раанкылара акәын символс иамаз<ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 123—124.</ref>. Аҵыхәтәаны, анцәахәыратә абстракциа ''Pax Augusta'' («Август иҭынчра») амҵаныҳәара аԥшьган, есышықәса аԥсаҭатә аҟаҵара азгәаҭаны<ref>{{LRTDiv1975|199}}</ref>. Апонтифик ду имаҵзура адагьы, аимператор аныхаԥааҩцәа [[Авгуры|авгурцәа]] рколлегиақәа —, [[Квиндецемвиры священнодействий|аквиндецемвирцәа]], асептемвир-[[Эпулоны|епулонцәа]] — дрылахәын<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 300.</ref>. Октавиан Рим даныҟаз, адинтә қьабзқәа рынагӡара далахәын, насгьы апонтифик ду изы иҟаз хыԥхьаӡара рацәала аԥҟарақәа зегьы инҭкааны дрықәныҟәон (иаҳҳәап, иԥсыз рыхәаԥшра иҽацәихьчон — изааигәаз ауаа рыԥсыжрақәа рҿы дыҟазаргьы)<ref name=mezh.216 />. Аха имаҵзура инақәыршәаны иҭаз Афорум аҿы иҟаз аҳәынҭқарратә ҩны (''domus publica'') ахь нхара дмиасӡеит, адинтә ԥҟарақәа дырхықәшарц азы Палатин игылаз иҩны иацҵаны наӡаӡатәи амца ахьеиқәыз Веста лыԥшьаҭыԥ иргылеит<ref name=ner.304>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 304.</ref>. Аимператор атәым динқәа рахь имаз азыҟазаашьа аҭагылазаашьақәа инарықәыршәаны аҽаԥсахуан. Ҳ. ҟ. 42 ашықәс азы атриумвирцәа Рим [[Серапис|Сераписи]] [[Исида|Исидеи]] рныхабаа аргылара иалагарц шырыӡбазгьы, Октавиан нас уи аргылара ааникылеит — мысратәи аҳкәажә Клеопатра Марк Антони дахьидгылоз азы (аныхабаа Калигула ихаан ихыркәшахеит).Ҳ. ҟ 28 ашықәс азы иара мысратәи акультқәа аҳҭнықалақьахь раагара азин аԥихит, амчрахь данаа ашьҭахьгьы мысратәи анцәахәқәа тәамбашақә дрызныҟәо далагеит<ref name=mezh.216>''Межерицкий Я. Ю.'' «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Москва; Калуга: КГПУ, 1994. — С. 216.</ref><ref>(Dio Cass. XLVII, 15) Дион Кассий. Римская история, XLVII, 15.</ref><ref>(Dio Cass. LIII, 2) Дион Кассий. Римская история, LIII, 2.</ref>. Апонтифик ду инапынҵақәа ихы иархәаны, ҳ. ҟ 12 ашықәс. азы Август адҵа ҟаиҵеит ҩнызқь цыра аҿаҳәатәы зныз еиуеиԥшым ашәҟәқәа рбылразы, аграждантә еибашьрақәа раан даара зыларҵәара ҭбааз, [[Кумская сивилла|Куматәи Сивилла]] лҿаҳәатәы аазырԥшуаз анҵамҭақәа рофициалтә редакциа акәзар — Аполлон Палатинтәи ибаҟа аҵаргыла иҭаҵаны ирҵәахит. Уаанӡа, ҳ. ҟ. 33 ашықәс азы, Агриппа (иҟалап, Октавиан идҵала) амагцәеи астрологцәеи аҳҭнықалақь иалицеит<ref name=ner.304 /><ref>(Dio Cass. XLIX, 43) Дион Кассий. Римская история, XLIX, 43.</ref><ref name=mash.235>{{Mashkin1949|235}}</ref><ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 133.</ref>. Октавиан иаҳра [[Золотой век|«ахьтәы» ашәышықәса]] ҿыц ааира иадиҳәалон. [[Этруски|Аетрускцәа]] рҟәыӷацәа — урҭ рҟынтәи ауп ашәышықәсақәа рыԥхьаӡара атрадициа римаа иахьыргаз — раԥхьа ирыларҳәеит ажәбатәи ашәышықәса анҵәамҭа адыргас ҳ. ҟ. 49 ашықәс азтәи аграждантә еибашьрақәа ралагара, насгьы ҳ. ҟ. 44 ашықәс азтәи «Цезар икомета». Аха, ҳ. ҟ. 17 ашықәс азы даҽа кометак ажәҩан аҿы ицәырҵит — Октавиан уи ашәышықәсақәа рыԥсахра иадырган иԥхьаӡеит, [[Секулярные игры|Асекулиартә (Ашәышықәсатә) хәмарра]] дуқәа еиҿикааит<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 186.</ref><ref>{{Mashkin1949|245}}</ref><ref>''Межерицкий Я. Ю.'' «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Москва; Калуга: КГПУ, 1994. — С. 268.</ref><ref>{{LRTDiv1975|91}}</ref>. Аамҭа ҿыц алагара, ахәҭакахьала, аҳәынҭқар изааигәаз апоет Вергили ирылаирҵәон, уи наӡаӡа иаанхо ахьтәы аамҭа ааиран иҟоуп ҳәа иҳәон<ref>{{Mashkin1949|239—241}}</ref><ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 313.</ref>: {{Ацитата|[[Кумская Сибилла|Куматәи аԥааимбарԥҳәыс]] ишылҳәаз ала аҵыхәтәантәи агьежьра ааҳадгылеит,|Ҿыцын еиҭа ихацыркхоит аамҭақәа реишьҭагылашьа дуӡӡа|Аҭыԥҳа ҩаԥхьа ҳара ҳахь даауеит, Сатурн иаҳра ҳзаауеит<ref>Вергилий. Буколики. Эклога IV, 4-6. Пер. С. Шервинского.</ref>.}} Горацигьы «Аеподқәа» рҟны, иара убас, ашәышықәса ҿыц ааира иазкны иҩуан, аха иара иверсиа уиаҟара оптимизмра ацмызт<ref>{{Mashkin1949|246—248}}</ref>. Октавиан [[Аполлон]] дихылаԥшуеит ҳәа иԥхьаӡон, аграждантә еибашьрақәа раамҭақәа инадыркны ишилшоз ала икульт аларҵәара даҿын. Ахәҭакахьала, Октавиан анцәахәра иадҳәалоу ассоциациақәа ихы иаирхәон Антони-[[Дионис]] ихы идикыларц азы. Иҟоуп агәаанагара, ажәҩантә хылаԥшҩы иалхра Аполлон Иулиаа рҭаацәара иахылаԥшуаз [[Вейовис|Веиовис]] дахьиеиԥшыз акәын мзызс иамаз ҳәа, ари аҭаацәара, амиф ишаҳәо ала, изхылҵыз Аполлон [[Эней|Енеи]] дахьихылаԥшуаз ауп ҳәа<ref>{{LRTDiv1975|118—120}}</ref>. === Аимператор икульти Август исакрализациеи === [[Афаил:Great Cameo of France CdM Paris Bab264 white background.jpg|thumb|right|[[Великая французская камея|Франциатәи акамеиа ду]], ҳера 23 ашықәс иназынаԥшуа. Октавиан ажәҩан ахь дхалауа даарԥшуп]] Октавиан ихаан [[Культ императора|аимператор икульт]] ашьақәгылара иалагеит, уи шьаҭас иаман Гаи Иули Цезар иԥсы ҭанаҵы иҳаҭырқәҵара. Ҳ. ҟ. ажьырныҳәамза 1, 42 аш. азы апроскрипциақәа ирықәшәаз асенаторцәа Цезар нцәахәыс дырылаҳәеит, уи аҭагылазаашьа Октавиан анцәа иԥа ҳәа ихы иазиҳәартә еиԥш алшара инаҭеит<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 94.</ref>. Анапхгаҩы еиҿкааны имҵахырхәаразы раԥхьатәи ашьаҿақәа ҟаҵан, Антони данииааи ашьҭахь, асенат ажәалагалалеи ажәлар рыдгыларалеи рыла. Аимператор иира амш, Антони иԥсра амш, мысратәи апоход аҟынтәи ахынҳәра амш, Навлохи Акции рҿтәи аиааирақәа ррыцхәқәа ныҳәа мшқәаны иҟалеит; Антони иира амш акәзар (иҟалап, ажьырныҳәамза14) — ишәиу мшны ирыларҳәеит. Раԥхьатәи аамҭазы Октавиан анцәахәқәа реиԥшҵәҟьа имҵахырхәомызт, уи аԥсаҭатәқәа рыла иубарҭан: аԥстәқәа ԥсаҭатәыс Анцәахәқәа ирзыҟарҵон, Октавиан и''гени'' (идоуҳа) иҳаҭыр азы — [[Либация|алибациақәа]] (шьакаҭәарада аԥсаҭатә) мацара ҟарҵон. Иара ихьӡ аофициалтә ныҳәарақәеи аҭоубақәеи зегьы ирылаҵан, асалицәа-аныхаԥааҩцәа ргимн аҿгьы. Ҳ. ҟ. 19 ашықәс, ҭагалан инаркны Август иҳаҭыр азы ахәмаррақәеи аныҳәақәеи — [[Августалии|Августалиақәа]] мҩаԥысуа иалагеит<ref name=eck.48f>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 48-49.</ref><ref name=lrt.181ff>{{LRTDiv1975|181—183}}</ref><ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 68.</ref>. Иаарласны Август и''гени'' изы ацәқәа ԥсаҭатәыс иршьуа иалагеит<ref>{{LRTDiv1975|190—192}}</ref>. Ҳ. ҟ. 8 ашықәс азы Август иаҳаҭыр азы, [[Нанҳәамза|амза асекстили]] ахьӡ ԥсахын. Раԥхьа иазԥхьагәаҭан [[Цәыббрамза|цәыббрамза]] аимператор ихьӡ ахҵара, иара иира амза, аха раԥхьатәи иконсулреи Антони дахьииааизи ргәаларшәара аҳаҭыразы, аԥхынра аҵыхәтәантәи амза алхын<ref>{{LRTDiv1975|194}}</ref>. Ҳ. ҟ. 2 ашықәс, жәабранмза 5 рзы Октавиан асенат аҟынтәи «[[Отец отечества|аԥсадгьыл аб]]» (''pater patriae'' ма ''parens patriae'') ҳәа аҳаҭыртә хьӡы иоуит<ref>''Межерицкий Я. Ю.'' «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Москва; Калуга: КГПУ, 1994. — С. 270.</ref>. [[Афаил:Statue of the Emperor Octavian Augustus as Jupiter 1.jpg|left|thumb|200px|[[Статуя Октавиана Августа (Эрмитаж)|Октавиан Август Иупитер исахьа иҭаны]], ҳера I ашәышықәса актәи азбжа]] Аха Октавиан анцәахәқәа рзы мацара иҟаз аҳаҭырқәа рыдкылара мап ацәикуан, иҟалап, [[Убийство Юлия Цезаря|дзааӡаз иаб илахьынҵа]] иаргьы дақәшәар ҳәа дшәозҭгьы<ref>''Gradel I.'' Emperor Worship and Roman Religion. — Oxford: Clarendon Press, 2002. — P. 112.</ref>. Аҭоурыхҭҵааҩцәа шьоукы Август иԥсы ҭанаҵы еиҿкаау аимператортә культ ыҟан ҳәа агәаанагара мап ацәыркуеит, ахыҵхырҭақәа рҟынтәи ашаҳаҭрақәа еилыкка ишыҟоугьы<ref>''Gradel I.'' Emperor Worship and Roman Religion. — Oxford: Clarendon Press, 2002. — P. 110.</ref>. Аимператор икульт аларҵәара иацхраауан Рим ирацәаны ицәырҵуа иалагаз ибаҟақәагьы, афорум аҿы, Марс-Ашьауҩы иныхабаа аҿаԥхьа, Апантеон аҿаԥхьа (Агриппа аимператор ибаҟа аныхабаа аҩныҵҟа иргылар иҭахын, анцәахәқәа рсахьақәа рыбжьара, аха Октавиан уи мап ацәикит<ref name=dio.53.27>(Dio Cass. LIII, 27) Дион Кассий. Римская история, LIII, 27.</ref>), иара убас, ақалақь амҩадуқәеи амҩеихшарақәеи рҿы 265 ныҳәарҭа хәыҷқәа рҟны, даҽа ҭыԥқәакгьы рҿы. Исахьақәа лассы-лассы аԥараҿырпқәа ирнырҵон ([[#Аекономикатә политика|шәахәаԥш аҟәша «Аекономикатә политика»]]) — уаанӡа зыԥсы ҭоу ауаа рпортреҭқәа римтәи аԥараҿырпқәа рҿы даара имаҷны ирнырҵон. В. Ека иазгәаҭарала, Октавиан ''«ауаажәларратә ҭыԥ аҿы аҳра иуан»''<ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 146—147.</ref>. Убри аан, аимператор иқәрахь даннеигьы дқәыԥшны даадырԥшларц иҭахын, уи ишыҟаҵәҟьаз аарԥшра хықәкыс измаз римтәи апортреҭтә традициақәа ирҿагылон{{efn|''Zanker P.'' The Power of Images in the Age of Augustus. — Ann Arbor: University of Michigan Press, 1990. — P. 9: «Зегьы еицҿакын иазгәарҭон [аскульптуратә портреҭ аҿы] аԥсҭазаараҿ дшыҟаҵәҟьаз еиԥшҵәҟьа дыҟазарц азы — игзаргьы ицзаргьы, дқәыԥшзаргьы дажәызаргьы, ихаԥыцқәа ыҟамзаргьы, ихы пашзаргьы, акынҵыҵырақәа имазаргьы»; аоригинал: «Everyone was content to have himself represented just as he really looked, thin or fat, young or old, even toothless and bald, warts and all».|group=lower-greek}}. Убри иахҟьаны, Август иажәра аазырԥшуа сахьакгьы ыҟаӡам<ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 163.</ref>. Октавиан иԥсы ҭанаҵы Италиеи мраҭашәаратәи апровинциақәеи рҿи, мрагыларатәи апровинциақәа рҿи ишимҵахырхәоз еиԥшымызт. Мраҭашәараҟны иаҳаҭыр азы аныҳәарҭақәа мацара ыҟан —ма анцәаҭыԥҳа [[Рома (богиня)|Рома]] длыдкыланы; аныхабаашқәеи хыԥхьаӡара рацәала абаҟақәеи рыргылара иалагеит даныԥсы ашьҭахь<ref name=lrt.229ff>{{LRTDiv1975|229—232}}</ref>. Убри аамҭазы, Октавиан [[Птолемеи|Птолемеиаа]] рхаан Мысра ирыдыркылаз амчра атрибутқәагьы ишьҭрамаданы иоуит, урҭ рышьҭрамадаҩ иаҳасабалагьы ари апровинциа напхгара аиҭон. Еиқәханы иҟоуп мысратәи атехникала иҟаҵаз римтәи аимператор исахьақәагьы. Мысратәи абырзенцәа, иааизакны, анапхгаҩы-анцәа изкны Мысра иашьагәыҭыз ажәлар ргәаанагарақәа ирықәшаҳаҭын, насгьы Зевс-Ахақәиҭтәҩы ({{lang-grc|Zεὺς Ἐλευθέριος}} [''Zeus Eleutherios'']) ҳәа изырҳәон. Иаҳаҭыр азы аныхабаақәагьы дыргылон. Урҭ рахьтә актәи, иҟалап, Клеопатра зышьаҭа лкыз Антони иԥшьаҭыԥ акәзар, аха уи аргылара хыркәшан, иагьыԥшьан Октавиан иныхабаа ҳәа. Анаҩс Александриа иаҿыԥшит егьырҭ ақалақьқәагьы<ref>{{LRTDiv1975|143—145}}</ref>. Иԥсы ҭанаҵы Октавиан имҵахырхәара Азиа Маҷ аҿгьы аҿиара аиуит. Қалақьқәак Антони данииааи инаркны ашықәсԥхьаӡара ҿыц азгәарҭо иалагеит, даҽа шьоукы иаҳаҭыр азы рыхьӡқәа рыԥсахит (ахәҭакахьала, абас ицәырҵит Цезареиа (''Caesarea'') захьӡыз ақалақьқәа жәпакы), мамзаргьы рықалақь аиц-шьаҭаркҩы ҳәа аҳаҭыртә хьӡы ианаршьеит. Аха аимператор абырзенцәа дрыҳәон аныхабаақәа иара иаҳаҭыр азы мацара идмыргылаларц, Рим асимволра азызуаз анцәаҭыԥҳа Рома длыдкыланы идыргылаларц<ref name=lrt.145ff>{{LRTDiv1975|145—147}}</ref>{{efn|Аиааира згаз римтәи ар рԥызацәа анцәарҭыԥҳа Рома леиԥш рыҳаҭырқәҵара аҵас уаанӡагьы абырзен қалақьқәа ҵасны ирыман<ref>''Межерицкий Я. Ю.'' «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Москва; Калуга: КГПУ, 1994. — 211.</ref>.|group=lower-greek}}. Ҳера 14 ашықәс цәыббрамза 17 рзы, иԥсҭазаара даналҵ мызкы ашьҭахь, асенат Октавиан нцәахәыс дазханаҵеит, иаҳаҭыр азы аҳәынҭқарратә культгьы шьақәнаргылеит. Уи аӡбамҭа зегь раԥхьаӡа иргыланы Август иԥсы ажәҩанахь ишхалоз римтәи асенатор ибазшәа иҟаиҵаз аҳәамҭа шьаҭас иаман<ref>''Heyman G.'' The Power of Sacrifice: Roman and Christian Discourses in Conflict. — Washington D.C.: Catholic University of America Press, 2007. — P. 86.</ref>. Цезар диҿырԥшны, нцәахәыс иҟаҵаз анапхгаҩы «анцәахәы Август» (''divus Augustus'') ҳәа ихьӡырҵеит. Аимператор ҿыц Тибери дзааӡаз иаб имҵахырхәара зегь рыла дадгылон. Иаарласны Рим Октавиан иаҳаҭыр азы [[Храм божественного Августа (Рим)|аныхабаа]] аргылара иалагеит(уи аргылара Калигула ихиркәшеит), икульт анагӡаразгьы аныхаԥааҩцәа еиҳабацәа (афламинцәа) рколлегиа аԥҵан. Раԥхьатәи фламинс Германик дҟалеит, акульт ҿыц аныхаԥааҩ ԥҳәысс — Ливиа. Еиҿкаан даҽа коллегиакгьы — ''sodales Augustales'' — зегь реиҳа еицырдыруаз асенаторцәа рыла. Аныхабаа аргылара хыркәшахаанӡа, Октавиан имҵахырхәон Марс-Ашьауҩы иныҳәарҭаҿы — уаҟа ихьтәы баҟа ргылан. Зыԥсҭазаара иалҵыз аимператор иԥсҭазаара иадҳәалаз аныҳәақәа рстатус ҳаракхон<ref name=lrt.229ff />. === Аргыларатә усқәа. Рим аиқәыршәазаара === {{Ацитата|[Октавиан] ақалақь ибзиан еиҭашьақәиргылеит, кьырмытла иҟаҵаны иҟаз Рим, мармалташьла еиқәычаԥа иахьынижьуа азы ихы дазыгәдузарц азин имаҵәҟьан<ref>(Suet. Aug. 28) Светоний. Божественный Август, 28.</ref>.}} Август Рим [[14 округов Рима|аокругқәа 14]] рыла еихишеит, ақалақьа ирԥшӡеит хыԥхьаӡара рацәала ахыбра ҿыцқәа рыла(аимператортә хани [[форум Августа|афорум]]и, [[алтарь Мира|Аҭынчра аныҳәарҭа]], [[Марсово поле (Рим)|Марстәи адәы]] аҿы [[мавзолей Августа|амавзолеи]], уҳәа егьырҭгьы). Август иргыларатә усура ду аидеологиатәи<ref>''Межерицкий Я. Ю.'' «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Москва; Калуга: КГПУ, 1994. — 31-32.</ref> аекономикатәи (аусурҭадара аиҵатәра) функциақәа аман ҳәа ԥхьаӡоуп<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 224.</ref>. Октавиан ибеианы ирԥшӡаз [[Форум Августа|Август ифорум]], [[храм Марса-Мстителя|Марс-Ашьауҩы иныхабаа]] ду ацны ауасхыр шьҭеиҵеит<ref>{{CAH.2.10|102}}</ref>. Октавиан ихаан аҳҭнықалақь аҿы амармалташь активла ахархәара иалагеит. Карраратәи амармалташь иалхны раԥхьатәи аргыламҭа, иҟалап, Аполлон иныхабаа акәзар<ref name=autogenerated7 />. Октавиан заа (ҳ. ҟ. 30-тәи ашықәсқәа рынҵәамҭазы, 30 шықәса раҟара анихыҵуаз) аԥхьаҟатәи икардама ([[мавзолей Августа|Август имавзолеи]]) ашьаҭа икит, уи лассы-лассы дахьычмазаҩхоз иадҳәалан<ref name=autogenerated3 />, насгьы Александриа анышә дамардарц зҭахыз Антони игәазыҳәара дшаҿагылоу ааирԥшырцгьы иҭахын<ref>''Yavetz Z.'' The ''Res Gestae'' and Augustus' Public Image // Caesar Augustus. Seven Aspects. — Oxford University Press, 1984. — P. 6.</ref><ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 155.</ref>. Ҳ. ҟ. 29 ашықәс азы афорум аҿы Иулиа икуриеи Цезар иныхабааи аартын<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 156.</ref>. Ҳ. ҟ. 20 ашықәс азы убраҟа егьырҭ ақалақьқәа рахь амҩа ахьынӡаҟоу узырбо аколонна ргылан<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 306.</ref>. Аимператор Палатинтәи ахәаҿы аҳәынҭқарратә харџьала ҩнқәак ааихәеит, анаҩс урҭ рҭыԥан ихатәы ҩны — зынӡа иаҩымцакәа — иргылеит<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 122.</ref>. Неапол ауааԥсыра ирыҭныиԥсахлаз Капри адгьылбжьахаҿы Октавиан авилла аргылара далагеит<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 147.</ref>. Октавиан аграждантә ргыларақәа акырӡа ахшыҩзышьҭра риҭон. Иара иаҳра аан ажәытәтәи амҩақәа рацәаны еиҭашьақәыргылан, аҿыцқәа ҟаҵан<ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 94-95.</ref>, аџьармыкьа ҿыцқәеи аҵәахырҭақәеи дыргылон<ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 145.</ref>. Ауаажәларратә хыбрақәа рацәаны Агриппа ихылаԥшрала иргылан, уи иргыларатә усурақәа Октавиан иусура даара иадҳәала ҳәа ԥхьаӡоуп. Ахәҭакахьала, аимператор иҩыза иҿыцыз акведукқәа ҩба иргылеит, иажәқәаз ԥыҭк аремонт рзиуит, шәкыла ацистернақәеи аӡыршәқәеи иргылеит. Иара хыԥхьаӡара рацәала аҳҭнықалақь амҩадуқәеи, ауаажәларратә ргыларақәеи аремонт рзиуит, [[Большая Клоака|ақалақьтә канализациа]] ирҽеит, иара убас Цезар ихаан излагахьаз Иулиа Исепта аргылара хиркәшеит<ref>''Таривердиева С. Э.'' [http://elar.urfu.ru/handle/10995/24390 Строительная деятельность Марка Агриппы в древнем Риме] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20150411152621/http://elar.urfu.ru/handle/10995/24390 |date=2015-04-11 }} // Известия Уральского федерального университета. Сер. 2, Гуманитарные науки. — 2014. — № 1 (124). — С. 6-12.</ref>. Марстәи адәаҿы Агриппа иргылеит ауаажәларратә терма дуқәа, иԥсабаратәым аӡиа, аканал, еиқәыршәоу абаҳчақәа, Афорум аҿы адунеи ахсаала шьақәиргылеит<ref>''Таривердиева С. Э.'' [http://elar.urfu.ru/handle/10995/24390 Строительная деятельность Марка Агриппы в древнем Риме] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20150411152621/http://elar.urfu.ru/handle/10995/24390 |date=2015-04-11 }} // Известия Уральского федерального университета. Сер. 2, Гуманитарные науки. — 2014. — № 1 (124). — С. 17-18.</ref><ref name=autogenerated10>{{CAH.2.10|139}}</ref>. Агриппа данԥсы ашьҭахь, Октавиан ауаажәларратә ргыларақәа рҭагылазаашьа ахылаԥшразы хҩык асенаторцәа злахәыз акомиссиа аԥиҵеит (''curatores locorum publicorum iudicandorum'')<ref>''Eck W.'' The Age of Augustus. 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — P. 93.</ref>.[[Афаил:Livia Drusilla Pushkin.jpg|thumb|right|Пушкин имузеи аҟнытә Ливиа Друзилла лыбиуст]] Октавиан иаҳра алагамҭазы аиааира згаз ар рԥызацәа аҳҭнықалақь аҿы хыбрақәак дыргылон, ампыҵахаларатә ныҟәарақәа рҟынтәи ианыхынҳәуаз (ахәҭакахьала, [[Гай Азиний Поллион (консул 23 года)|Гаи Азини Поллион]] Рим раԥхьатәи ажәлар библиотека иргылеит, ашәҟәқәа рылагьы еиқәиршәеит). Аха Октавиан ихаан атәым уаа атриумфқәа рыҭара аус аанкылахеит, убри инамаданы акомандаҟаҵаҩцәа ауаажәларратә хыбрақәа рыргылара ирҟәаҵит. Аиааира згаз ар рԥыза иргылаз аҵыхәтәантәи ахыбра ду — [[Луций Корнелий Бальб (консул-суффект)|Бальба]] итеатр акәхеит<ref name=autogenerated10 /><ref>{{CAH.2.10|47}}</ref>. Ҳ. ҟ. 6 ашықәс азы Рим еиҭа абылра ду аныҟала ашьҭахь, Октавиан, уаанӡатәи ахатәы бригадақәа рҭыԥан, [[Префект вигилов|авигилцәа рпрефект]] напхгара зиҭоз, еснагь аус зуаз амцарцәаратә гәыԥ — 7 когортак (''vigili'') — еиҿикааит. Амца арцәара адагьы, авигилцәа уахынла аҭынчрагьы иахылаԥшуан<ref>{{Mashkin1949|508}}</ref>. Уи адагьы, амцакрақәеи аилаҳарақәеи рҽацәыхьчаразы, аихагыла рацәа змоу анхарҭатә [[инсула]] ҿыцқәа рыҳаракыра 20,72 метра иреиҳартәуамызт<ref>''Lanciani R.'' [https://archive.org/details/jstor-25118661/page/n1 The Sky Scrapers of Rome] // The North American Review.&nbsp;— 1896.&nbsp;— №&nbsp;475.&nbsp;— P.&nbsp;710.</ref>. == Аҭаацәара == Данқәыԥшыз Гаи Октави Сервилиа — [[Публий Сервилий Ватия Исаврик (консул 48 года до н. э.)|Публи Сервилиа Ватиа Исаврик]] иԥҳа дҳәаны диман<ref name=su.62>(Suet. Aug. 62) Светоний. Божественный Август, 62.</ref>. Аха ҳ. ҟ. 43 ашықәс азы Октавиан иҳәаны изтәаз даанижьит, аҩбатәи атриумвират ашьақәырӷәӷәаразгьы Марк Антони иԥҳаԥса, зынӡа иқәыԥшӡаз [[Клодия Пульхра|Клодиа (Клавдиа) Пульхра]] ԥҳәысс дигеит<ref name=su.62 />. Ҳ. ҟ. 41 ашықәс азы, ҩышықәса ианеицынха ашьҭахь, Октавиан иԥҳәыс длылҵит<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 98.</ref><ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 134—135.</ref>. Светони излаиҳәо ала, ''«ианхәа Фульвиеи иареи анеис ашьҭахь, иԥҳәыс длыламкьысӡакәа, дшыцқьаз доуишьҭит»''<ref name=su.62 />. Аҩбатәи иԥҳәыс Секст Помпеи иҭынха [[Скрибония|Скрибониа]] лакәын ([[#Секст Помпеии иареи реибашьра. Атриумвират аамҭа ацҵара|шәахәаԥш аҟәша «Секст Помпеии иареи реибашьра. Атриумвират аамҭа ацҵара»]]). Урҭ насыԥ рымамызт, хара имгакәагьы еилыҵит<ref name=su.62 />. Аҭаацәазаара аилаҳара арццакит Октавиани [[Тиберий Клавдий Нерон Старший|Тибери Клавди Нерон]] иԥҳәыс [[Ливия Друзилла|Ливиеи]] реибадырра. Октавиан ихәыҷы заҵәы Скрибониа длыхшеит — уи иԥҳа [[Юлия Старшая (дочь Августа)|Иулиа]] лакәын. Ливиеи иареи рҭаацәазаара аҟынтәи аимператор ахшара имамызт<ref>(Suet. Aug. 63) Светоний. Божественный Август, 63: ''«От Скрибонии у него родилась дочь Юлия, от Ливии он детей не имел, хотя больше всего мечтал об этом; зачатый ею младенец родился преждевременно»''.</ref>. Ҳ. ҟ. 2 ашықәс азы Октавиан иԥҳа [[Вентотене|Пандатариа]] адгьылбжьахахь ддәықәиҵеит — аофициалтә формулировкала, дахьлаԥсуаз азы<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 209—212.</ref>. Октавиан аԥацәа имамызт, убри азы еиуеиԥшым аамҭақәа ицәырыргон иара ишьҭрамадаҩцәа ԥыҭҩык ([[#Ашьҭрамадара апроблема|шәахәаԥш аҟәша «Ашьҭрамадара апроблема»]]). Аҵыхәтәаны шьҭрамадаҩыс дҟалеит ииааӡаз иԥа ԥса Тибери. == Аԥсра == [[Афаил:Roma-mausoleo di augusto.jpg|thumb|[[Мавзолей Августа|Август имавзолеи]] ахыжәжәарақәа [[Марсово поле (Рим)|Марстәи адәаҿы]]]] Светони инарҭбааны далацәажәоит Октавиан [[Нола]] иԥсҭазаара дшалҵыз аҭагылазаашьақәа — ҳера 14 ашықәс нанҳәамза 19 рзы, амра ангыла инаркны ажәбатәи асааҭ рзы (ҳаамҭазтәи аԥхьаӡарала 15 сааҭ инарзынаԥшуа). Римтәи аҭоурыхҭҵааҩ излаиҩуа ала, иара ''«аԥсҭазаара акомедиа ибзианы сзыхәмарма »'' ҳәа иҩызцәа дразҵааит, насгьы апантомима актиорцәа рықәгыларақәа злахдыркәшоз ҩ-цәаҳәак ҿырҳәала даԥхьеит. Аимператор аҵыхәтәантәи иажәақәа зызкыз Ливиа лакәын<ref>(Suet. Aug. 97-99) Светоний. Божественный Август, 97-99.</ref><ref name=dio.56.30f>(Dio Cass. LVI, 30-31)</ref><ref name=ner.22f>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 22-23.</ref>. Иԥсыбаҩ Римҟа иааганы, [[Марсово поле (Рим)|Марстәи адәаҿы]] ирблит; аимператор иԥсыбаҩ абаҩ-ашәҩ зҭаз аурна уаанӡа иргылахьаз [[Мавзолей Августа|амавзолеи]] иҭарҵеит — уаҟа иуацәа рыԥсыбаҩқәагьы ыҟан<ref>(Suet. Aug. 100) Светоний. Божественный Август, 100.</ref>. Иуасиаҭ ала ишьҭрамадаҩцәас иҟалеит Тиберии Ливиеи<ref name=suet.101>(Suet. Aug. 101) Светоний. Божественный Август, 101.</ref>; ииааӡаз егьи иԥа — Агриппа Постум — ауасиаҭ аҿы зынӡа иӡбахә ҳәамызт{{efn|Аха ажәытәӡаан уҳәан-сҳәанны ирҳәон: ҳера 14 ашықәс, нанҳәамзазы Октавиан Агриппа инышәара дақәгәыӷуан ҳәа, иԥсразгьы ахара Ливиа илыдырҵон<ref name=dio.56.30f />.|group=lower-greek}}, иԥҳеи иԥҳа лыԥҳаи ирызкны акызаҵәык азгәеиҭеит: имавзолеи аҿы анышә иамарымдарц<ref name=autogenerated12 />. Ауасиаҭ иацын иԥсыжра аиҿкаашьа иазку амҩақәҵарақәа, аҳәынҭқарра аҭагылазаашьа иазку аҳасабырба (еиқәымхаӡеит), иара убас амавзолеи аԥхьа ианҵатәыз, иахьа уажәраанӡагьы иаанхаз, «[[Деяния божественного Августа|Анцәахәы Август иусқәа]]» ҳәа еицырдыруа инысымҩа кьаҿ<ref name=suet.101 />. == Инапхгара аихшьаалақәа. Аҭынха == [[Афаил:VirgilAeneidVI.jpg|слева|мини|282x282пкс|Вергили Августи Октавиеи «Енеида» дырзаԥхьоит. [[Жана-Жозефа Тайлассона|Жан-Жозеф Таилассон]] исахьаҭыхымҭа, 1787 ш.]] Октавиан Цезар идиктатура аԥышәа даара хшыҩзышьҭра азиуит амчра зегьы инапахьы аагараҿы, икәша-мыкәша иҟазгьы уи шхымԥадатәу, ишаҭахыҵәҟьоу агәра диргеит<ref name=mash.605ff>{{Mashkin1949|605—608}}</ref><ref name=grant.27 /><ref>''Ковалёв С. И.'' История Рима. Курс лекций. — Л.: ЛГУ, 1986. — С. 474.</ref>. Октавиан иаахтны амонархиа ашьақәыргылара изымгәаӷьыкәа, ареспубликатә институтқәа ихы иаирхәон усгьы аԥыжәара змаз имчра азакәантәразы (аха аҭоурыхтә ҭҵаарадырраҿы Август адәахьала уахьахәаԥшуа имчра иазку еиуеиԥшым аилыркаарақәа ыҟоуп, шәахәаԥш аҟәша «[[Октавиан Август|Октавиан иусура аҭоурыхҭҵаараҿы аҭҵаара]]»). Ҳ. ҟ. I ашәышықәсазыҵәҟьа апринцепс имчра ҭынхала амадара ашьақәырӷәӷәара Октавиан иахьиҭахымыз азы, аҳ итәарҭа амадараҿы акризисқәа ҟало иалагеит{{efn|Жан-Пиер Неродо иазгәеиҭоит, аполитикатә зҵаарақәа зегь рахьтә, иҟалап, ашьҭрамадара аԥҟарақәа рҟны заҵәык акәзар, аимператор абжьааԥнеиԥш агәцаракра аахьааимырԥшыз<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — М.: Молодая гвардия, 2003. — С. 333.</ref>.|group=lower-greek}}. Октавиан ихаҭыԥуаа рхаан ашьҭрамадаразы ақәԥара џьбара иахҟьаны, Август зышьаҭа иҳаз Иулиаа-Клавдиаа рдинастиа ирлас иқәӡаауа иалагеит, уи адинастиа аҵыхәтәантәи аимператор [[Нерон]] иакәын, иара 68 шықәсазы иҽишьит<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — М.: Молодая гвардия, 2003. — С. 330.</ref>. [[Год четырёх императоров|Аграждантә еибашьрақәеи]] аҳҭны иҟалаз аиҭакра дуқәа жәпаки рышьҭахь ауп, аимператор [[Нерва]] иҭышәынтәалоу амҩала амчра амадаразы [[Гальба]] раԥхьаӡа ирыдигалахьаз апрограмма аусура ианалаиргаз: ашьҭрамадаҩ далырхуа иалагеит ихаҭара иахәаԥшны, иҟазшьақәа азгәаҭаны, ауа-аҭынха ҳәа акәымкәа, насгьы иара ԥас дахьыҟарҵаз азы акәымкәа<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — М.: Молодая гвардия, 2003. — С. 334—335.</ref>. Аха егьа ус иҟазаргьы, атрадициатә маҵзурақәа реидкылара шьаҭас измаз амчра ҭышәынтәалахеит, иаарту абсолиуттә монархиа ([[доминат|адоминат]]) шьақәгылаанӡа аусура иаҿын<ref name=cah.87 />. Октавиан ар ареформа азиуит, раԥхьа Европа зегьы, нас ауаа ахьынхо адунеи егьырҭ ахәҭақәа зегьы, инапахьы иааигарц дгәыӷуазҭгьы ҟаларын. Аха уи аплан лҵшәадахеит — зегь раԥхьаӡа «аварварцәа» ахьатәарымбаз азы; уи Паннониеи Германиеи рҟны иҟалаз аҿагыларақәа иаадырԥшит. Уи адагьы, ар рнапхгара зегьы аимператор инапахьы иааигеит, апровинциатә командаҟаҵаҩцәа зегьы рполитикатә активра хьысҳахартә иҟаиҵеит, уи иахҟьаны ар рнапхгарагьы маншәалахомызт. Аимператор ар ахылаԥшра рыҭара илшон, аха иара инаҩс инеиз рхаан урҭ зхы иақәиҭу политикатә мчны иҟалеит<ref name=parf.209f>{{ParfCA|209—212}}</ref>. Аимператор илшара дуун аграждантә еибашьрақәа ахьааникылаз — уи иабзоураны ақыҭанхамҩеи, анапҟазареи, абжьаратәи амшынтә хәаахәҭреи еиҳа иӷәӷәахеит. Октавиан исоциалтә дгылара даара амҽхак ҭбаан, аимператор ихаҭагьы асенаторцәа, аҽыуаҩцәа, ма даҽа гәыԥқәак аԥыжәара риҭомызт. Аҵыхәтәаны, апринципат аиҿкаара ихнаркәшеит Рим иалырхуа амагистратцәа анапхгара зырҭоз ақалақь-аҳәынҭқарра аҟынтә, абиурократиатә аппарат ҿыц зауз адунеиаҿ амч ӷәӷәа змоу ҳәынҭқарраны аҟалара апроцесс<ref name=mash.605ff /><ref name=grant.27 /><ref>''Утченко С. Л.'' Древний Рим. События. Люди. Идеи. — М.: Наука, 1969. — С. 211.</ref>. Нас, [[Траян|Траиан]] иаҳра ашьҭахь, анаҩстәи аимператорцәа зегьы [[Сенат (Древний Рим)|асенат]] «Август иаасҭа насыԥ рыманы, Траиан иаасҭа еиӷьны» иҟазарц рзеиӷьаршьон ({{lang-la|felicior Augusti, melior Traiani}}). == Октавиан ихаҭара == [[Афаил:Cameo August BM Gem3577.jpg|мини|Аимператор Август дызну акамеиа. Агәы аҿы — [[горгонейон|агоргонеион]]. Ҳера 14—20 шықәсқәа]] Октавиан напхгаҩык иаҳасабала илшарақәа еиуеиԥшым ахәшьарақәа арҭоит — амч-алшареи, абаҩхатәреи змаз напхгаҩык иаҳасабала изнеиуан џьоукы<ref name=grant.27>''Грант М.'' Римские императоры. — М.: Терра—Книжный клуб, 1998. — С. 27.</ref>, даҽа џьоукы дзааӡаз иаб диҿырԥшны, насгьы абаҩхатәра змаз, ихааныз ауааи дырҿырԥшны ҟыбаҩ дук шимам атәы азгәарҭон<ref name=mash.551 />. === Аҭеиҭыԥш === Октавиан иҭеиҭыԥш еилкаауп хыԥхьаӡара рацәала иахьанӡа иаанхаз ибаҟақәа рыла. Аха иазгәаҭатәуп, аҳҭынратә скульпторцәа аимператор исахьа анаадырԥшуаз атрадициатә реализм ишацәхьаҵуаз ([[#Аимператор икульти Август исакрализациеи|шәахәаԥш аҟәша «Аимператор икульти Август исакрализациеи»]]). Светони излеиҳәо ала, Октавиан даумызт, аха уи зоура ауз ауаа данрыдукылоз акәын ианубарҭаз. Уи автор аимператор имаӡаныҟәгаҩ ишаҳаҭра азгәеиҭоит, иара иоура 5¾ [[фут]] (170 см раҟара) ыҟан ҳәа<ref name=su.79>(Suet. Aug. 79) Светоний. Божественный Август, 79.</ref>, уи усҟантәи аамҭаз абжьаратә оура ҳәа иԥхьаӡаз аасҭа еиҳан<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 36.</ref>. Иоура шыбжьаратәызгьы, Октавиан иҵегь дҳаракызар иҭахын, убри аҟынтә зыҵа ҳараку ашьапымаҭәа ныҟәигон<ref>(Suet. Aug. 73) Светоний. Божественный Август, 73.</ref>. [[Афаил:Ritratto di augusto con testa in faience, 1-50 dc ca., con busto in oro di antonio gentili da faenza, 1580 (museo argenti).jpg|мини|Август ифаианстә хы, ҳера I ашәышықәса актәи азбжа, [[Палаццо Питти]], [[Флоренция|Флоренциа]]]] [[Плиний Старший|Плини Аиҳабы]] иазгәеиҭоит Октавиан иблақәа лашан ҳәа (ихы иаирхәаз ажәа ''glauci'' ҵакыс иамазар алшоит иаацәышны-ииаҵәаны, ашьацԥштәы, ма ажәҩанԥштәы лаша)<ref>(Plin. N.H. XI, 142) Плиний Старший. Естественная история, XI, 142.</ref>. Светони иблақәа лашан, ицырцыруа иҟан иҳәоит{{efn|Аоригинал аҿы: «''Oculos habuit claros ac nitidos''»; англыз бызшәахь аиҭагаҩцәа ажәа «''clarus''» даҽа ҵакык рхы иадырхәоит — илашоу, ицырцыруа(«''He had clear, bright eyes''…»<ref name=loeb.245>Suetonis (Loeb Classical Library) / Translated by J. C. Rolfe. — Vol. 1. — Cambridge; London: Harvard University Press; William Heinemann, 1979. — P. 245.</ref>; «''His eyes were clear and bright''…»<ref name=oxf.84>Suetoinus. Lives of the Caesars / Translated by C. Edwards. — Oxford: Oxford University Press, 2008. — P. 84.</ref>).|group=lower-greek}}, иазгәеиҭоит, иара убас, иқәрахь даннеи иармарахьтәи ила цқьа иамбо ишалагаз<ref name=su.79 />. Ихахәы аԥштәгьы зынӡа еилкаам: иара уи автор ишиҳәо ала, ихцәы маҷк иҳәуан, аарла иубо ахьтәы аԥштәы аман{{efn|''Subflavus''/''sufflavus'' — «иҩежьу, ахцәы шкәакәа иазааигәоу» [[Дворецкий, Иосиф Хананович|И. Х. Дворецки]] иҳәамҭала; еиԥшу аҵакқәа рыдыргалоит англыз бызшәа аиҭагаҩцәагьы («''inclining to golden''» — ахьыԥшәы иазааигәоу ахцәы аԥшшәы<ref name=loeb.245 />, насгьы «''yellowish''» — иҩежьу<ref name=oxf.84 />); аха [[Гаспаров, Михаил Леонович|М. Л. Гаспаров]] ари ажәа «иаԥшьу» ҳәа еиҭеигоит<ref>Гай Светоний Транквилл. Жизнь двенадцати цезарей. — {{М.}}: Правда, 1988. — С. 90.</ref>.|group=lower-greek}}, аха Октавиан изку ашәҟәы автор [[Голдсуорси, Адриан|Адриан Голдсуорти]] игәы ишаанаго ала, ажәытәӡатәи авторцәа аҩабжьа иазааигәоу аԥштәы акәзар ҟалон излацәажәоз<ref name=gsa.68>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 68.</ref>. Октавиан иофициалтә баҟақәа рҿы иаанхаз ашәыгақәа рҭҵаарадырратә анализ ишаанарԥшуа ала, ихахәы аҩабжьа лаша аԥшшәы амазар ҟаларын, иара убас иблақәагьы акаҳуаԥштәы лаша рымазар<ref>{{Книга|автор=Roberta Panzanelli|заглавие=The Color of Life: Polychromy in Sculpture from Antiquity to the Present|год=2008|язык=en|издание=1st edition|издательство=Getty Research Institute|страницы=116–117|isbn=978-0-89236-917-1}}</ref>. {{Ацитата|Иара иҭеиҭыԥш даара иԥшӡан, иқәра заҟаразаалакгьы дшыԥшӡаз даанхеит, аҽырбара иҽшазиимшәозгьы. Ихахәы убриаҟара хьаас имамызт, ирласны еилгарц азы зныкала ҩыџьа-хҩык ахцәыҟаҵаҩцәа ихцәы аҳәара азин риҭон <...> Ихаԥыцқәа аӷан, иссан, еиҟарамызт, <...> иџьымшьқәа еимиаан иҟан, илымҳақәа думызт, иԥынҵа маҷк илгәыгәны иҟан, иҵарын, ицәа аԥштәы аиқәареи ашкәакәареи еимаркуан.<ref name=su.79 />}} === Аҟазшьа, ашьцыларақәа, адунеихәаԥшышьақәа === [[Афаил:Auguste à la tête voilée (13668021613).jpg|220px|right|thumb|Август ибиуст. [[Анкона|Анконатәи]] амилаҭтә археологиатә музеи]] Октавиан даараӡа [[Суеверие|амцхаҵара]] илан. Иныҟәгага аԥхьа инеиуаз атәы афы данашьы ашьҭахь, адыдмацәыс дацәшәо далагеит: [[Ластоногие|атиулен]] ацәа ныҟәигон (абри аԥстәы афы ахаангьы иасӡом ҳәа ԥхьаӡан<ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 165.</ref>), адыдмацәыс ӷәӷәа аангьы адгьылаҵаҟатәи аҽыҵәахырҭаҿы иҽиҵәахуан<ref>(Suet. Aug. 90) Светоний. Божественный Август, 90.</ref>. Аԥхыӡқәа аимператор анырра ду ирҭон. Илабҿабахо аԥхыӡқәа рныррала иара [[Битва при Филиппах|Филипптәи аибашьра]] адәы аҟынтәи дыбналеит, [[Капитолийский храм|Капитоли иҟаз Иупитер иныхабаа]] аҵәҵәақәа рыла ирԥшӡеит; иибаз аԥхыӡ дықәныҟәо, аскульптор [[Мирон из Елевфер|Мирон]] иҟаиҵаз [[Аполлон]] ибаҟа [[Эфес (город)|Ефесҟа]] ирхынҳәит (уаанӡа атриумвир Антони Римҟа иааигахьаз), уахынла иибаз даҽа ԥхыӡк аныррала есышықәса римаа рҟынтәи асадаҟы даҳәон. Светони Октавиан илабҿабахаз иԥхыӡқәа рстатистикагьы иааизакны иааигоит — иҟалап, аимператор убас еиԥш аԥхьаӡарақәа мҩаԥигозҭгьы<ref>(Suet. Aug. 91) Светоний. Божественный Август, 91.</ref><ref>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 166.</ref><ref>(Plin. N.H. XXXIV, 58) Плиний Старший. Естественная история, XXXIV, 58.</ref>. Октавиан адыргақәа, азгәаҭақәа, аџьашьахәқәа рыгәра игон, ихатә гәаҳәарала есымза [[ноны|анонқәа]] рзы аус ҿыцқәа ралагара иҽацәихьчон (''nonae'' ажәа ''non'' — «мап» — иаҿурԥшыр ауеит, [[аблатив]] ''nonis'' акәзар — ''non is'' — «[уара] уцаӡом»<ref name=ner.168>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 168.</ref>)<ref name=autogenerated9>(Suet. Aug. 92) Светоний. Божественный Август, 92.</ref>. Октавиан [[карлик|ауаассеи]], агра змази дрыцәшәон<ref name=autogenerated9 />, аха зны Рим ауааԥсыра рҿаԥхьа зоура ҩ-футк иҟаз (57 см раҟара) Луци дыдирбон<ref>(Suet. Aug. 43) Светоний. Божественный Август, 43.</ref>; ауаҩысса Коноп имаҭа [[Юлия Младшая (внучка Августа)|Иулиа]] длыцыхәмаруан<ref>(Plin. N. H. VII, 16) Плиний Старший. Естественная история, VII, 16.</ref>. Иазгәаҭатәуп, Октавиан иррационалтә шәарақәа икәша-мыкәша иҟаз рҟынтә ишиимҵәахуаз атәы<ref name=ner.168 />. Аҵыхәтәаны, аимператор дыршьыр ҳәа дшәон — ҿырԥштәыс иаҳгозар, адҵа ҟаиҵеит римтәи апретор ддыргәаҟырц (ҳәарада, хаҭалагьы дишьит ҳәагьы рҳәон), инапаҿы иҟаз аҩыратә ҕәқәа рҿы абџьар аҵәахырҭа ыҟоуп ҳәа гәҩарас иҟаҵаны<ref>(Suet. Aug. 27) Светоний. Божественный Август, 27.</ref>; асенаторцәа рсиа аиҭахәаԥшраан ашәаныза ишәын, иӷәӷәаӡаз иҩызцәа ааикәыршаны<ref>(Suet. Aug. 35) Светоний. Божественный Август, 35.</ref>. Октавиан ибзиан дшызмыцәоз дыруп, уахык ала изныкымкәа дҿыхон, бжь-сааҭк иреиҳаны дзыцәомызт шамахамзар. Уи адагьы, аимператор заа агылара бзиа ибомызт. Убри аҟынтә, лассы-лассы ҽынла дыцәон<ref>(Suet. Aug. 78) Светоний. Божественный Август, 78.</ref>, ҳ. ҟ. 36 ашықәс азгьы Навлохтәи аидыслара ду алагамҭаз дамхацәарц акагь игымхеит<ref>(Suet. Aug. 16) Светоний. Божественный Август, 16.</ref>. Ашоура аныҟаз Октавиан ауада ашәқәа аартны дыцәан, мамзаргьы аҳҭынра аҩныҵҟатәи ашҭаҿы, аӡыршә азааигәара дыцәон, убри аан атәы аԥша инидон. Ҽынла амра иҽацәихьчон, ахылԥа ныҟәигон. Аӡын аимператор ишәиҵон атога жәпеи, ҩба-хԥа туникеи, ишьапқәагьы иԥхоу ак акәиршон<ref>(Suet. Aug. 82) Светоний. Божественный Август, 82.</ref>. Октавиан бзиа иибоз афатә хкқәа ирызку адырраҭарақәагьы еиқәирхеит Светони. Римтәи аҭоурыхҭҵааҩ излеиҳәо ала, иара имаҷны акрифон, амла дакыцыԥхьаӡа акы днацҳауан. Аимператор еиҳа еиӷьишьон ача џьаџьа, афиникқәа, ашә ҿа, аԥсыӡ сса, анаша, асалаҭ, иҿо аҵәақәеи, [[Сушёное яблоко|ирҩоу аҵәақәеи]], егьырҭ ачыс мариақәагьы<ref name=su.76f>(Suet. Aug. 76-77) Светоний. Божественный Август, 76-77.</ref>. Шьыбжьхьа анрымаз — иаамҭа иаҿырԥшны иаҳгозар, даара ирмариан еиҿкааз, акыр дацклаԥшны асасцәа алихуан, аха аишәахь зегь рышьҭахь днеиуан, раԥхьагьы дцон<ref>(Suet. Aug. 74) Светоний. Божественный Август, 74.</ref>; зны-зынла асасцәа ааиаанӡа ма ианцалак ашьҭахь акрифон<ref name=su.76f />. Римтәи ашәагаақәа рыла иугозар, имаҷны ижәуан, еиҳарак зыхә мариоу ретиатәи аҩы х-аҿак иреиҳамкәа, секстариак (0,55 л раҟара) инеиҳаны шамахамзар ижәуамызт<ref name=su.76f />. Аха ҳ. ҟ. 30-тәи ашықәсқәа рзы, Рим афатә анмаҷыз аамҭазы, Октавиан Олимптәи анцәахәқәа рчара еиԥшыз, акрыфара ду ахьеиҿикааз азы ахара идырҵон<ref name=su.70>(Suet. Aug. 70) Светоний. Божественный Август, 70.</ref>. Аимператор зегь реиҳа бзиа ибоз хәмарран абаҩқәа рыршәра — ажәытәӡа даара иалашыҩкны имҩаԥыргоз ахәмарра хада акәын иара. Октавиан уи еснагь дыхәмаруан — иуацәеи иҩызцәеи, итәцәеи драхәмаруан, лассы-лассы аԥара ықәҵаны, зны-зынла жәа-нызқьла асестерциқәа ицәыӡуан<ref>(Suet. Aug. 70-71) Светоний. Божественный Август, 70-71.</ref><ref name=su.83>(Suet. Aug. 83) Светоний. Божественный Август, 83.</ref>. Аграждантә еибашьрақәа нҵәаанӡа абаҩрҵәыратә ҽазыҟаҵарақәеи, бџьарла аҽазыҟаҵарақәеи мҩаԥигон, ашьҭахь ампыл ала аҽазыҟаҵарақәа дрылагеит, иара убас аныҟәарақәеи, аҩрақәеи. Уи адагьы, аԥсыӡкра бзиа ибон<ref name=su.83 />. Аимператор еизигон аԥстә дуқәа зеиԥшыҟам рыбаҩқәеи афырхацәа рҳәаҭҳақәеи. Ихаантәи ауаа рҽадцалан еизыргоз аҟазаратә маҭәарқәа иара еизигомызт<ref>(Suet. Aug. 72) Светоний. Божественный Август, 72.</ref>, урҭ рҭыԥан, зыхә ҳараку коринфтәи ашәҭҭрақәа бзиа ибон, еидикылон, уи азгьы авба ирҭон: урҭ ашәҭҭрақәа ирхырҟьаны ауаа апроскрипциатә сиақәа ирниҵон ҳәагьы рҳәон<ref name=su.70 />. === Алитературатә усура. Ашәҟәыҩҩцәеи апоетцәеи рыҵгәара. === Аимператор ирацәаны дыҩуан: аполемикатә ҩымҭақәа «„Катон“ изкны Брут имакра», «Афилософиа арҽхәара», инарҭбаау инысымҩа «Схатә ԥсҭазаара иазкны», апоема «Сицилиа», аепиграммақәа реизга. Атрагедиагьы аԥҵара далагеит, аха дук мырҵыкәа ииҩыз наҟ иқәихит<ref>(Suet. Aug. 85) Светоний. Божественный Август, 85.</ref>. Абарҭ аҩымҭақәа зегьы, атрагедиа ада, ихааныз ауаа ирдыруан, аха иахьанӡа еиқәымхаӡеит. Иахьа уажәраанӡа иаанхеит «[[Деяния божественного Августа|Анцәахәы Август иусқәа]]» (ахаҳә иҭаԥҟоу инысымҩа кьаҿы) мацареи, Светонии [[Авл Геллий|Авл Геллии]] лассы-лассы цитатаны иааргоз исаламшәҟәқәа рцыԥҵәахақәеи. Иаамҭазтәи аораторцәа реиҳараҩык реиԥш акәымкәа, Октавиан ауаажәлар рҿаԥхьа ииҳәоз ажәахәқәа ртекстқәа ргәынкылара аамҭа ақәирӡӡомызт — урҭ дрыԥхьон<ref>(Suet. Aug. 84) Светоний. Божественный Август, 84.</ref>. Октавиан алаҭын бызшәа аҿаԥыцтә норма аҩыраҿы аарԥшра дадгылаҩын, уи ааԥшуан аҩышьаԥҟарақәа маҷк дахьрыцәхьаҵуаз ала. Август [[Автограф (рукопись)|иавтографқәа]] збахьаз Светони, иара ажәақәа абжьажьқәа рыла еиҟәииҭхомызт, насгьы ажәақәа даҽа цәаҳәакахь ииаигомызт, иамкыз анбанқәа авара иҩуан- ҳәа иҳәоит. Римтәи аҭоурыхҭҵааҩ, иара убас, аимператор исаламшәҟәқәеи иҩымҭақәеи рҿы лассы-лассы ихы иаирхәоз, бзиа иибоз афразеологизмқәеи ажәақәеи аниҵеит, иахьанӡагьы еиқәхеит<ref>(Suet. Aug. 87-88) Светоний. Божественный Август, 87-88.</ref>. Аҵара змаз ихаантәи ауаа зегь реиԥш, аимператор [[Древнегреческий язык|ажәытәӡатәи абырзен бызшәа]] идыруан, аха уи ала аҩра изыгәаӷьуамызт. Абырзен поезиа бзианы идыруан, аклассикатә комедиа зыҩуаз авторцәагьы бзиа ибон<ref>(Suet. Aug. 89) Светоний. Божественный Август, 89.</ref>. Октавиани, еиҳаракгьы иҩызцәеи, римтәи акультура аҿиара иацхраауан, уи абзоурала аимператор иҩыза гәакьа [[Гай Цильний Меценат|Гаи Цильни Меценат]] икогномен (ахьӡ ахԥатәи ахәҭа) зегьы ирдыруа зеиԥш ажәаны иҟалеит. Август иаҳра аан ауп римтәи алитература «ахьтәы ашәышықәса» ҳәа изышьҭоу аныҟалаз, [[Вергили]], [[Гораций|Гораци]], [[Овидий|Овиди]], [[Тибулл]], [[Секст Проперций|Проперци]], [[Тит Ливий|Тит Ливи]] уҳәа егьырҭ авторцәа рырҿиара аамаҭа. === Агәабзиара === Октавиан ажәытә римтәи ашәагаақәа рыла ашықәс рацәа шниҵызгьы, иара лассы-лассы дычмазаҩхон. Данқәыԥшыз еилкаам ачымазарақәа ирхырҟьаны иаб иашьа ирратә кампаниақәа инагӡаны ихы рылаимырхәӡеит, аҳҭнықалақь аҿгьы идҵақәа рынагӡара илымшеит. Ахыҵхырҭақәа ишьақәдырӷәӷәоит иқәыԥшра аамҭазтәи ичымазарақәа ирыдҳәалоу хҭысқәак, иара убас ҳ. ҟ. 42, 33, 28, 26, 24, насгьы 23 ашықәсқәа рзы ичымазара ӷәӷәақәагьы. Аха анаҩс аимператор игәабзиара маҷк еиӷьхеит. Лассы-лассы изцәырҵуаз ахьаа ӷәӷәақәа аимператор аԥсра дазхәыцлартә иҟарҵон: иҟалап убри азы акәзаргьы дышқәыԥшыз имавзолеи аргылара дзалагазгьы, иара убас инысымҩа аҩра, ԥхьаҟатәи аҳәынҭқарратә еиҿкаашьа азы агәҭакқәа рыҟаҵара<ref>{{CAH.2.10|77—78}}</ref>. Аимператор лассы-лассы дзычмазаҩхоз амзызқәа еилкаам. Ҳ. ҟ 46. ашықәс аԥхынразы изцәырҵыз ачымазара [[Солнечный удар|амра ахьисыз]] иахҟьазар алшоит: Октави атеатралтә спектакльқәа реиҿкаара даҿын, еснагь адәаҿы, иаарту атеатр аҿы дыҟан<ref name=sthrn.16>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 16.</ref>. Даҽа ҭагылазаашьақәак рҿы, мзызс иҟалар алшон афатә ахьиԥырхагахаз, аҿкы чымазарақәа, игәамч аԥсыҽхара<ref>''Southern P.'' Augustus. — London: Routledge, 1998. — P. 14.</ref>. Касси Дион Кантабриатәи аибашьрақәа раантәи Октавиан ичымазарақәа руак мыцхәы аџьабаа ахьибаз иадиҳәалоит<ref>(Dio Cass. LIII, 25) Дион Кассий. Римская история, LIII, 25<!--+поискать авторизованный перевод-->.</ref>. Аимператор уи акампаниа аҟынтәи даныхынҳә ашьҭахь, Светони излеиҳәо ала, ӷәӷәала [[печень|игәаҵәа]] ихьуа далагеит{{efn|(Suet. Aug. 81). Светони иеиҭагаҩцәеи икомментаторцәеи иара ишаҳаҭра еиуеиԥшымкәа иахцәажәоит «агәаҵәа алҵра» азы (''...cum etiam destillationibus iocinere...'', уаҟа ''destillatio'' иаанагоит акатар ма аӡы алҵра), англыз бызшәахь аиҭагақәа рҿы ари ацыԥҵәаха «агәаҵәа абсцессқәа» (''abscesses of (in) the liver'') ҳәа еиҭагоуп<ref>Suetonis (Loeb Classical Library) / Translated by J. C. Rolfe. — Vol. 1. — Cambridge; London: Harvard University Press; William Heinemann, 1979. — P. 247.</ref><ref>Suetoinus. Lives of the Caesars / Translated by C. Edwards. — Oxford: Oxford University Press, 2008. — P. 85.</ref>, М. Л. Гаспаров аурысшәахь еиҭеигеит — аз хыҵын агәаҵәа иақәҭәеит ҳәа<ref>Гай Светоний Транквилл. Жизнь двенадцати цезарей. — {{М.}}: Правда, 1988. — С. 91.</ref>.|group=lower-greek}}. Октавиан ари еилкаам ичымазара ихәышәтәит ма акырӡа деиӷьхартә иҟаиҵеит аҳақьым ҿыц [[Антоний Муса|Антони Муса]] — уи аимператор иԥхоу арбааӡа қәҵатәқәа рҭыԥан, ахьшәашәақәа рыҟаҵара иабжьигеит<ref name=suet.81>(Suet. Aug. 81) Светоний. Божественный Август, 81.</ref>. Уи адагьы, Октавиан лассы-лассы ахьҭа илалон, есышықәса ааԥынреи ҭагалани ралагамҭазы игәы рахәымкәа дҟалон. Аимператор ашоуреи ахьҭеи даара иуадаҩны ихигон<ref name=suet.81 />. Аҵыхәтәаны, иқәрахь даннеи [[ревматизм|аревматизм]] дакит, ишьапқәеи инапқәеи ԥсыҽхо иалагеит<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 423.</ref>. Светони инкьапышҭа ахаҳәқәа шамазгьы азгәеиҭоит<ref>(Suet. Aug. 80) Светоний. Божественный Август, 80.</ref>. Иҟоу аинформациа шьаҭас иҟаҵаны адиагноз ашьақәыргыларазы аҽазышәарақәа қәҿиара шырмоузгьы<ref name=autogenerated3 />, иҟоуп агәаанагара: асезонтә чымазарақәа ахьизцәырҵуази, ацәа ахьшьыга мыцхәы ихы иахьаирхәози рзы — [[Атопия|атопиа]], аллергиа ахкык иман ҳәа<ref>[http://eknygos.lsmuni.lt/springer/182/3-9.pdf Handbook of Atopic Eczema] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20150219134803/http://eknygos.lsmuni.lt/springer/182/3-9.pdf |date=2015-02-19 }} / Ed. by T. Ruzicka, J. Ring, B. Przybilla. — Berlin; Heidelberg: Springer-Verlag, 1991. — P. 3. — ISBN 978-3-662-02671-7</ref><ref>''Ring J.'' Erstbeschreibung einer «atopischen Familienanamnese» im Julisch-Claudischen Kaiserhaus: Augustus, Claudius, Britannicus // Hautarzt. — 1985. № 36. — S. 470—478.</ref>. Аимператор ичымазара хада адиагноз ҟаҵаӡам. Иубарҭоу асимптомқәа рыҟамзаареи ҳ. ҟ 23ш. азы ихьаақәа ахьцази ирыхҟьаны, аҭоурыхҭҵааҩцәа шьоукы Октавиан ичымазарақәа хыҭҳәаазаргьы ҟалоит ҳәа азгәарҭоит: лассы-лассы ичымазарақәеи, анапхгаҩы иаарласны иԥсҭазаара иалҵреи ирызку ауҳәан-сҳәанқәа рыла атәыла ауааԥсыра аграждантә еибашьра ҿыц иалагар ҳәа иацәдыршәон<ref>''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — P. 262—263.</ref>. == Октавиан Август акультураҿы == {{main|Октавиан Август акультуреи аҟазареи рҿы}} === Октавиан ихаҿсахьа аҭоурых аҿы === Октавиан инысымҩеи иаамҭеи ибзианы идыруп ажәытә авторцәа жәпаҩык рҩымҭақәа рыбзоурала. Аха инарҭбаау инысымҩеи ихааныз ауаа рҩымҭақәеи еиқәымхаӡеит (Тибери изааигәаз [[Веллей Патеркул|Веллеи Патеркул]] ида — уи апринципат аганахьала официалла иҟаз агәаанагара дықәныҟәон<ref>{{Mashkin1949|330}}</ref>). [[Луций Анней Сенека|Сенека Аиҵбы]] Октавиан «апринцепс қьиа» ҳәа диԥхьаӡон, апринцепс атитул аҳ ититул ишаҟараитәуазгьы<ref>{{Mashkin1949|331}}</ref>. [[Публий Корнелий Тацит|Тацит]] Октавиан иаҳра дахцәажәомызт («и-Анналқәа» раԥхьатәи аимператор иԥсра инаркны иалагоит), аха изныкымкәа уаҟа иӡбахә иҳәоит. Август идгылаҩцәеи иҿагылаҩцәеи ргәаанагарақәа еиҭаҳәо, иара иалкаау хәшьарак аҟаҵара иҽацәихьчон, аха ититулқәеи имаҵзурақәеи зегьы ааидкыланы, арраҭә мчы шьаҭас измаз амчра инапахьы иахьааигаз ахҩаразы иҟан ҳәа иԥхьаӡон<ref>{{Mashkin1949|332—333}}</ref>. Римтәи аҭоурыхҭҵааҩ ишиԥхьаӡо ала, аимператор изы иҿырԥшыга бзиаз [[Веспасиан]] иакәын<ref>{{SobTac}} 264.</ref>. Римтәи аимператорцәа рнысымҩақәа равтор [[Гай Светоний Транквилл|Светони]] ихатә лкаақәа рыҟаҵара иҽацәихьчон —анапхгаҩцәа зегьы ирызкны аԥхьаҩ ихатә гәаанагара ҟаиҵаларц азы алшара ииҭон<ref>''[[Гаспаров, Михаил Леонович|Гаспаров М. Л.]]'' Светоний и его книга // Гай Светоний Транквилл. Жизнь двенадцати цезарей. — {{М.}}: Правда, 1988. — С. 347—348.</ref>. Аха [[Альбрехт, Михаэль фон|Михаель фон Альбрехт]] игәаанагарала, афактқәа ралхшьа ахаҭа иаанарԥшуеит Светони Октавиан ҳаҭыр ду шиқәиҵоз атәы<ref>''Альбрехт М.'' История римской литературы в 3 томах. — Т. 3. — {{М.}}: Греко-латинский кабинет Ю. А. Шичалина, 2005. — С. 1521—1531.</ref>.<!--+2 Дион Кассий, Аппиан и другие--> [[Афаил:La Sibylle de Tibur annonçant à Auguste l'avènement du Christ.jpg|thumb|right|[[Пьетро да Кортона|Пиетро да Кортона]]. «[[Тибуртинская сивилла возвещает Августу о рождении Христа|Тибуртинтәи асивилла Қьырса дышиз атәы Август иалҳәоит]]»]] Ажәытәӡара анҵәамҭазтәи аамҭази абжьаратә шәышықәсақәеи рзы Октавиан иахь иҟаз аинтерес иполитикатә усура мацара акәмызт изыдҳәалаз, акыр иеинтерес рыман [[Иаса Қьырса]] иаҳра аамҭазы дахьиз инамадыны<ref>{{Mashkin1949|337}}</ref>. Ахәҭакахьала, мҽхакы ҭбаала еицырдыруан Тибуртинтәи Асивилла лҿаҳәатәы иазку алегенда: ажәҩан аҿы Мариа Аҭыԥҳа Аӡҟы дыкны Октавиан дилырбеит, уи ашьҭахь ари џьазшьаз аимператор Лара длеихырхәеит ҳәа. Убри аан, алегенда еиуеиԥшымыз аверсиақәа ыҟан: ма ари аепизод Август нцәас ихы рылаиҳәарц иҽаназишәоз аамҭазы иҟалеит<ref>''Холл Д.'' Словарь сюжетов и символов в искусстве. — {{М.}}: Крон-пресс, 1996. — С. 507.</ref>, мамзаргьы асахьа ԥхыӡла ибеит ҳәа. Иарбан иахьыҟалаз аҭыԥҵәҟьагьы — [[Капитолий (холм)|Капитоли]] адгьыл аҿы, уаҟа анаҩс ауахәама [[Санта-Мария-ин-Арачели|Санта-Мариа-ин-Арачели]] ргылан<ref name=ner.218>''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — С. 218.</ref>. Еицырдыруаз анапхгаҩы иԥсҭазаара иазкны даҽа легендақәакгьы цәырҵит: ҿырԥштәыс иаҳгозар, XVI ашәышықәса алагамҭазтәи «[[Сказание о князьях Владимирских|Владимиртәи аҭауадцәа ирызку аҳәамҭақәа]]» рҿы ирыларҵәан ихыҭҳәааз агенеалогиа — [[Рюрик|Риурик]] ихылҵшьҭра, амиф инақәыршәаны, Октавиан ешьас имаз Прус ишьҭрахь ишнаго атәы<ref>''[[Сиренов, Алексей Владимирович|Сиренов А. В.]]'' [http://slavica-petropolitana.spbu.ru/ru/arkhiv-nomerov/114-studia-slavica-et-balcanica-petropolitana-2014-2/commentarii-stati/272-sirenov-a-v-serdolikovaya-krabitsa-moskovskikh-knyazej-xiv-xvi-vv-kak-tsarskaya-insigniya.html Сердоликовая крабица московских князей XIV—XVI вв. как царская инсигния] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20160304214200/http://slavica-petropolitana.spbu.ru/ru/arkhiv-nomerov/114-studia-slavica-et-balcanica-petropolitana-2014-2/commentarii-stati/272-sirenov-a-v-serdolikovaya-krabitsa-moskovskikh-knyazej-xiv-xvi-vv-kak-tsarskaya-insigniya.html |date=2016-03-04 }} // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. — 2014. № 2. — С. 57.</ref>. [[Иван Грозный|Иван Аџьбара]] ари алегенда идыруан, асаламшәҟәқәеи адипломатиатә еиҿцәажәарақәеи рҿгьы Октавиан дышиуаз атәы изныкымкәа дазааҭгылон<ref>''Данилов Е. С.'' [http://elar.uniyar.ac.ru/jspui/handle/123456789/1876 Римская империя Октавиана Августа в посланиях Ивана Грозного] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20150418014136/http://elar.uniyar.ac.ru/jspui/handle/123456789/1876 |date=2015-04-18 }} // Человек в пространстве культуры: межкультурные отношения и динамика национального развития. — Ярославль, 2010. — С. 85-90.</ref>. Франциа XVII—XVIII ашәышықәсақәа рзы Октавиан иахь иҟаз азнеишьа еиԥшымызт: аӡәырҩы аҭоурыхҭҵааҩцәеи апублицистцәеи, еиҳаракгьы амонархиа адгылаҩцәа, иара дҳараркуан, аха иҟан иқәыӡбақәозгьы ([[Корнель, Пьер|Корнель]]<ref>''Бахмутский В. Я.'' Корнель П. // Краткая литературная энциклопедия. — Т.3. — {{М.}}: Советская энциклопедия, 1966. — Стб. 745—750.</ref>, [[Вольтер]], [[Монтескьё, Шарль де|Монтескио]], [[Гиббон, Эдуард|Гиббон]] уҳәа егьырҭгьы)<ref name=mash.338f>{{Mashkin1949|338—340}}</ref>. Ари агәаанагара инақәыршәаны иҩыз аусумҭақәа руак — [[Роллен, Шарль|Шарль Роллени]] Жан-Батист-Луи Кревиеи ртомқәа реизга «Римтәи аҭоурых» — аурысшәахь еиҭеигеит [[Тредиаковский, Василий Кириллович|Васили Тредиаковски]]. Ари аиҭага Урыстәылатәи аимпериаҿы ажәытәӡара иазку агәаанагарақәа рышьақәгылара анырра ду анаҭеит<ref>''[[Пумпянский, Лев Васильевич|Пумпянский Л. В.]]'' Тредиаковский // История русской литературы: В 10 т. — Т. 3. — {{М.}}; {{Л.}}: Издательство АН СССР, 1941. — С. 252—253.</ref>. Анаҩс, еицырдыруа анапхгаҩы ихәшьара ахырхарҭа раамҭазтәи ахҭысқәа ирықәыԥшны акәын ишыҟарҵоз. XIX ашәышықәсазы [[Наполеон Бонапарт]] идгылаз апублицистцәа Август ркумир иаԥхьагылаҩ иакәны ихәаԥшуан. Ари апериод азтәи аҭоурыхҭҵааҩцәеи апублицистцәеи реиҳараҩык Аимпериа ашьақәгылара ахаҭа ҳәарада, ихҭыс бзианы ирыԥхьаӡон, раԥхьатәи аимператор ихәшьараҿы ргәаанагарақәа шеиқәымшәозгьы<ref name=mash.338f />. Британиа Ду аҟны XIX ашәышықәса азбжа инаркны XX ашәышықәсанӡа [[Британская империя|Британиатәи аимпериеи]] Римтәи аимпериеи, Лондони Римеи рыбжьара реиҿырԥшра активла иаҿын, уи ажәытәӡарахь аинтерес ду цәырнагеит. Усҟантәи аамҭаз даара адгылара арҭон, Рим иашьагәыҭыз ауааԥсыра рроль апровинциауаа рҿаԥхьа ашьҭыхра иадҳәалаз Октавиан иусура, иара убас, аҳҭнықалақь аиҭаргылара, апровинциақәа мҽхакы ҭбаала рколонизациа<ref>''Butler S.'' Britain and Its Empire in the Shadow of Rome: The Reception of Rome in Socio-Political Debate from the 1850s to the 1920s. — London: Bloomsbury, 2012. — P. 8—10.</ref>. XIX ашәышықәса аҩбатәи азбжазы Римтәи Ареспублика еиҳа ихьшәаз аҭоурых ахь Британиа ирымаз абзиабара аҭыԥан, Римтәи аимпериа алагамҭазтәи аамҭеи, зегь раԥхьаӡагьы иргыланы Август ипринципати рыхә ҳаракны иршьо иалагеит<ref>''Butler S.'' Britain and Its Empire in the Shadow of Rome: The Reception of Rome in Socio-Political Debate from the 1850s to the 1920s. — London: Bloomsbury, 2012. — P. 34—37.</ref>. Раамҭазтәи аамҭа иаҿдырԥшуан егьырҭ атәылақәа рҿгьы, зегь раԥхьаӡа Италиа 1920—1930-тәи ашықәсқәа рзы; 1937—1938 ашықәсқәа рзгьы Октавиан диижьҭеи 2000-шықәсра аҵра Рим инарҭбааны иазгәарҭон. [[Муссолини, Бенито|Бенито Муссолини]] ауаажәлар рҿаԥхьа иажәахәқәа рҿы аамҭа-аамҭала Римтәи аимпериа аҭоурых далацәажәон, лассы-лассы Октавиан иӡбахәгьы иҳәон, Цезар ихаҿсахьагьы лассы-лассы ихы ишаирхәозгьы<ref>''Nelis J.'' Constructing Fascist Identity: Benito Mussolini and the Myth of Romanità // Classical World. — 2007. Volume 100, Number 4. — P. 405—407.</ref><ref>''Wilkins A. T.'' Augustus, Mussolini and the Parallel Imagery of the Empire // Donatello Among the Blackshirts: History and Modernity in the Visual Culture of Fascist Italy. — Ithaca: Cornell University Press, 2005. — P. 53—54.</ref>. === Аҭоурыхҭҵаараҿы Октавиан иусура аҭҵаара === Актәи аимператор иԥсҭазаареи иусуреи ирызкуп иҷыдоу аусумҭақәа жәпакы ([[#Основная литература|шәахәаԥш аҟәша «Ихадоу алитература»]]). XIX ашәышықәса анҵәамҭеи XX ашәышықәса алагамҭеи рзы ахшыҩзышьҭра ҷыда арҭон Август имчра аҟазшьа апроблема. [[Моммзен, Теодор|Теодор Моммзен]] ибзоурала аҭҵаарадырраҿы атермин «апринципат» шьақәгылт, аха уи аҵакы азы аимак-аиҿакқәа цон<ref>''Eder W.'' Augustus and the Power of Tradition // The Cambridge Companion to the Age of Augustus / Ed. by K. Galinsky. — Cambridge: Cambridge University Press, 2007. — P. 16.</ref>. Уаанӡа апринципат ма иклассикатә монархианы иԥхьаӡан, мамзаргьы ареспубликатә «фасад» змаз монархианы, аха анемец ҭоурыхҭҵааҩ ишазгәеиҭо ала, Октавиан имчра шьаҭас иаман апроконсултәи атрибунтәи напынҵақәа еилаҵаны<ref>''Егоров А. Б.'' Римское государство и право. Эпоха империи: учебное пособие. — {{СПб}}: СПбГУ, 2013. — С. 72.</ref>. Апринципат аҭагылазаашьа ҷыдатә магистратура иаҟаратәны, Моммзен иазгәеиҭеит ари арежим, адоминат еиԥш акәымкәа, азин шьаҭас иаманы ишыҟаз<ref>{{Mashkin1949|340—341}}</ref>. Аус зуаз асенат аиқәырхара, «адиархиа» атеориа аҳәаақәа ирҭагӡаны — аимператори асенати рыҩ-мчрак ауп ҳәа иԥхьаӡон Моммзен<ref name=scull.185>{{Scullard.5|185}}</ref>. Теодор Моммзен игәаанагара даара аларҵәара аман, аха уи Октавиан имчра аҟазшьа иазкны атеориа ҿыцқәа жәпакгьы цәырнагеит. Ахәҭакахьала, [[Мейер, Эдуард|Едуард Меиер]] Цезар идиктатура аеллинцәа рҿырԥштәала абсолиуттә монархиа ашьақәыргылара аҽазышәараны иԥхьаӡазарц азы ажәалагала ҟаиҵеит, Октавиан иаҳра акәзар — «Помпеи ипринципат» аидеиа ацҵара ауп ҳәа, мамзаргьы еиқәхаз ареспубликатә еиҿкаашьа иахадыргылаз амонархиатә хыбраны. Аҵыхәтәантәи анапхгаратә форма атеориатә шьаҭа Меиер Цицерон итрактат «[[О государстве|Аҳәынҭқарра иазкны]]» иадиҳәалон<ref name=eg.2013.73f>''Егоров А. Б.'' Римское государство и право. Эпоха империи: учебное пособие. — {{СПб}}: СПбГУ, 2013. — С. 73-74.</ref><ref>{{Mashkin1949|344—345}}</ref>. [[Ферреро, Гульельмо|Гульельмо Ферреро]] игипотезала, Октавиан Ареспублика еиҭашьақәиргылеит, аха уи ахала аусура алымшеит римтәи аамсҭацәа ркласс аилаҳара иахҟьаны, убри азы ауп Август амчра зегьы инапахьы изааигазгьы<ref>{{Mashkin1949|345—346}}</ref>. [[Гримм, Эрвин Давидович|Е. Гримм]] иазгәеиҭоит: иҩу аконституциа ахьыҟамыз азы, аимператорцәа рымчра аҟазшьа аамҭа цацыԥхьаӡа аҽаԥсахыр шалшоз атәы. Иара игәаанагарала, Август ареспубликатә ҟазшьа аҭаны акәын Рим анапхгара шыҟаиҵоз, аха Тиберии Калигулеи амонархиаҵәҟьа ашьаҭақәа рҳаит, уи зынӡа ишьақәгылеит Адриан инапхгара аамҭазы<ref name=eg.2013.73f /><ref>{{Mashkin1949|353}}</ref>. Виктор Гардтгаузен апринципат азинтә дискурс аҳәаақәа ирҭагӡаны аилыркааразы аҽазышәарақәа дырҟәаҵит, иара Октавиан акала узавамло абсолиуттә мчра иман - ҳәа алкаа ҟаиҵеит<ref name=eg.2013.73f /><ref>{{Mashkin1949|348—349}}</ref>. XX ашәышықәса актәи азбжатәи аҭоурыхҭҵаараҿы ҷыдала ахшыҩзышьҭра арҭон аимператорцәа арратә мчқәа иахьрықәгәыӷуаз, уи алагьы алкаақәа ҟаҵан апринципат типологиала раԥхьа европатәи абсолиуттә монархиақәа, нас атоталитартә режимқәагьы иреиԥшуп ҳәа. Аҭоурыхҭҵааҩцәа, иара убас, рҽазыршәон Август имчра аҟазшьа аилыркаара Октавиан ихатә «партиа» аԥыжәара ала, насгьы ''auctoritas'' ала — аморалтә еиҳара шьаҭас измаз анырра. Аха, еиҳа еицырдыруа иҟалеит Меисон Хеммонд ирҿиаз «аконституциатә» теориа. Америкатәи аҭоурыхҭҵааҩ игәаанагарала, Август ипринципат ареспубликатә традициақәа ирҿагылаӡомызт — уи Ареспублика иацнаҵоит ҳәа уԥхьаӡар алшоит<ref>''Егоров А. Б.'' Римское государство и право. Эпоха империи: учебное пособие. — {{СПб}}: СПбГУ, 2013. — С. 75-80.</ref><ref>{{Mashkin1949|346—348}}</ref>. 1939 ашықәс азы иҭыҵит [[Сайм, Рональд|Рональд Саим]] иусумҭа хада «Римтәи ареволиуциа» аҟны автор Август инапхгара аамҭазы, римтәи [[нобилитет|анобилитет]] зегьы ишеибарку ишырҿыцхаз азы алкаа ҟаиҵеит<ref>{{Mashkin1949|365—367}}</ref>. == Азгәаҭақәа == '''Комментарии''' {{Notelist|group=lower-greek}} '''Источники''' {{Reflist}} == Алитература == {{refbegin|2}} ;«Аусқәа» * [http://www.thelatinlibrary.com/aug.html Латинский текст]{{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20080202030156/http://www.thelatinlibrary.com/aug.html |date=2008-02-02 }} * Деяния божественного Августа. / Пер. [[Шифман, Илья Шолеймович|И. Ш. Шифмана]]. // ''Шифман И. Ш.'' Цезарь Август. Л., 1990. С. 189—199. * Деяния Божественного Августа / Пер. В. Г. Боруховича. // Хрестоматия по истории древнего мира: Эллинизм. Рим. М.: Греко-латинский кабинет Ю. А. Шичалина, 1998. С. 377—411. * Деяния божественного Августа. / Пер. А. Л. Смышляева. // История древнего Рима. Тексты и документы. М., 2004. С. 204—209. * Асериа «[[Loeb classical library]]» аҟны «Аусқәа» № 152 ала иҭыжьуп ([[Веллей Патеркул|Веллеи Патеркул]] иацны). * Асериа «[[Collection Budé]]» аҟны: Res gestae divi Augusti. Hauts faits du divin Auguste. 2007. CCXXXIV, 166 p. * ''Peter H.'' Historicorum Romanorum reliquiae. Leipzig, 1906—1914. Vol. 2. P. 54-64. ;Ихадоу алитература {{Anchor|Основная литература}} * ''Егоров А. Б.'' Рим на грани эпох. Проблемы рождения и формирования принципата. — {{Л.}}: Издательство ЛГУ, 1985. — 224 с. * ''[[Машкин, Николай Александрович|Машкин Н. А.]]'' Принципат Августа. Происхождение и социальная сущность. — {{М.}}; {{Л.}}: Издательство Академии наук СССР, 1949. — 688 с. * ''Межерицкий Я. Ю.'' [http://ancientrome.ru/publik/article.htm?a=1302468443 «Республиканская монархия»: метаморфозы идеологии и политики императора Августа]{{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20150315202136/http://ancientrome.ru/publik/article.htm?a=1302468443 |date=2015-03-15 }}. — {{М.}}; Калуга: Издательство КГПУ, 1994. — 442 с. * ''Неродо Ж.-П.'' Август. — {{М.}}: Молодая гвардия, 2003. — 352 с. — ([[Жизнь замечательных людей]]). — ISBN 5-235-02564-4. * ''[[Парфёнов, Виктор Николаевич|Парфёнов В. Н.]]'' [https://web.archive.org/web/20180411233024/http://elar.uniyar.ac.ru/jspui/handle/123456789/1642 Император Цезарь Август. Армия. Война. Политика.] — {{М.}}: Алетейя, 2001 — ISBN 5-89329-396-7 * ''Парфёнов В. Н.'' [http://elar.uniyar.ac.ru/jspui/handle/123456789/1454 Рим от Цезаря до Августа. Очерки социально-политической истории]{{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20150518081600/http://elar.uniyar.ac.ru/jspui/handle/123456789/1454 |date=2015-05-18 }}. — Саратов: Издательство Саратовского университета, 1987. — 147 с. * ''[[Фёдорова, Елена Васильевна|Фёдорова Е. В.]]'' Люди императорского Рима. — М.: [[Издательство Московского университета|Изд-во МГУ]], 1990. — 366 с. — ISBN 5-211-01936-9. * ''[[Шифман, Илья Шолеймович|Шифман И. Ш.]]'' Цезарь Август. — {{Л.}}: [[Наука (издательство)|Наука; Ленинградское отделение]], 1990. — 200 с. — (Из истории мировой культуры). — ISBN 5-02-027288-4. * Between Republic and Empire: Interpretations of Augustus and His Principate / Ed. by K. Raaflaub & M. Toher. — Berkeley; Los Angeles: University of California Press, 1993. — ISBN 0-520-08447-0. * ''Bleicken J.'' Augustus. Eine Biographie. — Berlin: Alexander Fest Verlag, 1998. — 610 S. — ISBN 3-8286-0027-1. * Caesar Augustus. Seven Aspects / Ed. by F. Millar, E. Segal. — Oxford: Clarendon Press, 1984. — 221 p. — ISBN 0-19-814858-5. * The [[Cambridge Ancient History]]. — 2nd ed. — Volume X: The Augustan Empire, 43 BC — AD 69 / Ed. by A. K. Bowman, E. Champlin, A. Lintott. — Cambridge: Cambridge University Press, 1996. — 1137 p. * The Cambridge Companion to the Age of Augustus / Ed. by Karl Galinsky. — Cambridge: Cambridge University Press, 2005. — 400 p. — ISBN 978-0-521-80796-8. * ''Eck W.'' The Age of Augustus. — 2nd ed. — Malden; Oxford: Blackwell, 2007. — 209 p. * ''Galinsky K.'' Augustan Culture. — Princeton: Princeton University Press, 1998. — ISBN 0-691-05890-3. * ''Goldsworthy A.'' Augustus. First Emperor of Rome. — New Haven; London: Yale University Press, 2014. — 598 p. — ISBN 978-0-300-17872-2. * ''[[Джонс, Арнольд Хью Мартин|Jones A. H. M.]]'' The Imperium of Augustus // The Journal of Roman Studies. — 1951. Vol. 41, Parts 1 and 2. — P. 112—119. * ''Jones A. H. M.'' Augustus. — London: Chatto & Windus, 1970. — ISBN 0-7011-1626-9. * {{статья|автор=Lanciani R. |заглавие=The Sky Scrapers of Rome |ссылка=https://archive.org/details/jstor-25118661/page/n1 |jstor=25118661 |издание =The North American Review |место = |год = 1896 |номер =475 |pages=705—715 |ref=Lanciani}} * ''[[Скаллард, Ховард|Scullard H. H.]]'' From the Gracchi to Nero: A History of Rome 133 BC to AD 68. — 5th ed. — London; New York: Routledge, 2011. — 410 p. * ''Southern P.'' Augustus. — New York: Routledge, 1998. — ISBN 0-415-16631-4. * ''[[Сайм, Рональд|Syme R.]]'' The Roman Revolution. — Oxford: Clarendon Press, 1939. — 568 p. * ''Zanker P.'' The Power of Images in the Age of Augustus. — Ann Arbor: University of Michigan Press, 1989. — ISBN 0-472-10101-3. {{refend}} == Азхьарԥшқәа == * {{cite web|url=http://www.echo.msk.ru/programs/vsetak/504367-echo/|title=Многоликий император Август. Программа «Эха Москвы» из цикла «Всё так»|access-date=2015-06-14|archive-date=2016-03-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20160312235009/http://echo.msk.ru/programs/vsetak/504367-echo/|url-status=live}} * {{cite web|url=http://ancientrome.ru/art/artwork/result.htm?alt=%CE%EA%F2%E0%E2%E8%E0%ED+%C0%E2%E3%F3%F1%F2|title=Галерея античного искусства: Октавиан Август|access-date=2015-06-14|archive-date=2015-04-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20150401042525/http://ancientrome.ru/art/artwork/result.htm?alt=%CE%EA%F2%E0%E2%E8%E0%ED+%C0%E2%E3%F3%F1%F2|url-status=live}} * {{cite web|url=http://www.oxfordbibliographies.com/view/document/obo-9780195389661/obo-9780195389661-0139.xml|author=Cooley A.|title=Обзор библиографии об Октавиане Августе|publisher=Oxford Bibliographies|access-date=2015-11-30|lang=en|archive-date=2015-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20151208150751/http://www.oxfordbibliographies.com/view/document/obo-9780195389661/obo-9780195389661-0139.xml|url-status=live}} * [http://myriobiblion.byzantion.ru/august/august-gl.htm Сочинения Октавиана Августа]{{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20110204035207/http://myriobiblion.byzantion.ru/august/august-gl.htm |date=2011-02-04 }} {{Авторитет змоу адыррақәа}} {{Римские императоры}} {{Цензоры}} {{Римские консулы 50—28 до н. э.}} {{Римские консулы 27 до н. э. — 14 н. э.}} {{Династия Юлиев-Клавдиев}} {{Войны Октавиана Августа}} [[Акатегориа:Апонтифик дуқәа]] [[Акатегориа:Нцәахәыс иҟаҵоу аҳцәа]] [[Акатегориа:Октавиаа]] [[Акатегориа:Октавиан Август| ]] [[Акатегориа:1-тәи ашәышықәсазтәи Римтәи аимператорцәа]] [[Акатегориа:Ажәытә Рим амемуаристцәа]] [[Акатегориа:Август имавзолеи аҿы анышә иамадоу]] [[Акатегориа:Римтәи аимператорцәа]] [[Акатегориа:Ажәытә Рим аролитикцәа]] [[Акатегориа:Ажәытә Рим ар реиҳабцәа]] [[Акатегориа:Ҳ. ҟ. 63 шықәсазы ииз]] [[Акатегориа:Цәыббрамза 23 рзы ииз]] [[Акатегориа:14 шықәсазы иԥсыз]] [[Акатегориа:Нанҳәамза 19 рзы иԥсыз]] [[Акатегориа:Ҳ. ҟ. 1-тәи ашәышықәсазтәи Римтәи Ареспублика аконсулцәа]] [[Акатегориа:Ҳ. ҟ. 1-тәи ашәышықәсазтәи Римтәи аимпериа аконсулцәа]] [[Акатегориа:Ажәытә Рим ацензорцәа]] [[Акатегориа:Иулиаа-Клавдиаа]] 3dykxm4xxqhe2gkzzrkq67z0iahkg3c Амодуль:TableTools 828 6390 173076 145462 2026-09-03T12:42:06Z Hamish 14392 Update from [[d:Special:GoToLinkedPage/enwiki/Q15408619|master]] using [[mw:Synchronizer| #Synchronizer]] 173076 Scribunto text/plain ------------------------------------------------------------------------------------ -- TableTools -- -- -- -- This module includes a number of functions for dealing with Lua tables. -- -- It is a meta-module, meant to be called from other Lua modules, and should not -- -- be called directly from #invoke. -- ------------------------------------------------------------------------------------ local libraryUtil = require('libraryUtil') local p = {} -- Define often-used variables and functions. local floor = math.floor local infinity = math.huge local checkType = libraryUtil.checkType local checkTypeMulti = libraryUtil.checkTypeMulti ------------------------------------------------------------------------------------ -- isPositiveInteger -- -- This function returns true if the given value is a positive integer, and false -- if not. Although it doesn't operate on tables, it is included here as it is -- useful for determining whether a given table key is in the array part or the -- hash part of a table. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.isPositiveInteger(v) return type(v) == 'number' and v >= 1 and floor(v) == v and v < infinity end ------------------------------------------------------------------------------------ -- isNan -- -- This function returns true if the given number is a NaN value, and false if -- not. Although it doesn't operate on tables, it is included here as it is useful -- for determining whether a value can be a valid table key. Lua will generate an -- error if a NaN is used as a table key. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.isNan(v) return type(v) == 'number' and v ~= v end ------------------------------------------------------------------------------------ -- shallowClone -- -- This returns a clone of a table. The value returned is a new table, but all -- subtables and functions are shared. Metamethods are respected, but the returned -- table will have no metatable of its own. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.shallowClone(t) checkType('shallowClone', 1, t, 'table') local ret = {} for k, v in pairs(t) do ret[k] = v end return ret end ------------------------------------------------------------------------------------ -- removeDuplicates -- -- This removes duplicate values from an array. Non-positive-integer keys are -- ignored. The earliest value is kept, and all subsequent duplicate values are -- removed, but otherwise the array order is unchanged. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.removeDuplicates(arr) checkType('removeDuplicates', 1, arr, 'table') local isNan = p.isNan local ret, exists = {}, {} for _, v in ipairs(arr) do if isNan(v) then -- NaNs can't be table keys, and they are also unique, so we don't need to check existence. ret[#ret + 1] = v elseif not exists[v] then ret[#ret + 1] = v exists[v] = true end end return ret end ------------------------------------------------------------------------------------ -- numKeys -- -- This takes a table and returns an array containing the numbers of any numerical -- keys that have non-nil values, sorted in numerical order. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.numKeys(t) checkType('numKeys', 1, t, 'table') local isPositiveInteger = p.isPositiveInteger local nums = {} for k in pairs(t) do if isPositiveInteger(k) then nums[#nums + 1] = k end end table.sort(nums) return nums end ------------------------------------------------------------------------------------ -- affixNums -- -- This takes a table and returns an array containing the numbers of keys with the -- specified prefix and suffix. For example, for the table -- {a1 = 'foo', a3 = 'bar', a6 = 'baz'} and the prefix "a", affixNums will return -- {1, 3, 6}. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.affixNums(t, prefix, suffix) checkType('affixNums', 1, t, 'table') checkType('affixNums', 2, prefix, 'string', true) checkType('affixNums', 3, suffix, 'string', true) local function cleanPattern(s) -- Cleans a pattern so that the magic characters ()%.[]*+-?^$ are interpreted literally. return s:gsub('([%(%)%%%.%[%]%*%+%-%?%^%$])', '%%%1') end prefix = prefix or '' suffix = suffix or '' prefix = cleanPattern(prefix) suffix = cleanPattern(suffix) local pattern = '^' .. prefix .. '([1-9]%d*)' .. suffix .. '$' local nums = {} for k in pairs(t) do if type(k) == 'string' then local num = mw.ustring.match(k, pattern) if num then nums[#nums + 1] = tonumber(num) end end end table.sort(nums) return nums end ------------------------------------------------------------------------------------ -- numData -- -- Given a table with keys like {"foo1", "bar1", "foo2", "baz2"}, returns a table -- of subtables in the format -- {[1] = {foo = 'text', bar = 'text'}, [2] = {foo = 'text', baz = 'text'}}. -- Keys that don't end with an integer are stored in a subtable named "other". The -- compress option compresses the table so that it can be iterated over with -- ipairs. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.numData(t, compress) checkType('numData', 1, t, 'table') checkType('numData', 2, compress, 'boolean', true) local ret = {} for k, v in pairs(t) do local prefix, num = mw.ustring.match(tostring(k), '^([^0-9]*)([1-9][0-9]*)$') if num then num = tonumber(num) local subtable = ret[num] or {} if prefix == '' then -- Positional parameters match the blank string; put them at the start of the subtable instead. prefix = 1 end subtable[prefix] = v ret[num] = subtable else local subtable = ret.other or {} subtable[k] = v ret.other = subtable end end if compress then local other = ret.other ret = p.compressSparseArray(ret) ret.other = other end return ret end ------------------------------------------------------------------------------------ -- compressSparseArray -- -- This takes an array with one or more nil values, and removes the nil values -- while preserving the order, so that the array can be safely traversed with -- ipairs. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.compressSparseArray(t) checkType('compressSparseArray', 1, t, 'table') local ret = {} local nums = p.numKeys(t) for _, num in ipairs(nums) do ret[#ret + 1] = t[num] end return ret end ------------------------------------------------------------------------------------ -- sparseIpairs -- -- This is an iterator for sparse arrays. It can be used like ipairs, but can -- handle nil values. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.sparseIpairs(t) checkType('sparseIpairs', 1, t, 'table') local nums = p.numKeys(t) local i = 0 local lim = #nums return function () i = i + 1 if i <= lim then local key = nums[i] return key, t[key] else return nil, nil end end end ------------------------------------------------------------------------------------ -- size -- -- This returns the size of a key/value pair table. It will also work on arrays, -- but for arrays it is more efficient to use the # operator. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.size(t) checkType('size', 1, t, 'table') local i = 0 for _ in pairs(t) do i = i + 1 end return i end local function defaultKeySort(item1, item2) -- "number" < "string", so numbers will be sorted before strings. local type1, type2 = type(item1), type(item2) if type1 ~= type2 then return type1 < type2 elseif type1 == 'table' or type1 == 'boolean' or type1 == 'function' then return tostring(item1) < tostring(item2) else return item1 < item2 end end ------------------------------------------------------------------------------------ -- keysToList -- -- Returns an array of the keys in a table, sorted using either a default -- comparison function or a custom keySort function. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.keysToList(t, keySort, checked) if not checked then checkType('keysToList', 1, t, 'table') checkTypeMulti('keysToList', 2, keySort, {'function', 'boolean', 'nil'}) end local arr = {} local index = 1 for k in pairs(t) do arr[index] = k index = index + 1 end if keySort ~= false then keySort = type(keySort) == 'function' and keySort or defaultKeySort table.sort(arr, keySort) end return arr end ------------------------------------------------------------------------------------ -- sortedPairs -- -- Iterates through a table, with the keys sorted using the keysToList function. -- If there are only numerical keys, sparseIpairs is probably more efficient. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.sortedPairs(t, keySort) checkType('sortedPairs', 1, t, 'table') checkType('sortedPairs', 2, keySort, 'function', true) local arr = p.keysToList(t, keySort, true) local i = 0 return function () i = i + 1 local key = arr[i] if key ~= nil then return key, t[key] else return nil, nil end end end ------------------------------------------------------------------------------------ -- isArray -- -- Returns true if the given value is a table and all keys are consecutive -- integers starting at 1. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.isArray(v) if type(v) ~= 'table' then return false end local i = 0 for _ in pairs(v) do i = i + 1 if v[i] == nil then return false end end return true end ------------------------------------------------------------------------------------ -- isArrayLike -- -- Returns true if the given value is iterable and all keys are consecutive -- integers starting at 1. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.isArrayLike(v) if not pcall(pairs, v) then return false end local i = 0 for _ in pairs(v) do i = i + 1 if v[i] == nil then return false end end return true end ------------------------------------------------------------------------------------ -- invert -- -- Transposes the keys and values in an array. For example, {"a", "b", "c"} -> -- {a = 1, b = 2, c = 3}. Duplicates are not supported (result values refer to -- the index of the last duplicate) and NaN values are ignored. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.invert(arr) checkType("invert", 1, arr, "table") local isNan = p.isNan local map = {} for i, v in ipairs(arr) do if not isNan(v) then map[v] = i end end return map end ------------------------------------------------------------------------------------ -- listToSet -- -- Creates a set from the array part of the table. Indexing the set by any of the -- values of the array returns true. For example, {"a", "b", "c"} -> -- {a = true, b = true, c = true}. NaN values are ignored as Lua considers them -- never equal to any value (including other NaNs or even themselves). ------------------------------------------------------------------------------------ function p.listToSet(arr) checkType("listToSet", 1, arr, "table") local isNan = p.isNan local set = {} for _, v in ipairs(arr) do if not isNan(v) then set[v] = true end end return set end ------------------------------------------------------------------------------------ -- deepCopy -- -- Recursive deep copy function. Preserves identities of subtables. ------------------------------------------------------------------------------------ local function _deepCopy(orig, includeMetatable, already_seen) if type(orig) ~= "table" then return orig end -- already_seen stores copies of tables indexed by the original table. local copy = already_seen[orig] if copy ~= nil then return copy end copy = {} already_seen[orig] = copy -- memoize before any recursion, to avoid infinite loops for orig_key, orig_value in pairs(orig) do copy[_deepCopy(orig_key, includeMetatable, already_seen)] = _deepCopy(orig_value, includeMetatable, already_seen) end if includeMetatable then local mt = getmetatable(orig) if mt ~= nil then setmetatable(copy, _deepCopy(mt, true, already_seen)) end end return copy end function p.deepCopy(orig, noMetatable, already_seen) checkType("deepCopy", 3, already_seen, "table", true) return _deepCopy(orig, not noMetatable, already_seen or {}) end ------------------------------------------------------------------------------------ -- sparseConcat -- -- Concatenates all values in the table that are indexed by a number, in order. -- sparseConcat{a, nil, c, d} => "acd" -- sparseConcat{nil, b, c, d} => "bcd" ------------------------------------------------------------------------------------ function p.sparseConcat(t, sep, i, j) local arr = {} local arr_i = 0 for _, v in p.sparseIpairs(t) do arr_i = arr_i + 1 arr[arr_i] = v end return table.concat(arr, sep, i, j) end ------------------------------------------------------------------------------------ -- length -- -- Finds the length of an array, or of a quasi-array with keys such as "data1", -- "data2", etc., using an exponential search algorithm. It is similar to the -- operator #, but may return a different value when there are gaps in the array -- portion of the table. Intended to be used on data loaded with mw.loadData. For -- other tables, use #. -- Note: #frame.args in frame object always be set to 0, regardless of the number -- of unnamed template parameters, so use this function for frame.args. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.length(t, prefix) -- requiring module inline so that [[Module:Exponential search]] which is -- only needed by this one function doesn't get millions of transclusions local expSearch = require("Module:Exponential search") checkType('length', 1, t, 'table') checkType('length', 2, prefix, 'string', true) return expSearch(function (i) local key if prefix then key = prefix .. tostring(i) else key = i end return t[key] ~= nil end) or 0 end ------------------------------------------------------------------------------------ -- inArray -- -- Returns true if searchElement is a member of the array, and false otherwise. -- Equivalent to JavaScript array.includes(searchElement) or -- array.includes(searchElement, fromIndex), except fromIndex is 1 indexed ------------------------------------------------------------------------------------ function p.inArray(array, searchElement, fromIndex) checkType("inArray", 1, array, "table") -- if searchElement is nil, error? fromIndex = tonumber(fromIndex) if fromIndex then if (fromIndex < 0) then fromIndex = #array + fromIndex + 1 end if fromIndex < 1 then fromIndex = 1 end for _, v in ipairs({unpack(array, fromIndex)}) do if v == searchElement then return true end end else for _, v in pairs(array) do if v == searchElement then return true end end end return false end ------------------------------------------------------------------------------------ -- merge -- -- Given the arrays, returns an array containing the elements of each input array -- in sequence. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.merge(...) local arrays = {...} local ret = {} for i, arr in ipairs(arrays) do checkType('merge', i, arr, 'table') for _, v in ipairs(arr) do ret[#ret + 1] = v end end return ret end ------------------------------------------------------------------------------------ -- extend -- -- Extends the first array in place by appending all elements from the second -- array. ------------------------------------------------------------------------------------ function p.extend(arr1, arr2) checkType('extend', 1, arr1, 'table') checkType('extend', 2, arr2, 'table') for _, v in ipairs(arr2) do arr1[#arr1 + 1] = v end end return p 4n03zk6kcoeg4gz82mieeh94c1szcjy Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs 3 10306 173265 172795 2026-09-03T23:56:46Z MediaWiki message delivery 7039 /* Reminder: Starter Kit Virtual Meeting */ новая тема 173265 wikitext text/x-wiki {{Асалам}}— [[Алахәыла:Surprizi|Surprizi]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Surprizi|обсуждение]]) 14:32, 1 ажьырныҳәа 2018 (UTC) == Work on flag templates == Hi! About flags I think, if we decided to make enciclopedia we first should know correct name of the country, without probability and our imaiginations!!! So I know one good place which can become for abwiki like compass. This is [https://m.sputnik-abkhazia.ru/news/?mobile_return=no Abkhazian language site] where we can see news into ап,сшэа. So inside the site someware it is possible to find latest, correct names of some countries. Without this we havenot right to make articles or flag templetes.-[[Алахәыла:Surprizi|Surprizi]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Surprizi|обсуждение]]) 14:35, 5 ажьырныҳәа 2021 (UTC) :Hello. Good idea. ;-) Sputnik-ab might be a good resource, but it will be about waiting for a place or situation to happen, in order to extract the names we need. In the meanwhile, I found this: http://apsnyteka.org/file/Terminologichesky_slovar_1960_abh.pdf Maybe you already saw this, but it is a good reference too. I will look for another sourcebook. Ah, too bad, there is no sandbox to create a listof confirmed and correct names.--[[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|обсуждение]]) 17:21, 5 ажьырныҳәа 2021 (UTC) ::I think this book is not useful for us, because it is old one. For example word Абаӷәаза is written like Абаӷ'''у'''аза. This is old stile and this will give us on the wrong way! Beside that, this is just vocebulary and all that wards is possible to find in Kaslandzias book.-[[Алахәыла:Surprizi|Surprizi]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Surprizi|обсуждение]]) 08:46, 6 ажьырныҳәа 2021 (UTC) Недерландтәи Антилтәи Адгьылбжьахақәа--[[Алахәыла:Surprizi|Surprizi]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Surprizi|обсуждение]]) 17:31, 9 ажьырныҳәа 2021 (UTC) :Thank you. I have a proposal: to write the verified names on [[Ахцәажәара:Аҳәынҭқаррақәа рсиа|the discusion page of the article]].--[[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|обсуждение]]) 19:15, 9 ажьырныҳәа 2021 (UTC) :As I informed, very soon will publish new book with geographical names into abshwa.-[[Алахәыла:Surprizi|Surprizi]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Surprizi|обсуждение]]) 09:28, 10 ажьырныҳәа 2021 (UTC) ==Hurrying== Hi dear friend! I think you are hurrying somewhere, but where I don't know! Anyway I will delete everything what you will mark, but be more patient! There is no need hurry!!! This is Wikipedia and how you will not increase speed anyway Abwiki will unfinished. ok? :-)--[[Алахәыла:Surprizi|Surprizi]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Surprizi|обсуждение]]) 13:52, 3 жәабран 2021 (UTC) :Hello. Sorry, sometimes it is a bad call from my side, but this is a pain that must be endured, there is no other way. Occasionally I make a mistake, for example a mistype in the name of the category which means more work for me or you, and sometimes I have to deal with someone else's "work". But on the other hand, this wiki now looks much better than before. And there are lots of articles I haven't reviewed yet, so I am hurrying to do everything from А то Ә. Quite recently I have had a lot of time. I had 11 days holiday (taken my days off from my work), but in the same time, majority of my own family got infected by "you know what, so even if I was not ill, I still had to stay at home sitting, in my country everything is still closed down. And I am now too old for just playing computer games all the day everyday... So this concludes my answer.--[[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|обсуждение]]) 15:12, 3 жәабран 2021 (UTC) ::Ok! Thank you for your additions and job in abwiki!--[[Алахәыла:Surprizi|Surprizi]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Surprizi|обсуждение]]) 07:41, 4 жәабран 2021 (UTC) == Date, comma == https://ab.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%88%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:Date# Comma already added.[[Алахәыла:Surprizi|Surprizi]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Surprizi|обсуждение]]) 15:39, 26 мшаԥымза 2021 (UTC) == curency == {| class="wikitable" | AUD || Австралиатәи адоллар |- | AZN || Азербаиџьантәи аманаҭ |- | AMD || Аерман драмқәав |- | BYR || Белоруссиатәи амааҭқәа |- | BGN || Болгариатәи алев |- | BRL || Бразилиатәи ареал |- | HUF || Венгриатәи афоринтқәа |- | KRW || Кореиатәи Ареспублика авонқәа |- | DKK || Даниатәи акронқәа |- | INR || Индиатәи арупиқәа |- | KZT || Ҟазахтәи атенгеқәа |- | CAD || Канадатәи адоллар |- | KGS || Ҟырҕызтәи асомқәа |- | CNY || Китаитәи аиуанқәа |- | LVL || Латвиатәи алат |- | LTL || Литватәи алит |- | MDL || Молдавиатәи алеиқәа |- | RON || Румыниатәи алеи ҿыцқәа |- | TMT || Ҭуркмениатәи аманаҭ ҿыц |- | NOK || Норвегиатәи акронқәа |- | PLN || Польшатәи азлотықәа |- | XDR || АҧАзҶ (аҧсахра азин ҷыда) |- | SGD || Сингапуртәи адоллар |- | TJS || Ҭаџьықьтәи асомониқәа |- | TRY || Ҭырқәтәылатәи алира |- | UZS || Узбеқьтәи асумқәа |- | UAH || Украинатәи гривнақәа |- | GBP || Еиду акралра афунт стерлинг |- | CZK || Чехиатәи акронқәа |- | SEK || Швециатәи акронқәа |- | CHF || Швеицариатәи афранк |- | ZAR || Аладаафрикатәи арендқәа |- | JPY || Иапониатәи аиенқәа |} == Pomoc == Asalame, jsi administrátor na Abchazské Wikipedii, chci vytvořit článek o tamním ozbrojeném konfliktu pomocí karty "{{Ozbrojený konflikt" Snažím se to napsat v abcházštině ({{Abџyar eibaҭou aimak), ale nemůžete přijít na to, co napsat do názvu karty?{{Анапынҵамҭада|Scrooge muc.duck|10:30, 15 рашәарамза 2022}} : I see on your profile you are able to communicate in English. Therefore I would ask you to not using the translator to write me. It does not work very well and it did funny things with the important parts of your question. :) So I am not quite sure what you want from me. Do you want to create a template for the armed conflicts? As long as I know something like this does not exist on this wikipedia yet. If yes, I believe you are not experienced enough to create one, and my knowledge of the Abkhaz language is not sufficient enough to do it myself. First there should be some rather long pages about conflicts. We can create a template later. And, I am not the administrator. I am just an ordinary user like you.--[[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 12:22, 15 рашәарамза 2022 (UTC) == Why do you keep reverting my edits == Please read my edit summaries bc there are valid reasons why u should keep them. [[Цастәи:Вклад/90.241.131.86|90.241.131.86]] 19:47, 2 жәабранмза 2024 (UTC) :Because you mess up with alphabets of languages, one of them is my mother tongue and the second one is closest to be like my mother tongue. You can't just delete "ch" without explenation. If you have any, it would be invalid anyway. "ch" sounds like "х" in either Abkhaz or Russian. And in Slovak language "dž" is not a single letter, it too is a digraph, just like "ch".--[[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 20:38, 2 жәабранмза 2024 (UTC) ::First of all (in case ur wondering I’m the same I.P) you made some spelling mistakes. 2nd, if it’s a digraph, then why is it considered a separate letter? 3rd, if a entire orthography considers a digraph to be a separate letter AND has Unicode encoding and it would look the same anyway, (Dz, dz looks exactly like Dz, dz but LL, ll dinnae looks like Ỻ, ỻ) then why not use the actual Unicode character rather than use 2 makeshift characters? [[Цастәи:Вклад/90.243.79.125|90.243.79.125]] 20:46, 16 жәабранмза 2024 (UTC) :::OMG. All the digraphs in the Slavic languages are written by two letters. Never as a single letter no matter what the microsofties did with Unicode! We always write Ch on a keyboard by typing both C and h. There has never been any option to write Ch by a single key. The same applies on Dz and Dž in Slovak language. And stop arguing about that with a native speaker! [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 22:47, 16 жәабранмза 2024 (UTC) ::::Yeah it would be impractical for there to be a big character that looks just like 2 symbols (not to mention it would stick out like a sore thumb and the keyboard would look quite different to fit other characters with the Dz and Dž ligatures around) but, even if there was sh and ch and th ligatures in Unicode a native English speaker would prob not consider them as separate letters. (E.g the French don’t typically consider Æ and Œ to be separate letters(ok maybe that was a bad example cuz u would prob tell the graphical difference between AE and Æ and OE and Œ)) [[Цастәи:Вклад/90.243.79.125|90.243.79.125]] 15:48, 17 жәабранмза 2024 (UTC) ::::Why are you reverting my transliterations? [[Цастәи:Вклад/90.243.79.125|90.243.79.125]] 17:45, 17 жәабранмза 2024 (UTC) :::::Because you keep doing what you are doing. And you are doing everything wrong. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 17:57, 17 жәабранмза 2024 (UTC) == Notice of expiration of your sysop right == <div dir="ltr">Hi, as part of [[:m:Global reminder bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторцәа) will expire on 2025-02-16 19:13:10. Please renew this right if you would like to continue using it. <i>In other languages: [[:m:Global reminder bot/Messages/default|click here]]</i> [[Алахәыла:Leaderbot|Leaderbot]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Leaderbot|ахцәажәара]]) 19:42, 9 жәабранмза 2025 (UTC)</div> == Vandalism warning == Hi [[Алахәыла_ахцәажәара:Fraxinus.cs|@Fraxinus.cs]], I want to let you know I've reverted one or more of your [https://ab.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B0%D1%85%D3%99%D1%8B%D0%BB%D0%B0_%D0%B0%D1%85%D1%86%D3%99%D0%B0%D0%B6%D3%99%D0%B0%D1%80%D0%B0%3AFraxinus.cs&diff=118514&oldid=115145&variant=ab|recent contributions] because they do not seem constructive. If you think I made a mistake or have questions, you can leave a message on [[User talk:|my talk page]]. Please note that continued vandalism may lead to restrictions. [[Цастәи:Вклад/49.175.171.54|49.175.171.54]] 12:43, 14 мшаԥымза 2025 (UTC) :Hello, anonymious user. What a nonsense is that? [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 13:01, 14 мшаԥымза 2025 (UTC) == Этот пользователь == Спасибо за то что улучшил мою/не мою правку на этой странице, Я очень благодарен [[Алахәыла:Артём Петренко 2025|Артём Петренко 2025]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Артём Петренко 2025|ахцәажәара]]) 17:57, 17 лаҵарамза 2025 (UTC) :Не за что. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 07:51, 18 лаҵарамза 2025 (UTC) == Infinite IP blocks == Hello. As IPs are randomly assigned, they should not be blocked for an infinite period of time. Kindly unblock all the indefinite IP blocks you made '''[https://ab.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%81%D1%82%D3%99%D0%B8:%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA_%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BA?wpTarget=&wpOptions%5B%5D=tempblocks&wpOptions%5B%5D=autoblocks&wpOptions%5B%5D=userblocks&blockType=&limit=50&wpFormIdentifier=blocklist (list)]'''. Thanks. [[Цастәи:Вклад/46.48.227.196|46.48.227.196]] 12:47, 2 ԥхынгәымза 2025 (UTC) :Hello. Ever since I became administrator I've never made any indefinite IP blocks. It was the work of previous administrator. And I remember these indefinite IP bans were justly given. The subsequent clean-up was a long and tedious work. :But I will consider ublocking them, but if the same IP were vandalising en masse again, these would stay banned forevermore. :And I suggest you create an account because I tend to not be very pleased to accept such a request from an anonymous users. I would like to know who I am talking with next time. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 13:11, 2 ԥхынгәымза 2025 (UTC) ::{{Ok}} I unblock all except for two. One of them is banned globaly on all wikipedias, and the second one was the worst of all Vandals there. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 14:19, 2 ԥхынгәымза 2025 (UTC) == ;;;;; 。わらりろろ、れろろら、りわ〜わろ…ろら == ;;一 ';;; [[Цастәи:Вклад/220.146.7.26|220.146.7.26]] 05:23, 10 ԥхынгәымза 2025 (UTC) == Notice of expiration of your sysop right == <div dir="ltr">Hi, as part of [[:m:Special:MyLanguage/Global reminder bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторцәа) will expire on 2025-08-13 08:30:11. Please renew this right if you would like to continue using it. <i>In other languages: [[:m:Special:MyLanguage/Global reminder bot/Messages/default|click here]]</i> [[Алахәыла:Leaderbot|Leaderbot]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Leaderbot|ахцәажәара]]) 19:43, 6 нанҳәамза 2025 (UTC)</div> == [[Авикипедиа:Аингалатә аҩымҭақәа]] == Добрый день. Предлагаю рассмотреть возможность восстановить указанную страницу как значимую для проекта. Предыдущий администратор удалил её по неизвестной причине. — [[Участник:Андрей Козлов 123|<font color="green">Андрей Козлов 123</font>]] <sup>[[Обсуждение участника:Андрей Козлов 123|о]]-[[Служебная:Вклад/Андрей Козлов 123|в]]</sup> 08:26, 8 хәажәкырамза 2026 (UTC) :Здравствуйте, :Я создал статью заново. И заодно исправил найденные там ошибки (например, ҧ -> ԥ). Но я делаю это при условии, что вы удалите из неё все русские названия и замените их абхазскими. А также многие названия, которые уже являются абхазскими, но грамматически или морфологически некорректны. :Думаю, именно поэтому Супризи удалил её 7 лет назад. :С уважением, [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 09:33, 8 хәажәкырамза 2026 (UTC) ::Обновление: Я только что обнаружил, что запрошенное вами восстановление статьи [[Авикипедиа:Аингалатә аҩымҭақәа]] является дубликатом статьи [[Авикипедиа:Vital articles]]. ::В конечном итоге именно поэтому Супризи удалил эту страницу. В любом случае, ситуация та же, за исключением того, что страница с 1000 статьями написана на английском языке. Могли бы вы взяться за задачу переписать эту страницу с английского на абхазский, а затем завершить это, переписав [[Авикипедиа:Аингалатә аҩымҭақәа|восстановленную страницу]] как перенаправление? [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 09:46, 8 хәажәкырамза 2026 (UTC) == Question about participation in the competition == Лукаш, доброго времени суток! Вас беспокоит Владимир Юрьевич Маркелия. Хотелось бы задать Вам вопрос, Вы не хотите поучаствовать в конкурсе «[https://meta.wikimedia.org/wiki/Ukraine%27s_Cultural_Diplomacy_Month_2026 Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2026]»? Мы вместе с Вами могли бы писать различные статьи о Украине, украинском народе и их подвигах. Для меня это очень интересная тема, так как я сам прожил в Украине большую часть жизни. С уважением, Владимир Юрьевич Маркелия! [[Алахәыла:ВЛАДИМИР МАРКЕЛИЯ|ВЛАДИМИР МАРКЕЛИЯ]] ([[Алахәыла ахцәажәара:ВЛАДИМИР МАРКЕЛИЯ|ахцәажәара]]) 18:41, 1 мшаԥымза 2026 (UTC) :Владимир, добрый вечер. Я приветствую ваш энтузиазм, но я почти ничего не знаю об Украине. Здесь нужно создавать статьи, смотрите [[Авикипедиа:Аингалатә аҩымҭақәа]] и [[Авикипедиа:Vital articles]]. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 21:04, 1 мшаԥымза 2026 (UTC) ::Спасибо, хорошо. Завтра постараюсь что нибудь выполнить. ::С уважением, Владимир Юрьевич Маркелия! [[Алахәыла:ВЛАДИМИР МАРКЕЛИЯ|ВЛАДИМИР МАРКЕЛИЯ]] ([[Алахәыла ахцәажәара:ВЛАДИМИР МАРКЕЛИЯ|ахцәажәара]]) 22:11, 1 мшаԥымза 2026 (UTC) == You may be an eligible candidate for the U4C election == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> Greetings, The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] seeks candidates for the 2026 election. The U4C is the global committee responsible for overseeing enforcement of the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal Code of Conduct|Universal Code of Conduct]]. Elections are held annually, if elected a committee member serves for two years. This year the U4C requires candidates to hold administrator rights on at least one wiki, which is why you are being contacted as you appear to hold this right. There are other requirements, such as candidates must be at least 18 years old and may not be employed by the Wikimedia Foundation or other related chapters and affiliates. You can find more information in the [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2026#Call_for_Candidates|call for candidates on Meta-wiki]]. Additionally, the committee's working language is English; some ability to communicate in English is required. The election opens on 18 May, if you are eligible and interested you have until 10 May to submit your candidacy. There will week between for candidates to answer questions from the community. Voting takes place privately in [[m:Special:MyLanguage/SecurePoll|SecurePoll]], successful candidates must receive at least 60% support. More information is available on [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2026|the 2026 Elections page]], including timelines and other candidacy information. If you read over the material and consider yourself qualified, please consider submitting your name to run for the committee. If you think someone else in your community might be interested and qualified, please encourage them to run. In partnership with the U4C -- [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|talk]]) 18:29, 28 мшаԥымза 2026 (UTC) </div> <!-- Сообщение отправил Участник:Keegan (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Keegan_(WMF)/test&oldid=30471712 --> == Fix H1/H2 font compatibility with Abkhazian script == @[[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] Hello Lucas, I hope this message finds you well. I am writing to request a small but important CSS fix that would improve the readability of headings across all articles on ab.wikipedia.org. The current H1 and H2 heading font is set to: font-family: 'Linux Libertine','Georgia','Times','Source Serif 4',serif; Unfortunately, none of these fonts support the Abkhazian script properly, which causes rendering issues in article headings, here is an examples in this page: [[Алахәыла:Nart17/Ауаҩы]] The fix is to create the page MediaWiki:Vector-2022.css (it does not exist yet) with the following CSS: /* Fix H1/H2 font compatibility with Abkhazian script */ .mw-body h1, .mw-body .mw-heading1, .mw-body-content h1, .mw-body-content .mw-heading1, .mw-body-content h2, .mw-body-content .mw-heading2 {     font-family: sans-serif; } This changes H1 and H2 to sans-serif, which is already used by H3–H6 headings and renders Abkhazian text correctly. I have tested this fix on my personal vector-2022.css and confirmed it works as expected. Thank you for your time and help! Best regards, Nart [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 00:15, 29 лаҵарамза 2026 (UTC) :Hello Nart. :That is a good suggestion. However: :1) Even as an admin, I do not have rights to change MediaWiki CSS styles. Apparently, for that one must obtain an «interface administrator» status. See: https://www.mediawiki.org/wiki/Manual:CSS :2) I can't create a new MediaWiki file either even when I tried. :3) I must confess this matter is not my expertise. But I will try to forward your request to some MediaWiki admin. :Best, [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 08:17, 29 лаҵарамза 2026 (UTC) ::4) I just found where to look for those rights! I don't want to do that myself (point 3), nor I have time for that, but it seems like you know what you are going to do and what you want. Necessary rights for interface adminship can be obtained there: https://meta.wikimedia.org/wiki/Interface_administrators but I feel like there is some process necessary first. During the weekend I will definitely ask. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 08:30, 29 лаҵарамза 2026 (UTC) == Invitation to try the Starter Kit Dashboard and share your feedback == Hello @[[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]], Apologies this message is not in your native language. As an admin in the Abkhazian Wikipedia, you are invited by the [[mw:Language_Onboarding_and_Development|Language Onboarding and Development]] initiative to use the Starter Kit Dashboard. This tool will help you perform essential tasks such as importing infoboxes, tracking your Wikipedia’s activity and growth and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Starter Kit Dashboard organizes essential setup tasks, making it easy for you to complete them so contributors can begin editing and learning quickly. As an admin, you can also use the Dashboard to track your Wikipedia’s progress and growth. Using this tool will help us evaluate how it can improve the onboarding experience for administrators, and the insights you provide will be used to enhance the experience for new wikis graduating from the incubator. Visit [[mw:Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit|this page]] to learn more about the Starter Kit. Here's how to get started: * Access the Starter Kit Dashboard here: [http://starterkit.toolforge.org/ http://starterkit.toolforge.org] * Login with your wiki credentials, enter the target wiki url (e.g., https://hi.wikipedia.org * Follow the steps shown in the video below to use the tool. [[Афаил:Wikipedia_Starter_Kit_Dashboard_MVP_Demo_Video.webm|729x729пкс|Wikipedia Starter Kit Dashboard MVP Demo Video]] * After exploring the Dashboard, please share your feedback on [[mw:Talk:Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit|this page,]] focusing on the following questions: ** The parts of the starter kit you expect to use most often, and how you plan to use them. ** The essential tasks you tried, and how easy or difficult they were to complete. ** The wiki tasks you would like the starter kit to guide you through or automate in the future. Most of the tasks that will result in edits on the wiki can be reverted like an edit from the “view history”, so don't be afraid to try them several times. We would appreciate it if you could submit your feedback by June 26, 2026, so we can begin analyzing it to identify areas for improvement. If you have any questions or need assistance, please let me know. Thank you so much for your contributions to your Wikipedia and for helping us shape this tool for new and small Wikipedias. We will keep you updated on any additional things added to the starter kit in the future. Best regards, [[Алахәыла:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]] ([[Алахәыла ахцәажәара:UOzurumba (WMF)|ахцәажәара]]) 18:36, 11 рашәарамза 2026 (UTC) ===Appreciating your feedback on the Starter Kit Dashboard tool=== Dear [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]], Thank you for taking the time to explore the [http://starterkit.toolforge.org/ Starter kit dashboard] and for sharing your thoughtful feedback. Your insights are invaluable to us, and we truly appreciate your continued commitment to the Wikipedia community. We are currently working on the feedback we received. You can view the tasks we are currently working on here: https://phabricator.wikimedia.org/maniphest/?project=PHID-PROJ-jry4odhdvqbzs7ptr3vw&statuses=open()&group=none&order=newest#R The next phase of our work will be to share the tool broadly with various communities in the movement. If you haven't yet had the chance to submit your feedback, you're still welcome to share your thoughts on [[mw:Talk:Language Onboarding and Development/Starter kit|the feedback page]]. Best regards, [[Алахәыла:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]] ([[Алахәыла ахцәажәара:UOzurumba (WMF)|ахцәажәара]]) 03:28, 31 ԥхынгәымза 2026 (UTC) == Notice of expiration of your sysop right == <div dir="ltr">Hi, as part of [[:m:Special:MyLanguage/Global reminder bot|Global reminder bot]], this is an automated reminder to let you know that your permission "sysop" (Администраторы) will expire on 2026-08-15 06:42:07. Please renew this right if you would like to continue using it. <i>In other languages: [[:m:Special:MyLanguage/Global reminder bot/Messages/default|click here]]</i> [[Алахәыла:Leaderbot|Leaderbot]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Leaderbot|ахцәажәара]]) 19:42, 8 нанҳәамза 2026 (UTC)</div> == Invitation to attend the Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As a contributor who has actively been involved in testing the [https://starterkit.toolforge.org/ Starter Kit tool], the [[mw:Language Onboarding and Development|Language Onboarding and Development]] initiative would like to invite you to join a virtual meeting where you can ask questions and learn more about the tool. Your experience using the Starter Kit is incredibly valuable not only for helping us improve the tool, but also for helping other Wikimedia communities learn from your experiences. We would love to hear how you've been using the Starter Kit, what you've accomplished with it, what has worked well, where you've encountered challenges, and what suggestions you have for making it more useful. Your insights will help shape future improvements and provide practical examples that other communities can learn from as they begin using the Starter Kit themselves. '''Here's what we would like you to do:''' *Sign up for one of the three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours. Please attend one of the virtual meetings with your questions and thoughts. *Come prepared to share your experience using the Starter Kit - what you've used it for, what you've accomplished, any challenges you've faced, and any ideas or suggestions you have. *A user manual is now available with detailed guidance on the Starter Kit and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Thank you so much for your collaboration in this work. We look forward to seeing you at one of the virtual meetings. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 19:09, 12 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_Invitation_to_attend_the_Starter_Kit_virtual_meeting_list&oldid=30916582 --> == Arabic numbers in categories + the navseasoncats decade bug == Hello! Agreed — category names will always get Arabic numbers from our side; I've made it a hard rule in our tooling. The XX-тәи in our texts just mirrors the Russian source: Arabic in categories, Roman in prose. I also found your decade bug, in [[Амодуль:Category series navigation]]: <code>find_var()</code> checks the ordinal pattern <code>(%d+-тәи)</code> before the decade pattern <code>(%d+-тәи ашықәсқәа)</code>. In English "18th" can never collide with "1960s", but in Abkhaz the ordinal is a ''prefix'' of the decade — so every decade category silently rendered as an ordinal nav. Behind it were two smaller en.wiki leftovers (English "1910s" neighbour names, a double «-тәи» in the century row). I previewed the fix without saving anything ([[Special:TemplateSandbox]]'s API parameters — handy for exactly your kind of debugging), saw no regressions on century/year categories, then applied it ([[Special:Diff/171775|diff]]) — see e.g. [[:Акатегориа:1960-тәи ашықәсқәа]]. Only the 102 (broken) decade categories change. Revert without hesitation if anything looks wrong. P.S. Also fixed the «too many expensive function calls» errors on the module's doc pages, there since 2025 ([[Special:Diff/171776|diff]]): the doc's en.wiki example testcases burned 500+ existence checks per render, so <code>catexists()</code> now skips the check on the module's own pages. Category pages unaffected. --[[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 12:41, 15 нанҳәамза 2026 (UTC) :Hello. I thank you very much. You succeded where I failed. Very good job! [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 19:37, 15 нанҳәамза 2026 (UTC) == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 13:41, 28 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_Invitation_to_attend_the_Starter_Kit_virtual_meeting_list&oldid=30916582 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1788584400 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:56, 3 цәыббрамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_Invitation_to_attend_the_Starter_Kit_virtual_meeting_list&oldid=31006732 --> evttgoidl20kwexjikv6llz92abiv19 Акатегориа:22 шықәса 14 12882 173037 102955 2026-09-03T12:33:46Z Fraxinus.cs 8381 173037 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:23 шықәса 14 12883 173038 102956 2026-09-03T12:33:55Z Fraxinus.cs 8381 173038 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:24 шықәса 14 12884 173039 102957 2026-09-03T12:34:01Z Fraxinus.cs 8381 173039 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:25 шықәса 14 12885 173040 102958 2026-09-03T12:34:07Z Fraxinus.cs 8381 173040 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:26 шықәса 14 12886 173041 102959 2026-09-03T12:34:13Z Fraxinus.cs 8381 173041 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:27 шықәса 14 12887 173042 102960 2026-09-03T12:34:25Z Fraxinus.cs 8381 173042 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:28 шықәса 14 12888 173043 102961 2026-09-03T12:34:33Z Fraxinus.cs 8381 173043 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:29 шықәса 14 12889 173044 102962 2026-09-03T12:34:39Z Fraxinus.cs 8381 173044 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:30 шықәса 14 12890 173045 102963 2026-09-03T12:34:48Z Fraxinus.cs 8381 173045 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:31 шықәса 14 12891 173047 102964 2026-09-03T12:36:18Z Fraxinus.cs 8381 173047 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:32 шықәса 14 14741 173048 102965 2026-09-03T12:36:24Z Fraxinus.cs 8381 173048 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:33 шықәса 14 14742 173049 102966 2026-09-03T12:38:39Z Fraxinus.cs 8381 173049 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:34 шықәса 14 14743 173050 102967 2026-09-03T12:38:49Z Fraxinus.cs 8381 173050 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:35 шықәса 14 14744 173051 102968 2026-09-03T12:38:56Z Fraxinus.cs 8381 173051 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:36 шықәса 14 14745 173052 102969 2026-09-03T12:39:03Z Fraxinus.cs 8381 173052 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:37 шықәса 14 14746 173053 102970 2026-09-03T12:39:17Z Fraxinus.cs 8381 173053 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:38 шықәса 14 14747 173054 102971 2026-09-03T12:39:34Z Fraxinus.cs 8381 173054 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:39 шықәса 14 14748 173055 102972 2026-09-03T12:39:43Z Fraxinus.cs 8381 173055 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:40 шықәса 14 14749 173056 102973 2026-09-03T12:39:50Z Fraxinus.cs 8381 173056 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:41 шықәса 14 14750 173057 102974 2026-09-03T12:39:57Z Fraxinus.cs 8381 173057 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:42 шықәса 14 14751 173058 102975 2026-09-03T12:40:04Z Fraxinus.cs 8381 173058 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:43 шықәса 14 14752 173059 102976 2026-09-03T12:40:10Z Fraxinus.cs 8381 173059 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:44 шықәса 14 14753 173060 102977 2026-09-03T12:40:16Z Fraxinus.cs 8381 173060 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:45 шықәса 14 14754 173061 102978 2026-09-03T12:40:22Z Fraxinus.cs 8381 173061 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:46 шықәса 14 14755 173062 102979 2026-09-03T12:40:30Z Fraxinus.cs 8381 173062 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:47 шықәса 14 14756 173063 102980 2026-09-03T12:40:40Z Fraxinus.cs 8381 173063 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:48 шықәса 14 14757 173064 102981 2026-09-03T12:40:46Z Fraxinus.cs 8381 173064 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:49 шықәса 14 14758 173065 102982 2026-09-03T12:40:54Z Fraxinus.cs 8381 173065 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:50 шықәса 14 14759 173066 102983 2026-09-03T12:41:01Z Fraxinus.cs 8381 173066 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:51 шықәса 14 14760 173067 102984 2026-09-03T12:41:10Z Fraxinus.cs 8381 173067 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:52 шықәса 14 14761 173068 102985 2026-09-03T12:41:23Z Fraxinus.cs 8381 173068 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:53 шықәса 14 14762 173069 102986 2026-09-03T12:41:29Z Fraxinus.cs 8381 173069 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:54 шықәса 14 14763 173070 102987 2026-09-03T12:41:36Z Fraxinus.cs 8381 173070 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:55 шықәса 14 14764 173071 102988 2026-09-03T12:41:41Z Fraxinus.cs 8381 173071 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:56 шықәса 14 14765 173072 102989 2026-09-03T12:41:46Z Fraxinus.cs 8381 173072 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:57 шықәса 14 14766 173073 102990 2026-09-03T12:41:53Z Fraxinus.cs 8381 173073 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:58 шықәса 14 14767 173074 102991 2026-09-03T12:41:58Z Fraxinus.cs 8381 173074 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:59 шықәса 14 14768 173075 102992 2026-09-03T12:42:04Z Fraxinus.cs 8381 173075 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:60 шықәса 14 14769 173077 102993 2026-09-03T12:42:10Z Fraxinus.cs 8381 173077 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:61 шықәса 14 14770 173078 102994 2026-09-03T12:42:23Z Fraxinus.cs 8381 173078 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:62 шықәса 14 14771 173079 102995 2026-09-03T12:42:31Z Fraxinus.cs 8381 173079 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:63 шықәса 14 14772 173080 102996 2026-09-03T12:42:37Z Fraxinus.cs 8381 173080 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:64 шықәса 14 14773 173081 102997 2026-09-03T12:42:45Z Fraxinus.cs 8381 173081 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:65 шықәса 14 14774 173082 102998 2026-09-03T12:42:53Z Fraxinus.cs 8381 173082 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:66 шықәса 14 14775 173083 102999 2026-09-03T12:43:00Z Fraxinus.cs 8381 173083 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:67 шықәса 14 14776 173084 103000 2026-09-03T12:43:06Z Fraxinus.cs 8381 173084 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:68 шықәса 14 14777 173085 103001 2026-09-03T12:43:14Z Fraxinus.cs 8381 173085 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:69 шықәса 14 14778 173086 103002 2026-09-03T12:43:22Z Fraxinus.cs 8381 173086 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:70 шықәса 14 14779 173087 103003 2026-09-03T12:43:30Z Fraxinus.cs 8381 173087 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:71 шықәса 14 14780 173088 103004 2026-09-03T12:43:37Z Fraxinus.cs 8381 173088 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:72 шықәса 14 14781 173089 103005 2026-09-03T12:43:46Z Fraxinus.cs 8381 173089 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:73 шықәса 14 14782 173090 103006 2026-09-03T12:43:53Z Fraxinus.cs 8381 173090 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:74 шықәса 14 14783 173091 103007 2026-09-03T12:44:00Z Fraxinus.cs 8381 173091 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:75 шықәса 14 14784 173092 103008 2026-09-03T12:44:06Z Fraxinus.cs 8381 173092 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:76 шықәса 14 14785 173093 103009 2026-09-03T12:44:13Z Fraxinus.cs 8381 173093 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:77 шықәса 14 14786 173094 103010 2026-09-03T12:44:20Z Fraxinus.cs 8381 173094 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:78 шықәса 14 14787 173095 103011 2026-09-03T12:44:28Z Fraxinus.cs 8381 173095 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:79 шықәса 14 14788 173096 103012 2026-09-03T12:44:36Z Fraxinus.cs 8381 173096 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:80 шықәса 14 14789 173097 103013 2026-09-03T12:44:43Z Fraxinus.cs 8381 173097 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:81 шықәса 14 14790 173098 103014 2026-09-03T12:44:52Z Fraxinus.cs 8381 173098 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:82 шықәса 14 14791 173099 103015 2026-09-03T12:44:58Z Fraxinus.cs 8381 173099 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:83 шықәса 14 14792 173100 103016 2026-09-03T12:45:04Z Fraxinus.cs 8381 173100 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:84 шықәса 14 14793 173101 103017 2026-09-03T12:45:09Z Fraxinus.cs 8381 173101 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:85 шықәса 14 14794 173102 103018 2026-09-03T12:45:14Z Fraxinus.cs 8381 173102 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:86 шықәса 14 14795 173103 103019 2026-09-03T12:45:22Z Fraxinus.cs 8381 173103 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:87 шықәса 14 14796 173104 103020 2026-09-03T12:45:28Z Fraxinus.cs 8381 173104 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:88 шықәса 14 14797 173105 103021 2026-09-03T12:45:34Z Fraxinus.cs 8381 173105 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:89 шықәса 14 14798 173106 103022 2026-09-03T12:45:40Z Fraxinus.cs 8381 173106 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:90 шықәса 14 14799 173107 103023 2026-09-03T12:45:46Z Fraxinus.cs 8381 173107 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:91 шықәса 14 14800 173108 103024 2026-09-03T12:45:52Z Fraxinus.cs 8381 173108 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:92 шықәса 14 14801 173109 103025 2026-09-03T12:45:58Z Fraxinus.cs 8381 173109 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:93 шықәса 14 14802 173110 103026 2026-09-03T12:46:05Z Fraxinus.cs 8381 173110 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:94 шықәса 14 14803 173111 103027 2026-09-03T12:46:13Z Fraxinus.cs 8381 173111 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:95 шықәса 14 14804 173112 103028 2026-09-03T12:46:20Z Fraxinus.cs 8381 173112 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:96 шықәса 14 14805 173113 103029 2026-09-03T12:46:30Z Fraxinus.cs 8381 173113 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:97 шықәса 14 14806 173114 103030 2026-09-03T12:46:38Z Fraxinus.cs 8381 173114 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:98 шықәса 14 14807 173115 103031 2026-09-03T12:46:47Z Fraxinus.cs 8381 173115 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:99 шықәса 14 14808 173116 103032 2026-09-03T12:46:58Z Fraxinus.cs 8381 173116 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:100 шықәса 14 14809 173117 161910 2026-09-03T12:47:04Z Fraxinus.cs 8381 173117 wikitext text/x-wiki {{Акатегориа ашықәса|{{Title number}}}} q5ejm1s7nov8b3gqw7p0tf9mzzd1qia Акатегориа:Аԥсны иҟоу ахыбрақәеи аргыламҭақәеи 14 26569 173190 149113 2026-09-03T14:19:20Z Fraxinus.cs 8381 ± 2 категориақәа [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173190 wikitext text/x-wiki [[Акатегориа:Аԥсны]] [[Акатегориа:Аԥсны архитектура]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи атәылақәа рыла]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла]] l0z9ktx1mdfg5o1525289akauv32zr9 Акатегориа:Аҭынчра 14 27255 173244 122682 2026-09-03T15:03:01Z Fraxinus.cs 8381 Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Аетика апроблемақәа]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173244 wikitext text/x-wiki {{commonscat|Peace}} {{DEFAULTSORT:ҭ}} [[Акатегориа:Жәларбжьаратәи азин]] [[Акатегориа:Ажәларбжьаратә шәарҭадара]] [[Акатегориа:Аетика апроблемақәа]] 83hop9w6rmvo1011l0sp0omu7liuz92 173245 173244 2026-09-03T15:05:25Z Fraxinus.cs 8381 Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Амч ахархәара злам адгылаҩцәа]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173245 wikitext text/x-wiki {{commonscat|Peace}} {{DEFAULTSORT:ҭ}} [[Акатегориа:Жәларбжьаратәи азин]] [[Акатегориа:Ажәларбжьаратә шәарҭадара]] [[Акатегориа:Аетика апроблемақәа]] [[Акатегориа:Амч ахархәара злам адгылаҩцәа]] n4gzyhvrwyn0884axeawf343ilxh4v4 173247 173245 2026-09-03T15:08:27Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Амч ахархәара злам адгылаҩцәа]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Амч ахархәара злам]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173247 wikitext text/x-wiki {{commonscat|Peace}} {{DEFAULTSORT:ҭ}} [[Акатегориа:Жәларбжьаратәи азин]] [[Акатегориа:Ажәларбжьаратә шәарҭадара]] [[Акатегориа:Аетика апроблемақәа]] [[Акатегориа:Амч ахархәара злам]] iwo6hoeg9vac7dhh1y8bdxt7vux8k7s 173250 173247 2026-09-03T15:11:48Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Амч ахархәара злам]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Амч ахархәара ҟалаӡом]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173250 wikitext text/x-wiki {{commonscat|Peace}} {{DEFAULTSORT:ҭ}} [[Акатегориа:Жәларбжьаратәи азин]] [[Акатегориа:Ажәларбжьаратә шәарҭадара]] [[Акатегориа:Аетика апроблемақәа]] [[Акатегориа:Амч ахархәара ҟалаӡом]] j50qpc71m1vju6fxelm0r2ny943cvig Акатегориа:Урыстәыла иҟоу ахыбрақәеи аргыламҭақәеи 14 27845 173192 170928 2026-09-03T14:19:58Z Fraxinus.cs 8381 ± 2 категориақәа [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173192 wikitext text/x-wiki {{commonscat|Structures in Russia}} [[Акатегориа:Урыстәыла|хыбрақәеи аргыламҭақәеи]] [[Акатегориа:Урыстәыла архитектура]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи атәылақәа рыла]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла]] syqytt88dqfkst5qf1xr0ceeihfrzib Акатегориа:Қырҭтәыла иҟоу ахыбрақәеи аргыламҭақәеи 14 34895 173191 148990 2026-09-03T14:19:40Z Fraxinus.cs 8381 ± 2 категориақәа [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173191 wikitext text/x-wiki {{commons category-multi|Buildings in Georgia|Structures in Georgia}} [[Акатегориа:Қырҭтәыла|хыбрақәеи]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи атәылақәа рыла]] [[Акатегориа:Қырҭтәыла архитектура| ]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла]] 57bsb4s8s0yk1943a57yiop8t88fnsy Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла 14 35438 173206 168445 2026-09-03T14:22:15Z Fraxinus.cs 8381 173206 wikitext text/x-wiki {{аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:хыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла}} [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи аконтинентқәа рылеи атәылақәа рылеи|Европа]] [[Акатегориа:Европа иҟоу ахыбрақәеи аргыларақәеи| ]] [[Акатегориа:Европатәи атәылақәа| хыбрақәеи]] [[Акатегориа:Европатәи архитектура атәылақәа рыла| хыбрақәеи]] cuvwsftsj9bv0h50zaw9z0bzg7dhaqd 173207 173206 2026-09-03T14:22:27Z Fraxinus.cs 8381 Fraxinus.cs переименовал страницу [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи Европатәи атәылақәа рыла]] в [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла]] без оставления перенаправления 173206 wikitext text/x-wiki {{аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:хыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла}} [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи аконтинентқәа рылеи атәылақәа рылеи|Европа]] [[Акатегориа:Европа иҟоу ахыбрақәеи аргыларақәеи| ]] [[Акатегориа:Европатәи атәылақәа| хыбрақәеи]] [[Акатегориа:Европатәи архитектура атәылақәа рыла| хыбрақәеи]] cuvwsftsj9bv0h50zaw9z0bzg7dhaqd Ашаблон:Year category header/core 10 37227 173046 167429 2026-09-03T12:35:36Z Fraxinus.cs 8381 173046 wikitext text/x-wiki <includeonly><!--######## Header text ######## -->{{#switch: {{{type}}} | year_bc = {{Navseasoncats}} | year = {{Navseasoncats}} | year_ad = {{Category explanation|topics specifically related to the year '''{{Link if exists|{{#ifeq: {{#expr:{{PAGENAME}}}} | {{PAGENAME}} | Ҳ. ҳ. {{PAGENAME}} | {{PAGENAME}} }}}}'''}}{{Navseasoncats}} | decade_bc = {{Category explanation|ҷыдала '''[[Ҳ. ҟ. {{Title decade}}]]''' ирызку атемақәа рзы ауп.}}{{Navseasoncats}} | decade = {{Category explanation|ҷыдала '''[[{{Decade link|{{Title decade}}}}]]''' ирызку атемақәа рзы ауп.}}{{Navseasoncats}} | century_bc = {{Category explanation|ҷыдала '''[[{{PAGENAME}}]]''' иадҳәалоу атемақәа ирызкуп.}}{{Navseasoncats}} | century = {{Category explanation|ҷыдала '''[[{{PAGENAME}}]]''' иадҳәалоу атемақәа ирызкуп.}}{{Navseasoncats}} | millennium_bc = {{Navseasoncats}} | millennium = {{Category explanation|topics specifically related to the '''[[{{PAGENAME}}]]'''}}{{Navseasoncats}} }}<!-- -->__NOGALLERY__<!-- <!-- ######## Categories ######## --> {{#switch: {{{type}}} | year_bc = [[Акатегориа:Ҳ. ҟ. {{DECADE|{{Title number}} }} шықәса| {{#expr: 10 - ({{Title number}} mod 10)}}]][[Акатегориа:Ашықәсақәа|-{{#expr: 10000 - {{Title number}}}}]] | year | year_ad = [[Акатегориа:{{DECADE|{{Title number}}}} шықәса| ]][[Акатегориа:Ашықәсақәа|{{Title number}}]]{{#ifexpr: {{Title number}} > {{CURRENTYEAR}} | [[Акатегориа:Иҟалаша ашықәсақәа]] }} | decade_bc = [[Акатегориа:Ҳ. ҟ. {{Century name from title decade}}| {{#expr: 10 - ({{Title number}} mod 10)}}]][[Акатегориа:Ажәашықәсақәа|-{{#expr: 10000 - {{Title number}}}}]] | decade = [[Акатегориа:{{Century name from title decade}}]][[Акатегориа:Ажәашықәсақәа]]{{#ifexpr: {{Title number}} > {{CURRENTDECADE}} | [[Акатегориа:Иҟалаша ажәашықәсақәа]] }} | century_bc = [[Акатегориа:Ҳ. ҟ. {{Ordinal|{{roman|{{#expr: ceil ({{Title number}} / 10)}}}}}} азқьышықәса| {{#expr: 10 - ({{Title number}} mod 10)}}]][[Акатегориа:Ашәышықәсақәа|-{{#expr: 10000 - {{Title number}}}}]] | century = [[Акатегориа:{{Ordinal|{{roman|{{#expr: ceil ({{Title number}} / 10)}}}}}} азқьышықәса]][[Акатегориа:Ашәышықәсақәа]]{{#ifexpr: {{Title number}} > {{CURRENTCENTURY}} | [[Акатегориа:Иҟалаша Centuries in the future]] }} | millennium_bc = [[Акатегориа:Азқьышықәсақәа|-{{#expr: 10000 - {{Title number}}}}]] | millennium = [[Акатегориа:Азқьышықәсақәа]]{{#ifexpr: {{Title number}} > 3<!--CURRENTMILLENNIUM--> | [[Акатегориа:Иҟалаша азқьышықәсақәа]] }} }}</includeonly><!-- --><noinclude> {{Documentation}}<!-- --></noinclude> bhw0nwwbp6m8z79qpm5ihj9tosy45o9 Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла 14 37309 173193 153563 2026-09-03T14:20:23Z Fraxinus.cs 8381 173193 wikitext text/x-wiki {{аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:хыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла}} [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи аконтинентқәа рылеи атәылақәа рылеи|Азиа]] [[Акатегориа:Азиа иҟоу ахыбрақәеи аргыларақәеи| хыбрақәеи аргыларақәеи]] [[Акатегориа:Азиатәи атәылақәа| хыбрақәеи]] [[Акатегориа:Азиатәи архитектура атәылақәа рыла| хыбрақәеи]] 4oeolwz9so4qem7v40jj5n29237dzrk 173196 173193 2026-09-03T14:20:31Z Fraxinus.cs 8381 Fraxinus.cs переименовал страницу [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи Азиатәи атәылақәа рыла]] в [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла]] без оставления перенаправления 173193 wikitext text/x-wiki {{аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:хыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла}} [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи аконтинентқәа рылеи атәылақәа рылеи|Азиа]] [[Акатегориа:Азиа иҟоу ахыбрақәеи аргыларақәеи| хыбрақәеи аргыларақәеи]] [[Акатегориа:Азиатәи атәылақәа| хыбрақәеи]] [[Акатегориа:Азиатәи архитектура атәылақәа рыла| хыбрақәеи]] 4oeolwz9so4qem7v40jj5n29237dzrk Политковскаиа, Анна Степан-иԥҳа 0 37734 173228 172552 2026-09-03T14:52:16Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Урыстәылатәи аибашьра иаҿагыло активистцәа]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Аибашьра иаҿагыло Урыстәылатәи активистцәа]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173228 wikitext text/x-wiki {{Акарточка ауаҩы |ахьӡ=Анна Степан-иԥҳа Политковскаиа }} '''Анна Степан-иԥҳа Политковскаиа''' ({{lang-ru|Анна Степановна Политковская}}; {{date|30|8|1958}}, [[Ниу-Иорк]] – {{date|7|11|2006}}, [[Москва]]) – урыстәылатәи ажурналист, азинхьчаҩ. Нхыҵ Кавказ ирацәаны аус лухьан. Дыршьит 2006 шықәсазы. 2019 шықәсанӡа Анна Политковскаиа лҭархара иадҳәалаз аус аарԥшымызт, ацәгьаура ҟазҵаз ҳәа ирыԥхьаӡоз 2014 шықәсазы рус шырыӡбазгьы.<ref>http://politkovskaya.novayagazeta.ru/bio.shtml</ref> == Анысмҩа == Анна Политковскаиа диит август 30, 1958 шықәсазы Ниу-Иорк, хылҵшьҭрала иукраинатәыз асоветтә ҭаацәараҿы. (Даҽа хыҵхырҭақәак рыла, Анна Политковскаиа диит Украина, Черниговтәи аобласт аҿы.) Анна Политковскаиа лыжәлаҵәҟьа Мазепа ауп. 1980 шықәсазы далгеит Ломоносов ихьӡ зху Москватәи Аҳәынҭқарратә университет ажурналистика афакультет. 1982–1993 шықәсқәа рзы аус луан агазеҭқәа «Известиа», «Воздушныи транспорт», арҿиаратә еилазаара «Ескарт», аҭыжьырҭа «Паритет», агазеҭ «Мегаполис-Експресс» ахҳәааҟаҵаҩыс.<ref>https://knigogid.ru/authors/5752-anna-politkovskaya</ref> 1994–1999 шықәсқәа рзы Анна Политковскаиа – «Обшьаиа газета» аҭагылазаашьа ҷыдақәа рыҟәша аредакторс дыҟан. [[1999]] шықәса ииун мза инаркны Политковскаиа журналистк лаҳасабала акырынтә дцахьан Даӷьсҭан аибашьра ахьцоз аҭыԥқәа рахь, дырҭаахьан ахҵәацәа рлагерқәа, анаҩс Ингәыштәыла, Чечентәыла. Лус хада инаҷыданы, Анна Политковскаиа убасгьы лнапы рылакын азинхьчаратә усқәа: аӡбарҭаҿы иҭахаз аруаа ранацәа дрыцхраауан, Чечентәыла иҟаз афедералтә архәҭақәа еидҵоу ргәыԥ акомандаҟаҵареи Атәылахьчара аминистрреи рҟны акоррупциа аҭҵаарақәа мҩаԥылгон. 1999 шықәса, декабр мзазы Анна Политковскаиа еиҿылкааит грозныитәи абыргцәа рыҩнаҿы инхоз ԥшьынҩажәи жәҩык ревакуациа, лара лыбзоурала урҭ зегьы Урыстәыла инырхан. Аха аԥхын 2000 шықәсазы, абыргцәа ҩажәи ҩыџьаҩык Грозныиҟа ирхынҳәын, «адунеи зегь иадырбарц Грозныи аԥсҭазаара шышьақәгылаз». Ауаа ирымамызт аӡы, ахәшәқәа, афатә, амаҭәа. 2000 шықәса август мзазы Анна Политковскаиа лаԥшьгарала «Новаиа газета» имҩаԥнагеит агәыҳалалратә акциа «Грозныи. Абыргцәа рыҩны» – еизган хә-нызқьи хәышә тонна аидареи хә-нызқь доллари.<ref>https://24smi.org/celebrity/3290-anna-politkovskaia.html</ref> [[2002]] шықәса, октиабр мзазы Анна Политковскаиа далахәын Москва Атеатралтә центр Дубровка иақәлаз «Риад ус-Салихин» абригада аҟынтәи ачечен еибашьцәа рыбжьацәажәара. Атеррористцәа зацәажәарц ирҭахыз ауаа рхыԥхьаӡараҿы лара лыхьӡгьы ҳәан. Октиабр 25, 2002 шықәсазы Политковскаиа днеит шасыс иргаз рхақәиҭтәразы еиҿкааз аштаб ахь, аибашьцәа ҭелла драцәажәеит, анаҩс адоктор Леонид Рошали лареи Атеатралтә центр ахыбрахь иҩналеит, атеррористцәа иаанкылан ирымаз аӡыржәтә рызналгеит. 2001 шықәса, февраль мзазы Афедералтә шәарҭадаратә маҵзура аусзуҩцәа Политковскаиа ахара лыдырҵеит акомандаҟаҵаҩ Шамиль Басаев ицхраараз ашпионаж мҩаԥылгон ҳәа, хымш фатәыда, ӡырыжәтәда дҭакны дрыман. 2001 шықәса, сентиабр мзазы Анна Политковскаиа «Новаиагазета» аҿы илкьыԥхьит астатиа «Ибжьаӡуа ауаа», уаҟа еиҭалҳәоит Чечентәыла Ханты-Мансиисктәи ОМОН 2001 шықәса алагамҭазы идырбаандаҩыз, анаҩс хабарда ибжьаӡыз ачечен Зелимхан Мурдалов илахьынҵа атәы. Уи ашьҭахь лара лелектронтә почтахь аара иалагеит ақәмақарра зныԥшуаз ашәҟәқәа, Ханты-Мансиисктәи ОМОН аусзуҩы Сергеи Лапин иҟынтәи. Иара хаҭала Мурдалов даанкыланы иҿахәы иҿызхуаз иакәын. Лапин ахарадҵаидрыԥхьаӡалеит «ӷәӷәалаапҟареиимаҵуратәнапынҵақәархыҳәҳәареи» рзы астатиа ала, аха ԥыҭрак ашьҭахь урҭ зегьы ихыхын.<ref>https://regnum.ru/news/polit/717889.html{{Анеишьа_амам_азхьарԥш|date=June 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Иазгәаҭатәуп Анна Политковскаиа лҿы еихаркырц азы аҽазышәарақәа шыҟарҵахьаз уаанӡагьы. Сентиабр 1, 2004 шықәса, Беслан ауаа шасыс ианыргаз раԥхьатәи амш, Политковскаиа Нхыҵ Уаԥстәылаҟа иԥыруаз аҳаирплан дҭан, уаҟа илжәыз ачаи ашьҭахь лгәабзиара аҭагылазаашьа уадаҩхеит. Ас еиԥш аинцидент ажурналист лколлегацәа, иара убас Беслан, ауааԥсыра ахәшьара арҭеит заа иӡбаны лыԥсҭазаара ашәарҭа аҭаргылара иазкын ҳәа. Бесланҟа лара лцара хықәкыс иаман, ачечен жәлар рыҩныҵҟа илықәыз аҳаҭыр лхы иархәаны, Аслан Масхадови, Ахмед Закаеви, ашкол №1 аанызкылаз атеррористцәеи реицәажәара аиҿкаара. Аҳаирплан аҟынтәи Политковскаиа лхы лзымдыруа днаган Ростовтәи аобласттә хәышәтәырҭахь. Ари, ихьыԥшым ажурналистка лҭархаразы раԥхьатәи ҽазышәаран. Анна Политковскаиа «аурыс жәлари урыстәылатәи аҳәынҭқарреи раӷацәа» рсиа дахыԥхьаӡалан, уи аҩыза асиа шыҟаз аҳәамҭа ҟаиҵеит ЛДПР аҟынтәи адепутат Николаи Курианович 2006 шықәса, март мзазы.<ref>http://politkovskaya.novayagazeta.ru/bio.shtml</ref> == А. Политковскаиа лҭархара == Октиабр 7, 2006 шықәсазы Анна Политковскаиа дҭахоит Москва, дахьынхоз аҩны аҵаларҭаҿы, ацәгьауаҩы инапала. А. Политковскаиа «Новаиа газета» аҿы аҵыхәтәантәи лкьыԥхьымҭа «Карательныи сговор» - азкын афедералтә мчқәа ирыдгылан еибашьуаз ачечен отриадқәа реилазаареи русуреи. «Новаиа газета» анаҩстәи аҭыжьымҭаҿы ианыларан иҟан лыстатиа Чечентәыла ауаа рыргәаҟра иазкыз. Аматериал аҿы иарбан Чечентәыла аԥыза-министр Рамзан Кадыров ауаа рӷьычра далахәын ҳәа.<ref>https://www.gazeta.ru/2006/10/07/last219131.shtml</ref> Анна Политковскаиа аҵыхәтәантәи линтервиу илҭеит «Кавказски узел» ахатәы корреспондент, лҭахара сааҭки бжаки шагыз. Уи хьӡыс иаман «Кадыров Чечентәыла ахадас дҟамлароуп» ҳәа. Октиабр 15, 2008 шықәса инаркны февраль 19, 2009 шықәсанӡа ицоз раԥхьатәи аӡбаратә процесс аҟны аӡбаҩцәа ариашаратә вердикт алыркааит, аха авердикт ԥсахын, аус ҿыц ахәаԥшрахь идәықәҵан. Аҩбатәи апроцесс иалагеит ииуль мза 2013 шықәсазы, 2012 шықәса октиабр мзазы, ԥасатәи амилициа аусзуҩы, ауаҩшьра алахәразы зҿы зқәыԥҽыз Дмитри Павлиученков 11 шықәса аниқәырҵа ашьҭахь.<ref>https://lenta.ru/news/2006/10/07/kill/</ref> Маи мза 20, 2014 шықәсазы аӡбаҩцәа рколлегиа Анна Политковскаиа лҭархаразы зус рыӡбоз рыхәҩыкгьы ахара рыдуп ҳәа азырыԥхьаӡеит. Дара ишырхароу ала рҿы рықәшаҳаҭымхеит. Ииун 9, 2014 шықәсазы Москватәи ақалақьтә усӡбарҭа Анна Политковскаиа лышьра аус ала азыӡба аднакылеит. Зус рыӡбоз Лом-Али Гаитукаеви Рустам Мухамедови рыԥсы ҭанаҵы аҭакра рықәҵан. Аишьцәа Ибрагими Џьабраили Махмудоваа жәаҩа, жәиԥшь шықәса аҭакра рықәҵан, Хаџьикурбанов иакәзар, ҩажәа шықәса иџьбароу арежим ала аколониахь дышьҭын. 2014–2015 шықәсқәа ирҭагӡаны ауаҩшьрзы аусҭҵаара шамахамзар имҩаԥыргомызт, Урыстәыла Иреиҳаӡоу аӡбарҭаҿы акәзар, зус ӡбаз рапеллиациазы аилатәарақәа цон. 2015 шықәса, март мзазы азинхьчаратә усбарҭақәа рҟны ахыҵхырҭақәа иаарыцҳаит аусҭҵаара иофициалтәым арбагақәа, урҭ ирықәыршәаны, Борис Немцови ажурналистка Анна Политковскаиеи рҭахашьа аҭагылазаашьақәа ахьеиԥшу рацәоуп.<ref>https://www.kommersant.ru/doc/711307</ref> 2014 шықәса, октиабр мзазы ажурналистка А. Политковскаиа лышьра еиҿызкааз рышьақәыргылараз адҵа ҟарҵеит, Москва аредакциа «Новаиа газета» ахыбра аҿаԥхьа имҩаԥгаз агәаларшәаратә церемониа иалахәыз. 2015 шықәсазы иҭахаз ажурналистка лколлегацәеи илзааигәази агәынамӡара аадырԥшит аусҭҵаара амҩаԥысшьазы. «Новаиа газета» ажурналистцәа агәрагара аадырԥшит, Анна Политковскаиа лышьра еиҿызкааз рыԥшаара шалшо азы. Азинхьчаҩцәа Олег Орлови Валери Боршьиови аҳәамҭа ҟарҵеит, Урыстәыла амчрақәа, абар жәышықәса Анна Политковскаиа лышьра еиҿызкааз рыԥшаара шырҭахым аадырԥшуеит ҳәа. «Амчратә усбарҭақәа рхаҭарнакцәа рыцәгьаурақәа ирызкыз аҵыхәтәантәи лкьыԥхьымҭақәа ҳасаб рзуны, Политковскаиа лышьра еиҿызкааз Чечентәылатәзар алшоит ҳәа агәаанагара роуит. Аха аусҭҵаарақәа рымҩаԥгараан Чечентәылаҟа уназгоз арахәыцқәа ԥыҵәҵәан. Ацәгьаура еиҿызкаазгьы деилкаамхеит», – ҳәа ациҵоит Олег Орлов. 2019 шықәсанӡа А. Политковскаиа лышьра иадҳәалоу ауаа аарԥшымкәа иаанхоит. Ауаҩшьра ҟазҵаз рус анырыӡба инаркны, ацәгьаура еиҿызкааз ишьақәыргыларазы аусҭҵаара шьаҿакгьы ԥхьаҟа имцеит.<ref>https://www.kavkaz-uzel.eu/articles/103964/</ref> == ПАСЕ == 2007 шықәса ианар 25 рзы Страсбург имҩаԥысуаз ПАСЕ асессиаҿы иазыӡырҩын британиатәи адепутат Ендриу Макинтош иажәахә «Ажурналистцәа ргәаанагара аарԥшра рыԥсҭазаареи рхақәиҭреи ашәарҭара иҭанаргылоит». Ажәахә аҿы иҳәан ПАСЕ агәҭынчымра шаанарԥшуа «Европа ажурналистцәа рыԥсҭазаареи ражәа ахақәиҭреи иахьақәмақаруа» 2006 шықәсазы, иара убас ианармза 2007 шықәсазы, убри аан хазы иргәаладыршәеит Ҭырқәтәылан аерман журналист Грант Динк ишьреи Анна Политковскаиа лышьреи. Ажәалагала ҟаҵан арезолиуциа апроект аҿы иарбазарц апункт, уи аҟны ПАСЕ урыстәылатәи апарламентари рахь ааԥхьара ҟанаҵеит «Анна Политковскаиа лышьразы ихьыԥшым апарламенттә ҭҵаарақәа мҩаԥгазарц».<ref>https://www.newsru.com/world/24jan2007/pase_politkowskaya.html</ref> == Ахәшьарақәа == Анемец газеҭ Die Welt агәаанагарала, Политковскаиа «агәра улыргон акьыԥхь ажәа амчра ду шамоу». Арегионалтә еиҿкаара «Амилаҭтә еиқәырхара чечентәи аилак»: Нхыҵ Кавказ иаанхеит ирацәаҩны Анна Политковскаиа гәыкала илзыҟоу ауаа, лыԥсра зхатә хьаа еиԥш издызкылаз. Лара лыбзоурала ирацәаҩын згәы зҟажоз. Лара лыбзоурала анацәа, аеҳәшьцәа ргәырҩа атәы заҳаз маҷҩым. Анна Политковскаиа лыхьӡ ажурналисттә гәымшәареи аиашареи иадыркылоит. Москватәи Хьельсинктәи агәыԥ анапхгаҩы Лиудмила Алексеева лгәаанагарала, Политковскаиа даҿагылан азиндара, ақәымчра, амц. Лара ишьақәлырӷәӷәеит аӡәы ихалагьы аибашьра адәаҿы илшо шырацәоу. Иасен Засурски, МГУ ажурналистика афакультет адекан, Анна Политковскаиа рҵаҩыс илымаз, аҳәамҭа ҟалҵеит: «Лара лыԥсра – ааха ӷәӷәоуп ҳжурналистиказы, избанзар лара ҳжурналистика аламыс дахаҭарнакын. Сгәы иаанагоит, Анна Политковскаиа ҳара ҳгәалашәараҿы даанхоит зыламыс цқьоу, акоррупциеи ауаҩы изинқәа реилагареи ирҿагылаз аӡәы лакәны».<ref>http://politkovskaya.novayagazeta.ru/letters/letters-001.shtml</ref> == Ашәҟәқәа, афильмқәа, арепортажқәа == Анна Политковскаиа дравторуп Чечентәылеи Урыстәылеи аҭагылазаашьақәа ирызку адокументал-публицистикатә шәҟәқәа жәпакы. Урҭ рахьтә ирацәоуп аҳәаанырцәтәи абызшәақәа рахь еиҭагоу. Убарҭ рхыԥхьаӡараҿы: «Путешествие в ад. Чеченски дневник», «Втораиа чеченскаиа», «Путинскаиа Россиа» уҳәа убас егьырҭгьы. Ирацәоуп Анна Политковскаиа илызку адокументалтә фильмқәеи арепортажқәеи: Анна Политковскаиа. Убить журналиста. Адокументалтә фильм РенТВ Совершенно секретно: Политковскаиа. Совершенно секретно: Муратов Политковскаиа лзы.<ref>https://www.kavkaz-uzel.eu/articles/103964/</ref> == Аҳамҭақәа == Анна Политковскаиа – дырлауреатуп урыстәылатәи жәларбжьаратәи ажурналисттә премиақәа. Чечентәылантәи арепортажқәа рсериазы 2000 шықәса, ианар мзазы лара иланашьан апремиа «Золотое перо России». Анна Политковскаиа иланашьан егьырҭ апремиақәагьы: Адиплом «Золотои гонг-2000» Чечентәылантәи аматериалқәа рсериазы. Урыстәыла ажурналистцәа Реидгыла апремиа «Добрый поступок – доброе сердце». Урыстәыла ажурналистцәа Реидгыла апремиа, акоррупциа иаҿагыланы ақәԥара иазку аматериалқәа рзы: Вальтер Гамниус ипремиа (Берлин) – «Аграждантә фырхаҵаразы», ОБСЕ есышықәсатәи апремиа «Ажурналистикеи адемократиеи рзы» – «Чечентәыла ауаҩы изинқәа рҭагылазаашьазы апубликациақәа рзы».<ref>https://naviny.media/rubrics/abroad/2007/09/20/ic_news_118_277235{{Анеишьа_амам_азхьарԥш|date=March 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> == Аҭаацәара == Анна Политковскаиа дҭаацәаран 1978 инаркны 2000 шықәсанӡа. Лара лыԥшәма – атележурналист Александр Политковски. Анна илҭынхеит ҩыџьа ахәыҷқәа: лыҷкәын Илиа, лыԥҳа Вера.<ref>http://politkovskaya.novayagazeta.ru/bio.shtml</ref> ==Азгәаҭақәа== {{reflist}} {{Авторитет змоу адыррақәа}} [[Акатегориа:Нанҳәамза 30 рзы ииз]] [[Акатегориа:1958 шықәсазы ииз]] [[Акатегориа:Абҵарамза 7 рзы иԥсыз]] [[Акатегориа:2006 шықәсазы иԥсыз]] [[Акатегориа:Урыстәылатәи ажурналистцәа]] [[Акатегориа:Аполитикатә шьрақәа ирықәшәаз Урыстәылатәи ажурналистцәа]] [[Акатегориа:Мазепаа]] [[Акатегориа:Москватәи аҳәынҭқарратә университет аушьҭымҭацәа]] [[Акатегориа:Урыстәыла ишьыз ауаа]] [[Акатегориа:Аибашьра иаҿагыло Урыстәылатәи активистцәа]] [[Акатегориа:Урыстәылатәи адиссидентцәа]] [[Акатегориа:Урыстәылатәи апацифистцәа]] [[Акатегориа:Украинатәи ахылҵшьҭра змоу аурысцәа]] [[Акатегориа:Урыстәылатәи активистцәа]] [[Акатегориа:Урыстәылатәи аибашьра акорреспондентцәа]] [[Акатегориа:Урыстәылатәи ауаҩы изинқәа рыхьчаразы активистцәа]] [[Акатегориа:Новая газета]] 65k7pwa6iu95tdeoymvcygx1kay12va Акатегориа:Европа инхо ауаа аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла 14 37786 173212 138717 2026-09-03T14:29:48Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Европатәи атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Европа иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173212 wikitext text/x-wiki {{Commonscat|People by university or college in Europe}} {{аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа ирыдҳәалоу ayaa аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа инхо ауаа аҵараиурҭақәа рыла| академиақәа]] [[Акатегориа:Европа иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа|*]] r2f8fv7vdr01wwq3nulca0ni5hgz60y Акатегориа:Европа иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа 14 37809 173213 170916 2026-09-03T14:30:02Z Fraxinus.cs 8381 Fraxinus.cs переименовал страницу [[Акатегориа:Европатәи атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] в [[Акатегориа:Европа иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] без оставления перенаправления 170916 wikitext text/x-wiki {{Commonscat|Higher education institutions in Europe}} [[Акатегориа:Европатәи атәылақәа рҿы иҟоу академиатә усбарҭақәа|аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Европатәи атәылақәа рҿы иҟоу аҭҵаара| ]] [[Акатегориа:Европатәи атәылақәа рҿы иҟоу аҭҵаарадырратә еиҿкаарақәа|аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа аконтинентқәа рыла]] 5r0q770rlipyyd229zt8a3ems8ed4jy Акатегориа:Аԥсны инхо ауаа аҵараиурҭақәа рыла 14 37830 173215 161821 2026-09-03T14:34:15Z Fraxinus.cs 8381 173215 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Ауаа {{Title country}} иҟоу аиҿкаарақәа рыла| ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу аҵара|.персонал]] [[Акатегориа:{{Country2continent|{{Title country}}}} инхо ауаа аҵараиурҭақәа рыла|{{Title country}}]] [[Акатегориа:{{Country2continent|{{Title country}}|2nd=yes}} инхо ауаа аҵараиурҭақәа рыла|{{Title country}}]] [[Акатегориа:Ауаа аҵараиурҭақәа рылеи атәылақәа рылеи|{{Title country}}]] bz6xnl9x8ckitqhf3ypznasgj60cu7j Акатегориа:Амузеиқәа Европатәи атәылақәа рыла 14 38273 173202 148997 2026-09-03T14:21:23Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи Европатәи атәылақәа рыла]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173202 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Европатәи амузеиқәа| тәылақәа]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла| музеиқәа]] [[Акатегориа:Акультуратә еиҿкаарақәа Европатәи атәылақәа рыла| музеиқәа]] [[Акатегориа:Европа аблахкыгарҭақәа атәылақәа рыла| музеиқәа]] pph9w0u5ihpyd7hzf9p7kixaldorz0i Акатегориа:Амузеиқәа Азиатәи атәылақәа рыла 14 38277 173188 148987 2026-09-03T14:18:47Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи Азиатәи атәылақәа рыла]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173188 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Азиатәи амузеиқәа| тәылақәа]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла| музеиқәа]] [[Акатегориа:Акультуратә еиҿкаарақәа Азиатәи атәылақәа рыла| музеиқәа]] [[Акатегориа:Азиа аблахкыгарҭақәа атәылақәа рыла| музеиқәа]] plrsing5fmy66cknpl7rm5ckza6bahn Акатегориа:Аперсонал Еиду Америкатә Аштатқәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла 14 38965 173218 160376 2026-09-03T14:36:53Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Аперсонал Еиду Америкатә Аштатқәа рҿы иҟоу аҵараиурҭақәа рыла]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Аперсонал Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы иҟоу аҵараиурҭақәа рыла]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173218 wikitext text/x-wiki {{Commonscat|People associated with universities and colleges in the United States}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:Аперсонал Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы иҟоу аҵараиурҭақәа рыла| аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Аперсонал аҩада-америкатәи атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла|Еиду Америкатә Аштатқәа]] [[Акатегориа:Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа|.персонал]] ba9kx1k1d6vrp6mxans2w5y8l6afu93 Акатегориа:Аперсонал Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы иҟоу аҵараиурҭақәа рыла 14 38966 173216 138710 2026-09-03T14:36:15Z Fraxinus.cs 8381 173216 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:персонал Еиду Америкатә Аштатқәа рҿы иҟоу аҵараиурҭақәа рыла}} [[Акатегориа:Ауаа {{Title country}} рҿы иҟоу аиҿкаарақәа рыла| ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:{{Title country}} рҿы иҟоу аҵара|.персонал]] [[Акатегориа:{{Country2continent|{{Title country}}}} инхо ауаа аҵараиурҭақәа рыла‎|{{Title country}}]] [[Акатегориа:Ауаа аҵараиурҭақәа рылеи атәылақәа рылеи|{{Title country}}]] 1f0z8ryb6mzycnuxsy1o6334vy0gzrr 173217 173216 2026-09-03T14:36:35Z Fraxinus.cs 8381 173217 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:персонал Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы иҟоу аҵараиурҭақәа рыла}} [[Акатегориа:Ауаа {{Title country}} рҿы иҟоу аиҿкаарақәа рыла| ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:{{Title country}} рҿы иҟоу аҵара|.персонал]] [[Акатегориа:{{Country2continent|{{Title country}}}} инхо ауаа аҵараиурҭақәа рыла‎|{{Title country}}]] [[Акатегориа:Ауаа аҵараиурҭақәа рылеи атәылақәа рылеи|{{Title country}}]] jgfo73w7spwblmni4y221v0xd96xlrj 173219 173217 2026-09-03T14:37:09Z Fraxinus.cs 8381 Fraxinus.cs переименовал страницу [[Акатегориа:Аперсонал Еиду Америкатә Аштатқәа рҿы иҟоу аҵараиурҭақәа рыла]] в [[Акатегориа:Аперсонал Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы иҟоу аҵараиурҭақәа рыла]] без оставления перенаправления 173217 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:персонал Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы иҟоу аҵараиурҭақәа рыла}} [[Акатегориа:Ауаа {{Title country}} рҿы иҟоу аиҿкаарақәа рыла| ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:{{Title country}} рҿы иҟоу аҵара|.персонал]] [[Акатегориа:{{Country2continent|{{Title country}}}} инхо ауаа аҵараиурҭақәа рыла‎|{{Title country}}]] [[Акатегориа:Ауаа аҵараиурҭақәа рылеи атәылақәа рылеи|{{Title country}}]] jgfo73w7spwblmni4y221v0xd96xlrj Акатегориа:Ауаа Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы иҟоу аиҿкаарақәа рыла 14 38967 173220 138673 2026-09-03T14:39:02Z Fraxinus.cs 8381 Fraxinus.cs переименовал страницу [[Акатегориа:Ауаа Еиду Америкатә Аштатқәа рҿы иҟоу аиҿкаарақәа рыла]] в [[Акатегориа:Ауаа Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы иҟоу аиҿкаарақәа рыла]] без оставления перенаправления 138673 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Америкауаа| Еиду]] [[Акатегориа:Ауаа атәылақәа рылеи аиҿкаарақәа рылеи|Еиду Америкатә Аштатқәа]] bwn9no9lxphqm95r82f6jw5d7qermke 173221 173220 2026-09-03T14:39:37Z Fraxinus.cs 8381 173221 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:уаа Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы иҟоу аиҿкаарақәа рыла}} [[Акатегориа:Америкауаа| {{Title country}}]] [[Акатегориа:Ауаа атәылақәа рылеи аиҿкаарақәа рылеи|{{Title country}}]] jqgds0uj2k2bng7npifmqbcvuad2fty Акатегориа:Аперсонал Испаниа иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла 14 38983 173176 161808 2026-09-03T14:11:05Z Fraxinus.cs 8381 173176 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{CatAutoTOC}} {{DEFAULTSORT:персонал Испаниаҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла}} [[Акатегориа:{{Title country}}тәи аиҳабыратә ҵараиурҭақәа‎|.персонал]] [[Акатегориа:Аперсонал {{lc: {{Country2continental|{{Title country}}}}}} атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла|Испаниа ]] [[Акатегориа:Аперсонал {{Title country}} иҟоу аҵараиурҭақәа рыла| аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] pl456y6ic72jmb52qzybbwo3vpzpz7c Акатегориа:Аперсонал Испаниа иҟоу аҵараиурҭақәа рыла 14 38985 173222 161810 2026-09-03T14:41:17Z Fraxinus.cs 8381 173222 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:персонал {{Title country}} иҟоу аҵараиурҭақәа рыла}} [[Акатегориа:Ауаа {{Title country}} иҟоу аиҿкаарақәа рыла| ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу аҵара|.персонал]] [[Акатегориа:{{Country2continent|{{Title country}}}} инхо ауаа аҵараиурҭақәа рыла|{{Title country}}]] [[Акатегориа:Ауаа аҵараиурҭақәа рылеи атәылақәа рылеи|{{Title country}}]] psyt6f2yvq5968ba6o7jsj9mwsl6aeh Акатегориа:Аперсонал европатәи атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла 14 38989 173177 138713 2026-09-03T14:11:23Z Fraxinus.cs 8381 Fraxinus.cs переименовал страницу [[Акатегориа:Аперсонал Европатәи атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла]] в [[Акатегориа:Аперсонал европатәи атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла]] без оставления перенаправления 138713 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:Европа инхо ауаа аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла‎| персонал]] [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа Европатәи атәылақәа рыла|+персонал]] 5qk1f8yoiy7fdz9h2hrpbk3m6frvlag 173178 173177 2026-09-03T14:11:45Z Fraxinus.cs 8381 173178 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{CatAutoTOC}} {{DEFAULTSORT:персонал европатәи атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла}} [[Акатегориа:Европа инхо ауаа аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла‎| персонал]] [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа Европатәи атәылақәа рыла|+персонал]] 7x2dsjwuco2u9qupgli34gy3wh0mf33 173208 173178 2026-09-03T14:25:13Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа Европатәи атәылақәа рыла]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа европатәи атәылақәа рыла]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173208 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{CatAutoTOC}} {{DEFAULTSORT:персонал европатәи атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла}} [[Акатегориа:Европа инхо ауаа аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла‎| персонал]] [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа европатәи атәылақәа рыла|+персонал]] 7mquhs73ppn7fy18kl87vej5uofnn4i Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа европатәи атәылақәа рыла 14 38991 173197 170949 2026-09-03T14:20:59Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи Европатәи атәылақәа рыла]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173197 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Европатәи атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа| тәылақәа]] [[Акатегориа:Аҵара европатәи атәылақәа рыла| Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла| Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа аконтинентқәа рылеи атәылақәа рылеи|Европа]] ejpa5pv8fd9y2stsqo7pv8ekga4t3h3 173209 173197 2026-09-03T14:25:34Z Fraxinus.cs 8381 Fraxinus.cs переименовал страницу [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа Европатәи атәылақәа рыла]] в [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа европатәи атәылақәа рыла]] без оставления перенаправления 173197 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Европатәи атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа| тәылақәа]] [[Акатегориа:Аҵара европатәи атәылақәа рыла| Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла| Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа аконтинентқәа рылеи атәылақәа рылеи|Европа]] ejpa5pv8fd9y2stsqo7pv8ekga4t3h3 173211 173209 2026-09-03T14:29:32Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Европатәи атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Европа иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173211 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Европа иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа| тәылақәа]] [[Акатегориа:Аҵара европатәи атәылақәа рыла| Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла| Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа аконтинентқәа рылеи атәылақәа рылеи|Европа]] cx3g0q5re7z4bumfmyqsyvzhn66xxm9 Акатегориа:Испаниа иҟоу ахыбрақәеи аргыламҭақәеи 14 39006 173204 153561 2026-09-03T14:21:47Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи Европатәи атәылақәа рыла]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173204 wikitext text/x-wiki {{Commonscat|Buildings in Spain}} {{Category see also|Испаниа архитектура аамҭақәа рылеи ма астиль алеи}} [[Акатегориа:Испаниа архитектура‎|хыбрақәеи аргыларақәеи]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи атәылақәа рыла]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла]] [[Акатегориа:Испаниа|хыбрақәеи аргыларақәеи]] 8gy48kt5infs73om44uuqkb527cvkif Ашаблон:(Dis)establishments in decade category header/core 10 39617 173119 167432 2026-09-03T12:53:13Z Fraxinus.cs 8381 Отменена версия [[Special:Diff/167432|167432]], сделанная [[Special:Contributions/Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[User talk:Fraxinus.cs|обсуждение]]) 173119 wikitext text/x-wiki <includeonly><!-- ##### Header text -->Ари акатегориа рызкуп аиҿкаарақәа, аҭыԥқәа, иара убас '''[[{{Decade link|{{{decade}}}}}]] раан''' иаԥыхыз егьырҭ аобиектқәа: <!-- -->{{#switch: {{{type}}}<!-- -->|ицәырҵит=Ацәырҵра, ашьақәгылара, ашьапы акра<!-- -->|иӡыз=Аҟәыҵра, аӡра, акылаӡра, абжьаӡра<!-- -->}}<!-- -->.<!-- ##### Navigation -->{{Navseasoncats}} {{Category see also if exists 2<!-- -->|{{{decade}}} раан {{Antonym of (dis)establish|{{{type}}}}}<!-- -->|{{Century name from decade or year|{{{decade}}}-тәи ашықәсқәа раан |dash}} {{Antonym of (dis)establish|{{{type}}}}}<!-- -->}}<!-- ##### Categories -->[[Акатегориа:{{{type}}} {{Century name from decade or year|{{#expr: {{Title year}} + 1}}}}зтәи аобиектқәа|{{{decade}}}]] {{#switch: {{{type}}}<!-- -->|ицәырҵит=[[Акатегориа:{{{decade}}}-тәи ашықәсқәа раан алагамҭақәа{{!}}{{{type}}}]] [[Акатегориа:Аобиектқәа рцәырҵра ажәашықәсақәа рыла|{{{decade}}}]] <!-- -->|иӡыз=[[Акатегориа:{{{decade}}}-тәи ашықәсқәа раан анҵәамҭақәа{{!}}{{{type}}}]] [[Акатегориа:Аобиектқәа рыӡра ажәашықәсақәа рыла|{{{decade}}}]] <!-- -->}} {{#ifexist: Акатегориа:{{{decade}}}-тәи ашықәсқәа раан ахҭысқәа<!-- -->|[[Акатегориа:{{{decade}}}-тәи ашықәсқәа раан ахҭысқәа{{!}}{{{type}}}]]<!-- -->|[[Акатегориа:{{{decade}}}-тәи ашықәсқәа{{!}}{{{type}}}]]<!-- -->}}<!-- --></includeonly><!-- --><noinclude><!-- -->{{Documentation|content=Ари [[Ашаблон:(Dis)establishments in decade category header]] асубшаблон ауп.}} [[Акатегориа:Иеиҿагылоу ахархәара ашаблонқәа:Ицәырҵит егьырҭ иӡыз ажәашықәсақәа рыла]] </noinclude> c4g9tucmpho5mogfpglhfzn7s20xo1s Акатегориа:Агәырҿыхагатә ҭыԥқәа Европатәи атәылақәа рыла 14 44370 173199 148998 2026-09-03T14:21:12Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи Европатәи атәылақәа рыла]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173199 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:гәырҿыхагатә ҭыԥқәа Европатәи атәылақәа рыла}} [[Акатегориа:Европа иҟоу агәырҿыхагатә ҭыԥқәа| тәылақәа]] [[Акатегориа:Европатәи атәылақәа ргәырҿыхара| ҭыԥқәа]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла| гәырҿыхагатә ҭыԥқәа]] 7edroh8mmh4ja5kj9c3x14xcddq7dm5 Акатегориа:Италиа иҟоу ахыбрақәеи аргыламҭақәеи 14 44379 173205 149062 2026-09-03T14:21:57Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи Европатәи атәылақәа рыла]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173205 wikitext text/x-wiki {{commonscat|Structures in Italy}} {{Category see also|Италиа архитектура аамҭа ма астиль ала}} [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи атәылақәа рыла]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла]] [[Акатегориа:Италиа архитектура|хыбрақәеи аргыларақәеи]] [[Акатегориа:Италиа|хыбрақәеи аргыларақәеи]] dgvwik9lxjunbekw7wh0hzvzxp7uynm Акатегориа:Анхарҭатә хыбрақәа Азиатәи атәылақәа рыла 14 44396 173189 148988 2026-09-03T14:18:58Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи Азиатәи атәылақәа рыла]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173189 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:нхарҭатә хыбрақәа Азиатәи атәылақәа рыла}} [[Акатегориа:Азиа иҟоу анхарҭатә хыбрақәа| тәылақәа]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла| нхарҭатә хыбрақәа]] fnigxng4ndgp568c4sdmw42whszasr5 Акатегориа:Анхарҭатә хыбрақәа Европатәи атәылақәа рыла 14 44437 173203 148996 2026-09-03T14:21:37Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи Европатәи атәылақәа рыла]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173203 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:нхарҭатә хыбрақәа Европатәи атәылақәа рыла}} [[Акатегориа:Европа иҟоу анхарҭатә хыбрақәа| тәылақәа]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи европатәи атәылақәа рыла| нхарҭатә хыбрақәа]] 3bi4gsqf7lvm3s7zkarc3orc1e83a4p Ашаблон:Beginnings by decade 10 44835 173120 167431 2026-09-03T12:54:55Z Fraxinus.cs 8381 173120 wikitext text/x-wiki <includeonly> {{Category series navigation}} {{Category see also if exists|{{Title decade}}-тәи ашықәсқәа рзы анҵәамҭақәа}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title decade}}-тәи ашықәсқәа|/лагамҭақәа]] [[Акатегориа:Алагамҭақәа ажәашықәсақәа рыла]] [[Акатегориа:{{Ordinal|{{CENTURY|{{#expr: 5 + {{Title decade}}}}}}}} ашәышықәсазтәи алагамҭақәа|{{Title decade}}]] </includeonly> <noinclude> {{Documentation}} </noinclude> ml05rm4bepub8l14oyqn2jdxmv1ej9m Алахәыла ахцәажәара:Flamme-Bleue 3 45007 173262 172791 2026-09-03T23:44:12Z MediaWiki message delivery 7039 /* Reminder: Starter Kit virtual meeting */ новая тема 173262 wikitext text/x-wiki {{Асалам}}— [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 19:23, 13 ажьырныҳәамза 2025 (UTC) == Администратор иалхраҿы иҟашәҵаз адгылара азы ҭабуп == Иҭабуп ҳәа раҳҳәоит [[Алахәыла:Surprizi|Супризии]] [[Алахәыла:Danvintius Bookix|Данвинтиус Букикси]] иҳаҩсыз алхрақәа раан иҟарҵаз адгылара азы. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 13:36, 13 жәабранмза 2025 (UTC) : Prosim. --[[Алахәыла:Danvintius Bookix|Danvintius Bookix]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Danvintius Bookix|ахцәажәара]]) 14:50, 13 жәабранмза 2025 (UTC) == Ашаблонқәа == Здравствуйте, спасибо за ваши страницы о железнодорожных станциях. Я заметил, что вы пытаетесь создать шаблон. К сожалению, русский шаблон просто так не скопируешь. Можно только вдохновиться. Шаблон на абхазской Википедии необходимо создать полностью с нуля. Посмотрите, [[:Акатегориа:Ашаблонқәа:Акарточкақәа|как здесь делаются другие шаблоны]], посмотрите на их код, и научитесь. И, пожалуйста, переименуйте этот шаблон ([[Ашаблон:Аихамҩатә астанциа]]) в тот шаблон ([[Ашаблон:Акарточка аихамҩатә астанциа]]). Шаблоны информационных полей (Инфобох, акарточка) всегда следует называть следующим образом: ''Ашаблон:Акарточка что-нибудь'' - Спасибо за ваш вклад! [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 09:20, 27 цәыббрамза 2025 (UTC) : Здравствуйте. Да, спасибо. Заметил, что это не так просто, буду переделывать. --[[Алахәыла:Danvintius Bookix|Danvintius Bookix]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Danvintius Bookix|ахцәажәара]]) 09:25, 27 цәыббрамза 2025 (UTC) ::Я тоже допустил ошибку. "Аихамҩатә астанциа" неверно. Этот правильно "аихамҩатә станциа". После прилагательного в форме -тә приставка а- отбрасывается. Я извиняюсь. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 09:48, 27 цәыббрамза 2025 (UTC) ::: Да, вы правы. Я тоже забыл об этом. --[[Алахәыла:Danvintius Bookix|Danvintius Bookix]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Danvintius Bookix|ахцәажәара]]) 09:58, 27 цәыббрамза 2025 (UTC) ::::Если у вас есть вопросы о шаблонах или о чем-либо еще, задайте их мне здесь или на моей странице обсуждения. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 10:06, 27 цәыббрамза 2025 (UTC) == аобласт == Здравствуйте. Я переименую ваши статьи о российских регионах. На абхазском языке регион называется не «аобласт», правильно: «атәылаҿацә». Это же слово используется и для обозначения российских краёв. Таким образом, Ленинградтәи аобласть останется [[Ленинградтәи атәылаҿацә]]. С уважением, [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 21:48, 27 лаҵарамза 2026 (UTC) Здравствуйте. Смотрел в словаре, там было «аобласть» как одно из значений. Ну хорошо, пусть будет абхазское название «атәылаҿацә». --[[Алахәыла:Flamme-Bleue|Flamme-Bleue]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Flamme-Bleue|ахцәажәара]]) 09:09, 28 лаҵарамза 2026 (UTC) == Выборы администраторов == Здравствуйте. Сегодня начинаются выборы администраторов. Есть два кандидата, и мы с другим кандидатом хотим работать вместе на административных должностях. Я заметил вашу активность здесь в последнее время, поэтому хочу пригласить вас проголосовать здесь: [https://ab.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B0:Requests_for_adminship] Большое спасибо! [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 11:04, 1 нанҳәамза 2026 (UTC) : Здравствуйте. Проголосовал. --[[Алахәыла:Flamme-Bleue|Flamme-Bleue]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Flamme-Bleue|ахцәажәара]]) 12:36, 1 нанҳәамза 2026 (UTC) == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 21:17, 11 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 13:30, 28 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:44, 3 цәыббрамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> 5ot1yt52cas35vwcitjytd9vfg0ci9g 173268 173262 2026-09-04T00:15:56Z UOzurumba (WMF) 19399 /* Reminder: Starter Kit virtual meeting */ 173268 wikitext text/x-wiki {{Асалам}}— [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 19:23, 13 ажьырныҳәамза 2025 (UTC) == Администратор иалхраҿы иҟашәҵаз адгылара азы ҭабуп == Иҭабуп ҳәа раҳҳәоит [[Алахәыла:Surprizi|Супризии]] [[Алахәыла:Danvintius Bookix|Данвинтиус Букикси]] иҳаҩсыз алхрақәа раан иҟарҵаз адгылара азы. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 13:36, 13 жәабранмза 2025 (UTC) : Prosim. --[[Алахәыла:Danvintius Bookix|Danvintius Bookix]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Danvintius Bookix|ахцәажәара]]) 14:50, 13 жәабранмза 2025 (UTC) == Ашаблонқәа == Здравствуйте, спасибо за ваши страницы о железнодорожных станциях. Я заметил, что вы пытаетесь создать шаблон. К сожалению, русский шаблон просто так не скопируешь. Можно только вдохновиться. Шаблон на абхазской Википедии необходимо создать полностью с нуля. Посмотрите, [[:Акатегориа:Ашаблонқәа:Акарточкақәа|как здесь делаются другие шаблоны]], посмотрите на их код, и научитесь. И, пожалуйста, переименуйте этот шаблон ([[Ашаблон:Аихамҩатә астанциа]]) в тот шаблон ([[Ашаблон:Акарточка аихамҩатә астанциа]]). Шаблоны информационных полей (Инфобох, акарточка) всегда следует называть следующим образом: ''Ашаблон:Акарточка что-нибудь'' - Спасибо за ваш вклад! [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 09:20, 27 цәыббрамза 2025 (UTC) : Здравствуйте. Да, спасибо. Заметил, что это не так просто, буду переделывать. --[[Алахәыла:Danvintius Bookix|Danvintius Bookix]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Danvintius Bookix|ахцәажәара]]) 09:25, 27 цәыббрамза 2025 (UTC) ::Я тоже допустил ошибку. "Аихамҩатә астанциа" неверно. Этот правильно "аихамҩатә станциа". После прилагательного в форме -тә приставка а- отбрасывается. Я извиняюсь. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 09:48, 27 цәыббрамза 2025 (UTC) ::: Да, вы правы. Я тоже забыл об этом. --[[Алахәыла:Danvintius Bookix|Danvintius Bookix]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Danvintius Bookix|ахцәажәара]]) 09:58, 27 цәыббрамза 2025 (UTC) ::::Если у вас есть вопросы о шаблонах или о чем-либо еще, задайте их мне здесь или на моей странице обсуждения. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 10:06, 27 цәыббрамза 2025 (UTC) == аобласт == Здравствуйте. Я переименую ваши статьи о российских регионах. На абхазском языке регион называется не «аобласт», правильно: «атәылаҿацә». Это же слово используется и для обозначения российских краёв. Таким образом, Ленинградтәи аобласть останется [[Ленинградтәи атәылаҿацә]]. С уважением, [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 21:48, 27 лаҵарамза 2026 (UTC) Здравствуйте. Смотрел в словаре, там было «аобласть» как одно из значений. Ну хорошо, пусть будет абхазское название «атәылаҿацә». --[[Алахәыла:Flamme-Bleue|Flamme-Bleue]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Flamme-Bleue|ахцәажәара]]) 09:09, 28 лаҵарамза 2026 (UTC) == Выборы администраторов == Здравствуйте. Сегодня начинаются выборы администраторов. Есть два кандидата, и мы с другим кандидатом хотим работать вместе на административных должностях. Я заметил вашу активность здесь в последнее время, поэтому хочу пригласить вас проголосовать здесь: [https://ab.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%B0:Requests_for_adminship] Большое спасибо! [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 11:04, 1 нанҳәамза 2026 (UTC) : Здравствуйте. Проголосовал. --[[Алахәыла:Flamme-Bleue|Flamme-Bleue]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Flamme-Bleue|ахцәажәара]]) 12:36, 1 нанҳәамза 2026 (UTC) == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 21:17, 11 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 13:30, 28 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1788584400 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:44, 3 цәыббрамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> 0n581bire5l2py91on9uqf7gwupwcg9 Акатегориа:Европа 1770-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 45267 173151 167972 2026-09-03T13:11:30Z Fraxinus.cs 8381 173151 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Ашаблон:Years of century category header/core 10 45305 173118 161882 2026-09-03T12:48:48Z Fraxinus.cs 8381 173118 wikitext text/x-wiki <includeonly> {{Category explanation|'''[[{{#if:{{{bc|}}}|Ҳ. ҟ.&nbsp;}}{{Ordinal|{{{century}}}}} ашәышықәса]]''' ашықәсқәа рзы ауп.}} {{Category series navigation}} [[Акатегориа:Ашықәсқәа|{{#if: {{{bc|}}}<!-- -->|-{{#expr: 10000 - {{{century}}}}}<!-- -->|{{{century}}}<!-- -->}}]]<!-- -->[[Акатегориа:{{#if:{{{bc|}}}|Ҳ. ҟ.&nbsp;}}{{Ordinal|{{{century}}}}} ашәышықәса|шықәсақәа]]<!-- --></includeonly><!-- --><noinclude><!-- -->{{Documentation|content=Ари [[Ашаблон:Years of century category header]] асубшаблон ауп.}} </noinclude> f6r0buzscb7436x1v1fhaq89qrmvdaf Акатегориа:Агәырҿыхагатә ҭыԥқәа Азиатәи атәылақәа рыла 14 46617 173187 153552 2026-09-03T14:18:34Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи Азиатәи атәылақәа рыла]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173187 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:гәырҿыхагатә ҭыԥқәа Азиатәи атәылақәа рыла}} [[Акатегориа:Азиа иҟоу агәырҿыхагатә ҭыԥқәа| тәылақәа]] [[Акатегориа:Азиатәи атәылақәа ргәырҿыхара| ҭыԥқәа]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла| гәырҿыхагатә ҭыԥқәа]] m6k1xi3f5dtrh4gv2t4fto5eksgafi8 Акатегориа:Европа 1820-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 48243 173155 167970 2026-09-03T13:12:06Z Fraxinus.cs 8381 173155 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Азиа 1820-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 48245 173157 167986 2026-09-03T13:12:38Z Fraxinus.cs 8381 173157 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Asia in the {{Title year}}s}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title decade}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Азиа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Азиа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] l3gbuvg1nxoxjm49uyx41ki37yw29ap Ашаблон:Orgestcatdecade/core 10 48295 173122 168559 2026-09-03T12:55:59Z Fraxinus.cs 8381 173122 wikitext text/x-wiki <!-- ; Diagnostics * action = [{{{action}}}] * decade = [{{{decade}}}] ---- --><includeonly> {{Category explanation|[[{{Decade link|{{{decade}}}}}]] раан''' {{{action}}} '''[[аиҿкаара]]қәа''' рзы ауп.}}<!-- ## Navigation -->{{Category series navigation}}<!-- ## See also link: to the decade cat if it exists, otherwise to the century category -->{{Category see also if exists 2<!-- -->|{{{decade}}}-тәи ашықәсқәа раан <!-- -->{{#switch: {{{action}}}<!-- -->|иаԥҵаз=иаԥыхыз<!-- -->|иаԥыхыз=иаԥҵаз<!-- -->}}<!-- 1940-тәи ашықәсқәа раан иаԥҵаз аиҿкаарақәа --> аиҿкаарақәа<!-- -->|Organizations <!-- -->{{#switch: {{{action}}}<!-- -->|иаԥҵаз=иаԥыхыз<!-- -->|иаԥыхыз=иаԥҵаз<!-- -->}}<!-- --> in the {{Century name from decade or year|{{{decade}}}s}}<!-- -->}}<!-- ## Parent categories --> [[Акатегориа:{{Century name from decade or year|{{{decade}}}}}зы {{{action}}} аиҿкаарақәа]] [[Акатегориа:Аиҿкаарақәа {{#switch: {{{action}}}|иаԥҵаз=рцәырҵра|иаԥыхыз=рыӡра}} ажәашықәсақәа рыла|{{{decade}}}]] [[Акатегориа:{{{decade}}}-тәи ашықәсқәа раан {{#switch: {{{action}}}|иаԥҵаз=ицәырҵит|иаԥыхыз=иӡыз}}|Аиҿкаарақәа]]<!-- --></includeonly><!-- --><noinclude><!-- -->{{Documentation|content=Ари [[Ашаблон:{{ROOTPAGENAME}}]] аҵаҟатәи ашаблон ауп}}<!-- --></noinclude><!-- 4whamzl4luzq821tzksmmd3ibwz114u Акатегориа:Европа 1940-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 48331 173137 167965 2026-09-03T13:08:28Z Fraxinus.cs 8381 173137 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Ашаблон:Decade in US state category/core 10 48513 173128 167433 2026-09-03T13:05:18Z Fraxinus.cs 8381 173128 wikitext text/x-wiki <includeonly><!-- --> {{Category explanation|ҷыдала Еиду Америкатәи Аштатқәа '''[[{{#ifeq: {{Str rightc|{{{state}}}|9}}|аштат аҿы|{{Str crop|{{{state}}}|4}}|{{{state}}}}}|{{PAGENAMEBASE|{{#ifeq: {{Str rightc|{{{state}}}|9}}|аштат аҿы|{{Str crop|{{{state}}}|4}}|{{{state}}}}}}}]]''' аҿы '''[[{{Decade link|{{Title decade}}}}]]''' ирызку атемақәа рзы ауп.}} {{Category series navigation}} [[Акатегориа:{{{decade}}} раан Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы иҟалаз ахҭысқәа аштатқәа рылеи аҵакырадгьылқәа рылеи|{{{state}}}]] [[Акатегориа:{{resolve category redirect|{{#ifeq: {{Str rightc|{{{state}}}|9}}|аштат аҿы|{{Str crop|{{{state}}}|4}}|{{{state}}}}} аҭоурых ажәашықәсақәа рыла}}|{{{decade}}}]] [[Акатегориа:{{resolve category redirect|{{#ifeq: {{Str rightc|{{{state}}}|9}}|аштат аҿы|{{Str crop|{{{state}}}|4}}|{{{state}}}}} {{Century name from decade or year|{{{decade}}}}}зтәи аҭоурых}}|{{{decade}}}]] {{#ifeq: {{{state}}} | Ҳаваии | [[Акатегориа:Океаниа {{{decade}}}-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых {{!}}Ҳаваии]] }}</includeonly><noinclude> {{Documentation|Ашаблон:Decade in US state category/doc}} </noinclude> 4pzfln3c0a925ufyzfum9l4sdnb4d57 Акатегориа:Европа 1910-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 49261 173140 167968 2026-09-03T13:08:51Z Fraxinus.cs 8381 173140 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Азиа 1910-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 49263 173150 167985 2026-09-03T13:11:09Z Fraxinus.cs 8381 173150 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Asia in the {{Title year}}s}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title decade}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Азиа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Азиа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] l3gbuvg1nxoxjm49uyx41ki37yw29ap Акатегориа:Европа 1920-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 49265 173139 167967 2026-09-03T13:08:43Z Fraxinus.cs 8381 173139 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Азиа 1920-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 49267 173149 167984 2026-09-03T13:10:53Z Fraxinus.cs 8381 173149 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Asia in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Азиа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Азиа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] t9a553eqpi80fs7ptqcjw6pyffa0568 Алахәыла ахцәажәара:Nart17 3 49933 173264 173025 2026-09-03T23:44:12Z MediaWiki message delivery 7039 /* Reminder: Starter Kit virtual meeting */ новая тема 173264 wikitext text/x-wiki {{Асалам}}— [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 06:12, 5 жәабранмза 2026 (UTC) == Аусура == https://ab.wikipedia.org/wiki/Алахәыла:Nart17/Аусура == Шаблоны и модули == Здравствуйте. Спасибо за создание и использование шаблонов и модулей. Отличная работа! Было бы лучше создать документацию для обоих. Нажмите на /doc и создайте что-нибудь. Вы также можете вдохновиться русской Википедией. Не забудьте про категории в самом низу. С уважением, [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 18:05, 20 мшаԥымза 2026 (UTC) :Спасибо! Работы впереди ещё много. У нас небольшая команда, которая пока только растёт, поэтому сейчас главный приоритет — сделать статьи полноценными и наладить работу нужных шаблонов. Что касается фоновой документации, например в разделе /doc, — до неё доберёмся со временем. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 18:22, 20 мшаԥымза 2026 (UTC) == Наполеон == Иудысныҳәалоит! Wow, what a splendid job! Иҭабуп даараӡа. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 21:17, 31 лаҵарамза 2026 (UTC) :Иҭабуп Лукас, Гәыԥлатәи усуп. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 21:19, 31 лаҵарамза 2026 (UTC) == Абиологиатә классификациа == Hi. Could you, please, update [[Ашаблон:Абиологиатә классификациа|this template]] according to [http://apsnyteka.org/file/Kvitsiniya_Biologiya_2012_abkh.pdf this book]? This template really should be entirely in Abkhaz language. Good job so far! You can also see [[Ашаблон:Taxobox|this template]] I did some years ago. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 16:42, 5 рашәарамза 2026 (UTC) :Hi, thanks. Yeah I have it on my to-do list. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 17:10, 5 рашәарамза 2026 (UTC) == Sandboxes == Hello, Nart. I would like to delete the sandboxes you and others from your party made for your translations. Only the completed ones like Napoleon. Basically they are now duplicate texts and they leave some residues behind which cause problems I encountered as an admin. May I? [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 16:58, 9 рашәарамза 2026 (UTC) :Hello Lucas, :Of course, If I knew how to get rid of them, I would have! :You can delete all of them except: [[Алахәыла:Nart17/Адгьыл]] [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 17:36, 9 рашәарамза 2026 (UTC) ::Superb! You can't delete them yourself, but you can mark them for me by adding the template <nowiki>{{delete}} to the beginning of the page.</nowiki> [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 17:53, 9 рашәарамза 2026 (UTC) :::{{y}} Done. I left only theese: [[Алахәыла:Nart17/Адгьыл]]; [[Алахәыла:Nart17/Аҟазара]]; and [[Алахәыла:Nart17/Аслан-беи (clean-test)]]. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 18:01, 9 рашәарамза 2026 (UTC) :::Okay, thanks for letting me know! [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 20:19, 9 рашәарамза 2026 (UTC) == Ашаблон:Планета == Please, do not create Infobox (акарточка) templates like that, copying everything from ru wiki. The basis for such a template is: [[Ашаблон:Акарточка]], which is quite a lot different than their counterparts on other wikipedias. Instead, use f.e. this as the source inspiration: [[Ашаблон:Акарточка Аҳәынҭқарра]]. Thank you. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 17:04, 10 рашәарамза 2026 (UTC) :OKay [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 17:08, 10 рашәарамза 2026 (UTC) ::Good. I deleted the teplate. Now, just create a new template in this form: Ашаблон:Акарточка апланета . And the basic infrastructure is within the Акарточка Аҳәынҭқарра. Now, you only need to adapt it for planets, according to what is in the russian version, but this time you will use the abkhaz wikipedia codes from the start. ;-) [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 17:15, 10 рашәарамза 2026 (UTC) :::I gotch ya :) [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 17:20, 10 рашәарамза 2026 (UTC) ::::I see you are very eager to do the real job here, as well as being very active. Maybe you might want to become the next admin. My current tenure ends on August 15. This would enable you much more freedom to do your job. Would you like to become one? [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 17:32, 10 рашәарамза 2026 (UTC) :::::Yes, indeed that would give my team more freedom. Is there any steps I should follow? [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 17:55, 10 рашәарамза 2026 (UTC) ::::::For now, just work.... and "LEARN". Ask if something is not clear to you. ::::::And also help me with some small things. Like, from time to time, you may visit [[Цастәи:АрҽеираҾыцқәа|Арҽеира Ҿыцқәа]]. There you can see all the changes made by you and by the other by users. However, some of them are vandals, spammers and some people with destructive intents. If you see anything like that, just notify me. Patroling is a very important admin's job and you would need to get these habits before you become one. If anybody do the mess, you may help me with reverting their edits in the section "аҭоурых" in said page just by clicking few buttons there. If they spam new pages with nonsense and obvious spam, just add that delete template if I am not fast enough. ;-) That way you'll get some experience which is necessary. ::::::Also, you may want to get to know professor Tamila Arshba. She's a teacher at the Sukhum State University. One or two years ago she had led another group of dedicated wikipedians and she provided me a lot of help with my categorization project. But sadly, they haven't been contributing anymore as the entire group had been forced to focus on their own personal and financial issues... But I am sure she would provide you a different kind of insight I can't, she definitely is hard-working woman. Should you go and visit her, let me know, I will notify her so she would expect your visit. If you make such a friendship, perhaps you may succeed where I have no chance... to coax students to start their own work on Abkhaz Wikipedia. I can't do that myself. I was in Abkhazia just once, 9 years ago for 5 days. Now it is very difficult to enter your country. Very difficult to get to Russia, to get to Abkhazia from Georgia is utterly outta question. The communications are down, planes haven't flown to Russia from the Czech republic for years. Furthermore, I would need to keep such a trip a secret due to widespread antirussian propaganda and politics in my country and a national/international antirussian mania. And there are other risks... mainly security. Just like recently in Tuapse, those Ukrainian drone attacks on rafineries. Moreover, the Russians could view me as a sort of a spy and not let me cross the borders at all, or worse. :-( ::::::Maybe, later I will introduce you to a previous admin, Surprizi. He lives in Қарҭ and visited Аԥсны in the past as well, but he can't now (they probably wouldn't let him in, and also he has not enough money for such a trip right now). But he speaks quite well your language and has lots of experience too. ::::::Anyway, I hope you will grow up to be more than a decent admin soon. In the summer I will tell you what to do. There is a procedure for that you must follow. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 18:59, 10 рашәарамза 2026 (UTC) :::::::I appreciate your message, Lucas — it felt warm and heartfelt. :::::::Regarding the first part, I'll definitely need your guidance, and I'll help you as much as I can. I noticed the spamming in the edit history of some articles. I'm thinking of putting together a dedicated team for the Abkhazian Wikipedia and using admin privileges to fully protect certain articles — like Napoleon — the way the Russian Wikipedia does. That's one way to fight vandalism. :::::::I know Tamila; we worked together for years at one point. I was actually supposed to be on the project you mentioned, but I decided to leave because of some disagreements with her. I like and respect her, and I think she likes me too — we just couldn't work things out. I could try to bring her back into this project, though I doubt she'd agree. :::::::I'm actually Circassian, not Abkhazian. I lived in Abkhazia for several years and only recently returned to Jordan. My family is from the 1864 post-war diaspora, so I also understand the tensions along the borders — not a pleasant experience. :::::::If Surprizi can find me someone willing to volunteer to translate a small dataset into Mingrelian for Google, that would be great — there might then be a real chance of adding it to Google Translate. Either way, I'm happy with friendship :) [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 21:46, 10 рашәарамза 2026 (UTC) == Ашаблонқәа == Hello. Please, when creating new templates, you must leave behind a documentation. Simply by adding <nowiki><noinclude>{{doc}}</noinclude></nowiki> to the bottom of the template code. And of course, proceed with creating such a documentation for that template. It now seems like you started to omit "<nowiki>{{doc}}</nowiki>" and to leave the empty linking <nowiki><noinclude></noinclude></nowiki> behind. Such little overlooks might end up biting you later. I know that from my own experience. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 13:13, 11 рашәарамза 2026 (UTC) :Okay, duly noted. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 16:15, 11 рашәарамза 2026 (UTC) ::Good. Now, let's look into 3 things: ::1) [[Ашаблон:ВС]]. This template is already there, called [[Ашаблон:Авторитет змоу адыррақәа]]. ВС using the external links module seems to me like an obsolete solution. Earlier, I adapted "authority control" from cs and en wikipedia to the Abkhaz and it functions quite well ever since, needing only some updates in a relevant module from time to time. But ВС has something Авторитет змоу адыррақәа does not. Shall we try to merge these to into one? ::2) Abkhaz words mostly begin with А-. It makes life difficult when searching through categories. As a solution, we have the template <nowiki>{{DEFAULTSORT:}}</nowiki>. For example, you will want the page [[Афольклор]] to be sorted not according to А, but according to Ф. To make it so, you need to add <nowiki>{{DEFAULTSORT:фольклор}}</nowiki> to the bottom of the page. It can be placed anywhere, but the preference is placing defaultsort above the categories links. But be aware, that most words starting with Аи- (like Аиҭаира, Аибашьра, Аимадара etc...) must be sorted according to А. The only exceptions to this rule are the loanwords like аинформациа which should be sorted according to И; and words in which you do not omit А if you add some grammar forms like mine, your, our etc., for example Аруаа -> Ҳаруаа. The sorting must remain according to А and you do not need Defaultsort in these cases. ::3) Categories. As a rule, every page on wikipedia must be sorted in at least one category: <nowiki>[[Акатегориа:]]</nowiki>. If such a category does not exist yet, you must create it. This is where the sorting from point 2 applies. There are lots of kinds of categories, as you may have noticed in your pages when I added them. I usually make them according to the english wikipedia, but also sometimes according to the russian. But I prefer the english as it is more refined and comlete. You just add them by quick peek to those foreign wikipedias, clicking on these categories there and to see, whether such a category already exists there on Abkhaz wikipedia. Most of categories here have been made by me and as I am not a fluent user of the language, I know there may be mistakes, either grammatical or poor wording. Let me know if you find something odd/wrong. ;-) [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 14:13, 13 рашәарамза 2026 (UTC) :::I will study these points, and get back to you. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 12:26, 14 рашәарамза 2026 (UTC) :::Hi Lucas, Let me know what you think, if all good, I will move with implementation. :::Three forward-only workstreams: :::'''1 · Authority control — merge into the ВС engine''' :::Two parallel systems exist: our deployed {{Авторитет змоу адыррақәа}} (133 properties, Abkhaz-localized, in 500 articles) and the idle {{ВС}} (External-links engine, ~895 properties, 0 articles). :::- Keep our template name, swap its engine to invoke:External links → all 500 articles switch automatically, zero article edits. :::- Measured caveat: ВС is not a superset — it covers only 57 of our 133 properties. The other 76 must be ported into Амодуль:External links/data first, or those articles silently lose those identifiers. :::- Steps: build the named 76-property list → port them with Abkhaz labels → rewire template (keep Abkhaz box title) → check-render a sample of the 500 →  alias ВС → localize ВС's Russian labels incrementally. :::'''2 · DEFAULTSORT — root-form sorting from the dictionary, each new page gets DEFAULTSORT:<root>.''' :::'''3 · Every article properly categorized modeled on the English Wikipedia (Russian as backup) anything that looks grammatically off in existing categories gets flagged.''' [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 14:27, 15 рашәарамза 2026 (UTC) ::::Hello, Daniel. ::::1) Merging them might be tricky. As far as I remember, the External link module and its template never worked properly on ab wiki and I had to replace it with Авторитет змоу адыррақәа. External link module caused huuuuge leaks which caused failures in displaying of some bigger pages. I tested the ВС template on some pages without saving them and it still seems buggy right now. ::::2) I already thought of something like that but I dropped such an idea. There would be too many exceptions and dealing with them would be more time consuming than writing the <nowiki>{{DEFAULTSORT:something_without_А}}</nowiki> manually. ::::3) You can do that by creating a message on the discusion page of such category. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 22:20, 15 рашәарамза 2026 (UTC) :::::Regarding all the above points, thankfully we have AI agents who help in the heavy lifting, I just have to inject those tasks in the pipeline, so far with some fine tuning the AI is capable of getting things done, so we'll just have to wait and see. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 12:27, 16 рашәарамза 2026 (UTC) ::::::That explains one of my concerns. ::::::Look again on the pages you and your friends made. What that AI bot did (or whatever tool you use). There are lots of red-marked links to the pages yet to be made; click on those links and see what the language of the titles is for yourself. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 22:59, 16 рашәарамза 2026 (UTC) :::::::Yes, I'm aware of that. The red links are intentional — they mark pages that may be created in the future. The titles haven't been decided yet in Abkhazian, so we have a few options. We could decide on titles now for pages that may or may not ever be created, which is impractical and costly. We could remove the red links entirely, but then we'd lose the parallel links to the Russian articles. Or we could keep them to encourage the creation of those future pages, choosing each title at the time the page is actually made. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 19:20, 17 рашәарамза 2026 (UTC) :::::::I'd really appreciate it if we could keep the tone a bit more positive going forward — I think it'll help us get to a better result together. When the vibe feels off, it gets hard to make any real progress. Thanks so much! 😊 [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 20:37, 17 рашәарамза 2026 (UTC) ::::::::True. I apologize for being too sharp the last time. I wrote it upon my return from my job, quite tired, nervous from my new assignment and little in pain, but that does not excuse me. :-)) Good that you have plans for making those links right at a later time. ;-) [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 20:57, 17 рашәарамза 2026 (UTC) :::::::::Thanks for sharing Lucas. I hear you, I keep my sanity one day at a time 😅 :::::::::Come to think of it, maybe we should remove all the dead links for now. We can always inject them later, once we decide to take on the work of bringing those links to life. That said, one thing worries me: the articles will look sterile with so few links. We'll see. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 22:53, 17 рашәарамза 2026 (UTC) ::::::::::I think we can wait a bit until you come to a solution with the translation of those titles. The same idea as you have now was made by somebody else who was obstinately refusing to have the links red, non-existing. After he created a new page, he then proceeded with making such links in all the other pages anew. In my opinion, what he did was a waste of time, and also he did not understand the essence of Wikipedia. If someone sees a red link to a non-existing page, it may prompt him/her to write said page. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 23:33, 17 рашәарамза 2026 (UTC) == [[Ашаблон:Еидҳәалоу апроектқәа|Еидҳәалоу апроектқәа]] == Hello. This template is from Russian wikipedia; but it is used there to direct users to other on-topic wiki-projects like wiktionary, wikibooks, wikiquote. However, there is none of these with Abkhaz language and probably won't be in neither near future, nor in the more distant future. These Abkhaz language wiktionary, wikibooks, wikiquote existed in the past but were absolutely empty and the main admins on wikimedia decided to delete them completely. Could you remake this template in a way that it redirects the links to the Russian language version instead of non-existing Abkhaz? Or should I once I have a time? [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 10:00, 15 рашәарамза 2026 (UTC) :Hello Lucas, I was assuming the other projects will be revived in Abkhazian, but if this seems far fetched and it doesn't make sense to include this template in articles, then I'll just start omitting it out, this is the cheapest solution. We could just keep it as is for now, but not include in articles until further notice. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 11:02, 15 рашәарамза 2026 (UTC) ::Ok, ommiting the template is a good option too. ::In my opinion, to have these sister project in Abkhaz meaningfully would require hundreds of additional people participating. And now, it is just me, you and other two friends of yours, and some rare occurences who show up from time to time. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 11:13, 15 рашәарамза 2026 (UTC) == Bold == Hello. Please, the name at the beginning must be '''bold''' in 99,9999 % of all the pages. I corrected it [https://ab.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%B4%D0%B8%D0%BD&curid=4654&diff=169492&oldid=169491 here]. Also you should take into account the trickiness of etymology/other languages; such a section needs to be done with more care than just a translation from the Russian. Russian wikipedia has russian point of view etymology-wise, however, Abkhaz is not Russian. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 14:16, 14 ԥхынгәымза 2026 (UTC) :Hello Lucas, yes the beginning should always be bold. :Etymology, I'll pass the message to the translators. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 16:41, 14 ԥхынгәымза 2026 (UTC) == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 21:17, 11 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 13:30, 28 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:44, 3 цәыббрамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> lbogujgyu48qedsxkh1kyayp69fkaso 173269 173264 2026-09-04T00:16:23Z UOzurumba (WMF) 19399 /* Reminder: Starter Kit virtual meeting */ 173269 wikitext text/x-wiki {{Асалам}}— [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 06:12, 5 жәабранмза 2026 (UTC) == Аусура == https://ab.wikipedia.org/wiki/Алахәыла:Nart17/Аусура == Шаблоны и модули == Здравствуйте. Спасибо за создание и использование шаблонов и модулей. Отличная работа! Было бы лучше создать документацию для обоих. Нажмите на /doc и создайте что-нибудь. Вы также можете вдохновиться русской Википедией. Не забудьте про категории в самом низу. С уважением, [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 18:05, 20 мшаԥымза 2026 (UTC) :Спасибо! Работы впереди ещё много. У нас небольшая команда, которая пока только растёт, поэтому сейчас главный приоритет — сделать статьи полноценными и наладить работу нужных шаблонов. Что касается фоновой документации, например в разделе /doc, — до неё доберёмся со временем. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 18:22, 20 мшаԥымза 2026 (UTC) == Наполеон == Иудысныҳәалоит! Wow, what a splendid job! Иҭабуп даараӡа. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 21:17, 31 лаҵарамза 2026 (UTC) :Иҭабуп Лукас, Гәыԥлатәи усуп. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 21:19, 31 лаҵарамза 2026 (UTC) == Абиологиатә классификациа == Hi. Could you, please, update [[Ашаблон:Абиологиатә классификациа|this template]] according to [http://apsnyteka.org/file/Kvitsiniya_Biologiya_2012_abkh.pdf this book]? This template really should be entirely in Abkhaz language. Good job so far! You can also see [[Ашаблон:Taxobox|this template]] I did some years ago. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 16:42, 5 рашәарамза 2026 (UTC) :Hi, thanks. Yeah I have it on my to-do list. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 17:10, 5 рашәарамза 2026 (UTC) == Sandboxes == Hello, Nart. I would like to delete the sandboxes you and others from your party made for your translations. Only the completed ones like Napoleon. Basically they are now duplicate texts and they leave some residues behind which cause problems I encountered as an admin. May I? [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 16:58, 9 рашәарамза 2026 (UTC) :Hello Lucas, :Of course, If I knew how to get rid of them, I would have! :You can delete all of them except: [[Алахәыла:Nart17/Адгьыл]] [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 17:36, 9 рашәарамза 2026 (UTC) ::Superb! You can't delete them yourself, but you can mark them for me by adding the template <nowiki>{{delete}} to the beginning of the page.</nowiki> [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 17:53, 9 рашәарамза 2026 (UTC) :::{{y}} Done. I left only theese: [[Алахәыла:Nart17/Адгьыл]]; [[Алахәыла:Nart17/Аҟазара]]; and [[Алахәыла:Nart17/Аслан-беи (clean-test)]]. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 18:01, 9 рашәарамза 2026 (UTC) :::Okay, thanks for letting me know! [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 20:19, 9 рашәарамза 2026 (UTC) == Ашаблон:Планета == Please, do not create Infobox (акарточка) templates like that, copying everything from ru wiki. The basis for such a template is: [[Ашаблон:Акарточка]], which is quite a lot different than their counterparts on other wikipedias. Instead, use f.e. this as the source inspiration: [[Ашаблон:Акарточка Аҳәынҭқарра]]. Thank you. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 17:04, 10 рашәарамза 2026 (UTC) :OKay [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 17:08, 10 рашәарамза 2026 (UTC) ::Good. I deleted the teplate. Now, just create a new template in this form: Ашаблон:Акарточка апланета . And the basic infrastructure is within the Акарточка Аҳәынҭқарра. Now, you only need to adapt it for planets, according to what is in the russian version, but this time you will use the abkhaz wikipedia codes from the start. ;-) [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 17:15, 10 рашәарамза 2026 (UTC) :::I gotch ya :) [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 17:20, 10 рашәарамза 2026 (UTC) ::::I see you are very eager to do the real job here, as well as being very active. Maybe you might want to become the next admin. My current tenure ends on August 15. This would enable you much more freedom to do your job. Would you like to become one? [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 17:32, 10 рашәарамза 2026 (UTC) :::::Yes, indeed that would give my team more freedom. Is there any steps I should follow? [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 17:55, 10 рашәарамза 2026 (UTC) ::::::For now, just work.... and "LEARN". Ask if something is not clear to you. ::::::And also help me with some small things. Like, from time to time, you may visit [[Цастәи:АрҽеираҾыцқәа|Арҽеира Ҿыцқәа]]. There you can see all the changes made by you and by the other by users. However, some of them are vandals, spammers and some people with destructive intents. If you see anything like that, just notify me. Patroling is a very important admin's job and you would need to get these habits before you become one. If anybody do the mess, you may help me with reverting their edits in the section "аҭоурых" in said page just by clicking few buttons there. If they spam new pages with nonsense and obvious spam, just add that delete template if I am not fast enough. ;-) That way you'll get some experience which is necessary. ::::::Also, you may want to get to know professor Tamila Arshba. She's a teacher at the Sukhum State University. One or two years ago she had led another group of dedicated wikipedians and she provided me a lot of help with my categorization project. But sadly, they haven't been contributing anymore as the entire group had been forced to focus on their own personal and financial issues... But I am sure she would provide you a different kind of insight I can't, she definitely is hard-working woman. Should you go and visit her, let me know, I will notify her so she would expect your visit. If you make such a friendship, perhaps you may succeed where I have no chance... to coax students to start their own work on Abkhaz Wikipedia. I can't do that myself. I was in Abkhazia just once, 9 years ago for 5 days. Now it is very difficult to enter your country. Very difficult to get to Russia, to get to Abkhazia from Georgia is utterly outta question. The communications are down, planes haven't flown to Russia from the Czech republic for years. Furthermore, I would need to keep such a trip a secret due to widespread antirussian propaganda and politics in my country and a national/international antirussian mania. And there are other risks... mainly security. Just like recently in Tuapse, those Ukrainian drone attacks on rafineries. Moreover, the Russians could view me as a sort of a spy and not let me cross the borders at all, or worse. :-( ::::::Maybe, later I will introduce you to a previous admin, Surprizi. He lives in Қарҭ and visited Аԥсны in the past as well, but he can't now (they probably wouldn't let him in, and also he has not enough money for such a trip right now). But he speaks quite well your language and has lots of experience too. ::::::Anyway, I hope you will grow up to be more than a decent admin soon. In the summer I will tell you what to do. There is a procedure for that you must follow. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 18:59, 10 рашәарамза 2026 (UTC) :::::::I appreciate your message, Lucas — it felt warm and heartfelt. :::::::Regarding the first part, I'll definitely need your guidance, and I'll help you as much as I can. I noticed the spamming in the edit history of some articles. I'm thinking of putting together a dedicated team for the Abkhazian Wikipedia and using admin privileges to fully protect certain articles — like Napoleon — the way the Russian Wikipedia does. That's one way to fight vandalism. :::::::I know Tamila; we worked together for years at one point. I was actually supposed to be on the project you mentioned, but I decided to leave because of some disagreements with her. I like and respect her, and I think she likes me too — we just couldn't work things out. I could try to bring her back into this project, though I doubt she'd agree. :::::::I'm actually Circassian, not Abkhazian. I lived in Abkhazia for several years and only recently returned to Jordan. My family is from the 1864 post-war diaspora, so I also understand the tensions along the borders — not a pleasant experience. :::::::If Surprizi can find me someone willing to volunteer to translate a small dataset into Mingrelian for Google, that would be great — there might then be a real chance of adding it to Google Translate. Either way, I'm happy with friendship :) [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 21:46, 10 рашәарамза 2026 (UTC) == Ашаблонқәа == Hello. Please, when creating new templates, you must leave behind a documentation. Simply by adding <nowiki><noinclude>{{doc}}</noinclude></nowiki> to the bottom of the template code. And of course, proceed with creating such a documentation for that template. It now seems like you started to omit "<nowiki>{{doc}}</nowiki>" and to leave the empty linking <nowiki><noinclude></noinclude></nowiki> behind. Such little overlooks might end up biting you later. I know that from my own experience. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 13:13, 11 рашәарамза 2026 (UTC) :Okay, duly noted. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 16:15, 11 рашәарамза 2026 (UTC) ::Good. Now, let's look into 3 things: ::1) [[Ашаблон:ВС]]. This template is already there, called [[Ашаблон:Авторитет змоу адыррақәа]]. ВС using the external links module seems to me like an obsolete solution. Earlier, I adapted "authority control" from cs and en wikipedia to the Abkhaz and it functions quite well ever since, needing only some updates in a relevant module from time to time. But ВС has something Авторитет змоу адыррақәа does not. Shall we try to merge these to into one? ::2) Abkhaz words mostly begin with А-. It makes life difficult when searching through categories. As a solution, we have the template <nowiki>{{DEFAULTSORT:}}</nowiki>. For example, you will want the page [[Афольклор]] to be sorted not according to А, but according to Ф. To make it so, you need to add <nowiki>{{DEFAULTSORT:фольклор}}</nowiki> to the bottom of the page. It can be placed anywhere, but the preference is placing defaultsort above the categories links. But be aware, that most words starting with Аи- (like Аиҭаира, Аибашьра, Аимадара etc...) must be sorted according to А. The only exceptions to this rule are the loanwords like аинформациа which should be sorted according to И; and words in which you do not omit А if you add some grammar forms like mine, your, our etc., for example Аруаа -> Ҳаруаа. The sorting must remain according to А and you do not need Defaultsort in these cases. ::3) Categories. As a rule, every page on wikipedia must be sorted in at least one category: <nowiki>[[Акатегориа:]]</nowiki>. If such a category does not exist yet, you must create it. This is where the sorting from point 2 applies. There are lots of kinds of categories, as you may have noticed in your pages when I added them. I usually make them according to the english wikipedia, but also sometimes according to the russian. But I prefer the english as it is more refined and comlete. You just add them by quick peek to those foreign wikipedias, clicking on these categories there and to see, whether such a category already exists there on Abkhaz wikipedia. Most of categories here have been made by me and as I am not a fluent user of the language, I know there may be mistakes, either grammatical or poor wording. Let me know if you find something odd/wrong. ;-) [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 14:13, 13 рашәарамза 2026 (UTC) :::I will study these points, and get back to you. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 12:26, 14 рашәарамза 2026 (UTC) :::Hi Lucas, Let me know what you think, if all good, I will move with implementation. :::Three forward-only workstreams: :::'''1 · Authority control — merge into the ВС engine''' :::Two parallel systems exist: our deployed {{Авторитет змоу адыррақәа}} (133 properties, Abkhaz-localized, in 500 articles) and the idle {{ВС}} (External-links engine, ~895 properties, 0 articles). :::- Keep our template name, swap its engine to invoke:External links → all 500 articles switch automatically, zero article edits. :::- Measured caveat: ВС is not a superset — it covers only 57 of our 133 properties. The other 76 must be ported into Амодуль:External links/data first, or those articles silently lose those identifiers. :::- Steps: build the named 76-property list → port them with Abkhaz labels → rewire template (keep Abkhaz box title) → check-render a sample of the 500 →  alias ВС → localize ВС's Russian labels incrementally. :::'''2 · DEFAULTSORT — root-form sorting from the dictionary, each new page gets DEFAULTSORT:<root>.''' :::'''3 · Every article properly categorized modeled on the English Wikipedia (Russian as backup) anything that looks grammatically off in existing categories gets flagged.''' [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 14:27, 15 рашәарамза 2026 (UTC) ::::Hello, Daniel. ::::1) Merging them might be tricky. As far as I remember, the External link module and its template never worked properly on ab wiki and I had to replace it with Авторитет змоу адыррақәа. External link module caused huuuuge leaks which caused failures in displaying of some bigger pages. I tested the ВС template on some pages without saving them and it still seems buggy right now. ::::2) I already thought of something like that but I dropped such an idea. There would be too many exceptions and dealing with them would be more time consuming than writing the <nowiki>{{DEFAULTSORT:something_without_А}}</nowiki> manually. ::::3) You can do that by creating a message on the discusion page of such category. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 22:20, 15 рашәарамза 2026 (UTC) :::::Regarding all the above points, thankfully we have AI agents who help in the heavy lifting, I just have to inject those tasks in the pipeline, so far with some fine tuning the AI is capable of getting things done, so we'll just have to wait and see. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 12:27, 16 рашәарамза 2026 (UTC) ::::::That explains one of my concerns. ::::::Look again on the pages you and your friends made. What that AI bot did (or whatever tool you use). There are lots of red-marked links to the pages yet to be made; click on those links and see what the language of the titles is for yourself. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 22:59, 16 рашәарамза 2026 (UTC) :::::::Yes, I'm aware of that. The red links are intentional — they mark pages that may be created in the future. The titles haven't been decided yet in Abkhazian, so we have a few options. We could decide on titles now for pages that may or may not ever be created, which is impractical and costly. We could remove the red links entirely, but then we'd lose the parallel links to the Russian articles. Or we could keep them to encourage the creation of those future pages, choosing each title at the time the page is actually made. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 19:20, 17 рашәарамза 2026 (UTC) :::::::I'd really appreciate it if we could keep the tone a bit more positive going forward — I think it'll help us get to a better result together. When the vibe feels off, it gets hard to make any real progress. Thanks so much! 😊 [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 20:37, 17 рашәарамза 2026 (UTC) ::::::::True. I apologize for being too sharp the last time. I wrote it upon my return from my job, quite tired, nervous from my new assignment and little in pain, but that does not excuse me. :-)) Good that you have plans for making those links right at a later time. ;-) [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 20:57, 17 рашәарамза 2026 (UTC) :::::::::Thanks for sharing Lucas. I hear you, I keep my sanity one day at a time 😅 :::::::::Come to think of it, maybe we should remove all the dead links for now. We can always inject them later, once we decide to take on the work of bringing those links to life. That said, one thing worries me: the articles will look sterile with so few links. We'll see. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 22:53, 17 рашәарамза 2026 (UTC) ::::::::::I think we can wait a bit until you come to a solution with the translation of those titles. The same idea as you have now was made by somebody else who was obstinately refusing to have the links red, non-existing. After he created a new page, he then proceeded with making such links in all the other pages anew. In my opinion, what he did was a waste of time, and also he did not understand the essence of Wikipedia. If someone sees a red link to a non-existing page, it may prompt him/her to write said page. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 23:33, 17 рашәарамза 2026 (UTC) == [[Ашаблон:Еидҳәалоу апроектқәа|Еидҳәалоу апроектқәа]] == Hello. This template is from Russian wikipedia; but it is used there to direct users to other on-topic wiki-projects like wiktionary, wikibooks, wikiquote. However, there is none of these with Abkhaz language and probably won't be in neither near future, nor in the more distant future. These Abkhaz language wiktionary, wikibooks, wikiquote existed in the past but were absolutely empty and the main admins on wikimedia decided to delete them completely. Could you remake this template in a way that it redirects the links to the Russian language version instead of non-existing Abkhaz? Or should I once I have a time? [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 10:00, 15 рашәарамза 2026 (UTC) :Hello Lucas, I was assuming the other projects will be revived in Abkhazian, but if this seems far fetched and it doesn't make sense to include this template in articles, then I'll just start omitting it out, this is the cheapest solution. We could just keep it as is for now, but not include in articles until further notice. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 11:02, 15 рашәарамза 2026 (UTC) ::Ok, ommiting the template is a good option too. ::In my opinion, to have these sister project in Abkhaz meaningfully would require hundreds of additional people participating. And now, it is just me, you and other two friends of yours, and some rare occurences who show up from time to time. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 11:13, 15 рашәарамза 2026 (UTC) == Bold == Hello. Please, the name at the beginning must be '''bold''' in 99,9999 % of all the pages. I corrected it [https://ab.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%B4%D0%B8%D0%BD&curid=4654&diff=169492&oldid=169491 here]. Also you should take into account the trickiness of etymology/other languages; such a section needs to be done with more care than just a translation from the Russian. Russian wikipedia has russian point of view etymology-wise, however, Abkhaz is not Russian. [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 14:16, 14 ԥхынгәымза 2026 (UTC) :Hello Lucas, yes the beginning should always be bold. :Etymology, I'll pass the message to the translators. [[Алахәыла:Nart17|Nart17]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Nart17|ахцәажәара]]) 16:41, 14 ԥхынгәымза 2026 (UTC) == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 21:17, 11 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 13:30, 28 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1788584400 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:44, 3 цәыббрамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> ei7rs6m99n8sycr3ekh3zm7jawduxz8 Акатегориа:Европа 1860-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 50241 173156 167969 2026-09-03T13:12:16Z Fraxinus.cs 8381 173156 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Европа 1930-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 50423 173138 167966 2026-09-03T13:08:37Z Fraxinus.cs 8381 173138 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Европа 1950-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 50542 173136 167964 2026-09-03T13:08:19Z Fraxinus.cs 8381 173136 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Европа 1960-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 50543 173135 167962 2026-09-03T13:08:10Z Fraxinus.cs 8381 173135 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Европа 1700-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 51299 173154 167975 2026-09-03T13:11:53Z Fraxinus.cs 8381 173154 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Европа 1710-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 51300 173153 167974 2026-09-03T13:11:46Z Fraxinus.cs 8381 173153 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Европа 1720-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 51301 173152 167973 2026-09-03T13:11:39Z Fraxinus.cs 8381 173152 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Европа 1610-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 51358 173158 167976 2026-09-03T13:12:52Z Fraxinus.cs 8381 173158 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Европа 1800-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 51661 173159 167971 2026-09-03T13:13:04Z Fraxinus.cs 8381 173159 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Азиа 1950-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 52138 173146 167981 2026-09-03T13:10:29Z Fraxinus.cs 8381 173146 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Asia in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Азиа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Азиа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] t9a553eqpi80fs7ptqcjw6pyffa0568 Акатегориа:Азиа 1930-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 52366 173148 167983 2026-09-03T13:10:43Z Fraxinus.cs 8381 173148 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Asia in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Азиа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Азиа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] t9a553eqpi80fs7ptqcjw6pyffa0568 Акатегориа:Азиа 1940-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 52367 173147 167982 2026-09-03T13:10:35Z Fraxinus.cs 8381 173147 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Asia in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Азиа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Азиа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] t9a553eqpi80fs7ptqcjw6pyffa0568 Акатегориа:Азиа 1960-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 52911 173145 167980 2026-09-03T13:10:20Z Fraxinus.cs 8381 173145 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Asia in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Азиа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Азиа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] t9a553eqpi80fs7ptqcjw6pyffa0568 Акатегориа:Азиа 1980-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 53095 173144 167979 2026-09-03T13:10:07Z Fraxinus.cs 8381 173144 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Asia in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Азиа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Азиа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] t9a553eqpi80fs7ptqcjw6pyffa0568 Акатегориа:Европа 1980-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 53096 173134 167961 2026-09-03T13:08:00Z Fraxinus.cs 8381 173134 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Европа 1990-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 53111 173133 167960 2026-09-03T13:07:50Z Fraxinus.cs 8381 173133 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Азиа 1990-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 53113 173132 167978 2026-09-03T13:07:39Z Fraxinus.cs 8381 173132 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Asia in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Азиа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Азиа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] t9a553eqpi80fs7ptqcjw6pyffa0568 Акатегориа:1990-тәи ашықәсқәа раан Москва ақалақь иҟалаз ахҭысқәа 14 53172 173131 167434 2026-09-03T13:07:19Z Fraxinus.cs 8381 173131 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан европатәи ақалақьқәа рҭоурых|Москва]] [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан Урыстәыла иҟалаз ахҭысқәа|Москва]] [[Акатегориа:Москва ақалақь {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|*]] [[Акатегориа:Москва ақалақь аҭоурых ажәашықәсақәа рыла]] gs5wcrx5y3wc046zr6hb34dyjl7buqs Акатегориа:1990-тәи ашықәсқәа раан европатәи ақалақьқәа рҭоурых 14 53179 173130 167435 2026-09-03T13:07:08Z Fraxinus.cs 8381 173130 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} [[Акатегориа:{{Title decade}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа ақалақьқәа рыла|*европатәи]] [[Акатегориа:Европа {{Title decade}}-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых|*қалақьқәа]] [[Акатегориа:{{Century name from title decade}}зы европатәи ақалақьқәа рҭоурых]] [[Акатегориа:Европатәи ақалақьқәа рҭоурых ажәашықәсақәа рыла]] 0g47hrb0owhfzqlbkrwdjz3ro73s5oh Ашаблон:Decade by city category header 10 53182 173129 167436 2026-09-03T13:06:47Z Fraxinus.cs 8381 173129 wikitext text/x-wiki <includeonly><!-- # The first step is to check whether this is a category page -->{{Category other<!-- -->|<!-- ############### It is a category ############################### # So check that it matches the required format: "YYY0s by city" -->{{#ifeq: {{#invoke:String|match|s={{PAGENAME}}|pattern=^(%d?%d?%d?0)-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа ақалақьқәа рыла$|start=1|match=1|plain=false|nomatch=%%nomatch%%}}|%%nomatch%%<!-- -->|<!-- # Doesn't match -->{{Агха|Адаҟьа ахьӡ иашам.<br />[[Ашаблон:Decade by city category header]] ахархәара амоуп акатегориа адаҟьақәа рҿы мацара, зыхьӡ «YYY0-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа ақалақьқәа рыла» аформа змоу, YYY0s 4-цифрала жәашықәсоуп.}}<!-- -->[[Акатегориа:Errors reported by other category header templates]]<!-- -->|<!-- ############### We have a valid category ############################### #OUTDENT# ########################################################## #### BEGIN SECTION WHICH ACTUALLY BUILDS THE CATEGORY #### -->{{Category explanation|'''[[ақалақь]]қәа''' рыла {{Title decade}}-тәи ашықәсқәа рзы ауп.}} {{Category series navigation}} {{Category see also if exists|{{Title decade}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа атәылақәа рыла|{{Title decade}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла}} [[Акатегориа:{{Title decade}}-тәи ашықәсқәа|.қалақь]] [[Акатегориа:Ажәашықәсақәа ақалақьқәа рыла]] [[Акатегориа:{{Century name from title decade}}зтәи аҭоурых ақалақьқәа рыла|{{Title decade}}s]]<!-- #### END SECTION WHICH ACTUALLY BUILDS THE CATEGORY #### ########################################################## #RESTORE INDENT# -->}}<!-- -->|<!-- ############### Not a category ############################### -->{{Агха|Ари адаҟьа [[Wikipedia:Namespace|category namespace]] иаҵанакуам.<br />[[Ашаблон:Decade by city category header]] ахархәара амоуп акатегориа адаҟьақәа рҿы мацара, зыхьӡ «YYY0-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа ақалақьқәа рыла» аформа змоу, YYY0s 4-цифрала жәашықәсоуп.}}<!-- -->[[Акатегориа:Errors reported by other category header templates]]<!-- -->}}</includeonly><!-- -->{{Automatic category TOC}}<!-- --><noinclude><!-- -->{{Documentation}}<!-- Add categories and interwikis to the /doc subpage, please, not here! --></noinclude> b5v6ivdu5ksxy597zsh3nmr0uthfkvt Акатегориа:2000-тәи ашықәсқәа раан Ниу-Иорк ақалақь аҿы иҟалаз ахҭысқәа 14 53666 173143 167437 2026-09-03T13:09:54Z Fraxinus.cs 8381 173143 wikitext text/x-wiki {{Category series navigation}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан Еиду Америкатәи Аштатқәа рықалақьқәа рҿы иҟалаз ахҭысқәа|Ниу-Иорк]] [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан Ниу-Иорк аштат аҿы иҟалаз ахҭысқәа|Ниу-Иорк]] [[Акатегориа:Ниу-Иорк ақалақь {{Century name from title decade|{{title decade}}}}зтәи аҭоурых]] [[Акатегориа:Ниу-Иорк ақалақь аҭоурых ажәашықәсақәа рыла]] damyc0od3zrzyn5gsqq5ny1kal140bh Акатегориа:2000-тәи ашықәсқәа раан Еиду Америкатәи Аштатқәа рықалақьқәа рҿы иҟалаз ахҭысқәа 14 53668 173142 167438 2026-09-03T13:09:43Z Fraxinus.cs 8381 173142 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} [[Акатегориа:{{Title decade}}-тәи ашықәсқәа раан {{lc:{{Country2continental|{{Title country}}}}}} ақалақьқәа рҭоурых|{{Title country}}]] [[Акатегориа:{{Title decade}}-тәи ашықәсқәа раан {{Title country}} иҟалаз ахҭысқәа| қалақьқәа]] [[Акатегориа:{{Country2continental|{{Title country}}}} ақалақьқәа рҭоурых ажәашықәсақәа рыла]] [[Акатегориа:{{Century name from title decade}}зы {{lc:{{Country2continental|{{Title country}}}}}} ақалақьқәа рҭоурых]] i22aj34iec9o17ibi42r60u4wr1ydfb Акатегориа:2000-тәи ашықәсқәа раан аҩада-америкатәи ақалақьқәа рҭоурых 14 53669 173141 167440 2026-09-03T13:09:33Z Fraxinus.cs 8381 173141 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} [[Акатегориа:{{Title decade}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа ақалақьқәа рыла|*ҩада-америкатәи]] [[Акатегориа:Аҩадатәи Америка {{Title decade}}-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых|қалақьқәа]] [[Акатегориа:{{Century name from title decade}}зы аҩада-америкатәи ақалақьқәа рҭоурых| ]] [[Акатегориа:Аҩада-америкатәи ақалақьқәа рҭоурых ажәашықәсақәа рыла| ]] ii6nzz748jxwycq7zu9pf0xe22850xe Амодуль:External links/data 828 53926 173198 172731 2026-09-03T14:21:02Z Nart17 17397 Аԥсшәахь еиҭагоуп 6 каталог хьӡы (Башкириатәи, Идуу Каталониатәи, Идуу Норвегиатәи, Идуу Урыстәылатәи, Канадатәи, Ҳаамҭазтәи Украина) — астатиа «Агалактика» аиҭагаҩ Айнар Читанава иеиҭагақәа. Nart17 translation team. 173198 Scribunto text/plain local data = {} function noLink( id ) return false end function fanLibRuLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://fan.lib.ru/' .. firstChar .. '/' .. id .. '/'; end function imslpLink( id ) return 'https://imslp.org/wiki/' .. string.gsub( id, ' ', '_' ); end function imdbLink( id ) if string.match( id, '^co' ) then return 'https://www.imdb.com/company/' .. id; end if string.match( id, '^ev' ) then return 'https://www.imdb.com/event/' .. id; end if string.match( id, '^nm' ) then return 'https://www.imdb.com/name/' .. id; end if string.match( id, '^tt' ) then return 'https://www.imdb.com/title/' .. id; end return false end function isniLink( id ) id = id:gsub( '[ %-]', '' ):upper(); return 'http://isni.org/isni/' .. id; end function lastfmLink( id ) id = id:gsub(' ', '+'); return 'https://www.last.fm/ru/music/' .. id; end function iccuLink( id ) id = id:gsub( '\\\\', '%5C' ):upper(); return 'https://opac.sbn.it/opacsbn/opac/iccu/scheda_authority.jsp?bid=' .. id; end function kleLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke' .. firstChar .. '/ke' .. id .. '.htm' end function leLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://feb-web.ru/feb/litenc/encyclop/le' .. firstChar .. '/le' .. id .. '.htm' end function nlpLink( id ) -- from https://github.com/arthurpsmith/wikidata-tools/blob/master/wikidata-externalid-url/index.php if string.match( id, '^A' ) then return 'http://mak.bn.org.pl/cgi-bin/KHW/makwww.exe?BM=1&NU=1&IM=5&WI=' .. id; end if string.match( id, '^9' ) then return 'http://mak.bn.org.pl/cgi-bin/KHW/makwww.exe?BM=1&NU=1&IM=4&WI=' .. id; end return false end function nukatLink( id ) -- from https://github.com/arthurpsmith/wikidata-tools/blob/master/wikidata-externalid-url/index.php if id:len() == 9 then -- 'n' + 8 digits id = id:gsub('n', 'n%%20%%20'); else id = id:gsub('n', 'n%%20'); end return 'http://nukat.edu.pl/aut/' .. id; end function orcidLink( id ) id = id:gsub( '[ %-]', '' ):upper(); return 'https://orcid.org/' .. id; end function samlibRuLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://samlib.ru/' .. firstChar .. '/' .. id .. '/'; end function ta98Link( id ) id = id:gsub( '^.', '' ) return 'https://ifaa.unifr.ch/Public/EntryPage/TA98%20Tree/Entity%20TA98%20EN/' .. id .. '%20Entity%20TA98%20EN.htm' end function vcbaLink( id ) id = id:gsub( '/', '_' ) return 'https://opac.vatlib.it/auth/detail/' .. id end function ei1oLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EI1O/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function ei2oLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EIEO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function ei3oLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EI3O/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function eifoLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EIFO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function isloLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/ISLO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function eqoLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EQO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function dquoLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/DQUO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end local okWhitelist = { '1tv', '2x2tv', 'a1belarus', 'alekseynav', 'allegrova', 'annakoshmal', 'artemlionlevin', 'atb.su', 'atnbtrc', 'banktochka', 'bankzenit', 'belarus24', 'belteleradiocompany', 'bitkvartetsekret', 'blogsergey', 'bsdp.hramada', 'bsmu.official', 'bspb', 'bsutby', 'che', 'ctc', 'dabromusic', 'ddt', 'denisklyaver', 'denismayd', 'diletant.media', 'dmitriymalikov', 'dobrofest', 'domashniy', 'dorognoe', 'duma', 'egorkreed', 'elecsnet', 'europaplus', 'fctextil', 'fczenit', 'FNLeague', 'fridaytv', 'g.sergeyaskachkova', 'gazetaru', 'genprocrf', 'globustheatre', 'googlerussia', 'gosteleradiofond', 'gpnsofficial', 'group/51443101597785', 'group/51774942675142', 'group/51911913701513', 'group/51981402964161', 'group/52017302667459', 'group/52126183981151', 'group/52155398946992', 'group/52461394526409', 'group/52605341925600', 'group/52934268092557', 'group/53188583489632', 'group/53329964892367', 'group/53713418453071', 'group/54057515483235', 'group/54272253690055', 'group/54449367613536', 'group/54804477902914', 'group/54974382473380', 'group/55216081797200', 'group/56245432746155', 'group/56248578146541', 'group/56681460531429', 'group/56847984427071', 'group/57407629951036', 'group/57827967500323', 'group/57864243314726', 'group/58110064722152', 'group/58320671080501', 'group/60286629511384', 'group/61033333981233', 'group/63699860848695', 'group4260852662', 'group52677088247981', 'group54292135804928', 'group55001045598343', 'groupbravo', 'groznytv', 'gruppanepara', 'hcsalavat', 'headhunter', 'ipsrb', 'irinanelsonreflex', 'kanobu', 'kinopoisk', 'kipelovofficial', 'kirkorovofficial', 'knastu', 'kpru', 'kurskadm', 'kuzkrepnkvz', 'lentaru', 'lolita', 'lubauspenskaya', 'lube', 'luchshe.poezdom', 'luntik', 'mashaandthebear', 'matchtvchannel', 'maximum', 'mayakfm', 'mcdoniblackstar', 'mediazzzona', 'mgsumisi', 'miheevpolitolog', 'minsk2019by', 'mirimir', 'mixmarkt', 'mshirvindt', 'museum42', 'muztv', 'nablagomira', 'naikborzov', 'naive', 'natanblackstar', 'nationalprojectsru', 'newszemlyane', 'nikatv', 'novosineglazovo', 'ntv', 'nvkdramteatr', 'oleshko', 'olympicrussia', 'opera', 'paosovcombank', 'party.newpeople', 'pavelvolya', 'pelmeny', 'penkin', 'penzateatr', 'portalnurkz', 'pozneronline', 'premier.one', 'primamedia', 'radiokp', 'rasteryaev', 'rentv', 'rentvchannel', 'rg.ru', 'rtdrus', 'rtvi', 'russiatv', 's7airlines', 'savichevaofficial', 'sergeyni', 'sergeytsivilev', 'sk.soglasie', 'ssr.video', 'strana2020', 'strana888', 'stranaua', 'subbotatv', 'tankionline', 'tatianabulanova', 'teremoksaratov', 'theinsider', 'tntmusic', 'tobolskyte', 'tpunews', 'tribogatirya', 'ttk', 'tula.circus', 'tv360', 'uchannelrussia', 'ukrainaru', 'vegeta.russia', 'vesmartmuz', 'viktar.babaryka.official', 'vmdaily', 'voice1tv', 'vostbank', 'webmoney.transfer', 'whckuban', 'yablokoru', 'yandex', 'yeschenko2017', 'yousuperntv', 'zaraofficial', 'zhirinovskiy', 'svetlanaloboda', 'klavacoca', 'velvetmusic', 'alenkastarbe', 'blackstargroup', 'vlpresnyakov', 'barboskiny', 'letidor', 'rutube', 'tassagency', '7days', 'moskvaputinu', 'artikasti', 'larisadolinacom', 'anilorak', 'elkasinger', 'polinagagarina', 'mirpaycard', 'ctckids', 'sergeylazarevgroup', 'ok', } function okLink( id, qualifiers ) -- [[MediaWiki:Spam-blacklist]] запрещает все ссылки, кроме profile/ if mw.ustring.match( id, '^profile/' ) then return 'https://ok.ru/' .. id end -- [[MediaWiki:Spam-whitelist]] разрешает некоторые ссылки for _, wl in ipairs( okWhitelist ) do if id == wl then return 'https://ok.ru/' .. id end end if qualifiers and qualifiers.P9269 and #qualifiers.P9269 then return 'https://ok.ru/profile/' .. qualifiers.P9269[1] end return false end local socialNetworkProperties = {} socialNetworkProperties.label = 'В социальных сетях' socialNetworkProperties.list = { { { 'Q116933', 'ВКонтакте' }, 'P3185', 'https://vk.com/$1' }, { { 'Q4101720', 'В кругу друзей' }, 'P553:Q4101720', 'http://$1.vkrugudruzei.ru/' }, { { 'Q219523', 'Живой журнал' }, 'P3258', 'https://$1.livejournal.com/' }, { { 'Q219523', 'Живой журнал' }, 'P553:Q219523', 'https://$1.livejournal.com/' }, { { 'Q4299858', 'Мой мир' }, 'P553:Q4299858', 'https://my.mail.ru/$1' }, { { 'Q1123836', 'Одноклассники' }, 'P5163', okLink }, { { 'Q17195318', 'Спрашивай.Ру' }, 'P553:Q17195318', 'http://sprashivai.ru/$1' }, { { 'Q918', 'X (Твиттер)' }, 'P2002', 'https://x.com/$1' }, { 'Хабр', 'P10296', 'https://habr.com/ru/company/$1' }, { { 'Q309959', 'ASKfm' }, 'P553:Q309959', 'https://ask.fm/$1' }, { { 'Q171186', 'Blogger' }, 'P553:Q171186', 'https://$1.blogspot.com' }, { { 'Q355', 'Facebook' }, 'P2013', 'https://www.facebook.com/$1' }, { { 'Q355', 'Facebook' }, 'P4003', 'https://www.facebook.com/pages/$1' }, { { 'Q209330', 'Instagram' }, 'P2003', 'https://www.instagram.com/$1/' }, { { 'Q213660', 'LinkedIn' }, 'P6634', 'https://www.linkedin.com/in/$1/' }, { { 'Q213660', 'LinkedIn' }, 'P4264', 'https://www.linkedin.com/company/$1/' }, { { 'Q4043051', 'LiveInternet' }, 'P553:Q4043051', 'https://www.liveinternet.ru/users/$1' }, { 'Mastodon', 'P4033', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=4033&id=$1' }, { { 'Q40629', 'MySpace' }, 'P553:Q40629', 'https://myspace.com/$1' }, { { 'Q40629', 'MySpace' }, 'P3265', 'https://myspace.com/$1' }, { { 'Q92526', 'Sina Weibo' }, 'P3579', 'https://weibo.com/$1' }, { { 'Q333618', 'Snapchat' }, 'P2984', 'https://www.snapchat.com/add/$1' }, { { 'Q1002972', 'Spring.me' }, 'P553:Q1002972', 'https://www.spring.me/$1' }, { { 'Q15616276', 'Telegram' }, 'P3789', 'https://t.me/$1' }, { { 'Q15616276', 'Telegram' }, 'P553:Q15616276', 'https://t.me/$1' }, { { 'Q384060', 'Tumblr' }, 'P3943', 'https://$1.tumblr.com/' }, { { 'Q384060', 'Tumblr' }, 'P553:Q384060', 'https://$1.tumblr.com/' }, { { 'Q4555537', 'Twitch' }, 'P5797', 'https://www.twitch.tv/$1' }, { 'VC.ru', 'P10499', 'https://vc.ru/$1' }, } table.insert( data, socialNetworkProperties ) local textsProperties = {} textsProperties.label = 'Тексты произведений' textsProperties.list = { { { 'Q17254543', 'Изба-читальня' }, 'P553:Q17254543', 'https://www.chitalnya.ru/users/$1/' }, { { 'Q17195344', 'Журнал «Самиздат»' }, 'P553:Q17195344', samlibRuLink }, { { 'Q22673', 'Апроект «Гутенберг»' }, 'P2034', 'https://www.gutenberg.org/ebooks/$1' }, { { 'Q4380129', 'Проза.ру' }, 'P553:Q4380129', 'https://proza.ru/avtor/$1' }, { { 'Q4442644', 'Стихи.ру' }, 'P553:Q4442644', 'https://stihi.ru/avtor/$1' }, { { 'Q17300505', 'Lib.Ru/Фантастика' }, 'P553:Q17300505', fanLibRuLink }, } table.insert( data, textsProperties ) local contentHostingProperties = {} contentHostingProperties.label = 'Фото, видео и аудио' contentHostingProperties.list = { -- { { 'Q565', 'Wikimedia Commons' }, 'P373', ':commons:Category:$1', categoryWithWikimediaCommons }, { 'Allmusic', 'P9185', 'https://www.allmusic.com/style/$1' }, { { 'Q20056642', 'Apple Music' }, 'P2850', 'https://music.apple.com/ru/artist/$1' }, { { 'Q20056642', 'Apple Music' }, 'P2281', 'https://music.apple.com/ru/album/$1' }, { { 'Q545966', 'Bandcamp' }, 'P3283', 'https://$1.bandcamp.com' }, { { 'Q602243', 'Deezer' }, 'P2722', 'https://www.deezer.com/ru/artist/$1' }, { { 'Q602243', 'Deezer' }, 'P2723', 'https://www.deezer.com/ru/album/$1' }, { { 'Q602243', 'Deezer' }, 'P2724', 'https://www.deezer.com/ru/track/$1' }, { 'Discogs', 'P9219', 'https://www.discogs.com/style/$1' }, { 'Every Noise', 'P9881', 'https://everynoise.com/engenremap-$1.html' }, { { 'Q103204', 'Flickr' }, 'P3267', 'https://www.flickr.com/photos/$1' }, { { 'Q3419343', 'Genius' }, 'P2373', 'https://genius.com/artists/$1' }, { { 'Q3419343', 'Genius' }, 'P6217', 'https://genius.com/albums/$1' }, { { 'Q3419343', 'Genius' }, 'P6218', 'https://genius.com/$1' }, { { 'Q183718', 'Last.fm' }, 'P3192', lastfmLink }, { { 'Q71207116', 'Likee' }, 'P9812', 'https://likee.video/@$1' }, { { 'Q6883832', 'Mixcloud' }, 'P9509', 'https://www.mixcloud.com/$1/' }, { { 'Q6883832', 'Mixcloud' }, 'P553:Q6883832', 'https://www.mixcloud.com/$1/' }, { { 'Q2572292', 'Musopen' }, 'P2338', 'https://musopen.org/music/composer/$1/' }, { 'MusicBrainz', 'P8052', 'https://musicbrainz.org/genre/$1' }, { { 'Q17117201', 'PromoDJ' }, 'P553:Q17117201', 'https://promodj.com/$1' }, { 'PromoDJ', 'P8842', 'https://promodj.com/$1' }, { 'Rate Your Music', 'P9173', 'https://rateyourmusic.com/genre/$1' }, { { 'Q372827', 'Rutube' }, 'P10152', 'https://rutube.ru/channel/$1/' }, { { 'Q568769', 'SoundCloud' }, 'P3040', 'https://soundcloud.com/$1' }, { { 'Q568769', 'SoundCloud' }, 'P553:Q568769', 'https://soundcloud.com/$1' }, { { 'Q689141', 'Spotify' }, 'P1902', 'https://open.spotify.com/artist/$1' }, { { 'Q689141', 'Spotify' }, 'P2205', 'https://open.spotify.com/album/$1' }, { { 'Q19711013', 'Tidal' }, 'P4576', 'https://tidal.com/browse/artist/$1' }, { 'Tidal (альбом)', 'P4577', 'https://tidal.com/browse/album/$1' }, { 'Tidal (видео)', 'P4579', 'https://tidal.com/browse/video/$1' }, { 'Tidal (трек)', 'P4578', 'https://tidal.com/browse/track/$1' }, { { 'Q48938223', 'TikTok' }, 'P7085', 'https://www.tiktok.com/@$1' }, { 'TCDb', 'P5421', 'https://www.tcdb.com/Person.cfm/pid/$1/' }, { { 'Q156376', 'Vimeo' }, 'P553:Q156376', 'https://vimeo.com/$1' }, { { 'Q156376', 'Vimeo' }, 'P4015', 'https://vimeo.com/$1' }, { { 'Q866', 'YouTube' }, 'P2397', 'https://www.youtube.com/channel/$1' }, { { 'Q866', 'YouTube' }, 'P553:Q866', 'https://www.youtube.com/$1' }, { 'VK Музыка', 'P9694', 'https://vk.com/artist/$1' }, { 'Звук', 'P10524', 'https://zvuk.com/artist/$1' }, { 'Дзен', 'P8816', 'https://dzen.ru/$1' }, { { 'Q4537983', 'Яндекс Музыка' }, 'P1553', 'https://music.yandex.ru/artist/$1' }, { { 'Q4537983', 'Яндекс Музыка' }, 'P2819', 'https://music.yandex.ru/album/$1' }, { { 'Q4537983', 'Яндекс Музыка' }, 'P6537', 'https://music.yandex.ru/genre/$1' }, } table.insert( data, contentHostingProperties ) local themeProfilesProperties = {} themeProfilesProperties.label = 'Атематикатә саитқәа' themeProfilesProperties.list = { -- Тематические сайты: наука и техника { 'Academia.edu', 'P5715', '$1' }, { 'BARTOC', 'P2689', 'https://bartoc.org/en/node/$1' }, { 'DBLP', 'P2456', 'https://dblp.org/pid/$1' }, { { 'Q364', 'GitHub ' }, 'P2037', 'https://github.com/$1' }, { { 'Q124688', 'Open Hub ' }, 'P1972', 'https://www.openhub.net/p/$1' }, { 'FMA', 'P1402', 'http://purl.org/sig/ont/fma/fma$1' }, { { 'Q494817', 'Google Scholar' }, 'P1960', 'https://scholar.google.com/citations?user=$1' }, { { 'Q829984', 'Mathematics Genealogy Project' }, 'P549', 'https://genealogy.math.ndsu.nodak.edu/id.php?id=$1' }, { 'Nobel Laureate API', 'P8024', 'https://www.nobelprize.org/laureate/$1' }, { { 'Q51044', 'ORCID' }, 'P496', orcidLink }, { { 'Q7315186', 'ResearcherID' }, 'P1053', 'https://www.webofscience.com/wos/author/record/$1' }, { { 'Q754454', 'ResearchGate' }, 'P2038', 'https://www.researchgate.net/profile/$1' }, { { 'Q754454', 'ResearchGate' }, 'P2740', 'https://www.researchgate.net/institution/$1' }, { { 'Q754454', 'ResearchGate' }, 'P6023', 'https://www.researchgate.net/scientific-contributions/$1' }, { { 'Q371467', 'Scopus' }, 'P1153', 'https://www.scopus.com/authid/detail.uri?authorId=$1' }, { { 'Q1061861', 'Structurae' }, 'P2418', 'https://structurae.de/personen/$1' }, { { 'Q286567', 'Terminologia Anatomica' }, 'P1323', ta98Link, }, { { 'Q18241050', 'zbMATH' }, 'P1556', 'https://zbmath.org/authors/?q=ai:$1' }, { { 'Q4330205', 'Math-Net.ru' }, 'P4252', 'https://www.mathnet.ru/rus/person$1' }, { 'MathSciNet', 'P4955', 'https://mathscinet.ams.org/mathscinet/MRAuthorID/$1' }, { 'MathWorld', 'P2812', 'https://mathworld.wolfram.com/$1.html' }, { 'MacTutor', 'P1563', 'https://mathshistory.st-andrews.ac.uk/Biographies/$1/' }, { 'nLab', 'P4215', 'https://ncatlab.org/nlab/show/$1' }, { { 'Q4026990', 'JPL Small-Body Database' }, 'P716', 'https://ssd.jpl.nasa.gov/sbdb.cgi?sstr=$1' }, { 'Диссернет', 'P10088', 'https://dissernet.org/organization/$1' }, { 'Диссернет', 'P10127', 'https://dissernet.org/magazine/$1' }, { 'Диссернет', 'P10128', 'https://dissernet.org/person/$1' }, { 'ИСТИНА', 'P12579', 'https://istina.msu.ru/workers/$1' }, { 'Историки Украины', 'P10140', 'http://resource.history.org.ua/person/$1' }, { 'НАН Армении', 'P5212', 'https://www.sci.am/membersview.php?id=$1&d=&l=&langid=3' }, { 'РАН', 'P10133', 'http://www.ras.ru/win/db/show_per.asp?P=.id-$1.ln-ru' }, -- Тематические сайты: политика и история { 'INSEE', 'P374', 'https://www.insee.fr/fr/statistiques/2011101?geo=COM-$1' }, { 'OpenSanctions', 'P10632', 'https://www.opensanctions.org/entities/$1/' }, { 'Верховная рада', 'P3391', 'https://itd.rada.gov.ua/mps/info/page/$1' }, { 'Государственная дума', 'P10072', 'http://duma.gov.ru/duma/persons/$1' }, { 'Декларатор', 'P1883', 'https://declarator.org/person/$1/' }, { 'Европарламент', 'P1186', 'https://www.europarl.europa.eu/meps/en/$1' }, { 'Единая Россия', 'P10494', 'https://er.ru/person/$1' }, { 'Конгресс Испании', 'P9033', 'https://www.congreso.es/web/guest/historico-diputados?p_p_id=historicodiputados&p_p_lifecycle=0&p_p_state=normal&p_p_mode=view&_historicodiputados_mvcRenderCommandName=indiceDiputado&_historicodiputados_ndip=($1)' }, { 'Национальное собрание Армении', 'P5213', 'http://www.parliament.am/deputies.php?sel=details&ID=$1&lang=rus' }, { 'Парламент Великобритании', 'P10428', 'https://members.parliament.uk/member/$1/career' }, { 'Парламент Чехии', 'P6828', 'https://www.psp.cz/sqw/detail.sqw?id=$1' }, { 'Парламентская газета', 'P10131', 'https://www.pnp.ru/person/$1/' }, { 'Подвиг народа', 'P10349', 'https://podvignaroda.ru/?#id=$1' }, { 'Риксдаг', 'P1214', 'https://data.riksdagen.se/personlista/?iid=$1&utformat=html' }, { 'Сенат Испании', 'P10265', 'https://www.senado.es/web/conocersenado/senadohistoria/senado18341923/senadores/fichasenador/index.html?id1=$1' }, { 'Совет Федерации', 'P10047', 'http://council.gov.ru/structure/persons/$1' }, -- Тематические сайты: спорт { '08euro.Ru', 'P7111', 'http://www.08euro.ru/teams/$1.shtml' }, { '100 бомбардиров', 'P6632', 'https://100bombardirov.ru/ru/player/$1.htm' }, { '247Sports', 'P7397', 'https://247sports.com/Player/$1/' }, { '365chess', 'P3314', 'https://www.365chess.com/players/$1' }, { '90minut', 'P3605', 'http://www.90minut.pl/kariera.php?id=$1' }, { '90minut', 'P7453', 'http://www.90minut.pl/skarb.php?id_klub=$1' }, { 'ACB (игрок)', 'P3525', 'https://www.acb.com/jugador/temporada-a-temporada/id/$1' }, { 'ACB (тренер)', 'P6297', 'https://www.acb.com/entrenador/trayectoria-logros/id/$1' }, { 'AFC-Ajax', 'P11987', 'https://www.afc-ajax.info/en/soccer-player/$1' }, { 'AIC', 'P6319', 'https://aic.football.it/scheda/$1' }, { 'Aligulac', 'P11706', 'http://aligulac.com/players/$1/' }, { 'All Blacks', 'P3645', 'http://stats.allblacks.com/asp/profile.asp?ABID=$1' }, { 'All.Rugby', 'P9903', 'https://all.rugby/player/$1' }, { 'allplayers.in.ua', 'P10109', 'http://www.allplayers.in.ua/ru/player/$1' }, { 'AllPowerlifting.com', 'P6097', 'https://allpowerlifting.com/lifters/$1/' }, { 'ARRS', 'P3653', 'https://more.arrs.run/runner/$1' }, { 'ARRS', 'P5090', 'https://more.arrs.run/race/$1' }, { 'AS.com', 'P3427', 'https://resultados.as.com/resultados/ficha/deportista/$1' }, { 'ATP', 'P536', 'https://www.atptour.com/en/players/-/$1/overview' }, { 'Bandysidan', 'P4831', 'https://bandysidan.nu/player.php?SpelareID=$1' }, { 'Barbarian F.C.', 'P4493', 'http://www.barbarianfc.co.uk/archive/profile/$1' }, { 'Baseball-Reference.com', 'P1825', 'https://www.baseball-reference.com/players/$1.shtml' }, { 'Baseball-Reference.com (кроме MLB)', 'P1826', 'https://www.baseball-reference.com/register/player.fcgi?id=$1' }, { 'Basketball-Reference.com (игрок)', 'P2685', 'https://www.basketball-reference.com/players/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (тренер)', 'P4718', 'https://www.basketball-reference.com/coaches/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (игрок)', 'P4561', 'https://www.basketball-reference.com/wnba/players/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (тренер)', 'P4720', 'https://www.basketball-reference.com/wnba/coaches/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (Джи-Лига)', 'P4744', 'https://www.basketball-reference.com/gleague/players/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (мир)', 'P4790', 'https://www.basketball-reference.com/international/players/$1.html' }, { 'BDFA', 'P6188', 'https://bdfa.com.ar/jugadores-$1.html' }, { 'BDFutbol', 'P3655', 'https://www.bdfutbol.com/en/j/j$1.html' }, { 'BDFutbol', 'P7488', 'https://www.bdfutbol.com/en/e/e$1.html' }, { 'Beachsoccer.ru', 'P6253', 'https://www.beachsoccer.ru/players/player$1/' }, { 'Beach Volleyball Database', 'P2800', 'http://www.bvbinfo.com/player.asp?ID=$1' }, { 'biathlon.com.ua', 'P6386', 'https://www.biathlon.com.ua/profile/$1' }, { 'BoxRec', 'P1967', 'https://boxrec.com/ru/boxer/$1' }, { 'BSRussia', 'P6252', 'https://bsrussia.com/profiles/persons/$1' }, { 'BSRussia', 'P11895', 'https://bsrussia.com/profiles/teams/$1' }, { 'BSWW', 'P11857', 'https://beachsoccer.com/player/$1' }, { 'BSWW', 'P12610', 'https://beachsoccer.com/team/$1/stats' }, { 'BWF', 'P2729', 'https://bwf.tournamentsoftware.com/player-profile/$1' }, { 'BWFbadminton.com', 'P3620', 'https://bwfbadminton.com/player/$1' }, { 'CanadaSoccer.com', 'P7459', 'https://canadasoccer.com/profile/?id=$1' }, -- { 'Chess DB', 'P1440', 'https://chess-db.com/public/pinfo.jsp?id=$1' }, { 'Chess Games', 'P1665', 'https://www.chessgames.com/perl/chessplayer?pid=$1' }, { 'Chess Tempo', 'P3315', 'https://chesstempo.com/gamedb/player/$1' }, { 'Chess.com', 'P3654', 'https://www.chess.com/member/$1' }, { 'College Football HoF', 'P3044', 'https://footballfoundation.org/hof_search.aspx?hof=$1' }, { 'CQ Ranking', 'P1541', 'https://cqranking.com/men/asp/gen/rider.asp?riderid=$1' }, { 'CQ Ranking', 'P2709', 'https://cqranking.com/women/asp/gen/rider.asp?riderid=$1' }, { 'CUP2002.RU', 'P7112', 'http://www.cup2002.ru/$1.shtml' }, { 'Curling.fi', 'P9166', 'https://www.curling.fi/en/competitions/players/$1' }, { 'CurlingZone', 'P3556', 'https://www.curlingzone.com/player.php?playerid=$1' }, { 'cybersport.ru', 'P11721', 'https://www.cybersport.ru/players/$1' }, { 'CycleBase', 'P4508', 'https://www.cyclebase.nl/cb-content/index.php?lang=en&page=renner&id=$1' }, { 'Cycling Archives', 'P1409', 'http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=$1' }, { 'danskfodbold.com', 'P12827', 'https://danskfodbold.com/spiller.php?spillerid=$1' }, { 'Diamond League', 'P3923', 'https://www.diamondleague.com/athlete/$1/' }, { 'DraftExpress', 'P3533', 'https://www.draftexpress.com/profile/$1/' }, { 'Driver Database', 'P3684', 'https://www.driverdb.com/drivers/$1/' }, { 'Dynamomania.com', 'P7395', 'http://dynamomania.com/player/$1-a' }, { 'EFC', 'P4475', 'https://www.eurofencing.info/competitions/fencers/case:fencer/licence:$1' }, { 'eishockey.info', 'P9718', 'https://www.eishockey.info/eishockey/-/spieler/$1' }, { 'EJU', 'P13288', 'https://www.eju.net/eju/judoka/?judokaId=$1' }, { 'Elite Football', 'P7343', 'http://www.elitefootball.com/player/-/$1' }, { 'Elite Prospects (игрок)', 'P2481', 'https://www.eliteprospects.com/player.php?player=$1' }, { 'Elite Prospects (тренер)', 'P4319', 'https://www.eliteprospects.com/staff.php?staff=$1' }, { 'ENARD', 'P3958', 'https://infoenard.org.ar/$1/' }, { 'England Football Online (игрок)', 'P6331', 'http://www.englandfootballonline.com/TeamPlyrsBios/Players$1.html' }, { 'England Football Online (тренер)', 'P6330', 'http://www.englandfootballonline.com/TeamMgr/Mgr_$1.html' }, { 'englandstats.com', 'P7608', 'https://www.englandstats.com/player.php?pid=$1' }, { 'EPCR', 'P3666', 'https://www.epcrugby.com/player/?PlayGuid=$1' }, { 'Esports Earnings', 'P10803', 'https://www.esportsearnings.com/players/$1' }, { 'EspritBleu', 'P4050', 'https://espritbleu.franceolympique.com/espritbleu/athletes/$1.php' }, { 'ESPN.com (MMA)', 'P10073', 'https://www.espn.com/mma/fighter/_/id/$1' }, { 'ESPN.com (бейсбол)', 'P3571', 'https://www.espn.com/mlb/player/stats/_/id/$1' }, { 'ESPNFC.com', 'P3681', 'https://global.espn.com/football/player/_/id/$1' }, { 'ESPNscrum', 'P858', 'http://en.espn.co.uk/statsguru/rugby/player/$1.html' }, { 'eu-football.info (игрок)', 'P3726', 'https://eu-football.info/_player.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P7435', 'https://eu-football.info/_referee.php?id=$1' }, { 'eu-football.info (тренер)', 'P7463', 'https://eu-football.info/_manager.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P7492', 'https://eu-football.info/_match.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P7854', 'https://eu-football.info/_club.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P8320', 'https://eu-football.info/_venue.php?id=$1' }, { 'Euro04.Ru', 'P7113', 'http://www.euro04.ru/teams/$1.shtml' }, { 'Eurobasket.com (игрок)', 'P3527', 'https://eurobasket.com/player//wd/$1' }, { 'Eurobasket.com (тренер)', 'P6865', 'https://eurobasket.com/coach//wd/$1' }, { 'Eurohockey.com', 'P2601', 'https://www.eurohockey.com/player/$1-.html' }, { 'EuroLeague (игрок)', 'P3536', 'https://www.euroleaguebasketball.net/euroleague/players/-/$1/' }, -- { 'EuroLeague (тренер)', 'P6866', 'https://www.euroleague.net/competition/coaches/showcoach?pcode=$1' }, -- { 'European Athletics', 'P3766', 'https://www.european-athletics.org/athletes/group=$1/index.html' }, { 'eWRC-results.com', 'P3927', 'https://www.ewrc-results.com/profile/$1' }, { 'Extratime.ie', 'P8173', 'https://www.extratime.ie/player/$1/-/' }, { 'FaroeSoccer (игрок)', 'P6627', 'https://www.faroesoccer.com/player.php?playerID=$1' }, { 'FaroeSoccer (тренер)', 'P6628', 'https://www.faroesoccer.com/coach.php?coachID=$1' }, { 'FBref.com', 'P5750', 'https://fbref.com/en/players/$1/' }, { 'FEI', 'P3111', 'https://data.fei.org/Person/Performance.aspx?personfeiid=$1' }, { 'FightTime ', 'P13097', 'https://fighttime.ru/fighters/$1.html' }, { 'FFR', 'P3644', 'https://www.ffr.fr/equipe-de-france/rugby-a-xv/xv-de-france/joueurs/$1' }, { 'FIL', 'P2990', 'https://www.fil-luge.org/en/athletes/$1' }, { 'FirstCycling', 'P10902', 'https://firstcycling.com/rider.php?r=$1' }, { 'FIS (лыжные гонки)', 'P2773', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=CC&competitorid=$1' }, { 'FIS (горнолыжный спорт)', 'P2772', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=AL&competitorid=$1' }, { 'FIS (горнолыжный спорт на траве)', 'P8845', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=GS&competitorid=$1' }, { 'FIS (фристайл)', 'P2774', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=FS&competitorid=$1' }, { 'FIS (прыжки с трамплина)', 'P2775', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=JP&competitorid=$1' }, { 'FIS (лыжное двоеборье)', 'P2776', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=NK&competitorid=$1' }, { 'FIS (сноуборд)', 'P2777', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=SB&competitorid=$1' }, { 'FIS (телемарк)', 'P6669', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=TM&competitorid=$1' }, { 'FISA', 'P2091', 'https://worldrowing.com/athlete/$1' }, { 'FlashScore.com', 'P7460', 'https://www.flashscore.com/match/$1/' }, { 'FlashScore.com', 'P8259', 'https://www.flashscore.com/player/$1/' }, { 'FlashScore.com', 'P7876', 'https://www.flashscore.com/team/$1/' }, { 'FloGrappling', 'P9150', 'https://www.flograppling.com/collections/tag/$1' }, { 'Flown From The Nest', 'P12786', 'http://www.ex-canaries.co.uk/players/$1.htm' }, -- { 'fogis.se', 'P5038', 'https://fogis.se/information/?scr=player&fplid=$1' }, { 'FootballDatabase.eu', 'P3537', 'https://www.footballdatabase.eu/en/player/details/$1' }, { 'FootballDatabase.eu', 'P7351', 'https://www.footballdatabase.eu/en/club/team/$1' }, { 'FootballFakts.ru', 'P3660', 'https://footballfakts.ru/person/$1' }, { 'FootballFakts.ru', 'P7358', 'https://footballfakts.ru/club/$1' }, { 'footofeminin.fr', 'P4262', 'https://www.statsfootofeminin.fr/joueur.php?joueur=$1' }, -- { 'ForaDeJogo (игрок)', 'P3046', 'https://www.foradejogo.net/player.php?player=$1' }, -- { 'ForaDeJogo (тренер)', 'P3661', 'https://www.foradejogo.net/manager.php?manager=$1' }, -- { 'ForaDeJogo', 'P7412', 'https://www.foradejogo.net/team.php?team=$1' }, { 'FSHF', 'P11937', 'https://fshf.org/garat/?query=info&player_id=$1' }, -- { 'FSkate.ru', 'P6624', 'http://www.fskate.ru/skaters/$1.html' }, { 'Fussballdaten.de', 'P3538', 'https://www.fussballdaten.de/person/$1/' }, { 'Fussballdaten.de', 'P7495', 'https://www.fussballdaten.de/vereine/$1/' }, { 'Futbolme', 'P7399', 'https://futbolme.com/jugador.php?id=$1' }, { 'Futsal Planet', 'P3664', 'http://old.futsalplanet.com/gallery/gallery-02.asp?PerId=$1' }, { 'FIE', 'P2423', 'https://fie.org/athletes/$1' }, { 'FIG', 'P2696', 'https://www.gymnastics.sport/site/athletes/bio_detail.php?id=$1&type=licence' }, { 'FIG', 'P7440', 'https://www.gymnastics.sport/site/athletes/bio_detail.php?id=$1' }, { 'Germany06.Ru', 'P7652', 'http://www.germany06.ru/teams/$1.shtml' }, { 'Global Poker Index', 'P3564', 'https://www.globalpokerindex.com/poker-players/$1' }, { 'Goratings', 'P2805', 'https://www.goratings.org/en/players/$1.html' }, { 'Gracenote', 'P4397', 'https://web.archive.org/web/20210000000000/http://ipc.infostradasports.com/asp/redirect/ipc.asp?page=athletebio&personid=$1' }, { 'Handball123', 'P7002', 'https://web.archive.org/web/*/https://www.handball123.com/player/$1/' }, { 'Hockey-Reference.com', 'P3598', 'https://www.hockey-reference.com/players/$1.html' }, { 'hockeyDB', 'P2602', 'https://www.hockeydb.com/ihdb/stats/pdisplay.php?pid=$1' }, { 'HockeyLive', 'P9719', 'https://www.hockey.no/live/Player?teamid=0&playerid=$1' }, { 'HockeySlovakia.sk', 'P10430', 'https://www.hockeyslovakia.sk/en/players/detail/$1' }, { 'Hokej.cz', 'P9677', 'https://www.hokej.cz/hrac/$1' }, { 'IAT', 'P2780', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbdiving/daten.php?id_sportler=$1' }, { 'IAT', 'P2778', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbtriathlon/daten.php?spid=$1' }, { 'IAT', 'P2779', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbgwh/daten.php?spid=$1' }, { 'IBSF', 'P2991', 'https://www.ibsf.org/en/athletes/athlete/$1' }, { 'IBU', 'P2459', 'https://biathlonresults.com/?IBUId=$1' }, { 'ICF', 'P3689', 'https://www.canoeicf.com/athlete/$1' }, { 'iDNES.cz', 'P3663', 'https://www.idnes.cz/fotbal/databanka/Uplr$1' }, { 'IJF', 'P4559', 'https://www.ijf.org/judoka/$1' }, { 'IFSC', 'P3690', 'https://www.ifsc-climbing.org/athlete/$1/_' }, { 'ISSF', 'P2730', 'https://www.issf-sports.org/athletes/athlete.ashx?personissfid=$1' }, { 'ISL', 'P9817', 'https://a.isl.global/swimmer/$1/' }, { 'ISU', 'P2694', 'http://www.isuresults.com/bios/isufs$1.htm' }, { 'IT’S RUGBY', 'P3769', 'http://www.itsrugby.co.uk/player_$1.html' }, { 'ITF', 'P8618', 'https://www.itftennis.com/en/players/$1' }, { 'ITRA', 'P3584', 'https://itra.run/RunnerSpace/$1' }, { 'ITTF', 'P1364', 'https://results.ittf.link/index.php?option=com_fabrik&view=details&formid=99&rowid=$1' }, { 'ITU', 'P3604', 'https://www.triathlon.org/athletes/profile/$1/name' }, { 'IWF', 'P3667', 'https://iwf.sport/weightlifting_/athletes-bios/?athlete=&id=$1' }, { 'IWRP', 'P4504', 'http://iwrp.net/?view=contestant&id_zawodnik=$1' }, { 'J.League (игрок)', 'P3565', 'https://data.j-league.or.jp/SFIX04/?player_id=$1' }, { 'J.League (тренер)', 'P4048', 'https://data.j-league.or.jp/SFIX07/?staff_id=$1' }, { 'J.League (судья)', 'P11467', 'https://data.j-league.or.jp/SFIX10/search?refereeID=$1' }, { 'JudoInside', 'P2767', 'https://www.judoinside.com/judoka/$1' }, { 'Juwra.com', 'P3949', 'https://www.juwra.com/$1.html' }, { 'K League', 'P3053', 'https://www.kleague.com/record/playerDetail.do?playerId=$1' }, { 'Kicker.de', 'P8912', 'https://www.kicker.de/$1/spieler' }, { 'Kicker.de', 'P12312', 'https://kicker.de/$1/info/' }, { 'Kooora (goalzz)', 'P8021', 'https://www.kooora.com/?player=$1' }, { 'Kooora (goalzz)', 'P12313', 'https://www.kooora.com/?team=$1' }, { 'L’Équipe', 'P3665', 'https://www.lequipe.fr/Football/FootballFicheJoueur$1.html' }, { 'L’Équipe', 'P11639', 'https://www.lequipe.fr/Football/FootballFicheClub$1.html' }, { 'lapreferente.com', 'P7359', 'https://www.lapreferente.com/J$1/.html' }, { 'League 1', 'P9266', 'https://www.ligue1.fr/joueur?id=$1' }, { 'Lega Basket (игрок)', 'P5476', 'http://web.legabasket.it/player/$1/' }, { 'Lega Basket (тренер)', 'P5612', 'http://web.legabasket.it/coach/$1/' }, { 'LevskiSofia.info (игрок)', 'P6411', 'https://levskisofia.info/player/$1/' }, { 'LevskiSofia.info (тренер)', 'P6410', 'https://levskisofia.info/coach/$1/' }, { 'LFB', 'P4382', 'https://basketlfb.com/joueur/$1' }, { 'LFCHistory.net', 'P9277', 'https://www.lfchistory.net/Players/Player/Profile/$1' }, { 'LFH (игрок)', 'P4289', 'https://ligue-feminine-handball.fr/joueuses/$1/' }, { 'LFH (тренер)', 'P9333', 'https://ligue-feminine-handball.fr/staff/$1/' }, { 'Lichess', 'P8976', 'https://lichess.org/@/$1' }, { 'Liquipedia', 'P10918', 'https://liquipedia.net/$1' }, { 'LNH', 'P4192', 'https://www.lnh.fr/joueurs/$1' }, -- { 'LNV', 'P4281', 'http://www.lnv.fr/joueurs/$1/v.html' }, { 'LNR', 'P11908', 'https://www.lnr.fr/joueur/$1' }, { 'LongSwimsDB', 'P7232', 'https://db.marathonswimmers.org/p/$1/' }, { 'LVF', 'P4259', 'https://www.legavolleyfemminile.it/player/rumori-chiara/$1' }, { 'Mémoire du cyclisme', 'P4516', 'http://www.memoire-du-cyclisme.eu/pelotons/coureurs.php?c=$1' }, { 'MLB', 'P3541', 'https://www.mlb.com/player/$1' }, { 'MLS', 'P2398', 'https://www.mlssoccer.com/players/$1' }, { 'MotoGP.com', 'P3928', 'https://www.motogp.com/en/riders/$1' }, { 'motorsportstats.com (гонка)', 'P8284', 'https://results.motorsportstats.com/results/$1' }, { 'motorsportstats.com (гонщик)', 'P8140', 'https://motorsportstats.com/driver/$1/results' }, { 'motorsportstats.com (команда)', 'P8178', 'https://motorsportstats.com/team/$1' }, { 'motorsportstats.com (серия)', 'P8141', 'https://motorsportstats.com/series/$1' }, { 'motorsportstats.com (трасса)', 'P8142', 'https://motorsportstats.com/venue/$1/overview' }, { 'MTB Data', 'P10190', 'https://mtbdata.com/riders/$1/' }, { 'National Football Teams.com', 'P8319', 'https://www.national-football-teams.com/matches/report/$1/-.html' }, { 'National Football Teams.com (игрок)', 'P2574', 'https://national-football-teams.com/player/$1.html' }, { 'National Football Teams.com (тренер) ', 'P10995', 'https://www.national-football-teams.com/coach/$1.html' }, { 'National Football Teams.com', 'P8147', 'https://www.national-football-teams.com/club/$1.html' }, { 'National Football Teams.com', 'P12308', 'https://www.national-football-teams.com/country/$1/0/-.html' }, { 'National Football Teams.com', 'P13208', 'https://www.national-football-teams.com/stadium/$1/-.html' }, { 'National Wrestling Hall of Fame', 'P6688', 'https://nwhof.org/hall_of_fame/bio/$1' }, { 'NBC Olympics', 'P11866', 'https://www.nbcolympics.com/athletes/$1' }, { 'NWSL', 'P5222', 'https://www.nwslsoccer.com/players/$1/stats' }, { 'Olympedia', 'P8286', 'https://www.olympedia.org/athletes/$1' }, { 'OnsOranje', 'P5158', 'https://www.onsoranje.nl/teams/$1' }, { 'PlaymakerStats.com', 'P10917', 'https://www.playmakerstats.com/estadio.php?id=$1' }, { 'PlaymakerStats.com', 'P11669', 'https://www.playmakerstats.com/competicao.php?id_comp=$1' }, { 'PlaymakerStats.com', 'P12481', 'https://www.playmakerstats.com/director.php?id=$1' }, { 'PlusLiga', 'P7551', 'https://www.plusliga.pl/players/id/$1' }, { 'Pro Football Hall of Fame', 'P6930', 'https://www.profootballhof.com/players/$1/' }, { 'Pro-Football-Reference.com (игрок)', 'P3561', 'https://www.pro-football-reference.com/players/$1.htm' }, { 'Pro-Football-Reference.com (тренер)', 'P6836', 'https://www.pro-football-reference.com/coaches/$1.htm' }, { 'ProCyclingStats', 'P1663', 'https://www.procyclingstats.com/rider/$1' }, { 'racing-reference (гонщик)', 'P3048', 'https://www.racing-reference.info/driver/$1' }, { 'racing-reference (трасса)', 'P6807', 'https://www.racing-reference.info/tracks/$1' }, { 'Rallye-info.com', 'P3930', 'https://web.archive.org/web/20200401000000/http://www.rallye-info.com/driverprofile.asp?driver=$1' }, { 'RealGM (игрок)', 'P3957', 'https://basketball.realgm.com/player/wd/Summary/$1' }, { 'RealGM (тренер)', 'P7954', 'https://basketball.realgm.com/staff/wd/Summary/$1' }, { 'Red Bull', 'P3883', 'https://www.redbull.com/int-en/athlete/$1' }, { 'Reprezentacija.rs', 'P3908', 'https://www.reprezentacija.rs/$1/#content' }, { 'Rivals.com', 'P7339', 'https://n.rivals.com/content/prospects/$1' }, { 'Rollerstory.net', 'P7146', 'https://www.rollerstory.net/skater.php?id=$1' }, { 'Romanian Soccer', 'P6399', 'https://www.romaniansoccer.ro/players/$1/' }, { 'Rugby Database', 'P12335', 'https://www.rugbydatabase.co.nz/player/index.php?playerId=$1' }, { 'Rugby League Project', 'P6881', 'https://www.rugbyleagueproject.org/$1.html' }, { 'RusAthletics', 'P5077', 'http://www.rusathletics.com/sbo/athletes.$1.htm' }, { 'Sambafoot', 'P3668', 'https://www.sambafoot.com/en/players/$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6063', 'https://www.scoresway.com/?sport=basketball&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6062', 'https://www.scoresway.com/?sport=baseball&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6066', 'https://www.scoresway.com/?sport=volleyball&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P4451', 'https://www.scoresway.com/?sport=handball&page=person&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6065', 'https://www.scoresway.com/?sport=rugby&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P3043', 'https://www.scoresway.com/?sport=soccer&page=person&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6064', 'https://www.scoresway.com/?sport=hockey&page=player&id=$1' }, { 'Sherdog', 'P2818', 'https://www.sherdog.com/fighter/$1' }, { 'ShorttrackOnLine.info', 'P3693', 'https://www.shorttrackonline.info/skaterbio.php?id=$1' }, { 'ski-db.com', 'P3619', 'https://www.ski-db.com/db/profiles/$1.php' }, { 'SkiMo Stats', 'P8146', 'https://www.skimostats.com/athlete/$1' }, { 'Soccerbase (игрок)', 'P2193', 'https://www.soccerbase.com/players/player.sd?player_id=$1' }, { 'Soccerbase (судья)', 'P7465', 'https://www.soccerbase.com/referees/referee.sd?referee_id=$1' }, { 'Soccerbase (тренер)', 'P2195', 'https://www.soccerbase.com/managers/manager.sd?manager_id=$1' }, { 'Soccerbase', 'P7454', 'https://www.soccerbase.com/teams/team.sd?team_id=$1' }, { 'soccerdonna.de (игрок)', 'P4381', 'https://www.soccerdonna.de/wiki/pedia/profil/spieler_$1.html' }, { 'soccerdonna.de (тренер)', 'P8134', 'https://www.soccerdonna.de/de/-/aufeinenblick/trainer_$1.html' }, { 'soccerdonna.de', 'P7878', 'https://www.soccerdonna.de/de/-/startseite/verein_$1.html' }, { 'Soccerway', 'P7494', 'https://www.scorebar.com/matches/0000/00/00/-/-/-/-/$1' }, { 'Soccerway', 'P2369', 'https://www.scorebar.com/players/-/$1/' }, { 'Soccerway', 'P6131', 'https://www.scorebar.com/teams/-/-/$1/' }, { 'Soccerway', 'P8775', 'https://web.archive.org/web/*/https://int.soccerway.com/venues/-/-/$1/' }, { 'Speedskatingbase.eu', 'P2350', 'https://www.speedskatingbase.eu/?section=skaters&subsection=skater&skaterid=$1' }, { 'SpeedSkatingNews.info', 'P3694', 'https://www.speedskatingnews.info/skater/$1' }, { 'SpeedskatingResults.com', 'P4314', 'https://speedskatingresults.com/index.php?p=17&s=$1' }, { 'SpeedSkatingStats', 'P3695', 'http://www.speedskatingstats.com/index.php?file=skater&code=$1' }, { 'Sportbox.ru', 'P4421', 'https://news.sportbox.ru/Vidy_sporta/$1' }, { 'sports.md', 'P6401', 'http://moldova.sports.md/$1/' }, -- { 'Sports.ru', 'P4408', 'https://www.sports.ru/tags/$1' }, { 'Sports-Reference.com (колледж)', 'P3696', 'https://www.sports-reference.com/cbb/players/$1.html' }, { 'Sports-Reference.com (тренер)', 'P4751', 'https://www.sports-reference.com/cbb/coaches/$1.html' }, { 'StadiumDB', 'P5288', 'http://stadiumdb.com/stadiums/$1' }, { 'Strava', 'P5283', 'https://www.strava.com/pros/$1' }, { 'svenskfotboll.se', 'P4830', 'https://www.svenskfotboll.se/spelarfakta/-/$1/' }, { 'Swimrankings.net', 'P2640', 'https://www.swimrankings.net/index.php?page=athleteDetail&athleteId=$1' }, { 'Swimrankings.net', 'P4827', 'https://www.swimrankings.net/index.php?page=meetDetail&meetId=$1' }, { 'SwimSwam', 'P4315', 'https://swimswam.com/bio/$1/' }, { 'Taekwondo Data', 'P2987', 'https://www.taekwondodata.com/$1.html' }, { 'Tapology', 'P9728', 'https://www.tapology.com/fightcenter/fighters/$1' }, { 'Team CCCP', 'P9730', 'http://www.chidlovski.net/1954/54_player_info.asp?p_id=$1' }, { 'teams.by', 'P6321', 'https://www.teams.by/player/info/$1' }, { 'teams.by', 'P7490', 'https://www.teams.by/club-$1/' }, { 'The Hendon Mob', 'P6146', 'https://pokerdb.thehendonmob.com/player.php?n=$1' }, { 'Peakbagger', 'P7278', 'https://www.peakbagger.com/climber/climber.aspx?cid=$1' }, { 'playmakerstats.com (игрок)', 'P3047', 'https://www.playmakerstats.com/player.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com (тренер)', 'P6316', 'https://www.playmakerstats.com/coach.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com (судья)', 'P6315', 'https://www.playmakerstats.com/arbitro.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com', 'P7280', 'https://www.playmakerstats.com/equipa.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com', 'P7493', 'https://www.playmakerstats.com/jogo.php?id=$1' }, { 'RODI-DB', 'P10429', 'https://www.rodi-db.de/player.php?id=$1' }, { 'Snooker.org', 'P4921', 'https://www.snooker.org/res/index.asp?event=$1' }, { 'TBLStat', 'P5721', 'http://www.tblstat.net/pd.asp?p=$1' }, { 'The Draft Review', 'P9514', 'https://www.thedraftreview.com/index.php?option=com_content&view=article&id=$1' }, { 'TheSports.org', 'P4391', 'https://www.the-sports.org/t-spf$1.html' }, { 'THW Kiel', 'P4263', 'https://archiv.thw-handball.de/thw/sp_$1.htm' }, { 'Tilastopaja', 'P3882', 'https://www.tilastopaja.eu/db/at.php?Sex=2&ID=$1' }, { 'Tilastopaja', 'P3884', 'https://www.tilastopaja.eu/db/at.php?Sex=1&ID=$1' }, { 'TFRRS', 'P5120', 'https://www.tfrrs.org/athletes/$1' }, { 'Track and Field Statistics', 'P3924', 'http://trackfield.brinkster.net/Profile.asp?ID=$1&Gender=W' }, { 'Track and Field Statistics', 'P3925', 'http://trackfield.brinkster.net/Profile.asp?ID=$1&Gender=M' }, { 'Transfermarkt (судья)', 'P3699', 'https://www.transfermarkt.com/transfermarkt/profil/schiedsrichter/$1' }, { 'Transfermarkt (игрок)', 'P2446', 'https://www.transfermarkt.com/transfermarkt/profil/spieler/$1' }, { 'Transfermarkt (тренер)', 'P2447', 'https://www.transfermarkt.com/transfermarkt/profil/trainer/$1' }, { 'Transfermarkt', 'P7223', 'https://www.transfermarkt.co.uk/-/startseite/verein/$1' }, { 'Transfermarkt', 'P7455', 'https://www.transfermarkt.co.uk/-/index/spielbericht/$1' }, { 'Transfermarkt', 'P12758', 'https://transfermarkt.com/-/startseite/wettbewerb/$1' }, { 'TuttoCalciatori.Net (игрок)', 'P7036', 'https://www.tuttocalciatori.net/$1' }, { 'TuttoCalciatori.Net (тренер)', 'P7035', 'https://www.tuttocalciatori.net/allenatori/$1-' }, { 'UA-Футбол', 'P10157', 'https://www.ua-football.com/stats/player/$1' }, { 'UFC', 'P9722', 'https://www.ufc.com/athlete/$1' }, { 'UIPM', 'P2726', 'https://www.uipmworld.org/athlete/$1' }, { 'UltraSignup', 'P3585', 'https://ultrasignup.com/results_participant.aspx?$1' }, { 'US Chess', 'P3558', 'https://www.uschess.org/msa/MbrDtlMain.php?$1' }, { 'USMS', 'P9228', 'https://www.usms.org/people/$1' }, { 'Vesti.kz', 'P6215', 'https://vesti.kz/player/$1/' }, { 'Vesti.kz', 'P12314', 'https://vesti.kz/team/$1' }, { 'Volleybox', 'P9823', 'https://volleybox.net/ru/wd-$1' }, { 'Voetbal International', 'P7880', 'https://www.vi.nl/spelers/$1/profiel' }, { 'Voetbalstats', 'P5742', 'https://voetbalstats.nl/spelernedxi.php?persid=$1' }, { 'WNBA', 'P3588', 'https://www.wnba.com/player/$1/' }, { 'World Aquatics', 'P3408', 'https://www.worldaquatics.com/athletes/$1/wd' }, { 'World Athletics', 'P1146', 'https://www.worldathletics.org/athletes/_/$1' }, { 'World Rugby Sevens Series', 'P3745', 'https://www.world.rugby/sevens-series/player/mens/$1' }, { 'World Rugby Sevens Series', 'P4879', 'https://www.world.rugby/sevens-series/player/womens/$1' }, { 'WorldCup10.Ru', 'P7115', 'http://www.worldcup10.ru/commands/$1.shtml' }, { 'worldfootball.net (игрок)', 'P2020', 'https://www.worldfootball.net/player_summary/$1/' }, { 'worldfootball.net (судья)', 'P6314', 'https://www.worldfootball.net/referee_summary/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P8318', 'https://www.worldfootball.net/venues/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P7287', 'https://www.worldfootball.net/teams/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P7441', 'https://www.worldfootball.net/competition/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P10440', 'https://www.worldfootball.net/report/$1/' }, { 'WorldofVolley', 'P5789', 'https://www.worldofvolley.com/wov-community/players/$1.html' }, { 'WorldReferee.com', 'P7436', 'https://worldreferee.com/referee/$1/' }, { 'WorldSBK.com', 'P4076', 'https://www.worldsbk.com/en/rider/$1' }, { 'WSOP', 'P3554', 'https://www.wsop.com/players/profile/?playerID=$1' }, { 'WTA', 'P597', 'https://www.wtatennis.com/players/$1/name' }, { 'X Games', 'P4893', 'http://www.xgames.com/athletes/$1' }, { 'Австрийский футбольный союз', 'P10001', 'https://www.oefb.at/Profile/Spieler/$1' }, { 'Адриатическая лига', 'P6850', 'https://www.aba-liga.com/player.php?id=$1' }, { 'Атлетика Австралии', 'P3915', 'https://athletics.possumbility.com/athletes/athlete$1.htm' }, { 'АМФР', 'P6320', 'http://amfr.ru/persons/$1/' }, { 'АПЛ', 'P12539', 'https://www.premierleague.com/players/$1/' }, { 'АХЛ', 'P3651', 'https://theahl.com/stats/player/$1' }, { 'Британская олимпийская ассоциация', 'P4490', 'https://www.teamgb.com/athletes/$1' }, { 'Бундеслига', 'P5057', 'https://www.liquimoly-hbl.de/en/import/players/$1/' }, { 'Венгерская футбольная федерация', 'P11513', 'https://adatbank.mlsz.hu/player/$1.html' }, { 'Всемирная федерация кёрлинга', 'P3557', 'https://results.worldcurling.org/Person/Details/$1' }, { 'Всемирная федерация стрельбы из лука', 'P3010', 'https://worldarchery.sport/athlete/$1' }, { 'Всемирные игры', 'P4588', 'https://www.theworldgames.org/results#athlete=:$1' }, { 'Датский футбольный союз', 'P6109', 'https://www.dbu.dk/landshold/landsholdsdatabasen/PlayerInfo/$1' }, { 'ЕГФ', 'P3573', 'http://history.eurohandball.com/player/$1' }, { 'Единая лига ВТБ', 'P6732', 'https://www.vtb-league.com/ru/player/$1/' }, { 'ЕКВ', 'P3725', 'https://www-old.cev.eu/PlayerDetail.aspx?PlayerID=$1' }, { 'ЖХЛ', 'P13191', 'https://whl.khl.ru/players/$1/' }, { 'Зал славы австралийского спорта','P4415', 'https://sahof.org.au/hall-of-fame-member/$1/' }, { 'Зал славы мирового плавания', 'P3691', 'https://www.ishof.org/honoree/$1/' }, { 'Зал хоккейной славы', 'P3567', 'https://web.archive.org/web/20160101000000/hhttp://www.legendsofhockey.net/LegendsOfHockey/jsp/SearchPlayer.jsp?player=$1' }, { 'Игры Содружества', 'P4548', 'https://web.archive.org/web/20220101/https://thecgf.com/results/athletes/$1' }, { 'Игры Содружества 2006', 'P5716', 'http://m2006.thecgf.com/Participants/Participants?ID=$1' }, { 'Игры Содружества 2014', 'P6953', 'http://g2014results.thecgf.com/athlete/-/$1/' }, { 'Израильская футбольная ассоциация', 'P3748', 'https://www.football.org.il/players/player/?player_id=$1' }, { 'ИОФ', 'P3672', 'https://eventor.orienteering.org/Athletes/Details/$1' }, { 'Итальянская федерация ледовых видов спорта', 'P8846', 'https://www.fisg.it/web/player/?t=$1' }, { 'Итальянская федерация лёгкой атлетики', 'P3446', 'http://www.fidal.it/atleta_one.php?t=$1' }, { 'Итальянская федерация лёгкой атлетики', 'P7364', 'http://www.fidal.it/societa/-/$1' }, { 'HLTV', 'P8878', 'https://www.hltv.org/player/$1' }, { 'Королевская бельгийская футбольная ассоциация', 'P2823', 'http://static.belgianfootball.be/project/publiek/jrinteren/speler_$1.htm' }, { 'Королевский хоккейный союз Нидерландов', 'P9829', 'https://interlandhistorie.knhb.nl/internationals/$1' }, { 'КФС', 'P6318', 'https://www.cfu2015.com/players/$1/' }, { 'Кубок Билли Джин Кинг', 'P2642', 'https://www.billiejeankingcup.com/en/player/$1' }, { 'Кубок Дэвиса', 'P2641', 'https://www.daviscup.com/en/players/player.aspx?id=$1' }, { 'КХЛ', 'P3652', 'https://www.khl.ru/players/$1/' }, { 'Латвийский легкоатлетический союз','P9399', 'https://athletics.lv/lv/person/$1' }, { 'Лига один ЮСЛ', 'P8779', 'https://www.uslleagueone.com/$1' }, { 'Спортивное ЧГК', 'P8222', 'https://rating.chgk.info/player/$1' }, { 'Международная федерация парусного спорта', 'P2804', 'https://data-isaf.soticcloud.net/biog.php?memberid=$1' }, { 'МОК', 'P5815', 'https://olympics.com/ru/athletes/$1' }, -- { 'МОК', 'P3171', 'https://web.archive.org/web/20181201000000/https://www.olympic.org/$1' }, { 'МПК', 'P7550', 'https://www.paralympic.org/$1' }, { 'МФФ', 'P11843', 'https://mosff.ru/player/$1' }, { 'НБА', 'P3647', 'https://stats.nba.com/player/$1' }, { 'Немецкая ассоциация ультрамарафона', 'P2162', 'https://statistik.d-u-v.org/getresultperson.php?runner=$1' }, { 'Немецкий футбольный союз', 'P4023', 'https://datencenter.dfb.de/en/profile/$1' }, { 'Норвежская футбольная ассоциация', 'P3936', 'https://www.fotball.no/fotballdata/person/profil/?fiksId=$1' }, { 'Норвежская гандбольная федерация', 'P3700', 'https://handballold.nif.no/Statistikk_Landskamper.asp?SpillerId=$1' }, { 'НФЛ', 'P9338', 'https://www.nfl.com/players/$1' }, { 'НХЛ', 'P3522', 'https://www.nhl.com/ru/player/$1' }, { 'Объединённый мир борьбы', 'P2727', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbwrestling/daten.php?spid=$1' }, { 'Одесский футбол', 'P6415', 'https://football.odessa.ua/person/?$1' }, -- { 'Олимпийская спортивная конфедерация Германии', 'P4053', 'https://www.teamdeutschland.de/athleten/details/$1' }, { 'Олимпийский комитет Австралии', 'P3682', 'https://www.olympics.com.au/olympians/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Аргентины', 'P4065', 'https://www.coarg.org.ar/index.php/component/k2/item/$1' }, { 'Олимпийский комитет Бразилии', 'P4060', 'https://www.cob.org.br/pt/atletas/$1' }, { 'Олимпийский комитет Венгрии', 'P4066', 'http://olimpia.hu/champdata/details/id/$1' }, { 'Олимпийский комитет Греции', 'P4489', 'https://www.hoc.gr/el/node/$1' }, { 'Олимпийский комитет Испании', 'P8421', 'https://web.coe.es/coe/bd_perso.nsf/VBusqDeport/$1' }, { 'Олимпийский комитет Италии', 'P4069', 'https://www.coni.it/it/italia-team/atleti/scheda-atleta/scheda_atleta/$1' }, { 'Олимпийский комитет Италии (лауреат)', 'P8161', 'https://www.coni.it/it/attivita-istituzionali/onorificenze/home/scheda-persona/schedaatleta.html?id=$1' }, { 'Олимпийский комитет Канады', 'P4054', 'https://olympic.ca/team-canada/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Китая', 'P4068', 'http://data.star.sports.cn/person_en.php?id=$1' }, { 'Олимпийский комитет Латвии', 'P2593', 'https://web.archive.org/web/20210930/https://olimpiade.lv/en/olympic-athletes/$1' }, { 'Олимпийский комитет Литвы', 'P4061', 'https://www.ltok.lt/atletai/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Новой Зеландии', 'P4056', 'https://www.olympic.org.nz/athletes/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Польши', 'P6071', 'https://olimpijski.pl/olimpijczycy/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Румынии', 'P4067', 'https://www.cosr.ro/sportiv/$1' }, { 'Олимпийский комитет США', 'P4063', 'https://web.archive.org/web/20220711000000/https://www.teamusa.org/athletes/$1' }, { 'Олимпийский комитет Хорватии', 'P4541', 'https://www.hoo.hr/hr/sportasi/biografije-sportasa?idsportas=$1' }, { 'Олимпийский комитет Чехии', 'P4062', 'https://www.olympijskytym.cz/athlete/$1' }, { 'Олимпийский комитет Швеции', 'P2323', 'https://sok.se/idrottare/idrottare/$1.html' }, { 'Паралимпийский комитет Испании', 'P4593', 'https://www.paralimpicos.es/atletas/$1' }, { 'Паралимпийский комитет Канады', 'P10929', 'https://paralympic.ca/team-canada/$1' }, { 'Паралимпийский комитет Франции', 'P8797', 'https://france-paralympique.fr/paralympiens/$1' }, { 'Польская ассоциация легкой атлетики', 'P5075', 'https://statystyka.pzla.pl/personal.php?page=profile&nr_zaw=$1' }, { 'Прессбол', 'P6311', 'https://pressball.by/players/football/$1/' }, { 'ПФЛ', 'P7780', 'https://www.pfl-russia.com/players/$1' }, { 'ПФФ', 'P8780', 'https://www.fpf.pt/Jogadores/Jogador/playerId/$1' }, { 'ПФЛУ', 'P7423', 'https://old.pfl.ua/players/$1' }, { 'Российский биатлон', 'P5771', 'http://base.biathlonrus.com/athlete/card/id/$1' }, { 'Российский биатлон', 'P5772', 'http://base.biathlonrus.com/coach/card/id/$1' }, { 'Российский хоккей', 'P6154', 'https://r-hockey.ru/people/player/583-001-$1' }, { 'РПЛ (игрок)', 'P4417', 'https://premierliga.ru/players/$1' }, { 'РПЛ (сотрудник)', 'P6312', 'https://premierliga.ru/staff/staff_$1.html' }, { 'РПЛ (судья)', 'P6313', 'https://premierliga.ru/rfpl/arbitr/arbitr_$1.html' }, { 'Румынская федерация баскетбола', 'P9749', 'https://www.frbaschet.ro/baschet/player?playerId=$1&seasonId=' }, { 'РФБ', 'P5969', 'https://competitions.russiabasket.ru/russia-cup/men/player/?id=$1' }, { 'РФГС', 'P6825', 'http://www.fgssr.ru/Sport/UI/Page/PersonList/PersonPage.aspx?personid=$1' }, { 'РФС', 'P10965', 'https://rfs.ru/$1' }, { 'ФШР', 'P4994', 'https://ratings.ruchess.ru/people/$1' }, { 'Своя игра', 'P9329', 'http://svoya-igra.org/$1/' }, { 'Серия A', 'P5424', 'https://www.legaseriea.it/it/serie-a/squadre/$1' }, { 'Сборная России по футболу', 'P6317', 'https://rusteam.su/players/$1.html' }, { 'СБР', 'P6387', 'https://biathlonrus.com/team/main/$1/' }, { 'Спорт-страна.ру', 'P6416', 'https://sport-strana.ru/$1/' }, { 'Спорт на Урале', 'P6388', 'http://sportufo.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=$1' }, { 'Спортивная Россия', 'P6421', 'https://infosport.ru/person/$1' }, { 'ТФФ (игрок)', 'P2448', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageId=526&kisiID=$1' }, { 'ТФФ (судья)', 'P7405', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageID=531&hakemID=$1' }, { 'ТФФ (тренер)', 'P2449', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageID=527&antID=$1' }, { 'ТФФ', 'P7450', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageID=535&kulupID=$1' }, { 'УАФ', 'P3662', 'https://start.uaf.ua/players/$1' }, { 'УЕФА', 'P2276', 'https://ru.uefa.com/uefachampionsleague/clubs/players/$1/' }, -- { 'УЕФА', 'P7360', 'https://ru.uefa.com/teamsandplayers/coaches/coach=$1/profile/index.html' }, { 'УЕФА', 'P7361', 'https://ru.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=$1/profile/index.html' }, { 'Уимблдон', 'P4503', 'https://www.wimbledon.com/en_GB/draws_archive/player_profile/$1.html' }, { 'УзПФЛ', 'P10159', 'https://test.pfl.uz/ru/players/view/$1' }, { 'УПЛ', 'P7362', 'https://upl.ua/ua/people/view/$1' }, { 'ФБР', 'P6975', 'http://www.boxing-fbr.ru/prof-box/boxers/$1/' }, { 'ФБР', 'P6994', 'http://rusboxing.ru/calendar/boxers/$1/' }, { 'ФИБА', 'P12338', 'https://www.fiba.basketball/en/players/$1' }, { 'ФИБА (3×3)', 'P9766', 'https://play.fiba3x3.com/players/$1' }, { 'ФИДЕ', 'P1440', 'https://ratings.fide.com/profile/$1' }, -- { 'ФИФА', 'P1469', 'https://static.fifa.com/fifa-tournaments/players-coaches/people=$1/index.html' }, { 'ФК «Копенгаген»', 'P12777', 'https://www.fck.dk/spiller/$1' }, { 'ФК «Краснодар»', 'P12881', 'https://fckrasnodar.ru/team/squad/player/?person_id=$1' }, { 'ФК «Мец»', 'P12811', 'https://www.fcmetz.com/$1' }, { 'ФЛАУ', 'P8787', 'https://statistics.uaf.org.ua/index.php?r=site/card&athlet_id=$1' }, { 'ФЛГР', 'P6598', 'https://flgr-results.ru/athletes/$1' }, { 'ФНЛ', 'P7265', 'https://1fnl.ru/players/$1' }, { 'ФПБР', 'P6940', 'https://pro-box.ru/boksyery/$1/' }, { 'Французская федерация лыжного спорта', 'P6612', 'http://www.ffs.fr/biathlon/competitions/fiche-individuelle?licence=$1' }, { 'ФСБР', 'P9512', 'https://www.bridgesport.ru/players-and-ratings/search-player/$1/' }, { 'Футбольная ассоциация Исландии', 'P6495', 'https://www.ksi.is/mot/leikmadur/$PlayerDetails/Games/?leikmadur=$1' }, { 'Футбольная ассоциация Чехии', 'P3050', 'http://nv.fotbal.cz/reprezentace/reprezentace-a/statistiky/viewstat3.asp?name=$1' }, { 'Футбольные арбитры России', 'P6701', 'http://referee.ru/arbitrator/$1.html' }, { 'Футзал.рус', 'P12019', 'https://футзал.рус/?view=players&player_id=$1' }, { 'ФФР ', 'P7092', 'https://www.rusfencing.ru/sportsmen_card.php?ID=$1' }, { 'ФФФ', 'P9264', 'https://www.fff.fr/equipe-nationale/joueur/$1/fiche.html' }, { 'ФХМР', 'P3622', 'http://www.rusbandy.ru/gamer/$1/' }, { 'Хоккей в цифрах', 'P13214', 'https://hockey1946.ru/players/$1' }, { 'ХК «Локомотив» Ярославль', 'P12784', 'https://hclokomotiv.ru/player/$1' }, { 'ХФС', 'P3577', 'https://hns.team/igraci/$1' }, { 'ЦСКА', 'P6613', 'https://cska.ru/person/$1' }, { 'ЧГК', 'P10446', 'https://chgk.tvigra.ru/znatoki/?$1' }, { 'Чемпионат Словакии по футболу', 'P7530', 'https://fortunaliga.sk/hrac/$1-' }, { 'Чемпионат Чехии по футболу', 'P7451', 'http://en.fortunaliga.cz/hrac/$1-' }, { 'Чемпионшип ЮСЛ', 'P4019', 'https://www.uslchampionship.com/$1' }, { 'ШФА', 'P3049', 'https://www.scottishfa.co.uk/players/?pid=$1' }, { 'Эстонский футбольный союз', 'P3659', 'https://jalgpall.ee/voistlused/player/$1' }, { 'Эстонский футбольный союз', 'P4639', 'https://jalgpall.ee/voistlused/team/$1' }, -- Тематические сайты: аудио и видео { 'AFDb', 'P3351', 'https://www.adultfilmdatabase.com/actor/wd-$1/' }, { { 'Q477809', 'AllMovie' }, 'P1562', 'https://www.allmovie.com/movie/$1' }, { { 'Q477809', 'AllMovie' }, 'P2019', 'https://www.allmovie.com/artist/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1728', 'https://www.allmusic.com/artist/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1729', 'https://www.allmusic.com/album/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1730', 'https://www.allmusic.com/song/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1994', 'https://www.allmusic.com/composition/$1' }, { { 'Q31165', 'AlloCine' }, 'P1265', 'https://www.allocine.fr/film/fichefilm_gen_cfilm=$1.html' }, { { 'Q31165', 'AlloCine' }, 'P1266', 'https://www.allocine.fr/personne/fichepersonne_gen_cpersonne=$1.html' }, { { 'Q31165', 'AlloCine' }, 'P1267', 'https://www.allocine.fr/series/ficheserie_gen_cserie=$1.html' }, { 'AniDB', 'P5646', 'https://anidb.net/anime/$1' }, { 'AniDB', 'P5648', 'https://anidb.net/character/$1' }, { 'AniDB', 'P5649', 'https://anidb.net/creator/$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1982', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/people.php?id=$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1983', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/company.php?id=$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1984', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/manga.php?id=$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1985', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/anime.php?id=$1' }, { { 'Q223142', 'Box Office Mojo' }, 'P1237', 'https://www.boxofficemojo.com/movies/?id=$1.htm' }, { { 'Q3561957', 'ČSFD' }, 'P2529', 'https://www.csfd.cz/film/$1' }, { { 'Q3561957', 'ČSFD' }, 'P2605', 'https://www.csfd.cz/tvurce/$1' }, { { 'Q16323348', 'DNF' }, 'P2626', 'https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/person/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P1953', 'https://www.discogs.com/artist/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P1954', 'https://www.discogs.com/master/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P1955', 'https://www.discogs.com/label/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P2206', 'https://www.discogs.com/release/$1' }, { 'filmpolski.pl', 'P3495', 'http://www.filmpolski.pl/fp/index.php/$1' }, { { 'Q2638147', 'FilmAffinity' }, 'P480', 'https://www.filmaffinity.com/en/film$1.html' }, { 'Filmportal', 'P2639', 'https://www.filmportal.de/$1' }, { { 'Q938726', 'Encyclopaedia Metallum' }, 'P1952', 'https://www.metal-archives.com/band.php?id=$1' }, { { 'Q938726', 'Encyclopaedia Metallum' }, 'P1989', 'https://www.metal-archives.com/artists//$1' }, { { 'Q938726', 'Encyclopaedia Metallum' }, 'P2721', 'https://www.metal-archives.com/release.php?id=$1' }, { 'IAFD', 'P3869', 'https://www.iafd.com/person.rme/perfid=$1/gender=f' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1217', 'https://www.ibdb.com/theatre/$1' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1218', 'https://www.ibdb.com/broadway-production/$1' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1219', 'https://www.ibdb.com/broadway-show/$1' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1220', 'https://www.ibdb.com/broadway-cast-staff/$1' }, { { 'Q37312', 'Internet Movie Database' }, 'P345', imdbLink }, { { 'Q523660', 'International Music Score Library Project' }, 'P839', imslpLink }, { { 'Q2389071', 'КиноПоиск' }, 'P2604', 'https://www.kinopoisk.ru/name/$1/' }, { { 'Q150248', 'Metacritic' }, 'P1712', 'https://www.metacritic.com/$1' }, { { 'Q150248', 'Metacritic' }, 'P12054', 'https://www.metacritic.com/game/$1/' }, { { 'Q6824428', 'MetroLyrics' }, 'P2624', 'https://web.archive.org/web/*/https://metrolyrics.com/$1.html' }, { { 'Q14005', 'MusicBrainz' }, 'P434', 'https://musicbrainz.org/artist/$1' }, { { 'Q14005', 'MusicBrainz' }, 'P435', 'https://musicbrainz.org/work/$1' }, { { 'Q14005', 'MusicBrainz' }, 'P436', 'https://musicbrainz.org/release-group/$1' }, { 'Penthouse', 'P6290', 'https://penthousegold.com/models/$1.html' }, { { 'Q22673', 'Project Gutenberg' }, 'P1938', 'https://www.gutenberg.org/ebooks/author/$1' }, { 'Rate Your Music', 'P5404', 'https://rateyourmusic.com/artist/$1' }, { 'Rate Your Music', 'P8392', 'https://rateyourmusic.com/release/$1/' }, { { 'Q105584', 'Rotten Tomatoes' }, 'P1258', 'https://www.rottentomatoes.com/$1' }, { 'Первый канал', 'P10170', 'https://1tv.ru/shows/$1' }, { 'Смотрим', 'P6739', 'https://smotrim.ru/person/$1' }, { 'Смотрим', 'P10173', 'https://smotrim.ru/brand/$1' }, { { 'Q4066284', 'Аниматор.ру' }, 'P1934', 'https://www.animator.ru/db/?p=show_film&fid=$1' }, { { 'Q4066284', 'Аниматор.ру' }, 'P5770', 'https://www.animator.ru/db/?p=show_person&pid=$1' }, { { 'Q7713473', 'AFI' }, 'P3593', 'https://catalog.afi.com/Catalog/moviedetails/$1' }, -- Тематические сайты: литература { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1233', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/ea.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1234', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/pl.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1235', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/pe.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1239', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/publisher.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1274', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/title.cgi?$1' }, { { 'Q17299517', 'RKDartists' }, 'P650', 'https://rkd.nl/nl/explore/artists/$1' }, { { 'Q17299580', 'RKDimages' }, 'P350', 'https://rkd.nl/nl/explore/images/$1' }, { { 'Q4914640', 'BioOne' }, 'P6143', 'https://www.bioone.org/page/$1/aims' }, { { 'Q24694883', 'ECARTICO' }, 'P2915', 'https://www.vondel.humanities.uva.nl/ecartico/persons/$1' }, { 'GCD', 'P3589', 'https://www.comics.org/series/$1/' }, { 'GCD', 'P9432', 'https://www.comics.org/publisher/$1/' }, { 'GCD', 'P9707', 'https://www.comics.org/creator/$1/' }, { { 'Q742640', 'LibraryThing' }, 'P1085', 'https://www.librarything.com/work/$1' }, { 'OCLC', 'P243', 'https://www.worldcat.org/oclc/$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7433', 'https://fantlab.ru/autor$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7437', 'https://fantlab.ru/award$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7438', 'https://fantlab.ru/publisher$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7439', 'https://fantlab.ru/work$1' }, { 'Новая литература Кыргызстана', 'P12499', 'http://www.literatura.kg/persons/?aid=$1' }, -- Тематические сайты: видеоигры { 'AG.ru', 'P9968', 'https://ag.ru/games/$1' }, { 'Behind The Voice Actors','P4965', 'https://www.behindthevoiceactors.com/video-games/$1/' }, { 'CPC-Power', 'P4847', 'https://www.cpc-power.com/index.php?page=detail&num=$1' }, { 'GameFAQs', 'P4769', 'https://gamefaqs.gamespot.com/-/$1-' }, { 'GameSpot', 'P5494', 'https://www.gamespot.com/games/$1/' }, { 'Gaming-History', 'P4806', 'https://www.arcade-history.com/?page=detail&id=$1' }, { 'Generation MSX', 'P4960', 'https://www.generation-msx.nl/msxdb/softwareinfo/$1' }, { 'Giant Bomb', 'P5247', 'https://www.giantbomb.com/wd/$1/' }, { 'Guardiana', 'P4710', 'https://www.guardiana.net/?game_id=$1' }, { 'Hall of Light', 'P4671', 'https://hol.abime.net/$1' }, { 'HowLongToBeat', 'P2816', 'https://howlongtobeat.com/game.php?id=$1' }, { 'IGDB', 'P5794', 'https://www.igdb.com/games/$1' }, { 'IGN', 'P5385', 'https://www.ign.com/games/$1' }, { 'KLOV', 'P2858', 'https://www.arcade-museum.com/game_detail.php?game_id=$1' }, { 'Lemon 64', 'P4816', 'https://www.lemon64.com/?game_id=$1' }, { 'MobyGames', 'P11688', 'https://www.mobygames.com/game/$1/' }, { 'MobyGames', 'P3913', 'https://www.mobygames.com/developer/sheet/view/developerId,$1/' }, { 'MobyGames', 'P11689', 'https://www.mobygames.com/company/$1/' }, { 'MobyGames', 'P11690', 'https://www.mobygames.com/group/$1/' }, { 'OpenCritic', 'P2864', 'https://opencritic.com/game/$1/-' }, { 'OpenCritic', 'P11223', 'https://opencritic.com/outlet/$1/-' }, { 'PCGamingWiki', 'P6337', 'https://www.pcgamingwiki.com/wiki/$1' }, { 'PlayGround.ru', 'P10354', 'https://www.playground.ru/$1' }, { 'Ready64', 'P4916', 'https://ready64.org/giochi/scheda_gioco/id/$1/' }, { 'Redump', 'P5290', 'http://redump.org/disc/$1/' }, { 'RiotPixels', 'P10393', 'https://ru.riotpixels.com/games/$1/' }, { 'Speedrun.com', 'P6783', 'https://www.speedrun.com/$1' }, { 'StopGame', 'P10030', 'https://stopgame.ru/game/$1' }, { 'VGMdb', 'P5659', 'https://vgmdb.net/product/$1' }, { 'World of Spectrum', 'P4705', 'https://worldofspectrum.net/infoseekid.cgi?id=$1' }, { 'Игромания', 'P6827', 'https://www.igromania.ru/game/$1/-' }, { 'Игры@Mail.ru', 'P9697', 'https://games.mail.ru/pc/games/$1/' }, { 'ЛКИ', 'P10309', 'http://www.lki.ru/games.php?Game=$1' }, { 'Навигатор игрового мира','P10383', 'https://www.nim.ru/games/$1/' }, -- Тематические сайты: другие { 'Forbes.ru', 'P9510', 'https://www.forbes.ru/profile/$1' }, { 'Flags of the World', 'P3089', 'https://www.fotw.info/flags/$1.html' }, { 'Museum.ru', 'P12898', 'http://www.museum.ru/M$1' }, { 'Curlie', 'P998', 'https://curlie.org/$1' }, { 'Structurae', 'P454', 'https://structurae.net/structures/$1' }, { 'The Peerage', 'P4638', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=4638&url_prefix=https://www.thepeerage.com/&id=$1' }, { 'Артхив', 'P10240', 'https://artchive.ru/artists/$1' }, { 'Госнаграды Кыргызстана', 'P12500', 'https://nagrada.srs.kg/Site/Awarded/$1' }, { 'Ведомости', 'P10470', 'https://vedomosti.ru/companies/$1' }, { 'Память народа', 'P10447', 'https://pamyat-naroda.ru/heroes/person-hero$1/' }, { 'РБК', 'P10526', 'https://companies.rbc.ru/id/$1-_/' }, { 'Спюр', 'P5217', 'https://www.spyur.am/ru/companies/$1' }, } table.insert( data, themeProfilesProperties ) local dictionaries = {} dictionaries.label = 'Ажәарқәеи аенциклопедиақәеи' dictionaries.list = { -- { 'Auñamendi', 'P3218', 'http://www.euskomedia.org/aunamendi/$1' }, { 'Австрийский биографический', 'P6194', 'https://www.biographien.ac.at/oebl/oebl_$1.xml' }, { 'Австралийский биографический', 'P1907', 'https://adb.anu.edu.au/biography/$1' }, { 'Австрийская музыкальная', 'P8432', 'https://www.musiklexikon.ac.at/ml/musik_$1.xml' }, { 'Азербайджанская национальная', 'P11848', 'http://ensiklopediya.gov.az/az/terms/$1' }, { 'Анадолу', 'P11483', 'https://www.aa.com.tr/tr/info/infografik/$1' }, { 'Биографический Австрийской империи', 'P1343:Q665807', ':s:de:$1', project = 'dewikisource' }, { 'Биографический Грузии', 'P4991', 'http://www.nplg.gov.ge/bios/ka/$1/' }, { 'Банглапедия', 'P4255', 'http://en.banglapedia.org/index.php?title=$1' }, { 'Башкириатәи', 'P9222', 'http://bashenc.online/ru/articles/$1/' }, { 'Березина', 'P1343:Q19217220', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Библейская', 'P1343:Q4086271', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Био-библиографический русских писателей XX века', 'P1343:Q42068474', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Биографический итальянцев', 'P1986', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Dizionario-Biografico)' }, { 'Идуу Даниатәи', 'P8313', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=8313&url_prefix=https://denstoredanske.lex.dk/&id=$1' }, { 'Идуу Каталониатәи', 'P1296', 'https://www.enciclopedia.cat/ec-gec-$1.xml' }, { 'Идуу Китаитәи', 'P10565', 'https://www.zgbk.com/ecph/words?SiteID=1&ID=$1' }, { 'Идуу Норвегиатәи', 'P4342', 'https://snl.no/$1' }, { 'Большая российская (старая версия)', 'P2924', 'https://old.bigenc.ru/text/$1' }, { 'Идуу Урыстәылатәи (аҭҵаарадырра-ааӡаратә портал)', 'P11514', 'https://bigenc.ru/c/$1' }, { 'Большая советская (1 изд.)', 'P1343:Q20078554', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, -- { 'Большая советская (3 изд.)', 'P1343:Q17378135' }, { 'Большая украинская', 'P9765', 'https://vue.gov.ua/$1' }, { 'Большая Южакова', 'P1343:Q4091878', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Ботанический', 'P1343:Q19133013', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Брокгауза и Ефрона', 'P1343:Q602358', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Валлийский биографический', 'P1648', 'https://biography.wales/article/$1' }, { 'Венгерский биографический', 'P8998', 'https://mek.oszk.hu/00300/00355/html/$1.htm' }, { 'Военная Сытина', 'P1343:Q4114391', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Географическо-статистический Российской Империи', 'P1343:Q4135594', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Еврейская Брокгауза и Ефрона', 'P1343:Q4173137', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Забайкалья', 'P10530', 'http://ez.chita.ru/encycl/concepts/?id=$1' }, { 'Забайкалья', 'P10531', 'http://ez.chita.ru/encycl/person/?id=$1' }, { 'Интернет Украины', 'P9070', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=9070&url_prefix=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages&id=$1' }, { 'Ираника', 'P3021', 'https://www.iranicaonline.org/articles/$1' }, { 'Ислама (1 изд.)', 'P9878', ei1oLink }, { 'Ислама (2 изд.)', 'P9862', ei2oLink }, { 'Ислама (3 изд.)', 'P9879', ei3oLink }, { 'Ислама (на французском)', 'P12916', eifoLink }, { 'Исламика', 'P11926', isloLink }, { 'Исламский энциклопедический', 'P1343:Q18517268', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Испанский биографический', 'P4459', 'https://dbe.rah.es/biografias/$1' }, -- { 'Использований Корана', 'P12633', dquoLink }, { 'Итальянская', 'P4223', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Enciclopedia-Italiana)' }, { 'Канадатәи', 'P5395', 'https://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/$1/' }, { 'Кирилла и Мефодия', 'P9826', 'https://megabook.ru/article/$1' }, { 'Кирилла и Мефодия', 'P1343:Q4091875' }, { 'Корана', 'P12575', eqoLink }, { 'Корейской культуры', 'P9475', 'http://encykorea.aks.ac.kr/Contents/Item/$1' }, { 'Краткая еврейская', 'P1438', 'https://eleven.co.il/article/$1' }, { 'Краткая литературная', 'P8896', kleLink, }, -- { 'Краткая литературная', 'P1343:Q4239850' }, { 'Кругосвет', 'P6385', 'https://www.krugosvet.ru/enc/$1' }, --исключение для нетипичных адресов типа node/39767 { 'Кругосвет', 'P1343:Q2627728' }, { 'Ларусса', 'P6058', 'https://www.larousse.fr/encyclopedie/$1' }, { 'Лентапедия', 'P1343:Q17290934', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Литературная', 'P9001', leLink, }, { 'Литературная', 'P1343:Q4263804' }, { 'Литовская спортивная', 'P6504', 'http://www.lse.lt/index.php?$1' }, { 'Литовская универсальная', 'P7666', 'https://www.vle.lt/straipsnis/$1' }, { 'Литовская футбольная', 'P7742', 'http://lfe.lt/content/persons/$1/en' }, { 'Малой Литвы', 'P10789', 'https://www.mle.lt/straipsniai/$1' }, { 'Малый Брокгауза и Ефрона', 'P1343:Q19180675', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Математическая', 'P7554', 'https://encyclopediaofmath.org/wiki/$1' }, { 'Мексиканская литературная', 'P1565', 'http://www.elem.mx/autor/datos/$1' }, { 'Музея Прадо', 'P5321', 'https://www.museodelprado.es/coleccion/artista/wd/$1' }, { 'Музыкальный Римана', 'P1343:Q27680201', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Национальная биография Финляндия', 'P2180', 'https://kansallisbiografia.fi/kansallisbiografia/henkilo/$1' }, { 'Национальная (Латвия)', 'P6870', 'https://enciklopedija.lv/skirklis/$1' }, { 'Новый', 'P1343:Q19190511', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Пап', 'P7620', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Enciclopedia-dei-Papi)' }, { 'Польского театра', 'P5058', 'https://www.encyklopediateatru.pl/osoby/$1/a' }, { 'Польского театра', 'P6679', 'https://www.encyklopediateatru.pl/sztuki/$1/a' }, { 'Православная', 'P1343:Q2498180' }, { 'Православная', 'P5002', 'https://www.pravenc.ru/text/$1.html' }, { 'Православная богословская', 'P1343:Q19211082', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Реальный словарь классических древностей', 'P1343:Q30059240', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Русский биографический', 'P1343:Q1960551', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Спортивная каталанская', 'P5513', 'https://www.enciclopedia.cat/EC-EEC-$1.xml' }, { 'Стэнфордская философская', 'P3123', 'https://plato.stanford.edu/entries/$1/' }, { 'Татарика', 'P8377', 'https://tatarica.org/ru/$1' }, { 'Техническая (1 изд.)', 'P1343:Q20078551', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'В. Даля', 'P1343:Q1970746', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Хайазг', 'P12414', 'http://ru.hayazg.info/?curid=$1' }, { 'Хорватская', 'P7982', 'https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=$1' }, { 'Хорватский биографический', 'P8581', 'https://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=$1' }, { 'Чешской литературы после 1945 года', 'P11999', 'https://www.slovnikceskeliteratury.cz/showContent.jsp?docId=$1' }, { 'Чувашская', 'P10596', 'http://enc.cap.ru/?t=prsn&lnk=$1' }, { 'Энциклопедический лексикон', 'P1343:Q4532135', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Allgemeine Deutsche Biographie', 'P1343:Q590208', ':s:de:$1', project = 'dewikisource' }, { 'American Cycl. (1879)', 'P1343:Q19077875', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'American Med. Biogr. (1920)', 'P1343:Q19037977', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'American National Biography', 'P4823', 'https://doi.org/10.1093/anb/9780198606697.article.$1' }, { 'Appletons\' (1887—1901)', 'P1343:Q12912667', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Ballotpedia', 'P2390', 'https://ballotpedia.org/$1' }, { 'Britannica (9-th)', 'P1343:Q20096917', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Britannica (11-th)', 'P1343:Q867541', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Britannica (12-th)', 'P1343:Q15987490', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Britannica (онлаин)', 'P1417', 'https://www.britannica.com/$1' }, { 'Catholic (1907—13)', 'P1343:Q302556', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Catholic (1997—…)', 'P3241', 'https://www.newadvent.org/cathen/$1.htm' }, { 'De Agostini', 'P6706', 'https://www.sapere.it/enciclopedia/$1.html' }, { 'Dictionary of Irish Biography', 'P6829', 'https://doi.org/10.3318/dib.$1.v1' }, { 'Dictionary of Music and Musicians', 'P1343:Q16011749', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Dictionary of National Biography', 'P1343:Q15987216', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Dictionary of National Biography (1st suppl.)', 'P1343:Q16014700', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Dictionary of National Biography (2nd suppl.)', 'P1343:Q16014697', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'dovidka.com.ua', 'P7804', 'http://dovidka.com.ua/user/?code=$1' }, { 'Enciclopedia dello Sport', 'P9873', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Enciclopedia-dello-Sport)' }, { 'Gazetteer for Scotland', 'P7349', 'https://www.scottish-places.info/people/famousfirst$1.html' }, { 'Handbook of Texas Online', 'P6015', 'https://tshaonline.org/handbook/online/articles/$1' }, { 'History of Parliament', 'P1614', 'http://www.historyofparliamentonline.org/volume/$1' }, { 'IEKO', 'P10784', 'https://www.isko.org/cyclo/$1' }, { 'Infernal (6e éd.)', 'P1343:Q20961706', ':s:fr:$1', project = 'frwikisource' }, { 'Literatura.lv', 'P11695', 'https://literatura.lv/lv/$1' }, { 'Munzinger', 'P1285', 'https://www.munzinger.de/search/go/document.jsp?id=$1' }, { 'Neue Deutsche Biographie', 'P7902', 'https://www.deutsche-biographie.de/$1.html' }, { 'New International', 'P1343:Q20089963', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Notable Names Database', 'P1263', 'https://www.nndb.com/people/$1/' }, { 'Pauly-Wissowa', 'P1343:Q1138524', ':s:de:$1', project = 'dewikisource' }, -- { 'Prabook', 'P3368', 'https://prabook.com/web/person-view.html?profileId=$1' }, { 'PWN', 'P7305', 'https://encyklopedia.pwn.pl/haslo/;$1.html' }, { 'Slovenska biografija', 'P1254', 'http://www.slovenska-biografija.si/oseba/sbi$1/' }, { 'TDV İslam Ansiklopedisi', 'P7314', 'https://islamansiklopedisi.org.tr/$1' }, { 'Treccani', 'P3365', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1' }, { 'Universalis', 'P3219', 'https://www.universalis.fr/encyclopedie/$1/' }, -- { 'АиФ Досье', 'P6561', 'https://www.aif.ru/dossier/$1' }, { 'Академия российского телевидения', 'P10062', 'http://tefi.ru/biography/$1/' }, { 'Актёры отечественного кино', 'P6596', 'http://a-tremasov.ru/$1' }, -- { 'Вокруг света', 'P9975', 'https://www.vokrugsveta.ru/encyclopedia/index.php?title=$1' }, { 'Деловой Петербург', 'P7475', 'https://whoiswho.dp.ru/cart/person/$1' }, { 'Деловой Петербург', 'P7529', 'https://whoiswho.dp.ru/cart/company/$1' }, { 'The YIVO Encyclopedia', 'P8569', 'https://yivoencyclopedia.org/article.aspx/$1' }, { 'Истории Украины', 'P8935', 'http://www.history.org.ua/?termin=$1' }, { 'Киносозвездие', 'P6741', 'http://www.kinosozvezdie.ru/actors/$1/$1.html' }, { 'Левый берег', 'P6980', 'https://lb.ua/file/$1' }, { 'Ліга.Досье', 'P6210', 'https://file.liga.net/$1' }, { 'Оксфордский биографический', 'P1415', 'https://doi.org/10.1093/ref:odnb/$1' }, { 'Ҳаамҭазтәи Украина', 'P4613', 'https://esu.com.ua/search_articles.php?id=$1' }, { 'Справка РИА', 'P6081', 'https://ria.ru/spravka/00000000/$1.html' }, { 'Справка ТАСС', 'P6219', 'https://tass.ru/info/$1' }, { 'Украиника', 'P7817', 'http://irbis-nbuv.gov.ua/ulib/item/REF$1' }, { 'Шведский биографический', 'P3217', 'https://sok.riksarkivet.se/sbl/Presentation.aspx?id=$1' }, { 'Швейцарский исторический', 'P902', 'https://hls-dhs-dss.ch/fr/articles/$1' }, { 'Швейцарский исторический (online)', 'P886', 'http://www.e-lir.ch/e-LIR___Lexicon.$1.450.0.html' }, { 'Энциклопедия ТАСС', 'P10540', 'https://tass.ru/encyclopedia/person/$1' }, { 'Энциклопедия ТАСС', 'P1343:Q63985075' }, { 'Эстонский спортивный биографический','P4042', 'https://www.esbl.ee/biograafia/$1' }, { 'Настольный', 'P1343:Q63284758', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Гранат', 'P1343:Q4532138', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, } table.insert( data, dictionaries ) local geniGraves = {} geniGraves.label = 'Генеалогия и некрополистика' geniGraves.list = { { { 'Q63056', 'Find a Grave' }, 'P535', 'https://www.findagrave.com/memorial/$1' }, { 'gravsted.dk', 'P4359', 'https://www.gravsted.dk/person.php?navn=$1' }, { 'JewAge', 'P4116', 'https://www.jewage.org/wiki/ru/Profile:$1' }, { 'Prosopography of Anglo-Saxon England', 'P2625', 'https://pase.ac.uk/pase/?list=person&detail=person&detailid=$1' }, { 'WikiTree', 'P2949', 'https://www.wikitree.com/wiki/$1' }, { 'WeRelate', 'P4159', 'https://www.werelate.org/wiki/Person:$1' }, { 'Open Domesday', 'P3122', 'https://opendomesday.org/name/$1/' }, } table.insert( data, geniGraves ) local taxons = {} taxons.label = 'Таксономия' taxons.list = { { 'AlgaeBase', 'P1348', }, { 'AmphibiaWeb', 'P5036', 'https://amphibiaweb.org/species/$1' }, { 'ASW', 'P5354', 'https://amphibiansoftheworld.amnh.org/Amphibia/$1' }, { 'Avibase', 'P2026', 'https://avibase.bsc-eoc.org/species.jsp?avibaseid=$1' }, { 'APNI', 'P5984', 'https://id.biodiversity.org.au/name/apni/$1' }, { 'CMS', 'P6033', 'https://www.cms.int/en/species/$1' }, { 'eBird', 'P3444', 'https://ebird.org/species/$1' }, { 'EOL', 'P830', 'https://eol.org/pages/$1' }, { 'Fossilworks', 'P842', 'http://www.fossilworks.org/cgi-bin/bridge.pl?a=taxonInfo&taxon_no=$1' }, { 'GBIF', 'P846', 'https://www.gbif.org/species/$1' }, { 'GRIN', 'P1421', }, { 'iNaturalist', 'P3151', 'https://www.inaturalist.org/taxa/$1' }, { 'Mycobank', 'P962', 'https://www.mycobank.org/MB/$1' }, { 'NCBI', 'P685', 'https://www.ncbi.nlm.nih.gov/Taxonomy/Browser/wwwtax.cgi?mode=Info&id=$1' }, { 'Neotropical Birds', 'P6047', 'https://neotropical.birds.cornell.edu/Species-Account/nb/species/$1' }, { 'IPNI', 'P961', 'http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=$1' }, { 'IRMNG', 'P5055', 'https://www.irmng.org/aphia.php?p=taxdetails&id=$1' }, { 'ITIS TSN', 'P815', 'https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=$1' }, { 'PBDB', 'P10907', 'https://paleobiodb.org/classic/basicTaxonInfo?taxon_no=$1' }, { 'POWO', 'P5037', 'https://powo.science.kew.org/taxon/$1' }, { 'Plantarium', 'P3102', 'http://www.plantarium.ru/page/view/item/$1.html' }, { 'Plant Finder', 'P6034', 'https://www.missouribotanicalgarden.org/PlantFinder/PlantFinderDetails.aspx?taxonid=$1' }, { 'Reptile Database', 'P5473', 'https://reptile-database.reptarium.cz/species?$1' }, { 'SeaLifeBase', 'P6018', 'https://www.sealifebase.ca/Summary/SpeciesSummary.php?id=$1' }, { 'Tropicos', 'P960', 'http://legacy.tropicos.org/Name/$1' }, { 'WFO', 'P7715', 'http://www.worldfloraonline.org/taxon/$1' }, { 'WoRMS', 'P850', 'https://www.marinespecies.org/aphia.php?p=taxdetails&id=$1' }, { 'Гербарий МГУ', 'P11650', 'https://plant.depo.msu.ru/open/public/search?division=P&searchBy=taxon&queryString=$1' }, { 'Флора Китая', 'P1747', 'http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=$1' }, } table.insert( data, taxons ) local authorityControl = {} authorityControl.label = 'Авторитет змоу адыррақәа' authorityControl.isAuthorityControl = true authorityControl.list = { { { 'Q4584301', '', 'BIBSYS' }, 'P1015', 'https://authority.bibsys.no/authority/rest/authorities/html/$1', }, { { 'Q1200925', 'Biblioteca de Catalunya', 'BNC' }, 'P1273', 'https://cantic.bnc.cat/registres/CUCId/$1', }, { { 'Q750403', 'Biblioteca Nacional de España', 'BNE' }, 'P950', 'https://datos.bne.es/resource/$1', }, { { 'Q193563', 'Bibliothèque nationale de France', 'BNF' }, 'P268', 'https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb$1', }, { { 'Q1868372', 'Biografisch Portaal', 'BPN' }, 'P651', 'http://www.biografischportaal.nl/persoon/$1', }, { { 'Q9384291', '中国高等教育文献保障系统', 'CALIS' }, 'P270', 'http://opac.calis.edu.cn/aopac/ajsp/detail.jsp?actionfrom=1&actl=CAL++$1', }, { { 'Q13407958', 'China Biographical Database Project', 'CBDB' }, 'P497', 'http://db1.ihp.sinica.edu.tw/cbdbc/cbdbkmeng?~~AAA$1', }, { { 'Q10726338', 'Citation Information by NII', 'CiNii' }, 'P271', 'https://ci.nii.ac.jp/author/$1', }, { { 'Q16744133', 'CONOR', 'CONOR' }, 'P1280', 'https://plus.cobiss.net/cobiss/si/sl/conor/$1', }, { { 'Q27302', 'Deutsche Nationalbibliothek', 'DNB' }, 'P1292', 'https://d-nb.info/$1', }, { { 'Q501851', 'مكتبة الإسكندرية الجديدة', 'EGAXA' }, 'P1309', 'https://viaf.org/processed/EGAXA%7C$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P2463', 'https://elibrary.ru/org_about.asp?orgsid=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P8079', 'https://elibrary.ru/author_profile.asp?authorid=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P10952', 'https://elibrary.ru/title_about.asp?id=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P10953', 'https://www.elibrary.ru/publisher_about.asp?pubsid=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P11860', 'https://www.elibrary.ru/item.asp?id=$1', }, { { 'Q36578', 'Gemeinsame Normdatei', 'GND' }, 'P227', 'https://d-nb.info/gnd/$1', }, { { 'Q19366588', 'Gemeinsamer Thesaurus für audiovisuelle Archive', 'GTAA' }, 'P1741', 'https://data.beeldengeluid.nl/gtaa/$1', }, { { 'Q3803707', 'Istituto Centrale per il Catalogo Unico', 'ICCU' }, 'P396', iccuLink, }, { { 'Q423048', 'International Standard Name Identifier', 'ISNI' }, 'P213', isniLink, }, { { 'Q188915', 'Национальная библиотека Израиля', 'J9U' }, 'P8189', 'https://www.nli.org.il/en/authorities/$1' }, { { 'Q620946', 'Library of Congress Control Number', 'LCCN' }, 'P244', 'https://id.loc.gov/authorities/$1', }, { { 'Q13219454', 'Library of Congress Control Number', 'LOC' }, 'P1144', 'https://www.loc.gov/item/$1/', }, { { 'Q1125633', 'Library of Parliament', 'LOP' }, 'P6616', 'https://lop.parl.ca/sites/ParlInfo/default/en_CA/People/Profile?personId=$1' }, { { 'Q1133733', 'Latvijas Nacionālā bibliotēka', 'LNB' }, 'P1368', 'https://kopkatalogs.lv/F/?func=direct&local_base=lnc10&doc_number=$1', }, { { 'Q809830', 'Base Mérimée', 'Mérimée' }, 'P380', noLink, }, -- { { 'Q28136779', 'Microsoft Academic', 'Microsoft' }, 'P6366', 'https://academic.microsoft.com/#/detail/$1', }, { { 'Q618340', '國家圖書館 (中華民國)', 'NCL' }, 'P1048', 'http://aleweb.ncl.edu.tw/F/?func=accref&acc_sequence=$1', }, { { 'Q477675', '国立国会図書館', 'NDL' }, 'P349', 'https://id.ndl.go.jp/auth/ndlna/$1', }, { { 'Q732353', '中国国家图书馆', 'NLC' }, 'P1213', noLink, }, -- NLI numbers seems unstable { { 'Q1967876', 'Národní knihovna České republiky', 'NKC' }, 'P691', 'https://aleph.nkp.cz/F/?func=find-c&local_base=aut&ccl_term=ica=$1&CON_LNG=ENG', }, { { 'Q623578', 'National Library of Australia', 'NLA' }, 'P409', 'https://nla.gov.au/anbd.aut-an$1', }, { { 'Q1467610', 'Αναγνωριστικό Καθιερωμένων από τον Κατάλογο Καθιερωμένων Όρων της Εθνικής Βιβλιοθήκης της Ελλάδος', 'NLG' }, 'P3348', 'https://catalogue.nlg.gr/Authority/Record?id=au.$1' }, { { 'Q622012', 'Biblioteca Națională a României', 'NLR' }, 'P1003', 'https://aleph.bibnat.ro/F/?func=direct&local_base=NLR10&doc_number=$1', }, { { 'Q856423', 'Polska Biblioteka Narodowa', 'NLP' }, 'P1695', nlpLink, }, { { 'Q631375', 'Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu', 'NSK' }, 'P1375', 'https://katalog.nsk.hr/F/?func=direct&local_base=nsk10&doc_number=$1', }, { { 'Q1526131', 'Koninklijke Bibliotheek', 'NTA' }, 'P1006', 'https://data.bibliotheken.nl/doc/thes/p$1', }, { { 'Q1063819', 'Országos Széchényi Könyvtár', 'NSZL' }, 'P951', 'https://viaf.org/processed/NSZL%7C$1', }, { { 'Q11789729', 'Narodowy Uniwersalny Katalog Centralny', 'NUKAT' }, 'P1207', nukatLink, }, { { 'Q245966', 'Biblioteca Nacional de Portugal', 'PTBNP' }, 'P1005', 'https://viaf.org/processed/PTBNP%7C$1', }, { { 'Q1048694', 'Российская государственная библиотека', 'РГБ' }, 'P947', 'http://aleph.rsl.ru/F?func=find-b&find_code=SYS&adjacent=Y&local_base=RSL11&request=$1', }, -- { { 'Q953058', 'Kungliga biblioteket', 'SELIBR' }, 'P906', 'https://libris.kb.se/auth/$1', }, { { 'Q953058', 'Kungliga biblioteket', 'LIBRIS' }, 'P5587', 'https://libris.kb.se/$1', }, { 'Scopus', 'P1156', 'https://www.scopus.com/sourceid/$1' }, { { 'Q7550801', 'Social Science Research Network', 'SSRN' }, 'P3747', 'https://ssrn.com/author=$1', }, { { 'Q2597810', 'Système universitaire de documentation', 'SUDOC' }, 'P269', 'https://www.idref.fr/$1', }, { { 'Q213678', 'Bibliotheca Apostolica Vaticana', 'VcBA' }, 'P8034', vcbaLink }, { { 'Q54919', 'Virtual International Authority File', 'VIAF' }, 'P214', 'https://viaf.org/viaf/$1/', }, { { 'Q846596', 'WorldCat Identities', 'WorldCat VIAF' }, 'P214', 'https://www.worldcat.org/identities/containsVIAFID/$1', }, { { 'Q101537013', 'Сводный каталог библиотек Армении', 'UCAL' }, 'P8833', 'http://armunicat.nla.am/cgi-bin/koha/opac-authoritiesdetail.pl?marc=1&authid=$1' }, { { 'Q2494649', 'Union List of Artist Names', 'ULAN' }, 'P245', 'https://www.getty.edu/vow/ULANFullDisplay?find=&role=&nation=&subjectid=$1', }, { { 'Q65212904', 'Наука Украины', 'ИРБИС-НБУВ' }, 'P7148', 'http://irbis-nbuv.gov.ua/ASUA/$1', }, { { 'Q2860429', 'Российский государственный архив литературы и искусства', 'РГАЛИ' }, 'P6752', 'https://rgali.ru/obj/$1?lc=ru', }, { { 'Q1048694', 'Российская государственная библиотека', 'РГБ' }, 'P1973', 'http://aleph.rsl.ru/F?func=direct-set&l_base=xall&doc_number=$1', }, { { 'Q267566', 'Российская национальная библиотека', 'РНБ' }, 'P7029', 'https://webservices.nlr.ru/semweb/?method=afnlr&query=NLR10%3A%3ARU%5CNLR%5CAUTH%5C$1', }, } table.insert( data, authorityControl ) return data 9dwlq2oeo0ezqnfc5rqu3d1kmrtffb6 173233 173198 2026-09-03T14:55:47Z Nart17 17397 Акаталогқәа рыхьӡқәа аԥсшәала (Арадио астатиа аиҭагаҩ Шазина Абшилава лаԥсшәатәи аиҭагара): Кореиатәи акультура, Литватәи ауниверсалтә, Хорваттәи 173233 Scribunto text/plain local data = {} function noLink( id ) return false end function fanLibRuLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://fan.lib.ru/' .. firstChar .. '/' .. id .. '/'; end function imslpLink( id ) return 'https://imslp.org/wiki/' .. string.gsub( id, ' ', '_' ); end function imdbLink( id ) if string.match( id, '^co' ) then return 'https://www.imdb.com/company/' .. id; end if string.match( id, '^ev' ) then return 'https://www.imdb.com/event/' .. id; end if string.match( id, '^nm' ) then return 'https://www.imdb.com/name/' .. id; end if string.match( id, '^tt' ) then return 'https://www.imdb.com/title/' .. id; end return false end function isniLink( id ) id = id:gsub( '[ %-]', '' ):upper(); return 'http://isni.org/isni/' .. id; end function lastfmLink( id ) id = id:gsub(' ', '+'); return 'https://www.last.fm/ru/music/' .. id; end function iccuLink( id ) id = id:gsub( '\\\\', '%5C' ):upper(); return 'https://opac.sbn.it/opacsbn/opac/iccu/scheda_authority.jsp?bid=' .. id; end function kleLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke' .. firstChar .. '/ke' .. id .. '.htm' end function leLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://feb-web.ru/feb/litenc/encyclop/le' .. firstChar .. '/le' .. id .. '.htm' end function nlpLink( id ) -- from https://github.com/arthurpsmith/wikidata-tools/blob/master/wikidata-externalid-url/index.php if string.match( id, '^A' ) then return 'http://mak.bn.org.pl/cgi-bin/KHW/makwww.exe?BM=1&NU=1&IM=5&WI=' .. id; end if string.match( id, '^9' ) then return 'http://mak.bn.org.pl/cgi-bin/KHW/makwww.exe?BM=1&NU=1&IM=4&WI=' .. id; end return false end function nukatLink( id ) -- from https://github.com/arthurpsmith/wikidata-tools/blob/master/wikidata-externalid-url/index.php if id:len() == 9 then -- 'n' + 8 digits id = id:gsub('n', 'n%%20%%20'); else id = id:gsub('n', 'n%%20'); end return 'http://nukat.edu.pl/aut/' .. id; end function orcidLink( id ) id = id:gsub( '[ %-]', '' ):upper(); return 'https://orcid.org/' .. id; end function samlibRuLink( id ) local firstChar = mw.ustring.sub( id, 1, 1 ); return 'http://samlib.ru/' .. firstChar .. '/' .. id .. '/'; end function ta98Link( id ) id = id:gsub( '^.', '' ) return 'https://ifaa.unifr.ch/Public/EntryPage/TA98%20Tree/Entity%20TA98%20EN/' .. id .. '%20Entity%20TA98%20EN.htm' end function vcbaLink( id ) id = id:gsub( '/', '_' ) return 'https://opac.vatlib.it/auth/detail/' .. id end function ei1oLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EI1O/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function ei2oLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EIEO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function ei3oLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EI3O/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function eifoLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EIFO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function isloLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/ISLO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function eqoLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/EQO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end function dquoLink (id) return 'https://referenceworks.brill.com/display/entries/DQUO/' .. id:gsub( '_', '-' ) .. '.xml' end local okWhitelist = { '1tv', '2x2tv', 'a1belarus', 'alekseynav', 'allegrova', 'annakoshmal', 'artemlionlevin', 'atb.su', 'atnbtrc', 'banktochka', 'bankzenit', 'belarus24', 'belteleradiocompany', 'bitkvartetsekret', 'blogsergey', 'bsdp.hramada', 'bsmu.official', 'bspb', 'bsutby', 'che', 'ctc', 'dabromusic', 'ddt', 'denisklyaver', 'denismayd', 'diletant.media', 'dmitriymalikov', 'dobrofest', 'domashniy', 'dorognoe', 'duma', 'egorkreed', 'elecsnet', 'europaplus', 'fctextil', 'fczenit', 'FNLeague', 'fridaytv', 'g.sergeyaskachkova', 'gazetaru', 'genprocrf', 'globustheatre', 'googlerussia', 'gosteleradiofond', 'gpnsofficial', 'group/51443101597785', 'group/51774942675142', 'group/51911913701513', 'group/51981402964161', 'group/52017302667459', 'group/52126183981151', 'group/52155398946992', 'group/52461394526409', 'group/52605341925600', 'group/52934268092557', 'group/53188583489632', 'group/53329964892367', 'group/53713418453071', 'group/54057515483235', 'group/54272253690055', 'group/54449367613536', 'group/54804477902914', 'group/54974382473380', 'group/55216081797200', 'group/56245432746155', 'group/56248578146541', 'group/56681460531429', 'group/56847984427071', 'group/57407629951036', 'group/57827967500323', 'group/57864243314726', 'group/58110064722152', 'group/58320671080501', 'group/60286629511384', 'group/61033333981233', 'group/63699860848695', 'group4260852662', 'group52677088247981', 'group54292135804928', 'group55001045598343', 'groupbravo', 'groznytv', 'gruppanepara', 'hcsalavat', 'headhunter', 'ipsrb', 'irinanelsonreflex', 'kanobu', 'kinopoisk', 'kipelovofficial', 'kirkorovofficial', 'knastu', 'kpru', 'kurskadm', 'kuzkrepnkvz', 'lentaru', 'lolita', 'lubauspenskaya', 'lube', 'luchshe.poezdom', 'luntik', 'mashaandthebear', 'matchtvchannel', 'maximum', 'mayakfm', 'mcdoniblackstar', 'mediazzzona', 'mgsumisi', 'miheevpolitolog', 'minsk2019by', 'mirimir', 'mixmarkt', 'mshirvindt', 'museum42', 'muztv', 'nablagomira', 'naikborzov', 'naive', 'natanblackstar', 'nationalprojectsru', 'newszemlyane', 'nikatv', 'novosineglazovo', 'ntv', 'nvkdramteatr', 'oleshko', 'olympicrussia', 'opera', 'paosovcombank', 'party.newpeople', 'pavelvolya', 'pelmeny', 'penkin', 'penzateatr', 'portalnurkz', 'pozneronline', 'premier.one', 'primamedia', 'radiokp', 'rasteryaev', 'rentv', 'rentvchannel', 'rg.ru', 'rtdrus', 'rtvi', 'russiatv', 's7airlines', 'savichevaofficial', 'sergeyni', 'sergeytsivilev', 'sk.soglasie', 'ssr.video', 'strana2020', 'strana888', 'stranaua', 'subbotatv', 'tankionline', 'tatianabulanova', 'teremoksaratov', 'theinsider', 'tntmusic', 'tobolskyte', 'tpunews', 'tribogatirya', 'ttk', 'tula.circus', 'tv360', 'uchannelrussia', 'ukrainaru', 'vegeta.russia', 'vesmartmuz', 'viktar.babaryka.official', 'vmdaily', 'voice1tv', 'vostbank', 'webmoney.transfer', 'whckuban', 'yablokoru', 'yandex', 'yeschenko2017', 'yousuperntv', 'zaraofficial', 'zhirinovskiy', 'svetlanaloboda', 'klavacoca', 'velvetmusic', 'alenkastarbe', 'blackstargroup', 'vlpresnyakov', 'barboskiny', 'letidor', 'rutube', 'tassagency', '7days', 'moskvaputinu', 'artikasti', 'larisadolinacom', 'anilorak', 'elkasinger', 'polinagagarina', 'mirpaycard', 'ctckids', 'sergeylazarevgroup', 'ok', } function okLink( id, qualifiers ) -- [[MediaWiki:Spam-blacklist]] запрещает все ссылки, кроме profile/ if mw.ustring.match( id, '^profile/' ) then return 'https://ok.ru/' .. id end -- [[MediaWiki:Spam-whitelist]] разрешает некоторые ссылки for _, wl in ipairs( okWhitelist ) do if id == wl then return 'https://ok.ru/' .. id end end if qualifiers and qualifiers.P9269 and #qualifiers.P9269 then return 'https://ok.ru/profile/' .. qualifiers.P9269[1] end return false end local socialNetworkProperties = {} socialNetworkProperties.label = 'В социальных сетях' socialNetworkProperties.list = { { { 'Q116933', 'ВКонтакте' }, 'P3185', 'https://vk.com/$1' }, { { 'Q4101720', 'В кругу друзей' }, 'P553:Q4101720', 'http://$1.vkrugudruzei.ru/' }, { { 'Q219523', 'Живой журнал' }, 'P3258', 'https://$1.livejournal.com/' }, { { 'Q219523', 'Живой журнал' }, 'P553:Q219523', 'https://$1.livejournal.com/' }, { { 'Q4299858', 'Мой мир' }, 'P553:Q4299858', 'https://my.mail.ru/$1' }, { { 'Q1123836', 'Одноклассники' }, 'P5163', okLink }, { { 'Q17195318', 'Спрашивай.Ру' }, 'P553:Q17195318', 'http://sprashivai.ru/$1' }, { { 'Q918', 'X (Твиттер)' }, 'P2002', 'https://x.com/$1' }, { 'Хабр', 'P10296', 'https://habr.com/ru/company/$1' }, { { 'Q309959', 'ASKfm' }, 'P553:Q309959', 'https://ask.fm/$1' }, { { 'Q171186', 'Blogger' }, 'P553:Q171186', 'https://$1.blogspot.com' }, { { 'Q355', 'Facebook' }, 'P2013', 'https://www.facebook.com/$1' }, { { 'Q355', 'Facebook' }, 'P4003', 'https://www.facebook.com/pages/$1' }, { { 'Q209330', 'Instagram' }, 'P2003', 'https://www.instagram.com/$1/' }, { { 'Q213660', 'LinkedIn' }, 'P6634', 'https://www.linkedin.com/in/$1/' }, { { 'Q213660', 'LinkedIn' }, 'P4264', 'https://www.linkedin.com/company/$1/' }, { { 'Q4043051', 'LiveInternet' }, 'P553:Q4043051', 'https://www.liveinternet.ru/users/$1' }, { 'Mastodon', 'P4033', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=4033&id=$1' }, { { 'Q40629', 'MySpace' }, 'P553:Q40629', 'https://myspace.com/$1' }, { { 'Q40629', 'MySpace' }, 'P3265', 'https://myspace.com/$1' }, { { 'Q92526', 'Sina Weibo' }, 'P3579', 'https://weibo.com/$1' }, { { 'Q333618', 'Snapchat' }, 'P2984', 'https://www.snapchat.com/add/$1' }, { { 'Q1002972', 'Spring.me' }, 'P553:Q1002972', 'https://www.spring.me/$1' }, { { 'Q15616276', 'Telegram' }, 'P3789', 'https://t.me/$1' }, { { 'Q15616276', 'Telegram' }, 'P553:Q15616276', 'https://t.me/$1' }, { { 'Q384060', 'Tumblr' }, 'P3943', 'https://$1.tumblr.com/' }, { { 'Q384060', 'Tumblr' }, 'P553:Q384060', 'https://$1.tumblr.com/' }, { { 'Q4555537', 'Twitch' }, 'P5797', 'https://www.twitch.tv/$1' }, { 'VC.ru', 'P10499', 'https://vc.ru/$1' }, } table.insert( data, socialNetworkProperties ) local textsProperties = {} textsProperties.label = 'Тексты произведений' textsProperties.list = { { { 'Q17254543', 'Изба-читальня' }, 'P553:Q17254543', 'https://www.chitalnya.ru/users/$1/' }, { { 'Q17195344', 'Журнал «Самиздат»' }, 'P553:Q17195344', samlibRuLink }, { { 'Q22673', 'Апроект «Гутенберг»' }, 'P2034', 'https://www.gutenberg.org/ebooks/$1' }, { { 'Q4380129', 'Проза.ру' }, 'P553:Q4380129', 'https://proza.ru/avtor/$1' }, { { 'Q4442644', 'Стихи.ру' }, 'P553:Q4442644', 'https://stihi.ru/avtor/$1' }, { { 'Q17300505', 'Lib.Ru/Фантастика' }, 'P553:Q17300505', fanLibRuLink }, } table.insert( data, textsProperties ) local contentHostingProperties = {} contentHostingProperties.label = 'Фото, видео и аудио' contentHostingProperties.list = { -- { { 'Q565', 'Wikimedia Commons' }, 'P373', ':commons:Category:$1', categoryWithWikimediaCommons }, { 'Allmusic', 'P9185', 'https://www.allmusic.com/style/$1' }, { { 'Q20056642', 'Apple Music' }, 'P2850', 'https://music.apple.com/ru/artist/$1' }, { { 'Q20056642', 'Apple Music' }, 'P2281', 'https://music.apple.com/ru/album/$1' }, { { 'Q545966', 'Bandcamp' }, 'P3283', 'https://$1.bandcamp.com' }, { { 'Q602243', 'Deezer' }, 'P2722', 'https://www.deezer.com/ru/artist/$1' }, { { 'Q602243', 'Deezer' }, 'P2723', 'https://www.deezer.com/ru/album/$1' }, { { 'Q602243', 'Deezer' }, 'P2724', 'https://www.deezer.com/ru/track/$1' }, { 'Discogs', 'P9219', 'https://www.discogs.com/style/$1' }, { 'Every Noise', 'P9881', 'https://everynoise.com/engenremap-$1.html' }, { { 'Q103204', 'Flickr' }, 'P3267', 'https://www.flickr.com/photos/$1' }, { { 'Q3419343', 'Genius' }, 'P2373', 'https://genius.com/artists/$1' }, { { 'Q3419343', 'Genius' }, 'P6217', 'https://genius.com/albums/$1' }, { { 'Q3419343', 'Genius' }, 'P6218', 'https://genius.com/$1' }, { { 'Q183718', 'Last.fm' }, 'P3192', lastfmLink }, { { 'Q71207116', 'Likee' }, 'P9812', 'https://likee.video/@$1' }, { { 'Q6883832', 'Mixcloud' }, 'P9509', 'https://www.mixcloud.com/$1/' }, { { 'Q6883832', 'Mixcloud' }, 'P553:Q6883832', 'https://www.mixcloud.com/$1/' }, { { 'Q2572292', 'Musopen' }, 'P2338', 'https://musopen.org/music/composer/$1/' }, { 'MusicBrainz', 'P8052', 'https://musicbrainz.org/genre/$1' }, { { 'Q17117201', 'PromoDJ' }, 'P553:Q17117201', 'https://promodj.com/$1' }, { 'PromoDJ', 'P8842', 'https://promodj.com/$1' }, { 'Rate Your Music', 'P9173', 'https://rateyourmusic.com/genre/$1' }, { { 'Q372827', 'Rutube' }, 'P10152', 'https://rutube.ru/channel/$1/' }, { { 'Q568769', 'SoundCloud' }, 'P3040', 'https://soundcloud.com/$1' }, { { 'Q568769', 'SoundCloud' }, 'P553:Q568769', 'https://soundcloud.com/$1' }, { { 'Q689141', 'Spotify' }, 'P1902', 'https://open.spotify.com/artist/$1' }, { { 'Q689141', 'Spotify' }, 'P2205', 'https://open.spotify.com/album/$1' }, { { 'Q19711013', 'Tidal' }, 'P4576', 'https://tidal.com/browse/artist/$1' }, { 'Tidal (альбом)', 'P4577', 'https://tidal.com/browse/album/$1' }, { 'Tidal (видео)', 'P4579', 'https://tidal.com/browse/video/$1' }, { 'Tidal (трек)', 'P4578', 'https://tidal.com/browse/track/$1' }, { { 'Q48938223', 'TikTok' }, 'P7085', 'https://www.tiktok.com/@$1' }, { 'TCDb', 'P5421', 'https://www.tcdb.com/Person.cfm/pid/$1/' }, { { 'Q156376', 'Vimeo' }, 'P553:Q156376', 'https://vimeo.com/$1' }, { { 'Q156376', 'Vimeo' }, 'P4015', 'https://vimeo.com/$1' }, { { 'Q866', 'YouTube' }, 'P2397', 'https://www.youtube.com/channel/$1' }, { { 'Q866', 'YouTube' }, 'P553:Q866', 'https://www.youtube.com/$1' }, { 'VK Музыка', 'P9694', 'https://vk.com/artist/$1' }, { 'Звук', 'P10524', 'https://zvuk.com/artist/$1' }, { 'Дзен', 'P8816', 'https://dzen.ru/$1' }, { { 'Q4537983', 'Яндекс Музыка' }, 'P1553', 'https://music.yandex.ru/artist/$1' }, { { 'Q4537983', 'Яндекс Музыка' }, 'P2819', 'https://music.yandex.ru/album/$1' }, { { 'Q4537983', 'Яндекс Музыка' }, 'P6537', 'https://music.yandex.ru/genre/$1' }, } table.insert( data, contentHostingProperties ) local themeProfilesProperties = {} themeProfilesProperties.label = 'Атематикатә саитқәа' themeProfilesProperties.list = { -- Тематические сайты: наука и техника { 'Academia.edu', 'P5715', '$1' }, { 'BARTOC', 'P2689', 'https://bartoc.org/en/node/$1' }, { 'DBLP', 'P2456', 'https://dblp.org/pid/$1' }, { { 'Q364', 'GitHub ' }, 'P2037', 'https://github.com/$1' }, { { 'Q124688', 'Open Hub ' }, 'P1972', 'https://www.openhub.net/p/$1' }, { 'FMA', 'P1402', 'http://purl.org/sig/ont/fma/fma$1' }, { { 'Q494817', 'Google Scholar' }, 'P1960', 'https://scholar.google.com/citations?user=$1' }, { { 'Q829984', 'Mathematics Genealogy Project' }, 'P549', 'https://genealogy.math.ndsu.nodak.edu/id.php?id=$1' }, { 'Nobel Laureate API', 'P8024', 'https://www.nobelprize.org/laureate/$1' }, { { 'Q51044', 'ORCID' }, 'P496', orcidLink }, { { 'Q7315186', 'ResearcherID' }, 'P1053', 'https://www.webofscience.com/wos/author/record/$1' }, { { 'Q754454', 'ResearchGate' }, 'P2038', 'https://www.researchgate.net/profile/$1' }, { { 'Q754454', 'ResearchGate' }, 'P2740', 'https://www.researchgate.net/institution/$1' }, { { 'Q754454', 'ResearchGate' }, 'P6023', 'https://www.researchgate.net/scientific-contributions/$1' }, { { 'Q371467', 'Scopus' }, 'P1153', 'https://www.scopus.com/authid/detail.uri?authorId=$1' }, { { 'Q1061861', 'Structurae' }, 'P2418', 'https://structurae.de/personen/$1' }, { { 'Q286567', 'Terminologia Anatomica' }, 'P1323', ta98Link, }, { { 'Q18241050', 'zbMATH' }, 'P1556', 'https://zbmath.org/authors/?q=ai:$1' }, { { 'Q4330205', 'Math-Net.ru' }, 'P4252', 'https://www.mathnet.ru/rus/person$1' }, { 'MathSciNet', 'P4955', 'https://mathscinet.ams.org/mathscinet/MRAuthorID/$1' }, { 'MathWorld', 'P2812', 'https://mathworld.wolfram.com/$1.html' }, { 'MacTutor', 'P1563', 'https://mathshistory.st-andrews.ac.uk/Biographies/$1/' }, { 'nLab', 'P4215', 'https://ncatlab.org/nlab/show/$1' }, { { 'Q4026990', 'JPL Small-Body Database' }, 'P716', 'https://ssd.jpl.nasa.gov/sbdb.cgi?sstr=$1' }, { 'Диссернет', 'P10088', 'https://dissernet.org/organization/$1' }, { 'Диссернет', 'P10127', 'https://dissernet.org/magazine/$1' }, { 'Диссернет', 'P10128', 'https://dissernet.org/person/$1' }, { 'ИСТИНА', 'P12579', 'https://istina.msu.ru/workers/$1' }, { 'Историки Украины', 'P10140', 'http://resource.history.org.ua/person/$1' }, { 'НАН Армении', 'P5212', 'https://www.sci.am/membersview.php?id=$1&d=&l=&langid=3' }, { 'РАН', 'P10133', 'http://www.ras.ru/win/db/show_per.asp?P=.id-$1.ln-ru' }, -- Тематические сайты: политика и история { 'INSEE', 'P374', 'https://www.insee.fr/fr/statistiques/2011101?geo=COM-$1' }, { 'OpenSanctions', 'P10632', 'https://www.opensanctions.org/entities/$1/' }, { 'Верховная рада', 'P3391', 'https://itd.rada.gov.ua/mps/info/page/$1' }, { 'Государственная дума', 'P10072', 'http://duma.gov.ru/duma/persons/$1' }, { 'Декларатор', 'P1883', 'https://declarator.org/person/$1/' }, { 'Европарламент', 'P1186', 'https://www.europarl.europa.eu/meps/en/$1' }, { 'Единая Россия', 'P10494', 'https://er.ru/person/$1' }, { 'Конгресс Испании', 'P9033', 'https://www.congreso.es/web/guest/historico-diputados?p_p_id=historicodiputados&p_p_lifecycle=0&p_p_state=normal&p_p_mode=view&_historicodiputados_mvcRenderCommandName=indiceDiputado&_historicodiputados_ndip=($1)' }, { 'Национальное собрание Армении', 'P5213', 'http://www.parliament.am/deputies.php?sel=details&ID=$1&lang=rus' }, { 'Парламент Великобритании', 'P10428', 'https://members.parliament.uk/member/$1/career' }, { 'Парламент Чехии', 'P6828', 'https://www.psp.cz/sqw/detail.sqw?id=$1' }, { 'Парламентская газета', 'P10131', 'https://www.pnp.ru/person/$1/' }, { 'Подвиг народа', 'P10349', 'https://podvignaroda.ru/?#id=$1' }, { 'Риксдаг', 'P1214', 'https://data.riksdagen.se/personlista/?iid=$1&utformat=html' }, { 'Сенат Испании', 'P10265', 'https://www.senado.es/web/conocersenado/senadohistoria/senado18341923/senadores/fichasenador/index.html?id1=$1' }, { 'Совет Федерации', 'P10047', 'http://council.gov.ru/structure/persons/$1' }, -- Тематические сайты: спорт { '08euro.Ru', 'P7111', 'http://www.08euro.ru/teams/$1.shtml' }, { '100 бомбардиров', 'P6632', 'https://100bombardirov.ru/ru/player/$1.htm' }, { '247Sports', 'P7397', 'https://247sports.com/Player/$1/' }, { '365chess', 'P3314', 'https://www.365chess.com/players/$1' }, { '90minut', 'P3605', 'http://www.90minut.pl/kariera.php?id=$1' }, { '90minut', 'P7453', 'http://www.90minut.pl/skarb.php?id_klub=$1' }, { 'ACB (игрок)', 'P3525', 'https://www.acb.com/jugador/temporada-a-temporada/id/$1' }, { 'ACB (тренер)', 'P6297', 'https://www.acb.com/entrenador/trayectoria-logros/id/$1' }, { 'AFC-Ajax', 'P11987', 'https://www.afc-ajax.info/en/soccer-player/$1' }, { 'AIC', 'P6319', 'https://aic.football.it/scheda/$1' }, { 'Aligulac', 'P11706', 'http://aligulac.com/players/$1/' }, { 'All Blacks', 'P3645', 'http://stats.allblacks.com/asp/profile.asp?ABID=$1' }, { 'All.Rugby', 'P9903', 'https://all.rugby/player/$1' }, { 'allplayers.in.ua', 'P10109', 'http://www.allplayers.in.ua/ru/player/$1' }, { 'AllPowerlifting.com', 'P6097', 'https://allpowerlifting.com/lifters/$1/' }, { 'ARRS', 'P3653', 'https://more.arrs.run/runner/$1' }, { 'ARRS', 'P5090', 'https://more.arrs.run/race/$1' }, { 'AS.com', 'P3427', 'https://resultados.as.com/resultados/ficha/deportista/$1' }, { 'ATP', 'P536', 'https://www.atptour.com/en/players/-/$1/overview' }, { 'Bandysidan', 'P4831', 'https://bandysidan.nu/player.php?SpelareID=$1' }, { 'Barbarian F.C.', 'P4493', 'http://www.barbarianfc.co.uk/archive/profile/$1' }, { 'Baseball-Reference.com', 'P1825', 'https://www.baseball-reference.com/players/$1.shtml' }, { 'Baseball-Reference.com (кроме MLB)', 'P1826', 'https://www.baseball-reference.com/register/player.fcgi?id=$1' }, { 'Basketball-Reference.com (игрок)', 'P2685', 'https://www.basketball-reference.com/players/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (тренер)', 'P4718', 'https://www.basketball-reference.com/coaches/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (игрок)', 'P4561', 'https://www.basketball-reference.com/wnba/players/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (тренер)', 'P4720', 'https://www.basketball-reference.com/wnba/coaches/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (Джи-Лига)', 'P4744', 'https://www.basketball-reference.com/gleague/players/$1.html' }, { 'Basketball-Reference.com (мир)', 'P4790', 'https://www.basketball-reference.com/international/players/$1.html' }, { 'BDFA', 'P6188', 'https://bdfa.com.ar/jugadores-$1.html' }, { 'BDFutbol', 'P3655', 'https://www.bdfutbol.com/en/j/j$1.html' }, { 'BDFutbol', 'P7488', 'https://www.bdfutbol.com/en/e/e$1.html' }, { 'Beachsoccer.ru', 'P6253', 'https://www.beachsoccer.ru/players/player$1/' }, { 'Beach Volleyball Database', 'P2800', 'http://www.bvbinfo.com/player.asp?ID=$1' }, { 'biathlon.com.ua', 'P6386', 'https://www.biathlon.com.ua/profile/$1' }, { 'BoxRec', 'P1967', 'https://boxrec.com/ru/boxer/$1' }, { 'BSRussia', 'P6252', 'https://bsrussia.com/profiles/persons/$1' }, { 'BSRussia', 'P11895', 'https://bsrussia.com/profiles/teams/$1' }, { 'BSWW', 'P11857', 'https://beachsoccer.com/player/$1' }, { 'BSWW', 'P12610', 'https://beachsoccer.com/team/$1/stats' }, { 'BWF', 'P2729', 'https://bwf.tournamentsoftware.com/player-profile/$1' }, { 'BWFbadminton.com', 'P3620', 'https://bwfbadminton.com/player/$1' }, { 'CanadaSoccer.com', 'P7459', 'https://canadasoccer.com/profile/?id=$1' }, -- { 'Chess DB', 'P1440', 'https://chess-db.com/public/pinfo.jsp?id=$1' }, { 'Chess Games', 'P1665', 'https://www.chessgames.com/perl/chessplayer?pid=$1' }, { 'Chess Tempo', 'P3315', 'https://chesstempo.com/gamedb/player/$1' }, { 'Chess.com', 'P3654', 'https://www.chess.com/member/$1' }, { 'College Football HoF', 'P3044', 'https://footballfoundation.org/hof_search.aspx?hof=$1' }, { 'CQ Ranking', 'P1541', 'https://cqranking.com/men/asp/gen/rider.asp?riderid=$1' }, { 'CQ Ranking', 'P2709', 'https://cqranking.com/women/asp/gen/rider.asp?riderid=$1' }, { 'CUP2002.RU', 'P7112', 'http://www.cup2002.ru/$1.shtml' }, { 'Curling.fi', 'P9166', 'https://www.curling.fi/en/competitions/players/$1' }, { 'CurlingZone', 'P3556', 'https://www.curlingzone.com/player.php?playerid=$1' }, { 'cybersport.ru', 'P11721', 'https://www.cybersport.ru/players/$1' }, { 'CycleBase', 'P4508', 'https://www.cyclebase.nl/cb-content/index.php?lang=en&page=renner&id=$1' }, { 'Cycling Archives', 'P1409', 'http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=$1' }, { 'danskfodbold.com', 'P12827', 'https://danskfodbold.com/spiller.php?spillerid=$1' }, { 'Diamond League', 'P3923', 'https://www.diamondleague.com/athlete/$1/' }, { 'DraftExpress', 'P3533', 'https://www.draftexpress.com/profile/$1/' }, { 'Driver Database', 'P3684', 'https://www.driverdb.com/drivers/$1/' }, { 'Dynamomania.com', 'P7395', 'http://dynamomania.com/player/$1-a' }, { 'EFC', 'P4475', 'https://www.eurofencing.info/competitions/fencers/case:fencer/licence:$1' }, { 'eishockey.info', 'P9718', 'https://www.eishockey.info/eishockey/-/spieler/$1' }, { 'EJU', 'P13288', 'https://www.eju.net/eju/judoka/?judokaId=$1' }, { 'Elite Football', 'P7343', 'http://www.elitefootball.com/player/-/$1' }, { 'Elite Prospects (игрок)', 'P2481', 'https://www.eliteprospects.com/player.php?player=$1' }, { 'Elite Prospects (тренер)', 'P4319', 'https://www.eliteprospects.com/staff.php?staff=$1' }, { 'ENARD', 'P3958', 'https://infoenard.org.ar/$1/' }, { 'England Football Online (игрок)', 'P6331', 'http://www.englandfootballonline.com/TeamPlyrsBios/Players$1.html' }, { 'England Football Online (тренер)', 'P6330', 'http://www.englandfootballonline.com/TeamMgr/Mgr_$1.html' }, { 'englandstats.com', 'P7608', 'https://www.englandstats.com/player.php?pid=$1' }, { 'EPCR', 'P3666', 'https://www.epcrugby.com/player/?PlayGuid=$1' }, { 'Esports Earnings', 'P10803', 'https://www.esportsearnings.com/players/$1' }, { 'EspritBleu', 'P4050', 'https://espritbleu.franceolympique.com/espritbleu/athletes/$1.php' }, { 'ESPN.com (MMA)', 'P10073', 'https://www.espn.com/mma/fighter/_/id/$1' }, { 'ESPN.com (бейсбол)', 'P3571', 'https://www.espn.com/mlb/player/stats/_/id/$1' }, { 'ESPNFC.com', 'P3681', 'https://global.espn.com/football/player/_/id/$1' }, { 'ESPNscrum', 'P858', 'http://en.espn.co.uk/statsguru/rugby/player/$1.html' }, { 'eu-football.info (игрок)', 'P3726', 'https://eu-football.info/_player.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P7435', 'https://eu-football.info/_referee.php?id=$1' }, { 'eu-football.info (тренер)', 'P7463', 'https://eu-football.info/_manager.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P7492', 'https://eu-football.info/_match.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P7854', 'https://eu-football.info/_club.php?id=$1' }, { 'eu-football.info', 'P8320', 'https://eu-football.info/_venue.php?id=$1' }, { 'Euro04.Ru', 'P7113', 'http://www.euro04.ru/teams/$1.shtml' }, { 'Eurobasket.com (игрок)', 'P3527', 'https://eurobasket.com/player//wd/$1' }, { 'Eurobasket.com (тренер)', 'P6865', 'https://eurobasket.com/coach//wd/$1' }, { 'Eurohockey.com', 'P2601', 'https://www.eurohockey.com/player/$1-.html' }, { 'EuroLeague (игрок)', 'P3536', 'https://www.euroleaguebasketball.net/euroleague/players/-/$1/' }, -- { 'EuroLeague (тренер)', 'P6866', 'https://www.euroleague.net/competition/coaches/showcoach?pcode=$1' }, -- { 'European Athletics', 'P3766', 'https://www.european-athletics.org/athletes/group=$1/index.html' }, { 'eWRC-results.com', 'P3927', 'https://www.ewrc-results.com/profile/$1' }, { 'Extratime.ie', 'P8173', 'https://www.extratime.ie/player/$1/-/' }, { 'FaroeSoccer (игрок)', 'P6627', 'https://www.faroesoccer.com/player.php?playerID=$1' }, { 'FaroeSoccer (тренер)', 'P6628', 'https://www.faroesoccer.com/coach.php?coachID=$1' }, { 'FBref.com', 'P5750', 'https://fbref.com/en/players/$1/' }, { 'FEI', 'P3111', 'https://data.fei.org/Person/Performance.aspx?personfeiid=$1' }, { 'FightTime ', 'P13097', 'https://fighttime.ru/fighters/$1.html' }, { 'FFR', 'P3644', 'https://www.ffr.fr/equipe-de-france/rugby-a-xv/xv-de-france/joueurs/$1' }, { 'FIL', 'P2990', 'https://www.fil-luge.org/en/athletes/$1' }, { 'FirstCycling', 'P10902', 'https://firstcycling.com/rider.php?r=$1' }, { 'FIS (лыжные гонки)', 'P2773', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=CC&competitorid=$1' }, { 'FIS (горнолыжный спорт)', 'P2772', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=AL&competitorid=$1' }, { 'FIS (горнолыжный спорт на траве)', 'P8845', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=GS&competitorid=$1' }, { 'FIS (фристайл)', 'P2774', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=FS&competitorid=$1' }, { 'FIS (прыжки с трамплина)', 'P2775', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=JP&competitorid=$1' }, { 'FIS (лыжное двоеборье)', 'P2776', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=NK&competitorid=$1' }, { 'FIS (сноуборд)', 'P2777', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=SB&competitorid=$1' }, { 'FIS (телемарк)', 'P6669', 'https://www.fis-ski.com/DB/general/athlete-biography.html?sectorcode=TM&competitorid=$1' }, { 'FISA', 'P2091', 'https://worldrowing.com/athlete/$1' }, { 'FlashScore.com', 'P7460', 'https://www.flashscore.com/match/$1/' }, { 'FlashScore.com', 'P8259', 'https://www.flashscore.com/player/$1/' }, { 'FlashScore.com', 'P7876', 'https://www.flashscore.com/team/$1/' }, { 'FloGrappling', 'P9150', 'https://www.flograppling.com/collections/tag/$1' }, { 'Flown From The Nest', 'P12786', 'http://www.ex-canaries.co.uk/players/$1.htm' }, -- { 'fogis.se', 'P5038', 'https://fogis.se/information/?scr=player&fplid=$1' }, { 'FootballDatabase.eu', 'P3537', 'https://www.footballdatabase.eu/en/player/details/$1' }, { 'FootballDatabase.eu', 'P7351', 'https://www.footballdatabase.eu/en/club/team/$1' }, { 'FootballFakts.ru', 'P3660', 'https://footballfakts.ru/person/$1' }, { 'FootballFakts.ru', 'P7358', 'https://footballfakts.ru/club/$1' }, { 'footofeminin.fr', 'P4262', 'https://www.statsfootofeminin.fr/joueur.php?joueur=$1' }, -- { 'ForaDeJogo (игрок)', 'P3046', 'https://www.foradejogo.net/player.php?player=$1' }, -- { 'ForaDeJogo (тренер)', 'P3661', 'https://www.foradejogo.net/manager.php?manager=$1' }, -- { 'ForaDeJogo', 'P7412', 'https://www.foradejogo.net/team.php?team=$1' }, { 'FSHF', 'P11937', 'https://fshf.org/garat/?query=info&player_id=$1' }, -- { 'FSkate.ru', 'P6624', 'http://www.fskate.ru/skaters/$1.html' }, { 'Fussballdaten.de', 'P3538', 'https://www.fussballdaten.de/person/$1/' }, { 'Fussballdaten.de', 'P7495', 'https://www.fussballdaten.de/vereine/$1/' }, { 'Futbolme', 'P7399', 'https://futbolme.com/jugador.php?id=$1' }, { 'Futsal Planet', 'P3664', 'http://old.futsalplanet.com/gallery/gallery-02.asp?PerId=$1' }, { 'FIE', 'P2423', 'https://fie.org/athletes/$1' }, { 'FIG', 'P2696', 'https://www.gymnastics.sport/site/athletes/bio_detail.php?id=$1&type=licence' }, { 'FIG', 'P7440', 'https://www.gymnastics.sport/site/athletes/bio_detail.php?id=$1' }, { 'Germany06.Ru', 'P7652', 'http://www.germany06.ru/teams/$1.shtml' }, { 'Global Poker Index', 'P3564', 'https://www.globalpokerindex.com/poker-players/$1' }, { 'Goratings', 'P2805', 'https://www.goratings.org/en/players/$1.html' }, { 'Gracenote', 'P4397', 'https://web.archive.org/web/20210000000000/http://ipc.infostradasports.com/asp/redirect/ipc.asp?page=athletebio&personid=$1' }, { 'Handball123', 'P7002', 'https://web.archive.org/web/*/https://www.handball123.com/player/$1/' }, { 'Hockey-Reference.com', 'P3598', 'https://www.hockey-reference.com/players/$1.html' }, { 'hockeyDB', 'P2602', 'https://www.hockeydb.com/ihdb/stats/pdisplay.php?pid=$1' }, { 'HockeyLive', 'P9719', 'https://www.hockey.no/live/Player?teamid=0&playerid=$1' }, { 'HockeySlovakia.sk', 'P10430', 'https://www.hockeyslovakia.sk/en/players/detail/$1' }, { 'Hokej.cz', 'P9677', 'https://www.hokej.cz/hrac/$1' }, { 'IAT', 'P2780', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbdiving/daten.php?id_sportler=$1' }, { 'IAT', 'P2778', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbtriathlon/daten.php?spid=$1' }, { 'IAT', 'P2779', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbgwh/daten.php?spid=$1' }, { 'IBSF', 'P2991', 'https://www.ibsf.org/en/athletes/athlete/$1' }, { 'IBU', 'P2459', 'https://biathlonresults.com/?IBUId=$1' }, { 'ICF', 'P3689', 'https://www.canoeicf.com/athlete/$1' }, { 'iDNES.cz', 'P3663', 'https://www.idnes.cz/fotbal/databanka/Uplr$1' }, { 'IJF', 'P4559', 'https://www.ijf.org/judoka/$1' }, { 'IFSC', 'P3690', 'https://www.ifsc-climbing.org/athlete/$1/_' }, { 'ISSF', 'P2730', 'https://www.issf-sports.org/athletes/athlete.ashx?personissfid=$1' }, { 'ISL', 'P9817', 'https://a.isl.global/swimmer/$1/' }, { 'ISU', 'P2694', 'http://www.isuresults.com/bios/isufs$1.htm' }, { 'IT’S RUGBY', 'P3769', 'http://www.itsrugby.co.uk/player_$1.html' }, { 'ITF', 'P8618', 'https://www.itftennis.com/en/players/$1' }, { 'ITRA', 'P3584', 'https://itra.run/RunnerSpace/$1' }, { 'ITTF', 'P1364', 'https://results.ittf.link/index.php?option=com_fabrik&view=details&formid=99&rowid=$1' }, { 'ITU', 'P3604', 'https://www.triathlon.org/athletes/profile/$1/name' }, { 'IWF', 'P3667', 'https://iwf.sport/weightlifting_/athletes-bios/?athlete=&id=$1' }, { 'IWRP', 'P4504', 'http://iwrp.net/?view=contestant&id_zawodnik=$1' }, { 'J.League (игрок)', 'P3565', 'https://data.j-league.or.jp/SFIX04/?player_id=$1' }, { 'J.League (тренер)', 'P4048', 'https://data.j-league.or.jp/SFIX07/?staff_id=$1' }, { 'J.League (судья)', 'P11467', 'https://data.j-league.or.jp/SFIX10/search?refereeID=$1' }, { 'JudoInside', 'P2767', 'https://www.judoinside.com/judoka/$1' }, { 'Juwra.com', 'P3949', 'https://www.juwra.com/$1.html' }, { 'K League', 'P3053', 'https://www.kleague.com/record/playerDetail.do?playerId=$1' }, { 'Kicker.de', 'P8912', 'https://www.kicker.de/$1/spieler' }, { 'Kicker.de', 'P12312', 'https://kicker.de/$1/info/' }, { 'Kooora (goalzz)', 'P8021', 'https://www.kooora.com/?player=$1' }, { 'Kooora (goalzz)', 'P12313', 'https://www.kooora.com/?team=$1' }, { 'L’Équipe', 'P3665', 'https://www.lequipe.fr/Football/FootballFicheJoueur$1.html' }, { 'L’Équipe', 'P11639', 'https://www.lequipe.fr/Football/FootballFicheClub$1.html' }, { 'lapreferente.com', 'P7359', 'https://www.lapreferente.com/J$1/.html' }, { 'League 1', 'P9266', 'https://www.ligue1.fr/joueur?id=$1' }, { 'Lega Basket (игрок)', 'P5476', 'http://web.legabasket.it/player/$1/' }, { 'Lega Basket (тренер)', 'P5612', 'http://web.legabasket.it/coach/$1/' }, { 'LevskiSofia.info (игрок)', 'P6411', 'https://levskisofia.info/player/$1/' }, { 'LevskiSofia.info (тренер)', 'P6410', 'https://levskisofia.info/coach/$1/' }, { 'LFB', 'P4382', 'https://basketlfb.com/joueur/$1' }, { 'LFCHistory.net', 'P9277', 'https://www.lfchistory.net/Players/Player/Profile/$1' }, { 'LFH (игрок)', 'P4289', 'https://ligue-feminine-handball.fr/joueuses/$1/' }, { 'LFH (тренер)', 'P9333', 'https://ligue-feminine-handball.fr/staff/$1/' }, { 'Lichess', 'P8976', 'https://lichess.org/@/$1' }, { 'Liquipedia', 'P10918', 'https://liquipedia.net/$1' }, { 'LNH', 'P4192', 'https://www.lnh.fr/joueurs/$1' }, -- { 'LNV', 'P4281', 'http://www.lnv.fr/joueurs/$1/v.html' }, { 'LNR', 'P11908', 'https://www.lnr.fr/joueur/$1' }, { 'LongSwimsDB', 'P7232', 'https://db.marathonswimmers.org/p/$1/' }, { 'LVF', 'P4259', 'https://www.legavolleyfemminile.it/player/rumori-chiara/$1' }, { 'Mémoire du cyclisme', 'P4516', 'http://www.memoire-du-cyclisme.eu/pelotons/coureurs.php?c=$1' }, { 'MLB', 'P3541', 'https://www.mlb.com/player/$1' }, { 'MLS', 'P2398', 'https://www.mlssoccer.com/players/$1' }, { 'MotoGP.com', 'P3928', 'https://www.motogp.com/en/riders/$1' }, { 'motorsportstats.com (гонка)', 'P8284', 'https://results.motorsportstats.com/results/$1' }, { 'motorsportstats.com (гонщик)', 'P8140', 'https://motorsportstats.com/driver/$1/results' }, { 'motorsportstats.com (команда)', 'P8178', 'https://motorsportstats.com/team/$1' }, { 'motorsportstats.com (серия)', 'P8141', 'https://motorsportstats.com/series/$1' }, { 'motorsportstats.com (трасса)', 'P8142', 'https://motorsportstats.com/venue/$1/overview' }, { 'MTB Data', 'P10190', 'https://mtbdata.com/riders/$1/' }, { 'National Football Teams.com', 'P8319', 'https://www.national-football-teams.com/matches/report/$1/-.html' }, { 'National Football Teams.com (игрок)', 'P2574', 'https://national-football-teams.com/player/$1.html' }, { 'National Football Teams.com (тренер) ', 'P10995', 'https://www.national-football-teams.com/coach/$1.html' }, { 'National Football Teams.com', 'P8147', 'https://www.national-football-teams.com/club/$1.html' }, { 'National Football Teams.com', 'P12308', 'https://www.national-football-teams.com/country/$1/0/-.html' }, { 'National Football Teams.com', 'P13208', 'https://www.national-football-teams.com/stadium/$1/-.html' }, { 'National Wrestling Hall of Fame', 'P6688', 'https://nwhof.org/hall_of_fame/bio/$1' }, { 'NBC Olympics', 'P11866', 'https://www.nbcolympics.com/athletes/$1' }, { 'NWSL', 'P5222', 'https://www.nwslsoccer.com/players/$1/stats' }, { 'Olympedia', 'P8286', 'https://www.olympedia.org/athletes/$1' }, { 'OnsOranje', 'P5158', 'https://www.onsoranje.nl/teams/$1' }, { 'PlaymakerStats.com', 'P10917', 'https://www.playmakerstats.com/estadio.php?id=$1' }, { 'PlaymakerStats.com', 'P11669', 'https://www.playmakerstats.com/competicao.php?id_comp=$1' }, { 'PlaymakerStats.com', 'P12481', 'https://www.playmakerstats.com/director.php?id=$1' }, { 'PlusLiga', 'P7551', 'https://www.plusliga.pl/players/id/$1' }, { 'Pro Football Hall of Fame', 'P6930', 'https://www.profootballhof.com/players/$1/' }, { 'Pro-Football-Reference.com (игрок)', 'P3561', 'https://www.pro-football-reference.com/players/$1.htm' }, { 'Pro-Football-Reference.com (тренер)', 'P6836', 'https://www.pro-football-reference.com/coaches/$1.htm' }, { 'ProCyclingStats', 'P1663', 'https://www.procyclingstats.com/rider/$1' }, { 'racing-reference (гонщик)', 'P3048', 'https://www.racing-reference.info/driver/$1' }, { 'racing-reference (трасса)', 'P6807', 'https://www.racing-reference.info/tracks/$1' }, { 'Rallye-info.com', 'P3930', 'https://web.archive.org/web/20200401000000/http://www.rallye-info.com/driverprofile.asp?driver=$1' }, { 'RealGM (игрок)', 'P3957', 'https://basketball.realgm.com/player/wd/Summary/$1' }, { 'RealGM (тренер)', 'P7954', 'https://basketball.realgm.com/staff/wd/Summary/$1' }, { 'Red Bull', 'P3883', 'https://www.redbull.com/int-en/athlete/$1' }, { 'Reprezentacija.rs', 'P3908', 'https://www.reprezentacija.rs/$1/#content' }, { 'Rivals.com', 'P7339', 'https://n.rivals.com/content/prospects/$1' }, { 'Rollerstory.net', 'P7146', 'https://www.rollerstory.net/skater.php?id=$1' }, { 'Romanian Soccer', 'P6399', 'https://www.romaniansoccer.ro/players/$1/' }, { 'Rugby Database', 'P12335', 'https://www.rugbydatabase.co.nz/player/index.php?playerId=$1' }, { 'Rugby League Project', 'P6881', 'https://www.rugbyleagueproject.org/$1.html' }, { 'RusAthletics', 'P5077', 'http://www.rusathletics.com/sbo/athletes.$1.htm' }, { 'Sambafoot', 'P3668', 'https://www.sambafoot.com/en/players/$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6063', 'https://www.scoresway.com/?sport=basketball&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6062', 'https://www.scoresway.com/?sport=baseball&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6066', 'https://www.scoresway.com/?sport=volleyball&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P4451', 'https://www.scoresway.com/?sport=handball&page=person&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6065', 'https://www.scoresway.com/?sport=rugby&page=player&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P3043', 'https://www.scoresway.com/?sport=soccer&page=person&id=$1' }, -- { 'Scoresway', 'P6064', 'https://www.scoresway.com/?sport=hockey&page=player&id=$1' }, { 'Sherdog', 'P2818', 'https://www.sherdog.com/fighter/$1' }, { 'ShorttrackOnLine.info', 'P3693', 'https://www.shorttrackonline.info/skaterbio.php?id=$1' }, { 'ski-db.com', 'P3619', 'https://www.ski-db.com/db/profiles/$1.php' }, { 'SkiMo Stats', 'P8146', 'https://www.skimostats.com/athlete/$1' }, { 'Soccerbase (игрок)', 'P2193', 'https://www.soccerbase.com/players/player.sd?player_id=$1' }, { 'Soccerbase (судья)', 'P7465', 'https://www.soccerbase.com/referees/referee.sd?referee_id=$1' }, { 'Soccerbase (тренер)', 'P2195', 'https://www.soccerbase.com/managers/manager.sd?manager_id=$1' }, { 'Soccerbase', 'P7454', 'https://www.soccerbase.com/teams/team.sd?team_id=$1' }, { 'soccerdonna.de (игрок)', 'P4381', 'https://www.soccerdonna.de/wiki/pedia/profil/spieler_$1.html' }, { 'soccerdonna.de (тренер)', 'P8134', 'https://www.soccerdonna.de/de/-/aufeinenblick/trainer_$1.html' }, { 'soccerdonna.de', 'P7878', 'https://www.soccerdonna.de/de/-/startseite/verein_$1.html' }, { 'Soccerway', 'P7494', 'https://www.scorebar.com/matches/0000/00/00/-/-/-/-/$1' }, { 'Soccerway', 'P2369', 'https://www.scorebar.com/players/-/$1/' }, { 'Soccerway', 'P6131', 'https://www.scorebar.com/teams/-/-/$1/' }, { 'Soccerway', 'P8775', 'https://web.archive.org/web/*/https://int.soccerway.com/venues/-/-/$1/' }, { 'Speedskatingbase.eu', 'P2350', 'https://www.speedskatingbase.eu/?section=skaters&subsection=skater&skaterid=$1' }, { 'SpeedSkatingNews.info', 'P3694', 'https://www.speedskatingnews.info/skater/$1' }, { 'SpeedskatingResults.com', 'P4314', 'https://speedskatingresults.com/index.php?p=17&s=$1' }, { 'SpeedSkatingStats', 'P3695', 'http://www.speedskatingstats.com/index.php?file=skater&code=$1' }, { 'Sportbox.ru', 'P4421', 'https://news.sportbox.ru/Vidy_sporta/$1' }, { 'sports.md', 'P6401', 'http://moldova.sports.md/$1/' }, -- { 'Sports.ru', 'P4408', 'https://www.sports.ru/tags/$1' }, { 'Sports-Reference.com (колледж)', 'P3696', 'https://www.sports-reference.com/cbb/players/$1.html' }, { 'Sports-Reference.com (тренер)', 'P4751', 'https://www.sports-reference.com/cbb/coaches/$1.html' }, { 'StadiumDB', 'P5288', 'http://stadiumdb.com/stadiums/$1' }, { 'Strava', 'P5283', 'https://www.strava.com/pros/$1' }, { 'svenskfotboll.se', 'P4830', 'https://www.svenskfotboll.se/spelarfakta/-/$1/' }, { 'Swimrankings.net', 'P2640', 'https://www.swimrankings.net/index.php?page=athleteDetail&athleteId=$1' }, { 'Swimrankings.net', 'P4827', 'https://www.swimrankings.net/index.php?page=meetDetail&meetId=$1' }, { 'SwimSwam', 'P4315', 'https://swimswam.com/bio/$1/' }, { 'Taekwondo Data', 'P2987', 'https://www.taekwondodata.com/$1.html' }, { 'Tapology', 'P9728', 'https://www.tapology.com/fightcenter/fighters/$1' }, { 'Team CCCP', 'P9730', 'http://www.chidlovski.net/1954/54_player_info.asp?p_id=$1' }, { 'teams.by', 'P6321', 'https://www.teams.by/player/info/$1' }, { 'teams.by', 'P7490', 'https://www.teams.by/club-$1/' }, { 'The Hendon Mob', 'P6146', 'https://pokerdb.thehendonmob.com/player.php?n=$1' }, { 'Peakbagger', 'P7278', 'https://www.peakbagger.com/climber/climber.aspx?cid=$1' }, { 'playmakerstats.com (игрок)', 'P3047', 'https://www.playmakerstats.com/player.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com (тренер)', 'P6316', 'https://www.playmakerstats.com/coach.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com (судья)', 'P6315', 'https://www.playmakerstats.com/arbitro.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com', 'P7280', 'https://www.playmakerstats.com/equipa.php?id=$1' }, { 'playmakerstats.com', 'P7493', 'https://www.playmakerstats.com/jogo.php?id=$1' }, { 'RODI-DB', 'P10429', 'https://www.rodi-db.de/player.php?id=$1' }, { 'Snooker.org', 'P4921', 'https://www.snooker.org/res/index.asp?event=$1' }, { 'TBLStat', 'P5721', 'http://www.tblstat.net/pd.asp?p=$1' }, { 'The Draft Review', 'P9514', 'https://www.thedraftreview.com/index.php?option=com_content&view=article&id=$1' }, { 'TheSports.org', 'P4391', 'https://www.the-sports.org/t-spf$1.html' }, { 'THW Kiel', 'P4263', 'https://archiv.thw-handball.de/thw/sp_$1.htm' }, { 'Tilastopaja', 'P3882', 'https://www.tilastopaja.eu/db/at.php?Sex=2&ID=$1' }, { 'Tilastopaja', 'P3884', 'https://www.tilastopaja.eu/db/at.php?Sex=1&ID=$1' }, { 'TFRRS', 'P5120', 'https://www.tfrrs.org/athletes/$1' }, { 'Track and Field Statistics', 'P3924', 'http://trackfield.brinkster.net/Profile.asp?ID=$1&Gender=W' }, { 'Track and Field Statistics', 'P3925', 'http://trackfield.brinkster.net/Profile.asp?ID=$1&Gender=M' }, { 'Transfermarkt (судья)', 'P3699', 'https://www.transfermarkt.com/transfermarkt/profil/schiedsrichter/$1' }, { 'Transfermarkt (игрок)', 'P2446', 'https://www.transfermarkt.com/transfermarkt/profil/spieler/$1' }, { 'Transfermarkt (тренер)', 'P2447', 'https://www.transfermarkt.com/transfermarkt/profil/trainer/$1' }, { 'Transfermarkt', 'P7223', 'https://www.transfermarkt.co.uk/-/startseite/verein/$1' }, { 'Transfermarkt', 'P7455', 'https://www.transfermarkt.co.uk/-/index/spielbericht/$1' }, { 'Transfermarkt', 'P12758', 'https://transfermarkt.com/-/startseite/wettbewerb/$1' }, { 'TuttoCalciatori.Net (игрок)', 'P7036', 'https://www.tuttocalciatori.net/$1' }, { 'TuttoCalciatori.Net (тренер)', 'P7035', 'https://www.tuttocalciatori.net/allenatori/$1-' }, { 'UA-Футбол', 'P10157', 'https://www.ua-football.com/stats/player/$1' }, { 'UFC', 'P9722', 'https://www.ufc.com/athlete/$1' }, { 'UIPM', 'P2726', 'https://www.uipmworld.org/athlete/$1' }, { 'UltraSignup', 'P3585', 'https://ultrasignup.com/results_participant.aspx?$1' }, { 'US Chess', 'P3558', 'https://www.uschess.org/msa/MbrDtlMain.php?$1' }, { 'USMS', 'P9228', 'https://www.usms.org/people/$1' }, { 'Vesti.kz', 'P6215', 'https://vesti.kz/player/$1/' }, { 'Vesti.kz', 'P12314', 'https://vesti.kz/team/$1' }, { 'Volleybox', 'P9823', 'https://volleybox.net/ru/wd-$1' }, { 'Voetbal International', 'P7880', 'https://www.vi.nl/spelers/$1/profiel' }, { 'Voetbalstats', 'P5742', 'https://voetbalstats.nl/spelernedxi.php?persid=$1' }, { 'WNBA', 'P3588', 'https://www.wnba.com/player/$1/' }, { 'World Aquatics', 'P3408', 'https://www.worldaquatics.com/athletes/$1/wd' }, { 'World Athletics', 'P1146', 'https://www.worldathletics.org/athletes/_/$1' }, { 'World Rugby Sevens Series', 'P3745', 'https://www.world.rugby/sevens-series/player/mens/$1' }, { 'World Rugby Sevens Series', 'P4879', 'https://www.world.rugby/sevens-series/player/womens/$1' }, { 'WorldCup10.Ru', 'P7115', 'http://www.worldcup10.ru/commands/$1.shtml' }, { 'worldfootball.net (игрок)', 'P2020', 'https://www.worldfootball.net/player_summary/$1/' }, { 'worldfootball.net (судья)', 'P6314', 'https://www.worldfootball.net/referee_summary/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P8318', 'https://www.worldfootball.net/venues/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P7287', 'https://www.worldfootball.net/teams/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P7441', 'https://www.worldfootball.net/competition/$1/' }, { 'worldfootball.net', 'P10440', 'https://www.worldfootball.net/report/$1/' }, { 'WorldofVolley', 'P5789', 'https://www.worldofvolley.com/wov-community/players/$1.html' }, { 'WorldReferee.com', 'P7436', 'https://worldreferee.com/referee/$1/' }, { 'WorldSBK.com', 'P4076', 'https://www.worldsbk.com/en/rider/$1' }, { 'WSOP', 'P3554', 'https://www.wsop.com/players/profile/?playerID=$1' }, { 'WTA', 'P597', 'https://www.wtatennis.com/players/$1/name' }, { 'X Games', 'P4893', 'http://www.xgames.com/athletes/$1' }, { 'Австрийский футбольный союз', 'P10001', 'https://www.oefb.at/Profile/Spieler/$1' }, { 'Адриатическая лига', 'P6850', 'https://www.aba-liga.com/player.php?id=$1' }, { 'Атлетика Австралии', 'P3915', 'https://athletics.possumbility.com/athletes/athlete$1.htm' }, { 'АМФР', 'P6320', 'http://amfr.ru/persons/$1/' }, { 'АПЛ', 'P12539', 'https://www.premierleague.com/players/$1/' }, { 'АХЛ', 'P3651', 'https://theahl.com/stats/player/$1' }, { 'Британская олимпийская ассоциация', 'P4490', 'https://www.teamgb.com/athletes/$1' }, { 'Бундеслига', 'P5057', 'https://www.liquimoly-hbl.de/en/import/players/$1/' }, { 'Венгерская футбольная федерация', 'P11513', 'https://adatbank.mlsz.hu/player/$1.html' }, { 'Всемирная федерация кёрлинга', 'P3557', 'https://results.worldcurling.org/Person/Details/$1' }, { 'Всемирная федерация стрельбы из лука', 'P3010', 'https://worldarchery.sport/athlete/$1' }, { 'Всемирные игры', 'P4588', 'https://www.theworldgames.org/results#athlete=:$1' }, { 'Датский футбольный союз', 'P6109', 'https://www.dbu.dk/landshold/landsholdsdatabasen/PlayerInfo/$1' }, { 'ЕГФ', 'P3573', 'http://history.eurohandball.com/player/$1' }, { 'Единая лига ВТБ', 'P6732', 'https://www.vtb-league.com/ru/player/$1/' }, { 'ЕКВ', 'P3725', 'https://www-old.cev.eu/PlayerDetail.aspx?PlayerID=$1' }, { 'ЖХЛ', 'P13191', 'https://whl.khl.ru/players/$1/' }, { 'Зал славы австралийского спорта','P4415', 'https://sahof.org.au/hall-of-fame-member/$1/' }, { 'Зал славы мирового плавания', 'P3691', 'https://www.ishof.org/honoree/$1/' }, { 'Зал хоккейной славы', 'P3567', 'https://web.archive.org/web/20160101000000/hhttp://www.legendsofhockey.net/LegendsOfHockey/jsp/SearchPlayer.jsp?player=$1' }, { 'Игры Содружества', 'P4548', 'https://web.archive.org/web/20220101/https://thecgf.com/results/athletes/$1' }, { 'Игры Содружества 2006', 'P5716', 'http://m2006.thecgf.com/Participants/Participants?ID=$1' }, { 'Игры Содружества 2014', 'P6953', 'http://g2014results.thecgf.com/athlete/-/$1/' }, { 'Израильская футбольная ассоциация', 'P3748', 'https://www.football.org.il/players/player/?player_id=$1' }, { 'ИОФ', 'P3672', 'https://eventor.orienteering.org/Athletes/Details/$1' }, { 'Итальянская федерация ледовых видов спорта', 'P8846', 'https://www.fisg.it/web/player/?t=$1' }, { 'Итальянская федерация лёгкой атлетики', 'P3446', 'http://www.fidal.it/atleta_one.php?t=$1' }, { 'Итальянская федерация лёгкой атлетики', 'P7364', 'http://www.fidal.it/societa/-/$1' }, { 'HLTV', 'P8878', 'https://www.hltv.org/player/$1' }, { 'Королевская бельгийская футбольная ассоциация', 'P2823', 'http://static.belgianfootball.be/project/publiek/jrinteren/speler_$1.htm' }, { 'Королевский хоккейный союз Нидерландов', 'P9829', 'https://interlandhistorie.knhb.nl/internationals/$1' }, { 'КФС', 'P6318', 'https://www.cfu2015.com/players/$1/' }, { 'Кубок Билли Джин Кинг', 'P2642', 'https://www.billiejeankingcup.com/en/player/$1' }, { 'Кубок Дэвиса', 'P2641', 'https://www.daviscup.com/en/players/player.aspx?id=$1' }, { 'КХЛ', 'P3652', 'https://www.khl.ru/players/$1/' }, { 'Латвийский легкоатлетический союз','P9399', 'https://athletics.lv/lv/person/$1' }, { 'Лига один ЮСЛ', 'P8779', 'https://www.uslleagueone.com/$1' }, { 'Спортивное ЧГК', 'P8222', 'https://rating.chgk.info/player/$1' }, { 'Международная федерация парусного спорта', 'P2804', 'https://data-isaf.soticcloud.net/biog.php?memberid=$1' }, { 'МОК', 'P5815', 'https://olympics.com/ru/athletes/$1' }, -- { 'МОК', 'P3171', 'https://web.archive.org/web/20181201000000/https://www.olympic.org/$1' }, { 'МПК', 'P7550', 'https://www.paralympic.org/$1' }, { 'МФФ', 'P11843', 'https://mosff.ru/player/$1' }, { 'НБА', 'P3647', 'https://stats.nba.com/player/$1' }, { 'Немецкая ассоциация ультрамарафона', 'P2162', 'https://statistik.d-u-v.org/getresultperson.php?runner=$1' }, { 'Немецкий футбольный союз', 'P4023', 'https://datencenter.dfb.de/en/profile/$1' }, { 'Норвежская футбольная ассоциация', 'P3936', 'https://www.fotball.no/fotballdata/person/profil/?fiksId=$1' }, { 'Норвежская гандбольная федерация', 'P3700', 'https://handballold.nif.no/Statistikk_Landskamper.asp?SpillerId=$1' }, { 'НФЛ', 'P9338', 'https://www.nfl.com/players/$1' }, { 'НХЛ', 'P3522', 'https://www.nhl.com/ru/player/$1' }, { 'Объединённый мир борьбы', 'P2727', 'https://www.iat.uni-leipzig.de/datenbanken/dbwrestling/daten.php?spid=$1' }, { 'Одесский футбол', 'P6415', 'https://football.odessa.ua/person/?$1' }, -- { 'Олимпийская спортивная конфедерация Германии', 'P4053', 'https://www.teamdeutschland.de/athleten/details/$1' }, { 'Олимпийский комитет Австралии', 'P3682', 'https://www.olympics.com.au/olympians/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Аргентины', 'P4065', 'https://www.coarg.org.ar/index.php/component/k2/item/$1' }, { 'Олимпийский комитет Бразилии', 'P4060', 'https://www.cob.org.br/pt/atletas/$1' }, { 'Олимпийский комитет Венгрии', 'P4066', 'http://olimpia.hu/champdata/details/id/$1' }, { 'Олимпийский комитет Греции', 'P4489', 'https://www.hoc.gr/el/node/$1' }, { 'Олимпийский комитет Испании', 'P8421', 'https://web.coe.es/coe/bd_perso.nsf/VBusqDeport/$1' }, { 'Олимпийский комитет Италии', 'P4069', 'https://www.coni.it/it/italia-team/atleti/scheda-atleta/scheda_atleta/$1' }, { 'Олимпийский комитет Италии (лауреат)', 'P8161', 'https://www.coni.it/it/attivita-istituzionali/onorificenze/home/scheda-persona/schedaatleta.html?id=$1' }, { 'Олимпийский комитет Канады', 'P4054', 'https://olympic.ca/team-canada/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Китая', 'P4068', 'http://data.star.sports.cn/person_en.php?id=$1' }, { 'Олимпийский комитет Латвии', 'P2593', 'https://web.archive.org/web/20210930/https://olimpiade.lv/en/olympic-athletes/$1' }, { 'Олимпийский комитет Литвы', 'P4061', 'https://www.ltok.lt/atletai/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Новой Зеландии', 'P4056', 'https://www.olympic.org.nz/athletes/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Польши', 'P6071', 'https://olimpijski.pl/olimpijczycy/$1/' }, { 'Олимпийский комитет Румынии', 'P4067', 'https://www.cosr.ro/sportiv/$1' }, { 'Олимпийский комитет США', 'P4063', 'https://web.archive.org/web/20220711000000/https://www.teamusa.org/athletes/$1' }, { 'Олимпийский комитет Хорватии', 'P4541', 'https://www.hoo.hr/hr/sportasi/biografije-sportasa?idsportas=$1' }, { 'Олимпийский комитет Чехии', 'P4062', 'https://www.olympijskytym.cz/athlete/$1' }, { 'Олимпийский комитет Швеции', 'P2323', 'https://sok.se/idrottare/idrottare/$1.html' }, { 'Паралимпийский комитет Испании', 'P4593', 'https://www.paralimpicos.es/atletas/$1' }, { 'Паралимпийский комитет Канады', 'P10929', 'https://paralympic.ca/team-canada/$1' }, { 'Паралимпийский комитет Франции', 'P8797', 'https://france-paralympique.fr/paralympiens/$1' }, { 'Польская ассоциация легкой атлетики', 'P5075', 'https://statystyka.pzla.pl/personal.php?page=profile&nr_zaw=$1' }, { 'Прессбол', 'P6311', 'https://pressball.by/players/football/$1/' }, { 'ПФЛ', 'P7780', 'https://www.pfl-russia.com/players/$1' }, { 'ПФФ', 'P8780', 'https://www.fpf.pt/Jogadores/Jogador/playerId/$1' }, { 'ПФЛУ', 'P7423', 'https://old.pfl.ua/players/$1' }, { 'Российский биатлон', 'P5771', 'http://base.biathlonrus.com/athlete/card/id/$1' }, { 'Российский биатлон', 'P5772', 'http://base.biathlonrus.com/coach/card/id/$1' }, { 'Российский хоккей', 'P6154', 'https://r-hockey.ru/people/player/583-001-$1' }, { 'РПЛ (игрок)', 'P4417', 'https://premierliga.ru/players/$1' }, { 'РПЛ (сотрудник)', 'P6312', 'https://premierliga.ru/staff/staff_$1.html' }, { 'РПЛ (судья)', 'P6313', 'https://premierliga.ru/rfpl/arbitr/arbitr_$1.html' }, { 'Румынская федерация баскетбола', 'P9749', 'https://www.frbaschet.ro/baschet/player?playerId=$1&seasonId=' }, { 'РФБ', 'P5969', 'https://competitions.russiabasket.ru/russia-cup/men/player/?id=$1' }, { 'РФГС', 'P6825', 'http://www.fgssr.ru/Sport/UI/Page/PersonList/PersonPage.aspx?personid=$1' }, { 'РФС', 'P10965', 'https://rfs.ru/$1' }, { 'ФШР', 'P4994', 'https://ratings.ruchess.ru/people/$1' }, { 'Своя игра', 'P9329', 'http://svoya-igra.org/$1/' }, { 'Серия A', 'P5424', 'https://www.legaseriea.it/it/serie-a/squadre/$1' }, { 'Сборная России по футболу', 'P6317', 'https://rusteam.su/players/$1.html' }, { 'СБР', 'P6387', 'https://biathlonrus.com/team/main/$1/' }, { 'Спорт-страна.ру', 'P6416', 'https://sport-strana.ru/$1/' }, { 'Спорт на Урале', 'P6388', 'http://sportufo.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=$1' }, { 'Спортивная Россия', 'P6421', 'https://infosport.ru/person/$1' }, { 'ТФФ (игрок)', 'P2448', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageId=526&kisiID=$1' }, { 'ТФФ (судья)', 'P7405', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageID=531&hakemID=$1' }, { 'ТФФ (тренер)', 'P2449', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageID=527&antID=$1' }, { 'ТФФ', 'P7450', 'https://www.tff.org/Default.aspx?pageID=535&kulupID=$1' }, { 'УАФ', 'P3662', 'https://start.uaf.ua/players/$1' }, { 'УЕФА', 'P2276', 'https://ru.uefa.com/uefachampionsleague/clubs/players/$1/' }, -- { 'УЕФА', 'P7360', 'https://ru.uefa.com/teamsandplayers/coaches/coach=$1/profile/index.html' }, { 'УЕФА', 'P7361', 'https://ru.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=$1/profile/index.html' }, { 'Уимблдон', 'P4503', 'https://www.wimbledon.com/en_GB/draws_archive/player_profile/$1.html' }, { 'УзПФЛ', 'P10159', 'https://test.pfl.uz/ru/players/view/$1' }, { 'УПЛ', 'P7362', 'https://upl.ua/ua/people/view/$1' }, { 'ФБР', 'P6975', 'http://www.boxing-fbr.ru/prof-box/boxers/$1/' }, { 'ФБР', 'P6994', 'http://rusboxing.ru/calendar/boxers/$1/' }, { 'ФИБА', 'P12338', 'https://www.fiba.basketball/en/players/$1' }, { 'ФИБА (3×3)', 'P9766', 'https://play.fiba3x3.com/players/$1' }, { 'ФИДЕ', 'P1440', 'https://ratings.fide.com/profile/$1' }, -- { 'ФИФА', 'P1469', 'https://static.fifa.com/fifa-tournaments/players-coaches/people=$1/index.html' }, { 'ФК «Копенгаген»', 'P12777', 'https://www.fck.dk/spiller/$1' }, { 'ФК «Краснодар»', 'P12881', 'https://fckrasnodar.ru/team/squad/player/?person_id=$1' }, { 'ФК «Мец»', 'P12811', 'https://www.fcmetz.com/$1' }, { 'ФЛАУ', 'P8787', 'https://statistics.uaf.org.ua/index.php?r=site/card&athlet_id=$1' }, { 'ФЛГР', 'P6598', 'https://flgr-results.ru/athletes/$1' }, { 'ФНЛ', 'P7265', 'https://1fnl.ru/players/$1' }, { 'ФПБР', 'P6940', 'https://pro-box.ru/boksyery/$1/' }, { 'Французская федерация лыжного спорта', 'P6612', 'http://www.ffs.fr/biathlon/competitions/fiche-individuelle?licence=$1' }, { 'ФСБР', 'P9512', 'https://www.bridgesport.ru/players-and-ratings/search-player/$1/' }, { 'Футбольная ассоциация Исландии', 'P6495', 'https://www.ksi.is/mot/leikmadur/$PlayerDetails/Games/?leikmadur=$1' }, { 'Футбольная ассоциация Чехии', 'P3050', 'http://nv.fotbal.cz/reprezentace/reprezentace-a/statistiky/viewstat3.asp?name=$1' }, { 'Футбольные арбитры России', 'P6701', 'http://referee.ru/arbitrator/$1.html' }, { 'Футзал.рус', 'P12019', 'https://футзал.рус/?view=players&player_id=$1' }, { 'ФФР ', 'P7092', 'https://www.rusfencing.ru/sportsmen_card.php?ID=$1' }, { 'ФФФ', 'P9264', 'https://www.fff.fr/equipe-nationale/joueur/$1/fiche.html' }, { 'ФХМР', 'P3622', 'http://www.rusbandy.ru/gamer/$1/' }, { 'Хоккей в цифрах', 'P13214', 'https://hockey1946.ru/players/$1' }, { 'ХК «Локомотив» Ярославль', 'P12784', 'https://hclokomotiv.ru/player/$1' }, { 'ХФС', 'P3577', 'https://hns.team/igraci/$1' }, { 'ЦСКА', 'P6613', 'https://cska.ru/person/$1' }, { 'ЧГК', 'P10446', 'https://chgk.tvigra.ru/znatoki/?$1' }, { 'Чемпионат Словакии по футболу', 'P7530', 'https://fortunaliga.sk/hrac/$1-' }, { 'Чемпионат Чехии по футболу', 'P7451', 'http://en.fortunaliga.cz/hrac/$1-' }, { 'Чемпионшип ЮСЛ', 'P4019', 'https://www.uslchampionship.com/$1' }, { 'ШФА', 'P3049', 'https://www.scottishfa.co.uk/players/?pid=$1' }, { 'Эстонский футбольный союз', 'P3659', 'https://jalgpall.ee/voistlused/player/$1' }, { 'Эстонский футбольный союз', 'P4639', 'https://jalgpall.ee/voistlused/team/$1' }, -- Тематические сайты: аудио и видео { 'AFDb', 'P3351', 'https://www.adultfilmdatabase.com/actor/wd-$1/' }, { { 'Q477809', 'AllMovie' }, 'P1562', 'https://www.allmovie.com/movie/$1' }, { { 'Q477809', 'AllMovie' }, 'P2019', 'https://www.allmovie.com/artist/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1728', 'https://www.allmusic.com/artist/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1729', 'https://www.allmusic.com/album/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1730', 'https://www.allmusic.com/song/$1' }, { { 'Q31181', 'AllMusic' }, 'P1994', 'https://www.allmusic.com/composition/$1' }, { { 'Q31165', 'AlloCine' }, 'P1265', 'https://www.allocine.fr/film/fichefilm_gen_cfilm=$1.html' }, { { 'Q31165', 'AlloCine' }, 'P1266', 'https://www.allocine.fr/personne/fichepersonne_gen_cpersonne=$1.html' }, { { 'Q31165', 'AlloCine' }, 'P1267', 'https://www.allocine.fr/series/ficheserie_gen_cserie=$1.html' }, { 'AniDB', 'P5646', 'https://anidb.net/anime/$1' }, { 'AniDB', 'P5648', 'https://anidb.net/character/$1' }, { 'AniDB', 'P5649', 'https://anidb.net/creator/$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1982', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/people.php?id=$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1983', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/company.php?id=$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1984', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/manga.php?id=$1' }, { { 'Q220509', 'Anime News Network' }, 'P1985', 'https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/anime.php?id=$1' }, { { 'Q223142', 'Box Office Mojo' }, 'P1237', 'https://www.boxofficemojo.com/movies/?id=$1.htm' }, { { 'Q3561957', 'ČSFD' }, 'P2529', 'https://www.csfd.cz/film/$1' }, { { 'Q3561957', 'ČSFD' }, 'P2605', 'https://www.csfd.cz/tvurce/$1' }, { { 'Q16323348', 'DNF' }, 'P2626', 'https://www.dfi.dk/viden-om-film/filmdatabasen/person/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P1953', 'https://www.discogs.com/artist/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P1954', 'https://www.discogs.com/master/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P1955', 'https://www.discogs.com/label/$1' }, { { 'Q504063', 'Discogs' }, 'P2206', 'https://www.discogs.com/release/$1' }, { 'filmpolski.pl', 'P3495', 'http://www.filmpolski.pl/fp/index.php/$1' }, { { 'Q2638147', 'FilmAffinity' }, 'P480', 'https://www.filmaffinity.com/en/film$1.html' }, { 'Filmportal', 'P2639', 'https://www.filmportal.de/$1' }, { { 'Q938726', 'Encyclopaedia Metallum' }, 'P1952', 'https://www.metal-archives.com/band.php?id=$1' }, { { 'Q938726', 'Encyclopaedia Metallum' }, 'P1989', 'https://www.metal-archives.com/artists//$1' }, { { 'Q938726', 'Encyclopaedia Metallum' }, 'P2721', 'https://www.metal-archives.com/release.php?id=$1' }, { 'IAFD', 'P3869', 'https://www.iafd.com/person.rme/perfid=$1/gender=f' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1217', 'https://www.ibdb.com/theatre/$1' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1218', 'https://www.ibdb.com/broadway-production/$1' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1219', 'https://www.ibdb.com/broadway-show/$1' }, { { 'Q31964', 'Internet Broadway Database' }, 'P1220', 'https://www.ibdb.com/broadway-cast-staff/$1' }, { { 'Q37312', 'Internet Movie Database' }, 'P345', imdbLink }, { { 'Q523660', 'International Music Score Library Project' }, 'P839', imslpLink }, { { 'Q2389071', 'КиноПоиск' }, 'P2604', 'https://www.kinopoisk.ru/name/$1/' }, { { 'Q150248', 'Metacritic' }, 'P1712', 'https://www.metacritic.com/$1' }, { { 'Q150248', 'Metacritic' }, 'P12054', 'https://www.metacritic.com/game/$1/' }, { { 'Q6824428', 'MetroLyrics' }, 'P2624', 'https://web.archive.org/web/*/https://metrolyrics.com/$1.html' }, { { 'Q14005', 'MusicBrainz' }, 'P434', 'https://musicbrainz.org/artist/$1' }, { { 'Q14005', 'MusicBrainz' }, 'P435', 'https://musicbrainz.org/work/$1' }, { { 'Q14005', 'MusicBrainz' }, 'P436', 'https://musicbrainz.org/release-group/$1' }, { 'Penthouse', 'P6290', 'https://penthousegold.com/models/$1.html' }, { { 'Q22673', 'Project Gutenberg' }, 'P1938', 'https://www.gutenberg.org/ebooks/author/$1' }, { 'Rate Your Music', 'P5404', 'https://rateyourmusic.com/artist/$1' }, { 'Rate Your Music', 'P8392', 'https://rateyourmusic.com/release/$1/' }, { { 'Q105584', 'Rotten Tomatoes' }, 'P1258', 'https://www.rottentomatoes.com/$1' }, { 'Первый канал', 'P10170', 'https://1tv.ru/shows/$1' }, { 'Смотрим', 'P6739', 'https://smotrim.ru/person/$1' }, { 'Смотрим', 'P10173', 'https://smotrim.ru/brand/$1' }, { { 'Q4066284', 'Аниматор.ру' }, 'P1934', 'https://www.animator.ru/db/?p=show_film&fid=$1' }, { { 'Q4066284', 'Аниматор.ру' }, 'P5770', 'https://www.animator.ru/db/?p=show_person&pid=$1' }, { { 'Q7713473', 'AFI' }, 'P3593', 'https://catalog.afi.com/Catalog/moviedetails/$1' }, -- Тематические сайты: литература { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1233', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/ea.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1234', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/pl.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1235', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/pe.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1239', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/publisher.cgi?$1' }, { { 'Q2629164', 'Internet Speculative Fiction Database' }, 'P1274', 'https://www.isfdb.org/cgi-bin/title.cgi?$1' }, { { 'Q17299517', 'RKDartists' }, 'P650', 'https://rkd.nl/nl/explore/artists/$1' }, { { 'Q17299580', 'RKDimages' }, 'P350', 'https://rkd.nl/nl/explore/images/$1' }, { { 'Q4914640', 'BioOne' }, 'P6143', 'https://www.bioone.org/page/$1/aims' }, { { 'Q24694883', 'ECARTICO' }, 'P2915', 'https://www.vondel.humanities.uva.nl/ecartico/persons/$1' }, { 'GCD', 'P3589', 'https://www.comics.org/series/$1/' }, { 'GCD', 'P9432', 'https://www.comics.org/publisher/$1/' }, { 'GCD', 'P9707', 'https://www.comics.org/creator/$1/' }, { { 'Q742640', 'LibraryThing' }, 'P1085', 'https://www.librarything.com/work/$1' }, { 'OCLC', 'P243', 'https://www.worldcat.org/oclc/$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7433', 'https://fantlab.ru/autor$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7437', 'https://fantlab.ru/award$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7438', 'https://fantlab.ru/publisher$1' }, { 'Лаборатория Фантастики', 'P7439', 'https://fantlab.ru/work$1' }, { 'Новая литература Кыргызстана', 'P12499', 'http://www.literatura.kg/persons/?aid=$1' }, -- Тематические сайты: видеоигры { 'AG.ru', 'P9968', 'https://ag.ru/games/$1' }, { 'Behind The Voice Actors','P4965', 'https://www.behindthevoiceactors.com/video-games/$1/' }, { 'CPC-Power', 'P4847', 'https://www.cpc-power.com/index.php?page=detail&num=$1' }, { 'GameFAQs', 'P4769', 'https://gamefaqs.gamespot.com/-/$1-' }, { 'GameSpot', 'P5494', 'https://www.gamespot.com/games/$1/' }, { 'Gaming-History', 'P4806', 'https://www.arcade-history.com/?page=detail&id=$1' }, { 'Generation MSX', 'P4960', 'https://www.generation-msx.nl/msxdb/softwareinfo/$1' }, { 'Giant Bomb', 'P5247', 'https://www.giantbomb.com/wd/$1/' }, { 'Guardiana', 'P4710', 'https://www.guardiana.net/?game_id=$1' }, { 'Hall of Light', 'P4671', 'https://hol.abime.net/$1' }, { 'HowLongToBeat', 'P2816', 'https://howlongtobeat.com/game.php?id=$1' }, { 'IGDB', 'P5794', 'https://www.igdb.com/games/$1' }, { 'IGN', 'P5385', 'https://www.ign.com/games/$1' }, { 'KLOV', 'P2858', 'https://www.arcade-museum.com/game_detail.php?game_id=$1' }, { 'Lemon 64', 'P4816', 'https://www.lemon64.com/?game_id=$1' }, { 'MobyGames', 'P11688', 'https://www.mobygames.com/game/$1/' }, { 'MobyGames', 'P3913', 'https://www.mobygames.com/developer/sheet/view/developerId,$1/' }, { 'MobyGames', 'P11689', 'https://www.mobygames.com/company/$1/' }, { 'MobyGames', 'P11690', 'https://www.mobygames.com/group/$1/' }, { 'OpenCritic', 'P2864', 'https://opencritic.com/game/$1/-' }, { 'OpenCritic', 'P11223', 'https://opencritic.com/outlet/$1/-' }, { 'PCGamingWiki', 'P6337', 'https://www.pcgamingwiki.com/wiki/$1' }, { 'PlayGround.ru', 'P10354', 'https://www.playground.ru/$1' }, { 'Ready64', 'P4916', 'https://ready64.org/giochi/scheda_gioco/id/$1/' }, { 'Redump', 'P5290', 'http://redump.org/disc/$1/' }, { 'RiotPixels', 'P10393', 'https://ru.riotpixels.com/games/$1/' }, { 'Speedrun.com', 'P6783', 'https://www.speedrun.com/$1' }, { 'StopGame', 'P10030', 'https://stopgame.ru/game/$1' }, { 'VGMdb', 'P5659', 'https://vgmdb.net/product/$1' }, { 'World of Spectrum', 'P4705', 'https://worldofspectrum.net/infoseekid.cgi?id=$1' }, { 'Игромания', 'P6827', 'https://www.igromania.ru/game/$1/-' }, { 'Игры@Mail.ru', 'P9697', 'https://games.mail.ru/pc/games/$1/' }, { 'ЛКИ', 'P10309', 'http://www.lki.ru/games.php?Game=$1' }, { 'Навигатор игрового мира','P10383', 'https://www.nim.ru/games/$1/' }, -- Тематические сайты: другие { 'Forbes.ru', 'P9510', 'https://www.forbes.ru/profile/$1' }, { 'Flags of the World', 'P3089', 'https://www.fotw.info/flags/$1.html' }, { 'Museum.ru', 'P12898', 'http://www.museum.ru/M$1' }, { 'Curlie', 'P998', 'https://curlie.org/$1' }, { 'Structurae', 'P454', 'https://structurae.net/structures/$1' }, { 'The Peerage', 'P4638', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=4638&url_prefix=https://www.thepeerage.com/&id=$1' }, { 'Артхив', 'P10240', 'https://artchive.ru/artists/$1' }, { 'Госнаграды Кыргызстана', 'P12500', 'https://nagrada.srs.kg/Site/Awarded/$1' }, { 'Ведомости', 'P10470', 'https://vedomosti.ru/companies/$1' }, { 'Память народа', 'P10447', 'https://pamyat-naroda.ru/heroes/person-hero$1/' }, { 'РБК', 'P10526', 'https://companies.rbc.ru/id/$1-_/' }, { 'Спюр', 'P5217', 'https://www.spyur.am/ru/companies/$1' }, } table.insert( data, themeProfilesProperties ) local dictionaries = {} dictionaries.label = 'Ажәарқәеи аенциклопедиақәеи' dictionaries.list = { -- { 'Auñamendi', 'P3218', 'http://www.euskomedia.org/aunamendi/$1' }, { 'Австрийский биографический', 'P6194', 'https://www.biographien.ac.at/oebl/oebl_$1.xml' }, { 'Австралийский биографический', 'P1907', 'https://adb.anu.edu.au/biography/$1' }, { 'Австрийская музыкальная', 'P8432', 'https://www.musiklexikon.ac.at/ml/musik_$1.xml' }, { 'Азербайджанская национальная', 'P11848', 'http://ensiklopediya.gov.az/az/terms/$1' }, { 'Анадолу', 'P11483', 'https://www.aa.com.tr/tr/info/infografik/$1' }, { 'Биографический Австрийской империи', 'P1343:Q665807', ':s:de:$1', project = 'dewikisource' }, { 'Биографический Грузии', 'P4991', 'http://www.nplg.gov.ge/bios/ka/$1/' }, { 'Банглапедия', 'P4255', 'http://en.banglapedia.org/index.php?title=$1' }, { 'Башкириатәи', 'P9222', 'http://bashenc.online/ru/articles/$1/' }, { 'Березина', 'P1343:Q19217220', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Библейская', 'P1343:Q4086271', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Био-библиографический русских писателей XX века', 'P1343:Q42068474', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Биографический итальянцев', 'P1986', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Dizionario-Biografico)' }, { 'Идуу Даниатәи', 'P8313', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=8313&url_prefix=https://denstoredanske.lex.dk/&id=$1' }, { 'Идуу Каталониатәи', 'P1296', 'https://www.enciclopedia.cat/ec-gec-$1.xml' }, { 'Идуу Китаитәи', 'P10565', 'https://www.zgbk.com/ecph/words?SiteID=1&ID=$1' }, { 'Идуу Норвегиатәи', 'P4342', 'https://snl.no/$1' }, { 'Большая российская (старая версия)', 'P2924', 'https://old.bigenc.ru/text/$1' }, { 'Идуу Урыстәылатәи (аҭҵаарадырра-ааӡаратә портал)', 'P11514', 'https://bigenc.ru/c/$1' }, { 'Большая советская (1 изд.)', 'P1343:Q20078554', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, -- { 'Большая советская (3 изд.)', 'P1343:Q17378135' }, { 'Большая украинская', 'P9765', 'https://vue.gov.ua/$1' }, { 'Большая Южакова', 'P1343:Q4091878', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Ботанический', 'P1343:Q19133013', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Брокгауза и Ефрона', 'P1343:Q602358', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Валлийский биографический', 'P1648', 'https://biography.wales/article/$1' }, { 'Венгерский биографический', 'P8998', 'https://mek.oszk.hu/00300/00355/html/$1.htm' }, { 'Военная Сытина', 'P1343:Q4114391', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Географическо-статистический Российской Империи', 'P1343:Q4135594', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Еврейская Брокгауза и Ефрона', 'P1343:Q4173137', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Забайкалья', 'P10530', 'http://ez.chita.ru/encycl/concepts/?id=$1' }, { 'Забайкалья', 'P10531', 'http://ez.chita.ru/encycl/person/?id=$1' }, { 'Интернет Украины', 'P9070', 'https://wikidata-externalid-url.toolforge.org/?p=9070&url_prefix=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages&id=$1' }, { 'Ираника', 'P3021', 'https://www.iranicaonline.org/articles/$1' }, { 'Ислама (1 изд.)', 'P9878', ei1oLink }, { 'Ислама (2 изд.)', 'P9862', ei2oLink }, { 'Ислама (3 изд.)', 'P9879', ei3oLink }, { 'Ислама (на французском)', 'P12916', eifoLink }, { 'Исламика', 'P11926', isloLink }, { 'Исламский энциклопедический', 'P1343:Q18517268', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Испанский биографический', 'P4459', 'https://dbe.rah.es/biografias/$1' }, -- { 'Использований Корана', 'P12633', dquoLink }, { 'Итальянская', 'P4223', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Enciclopedia-Italiana)' }, { 'Канадатәи', 'P5395', 'https://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/$1/' }, { 'Кирилла и Мефодия', 'P9826', 'https://megabook.ru/article/$1' }, { 'Кирилла и Мефодия', 'P1343:Q4091875' }, { 'Корана', 'P12575', eqoLink }, { 'Кореиатәи акультура', 'P9475', 'http://encykorea.aks.ac.kr/Contents/Item/$1' }, { 'Краткая еврейская', 'P1438', 'https://eleven.co.il/article/$1' }, { 'Краткая литературная', 'P8896', kleLink, }, -- { 'Краткая литературная', 'P1343:Q4239850' }, { 'Кругосвет', 'P6385', 'https://www.krugosvet.ru/enc/$1' }, --исключение для нетипичных адресов типа node/39767 { 'Кругосвет', 'P1343:Q2627728' }, { 'Ларусса', 'P6058', 'https://www.larousse.fr/encyclopedie/$1' }, { 'Лентапедия', 'P1343:Q17290934', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Литературная', 'P9001', leLink, }, { 'Литературная', 'P1343:Q4263804' }, { 'Литовская спортивная', 'P6504', 'http://www.lse.lt/index.php?$1' }, { 'Литватәи ауниверсалтә', 'P7666', 'https://www.vle.lt/straipsnis/$1' }, { 'Литовская футбольная', 'P7742', 'http://lfe.lt/content/persons/$1/en' }, { 'Малой Литвы', 'P10789', 'https://www.mle.lt/straipsniai/$1' }, { 'Малый Брокгауза и Ефрона', 'P1343:Q19180675', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Математическая', 'P7554', 'https://encyclopediaofmath.org/wiki/$1' }, { 'Мексиканская литературная', 'P1565', 'http://www.elem.mx/autor/datos/$1' }, { 'Музея Прадо', 'P5321', 'https://www.museodelprado.es/coleccion/artista/wd/$1' }, { 'Музыкальный Римана', 'P1343:Q27680201', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Национальная биография Финляндия', 'P2180', 'https://kansallisbiografia.fi/kansallisbiografia/henkilo/$1' }, { 'Национальная (Латвия)', 'P6870', 'https://enciklopedija.lv/skirklis/$1' }, { 'Новый', 'P1343:Q19190511', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Пап', 'P7620', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Enciclopedia-dei-Papi)' }, { 'Польского театра', 'P5058', 'https://www.encyklopediateatru.pl/osoby/$1/a' }, { 'Польского театра', 'P6679', 'https://www.encyklopediateatru.pl/sztuki/$1/a' }, { 'Православная', 'P1343:Q2498180' }, { 'Православная', 'P5002', 'https://www.pravenc.ru/text/$1.html' }, { 'Православная богословская', 'P1343:Q19211082', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Реальный словарь классических древностей', 'P1343:Q30059240', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Русский биографический', 'P1343:Q1960551', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Спортивная каталанская', 'P5513', 'https://www.enciclopedia.cat/EC-EEC-$1.xml' }, { 'Стэнфордская философская', 'P3123', 'https://plato.stanford.edu/entries/$1/' }, { 'Татарика', 'P8377', 'https://tatarica.org/ru/$1' }, { 'Техническая (1 изд.)', 'P1343:Q20078551', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'В. Даля', 'P1343:Q1970746', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Хайазг', 'P12414', 'http://ru.hayazg.info/?curid=$1' }, { 'Хорваттәи', 'P7982', 'https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=$1' }, { 'Хорватский биографический', 'P8581', 'https://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=$1' }, { 'Чешской литературы после 1945 года', 'P11999', 'https://www.slovnikceskeliteratury.cz/showContent.jsp?docId=$1' }, { 'Чувашская', 'P10596', 'http://enc.cap.ru/?t=prsn&lnk=$1' }, { 'Энциклопедический лексикон', 'P1343:Q4532135', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Allgemeine Deutsche Biographie', 'P1343:Q590208', ':s:de:$1', project = 'dewikisource' }, { 'American Cycl. (1879)', 'P1343:Q19077875', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'American Med. Biogr. (1920)', 'P1343:Q19037977', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'American National Biography', 'P4823', 'https://doi.org/10.1093/anb/9780198606697.article.$1' }, { 'Appletons\' (1887—1901)', 'P1343:Q12912667', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Ballotpedia', 'P2390', 'https://ballotpedia.org/$1' }, { 'Britannica (9-th)', 'P1343:Q20096917', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Britannica (11-th)', 'P1343:Q867541', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Britannica (12-th)', 'P1343:Q15987490', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Britannica (онлаин)', 'P1417', 'https://www.britannica.com/$1' }, { 'Catholic (1907—13)', 'P1343:Q302556', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Catholic (1997—…)', 'P3241', 'https://www.newadvent.org/cathen/$1.htm' }, { 'De Agostini', 'P6706', 'https://www.sapere.it/enciclopedia/$1.html' }, { 'Dictionary of Irish Biography', 'P6829', 'https://doi.org/10.3318/dib.$1.v1' }, { 'Dictionary of Music and Musicians', 'P1343:Q16011749', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Dictionary of National Biography', 'P1343:Q15987216', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Dictionary of National Biography (1st suppl.)', 'P1343:Q16014700', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Dictionary of National Biography (2nd suppl.)', 'P1343:Q16014697', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'dovidka.com.ua', 'P7804', 'http://dovidka.com.ua/user/?code=$1' }, { 'Enciclopedia dello Sport', 'P9873', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1_(Enciclopedia-dello-Sport)' }, { 'Gazetteer for Scotland', 'P7349', 'https://www.scottish-places.info/people/famousfirst$1.html' }, { 'Handbook of Texas Online', 'P6015', 'https://tshaonline.org/handbook/online/articles/$1' }, { 'History of Parliament', 'P1614', 'http://www.historyofparliamentonline.org/volume/$1' }, { 'IEKO', 'P10784', 'https://www.isko.org/cyclo/$1' }, { 'Infernal (6e éd.)', 'P1343:Q20961706', ':s:fr:$1', project = 'frwikisource' }, { 'Literatura.lv', 'P11695', 'https://literatura.lv/lv/$1' }, { 'Munzinger', 'P1285', 'https://www.munzinger.de/search/go/document.jsp?id=$1' }, { 'Neue Deutsche Biographie', 'P7902', 'https://www.deutsche-biographie.de/$1.html' }, { 'New International', 'P1343:Q20089963', ':wikisource:$1', project = 'enwikisource' }, { 'Notable Names Database', 'P1263', 'https://www.nndb.com/people/$1/' }, { 'Pauly-Wissowa', 'P1343:Q1138524', ':s:de:$1', project = 'dewikisource' }, -- { 'Prabook', 'P3368', 'https://prabook.com/web/person-view.html?profileId=$1' }, { 'PWN', 'P7305', 'https://encyklopedia.pwn.pl/haslo/;$1.html' }, { 'Slovenska biografija', 'P1254', 'http://www.slovenska-biografija.si/oseba/sbi$1/' }, { 'TDV İslam Ansiklopedisi', 'P7314', 'https://islamansiklopedisi.org.tr/$1' }, { 'Treccani', 'P3365', 'https://www.treccani.it/enciclopedia/$1' }, { 'Universalis', 'P3219', 'https://www.universalis.fr/encyclopedie/$1/' }, -- { 'АиФ Досье', 'P6561', 'https://www.aif.ru/dossier/$1' }, { 'Академия российского телевидения', 'P10062', 'http://tefi.ru/biography/$1/' }, { 'Актёры отечественного кино', 'P6596', 'http://a-tremasov.ru/$1' }, -- { 'Вокруг света', 'P9975', 'https://www.vokrugsveta.ru/encyclopedia/index.php?title=$1' }, { 'Деловой Петербург', 'P7475', 'https://whoiswho.dp.ru/cart/person/$1' }, { 'Деловой Петербург', 'P7529', 'https://whoiswho.dp.ru/cart/company/$1' }, { 'The YIVO Encyclopedia', 'P8569', 'https://yivoencyclopedia.org/article.aspx/$1' }, { 'Истории Украины', 'P8935', 'http://www.history.org.ua/?termin=$1' }, { 'Киносозвездие', 'P6741', 'http://www.kinosozvezdie.ru/actors/$1/$1.html' }, { 'Левый берег', 'P6980', 'https://lb.ua/file/$1' }, { 'Ліга.Досье', 'P6210', 'https://file.liga.net/$1' }, { 'Оксфордский биографический', 'P1415', 'https://doi.org/10.1093/ref:odnb/$1' }, { 'Ҳаамҭазтәи Украина', 'P4613', 'https://esu.com.ua/search_articles.php?id=$1' }, { 'Справка РИА', 'P6081', 'https://ria.ru/spravka/00000000/$1.html' }, { 'Справка ТАСС', 'P6219', 'https://tass.ru/info/$1' }, { 'Украиника', 'P7817', 'http://irbis-nbuv.gov.ua/ulib/item/REF$1' }, { 'Шведский биографический', 'P3217', 'https://sok.riksarkivet.se/sbl/Presentation.aspx?id=$1' }, { 'Швейцарский исторический', 'P902', 'https://hls-dhs-dss.ch/fr/articles/$1' }, { 'Швейцарский исторический (online)', 'P886', 'http://www.e-lir.ch/e-LIR___Lexicon.$1.450.0.html' }, { 'Энциклопедия ТАСС', 'P10540', 'https://tass.ru/encyclopedia/person/$1' }, { 'Энциклопедия ТАСС', 'P1343:Q63985075' }, { 'Эстонский спортивный биографический','P4042', 'https://www.esbl.ee/biograafia/$1' }, { 'Настольный', 'P1343:Q63284758', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, { 'Гранат', 'P1343:Q4532138', ':s:$1', project = 'ruwikisource' }, } table.insert( data, dictionaries ) local geniGraves = {} geniGraves.label = 'Генеалогия и некрополистика' geniGraves.list = { { { 'Q63056', 'Find a Grave' }, 'P535', 'https://www.findagrave.com/memorial/$1' }, { 'gravsted.dk', 'P4359', 'https://www.gravsted.dk/person.php?navn=$1' }, { 'JewAge', 'P4116', 'https://www.jewage.org/wiki/ru/Profile:$1' }, { 'Prosopography of Anglo-Saxon England', 'P2625', 'https://pase.ac.uk/pase/?list=person&detail=person&detailid=$1' }, { 'WikiTree', 'P2949', 'https://www.wikitree.com/wiki/$1' }, { 'WeRelate', 'P4159', 'https://www.werelate.org/wiki/Person:$1' }, { 'Open Domesday', 'P3122', 'https://opendomesday.org/name/$1/' }, } table.insert( data, geniGraves ) local taxons = {} taxons.label = 'Таксономия' taxons.list = { { 'AlgaeBase', 'P1348', }, { 'AmphibiaWeb', 'P5036', 'https://amphibiaweb.org/species/$1' }, { 'ASW', 'P5354', 'https://amphibiansoftheworld.amnh.org/Amphibia/$1' }, { 'Avibase', 'P2026', 'https://avibase.bsc-eoc.org/species.jsp?avibaseid=$1' }, { 'APNI', 'P5984', 'https://id.biodiversity.org.au/name/apni/$1' }, { 'CMS', 'P6033', 'https://www.cms.int/en/species/$1' }, { 'eBird', 'P3444', 'https://ebird.org/species/$1' }, { 'EOL', 'P830', 'https://eol.org/pages/$1' }, { 'Fossilworks', 'P842', 'http://www.fossilworks.org/cgi-bin/bridge.pl?a=taxonInfo&taxon_no=$1' }, { 'GBIF', 'P846', 'https://www.gbif.org/species/$1' }, { 'GRIN', 'P1421', }, { 'iNaturalist', 'P3151', 'https://www.inaturalist.org/taxa/$1' }, { 'Mycobank', 'P962', 'https://www.mycobank.org/MB/$1' }, { 'NCBI', 'P685', 'https://www.ncbi.nlm.nih.gov/Taxonomy/Browser/wwwtax.cgi?mode=Info&id=$1' }, { 'Neotropical Birds', 'P6047', 'https://neotropical.birds.cornell.edu/Species-Account/nb/species/$1' }, { 'IPNI', 'P961', 'http://www.ipni.org/ipni/idPlantNameSearch.do?id=$1' }, { 'IRMNG', 'P5055', 'https://www.irmng.org/aphia.php?p=taxdetails&id=$1' }, { 'ITIS TSN', 'P815', 'https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=$1' }, { 'PBDB', 'P10907', 'https://paleobiodb.org/classic/basicTaxonInfo?taxon_no=$1' }, { 'POWO', 'P5037', 'https://powo.science.kew.org/taxon/$1' }, { 'Plantarium', 'P3102', 'http://www.plantarium.ru/page/view/item/$1.html' }, { 'Plant Finder', 'P6034', 'https://www.missouribotanicalgarden.org/PlantFinder/PlantFinderDetails.aspx?taxonid=$1' }, { 'Reptile Database', 'P5473', 'https://reptile-database.reptarium.cz/species?$1' }, { 'SeaLifeBase', 'P6018', 'https://www.sealifebase.ca/Summary/SpeciesSummary.php?id=$1' }, { 'Tropicos', 'P960', 'http://legacy.tropicos.org/Name/$1' }, { 'WFO', 'P7715', 'http://www.worldfloraonline.org/taxon/$1' }, { 'WoRMS', 'P850', 'https://www.marinespecies.org/aphia.php?p=taxdetails&id=$1' }, { 'Гербарий МГУ', 'P11650', 'https://plant.depo.msu.ru/open/public/search?division=P&searchBy=taxon&queryString=$1' }, { 'Флора Китая', 'P1747', 'http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=$1' }, } table.insert( data, taxons ) local authorityControl = {} authorityControl.label = 'Авторитет змоу адыррақәа' authorityControl.isAuthorityControl = true authorityControl.list = { { { 'Q4584301', '', 'BIBSYS' }, 'P1015', 'https://authority.bibsys.no/authority/rest/authorities/html/$1', }, { { 'Q1200925', 'Biblioteca de Catalunya', 'BNC' }, 'P1273', 'https://cantic.bnc.cat/registres/CUCId/$1', }, { { 'Q750403', 'Biblioteca Nacional de España', 'BNE' }, 'P950', 'https://datos.bne.es/resource/$1', }, { { 'Q193563', 'Bibliothèque nationale de France', 'BNF' }, 'P268', 'https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb$1', }, { { 'Q1868372', 'Biografisch Portaal', 'BPN' }, 'P651', 'http://www.biografischportaal.nl/persoon/$1', }, { { 'Q9384291', '中国高等教育文献保障系统', 'CALIS' }, 'P270', 'http://opac.calis.edu.cn/aopac/ajsp/detail.jsp?actionfrom=1&actl=CAL++$1', }, { { 'Q13407958', 'China Biographical Database Project', 'CBDB' }, 'P497', 'http://db1.ihp.sinica.edu.tw/cbdbc/cbdbkmeng?~~AAA$1', }, { { 'Q10726338', 'Citation Information by NII', 'CiNii' }, 'P271', 'https://ci.nii.ac.jp/author/$1', }, { { 'Q16744133', 'CONOR', 'CONOR' }, 'P1280', 'https://plus.cobiss.net/cobiss/si/sl/conor/$1', }, { { 'Q27302', 'Deutsche Nationalbibliothek', 'DNB' }, 'P1292', 'https://d-nb.info/$1', }, { { 'Q501851', 'مكتبة الإسكندرية الجديدة', 'EGAXA' }, 'P1309', 'https://viaf.org/processed/EGAXA%7C$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P2463', 'https://elibrary.ru/org_about.asp?orgsid=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P8079', 'https://elibrary.ru/author_profile.asp?authorid=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P10952', 'https://elibrary.ru/title_about.asp?id=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P10953', 'https://www.elibrary.ru/publisher_about.asp?pubsid=$1', }, { { 'Q4037789', 'eLibrary.ru', 'eLibrary.ru' }, 'P11860', 'https://www.elibrary.ru/item.asp?id=$1', }, { { 'Q36578', 'Gemeinsame Normdatei', 'GND' }, 'P227', 'https://d-nb.info/gnd/$1', }, { { 'Q19366588', 'Gemeinsamer Thesaurus für audiovisuelle Archive', 'GTAA' }, 'P1741', 'https://data.beeldengeluid.nl/gtaa/$1', }, { { 'Q3803707', 'Istituto Centrale per il Catalogo Unico', 'ICCU' }, 'P396', iccuLink, }, { { 'Q423048', 'International Standard Name Identifier', 'ISNI' }, 'P213', isniLink, }, { { 'Q188915', 'Национальная библиотека Израиля', 'J9U' }, 'P8189', 'https://www.nli.org.il/en/authorities/$1' }, { { 'Q620946', 'Library of Congress Control Number', 'LCCN' }, 'P244', 'https://id.loc.gov/authorities/$1', }, { { 'Q13219454', 'Library of Congress Control Number', 'LOC' }, 'P1144', 'https://www.loc.gov/item/$1/', }, { { 'Q1125633', 'Library of Parliament', 'LOP' }, 'P6616', 'https://lop.parl.ca/sites/ParlInfo/default/en_CA/People/Profile?personId=$1' }, { { 'Q1133733', 'Latvijas Nacionālā bibliotēka', 'LNB' }, 'P1368', 'https://kopkatalogs.lv/F/?func=direct&local_base=lnc10&doc_number=$1', }, { { 'Q809830', 'Base Mérimée', 'Mérimée' }, 'P380', noLink, }, -- { { 'Q28136779', 'Microsoft Academic', 'Microsoft' }, 'P6366', 'https://academic.microsoft.com/#/detail/$1', }, { { 'Q618340', '國家圖書館 (中華民國)', 'NCL' }, 'P1048', 'http://aleweb.ncl.edu.tw/F/?func=accref&acc_sequence=$1', }, { { 'Q477675', '国立国会図書館', 'NDL' }, 'P349', 'https://id.ndl.go.jp/auth/ndlna/$1', }, { { 'Q732353', '中国国家图书馆', 'NLC' }, 'P1213', noLink, }, -- NLI numbers seems unstable { { 'Q1967876', 'Národní knihovna České republiky', 'NKC' }, 'P691', 'https://aleph.nkp.cz/F/?func=find-c&local_base=aut&ccl_term=ica=$1&CON_LNG=ENG', }, { { 'Q623578', 'National Library of Australia', 'NLA' }, 'P409', 'https://nla.gov.au/anbd.aut-an$1', }, { { 'Q1467610', 'Αναγνωριστικό Καθιερωμένων από τον Κατάλογο Καθιερωμένων Όρων της Εθνικής Βιβλιοθήκης της Ελλάδος', 'NLG' }, 'P3348', 'https://catalogue.nlg.gr/Authority/Record?id=au.$1' }, { { 'Q622012', 'Biblioteca Națională a României', 'NLR' }, 'P1003', 'https://aleph.bibnat.ro/F/?func=direct&local_base=NLR10&doc_number=$1', }, { { 'Q856423', 'Polska Biblioteka Narodowa', 'NLP' }, 'P1695', nlpLink, }, { { 'Q631375', 'Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu', 'NSK' }, 'P1375', 'https://katalog.nsk.hr/F/?func=direct&local_base=nsk10&doc_number=$1', }, { { 'Q1526131', 'Koninklijke Bibliotheek', 'NTA' }, 'P1006', 'https://data.bibliotheken.nl/doc/thes/p$1', }, { { 'Q1063819', 'Országos Széchényi Könyvtár', 'NSZL' }, 'P951', 'https://viaf.org/processed/NSZL%7C$1', }, { { 'Q11789729', 'Narodowy Uniwersalny Katalog Centralny', 'NUKAT' }, 'P1207', nukatLink, }, { { 'Q245966', 'Biblioteca Nacional de Portugal', 'PTBNP' }, 'P1005', 'https://viaf.org/processed/PTBNP%7C$1', }, { { 'Q1048694', 'Российская государственная библиотека', 'РГБ' }, 'P947', 'http://aleph.rsl.ru/F?func=find-b&find_code=SYS&adjacent=Y&local_base=RSL11&request=$1', }, -- { { 'Q953058', 'Kungliga biblioteket', 'SELIBR' }, 'P906', 'https://libris.kb.se/auth/$1', }, { { 'Q953058', 'Kungliga biblioteket', 'LIBRIS' }, 'P5587', 'https://libris.kb.se/$1', }, { 'Scopus', 'P1156', 'https://www.scopus.com/sourceid/$1' }, { { 'Q7550801', 'Social Science Research Network', 'SSRN' }, 'P3747', 'https://ssrn.com/author=$1', }, { { 'Q2597810', 'Système universitaire de documentation', 'SUDOC' }, 'P269', 'https://www.idref.fr/$1', }, { { 'Q213678', 'Bibliotheca Apostolica Vaticana', 'VcBA' }, 'P8034', vcbaLink }, { { 'Q54919', 'Virtual International Authority File', 'VIAF' }, 'P214', 'https://viaf.org/viaf/$1/', }, { { 'Q846596', 'WorldCat Identities', 'WorldCat VIAF' }, 'P214', 'https://www.worldcat.org/identities/containsVIAFID/$1', }, { { 'Q101537013', 'Сводный каталог библиотек Армении', 'UCAL' }, 'P8833', 'http://armunicat.nla.am/cgi-bin/koha/opac-authoritiesdetail.pl?marc=1&authid=$1' }, { { 'Q2494649', 'Union List of Artist Names', 'ULAN' }, 'P245', 'https://www.getty.edu/vow/ULANFullDisplay?find=&role=&nation=&subjectid=$1', }, { { 'Q65212904', 'Наука Украины', 'ИРБИС-НБУВ' }, 'P7148', 'http://irbis-nbuv.gov.ua/ASUA/$1', }, { { 'Q2860429', 'Российский государственный архив литературы и искусства', 'РГАЛИ' }, 'P6752', 'https://rgali.ru/obj/$1?lc=ru', }, { { 'Q1048694', 'Российская государственная библиотека', 'РГБ' }, 'P1973', 'http://aleph.rsl.ru/F?func=direct-set&l_base=xall&doc_number=$1', }, { { 'Q267566', 'Российская национальная библиотека', 'РНБ' }, 'P7029', 'https://webservices.nlr.ru/semweb/?method=afnlr&query=NLR10%3A%3ARU%5CNLR%5CAUTH%5C$1', }, } table.insert( data, authorityControl ) return data ef28ngpol9oxvnl4ak08vx7w6xyb1tw Акатегориа:Европа 2010-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 53953 173127 167959 2026-09-03T13:04:30Z Fraxinus.cs 8381 173127 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Азиа 2010-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 53955 173126 167987 2026-09-03T12:59:11Z Fraxinus.cs 8381 173126 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Asia in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Азиа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Азиа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] t9a553eqpi80fs7ptqcjw6pyffa0568 Акатегориа:Азиа 1230-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 54290 173125 168622 2026-09-03T12:58:33Z Fraxinus.cs 8381 173125 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Asia in the {{Title year}}s}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title decade}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Азиа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Азиа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] l3gbuvg1nxoxjm49uyx41ki37yw29ap Акатегориа:1930-тәи ашықәсқәа раан ицәырҵыз Алада-Мрагыларатәи Азиа атәылақәа рыла аобиектқәа 14 54302 173124 168635 2026-09-03T12:57:51Z Fraxinus.cs 8381 173124 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} [[Акатегориа:Алада-Мрагыларатәи Азиа {{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых| ицәырҵыз]] [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан ицәырҵыз азиатәи атәылақәа рыла аобиектқәа| лада-Мрагыларатәи Азиа]] [[Акатегориа:Ицәырҵит {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәса Алада-Мрагыларатәи Азиа|{{Title year}}]] [[Акатегориа:Алада-Мрагыларатәи Азиа ицәырҵыз ажәашықәсақәа рыла аобиектқәа]] 1ta2ap9zbjwxg2u2d45r83aomjmql70 Акатегориа:Алада-Мрагыларатәи Азиа 1930-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 54303 173123 168636 2026-09-03T12:57:05Z Fraxinus.cs 8381 173123 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{DEFAULTSORT:лада-Мрагыларатәи Азиа {{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых}} [[Акатегориа:Азиа {{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых|.лада-Мрагыларатәи Азиа]] [[Акатегориа:Алада-Мрагыларатәи Азиа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{Title year}}]] [[Акатегориа:Алада-Мрагыларатәи Азиа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{Title year}}]] qi3y4vi4abhcwentkln8fc83bu78x7h Алахәыла ахцәажәара:AbidzbaS 3 54674 173263 172793 2026-09-03T23:44:12Z MediaWiki message delivery 7039 /* Reminder: Starter Kit virtual meeting */ новая тема 173263 wikitext text/x-wiki {{Асалам}}— [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 17:02, 12 ԥхынгәымза 2026 (UTC) == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 21:17, 11 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 13:30, 28 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:44, 3 цәыббрамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> flsnnhfjsjb0tbat51cs2ipgm3cc4ha 173267 173263 2026-09-04T00:15:24Z UOzurumba (WMF) 19399 /* Reminder: Starter Kit virtual meeting */ 173267 wikitext text/x-wiki {{Асалам}}— [[Алахәыла:Fraxinus.cs|Fraxinus.cs]] ([[Алахәыла ахцәажәара:Fraxinus.cs|ахцәажәара]]) 17:02, 12 ԥхынгәымза 2026 (UTC) == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 21:17, 11 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 13:30, 28 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1788584400 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:44, 3 цәыббрамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> lazpi9o0rdn6poy97o1yfxsblmzipa5 Алахәыла ахцәажәара:Oleg5280 3 55337 173261 172792 2026-09-03T23:44:12Z MediaWiki message delivery 7039 /* Reminder: Starter Kit virtual meeting */ новая тема 173261 wikitext text/x-wiki == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 21:17, 11 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 13:30, 28 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:44, 3 цәыббрамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> lf1amanc7zbi0uqeic68n8g8nfoefp2 173266 173261 2026-09-04T00:14:59Z UOzurumba (WMF) 19399 /* Reminder: Starter Kit virtual meeting */ 173266 wikitext text/x-wiki == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 21:17, 11 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit Virtual Meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Today, Saturday, August 29th, 2026, 01:00–02:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1787965200 check your local time here]) This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_2:_Saturday_29_August_2026,_01:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 13:30, 28 нанҳәамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> == Reminder: Starter Kit virtual meeting == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! This is a friendly reminder to attend the third [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit Starter Kit] virtual meeting. Date and time: '''Saturday, September 5th, 2026, 05:00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1788584400 check your local time here]) Video call link: https://meet.google.com/eov-gbgn-rew This is a casual session where you can learn more about the Starter Kit tool, ask any questions, and share your thoughts; no need to have tried the tool beforehand. If you haven't signed up yet, you can do so here: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Session_3:_Saturday_5_September_2026,_05:00_UTC See you soon! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:44, 3 цәыббрамза 2026 (UTC) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> dt1o51zmw8vo4un3muxw20xkthifuve Акатегориа:Европа 1320-тәи ашықәсқәа раан аҭоурых 14 55360 173121 171803 2026-09-03T12:55:34Z Fraxinus.cs 8381 173121 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Europe in the {{Title year}}s}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{Category series navigation}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title year}}-тәи ашықәсқәа раан иҟалаз ахҭысқәа аконтинентқәа рыла]] [[Акатегориа:Европа аҭоурых ажәашықәсақәа рыла|{{title year}}]] [[Акатегориа:Европа {{CENTURY|{{Title year}}}}-тәи ашәышықәсазтәи аҭоурых|{{title year}}]] cfokuti0k3uzn0xi96dft9dopzav57w Акатегориа:Акылҳара еиқәаҵәақәа 14 55805 173195 172691 2026-09-03T14:20:28Z Nart17 17397 Акатегориа: «Астрономиатә обиектқәа рыхкқәа» (ҳара иаԥаҳҵаз адубликат) → «Астрономтә обиектқәа рыхкқәа» (Fraxinus.cs ихы, Wikidata иадҳәалоу) 173195 wikitext text/x-wiki {{Commonscat|Black holes}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:Астрофизика]] [[Акатегориа:Астрономтә обиектқәа рыхкқәа]] ajba3c17ymi8dvhwjuhqf2nmfawu7wn Акылҳара еиқәаҵәа 0 55812 173194 172786 2026-09-03T14:20:25Z Nart17 17397 Акатегориа: «Астрономиатә обиектқәа рыхкқәа» (ҳара иаԥаҳҵаз адубликат) → «Астрономтә обиектқәа рыхкқәа» (Fraxinus.cs ихы, Wikidata иадҳәалоу) 173194 wikitext text/x-wiki [[Афаил:Black hole - Messier 87 crop max res.jpg|мини|302x302пкс|Агалактика [[М 87|М 87]] агәҭаны иҟоу [[Сверхмассивная чёрная дыра|асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәа]]. Ари ауаатәыҩса рҭоурых аҿы раԥхьаӡатәи ахаҭабзиара ҳарак змоу акылҳара еиқәаҵәа агага асахьа ауп, ишиашоу арадио адиапазон аҟны ирҳау ([[Event Horizon Telescope|Event Horizon Telescope]])]] [[Афаил:BBH gravitational lensing of gw150914.webm|thumb|300px|Раԥхьаӡа [[гравитационные волны|агравитациатә цәқәырԥақәа]] злаԥшааз ҩ-кылҳара еиқәаҵәак реидҵара акомпиутертә симулиациа]] {{ОТО}} '''Акылҳара еиқәаҵәа''' ҳәа изышьҭоу [[пространство-время|аҭыԥ-аамҭа]] арегион ауп<ref>''Дымникова И. Г.'' Чёрные дыры // Физическая энциклопедия. — Т. 5: Стробоскопические приборы — Яркость / Гл. ред. А. М. Прохоров; Ред. кол.: Д. М. Алексеев, А. М. Балдин, А. М. Бонч-Бруевич и др. — {{М.}}: Большая российская энциклопедия, 1998. — С. 452—459. — 760 с. — ISBN 5-85270-101-7.</ref>, зы[[гравитация|гравитациатә дхалара]] убриаҟара иӷәӷәоу, [[скорость света|алашара аццакырала]] ицо аобиектқәаҵәҟьагьы, [[свет|алашара]] ахаҭа [[квант|аквант]]ақәагьы уахь иналаҵаны, уи [[Вторая космическая скорость|ааныжьра]] рылымшо. Ари арегион аҳәаа [[горизонт событий|ахҭысқәа рлаԥшҳәаа]] ахьӡуп. Имариаӡоу асфератә симетриа змоу акылҳара еиқәаҵәа аҭагылазаашьаҿы уи [[радиус Шварцшильда|Шварцшильд ирадиус]] змоу асфера ауп, акылҳара еиқәаҵәа иаҟазшьоу шәагааны иԥхьаӡоуп. Акосмос-аамҭа арегионқәа рыҟазаара теориала алшара [[уравнения Эйнштейна|Еинштеин иеиҟаратәрақәа]] рыӡбара иашақәак рҟынтәи иаауеит, урҭ рҟынтәи актәи [[Шварцшильд, Карл|Карл Шварцшильд]] [[1915 год в науке|1915 шықәсазы]] иоуит<ref>{{cite web|url=http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/CHERNAYA_DIRA.html|author=Владимир Сурдин|title=Чёрная дыра|access-date=2012-05-19|publisher=Энциклопедия Кругосвет|archive-url=https://www.webcitation.org/68e5tYMNf?url=http://www.krugosvet.ru/enc/nauka_i_tehnika/astronomiya/CHERNAYA_DIRA.html|archive-date=2012-06-23}}</ref>. Атермин аԥызҵаз дазусҭоу еилкааӡам<ref>{{cite web|title=Black Hole|work=World Wide Words|author=Michael Quinion|url=http://www.worldwidewords.org/topicalwords/tw-bla1.htm|access-date=2009-11-26|archive-url=https://www.webcitation.org/617i2WQVh?url=http://www.worldwidewords.org/topicalwords/tw-bla1.htm|archive-date=2011-08-22}}</ref>, аха уи ахьӡ ахаҭа еицырдыруа изҟаҵаз [[Уилер, Джон Арчибальд|Џьон Арчибольд Уилер]] иоуп, насгьы раԥхьаӡакәны [[1967 год в науке|1967 шықәса]] [[Ԥхынҷкәынмза 29|ԥхынҷкәынмза 29]] рзы еицырдыруа алекциа «Ҳдунеи: еицырдыруеи идырми» (англ. Our Universe: the Known and Unknown) аҟны ахархәара аиҭеит<ref group="Комм">Алекциа атеқст кьыԥхьын астудентцәа реидгыла «Phi Beta Kappa» ажурнал The American Scholar (Vol. 37, № 2, Spring 1968) аҿы, иара убас аилазаара «Sigma Xi» ажурнал American Scientist, 1968, Vol. 56, № 1, адаҟьақәа 1—20 рҿы. Ари аусумҭа аҟынтәи адаҟьак еиҭаҭыжьуп ашәҟәы V. P. Frolov and I. D. Novikov, Black Hole Physics: Basic Concepts and New Developments, (Kluwer, Dordrecht, 1998), адаҟьа 5 аҟны.</ref>. Уаанӡа абас еиԥш иҟоу [[астрофизика|астрофизикатә]] обиектқәа «иеилабгаз аеҵәақәа» мамзаргьы «[[коллапсар|аколлапсар]]қәа» (англ. collapsed stars) ҳәа ирышьҭан, иара убасгьы «иҵааз аеҵәақәа» (англ. frozen stars)<ref>Чёрные дыры: Мембранный подход / Под ред. К. Торна, Р. Прайса и Д. Макдональда. — М.: Мир, 1988. — С. 9.</ref>. Акылҳара еиқәаҵәақәа рыҟазаара иазку азҵаара ӷәӷәала иадҳәалоуп [[теория гравитации|агравитациа атеориа]] шаҟа ииашоу, урҭ рыҟазаара зхылҿиаауа. Ҳаамҭазтәи афизикаҿы, агравитациа астандарттә теориа, еиҳа еиӷьны аексперимент ала ишьақәырӷәӷәоу, [[общая теория относительности|азеиԥш зыҟазааратә теориа]] ауп, уи агәра ганы иазԥхьагәанаҭоит акылҳара еиқәаҵәақәа рышьақәгылара шалшо (аха урҭ рыҟазаара алшоит егьырҭ (зегьы ракәым) амодельқәа рҳәаақәа рҿгьы, шәахә. [[Альтернативные теории гравитации|агравитациа альтернативтә теориақәа]]). Убри аҟнытә, игәаҭоу адыррақәа анализ рзухоит, аилыркаара рзухоит зегь раԥхьаӡа иргыланы азеиԥш зыҟазааратә теориа аконтекст аҿы, аха, иаахҵәаны иуҳәозар, ари атеориа макьана интенсивла аексперименталтә ԥышәа мҩаԥгаӡамызт, аеҵәатә капанқәа змоу акылҳара еиқәаҵәақәа рлаԥшҳәаа азааигәара иҟоу аҭыԥ-аамҭа арегион иақәшәо аҭагылазаашьақәа рзы (аха уи ибзианы ишьақәырӷәӷәоуп асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәақәа ирықәшәо аҭагылазаашьақәа рҿы<ref name="estlichd">{{cite web |url=http://phys.unn.ru/docs/Invisible%20Universe.pdf |title=Архивированная копия |access-date=2009-11-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130729043037/http://phys.unn.ru/docs/Invisible%20Universe.pdf |archive-date=2013-07-29 }}</ref>, насгьы [[Открытие гравитационных волн|раԥхьатәи агравитациатә цәқәырԥа асигнал]] 94% аҩныҵҟа иақәшәоит). Убри аҟнытә, акылҳара еиқәаҵәақәа рыҟазаара ишиашоу ашьақәырӷәӷәарақәа ирызку аҳәамҭақәа, ҵаҟа иаагоу ари астатиаҿгьы уахь иналаҵаны, иаахҵәаны иуҳәозар, еилкаатәуп астрономиатә обиектқәа рыҟазаара ашьақәырӷәӷәара ҵакыс иаманы, убриаҟара еилаӷәӷәоу, зыкапан дуу, иара убасгьы егьырҭ иубарҭоу ҟазшьақәак змоу, урҭ азеиԥш зыҟазааратә теориа акылҳара еиқәаҵәақәа ҳәа реилкаара ауа<ref name="estlichd"/>. Уи адагьы, акылҳара еиқәаҵәақәа лассы-лассы хыхь иаагоу аилкаара ӷәӷәала иақәымшәо аобиектқәа ҳәа ирышьҭоуп, аха рҟазшьақәа рыла мацара ас еиԥш иҟоу акылҳара еиқәаҵәа иазааигәахо — иаҳҳәап, урҭ еилабго аеҵәақәа ракәзар ауеит аилабгара аҵыхәтәантәи астадиақәа рҟны. Ҳаамҭазтәи астрофизикаҿы уи аиԥшымра уамак ҵакы арҭом<ref name="Popov">{{статья|автор=Сергей Попов|заглавие=Экстравагантные консерваторы и консервативные эксцентрики|ссылка=http://trvscience.ru/2009/10/27/trv-21-40n-matematika-vyborov/|издание=Троицкий Вариант|тип=газета|год=27 октября 2009|выпуск=21 (40N)|страницы=6—7|archive-url=https://web.archive.org/web/20091105133742/http://trvscience.ru/2009/10/27/trv-21-40n-matematika-vyborov/|archive-date=2009-11-05}}</ref>, избан акәзар “шамахамзар еилабгаз” («иҵааз») аеҵәеи «иҵабыргу» («наӡаӡатәи») акылҳара еиқәаҵәеи рцәырҵрақәа еиԥшуп ҳәа ҳҳәар ҳалшоит. Уи ҟалоит избанзар аколлапсар иаакәыршаны иҟоу афизикатә ҭыԥқәеи «наӡаӡатәи» акылҳара еиқәаҵәеи рыбжьара иҟоу аиԥшымрақәа амчратә закәанқәа рыла еиҵахоит, агравитациатә радиус алашара аццакрала ишоу аамҭа аманы — даҽакала иуҳәозар, аеҵәатә капанқәа змоу акылҳара еиқәаҵәақәа рзы асекундахәҭақәа рыҩныҵҟа, асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәақәа рзы — сааҭқәак рыҩныҵҟа<ref>Ч. Мизнер, К. Торн, Дж. Уилер. Гравитация. Т. 3. — М.: Мир, 1977. — § 33.1. Почему «чёрная дыра»? — С. 78—81.</ref>. 2019 шықәса мшаԥымза 10 рзы раԥхьаӡакәны «афотоҭыхра» ҟаҵан Адгьыл аҟынтәи 54 миллион лашара шықәса абжьаӡараҿы иҟоу [[M 87 (галактика)|Messier 87]] агалактика агәҭаны иҟоу [[сверхмассивная чёрная дыра|асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәа]]{{Аиасра|«Фотографирование» чёрных дыр}}. [[2023|2023 шықәса]] ԥхынгәымзазы, аҵарауаа [[Джеймс Уэбб (телескоп)|Џьеимс Уебб ителескоп]] рхы иархәаны, иахьа уажәраанӡа иаартыз рҟнытә зегь раасҭа ихароу акылҳара еиқәаҵәа рыԥшааит<ref>{{Cite web|url=https://habr.com/ru/articles/746676/|title=Уэбб разглядел самую далёкую активную сверхмассивную чёрную дыру из известных|lang=ru|website=Хабр|date=2023-07-07|access-date=2023-08-25|archive-date=2023-08-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20230825094223/https://habr.com/ru/articles/746676/|url-status=live}}</ref>. Акылҳара еиқәаҵәақәа рышьақәгыларазы хә-сценариак еиҩырдыраауеит: * Иреалтәу хԥа: ** иахьынӡахәҭоу акапан змоу ма [[Предел Оппенгеймера — Волкова|анеитронтә]] еҵәа [[гравитационный коллапс|агравитациатә коллапс]] (аиҵацалара); ** [[GW170817|килоноватәи]]; ** агалактика агәҭантәи ахәҭа ма апротогалактикатә рчы аколлапс; * Иара убас иҟазарц зылшо ҩба: ** [[Атҟәацра ду|Атҟәацра ду]] ашьҭахьҵәҟьа акылҳара еиқәаҵәа рышьақәгылара ([[Первичная чёрная дыра|раԥхьатәи акылҳара еиқәаҵәа]]); ** Амчхара ҳаракӡақәа змоу [[Ядерная реакция|агәыцәтә реакциақәа]] рҟны рыҟалара. == Аԥхьатәи аҭоурых == === Мичелл «Иеҵәа еиқәаҵәа» (1784—1796) === {{Врезка | Ширина = 40% | Выравнивание = right | Заголовок = Мичелл «Икылҳара еиқәаҵәа» | Содержание = Ниутонтәи агравитациатә ҭыԥ аҟны ҵыхәаԥҵәарада аԥсшьара иҟоу ахәҭаҷқәа рзы, амчхара аиқәырхара азакәан ҳасаб азуны: {{EF|:|<math>-{GMm\over r}+{mv^2\over 2}=0,</math>}} ус акәзар: {{EF|:|<math> v^2 = {2GM \over r}.</math>}} Иҳҳәап агравитациатә радиус <math>r_g</math> — агравитациатә масса аҟынтәи абжьаӡара акәыз, зҟны ахәҭаҷ аццакра алашара аццакра иаҟарахо <math>v = c</math>. Усҟан <math>r_g = \frac{2GM}{c^2}.</math> }} Зыгравитациатә дхалара убриаҟара иӷәӷәоу ацәеижь ду аконцепциа, уи адхалара аиааиразы иаҭаху аццакра ([[вторая космическая скорость|аҩбатәи акосмостә ццакыра]]) [[скорость света|алашара аццакра]] иаҟароу ма еиҳау, раԥхьаӡакәны [[1784 год в науке|1784 шықәсазы]] [[Мичелл, Джон|Џьон Мичелл]] [[Лондонское королевское общество|Аҳратә еилазаарахь]] иишьҭыз асаламшәҟәы аҿы аӡбахә иҳәеит<ref>{{статья |автор = [[Мичелл, Джон|Michell J.]] |год = 1784 |заглавие = On the Means of Discovering the Distance, Magnitude, &c. of the Fixed Stars, in Consequence of the Diminution of the Velocity of Their Light, in Case Such a Diminution Should be Found to Take Place in any of Them, and Such Other Data Should be Procured from Observations, as Would be Farther Necessary for That Purpose. By the Rev. John Michell, B. D. F. R. S. In a Letter to Henry Cavendish, Esq. F. R. S. and A. S |издание = [[Philosophical Transactions of the Royal Society]] |том = 74 |выпуск = |страницы = 35—57 |язык = en |jstor=10657 |bibcode = 1784RSPT...74...35M |doi = 10.1098/rstl.1784.0008 |ref = Мичелл |jstor = 106576 |archive-url = https://web.archive.org/web/20180628211133/https://www.jstor.org/stable/10657 |archive-date = 2018-06-28 |issn = 0261-0523 }}</ref>. Ашәҟәы аҿы ианын аҳасабра, уи иаанарԥшит амратә радиусқәа 500, иара убас [[Амра|Амра]] аилаӷәӷәара змоу ацәеижь азы, уи ахҟьаҿы аҩбатәи акосмостә ццакыра алашара аццакыра ишаҟарахо<ref>''Alan Ellis''. [http://www.astronomyedinburgh.org/publications/journals/39/blackholes.html Black holes — Part 1 — History] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20171006004950/http://www.astronomyedinburgh.org/publications/journals/39/blackholes.html |date=2017-10-06 }} // The Astronomical Society of Edinburgh Journal, № 39 (лето 1999).</ref>. Убас ала, алашара ари ацәеижь ааныжьра алшаӡом, насгьы уи иубарҭамхо иҟалоит<ref name="Levin">{{статья|автор=Левин А. |заглавие=История чёрных дыр |издание=Популярная механика |ссылка=http://elementy.ru/lib/164648 |издательство=ООО «Фэшн Пресс» |год=2005 |страницы=52—62 |номер=11 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170119084610/http://elementy.ru/lib/164648 |archive-date=2017-01-19}}</ref>. Мичелл иҳәеит акосмос аҿы ус еиԥш иҟоу уззымнеиуа аобиектқәа рацәаны иҟазар шалшо. [[1796 год в науке|1796 шықәсазы]] [[Лаплас, Пьер-Симон|Лаплас]] иҩымҭа “Exposition du Systeme du Monde” аҿы ари ахшыҩҵак аӡбахә ааирԥшит, аха анаҩстәи аҭыжьымҭақәа рҿы ари ахәҭа аԥыхын. Аха Лаплас ибзоурала ауп ари ахшыҩҵак ахьынӡардыруагьы излардыруа<ref name="Levin" />. === Мичелл инаркны Шварцшильд иҟынӡа (1796—1915) === XIX-тәи ашәышықәса иалагӡаны, иахьдуӡӡаз азы иубарҭамыз ацәеижьқәа аҵарауаа уиаҟара аинтерес рызцәырнагомызт. Уи зыхҟьаз аклассикатә физика аҳәаақәа ирҭагӡаны алашара аццакра ахадаратә ҵакы ахьамам ауп. Аха, XIX-тәи ашәышықәса анҵәамҭеи XX-тәи ашәышықәса алагамҭеи рзы еилкаахеит, [[Максвелл, Джеймс Клерк|Џь. Максвелл]] ишьақәиргылаз [[электродинамика|аелектродинамика]] азакәанқәа, ганкахьала [[инерциальная система отсчёта|аинерциалтә еиқәыршәаратә системақәа]] зегьы рҿы ишынарыгӡо, даҽа ганкахьалагьы, [[преобразования Галилея|Галилеи иеиҭакрақәа]] рыҵаҟа аинвариантра шрымам. Уи иаанагон афизикаҿы иҟалаз аинерциалтә еиқәыршәаратә системак аҟынтәи даҽа системак ахь аиасра аҟазшьа иазкны иҟаз агәаанагарақәа акырӡа аиҭакрақәа рыҭара шаҭахыз. Аелектродинамика анаҩстәи аҿиараан, [[Лоренц, Гендрик Антон|Г. Лоренц]] иҟаиҵеит аҭыԥ-аамҭа акоординатқәа реиҭакрақәа рсистема ҿыц (иахьа [[преобразования Лоренца|Лоренц иеиҭакрақәа]] ҳәа иеицырдыруа), уи аганахьала [[уравнения Максвелла|Максвелл иеиҟаратәрақәа]] аинвариантра рыманы иаанхон. Лоренц ихәыцрақәа ирыцҵо, [[Пуанкаре, Анри|А. Пуанкаре]] игәы иаанагеит егьырҭ афизикатә закәанқәа зегьы абарҭ аиҭакрақәа рганахьала иара убас аинвариантра рыманы иаанхоит ҳәа. [[1905 год в науке|1905 шықәсазы]] [[Еинштеин, Алберт|А. Еинштеин]] Лоренци Пуанкареи рконцепциақәа ихы иаирхәеит [[специальная теория относительности|иҷыдоу изеиԥш зыҟазааратә теориаҿы]] , уаҟа аинерциалтә еиқәыршәаратә системақәа рыԥсахра азакәан ароль аҵыхәтәан Галилеи итрансформациақәа рҟынтәи Лоренц итрансформациақәа рахь ииасит. Аклассикатә (Галилеиитәы-аинварианттә) механика иҿыцу [[Лоренц-ковариантность|Лоренц-инварианттә]] [[теория относительности|релативисттә]] механикала иԥсаххеит. Аҵыхәтәантәи аҳәаақәа ирҭагӡаны, [[скорость света|алашара аццакра]] афизикатә цәеижь зеизырҳара алшо иреиҳау ццакыраны иҟалеит, уи атеориатә физикаҿы акылҳара еиқәаҵәақәа рҵакы шьаҭанкыла иаԥсахит. Аха, Ниутон игравитациатә теориа (акылҳара еиқәаҵәақәа аханатәтәи ртеориа шьаҭас иамаз) Лоренц-инвариантны иҟамызт. Убри аҟнытә, уи алашара азааигәаратәи алашаратәи аццакрала иныҟәо ацәеижьқәа рҿы ахархәара амаӡам. Ахьанҭара амч арелативисттә теориа, абри аҩыза аԥсыҽра змам, еиҳарак Еинштеин иаԥиҵеит (аҵыхәтәанынӡа [[1915 год в науке|1915 шықәса]] анҵәамҭазы еиқәиршәеит) насгьы уи [[общая теория относительности|азеиԥш зыҟазааратә теориа]] ҳәа ахьӡ аиуит<ref name="Levin" />. Абри ауп иахьатәи астрофизикатә кылҳара еиқәаҵәақәа ртеориа шьаҭас иамоу<ref name="Popov" />. Ҟазшьала, азеиԥш зыҟазааратә теориа геометриатә теориоуп. Уи иаанарԥшуеит агравитациатә ҭыԥ акосмос-аамҭа ахәара ацәырҵра шакәу (ус ала, иҷыдоу азыҟазааратә теориа аҿы еиԥш, амц-евклидтәи акәымкәа, амц-римантәи акәны иҟалоит). Аҭыԥ-аамҭа архәара, уи иаҵанакуа акапанқәа реихшареи рныҟәареи рыбжьара иҟоу азеиԥшра атеориа аиҟаратәра хадақәа– [[уравнения Эйнштейна|Еинштеин иеиҟаратәрақәа]] рыла иаагоуп. {{Врезка | Заголовок = Аҭыԥҭаӡара ахәара | ширина = 40% | Содержание = (Псеудо)Римантәи аҭыԥҭаӡарақәа ҳәа изышьҭоу ашәагаа хәыҷқәа рҿы, егьырҭ (псеудо)Евклидтәи аҭыԥҭаӡарақәа реиԥш зхы мҩаԥызго роуп. Убас, асфера аҭыԥ маҷқәа рҿы [[теорема Пифагора|Пифагор итеорема]], Евклидтәи агеометриа егьырҭ афактқәа даараӡа ииашаны инагӡоуп. Зны, абри аҭагылазаашьа иалнаршеит Адгьыл аҿықә ахылаԥшрақәа рыла Евклид игеометриа аԥҵара (иашаҵәҟьаны иҟьаҟьам, аха асфера иазааигәоу). Аҭагылазаашьа иара убасгьы иалнахит амц-римантәи аҭыԥқәа ралхра (даҽакы акәымкәа) Азеиԥш зыҟазааратә теориа аҿы хшыҩзышьҭра зҭатәу обиект хадас: аҭыԥҭаӡара-аамҭа аҟәша хәыҷқәа рҟазшьақәа иҷыдоу азыҟазааратә теориа аҟынтәи идыру рҟынтәи уиаҟара еиԥшымзароуп. Аха, амасштаб дуқәа рҿы, Риман иҭыԥҭаӡарақәа Евклид итәқәа иреиԥшымзар ауеит. Абри аиԥшымзаара ихадоу аҟазшьақәа иреиуоуп [[тензор кривизны|ахәара]] аилкаара. Уи аҵакы абри ауп: Евклид иҭыԥҭаӡарақәа «абсолиуттә параллелизм» аҟазшьа рымоуп: иарбанзаалак иарку амҩала авектор <math>X</math> [[Параллельное перенесение|апараллельтә еиҭагара]] иалҵшәаны иҟоу авектор <math>X',</math> аԥхьатәи авектор иақәшәоит. Римантәи аҭыԥҭаӡарақәа рзы уи еснагь ус иҟалаӡом, уи мариала иааҳарԥшыр ҳалшоит анаҩстәи аҿырԥштәы аҟны. Иаҳҳәап, ахылаԥшҩы аекватор америдиан хада иахьахысуа аҭыԥ аҿы дгыланы, мрагыларахь ихы рханы, аекватор дықәланы аныҟәара далагеит. Ахарара 180° змоу аҭыԥ ахь даннеи, иныҟәара ахырхарҭа иԥсахит, насгьы америдиан ала аҩадаҟа ацара далагеит, илаԥш ахырхарҭа имԥсахӡакәа (даҽакала иуҳәозар, уажәы амҩан арӷьарахь дыԥшуеит). Убас ала иара [[северный полюс|аҩадатәи аполиус]] данхыҵлак, дызлалагаз аҭыԥ ахь даныхынҳәлак, мраҭашәараҟа ихы рханы дҟалоит (аханатә еиԥш мрагыларахь акәымкәа). Даҽакала иуҳәозар, ахылаԥшҩы имҩала параллельла ииасуа авектор, алагарҭатә вектор иаҿырԥшны «иҭагьежьит». Абас еиԥш иҟоу «аҭагьежьра» ашәагаа аҷыдаҟазшьас иамоу ахәара ауп<ref>Л. Д. Ландау, Е. М. Лифшиц. Теория поля. — 2006 — § 91. Тензор кривизны.</ref>.}} == Акылҳара еиқәаҵәақәа рзы Еинштеин иеиҟаратәрақәа рыӡбарақәа == Акылҳара еиқәаҵәақәа аҭыԥантәи акомпакттә шьақәгыларақәа ракәны иахьыҟоу азы, урҭ ртеориақәа рыргылараан, [[космологическая постоянная|акосмологиатә константа]] аҟазаара абжьааԥны хырҩа арҭоит, избан акәзар уи апроблема аҟазшьатә ганқәа рзы иамоу аеффектқәа ҳәаа амамкәа имаҷуп. Усҟан, азеиԥш зыҟазааратә теориа аҳәаақәа ирҭагӡаны акылҳара еиқәаҵәа рзы иҟоу астационартә ӡбарақәа, еицырдыруа аматериалтә ҭыԥқәа рыла ихарҭәаау, х-параметрк рыла мацара иааԥшуеит: [[масса|акапан]] (<math>M</math>), [[момент импульса|аимпульс амомент]] (<math>L</math>), [[электрический заряд|афымцатә еиҵаҵа]] (<math>Q</math>), урҭ ирышьашәало аҟазшьарбақәа рҟынтәи ишьақәгылоуп — аилабгараан акылҳара еиқәаҵәа иҭалаз, насгьы анаҩс уахь иҭаҳаз ацәеижьқәеи ашәахәаркрақәеи ирымаз аҟазшьақәа (аԥсабараҿы [[магнитный монополь|амҳалдызтә монополқәа]] ыҟазар, акылҳара еиқәаҵәақәа амҳалдызтә еиҵаҵагьы (<math>G</math>) рымазар алшоит<ref name="hairs">И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр. — М.: Наука, 1986. — § 6.1. «Чёрные дыры не имеют волос», с. 112.</ref>, аха уи аҩыза ахәҭаҷқәа макьаназы иаартӡам). Иарбанзаалак акылҳара еиқәаҵәа адәныҟатәи аныррақәа аныҟам аангылара иашьҭоуп, уи атеориатә физикцәа рџьабаала ишьақәырӷәӷәахеит, урҭ рҟынтәи ҷыдала иалкаатәуп Нобель ипремиа алауреат [[Чандрасекар, Субраманьян|Субраманиан Чандрасекар]] илагала, абри ахырхарҭаҿы ҷыдала хадара злоу амонографиа «Акылҳара еиқәаҵәақәа рматематикатә теориа» зҩыз<ref name="Chandrasekhar">{{книга |автор=[[Чандрасекар, Субраманьян|Субраманьян Чандрасекар]]. |заглавие=Математическая теория чёрных дыр. В 2-х томах |оригинал=Mathematical theory of black holes |ссылка=http://ivanik3.narod.ru/linksChandrasekhar.html |ответственный=Перевод с английского к. ф.-м. н. В. А. Березина. Под ред. д. ф.-м. н. Д. А. Гальцова |место=М. |издательство=Мир |год=1986 |archive-date=2013-04-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130422011114/http://ivanik3.narod.ru/linksChandrasekhar.html }}</ref>. Уи адагьы, адәахьала еиламго акылҳара еиқәаҵәа абарҭ ахԥа рыда даҽа ҟазшьак амаӡам ҳәа угәы иаанагоит, уи Уилер ицәажәараҿы абас ахиҳәааит: «Акылҳара еиқәаҵәақәа ахцәы рымаӡам»<ref name="hairs" />. Еинштеин иеиҟаратәрақәа рыӡбарақәа акылҳара еиқәаҵәақәа рзы, урҭ ирышьашәало аҟазшьарбақәа рыла: {| class="wikitable" style="margin:1em auto" | Акылҳара еиқәаҵәа аҟазшьақәа || Агьежьрада || Игьежьуеит |- | Аиҵаҵа ада || [[#Решение Шварцшильда|Шварцшильд иӡбара]] || [[#Решение Керра|Керр иӡбара]] |- | Иеиҵаҵоу || [[#Решение Рейснера — Нордстрёма|Раисснер — Нордстриом рыӡбара]] || [[Решение Керра — Ньюмена|Керр — Ниуман рыӡбара]] |} * Шварцшильд иӡбара ([[1916 год в науке|1916 шықәса]], [[Карл Шварцшильд|Карл Шварцшильд]]) — ари статикатә ӡбароуп сфера-симметриала иҟоу акылҳара еиқәаҵәа азы, еикәамгьежьуа, афымцатә еиҵаҵа змам. * Раисснер — Нордстром рыӡбара (1916 шықәса, [[Рейснер, Ганс Якоб|Ханс Раисснер]]; [[1918 год в науке|1918 шықәса]], [[Нордстрём, Гуннар|Гуннар Нордстром]]) — ари асфератә симметриа змоу акылҳара еиқәаҵәа астатикатә ӡбара ауп, аиҵаҵа змоу, аха имгьежьуа. * Керр иӡбара ([[1963 год в науке|1963 шықәса]], [[Керр, Рой|Рои Керр]]) — еикәагьежьуа акылҳара еиқәаҵәа азы астационартә, аксисимметриатә ӡбара ауп, аха аиҵаҵа змам. * Керр — Ниуман рыӡбара ([[1965 год в науке|1965 шықәса]], [[Ньюмен, Эзра|Е. Т. Ниуман]], Е. Куч, К. Чиннапаред, Е. Екстон, Е. Пракаш и Р. Торранс)<ref>{{статья|автор=Newman E. T., Couch E., Chinnapared K., Exton A., Prakash A., Torrence R. J. |заглавие=Metric of a rotating charged mass |издание=[[Journal of Mathematical Physics]] |год=1965 |том=6 |страницы=918 |doi=10.1063/1.1704351}}</ref> иахьа уажәраанӡа иреиҳа инаӡоу ӡбароуп: астационартәи аксисимметриатәи, ах-параметрк зегьы ирхьыԥшу. Иҵәиуа акылҳара еиқәаҵәа аӡбара даара иуадаҩуп. Уи алкаа Керр иааркьаҿны далацәажәеит 1963 шықәсазы<ref>{{статья |автор=Kerr, R. P. |заглавие=Gravitational ield of a Spinning Mass as an Example of Algebraically Special Metrics |язык=en |издание=Physical Review Letters |год=1963 |том=11 |страницы=237—238 |doi=10.1103/PhysRevLett.11.237 |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1963PhRvL..11..237K |archive-date=2017-09-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170901024738/http://adsabs.harvard.edu/abs/1963PhRvL..11..237K }}</ref>, насгьы шықәсык ашьҭахь ауп уи атәы Керри Шилди уамак еицырзымдыруаз аконференциа аусумҭақәа рҿы ианыркьыԥхьыз. Керр, Керр — Ниуман рыӡбарақәа рхылҵшьҭра иазку еилыкка иҟоу аинформациа 1969 шықәсазы еицырдыруа Дебни, Керр, Шилд рҩымҭаҿы ианылеит<ref name="ksch">{{статья |автор=Debney G. C., Kerr R. P. and Schild A. |заглавие=Solutions of the Einstein and Einstein-Maxwell Equations |издание=[[Journal of Mathematical Physics]] |год=1969 |том=10 |страницы=1842—1854 |doi=10.1063/1.1664769 |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1969JMP....10.1842D |язык=en |archive-date=2017-09-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170901024642/http://adsabs.harvard.edu/abs/1969JMP....10.1842D }}</ref>. Керр иӡбара иақәшәоу алкаа ҟаиҵеит Чандрасекаргьы жәохә шықәса иреиҳаны ианҵы<ref name="Chandrasekhar" />. Иҟоуп агәаанагара{{кем}}, Керр иӡбара астрофизиказы зегь реиҳа аҵак ду амоуп ҳәа, избан акәзар, еиҵаҵоу акылҳара еиқәаҵәақәа ирласны реиҵаҵа рцәыӡыр акәын, еиҿагылоу аионқәеи адәахьтәи акосмос аҟынтәи асабеи рыдырхаланы илбаадо. Иҟоуп иара убасгьы агипотеза<ref>Обзор теории см., например, в:<br>{{статья |автор=Ruffini, Remo; Bernardini, Maria Grazia; Bianco, Carlo Luciano; Caito, Letizia; Chardonnet, Pascal; Dainotti, Maria Giovanna; Fraschetti, Federico; Guida, Roberto; Rotondo, Michael; Vereshchagin, Gregory; Vitagliano, Luca; Xue, She-Sheng. |заглавие=The Blackholic energy and the canonical Gamma-Ray Burst |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/2007arXiv0706.2572R |язык=en |издание=Cosmology and Gravitation: XIIth Brazilian School of Cosmololy and Gravitation |тип=AIP Conference Proceedings |год=2007 |том=910 |страницы=55—217 |archive-date=2017-08-30 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170830093055/http://adsabs.harvard.edu/abs/2007arXiv0706.2572R }}</ref>, [[гамма-всплеск|агамма-лашарақәа рыԥжәарақәа]] авакуум аҟынтәи аелеқтрон-позитронтә еицааирақәа риира абзоурала еиҵаҵоу акылҳара еиқәаҵәақәа рыԥжәаратә неитрализациа апроцесс еидызкыло ([[Руффини, Ремо|Р. Руффинии]] иусзуҩцәеи), аха уи аҵарауаа ԥыҭҩык иамаркуеит<ref name="Page">См.: {{статья|автор=Don N. Page. |заглавие=Evidence Against Astrophysical Dyadospheres |ссылка=https://arxiv.org/abs/astro-ph/0610340 |язык=en |издание=[[The Astrophysical Journal]] |год=2006 |том=653 |страницы=1400—1409 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160802064940/https://arxiv.org/abs/astro-ph/0610340 |archive-date=2016-08-02 |издательство=[[IOP Publishing]]}} и ссылки далее.</ref>. === «Ахцәқәа рыҟамзаара» атеоремақәа === {{main|Ахцәқәа рыҟамзаара иазку агипотеза}} Акылҳара еиқәаҵәаҿы «ахцәы шыҟам» иазку атеоремақәа (англ. No hair theorem) ирҳәоит, астационартә кылҳара еиқәаҵәа акапан, аимпульс амомент, еиуеиԥшым аиҵаҵақәа (еиуеиԥшым аматериалтә ҭыԥқәа рзы иҷыдоу) (арадиусгьы уахь иналаҵаны) рыда адәахьтәи аҟазшьақәа рымазар шалымшо, насгьы аматериа иазку хәҭа-хәҭалатәи адыррақәа [[гравитационный коллапс|аилабгараан]] [[Исчезновение информации в чёрной дыре|ишыӡуа]] (хәҭак ала адәахьы ишьҭхоит). [[Брэндон Картер|Брендон Картер]], [[Вернер Израэль|Вернер Израель]], [[Пенроуз, Роджер|Роџьер Пенроуз]], [[Пётр Хрусьцель|Пиотр Хрусцель]] (Chruściel), [[Маркус Хойслер|Маркус Хоуслер]] еиуеиԥшым афизикатә ҭыԥқәа рсистемақәа рзы еиԥшу атеоремақәа рышьақәырӷәӷәараҿы рлагала ду ҟарҵеит. Уажәы еилкаауп, ари атеорема уажәы еицырдыруа аҭыԥқәа рзы ишиашоу, аха екзотикатә ҭагылазаашьақәак рҿы, аԥсабараҿы зеиԥш ыҟам, уи еилагоуп<ref>{{статья|автор=Markus Heusler. |заглавие=Stationary Black Holes: Uniqueness and Beyond |ссылка=http://www.livingreviews.org/lrr-1998-6 |язык=en |издание=Living Reviews in Relativity |год=1998 |выпуск=6 |том=1}}</ref>. === Шварцшильд иӡбара === {{main|Шварцшильд иметрика}} ==== Ихадоу аҟазшьақәа ==== [[Афаил:BH-JPL-A&A1979.jpg|thumb|250px|Акылҳара еиқәаҵәа иакәшо [[Плазма (агрегатное состояние)|аплазма]] ԥха [[Аккреционный диск|аккрециатә диск]] актәи асимулиациа, 1979 шықәса]] [[Теорема Биркгофа (относительность)|Биркгоф итеорема]] инақәыршәаны, иарбанзаалак аматериа асфератә симметриатә еихшара анҭыҵ агравитациатә ҭыԥ Шварцшильд иӡбарала иаҭахоит. Убри аҟнытә иԥсыҽны иҵәиуа акылҳара еиқәаҵәақәа, Амреи Адгьыли рзааигәара иҟоу акосмос-аамҭеи реиԥш, ари аӡбарала раԥхьатәи азааигәатәраҿы иаарԥшуп. Шварцшильд имодель аҿы акылҳара еиқәаҵәақәа ирымоуп зегь реиҳа ихадоу ҩ-ҷыдаҟазшьак — [[горизонт событий|ахҭысқәа рлаԥшҳәаа]] аҟазаара (закәанла, иарбанзаалак акылҳара еиқәаҵәа иамоуп) насгьы [[гравитационная сингулярность|асингулиарра]], уи алаԥшҳәаа ала Адунеи аҟынтәи иаҟәыҭхоу<ref name="Levin" />. Шварцшильд иӡбара икылкааны иаанарԥшуеит иалкаау имҵәиуа, иеиҵаҵам, иҭамбо акылҳара еиқәаҵәа (ари [[вакуум|авакуум]] аҿы агравитациатә ҭыԥ аиҟаратәрақәа (Еинштеин иеиҟаратәрақәа) рзы исфератәу симметриатә ӡбароуп). Иара ахҭысқәа рлаԥшҳәаа асфера ауп, уи арадиус, аформула ала <math>S=4\pi r^2,</math> иара аҭыԥ аҟынтәи еилкаахаз, агравитациатә радиус ма Шварцшильд ирадиус ҳәа иашьҭоуп. Шварцшильд иӡбара аҟазшьарбақәа зегьы иалкаауп параметр заҵәык— [[Масса|акапан]] ала. Убас, акапан <math>M</math> змоу акылҳара еиқәаҵәа [[гравитационный радиус|агравитациатә радиус]] ыҟоуп<ref>{{книга |автор=В. И. Елисеев. |часть=Поле тяготения Шварцшильда в комплексном пространстве |заглавие=Введение в методы теории функций пространственного комплексного переменного |ссылка=http://www.maths.ru/7-3.html |место=М. |издательство=НИАТ |год=1990 |archive-date=2009-10-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091010000939/http://www.maths.ru/7-3.html }}</ref> : <math>r_s = \frac{2\,GM}{c^2},</math> уаҟа — [[гравитационная постоянная|агравитациатә константа]], насгьы — [[скорость света|алашара аццакра]]. [[Адгьыл|Адгьыл]] акапан иаҟароу акапан змоу акылҳара еиқәаҵәа Шварцшильд ирадиус 9 мм рҟынӡа амазаауеит (даҽакала иуҳәозар, Адгьылгьы кылҳара еиқәаҵәаны изыҟалон, акы уи ашәагаа аҟынӡа еиҵанацалар алшозҭгьы). [[Амра|Амра]] азы Шварцшильд ирадиус 3 км шьақәнаргылоит. Агравитациатә радиус аҵакы еиԥшуп аклассикатә механикеи Ниутон игравитациатә теориеи рыла имҩаԥгаз аҳасабрақәа рыбзоурала иҟало арбагақәагьы. Ари ахҭыс машәырны иҟамлеит; уи зыхҟьо [[классическая механика|аклассикатә механикеи]] Ниутон игравитациатә теориеи азеиԥш зыҟазааратә теориаҿы уи аҳәаатә ҭагылазаашьа ҳәа иахьыҟоу азы ауп<ref>''[[Гинзбург, Виталий Лазаревич|Гинзбург В. Л.]]'' О физике и астрофизике. — М., Наука, 1980. — с. 112</ref>. Шварцшильд ирадиус еиҳа иазааигәоу, аха макьана икылҳара еиқәаҵәам аобиектқәа [[нейтронная звезда|анеитронтә еҵәақәа]] роуп. Ҳара иҳалшоит акылҳара еиқәаҵәа «абжьаратәи аилаӷәӷәара» аилкаара алагалара, уи акапан «ахҭысқәа рлаԥшҳәаа аҵаҟа иҟоу аҭбаара»<ref group="Комм">Это условное понятие, не имеющее действительного смысла такого объёма, а просто по соглашению равное <math>\frac43\pi r_s^3.</math></ref> ала ишаны: : <math>\rho=\frac{3\,c^6}{32\pi M^2G^3}.</math> Акылҳара еиқәаҵәа акапан еизҳацыԥхьаӡа, абжьаратәи аилаӷәӷәара еиҵахоит. Убас, амратә капан еиԥшу акапан змоу акылҳара еиқәаҵәа аилаӷәӷәара агәыцәтә еилаӷәӷәара аасҭа еиҳазар, усҟан 10<sup>9</sup> амратә капанқәа зкапануа асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәа (абас еиԥш иҟоу акылҳара еиқәаҵәақәа [[квазар|аквазарқәа]] рҿы иҟазар ҟалоит ҳәа иԥхьаӡоуп) абжьаратәи аилаӷәӷәара 20 кг/м³ раҟара амоуп, уи аӡы аилаӷәӷәара аасҭа 50-нтә еиҵоуп. Абасала, акылҳара еиқәаҵәа аиура алшоит иҟоу аматериа аҭбаара аиҵацалара мацарала акәымкәа, аинтенсивтә мҩалагьы — хыԥхьаӡара рацәала аматериал еизганы. Акылҳара еиқәаҵәақәа еиҳа ииашаны рыхҳәаа аҟаҵаразы акәакьтә импульс аҟазаара хшыҩзышьҭра азутәуп. Уи адагьы, акванттә риашарақәа ирыхҟьо, астрофизикатә капанқәа змоу акылҳара еиқәаҵәақәа рҿы имаҷу, аха концептуалтә ҵакы змоу ацҵарақәа — [[излучение Старобинского и Зельдовича|Старобинскии Зельдовичи ршәахәаркреи]] [[излучение Хокинга|Хокинг ишәахәаркреи]] — ҟалоит. Ари хшыҩзышьҭра азҭо атеориа (даҽакала иуҳәозар, азеиԥш зыҟазааратә теориа, Еинштеин иеиҟаратәрақәа рарӷьарахьтәи аган [[тензор энергии-импульса|амчхара-импульстә тензор]] акванттә ҭагылазаашьала абжьаратәи аҵакы ахьыҟоу) еиҳарак «абжаклассикатә гравитациа» ҳәа иашьҭоуп. Иҟалап, даараӡа имаҷу акылҳара еиқәаҵәақәа рзы арҭ акванттә риашарақәа лахьынҵаӡбараны иҟалар акәзар, аха уи ҵабыргны еилкааӡам, избан акәзар иҟаӡам еиҿамгыло [[квантовая гравитация|акванттә гравитациа]] амодель<ref name="NovFrolOld">И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр. — М.: Наука, 1986. — Глава 9. Квантовые эффекты в чёрных дырах. Рождение частиц.</ref>. ==== Аметрикатә хҳәааи аналитикатә нагӡареи ==== [[1915 год в науке|1915 шықәсазы]] [[Шварцшильд, Карл|К. Шварцшильд]] Еинштеин иеиҟаратәрақәа рыӡбарақәа агәылиҩааит, асфератә симметриа змоу астатикатә ҭагылазаашьаҿы иҭацәу аҭыԥҭаӡаразы акосмологиатә аицҵа ада<ref name="Levin" /> (анаҩс [[Биркхоф, Джордж Дэвид|Биркгоф]] иааирԥшит астатикатә гәаанагара шмыцхәу<ref>{{cite web|url=http://www.dark-universe.ru/publ/7-1-0-2|title=Общие свойства чёрных дыр|access-date=2012-04-27|archive-url=https://www.webcitation.org/67ytTfsro?url=http://www.dark-universe.ru/publ/7-1-0-2|archive-date=2012-05-27}}</ref>). Ари аӡбара ҭыԥ-аамҭаны <math> \mathcal M </math> иҟалеит, атопологиеи <math> R^2\times S^2</math> аинтервали змоу, аформахь ирмаҷтәу : <math> ds^2 =-(1-r_s/r)c^2d t^2 + (1-r_s/r)^{-1}d r^2 + r^2(d \theta^2+\sin^2\theta\, d\varphi^2),</math> Уаҟа : <math>t</math>— аамҭа акоординат, секундла, : <math>r</math>— арадиалтә координат, метрала, : <math>\theta</math>— аполиартә кәакьтә координат, радианла, : <math>\varphi</math>— азимуттә кәакьтә координат, радианла, : <math>r_s</math>— акапан <math>M</math> змоу ацәеижь [[радиус Шварцшильда|Шварцшильд ирадиус]], метрала. Аамҭа акоординат [[Времениподобный вектор|аамҭа еиԥшу]] [[вектор Киллинга|Киллинг ивектор]] <math>\partial_t</math> иашьашәалоит, уи [[статическое пространство-время|аҭыԥ-аамҭа астатикатә ҟазшьа]] азы аҭакԥхықәра адуп, убри аан ашкала алхуп <math>t</math> ҵыхәаԥҵәара змам харатәи асааҭқәа рыла (<math> r=\mathrm{const}\rightarrow\infty, \theta=\mathrm{const}, \varphi=\mathrm{const} </math>) ишәо аамҭа акәны иҟазарц азы. Аҵәира змам арадиалтә координат <math>r</math> аҿы иарбоу асааҭқәа (<math> r=\mathrm{const},\, \theta=\mathrm{const},\, \varphi=\mathrm{const} </math>), [[гравитационное замедление времени|агравитациатә аамҭа агравитациатә аанкылара]] афактор ала, урҭ харатәи асааҭқәа раасҭа еиҳа рыццакра маҷны ицалоит. Агеометриатә ҵакы <math>r</math> асфера <math> \{(t,\,r,\,\theta,\,\varphi)\mid t=t_0,\ r=r_0\} </math> аҿықә аҭбаара ауп <math>4\pi r_0^2.</math> Ихадоуп акоординат <math>r</math> еиҳау аҵакқәа мацара агара, насгьы апараметр <math>r</math> аҵак, Лаплас иҭагылазаашьа еиԥшымкәа, «агәҭанӡа абжьаӡара» акәӡам, избан акәзар Шварцшильд иҭыԥҭаӡараҿы <math> \mathcal M </math> агәҭа ҭыԥк аҳасабала (иарбанзаалак ацәеижь аҵабыргтә дунеи ацәаҳәаҿы ахҭыс) зынӡагьы иҟаӡам. Аҵыхәтәан, акәакьтә координатқәа <math>\theta</math>, <math>\varphi</math> адҵа асфератә симметриа иақәшәоит, насгьы уи [[Вектор Киллинга|Киллинг ивекторқәа]] хԥа ирыдҳәалоуп<!-- <math>\partial_\theta</math> и <math>\partial_\varphi</math>-->. Азеиԥш зыҟазааратә теориа апринцип хадақәа рҟынтәи иааԥшуеит, ас еиԥш иҟоу аметрика арадиуси <math>>r_s</math> акапани <math>M=\frac{c^2r_s}{2G}.</math> змоу иарбанзаалак асфератә симметриатә цәеижь ала иаԥҵахоит (иара анҭыҵ). Иазгәаҭатәуп, ганкахьала машәырла акәзаргьы, агравитациатә радиус арбага — [[радиус Шварцшильда|Шварцшильд ирадиус]] <math>r_s</math> — Лаплас уаанӡа акапан змоу ацәеижь азы ииԥхьаӡаз агравитациатә радиус <math>r_g,</math> иахьақәшәо <math>M.</math> Иаагоу аметрика аформа аҟынтәи ишаҳбо еиԥш, акоеффициентқәа <math>t</math>, <math>r</math> рҟны патологиала рхы мҩаԥыргоит <math>r\rightarrow r_s</math>, Шварцшильд икылҳара еиқәаҵәа ахҭысқәа рлаԥшҳәаа ахьыҟоу - Шварцшильд иӡбара абас еиԥш иҟоу аҭаҩраҿы уа [[координатная сингулярность|акоординаттә сингулиарра]] ыҟоуп. Аха урҭ апатологиақәа акоординатқәа ралхра иахылҿиаауеит (асфератә координатқәа рсистемаҿы еиԥш, избан акәзар <math>\theta=0</math> иарбанзаалак аҵакқәа <math>\varphi</math> ҭыԥк аадырԥшуеит). Шварцшильд иҭыԥҭаӡара <math> \mathcal M </math>, ишырҳәо еиԥш, «алаԥшҳәаа анҭыҵгьы инеиуеит», насгьы уа иҟоу аҭыԥҭаӡарагьы зегьынџьара иҭацәуп ҳәа иԥхьаӡазар, усҟан «еиҳа идуу» аҭыԥ-аамҭа <math>\tilde{\mathcal M}</math> цәырҵуеит, иахьынӡауала еиҵыху Шварцшильд иҭыԥҭаӡара ҳәа, мамзаргьы (еиҳа имаҷны) Крускал иҭыԥҭаӡара ҳәа изышьҭоу. [[Афаил:Пространство Шварцшилльда.png|frame|'''Асахьа 1.''' ''Шварцшильд иҭыԥҭаӡара аҟәша <math>\theta=\mathrm{const},\ \varphi=\mathrm{const}</math>. Асахьаҿы иҟоу ҭыԥцыԥхьаӡа аҭыԥ <math>4\pi r^2(u,\,v).</math> змоу асфера иақәшәоит. Арадиалтә лашара еиԥшу агеодезиатә (даҽакала иуҳәозар, афотонқәа рдунеитә цәаҳәақәа) 45° акәакь змоу цәаҳәа иашақәоуп, даҽакала иуҳәозар, урҭ цәаҳәа иашақәоуп <math>u=\mathrm{const}</math>, мамзаргьы <math>v=\mathrm{const}.</math>'']] Еиҳау ари аҭыԥҭаӡара [[Карта и атлас|акоординаттә картала]] ихҩахарц азы, уи аҿы иҭагалатәуп, иаҳҳәап, [[координаты Крускала — Шекерса|Крускал — Шекерс ркоординатқәа]]. Арҭ акоординатқәа рҿы аинтервал <math>\tilde{\mathcal M}</math> абасеиԥш иҟоуп : <math> ds^2 =-F(u,\,v)^2 \,du\,dv+r^2(u,\,v)(d \theta^2+\sin^2\theta\,d\varphi^2),</math> уаҟа <math>F=\frac{4 r_s^3}{r}e^{-r/r_s},</math> афункциа <math>r(u,\,v)</math> шьақәнаргылоит (ҵаҵӷәыда) аиҟаратәра <math>(1-r/r_s)e^{r/r_s}=uv</math>. Аҭыԥҭаӡара <math>\tilde{\mathcal M}</math> «максималуп», даҽакала иуҳәозар, уи изометриала еиҳа идуу аҭыԥ-аамҭаҿы аҭарӡара ауам («ацҵара» ауам). Алагарҭатә ҭыԥҭаӡара <math> \mathcal M </math> — асахьаҿы иҟоу арегион I — <math>\tilde{\mathcal M}</math> ахәҭак мацара ауп. Алашара аасҭа зыццакра еиҵоу ацәеижь — ас еиԥш иҟоу ацәеижь адунеитә цәаҳәа 45° аасҭа еиҵоу авертикал ахь анаара акәакь змоу ахәара акәхоит, шәахә. асахьаҿы иаагоу ахәара <math>\gamma</math> — аныжьра алшоит <math>\mathcal M</math>. Убри аан, уи II арегион ахь инеиуеит, уаҟа <math>r<r_s.</math>. Асахьаҿы ишаабо еиԥш, уаҳа ари арегион ааныжьны шьҭахьҟа <math>r>r_s</math> ихынҳәыр залшом (абри азы 45° еиҳаны авертикаль аҟынтәи ахьаҵра аҭаххон, даҽакала иуҳәозар, алашара аццакыра иахыԥар акәхон). Убас ала, II арегион акылҳара еиқәаҵәа ауп. Уи аҳәаа (иԥҵәоу ацәаҳәа, <math>v\geqslant 0,\ r=r_s</math>) ахҭысқәа рлаԥшҳәаа ауп. Иазгәаҳҭап максимумла инарҭбаау Шварцшильд иҭыԥҭаӡара аҟазшьа ҷыдақәа <math>\tilde{\mathcal M}: </math> # Уи сингулиартәуп: алаԥшҳәаа аҵаҟа икаҳауа ахылаԥшҩы икоординат <math>r</math> еиҵахоит, насгьы ноль ахь инеиуеит, иара иаамҭа <math>\tau</math> иҵыхәаԥҵәаратәу ҵакык <math>\tau_0.</math> ахь ианнеиуа аамҭазы. Аха, иара идунеитә цәаҳәа арегион <math>\tau\geqslant\tau_0,</math> ахь анагара залшом, избан акәзар ари аҭыԥҭаӡараҿы уи аҩыза аҭыԥқәа <math>r=0</math> ыҟаӡам. Абасала, ахылаԥшҩы иԥеиԥш ҳара иаҳдыруеит иара и(хатәы) аамҭа анаӡара аҩаӡарак аҟынӡа мацара. # Аҭыԥҭаӡара <math>\tilde{\mathcal M}</math> ҩ-[[Гравитационная сингулярность|гравитациатә сингулиарра]] ҵабыргқәак амоуп: акы I, III арегионқәа рҟынтәи дарбанзаалак ахылаԥшҩы изы «иҳаҩсыз» аҟны, егьи «ԥхьаҟатәи» аҟны (арӷьарахьтәи асахьаҿы ахәаԥштәыла иарбоуп). # Аҭыԥ <math>\mathcal M</math> шыстатикатәугьы (абри аҟәша актәи аметрика аамҭа <math>t</math> ишахьыԥшым убарҭоуп), аҭыԥҭаӡара <math>\tilde{\mathcal M}</math> ус иҟаӡам. # III-тәи арегионгьы изометриатәуп <math>\mathcal M</math>. Абасала, Шварцшильд иҭыԥҭаӡараҿы ҩ-«дунеик» ыҟоуп — «ҳара ҳтәы» (абри <math>\mathcal M</math>) насгьы уи иеиԥшу даҽа дунеик. Урҭ еидызкыло акылҳара еиқәаҵәа аҩнуҵҟа иҟоу II арегион ''Еинштеин — Розен рыцҳа ҳәа иашьҭоуп. I аҟынтәи идәықәлаз алашара аццакра аасҭа зыццакра еиҵаны ицо ахылаԥшҩы аҩбатәи адунеи ахь дызнеиуам (шәахәаԥш асахьа 1), аха, алаԥшҳәаа ахыҵреи асингулиаррахь анеиреи рыбжьара иҟоу аамҭа абжьаӡараҿы, уи ''ибарц'' илшоит. Аҭыԥҭаӡара-аамҭа ари аҩыза аилазаашьа, еиҳа иуадаҩу акылҳара еиқәаҵәақәа рыҭҵаараан иаанхо, еиҳагьы иуадаҩхо, иҟаларц зылшо апараллельтә дунеиқәеи акылҳара еиқәаҵәақәа рыла аныҟәарақәеи рзы ирацәаны агәаанагара ҟанаҵеит аҭҵаарадырратә литератураҿы еиԥш, аҭҵаарадырра-фантастикатә литератураҿгьы (шәахә. [[Кротовые норы|Ацәышлампыр аҭрақәа]]). [[Афаил:Sch-evol.png|frame|'''Асахьа 2.''' ''Шварцшильд иҭыԥҭаӡара аҟәша еиуеиԥшым аамҭақәа рзы (еизшәаракы лашьҭуп)'']] 4-еизшәарактәи аҭыԥҭаӡара-аамҭа аилазаашьа <math>\tilde{\mathcal M},</math> ҳхаҿы иааҳгарц азы, иманшәалоуп уи х-еизшәараткәи аҭыԥҭаӡара аеволиуциа ҳәа аԥхьаӡара. Уи азы, «аамҭалатәи» акоординат <math>T=(u+v)/2 </math> алагалара ҟалоит, насгьы аҟәшақәа <math>T=\mathrm{const}</math> (урҭ ҳкосмос еиԥшу аҿықәқәа роуп, мамзаргьы «аамҭактәи аҿықәқәа») <math>\tilde{\mathcal M}</math> «уажәтәи аамҭазы» ҳәа еилкаатәуп. Асахьа 2 аҿы еиуеиԥшым аамҭақәа <math>T</math> рзы абас еиԥш иҟоу аҟәшақәа аагоуп. Ҳара иаҳбоит, алагамҭаҿы еидҳәалам 3-еизшәарактәи аҭыԥҭаӡарақәа ҩба шыҟоу. Урҭ зегьы сферала асимметриа рымоуп, асимптотикала иҟьаҟьоуп. Иҟам акәаԥ <math>r=0</math>, насгьы <math>r\to 0</math> ахәара ҳәаа амаӡамкәа еизҳауеит (асингулиарра). Аамҭак <math>T=-1</math> азы, аҩ-сингулиаррагьы ыӡуеит, насгьы уаанӡа еидҳәаламыз аҭыԥҭаӡарақәа рыбжьара «аԥаҩ» ааԥшуеит (ҳаамҭазтәи атерминологиаҿы, [[кротовая нора|ацәышлампыр аҭыҩра]]). Уи ақьышә арадиус еизҳауеит, нас еиҵахо иалагоит, насгьы <math>T=1</math> аԥаҩ еиҭа иԥҵәоит, аҩ-ҭыԥҭаӡарак еидҳәаламкәа иааныжьны<ref>Ч. Мизнер, К. Торн, Дж. Уилер. Гравитация. Т. 3. — М.: Мир, 1977. — § 31.6. Динамика геометрии Шварцшильда.</ref>. {{Anchor|Раисснер — Нордстром рыӡбара}} === Раисснер — Нордстриом рыӡбара === <!-- на этот заголовок ведут редиректы: Метрика Райсснера — Нордстрёма, Решение Райсснера — Нордстрёма, Метрика Рейсснера-Нордстрема --> Ари астатикатә ӡбароуп (аамҭа акоординат иахьыԥшым) Еинштеин иеиҟаратәрақәа рзы асфератә симметриа змоу акылҳара еиқәаҵәа азы, аиҵаҵа змоу, аха аҵәира змам. Раисснер — Нордстриом ркылҳара еиқәаҵәа аметрика: : <math>{d s}^{2} = -\left( 1 - \frac{r_{s}}{r} + \frac{r_{Q}^{2}}{r^{2}} \right) c^{2} dt^{2} + \frac{dr^{2}}{\displaystyle{1 - \frac{r_{s}}{r} + \frac{r_{Q}^{2}}{r^{2}}}} + r^{2}( d\theta^{2} + \sin^{2} \theta \, d\varphi^{2}),</math> Уаҟа : <math>c</math>— [[скорость света|алашара аццакра]], м/с, : <math>t</math>— аамҭа акоординат (ҵыхәаԥҵәара амамкәа ихароу иаанымгыло асааҭ аҿы ишәо аамҭа), секундла, : <math>r</math>— арадиалтә координат (аизометриатә сфера “екватор” аура<ref group="Комм">Ари аҭагылазаашьаҿы аизометриара иаанагоит ари асфера аҟны иҟоу аҭыԥқәа зегьы рҟазшьақәа рыла еиԥшуп ҳәа, даҽакала иуҳәозар, иаҳҳәап, аҭыԥҭаӡара-аамҭа ахәара, имҵысуа асааҭқәа рыццакыра зегьы рҿы еиԥшуп.</ref>, <math>2\pi</math> ишаны), метрала, : <math>\theta</math>— аполиартә кәакьтә координат, радианла, : <math>\varphi</math>— азимуттә кәакьтә координат, радианла, : <math>r_s</math>- [[радиус Шварцшильда|Шварцшильд ирадиус]] (метрла) акапан <math>M</math> змоу ацәеижь, : <math>r_Q</math>— аура ашкала (метрала) [[электрический заряд|афымцатә еиҵаҵа]] <math>Q</math> иақәшәо (Шварцшильд ирадиус аналог, акапаназы акәымкәа, аиҵаҵазы) иалкаауп абас : <math>r_{Q}^{2} = \frac{Q^{2}G}{4\pi\varepsilon_{0} c^{4}},</math> уаҟа <math>1/(4\pi\varepsilon_0)</math> — [[закон Кулона|Кулон иконстанта]]. Акылҳара еиқәаҵәа апараметрқәа халаҟаларатәзар ауам. Раисснер — Нордстром ркылҳара еиқәаҵәа иреиҳау аиҵаҵа <math>Q_\mathrm{max} = M \approx 10^{40} e \, M/M_{\odot},</math> <math>e</math> аелектрон аиҵаҵа ахьыҟоу ауп. Ари Керр — Ниумен рыԥкра иазҷыдоу ҭагылазаашьоуп, анольтә [[Момент импульса|кәакьтә импульс]] змоу акылҳара еиқәаҵәа азы (<math>J=0,</math> даҽакала иуҳәозар, аҵәира ада). Абри акритикатә еиҵаҵа ианахыслак, Еинштеин иеиҟаратәрақәа рзы аформалтә ӡбашьа ыҟоуп, аха адәахьтәи иеиҵаҵоу аматериа аҟынтәи ас еиԥш иҟоу акылҳара еиқәаҵәа «аизгара» залшом: агравитациатә дхалара аматериа ахатә фымцатә гәҭасра ахарҭәааразы алшара амаӡам (шәахә: [[Принцип космической цензуры|Акосмостә цензура апринцип]]). Уи адагьы, иазгәаҭатәуп, иҟаҵәҟьоу аҭагылазаашьақәа рҿы, акылҳара еиқәаҵәақәа акырӡа иеиҵаҵазар шыҟамло<ref name="Page" />. Ари аӡбара, алаԥшҳәаа анҭыҵ иацҵаны, Шварцшильд иеиԥш, иџьашьахәу аҭыԥҭаӡара-аамҭа агеометриа цәырнагоит, уи аҟны ҵыхәаԥҵәарада ирацәаны «адунеиқәа» еидҳәалоуп акылҳара еиқәаҵәақәа рыла, урҭ рахь еишьҭаргыланы акылҳара еиқәаҵәахь аӡаарҟәрылара ала анеира ҟалоит<ref>Уильям Дж. Кауфман. Космические рубежи теории относительности. — М.: Мир, 1981. — [http://www.astronet.ru/db/msg/1174703/kaufman-10/kaufman-10.html Глава 10. Чёрные дыры с электрическим зарядом].</ref><ref name="Chandrasekhar" />. === Керр иӡбара === <!-- на этот заголовок ведёт редирект [[Решение Керра]] --> [[Афаил:Ergosphere of a rotating black hole.svg|thumb|Керр икылҳара еиқәаҵәа акәша-мыкәша аергосфера]] Керр икылҳара еиқәаҵәа зеиԥшыҟам аҟазшьақәа амоуп. Ахҭысқәа рлаԥшҳәаа иаакәыршаны иҟоуп аергосфера захьӡу арегион, уи аҩнуҵҟа ацәеижьқәа харатәи ахылаԥшҩцәа ирҿырԥшны џьарак агылара рылшаӡом. Урҭ акылҳара еиқәаҵәа иахьеикәшо аганахьала акәшара мацара ауп ирылшо<ref>Жан-Пьер Люмине. [http://www.astronet.ru/db/msg/1180462 Чёрные дыры: Популярное введение] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071109181129/http://www.astronet.ru/db/msg/1180462 |date=2007-11-09 }}</ref><ref name="Kaufman11">Уильям Дж. Кауфман. Космические рубежи теории относительности. — М.: Мир, 1981. — [http://www.astronet.ru/db/msg/1174703/kaufman-11/kaufman-11.html Глава 11. Вращающиеся чёрные дыры]..</ref>. Абри аеффект «[[Увлечение инерциальных систем отсчёта|аинерциалтә еиқәыршәаратә система аҳәазара]]» ҳәа иашьҭоуп, насгьы иарбанзаалак иҵәиуа ацәеижь ду акәша-мыкәша иубаратәы иҟоуп, иаҳҳәап Адгьыл ма Амра акәша-мыкәша, аха акырӡа еиҳа имаҷны. Аха, аергосфера ахаҭа уеизгьы ааныжьра ауеит; ари арегион аҭакра змоу акәӡам. Аергосфера ашәагаақәа аҵәира акәакьтә импульс иадҳәалоуп. Акылҳара еиқәаҵәа апараметрқәа хақәиҭны изҟалом. Акылҳара еиқәаҵәа акәакьтә импульс <math>J_\mathrm{max} = M^2</math> еиҳамзароуп, уигьы Керр — Ниуман иԥкра иҷыдоу ҭагылазаашьоуп, уажәы аиҵаҵа змам акылҳара еиқәаҵәа азы (<math>Q = 0</math>, шәахә. ҵаҟашәа). Аԥкратә ҭагылазаашьаҿы <math>J=J_\mathrm{max}</math>, аметрика Керр иԥкратә ӡбара ҳәа иашьҭоуп. Ари аӡбарагьы иаԥнаҵоит иџьашьахәу аҭыԥҭаӡара-аамҭа агеометриа, уи алаԥшҳәаа анҭыҵгьы ацараан<ref name="Kaufman11" />. Аха, иахәҭоу аконфигурациа аҭышәынтәалара анализ азура аҭахуп, уи акванттә ҭыԥқәеи егьырҭ аеффектқәеи реидҳәалара иахҟьаны иԥхасҭахар алшоит. Керр иҭыԥҭаӡара-аамҭазы анализ ҟарҵеит [[Чандрасекар, Субраманьян|Субраманиан, Чандрасекари]] егьырҭ афизикцәеи. Игәаҭан Керртәи акылҳара еиқәаҵәа — еиҳа ииашаны иуҳәозар, уи адәахьтәи арегион — шҭышәынтәалоу. Убасҵәҟьа, иҷыдоу аҭагылазаашьақәа раҳасабала, Шварцшильд икылҳарақәа ҭышәынтәаланы иҟалеит, насгьы алгоритм аԥсахра иалнаршеит Раисснер — Нордстиром ркылҳара еиқәаҵәақәа рҭышәынтәалара ашьақәырӷәӷәара<ref name="Levin" /><ref name="Chandrasekhar" />. Шәахә., аҟәша «[[#Структура вращающихся чёрных дыр|Игьежьуа акылҳара еиқәаҵәақәа рыструктура]]» анаҩс. {{Anchor|Керр — Ниуман рыӡбара}} === Керр — Ниуман рыӡбара === {{main|Керр — Ниуман рыӡбара}} Х-параметрк змоу Керр — Ниуман рыӡбарақәа реидкыла зегь реиҳа изеиԥшу ӡбароуп, адәныҟатәи аҭыԥқәа зԥырхагам акылҳара еиқәаҵәа аҵыхәтәантәи аиҟаратәратә ҭагылазаашьа иашьашәало (еилкаау [[Поле (физика)|афизикатә ҭыԥқәа]] рзы [[#Теоремы об «отсутствии волос»|«ахцәы шыҟам» атәы зҳәо атеоремақәа]] рыла). Боиер — Линдквист (Boyer — Lindquist) ркоординатқәеи [[Геометрическая система единиц измерения|агеометриатә цырақәеи]] <math>G = c = 1</math> рҿы, Керр — Ниуман рметрика аагоуп: : <math>ds^2 = -\left(1-{2\,Mr-Q^2\over\Sigma}\right)\,dt^2-2(2\,Mr-Q^2)a{\sin^2\theta\over\Sigma}\,dt\,d\varphi\,+</math> :: <math>+\left(r^2+a^2+{(2\,Mr-Q^2)a^2\sin^2\theta\over\Sigma}\right)\sin^2\theta\,{d\varphi^2}+{\Sigma\over\Delta}\,dr^2+{\Sigma\,{d\theta^2}},</math> уаҟа <math> \Sigma \equiv r^2 + a^2 \cos^2\theta</math>; <math>\Delta \equiv r^2 - 2 Mr + a^2 + Q^2</math> насгьы <math>a \equiv J/M</math>, уаҟа <math>J</math> — [[Угловой момент|акәакьтә импульс]]. Абри аформула аҟынтәи иаҳдыруеит, [[горизонт событий|ахҭысқәа рлаԥшҳәаа]] арадиус аҟны ишыҟоу, <math>r_+ = M + \sqrt{M^2 - Q^2 - a^2},</math> убри аҟнытә, акылҳара еиқәаҵәа апараметрқәа хақәиҭтәны аҟалара шрылымшо: [[электрический заряд|афымцатә еиҵаҵеи]] [[угловой момент|акәакьтә импульси]] ахҭысқәа рлаԥшҳәаа аӡра иашьашәало аҵакқәа раасҭа еиҳахар ҟалом. Ихымԥадатәуп абарҭ аԥкрақәа рықәныҟәара: : <math>a^2 + Q^2 \leqslant M^2</math>— ари '''Керр — Ниуман ркылҳара еиқәаҵәа азы аԥкра''' ауп. Абарҭ аԥкрақәа еилагахар, ахҭысқәа рлаԥшҳәаа ыӡуеит, насгьы аӡбара, акылҳара еиқәаҵәа ацынхәрас, иаанарԥшуеит « [[Голая сингулярность|асингулиарра ҟьантаз]]» ҳәа изышьҭоу, аха абас еиԥш иҟоу аобиектқәа, еицырдыруа агәрагарақәа инарықәыршәаны, иҟамзароуп ииашоу Адунеи аҿы (макьана ишьақәырӷәӷәам, аха аиаша еиԥшу [[Принцип космической цензуры|акосмостә цензура апринцип]] ала). Мамзаргьы, алаԥшҳәаа аҵаҟа иҟазар ауеит еилаҳаз аматериа ахыҵхырҭа, уи асингулиарра анаркуеит, убри аҟнытә адәахьтәи Керр ма Керр — Ниуман рыӡбара еиԥмырҟьаӡакәа иацҵатәуп Еинштеин иеиҟаратәрақәа рыҩныҵҟатәи аӡбара уи аматериа амчхара-импулстә тензор аманы. Б. Картер (1968) ишазгәеиҭаз еиԥш, Керр — Ниуман рыӡбара иҩбоу [[Гиромагнитное отношение|агидромҳалдызтә еизыҟазаашьа]] <math>g=2</math> амоуп, [[Уравнение Дирака|Дирак иеиҟаратәра]] ала аелектрон иамоу еиԥш<ref group="Комм">Керр — Ниуман рыӡбаразы ари ахырхарҭа аҭоурых аусумҭаҿы иарбоуп</ref>. Керр — Ниуман рметрика (насгьы Керри Раисснер — Нордстриоми, аха Шварцшильд иакәымкәа) аналитикала алаԥшҳәаа ала ирҭбаазар ауеит, ҵыхәаԥҵәара змам “ихьыԥшым” аҭыԥҭаӡарақәа акылҳара еиқәаҵәаҿы еидҳәалахартә еиԥш. Урҭ «егьырҭ» адунеиқәа ракәзар ауеит, мамзаргьы ҳдунеи харатәи ахәҭақәа ракәзар ауеит. Абри аҩызала амҩала иҟалаз аҭыԥҭаӡарақәа рҿы [[замкнутая времениподобная линия|аамҭа еиԥшу иарку ахәахәақәа]] ыҟоуп: аныҟәаҩ,ииасыз аамҭахь ақәшәара илшоит, даҽакала иуҳәозар, ихы дақәшәарц илшоит. Иҵәиуа акылҳара еиқәаҵәа ахҭысқәа рлаԥшҳәаа акәша-мыкәша иҟоуп [[эргосфера|аергосфера]] ҳәа изышьҭоу аҭыԥ, Керр иӡбара аҟынтәи аергосфера иаҟароу; уа иҟоу астационартә хылаԥшҩы акәакьтә ццакыра иманы дҵәилароуп (акылҳара еиқәаҵәа ахьыҵәиуа аганахь)<ref>Ч. Мизнер, К. Торн, Дж. Уилер. Гравитация. Т. 3. — М.: Мир, 1977. — Дополнение 33.2. Геометрия Керра — Ньюмана и электромагнитное поле, c. 88.</ref>. <!-- Анализ пространства времени Керра — Ньюмена, проведённый русским физиком А. Буринским, показал нестабильность горизонта чёрной дыры относительно электромагнитных возбуждений<ref>[http://www.2physics.com/2009/06/beam-pulses-perforate-black-hole.html A.Burinskii, Gen.Relativ.Gravit. 41 (2009) 2281]</ref>--> == Акылҳара еиқәаҵәақәа ртермодинамикеи рҭабареи == Акылҳара еиқәаҵәа аконцепциа обиект лбааздо аҳасабала ахәаԥшра маҷк идыриашеит [[Старобинский, Алексей Александрович|А. А. Старобинскии]] [[Зельдович, Яков Борисович|И. Б. Зельдовичи]] [[1974 год в науке|1974 шықәсазы]] — игьежьуа акылҳара еиқәаҵәақәа рзы, анаҩс, зеиԥш ҭагылазаашьала, [[Хокинг, Стивен Уильям|С. Хокинг]] [[1975 год в науке|1975 шықәсазы]]. Акылҳара еиқәаҵәа азааигәара акванттә ҭыԥқәа рхымҩаԥгашьа ҭҵаауа, Хокинг иҳәеит акылҳара еиқәаҵәа хымԥада ахәҭаҷқәа адәахьтәи акосмос ахь ишашьҭуа, убри ала акапангьы шацәыӡуа<ref name=Hawking1974>{{статья |заглавие=Black hole explosions? |ссылка=https://archive.org/details/sim_nature-uk_1974-03-01_248_5443/page/30 |издание=Nature |том=248 |номер=5443 |страницы=30—31 |doi=10.1038/248030a0 |ref=Hawking |bibcode=1974Natur.248...30H |язык=en |автор=Hawking, S. W. |год=1974 |nodot=1}}</ref>. Ари агипотезатә еффект [[Излучение Хокинга|Хокинг ирадиациа (аҭабара)]] ҳәа иашьҭоуп. Иаармарианы иуҳәозар, агравитационтә ҭыԥ авакуум аполиаризациа азнауеит, уи иахҟьаны авиртуалтә мацара акәымкәа, ииашоу [[Элементарная частица|ахәҭаҷқәа]]-[[античастица|антихәҭаҷқәа]] рыҩбақәа рышьақәгылара алыршахоит. Ахәҭаҷқәа руак, ахҭысқәа рлаԥшҳәаа маҷк аҵаҟа иҟалаз, акылҳара еиқәаҵәа аҩнуҵаҟа иҭаҳауеит, егьи, алаԥшҳәаа маҷк ахыхь иҟалаз, иԥыруеит, акылҳара еиқәаҵәа амчхара (даҽакала иуҳәозар, акапан ахәҭак) агоит. Акылҳара еиқәаҵәа арадиациатә мчы ыҟоуп : <math>L=\frac{\hbar c^6}{15360\pi G^2M^2}</math>, насгьы акапан ацәыӡра : <math>\frac{dM}{dt}=-\frac{\hbar c^4}{15360\pi G^2M^2}</math>. Ашәахәаркра аилазаара акылҳара еиқәаҵәа ашәагаа иадҳәалоуп ҳәа агәаанагара ыҟоуп: акылҳара еиқәаҵәа дуқәа рзы уи еиҳарак капан змам афотонқәеи иласу [[нейтрино|анеитриноқәеи]] роуп, насгьы иласу акылҳара еиқәаҵәақәа рыспектраҿы ихьанҭоу ахәҭаҷқәагьы аҟалара иалагоит. Капан змам аҭыԥқәа рзы Хокинг ишәахәаркра аспектр [[абсолютно чёрное тело|абсолиутла еиқәаҵәоу ацәеижь]] ашәахәаркра иашьашәалоит, уи абзоурала акылҳара еиқәаҵәа аԥхарра аҭара алыршахеит : <math>T_H=\frac{\hbar c^3}{8\pi kGM}</math>, уаҟа <math>\hbar</math> — ирмаҷу [[постоянная Планка|Планк иконстанта]], <math>c</math> — алашара аццакра, <math>k</math> — [[постоянная Больцмана|Больцман иконстанта]], <math>G</math> — [[гравитационная постоянная|агравитациатә константа]], <math>M</math> — акылҳара еиқәаҵәа акапан. Абри ашьаҭала акылҳара еиқәаҵәақәа ртермодинамика ргылан, акылҳара еиқәаҵәа [[Термодинамическая энтропия|аентропиа]] аконцепциа хада алагаларагьы уахь иналаҵаны, уи ахҭысқәа рлаԥшҳәаа аҭыԥ иаҟараны иҟалеит: : <math>S = \frac{Akc^3}{4\hbar G}</math>, уаҟа <math>A</math> — ахҭысқәа рлаԥшҳәаа аҭыԥ. Акылҳара еиқәаҵәа ашәагаа шаҟа еиҵоу аҟара, убриаҟара уи аҭабара аццакрагьы еиҳауп<ref name="einstein-online"/>. Аеҵәатә (еиҳаракгьы агалактикатә) шкалақәа рҟны иҟоу акылҳара еиқәаҵәақәа рҭабара ҳхы иқәаҳкыр ҳалшоит, аха раԥхьатәи, ҷыдала акванттә кылҳара еиқәаҵәақәа рзы, аҭабара апроцессқәа гәҭатәиқәаны иҟалоит. Аҭабара иахҟьаны акылҳара еиқәаҵәа зегьы рыкапан рцәыӡуеит, рыԥсыҭазаарагьы ҵыхәаԥҵәара аманы иҟалоит: : <math>\tau=\frac{5120\pi G^2M^3}{\hbar c^4}</math>. Убри аан, аҭабара аинтенсивра еизҳауеит асыԥса еиԥш, насгьы аеволиуциа аҵыхәтәантәи ашьаҿа атҟәацра аҟазшьа амоуп, иаҳҳәап, 1000 тонна акапан змоу акылҳара еиқәаҵәа 84 секунд рҟынӡа аамҭа аҩнуҵҟа иҭабоит, бжьаратәла жәа-миллионк атомтә бомбақәа рыԥжәара иаҟароу амчхара ҭыжьуа. Убри аамҭазы акылҳара еиқәаҵәа дуқәа, зыԥхарра Адунеи [[Реликтовое излучение|ацәынхатә шәахәаркра]] аԥхарра аасҭа еиҵоу (2,7 К), Адунеи аҿиара уажәтәи астадиаҿы азҳара мацара ауп ирылшо, избан акәзар урҭ ирҭыҵуа ашәахәаркра амчхара еиҵоуп, урҭ илбаардо аасҭа. Ахьанҭара амч акванттә теориа ада акылҳара еиқәаҵәақәа имикроскоптәны (икванттәны) ианыҟало аҭабара аҵыхәтәантәи аетап ахҳәаа азыҟаҵара залшом<ref name="einstein-online">{{cite web|url=http://www.einstein-online.info/elementary/quantum/evaporating_bh/?set_language=en|title=Evaporating black holes?|work=Einstein online|publisher=Max Planck Institute for Gravitational Physics|date=2010|access-date=2010-12-12|archive-url=https://www.webcitation.org/68e5unXyl?url=http://www.einstein-online.info/elementary/quantum/evaporating_bh/?set_language=en|archive-date=2012-06-23}}</ref>.<!-- Согласно некоторым теориям, после испарения должен оставаться «огарок» — минимальная планковская чёрная дыра{{нет АИ|1|06|2012}}.--> == Астрофизикатә кылҳара еиқәаҵәа аҭашәара == Ахьанҭара амч анырра аҵаҟа ихьыԥшымкәа икаҳауа ацәеижь [[Невесомость|ахьанҭарадатә]] ҭагылазаашьаҿы иҟоуп, насгьы [[Приливные силы|аизаратә мчқәа]] мацара ауп ианыруа, урҭ акылҳара еиқәаҵәа ианҭаҳауа ацәеижь арадиалтә хырхарҭала еиҵнахуеит, насгьы антангенциалтә хырхарҭала — еиҵанарӷәӷәоит. Абарҭ амчқәа рымҽхак еизҳауеит, насгьы нҵәара зқәыма ахь ахы хоуп <math>r\to 0</math> (r — акылҳара агәҭанӡа абжьаӡара). Иара ахатәы аамҭак азы ацәеижь [[горизонт событий|ахҭысқәа рлаԥшҳәаа]] иахысуеит. Ацәеижь иацны илеиуа ахылаԥшҩы иҟынтәи, уи аамҭа акгьы ала иалкааӡам, аха уажәшьҭа шьҭахьҟа хынҳәышьагьы ыҟаӡам. Ацәеижь ақьышә аҿы инанагоит (арадиус ацәеижь ахьыҟоу аҭыԥ аҿы <math>r</math>), убриаҟара ирласны еилаӷәӷәо, аҵыхәтәантәи аилаҳара аламҭалазы (абри ауп асингулиарра) уи аҟынтәи аԥырра залымшо, алашара аццакрала ицозаргьы. Хара иҟоу ахылаԥшҩы иҟынтәи акылҳара еиқәаҵәа аҭашәара даҽакала иааԥшуеит. Иаҳҳәап, ацәеижь лашозаргьы, уи адагьы, иалкаау аиҭаҟаларала асигналқәа ашьҭахьҟа иашьҭуа иҟазаргьы. Раԥхьаӡа харатәи ахылаԥшҩы ибоит ацәеижь, зыхиақәиҭу акаҳара апроцесс аҿы иҟоу, агравитациа анырра абзоурала хәыҷы-хәыҷла агәҭахьы ишыццакуа. Ацәеижь аԥштәы аҽаԥсахӡом, иԥшаахо асигналқәа рыласра шамахамзар еиҭакрада иҟоуп. Аха ацәеижь ахҭысқәа рлаԥшҳәаа азааигәахара ианалаго, ацәеижь аҟынтәи иаауа [[фотон|афотонқәа]] ҩ-мзызк ирыхҟьаны еиҳа-еиҳа аҟаԥшьтә еиҭасра рныруа иалагоит: [[Эффект Доплера|Доплер иеффекти]] [[Гравитационное красное смещение|агравитациатә аамҭа аиҵыхреи]] — агравитационтә ҭыԥ иахҟьаны харатәи ахылаԥшҩы илаԥшҳәаа аҟынтәи афизикатә процессқәа зегьы еиҳа-еиҳа ԥшьаала ицо иалагоит, иаҳҳәап, Шварцшильд иҭыԥ-аамҭа арадиалтә координат <math>r</math> аҟны аҵәира ада (<math> r=\mathrm{const}, \theta=\mathrm{const}, \varphi=\mathrm{const} </math>) иарбоу асааҭқәа, ҵыхәаԥҵәара змам абжьаӡараҿы иҟоу асааҭқәа раасҭа еиҳа ԥшьаала ицалоит. Абжьаӡарақәагьы иара убас еиуеиԥшымкәа еилкаалахалоит. Харатәи ахылаԥшҩы мыцхәы ирҟьацу ацәеижь ахҭысқәа рлаԥшҳәаа иазааигәахацыԥхьаӡа “аҽыннакылошәа”, аҵыхәтәан шамахамзар иаангылошәа инарбоит. Асигнал аиҭаҟалара иаразнак икаҳалоит<ref>{{cite web |url=http://www.astronet.ru/db/msg/1180462/node2.html |title=Остановка времени при пересечении горизонта событий |author=Жан-Пьер Люмине |work=Чёрные дыры: Популярное введение |access-date=2012-05-03 |publisher=[[Астронет]] |archive-date=2012-05-27 |archive-url=https://www.webcitation.org/67ytUVDdd?url=http://www.astronet.ru/db/msg/1180462/node2.html |url-status=live }}</ref>. Алашара ацәеижь иҭнажьуа ацәқәырԥа аура ирласны еизҳалоит, убас ала алашара ирласны арадиоцәқәырԥақәа рахь ииасуеит, анаҩс еиҵоу аиҭаҟалара змоу афымцамҳалдызтә ҵысрақәа рахь ииасуеит, зҭаҩра уажәшьҭарнахыс иалымшо. Ахылаԥшҩы ахаангьы ибаӡом ацәеижь ахҭысқәа рлаԥшҳәаа ишахысуа, уи аҵакала, акылҳара еиқәаҵәа аҭаҳара ҵыхәаԥҵәарада акыраамҭа имҩаԥыслоит. Аха иҟоуп аамҭак, уи инаркны харатәи ахылаԥшҩы илеиуа ацәеижь анырра уаҳа ианизамҭо. Ацәеижь ашьҭахь иаашьҭу алашара ашәахәа уи ахаангьы иахьӡаӡом, мамзаргьы ахҭысқәа рлаԥшҳәаа анҭыҵ иахьӡоит. Даҽа ганкахьалагьы, илеиуа илашарбагоу ацәеижь алаԥшҳәаа иаҩсаанӡа зхыԥхьаӡара ԥку афотонқәа шоунашьҭуа ҳхаҿы иаагозар, иҟоуп аамҭак, уи инаркны харатәи ахылаԥшҩы илеиуа ацәеижь иазку адыррақәа уаҳа риура анилымшо, насгьы уи иаҵанакуа ажәабжь шамахамзар зегьы харатәи ахылаԥшҩы ицәыӡуеит<ref><blockquote> В течение коллапса объект испустил бы только ограниченное число фотонов прежде, чем пересечь горизонт событий. Этих фотонов было бы совершенно недостаточно, чтобы сообщить всю информацию относительно коллапсирующего объекта. Это означает, что в квантовой теории не существует никакого способа, которым внешний наблюдатель мог бы определить состояние такого объекта ([http://www.scientific.ru/journal/hawking_penrose/hp.html Природа Пространства и Времени] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170515035612/http://www.scientific.ru/journal/hawking_penrose/hp.html |date=2017-05-15 }}).</blockquote></ref>. Уи адагьы, ацәеижьи ахҭысқәа рлаԥшҳәааи рыбжьара абжьаӡара, иара убасгьы ирҟьацу (анҭыҵтәи ахылаԥшҩы иҟынтәи) ацәеижь «ажәпара» иаарласны [[Планковская длина|Планк иоура]] аҟынӡа инаӡоит, анаҩсгьы (аматематикатә хшыҩзышьҭрала) еиҳа-еиҳа иагхалоит. Иҵабыргу афизикатә хылаԥшҩы изы (Планк игхала ашәарақәа мҩаԥызго), уи акылҳара еиқәаҵәа акапан илеиуа ацәеижь акапан ала ишеизҳауа иаҟароуп, уи иаанагоит ахҭысқәа рлаԥшҳәаа арадиус еизҳауеит ҳәа, насгьы илеиуа ацәеижь аҵыхәтәантәи аамҭа аҩнуҵҟа ахҭысқәа рлаԥшҳәаа «аҩнуҵҟа» иҟалоит<ref>И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр. — М.: Наука, 1986. — § 9.1. Роль квантовых эффектов в физике чёрных дыр, с. 192.</ref>. [[гравитационный коллапс|Агравитациатә еилаҳара]] апроцессгьы харатәи ахылаԥшҩы изы убас ауп ишыҟазаауа. Раԥхьа аматериа агәҭахьы аҿынанахоит, аха ахҭысқәа рлаԥшҳәаа азааигәара уи ӷәӷәала аҽыннакыло иалагоит, уи ашәахәаркра арадио диапазон ахь ицоит, уи иахҟьаны, харатәи ахылаԥшҩы аеҵәа шҿыцәааз ибарҭахоит<ref>Ч. Мизнер, К. Торн, Дж. Уилер. Гравитация. Т. 3. — М.: Мир, 1977. — § 33.1. Почему «чёрная дыра»?.</ref>. == Арахәыцқәа ртеориа шьаҭас измоу амодель == [[Теория струн|Арахәыцқәа ртеориа]] иалнаршоит арахәыцқәа рхаҭақәеи атеориа иаанарԥшуа егьырҭ аобиектқәеи рҟынтәи даара еилаӷәӷәоу, амасштаб маҷ змоу аструктурақәа рыргылара — [[брана|абранқәа]], урҭ рыхәҭак х-еизшәарак раҵкыс еиҳаны ирымоуп. Уи адагьы, акылҳара еиқәаҵәа арахәыцқәеи абранқәеи рыла еиуеиԥшым амҩа рацәала ишьақәыргылазар алшоит, насгьы зегьы раасҭа иџьоушьаша, ари амикроҭагылазаашьақәа рхыԥхьаӡара ииашаҵәҟьаны акылҳара еиқәаҵәа аентропиа иақәшәоит, уи [[Бекенштейн, Яаков|Бекенштеин]] 1972 шықәсазы иазԥхьагәеиҭахьан, насгьы 1974 шықәсазы [[Хокинг, Стивен Уильям|Стивен Хокинг]] ишьақәирӷәӷәахьан, аханатә Бекенштеин ихшыҩзцарақәа мап рыцәкуа. Ари 1990-тәи ашықәсқәа рзы иҳауз арахәыцқәа ртеориаҿы зегь реиҳа еицырдыруа алҵшәақәа иреиуоуп. [[1996 год в науке|1996 шықәсазы]] арахәыцтә теоретикцәа [[Эндрю Строминджер|Ендриу Строминџьери]] [[Камран Вафа|Камран Вафеи]], [[Сасскинд, Леонард|Сусскинди]] [[Сен, Ашок|Сени]] раԥхьатәи рылҵшәақәа шьаҭас иҟаҵаны аусумҭа «[[Бекенштейн, Яаков|Бекенштеини]] [[Стивен Хокинг|Хокинги]] [[энтропия|рентропиа]] амикроскоптә ԥсабара» ркьыԥхьит. Абри аусумҭаҿы Строминџьери Вафеи ирылшеит арахәыцқәа ртеориа рхы иархәаны амикроскоптә компонентқәа рыла акылҳара еиқәаҵәақәа иалкаау рыкласс аргылара, даараӡа еиҵаҵоу Раисснер — Нордстром ркылҳарақәа ҳәа изышьҭоу<ref name="bh1">''R. Dijkgraaf'', ''E. Verlinde'', ''H. Verlinde'' (1997) «[https://arxiv.org/PS_cache/hep-th/pdf/9704/9704018v2.pdf 5D Black Holes and Matrix Strings] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20210830222642/https://arxiv.org/PS_cache/hep-th/pdf/9704/9704018v2.pdf |date=2021-08-30 }}»{{In lang|en}}.</ref>, насгьы урҭ ахәҭақәа аентропиахь ралагалақәа ииашаны рыԥхьаӡара. Аусура шьаҭас иамаз аметод ҿыц ахархәара акәын, хәҭак ала [[теория возмущений|апертурбативтә теориа]] аҳәаақәа ирҭыҵуаз, уи 1980-тәи ашықәсқәеи 1990-тәи ашықәсқәа ралагамҭеи рзы ахархәара арҭон. Аусура алҵшәа ҩажәа шықәса инареиҳаны раԥхьа Бекенштеини Хокинги иҟарҵаз азԥхьагәаҭарақәа зынӡаск ирықәшәеит. Стромингери Вафеи аконструктивтә знеишьала акылҳара еиқәаҵәа ашьақәгылара ииашоу апроцессқәа ирҿагылеит<ref name="Gross">Гросс, Дэвид. [http://elementy.ru/lib/430177 Грядущие революции в фундаментальной физике.] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130806050159/http://elementy.ru/lib/430177 |date=2013-08-06 }} Проект «Элементы», вторые публичные лекции по физике (25.04.2006).</ref>. Аҵакы абри ауп: урҭ акылҳара еиқәаҵәа ашьақәгылара иазку агәаанагара рыԥсахит, урҭ рышьақәыргылара ''аҩбатәи асупер-рахәыцтә револиуциа'' аан иаарԥшыз [[брана|абранқәа]] зегьы гәцаракрала механизмк аҿы еидкыланы ишалыршахо аазырԥшуа. Стромингери Вафеи ирылшеит акылҳара еиқәаҵәа амикроскоптә компонентқәа реиҭныԥсахларақәа рхыԥхьаӡара аԥхьаӡара, уаҟа иааизакны иубарҭоу аҟазшьақәа, иаҳҳәап, [[масса|акапан]]и [[Электрический заряд|аиҵаҵеи]], рҽырымԥсахӡакәа иаанхоит. Усҟан абри аҭагылазаашьа аентропиа, закәанла, иалҵуа ахыԥхьаӡара [[логарифм|алогарифм]] иаҟароуп — [[термодинамическая система|атермодинамикатә система]]ҿы иҟаларц зылшо амикроҭагылазаашьақәа рхыԥхьаӡаара. Анаҩс урҭ алҵшәа акылҳара еиқәаҵәа [[горизонт событий|ахҭысқәа рлаԥшҳәаа]] ақәӡара иаҿдырԥшит — уи ақәӡара акылҳара еиқәаҵәа [[энтропия|аентропиа]] иаҟароуп, Бекенштеини Хокинги аклассикатә еилкаара шьаҭас иҟаҵаны ишазԥхьагәарҭаз ала<ref name="Gross"/> — насгьы аиқәшаҳаҭра бзиа рыԥшааит<ref name="bh2">{{cite web |url=http://www.astronet.ru/db/msg/1199352/bh/blackh5.html |title=Чёрные дыры. Ответ из теории струн |publisher=[[Астронет]] |access-date=2009-10-18 |archive-date=2011-08-22 |archive-url=https://www.webcitation.org/6184UxQ4E?url=http://www.astronet.ru/db/msg/1199352/bh/blackh5.html |url-status=live }}</ref>. Зегьы ианреиҵаха, аекстремалтә кылҳара еиқәаҵәақәа рыкласс азы, Строминџьери Вафеи ирылшеит арахәыцқәа ртеориа ахархәара аԥшаара, амикроскоптә компонентқәа ранализ азы, насгьы уи иашьашәало аентропиа ииашаны аԥхьаӡаразы. Шамахамзар аамҭак азы, мчыбжьқәак рыбжьаны, Принстонтәи Курт Каллани [[Малдасена, Хуан|Хуан Малдасенеи]], шамахамзар иекстремалтәу акылҳара еиқәаҵәақәа рзы убри аҩыза аентропиахь инеит<ref>Leonard Susskind. The Black Hole War. — Back Bay Books, 2008. — С. 391.</ref>. Аха ари агәыԥ алҵшәақәа еиҳагьы хара ицон. Урҭ зынӡа иекстремалтәымыз акылҳара еиқәаҵәа аԥҵара рылшеит аҟнытә, урҭ ирылшеит ари аобиект аҭабара аццакрагьы аԥхьаӡара, уи Хокинг илҵшәақәа ирықәшәеит<ref>Экстремальные чёрные дыры в рамках термодинамики чёрных дыр имеют нулевую температуру и не испаряются — от них нет [[Излучение Хокинга|излучения Хокинга]].</ref>. Ари алҵшәа шьақәырӷәӷәахеит убри ашықәс азы ҩыџьа-ҩыџьа индиатәи афизикцәа русумҭақәа рыла: Самит Даси Самир Матури, Гаутам Мандали Спента Вадиеи еиԥшу аҭабара аццакра роуит. Ари ақәҿиара акылҳара еиқәаҵәақәа рышьақәгылареи рҭабареи раан [[Исчезновение информации в чёрной дыре|аинформациа аӡра]] шыҟамыз ашьақәырӷәӷәарақәа иреиуахеит<ref>Leonard Susskind. The Black Hole War. — Back Bay Books, 2008. — С. 393.</ref>. 2004 шықәсазы Огаиотәи Ауниверситет аҟны Самир Матур игәыԥ арахәыцтә кылҳара еиқәаҵәа аҩныҵҟатәи аилазаашьа азҵаара напаланакит. Уи иалҵшәаны, урҭ иаадырԥшит, шамахамзар еснагь хазы-хазы иҟоу арахәыц рацәа рҭыԥан рахәыц дуӡӡак шцәырҵуа, уи аҟәырҷахақәа еснагь акванттә флуктуациақәа ирыхҟьаны ахҭысқәа рлаԥшҳәаа анҭыҵ «ишҭыҵло», насгьы уи инақәыршәаны ишамаԥҵәало, акылҳара еиқәаҵәа аҭабара алыршаны. Ас еиԥш иҟоу аикәарҳәа аҩныҵҟа [[Гравитационная сингулярность|асингулиарра]] ҟалаӡом, насгьы уи ашәагаа аклассикатә лаԥшҳәаа ашәагаа иақәшәоит. [[Калифорнийский университет в Санта-Барбаре|Санта-Барбара иҟоу Калифорниатәи Ауниверситет]] аҟынтәи [[Гэри Горовиц|Гери Горовиц]]и [[Институт перспективных исследований|иԥхьагылоу аҭҵаарақәа Ринститут]] аҟынтә [[Хуан Малдасена|Хуан Малдасенеи]] иаԥырҵаз даҽа модельк аҟны асингулиарра ыҟоуп, аха аинформациа уахь иақәшәаӡом, избан акәзар [[Квантовая телепортация|акванттә телепортациа]] абзоурала акылҳара еиқәаҵәа ааннажьуеит, Хокинг ишәахәаркра аҟазшьарбақәа ԥсахуа, уажәы урҭ зынӡагьы иԥхарратәқәамкәа иҟалоит — абарҭ аконструкциақәа шьаҭас ирымоуп AdS/CFT ашьашәалара агипотеза. Аха арҭ реиԥш иҟоу амоделқәа зегьы макьаназы иԥхьатәиқәоуп<ref>{{статья|автор=Роман Георгиев. |заглавие=Теория струн и чёрные дыры |ссылка=http://www.computerra.ru/xterra/37506/ |издание=Компьютерра-Онлайн |год=01 февраля 2005 года |url-status=dead |archive-url=https://www.webcitation.org/6CWBygopV?url=http://www.computerra.ru/xterra/37506/ |archive-date=2012-11-28}} — из первоисточника 28-11-2012.</ref>. {{see also|Арахәыцқәа ртеориа#Акылҳара еиқәаҵәақәа рҟазшьақәа рыҭҵаара|l1=Акылҳара еиқәаҵәақәа рҟазшьақәа рыҭҵаара}} == Акылҳара шкәакәақәа == {{main|Акылҳара шкәакәа}} {{mainref|<ref>Уильям Дж. Кауфман. Космические рубежи теории относительности. — М.: Мир, 1981. — [http://www.astronet.ru/db/msg/1174703/kaufman-14/kaufman-14.html Глава 14. Белые дыры и рождение частиц].</ref>}} Акылҳара шкәакәа аамҭалатәи акылҳара еиқәаҵәа аҿагылара ауп<ref>[http://www.astronet.ru/db/msg/1174703/kaufman-dict.html Словарь терминов] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140416183729/http://www.astronet.ru/db/msg/1174703/kaufman-dict.html |date=2014-04-16 }}</ref> — акылҳара еиқәаҵәа аҟынтәи аҭыҵра залымшозар, акылҳара шкәакәа аҭалара залшаӡом<ref>[http://www.membrana.ru/particle/1998 Физик уронил Вселенную в матрёшку из чёрных дыр] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170706034030/http://www.membrana.ru/particle/1998 |date=2017-07-06 }}</ref>. Акылҳара шкәакәа IV-тәи арегион ауп Шварцшильд еиҵыху иҭыԥҭаӡара-аамҭаҿы — I-тәии III-тәии арегионқәа рҟынтәи уахь анеира залшом, аха уи аҟынтәи I-тәии III-тәии арегионқәа рахь ақәшәара ауеит. Азеиԥш зыҟазааратә теориеи егьырҭ агравитациатә теориақәа реиҳараки аамҭала ихынҳәуеит аҟнытә, [[Гравитационный коллапс|агравитациатә коллапс]] аӡбара аамҭала иргьежны еиламҳауа аобиект аиура ауеит, иара иаакәыршаны ԥхьаҟатәи ахҭысқәа рлаԥшҳәаа шьақәыргыло, насгьы уи аҵаҟа асингулиарра, аха, уи аҭыԥан — аобиект, иҳаҩсыз ахҭысқәа рлаԥшҳәаа аҵаҟа иҟоу иубарҭам асингулиарра аҟынтәи ииуа, анаҩс еиҟәыҭханы еимбӷьыжәаауа, алаԥшҳәаа рбганы (гәаныла анаҩстәи аҟәшаҿы аилабгара асахьа аашәырҳәы) — ари акылҳара шкәакәа акәхоит. Шварцшиль иҭыԥҭаӡара-аамҭа ахсаала наӡа иаҵанакуеит акылҳара еиқәаҵәа еиԥш акылҳара шкәакәагьы, хазы акәзар, иҷыдоу «ицқьоу» наӡаӡатәи акылҳара еиқәаҵәа (даҽакала иуҳәозар, аматериа [[Гравитационный коллапс|аилабгара]] иахҟьаны иҟамлаз) мамзаргьы «ицқьоу» наӡаӡатәи акылҳара шкәакәа акосмос-аамҭа ахсаала зегьы аҿы иҟазар залшом<ref>И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр. — М.: Наука, 1986. — 328 с, стр. 25—27</ref>. Иахьа иҟам еилкаау афизикатә обиектқәа, гәрагарала акылҳара шкәакәақәа ҳәа иԥхьаӡатәу. Уи инаҷыданы, урҭ рышьақәгылара атеориатә механизмқәа еилкааӡам, ацәынхатә механизм ада — [[Атҟәацра ду|Атҟәацра ду]] ашьҭахьҵәҟьа, иара убасгьы даара еимактәу агәаанагара, аҳасабрақәа рыла ишьақәырӷәӷәам, акылҳара шкәакәақәа шьақәгылар рылшоит даҽа аамҭак аҿы иҟоу акылҳара еиқәаҵәа аматериа [[горизонт событий|алаԥшҳәаа]] ашьҭахьынтәи ианцәырҵуа ҳәа зҳәо. Акылҳара шкәакәақәа рыԥшаара аметодқәа рзы раԥхьатәи аҭагылазаашьақәагьы ыҟаӡам. Абри зегьы хшыҩзышьҭра аҭо, акылҳара шкәакәақәа уажәы зынӡаск игипотезатә обиектқәаны иԥхьаӡоуп, теориала азеиԥш зыҟазааратә теориа зықәшаҳаҭу, аха Адунеи аҿы иҟазар ҟалап ҳәа угәы иззаанамго, акылҳара еиқәаҵәақәа реиԥш акәымкәа. Израильтәи астрономцәа Алон Реттери Шломо Хеллери ргәаанагарала, 2006 шықәсазы иҟалаз аномалиатә гамма-цәывҵыҷҷаара [[GRB 060614]] «акылҳара шкәакәа» акәын<ref>{{Статья |заглавие=The Revival of White Holes as Small Bangs |ссылка=https://arxiv.org/abs/1105.2776 |издание=New Astronomy |год=2012-2 |том=17 |выпуск=2 |страницы=73—75 |doi=10.1016/j.newast.2011.07.003 |archive-date=2020-08-11 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200811143543/https://arxiv.org/abs/1105.2776 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.membrana.ru/particle/16190|title=Израильтяне нашли белую дыру|author=Леонид Попов|date=2011-05-27|access-date=2012-05-03|archive-date=2012-05-27|archive-url=https://www.webcitation.org/67ytY1GU7?url=http://www.membrana.ru/particle/16190|url-status=dead}}</ref>. == Акылҳара еиқәаҵәақәа Адунеи аҟны == {{see also|Акылҳара еиқәаҵәарахьы акандидатцәа}} Акылҳара еиқәаҵәақәа ртеориатә азԥхьагәаҭара инаркны урҭ рыҟазаара азҵаара аартуп, избан акәзар «акылҳара еиқәаҵәа» ҳәа изышьҭоу аӡбара аҟазаара макьана ишьақәнарӷәӷәаӡом [[Адунеи|Адунеи]] аҿы абас еиԥш иҟоу аобиектқәа рышьақәгыларазы амеханизмқәа шыҟоу. Аматематикатә хшыҩзышьҭрала, еилкаауп, зегьы ианреиҵаха агравитациатә цәқәырԥақәа реилабгара азеиԥш зыҟазааратә теориаҿы еиԥҟьарада [[Горизонт событий|ацәҟьа аҿықәқәа]] рышьақәгыларахь, убри аҟнытә акылҳара еиқәаҵәа ашьақәгыларахь ишнанаго, [[Кристодулу, Деметриос|Деметриос Кристодулу]] 2000-тәи ашықәсқәа рзы ишышьақәирӷәӷәаз ала ([[Премия Шао|Шао ипремиа]], 2011 шықәса). Афизикатә хшыҩзышьҭрала иуҳәозар, еилкаауп амеханизмқәа, аҭыԥҭаӡара-аамҭа «регионк» акылҳара еиқәаҵәа иақәшәо «регион» еиԥш аҟазшьақәа (геометриак) амазаара ахь иназго амеханизмқәа. Иаҳҳәап, аеҵәа аилабгара иахҟьаны, асахьаҿы иарбоу аҭыԥҭаӡара-аамҭа шьақәгылар алшоит. [[Афаил:Sch-collaps.png|thumb|292px|Аеҵәа аилабгара. Еиҳа ирмашьцоу аҭыԥ аҩнуҵҟа иҟоу аметрика ҳара иҳаздыруам]] Аԥштәы еиқәаҵәала иарбоу арегион аеҵәа аматериа ала иҭәуп, насгьы уи аметрика ари аматериа аҟазшьақәа рыла иалкаахоит. Аха ахәаԥштәылаша регион Шварцшильд иҭыԥ иақәшәо арегион иашьашәалоит, шәахә. асахьа хыхь. Абас еиԥш иҟоу аҭагылазаашьақәа роуп астрофизикаҿы зыӡбахә ҳәоу акылҳара еиқәаҵәақәа рышьақәгылара ҳәа, формалла уахәаԥшуазар, уи ганкахьала ажәа ахақәиҭра иацырҟьоуп<ref group="Комм">Пока ничего не сказано о геометрии пространства-времени в будущем, мы не знаем, все ли причинные кривые остаются в <math> O </math> и, следовательно, не можем сказать является ли она чёрной дырой, а поверхность <math> r=r_s </math> — горизонтом событий. Поскольку, однако, ни на чём происходящем в области, показанной на рис., это не сказывается, эту тонкость обычно можно игнорировать</ref>. Аха адәахьала уахәаԥшуазар, иаарласны ари аобиект аҟазшьақәа зегьы рыла акылҳара еиқәаҵәа иузаҩымдыраауа иҟалоит, убри аҟнытә ари атермин ахархәара аиуеит иалҵуа аконфигурациаҿы даараӡа иҳараку аҩаӡара змоу аиашара аманы<ref>{{cite web|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1180438 |title=Образование чёрных дыр |author=С. Б. Попов, М. Е. Прохоров |publisher=[[Астронет]] |lang=ru |access-date=2012-06-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081017144110/http://www.astronet.ru/db/msg/1180438 |archive-date=2008-10-17 }}</ref>. Аиашазы, ганкахьала аматериа аккрециа иахҟьаны, насгьы (иҟалап) Хокинг ишәахәаркра иахҟьаны, даҽа ганкахьала аколлапсар иаакәыршаны иҟоу аҭыԥҭаӡара-аамҭа хыхь иаагоу Еинштеин иеиҟаратәрақәа рыӡбарақәа ирыцәхьаҵуеит. Иарбанзаалак арегион хәыҷы аҿы (асингулиарра ааигәара ада) аметрика маҷк еицакзаргьы, аҭыԥҭаӡара-аамҭа аглобалтә мзызтә структура шьаҭанкыла еиԥшымзар ауеит. Уи инаҷыданы, иахьатәи аҭыԥҭаӡара-аамҭа, теориақәак рыла, ахҭысқәа рлаԥшҳәаа уаҳа иамамзар ҟалоит<ref name="NovFrol133">И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр. — М.: Наука, 1986. — § 13.3. Что остаётся при квантовом распаде чёрной дыры?.</ref>. Ари зыхҟьо, ахҭысқәа рлаԥшҳәаа аҟазаара ма аҟамзаара, егьырҭ ахҭысқәа рыдагьы, ахылаԥшҩы иаԥхьаҟатәи ҵыхәаԥҵәарада ихараны иҟало ахҭысқәа рыла иахьышьақәгылоу ауп<ref>{{книга |часть=§ 3.1 |автор=И. Д. Новиков, В. П. Фролов. |заглавие=Чёрные дыры во Вселенной |издательство=УФН 171 307–324 |год=2001 |ссылка=http://ufn.ru/ufn01/ufn01_3/Russian/r013d.pdf |archive-date=2012-12-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121208201428/http://ufn.ru/ufn01/ufn01_3/Russian/r013d.pdf }}</ref>. Иахьатәи аконцепциақәа рыла, акылҳара еиқәаҵәа ашьақәгыларазы ԥшь-сценариак ыҟоуп<ref>{{cite web|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1180462/node3.html |title=Астрофизика чёрных дыр |author=Жан-Пьер Люмине |work=Чёрные дыры: Популярное введение |publisher=[[Астронет]] |access-date=2012-06-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090428142605/http://www.astronet.ru/db/msg/1180462/node3.html |archive-date=2009-04-28 }}</ref><ref>{{статья|автор=Б.-Дж. Карр, С.-Б. Гиддингс. |заглавие=Квантовые чёрные дыры |оригинал=Scientific American. 2005, May, 48—55. |ссылка=http://fiz.1september.ru/article.php?ID=200801308 |язык=ru |автор издания=Сокр. пер. с англ. А. В. БЕРКОВА |издание=Физика |тип=журнал |издательство=Первое сентября |год=2008 |выпуск=13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130729060624/http://fiz.1september.ru/article.php?ID=200801308 |archive-date=2013-07-29}}</ref>: * Аеволиуциа аҵыхәтәантәи астадиаҿы [[Предел Оппенгеймера — Волкова|идуӡӡоу]] аеҵәа [[Гравитационный коллапс|агравитациатә еилаҳара]] (акатастрофатә еиҵацалара){{Аиасра|Чёрные дыры звёздных масс}}. * Агалактика агәҭантәи ахәҭа мамзаргьы апротогалактикатә рчы аилабгара. Иахьатәи агәаанагарақәа [[Спиральные галактики|аспиралтәи]] [[Эллиптические галактики|аеллиптикатәи агалактикақәа]] зегьы ракәымзаргьы, жәпакы рыгәҭаны акылҳара еиқәаҵәа дуӡӡа (<math>>1000M_\odot</math>) дыргылоит. Иаҳҳәап, [[Млечный Путь|Ҳгалактика]] [[Галактический центр|агәҭаны]] иҟоуп [[Стрелец A*|Ахысҩы A*]] захьӡу акылҳара еиқәаҵәа<ref>{{cite web|url=http://www.eso.org/public/outreach/press-rel/pr-2002/pr-17-02.html|title=Surfing a Black Hole|access-date=2012-05-19|date=2002-10-16|publisher=European Southern Observatory|archive-url=https://www.webcitation.org/68e5vRrF4?url=http://www.eso.org/public/news/eso0226/|archive-date=2012-06-23|url-status=dead|lang=en}}</ref>. * [[Большой Взрыв|Атҟәацра ду]] ашьҭахьҵәҟьа агравитациатә ҭыԥи/мамзаргьы аматериеи рыфлуктуациақәа ирыхҟьаны акылҳара еиқәаҵәақәа рышьақәгылара. Арҭ реиԥш иҟоу акылҳара еиқәаҵәақәа раԥхьатәиқәа ҳәа ирышьҭоуп{{Аиасра|Первичные чёрные дыры}}. * Амчхара ҳарак змоу агәыцәтә реакциақәа рҿы акылҳара еиқәаҵәақәа рцәырҵра — акванттә кылҳара еиқәаҵәақәа роуп. === Аеҵәатә капанқәа змоу акылҳара еиқәаҵәақәа === [[Афаил:Black hole lensing web.gif|frame|alt=Шварцшильд икылҳара еиқәаҵәа|[[Галактика|Агалактика]] аԥхьа ииасуа акылҳара еиқәаҵәа ала уи асахьа шеицанакуа [[Гравитационная линза|агравитациатә линза]] асимулиациа. ([[:Афаил:BlackHole Lensing.gif|анимациа ашәагаа зегьы абаразы шәақәыӷәӷәа]])<!-- Возможно, изображение взято из симулятора-планетария Space Engine. Прошу добавить в примечания. -->]] [[Афаил:BlackHoleMovementsmoother.gif|мини|240x240пкс|Акылҳара еиқәаҵәа акәша-мыкәша ареволиуциа зегьы асахьаҭыхра, насгьы уи аккрециатә диск иамҩатәны, адиск азы иперпендикулиару амҩала]] [[Афаил:NGC 300 X-1 (artist’s impression).jpg|thumb|240px|right|Акылҳара еиқәаҵәа NGC 300 X-1 аҟаза иблала. Аиллиустрациа [[Европейская южная обсерватория|ESO]]]] [[Чёрные дыры звёздных масс|Аеҵәатә капанқәа змоу акылҳара еиқәаҵәақәа]] аеҵәа аԥсҭазаара аҵыхәтәантәи ашьаҿа аҳасабала ишьақәгылоит; атермогәыцәтә былтәы зынӡа ианҭыблаалак ашьҭахь, насгьы ареакциа аанкыланы, аеҵәа теориала ахьшәашәара иалагар ауп, уи агравитациа аныррала аеҵәа аҩныҵҟатәи ақәыӷәӷәара аиҵахареи ацәеижь аиҵацалареи ҟалоит. Аиҵацалара ҭагылазаашьак аҿы иаангылар алшоит, мамзаргьы ирласны [[гравитационный коллапс|агравитациатә коллапсахь]] ииасыр алшоит. Аеҵәа акапани акәакьтә импульси инарықәыршәаны, анаҩстәи [[звёздные остатки|аҵыхәтәантәи аҭагылазаашьақәа]] ҟалар алшоит: * Иҿыцәаахьоу, кырӡа еилаӷәӷәоу аеҵәа, акапан зеиԥшроу еиԥш, еиҳарак [[гелий|агели]], [[углерод|акарбон]], [[кислород|аҵәыҵәри]], [[неон|анеон]], [[магний|амагни]], [[кремний|ашьанҵа]], ма [[железо|аиха]] рыла ишьақәгылоуп (елемент хадақәа рсиа ҟаҵоуп иаанхаз аеҵәа акапан аизҳарала). Абас еиԥш иҟоу ацәынхақәа [[Белый карлик|асса шкәакәақәа]] ҳәа ирышьҭоуп, урҭ рыкапан хыхьынтәи [[предел Чандрасекара|Чандрасекар иҳәаа]] ала иԥкуп — 1,4 амратә капан раҟара. * [[Нейтронная звезда|Анеитронтә еҵәа]], зыкапан [[Предел Оппенгеймера — Волкова|Оппенгеимер-Волков рҳәаа]] ала иԥку—2—3 амратә капанқәа. * Акылҳара еиқәаҵәа. Аеҵәа ацәынха акапан еизҳацыԥхьаӡа, аиҟаратәратә конфигурациа ҵаҟа ицоит иарбоу аишьҭанеирала. Аҵәиратә момент ҩаӡара цыԥхьаӡа аԥкратә капанқәа еизнарҳауеит, аха хаҭабзиарала акәымкәа, хыԥхьаӡарала (зегьы ианреиҳаха 2—3-нтә). Аеҵәа аеволиуциа аҵыхәтәантәи аҭагылазаашьа кылҳара еиқәаҵәаны иахьыҟоу аҭагылазаашьақәа (еиҳарак акапан) иахьынӡақәнагоу ибзианы иҭҵааӡам, избан акәзар уи азы аексперименталтә ҭҵаарала иузыҟамҵо даараӡа иҳараку аилаӷәӷәарақәа рҿы аматериа аҟазшьақәеи аҭагылазаашьеи рдырра аҭахуп. Иҵегьтәи ауадаҩрақәа ҳзаанагоит [[моделирование звёзд|аеҵәақәа рмодель аҟаҵара]] урҭ револиуциа аҵыхәтәантәи астадиақәа рҟны, избан акәзар ицәырҵуа ахимиатә еилазаара ауадаҩреи апроцессқәа рцашьа аамҭа ӷәӷәала аиҵахареи иахҟьаны. Иазхоит иҳәазар, зегь реиҳа идуу акосмостә машәырқәа, [[Сверхновая звезда|асуперҿыцқәа]] рыԥжәарақәа, [[звёздная эволюция|аеҵәақәа револиуциа]] абарҭ аамҭақәа рзы ишыҟало. Еиуеиԥшым амодельқәа агравитациатә еилабгара иахылҿиааз акылҳара еиқәаҵәа акапан еиҵоу ахәшьарақәа арҭоит, 2,5 инаркны 5,6 Амра акапанқәа рҟынӡа. Акылҳара еиқәаҵәа иаҟазшьарбагоу ашәагаа уи аан даара имаҷуп — акилометрқәа жәабақәак{{ref+|Известный астрофизик [[Грин, Брайан Рэндолф|Брайан Грин]] в качестве примера коллапса звезды приводит Солнце: при сжатии до плотности чёрной дыры размер Солнца в поперечнике не превысил бы 1 м<ref>Брайан Грин. До конца времён. — М.: Альпина нон-фикшн, 2021. — Разрушение экстремальных чёрных дыр.</ref>.|group="Комм"}} Анаҩс, акылҳара еиқәаҵәа аматериа албаадара иахҟьаны иазҳар алшоит — ԥҟараны, ари ҩба-ҩбалатәи аеҵәатә системақәа рҿы агәыларатә еҵәа арчы ауп (акылҳара еиқәаҵәа даҽа астрономиатә обиектк иаҿасра ҟалашьа амам уи адиаметр ахьмаҷу азы). Арчы иарбанзаалак еизаку астрофизикатә обиект, акылҳара еиқәаҵәагьы уахь иналаҵаны, ақәҳара апроцесс — [[аккреция|аккрециа]] ахьӡуп. Убри аан, арчы аҵәира абзоурала [[аккреционный диск|аккрециатә диск]] ҟалоит, уаҟа аматериа арелативисттә ццакырақәа рҟынӡа иццакуеит, иԥхоит, насгьы, уи иалҵшәаны, ӷәӷәала ашәахәа ҭнажьуеит, [[рентгеновский диапазон|арентгентә диапазон]] аҿгьы уахь иналаҵаны, уи апринцип ала абас еиԥш иҟоу аккрециатә дискқәа (насгьы, уи иахҟьаны, акылҳара еиқәаҵәақәа) аультрафиолеттәи [[рентгеновский телескоп|арентгентәи ателескопқәа]] рыла рыԥшаара алнаршоит. Проблема хадас иҟоу анеитронтә еҵәақәеи акылҳара еиқәаҵәақәеи раккрециатә дискқәа рыбжьара аиԥшымрақәа рмаҷреи рҭаҩра ауадаҩреи ауп, насгьы уи астрономиатә обиектқәа акылҳара еиқәаҵәа ҳәа аилкаараҿы агәыҩбарақәа цәырнагоит. Ихадоу аиԥшымзаара — аобиектқәа зегьы ирықәҳауа арчы рацәак хара имгакәа икьакьоу ахҟьа иақәшәоит, уи аанкылараан шәахәаркра ӷәӷәак аанарԥшуеит, аха арчы аԥсҭҳәа акылҳара еиқәаҵәа иқәнаҵо, ҳәаа змам еизҳауа агравитационтә аамҭа аангылара (аҟаԥшьтә еиҭасра) иахҟьаны, ус баша ирласны иԥсыҽхоит, ахҭысқәа рлаԥшҳәаахь ианнеиуа аамҭазы; уи [[Хаббл (телескоп)|Хаббл ителескоп]] ала игәаҭан [[Лебедь X-1|Агьад X-1]] ахыҵхырҭа аҿырԥштәаҿы<ref>{{cite web|url=http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/2001/03/text/|title='Death Spiral' Around a Black Hole Yields Tantalizing Evidence of an Event Horizon|date=2001-01-11|lang=en|access-date=2010-01-24|archive-url=https://www.webcitation.org/617i332RK?url=http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/2001/03/text/|archive-date=2011-08-22}}</ref>. Акылҳара еиқәаҵәақәа дара-дара реиҿасра, егьырҭ зыкапан дуу аобиектқәеи, иара убасгьы анеитронтә еҵәақәа реиҿасра, акылҳара еиқәаҵәа ашьақәгылара зыхҟьо, амч ду змоу [[гравитационные волны|агравитациатә шәахәаркра]] ахылҿиаауеит, уи [[гравитационный телескоп|агравитациатә телескопқәа]] рыла иԥшаахоит. Убас, 2016 шықәса жәабранмза 11 рзы LIGO аусзуҩцәа ирыладырҵәеит Адгьыл аҟынтәи 1,3 миллиард лашара шықәса ахарараҿы амратә капанқәа 30 раҟара зкапануа ҩ-кылҳара еиқәаҵәак реидҵара иахылҿиааз [[Открытие гравитационных волн|агравитациатә цәқәырԥақәа раартра]]<ref>[https://www.nytimes.com/2016/02/12/science/ligo-gravitational-waves-black-holes-einstein.html Gravitational Waves Detected, Confirming Einstein’s Theory — The New York Times] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160211165128/http://www.nytimes.com/2016/02/12/science/ligo-gravitational-waves-black-holes-einstein.html |date=2016-02-11 }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://journals.aps.org/prl/abstract/10.1103/PhysRevLett.116.061102 |title=Phys. Rev. Lett. 116, 061102 (2016) — Observation of Gravitational Waves from a Binary Black Hole Merger |access-date=2020-06-26 |archive-date=2016-02-11 |archive-url=https://www.webcitation.org/6fDrzh3tf?url=https://journals.aps.org/prl/abstract/10.1103/PhysRevLett.116.061102 |url-status=live }}</ref><ref>[http://www.gazeta.ru/science/2016/02/11_a_8068283.shtml Учёные объявили об открытии гравитационных волн — Газета. Ru] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160213043239/http://www.gazeta.ru/science/2016/02/11_a_8068283.shtml |date=2016-02-13 }}</ref>. Уи адагьы, иҟоуп арентгентә диапазон аҿы акылҳара еиқәаҵәеи аеҵәақәеи реиҿасрақәа ирызку адыррақәа<ref>[http://www.membrana.ru/lenta/?2701 Астрономы доказали: чёрные дыры действительно «съедают» звёзды] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080508213140/http://www.membrana.ru/lenta/?2701 |date=2008-05-08 }}</ref>. 2011 шықәса нанҳәамза 25 рзы адырра ҟалеит, раԥхьаӡакәны аҭҵаарадырра аҭоурых аҿы, Иапониатәии Америкатәии аспециалистцәа ргәыԥ 2011 шықәса хәажәкырамзазы акылҳара еиқәаҵәа илбаанадоз аеҵәа аԥсра аамҭа анҵара рылшеит ҳәа<ref>{{cite web|url=http://www.itar-tass.com/c11/211304.html|title=Учёным из Японии и США впервые в истории удалось зафиксировать момент гибели звезды|author=Василий Головнин.|date=2011-08-25|publisher=[[ИТАР-ТАСС]]|access-date=2011-08-25|archive-url=https://www.webcitation.org/65AXYv00u?url=http://www.itar-tass.com/c11/211304.html|archive-date=2012-02-03}}</ref><ref>{{cite web|url=https://lenta.ru/news/2011/08/25/black/|title=Астрономы взвесили хищную дыру в созвездии Дракона|date=2011-08-25|publisher=[[Lenta.ru]]|access-date=2011-08-25|archive-date=2011-10-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20111003021807/http://lenta.ru/news/2011/08/25/black/|url-status=live}}</ref>. Акылҳара еиқәаҵәахаразы зегь реиҳа иааигәоу кандидат ҳәа иԥхьаӡан Амра аҟынтәи 1120 ± 70 лашара шықәса абжьаӡараҿы иҟоу ах-система [[HR 6819|HR 6819]] (QV Ателескоп) ахәҭақәа руак<ref>[https://www.eso.org/public/archives/releases/sciencepapers/eso2007/eso2007a.pdf A naked-eye triple system with a nonaccreting black hole in theinner binary] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20200506172011/https://www.eso.org/public/archives/releases/sciencepapers/eso2007/eso2007a.pdf |date=2020-05-06 }} // Astronomy&Astrophysicsmanuscript no. 38020corr. April 28, 2020</ref>, аха анаҩстәи аҭҵаарақәа иаадырԥшит ари ах-система акәымкәа, аҩ-система шакәу, насгьы уи аҿы акылҳара еиқәаҵәа шыҟам<ref>''Frost A. J.'' at al. [https://www.aanda.org/articles/aa/full_html/2022/03/aa43004-21/aa43004-21.html HR 6819 is a binary system with no black hole] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20220302092950/https://www.aanda.org/articles/aa/full_html/2022/03/aa43004-21/aa43004-21.html |date=2022-03-02 }} Astronomy & Astrophysics. 2022. V. 659 (March 2022). L3 DOI: https://doi.org/10.1051/0004-6361/202143004</ref>. Аобиект «Атәыҩазаҵә» (The Unicorn), Атәыҩазаҵә аеҵәаџьаа аҿы Амра аҟынтәи 1500 лашара шықәса абжьаӡараҿы иҟоу [[V723 Единорога|V723 Атәыҩазацә]] аеҵәа ду ҟаԥшь иаҩызоуп, насгьы Амра акапан аасҭа 5-нтә еиҵоу акапан амоуп<ref name="Jayasinghe2021">''Jayasinghe T.'' et al. [https://arxiv.org/abs/2101.02212 A Unicorn in Monoceros: the 3M⊙ dark companion to the bright, nearby red giant V723 Mon is a non-interacting, mass-gap black hole candidate] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20210423145824/https://arxiv.org/abs/2101.02212 |date=2021-04-23 }}, 26 Mar 2021</ref><ref>''Laura Arenschield''. [https://news.osu.edu/black-hole-is-closest-to-earth-among-the-smallest-ever-discovered Black hole is closest to Earth, among the smallest ever discovered] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20210422201028/https://news.osu.edu/black-hole-is-closest-to-earth-among-the-smallest-ever-discovered |date=2021-04-22 }}, Apr 21, 2021</ref>. Акылҳара еиқәаҵәарахь акандидат ԥшаауп [[Gaia BH1|Gaia BH1]] абинартә система аҟны, аспектралтә класс G змоу аеҵәа ацны, [[Амра|Амра]] аҟынтәи 1,545 нызқь лашара шықәса (474 парсек) абжьаӡараҿы. Акандидат акапан [[масса Солнца|Амра акапан]] аасҭа 11,9-нтә еиҳауп<ref>{{Cite web |url=https://hightech.fm/2022/10/20/black-hole-yard |title=Черную дыру-монстр нашли на «заднем дворе» Земли: она очень близко к нашей планете |access-date=2022-10-23 |archive-date=2022-10-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221022165003/https://hightech.fm/2022/10/20/black-hole-yard |url-status=live }}</ref>. Ҩбаны иҟоу асистема [[A0620-00|A0620-00]] (V616 Атәыҩазаҵә) Амра аҟынтәи 3000 лашара шықәса абжьаӡараҿы иҟоуп, [[Лебедь X-1|Агьад X-1]] — 6070 лашара шықәса, [[VLA J213002.08+120904|VLA J213002.08+120904]] (VLA J2130+12, M15 S2) [[Пегас (созвездие)|Пегас]] аеҵәаџьаа аҿы — 7200 лашара шықәса<ref>[http://www.nasa.gov/mission_pages/chandra/clandestine-black-hole-may-represent-new-population.html Clandestine Black Hole May Represent New Population] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160701081140/http://www.nasa.gov/mission_pages/chandra/clandestine-black-hole-may-represent-new-population.html |date=2016-07-01 }}</ref>, [[V404 Лебедя|V404 Агьад]] — 7800 лашара шықәса<ref>{{статья |заглавие=The first accurate parallax distance to a black hole |издание=[[The Astrophysical Journal]] |том=706 |номер=2 |страницы=L230 |arxiv=0910.5253 |bibcode=2009ApJ...706L.230M |doi=10.1088/0004-637X/706/2/L230 |язык=en |тип=journal |автор=Miller-Jones, J. A. C.; Jonker; Dhawan |год=2009 |издательство=[[IOP Publishing]]}}</ref>. {{Точка на карте галактики3 |указатель1=да|долготаL1=73.1187|широтаВ1=-2.0915|расстояниеR1=7800|текст1=V404 |указатель2=да|долготаL2=71.3350|широтаВ2=3.0668|расстояниеR2=6100|текст2=X-1 |указатель3=да|долготаL3=0|широтаВ3=0|расстояниеR3=0|текст3=Sun |указатель4=да|долготаL4=209.9563|широтаВ4=-6.5399|расстояниеR4=3460|текст4=V616 |указатель5=да|долготаL5=338.3856|широтаВ5=-17.6946|расстояниеR5=1120|текст5=HR 6819 }} Амра еиҳа иазааигәоу кылҳара еиқәаҵәақәак === Асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәақәа === [[Афаил:Pictor A composite.jpg|thumb|right|[[Радиогалактика|Арадиогалактика]] [[Живописец A|Аҿыханҵаҩ A]], иаанарԥшуеит асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәа аҟынтәи иаауа 300 нызқь лашара шықәса зхыҵуа [[рентгеновское излучение|арентгентә шәахәаркра]] (аиаҵәа)]] {{main|Асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәа}} Ҳаамҭазтәи агәаанагарақәа рыла, агалактикақәа реиҳарак ргәыцәқәа шьақәдыргылоит идуӡӡоу акылҳара еиқәаҵәақәа. Урҭ рахь иаҵанакуеит [[Млечный Путь|ҳгалактика]] агәыцә аҟны иҟоу зыкапан дуу акылҳара еиқәаҵәа — [[Стрелец A*|Ахысҩы A*]], уи Амра зегь реиҳа иазааигәоу асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәа ауп (26 нызқь лашара шықәса). Уажәтәи аамҭазы, аеҵәақәеи агалактикатәи амасштабқәа змоу акылҳара еиқәаҵәақәа рыҟазаара аҵарауаа реиҳараҩык астрономиатә хылаԥшрақәа рыла ишьақәырӷәӷәоуп ҳәа ирыԥхьаӡоит<ref>Friedrich W. Hehl, Claus Kiefer, Ralph J. K. Metzler (Eds.) Black holes: Theory and observation (Proceedings of the 179th W. E. Heraeus Seminar Held at Bad Honnef, Germany, 18—22 August 1997) / Springer, 1998. Lecture Notes in Physics 514. ISBN 3-540-65158-6.</ref>. Америкатәи астрономцәа игәарҭеит асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәақәа рыкапан ахәшьара акырӡа ишылаҟәу. Аҵарауаа изларыԥшааз ала, [[М87|M87]] агалактикаҿы (уи Адгьыл аҟынтәи 50 миллион лашара шықәса абжьаӡараҿы иҟоуп) аеҵәақәа уажәы ишаҳбо ала рныҟәаразы, агәҭантәи акылҳара еиқәаҵәа акапан иреиҵамкәа 6,4 миллиард мратә капан ыҟазароуп, даҽакала иуҳәозар, M87 агәыцә уажәтәи агәаҭарақәа рыла 3 миллиард мратә капан — аасҭа ҩынтә еиҳаны<ref>{{cite web|date=2009-06-09|url=https://lenta.ru/news/2009/06/09/holes/|title=Сверхмассивные чёрные дыры оказались ещё массивнее|publisher=[[Lenta.ru]]|access-date=2010-08-14|archive-date=2011-01-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20110102233936/http://lenta.ru/news/2009/06/09/holes/|url-status=live}}</ref>. <!-- Для чёрной дыры в ядре галактики гравитационный радиус равен 3{{e|15}} см = 200 а. е., что в пять раз больше расстояния от Солнца до Плутона. Критическая плотность при этом равна 0,2{{e|−3}} г/см³, что в несколько раз меньше плотности воздуха{{нет АИ|1|06|2012}}.--> Аҵантә галактика [[Лев I (карликовая галактика)|Алым I]] аҿы аматериа лашьца шамахамзар иҟаӡам, аха агәҭаны иҟоуп ~3 миллион акапан змоу асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәа. Аҵантә сфератә галактикаҿы асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәа шцәырҵыз азы аҵарауаа еилыркаарак рымаӡам<ref>[https://mcdonaldobservatory.org/news/releases/20211201 Texas Astronomers Discover Strangely Massive Black Hole in Milky Way Satellite Galaxy] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20211212150336/https://mcdonaldobservatory.org/news/releases/20211201 |date=2021-12-12 }}, 1 December 2021</ref>. === Аԥхьатәи акылҳара еиқәаҵәақәа === {{main|Аԥхьатәи акылҳара еиқәаҵәа}} Аԥхьатәи акылҳара еиқәаҵәақәа ҳазҭоу аамҭазы агипотеза астатус рымоуп. Адунеи аԥсҭазаара раԥхьатәи аамҭақәа рзы агравитациатә ҭыԥи аматериа аилаӷәӷәареи реиԥшра аҟынтәи иахәҭоу ацәхьаҵрақәа ыҟазҭгьы, усҟан урҭ рҟынтәи аилабгара амҩала акылҳара еиқәаҵәақәа еиҿкаахар алшон<ref>Зельдович Я. Б., Новиков И. Д. Релятивистская астрофизика. М.: Наука, 1967</ref>. Уи адагьы, урҭ рыкапан ҵаҟантәи ԥкра амаӡам, аеҵәақәа реилабгараан еиԥш — рыкапан зынӡа имаҷзар ауан. Аԥхьатәи акылҳара еиқәаҵәақәа раартра ҷыдала аинтерес аҵоуп акылҳара еиқәаҵәақәа рҭабара ацәырҵра аҭҵаара алшара иадҳәаланы (шәахә. хыхь)<ref>И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр. — М.: Наука, 1986. — § 13.1. Первичные чёрные дыры..</ref>. === Акванттә кылҳара еиқәаҵәақәа === Иҟоуп агәаанагара, иҭышәынтәалоу амикроскоптә кылҳара еиқәаҵәақәа, акванттә кылҳара еиқәаҵәақәа ҳәа изышьҭоу, агәыцәтә реакциақәа ирыхҟьаны ицәырҵыр алшоит ҳәа. Абас еиԥш иҟоу аобиектқәа рматематикатә хҳәаа азы, [[квантовая гравитация|агравитациа акванттә теориа]] аҭахуп. Аха, азеиԥш хшыҩзышьҭрақәа рыла<ref>{{cite web|url=https://www.popmech.ru/science/5427-udivitelnaya-istoriya-chernykh-dyr-konets-zvezdnoy-sudby/|title=Удивительная история чёрных дыр: Конец звёздной судьбы|access-date=2012-04-27|archive-date=2015-10-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20151004175255/http://www.popmech.ru/science/5427-udivitelnaya-istoriya-chernykh-dyr-konets-zvezdnoy-sudby/|url-status=live}}</ref>, иҟалап акылҳара еиқәаҵәақәа [[спектр масс|рыкапантә спектр]] дискреттәзар, насгьы зегь реиҳа имаҷу акылҳара еиқәаҵәа — [[планковская чёрная дыра|Планк икылҳара еиқәаҵәа]] ыҟазар. Уи акапан 10<sup>−5</sup> г раҟара ҟалоит, арадиус — 10<sup>−35</sup> м. Планк икылҳара еиқәаҵәа [[Комптоновская длина волны|Комптонтәи ацәқәырԥа аура]] амҽхак ала уи агравитациатә радиус иаҟароуп<ref name="Berezin" />. Убас, «аелементартә обиектқәа» зегьы еиҩшазар ауеит аелементартә хәҭаҷқәа рыла (урҭ рыцәқәырԥа аура агравитациатә радиус аасҭа еиҳауп), насгьы акылҳара еиқәаҵәақәа рыла (урҭ рыцәқәырԥа аура агравитациатә радиус аасҭа еиҵоуп). Планк икылҳара еиқәаҵәа ҳәаатә обиектуп; уи [[максимон|максимон]] ҳәа хьӡыс иаманы иаҳԥылар ауеит, уи иаанарԥшуеит зегь раасҭа ихьанҭоу аелементартә хәҭаҷ шакәу. Зны-зынла уи арбаразы рхы иадырхәо даҽа терминк [[планкеон|апланкеон]] ауп. <!-- Даже если квантовые чёрные дыры существуют, время их существования крайне мало{{Нет АИ|27|10|2012}}, что делает их непосредственное обнаружение очень проблематичным.--> Аҵыхәтәантәи аамҭазы агәыцәтә реакциақәа рҿы акылҳара еиқәаҵәақәа рцәырҵра ашьақәырӷәӷәарақәа рыԥшааразы аекспериментқәа рыдгалоуп. Аха арццакыгаҿы акылҳара еиқәаҵәа ишиашоу асинтез азы, иахьа ҳахьзымнеиуа амчхара 10<sup>26</sup> еВ аҭахуп. Ишаабо ала, иҳаракӡоу амчхарақәа рреакциақәа рҿы авиртуалтә бжьаратәи акылҳара еиқәаҵәақәа цәырҵыр ҟалоит. [[Большой адронный коллайдер|Адронтә коллаидер ду]] аҿы зегьы еизакны 7 ТеВ змоу апротон-протонтә еиҿагыларақәа рҿы имҩаԥгаз аԥышәарақәа иаадырԥшит уи амчхара амикроскоптә кылҳара еиқәаҵәақәа рышьақәгыларазы ишазымхо. Абарҭ адыррақәа рышьаҭала амикроскоптә кылҳара еиқәаҵәақәа 3,5—4,5 ТеВ аасҭа еиҳа ихьанҭазароуп ҳәа алкаа ҟаҵоуп, иалкаау анагӡара зеиԥшроу еиԥш<ref>{{cite web|url=http://elementy.ru/news/431477|title=Элементы: Микроскопических чёрных дыр на LHC не видно|access-date=2012-04-27|archive-url=https://www.webcitation.org/67ytd7izN?url=http://elementy.ru/news/431477|archive-date=2012-05-27}}</ref>. == Акылҳара еиқәаҵәақәа ргәаҭара == Уажәазы аҵарауаа Адунеи аҿы акылҳара еиқәаҵәа ҳәа иԥхьаӡоу зқьы рҟынӡа аобъектқәа раартра мҩаԥыргеит. Аҵарауаа изларҳәо ала, урҭ реиԥш иҟоу аобъектқәа жәа-миллионла иҟоуп<ref>{{cite web|url=http://www.universetoday.com/589/finding-all-the-black-holes/|title=Finding All the Black Holes|author=FRASER CAIN|date=2006-09-08|access-date=2012-05-03|archive-url=https://www.webcitation.org/67yteZegn?url=http://www.universetoday.com/589/finding-all-the-black-holes/|archive-date=2012-05-27}}</ref>. Иахьазы акылҳара еиқәаҵәа даҽа обиект хкык аиҩдырааразы игәрагоу амҩа заҵәык ауп иҟоу, уи аобиект акапани ашәагаақәеи ршәара, насгьы формулала иҳаҭоу уи арадиуси агравитациатә радиуси реиҿырԥшра ауп. : <math>\ R_g = {2GM \over c^2}</math>, уаҟа <math>\ G</math> — агравитационтә константа, <math>\ M</math> — аобиект акапан, <math>\ c</math> — алашара аццакра<ref>Robert M. Wald. General Relativity. — University of Chicago Press, 1984. — С. 124—125.</ref>. === Асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәақәа раарԥшра === {{mainref|<ref name="KormendyRichstone">{{статья |автор=Kormendy J., Richstone D. |заглавие=Inward Bound – the Search of Supermassive Black Holes in Galactic Nuclei |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1995ARA%26A..33..581K |издание=Annual Review of Astronomy and Astrophysics |год=1995 |том=33 |страницы=581 |язык=en |издательство=[[Annual Reviews]] |archive-date=2007-12-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071228150913/http://adsabs.harvard.edu/abs/1995ARA%26A..33..581K }}</ref>}} Зегь реиҳа игәрагоу ашьақәырӷәӷәара ҳәа иԥхьаӡоуп [[Галактика|агалактикақәа]] рыгәҭантәи арегионқәа рҿы [[Сверхмассивная чёрная дыра|асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәақәа]] шыҟоу иазку ашаҳаҭрақәа. Иахьа, ателескопқәа реилыргаратә лшара азхом акылҳара еиқәаҵәа агравитациатә радиус еиԥшны ашәагаа змоу акосмос арегионқәа реилкааразы ([[Стрелец A*|Ҳгалактика агәҭа иҟоу акылҳара еиқәаҵәа]] анахысгьы, уи ирдыруа реилыргаратә лшара аҳәааҿы [[Радиоинтерферометрия со сверхдлинными базами|еиҵыхәу ашьаҭа змоу арадиоинтерферометриа]] аметодла игәаҭоуп). Убри аҟнытә, агалактикақәа рыгәҭаны иҟоу аобиектқәа акылҳара еиқәаҵәақәа реиԥш ралкаараҿы аҭыԥ змоу аилкаара ҩаӡарак амоуп ([[Млечный Путь|Ҳгалактика]] агәҭа ада). Иҟоуп агәаанагара, урҭ аобиектқәа ршәагаа азы ишьақәыргылоу хыхьтәи аҳәаа азхом ҳәа урҭ асса шкәакәақәа ма акаҳуаԥштәқәа, анеитронтә еҵәақәа, мамзаргьы абжьааԥнытәи акапан змоу акылҳара еиқәаҵәақәа реилаҵәара ҳәа рыԥхьаӡаразы. Иҟоуп амҩақәа рацәаны, зыкапан дуӡӡоу ацәеижь акапани ашәагаа ахәҭаҷқәеи реилкааразы, аха урҭ реиҳарак шьаҭас ирымоуп урҭ ирыкәшо аобиектқәа рорбитақәа рҟазшьақәа ршәара (аеҵәақәа, [[Астрономический радиоисточник|арадио хыҵхырҭақәа]], арчытә дискқәа). Имариоу, насгьы лассы-лассы иаҳԥыло аҭагылазаашьаҿы, аҵәира мҩаԥысуеит Кеплер иорбитақәа рыла, уи шьақәзырӷәӷәо амҩаныза аҵәира аццакра аорбита аҵәҩанбжа ду аквадраттә шьаҭа апропорциахара ауп: : <math>\ V = \sqrt{GM \over r}</math>. Убри аан, агәҭантәи ацәеижь акапан ԥшаахоит еицырдыруа аформула ала : <math>\ M = {V^2r \over G}</math>. Зны-зынла, амҩанызатә обиектқәа еиԥымҟьо абжьаратәи аҭагылазаашьа (арчытә диск, аеҵәақәа еилаӷәӷәоу реилаҵәара) анырныԥшуа, уи агравитациа аорбита аҟазшьақәа ирныруеит, агалактика агәыцә аҿы акапан арадиалтә еихшара аиоуеит [[кинетическое уравнение Больцмана|аиҿагылара змам Болцман иеиҟаратәра]] ҳәа изышьҭоу аӡбарала. ==== Ашәахәаркра ахыҵхырҭақәа рышәагаа ишиашоу ашәара ==== Арадио хыҵхырҭа Ахысҩы A* акылҳара еиқәаҵәа ахҭысқәа рлаԥшҳәаа азааигәара иҟазар, уи ашәыта еиԥш иааԥшуеит, [[Гравитационная линза|агравитациатә линзала]] ирхәашьу, ирӷәӷәоу. Убри аҟнытә, ахыҵхырҭа ахҭысқәа рлаԥшҳәаа азааигәара иҟазар, насгьы акылҳара зегьы хнаҩозар, уи ашәагаа 5,2 [[Гравитационный радиус|Шварцшильд ирадиус]] иреиҵамкәа иҟазароуп, уи Ҳгалактика агәҭаны иҟоу аобиект азы архәа 52 микросекунд акәакьтә шәагаа анаҭоит. Ари маҷк еиҳауп 1,3 мм арадиоцәқәырԥақәа рҿы иубаратәы иҟоу <math>37^{+16}_{-10}</math> амикросекундтә шәагаа аасҭа, уи иаанарԥшуеит ашәахәаркра акылҳара ахҟьа зегьы аҟынтәи ишымаауа, уи ааигәара иҟоу арегион аҿы ишеизо, иҟалап аккрециатә диск аҵыхәан акәзар, мамзаргьы адиск аҟынтәи иҭыҵуа аматериал арелиативисттә цәқәырԥаҿы<ref name="EHS">{{статья|автор=Sh. Doeleman et al. |заглавие=Event-horizon-scale structure in the supermassive black hole candidate at the Galactic Centre |ссылка=https://archive.org/details/sim_nature-uk_2008-09-04_455_7209/page/78 |язык=en |издание=[[Nature]] |том=455 |страницы=78—80 |год=2008 |doi=10.1038/nature07245 |pmid=18769434 |номер=7209 |bibcode=2008Natur.455...78D}}</ref>. ==== Акапан-арлашара аизыҟазаашьа аметод ==== {{mainref|<ref name="KormendyRichstone" />}} Иахьазы асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәақәа рыԥшаараҿы ихадоу аметод — Агалактика агәҭанӡа иҟоу абжьаӡара зеиԥшроу еиԥш аеҵәақәа рылашара аиҵыхреи рныҟәара аццакреи реихшара аҭҵаара ауп. Алашара аихшара ршәоит афотометриатә методқәа рыла, агалактикақәа иҳараку аилыргарала рфотоҭыхраан; аеҵәақәа рыццакра ршәоит аҟаԥшьтә еиҭасреи аеҵәа аспектр аҿы албаадаратә цәаҳәақәа рырҭбаареи рыла. Аеҵәақәа рыццакра аихшара <math>V(r)</math> аныҟоу, агалактикаҿы акапанқәа ррадиалтә еихшара <math>M(r)</math> уԥшаар улшоит. Иаҳҳәап, аццакыратә ҭыԥ аеллиптикатә симметриа ацны, [[кинетическое уравнение Больцмана|Болцман иеиҟаратәра]] аӡбара иаҳнаҭоит абри аҩыза алҵшәа: : <math>\ M(r) = {V^2 r\over G} + {\sigma _r^2 r\over G} \left[ -{d\,\ln\,\nu \over d\,\ln\,r} -{d\,\ln\,\sigma_r^2 \over d\,\ln\,r} -\left( 1 - {\sigma_\theta^2 \over \sigma_r^2}\right) -\left( 1 - {\sigma_\phi^2 \over \sigma_r^2}\right) \right] </math>, уаҟа <math>\ V</math> — аҵәира аццакра, <math>\ \sigma _r</math>, <math>\ \sigma _\theta </math> насгьы <math>\ \sigma_\phi</math> — аццакыратә дисперсиа арадиалтәи азимуттәи проекциақәа, <math>\ G</math> — агравитациатә константа, <math>\ \nu</math> — аеҵәатә материа аилаӷәӷәара, еиҳарак арлашара иаҟараны иԥхьаӡоу. Акылҳара еиқәаҵәа арлашара маҷ аан акапан ду амоуп аҟнытә агалактика агәҭаны асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәа шыҟоу адыргақәа иреиуоуп агалактика агәыцә акапан-алашара реизыҟазаашьа ҳаракы. Абжьааԥнытәи аеҵәақәа еилаӷәӷәоу реилаҵәара акзаара аиҿырԥшра иа<math>\ M/L </math> ҟароу аизыҟазаашьа амоуп (акапани алашареи [[Амра|Амра]] акапани алашареи рыла иаарԥшуп), убри аҟнытә аҵакқәа (галактикақәак рзы) асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәа аҟазаара иадыргоуп. <math>\ M/L \gg 1< <math>\ M/L>1000</math>/math> Аха, ари афеномен азы даҽа еилыркаарақәак ҟаҵазар алшоит: асса шкәакәақәа ма акаҳуаԥштәқәа, анеитронтә еҵәақәа, насгьы абжьааԥнытәи акапан змоу акылҳара еиқәаҵәақәа реилаҵәарақәа. ==== Арчы аикәагьежьра аццакра ашәара ==== Аҵыхәтәантәи аамҭазы ателескопқәа рылшара ахьеизҳаз иабзоураны, агалактикақәа рыгәҭа ааигәара иҟоу хазы игоу аобиектқәа рныҟәара аццакра ахылаԥшреи ашәара алыршахеит. Убас, ателескоп “Хаббл” аҟны иҟоу FOS [[Спектроскоп|аспектрограф]] (Faint Object Spectrograph) рхы иархәаны, Г.Форд напхгара зиҭоз агәыԥ Агалактика М87 агәҭаны еикәагьежьуаз арчытә еилазаашьа аԥшааит. Агаз аҵәира аццакра Агалактика агәҭантәи 60 лашара шықәсқәа рыбжьаӡараҿы иҟан 550 км/с, уи Кеплер иорбита иақәшәоит, агәҭантәи ацәеижь амра акапанқәа 3{{e|9}} раҟара змоу. Агәҭантәи аобиект акапан дуӡӡа шамоугьы, уи акылҳара еиқәаҵәа ҳәа агәраганы иазаҳҳәар ауам, избанзар ас еиԥш иҟоу акылҳара еиқәаҵәа агравитациатә радиус. 0,001 лашара шықәса ауп<ref>{{статья |автор=Harms, Richard J.; Ford, Holland C.; Tsvetanov, Zlatan I.; Hartig, George F.; Dressel, Linda L.; Kriss, Gerard A.; Bohlin, Ralph; Davidsen, Arthur F.; Margon, Bruce; Kochhar, Ajay K. |заглавие=HST FOS spectroscopy of M87: Evidence for a disk of ionized gas around a massive black hole |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1994ApJ...435L..35H |издание=[[The Astrophysical Journal]] |год=1994 |том=435 |номер=1 |страницы=L35—L38 |издательство=[[IOP Publishing]] |язык=en |archive-date=2017-09-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170902022834/http://adsabs.harvard.edu/abs/1994ApJ...435L..35H }}</ref>. ==== Амикроцәқәырԥақәа рхыҵхырҭақәа рыццакра ашәара ==== 1995 шықәсазы Џь. Моран напхгара ззиуаз агәыԥ NGC 4258 агалактика агәҭа иазааигәаны иҵәиуа [[Микроволновое излучение|амикроцәқәырԥақәа]] рхыҵхырҭақәа ирыхәаԥшуан. Ахылаԥшрақәа мҩаԥган арадиоинтерферометр ахархәарала, уи адгьыл аҿы иҟоу [[радиотелескоп|арадиотелескопқәа]] реилахәыра иаҵанакуан, уи агалактика агәҭа 0",001 акәакьтә еилыргарала ахылаԥшра алнаршеит. Зынӡа игәаҭан еизаку 17 хыҵхырҭа, 10-ҟа лашара шықәса арадиус змоу адиск еиԥшу аиҿартәышьаҿы иҟаз. Ахыҵхырҭақәа рыҵәира [[Законы Кеплера|Кеплер изакәан]] инақәыршәаны имҩаԥысуан (аҵәира аццакыра еиҭарсны абжьаӡара аквадраттә шьаҭа иаҟароуп), уи аҟынтәи агәҭантәи аобиект акапан амратә капанқәа 4{{e|7}} ҳәа ахәшьара азун, насгьы агәыцә арадиус хыхьтәи аҳәаа — 0,04 лашара шықәса<ref>{{статья |автор=Greenhill, L. J.; Jiang, D. R.; Moran, J. M.; Reid, M. J.; Lo, K. Y.; Claussen, M. J. |заглавие=Detection of a Subparsec Diameter Disk in the Nucleus of NGC 4258 |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1995ApJ...440..619G |издание=[[The Astrophysical Journal]] |год=1995 |том=440 |страницы=619 |язык=en |издательство=[[IOP Publishing]] |archive-date=2017-08-31 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170831014748/http://adsabs.harvard.edu/abs/1995ApJ...440..619G }}</ref>. ==== Хазы игоу аеҵәақәа рытраекториеқәа рхылаԥшра ==== 1993—1996 шықәсқәа рзы А. Еккарти Р. Генцели Ҳгалактика агәҭа ааигәа-сигәа хазы игоу аеҵәақәа рныҟәара иахәаԥшуан<ref>{{статья |автор=Eckart, A.; Genzel, R. |заглавие=Observations of stellar proper motions near the Galactic Centre |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1996Natur.383..415E |издание=Nature |год=1996 |том=383 |страницы=415—417 |язык=en |archive-date=2017-09-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170901024628/http://adsabs.harvard.edu/abs/1996Natur.383..415E }}</ref>. Ахылаԥшрақәа мҩаԥган [[Инфракрасное излучение|инфраҟаԥшьтә]] лашарақәа рыла, урҭ рзы агалактика агәыцә азааигәара иҟоу акосмостә саба ԥынгылаӡам. Уи иалҵшәаны, Агалактика агәҭа аҟынтәи 0,13 инаркны 1,3 лашара шықәса рҟынӡа абжьаӡараҿы иҟоу 39 еҵәа рныҟәара апараметрқәа ииашаны ршәара алыршахеит. Ишьақәыргылан аеҵәақәа рныҟәара Кеплер иорбитақәа ишрықәшәо, 2,5{{e|6}} мратә капан зкапануа, 0,05 лашара шықәса еиҳамкәа арадиус змоу агәҭантәи ацәеижьи акомпакттә радиохыҵхырҭа Ахысҩы-А (Sgr A) аҭыԥи шеиқәшәо. 1991 шықәсазы Ла-Силла (Чили) Европатәи аладатәи аобсерваториа (ESO) 3,5-метртәи ателескоп аҿы иҟоу аинфраҟаԥшьтә матрицатә детектор SHARP I аусура иалагеит. Адиапазон 1—2,5 мкм змоу акамера 50 кәакьтә мкс матрицатә [[пиксель|пиксельк]] азы аилыргара анаҭеит. Уи адагьы, абри аобсерваториа 2,2-метртәи ателескоп аҿы 3D [[спектрометр|аспектрометр]] шьақәыргылан. Иҳараку аилыргара змоу аинфраҟаԥшьтә детекторқәа рцәырҵра абзоурала агалактика агәҭатәи аҭыԥқәа рҿы аеҵәақәа хаз-хазы рхылаԥшра алыршахеит. Урҭ рыспектралтә ҟазшьақәа рыҭҵаара иаанарԥшит урҭ реиҳарак миллион шықәсқәак зхыҵуа аеҵәа қәыԥшқәа ишрыҵанакуа. Уаанӡа ирыдыркылаз агәаанагарақәа иреиԥшымкәа, иԥшаан асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәа ааигәара аеҵәақәа рышьақәгылара активла ишымҩаԥысуа. Ари апроцесс азы арчы иахыҵхырҭаны иԥхьаӡоуп 1980-тәи ашықәсқәа рзы Агалактика агәҭаны иԥшааз аккрециатә рчытә мацәаз ҟьаԥсқәа ҩба. Аха арҭ амацәазқәа рыҩныҵҟатәи адиаметр мыцхәы идууп, акылҳара еиқәаҵәа азааигәара аеҵәақәа рышьақәгылашьа ҳаилнаркаарц азыҳәа. Акылҳара еиқәаҵәа аҟынтәи 1" арадиус аҩныҵҟа иҟоу аеҵәақәа («S-еҵәақәа» ҳәа изышьҭоу) рорбитатә моментқәа машәырлатәи ахырхарҭа рымоуп, уи рхылҵшьҭра аккрециатә сценари иаҿагылоит. Урҭ агигант ҟаԥшьқәа ргәыцә ԥхақәа роуп ҳәа агәаанагара ыҟоуп, агалактика ахарантәи арегионқәа рҿы ишьақәгылаз, анаҩс агәҭантәи азонахь ииасыз, уаҟа адәахьтәи рыхҩақәа акылҳара еиқәаҵәа аизаратә мчқәа ирыхҟьаны иԥхасҭахеит<ref>{{статья |автор=Martins, F.; Gillessen, S.; Eisenhauer, F.; Genzel, R.; Ott, T.; Trippe, S. |заглавие=On the Nature of the Fast-Moving Star S2 in the Galactic Center |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/2008ApJ...672L.119M |издание=[[The Astrophysical Journal]] |год=2008 |том=672 |страницы=L119—L122 |язык=en |издательство=[[IOP Publishing]] |archive-date=2017-08-30 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170830093111/http://adsabs.harvard.edu/abs/2008ApJ...672L.119M }}</ref>. 1996 шықәсазы, арадиохыҵхырҭа Ахысҩы A* акәша-мыкәша парсекк (25") раҟара адиаметр змоу арегион аҿы 600 инареиҳаны аеҵәақәа еилкаан, насгьы урҭ рҟынтәи 220 рзы арадиалтә ццакырақәа гәрагарала ишьақәыргылан. Агәҭантәи ацәеижь акапан 2—3{{e|6}} амратә капан ҳәа ахәшьара аҭан, арадиус — 0,2 лашара шықәса. Уажәтәи аамҭазы (2009 шықәса жьҭаарамзазы) аинфраҟаԥшьтә детекторқәа реилыргаратә лшара 0,0003" (8 кпс ахарараҿы уи 2,5 а.ц. иашьашәалоит) рҟынӡа инаӡеит. Агалактика агәҭа аҟынтәи 1 пс аҩныҵҟа аныҟәара апараметрқәа зызшәаз аеҵәақәа рхыԥхьаӡара 6000 иахысит<ref>{{статья |автор=Schödel, R.; Merritt, D.; Eckart, A. |заглавие=The nuclear star cluster of the Milky Way: proper motions and mass |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/2009A%26A...502...91S |издание=[[Astronomy and Astrophysics]] |год=2009 |том=502 |страницы=91—111 |язык=en |издательство=[[EDP Sciences]] |archive-date=2009-09-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090901195117/http://adsabs.harvard.edu/abs/2009A%26A...502...91S }}</ref>. Агалактика агәҭа иазааигәаӡоу 28 еҵәа рзы ииашоу аорбитақәа рыԥхьаӡара ҟаҵоуп, урҭ рҟынтәи зегь реиҳа азҿлымҳара зҵоу аеҵәа [[S2 (звезда)|S2]] ауп. Ахылаԥшра аамҭа иалагӡаны (1992—2007) уи акылҳара еиқәаҵәа акәша-мыкәша инагӡаны аҵәира ҟанаҵеит, уи абзоурала аорбита апараметрқәа ииашаны рыхә ашьара алыршахеит. S2 аикәагьежьра аамҭа 15,8 ± 0,11 шықәса ыҟоуп, аорбита аҵәҩанбжа ду 0,123" ± 0,001 (1000 а.ц.), аексцентриситет 0,880 ± 0,003, агәҭантәи ацәеижь ахь иреиҳау азааигәахара 0,"015 мамзаргьы 120 а.ц.<ref name="2009_Gillessen">{{статья |автор=Gillessen, S.; Eisenhauer, F.; Trippe, S.; Alexander, T.; Genzel, R.; Martins, F.; Ott, T. |заглавие=Monitoring Stellar Orbits Around the Massive Black Hole in the Galactic Center |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/2009ApJ...692.1075G |издание=[[The Astrophysical Journal]] |год=2008 |том=692 |страницы=1075—1109 |язык=en |издательство=[[IOP Publishing]] |archive-date=2019-04-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190415125735/http://adsabs.harvard.edu/abs/2009ApJ...692.1075G }}</ref> Кеплер иорбита иазааигәаны иҟалаз S2 аорбиталтә параметрқәа ииашаны ршәара, агәҭантәи ацәеижь акапан ииашаны аԥхьаӡара алнаршеит. Аҵыхәтәантәи агәаҭарақәа рыла, уи ыҟоуп : <math>\ ( 4{,}31 \pm 0{,}06\mid _{stat} \pm \, 0{,}36 \mid _{R_0} ) \times 10^6 M_\odot,</math> уаҟа агха 0,06 аеҵәа [[S2 (звезда)|S2]] аорбитатә параметрқәа ршәараан иҟалаз агха иахҟьоуп, агха 0,36 [[Амра|Амра]] аҟынтәи Агалактика агәҭа <math>G</math>нӡа абжьаӡара ашәараан иҟалаз агха иахҟьоуп<ref name="2009_Gillessen"/>. Агалактика агәҭанӡа абжьаӡаразы зегь реиҳа ииашоу ҳаамҭазтәи агәаҭарақәа ҟаҵоуп : <math>\ R_0 = 8{,}33 \pm 0{,}35 \, \mathrm{kpc}.</math> Абжьаӡара ахәшьара аҽанаԥсахуа агәҭантәи ацәеижь акапан аиҭаԥхьаӡара мҩаԥысуеит абри аформула ахархәарала : <math>\ [ \, 4{,}31(R_0/8{,}33 \, \mathrm{kpc})^{2{,}19} \pm 0{,}06 \pm 8{,}6\Delta R/R_0 \, ] \times 10^6 M_\odot.</math> амратә капанқәа 4{{e|6}} зкапануа акылҳара еиқәаҵәа агравитациатә радиус 12 миллион км раҟара ауп, мамзаргьы 0,08 а.ц., даҽакала иуҳәозар, аеҵәа [[S2 (звезда)|S2]] агәҭантәи ацәеижь иахьынӡазааигәаз абжьаӡара аасҭа 1400-нтә еиҵаны. Аха, аҭҵааҩцәа рыбжьара гәыҩбара ыҟам, агәҭаны иҟоу аобиект еиҵоу алашара змоу аеҵәақәа, анеитронтә еҵәақәа, мамзаргьы акылҳара еиқәаҵәақәа реилаҵәара шакәым, избан акәзар, абас еиԥш иҟоу аҭбаара маҷ аҿы еизгазар, урҭ хымԥада аамҭа кьаҿк иалагӡаны асупермассивтә обиектны иҟалоит, уи, азеиԥш зыҟазааратә теориа инақәыршәаны, акылҳара еиқәаҵәа ада даҽакы закәхаӡом<ref>{{статья|автор=R. Genzel, R. Schödel, T. Ott, F. Eisenhauer, R. Hofmann, and M. Lehnert |заглавие=The Stellar Cusp around the Supermassive Black Hole in the Galactic Center |ссылка=https://iopscience.iop.org/0004-637X/594/2/812/fulltext/ |язык=en |издание=[[The Astrophysical Journal]] |год=2003 |том=594 |страницы=812—832 |doi=10.1086/377127 |издательство=[[IOP Publishing]]}}<br><blockquote>The new orbital data now definitely exclude a dark cluster of astrophysical objects (e.g., neutron stars) or a ball of 10—60 keV fermions as possible configurations of the central mass concentration. The only nonblack hole configuration is a ball of hypothetical, heavy bosons, which would not be stable, however. The gravitational potential in the central light year of the Galactic center thus is almost certainly dominated by a massive black hole associated with Sgr A*.</blockquote></ref>. ==== Аизаратә мчқәа рыла аеҵәақәа реилабгара апроцессқәа рхылаԥшра ==== Аеҵәа акылҳара еиқәаҵәа ианҭаҳауа, аккрециатә диск ҟалоит, уи ала аеҵәа аизаратә еилабгара апроцесс убарҭахоит икьаҿу, илашоу ашәахәаркра аԥжәара еиԥш<ref name="BMN052017">''Нил Герельс, Стивен Брэдли Сенко'' [https://sciam.ru/articles/details/kak-proglotit-solncze Как проглотить Солнце] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170707084936/https://sciam.ru/articles/details/kak-proglotit-solncze |date=2017-07-07 }} // [[В мире науки]]. — 2017. — № 5—6. — С. 102—111.</ref>. === Акылҳара еиқәаҵәақәа "рфотоҭыхра" === 2019 шықәса мшаԥымза 10 рзы [[Национальный научный фонд США|ЕАА Амилаҭтә ҭҵаарадырратә фонд]] раԥхьаӡакәны иаанарԥшит Адгьыл аҟынтәи 54 миллион лашара шықәса абжьаӡараҿы иҟоу [[Messier 87]] Агалактика агәҭаны иҟоу асупермассивтә кылҳара еиқәаҵәа «афотосахьа»<ref>''Kazunori Akiyama, Antxon Alberdi5, Walter Alef6, Keiichi Asada, Rebecca Azulay, Anne-Kathrin Baczko, David Ball, Mislav Baloković, John Barrett'' [https://iopscience.iop.org/article/10.3847/2041-8213/ab0ec7/meta First M87 Event Horizon Telescope Results. I. The Shadow of the Supermassive Black Hole] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20190424200342/https://iopscience.iop.org/article/10.3847/2041-8213/ab0ec7/meta |date=2019-04-24 }} The Event Horizon Telescope Collaboration, // [[The Astrophysical Journal]], Published 2019 April 10 2019. The American Astronomical Society.</ref><ref name="NKJ201905">{{статья |автор=Алексей Понятов |заглавие=Изображение чёрной дыры: что на самом деле получили астрономы |издание=[[Наука и жизнь]] |год=2019 |номер=5 |страницы=18—26 |язык=ru |ссылка=https://www.nkj.ru/archive/articles/36174/ |archive-date=2019-05-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190508075535/https://www.nkj.ru/archive/articles/36174/ }}</ref>. Асахьа ҭыхуп адунеи акәша-мыкәша иҟоу аа-радиотелескопк злахәу апроект [[Event Horizon Telescope]] абзоурала<ref>[https://ria.ru/20190410/1552554597.html Астрономы получили первую фотографию «тени» <nowiki>черной</nowiki><!-- защита от Викификатора --> дыры] // [[РИА Новости]], 10.04.2019 / {{Wayback|url=https://ria.ru/20190410/1552554597.html |date=20190410161221 }}</ref><ref>[https://lenta.ru/articles/2019/04/14/blackhole Ученым впервые удалось увидеть чёрную дыру. Что это даст человечеству?] // [[Лента. Ру]], 14 апреля 2019 / {{Wayback|url=https://lenta.ru/articles/2019/04/14/blackhole |date=20190416164916 }}</ref>. «Ирҳахаз асахьа ахҭысқәа рлаԥшҳәаа шыҟоу, даҽакала иуҳәозар, Еинштеин изеиԥш зыҟазааратә теориа шиашоу шьақәнарӷәӷәоит», — иҳәеит апроект Event Horizon Telescope анапхгаҩцәа руаӡәк Лучиано Реццола<ref>{{cite web|url=https://www.rbc.ru/technology_and_media/10/04/2019/5cadee359a794759f3700810|title=Астрофизики показали первые изображения <nowiki>черной</nowiki><!-- защита от Викификатора --> дыры|date=2019-04-10|publisher=[[РБК]]|access-date=2019-04-10|archive-date=2019-04-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20190410133528/https://www.rbc.ru/technology_and_media/10/04/2019/5cadee359a794759f3700810|url-status=live}}</ref>. Science ажурнал излаанацҳауа ала, ари [[Прорыв года (Science)|2019 шықәсазтәи Аԥхьацара]] ҳәа иԥхьаӡахеит. Насшәа [[ИИ|иԥсабаратәым ахдырра]] ала ари аобиект еиҳа инарҭбааны асахьа асинтез ҟаҵан<ref>[https://www.ridus.ru/predstavleno-pervoe-v-svoem-rode-foto-chernoj-dyry-v-bolshom-razreshenii-405484.html Представлено первое в своем роде фото чёрной дыры в большом разрешении] {{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20230507051757/https://www.ridus.ru/predstavleno-pervoe-v-svoem-rode-foto-chernoj-dyry-v-bolshom-razreshenii-405484.html |date=2023-05-07 }} // 13 апреля 2023</ref>. 2022 шықәса лаҵарамза 12 рзы Ахҭысқәа рлаԥшҳәаа ателескоп ала ахылаԥшрақәа мҩаԥызгоз астрономцәа Ахысҩы A* арадиус аҩныҵҟа иҟоу аккрециатә диск раԥхьатәи афотосахьа акьыԥхь адырбеит<ref>{{Cite web|url=https://www.astronomy.com/science/how-did-astronomers-take-a-picture-of-our-galaxys-supermassive-black-hole/|title=How did astronomers take a picture of our galaxy’s supermassive black hole?|lang=en-US|first=Paul|last=Sutter|website=Astronomy Magazine|date=2022-05-20|access-date=2025-04-16|url-status=live|quote=The Event Horizon Telescope (EHT) collaboration released the first ever image of the accretion disk around the Milky Way’s supermassive black hole, Sagittarius A* (Sgr A*), on May 12, 2022}}</ref>, аобиект аҿы акылҳара еиқәаҵәа шыҟоу шьақәырӷәӷәо. == Акылҳара еиқәаҵәа афизикаҿы аҭҵааратә хырхарҭақәа == === Икванттәым ацәырҵрақәа === ==== Игьежьуа акылҳара еиқәаҵәақәа реилазаашьа ==== 1963 шықәсазы Зеландиа ҿыцтәи аматематик [[Керр, Рой|Рои П. Керр]] еикәагьежьуа акылҳара еиқәаҵәазы агравитациатә ҭыԥ аиҟаратәрақәа рыӡбара наӡа иԥшааит, Керр иӡбара ҳәа хьӡыс изҭахаз. Уи ашьҭахь зыкапан дуу еикәагьежьуа аобиект акәша-мыкәшатәи аҭыԥҭаӡара-аамҭа агеометриа аматематикатә хҳәаа еиқәыршәан. Аха еилкаауп, аилабгараан адәахьтәи аӡбара Керр иӡбара адәахьтәи ахәҭахьы ишеихогьы, еилаҳаз аобиект аҩныҵҟатәи аструктуразы уи аҩыза ҟалаӡом. Ҳаамҭазтәи аҵарауаа аҭҵаарақәа мҩаԥыргоит, ииашоу аилабгара апроцесс аҿы ицәырҵуа иҵәиуа акылҳара еиқәаҵәақәа рыструктура аҭҵааразы<ref>{{cite web |url=http://www.astronet.ru/db/msg/1174703/kaufman-11/kaufman-11.html |title=Структура вращающихся чёрных дыр, решение Керра |author=Уильям Дж. Кауфман |date=1981 |access-date=2012-05-03 |publisher=[[Астронет]] |archive-date=2012-05-27 |archive-url=https://www.webcitation.org/67ytfCOSJ?url=http://www.astronet.ru/db/msg/1174703/kaufman-11/kaufman-11.html |url-status=live }}</ref><ref>И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр. — М.: Наука, 1986. — глава 12. Внутренняя структура чёрных дыр..</ref>. ==== Ахҭысқәа рлаԥшҳәаа ацәхьаҵрақәеи урҭ рҿыцәаареи ==== Иҟалараны иҟоу ахҭысқәа рлаԥшҳәаа атеориатә обиект аҳасабала акылҳара еиқәаҵәазы ихымԥадатәиу ҟазшьоуп. Сферала асимметриа змоу акылҳара еиқәаҵәа ахҭысқәа рлаԥшҳәаа Шварцшильд исфера ҳәа иашьҭоуп, насгьы [[Гравитационный радиус|агравитациатә радиус]] ҳәа изышьҭоу аҟазшьатә шәагаа амоуп. Иҟалап, амчхара акылҳара еиқәаҵәа ааннажьыр алшозар [[Излучение Хокинга|Хокинг ишәахәаркра]] ҳәа изышьҭоу ала, уи акванттә еффект ауп. Ус акәзар, иҵабыргу ахҭысқәа рлаԥшҳәаақәа, ҵабыргны иуҳәозар, Ҳдунеи аҿы [[гравитационный коллапс|еилаҳаз аобиектқәа]] рзы еиҿкаахом. Аха, астрофизикала еилаҳаз аобиектқәа даараӡа иклассикатә системақәаны иахьыҟоу азы, аклассикатә кылҳара еиқәаҵәа амодель ала урҭ рыхҳәаа аиашара астрофизикатә хархәарақәа зегьы рзы иазхоит<ref>{{статья|автор=Сергей Попов. |заглавие=Экстравагантные консерваторы и консервативные эксцентрики |ссылка=http://elementy.ru/lib/430891 |издание=Троицкий Вариант |тип=газета |год=27 октября 2009 |выпуск=21 (40N) |страницы=6—7 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130729061225/http://elementy.ru/lib/430891 |archive-date=2013-07-29}}</ref>. Еилкаауп акылҳара еиқәаҵәа алаԥшҳәаа амембрана еиԥш ахы шымҩаԥнаго: адәахьтәи ацәеижьқәеи аҭыԥқәеи ирыхҟьаны алаԥшҳәаа ацәхьаҵрақәа, аидҳәалара анаԥыххалакь аҵысра иалагоит, насгьы хәҭак ала адәахьы [[Гравитационная волна|агравитациатә цәқәырԥақәа]] реиԥш иҭыҵуеит, хәҭак ала акылҳара ахаҭа илбаанадоит. Анаҩс алаԥшҳәаа ҭынчхоит, насгьы акылҳара еиқәаҵәа Керр — Ниуман ркылҳара еиқәаҵәа аиҟаратәратә ҭагылазаашьахь инеиуеит. Ари апроцесс аҷыдаҟазшьақәа агравитациатә цәқәырԥақәа раԥҵара аганахьала аинтерес аҵоуп, урҭ дук хара имгакәа [[Детектор гравитационных волн|агравитациа-цәқәырԥатә обсерваториақәа]] рыла рҭаҩра алыршахар ауеит<ref>Чёрные дыры: Мембранный подход / Под ред. К. Торна, Р. Прайса и Д. Макдональда. — М.: Мир, 1988. — Гл. VI и VII..</ref>. ==== Акылҳара еиқәаҵәақәа реиҿасреи [[гравитационная волна|агравитациатә цәқәырԥақәа]] ррадиациеи ==== Акылҳара еиқәаҵәақәа анеиҿасуа, урҭ еилалоит, насгьы агравитациатә цәқәырԥақәа рҭыҵра ацуп. Убри аангьы ари амчхара ашәагаа акылҳара еиқәаҵәақәа рыҩбагьы рыкапан аҟынтәи процентқәак раҟара ауп ишьақәнаргыло. Арҭ аиҿасрақәа Адгьыл иацәыхараны иахьыҟалоу азы, иаауа асигнал ԥсыҽуп, убри аҟнытә урҭ раарԥшра уадаҩуп, аха ас еиԥш иҟоу ахҭысқәа, ҳаамҭазтәи агәаанагарақәа рыла, Адунеи аҿы зегь реиҳа иӷәӷәоу агравитациатә цәқәырԥақәа ҭзыжьуа роуп, насгьы агравитациа-цәқәырԥатә астрономиазы азҿлымҳара ҷыда рыҵоуп<ref>{{cite web|url=https://parallel.ru/info/stories/blackholes.html|title=Моделирование столкновения чёрных дыр и исследование гравитационных волн|author=НИВЦ МГУ|access-date=2012-05-03|archive-url=https://www.webcitation.org/67ytgaPab?url=https://parallel.ru/info/stories/blackholes.html|archive-date=2012-05-27}}</ref>. ==== Аҭыԥҭаӡара-аамҭаҿы [[Замкнутая времениподобная линия|иарку аамҭа еиԥшу атраекториеқәа]] рыҟазаара алшара ==== {{mainref|<ref>К. Торн. Чёрные дыры и складки времени. Дерзкое наследие Эйнштейна. — М., 2009. — Гл. 14.</ref>}} [[общая теория относительности|Азеиԥш зыҟазааратә теориа]] аҳәаақәа ирҭагӡаны абас еиԥш иҟоу ацәаҳәақәа рыҟазаара раԥхьаӡа акәны далацәажәеит [[Гёдель, Курт|Курт Гедель]] [[1949|1949 шықәсазы]], [[метрика Гёделя|Гедель иметрика]] ҳәа изышьҭоу [[решения уравнений Эйнштейна|Еинштеин иеиҟаратәрақәа рыӡбара]] иашаҵәҟьа шьаҭас иҟаҵаны. Абас еиԥш иҟоу ахәахәақәа ааԥшуеит егьырҭ аӡбарақәа рҿгьы, иаҳҳәап, “[[Типлер, Франк|Типлер]] ицилиндр”, насгьы “зывсра ауа [[кротовая нора|ацәышлампыр аҭра]]”. Иарку аамҭа еиԥшу ахәахәақәа рыҟазаара [[Путешествие во времени|аамҭаҿы аныҟәара]] алнаршоит уи иадҳәалоу [[Временной парадокс|апарадоксқәа]] зегьы шацу. Керр иҭыԥҭаӡара-аамҭаҿы иҟоуп Ҳдунеи аҟынтәи унеир ахьауа иарку аамҭа еиԥшу ахәахәақәа: урҭ ҳара алаԥшҳәаа ала иаҳҟәыҭхоуп, аха абри аӡбара иаҵанакуа егьырҭ адунеиқәа рахь ицәырҵыр рылшоит. Иага ус иҟазаргьы, акосмостә цәеижь ҵабыргыҵәҟьаны еилаҳар урҭ рыҟазаара азҵаара макьаназы иӡбаӡам. Афизикцәа шьоукы ҳаԥхьаҟатәи [[Квантовая гравитация|акванттә гравитациа]] атеориа аамҭа еиԥшу иарку ацәаҳәақәа рыҟазаара мап ацәнакраны иҟоуп ҳәа ргәы иаанагоит. [[Хокинг, Стивен Уильям|Стивен Хокинг]] ари ахшыҩҵак ''[[Гипотеза о защищённости хронологии|ахронологиа ахьчара иазку агипотеза]]'' (англ. chronology protection conjecture) ҳәа ахьӡиҵеит. === Акванттә цәырҵрақәа === ==== Акылҳара еиқәаҵәаҿы аинформациа аӡра ==== {{main|Акылҳара еиқәаҵәаҿы аинформациа аӡра}} Акылҳара еиқәаҵәа аҟны аинформациа аӡра [[Квантовая гравитация|акванттә гравитациа]] аҿаԥхьа иқәгылоу зегь реиҳа ишәарҭоу проблемоуп, избан акәзар уи [[Квантовая механика|акванттә механика]] азеиԥш принципқәа ирықәшәом. Аклассикатә (икванттәым) агравитациа атеориа аҳәаақәа ирҭагӡаны, акылҳара еиқәаҵәа иузеиламырбго обиектуп. Уи аизҳара мацара ауп иалшо, аха аиҵахарагьы, зынӡакыс аӡрагьы алшаӡом. Уи иаанагоит, иҟалар ауеит убри еиԥш аҭагылазаашьа, акылҳара еиқәаҵәа иҭашәаз [[информация|аинформациа]] ииашаҵәҟьаны имыӡкәа, уи акылҳара еиқәаҵәа аҩнуҵҟа иҟаны, аха адәахьынтәи иубарҭамкәа ианыҟало. Ари ахшыҩҵак даҽа вариациак: акылҳара еиқәаҵәа [[Адунеи|ҳдунеии]] даҽа дунеики рыбжьара цҳак еиԥш аус ауазар, усҟан аинформациа даҽа дунеиқәак рахь ииагазар ауеит. Аха, акванттә цәырҵрақәа ҳхы иаҳархәозар, иҟаларц алшо алҵшәа аиқәымшәарақәа аҵазаауеит. Акылҳара еиқәаҵәа аганахьала акванттә теориа ахархәара ихадоу алҵшәа — уи [[излучение Хокинга|Хокинг ирадиациа]] иахҟьаны хәыҷы-хәыҷла аҭабара ауп. Уи иаанагоит, иҟалоит аамҭа, акылҳара еиқәаҵәа акапан ҩаԥхьа аханатәтәи арбагақәа рҟынӡа ианылаҟәуа (ацәеижь уахь иҭаршәхаанӡа). Абасала, уи иахҟьаны, еилкаахоит акылҳара еиқәаҵәа раԥхьатәи ацәеижь еиуеиԥшым ашәахәаркрақәа рыцәқәырԥахьы ишеиҭанакыз, аха иара ахаҭа убри аамҭазы аҽшамԥсахыз (аԥхьатәи акапан ахь ихынҳәит азы). Убри аан иҭнажьуа ашәахәаркра уахь иҭалаз ацәеижь аҟазшьа зынӡагьы иахьыԥшым. Даҽакала иуҳәозар, акылҳара еиқәаҵәа иҭалаз аинформациа зегьы аннахит, уи математикала иаарԥшуп акылҳареи иаакәыршаны иҟоу [[поле (физика)|аҭыԥқәеи]] [[Состояние (квантовая механика)|рыкванттә ҭагылазаашьа]] аеволиуциа [[Унитарность|акымзаара]] ҳәа. Ари аҭагылазаашьаҿы анаҩстәи апарадокс еилкаахоит. Убасҵәҟьа ҳазхәыцуазар [[чистое состояние|ҭагылазаашьа цқьак]] аҟны иҟоу акванттә система аҭаҳареи, насгьы уи ашьҭахьтәи аҭабареи рзы, усҟан — акылҳара еиқәаҵәа ахаҭа аҽахьымԥсахыз азы — ҳара иҳауеит раԥхьатәи аҭагылазаашьа цқьа «аԥхарратә» ([[смешанное состояние|еилаԥсоу]]) ҭагылазаашьахь аиҭакра. Ас еиԥш иҟоу аиҭакра, хыхь ишазгәаҭаз еиԥш, иунитартәым, насгьы [[квантовая механика|акванттә механика]] зегьы [[унитарное преобразование|аунитартә еиҭакрақәа]] рҿы ишьаҭаркуп. Абасала, ари аҭагылазаашьа акванттә механика аханатәтәи апостулатқәа ирҿагылоуп. <!-- Разрешение этого противоречия — необходимый шаг на пути построения теории [[квантовая гравитация|квантовой гравитации]]{{нет АИ|1|06|2012}}.--> ==== Хокинг ирадиациа аҟазшьақәа ==== {{main|Хокинг ишәахәаркра}} Хокинг ирадиациа — еиуеиԥшым аелементтә хәҭаҷқәа, еиҳарак афотонқәа, акылҳара еиқәаҵәа ала рҭыҵра процесс ауп. Астрономцәа ирдыруа акылҳара еиқәаҵәақәа рыԥхаррақәа мыцхәы илаҟәуп, урҭ рҟынтәи Хокинг ирадиациа аԥшаара алшахартәеиԥш — акылҳарақәа рыкапанқәа мыцхәы идууп. Убри аҟнытә уи аеффект макьаназы ахылаԥшрақәа рыла ишьақәырӷәӷәам. [[ОТО|Азеиԥш зыҟазааратә теориа]] инақәыршәаны, Адунеи ашьақәгылараан, ''раԥхьатәи акылҳара еиқәаҵәақәа'' ҟалар рылшоит, урҭ рҟынтәи акы-ҩба (раԥхьатәи акапан 10<sup>12</sup> кг рыманы) ҳаамҭазы рҭабара хдыркәшар акәын. Акылҳара еиқәаҵәа ашәагаа еиҵахацыԥхьаӡа аҭабара амҽхак еизҳауеит аҟнытә аҵыхәтәантәи ашьаҿақәа рҿы акылҳара еиқәаҵәа [[взрыв|аԥжәара]] ҟалароуп. Макьаназы ари еиԥш аԥжәарақәа ҟамлаӡацт. Еилкаауп, [[Миланский университет|Милантәи Ауниверситет]] аҭҵааҩцәа имҩаԥыргаз афизикатә експеримент аан, [[Белая дыра|акылҳара шкәакәа]] азы [[Горизонт событий|ахҭысқәа рлаԥшҳәаа]] еиԥшу [[Модель|амодель]] шьаҭас измоу «Хокинг ирадиациа» аҭҵаара аҽазышәара шыҟаҵаз<ref>{{статья |ссылка=http://www.astronet.ru/db/msg/1174703/kaufman-11/kaufman-11.html |заглавие=Hawking radiation from ultrashort laser pulse filaments |автор=F. Belgiorno, S.L. Cacciatori, M. Clerici |год=2010 |archive-date=2013-01-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130122014204/http://www.astronet.ru/db/msg/1174703/kaufman-11/kaufman-11.html }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.3dnews.ru/news/vpervie-polucheno-izluchenie-houkinga|title=Впервые получено излучение Хоукинга|author=Александр Будик|publisher=[[3DNews]]|date=2010-09-28|access-date=2010-10-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20101004144101/http://www.3dnews.ru/news/vpervie-polucheno-izluchenie-houkinga|archive-date=2010-10-04}}</ref>. ==== Акылҳара еиқәаҵәа аҭабара аҵыхәтәантәи ашьаҿақәа ==== Акылҳара еиқәаҵәа аҭабара — [[квантовая механика|кванттә]] процессуп. Иҟоу убри ауп, акгьы зҭымҵуа, аха аматериа албаадара мацара зылшо аобиект аҳасабала акылҳара еиқәаҵәа аконцепциа акванттә еффектқәа ҳасаб рзухаанӡа мацара ииашоуп. Акванттә механикаҿы, [[туннельный эффект|атуннелҟаҵара]] абзоурала, икванттәым асистема ззымиааиуа [[потенциальный барьер|аԥынгылақәа]] риааира алыршахоит. Акылҳара еиқәаҵәа аҵыхәтәантәи аҭагылазаашьа стационартәуп ҳәа аҳәамҭа ииашоуп абжьааԥнытәи, икванттәым агравитациа атеориа аҳәаақәа ирҭагӡаны мацара. Акванттә еффектқәа ирыхҟьаны, ҵабыргыҵәҟьаны, акылҳара еиқәаҵәа еиԥмырҟьаӡакәа ашәахәаркра ҭнажьлар ауп, убри аан амчхара ацәыӡуа. Убри аан, акылҳара еиқәаҵәа акапан ацәыӡцыԥхьаӡа аԥхарреи ашәахәаркра аццакреи еизҳауеит, насгьы апроцесс аҵыхәтәантәи ашьаҿақәа атҟәацра еиԥшхар ауп. Аҭабара анҵәамҭазы акылҳара еиқәаҵәа аҟынтәи иаанхо ииашаҵәҟьаны еилкааӡам. Иҟалап, зыкапан маҷӡоу Планк икылҳара еиқәаҵәа аанхозар, иҟалап акылҳара зынӡа иҭабозар. Ари азҵаара аҭак ҟанаҵароуп макьана ирҿиам [[Квантовая гравитация|агравитациа акванттә теориа]]<ref name="NovFrol133"/>. Игьежьуа акылҳара еиқәаҵәақәа ([[Решение Керра|Керр икылҳара еиқәаҵәақәа]] ҳәагьы еицырдыруа) рҭышәынтәалара [[фотон|афотонқәа]] рыкапан ԥшым теориақәак рҿы аԥкрақәа шьақәнаргылоит, урҭ [[Стандартная модель|Астандарттә модель]] аҽырҭбаарақәа роуп<ref>[https://lenta.ru/news/2012/10/01/mass/ Чёрные дыры Керра помогли физикам взвесить фотоны] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121003043828/https://lenta.ru/news/2012/10/01/mass/ |date=2012-10-03 }}</ref>. ==== Акванттә кылҳара еиқәаҵәақәа ркапантә спектр ==== 1966 шықәсазы [[Марков, Моисей Александрович|Марков]] иҳәеит даараӡа зыкапан дуӡӡоу аелементартә хәҭаҷк — [[максимон|амаксимон]] шыҟоу. Еиҳа ихьанҭоу ахәҭаҷқәа, [[волны де Бройля|зде Броли ицәқәырԥа]] аура ахатә [[радиус Шварцшильда|гравитациатә радиус]] аасҭа еиҵоу, иҟалап акванттә кылҳара еиқәаҵәақәа ракәзар. Идыру акванттә хәҭаҷқәа зегьы ӷәӷәала иалкаау акапантә ҵакқәа ахьрымоу азы, акванттә кылҳара еиқәаҵәақәагьы ибзианы иалкаау акапанқәа рдискреттә спектр рымазар ауп ҳәа уаҩ игәы иаанагоит. [[квантовая гравитация|Ахьанҭара амч акванттә теориа]] акванттә кылҳара еиқәаҵәақәа рыкапантә спектр аԥшаара анапалакуп<ref name="Berezin">{{статья|автор=В. А. Березин |заглавие=О квантовом гравитационном коллапсе и квантовых чёрных дырах. — Раздел 2.4. Квантованный спектр масс |ссылка=http://www1.jinr.ru/Archive/Pepan/2003-v34/v-34-7/pdf_obzory/v34p7_04.pdf |язык=ru |издание=[[Физика элементарных частиц и атомного ядра]] |год=2003 |том=34 |выпуск=7 |страницы=48—111 |issn=1814-7445 |archive-url=https://www.webcitation.org/686SbyVDH?url=http://www1.jinr.ru/Archive/Pepan/2003-v34/v-34-7/pdf_obzory/v34p7_04.pdf |archive-date=2012-06-01}}</ref>. ==== Планк икылҳара еиқәаҵәақәеи аелементартә хәҭаҷқәеи реидҳәалара ==== Планк икылҳара еиқәаҵәа — ари зегь реиҳа имаҷу [[Масса|акапан]] змоу, [[Планковская масса|Планк икапан]] иаҟароу [[Гипотеза|агипотезатә]] кылҳара еиқәаҵәа ауп. Абас еиԥш иҟоу аобиект еиԥшуп [[Гипотетическая элементарная частица|агипотезатә елементартә хәҭаҷ]], (иҟалап) иҟаларц иалшо иреиҳау акапан змоу — [[максимон|амаксимон]]. Иҟалап Планк икылҳара еиқәаҵәа абжьааԥнытәи акылҳара еиқәаҵәақәа револиуциа аҵыхәтәантәи аалыҵ акәзар, иҭышәынтәалоу, насгьы [[излучение Хокинга|Хокинг ишәахәаркра]] зхьымсуа. Абас еиԥш иҟоу аобиектқәеи аелементтә хәҭаҷқәеи реидҳәалара аҭҵаара акванттә гравитациеи акванттә ҭыԥ атеориеи еиуеиԥшым ахырхарҭақәа рзы лахтыра ҟанаҵар алшоит<ref name="NovFrol133" /><ref>И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр. — М.: Наука, 1986. — § 13.4. Элементарные чёрные дыры (максимоны). Виртуальные чёрные дыры и пенная структура пространства-времени..</ref>. === Акылҳара еиқәаҵәа афизика астрофизикатә аспектқәа === ==== Амембранатә парадигма ==== {{main|Амембранатә парадигма}} Акылҳара еиқәаҵәа афизикаҿы амембранатә парадигма хәарҭара злоу модельуп, азеиԥш зыҟазааратә теориа ала иазԥхьагәаҭоу аеффектқәа рсахьаҭыхреи рыԥхьаӡареи рзы, акылҳара еиқәаҵәа ахҭысқәа рлаԥшҳәаа иаакәыршаны иҟоу арегион ишиашоу хшыҩзышьҭра амҭакәа. Абри амодель аҿы, акылҳара еиқәаҵәа аклассикатә шәахәаҭыҵратә хҟьа (мамзаргьы амембрана) аҳасабала иаарԥшуп, ахҭысқәа рлаԥшҳәаа иазааигәоу — еиҵыху алаԥшҳәаа. Акылҳара еиқәаҵәақәа ртеориа абас еиԥш иҟоу азнеишьа аформула еихьыԥшымкәа иазыҟарҵеит Дамур иусумҭақәа рҿы, насгьы Знаек иусумҭақәа рҿы, 1970-тәи ашықәсқәа рынҵәамҭазы — 1980-тәи ашықәсқәа ралагамҭазы, насгьы аҭыԥҭаӡара-аамҭа 3 + 1-аихшара аметод шьаҭас иҟаҵаны иацҵан [[Торн, Кип Стивен|Кип Торн]], [[Прайс, Ричард (физик)|Ричард Праис]], Дуглас Макдональд рыла<ref>Чёрные дыры: Мембранный подход / Под ред. К. Торна, Р. Прайса и Д. Макдональда. — М.: Мир, 1988. — С. 5.</ref><ref>И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр. — М.: Наука, 1986. — С. 271.</ref>. ==== Аматериа акылҳарахь аккрециа ==== [[Аккреция|Аккрециа]] — акәша-мыкәшатәи аҭыԥҭаӡара аҟынтәи аматериа акосмостә цәеижь ахь ақәҳара апроцесс ауп. Акылҳара еиқәаҵәақәа рҿы аккрециа аныҟоу, ицаӡоу [[аккреционный диск|аккрециатә диск]] арентгентә хыҵхырҭа аҳасабала игәаҭоуп<ref>{{cite web|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1172354 |title=Аккреция |work=«Физическая Энциклопедия» / Phys.Web.Ru |publisher=[[Астронет]] |lang=ru |access-date=2012-06-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101206023048/http://astronet.ru/db/msg/1172354 |archive-date=2010-12-06 }}</ref><ref>{{Акьыԥхьра |1=книга |часть=Аккреция |часть ответственный=[[Бисноватый-Коган, Геннадий Семёнович|Бисноватый-Коган Г. С.]] |заглавие=Физика космоса: Маленькая энциклопедия |год=1986 |ответственный=Редкол.: [[Сюняев, Рашид Алиевич|Р. А. Сюняев]] (Гл. ред.) и др |издание=2-е изд |место=М. |издательство=[[Советская энциклопедия (издательство)|Советская энциклопедия]] |тираж=70000 |страницы=115—117 |страниц=783 |ссылка=http://www.astronet.ru/db/FK86/ |ссылка часть=http://www.astronet.ru/db/msg/1186362 |архив дата=2022-04-01 |архив=https://web.archive.org/web/20220401053637/http://www.astronet.ru/db/FK86/ }}</ref>{{rp|116}}. == Акылҳара еиқәаҵәа афизикаҿы иӡбам ауадаҩрақәа == * [[Принцип космической цензуры|Акосмостә цензура апринцип]] ашьақәырӷәӷәара, иара убасгьы уи зланагӡахо аҭагылазаашьақәа рформулаҟаҵашьа иаша еилкааӡам<ref>И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр. — М.: Наука, 1986. — С. 99.</ref>. * Акылҳара еиқәаҵәа азы «[[Теорема об отсутствии волос|ахцәы аҟамзаара иазку атеорема]]» азеиԥш ҭагылазаашьаҿы еилкаау шьақәырӷәӷәарак ыҟам<ref>И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр. — М.: Наука, 1986. — С. 132.</ref>. * Акылҳара еиқәаҵәақәа рмагнитосфера иазку инагӡоу, ихыркәшоу атеориа ыҟаӡам.<ref>И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр. — М.: Наука, 1986. — С. 151.</ref> * Асистема еиуеиԥшым аҭагылазаашьақәа рхыԥхьаӡара аԥхьаӡаразы ииашоу аформула, зеилабгара иалкаау акапан, акәакьтә импульс, аиҵаҵа змоу акылҳара еиқәаҵәа ацәырҵрахь иназго, еилкааӡам.<ref>И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр. — М.: Наука, 1986. — С. 267.</ref> * Акылҳара еиқәаҵәа акванттә ԥхасҭахара апроцесс анхыркәшахалак ашьҭахь иаанхо еилкааӡам.<ref>И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр. — М.: Наука, 1986. — С. 291.</ref> * [[Гипотеза обруча|Амацәаз агипотеза]] азы шьақәырӷәӷәарак ыҟам.<ref>{{cite journal |author1=Eardley, D. M.|author2=Giddings, S. B. | journal=Physical Review D | title=Classical black hole production in high-energy collisions | volume=66 | issue=4 | pages=044011 |date=2002-08-20 | url=https://link.aps.org/doi/10.1103/PhysRevD.66.044011 | doi=10.1103/PhysRevD.66.044011 |arxiv=gr-qc/0201034|access-date=2023-07-16}}</ref><ref>{{cite journal | author1=Falls, K. | author2=Litim, D. F. | author3=Raghuraman, A. | journal=International Journal of Modern Physics A | title=Black holes and asymptotically safe gravity | volume=27 | issue=05 | pages=1250019 |date=2012-02-20 | url=https://www.worldscientific.com/doi/abs/10.1142/S0217751X12500194 | doi=10.1142/S0217751X12500194 | arxiv=1002.0260 |access-date=2023-07-16 | archive-date=2023-07-16 | archive-url=https://web.archive.org/web/20230716105213/https://www.worldscientific.com/doi/abs/10.1142/S0217751X12500194 | url-status=live }}</ref> == Азгәаҭақәа == '''Комментарии''' {{Reflist|group=Комм}} '''Источники''' {{Reflist|2}} == Алитература == {{refbegin|2}} * {{книга |автор=Ч. Мизнер, К. Торн, Дж. Уилер. |заглавие=Гравитация |издательство=Мир |год=1977 |страниц=512 |том=3 |ref=Ч. Мизнер, К. Торн, Дж. Уилер. Гравитация, Т. 3}} * {{книга |автор=И. Д. Новиков, В. П. Фролов. |заглавие=Физика чёрных дыр |место=М. |издательство=Наука |год=1986 |страниц=328 |ref=И. Д. Новиков, В. П. Фролов. Физика чёрных дыр}} * {{книга |заглавие=Чёрные дыры: Мембранный подход |оригинал=Black Holes: The membrane paradigm |ссылка= |ответственный=Под ред. [[Торн, Кип Стивен|К. Торна]], Р. Прайса и Д. Макдональда |издание=Пер. с англ |место=М. |издательство=Мир |год=1988 |страниц=428 |isbn=5030010513 |ref=Чёрные дыры: Мембранный подход}} * {{книга |автор=[[Уолд, Роберт|Robert M. Wald]]. |заглавие=General Relativity |ссылка=https://books.google.com/books?id=9S-hzg6-moYC |издательство=University of Chicago Press |год=1984 |isbn=978-0-226-87033-5 |ref=Wald}} * {{книга |автор=А. М. Черепащук. |заглавие=Чёрные дыры во Вселенной |издательство=Век 2 |год=2005 |страниц=64 |серия=Наука сегодня |isbn=5-85099-149-2 |тираж=2500}} * {{книга |автор=[[Торн, Кип Стивен|К. Торн]]. |заглавие=Чёрные дыры и складки времени. Дерзкое наследие Эйнштейна |издательство=М.: Государственное издательство физико-математической литературы |год=2009 |страниц= |isbn= |тираж= |ref=К. Торн. Чёрные дыры и складки времени}} * {{статья |автор=И. Д. Новиков, В. П. Фролов. |заглавие=Чёрные дыры во Вселенной |ссылка=http://data.ufn.ru//ufn01/ufn01_3/Russian/r013d.pdf |издание=[[Успехи физических наук]] |год=2001 |том=131 |номер=3 |страницы=307—324 |язык=ru |издательство=[[Физический институт имени П. Н. Лебедева РАН|Российская академия наук]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20070331073437/http://data.ufn.ru/ufn01/ufn01_3/Russian/r013d.pdf |archive-date=2007-03-31}} * {{книга |автор=Уильям Дж. Кауфман. |заглавие=Космические рубежи теории относительности |ссылка=http://www.astronet.ru/db/msg/1174703/index.html |место=М. |издательство=Мир |год=1981 |страниц=352 |ref=Уильям Дж. Кауфман. Космические рубежи теории относительности}} * {{книга |автор=Ю. И. Коптев и С. А. Никитин. |заглавие=Космос: Сборник. Научно - популярная литература |ссылка= |место=М. |издательство=Дет. лит |год=1976 |страниц=223}} * {{книга |автор=[[Киржниц, Давид Абрамович|Д. А. Киржниц]], В. П. Фролов |заглавие=Прошлое и будущее Вселенной |ссылка= |место=М. |издательство=Наука |год=1986 |страниц=61}} * {{книга |автор=Л. Бриллюен |заглавие=Наука и теория информации |ссылка= |место=М. |издательство=[[ГИФМЛ]] |год=1960 |страниц=}} * {{книга |автор=С. Х. Карпенков |заглавие=Концепции современного естествознания |ссылка= |место=М. |издательство=Высшая школа |год=2003 |страниц=}} * ''[[Шкловский, Иосиф Самуилович|Шкловский И. С.]]'' [http://nuclphys.sinp.msu.ru/books/pop/%D0%A8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9.pdf Вселенная, жизнь, разум.] — 6-е изд., доп.— М.: Наука, 1987. — 320 с. * {{книга |автор=Leonard Susskind. |заглавие=The black hole war: my battle with Stephen Hawking to make the world safe for quantum mechanics |ссылка=https://archive.org/details/blackholewarmyba0000suss_d1a3 |издательство=Back Bay Books |год=2008 |allpages=VIII + 472 |ref=Susskind}} * {{книга|автор= Брайан Грин |заглавие= До конца времён. Сознание, материя и поиски смысла в меняющейся Вселенной |оригинал= Brian Greene. Until the End of Time: Mind, Matter, and Our Search for Meaning in an Evolving Universe.|Ответственный=пер. с англ. Наталия Лисова|место=М.|издательство=Альпина нон-фикшн|год=2021|страниц=548|isbn= 978-5-00139-343-6|ref= Грин}} {{refend}} == Азхьарԥшқәа == * [http://www.femto.com.ua/articles/part_2/4552.html Чёрные дыры]{{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20090427161912/http://www.femto.com.ua/articles/part_2/4552.html |date=2009-04-27 }} // Физическая энциклопедия * ''У. Дж. Кауфман''. [http://www.astronet.ru/db/msg/1174703 Космические рубежи теории относительности]{{Асаит архивтәра|url=https://web.archive.org/web/20050403151353/http://www.astronet.ru/db/msg/1174703 |date=2005-04-03 }} * {{статья|doi=10.4249/scholarpedia.4277|bibcode=2008SchpJ...3.4277C|заглавие=Black holes|издание=[[Scholarpedia]]|том=3|номер=1|страницы=4277|автор=Price, Richard; Creighton, Teviet|год=2008}} * {{статья |doi=10.1119/1.3056569 |заглавие=Resource Letter BH-2: Black Holes |номер=4 |страницы=294—307 |том=77 |издание=[[American Journal of Physics]] |arxiv=0806.2316 |bibcode=2009AmJPh..77..294G |ref=Gallo |язык=en |автор=Gallo, Elena; Marolf, Donald |год=2009 |тип=journal}} {{Авторитет змоу адыррақәа}} {{Астатиа бзиа|Физика|Астрономиа}} {{DEFAULTSORT:кылҳара еиқәаҵәа}} [[Акатегориа:Арелативисттәи агравитациатәи феноменқәа]] [[Акатегориа:Астрофизика]] [[Акатегориа:Акылҳара еиқәаҵәақәа| ]] [[Акатегориа:Аметафорақәа]] [[Акатегориа:Астрономтә обиектқәа рыхкқәа]] ma0d57c2htm9o7xm59il3z3mb6l3bqd Акатегориа:Москватәи аҳәынҭқарратә университет аушьҭымҭацәа 14 55920 173225 172911 2026-09-03T14:46:34Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Москватәи аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла ауаа]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Аперсонал Москва ақалақь иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173225 wikitext text/x-wiki {{commons category|Alumni of Moscow State University}} {{cat more|Москватәи аҳәынҭқарратә университет}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:Москватәи аҳәынҭқарратә университет|ушьҭымҭацәа]] [[Акатегориа:Урыстәылатәи аиҳабыратә ҵараиурҭақәа раушьҭымҭацәа]] [[Акатегориа:Аперсонал Москва ақалақь иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла]] n69ovwgckpir8kfs53f4ltn9aqo82aw Ашаблон:Кратное изображение 10 55966 173165 172975 2026-09-03T13:47:57Z Fraxinus.cs 8381 Перенаправление на [[Ашаблон:Кратное изображение]] 173165 wikitext text/x-wiki #перенаправление [[шаблон:Кратное изображение]] tbid5xl888a5bsed2go855ekx79gn3t 173166 173165 2026-09-03T13:49:34Z Fraxinus.cs 8381 Перенаправление изменено с [[Ашаблон:Кратное изображение]] на [[Ашаблон:Несколько изображений]] 173166 wikitext text/x-wiki #перенаправление [[Ашаблон:Несколько изображений]] fmy4my3p7ca8jofyodls4qcogjcfhpp Акатегориа:Ажәытә Рим ацензорцәа 14 55991 173161 173000 2026-09-03T13:42:32Z Fraxinus.cs 8381 173161 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:жәытә Рим ацензорцәа}} [[Акатегориа:Ажәытә Рим аролитикцәа]] nz2vzgoc9sp65w4l2147lrizw8ba8so 173162 173161 2026-09-03T13:42:42Z Fraxinus.cs 8381 нoвый ключ copтиpoвки для [[Акатегориа:Ажәытә Рим аролитикцәа]]: "цензорцәа" [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173162 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:жәытә Рим ацензорцәа}} [[Акатегориа:Ажәытә Рим аролитикцәа|цензорцәа]] 6j1xro5dt2i2falo06zn7154gz0hejd Акатегориа:Ажәытә Рим амемуаристцәа 14 55992 173163 173001 2026-09-03T13:43:05Z Fraxinus.cs 8381 173163 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:жәытә Рим амемуаристцәа}} [[Акатегориа:Ажәытә Рим ашәҟәыҩҩцәа|мемуаристцәа]] gfyi1hbjgh0g478vxis7fe5nsfbygd9 Акатегориа:Нцәахәыс иҟаҵоу аҳцәа 14 55994 173164 173003 2026-09-03T13:44:55Z Fraxinus.cs 8381 Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Амонархцәа]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173164 wikitext text/x-wiki [[Акатегориа:Адин]] [[Акатегориа:Амонархцәа]] 7jf562tgaoro5dwk2bcwghzeubpksle Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аҵара анхарҭаҭыԥқәа рыла 14 56006 173167 2026-09-03T13:53:32Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Commons category|Education in Russia by city}} {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу аҵара| нхарҭаҭыԥқәа]] [[Акатегориа:Аҵара атәылақәа рылеи анхарҭаҭыԥқәа рылеи]] [[Акатегориа:{{Title country}} ақалақьқәа ркатегориақәа]]» 173167 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Education in Russia by city}} {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу аҵара| нхарҭаҭыԥқәа]] [[Акатегориа:Аҵара атәылақәа рылеи анхарҭаҭыԥқәа рылеи]] [[Акатегориа:{{Title country}} ақалақьқәа ркатегориақәа]] gx0n2wj9wqv8d2fyqs9a88eqoa79squ 173169 173167 2026-09-03T13:53:44Z Fraxinus.cs 8381 173169 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Education in Russia by city}} {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу аҵара| нхарҭаҭыԥқәа]] [[Акатегориа:Аҵара атәылақәа рылеи анхарҭаҭыԥқәа рылеи]] [[Акатегориа:{{Title country}} ақалақьқәа ркатегориақәа|ҵара]] jwia5kjg2jiaf9z057k7w6jfn7v3c0i Акатегориа:Москва ақалақь иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа 14 56008 173171 2026-09-03T13:55:55Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Commons category|Colleges in Moscow}} [[Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа афедералтә субиектқәа рыла]] [[Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа анхарҭаҭыԥқәа рыла]] [[Акатегориа:Москва ақалақь аҿы иҟоу ахыбрақәеи аргыламҭақәеи]] Акатегор...» 173171 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Colleges in Moscow}} [[Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа афедералтә субиектқәа рыла]] [[Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа анхарҭаҭыԥқәа рыла]] [[Акатегориа:Москва ақалақь аҿы иҟоу ахыбрақәеи аргыламҭақәеи]] [[Акатегориа:Москва ақалақь иҟоу аҵара]] kpwcia1uu6g11db63y0s3of676d16ok 173172 173171 2026-09-03T13:56:18Z Fraxinus.cs 8381 173172 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Colleges in Moscow}} [[Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа афедералтә субиектқәа рыла]] [[Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа анхарҭаҭыԥқәа рыла]] [[Акатегориа:Москва ақалақь аҿы иҟоу ахыбрақәеи аргыламҭақәеи|аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Москва ақалақь иҟоу аҵара|аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] b51ysftu2r1dfu1xenfpnqu2o7vfptu Акатегориа:Москва ақалақь иҟоу аҵара 14 56009 173173 2026-09-03T13:57:38Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{commonscat|Education in Moscow}} [[Акатегориа:Москва|ҵара]] [[Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аҵара анхарҭаҭыԥқәа рыла]] [[Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аҵара афедералтә субиектқәа рыла]]» 173173 wikitext text/x-wiki {{commonscat|Education in Moscow}} [[Акатегориа:Москва|ҵара]] [[Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аҵара анхарҭаҭыԥқәа рыла]] [[Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аҵара афедералтә субиектқәа рыла]] 205ic776ejci0pm6my5slqqidemsf6d Акатегориа:Урыстәылатәи аиҳабыратә ҵараиурҭақәа раушьҭымҭацәа 14 56010 173174 2026-09-03T14:05:05Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Commons category| Alumni by university or college in Russia}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла аперсонал| аушьҭымҭацәа]] [[Акатегориа:Европатәи аиҳабыратә ҵараиурҭақәа раушьҭымҭацәа]] Акатегориа:Азиатәи аиҳабыратә ҵара...» 173174 wikitext text/x-wiki {{Commons category| Alumni by university or college in Russia}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{CatAutoTOC}} [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла аперсонал| аушьҭымҭацәа]] [[Акатегориа:Европатәи аиҳабыратә ҵараиурҭақәа раушьҭымҭацәа]] [[Акатегориа:Азиатәи аиҳабыратә ҵараиурҭақәа раушьҭымҭацәа]] otd3pqlgkt7pxdyjfibx6c0nlfu414b Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла аперсонал 14 56011 173175 2026-09-03T14:09:15Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу ауниверситетқәа|.персонал]] [[Акатегориа:Аперсонал {{lc: {{Country2continental|{{Title country}}}}}} атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла]] Акатегориа:Аперсонал {{lc: {{Country2continental|{{Title country}}|2nd=yes}}}} атәылақәа рҿы иҟ...» 173175 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу ауниверситетқәа|.персонал]] [[Акатегориа:Аперсонал {{lc: {{Country2continental|{{Title country}}}}}} атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла]] [[Акатегориа:Аперсонал {{lc: {{Country2continental|{{Title country}}|2nd=yes}}}} атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла]] [[Акатегориа:Аперсонал {{Title country}} иҟоу аҵараиурҭақәа рыла| аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] m7cy04l8g5029859t30qm9o5vpzreyr Акатегориа:Аперсонал азиатәи атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла 14 56012 173179 2026-09-03T14:13:29Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Аконтеинер акатегориа}} {{CatAutoTOC}} {{DEFAULTSORT:персонал азиатәи атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла}} [[Акатегориа:Азиа инхо ауаа аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла‎| персонал]] [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа азиатәи атәылақәа рыла|+персонал]]» 173179 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{CatAutoTOC}} {{DEFAULTSORT:персонал азиатәи атәылақәа рҿы иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла}} [[Акатегориа:Азиа инхо ауаа аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла‎| персонал]] [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа азиатәи атәылақәа рыла|+персонал]] ri3mfwclbjef5dfxqqr0j5vz9abw34c Агалактика 0 56013 173181 2026-09-03T14:15:05Z Nart17 17397 Аиҭагара [[:ru:Галактика]] аҟынтәи (CC BY-SA 4.0; авторцәа — аҭоурых аҿы). Аиҭагаҩ: Айнар Читанава. Nart17 translation team. 173181 wikitext text/x-wiki {{Аҵакырацәара|1=Агалактика|2=Агалактика (аҵакы)|3=Асар Рымҩа}} [[Афаил:NGC 4414 (NASA-med).jpg|мини|300пкс|[[NGC{{nbsp}}4414|NGC 4414]], еҵәаџьаа [[Волосы Вероники (созвездие)|Вероника Лыхцәы]] аҟынтәи [[спиральная галактика|аспиральтә галактика]], адиаметр 17{{nbsp}}[[парсек|килопарсек]] рҟынӡа змоу, Адгьыл аҟынтәи 20{{nbsp}}мегапарсек рҟынӡа абжьаӡараҿы]] '''Агалактика''' ({{lang-grc|γᾰλαξίας}} «Асар Рымҩа»<ref>{{книга|заглавие=Древнегреческо-русский словарь|автор=[[Дворецкий, Иосиф Хананович|И. Х. Дворецкий]]|том=I|язык=ru|место=М.|издательство=Государственное издательство иностранных и национальных словарей|год=1958|страницы=312|страниц=1904}}</ref>, {{lang-grc|γάλα, γάλακτος}} «[[Млечный Путь#Этимология|ахш]]» аҟынтәи иаауеит) — [[гравитационная энергия|гравитациала еидҳәалоу]] системоуп, [[звезда|аеҵәақәа]], [[Звёздное скопление|аеҵәатә гәыԥқәа]], [[межзвёздный газ|аеҵәабжьаратәи арчи]] [[межзвёздная пыль|асабеи]], [[Скрытая масса|аматериа лашьца]], [[Планета|апланетақәа]] злоу. Агалактика аилазаараҿы иҟоу аобиектқәа зегьы еицырзеиԥшу [[центр масс|акапантә центр]] ахь аныҟәара иалахәуп<ref name="GiUanIntro-2">{{книга |автор=Sparke L. S., Gallagher III J. S. |заглавие= |оригинал=Galaxies in the Universe: An Introduction |ссылка=http://books.google.com/books?id=tzNF79roUfoC&hl=ru&source=gbs_navlinks_s |издание=2 |издательство=Cambridge University Press |год=2007 |страницы= |страниц=442 |серия= |isbn=0521671868}}</ref><ref name="ЗП290">Засов и Постнов, 2006, с. 290.</ref><ref name="Kononovich">{{книга |автор=Кононович Э. В., Мороз В. И. |часть=11.1. Объекты, принадлежащие нашей Галактике |ссылка часть= |заглавие=Общий курс астрономии |ссылка= |викитека= |ответственный=В. В. Иванов |издание=2 |место=М. |издательство=Едиториал УРСС |год=2004 |страницы=433 |страниц=544 |серия= |isbn=5-354-00866-2 |тираж=3000}}</ref>. Агалактикақәа зегьы (ҳара [[Млечный путь|ҳгалактика]] аламҵакәа) кырӡа ихароу [[Астрономический объект|астрономиатә обиектқәоуп]]. Урҭ рҟынтәи зегь раасҭа иааигәақәоу рҟынӡа абжьаӡара ршәоит [[парсек|мегапарсекла]], насгьы ихарақәоу рҟынӡа — [[Космологическое красное смещение|аҟаԥшьтә еиҭасра]] {{math|<var>z</var>}} ацырала. [[Список наиболее удалённых астрономических объектов|Зегьы раасҭа ихараны иҟоу]] галактиканы 2023 шықәсазтәи аҭагылазаашьа ала иԥхьаӡоуп [[HD1]]. Ԥшь-галактикак мацара роуп [[Небо|ажәҩан]] аҿы [[Невооружённый глаз|блала]] иубарҭоу: [[галактика Андромеды|Андромеда лгалактика]] (аҩадатәи агьежьбжаҿы иубарҭоуп), [[Магеллановы Облака|Магеллантәи Аԥсҭҳәа Дуи Аԥсҭҳәа Хәыҷи]] (аладатәи агьежьбжаҿы иубарҭоуп; урҭ ҳгалактика амҩанызақәа роуп), насгьы [[Галактика Треугольника|М33]] агалактика [[Треугольник (созвездие)|Ахкәакь]] еҵәаџьааҿы (аҩадатәи агьежьбжа аҟынтәи, ирлашам ажәҩан аҟны)<ref>{{cite web|title=Галактики, видимые невооруженным глазом в северных широтах|url=http://www.hypernova.ru/zvezd/observer/galaxy_visible_naked_eye_in_northern_latitudes|date=October 1997|work=Hypernova.ru|access-date=2017-12-12|archive-date=2017-12-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20171212193450/http://www.hypernova.ru/zvezd/observer/galaxy_visible_naked_eye_in_northern_latitudes|url-status=live}}</ref>. [[Наблюдаемая Вселенная|Иубарҭоу Адунеи ахәҭаҿы]] иҟоу агалактикақәа зегьы рхыԥхьаӡара макьаназы инҭкааны еилкааӡам. 1990-тәи ашықәсқәа рзы, акосмостә телескоп “[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]” ала иҟаҵаз ахылаԥшрақәа шьаҭас иҟаҵаны, иааидкыланы 100 миллиард галактикак ыҟоуп ҳәа ирыԥхьаӡон<ref name="billion_galaxy">{{cite web |author = Mackie, Glen. |date = 2002-02-01 |url = http://astronomy.swin.edu.au/~gmackie/billions.html |title = To see the Universe in a Grain of Taranaki Sand |publisher = Swinburne University |access-date = 2006-12-20 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7Xm9UZ?url=http://astronomy.swin.edu.au/~gmackie/billions.html |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>. 2016 шықәсазы ари ахәшьара еиҭахәаԥшын, агалактикақәа рхыԥхьаӡара ҩ-триллионк рҟынӡа иацырҵеит<ref>{{cite web|author=Кристина Уласович|title=Астрономы «увеличили» число наблюдаемых галактик в десять раз|url=https://nplus1.ru/news/2017/01/17/number-of-galaxies|publisher=N + 1|date=2017-01-17|access-date=2021-01-29|archive-date=2021-02-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20210203150053/https://nplus1.ru/news/2017/01/17/number-of-galaxies|url-status=live}}</ref>. 2021 шықәсазы, акосмостә ӷба [[Новые горизонты|New Horizons]] иаиуз адыррақәа ҿыцқәа агалактикақәа рхыԥхьаӡара еиҭа шә-миллиардқәак рҟынӡа иармаҷит<ref>{{cite news|title=Количество галактик во Вселенной «сократили» с двух триллионов до сотен миллиардов|url=https://nat-geo.ru/science/universe/kolichestvo-galaktik-vo-vselennoi-vnov-pereschitali/|access-date=2021-01-29|work=National Geographic Россия|date=2021-01-14|archive-date=2021-01-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20210127150835/https://nat-geo.ru/science/universe/kolichestvo-galaktik-vo-vselennoi-vnov-pereschitali/}}</ref>. Акосмос аҿы агалактикақәа еиҟарамкәа еихшоуп: ҭыԥк аҿы иааигәоу агалактикақәа ргәыԥ зегьы ҳбар ҳалшоит, мамзаргьы галактикакгьы ҳбом ([[войд|авоидқәа]] ҳәа изышьҭоу). XX-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа агалактикақәа рсахьа [[Разрешение (оптика)|еҵәа-еҵәала]] рҭыхра залшомызт. 1990-тәи ашықәсқәа рылагамҭазы, зҟны хазы игоу аеҵәақәа рбара алыршахаз 30 галактика иреиҳамызт, урҭ зегьы [[Местная группа|Аҭыԥантәи Агәыԥ]] иахәҭакын. «[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]» [[космический телескоп|акосмостә телескоп]] андәықәырҵа ашьҭахь, насгьы 10 метрактәи адгьыл аҿы иҟоу ателескопқәа аусура ианалага ашьҭахь, еиҩдыраау агалактикақәа рхыԥхьаӡара иаразнак еизҳаит. Агалактикақәа даараӡа еиуеиԥшым: урҭ рыбжьара иалаҳкаар ҳалшоит асфератә [[эллиптические галактики|еллиптикатә галактикақәа]], адисктә [[спиральные галактики|спиральтә галактикақәа]], [[спиральная галактика с перемычкой|аибаркра (абар) змоу агалактикақәа]], [[Линзовидная галактика|алинзаԥшра змоу]], [[карликовая галактика|ассақәа]], [[неправильная галактика|ииашам]] уҳәа убас иҵегьы. Ахыԥхьаӡаратә ҵакқәа ртәы ҳҳәозар, усҟан, аҿырԥштәы азы, [[масса|рыкапан]] агалактика хәыҷқәа рҿы 0,5{{e|6}} [[Амра|Амра]] акапан ([[Segue 2]] еиԥш иҟоу) инаркны агалактика дуӡӡақәа рҿы 2,5{{e|15}} Амра акапан ([[IC 1101]] еиԥш иҟоу) рҟынӡа иҟоуп; аиҿырԥшразы — ҳгалактика [[Млечный Путь|Асар Рымҩа]] акапан Амра акапанқәа 2{{e|11}} ираҟароуп. Агалактикақәа рдиаметр — 5 инаркны 250 [[парсек|килопарсек]] рҟынӡа<ref name="ЗП299">Засов и Постнов, 2006, с. 299.</ref> (16—800 нызқь [[световой год|лашара шықәса]]), аиҿырԥшразы — [[Млечный Путь|ҳгалактика]] адиаметр 30 килопарсек раҟара ауп (100 нызқь лашара шықәса). Зегь реиҳа идуу еицырдыруа (2021 шықәсазы) агалактика [[IC 1101]] адиаметр 600 килопарсек еиҳауп<ref>{{статья|автор=Clarke, T. E.; Blanton, Elizabeth L.; Sarazin, Craig L.|заглавие=The Complex Cooling Core of A2029: Radio and X-Ray Interactions|ссылка=http://www.iop.org/EJ/article/0004-637X/616/1/178/60597.text.html|язык=en|год=2004|том=616|выпуск=1|страницы=178—191|doi=10.1086/424911|bibcode=2004ApJ...616..178C | issn=0004-637X |url-status=dead}}</ref>. Агалактикақәа реиҿартәышьаҿы иӡбам апроблемақәа иреиуоуп [[тёмная материя|аматериа лашьца]], уи агравитациатә еидҳәалараҿы мацара ауп иахьааԥшуа. Уи агалактика акапан зегьы аҟынтәи 90% рҟынӡа аҵанакуеит, мамзаргьы зынӡа иҟамзар ауеит, галактика хәыҷқәак рҟны еиԥш<ref>{{cite web |date = 2009-03-11 |url = http://www.popmech.ru/article/5092-rozhdenie-karlika/ |title = Рождение карлика: Галактика без темноты |publisher = [[Популярная механика]] |access-date = 2009-07-26 |url-status = live |lang = ru |archive-date = 2009-06-01 |archive-url = https://web.archive.org/web/20090601174147/http://www.popmech.ru/article/5092-rozhdenie-karlika }}</ref>. == Аетимологиа == Ажәа «галактика» ({{lang-grc|γαλαξίας}}) [[Млечный Путь|ҳГалактика]] абырзен хьӡы аҟынтәи ауп ишааз ({{lang-grc2|κύκλος γαλαξίας}} ҵакыс иамоуп «ахштә мацәаз» — уахынла ажәҩан аҿы иаҳбо ацәырҵра ахҳәаа аҳасабала)<ref>{{cite web |url=http://www.astronet.ru:8100/db/msg/1180523 |title=Галактика |work=[[Астронет]] |author=Сучков Л. А. |publisher=[[Астронет]] }}</ref>. == Ахылаԥшрақәа == Агалактикақәа зегьы реиҳа ихадоу ринтегралтә ҟазшьарбақәа<ref name="ЗП299" /> (аекстремалтә ҵакқәа абжьажьуп): {| class="standard" |- ! Апараметр ! Ихадоу ашәаратә метод ! Аҵакқәа рдиапазон ! Асар Рымҩазы инықәырԥшны аҵакы |- | [[#Акапани ашәагааи|Адиаметр D<sub>25</sub>]] | [[Фотометрия|Афотометриа]] | 5—50 [[Парсек|кпк]] | 30 кпк |- | [[Закон Серсика|Адиск арадиалтә шкала R<sub>0</sub>]] | Афотометриа | 1—7 кпк | 3 кпк |- | Аеҵәатә диск ажәпара | «Аҵкар аҟнытә» иубо адискқәа рфотометриа | 0,3—1 кпк | 0,7 кпк |- | [[Светимость|Арлашара]] | Афотометриа | {{e|7|0}}—{{e|11|0}} [[солнечная светимость|L<sub>☉</sub>]] | 5{{e|10}} L<sub>☉</sub> |- | [[#Акапани ашәагааи|Акапан М<sub>25</sub> аҩнуҵҟа D<sub>25</sub>]] | Доплер иеффект ахархәарала арчи мамзаргьы аеҵәақәеи рыццакрақәа ршәара | {{e|7|0}}—{{e|12|0}} [[солнечная масса|M<sub>☉</sub>]] | 2{{e|11}} M<sub>☉</sub> |- | Арчы акапан M<sub>gas</sub>/M<sub>25</sub> D<sub>25</sub> аҩнуҵҟа | Анеитралтәии амолекулиартәии [[водород|аӡри]] ацәаҳәақәа ринтенсивра ашәара | 0,1—30 % | 2 % |- | Агалактикақәа адәахьтәи рҭыԥқәа рыҵәира аццакра V | Доплер иеффект ахархәарала арчи мамзаргьы аеҵәақәеи рыццакрақәа ршәара | 50—300 км/с | 220 км/с (Амра азааигәаразы) |- | Агалактикақәа адәахьтәи ррегионқәа рорбитатә аамҭа | Доплер иеффект ахархәарала арчи мамзаргьы аеҵәақәеи рыццакрақәа ршәара | {{e|8|0}}—{{e|9|0}} ашықәсқәа | 2{{e|8}} шықәса (Амра азааигәаразы) |- | Агәҭантәи акылҳара еиқәаҵәа акапан | Агәыцә азааигәара аеҵәақәеи арчи рыццакрақәа ршәара; аеҵәақәа рыгәҭантәи адисперсиа ампирикатә хьыԥшра | 3{{e|5}}—3{{e|9}} M<sub>☉</sub> | 4{{e|6}} M<sub>☉</sub> |} === Абжьаӡара === Ахылаԥшҩы иҟынтәи агалактика аҟынӡа абжьаӡара физикатә ҟазшьак аҳасабала агалактикаҿы имҩаԥысуа иарбанзаалак процесск иалахәӡам. Агалактика аҟынӡа иҟоу абжьаӡара иазку адыррақәа рҭахра цәырҵуеит: ибзианы иҭҵаам ахҭысқәа ралкаараан, иаҳҳәап, [[гамма-всплеск|агамма-ԥжәарақәа]]; [[Адунеи|Адунеи]] иааизакны аҭҵаараан, агалактикақәа рхаҭақәа револиуциа аҭҵаараан, агалактикақәа [[Масса|рыкапан]], урҭ ршәага-загақәа реилкаараан, уҳәа убас иҵегьы. Агалактика аҟынӡа абжьаӡара аилкааразы цәгьам-бзиам амодель иахьыԥшым аметодқәа зегьы ҩ-хкык рыла еиҩшазар ҟалоит: агалактика аҩнуҵҟа иҟоу аобиект ала ашәара, агалактика ахаҭа аҟынӡа абжьаӡара маҷк ала еиԥшым, насгьы аҟаԥшьтә еиҭасрала ашәара. Актәи аметод — афотометриатә метод ауп, «астандарттә цәашьқәа» ҳәа изышьҭоу рхархәарала, зылашара еилкаауп ҳәа иԥхьаӡоу. Усҟан абжьаӡара аԥхьаӡара ҟалоит абри аформула ахархәарала: : <math>R=10^{\frac{1}{5}(m-M)+1}</math>, уаҟа ''m'' — иубарҭоу [[звёздная величина|аеҵәатә мҽхакы]], ''М'' — [[абсолютная звёздная величина|абсолиуттә еҵәатә мҽхакы]], насгьы ''R'' — абжьаӡара парсекла. Уажәтәи аамҭазы, анаҩстәи астандарттә цәашьқәа рхы иадырхәоит<ref name="distance">{{cite web |author = Игорь Дроздовский. |title = Методы определения расстояний до галактик |url = http://nature.web.ru/db/msg.html?mid=1168209&uri=distances.html |access-date = 2009-09-21 |url-status = live |archive-date = 2011-08-11 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7aUzeK?url=http://nature.web.ru/db/msg.html?mid=1168209 }}</ref>: * [[Цефеиды|Ацефеидқәа]], рпульсациа аамҭа дырны, рылашара аилкаара ауеит. Раԥхьатәи аобиект, егьырҭ агалактикақәа рҟынӡа абжьаӡара зларшәаз. * Ia еиԥш иҟоу [[Сверхновая звезда|асуперҿыцқәа]] (1990-тәи ашықәсқәа рзы урҭ рхылаԥшрақәа ирыхҟьаны [[Ускоренное расширение Вселенной|Адунеи арццакратә ҽырҭбаара]] агипотеза ацәырҵра ҟалеит, уи 2010-тәи ашықәсқәа рзы гәҩарас иҟаҵан, избан акәзар амодель аарԥшын, абри ахкы змоу аеҵәақәа рпараметрқәа агалактика ақәра инақәыршәаны ишеиҭанакуа атәы зҳәоз). * [[Красный гигант|Агигант ҟаԥшьқәа]]. * [[Сверхгигант|Асупергигантқәа]]. Аҩбатәи аметод [[Закон Хаббла|Хаббл иемпирикатә закәан]] шьаҭас иамоуп, насгьы иалху амодель еиҳа иахьыԥшуп, иаԥхьанеиуаз аметод аасҭа. : <math>R=\frac{cz}{H_0}</math>, уаҟа ''H<sub>0</sub>'' [[постоянная Хаббла|Хаббл иконстанта]] ауп. Уажәы иаларҵәахаз [[Модель Лямбда-CDM|ΛCDM амодель]] ҳгозар (Хаббл иконстанта еиԥшны), усҟан ҵакы змоу аиқәымшәарақәа z~10 аҟны иҟалоит, уи ҳара иҳалнаршоит уи амодель уамак иахьыԥшым рхыԥхьаӡалара. Иҟоуп иара убасгьы еиуеиԥшым амодельқәа ӷәӷәала ирхьыԥшу аметодқәагьы<ref name="distance"/>: * [[эффект Сюняева — Зельдовича|Суниаев — Зельдович реффект]] ала, * [[шаровое звёздное скопление|аглобустә еизгақәа]] рыла, * [[Зависимость Талли-Фишера|Талли — Фишер реихьыԥшра]] ала, * [[Соотношение Фабер-Джексона|Фабер — Џьексон реихьыԥшра]] ала. === Ихадоу иубарҭоу агалактикақәа рыхәҭақәа === Ихадоу иубарҭоу агалактикақәа рыхәҭақәа иреиуоуп<ref name="ЗП295">Засов и Постнов, 2006, с. 295—296.</ref>: # Еиуеиԥшым акапанқәеи ақәрақәеи змоу анорматә еҵәақәа, урҭ рахьтә хәҭак [[Звёздное скопление|агәыԥқәа]] ирылоуп. # Аеволиуциа зхызгаз аеҵәақәа рцәынха еизакқәа. # Ихьшәашәоу арчы-сабатә ҭагылазаашьа. # Еиҳа иласу арчы ԥха, аԥхарра 10<sup>5</sup>—10<sup>6</sup>&nbsp;К. [[Двойная звезда|Ҩбаны иҟоу аеҵәақәа]] ааигәа иҟоу агалактикақәа рҿы иубарҭаӡам, аха Амра азааигәара уахәаԥшуазар, аеҵәа рацәақәа имаҷымкәа иҟазар ауп. Арчы-сабатә ҭагылазаашьеи аеҵәақәеи [[атом|атомқәа]] рыла ишьақәгылоуп, урҭ зегьы реилаҵа агалактика [[барион#Барионная материя|абарионтә материа]] ҳәа иашьҭоуп. Ибарионтәым акапан иаҵанакуеит аматериа лашьца акапани [[Акылҳара еиқәаҵәа|акылҳара еиқәаҵәақәа]] рыкапани<ref name="ЗП295" />. === Агалактикақәа рыҵәира аццакра === Агалактика аҵәира аццакра ҳәа изышьҭоу агалактика агәҭа иаакәыршаны еиуеиԥшым ахәҭақәа рыҵәира аццакра ауп. Ари аццакра еиуеиԥшым апроцессқәа рыла ирҳаз аццакра зегьы аааизакны ауп. Агалактика аҵәира аццакреи агьежьрратә ццакреи V<sub>c</sub> еиҩдыраалатәуп, уи [[Гравитация|агравитациатә мчы]] мацара иахҟьоуп, насгьы, закәанла, агәҭахьы адхалара амч анырра аҵаҟа еикәшарала ицо ацәеижь иаҭаху аццакра иаҟароуп. Азеиԥш ҭагылазаашьаҿы аҵәира аццакра аеҵәабжьаратәи арчы арадиалтә қәыӷәӷәара аградиент Р ала иалкаауп. : <math>V^2=R\left(\frac{\partial\Phi}{\partial R} + \frac{\nabla P}{\rho_g}\right)=V_c^2 +R\frac{\nabla P}{\rho_g}</math> Абраҟа ''Φ'' — [[гравитационный потенциал|агравитациатә потенциал]], ''ρ<sub>g</sub>'' — арчы аилаӷәӷәара. Агалактика еиуеиԥшым ахәҭақәа рзы аҵәира аццакра еиуеиԥшымкәа ахәшьара арҭоит. Арчы азы — доплертәи аемиссиатә цәаҳәақәа реиҭаҵрала. Аеҵәақәа рзы — аеҵәақәа рабсорбциатә цәаҳәақәа доплертәи аиҭасра инақәыршәаны. Аҵәира аццакра аиуразы асхема абас иҟоуп. Ахылаԥшрақәа рҟынтәи ишиашоу иҳаууа аццакра — агалактика иааизакны аццакреи аҩныҵҟатәи аҵысра аццакреи еицҵаны ауп. Агалактика зегьы аццакра (V<sub>0</sub>) абжьааԥны агәҭантәи арегион аныҟәара аццакрала иаҟарартәуеит. Харатәи агалактикақәа рзы ари аццакыра зыхҟьо Адунеи Хаббл изакәан инақәыршәаны аҽырҭбаара ауп; иара ахатәы ццакыра кырӡа маҷуп. Агалактика иааизакны аныҟәара аццакра ҳасаб азуны иҳауз аццакра — аблатә шәахәа иаваршәны иҟоу аццакра ауп (V<sub>r</sub>), насгьы иалкаау абжьаӡараҿы агалактика аҵәира аццакра аԥхьаӡаразы, апроекциа аеффектқәа ҳасаб рзутәуп. Уи азы идырлатәуп агалактика аҵәҩан анаара акәакь аблабаратә шәахәа ''i'' аганахь, иара убасгьы агалактика аҵәҩан хада агалактика агәҭа иалсны ицо ацәаҳәа иашеи игәаҭоу аҭыԥи рыбжьара иҟоу акәакь ''φ''. Убасала, V<sub>r</sub> ахьтә V<sub>φ</sub> ахь аиасразы, иудыруазар ауп хә-параметрк: агалактика V<sub>0</sub> аныҟәара аццакра, акәакьқәа ''i'', ''φ'', агалактика агәҭа аҩ-координатк (иарбанзаалак аҭыԥ иаҿырԥшны). Агалактика ҵәҩансимметриатәзар, усҟан адҵа еиҳа ирмариахоит, избанзар агәҭа аориентациеи аҭыԥи ркәакьқәа рыԥхьаӡара ауеит адиск ашәахәа алашара аларҵәарала. Аспектрограф акылаара иара аҵәҩан хада иаваршәны иқәыргылазар, иҳаууеит: : <math>V_{\phi}(R)=\frac{|V_0 - V_r(l)|}{\sin{i}}</math>, уаҟа ''l'' — агалактика агәҭантәи акылаара иаваршәны абжьаӡара ауп. Аха агалактикаҿы аныҟәара иазку зегь реиҳа инаӡоу адыррақәа ҳнаҭоит аццакыратә мҽхакы анализ — агалактикатә диск аҿы хыԥхьаӡара рацәала аҭыԥқәа рзы ашәахәаркратә ццакыра ашәарақәа реизга. Аццакыратә мҽхак аиуразы ҩ-еизшәарактәи [[спектроскопия|аспектроскопиа]] рхы иадырхәоит. Абжьааԥны ахархәара аиуеит каналрацәалатәи адкылага ма [[интерферометр Фабри — Перо|Фабри — Перо ринтерферометр]]. [[область H I|H I ацәаҳәақәа]] рҿы арчы радиола ахылаԥшрақәагьы агалактикаҿы аццакра аларҵәара ҩ-еизшәарактәи асахьа аанарԥшуеит<ref name="ЗП312">Засов и Постнов, 2006, с. 312—317.</ref>. 2018 шықәса хәажәкырамзазы Жәларбжьаратәи арадиоастрономиатә ҭҵааратә центр (ICRAR) аҟынтәи астрономцәа игәарҭеит агалактикақәа зегьы, ршәага-загақәа ма рыхкы зеиԥшразаалакгьы, еиԥшу аццакыра шрымоу, насгьы инагӡаны рыҵәҩан ишакәшо 1 миллиард дгьылтә шықәса рыла<ref>{{Cite web|url=https://naked-science.ru/article/sci/astronomy-vyyasnili-chto-vse-galaktiki|title=Астрономы выяснили, что все галактики совершают один оборот за одинаковое время {{!}} Naked Science|author=А. Евглевский|website=Naked Science|date=2018-03-14|publisher=naked-science.ru|lang=ru|access-date=2018-03-16|archive-url=https://www.webcitation.org/6xxej1O0e?url=https://naked-science.ru/article/sci/astronomy-vyyasnili-chto-vse-galaktiki|archive-date=2018-03-16|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=Astronomers discover galaxies spin like clockwork|author=International Centre for Radio Astronomy Research|url=https://phys.org/news/2018-03-astronomers-galaxies-clockwork.html|work=PHYS.org|date=2018-03-13|access-date=2018-03-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20180315003720/https://phys.org/news/2018-03-astronomers-galaxies-clockwork.html|archive-date=2018-03-15}}</ref>. === Акапани ашәагааи === Агалактикақәа иалкаау аҳәаақәа рымаӡам. Агалактика ахьынҵәо, [[межгалактическое пространство|агалактикабжьаратәи аҭыԥ]] ахьалаго инҭкааны аҳәара залшом. Иаҳҳәап, агалактика аоптикатә диапазон аҿы шәагаак амазар, усҟан агалактика арадиус аеҵәабжьаратәи арчы радиохылаԥшрақәа рыла иалкаау жәантә еиҳахар алшоит. Иукапануа агалактика акапангьы уи ашәагаа иадҳәалоуп. Абжьааԥны агалактика ашәагаа ҳәа иршьоит [[Звёздная величина#Спектральная зависимость|B афильтр]] аҿы аквадраттә [[угловая секунда|кәакьтә секунд]] аҟынтәи 25-тәи аеҵәатә мҽхак змоу [[изофота|аизофота]] афотометриатә шәагаа. Астандарттә дырга абри ашәагаа азы D<sub>25</sub><ref name="ЗП298">Засов и Постнов, 2006, с. 298.</ref>. Адисктә галактикақәа рыкапан модельк аҳәаақәа ирҭагӡаны [[Кривая вращения галактики|аҵәира архәа]] ала ахәшьара азыҟарҵоит. Иреиӷьу агалактика амодель алхра шьаҭас иамоуп аҵәира архәа аформа, насгьы агалактика аилазаашьа иазку зеиԥш гәаанагарак. Аеллиптикатә галактикақәа ыркапан ирзеиԥшу ахәшьара аҭаразы, аеҵәақәа рыццакра [[Закон дисперсии|адисперсиа]] еилкаатәуп, рыгәҭантәи абжьаӡара инақәыршәаны, насгьы [[плотность|аилаӷәӷәара]] арадиалтә еихшара<ref name="ЗП318">Засов и Постнов, 2006, с. 318—335.</ref>. Агалактикаҿы иҟоу арчы хьшәашәа акапан шьақәнаргылоит H I ацәаҳәа аинтенсивра. Агалактика аҟынтәи мамзаргьы уи ахәҭак аҟынтәи иҭарыҩуа ашәахәаркратә цәқәырԥа аилаӷәӷәара F<sub>ν</sub> иаҟаразар, уи иашьашәало акапан: : <math>M_{HI}\approx 2\cdot 10^5 M_{\bigodot}D^2\int_{\nu}F_{\nu}(\nu )d\nu</math>, уаҟа ''D'' — абжьаӡара мегапарсекла, ацәқәырԥа [[Янский (единица измерения)|ианскила]] иаарԥшуп. Амолекулатә рчы акапан ахәшьара аҭара даара иуадаҩуп, избан акәзар еиҳа аларҵәара змоу амолекула H<sub>2</sub> аспектр арчы хьшәашәа аҿы еиҵаҵоу ацәаҳәақәа амам. Убри аҟнытә, ашьаҭатә адыррақәа [[Монооксид углерода|CO]] амолекула (''I<sub>CO</sub>'') аспектральтә цәаҳәақәа рыӷәӷәарақәа роуп. CO ашәахәаркра аинтенсивреи уи акапани рыбжьара апропорционалратә коеффициент арчы [[металличность|аметаллхара]] иадҳәалоуп. Аха зегь реиҳа идуу агәыҩбара аԥсҭҳәа аҵәцара ахьмаҷу иадҳәалоуп; уи иахҟьаны аҩныҵҟатәи аҭыԥқәа ирылҵуа алашара аиҳарак аԥсҭҳәа ахаҭа илбаанадоит, убас ала, аԥсҭҳәақәа рықәцәантәи алашара мацара ауп ахылаԥшҩы иҟынӡа инаӡо<ref name="ЗП344">Засов и Постнов, 2006, с. 344—345.</ref>. === Агалактика аспектр === Агалактикақәа [[Спектр|рыспектр]] уи иаҵанакуа аобиектқәа зегьы ршәахәаркрала ишьақәгылоуп. Ибжьаратәу агалактика аспектр ҩ-локалтә максимумк амоуп. Арадиациа ахыҵхырҭа хада аеҵәақәа роуп; урҭ реиҳарак ррадиациа аинтенсивра амаксимум [[видимое излучение|аоптикатә диапазон]] аҿы иҟоуп (актәи амаксимум). Абжьааԥны агалактикаҿы асаба рацәаны иҟоуп, уи аоптикатә диапазон аҿы ашәахәақәа лбаанадоит, насгьы [[инфракрасное излучение|аинфраҟаԥшьтә диапазон]] аҿы дырҩеигь еиҭаҭнажьуеит. Убри аҟнытә аҩбатәи амаксимум инфраҟаԥшьтәи арегион аҿы иҟоуп. Аоптикатә диапазон аҟны алашара цыраны иԥхьаӡазар, усҟан ашәахәа ахыҵхырҭақәеи ахкқәеи рыбжьара абри аҩыза аизыҟазаашьа убаратәы иҟоуп<ref name="ЗП297">Засов и Постнов, 2006, с. 297.</ref>: {| class="standard" |- !Адиапазон !Азыҟазшьатә рлашара !Ашәахәаркра ахыҵхырҭа хадақәа |- |[[Гамма-излучение|Агамма]] |{{e|−4|0}} |Галактикақәак [[Активные ядра галактик|рактивтә гәыцәқәа]]; зныктәи ашәахәа кьаҿқәа ҭзыжьуа ахыҵхырҭақәа (анеитронтә еҵәақәа, акылҳара еиқәаҵәақәа) |- |[[Рентгеновское излучение|Арентгентә]] | {{e|−3|0}}—{{e|−4|0}} |Еиқәшәоу ҩ-системак [[Аккреция|раккрециатә дискқәа]]; арчы ԥха; активтә гәыцәқәа |- |[[видимое излучение|Аоптикатә]] |1 |Еиуеиԥшым аԥхарра змоу аеҵәақәа; ИК азааигәаратәи арегион аҿы аеҵәазааигәаратәи асабатә дискқәа; [[область H II|H II арегионқәа]] рҿы арчы аемиссиатә радиациа УФ инаркны ИК аҟынӡа. |- |[[инфракрасное излучение|Ихароу ИК]] |0,5—2 |Еҵәалашарала ирԥхо аеҵәабжьаратә саба; галактикақәак рҟны аеҵәақәа рышьақәгылара иалахәу агәыцәкәыршатәи адискқәа рҿы активтә гәыцәқәеи асабеи ыҟоуп |- |[[Радиоизлучение|Арадио]] |{{e|−2|0}}—{{e|−4|0}} |Агалактикатә диск мамзаргьы активтә галактикатә гәыцә аҟынтәи арелиативисттә електронқәа [[Синхротронное излучение|рсинхротронтә емиссиа]]; асуперҿыцқәа рцәынхақәа, [[область H II|H II арегионқәа]] рҟынтәи [[тепловое излучение|аԥхарратә радиациа]], H I аҟынтәи арадио емиссиатә цәаҳәақәа, еиуеиԥшым аеҵәабжьаратәи арчы амолекулақәа |- |} === Агало лашьца апроблема === [[Афаил:GalacticRotation2 ab.svg|мини|300пкс|Адисктә галактика аҵәира архәа. A — иҵәаху акапан аламҵакәа, B — игәаҭоу]] Агалактикақәа [[масса|рыкапан]] зегьы аеҵәақәа рҿы иҟазар, усҟан, акапан-арлашара реизыҟазаашьа дырны, радиусла уиаҟара аҽшамԥсахуа ҳгәы азҩозар, агалактикаҿы иҟоу аматериа аилаӷәӷәара аеҵәақәа рпопулиациа ашәахәақәа рыла еилкаатәуп. Аҵкар азааигәара агалактика ҭаауеит, уи иаанагоит аеҵәақәа абжьаратәи реилаӷәӷәара еиҵахоит, уи иацны аеҵәақәа рыргьежьра аццакрагьы еиҵахар ауп ҳәа. Аха, иаҳбо агалактикақәа рыҵәира архәақәа зынӡа даҽакала иҟоу асахьа аадырԥшуеит: аамҭак инаркны аеҵәақәа рыгьежьратә ццакыра мыцхәӡа иҳаракуп акапан-алашаратә еизыҟазаашьа аҟынтәи иҳауз аилаӷәӷәара азы. Адиск аҵкараҿтәи аеҵәақәа рыццакра ду еилаҳкаар ҳалшоит агалактика агәҭантәи ахара дуқәа рҿы ихадоу ароль акапан инанагӡоит ҳәа агәаанагара ҟаҵаны, [[Гравитация|агравитациатә еидҳәалара]] мацарала зҽаазырԥшуа. Ҳара ҳхы ҳақәиҭны [[Скрытая масса|иҵәаху акапан]] аҟазаара иазку алкаа ҳазнеир ҳалшоит, аеҵәатә диск аҭышәынтәалара аҭагылазаашьа шьаҭас иҟаҵаны иааизакны акапан ахәшьара ҟаҳҵозар. Агалактика дуқәа рымҩанызақәа рыццакра ашәарақәа иаадырԥшуеит [[гало|агало]] лашьца ашәагаа агалактика аоптикатә диаметр аасҭа акырынтә ишеиҳау. Ахкқәа зегьы ирыҵанакуа агалактикақәа рҿы акапан ду змоу агало лашьцақәа рыҟазаара ааԥшит, аха илашо аматериа аганахьала еиуеиԥшым аихшарақәа рыла<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n321 323] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. == Аморфологиа == [[Афаил:SpiralGalaxySchemeSideView ab.svg|мини|350пкс|Аспиральтә галактика асхема, апрофильтә хәаԥшышьа]] [[Афаил:Hubble2005-01-barred-spiral-galaxy-NGC1300.jpg|мини|350пкс|Абар аспиральтә махәҭақәа рыҩныҵҟатәи аҵыхәақәа рҟынтәи (иаҵәоу) агалактика агәҭанӡа инеиуеит. [[NGC 1300]]]] ''[[Галактический центр|Агәыцә]]'' — агалактика агәҭаны иҟоу даараӡа ихәыҷу регионуп. Агалактикатә гәыцәқәа ртәы анаҳҳәо, еиҳарак ҳазлацәажәо ''[[Активные ядра галактик|зыԥсы ҭоу галактикатә гәыцәқәа]]'' роуп, зҟны еизгоу аеҵәақәа рҟазшьақәа рыла апроцессқәа рыхцәажәара ахьҳалымшо. ''[[Галактический диск|Адиск]]'' — агалактика аобиектқәа реиҳарак ахьеизго еиҳа иҵаӷоу ахҩа ауп. Уи еиҟәшоуп арчы-сабатә диски аеҵәатә диски ҳәа. ''[[Галактика с полярным кольцом|Аполиартә мацәаз]]'' — ари лассы-лассы иуԥымло компонентуп. Аклассикатә ҭагылазаашьаҿы, аполиартә мацәаз змоу агалактика ҩ-дискк амоуп, урҭ еиҿагылоу аҟьаҟьарақәа рҿы иҵәиуеит. Аклассикатә ҭагылазаашьаҿы абарҭ адискқәа рыгәҭақәа еиқәшәоит. Аполиартә мацәазқәа рышьақәгылара зыхҟьо аҵыхәтәанынӡа еилкааӡам<ref>{{cite web |author = В. П. Решетников. |title = Эти странные галактики с полярными кольцами |url = http://www.rfbr.ru/pics/28159ref/file.pdf |access-date = 2009-09-18 |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20110818032316/http://www.rfbr.ru/rffi/ru/pages/404 |archive-date = 2011-08-18 }}</ref>. ''Асфероидтә компонент'' — аеҵәақәа рысфератә еихшара ауп. ''[[Балдж|Абалџь]]'' ({{lang-en|bulge}} «аҭыҵра») — асфероидтә компонент зегь реиҳа илашо аҩныҵҟатәи ахәҭоуп. ''[[Галактическое гало|Агало]]'' — адәахьтәи асфероидтә компонент ауп; абалџьи агалои рыбжьара аҳәаа ӡәӡәоуп, кырӡа инықәырԥшшәа ишьҭыхуп. ''[[Галактический рукав|Аспиральтә махәҭа]] (аспиральтә маӷра)'' — аеҵәабжьаратәи арчи еиҳарак аеҵәа қәыԥшқәеи реилаӷәӷәара ауп, аспираль аформа аманы. Иҟалап, урҭ еиуеиԥшым амзызқәа ирыхҟьаны иҟоу аилаӷәӷәаратә цәқәырԥақәа ракәзар, аха урҭ рхылҵшьҭра азҵаара макьаназы инагӡаны иӡбам. ''Абар (аԥаҩ)'' — аеҵәақәеи аеҵәабжьаратәи арчи рыла ишьақәгылоу иеилаӷәӷәоу, еиҵыху ашьақәгылашьа еиԥшуп. Аҳасабрақәа рыла, агалактика агәҭа аеҵәабжьаратәи рчыла еиҳарак еиқәзыршәо. Аха атеориатә конструкциақәа шамахаӡак зегьы шьаҭас ирымоу — адиск ажәпара иара ашәагаақәа раасҭа акырӡа ишеиҵоу ауп, даҽакала иуҳәозар, адиск ҟьаԥсуп, насгьы амодельқәа шамахаӡак зегьы ирмариоу ҩ-еизшәарактәи модельқәоуп; х-еизшәарактәи адискқәа рмодельқәа рыԥхьаӡарақәа кырӡа имаҷуп. Иара убасгьы еицырдыруа алитератураҿы абари арчи змоу агалактика х-еизшәарактәи аҳасабра акызаҵәык ауп иҟоу<ref>{{cite web |author = R. Fux. |date = 1999-03-10 |url = http://arxiv.org/abs/astro-ph/9903154 |title = 3D self-consistent N-body barred models of the Milky Way: II. Gas dynamics |work = arXiv.org |access-date = 2009-07-26 |lang = en |archive-date = 2017-01-08 |archive-url = https://web.archive.org/web/20170108001615/https://arxiv.org/abs/astro-ph/9903154 |url-status = live }}</ref>. Ари аҳасабра автор излаиҳәо ала, арчы агалактика агәҭахьы инанагаӡом, аха хараӡа ицоит. Еиҳа ихадоу ахәҭақәа рахь иаҵанакуеит арчы-сабатә диск, аеҵәатә диск, асфероидтә компонент. Иҟоуп агалактикақәа ихадоу рыхкқәа ԥшьба<ref name="zasovpostnov301">{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n299 301]—302 |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>: # '''[[Эллиптическая галактика|Еллиптикатә галактикақәа]]''' ('''E''') — агалактикақәа, адисктә компонент змам, мамзаргьы уи аконтраст маҷны иамоуп. Егьырҭ агалактикақәа зегьы адисктәқәа роуп. # '''[[Спиральная галактика|Аспиральтә галактикақәа]]''' ('''S''') — аспиральтә махәҭақәа змоу агалактикақәа роуп. Зны-зынла амахәҭақәа амацәазқәа ракәны иҟалар рылшоит. # '''[[Линзовидная галактика|Алинзаԥшратә галактикақәа]]''' ('''S0''') — ҳәа изышьҭоу агалактикақәа структурала аспиральтә галактикақәа ирылукаартә иҟам, еилыкка иҟоу аспиральтә форма ахьыҟам ада. Ари зыхҟьо аеҵәабжьаратәи арчы ахьмаҷу, убри аҟнытә аеҵәақәа рышьақәгылара амҽхак ахьмаҷу ауп. # '''[[Неправильная галактика|Ииашам агалактикақәа]]''' ('''Irr''') — урҭ еиҟарам, еилаԥсоу аилазаашьала иааԥшуеит. Урҭ, закәанла, аеҵәабжьаратәи арчы рацәаны ирымоуп, агалактика акапан аҟнытә 50% рҟынӡа. {| class="standard" |- |+Ихадоу агалактикақәа рыхкқәа рҟазшьақәа реиҵаҩ |- ! ! E ! S0 ! S ! Irr |- | Асфероидтә компонент | Агалактика иааизакны | Иҟоуп | Иҟоуп | Даара иԥсыҽуп |- | Аеҵәатә диск | Иҟам, мамзаргьы иԥсыҽны иаарԥшуп | Иҟоуп | Акомпонент хада | Акомпонент хада |- | Арчы-сабатә рдиск | Иҟам | Иҟам ма даара иҵаӷоуп | Иҟоуп | Иҟоуп |- | Аспиральтә махәҭақәа | Иҟам мамзаргьы агәыцә азааигәара мацара | Иҟам, мамзаргьы иԥсыҽны иаарԥшуп | Иҟоуп | Иҟам |- | Активтә гәыцәқәа | Иуԥылоит | Иуԥылоит | Иуԥылоит | Иҟам |- | Агалактикақәа зегьы рхыԥхьаӡара аҟнытә наӡынк | 20 % | 20 % | 55 % | 5 % |} Аҭагылазаашьақәа жәпакы рҿы маҷк еиҳа инарҭбааны иҟоу [[последовательность Хаббла|Хаббл иклассификациала]] агалактикақәа хкыхәҭала реихшара даара иманшәалоуп. Агалактикақәа зегьы зымҽхазкуа [[Последовательность Хаббла|Хаббл иеиҟәшара]] (мамзаргьы Хаббл икамертон) шьаҭас иамоуп урҭ блала иубо реилазаашьа. Насгьы уи аеллиптикатәқәа галактикақәа ииашаны иаанарԥшуазар, аспиральтә галактика еиуеиԥшымкәа еихшазар ауеит. 2003 шықәсазы, агалактика хкы ҿыц, [[ультракомпактная карликовая галактика|аультракомпакттә галактика хәыҷқәа]] ҳәа изхәаԥшуа, [[Квинслендский университет|Куинслендтәи Ауниверситет]] аҟынтәи Маикл Дринкуотер (''Michael Drinkwater'') иааиртит<ref>{{статья |заглавие=Ultracompact Dwarf Galaxies in the Fornax Cluster |издание=[[The Astrophysical Journal]] |том=560 |номер=1 |страницы=201—206 |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/2001ApJ...560..201P |doi=10.1086/322517 |язык=en |автор=Phillipps, S.; Drinkwater, M. J.; Gregg, M. D.; Jones, J. B. |год=2001 |издательство=[[IOP Publishing]] |archive-date=2017-07-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170720215439/http://adsabs.harvard.edu/abs/2001ApJ...560..201P }}</ref>. <center> <gallery perrow="4"> Messier object 089.jpg|E0: M89 MESSIER 105 2MASS.jpg|E1: M105 Messier 60 Hubble WikiSky.jpg|E2: M60 Messier object 086.jpg|E3: M86 Messier object 049.jpg|E4: M49 Messier object 110.jpg|E6: M110 Ngc1316 hst.jpg|S0: NGC 1316 Phot-34b-05-fullres.jpg|Sa: NGC 92 Messier51 sRGB.jpg|Sc: M51 Phot-14b-09-fullres 2.JPG|Sd: NGC 7793 Ngc1427AIrregulargalaxy.jpg|Irr:NGC 1427A NGC 4650A I HST2002.jpg|NGC 4650A — аполиартә мацәаз змоу галактикоуп </gallery> </center> == Агалактикақәа мҽхакыҭбаалатәи реилазаарақәа == [[Афаил:Seyfert Sextet full.jpg|мини|240пкс|слева|[[Секстет Сейферта|Сеиферт исекстет]] агалактикақәа ргәыԥ аҿырԥштәы аҳасабала]] Агалактикақәа рфотосахьақәа иаадырԥшуеит ииашаҵәҟьаны изаҵәу агалактикақәа (адәы галактикақәа ҳәа изышьҭоу) шмаҷу. Агалактикақәа рҟынтәи 95% рҟынӡа [[Скопление галактик|агалактикатә гәыԥқәа]] шьақәдыргылоит<ref name="McKee">{{cite web |author = McKee, Maggie. |date = 2005-06-07 |url = http://www.newscientist.com/article.ns?id=dn7478 |title = Galactic loners produce more stars |publisher = New Scientist |access-date = 2009-08-04 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7bjRkM?url=http://www.newscientist.com/article/dn7478 |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>. Урҭ рҟны, иаабац агалактикақәа рҟны еиԥш, агәыԥ акапан аиҳарак шьақәзыргыло аматериа лашьца ыҟоуп ҳәа агәаанагара ҟаҵоуп, 10—30% — агалактикабжьаратәи арчы ауп, 1% рҟынӡа аеҵәақәа рхаҭақәа рыкапан ауп<ref>{{cite web |author = Ricker, Paul. |url = http://www.sdsc.edu/pub/envision/v15.2/ricker.html |title = When Galaxy Clusters Collide |publisher = San Diego Supercomputer Center |access-date = 2009-08-04 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7cEguw?url=http://www.sdsc.edu/pub/envision/v15.2/ricker.html |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>. Адунеи аҿы зегь реиҳа ихәыҷу, насгьы зегь реиҳа аларҵәара змоу акластер, жәабала агалактикақәа зҵазкуа, [[Скопление галактик|агалактикақәа ргәыԥ]] ауп. Урҭ лассы-лассы аеллипстә ма спиральтә галактика дуӡӡак ауп изықәгылоу, уи [[приливные силы|аӡхаларатә мчқәа]] ирыхҟьаны, аамҭа цацыԥхьаӡа амҩаныза—галактикақәа еиланарбгоит, насгьы акапан еизнарҳауеит, урҭ [[взаимодействующие галактики|лбааданы]]. Абас еиԥш иҟоу акластерқәа рҿы, Адунеи Хаббл изакәан ала аҽырҭбаара иахҟьаны, агалактикақәа реимбӷьыжәаара аццакрақәа ԥсыҽуп, насгьы машәыршәатәи апекулиартә ццакырақәа аҳра руеит. Абарҭ машәыршәатәи аццакрақәеи [[вириал|авириалтә теоремеи]] ранализ аҟынтәи абас еиԥш иҟоу агәыԥқәа рыкапан аилкаара ауеит<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n333 335] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Ҳара Ҳгалактика Аҭыԥантәи агәыԥ агалактикақәа иреиуоуп, Андромеда агалактика иацны аҳра уа. Аҭыԥантәи агәыԥ аҟны 40 инареиҳаны агалактика ыҟоуп, урҭ рыҭбаара 1 мегапарсек раҟара ҟалоит. Аҭыԥантәи агәыԥ ахаҭа [[сверхскопление Девы|Аҭыԥҳа асуперкластер]] иахәҭакуп, уаҟа ароль хада нанагӡоит Ҳгалактика зыхәҭакым [[скопление Девы|Аҭыԥҳа акластер]]<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n383 385] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. [[Скопление галактик|Агалактикақәа реизга]] ҳәа иашьҭоуп шә-галактикак рҟынӡа зҵазкуа аизга, урҭ рҟны хаз-хазы агалактикақәеи агалактикақәа ргәыԥқәеи ыҟоуп. Абжьааԥны абри амҽхак аҟны ахәаԥшраан, даара илашо, акапан дуӡӡа змоу аеллиптикатә галактикақәа ралкаара ауеит<ref>{{статья |заглавие=The Origin of the Brightest Cluster Galaxies |издание=[[The Astrophysical Journal]] |том=502 |номер=2 |страницы=141—149 |ссылка=http://www.cita.utoronto.ca/~dubinski/bcg/ |doi=10.1086/305901 |язык=en |автор=Dubinski, John. |год=1998 |издательство=[[IOP Publishing]] |archive-date=2011-05-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110514155953/http://www.cita.utoronto.ca/~dubinski/bcg/ }}</ref>. Ас еиԥш иҟоу агалактикақәа акластертә структура ацәырҵреи ашьақәгылареи рыпроцесс ишиашоу анырра арҭар рыхәҭоуп. [[Сверхскопление галактик|Асуперкластер]] зегь реиҳа идуу агалактикақәа реидҳәалара хкы ауп, уи зқьыла агалактикақәа аҵанакуеит<ref>{{статья |заглавие=Large-scale structure in the universe indicated by galaxy clusters |издание=Annual review of astronomy and astrophysics |том=26 |страницы=631—686 |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1988ARA%26A..26..631B |doi=10.1146/annurev.aa.26.090188.003215 |язык=en |тип=journal |автор=Bahcall, Neta A. |год=1988 |archive-date=2018-08-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180809150913/http://adsabs.harvard.edu/abs/1988ARA%26A..26..631B }}</ref>. Арҭ реиԥш иҟоу агәыԥқәа рформа еиуеиԥшымзар ауеит: [[цепочка Маркаряна|Маркариантәи аимхәыц]] еиԥш иҟоу аимхәыц инаркны, [[великая стена Слоуна|Слоун иҭӡамц ду]] еиԥш иҟоу аҭӡамцқәа рҟынӡа. Амҽхак дуқәа рҿы, [[Адунеи|Адунеи]] [[изотропия|изотропны]], еизаданы иҟоуп<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n399 401] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Асуперкластерқәа рымҽхак аҟны агалактикақәа ирҭбаау, иҵаӷоу аҭацәрақәа ([[войд|авоидқәа]]) зкәыршоу [[галактическая нить|арахәыцқәа]] рыла еишьҭагылоуп, насгьы иҟьаԥсу аизгақәа (аҭӡамцқәа) шьақәдыргылоит. == Апроцессқәа == === Аиҿасра === [[Афаил:Antennae galaxies xl.jpg|мини|300пкс|слева|[[Галактики Антенны|Антеннақәа]] — еидҳәалоу ҩ-галактикак]] Агалактикақәа рыбжьара абжьаратәи абжьаӡара [[диаметр|рдиаметр]] аасҭа магнитудак еиҳамзар, усҟан агалактикақәа рыӡхыҵратә ныррақәа акырӡа аҵанакуеит. Агалактика ахәҭақәа зегьы еиуеиԥшым аҭагылазаашьақәа рҿы арҭ аныррақәа еиуеиԥшым аҭакқәа рзыҟарҵоит. Абжьаӡара дузар, аха ҩ-галактикак рыбжьара аԥырра аамҭагьы рацәазар, усҟан еиҳа идуу агалактика иааигәоу агалактика иаакәыршоу агалактикабжьаратәи арчы ԥха амнахуеит, убас ала [[формирование звёзд|аеҵәақәа рышьақәгылара]]ан ахархәара змоу [[Межзвёздный газ|аеҵәабжьаратәи арчы]] аҩныҵҟатәи аҭаҵәахқәа зырҭәуа ахыҵхырҭа ацәыӡуеит<ref name="merg">{{cite web |url = http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/bib_query?arXiv:astro-ph/0305512 |title = Interactions and Mergers of Cluster Galaxies |author = Mihos, Chris. |date = 2003-01-05 |archive-date = 2011-08-11 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7cTICP?url=http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/bib_query?arXiv%3Aastro-ph%2F0305512 |access-date = 2017-09-29 |url-status = live }}</ref>. Абжьаӡара еиҳагьы иҳармаҷыр, иҟалап еиҳа идуу акомпонент, агалактикабжьаратәи арчы иацны агалактика агало еиқәаҵәагьы амнахыр, убас ала [[Тёмная материя|материа лашьца]]да иааныжьны. Уи еиҳа лассы-лассы иуԥылоит агалактикақәа рыкапанқәа рҟны аиԥшымра ӷәӷәа аныҟоу. Иара убас абжьаӡара маҷзар, аидҳәалара аамҭагьы маҷзар, усҟан агалактикақәа рҿы арчы аилаӷәӷәаратә цәқәырԥақәа цәырҵуеит, уи иахҟьаны [[Звездообразование|аеҵәақәа рышьақәгылара]] ду аԥжәареи [[Галактический рукав|аспиральтә махәҭақәа]] рцәырҵреи ҟалоит<ref name="merg"/>. Аидҳәалара — ԥкра злоу [[Атлас пекулярных галактик|агалактикақәа реидҵара]] ауп. Иахьатәи аилкаарақәа рыла, агалактикақәа ргало еиқәаҵәақәа раԥхьа еилаҵәоит. Анаҩс агалактикақәа [[Спираль|аспираль]] еиԥш еизааигәахо иалагоит. Убасҟан ауп аеҵәақәа рыхәҭақәа аилалара ианалаго, уи иахҟьаны иаакәыршаны иҟоу арчаҿы аилаӷәӷәаратә цәқәырԥақәеи аеҵәақәа рышьақәгылара аԥжәарақәеи ҟалоит. Аорбитатә телескоп “Хаббл” 2006 шықәсазы еиныруа агалактикақәа рфотоҭыхра мҩаԥнагеит, урҭ рҟынтәи ҩба ахԥатәи хәҭа-хәҭала еимырхуеит, [[Гравитация|рыгравитациала]] уи анырра аҭо ([[Южная Рыба (созвездие)|Аладатәи Аԥсыӡ]] [[Созвездие|еҵәаџьаа]]ҿы, Адгьыл иацәыхараны 100 [[миллион]] [[Световой год|лашара шықәса]]ла)<ref>{{cite web |date = 2009-03-04 |url = http://lenta.ru/news/2009/03/04/three/ |title = «Хаббл» сфотографировал галактическое «перетягивание каната» |publisher = [[Lenta.ru]] |access-date = 2009-07-26 |url-status = live |lang = ru |archive-date = 2009-03-05 |archive-url = https://web.archive.org/web/20090305112351/http://lenta.ru/news/2009/03/04/three/ }}</ref>. Агалактикатә еиҿасрақәа Адунеи аҿы даара аларҵәара змоу цәырҵроуп. 21 902 галактика ранализ иабзоураны (2009 шықәса алагамҭа инаркны<ref>{{cite web |date = 2009-01-05 |url = http://lenta.ru/news/2009/01/05/galaxies/ |title = В прошлом почти все галактики сталкивались с соседями |publisher = [[Lenta.ru]] |access-date = 2009-07-26 |url-status = live |lang = ru |archive-date = 2013-04-20 |archive-url = https://web.archive.org/web/20130420142057/http://lenta.ru/news/2009/01/05/galaxies/ }}</ref>), еилкаахеит урҭ шамахаӡак зегьы ԥаса егьырҭ агалактикақәа ишрықәшәахьаз. Иара убас 2 миллиард шықәса раԥхьа Асар Рымҩа даҽа галактикак иаҿасит ҳәа иҟоу агәаанагарагьы шьақәырӷәӷәахеит<ref>{{cite web |date = 2009-02-23 |url = http://lenta.ru/news/2009/02/23/collision/ |title = Астрономы столкнули Млечный Путь с другой галактикой |publisher = [[Lenta.ru]] |access-date = 2009-07-26 |url-status = live |lang = ru |archive-date = 2009-04-27 |archive-url = https://web.archive.org/web/20090427080836/http://lenta.ru/news/2009/02/23/collision/ }}</ref>. === Активтә гәыцәқәа рҿы апроцессқәа === [[Афаил:M87 jet.jpg|мини|300пкс|Активтә еллиптикатә галактика ду [[M 87 (галактика)|М87]]. Агалактика агәҭантәи [[релятивистская струя|арелиативисттә кылҵәраа]] (аџьет) ҭҟьоит]] Агалактикатә гәыцәқәа активра адыргақәа рымоуп, анаҩстәи аҭагылазаашьақәа рҿы<ref>{{cite web |author = С. Б. Попов (ГАИШ). |date = 2000-12-09 |url = http://nature.web.ru/db/msg.html?mid=1157501 |title = Активные ядра галактик |publisher = Научная сеть Nature Web.ru |access-date = 2009-07-26 |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20080320235656/http://nature.web.ru/db/msg.html?mid=1157501 |archive-date = 2008-03-20 }}</ref>: # аобиект [[электромагнитное излучение|афымцамҳалдызтә шәахәаркра]] аспектр еиҳа иҭбаауп иаабац агалактикақәа рыспектр аасҭа, зны-зынла [[радиоизлучение|арадио]] инаркны [[Гамма-излучение|агамма-шәахәа]] ӷәӷәа рҟынӡа инеиуеит; # «аиҭашәара» убаратәы иҟоуп — ахылаԥшратә ҭыԥ аҿы арадиациа ахыҵхырҭа «амч» аԥсахра (ԥҟараны, уи ҟалоит арентгентә диапазон аҿы 10 минуҭк инаркны 10 шықәса рҟынӡа аоптикатәи арадио диапазонқәа рҿы); # ашәахәаркратә спектр аҷыдарақәа ыҟоуп, урҭ рыла аилкаара ауеит арчы ԥха ццакра дула аныҟәара; # иубарҭоу аморфологиатә ҷыдарақәа ыҟоуп, аҭыҵрақәеи «ашәыта цақәеи» уахь иналаҵаны; # Иҟоуп ашәахәаркрақәа рыспектри уи аполиаризациеи рҷыдарақәа, урҭ рыла, амҳалдызтә мҽхак аҟазааразы агәаанагарагьы ҟаҵазар ауеит. Активтә гәыцәқәа змоу агалактикақәа еиҟәшоуп [[Сейфертовская галактика|Сеиферт игалактикақәа]], [[квазар|аквазарқәа]], [[блазар|алацертидқәа]], [[радиогалактика|арадиогалактикақәа]] ҳәа. Иахьатәи аконцепциақәа рыла, агалактикатә гәыцәқәа рактивра иҳаилнаркаауеит урҭ ргәыцәқәа рҟны агалактикатә рчы [[аккреция|зҭало]], [[Сверхмассивная чёрная дыра|акапан дуӡӡа змоу акылҳара еиқәаҵәақәа]] рыҟазаара<ref name="black_hole_ref_1">Данные по состоянию на 2006 год.</ref>. Активтә гәыцәқәа змоу агалактикақәа рыхкқәа реиԥшымзаара агалактика аҟьаҟьара анаара акәакь ахылаԥшҩы иахь аиԥшымзаарала еилаҳкаауеит<ref name="Annual_Reviews_31_1">{{статья |том=31 |номер=1 |страницы=473—521 |заглавие=Unified Models for Active Galactic Nuclei and Quasars |издание=Annual Reviews in Astronomy and Astrophysics |doi=10.1146/annurev.aa.31.090193.002353 |язык=en |тип=journal |автор=Antonucci, R. |год=1993}}</ref>. === Арчи аеҵәақәеи рныҟәара === Аеҵәақәа дара-дара еицәыхараны иахьыҟоу, насгьы урҭ реиҿасра алшара ахьмаҷу азы, агалактикақәа рҿы еиԥш, акластерқәа рҿгьы аеҵәақәа еиҿамгыло аҭагылазаашьа аадырԥшуеит. Уи аарԥшра мариоуп<ref name="zasovpostnov305307">{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n303 305]—307 |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Ҳара ҩ-еҵәак реиҿасра ҳәа ҳҳәоит, ҩ-еҵәак агравитациа анырра рыҭаны ианеизааигәахо, рныҟәара ахырхарҭа анырыԥсахуа, убри аангьы рымчхара зегьы еиқәырханы. Усҟан ҳазхәыцып ари аизааигәахара аеҵәақәа рыкапан агәҭа иазкны. Аҳасабрақәа рырмариаразы аеҵәақәа рыкапанқәа еиҟароуп ҳәа иҳаԥхьаӡап, убасҵәҟьа еиҟароуп ҳәа рыццакрақәагьы реизааигәахара алагамҭазы (формала ҵыхәаԥҵәара змам абжьаӡара ду аҟны). Актәи ахәшьара азы, ари зегь рыла иалыршазар ауа азааигәатәра ауп. Иҭааҩып [[закон сохранения механической энергии|амеханикатә мчхара аиқәырхара азакәан]]: : <math>mV^2-G\frac{m^2}{r}=mV_0^2</math>, уаҟа ''V'' — еҵәақәа уажәтәи рыццакра (аццакрақәа еиԥшызароуп [[симметрия|асимметриа]] ахшыҩзышьҭрақәа ирыхҟьаны), ''r'' — аеҵәақәа рыбжьара абжьаӡара, ''V<sub>0</sub>'' ҵыхәаԥҵәарадатәи аццакра аидҳәаларанӡа, ''G'' — [[гравитационная постоянная|агравитациатә константа]]. Реизааигәахара аамҭазы [[кинетическая энергия|акинетикатә мчхара]] ҩынтәны еизҳазар, аеҵәақәа еиҿасит ҳәа иҳаԥхьаӡап. Усҟан, ацәҟьарссҭатә параметр ''d'' хыхь иану аиҟаратәраҿы иҭаргыло, иҳаууеит: : <math>G\frac{m^2}{d}=mV_0^2</math>. Усҟан ацәеижьқәа реиҿасра агәыцәҭбаара адиаметр, уи инақәыршәаны, аидҳәалара агәыцәҭбаара аҭыԥ еиҟароуп: : <math>d=\frac{Gm}{V_0^2}</math>, : <math>S_c=\frac{\pi d^2}{4}=\frac{\pi G^2m^2}{4V_0^4}</math>. Амра азааигәара аеҵәақәа рҟазшьарбагатә еиҿасра аамҭа ахәшьара аҳҭап (n = 3{{e|−56}} см<sup>−3</sup>, насгьы аныҟәара азыҟазаашьатә ццакыра 20 км/с). Ҳара иҳаууеит: : <math>t_c=(nV_0S_c)^{-1}> 5\cdot 10^{21} c</math>. Иалҵуа аамҭа Адунеи аԥсҭазаара аамҭа аасҭа х-еишьҭагылак рыла еиҳауп. Аеҵәақәа [[концентрация частиц|рконцентрациа]] х-еишьҭагылак еиҳаны иахьыҟоу аеҵәақәа ргәыԥқәа рҿгьы аҭагылазаашьа еиӷьхом. Иазгәаҳҭап еиҳа ииашоу аҳасабра амҩаԥгара шалшоз, [[закон сохранения импульса|ампульс аиқәырхара азакәан]] ҳасаб азуны, уҳәа убас иҵегьы, аха алҵшәақәа еиԥшхон<ref name="zasovpostnov305307"/>. Аҭагылазаашьа еиҿасра ахьамам иаанарԥшуеит асистема аиҟарамреи аеҵәақәа машәыршәатәи рыццакырақәа [[распределение Максвелла|Максвелл иеихшара]] ишеиԥшыми. Уи ашьақәгылара аҟазшьарбагатә аамҭа акырӡа еиҳазароуп аеҵәа ахы иақәиҭны ацара аамҭа аасҭа. Аха ишыҟаҵәҟьоу ала, зегьы кырӡа еиҳа иуадаҩхеит. Ашәарақәа иаадырԥшит аеҵәақәа, зегь раасҭа иқәыԥшу аламҵакәа, хәҭакахьала «ирелаксхаз» асистема шракәу: аеҵәақәа машәыршәатәи рыццакрақәа реихшара Максвелл итәқәа роуп, аха еиуеиԥшым аҵәҩанқәа рыла еиуеиԥшым адисперсиақәа рыла. Уи моу, ҭыԥҭаӡарак аҭаӡараҿы, ажәытә еҵәақәа рзы системала, еиҵахозаргьы, машәыршәатәи аццакрақәа реизҳара убаратәы иҟоуп. Убасала, иаҳҳәар ҳалшоит аеҵәатә диск аамҭа цацыԥхьаӡа еиҳа-еиҳа ишыԥхо<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n306 308] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Ари апроблема инагӡаны иӡбам; излаабо ала, аидысларақәа уеизгьы-уеизгьы ихадоу ароль нарыгӡоит, аха аеҵәақәа рҿы акәымкәа, [[туманность|арчытә ԥсҭҳәа дуқәа]] рҿы<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n307 309] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. === Агравитациатә линзақәа рфеномен === [[Афаил:Galaxy Cluster MACS J0025.4-1222 Hubble.jpg|мини|300пкс|[[MACS J0025.4-1222]], арчи аматериа лашьцеи реихшара]] Ацәеижь дуӡӡа азааигәара ианцо, [[свет|алашара]] ашәахәа ахырхарҭа аҽаԥсахуеит. Убасала, идуӡӡоу ацәеижь иалшоит апараллельтә лашаратә цәқәырԥа [[фокус (физика)|фокуск]] аҿы еизнагар, асахьа шьақәыргыло. Уи адагьы, ахыҵхырҭа [[яркость|ашәахәа]] еизҳауеит уи [[угловой размер|акәакьтә шәагаа]] аҽыԥсахра иахҟьаны<ref>{{Книга |автор=Захаров А. Ф. |заглавие =Гравитационные линзы и микролинзы |издательство=Янус-К |год =1997 |страниц = 328 |isbn = 5-88929-037-1 }}</ref>. [[1937 год в науке|1937 шықәсазы]] [[Цвикки, Фриц|Фриц Цвики]] агалактикақәа рзы агравитациатә линзақәа рыҟаҵара шалыршахо азԥхьагәеиҭеит. Агалактикақәа рзы ари ацәырҵразы зегьы ирыдыркыло амодель макьана иҟаҵамзаргьы, ахылаԥшратә астрономиа аганахьала ари аеффект акырӡа аҵакы аиууеит. Уи ахархәара амоуп: * [[Модель Лямбда-CDM|Адунеи амодель ΛCDM]] агәаҭаразы, * агалактикатә еизгақәа рыҩнуҵҟа [[Тёмная материя|аматериа лашьца]] аԥшааразы<ref>{{cite web |author = Vakif K. Onemli. |date = 2004-01-01 |url = http://arxiv.org/abs/astro-ph/0401162 |title = Gravitational Lensing by Dark Matter Caustics |work = arXiv.org |access-date = 2009-09-01 |lang = en |archive-date = 2017-11-24 |archive-url = https://web.archive.org/web/20171124183047/https://arxiv.org/abs/astro-ph/0401162 |url-status = live }}</ref>, * харатәи агалактикақәа рыԥшааразы. Уажәтәи аамҭазы NASA/IPAC агалактиканҭыҵтәи аобиектқәа рдырраҭара абаза (NED)<ref>{{cite web |url = http://nedwww.ipac.caltech.edu/ |title = NASA/IPAC Extragalactic Database |publisher = IPAC |access-date = 2009-07-26 |lang = en |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7f2bOq?url=http://ned.ipac.caltech.edu/ |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref> аҟны 700 инареиҳаны илинзоу агалактикақәеи аквазарқәеи ыҟоуп. ==== Агравитациатә линзақәа рыла абжьаӡара аилкаара ==== Хыхь ишҳәаз еиԥш, агравитациатә линза знык ала асахьақәа ԥыҭк ҟанаҵоит, актәи азааигәараҿы асахьақәа рыбжьара аамҭа агхара <math>t_{del}=\frac{d}{c}</math> иаҟароуп, уаҟа ''d'' — асахьақәа рыбжьара абжьаӡара, ''c'' — алашара аццакра. Асахьақәа рыбжьара иҟоу акәакьтә бжьаӡара дырны, агеометриа азакәанқәа рхархәарала, алинза аҟынӡа абжьаӡара аԥхьаӡара ҟалоит. Аха абри аметод иагу ҳәа иԥхьаӡоуп алинза [[гравитационный потенциал|агравитациатә потенциал]]и уи аилазаашьеи ишакәхалакгьы еилкаамкәа иахьыҟоу. Ииашоу ашәарақәа рзы ари иадҳәалоу агха акырӡа аҵанакыр ҟалоит<ref>{{cite web |author = В. Жаров, М. Сажин. |title = Гравитационное линзирование в астрономии |url = http://www.den-za-dnem.ru/page.php?article=324 |access-date = 2009-10-01 |url-status = live |archive-date = 2011-11-18 |archive-url = https://web.archive.org/web/20111118001155/http://den-za-dnem.ru/page.php?article=324 }}</ref>. ==== Агалактикатә еизгақәа рҟны аматериа лашьца аԥшаара ==== Агалактикақәа рыццакрақәа рдисперсиа гәаҭо, [[Цвикки, Фриц|Ф. Цвики]] С. Смити еилыркааит авириалтә теорема аҟынтәи иҟало акапан агалактикақәа зегьы рыкапан еилаҵаны аасҭа акырӡа ишеиҳау<ref name="skazanie"/>. Агәаанагара ҟаҵан, агалактикақәа рыгәҭанеиԥш, иара убас агалактикақәа реизга аҩнуҵҟагьы иҵәаху капанк шыҟоу, гравитациатә ҟазшьа мацарала зҽаазырԥшуа. Уи ашьақәырӷәӷәара, мамзаргьы мап ацәкра ҟалоит еиуеиԥшым аҭыԥқәа рҿы иҟоу [[гравитационный потенциал|агравитациатә потенциал]] еилкааны, насгьы [[Классическая теория тяготения Ньютона|Ниутон идунеизегьтәи агравитациа азакәан]] шьаҭас иҟаҵаны. [[Гравитационный потенциал|Агравитациатә потенциал]] аԥшаара ҟалоит агравитациатә линзақәа рнырра ҭҵааны. Ирҳахаз адыррақәа ршьаҭала аҵарауаа ҩ-лкаак ҟарҵеит. Ганкахьала аматериа лашьца аҟазаара шьақәырӷәӷәан. Аха, даҽа ганкахьалагьы, арчи аматериа лашьцареи рхымҩаԥгашьа ҷыдақәа аарԥшын. Уаанӡа апроцессқәа зегьы рҿы аматериа лашьца арчы ҭанагалароуп ҳәа иԥхьаӡан (абри агәаанагара агалактикақәа риерархиатә еволиуциа атеориа ашьаҭа азаԥнаҵеит). Аха, ҩ-галактикатә кластер дуӡӡак реиҿасра [[MACS J0025.4-1222]] аҟны арчи аматериа лашьцеи рҟазшьа диаметралла еиҿагылоуп<ref name="merging_cluster_MACSJ0025.4-1222">{{Cite web |url=https://arxiv.org/abs/0806.2320 |title=Revealing the properties of dark matter in the merging cluster MACSJ0025.4-1222 |access-date=2020-06-25 |archive-date=2020-04-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200415033919/https://arxiv.org/abs/0806.2320 |url-status=live }}</ref>. ==== Ихароу агалактикақәа рыԥшаара ==== Ихароу агалактикақәа рыԥшаара анаҩстәи апроблемақәа ирыдҳәалоуп: # Аинфраҟаԥшьтә диапазон аҿы иҟоу адкылагақәа рцәанырралшара кырӡа еиҳа еицәоуп, уахь акосмологиатә ҟаԥшьтә еиҭасра иахҟьаны иубаратәы иҟоу ашәахәаркрақәа зегьы еиҭаҵуеит, [[серия Лаймана|L<sub>α</sub> ацәаҳәа (Лаиман альфа)]] аҟынӡа, насгьы Лаиман иԥара аҟынӡа; # харатәи агалактикақәа ррадиациа ԥсыҽхоит [[космология|акосмологиатә]] еффектқәа ирыхҟьаны еиԥш, агалактика қәыԥшқәа, ҳаамҭазтәи аконцепциақәа рыла, [[красное смещение|аҟаԥшьтә еиҭасра аеидҵа дуқәа z]] рҿы (ус анакәха рыԥсҭазаара раԥхьатәи астадиақәа рҿы) Асар Рымҩа аасҭа акырӡа иахьмаҷу азгьы, насгьы урҭ [[Магеллановы Облака|Магеллантәи Аԥсҭҳәақәа]] иреиԥшуп. Агравитациатә линзақәа ирыхҟьаны иҟоу алашаратә цәқәырԥа арӷәӷәара аҩ-проблемак рыӡбара иацхраауеит, z > 7 аҟны агалактикақәа рхылаԥшра алыршо. Абарҭ атеориатә концепциақәа инарықәыршәаны, астрономцәа ргәыԥ ахылаԥшрақәа мҩаԥыргеит, урҭ ирыбзоураны аультрахаратәи агалактикахаразы обиектқәа-акандидатцәа рсиа еиқәыршәахеит<ref name="dalekie_galactici">{{cite web | author = D. Schaerer, R. Pello, E. Egami, A. Hempel, J. Richard, J.-F. Le Borgne, J.-P. Kneib, M. Wise, F. Boone, F. Combes. | date=2007-01-08 | url = http://arxiv.org/abs/astro-ph/0701195 | title = News from z~6—10 galaxy candidates found behind gravitational lensing clusters | publisher = Galaxy Evolution Across the Hubble Time | access-date = 2018-04-06 | doi=10.1017/S1743921306010520}}</ref>. Ихароу агалактикақәа рхылаԥшра мҩаԥысуеит «[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]», иара убас «[[Спитцер (космический телескоп)|Спитцер]]» ателескопқәа рыла<ref name="WMN201902">{{статья |автор=Дэн Коу|заглавие=Назад во времени|издание=[[В мире науки]] |год=2019|номер=1/2|страницы=64—73}}</ref>. === Аеҵәашьақәгылара === [[Афаил:M82 HST ACS 2006-14-a-large web.jpg|мини|300пкс|[[Галактика Сигара|M82]], активтә еҵәашьақәгылара змоу агалактика]] Аеҵәақәа рышьақәгылара агалактикаҿы амҽхак ду змоу процессуп, аеҵәабжьаратәи арчы аҟынтәи аеҵәақәа еизакны ашьақәгылара иахьалаго<ref name="zasovpostnov356">{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n354 356]—359 |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Аспиральтә махәҭақәа, агалактика иааизакны аилазаара, аеҵәақәа рпопулиациа, арлашара, [[межзвёздная среда|аеҵәабжьаратәи аҭагылазаашьа]] [[химический состав|ахимиатә еилазаара]] — ари апроцесс иалҵшәоуп. Аеҵәақәа рышьақәгылара иаҵанакуа аҭыԥ ашәагаа, закәанла, 100 пк еиҳахом. Аха иҟоуп [[Галактика со вспышкой звездообразования|аеҵәашьақәгыларатә ԥжәара]] змоу акомплексқәа, асуперассоциациақәа ҳәа изышьҭоу, шәагаала ииашам агалактика иаҿҳарԥшыр зуа. Ҳара ҳгалактикеи иааигәоу галактикақәаки рҿгьы апроцесс ишиашоу ахылаԥшра алшоит. Убри аан, имҩаԥысуа аеҵәашьақәгылара иадыргақәахоит<ref name="surdin">{{cite web |author = Ю. А. Насимович. |title = Звёзды/Как рождаются звёзды |url = http://www.astronet.ru/db/msg/1222187/sect11.html |access-date = 2009-09-30 |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20111217131045/http://www.astronet.ru/db/msg/1222187/sect11.html |archive-date = 2011-12-17 |publisher= [[Астронет]] }}</ref>: # O-B-A [[Спектральные классы звёзд|аспектралтә классқәа]] ирыҵанакуа аеҵәақәеи урҭ ирыдҳәалоу аобиектқәеи рыҟазаара (H II арегионқәа, аеҵәа ҿыцқәеи асуперҿыцқәеи рыԥжәарақәа); # аинфраҟаԥшьтә шәахәаркра, ирԥхоу асаба аҟынтәи, насгьы аеҵәа ҿақәа рҟынтәи; # ашьақәгылара иаҿу, иара убас ҿыц ииз аеҵәақәа иаарыкәыршаны иҟоу арчи асабеи рдискқәа рҟынтәи арадиошәахәаркра; # Доплертәи амолекулатә цәаҳәақәа реихшара аеҵәақәа ирыкәшо адиск аҟны; # Адискқәа рҟынтәи (рполиусқәа рҟынтәи) 100 км/с раҟара аццакрала ицо, иласу акылҵәраа пақәа (аџьетқәа) рмолекулатә цәаҳәақәа рдоплертә еиҟәыҭхара; # акапан ду змоу аеҵәақәа злоу ассоциациақәа, акластерқәа, аеҵәатә комплексқәа рыҟазаара (акапан ду змоу аеҵәақәа шамахаӡак еснагь гәыԥ дуқәаны ииуеит); # аглобулақәа рыҟазаара. Абжьаӡара еизҳацыԥхьаӡа иубарҭоу аобиект акәакьтә шәагаагьы маҷхоит, насгьы, ҭыԥк аҟынтәи инаркны, агалактика аҩнуҵҟа иҟоу хазы игоу аобиектқәа ргәаҭара залшом. Усҟан харатәи агалактикақәа рҟны аеҵәашьақәгылара аизшәарақәа ракәны иҟалоит<ref name="zasovpostnov356"/>: # аемиссиатә цәаҳәақәа рҟны арлашара ҳаракы, ҷыдала H<sub>α</sub>; # аспектр аультрафиолеттәи аиаҵәатә хәҭақәа рҿы амчхара аизырҳара, ззын акапан ду змоу аеҵәақәа ррадиациа ҳәаақәҵагоу; # 8 мкм (ИК диапазон) азааигәара ацәқәырԥақәа рыҩаӡарақәа рҿы ашәахәаркра аизырҳара; # арадиодиапазон аҿы аԥхарреи асинхротронтә радиациеи рымч аизырҳара; # еизҳауеит рентгентә мчра, арчы ԥха иадҳәалоу. Азеиԥш ҳәаақәа ирҭагӡаны аеҵәашьақәгылара апроцесс еиуеиԥшым аамҭақәа рыла еихшазар ҟалоит: арчытә комплекс дуқәа рышьақәгылара (акапан {{e|7|0}} М<sub>☉</sub> змоу), урҭ рҿы гравитациала еидҳәалоу амолекулатә ԥсҭҳәақәа рцәырҵра, урҭ реиҳа иеилаӷәӷәоу рыхәҭақәа рыгравитациатә еиҵацалара аеҵәақәа рцәырҵра аламҭалазы, аеҵәа қәыԥшқәа ррадиациала арчы аԥхара, [[Новая звезда|аеҵәа ҿыцқәеи]] асуперҿыцқәеи рыԥжәарақәа, насгьы арчы ацәцара. Еиҳаа лассы-лассы аеҵәашьақәгыларатә регионқәа ԥшаазар ауеит<ref name="surdin"/>: * агалактика дуқәа ргәыцәқәа рҿы, * аспиральтә маӷрақәа рҵыхәан, * ииашам агалактикақәа рыҵкар аҿы, * агалактика хәыҷы зегь раасҭа илашо ахәҭаҿы. Аеҵәашьақәгылара зхала зхы мҩақәызҵо процессуп: акапан ду змоу аеҵәақәа рышьақәгылареи рыԥсҭазаара кьаҿи ашьҭахь, иӷәӷәоу аԥжәарақәа ҟалоит, арчы еилазырӷәӷәо, иагьзырԥхо. Ганкахьала, аилаӷәӷәара акомплекс аҩнуҵҟа иҟоу аԥсҭҳәақәа реилацалара арццакрахь инанагоит, аха даҽа ганкахьалагьы, ирԥхоу арчы аеҵәашьақәгылара аҭыԥ ааннажьуа иалагоит, насгьы шаҟа иԥхо аҟара, еиҳа ирласны иннажьуеит. === Аеволиуциатә процессқәа === Агалактика аеволиуциа ҳәа иашьҭоуп аамҭа цацыԥхьаӡа уи аинтегралтә ҟазшьарбақәа рҽыԥсахра: аспектр, [[цвет|аԥштәы]], ахимиатә еилазаара, аццакратә мҽхакы. Агалактика аԥсҭазаара атәы аҳәара мариам: агалактика аеволиуциа анырра анаҭоит уи ахәҭақәа револиуциа мацара акәымкәа, уи адәахьала акәша-мыкәша иҟоугьы. Иааркьаҿны иуҳәозар, агалактика аеволиуциа ианыруа апроцессқәа анаҩстәи асхемала иааҳарԥшыр ҳалшоит<ref>{{cite web |author = John Kormendy, Kennicutt, Robert C., Jr. |date = 2005-06-07 |url = http://adsabs.harvard.edu/abs/2004ARA%26A..42..603K |title = Secular Evolution and the Formation of Pseudobulges in Disk Galaxies |work = Annual Review of Astronomy and Astrophysics |access-date = 2009-07-31 |doi = 10.1146/annurev.astro.42.053102.134024 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7gML5H?url=http://adsabs.harvard.edu/abs/2004ARA%26A..42..603K |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>: [[Афаил:Process in galaxy ab.svg|центр|750пкс]] Агалактика аҩнуҵҟа иҟоу хазы игоу аобиектқәа ирыдҳәалоу апроцессқәа агәҭаны иарбоуп. Апроцессқәа, зымҽхак агалактика амҽхак иаҿырԥшу, ганкахьала адәныҟатәии аҩныҵҟатәии ҳәа еиҟәшоуп, насгьы иццакуа (зҟазшьарбагатә аамҭа зхы иақәиҭу акомпрессиа аамҭа иаҿырԥшу) имыццакуа (еиҳарак агалактика агәҭа иаакәыршаны аеҵәақәа реикәшара иадҳәалоу) ҳәа, даҽа ганкахьалагьы. Агалактикақәа реидҵара маҷ адуқәа иреиԥшым, избан акәзар аидҵара ду аҿы еиҟароу акапан змоу агалактикақәа ыҟоуп, аха аидҵара хәыҷы аҿы галактикак егьи аасҭа акырӡа еиҳауп. Абарҭ апроцессқәа зегьы шеиқәшәо азы иахьанӡагьы иаку атеориа ыҟаӡам, аха агалактикақәа рышьақәгылареи револиуциеи ирызку ԥхьаҟатәи атеориа анаҩстәи ахылаԥшрақәа ҳаилнаркаар ауп: * [[Космологические модели#Ранняя Вселенная|Ашәышықәса лашьцақәа]] рынҵәамҭазы аматериа кырӡа еизадан. Акосмос еиуеиԥшым ахәҭақәа рҿы [[реликтовое излучение|ацәынхатә фон]] аԥхарра [[Флуктуации|аҽеиҭакрақәа]] 0,01% иреиҳам. * [[Нуклеосинтез#Первичный нуклеосинтез|Аԥхьатәи ануклеосинтез]] ала иҟалаз раԥхьатәи аелементқәа рахь иаҵанакуан [[водород|аӡри]], [[дейтерий|адеитери]], [[гелий|агелиум]], [[литий|алити]], насгьы маҷк [[бериллий|аберилли]]. * Аханатәтәи аеҵәашьақәгылара апроцесс нҵәеит z~7, мамзаргьы z~10. Уи еилыкка иаанарԥшуеит зегь раасҭа ихараӡоу агалактика аспектр аҿы иҟоу L<sub>α</sub> ацәаҳәа<ref name="dalekie_galactici" />. * Аҵыхәтәантәи 8 миллиард шықәса ирылагӡаны акапан дуӡӡа змоу аеллиптикатә галактикақәа рхыԥхьаӡара аҭаӡара акзаараҿы шамахамзар аҽаԥсахӡом<ref>{{cite web |author = Ignacio Ferreras, Thorsten Lisker, Anna Pasquali, Sadegh Khochfar, Sugata Kaviraj. |date = 2009-01-07 |url = http://arxiv.org/abs/0901.4555 |title = On the formation of massive galaxies: A simultaneous study of number density, size and intrinsic colour evolution in GOODS |publisher = MNRAS |access-date = 2009-09-01 |lang = en |archive-date = 2022-01-23 |archive-url = https://web.archive.org/web/20220123104701/http://arxiv.org/abs/0901.4555 |url-status = live }}</ref>. * Аеллиптикатәи аспиральтәи агалактикақәа реилазаашьақәа динамикала даара еиԥшым. == Асар Рымҩа == [[Афаил:Milkyway Swan Panorama.jpg|мини|центр|800пкс|Асар Рымҩа апанораматә ҭеиҭыԥш [[Лебедь (созвездие)|Агьад]] еҵәаџьаа ахырхарҭахь]] Ҳара ҳгалактика Асар Рымҩа, ус баша ''Агалактика'' ҳәагьы изышьҭоу, абар змоу спиральтә галактика дууп, адиаметр {{num|30|килопарсек}} змоу (мамзаргьы {{num|100|нызқь}} лашара шықәса), насгьы ажәпара 1000 лашара шықәса рҟынӡа ([[балдж|абалџь]] араион аҿы 3000 рҟынӡа)<ref>{{книга |автор = Thanu Padmanabhan. |заглавие = After the first three minutes: the story of our universe |ссылка = http://books.google.com/books?id=lZerfB7L_jgC&lpg=PA87&dq=milky%20way%20thickness&hl=ru&pg=PA87#v=onepage&q&f=false |издательство = [[Cambridge University Press]] |год = 1998 |pages = 87 |allpages = 215 |isbn = 0-521-62039-2 |url-status = dead }}</ref>. Амреи [[Амратә система|Амратә системеи]] алашара лбааздо сабала иҭәу агалактикатә диск аҩныҵҟа иҟоуп. Убри аҟнытә, ажәҩан аҿы ҳара иаҳбоит аеҵәақәа рцәаҳәа, аха еилакәаҳаны, ахҷаҭ угәалазыршәо. Алашара албаадара иахҟьаны Асар Рымҩа агалактика аҳасабала инагӡаны иҭҵааӡам: аҵәира архәа шьақәыргылаӡам, аморфологиатә хкы инагӡаны еилкааӡам, аспиральқәа рхыԥхьаӡара еилкааӡам, уҳәа убас иҵегьы. Агалактика 3{{e|11}} раҟара аеҵәақәа алоуп<ref>{{cite web |author = Frommert, H.; Kronberg, C. |date = 2005-08-25 |url = http://www.seds.org/messier/more/mw.html |title = The Milky Way Galaxy |publisher = SEDS |access-date = 2007-05-09 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7gXIR2?url=http://www.seds.org/messier/more/mw.html |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>, насгьы уи акапан зегьы Амратә капанқәа 3{{e|12}} раҟара иаҟароуп. Асар Рымҩа аҭҵаараҿы аус ду нанагӡоит аеҵәатә гәыԥқәа рыҭҵаара — уамак идуум, гравитациала еидҳәалоу аобиектқәа, шәкыла инаркны шәнызқьла аеҵәақәа зҵазкуа. Иҟалап урҭ рыгравитациатә еидҳәалара зыхҟьо еицырзеиԥшу рхылҵшьҭра акәзар. Убри аҟнытә, аеҵәақәа револиуциа атеориа шьаҭас иҟаҵаны, [[диаграмма Герцшпрунга — Рассела|Герцшпрунг — Рассел рдиаграмма]]ҿы агәыԥ аеҵәақәа ахьыҟоу дырны, агәыԥ ақәра аԥхьаӡара ауеит. Агәыԥқәа еиҟәшоуп [[рассеянное звёздное скопление|иԥсаҟьои]] [[Шаровое звёздное скопление|аглобустәи]] ҳәа. * '''Аглобустәқәа''' — ажәытә еҵәатә гәыԥқәа роуп, ампыл форма змоу, Агалактика агәҭахьы еизгоу. Хазы игоу ампылтә еизгақәа рықәра 12 миллиард шықәса иреиҳазар ауеит. * '''Иԥсаҟьоу''' — ари еиҳа иқәыԥшу еизгақәоуп, рықәра 2 миллиард шықәса рҟынӡа инаӡоит, урҭ рҟынтәи акы-ҩба уажәгьы аеҵәақәа рышьақәгылара апроцессқәа ирхысуеит. Иԥсаҟьоу аизгақәа рҿы зегь реиҳа илашо аеҵәақәа [[спектральные классы звёзд|аспектртә классқәа]] B ма A ирыҵанакуа аеҵәа қәыԥшқәа роуп, зегь реиҳа иқәыԥшу аизгақәа рҿы уажәгьы иҟоуп аиаҵәа супергигантқәа (O акласс). Урҭ ршәага-загақәа ахьмаҷу иахҟьаны (акосмологиатә шкалақәа ирызкны), аеҵәатә еизгақәа ишиашоу иубарҭоуп Агалактикеи уи иазааигәоу агәылацәеи рҿы мацара. Амра азааигәара мацара иубарҭоу даҽа обиектк — аеҵәа ҩбақәа роуп. Агалактикаҿы имҩаԥысуа еиуеиԥшым апроцессқәа рыҭҵаараҿы аеҵәа ҩбақәа ирымоу аҵакы ҳаилыркаауп урҭ рыбзоурала аеҵәа акапан аилкаара ахьҳалшо, насгьы урҭ рҟны ауп аккрециа апроцессқәа рыҭҵаара ахьҳалшо. Ia ахкы иаҵанакуа аеҵәа ҿыцқәеи асуперҿыцқәеи еизааигәоу асистемаҩбақәа рҟны аеҵәақәа реидҳәалара иалҵшәоуп. == Агалактикақәа рыҭҵаара аҭоурых == 1610 шықәсазы, [[Галилео Галилей|Галилео Галилеи]] [[телескоп|ателескоп]] ихы иархәаны игәеиҭеит Асар Рымҩа хыԥхьаӡара рацәала аеҵәа ԥсыҽқәа рыла ишышьақәгылоу. 1755 шықәсазы [[Райт, Томас (астроном)|Томас Раит]] иусумҭа шьаҭас иҟаҵаны, [[Кант, Иммануил|Иммануил Кант]] итрактат аҟны иҳәеит Агалактика еикәагьежьуа цәеижьны иҟазар шалшо, еҵәа рацәаӡала еидкыланы, Амратә системаҿы аус зуа амчқәа иреиԥшу агравитациатә мчқәа рыла еидкыланы, аха мҽхакыла кырӡа еиҳа инарҭбааны. Агалактика аҩнуҵҟа иҟоу ахылаԥшратә ҭыԥ аҟынтәи (ҷыдала, ҳ-Амратә системаҿы), иалҵуа адиск [[ночное небо|уахынла ажәҩан]] аҿы ицәаҳәа лашаны иубарҭахоит. Кант иара убасгьы иҳәеит уахынла ажәҩан аҿы иубаратәы иҟоу [[туманность|анаҟәрақәа]] рҟынтәи шьоукы хазы игоу агалактикақәа ракәзар шалшо. [[Афаил:M31 by Messier.jpg|мини|300пкс|слева|Аобиект М31, Андромеда агалактика. Мессие исахьаҭыхымҭа]] XVIII-тәи ашәышықәса анҵәамҭазы [[Мессье, Шарль|Шарль Мессие]] еиқәиршәеит илашо анаҟәрақәа 109 цыра зныз [[Каталог Мессье|акаталог]]. Акаталог анҭыҵ инаркны 1924 шықәсанӡа урҭ анаҟәрақәа рыԥсабара иазкны аимак-аиҿак мҩаԥысуан. [[Гершель, Уильям|Уилиам Гершель]] иҟаиҵаз агәаанагарала, анаҟәрақәа Асар Рымҩа асистема еиԥшу харатәи аеҵәатә системақәа ракәзар ҟалоит. [[1785 год в науке|1785 шықәсазы]] иара иҽазишәеит Асар Рымҩа аформеи ашәага-загақәеи реилкаара, уи аҿы Амра ахьыҟоу, «акәапеи» ҳәа изышьҭоу азнеишьа ахархәарала — еиуеиԥшым ахырхарҭақәа рыла аеҵәақәа рыԥхьаӡара. [[1795 год в науке|1795 шықәсазы]], апланетартә наҟәра [[NGC 1514]] данахәаԥшуаз, еилыкка ибеит уи агәҭаны еҵәазаҵәык, анаҟәратә материа иҭаҳәҳәаз. Убас ала, ииашоу анаҟәрақәа шыҟоу лакҩакрада еилкаан, насгьы анаҟәратә ҭыԥқәа зегьы харатәи аеҵәатә системақәа роуп ҳәа ахәыцра аҭахӡамызт<ref name="efremov">{{cite web|author=Ю. Н. Ефремов.|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1198709|title=Постоянная Хаббла|access-date=2009-07-31|url-status=live|publisher=[[Астронет]]|archive-date=2010-12-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20101226201454/http://astronet.ru/db/msg/1198709}}</ref>. XIX-тәи ашәышықәсазы, еҵәаны изыҟамлоз анаҟәрақәа аҿиара иаҿу апланетатә системақәа роуп ҳәа иԥхьаӡан. NGC{{nbsp}}1514 аеволиуциа аҵыхәтәантәи астадиа иаҿырԥштәын, агәҭантәи аеҵәа аханатәтәи анаҟәра аҟынтәи иахьеилаҵәаз<ref name="efremov"/>. XIX ашәышықәса агәҭаны, Уилиам Гершель иԥа [[Джон Гершель|Џьон Гершель]] 5000 иреиҳаны инаҟәратәу аобиектқәа ааиртит. Урҭ шьаҭас иҟаҵаны иргылаз аларҵәара ҳ-Асар Рымҩа асистема иеиԥшу харатәи «адгьылбжьахатә дунеиқәа» роуп ҳәа агәаанагара аҿагылараҿы ихадоу аргументны иҟалеит. Иԥшаан «аҽацәыхьчаратә зона» шыҟоу — ас еиԥш иҟоу анаҟәрақәа ахьыҟам мамзаргьы шамахаӡак иахьыҟам арегион. Ари азона Асар Рымҩа аҟьаҟьара азааигәара иҟан, насгьы анаҟәрақәеи Асар Рымҩа асистемеи реимадара ҳәа аилкаара ҟаҵан. Агалактика аҟьаҟьараҿы зегь реиҳа иӷәӷәоу алашара албаадара усҟан макьана еилкаамызт<ref name="efremov" />. [[1845 год в науке|1845 ашықәсазы]] ителескоп аниргыла ашьҭахь, [[Парсонс, Уильям (лорд Росс)|Лорд Росс]] илшеит аеллиптикатәи аспиральтәи анаҟәрақәа реиԥшымзаара абара. Абарҭ анаҟәрақәа рҟынтәи џьоукы рҿы иара илшеит хаз-хазы алашара ахыҵхырҭақәа ралкаара. Агалактика агәыцә иаакәыршаны агьежьра азԥхьагәеиҭахьан [[Ковальский, Мариан Альбертович|Мариан Ковальски]]<ref name="Cesevich">{{книга|автор=[[Цесевич, Владимир Платонович|Цесевич В. П.]]|часть=§ 80. Млечный Путь и строение Галактики|заглавие=Что и как наблюдать на небе|место={{М}}|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|год=1973|издание=4-е изд|страниц=384|ссылка=http://12apr.su/books/item/f00/s00/z0000012/st081.shtml|archive-date=2014-08-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20140826054239/http://12apr.su/books/item/f00/s00/z0000012/st081.shtml}}</ref>, 1860 шықәсазы «Казантәи Ауниверситет аҭҵааратә нҵамҭақәа» рҟны аматематикатә ҵаҵӷәы змоу астатиа зкьыԥхьыз; ашәҟәы афранцыз бызшәахьгьы еиҭаргеит<ref>{{статья |автор = Kowalski M. A. |издание = Recherches astronomiques de l'Observatoire de Kasan. No.{{nbsp}}1 |заглавие = Sur les lois du mouvement propre des étoiles du catalogue de Bradley |ссылка = http://books.google.ru/books?id=rp05AAAAcAAJ&pg=PA1 |место = Казань |издательство = Imprimerie de l`Université |год = 1859 }}</ref>. [[1865 год в науке|1865 шықәсазы]] [[Хаггинс, Уильям|Уилиам Хаггинс]] раԥхьаӡакәны анаҟәрақәа рыспектр иоуит. [[Туманность Ориона|Орион инаҟәра]] аемиссиатә цәаҳәақәа рҟазшьа еилыкка иаанарԥшуан уи арчытә еилазаара, аха [[Галактика Андромеды|Андромеда анаҟәра]] аспектр (М31 Мессие икаталог ала) аеҵәақәа рҟны еиԥш еиԥҟьарада иҟан. Хаггинс аҵыхәтәаҿы иҟаиҵеит алкаа, М31 аспектр ахкы зыхҟьо уи злашьақәгылоу арчы аилаӷәӷәара дуи аҵәцамреи роуп ҳәа. [[1890 год в науке|1890 шықәсазы]] Агнесса Клерк ({{lang-en|Agnes Mary Clerke}}) XIX-тәи ашәышықәсазтәи астрономиа аҿиара иазку ашәҟәаҿы илыҩуан: «Анаҟәрақәа адәныҟатәи агалактикақәа ракәу ракәму ҳәа азҵаара уажәшьҭа алацәажәара иаԥсамзар ҟалап. Аҭҵаарақәа рыҿиара уи аҭак анаҭеит. Гәрагарала иуҳәар ауеит, иҟоу афактқәа рҿаԥхьа зус здыруа ахәыцҩы иҳәаӡом ҳәа наҟәырак Асар Рымҩа ашәагаа иаҿырԥшу аеҵәатә система акәхар шалшо»<ref name="efremov" />. [[Афаил:Pic iroberts1.jpg|мини|300пкс|Афото [[Галактика Андромеды|М31]], 1899.]] XX-тәи ашәышықәса алагамҭазы [[Слайфер, Весто Мелвин|Весто Слаифер]] Андромеда анаҟәра аспектр аеҵәа агәҭантәи алашара аныррала (уи агалактикатә гәыцә ҳәа иԥхьаӡон) аилыркаара ҟеиҵеит. Ари аҩыза алкаа ҟаҵан [[Килер, Джеймс Эдуард|Џьеимс Килер]] 36-диуимтәи арефлектор ала иҭихыз афотосахьақәа шьаҭас иҟаҵаны. {{num|120000|цыра}} иԥсыҽу анаҟәрақәа ԥшаан. Аспектр, уи аԥшаара ахьауаз аҭыԥ аҟны инырратәын. Иахьа ишаҳдыруа ала, урҭ [[Плеяды (звёздное скопление)|Плеиада]] аеҵәақәа ирыкәшо анырратә спектрқәа ракәын. 1910 шықәсазы, [[Ричи, Джордж Уиллис|Џьорџь Ричи]], [[Маунт-Вилсон]] аобсерваториа 60-диуимтәи ателескоп ихы иархәаны афотосахьақәа ҟеиҵеит, урҭ рҟны иааԥшуан анаҟәра дуқәа рыспиральтә махәҭақәа аеҵәа ԥшра змоу аобиектқәа рыла ишҭәыз, аха урҭ рҟынтәи асахьақәа жәпакы ҵарӡамкәа, инаҟәратәны иҟан. Урҭ еизаку анаҟәрақәа, аеҵәатә гәыԥқәа, мамзаргьы еидҵоу аеҵәақәа рсахьақәа ракәзар ауан. 1912—1913 шықәсқәа рзы «апериод — арлашара» аизыҟазаашьа аарԥшын [[цефеиды|ацефеидқәа]] рзы. [[1918 год в науке|1918 шықәсазы]] [[Эпик, Эрнст Юлиус|Ернст Епик]]<ref>Astrophysical Journal, 55, 406—410 (1922)</ref> Андромеда анаҟәра аҟынӡа абжьаӡара шьақәиргылеит, насгьы уи Асар Рымҩа иахәҭакны ҟалашьа шамам еиликааит. Иоуз ашәагаа 0,6 иахьатәи ашәагаа аҟынтәи шакәызгьы, еилкаахеит Асар Рымҩа Адунеи зегьы шакәым. [[1920 год в науке|1920 шықәсазы]] [[Шепли, Харлоу|Харлоу Шеплии]] [[Кёртис, Гебер Дуст|Гебер Кертиси]] рыбжьара «[[Большой спор|Аимак дуӡӡа]]» ҟалеит. Аимак-аиҿак ҵакыс иамаз ацефеидқәа рыла [[Магеллановы Облака|Магеллантәи Аԥсҭҳәақәа]] рҟынӡа абжьаӡара ашәара, насгьы Асар Рымҩа ашәагаа ахәшьара аҭара акәын. «Акәапеи» аметод иеиӷьтәыз аверсиа ихы иархәаны, Кертис алкаа ҟаиҵеит агәҭа иазааигәаны Амра змоу галактика хәыҷык (15 килопарсек адиаметр аманы) шыҟоу ала. Насгьы Магеллантәи аԥсҭҳәақәа рҟынӡа абжьаӡарагьы дуӡам ҳәа. Шепли, аглобустә кластерқәа рыԥхьаӡара шьаҭас иҟаҵаны, зынӡа даҽа сахьак ааирԥшит — 70 килопарсек адиаметр змоу диск ҟьаҟьа, Амра агәҭа иацәыхараны измоу. Магеллантәи Аԥсҭҳәақәа рҟынӡа абжьаӡара еиԥшны иҟан. Аимак иалҵшәаны иҟалеит зхы иақәиҭу ашәарақәа аҭахуп ҳәа аӡбамҭа. [[1924 год в науке|1924 шықәсазы]] 100-диуимктәи ателескоп ахархәарала, [[Хаббл, Эдвин Пауэлл|Едвин Хаббл]] Андромеда анаҟәраҿы {{num|36|цефеид}} иԥшааит, насгьы уи аҟынӡа иҟоу абжьаӡара ишәеит; уи дуӡӡахеит (иара ихәшьара иахьатәи ахәшьара аасҭа 3-нтә ишеиҵазгьы). Уи ишьақәнарӷәӷәеит Андромеда анаҟәра Асар Рымҩа ишахәҭакым. Агалактикақәа шыҟоу шьақәырӷәӷәахеит, насгьы «Аимак ду» хыркәшахеит<ref name="efremov" />. Ҳгалактика ҳаамҭазтәи асахьа цәырҵит 1930 шықәсазы, [[Трюмплер, Роберт Джулиус|Роберт Џьулиус Триумплер]] Агалактика аҟьаҟьараҿы еизгоу иаарту аеҵәатә гәыԥқәа рыларҵәара ҭҵааны алашара албаадара иамоу аеффект анишәа<ref>{{книга |автор = Г. Колчинский, А. А. Корсунь, М. Р. Родригес. |часть = Трюмплер Роберт Джулиус |заглавие = Астрономы |ссылка = http://www.astronet.ru/db/msg/1219764 |место = Киев |издательство = Наукова Думка |год = 1977 |издание = 2-е изд |archive-date = 2010-12-24 |archive-url = https://web.archive.org/web/20101224224723/http://www.astronet.ru/db/msg/1219764 }}</ref>. [[1936 год в науке|1936 шықәсазы]] Хаббл иахьагьы ахархәара змоу агалактикақәа реихшара еиҿикааит, уи [[Последовательность Хаббла|Хаббл иеишьҭанеира]] ҳәа иашьҭоуп<ref>{{книга |автор = [[Хаббл, Эдвин Пауэлл|Hubble, E. P.]] |заглавие = Realm of the Nebulae |ссылка = |место = New Haven |издательство = Yale University Press |год = 1936 |allpages = |pages = |isbn = }}</ref>. [[1944 год в науке|1944 шықәсазы]], [[Хюлст, Хендрик Кристофель ван де|Хендрик Ван де Хулст]] {{num|21|см}} аеҵәабжьаратәи атомтә ӡри иҭнажьуа арадиошәахәаркра шыҟоу азԥхьагәеиҭеит, [[1951 год в науке|1951 шықәсазы]] игәаҭаз. Асаба илбаанамдоз ари ашәахәаркра [[эффект Доплера|доплертәи аиҭаҵра]] иабзоураны Агалактика еиӷьны аҭҵаара алнаршеит. Абарҭ ахылаԥшрақәа ирыбзоураны Агалактика агәҭаны абар змоу амодель аԥҵара ҟалеит. Анаҩс, [[радиотелескоп|арадиотелескопқәа]] рыҿиара иабзоураны, егьырҭ агалактикақәа рҿгьы аӡри аԥшаара алыршахеит. 1970-тәи ашықәсқәа рзы еилкаахеит агалактикақәа зегьы иубаратәы иҟоу рыкапан еизакны (аеҵәақәеи аеҵәабжьаратәи арчи рыла ишьақәгылоу) арчы аикәшаратә ццакыра шҳаилнамыркаауа. Уи аматериа лашьца аҟазаара иазку алкаахьы ҳнанагеит<ref name="skazanie">{{cite web|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1233291/text.html|title=Сказание о тёмной материи|access-date=2009-08-14|url-status=live|publisher=[[Астронет]]|archive-date=2010-12-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20101206010643/http://astronet.ru/db/msg/1233291/text.html}}</ref>. 1940-тәи ашықәсқәа рынҵәамҭазы А. А. Калиниак, В. И. Красовски, [[Никонов, Владимир Борисович|В. Б. Никонов]] аспектр [[Инфракрасная астрономия|аинфраҟаԥшьтә]] диапазон аҿы [[Ядро Галактики|Агалактика агәҭа]] раԥхьатәи асахьа роуит<ref name="Cesevich"/><ref>{{статья |автор = А. А. Калиняк, В. И. Красовский, В. Б. Никонов |заглавие = Наблюдение области галактического центра в инфракрасных лучах |язык = ru |издание = [[Доклады Академии наук|Доклады Академии наук СССР]] |том = 66 |выпуск = 1 |год = 1949 }}</ref>. 1990-тәи ашықәсқәа рылагамҭазы «Хаббл» акосмостә телескоп ала имҩаԥгаз ахылаԥшра ҿыцқәа иаадырԥшит Ҳгалактикаҿы иҟоу [[тёмная материя|аматериа лашьца]] аеҵәа ԥсыҽқәеи аеҵәа хәыҷқәеи рыла мацара ишышьақәгылам. Иара ала иара убас ирҳан харатәи акосмос асахьақәа — [[Hubble Deep Field]], [[Hubble Ultra Deep Field]], [[Hubble Extreme Deep Field]] ҳәа изышьҭоу — урҭ иаадырԥшит Ҳдунеи аҿы шә-миллиардла агалактикақәа шыҟоу<ref name="billion_galaxy" />. Астрономиа аҭоурых аҿы рекордла иҳараку акәакьтә резолиуциа змоу активтә галактика агәыцә асахьа аиура алнаршеит Урыстәылатәи акосмостә обсерваториа «[[Радиоастрон]]», уи аӡбахә аобсерваториа 2016 шықәсазы ирыланарҵәеит. Аобсерваториеи адгьылтәи арадиотелескопқәеи жәохә рыла имҩаԥгаз ахылаԥшрақәа рыбзоурала, аҵарауаа ирылшеит ирекордтәу акәакьтә еилкаара — 21 микроарксекунд аиура. Астрономцәа рхылаԥшратә обиект [[BL Ящерицы|BL Lacertae]] акәын. Ари агалактика агәҭаны иҟоу акапан дуӡӡа змоу кылҳара еиқәаҵәоуп. Уи миллиарла аградусқәа аԥхарра змоу аплазматә диск акәыршоуп. Амҳалдызтә мҽхак дуқәеи аԥхарра ҳаракӡақәеи ирыбзоураны аџьетқәа ҟалоит — урҭ лашара шықәсақәак раҟара аура змоу арчытә кылҵәраақәа роуп. Агипотезақәеи атеориатә модельҟаҵарақәеи иаадырԥшит, акылҳара еиқәаҵәеи аккрециатә диски рыгьежьра иахҟьаны амҳалдызтә мҽхак ацәаҳәақәа аспиральтә структурақәа шдырҿио, насгьы урҭ аџьетқәа рҿы аматериа ацара шдырццакуа. Ари зегьы бахеит «Радиоастрон» ҳәа изышьҭоу аорбитатә телескоп аҟынтәи асахьақәа рыцхыраарала<ref>{{Cite web |url=https://tass.ru/nauka/2614951 |title=ТАСС: Наука — «РадиоАстрон» получил самые детальные снимки чёрной дыры в созвездии Ящерицы |access-date=2020-06-25 |archive-date=2018-08-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180813193704/http://tass.ru/nauka/2614951 |url-status=live }}</ref>. == Шәахә. иара уб. == * [[Возникновение и эволюция галактик|Агалактикақәа рцәырҵреи револиуциеи]] * [[Функция светимости|Арлашара афункциа]] == Азгәаҭақәа == {{Reflist|2}} == Алитература == * {{книга |автор=Засов А. В., Постнов К. А. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка= |ответственный= |издание= |место=Фрязино |издательство=Век 2 |год=2006 |страницы= |страниц=496 |серия= |isbn=5-85099-169-7, УДК 52, ББК 22.6 |тираж=3000 |ref=Засов и Постнов }} * {{cite web|author=Ю. Н. Ефремов.|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1198709|title=Постоянная Хаббла|access-date=2009-07-31|url-status=live|publisher=[[Астронет]]}} * {{книга|автор=James Binney.|заглавие=Galactic Astronomy|ссылка=https://archive.org/details/galacticastronom0000binn|издательство=Princeton University Press|год=1998}} * {{книга|автор=Terence Dickinson.|заглавие=The Universe and Beyond|ссылка=https://archive.org/details/universebeyond0004dick|издание=Fourth Edition|издательство=Firefly Books Ltd.|год=2004}} * {{книга|автор=Марочник Л. С., Сучков А. А.|заглавие=Галактика|место=Москва|издательство=Наука|год=1984|страниц=392}} == Азхьарԥшқәа == * {{cite web|url=https://seds.org/messier/galaxy.html|title=Galaxies|publisher=SEDS|lang=en|archive-url=https://www.webcitation.org/60r7hzj4e?url=https://seds.org/messier/galaxy.html|archive-date=2011-08-11|access-date=2005-09-17|url-status=live}} * {{cite web|url=http://www.femto.com.ua/articles/part_1/0655.html|title=Галактика|work=Физическая энциклопедия|access-date=2009-04-01|url-status=live}} * {{cite web|url=http://www.femto.com.ua/articles/part_1/0656.html|title=Галактики|work=Физическая энциклопедия|access-date=2012-06-01|url-status=live}} * {{cite web|url=https://astrogalaxy.ru/151.html|title=Наша Галактика — звёздный дом, в котором мы живём|work=Астрогалактика|access-date=2009-08-12|url-status=live}} * {{cite web|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1180523|title=Галактика|work=Астронет|access-date=2009-08-12|url-status=live|publisher=[[Астронет]]}} {{ВС}} {{DEFAULTSORT:галактика}} [[Акатегориа:Астрономтә обиектқәа рыхкқәа]] [[Акатегориа:Астрофизика]] [[Акатегориа:Агалактикақәа|*]] tgbrghbke2yis6rzncuijp5izy1rpx5 173183 173181 2026-09-03T14:15:16Z Nart17 17397 Защитил страницу [[Агалактика]]: Ахьчара авандализм ацәыхьчараз ([Аредакциазура=Разрешено только автоподтверждённым участникам] (бессрочно) [Переименование=Разрешено только администраторам] (бессрочно)) 173181 wikitext text/x-wiki {{Аҵакырацәара|1=Агалактика|2=Агалактика (аҵакы)|3=Асар Рымҩа}} [[Афаил:NGC 4414 (NASA-med).jpg|мини|300пкс|[[NGC{{nbsp}}4414|NGC 4414]], еҵәаџьаа [[Волосы Вероники (созвездие)|Вероника Лыхцәы]] аҟынтәи [[спиральная галактика|аспиральтә галактика]], адиаметр 17{{nbsp}}[[парсек|килопарсек]] рҟынӡа змоу, Адгьыл аҟынтәи 20{{nbsp}}мегапарсек рҟынӡа абжьаӡараҿы]] '''Агалактика''' ({{lang-grc|γᾰλαξίας}} «Асар Рымҩа»<ref>{{книга|заглавие=Древнегреческо-русский словарь|автор=[[Дворецкий, Иосиф Хананович|И. Х. Дворецкий]]|том=I|язык=ru|место=М.|издательство=Государственное издательство иностранных и национальных словарей|год=1958|страницы=312|страниц=1904}}</ref>, {{lang-grc|γάλα, γάλακτος}} «[[Млечный Путь#Этимология|ахш]]» аҟынтәи иаауеит) — [[гравитационная энергия|гравитациала еидҳәалоу]] системоуп, [[звезда|аеҵәақәа]], [[Звёздное скопление|аеҵәатә гәыԥқәа]], [[межзвёздный газ|аеҵәабжьаратәи арчи]] [[межзвёздная пыль|асабеи]], [[Скрытая масса|аматериа лашьца]], [[Планета|апланетақәа]] злоу. Агалактика аилазаараҿы иҟоу аобиектқәа зегьы еицырзеиԥшу [[центр масс|акапантә центр]] ахь аныҟәара иалахәуп<ref name="GiUanIntro-2">{{книга |автор=Sparke L. S., Gallagher III J. S. |заглавие= |оригинал=Galaxies in the Universe: An Introduction |ссылка=http://books.google.com/books?id=tzNF79roUfoC&hl=ru&source=gbs_navlinks_s |издание=2 |издательство=Cambridge University Press |год=2007 |страницы= |страниц=442 |серия= |isbn=0521671868}}</ref><ref name="ЗП290">Засов и Постнов, 2006, с. 290.</ref><ref name="Kononovich">{{книга |автор=Кононович Э. В., Мороз В. И. |часть=11.1. Объекты, принадлежащие нашей Галактике |ссылка часть= |заглавие=Общий курс астрономии |ссылка= |викитека= |ответственный=В. В. Иванов |издание=2 |место=М. |издательство=Едиториал УРСС |год=2004 |страницы=433 |страниц=544 |серия= |isbn=5-354-00866-2 |тираж=3000}}</ref>. Агалактикақәа зегьы (ҳара [[Млечный путь|ҳгалактика]] аламҵакәа) кырӡа ихароу [[Астрономический объект|астрономиатә обиектқәоуп]]. Урҭ рҟынтәи зегь раасҭа иааигәақәоу рҟынӡа абжьаӡара ршәоит [[парсек|мегапарсекла]], насгьы ихарақәоу рҟынӡа — [[Космологическое красное смещение|аҟаԥшьтә еиҭасра]] {{math|<var>z</var>}} ацырала. [[Список наиболее удалённых астрономических объектов|Зегьы раасҭа ихараны иҟоу]] галактиканы 2023 шықәсазтәи аҭагылазаашьа ала иԥхьаӡоуп [[HD1]]. Ԥшь-галактикак мацара роуп [[Небо|ажәҩан]] аҿы [[Невооружённый глаз|блала]] иубарҭоу: [[галактика Андромеды|Андромеда лгалактика]] (аҩадатәи агьежьбжаҿы иубарҭоуп), [[Магеллановы Облака|Магеллантәи Аԥсҭҳәа Дуи Аԥсҭҳәа Хәыҷи]] (аладатәи агьежьбжаҿы иубарҭоуп; урҭ ҳгалактика амҩанызақәа роуп), насгьы [[Галактика Треугольника|М33]] агалактика [[Треугольник (созвездие)|Ахкәакь]] еҵәаџьааҿы (аҩадатәи агьежьбжа аҟынтәи, ирлашам ажәҩан аҟны)<ref>{{cite web|title=Галактики, видимые невооруженным глазом в северных широтах|url=http://www.hypernova.ru/zvezd/observer/galaxy_visible_naked_eye_in_northern_latitudes|date=October 1997|work=Hypernova.ru|access-date=2017-12-12|archive-date=2017-12-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20171212193450/http://www.hypernova.ru/zvezd/observer/galaxy_visible_naked_eye_in_northern_latitudes|url-status=live}}</ref>. [[Наблюдаемая Вселенная|Иубарҭоу Адунеи ахәҭаҿы]] иҟоу агалактикақәа зегьы рхыԥхьаӡара макьаназы инҭкааны еилкааӡам. 1990-тәи ашықәсқәа рзы, акосмостә телескоп “[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]” ала иҟаҵаз ахылаԥшрақәа шьаҭас иҟаҵаны, иааидкыланы 100 миллиард галактикак ыҟоуп ҳәа ирыԥхьаӡон<ref name="billion_galaxy">{{cite web |author = Mackie, Glen. |date = 2002-02-01 |url = http://astronomy.swin.edu.au/~gmackie/billions.html |title = To see the Universe in a Grain of Taranaki Sand |publisher = Swinburne University |access-date = 2006-12-20 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7Xm9UZ?url=http://astronomy.swin.edu.au/~gmackie/billions.html |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>. 2016 шықәсазы ари ахәшьара еиҭахәаԥшын, агалактикақәа рхыԥхьаӡара ҩ-триллионк рҟынӡа иацырҵеит<ref>{{cite web|author=Кристина Уласович|title=Астрономы «увеличили» число наблюдаемых галактик в десять раз|url=https://nplus1.ru/news/2017/01/17/number-of-galaxies|publisher=N + 1|date=2017-01-17|access-date=2021-01-29|archive-date=2021-02-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20210203150053/https://nplus1.ru/news/2017/01/17/number-of-galaxies|url-status=live}}</ref>. 2021 шықәсазы, акосмостә ӷба [[Новые горизонты|New Horizons]] иаиуз адыррақәа ҿыцқәа агалактикақәа рхыԥхьаӡара еиҭа шә-миллиардқәак рҟынӡа иармаҷит<ref>{{cite news|title=Количество галактик во Вселенной «сократили» с двух триллионов до сотен миллиардов|url=https://nat-geo.ru/science/universe/kolichestvo-galaktik-vo-vselennoi-vnov-pereschitali/|access-date=2021-01-29|work=National Geographic Россия|date=2021-01-14|archive-date=2021-01-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20210127150835/https://nat-geo.ru/science/universe/kolichestvo-galaktik-vo-vselennoi-vnov-pereschitali/}}</ref>. Акосмос аҿы агалактикақәа еиҟарамкәа еихшоуп: ҭыԥк аҿы иааигәоу агалактикақәа ргәыԥ зегьы ҳбар ҳалшоит, мамзаргьы галактикакгьы ҳбом ([[войд|авоидқәа]] ҳәа изышьҭоу). XX-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа агалактикақәа рсахьа [[Разрешение (оптика)|еҵәа-еҵәала]] рҭыхра залшомызт. 1990-тәи ашықәсқәа рылагамҭазы, зҟны хазы игоу аеҵәақәа рбара алыршахаз 30 галактика иреиҳамызт, урҭ зегьы [[Местная группа|Аҭыԥантәи Агәыԥ]] иахәҭакын. «[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]» [[космический телескоп|акосмостә телескоп]] андәықәырҵа ашьҭахь, насгьы 10 метрактәи адгьыл аҿы иҟоу ателескопқәа аусура ианалага ашьҭахь, еиҩдыраау агалактикақәа рхыԥхьаӡара иаразнак еизҳаит. Агалактикақәа даараӡа еиуеиԥшым: урҭ рыбжьара иалаҳкаар ҳалшоит асфератә [[эллиптические галактики|еллиптикатә галактикақәа]], адисктә [[спиральные галактики|спиральтә галактикақәа]], [[спиральная галактика с перемычкой|аибаркра (абар) змоу агалактикақәа]], [[Линзовидная галактика|алинзаԥшра змоу]], [[карликовая галактика|ассақәа]], [[неправильная галактика|ииашам]] уҳәа убас иҵегьы. Ахыԥхьаӡаратә ҵакқәа ртәы ҳҳәозар, усҟан, аҿырԥштәы азы, [[масса|рыкапан]] агалактика хәыҷқәа рҿы 0,5{{e|6}} [[Амра|Амра]] акапан ([[Segue 2]] еиԥш иҟоу) инаркны агалактика дуӡӡақәа рҿы 2,5{{e|15}} Амра акапан ([[IC 1101]] еиԥш иҟоу) рҟынӡа иҟоуп; аиҿырԥшразы — ҳгалактика [[Млечный Путь|Асар Рымҩа]] акапан Амра акапанқәа 2{{e|11}} ираҟароуп. Агалактикақәа рдиаметр — 5 инаркны 250 [[парсек|килопарсек]] рҟынӡа<ref name="ЗП299">Засов и Постнов, 2006, с. 299.</ref> (16—800 нызқь [[световой год|лашара шықәса]]), аиҿырԥшразы — [[Млечный Путь|ҳгалактика]] адиаметр 30 килопарсек раҟара ауп (100 нызқь лашара шықәса). Зегь реиҳа идуу еицырдыруа (2021 шықәсазы) агалактика [[IC 1101]] адиаметр 600 килопарсек еиҳауп<ref>{{статья|автор=Clarke, T. E.; Blanton, Elizabeth L.; Sarazin, Craig L.|заглавие=The Complex Cooling Core of A2029: Radio and X-Ray Interactions|ссылка=http://www.iop.org/EJ/article/0004-637X/616/1/178/60597.text.html|язык=en|год=2004|том=616|выпуск=1|страницы=178—191|doi=10.1086/424911|bibcode=2004ApJ...616..178C | issn=0004-637X |url-status=dead}}</ref>. Агалактикақәа реиҿартәышьаҿы иӡбам апроблемақәа иреиуоуп [[тёмная материя|аматериа лашьца]], уи агравитациатә еидҳәалараҿы мацара ауп иахьааԥшуа. Уи агалактика акапан зегьы аҟынтәи 90% рҟынӡа аҵанакуеит, мамзаргьы зынӡа иҟамзар ауеит, галактика хәыҷқәак рҟны еиԥш<ref>{{cite web |date = 2009-03-11 |url = http://www.popmech.ru/article/5092-rozhdenie-karlika/ |title = Рождение карлика: Галактика без темноты |publisher = [[Популярная механика]] |access-date = 2009-07-26 |url-status = live |lang = ru |archive-date = 2009-06-01 |archive-url = https://web.archive.org/web/20090601174147/http://www.popmech.ru/article/5092-rozhdenie-karlika }}</ref>. == Аетимологиа == Ажәа «галактика» ({{lang-grc|γαλαξίας}}) [[Млечный Путь|ҳГалактика]] абырзен хьӡы аҟынтәи ауп ишааз ({{lang-grc2|κύκλος γαλαξίας}} ҵакыс иамоуп «ахштә мацәаз» — уахынла ажәҩан аҿы иаҳбо ацәырҵра ахҳәаа аҳасабала)<ref>{{cite web |url=http://www.astronet.ru:8100/db/msg/1180523 |title=Галактика |work=[[Астронет]] |author=Сучков Л. А. |publisher=[[Астронет]] }}</ref>. == Ахылаԥшрақәа == Агалактикақәа зегьы реиҳа ихадоу ринтегралтә ҟазшьарбақәа<ref name="ЗП299" /> (аекстремалтә ҵакқәа абжьажьуп): {| class="standard" |- ! Апараметр ! Ихадоу ашәаратә метод ! Аҵакқәа рдиапазон ! Асар Рымҩазы инықәырԥшны аҵакы |- | [[#Акапани ашәагааи|Адиаметр D<sub>25</sub>]] | [[Фотометрия|Афотометриа]] | 5—50 [[Парсек|кпк]] | 30 кпк |- | [[Закон Серсика|Адиск арадиалтә шкала R<sub>0</sub>]] | Афотометриа | 1—7 кпк | 3 кпк |- | Аеҵәатә диск ажәпара | «Аҵкар аҟнытә» иубо адискқәа рфотометриа | 0,3—1 кпк | 0,7 кпк |- | [[Светимость|Арлашара]] | Афотометриа | {{e|7|0}}—{{e|11|0}} [[солнечная светимость|L<sub>☉</sub>]] | 5{{e|10}} L<sub>☉</sub> |- | [[#Акапани ашәагааи|Акапан М<sub>25</sub> аҩнуҵҟа D<sub>25</sub>]] | Доплер иеффект ахархәарала арчи мамзаргьы аеҵәақәеи рыццакрақәа ршәара | {{e|7|0}}—{{e|12|0}} [[солнечная масса|M<sub>☉</sub>]] | 2{{e|11}} M<sub>☉</sub> |- | Арчы акапан M<sub>gas</sub>/M<sub>25</sub> D<sub>25</sub> аҩнуҵҟа | Анеитралтәии амолекулиартәии [[водород|аӡри]] ацәаҳәақәа ринтенсивра ашәара | 0,1—30 % | 2 % |- | Агалактикақәа адәахьтәи рҭыԥқәа рыҵәира аццакра V | Доплер иеффект ахархәарала арчи мамзаргьы аеҵәақәеи рыццакрақәа ршәара | 50—300 км/с | 220 км/с (Амра азааигәаразы) |- | Агалактикақәа адәахьтәи ррегионқәа рорбитатә аамҭа | Доплер иеффект ахархәарала арчи мамзаргьы аеҵәақәеи рыццакрақәа ршәара | {{e|8|0}}—{{e|9|0}} ашықәсқәа | 2{{e|8}} шықәса (Амра азааигәаразы) |- | Агәҭантәи акылҳара еиқәаҵәа акапан | Агәыцә азааигәара аеҵәақәеи арчи рыццакрақәа ршәара; аеҵәақәа рыгәҭантәи адисперсиа ампирикатә хьыԥшра | 3{{e|5}}—3{{e|9}} M<sub>☉</sub> | 4{{e|6}} M<sub>☉</sub> |} === Абжьаӡара === Ахылаԥшҩы иҟынтәи агалактика аҟынӡа абжьаӡара физикатә ҟазшьак аҳасабала агалактикаҿы имҩаԥысуа иарбанзаалак процесск иалахәӡам. Агалактика аҟынӡа иҟоу абжьаӡара иазку адыррақәа рҭахра цәырҵуеит: ибзианы иҭҵаам ахҭысқәа ралкаараан, иаҳҳәап, [[гамма-всплеск|агамма-ԥжәарақәа]]; [[Адунеи|Адунеи]] иааизакны аҭҵаараан, агалактикақәа рхаҭақәа револиуциа аҭҵаараан, агалактикақәа [[Масса|рыкапан]], урҭ ршәага-загақәа реилкаараан, уҳәа убас иҵегьы. Агалактика аҟынӡа абжьаӡара аилкааразы цәгьам-бзиам амодель иахьыԥшым аметодқәа зегьы ҩ-хкык рыла еиҩшазар ҟалоит: агалактика аҩнуҵҟа иҟоу аобиект ала ашәара, агалактика ахаҭа аҟынӡа абжьаӡара маҷк ала еиԥшым, насгьы аҟаԥшьтә еиҭасрала ашәара. Актәи аметод — афотометриатә метод ауп, «астандарттә цәашьқәа» ҳәа изышьҭоу рхархәарала, зылашара еилкаауп ҳәа иԥхьаӡоу. Усҟан абжьаӡара аԥхьаӡара ҟалоит абри аформула ахархәарала: : <math>R=10^{\frac{1}{5}(m-M)+1}</math>, уаҟа ''m'' — иубарҭоу [[звёздная величина|аеҵәатә мҽхакы]], ''М'' — [[абсолютная звёздная величина|абсолиуттә еҵәатә мҽхакы]], насгьы ''R'' — абжьаӡара парсекла. Уажәтәи аамҭазы, анаҩстәи астандарттә цәашьқәа рхы иадырхәоит<ref name="distance">{{cite web |author = Игорь Дроздовский. |title = Методы определения расстояний до галактик |url = http://nature.web.ru/db/msg.html?mid=1168209&uri=distances.html |access-date = 2009-09-21 |url-status = live |archive-date = 2011-08-11 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7aUzeK?url=http://nature.web.ru/db/msg.html?mid=1168209 }}</ref>: * [[Цефеиды|Ацефеидқәа]], рпульсациа аамҭа дырны, рылашара аилкаара ауеит. Раԥхьатәи аобиект, егьырҭ агалактикақәа рҟынӡа абжьаӡара зларшәаз. * Ia еиԥш иҟоу [[Сверхновая звезда|асуперҿыцқәа]] (1990-тәи ашықәсқәа рзы урҭ рхылаԥшрақәа ирыхҟьаны [[Ускоренное расширение Вселенной|Адунеи арццакратә ҽырҭбаара]] агипотеза ацәырҵра ҟалеит, уи 2010-тәи ашықәсқәа рзы гәҩарас иҟаҵан, избан акәзар амодель аарԥшын, абри ахкы змоу аеҵәақәа рпараметрқәа агалактика ақәра инақәыршәаны ишеиҭанакуа атәы зҳәоз). * [[Красный гигант|Агигант ҟаԥшьқәа]]. * [[Сверхгигант|Асупергигантқәа]]. Аҩбатәи аметод [[Закон Хаббла|Хаббл иемпирикатә закәан]] шьаҭас иамоуп, насгьы иалху амодель еиҳа иахьыԥшуп, иаԥхьанеиуаз аметод аасҭа. : <math>R=\frac{cz}{H_0}</math>, уаҟа ''H<sub>0</sub>'' [[постоянная Хаббла|Хаббл иконстанта]] ауп. Уажәы иаларҵәахаз [[Модель Лямбда-CDM|ΛCDM амодель]] ҳгозар (Хаббл иконстанта еиԥшны), усҟан ҵакы змоу аиқәымшәарақәа z~10 аҟны иҟалоит, уи ҳара иҳалнаршоит уи амодель уамак иахьыԥшым рхыԥхьаӡалара. Иҟоуп иара убасгьы еиуеиԥшым амодельқәа ӷәӷәала ирхьыԥшу аметодқәагьы<ref name="distance"/>: * [[эффект Сюняева — Зельдовича|Суниаев — Зельдович реффект]] ала, * [[шаровое звёздное скопление|аглобустә еизгақәа]] рыла, * [[Зависимость Талли-Фишера|Талли — Фишер реихьыԥшра]] ала, * [[Соотношение Фабер-Джексона|Фабер — Џьексон реихьыԥшра]] ала. === Ихадоу иубарҭоу агалактикақәа рыхәҭақәа === Ихадоу иубарҭоу агалактикақәа рыхәҭақәа иреиуоуп<ref name="ЗП295">Засов и Постнов, 2006, с. 295—296.</ref>: # Еиуеиԥшым акапанқәеи ақәрақәеи змоу анорматә еҵәақәа, урҭ рахьтә хәҭак [[Звёздное скопление|агәыԥқәа]] ирылоуп. # Аеволиуциа зхызгаз аеҵәақәа рцәынха еизакқәа. # Ихьшәашәоу арчы-сабатә ҭагылазаашьа. # Еиҳа иласу арчы ԥха, аԥхарра 10<sup>5</sup>—10<sup>6</sup>&nbsp;К. [[Двойная звезда|Ҩбаны иҟоу аеҵәақәа]] ааигәа иҟоу агалактикақәа рҿы иубарҭаӡам, аха Амра азааигәара уахәаԥшуазар, аеҵәа рацәақәа имаҷымкәа иҟазар ауп. Арчы-сабатә ҭагылазаашьеи аеҵәақәеи [[атом|атомқәа]] рыла ишьақәгылоуп, урҭ зегьы реилаҵа агалактика [[барион#Барионная материя|абарионтә материа]] ҳәа иашьҭоуп. Ибарионтәым акапан иаҵанакуеит аматериа лашьца акапани [[Акылҳара еиқәаҵәа|акылҳара еиқәаҵәақәа]] рыкапани<ref name="ЗП295" />. === Агалактикақәа рыҵәира аццакра === Агалактика аҵәира аццакра ҳәа изышьҭоу агалактика агәҭа иаакәыршаны еиуеиԥшым ахәҭақәа рыҵәира аццакра ауп. Ари аццакра еиуеиԥшым апроцессқәа рыла ирҳаз аццакра зегьы аааизакны ауп. Агалактика аҵәира аццакреи агьежьрратә ццакреи V<sub>c</sub> еиҩдыраалатәуп, уи [[Гравитация|агравитациатә мчы]] мацара иахҟьоуп, насгьы, закәанла, агәҭахьы адхалара амч анырра аҵаҟа еикәшарала ицо ацәеижь иаҭаху аццакра иаҟароуп. Азеиԥш ҭагылазаашьаҿы аҵәира аццакра аеҵәабжьаратәи арчы арадиалтә қәыӷәӷәара аградиент Р ала иалкаауп. : <math>V^2=R\left(\frac{\partial\Phi}{\partial R} + \frac{\nabla P}{\rho_g}\right)=V_c^2 +R\frac{\nabla P}{\rho_g}</math> Абраҟа ''Φ'' — [[гравитационный потенциал|агравитациатә потенциал]], ''ρ<sub>g</sub>'' — арчы аилаӷәӷәара. Агалактика еиуеиԥшым ахәҭақәа рзы аҵәира аццакра еиуеиԥшымкәа ахәшьара арҭоит. Арчы азы — доплертәи аемиссиатә цәаҳәақәа реиҭаҵрала. Аеҵәақәа рзы — аеҵәақәа рабсорбциатә цәаҳәақәа доплертәи аиҭасра инақәыршәаны. Аҵәира аццакра аиуразы асхема абас иҟоуп. Ахылаԥшрақәа рҟынтәи ишиашоу иҳаууа аццакра — агалактика иааизакны аццакреи аҩныҵҟатәи аҵысра аццакреи еицҵаны ауп. Агалактика зегьы аццакра (V<sub>0</sub>) абжьааԥны агәҭантәи арегион аныҟәара аццакрала иаҟарартәуеит. Харатәи агалактикақәа рзы ари аццакыра зыхҟьо Адунеи Хаббл изакәан инақәыршәаны аҽырҭбаара ауп; иара ахатәы ццакыра кырӡа маҷуп. Агалактика иааизакны аныҟәара аццакра ҳасаб азуны иҳауз аццакра — аблатә шәахәа иаваршәны иҟоу аццакра ауп (V<sub>r</sub>), насгьы иалкаау абжьаӡараҿы агалактика аҵәира аццакра аԥхьаӡаразы, апроекциа аеффектқәа ҳасаб рзутәуп. Уи азы идырлатәуп агалактика аҵәҩан анаара акәакь аблабаратә шәахәа ''i'' аганахь, иара убасгьы агалактика аҵәҩан хада агалактика агәҭа иалсны ицо ацәаҳәа иашеи игәаҭоу аҭыԥи рыбжьара иҟоу акәакь ''φ''. Убасала, V<sub>r</sub> ахьтә V<sub>φ</sub> ахь аиасразы, иудыруазар ауп хә-параметрк: агалактика V<sub>0</sub> аныҟәара аццакра, акәакьқәа ''i'', ''φ'', агалактика агәҭа аҩ-координатк (иарбанзаалак аҭыԥ иаҿырԥшны). Агалактика ҵәҩансимметриатәзар, усҟан адҵа еиҳа ирмариахоит, избанзар агәҭа аориентациеи аҭыԥи ркәакьқәа рыԥхьаӡара ауеит адиск ашәахәа алашара аларҵәарала. Аспектрограф акылаара иара аҵәҩан хада иаваршәны иқәыргылазар, иҳаууеит: : <math>V_{\phi}(R)=\frac{|V_0 - V_r(l)|}{\sin{i}}</math>, уаҟа ''l'' — агалактика агәҭантәи акылаара иаваршәны абжьаӡара ауп. Аха агалактикаҿы аныҟәара иазку зегь реиҳа инаӡоу адыррақәа ҳнаҭоит аццакыратә мҽхакы анализ — агалактикатә диск аҿы хыԥхьаӡара рацәала аҭыԥқәа рзы ашәахәаркратә ццакыра ашәарақәа реизга. Аццакыратә мҽхак аиуразы ҩ-еизшәарактәи [[спектроскопия|аспектроскопиа]] рхы иадырхәоит. Абжьааԥны ахархәара аиуеит каналрацәалатәи адкылага ма [[интерферометр Фабри — Перо|Фабри — Перо ринтерферометр]]. [[область H I|H I ацәаҳәақәа]] рҿы арчы радиола ахылаԥшрақәагьы агалактикаҿы аццакра аларҵәара ҩ-еизшәарактәи асахьа аанарԥшуеит<ref name="ЗП312">Засов и Постнов, 2006, с. 312—317.</ref>. 2018 шықәса хәажәкырамзазы Жәларбжьаратәи арадиоастрономиатә ҭҵааратә центр (ICRAR) аҟынтәи астрономцәа игәарҭеит агалактикақәа зегьы, ршәага-загақәа ма рыхкы зеиԥшразаалакгьы, еиԥшу аццакыра шрымоу, насгьы инагӡаны рыҵәҩан ишакәшо 1 миллиард дгьылтә шықәса рыла<ref>{{Cite web|url=https://naked-science.ru/article/sci/astronomy-vyyasnili-chto-vse-galaktiki|title=Астрономы выяснили, что все галактики совершают один оборот за одинаковое время {{!}} Naked Science|author=А. Евглевский|website=Naked Science|date=2018-03-14|publisher=naked-science.ru|lang=ru|access-date=2018-03-16|archive-url=https://www.webcitation.org/6xxej1O0e?url=https://naked-science.ru/article/sci/astronomy-vyyasnili-chto-vse-galaktiki|archive-date=2018-03-16|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=Astronomers discover galaxies spin like clockwork|author=International Centre for Radio Astronomy Research|url=https://phys.org/news/2018-03-astronomers-galaxies-clockwork.html|work=PHYS.org|date=2018-03-13|access-date=2018-03-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20180315003720/https://phys.org/news/2018-03-astronomers-galaxies-clockwork.html|archive-date=2018-03-15}}</ref>. === Акапани ашәагааи === Агалактикақәа иалкаау аҳәаақәа рымаӡам. Агалактика ахьынҵәо, [[межгалактическое пространство|агалактикабжьаратәи аҭыԥ]] ахьалаго инҭкааны аҳәара залшом. Иаҳҳәап, агалактика аоптикатә диапазон аҿы шәагаак амазар, усҟан агалактика арадиус аеҵәабжьаратәи арчы радиохылаԥшрақәа рыла иалкаау жәантә еиҳахар алшоит. Иукапануа агалактика акапангьы уи ашәагаа иадҳәалоуп. Абжьааԥны агалактика ашәагаа ҳәа иршьоит [[Звёздная величина#Спектральная зависимость|B афильтр]] аҿы аквадраттә [[угловая секунда|кәакьтә секунд]] аҟынтәи 25-тәи аеҵәатә мҽхак змоу [[изофота|аизофота]] афотометриатә шәагаа. Астандарттә дырга абри ашәагаа азы D<sub>25</sub><ref name="ЗП298">Засов и Постнов, 2006, с. 298.</ref>. Адисктә галактикақәа рыкапан модельк аҳәаақәа ирҭагӡаны [[Кривая вращения галактики|аҵәира архәа]] ала ахәшьара азыҟарҵоит. Иреиӷьу агалактика амодель алхра шьаҭас иамоуп аҵәира архәа аформа, насгьы агалактика аилазаашьа иазку зеиԥш гәаанагарак. Аеллиптикатә галактикақәа ыркапан ирзеиԥшу ахәшьара аҭаразы, аеҵәақәа рыццакра [[Закон дисперсии|адисперсиа]] еилкаатәуп, рыгәҭантәи абжьаӡара инақәыршәаны, насгьы [[плотность|аилаӷәӷәара]] арадиалтә еихшара<ref name="ЗП318">Засов и Постнов, 2006, с. 318—335.</ref>. Агалактикаҿы иҟоу арчы хьшәашәа акапан шьақәнаргылоит H I ацәаҳәа аинтенсивра. Агалактика аҟынтәи мамзаргьы уи ахәҭак аҟынтәи иҭарыҩуа ашәахәаркратә цәқәырԥа аилаӷәӷәара F<sub>ν</sub> иаҟаразар, уи иашьашәало акапан: : <math>M_{HI}\approx 2\cdot 10^5 M_{\bigodot}D^2\int_{\nu}F_{\nu}(\nu )d\nu</math>, уаҟа ''D'' — абжьаӡара мегапарсекла, ацәқәырԥа [[Янский (единица измерения)|ианскила]] иаарԥшуп. Амолекулатә рчы акапан ахәшьара аҭара даара иуадаҩуп, избан акәзар еиҳа аларҵәара змоу амолекула H<sub>2</sub> аспектр арчы хьшәашәа аҿы еиҵаҵоу ацәаҳәақәа амам. Убри аҟнытә, ашьаҭатә адыррақәа [[Монооксид углерода|CO]] амолекула (''I<sub>CO</sub>'') аспектральтә цәаҳәақәа рыӷәӷәарақәа роуп. CO ашәахәаркра аинтенсивреи уи акапани рыбжьара апропорционалратә коеффициент арчы [[металличность|аметаллхара]] иадҳәалоуп. Аха зегь реиҳа идуу агәыҩбара аԥсҭҳәа аҵәцара ахьмаҷу иадҳәалоуп; уи иахҟьаны аҩныҵҟатәи аҭыԥқәа ирылҵуа алашара аиҳарак аԥсҭҳәа ахаҭа илбаанадоит, убас ала, аԥсҭҳәақәа рықәцәантәи алашара мацара ауп ахылаԥшҩы иҟынӡа инаӡо<ref name="ЗП344">Засов и Постнов, 2006, с. 344—345.</ref>. === Агалактика аспектр === Агалактикақәа [[Спектр|рыспектр]] уи иаҵанакуа аобиектқәа зегьы ршәахәаркрала ишьақәгылоуп. Ибжьаратәу агалактика аспектр ҩ-локалтә максимумк амоуп. Арадиациа ахыҵхырҭа хада аеҵәақәа роуп; урҭ реиҳарак ррадиациа аинтенсивра амаксимум [[видимое излучение|аоптикатә диапазон]] аҿы иҟоуп (актәи амаксимум). Абжьааԥны агалактикаҿы асаба рацәаны иҟоуп, уи аоптикатә диапазон аҿы ашәахәақәа лбаанадоит, насгьы [[инфракрасное излучение|аинфраҟаԥшьтә диапазон]] аҿы дырҩеигь еиҭаҭнажьуеит. Убри аҟнытә аҩбатәи амаксимум инфраҟаԥшьтәи арегион аҿы иҟоуп. Аоптикатә диапазон аҟны алашара цыраны иԥхьаӡазар, усҟан ашәахәа ахыҵхырҭақәеи ахкқәеи рыбжьара абри аҩыза аизыҟазаашьа убаратәы иҟоуп<ref name="ЗП297">Засов и Постнов, 2006, с. 297.</ref>: {| class="standard" |- !Адиапазон !Азыҟазшьатә рлашара !Ашәахәаркра ахыҵхырҭа хадақәа |- |[[Гамма-излучение|Агамма]] |{{e|−4|0}} |Галактикақәак [[Активные ядра галактик|рактивтә гәыцәқәа]]; зныктәи ашәахәа кьаҿқәа ҭзыжьуа ахыҵхырҭақәа (анеитронтә еҵәақәа, акылҳара еиқәаҵәақәа) |- |[[Рентгеновское излучение|Арентгентә]] | {{e|−3|0}}—{{e|−4|0}} |Еиқәшәоу ҩ-системак [[Аккреция|раккрециатә дискқәа]]; арчы ԥха; активтә гәыцәқәа |- |[[видимое излучение|Аоптикатә]] |1 |Еиуеиԥшым аԥхарра змоу аеҵәақәа; ИК азааигәаратәи арегион аҿы аеҵәазааигәаратәи асабатә дискқәа; [[область H II|H II арегионқәа]] рҿы арчы аемиссиатә радиациа УФ инаркны ИК аҟынӡа. |- |[[инфракрасное излучение|Ихароу ИК]] |0,5—2 |Еҵәалашарала ирԥхо аеҵәабжьаратә саба; галактикақәак рҟны аеҵәақәа рышьақәгылара иалахәу агәыцәкәыршатәи адискқәа рҿы активтә гәыцәқәеи асабеи ыҟоуп |- |[[Радиоизлучение|Арадио]] |{{e|−2|0}}—{{e|−4|0}} |Агалактикатә диск мамзаргьы активтә галактикатә гәыцә аҟынтәи арелиативисттә електронқәа [[Синхротронное излучение|рсинхротронтә емиссиа]]; асуперҿыцқәа рцәынхақәа, [[область H II|H II арегионқәа]] рҟынтәи [[тепловое излучение|аԥхарратә радиациа]], H I аҟынтәи арадио емиссиатә цәаҳәақәа, еиуеиԥшым аеҵәабжьаратәи арчы амолекулақәа |- |} === Агало лашьца апроблема === [[Афаил:GalacticRotation2 ab.svg|мини|300пкс|Адисктә галактика аҵәира архәа. A — иҵәаху акапан аламҵакәа, B — игәаҭоу]] Агалактикақәа [[масса|рыкапан]] зегьы аеҵәақәа рҿы иҟазар, усҟан, акапан-арлашара реизыҟазаашьа дырны, радиусла уиаҟара аҽшамԥсахуа ҳгәы азҩозар, агалактикаҿы иҟоу аматериа аилаӷәӷәара аеҵәақәа рпопулиациа ашәахәақәа рыла еилкаатәуп. Аҵкар азааигәара агалактика ҭаауеит, уи иаанагоит аеҵәақәа абжьаратәи реилаӷәӷәара еиҵахоит, уи иацны аеҵәақәа рыргьежьра аццакрагьы еиҵахар ауп ҳәа. Аха, иаҳбо агалактикақәа рыҵәира архәақәа зынӡа даҽакала иҟоу асахьа аадырԥшуеит: аамҭак инаркны аеҵәақәа рыгьежьратә ццакыра мыцхәӡа иҳаракуп акапан-алашаратә еизыҟазаашьа аҟынтәи иҳауз аилаӷәӷәара азы. Адиск аҵкараҿтәи аеҵәақәа рыццакра ду еилаҳкаар ҳалшоит агалактика агәҭантәи ахара дуқәа рҿы ихадоу ароль акапан инанагӡоит ҳәа агәаанагара ҟаҵаны, [[Гравитация|агравитациатә еидҳәалара]] мацарала зҽаазырԥшуа. Ҳара ҳхы ҳақәиҭны [[Скрытая масса|иҵәаху акапан]] аҟазаара иазку алкаа ҳазнеир ҳалшоит, аеҵәатә диск аҭышәынтәалара аҭагылазаашьа шьаҭас иҟаҵаны иааизакны акапан ахәшьара ҟаҳҵозар. Агалактика дуқәа рымҩанызақәа рыццакра ашәарақәа иаадырԥшуеит [[гало|агало]] лашьца ашәагаа агалактика аоптикатә диаметр аасҭа акырынтә ишеиҳау. Ахкқәа зегьы ирыҵанакуа агалактикақәа рҿы акапан ду змоу агало лашьцақәа рыҟазаара ааԥшит, аха илашо аматериа аганахьала еиуеиԥшым аихшарақәа рыла<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n321 323] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. == Аморфологиа == [[Афаил:SpiralGalaxySchemeSideView ab.svg|мини|350пкс|Аспиральтә галактика асхема, апрофильтә хәаԥшышьа]] [[Афаил:Hubble2005-01-barred-spiral-galaxy-NGC1300.jpg|мини|350пкс|Абар аспиральтә махәҭақәа рыҩныҵҟатәи аҵыхәақәа рҟынтәи (иаҵәоу) агалактика агәҭанӡа инеиуеит. [[NGC 1300]]]] ''[[Галактический центр|Агәыцә]]'' — агалактика агәҭаны иҟоу даараӡа ихәыҷу регионуп. Агалактикатә гәыцәқәа ртәы анаҳҳәо, еиҳарак ҳазлацәажәо ''[[Активные ядра галактик|зыԥсы ҭоу галактикатә гәыцәқәа]]'' роуп, зҟны еизгоу аеҵәақәа рҟазшьақәа рыла апроцессқәа рыхцәажәара ахьҳалымшо. ''[[Галактический диск|Адиск]]'' — агалактика аобиектқәа реиҳарак ахьеизго еиҳа иҵаӷоу ахҩа ауп. Уи еиҟәшоуп арчы-сабатә диски аеҵәатә диски ҳәа. ''[[Галактика с полярным кольцом|Аполиартә мацәаз]]'' — ари лассы-лассы иуԥымло компонентуп. Аклассикатә ҭагылазаашьаҿы, аполиартә мацәаз змоу агалактика ҩ-дискк амоуп, урҭ еиҿагылоу аҟьаҟьарақәа рҿы иҵәиуеит. Аклассикатә ҭагылазаашьаҿы абарҭ адискқәа рыгәҭақәа еиқәшәоит. Аполиартә мацәазқәа рышьақәгылара зыхҟьо аҵыхәтәанынӡа еилкааӡам<ref>{{cite web |author = В. П. Решетников. |title = Эти странные галактики с полярными кольцами |url = http://www.rfbr.ru/pics/28159ref/file.pdf |access-date = 2009-09-18 |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20110818032316/http://www.rfbr.ru/rffi/ru/pages/404 |archive-date = 2011-08-18 }}</ref>. ''Асфероидтә компонент'' — аеҵәақәа рысфератә еихшара ауп. ''[[Балдж|Абалџь]]'' ({{lang-en|bulge}} «аҭыҵра») — асфероидтә компонент зегь реиҳа илашо аҩныҵҟатәи ахәҭоуп. ''[[Галактическое гало|Агало]]'' — адәахьтәи асфероидтә компонент ауп; абалџьи агалои рыбжьара аҳәаа ӡәӡәоуп, кырӡа инықәырԥшшәа ишьҭыхуп. ''[[Галактический рукав|Аспиральтә махәҭа]] (аспиральтә маӷра)'' — аеҵәабжьаратәи арчи еиҳарак аеҵәа қәыԥшқәеи реилаӷәӷәара ауп, аспираль аформа аманы. Иҟалап, урҭ еиуеиԥшым амзызқәа ирыхҟьаны иҟоу аилаӷәӷәаратә цәқәырԥақәа ракәзар, аха урҭ рхылҵшьҭра азҵаара макьаназы инагӡаны иӡбам. ''Абар (аԥаҩ)'' — аеҵәақәеи аеҵәабжьаратәи арчи рыла ишьақәгылоу иеилаӷәӷәоу, еиҵыху ашьақәгылашьа еиԥшуп. Аҳасабрақәа рыла, агалактика агәҭа аеҵәабжьаратәи рчыла еиҳарак еиқәзыршәо. Аха атеориатә конструкциақәа шамахаӡак зегьы шьаҭас ирымоу — адиск ажәпара иара ашәагаақәа раасҭа акырӡа ишеиҵоу ауп, даҽакала иуҳәозар, адиск ҟьаԥсуп, насгьы амодельқәа шамахаӡак зегьы ирмариоу ҩ-еизшәарактәи модельқәоуп; х-еизшәарактәи адискқәа рмодельқәа рыԥхьаӡарақәа кырӡа имаҷуп. Иара убасгьы еицырдыруа алитератураҿы абари арчи змоу агалактика х-еизшәарактәи аҳасабра акызаҵәык ауп иҟоу<ref>{{cite web |author = R. Fux. |date = 1999-03-10 |url = http://arxiv.org/abs/astro-ph/9903154 |title = 3D self-consistent N-body barred models of the Milky Way: II. Gas dynamics |work = arXiv.org |access-date = 2009-07-26 |lang = en |archive-date = 2017-01-08 |archive-url = https://web.archive.org/web/20170108001615/https://arxiv.org/abs/astro-ph/9903154 |url-status = live }}</ref>. Ари аҳасабра автор излаиҳәо ала, арчы агалактика агәҭахьы инанагаӡом, аха хараӡа ицоит. Еиҳа ихадоу ахәҭақәа рахь иаҵанакуеит арчы-сабатә диск, аеҵәатә диск, асфероидтә компонент. Иҟоуп агалактикақәа ихадоу рыхкқәа ԥшьба<ref name="zasovpostnov301">{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n299 301]—302 |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>: # '''[[Эллиптическая галактика|Еллиптикатә галактикақәа]]''' ('''E''') — агалактикақәа, адисктә компонент змам, мамзаргьы уи аконтраст маҷны иамоуп. Егьырҭ агалактикақәа зегьы адисктәқәа роуп. # '''[[Спиральная галактика|Аспиральтә галактикақәа]]''' ('''S''') — аспиральтә махәҭақәа змоу агалактикақәа роуп. Зны-зынла амахәҭақәа амацәазқәа ракәны иҟалар рылшоит. # '''[[Линзовидная галактика|Алинзаԥшратә галактикақәа]]''' ('''S0''') — ҳәа изышьҭоу агалактикақәа структурала аспиральтә галактикақәа ирылукаартә иҟам, еилыкка иҟоу аспиральтә форма ахьыҟам ада. Ари зыхҟьо аеҵәабжьаратәи арчы ахьмаҷу, убри аҟнытә аеҵәақәа рышьақәгылара амҽхак ахьмаҷу ауп. # '''[[Неправильная галактика|Ииашам агалактикақәа]]''' ('''Irr''') — урҭ еиҟарам, еилаԥсоу аилазаашьала иааԥшуеит. Урҭ, закәанла, аеҵәабжьаратәи арчы рацәаны ирымоуп, агалактика акапан аҟнытә 50% рҟынӡа. {| class="standard" |- |+Ихадоу агалактикақәа рыхкқәа рҟазшьақәа реиҵаҩ |- ! ! E ! S0 ! S ! Irr |- | Асфероидтә компонент | Агалактика иааизакны | Иҟоуп | Иҟоуп | Даара иԥсыҽуп |- | Аеҵәатә диск | Иҟам, мамзаргьы иԥсыҽны иаарԥшуп | Иҟоуп | Акомпонент хада | Акомпонент хада |- | Арчы-сабатә рдиск | Иҟам | Иҟам ма даара иҵаӷоуп | Иҟоуп | Иҟоуп |- | Аспиральтә махәҭақәа | Иҟам мамзаргьы агәыцә азааигәара мацара | Иҟам, мамзаргьы иԥсыҽны иаарԥшуп | Иҟоуп | Иҟам |- | Активтә гәыцәқәа | Иуԥылоит | Иуԥылоит | Иуԥылоит | Иҟам |- | Агалактикақәа зегьы рхыԥхьаӡара аҟнытә наӡынк | 20 % | 20 % | 55 % | 5 % |} Аҭагылазаашьақәа жәпакы рҿы маҷк еиҳа инарҭбааны иҟоу [[последовательность Хаббла|Хаббл иклассификациала]] агалактикақәа хкыхәҭала реихшара даара иманшәалоуп. Агалактикақәа зегьы зымҽхазкуа [[Последовательность Хаббла|Хаббл иеиҟәшара]] (мамзаргьы Хаббл икамертон) шьаҭас иамоуп урҭ блала иубо реилазаашьа. Насгьы уи аеллиптикатәқәа галактикақәа ииашаны иаанарԥшуазар, аспиральтә галактика еиуеиԥшымкәа еихшазар ауеит. 2003 шықәсазы, агалактика хкы ҿыц, [[ультракомпактная карликовая галактика|аультракомпакттә галактика хәыҷқәа]] ҳәа изхәаԥшуа, [[Квинслендский университет|Куинслендтәи Ауниверситет]] аҟынтәи Маикл Дринкуотер (''Michael Drinkwater'') иааиртит<ref>{{статья |заглавие=Ultracompact Dwarf Galaxies in the Fornax Cluster |издание=[[The Astrophysical Journal]] |том=560 |номер=1 |страницы=201—206 |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/2001ApJ...560..201P |doi=10.1086/322517 |язык=en |автор=Phillipps, S.; Drinkwater, M. J.; Gregg, M. D.; Jones, J. B. |год=2001 |издательство=[[IOP Publishing]] |archive-date=2017-07-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170720215439/http://adsabs.harvard.edu/abs/2001ApJ...560..201P }}</ref>. <center> <gallery perrow="4"> Messier object 089.jpg|E0: M89 MESSIER 105 2MASS.jpg|E1: M105 Messier 60 Hubble WikiSky.jpg|E2: M60 Messier object 086.jpg|E3: M86 Messier object 049.jpg|E4: M49 Messier object 110.jpg|E6: M110 Ngc1316 hst.jpg|S0: NGC 1316 Phot-34b-05-fullres.jpg|Sa: NGC 92 Messier51 sRGB.jpg|Sc: M51 Phot-14b-09-fullres 2.JPG|Sd: NGC 7793 Ngc1427AIrregulargalaxy.jpg|Irr:NGC 1427A NGC 4650A I HST2002.jpg|NGC 4650A — аполиартә мацәаз змоу галактикоуп </gallery> </center> == Агалактикақәа мҽхакыҭбаалатәи реилазаарақәа == [[Афаил:Seyfert Sextet full.jpg|мини|240пкс|слева|[[Секстет Сейферта|Сеиферт исекстет]] агалактикақәа ргәыԥ аҿырԥштәы аҳасабала]] Агалактикақәа рфотосахьақәа иаадырԥшуеит ииашаҵәҟьаны изаҵәу агалактикақәа (адәы галактикақәа ҳәа изышьҭоу) шмаҷу. Агалактикақәа рҟынтәи 95% рҟынӡа [[Скопление галактик|агалактикатә гәыԥқәа]] шьақәдыргылоит<ref name="McKee">{{cite web |author = McKee, Maggie. |date = 2005-06-07 |url = http://www.newscientist.com/article.ns?id=dn7478 |title = Galactic loners produce more stars |publisher = New Scientist |access-date = 2009-08-04 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7bjRkM?url=http://www.newscientist.com/article/dn7478 |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>. Урҭ рҟны, иаабац агалактикақәа рҟны еиԥш, агәыԥ акапан аиҳарак шьақәзыргыло аматериа лашьца ыҟоуп ҳәа агәаанагара ҟаҵоуп, 10—30% — агалактикабжьаратәи арчы ауп, 1% рҟынӡа аеҵәақәа рхаҭақәа рыкапан ауп<ref>{{cite web |author = Ricker, Paul. |url = http://www.sdsc.edu/pub/envision/v15.2/ricker.html |title = When Galaxy Clusters Collide |publisher = San Diego Supercomputer Center |access-date = 2009-08-04 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7cEguw?url=http://www.sdsc.edu/pub/envision/v15.2/ricker.html |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>. Адунеи аҿы зегь реиҳа ихәыҷу, насгьы зегь реиҳа аларҵәара змоу акластер, жәабала агалактикақәа зҵазкуа, [[Скопление галактик|агалактикақәа ргәыԥ]] ауп. Урҭ лассы-лассы аеллипстә ма спиральтә галактика дуӡӡак ауп изықәгылоу, уи [[приливные силы|аӡхаларатә мчқәа]] ирыхҟьаны, аамҭа цацыԥхьаӡа амҩаныза—галактикақәа еиланарбгоит, насгьы акапан еизнарҳауеит, урҭ [[взаимодействующие галактики|лбааданы]]. Абас еиԥш иҟоу акластерқәа рҿы, Адунеи Хаббл изакәан ала аҽырҭбаара иахҟьаны, агалактикақәа реимбӷьыжәаара аццакрақәа ԥсыҽуп, насгьы машәыршәатәи апекулиартә ццакырақәа аҳра руеит. Абарҭ машәыршәатәи аццакрақәеи [[вириал|авириалтә теоремеи]] ранализ аҟынтәи абас еиԥш иҟоу агәыԥқәа рыкапан аилкаара ауеит<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n333 335] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Ҳара Ҳгалактика Аҭыԥантәи агәыԥ агалактикақәа иреиуоуп, Андромеда агалактика иацны аҳра уа. Аҭыԥантәи агәыԥ аҟны 40 инареиҳаны агалактика ыҟоуп, урҭ рыҭбаара 1 мегапарсек раҟара ҟалоит. Аҭыԥантәи агәыԥ ахаҭа [[сверхскопление Девы|Аҭыԥҳа асуперкластер]] иахәҭакуп, уаҟа ароль хада нанагӡоит Ҳгалактика зыхәҭакым [[скопление Девы|Аҭыԥҳа акластер]]<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n383 385] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. [[Скопление галактик|Агалактикақәа реизга]] ҳәа иашьҭоуп шә-галактикак рҟынӡа зҵазкуа аизга, урҭ рҟны хаз-хазы агалактикақәеи агалактикақәа ргәыԥқәеи ыҟоуп. Абжьааԥны абри амҽхак аҟны ахәаԥшраан, даара илашо, акапан дуӡӡа змоу аеллиптикатә галактикақәа ралкаара ауеит<ref>{{статья |заглавие=The Origin of the Brightest Cluster Galaxies |издание=[[The Astrophysical Journal]] |том=502 |номер=2 |страницы=141—149 |ссылка=http://www.cita.utoronto.ca/~dubinski/bcg/ |doi=10.1086/305901 |язык=en |автор=Dubinski, John. |год=1998 |издательство=[[IOP Publishing]] |archive-date=2011-05-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110514155953/http://www.cita.utoronto.ca/~dubinski/bcg/ }}</ref>. Ас еиԥш иҟоу агалактикақәа акластертә структура ацәырҵреи ашьақәгылареи рыпроцесс ишиашоу анырра арҭар рыхәҭоуп. [[Сверхскопление галактик|Асуперкластер]] зегь реиҳа идуу агалактикақәа реидҳәалара хкы ауп, уи зқьыла агалактикақәа аҵанакуеит<ref>{{статья |заглавие=Large-scale structure in the universe indicated by galaxy clusters |издание=Annual review of astronomy and astrophysics |том=26 |страницы=631—686 |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1988ARA%26A..26..631B |doi=10.1146/annurev.aa.26.090188.003215 |язык=en |тип=journal |автор=Bahcall, Neta A. |год=1988 |archive-date=2018-08-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180809150913/http://adsabs.harvard.edu/abs/1988ARA%26A..26..631B }}</ref>. Арҭ реиԥш иҟоу агәыԥқәа рформа еиуеиԥшымзар ауеит: [[цепочка Маркаряна|Маркариантәи аимхәыц]] еиԥш иҟоу аимхәыц инаркны, [[великая стена Слоуна|Слоун иҭӡамц ду]] еиԥш иҟоу аҭӡамцқәа рҟынӡа. Амҽхак дуқәа рҿы, [[Адунеи|Адунеи]] [[изотропия|изотропны]], еизаданы иҟоуп<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n399 401] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Асуперкластерқәа рымҽхак аҟны агалактикақәа ирҭбаау, иҵаӷоу аҭацәрақәа ([[войд|авоидқәа]]) зкәыршоу [[галактическая нить|арахәыцқәа]] рыла еишьҭагылоуп, насгьы иҟьаԥсу аизгақәа (аҭӡамцқәа) шьақәдыргылоит. == Апроцессқәа == === Аиҿасра === [[Афаил:Antennae galaxies xl.jpg|мини|300пкс|слева|[[Галактики Антенны|Антеннақәа]] — еидҳәалоу ҩ-галактикак]] Агалактикақәа рыбжьара абжьаратәи абжьаӡара [[диаметр|рдиаметр]] аасҭа магнитудак еиҳамзар, усҟан агалактикақәа рыӡхыҵратә ныррақәа акырӡа аҵанакуеит. Агалактика ахәҭақәа зегьы еиуеиԥшым аҭагылазаашьақәа рҿы арҭ аныррақәа еиуеиԥшым аҭакқәа рзыҟарҵоит. Абжьаӡара дузар, аха ҩ-галактикак рыбжьара аԥырра аамҭагьы рацәазар, усҟан еиҳа идуу агалактика иааигәоу агалактика иаакәыршоу агалактикабжьаратәи арчы ԥха амнахуеит, убас ала [[формирование звёзд|аеҵәақәа рышьақәгылара]]ан ахархәара змоу [[Межзвёздный газ|аеҵәабжьаратәи арчы]] аҩныҵҟатәи аҭаҵәахқәа зырҭәуа ахыҵхырҭа ацәыӡуеит<ref name="merg">{{cite web |url = http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/bib_query?arXiv:astro-ph/0305512 |title = Interactions and Mergers of Cluster Galaxies |author = Mihos, Chris. |date = 2003-01-05 |archive-date = 2011-08-11 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7cTICP?url=http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/bib_query?arXiv%3Aastro-ph%2F0305512 |access-date = 2017-09-29 |url-status = live }}</ref>. Абжьаӡара еиҳагьы иҳармаҷыр, иҟалап еиҳа идуу акомпонент, агалактикабжьаратәи арчы иацны агалактика агало еиқәаҵәагьы амнахыр, убас ала [[Тёмная материя|материа лашьца]]да иааныжьны. Уи еиҳа лассы-лассы иуԥылоит агалактикақәа рыкапанқәа рҟны аиԥшымра ӷәӷәа аныҟоу. Иара убас абжьаӡара маҷзар, аидҳәалара аамҭагьы маҷзар, усҟан агалактикақәа рҿы арчы аилаӷәӷәаратә цәқәырԥақәа цәырҵуеит, уи иахҟьаны [[Звездообразование|аеҵәақәа рышьақәгылара]] ду аԥжәареи [[Галактический рукав|аспиральтә махәҭақәа]] рцәырҵреи ҟалоит<ref name="merg"/>. Аидҳәалара — ԥкра злоу [[Атлас пекулярных галактик|агалактикақәа реидҵара]] ауп. Иахьатәи аилкаарақәа рыла, агалактикақәа ргало еиқәаҵәақәа раԥхьа еилаҵәоит. Анаҩс агалактикақәа [[Спираль|аспираль]] еиԥш еизааигәахо иалагоит. Убасҟан ауп аеҵәақәа рыхәҭақәа аилалара ианалаго, уи иахҟьаны иаакәыршаны иҟоу арчаҿы аилаӷәӷәаратә цәқәырԥақәеи аеҵәақәа рышьақәгылара аԥжәарақәеи ҟалоит. Аорбитатә телескоп “Хаббл” 2006 шықәсазы еиныруа агалактикақәа рфотоҭыхра мҩаԥнагеит, урҭ рҟынтәи ҩба ахԥатәи хәҭа-хәҭала еимырхуеит, [[Гравитация|рыгравитациала]] уи анырра аҭо ([[Южная Рыба (созвездие)|Аладатәи Аԥсыӡ]] [[Созвездие|еҵәаџьаа]]ҿы, Адгьыл иацәыхараны 100 [[миллион]] [[Световой год|лашара шықәса]]ла)<ref>{{cite web |date = 2009-03-04 |url = http://lenta.ru/news/2009/03/04/three/ |title = «Хаббл» сфотографировал галактическое «перетягивание каната» |publisher = [[Lenta.ru]] |access-date = 2009-07-26 |url-status = live |lang = ru |archive-date = 2009-03-05 |archive-url = https://web.archive.org/web/20090305112351/http://lenta.ru/news/2009/03/04/three/ }}</ref>. Агалактикатә еиҿасрақәа Адунеи аҿы даара аларҵәара змоу цәырҵроуп. 21 902 галактика ранализ иабзоураны (2009 шықәса алагамҭа инаркны<ref>{{cite web |date = 2009-01-05 |url = http://lenta.ru/news/2009/01/05/galaxies/ |title = В прошлом почти все галактики сталкивались с соседями |publisher = [[Lenta.ru]] |access-date = 2009-07-26 |url-status = live |lang = ru |archive-date = 2013-04-20 |archive-url = https://web.archive.org/web/20130420142057/http://lenta.ru/news/2009/01/05/galaxies/ }}</ref>), еилкаахеит урҭ шамахаӡак зегьы ԥаса егьырҭ агалактикақәа ишрықәшәахьаз. Иара убас 2 миллиард шықәса раԥхьа Асар Рымҩа даҽа галактикак иаҿасит ҳәа иҟоу агәаанагарагьы шьақәырӷәӷәахеит<ref>{{cite web |date = 2009-02-23 |url = http://lenta.ru/news/2009/02/23/collision/ |title = Астрономы столкнули Млечный Путь с другой галактикой |publisher = [[Lenta.ru]] |access-date = 2009-07-26 |url-status = live |lang = ru |archive-date = 2009-04-27 |archive-url = https://web.archive.org/web/20090427080836/http://lenta.ru/news/2009/02/23/collision/ }}</ref>. === Активтә гәыцәқәа рҿы апроцессқәа === [[Афаил:M87 jet.jpg|мини|300пкс|Активтә еллиптикатә галактика ду [[M 87 (галактика)|М87]]. Агалактика агәҭантәи [[релятивистская струя|арелиативисттә кылҵәраа]] (аџьет) ҭҟьоит]] Агалактикатә гәыцәқәа активра адыргақәа рымоуп, анаҩстәи аҭагылазаашьақәа рҿы<ref>{{cite web |author = С. Б. Попов (ГАИШ). |date = 2000-12-09 |url = http://nature.web.ru/db/msg.html?mid=1157501 |title = Активные ядра галактик |publisher = Научная сеть Nature Web.ru |access-date = 2009-07-26 |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20080320235656/http://nature.web.ru/db/msg.html?mid=1157501 |archive-date = 2008-03-20 }}</ref>: # аобиект [[электромагнитное излучение|афымцамҳалдызтә шәахәаркра]] аспектр еиҳа иҭбаауп иаабац агалактикақәа рыспектр аасҭа, зны-зынла [[радиоизлучение|арадио]] инаркны [[Гамма-излучение|агамма-шәахәа]] ӷәӷәа рҟынӡа инеиуеит; # «аиҭашәара» убаратәы иҟоуп — ахылаԥшратә ҭыԥ аҿы арадиациа ахыҵхырҭа «амч» аԥсахра (ԥҟараны, уи ҟалоит арентгентә диапазон аҿы 10 минуҭк инаркны 10 шықәса рҟынӡа аоптикатәи арадио диапазонқәа рҿы); # ашәахәаркратә спектр аҷыдарақәа ыҟоуп, урҭ рыла аилкаара ауеит арчы ԥха ццакра дула аныҟәара; # иубарҭоу аморфологиатә ҷыдарақәа ыҟоуп, аҭыҵрақәеи «ашәыта цақәеи» уахь иналаҵаны; # Иҟоуп ашәахәаркрақәа рыспектри уи аполиаризациеи рҷыдарақәа, урҭ рыла, амҳалдызтә мҽхак аҟазааразы агәаанагарагьы ҟаҵазар ауеит. Активтә гәыцәқәа змоу агалактикақәа еиҟәшоуп [[Сейфертовская галактика|Сеиферт игалактикақәа]], [[квазар|аквазарқәа]], [[блазар|алацертидқәа]], [[радиогалактика|арадиогалактикақәа]] ҳәа. Иахьатәи аконцепциақәа рыла, агалактикатә гәыцәқәа рактивра иҳаилнаркаауеит урҭ ргәыцәқәа рҟны агалактикатә рчы [[аккреция|зҭало]], [[Сверхмассивная чёрная дыра|акапан дуӡӡа змоу акылҳара еиқәаҵәақәа]] рыҟазаара<ref name="black_hole_ref_1">Данные по состоянию на 2006 год.</ref>. Активтә гәыцәқәа змоу агалактикақәа рыхкқәа реиԥшымзаара агалактика аҟьаҟьара анаара акәакь ахылаԥшҩы иахь аиԥшымзаарала еилаҳкаауеит<ref name="Annual_Reviews_31_1">{{статья |том=31 |номер=1 |страницы=473—521 |заглавие=Unified Models for Active Galactic Nuclei and Quasars |издание=Annual Reviews in Astronomy and Astrophysics |doi=10.1146/annurev.aa.31.090193.002353 |язык=en |тип=journal |автор=Antonucci, R. |год=1993}}</ref>. === Арчи аеҵәақәеи рныҟәара === Аеҵәақәа дара-дара еицәыхараны иахьыҟоу, насгьы урҭ реиҿасра алшара ахьмаҷу азы, агалактикақәа рҿы еиԥш, акластерқәа рҿгьы аеҵәақәа еиҿамгыло аҭагылазаашьа аадырԥшуеит. Уи аарԥшра мариоуп<ref name="zasovpostnov305307">{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n303 305]—307 |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Ҳара ҩ-еҵәак реиҿасра ҳәа ҳҳәоит, ҩ-еҵәак агравитациа анырра рыҭаны ианеизааигәахо, рныҟәара ахырхарҭа анырыԥсахуа, убри аангьы рымчхара зегьы еиқәырханы. Усҟан ҳазхәыцып ари аизааигәахара аеҵәақәа рыкапан агәҭа иазкны. Аҳасабрақәа рырмариаразы аеҵәақәа рыкапанқәа еиҟароуп ҳәа иҳаԥхьаӡап, убасҵәҟьа еиҟароуп ҳәа рыццакрақәагьы реизааигәахара алагамҭазы (формала ҵыхәаԥҵәара змам абжьаӡара ду аҟны). Актәи ахәшьара азы, ари зегь рыла иалыршазар ауа азааигәатәра ауп. Иҭааҩып [[закон сохранения механической энергии|амеханикатә мчхара аиқәырхара азакәан]]: : <math>mV^2-G\frac{m^2}{r}=mV_0^2</math>, уаҟа ''V'' — еҵәақәа уажәтәи рыццакра (аццакрақәа еиԥшызароуп [[симметрия|асимметриа]] ахшыҩзышьҭрақәа ирыхҟьаны), ''r'' — аеҵәақәа рыбжьара абжьаӡара, ''V<sub>0</sub>'' ҵыхәаԥҵәарадатәи аццакра аидҳәаларанӡа, ''G'' — [[гравитационная постоянная|агравитациатә константа]]. Реизааигәахара аамҭазы [[кинетическая энергия|акинетикатә мчхара]] ҩынтәны еизҳазар, аеҵәақәа еиҿасит ҳәа иҳаԥхьаӡап. Усҟан, ацәҟьарссҭатә параметр ''d'' хыхь иану аиҟаратәраҿы иҭаргыло, иҳаууеит: : <math>G\frac{m^2}{d}=mV_0^2</math>. Усҟан ацәеижьқәа реиҿасра агәыцәҭбаара адиаметр, уи инақәыршәаны, аидҳәалара агәыцәҭбаара аҭыԥ еиҟароуп: : <math>d=\frac{Gm}{V_0^2}</math>, : <math>S_c=\frac{\pi d^2}{4}=\frac{\pi G^2m^2}{4V_0^4}</math>. Амра азааигәара аеҵәақәа рҟазшьарбагатә еиҿасра аамҭа ахәшьара аҳҭап (n = 3{{e|−56}} см<sup>−3</sup>, насгьы аныҟәара азыҟазаашьатә ццакыра 20 км/с). Ҳара иҳаууеит: : <math>t_c=(nV_0S_c)^{-1}> 5\cdot 10^{21} c</math>. Иалҵуа аамҭа Адунеи аԥсҭазаара аамҭа аасҭа х-еишьҭагылак рыла еиҳауп. Аеҵәақәа [[концентрация частиц|рконцентрациа]] х-еишьҭагылак еиҳаны иахьыҟоу аеҵәақәа ргәыԥқәа рҿгьы аҭагылазаашьа еиӷьхом. Иазгәаҳҭап еиҳа ииашоу аҳасабра амҩаԥгара шалшоз, [[закон сохранения импульса|ампульс аиқәырхара азакәан]] ҳасаб азуны, уҳәа убас иҵегьы, аха алҵшәақәа еиԥшхон<ref name="zasovpostnov305307"/>. Аҭагылазаашьа еиҿасра ахьамам иаанарԥшуеит асистема аиҟарамреи аеҵәақәа машәыршәатәи рыццакырақәа [[распределение Максвелла|Максвелл иеихшара]] ишеиԥшыми. Уи ашьақәгылара аҟазшьарбагатә аамҭа акырӡа еиҳазароуп аеҵәа ахы иақәиҭны ацара аамҭа аасҭа. Аха ишыҟаҵәҟьоу ала, зегьы кырӡа еиҳа иуадаҩхеит. Ашәарақәа иаадырԥшит аеҵәақәа, зегь раасҭа иқәыԥшу аламҵакәа, хәҭакахьала «ирелаксхаз» асистема шракәу: аеҵәақәа машәыршәатәи рыццакрақәа реихшара Максвелл итәқәа роуп, аха еиуеиԥшым аҵәҩанқәа рыла еиуеиԥшым адисперсиақәа рыла. Уи моу, ҭыԥҭаӡарак аҭаӡараҿы, ажәытә еҵәақәа рзы системала, еиҵахозаргьы, машәыршәатәи аццакрақәа реизҳара убаратәы иҟоуп. Убасала, иаҳҳәар ҳалшоит аеҵәатә диск аамҭа цацыԥхьаӡа еиҳа-еиҳа ишыԥхо<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n306 308] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Ари апроблема инагӡаны иӡбам; излаабо ала, аидысларақәа уеизгьы-уеизгьы ихадоу ароль нарыгӡоит, аха аеҵәақәа рҿы акәымкәа, [[туманность|арчытә ԥсҭҳәа дуқәа]] рҿы<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n307 309] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. === Агравитациатә линзақәа рфеномен === [[Афаил:Galaxy Cluster MACS J0025.4-1222 Hubble.jpg|мини|300пкс|[[MACS J0025.4-1222]], арчи аматериа лашьцеи реихшара]] Ацәеижь дуӡӡа азааигәара ианцо, [[свет|алашара]] ашәахәа ахырхарҭа аҽаԥсахуеит. Убасала, идуӡӡоу ацәеижь иалшоит апараллельтә лашаратә цәқәырԥа [[фокус (физика)|фокуск]] аҿы еизнагар, асахьа шьақәыргыло. Уи адагьы, ахыҵхырҭа [[яркость|ашәахәа]] еизҳауеит уи [[угловой размер|акәакьтә шәагаа]] аҽыԥсахра иахҟьаны<ref>{{Книга |автор=Захаров А. Ф. |заглавие =Гравитационные линзы и микролинзы |издательство=Янус-К |год =1997 |страниц = 328 |isbn = 5-88929-037-1 }}</ref>. [[1937 год в науке|1937 шықәсазы]] [[Цвикки, Фриц|Фриц Цвики]] агалактикақәа рзы агравитациатә линзақәа рыҟаҵара шалыршахо азԥхьагәеиҭеит. Агалактикақәа рзы ари ацәырҵразы зегьы ирыдыркыло амодель макьана иҟаҵамзаргьы, ахылаԥшратә астрономиа аганахьала ари аеффект акырӡа аҵакы аиууеит. Уи ахархәара амоуп: * [[Модель Лямбда-CDM|Адунеи амодель ΛCDM]] агәаҭаразы, * агалактикатә еизгақәа рыҩнуҵҟа [[Тёмная материя|аматериа лашьца]] аԥшааразы<ref>{{cite web |author = Vakif K. Onemli. |date = 2004-01-01 |url = http://arxiv.org/abs/astro-ph/0401162 |title = Gravitational Lensing by Dark Matter Caustics |work = arXiv.org |access-date = 2009-09-01 |lang = en |archive-date = 2017-11-24 |archive-url = https://web.archive.org/web/20171124183047/https://arxiv.org/abs/astro-ph/0401162 |url-status = live }}</ref>, * харатәи агалактикақәа рыԥшааразы. Уажәтәи аамҭазы NASA/IPAC агалактиканҭыҵтәи аобиектқәа рдырраҭара абаза (NED)<ref>{{cite web |url = http://nedwww.ipac.caltech.edu/ |title = NASA/IPAC Extragalactic Database |publisher = IPAC |access-date = 2009-07-26 |lang = en |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7f2bOq?url=http://ned.ipac.caltech.edu/ |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref> аҟны 700 инареиҳаны илинзоу агалактикақәеи аквазарқәеи ыҟоуп. ==== Агравитациатә линзақәа рыла абжьаӡара аилкаара ==== Хыхь ишҳәаз еиԥш, агравитациатә линза знык ала асахьақәа ԥыҭк ҟанаҵоит, актәи азааигәараҿы асахьақәа рыбжьара аамҭа агхара <math>t_{del}=\frac{d}{c}</math> иаҟароуп, уаҟа ''d'' — асахьақәа рыбжьара абжьаӡара, ''c'' — алашара аццакра. Асахьақәа рыбжьара иҟоу акәакьтә бжьаӡара дырны, агеометриа азакәанқәа рхархәарала, алинза аҟынӡа абжьаӡара аԥхьаӡара ҟалоит. Аха абри аметод иагу ҳәа иԥхьаӡоуп алинза [[гравитационный потенциал|агравитациатә потенциал]]и уи аилазаашьеи ишакәхалакгьы еилкаамкәа иахьыҟоу. Ииашоу ашәарақәа рзы ари иадҳәалоу агха акырӡа аҵанакыр ҟалоит<ref>{{cite web |author = В. Жаров, М. Сажин. |title = Гравитационное линзирование в астрономии |url = http://www.den-za-dnem.ru/page.php?article=324 |access-date = 2009-10-01 |url-status = live |archive-date = 2011-11-18 |archive-url = https://web.archive.org/web/20111118001155/http://den-za-dnem.ru/page.php?article=324 }}</ref>. ==== Агалактикатә еизгақәа рҟны аматериа лашьца аԥшаара ==== Агалактикақәа рыццакрақәа рдисперсиа гәаҭо, [[Цвикки, Фриц|Ф. Цвики]] С. Смити еилыркааит авириалтә теорема аҟынтәи иҟало акапан агалактикақәа зегьы рыкапан еилаҵаны аасҭа акырӡа ишеиҳау<ref name="skazanie"/>. Агәаанагара ҟаҵан, агалактикақәа рыгәҭанеиԥш, иара убас агалактикақәа реизга аҩнуҵҟагьы иҵәаху капанк шыҟоу, гравитациатә ҟазшьа мацарала зҽаазырԥшуа. Уи ашьақәырӷәӷәара, мамзаргьы мап ацәкра ҟалоит еиуеиԥшым аҭыԥқәа рҿы иҟоу [[гравитационный потенциал|агравитациатә потенциал]] еилкааны, насгьы [[Классическая теория тяготения Ньютона|Ниутон идунеизегьтәи агравитациа азакәан]] шьаҭас иҟаҵаны. [[Гравитационный потенциал|Агравитациатә потенциал]] аԥшаара ҟалоит агравитациатә линзақәа рнырра ҭҵааны. Ирҳахаз адыррақәа ршьаҭала аҵарауаа ҩ-лкаак ҟарҵеит. Ганкахьала аматериа лашьца аҟазаара шьақәырӷәӷәан. Аха, даҽа ганкахьалагьы, арчи аматериа лашьцареи рхымҩаԥгашьа ҷыдақәа аарԥшын. Уаанӡа апроцессқәа зегьы рҿы аматериа лашьца арчы ҭанагалароуп ҳәа иԥхьаӡан (абри агәаанагара агалактикақәа риерархиатә еволиуциа атеориа ашьаҭа азаԥнаҵеит). Аха, ҩ-галактикатә кластер дуӡӡак реиҿасра [[MACS J0025.4-1222]] аҟны арчи аматериа лашьцеи рҟазшьа диаметралла еиҿагылоуп<ref name="merging_cluster_MACSJ0025.4-1222">{{Cite web |url=https://arxiv.org/abs/0806.2320 |title=Revealing the properties of dark matter in the merging cluster MACSJ0025.4-1222 |access-date=2020-06-25 |archive-date=2020-04-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200415033919/https://arxiv.org/abs/0806.2320 |url-status=live }}</ref>. ==== Ихароу агалактикақәа рыԥшаара ==== Ихароу агалактикақәа рыԥшаара анаҩстәи апроблемақәа ирыдҳәалоуп: # Аинфраҟаԥшьтә диапазон аҿы иҟоу адкылагақәа рцәанырралшара кырӡа еиҳа еицәоуп, уахь акосмологиатә ҟаԥшьтә еиҭасра иахҟьаны иубаратәы иҟоу ашәахәаркрақәа зегьы еиҭаҵуеит, [[серия Лаймана|L<sub>α</sub> ацәаҳәа (Лаиман альфа)]] аҟынӡа, насгьы Лаиман иԥара аҟынӡа; # харатәи агалактикақәа ррадиациа ԥсыҽхоит [[космология|акосмологиатә]] еффектқәа ирыхҟьаны еиԥш, агалактика қәыԥшқәа, ҳаамҭазтәи аконцепциақәа рыла, [[красное смещение|аҟаԥшьтә еиҭасра аеидҵа дуқәа z]] рҿы (ус анакәха рыԥсҭазаара раԥхьатәи астадиақәа рҿы) Асар Рымҩа аасҭа акырӡа иахьмаҷу азгьы, насгьы урҭ [[Магеллановы Облака|Магеллантәи Аԥсҭҳәақәа]] иреиԥшуп. Агравитациатә линзақәа ирыхҟьаны иҟоу алашаратә цәқәырԥа арӷәӷәара аҩ-проблемак рыӡбара иацхраауеит, z > 7 аҟны агалактикақәа рхылаԥшра алыршо. Абарҭ атеориатә концепциақәа инарықәыршәаны, астрономцәа ргәыԥ ахылаԥшрақәа мҩаԥыргеит, урҭ ирыбзоураны аультрахаратәи агалактикахаразы обиектқәа-акандидатцәа рсиа еиқәыршәахеит<ref name="dalekie_galactici">{{cite web | author = D. Schaerer, R. Pello, E. Egami, A. Hempel, J. Richard, J.-F. Le Borgne, J.-P. Kneib, M. Wise, F. Boone, F. Combes. | date=2007-01-08 | url = http://arxiv.org/abs/astro-ph/0701195 | title = News from z~6—10 galaxy candidates found behind gravitational lensing clusters | publisher = Galaxy Evolution Across the Hubble Time | access-date = 2018-04-06 | doi=10.1017/S1743921306010520}}</ref>. Ихароу агалактикақәа рхылаԥшра мҩаԥысуеит «[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]», иара убас «[[Спитцер (космический телескоп)|Спитцер]]» ателескопқәа рыла<ref name="WMN201902">{{статья |автор=Дэн Коу|заглавие=Назад во времени|издание=[[В мире науки]] |год=2019|номер=1/2|страницы=64—73}}</ref>. === Аеҵәашьақәгылара === [[Афаил:M82 HST ACS 2006-14-a-large web.jpg|мини|300пкс|[[Галактика Сигара|M82]], активтә еҵәашьақәгылара змоу агалактика]] Аеҵәақәа рышьақәгылара агалактикаҿы амҽхак ду змоу процессуп, аеҵәабжьаратәи арчы аҟынтәи аеҵәақәа еизакны ашьақәгылара иахьалаго<ref name="zasovpostnov356">{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n354 356]—359 |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Аспиральтә махәҭақәа, агалактика иааизакны аилазаара, аеҵәақәа рпопулиациа, арлашара, [[межзвёздная среда|аеҵәабжьаратәи аҭагылазаашьа]] [[химический состав|ахимиатә еилазаара]] — ари апроцесс иалҵшәоуп. Аеҵәақәа рышьақәгылара иаҵанакуа аҭыԥ ашәагаа, закәанла, 100 пк еиҳахом. Аха иҟоуп [[Галактика со вспышкой звездообразования|аеҵәашьақәгыларатә ԥжәара]] змоу акомплексқәа, асуперассоциациақәа ҳәа изышьҭоу, шәагаала ииашам агалактика иаҿҳарԥшыр зуа. Ҳара ҳгалактикеи иааигәоу галактикақәаки рҿгьы апроцесс ишиашоу ахылаԥшра алшоит. Убри аан, имҩаԥысуа аеҵәашьақәгылара иадыргақәахоит<ref name="surdin">{{cite web |author = Ю. А. Насимович. |title = Звёзды/Как рождаются звёзды |url = http://www.astronet.ru/db/msg/1222187/sect11.html |access-date = 2009-09-30 |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20111217131045/http://www.astronet.ru/db/msg/1222187/sect11.html |archive-date = 2011-12-17 |publisher= [[Астронет]] }}</ref>: # O-B-A [[Спектральные классы звёзд|аспектралтә классқәа]] ирыҵанакуа аеҵәақәеи урҭ ирыдҳәалоу аобиектқәеи рыҟазаара (H II арегионқәа, аеҵәа ҿыцқәеи асуперҿыцқәеи рыԥжәарақәа); # аинфраҟаԥшьтә шәахәаркра, ирԥхоу асаба аҟынтәи, насгьы аеҵәа ҿақәа рҟынтәи; # ашьақәгылара иаҿу, иара убас ҿыц ииз аеҵәақәа иаарыкәыршаны иҟоу арчи асабеи рдискқәа рҟынтәи арадиошәахәаркра; # Доплертәи амолекулатә цәаҳәақәа реихшара аеҵәақәа ирыкәшо адиск аҟны; # Адискқәа рҟынтәи (рполиусқәа рҟынтәи) 100 км/с раҟара аццакрала ицо, иласу акылҵәраа пақәа (аџьетқәа) рмолекулатә цәаҳәақәа рдоплертә еиҟәыҭхара; # акапан ду змоу аеҵәақәа злоу ассоциациақәа, акластерқәа, аеҵәатә комплексқәа рыҟазаара (акапан ду змоу аеҵәақәа шамахаӡак еснагь гәыԥ дуқәаны ииуеит); # аглобулақәа рыҟазаара. Абжьаӡара еизҳацыԥхьаӡа иубарҭоу аобиект акәакьтә шәагаагьы маҷхоит, насгьы, ҭыԥк аҟынтәи инаркны, агалактика аҩнуҵҟа иҟоу хазы игоу аобиектқәа ргәаҭара залшом. Усҟан харатәи агалактикақәа рҟны аеҵәашьақәгылара аизшәарақәа ракәны иҟалоит<ref name="zasovpostnov356"/>: # аемиссиатә цәаҳәақәа рҟны арлашара ҳаракы, ҷыдала H<sub>α</sub>; # аспектр аультрафиолеттәи аиаҵәатә хәҭақәа рҿы амчхара аизырҳара, ззын акапан ду змоу аеҵәақәа ррадиациа ҳәаақәҵагоу; # 8 мкм (ИК диапазон) азааигәара ацәқәырԥақәа рыҩаӡарақәа рҿы ашәахәаркра аизырҳара; # арадиодиапазон аҿы аԥхарреи асинхротронтә радиациеи рымч аизырҳара; # еизҳауеит рентгентә мчра, арчы ԥха иадҳәалоу. Азеиԥш ҳәаақәа ирҭагӡаны аеҵәашьақәгылара апроцесс еиуеиԥшым аамҭақәа рыла еихшазар ҟалоит: арчытә комплекс дуқәа рышьақәгылара (акапан {{e|7|0}} М<sub>☉</sub> змоу), урҭ рҿы гравитациала еидҳәалоу амолекулатә ԥсҭҳәақәа рцәырҵра, урҭ реиҳа иеилаӷәӷәоу рыхәҭақәа рыгравитациатә еиҵацалара аеҵәақәа рцәырҵра аламҭалазы, аеҵәа қәыԥшқәа ррадиациала арчы аԥхара, [[Новая звезда|аеҵәа ҿыцқәеи]] асуперҿыцқәеи рыԥжәарақәа, насгьы арчы ацәцара. Еиҳаа лассы-лассы аеҵәашьақәгыларатә регионқәа ԥшаазар ауеит<ref name="surdin"/>: * агалактика дуқәа ргәыцәқәа рҿы, * аспиральтә маӷрақәа рҵыхәан, * ииашам агалактикақәа рыҵкар аҿы, * агалактика хәыҷы зегь раасҭа илашо ахәҭаҿы. Аеҵәашьақәгылара зхала зхы мҩақәызҵо процессуп: акапан ду змоу аеҵәақәа рышьақәгылареи рыԥсҭазаара кьаҿи ашьҭахь, иӷәӷәоу аԥжәарақәа ҟалоит, арчы еилазырӷәӷәо, иагьзырԥхо. Ганкахьала, аилаӷәӷәара акомплекс аҩнуҵҟа иҟоу аԥсҭҳәақәа реилацалара арццакрахь инанагоит, аха даҽа ганкахьалагьы, ирԥхоу арчы аеҵәашьақәгылара аҭыԥ ааннажьуа иалагоит, насгьы шаҟа иԥхо аҟара, еиҳа ирласны иннажьуеит. === Аеволиуциатә процессқәа === Агалактика аеволиуциа ҳәа иашьҭоуп аамҭа цацыԥхьаӡа уи аинтегралтә ҟазшьарбақәа рҽыԥсахра: аспектр, [[цвет|аԥштәы]], ахимиатә еилазаара, аццакратә мҽхакы. Агалактика аԥсҭазаара атәы аҳәара мариам: агалактика аеволиуциа анырра анаҭоит уи ахәҭақәа револиуциа мацара акәымкәа, уи адәахьала акәша-мыкәша иҟоугьы. Иааркьаҿны иуҳәозар, агалактика аеволиуциа ианыруа апроцессқәа анаҩстәи асхемала иааҳарԥшыр ҳалшоит<ref>{{cite web |author = John Kormendy, Kennicutt, Robert C., Jr. |date = 2005-06-07 |url = http://adsabs.harvard.edu/abs/2004ARA%26A..42..603K |title = Secular Evolution and the Formation of Pseudobulges in Disk Galaxies |work = Annual Review of Astronomy and Astrophysics |access-date = 2009-07-31 |doi = 10.1146/annurev.astro.42.053102.134024 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7gML5H?url=http://adsabs.harvard.edu/abs/2004ARA%26A..42..603K |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>: [[Афаил:Process in galaxy ab.svg|центр|750пкс]] Агалактика аҩнуҵҟа иҟоу хазы игоу аобиектқәа ирыдҳәалоу апроцессқәа агәҭаны иарбоуп. Апроцессқәа, зымҽхак агалактика амҽхак иаҿырԥшу, ганкахьала адәныҟатәии аҩныҵҟатәии ҳәа еиҟәшоуп, насгьы иццакуа (зҟазшьарбагатә аамҭа зхы иақәиҭу акомпрессиа аамҭа иаҿырԥшу) имыццакуа (еиҳарак агалактика агәҭа иаакәыршаны аеҵәақәа реикәшара иадҳәалоу) ҳәа, даҽа ганкахьалагьы. Агалактикақәа реидҵара маҷ адуқәа иреиԥшым, избан акәзар аидҵара ду аҿы еиҟароу акапан змоу агалактикақәа ыҟоуп, аха аидҵара хәыҷы аҿы галактикак егьи аасҭа акырӡа еиҳауп. Абарҭ апроцессқәа зегьы шеиқәшәо азы иахьанӡагьы иаку атеориа ыҟаӡам, аха агалактикақәа рышьақәгылареи револиуциеи ирызку ԥхьаҟатәи атеориа анаҩстәи ахылаԥшрақәа ҳаилнаркаар ауп: * [[Космологические модели#Ранняя Вселенная|Ашәышықәса лашьцақәа]] рынҵәамҭазы аматериа кырӡа еизадан. Акосмос еиуеиԥшым ахәҭақәа рҿы [[реликтовое излучение|ацәынхатә фон]] аԥхарра [[Флуктуации|аҽеиҭакрақәа]] 0,01% иреиҳам. * [[Нуклеосинтез#Первичный нуклеосинтез|Аԥхьатәи ануклеосинтез]] ала иҟалаз раԥхьатәи аелементқәа рахь иаҵанакуан [[водород|аӡри]], [[дейтерий|адеитери]], [[гелий|агелиум]], [[литий|алити]], насгьы маҷк [[бериллий|аберилли]]. * Аханатәтәи аеҵәашьақәгылара апроцесс нҵәеит z~7, мамзаргьы z~10. Уи еилыкка иаанарԥшуеит зегь раасҭа ихараӡоу агалактика аспектр аҿы иҟоу L<sub>α</sub> ацәаҳәа<ref name="dalekie_galactici" />. * Аҵыхәтәантәи 8 миллиард шықәса ирылагӡаны акапан дуӡӡа змоу аеллиптикатә галактикақәа рхыԥхьаӡара аҭаӡара акзаараҿы шамахамзар аҽаԥсахӡом<ref>{{cite web |author = Ignacio Ferreras, Thorsten Lisker, Anna Pasquali, Sadegh Khochfar, Sugata Kaviraj. |date = 2009-01-07 |url = http://arxiv.org/abs/0901.4555 |title = On the formation of massive galaxies: A simultaneous study of number density, size and intrinsic colour evolution in GOODS |publisher = MNRAS |access-date = 2009-09-01 |lang = en |archive-date = 2022-01-23 |archive-url = https://web.archive.org/web/20220123104701/http://arxiv.org/abs/0901.4555 |url-status = live }}</ref>. * Аеллиптикатәи аспиральтәи агалактикақәа реилазаашьақәа динамикала даара еиԥшым. == Асар Рымҩа == [[Афаил:Milkyway Swan Panorama.jpg|мини|центр|800пкс|Асар Рымҩа апанораматә ҭеиҭыԥш [[Лебедь (созвездие)|Агьад]] еҵәаџьаа ахырхарҭахь]] Ҳара ҳгалактика Асар Рымҩа, ус баша ''Агалактика'' ҳәагьы изышьҭоу, абар змоу спиральтә галактика дууп, адиаметр {{num|30|килопарсек}} змоу (мамзаргьы {{num|100|нызқь}} лашара шықәса), насгьы ажәпара 1000 лашара шықәса рҟынӡа ([[балдж|абалџь]] араион аҿы 3000 рҟынӡа)<ref>{{книга |автор = Thanu Padmanabhan. |заглавие = After the first three minutes: the story of our universe |ссылка = http://books.google.com/books?id=lZerfB7L_jgC&lpg=PA87&dq=milky%20way%20thickness&hl=ru&pg=PA87#v=onepage&q&f=false |издательство = [[Cambridge University Press]] |год = 1998 |pages = 87 |allpages = 215 |isbn = 0-521-62039-2 |url-status = dead }}</ref>. Амреи [[Амратә система|Амратә системеи]] алашара лбааздо сабала иҭәу агалактикатә диск аҩныҵҟа иҟоуп. Убри аҟнытә, ажәҩан аҿы ҳара иаҳбоит аеҵәақәа рцәаҳәа, аха еилакәаҳаны, ахҷаҭ угәалазыршәо. Алашара албаадара иахҟьаны Асар Рымҩа агалактика аҳасабала инагӡаны иҭҵааӡам: аҵәира архәа шьақәыргылаӡам, аморфологиатә хкы инагӡаны еилкааӡам, аспиральқәа рхыԥхьаӡара еилкааӡам, уҳәа убас иҵегьы. Агалактика 3{{e|11}} раҟара аеҵәақәа алоуп<ref>{{cite web |author = Frommert, H.; Kronberg, C. |date = 2005-08-25 |url = http://www.seds.org/messier/more/mw.html |title = The Milky Way Galaxy |publisher = SEDS |access-date = 2007-05-09 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7gXIR2?url=http://www.seds.org/messier/more/mw.html |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>, насгьы уи акапан зегьы Амратә капанқәа 3{{e|12}} раҟара иаҟароуп. Асар Рымҩа аҭҵаараҿы аус ду нанагӡоит аеҵәатә гәыԥқәа рыҭҵаара — уамак идуум, гравитациала еидҳәалоу аобиектқәа, шәкыла инаркны шәнызқьла аеҵәақәа зҵазкуа. Иҟалап урҭ рыгравитациатә еидҳәалара зыхҟьо еицырзеиԥшу рхылҵшьҭра акәзар. Убри аҟнытә, аеҵәақәа револиуциа атеориа шьаҭас иҟаҵаны, [[диаграмма Герцшпрунга — Рассела|Герцшпрунг — Рассел рдиаграмма]]ҿы агәыԥ аеҵәақәа ахьыҟоу дырны, агәыԥ ақәра аԥхьаӡара ауеит. Агәыԥқәа еиҟәшоуп [[рассеянное звёздное скопление|иԥсаҟьои]] [[Шаровое звёздное скопление|аглобустәи]] ҳәа. * '''Аглобустәқәа''' — ажәытә еҵәатә гәыԥқәа роуп, ампыл форма змоу, Агалактика агәҭахьы еизгоу. Хазы игоу ампылтә еизгақәа рықәра 12 миллиард шықәса иреиҳазар ауеит. * '''Иԥсаҟьоу''' — ари еиҳа иқәыԥшу еизгақәоуп, рықәра 2 миллиард шықәса рҟынӡа инаӡоит, урҭ рҟынтәи акы-ҩба уажәгьы аеҵәақәа рышьақәгылара апроцессқәа ирхысуеит. Иԥсаҟьоу аизгақәа рҿы зегь реиҳа илашо аеҵәақәа [[спектральные классы звёзд|аспектртә классқәа]] B ма A ирыҵанакуа аеҵәа қәыԥшқәа роуп, зегь реиҳа иқәыԥшу аизгақәа рҿы уажәгьы иҟоуп аиаҵәа супергигантқәа (O акласс). Урҭ ршәага-загақәа ахьмаҷу иахҟьаны (акосмологиатә шкалақәа ирызкны), аеҵәатә еизгақәа ишиашоу иубарҭоуп Агалактикеи уи иазааигәоу агәылацәеи рҿы мацара. Амра азааигәара мацара иубарҭоу даҽа обиектк — аеҵәа ҩбақәа роуп. Агалактикаҿы имҩаԥысуа еиуеиԥшым апроцессқәа рыҭҵаараҿы аеҵәа ҩбақәа ирымоу аҵакы ҳаилыркаауп урҭ рыбзоурала аеҵәа акапан аилкаара ахьҳалшо, насгьы урҭ рҟны ауп аккрециа апроцессқәа рыҭҵаара ахьҳалшо. Ia ахкы иаҵанакуа аеҵәа ҿыцқәеи асуперҿыцқәеи еизааигәоу асистемаҩбақәа рҟны аеҵәақәа реидҳәалара иалҵшәоуп. == Агалактикақәа рыҭҵаара аҭоурых == 1610 шықәсазы, [[Галилео Галилей|Галилео Галилеи]] [[телескоп|ателескоп]] ихы иархәаны игәеиҭеит Асар Рымҩа хыԥхьаӡара рацәала аеҵәа ԥсыҽқәа рыла ишышьақәгылоу. 1755 шықәсазы [[Райт, Томас (астроном)|Томас Раит]] иусумҭа шьаҭас иҟаҵаны, [[Кант, Иммануил|Иммануил Кант]] итрактат аҟны иҳәеит Агалактика еикәагьежьуа цәеижьны иҟазар шалшо, еҵәа рацәаӡала еидкыланы, Амратә системаҿы аус зуа амчқәа иреиԥшу агравитациатә мчқәа рыла еидкыланы, аха мҽхакыла кырӡа еиҳа инарҭбааны. Агалактика аҩнуҵҟа иҟоу ахылаԥшратә ҭыԥ аҟынтәи (ҷыдала, ҳ-Амратә системаҿы), иалҵуа адиск [[ночное небо|уахынла ажәҩан]] аҿы ицәаҳәа лашаны иубарҭахоит. Кант иара убасгьы иҳәеит уахынла ажәҩан аҿы иубаратәы иҟоу [[туманность|анаҟәрақәа]] рҟынтәи шьоукы хазы игоу агалактикақәа ракәзар шалшо. [[Афаил:M31 by Messier.jpg|мини|300пкс|слева|Аобиект М31, Андромеда агалактика. Мессие исахьаҭыхымҭа]] XVIII-тәи ашәышықәса анҵәамҭазы [[Мессье, Шарль|Шарль Мессие]] еиқәиршәеит илашо анаҟәрақәа 109 цыра зныз [[Каталог Мессье|акаталог]]. Акаталог анҭыҵ инаркны 1924 шықәсанӡа урҭ анаҟәрақәа рыԥсабара иазкны аимак-аиҿак мҩаԥысуан. [[Гершель, Уильям|Уилиам Гершель]] иҟаиҵаз агәаанагарала, анаҟәрақәа Асар Рымҩа асистема еиԥшу харатәи аеҵәатә системақәа ракәзар ҟалоит. [[1785 год в науке|1785 шықәсазы]] иара иҽазишәеит Асар Рымҩа аформеи ашәага-загақәеи реилкаара, уи аҿы Амра ахьыҟоу, «акәапеи» ҳәа изышьҭоу азнеишьа ахархәарала — еиуеиԥшым ахырхарҭақәа рыла аеҵәақәа рыԥхьаӡара. [[1795 год в науке|1795 шықәсазы]], апланетартә наҟәра [[NGC 1514]] данахәаԥшуаз, еилыкка ибеит уи агәҭаны еҵәазаҵәык, анаҟәратә материа иҭаҳәҳәаз. Убас ала, ииашоу анаҟәрақәа шыҟоу лакҩакрада еилкаан, насгьы анаҟәратә ҭыԥқәа зегьы харатәи аеҵәатә системақәа роуп ҳәа ахәыцра аҭахӡамызт<ref name="efremov">{{cite web|author=Ю. Н. Ефремов.|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1198709|title=Постоянная Хаббла|access-date=2009-07-31|url-status=live|publisher=[[Астронет]]|archive-date=2010-12-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20101226201454/http://astronet.ru/db/msg/1198709}}</ref>. XIX-тәи ашәышықәсазы, еҵәаны изыҟамлоз анаҟәрақәа аҿиара иаҿу апланетатә системақәа роуп ҳәа иԥхьаӡан. NGC{{nbsp}}1514 аеволиуциа аҵыхәтәантәи астадиа иаҿырԥштәын, агәҭантәи аеҵәа аханатәтәи анаҟәра аҟынтәи иахьеилаҵәаз<ref name="efremov"/>. XIX ашәышықәса агәҭаны, Уилиам Гершель иԥа [[Джон Гершель|Џьон Гершель]] 5000 иреиҳаны инаҟәратәу аобиектқәа ааиртит. Урҭ шьаҭас иҟаҵаны иргылаз аларҵәара ҳ-Асар Рымҩа асистема иеиԥшу харатәи «адгьылбжьахатә дунеиқәа» роуп ҳәа агәаанагара аҿагылараҿы ихадоу аргументны иҟалеит. Иԥшаан «аҽацәыхьчаратә зона» шыҟоу — ас еиԥш иҟоу анаҟәрақәа ахьыҟам мамзаргьы шамахаӡак иахьыҟам арегион. Ари азона Асар Рымҩа аҟьаҟьара азааигәара иҟан, насгьы анаҟәрақәеи Асар Рымҩа асистемеи реимадара ҳәа аилкаара ҟаҵан. Агалактика аҟьаҟьараҿы зегь реиҳа иӷәӷәоу алашара албаадара усҟан макьана еилкаамызт<ref name="efremov" />. [[1845 год в науке|1845 ашықәсазы]] ителескоп аниргыла ашьҭахь, [[Парсонс, Уильям (лорд Росс)|Лорд Росс]] илшеит аеллиптикатәи аспиральтәи анаҟәрақәа реиԥшымзаара абара. Абарҭ анаҟәрақәа рҟынтәи џьоукы рҿы иара илшеит хаз-хазы алашара ахыҵхырҭақәа ралкаара. Агалактика агәыцә иаакәыршаны агьежьра азԥхьагәеиҭахьан [[Ковальский, Мариан Альбертович|Мариан Ковальски]]<ref name="Cesevich">{{книга|автор=[[Цесевич, Владимир Платонович|Цесевич В. П.]]|часть=§ 80. Млечный Путь и строение Галактики|заглавие=Что и как наблюдать на небе|место={{М}}|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|год=1973|издание=4-е изд|страниц=384|ссылка=http://12apr.su/books/item/f00/s00/z0000012/st081.shtml|archive-date=2014-08-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20140826054239/http://12apr.su/books/item/f00/s00/z0000012/st081.shtml}}</ref>, 1860 шықәсазы «Казантәи Ауниверситет аҭҵааратә нҵамҭақәа» рҟны аматематикатә ҵаҵӷәы змоу астатиа зкьыԥхьыз; ашәҟәы афранцыз бызшәахьгьы еиҭаргеит<ref>{{статья |автор = Kowalski M. A. |издание = Recherches astronomiques de l'Observatoire de Kasan. No.{{nbsp}}1 |заглавие = Sur les lois du mouvement propre des étoiles du catalogue de Bradley |ссылка = http://books.google.ru/books?id=rp05AAAAcAAJ&pg=PA1 |место = Казань |издательство = Imprimerie de l`Université |год = 1859 }}</ref>. [[1865 год в науке|1865 шықәсазы]] [[Хаггинс, Уильям|Уилиам Хаггинс]] раԥхьаӡакәны анаҟәрақәа рыспектр иоуит. [[Туманность Ориона|Орион инаҟәра]] аемиссиатә цәаҳәақәа рҟазшьа еилыкка иаанарԥшуан уи арчытә еилазаара, аха [[Галактика Андромеды|Андромеда анаҟәра]] аспектр (М31 Мессие икаталог ала) аеҵәақәа рҟны еиԥш еиԥҟьарада иҟан. Хаггинс аҵыхәтәаҿы иҟаиҵеит алкаа, М31 аспектр ахкы зыхҟьо уи злашьақәгылоу арчы аилаӷәӷәара дуи аҵәцамреи роуп ҳәа. [[1890 год в науке|1890 шықәсазы]] Агнесса Клерк ({{lang-en|Agnes Mary Clerke}}) XIX-тәи ашәышықәсазтәи астрономиа аҿиара иазку ашәҟәаҿы илыҩуан: «Анаҟәрақәа адәныҟатәи агалактикақәа ракәу ракәму ҳәа азҵаара уажәшьҭа алацәажәара иаԥсамзар ҟалап. Аҭҵаарақәа рыҿиара уи аҭак анаҭеит. Гәрагарала иуҳәар ауеит, иҟоу афактқәа рҿаԥхьа зус здыруа ахәыцҩы иҳәаӡом ҳәа наҟәырак Асар Рымҩа ашәагаа иаҿырԥшу аеҵәатә система акәхар шалшо»<ref name="efremov" />. [[Афаил:Pic iroberts1.jpg|мини|300пкс|Афото [[Галактика Андромеды|М31]], 1899.]] XX-тәи ашәышықәса алагамҭазы [[Слайфер, Весто Мелвин|Весто Слаифер]] Андромеда анаҟәра аспектр аеҵәа агәҭантәи алашара аныррала (уи агалактикатә гәыцә ҳәа иԥхьаӡон) аилыркаара ҟеиҵеит. Ари аҩыза алкаа ҟаҵан [[Килер, Джеймс Эдуард|Џьеимс Килер]] 36-диуимтәи арефлектор ала иҭихыз афотосахьақәа шьаҭас иҟаҵаны. {{num|120000|цыра}} иԥсыҽу анаҟәрақәа ԥшаан. Аспектр, уи аԥшаара ахьауаз аҭыԥ аҟны инырратәын. Иахьа ишаҳдыруа ала, урҭ [[Плеяды (звёздное скопление)|Плеиада]] аеҵәақәа ирыкәшо анырратә спектрқәа ракәын. 1910 шықәсазы, [[Ричи, Джордж Уиллис|Џьорџь Ричи]], [[Маунт-Вилсон]] аобсерваториа 60-диуимтәи ателескоп ихы иархәаны афотосахьақәа ҟеиҵеит, урҭ рҟны иааԥшуан анаҟәра дуқәа рыспиральтә махәҭақәа аеҵәа ԥшра змоу аобиектқәа рыла ишҭәыз, аха урҭ рҟынтәи асахьақәа жәпакы ҵарӡамкәа, инаҟәратәны иҟан. Урҭ еизаку анаҟәрақәа, аеҵәатә гәыԥқәа, мамзаргьы еидҵоу аеҵәақәа рсахьақәа ракәзар ауан. 1912—1913 шықәсқәа рзы «апериод — арлашара» аизыҟазаашьа аарԥшын [[цефеиды|ацефеидқәа]] рзы. [[1918 год в науке|1918 шықәсазы]] [[Эпик, Эрнст Юлиус|Ернст Епик]]<ref>Astrophysical Journal, 55, 406—410 (1922)</ref> Андромеда анаҟәра аҟынӡа абжьаӡара шьақәиргылеит, насгьы уи Асар Рымҩа иахәҭакны ҟалашьа шамам еиликааит. Иоуз ашәагаа 0,6 иахьатәи ашәагаа аҟынтәи шакәызгьы, еилкаахеит Асар Рымҩа Адунеи зегьы шакәым. [[1920 год в науке|1920 шықәсазы]] [[Шепли, Харлоу|Харлоу Шеплии]] [[Кёртис, Гебер Дуст|Гебер Кертиси]] рыбжьара «[[Большой спор|Аимак дуӡӡа]]» ҟалеит. Аимак-аиҿак ҵакыс иамаз ацефеидқәа рыла [[Магеллановы Облака|Магеллантәи Аԥсҭҳәақәа]] рҟынӡа абжьаӡара ашәара, насгьы Асар Рымҩа ашәагаа ахәшьара аҭара акәын. «Акәапеи» аметод иеиӷьтәыз аверсиа ихы иархәаны, Кертис алкаа ҟаиҵеит агәҭа иазааигәаны Амра змоу галактика хәыҷык (15 килопарсек адиаметр аманы) шыҟоу ала. Насгьы Магеллантәи аԥсҭҳәақәа рҟынӡа абжьаӡарагьы дуӡам ҳәа. Шепли, аглобустә кластерқәа рыԥхьаӡара шьаҭас иҟаҵаны, зынӡа даҽа сахьак ааирԥшит — 70 килопарсек адиаметр змоу диск ҟьаҟьа, Амра агәҭа иацәыхараны измоу. Магеллантәи Аԥсҭҳәақәа рҟынӡа абжьаӡара еиԥшны иҟан. Аимак иалҵшәаны иҟалеит зхы иақәиҭу ашәарақәа аҭахуп ҳәа аӡбамҭа. [[1924 год в науке|1924 шықәсазы]] 100-диуимктәи ателескоп ахархәарала, [[Хаббл, Эдвин Пауэлл|Едвин Хаббл]] Андромеда анаҟәраҿы {{num|36|цефеид}} иԥшааит, насгьы уи аҟынӡа иҟоу абжьаӡара ишәеит; уи дуӡӡахеит (иара ихәшьара иахьатәи ахәшьара аасҭа 3-нтә ишеиҵазгьы). Уи ишьақәнарӷәӷәеит Андромеда анаҟәра Асар Рымҩа ишахәҭакым. Агалактикақәа шыҟоу шьақәырӷәӷәахеит, насгьы «Аимак ду» хыркәшахеит<ref name="efremov" />. Ҳгалактика ҳаамҭазтәи асахьа цәырҵит 1930 шықәсазы, [[Трюмплер, Роберт Джулиус|Роберт Џьулиус Триумплер]] Агалактика аҟьаҟьараҿы еизгоу иаарту аеҵәатә гәыԥқәа рыларҵәара ҭҵааны алашара албаадара иамоу аеффект анишәа<ref>{{книга |автор = Г. Колчинский, А. А. Корсунь, М. Р. Родригес. |часть = Трюмплер Роберт Джулиус |заглавие = Астрономы |ссылка = http://www.astronet.ru/db/msg/1219764 |место = Киев |издательство = Наукова Думка |год = 1977 |издание = 2-е изд |archive-date = 2010-12-24 |archive-url = https://web.archive.org/web/20101224224723/http://www.astronet.ru/db/msg/1219764 }}</ref>. [[1936 год в науке|1936 шықәсазы]] Хаббл иахьагьы ахархәара змоу агалактикақәа реихшара еиҿикааит, уи [[Последовательность Хаббла|Хаббл иеишьҭанеира]] ҳәа иашьҭоуп<ref>{{книга |автор = [[Хаббл, Эдвин Пауэлл|Hubble, E. P.]] |заглавие = Realm of the Nebulae |ссылка = |место = New Haven |издательство = Yale University Press |год = 1936 |allpages = |pages = |isbn = }}</ref>. [[1944 год в науке|1944 шықәсазы]], [[Хюлст, Хендрик Кристофель ван де|Хендрик Ван де Хулст]] {{num|21|см}} аеҵәабжьаратәи атомтә ӡри иҭнажьуа арадиошәахәаркра шыҟоу азԥхьагәеиҭеит, [[1951 год в науке|1951 шықәсазы]] игәаҭаз. Асаба илбаанамдоз ари ашәахәаркра [[эффект Доплера|доплертәи аиҭаҵра]] иабзоураны Агалактика еиӷьны аҭҵаара алнаршеит. Абарҭ ахылаԥшрақәа ирыбзоураны Агалактика агәҭаны абар змоу амодель аԥҵара ҟалеит. Анаҩс, [[радиотелескоп|арадиотелескопқәа]] рыҿиара иабзоураны, егьырҭ агалактикақәа рҿгьы аӡри аԥшаара алыршахеит. 1970-тәи ашықәсқәа рзы еилкаахеит агалактикақәа зегьы иубаратәы иҟоу рыкапан еизакны (аеҵәақәеи аеҵәабжьаратәи арчи рыла ишьақәгылоу) арчы аикәшаратә ццакыра шҳаилнамыркаауа. Уи аматериа лашьца аҟазаара иазку алкаахьы ҳнанагеит<ref name="skazanie">{{cite web|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1233291/text.html|title=Сказание о тёмной материи|access-date=2009-08-14|url-status=live|publisher=[[Астронет]]|archive-date=2010-12-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20101206010643/http://astronet.ru/db/msg/1233291/text.html}}</ref>. 1940-тәи ашықәсқәа рынҵәамҭазы А. А. Калиниак, В. И. Красовски, [[Никонов, Владимир Борисович|В. Б. Никонов]] аспектр [[Инфракрасная астрономия|аинфраҟаԥшьтә]] диапазон аҿы [[Ядро Галактики|Агалактика агәҭа]] раԥхьатәи асахьа роуит<ref name="Cesevich"/><ref>{{статья |автор = А. А. Калиняк, В. И. Красовский, В. Б. Никонов |заглавие = Наблюдение области галактического центра в инфракрасных лучах |язык = ru |издание = [[Доклады Академии наук|Доклады Академии наук СССР]] |том = 66 |выпуск = 1 |год = 1949 }}</ref>. 1990-тәи ашықәсқәа рылагамҭазы «Хаббл» акосмостә телескоп ала имҩаԥгаз ахылаԥшра ҿыцқәа иаадырԥшит Ҳгалактикаҿы иҟоу [[тёмная материя|аматериа лашьца]] аеҵәа ԥсыҽқәеи аеҵәа хәыҷқәеи рыла мацара ишышьақәгылам. Иара ала иара убас ирҳан харатәи акосмос асахьақәа — [[Hubble Deep Field]], [[Hubble Ultra Deep Field]], [[Hubble Extreme Deep Field]] ҳәа изышьҭоу — урҭ иаадырԥшит Ҳдунеи аҿы шә-миллиардла агалактикақәа шыҟоу<ref name="billion_galaxy" />. Астрономиа аҭоурых аҿы рекордла иҳараку акәакьтә резолиуциа змоу активтә галактика агәыцә асахьа аиура алнаршеит Урыстәылатәи акосмостә обсерваториа «[[Радиоастрон]]», уи аӡбахә аобсерваториа 2016 шықәсазы ирыланарҵәеит. Аобсерваториеи адгьылтәи арадиотелескопқәеи жәохә рыла имҩаԥгаз ахылаԥшрақәа рыбзоурала, аҵарауаа ирылшеит ирекордтәу акәакьтә еилкаара — 21 микроарксекунд аиура. Астрономцәа рхылаԥшратә обиект [[BL Ящерицы|BL Lacertae]] акәын. Ари агалактика агәҭаны иҟоу акапан дуӡӡа змоу кылҳара еиқәаҵәоуп. Уи миллиарла аградусқәа аԥхарра змоу аплазматә диск акәыршоуп. Амҳалдызтә мҽхак дуқәеи аԥхарра ҳаракӡақәеи ирыбзоураны аџьетқәа ҟалоит — урҭ лашара шықәсақәак раҟара аура змоу арчытә кылҵәраақәа роуп. Агипотезақәеи атеориатә модельҟаҵарақәеи иаадырԥшит, акылҳара еиқәаҵәеи аккрециатә диски рыгьежьра иахҟьаны амҳалдызтә мҽхак ацәаҳәақәа аспиральтә структурақәа шдырҿио, насгьы урҭ аџьетқәа рҿы аматериа ацара шдырццакуа. Ари зегьы бахеит «Радиоастрон» ҳәа изышьҭоу аорбитатә телескоп аҟынтәи асахьақәа рыцхыраарала<ref>{{Cite web |url=https://tass.ru/nauka/2614951 |title=ТАСС: Наука — «РадиоАстрон» получил самые детальные снимки чёрной дыры в созвездии Ящерицы |access-date=2020-06-25 |archive-date=2018-08-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180813193704/http://tass.ru/nauka/2614951 |url-status=live }}</ref>. == Шәахә. иара уб. == * [[Возникновение и эволюция галактик|Агалактикақәа рцәырҵреи револиуциеи]] * [[Функция светимости|Арлашара афункциа]] == Азгәаҭақәа == {{Reflist|2}} == Алитература == * {{книга |автор=Засов А. В., Постнов К. А. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка= |ответственный= |издание= |место=Фрязино |издательство=Век 2 |год=2006 |страницы= |страниц=496 |серия= |isbn=5-85099-169-7, УДК 52, ББК 22.6 |тираж=3000 |ref=Засов и Постнов }} * {{cite web|author=Ю. Н. Ефремов.|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1198709|title=Постоянная Хаббла|access-date=2009-07-31|url-status=live|publisher=[[Астронет]]}} * {{книга|автор=James Binney.|заглавие=Galactic Astronomy|ссылка=https://archive.org/details/galacticastronom0000binn|издательство=Princeton University Press|год=1998}} * {{книга|автор=Terence Dickinson.|заглавие=The Universe and Beyond|ссылка=https://archive.org/details/universebeyond0004dick|издание=Fourth Edition|издательство=Firefly Books Ltd.|год=2004}} * {{книга|автор=Марочник Л. С., Сучков А. А.|заглавие=Галактика|место=Москва|издательство=Наука|год=1984|страниц=392}} == Азхьарԥшқәа == * {{cite web|url=https://seds.org/messier/galaxy.html|title=Galaxies|publisher=SEDS|lang=en|archive-url=https://www.webcitation.org/60r7hzj4e?url=https://seds.org/messier/galaxy.html|archive-date=2011-08-11|access-date=2005-09-17|url-status=live}} * {{cite web|url=http://www.femto.com.ua/articles/part_1/0655.html|title=Галактика|work=Физическая энциклопедия|access-date=2009-04-01|url-status=live}} * {{cite web|url=http://www.femto.com.ua/articles/part_1/0656.html|title=Галактики|work=Физическая энциклопедия|access-date=2012-06-01|url-status=live}} * {{cite web|url=https://astrogalaxy.ru/151.html|title=Наша Галактика — звёздный дом, в котором мы живём|work=Астрогалактика|access-date=2009-08-12|url-status=live}} * {{cite web|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1180523|title=Галактика|work=Астронет|access-date=2009-08-12|url-status=live|publisher=[[Астронет]]}} {{ВС}} {{DEFAULTSORT:галактика}} [[Акатегориа:Астрономтә обиектқәа рыхкқәа]] [[Акатегориа:Астрофизика]] [[Акатегориа:Агалактикақәа|*]] tgbrghbke2yis6rzncuijp5izy1rpx5 173258 173183 2026-09-03T18:55:13Z Fraxinus.cs 8381 /* Азхьарԥшқәа */ 173258 wikitext text/x-wiki {{Аҵакырацәара|1=Агалактика|2=Агалактика (аҵакы)|3=Асар Рымҩа}} [[Афаил:NGC 4414 (NASA-med).jpg|мини|300пкс|[[NGC{{nbsp}}4414|NGC 4414]], еҵәаџьаа [[Волосы Вероники (созвездие)|Вероника Лыхцәы]] аҟынтәи [[спиральная галактика|аспиральтә галактика]], адиаметр 17{{nbsp}}[[парсек|килопарсек]] рҟынӡа змоу, Адгьыл аҟынтәи 20{{nbsp}}мегапарсек рҟынӡа абжьаӡараҿы]] '''Агалактика''' ({{lang-grc|γᾰλαξίας}} «Асар Рымҩа»<ref>{{книга|заглавие=Древнегреческо-русский словарь|автор=[[Дворецкий, Иосиф Хананович|И. Х. Дворецкий]]|том=I|язык=ru|место=М.|издательство=Государственное издательство иностранных и национальных словарей|год=1958|страницы=312|страниц=1904}}</ref>, {{lang-grc|γάλα, γάλακτος}} «[[Млечный Путь#Этимология|ахш]]» аҟынтәи иаауеит) — [[гравитационная энергия|гравитациала еидҳәалоу]] системоуп, [[звезда|аеҵәақәа]], [[Звёздное скопление|аеҵәатә гәыԥқәа]], [[межзвёздный газ|аеҵәабжьаратәи арчи]] [[межзвёздная пыль|асабеи]], [[Скрытая масса|аматериа лашьца]], [[Планета|апланетақәа]] злоу. Агалактика аилазаараҿы иҟоу аобиектқәа зегьы еицырзеиԥшу [[центр масс|акапантә центр]] ахь аныҟәара иалахәуп<ref name="GiUanIntro-2">{{книга |автор=Sparke L. S., Gallagher III J. S. |заглавие= |оригинал=Galaxies in the Universe: An Introduction |ссылка=http://books.google.com/books?id=tzNF79roUfoC&hl=ru&source=gbs_navlinks_s |издание=2 |издательство=Cambridge University Press |год=2007 |страницы= |страниц=442 |серия= |isbn=0521671868}}</ref><ref name="ЗП290">Засов и Постнов, 2006, с. 290.</ref><ref name="Kononovich">{{книга |автор=Кононович Э. В., Мороз В. И. |часть=11.1. Объекты, принадлежащие нашей Галактике |ссылка часть= |заглавие=Общий курс астрономии |ссылка= |викитека= |ответственный=В. В. Иванов |издание=2 |место=М. |издательство=Едиториал УРСС |год=2004 |страницы=433 |страниц=544 |серия= |isbn=5-354-00866-2 |тираж=3000}}</ref>. Агалактикақәа зегьы (ҳара [[Млечный путь|ҳгалактика]] аламҵакәа) кырӡа ихароу [[Астрономический объект|астрономиатә обиектқәоуп]]. Урҭ рҟынтәи зегь раасҭа иааигәақәоу рҟынӡа абжьаӡара ршәоит [[парсек|мегапарсекла]], насгьы ихарақәоу рҟынӡа — [[Космологическое красное смещение|аҟаԥшьтә еиҭасра]] {{math|<var>z</var>}} ацырала. [[Список наиболее удалённых астрономических объектов|Зегьы раасҭа ихараны иҟоу]] галактиканы 2023 шықәсазтәи аҭагылазаашьа ала иԥхьаӡоуп [[HD1]]. Ԥшь-галактикак мацара роуп [[Небо|ажәҩан]] аҿы [[Невооружённый глаз|блала]] иубарҭоу: [[галактика Андромеды|Андромеда лгалактика]] (аҩадатәи агьежьбжаҿы иубарҭоуп), [[Магеллановы Облака|Магеллантәи Аԥсҭҳәа Дуи Аԥсҭҳәа Хәыҷи]] (аладатәи агьежьбжаҿы иубарҭоуп; урҭ ҳгалактика амҩанызақәа роуп), насгьы [[Галактика Треугольника|М33]] агалактика [[Треугольник (созвездие)|Ахкәакь]] еҵәаџьааҿы (аҩадатәи агьежьбжа аҟынтәи, ирлашам ажәҩан аҟны)<ref>{{cite web|title=Галактики, видимые невооруженным глазом в северных широтах|url=http://www.hypernova.ru/zvezd/observer/galaxy_visible_naked_eye_in_northern_latitudes|date=October 1997|work=Hypernova.ru|access-date=2017-12-12|archive-date=2017-12-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20171212193450/http://www.hypernova.ru/zvezd/observer/galaxy_visible_naked_eye_in_northern_latitudes|url-status=live}}</ref>. [[Наблюдаемая Вселенная|Иубарҭоу Адунеи ахәҭаҿы]] иҟоу агалактикақәа зегьы рхыԥхьаӡара макьаназы инҭкааны еилкааӡам. 1990-тәи ашықәсқәа рзы, акосмостә телескоп “[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]” ала иҟаҵаз ахылаԥшрақәа шьаҭас иҟаҵаны, иааидкыланы 100 миллиард галактикак ыҟоуп ҳәа ирыԥхьаӡон<ref name="billion_galaxy">{{cite web |author = Mackie, Glen. |date = 2002-02-01 |url = http://astronomy.swin.edu.au/~gmackie/billions.html |title = To see the Universe in a Grain of Taranaki Sand |publisher = Swinburne University |access-date = 2006-12-20 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7Xm9UZ?url=http://astronomy.swin.edu.au/~gmackie/billions.html |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>. 2016 шықәсазы ари ахәшьара еиҭахәаԥшын, агалактикақәа рхыԥхьаӡара ҩ-триллионк рҟынӡа иацырҵеит<ref>{{cite web|author=Кристина Уласович|title=Астрономы «увеличили» число наблюдаемых галактик в десять раз|url=https://nplus1.ru/news/2017/01/17/number-of-galaxies|publisher=N + 1|date=2017-01-17|access-date=2021-01-29|archive-date=2021-02-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20210203150053/https://nplus1.ru/news/2017/01/17/number-of-galaxies|url-status=live}}</ref>. 2021 шықәсазы, акосмостә ӷба [[Новые горизонты|New Horizons]] иаиуз адыррақәа ҿыцқәа агалактикақәа рхыԥхьаӡара еиҭа шә-миллиардқәак рҟынӡа иармаҷит<ref>{{cite news|title=Количество галактик во Вселенной «сократили» с двух триллионов до сотен миллиардов|url=https://nat-geo.ru/science/universe/kolichestvo-galaktik-vo-vselennoi-vnov-pereschitali/|access-date=2021-01-29|work=National Geographic Россия|date=2021-01-14|archive-date=2021-01-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20210127150835/https://nat-geo.ru/science/universe/kolichestvo-galaktik-vo-vselennoi-vnov-pereschitali/}}</ref>. Акосмос аҿы агалактикақәа еиҟарамкәа еихшоуп: ҭыԥк аҿы иааигәоу агалактикақәа ргәыԥ зегьы ҳбар ҳалшоит, мамзаргьы галактикакгьы ҳбом ([[войд|авоидқәа]] ҳәа изышьҭоу). XX-тәи ашәышықәса алагамҭанӡа агалактикақәа рсахьа [[Разрешение (оптика)|еҵәа-еҵәала]] рҭыхра залшомызт. 1990-тәи ашықәсқәа рылагамҭазы, зҟны хазы игоу аеҵәақәа рбара алыршахаз 30 галактика иреиҳамызт, урҭ зегьы [[Местная группа|Аҭыԥантәи Агәыԥ]] иахәҭакын. «[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]» [[космический телескоп|акосмостә телескоп]] андәықәырҵа ашьҭахь, насгьы 10 метрактәи адгьыл аҿы иҟоу ателескопқәа аусура ианалага ашьҭахь, еиҩдыраау агалактикақәа рхыԥхьаӡара иаразнак еизҳаит. Агалактикақәа даараӡа еиуеиԥшым: урҭ рыбжьара иалаҳкаар ҳалшоит асфератә [[эллиптические галактики|еллиптикатә галактикақәа]], адисктә [[спиральные галактики|спиральтә галактикақәа]], [[спиральная галактика с перемычкой|аибаркра (абар) змоу агалактикақәа]], [[Линзовидная галактика|алинзаԥшра змоу]], [[карликовая галактика|ассақәа]], [[неправильная галактика|ииашам]] уҳәа убас иҵегьы. Ахыԥхьаӡаратә ҵакқәа ртәы ҳҳәозар, усҟан, аҿырԥштәы азы, [[масса|рыкапан]] агалактика хәыҷқәа рҿы 0,5{{e|6}} [[Амра|Амра]] акапан ([[Segue 2]] еиԥш иҟоу) инаркны агалактика дуӡӡақәа рҿы 2,5{{e|15}} Амра акапан ([[IC 1101]] еиԥш иҟоу) рҟынӡа иҟоуп; аиҿырԥшразы — ҳгалактика [[Млечный Путь|Асар Рымҩа]] акапан Амра акапанқәа 2{{e|11}} ираҟароуп. Агалактикақәа рдиаметр — 5 инаркны 250 [[парсек|килопарсек]] рҟынӡа<ref name="ЗП299">Засов и Постнов, 2006, с. 299.</ref> (16—800 нызқь [[световой год|лашара шықәса]]), аиҿырԥшразы — [[Млечный Путь|ҳгалактика]] адиаметр 30 килопарсек раҟара ауп (100 нызқь лашара шықәса). Зегь реиҳа идуу еицырдыруа (2021 шықәсазы) агалактика [[IC 1101]] адиаметр 600 килопарсек еиҳауп<ref>{{статья|автор=Clarke, T. E.; Blanton, Elizabeth L.; Sarazin, Craig L.|заглавие=The Complex Cooling Core of A2029: Radio and X-Ray Interactions|ссылка=http://www.iop.org/EJ/article/0004-637X/616/1/178/60597.text.html|язык=en|год=2004|том=616|выпуск=1|страницы=178—191|doi=10.1086/424911|bibcode=2004ApJ...616..178C | issn=0004-637X |url-status=dead}}</ref>. Агалактикақәа реиҿартәышьаҿы иӡбам апроблемақәа иреиуоуп [[тёмная материя|аматериа лашьца]], уи агравитациатә еидҳәалараҿы мацара ауп иахьааԥшуа. Уи агалактика акапан зегьы аҟынтәи 90% рҟынӡа аҵанакуеит, мамзаргьы зынӡа иҟамзар ауеит, галактика хәыҷқәак рҟны еиԥш<ref>{{cite web |date = 2009-03-11 |url = http://www.popmech.ru/article/5092-rozhdenie-karlika/ |title = Рождение карлика: Галактика без темноты |publisher = [[Популярная механика]] |access-date = 2009-07-26 |url-status = live |lang = ru |archive-date = 2009-06-01 |archive-url = https://web.archive.org/web/20090601174147/http://www.popmech.ru/article/5092-rozhdenie-karlika }}</ref>. == Аетимологиа == Ажәа «галактика» ({{lang-grc|γαλαξίας}}) [[Млечный Путь|ҳГалактика]] абырзен хьӡы аҟынтәи ауп ишааз ({{lang-grc2|κύκλος γαλαξίας}} ҵакыс иамоуп «ахштә мацәаз» — уахынла ажәҩан аҿы иаҳбо ацәырҵра ахҳәаа аҳасабала)<ref>{{cite web |url=http://www.astronet.ru:8100/db/msg/1180523 |title=Галактика |work=[[Астронет]] |author=Сучков Л. А. |publisher=[[Астронет]] }}</ref>. == Ахылаԥшрақәа == Агалактикақәа зегьы реиҳа ихадоу ринтегралтә ҟазшьарбақәа<ref name="ЗП299" /> (аекстремалтә ҵакқәа абжьажьуп): {| class="standard" |- ! Апараметр ! Ихадоу ашәаратә метод ! Аҵакқәа рдиапазон ! Асар Рымҩазы инықәырԥшны аҵакы |- | [[#Акапани ашәагааи|Адиаметр D<sub>25</sub>]] | [[Фотометрия|Афотометриа]] | 5—50 [[Парсек|кпк]] | 30 кпк |- | [[Закон Серсика|Адиск арадиалтә шкала R<sub>0</sub>]] | Афотометриа | 1—7 кпк | 3 кпк |- | Аеҵәатә диск ажәпара | «Аҵкар аҟнытә» иубо адискқәа рфотометриа | 0,3—1 кпк | 0,7 кпк |- | [[Светимость|Арлашара]] | Афотометриа | {{e|7|0}}—{{e|11|0}} [[солнечная светимость|L<sub>☉</sub>]] | 5{{e|10}} L<sub>☉</sub> |- | [[#Акапани ашәагааи|Акапан М<sub>25</sub> аҩнуҵҟа D<sub>25</sub>]] | Доплер иеффект ахархәарала арчи мамзаргьы аеҵәақәеи рыццакрақәа ршәара | {{e|7|0}}—{{e|12|0}} [[солнечная масса|M<sub>☉</sub>]] | 2{{e|11}} M<sub>☉</sub> |- | Арчы акапан M<sub>gas</sub>/M<sub>25</sub> D<sub>25</sub> аҩнуҵҟа | Анеитралтәии амолекулиартәии [[водород|аӡри]] ацәаҳәақәа ринтенсивра ашәара | 0,1—30 % | 2 % |- | Агалактикақәа адәахьтәи рҭыԥқәа рыҵәира аццакра V | Доплер иеффект ахархәарала арчи мамзаргьы аеҵәақәеи рыццакрақәа ршәара | 50—300 км/с | 220 км/с (Амра азааигәаразы) |- | Агалактикақәа адәахьтәи ррегионқәа рорбитатә аамҭа | Доплер иеффект ахархәарала арчи мамзаргьы аеҵәақәеи рыццакрақәа ршәара | {{e|8|0}}—{{e|9|0}} ашықәсқәа | 2{{e|8}} шықәса (Амра азааигәаразы) |- | Агәҭантәи акылҳара еиқәаҵәа акапан | Агәыцә азааигәара аеҵәақәеи арчи рыццакрақәа ршәара; аеҵәақәа рыгәҭантәи адисперсиа ампирикатә хьыԥшра | 3{{e|5}}—3{{e|9}} M<sub>☉</sub> | 4{{e|6}} M<sub>☉</sub> |} === Абжьаӡара === Ахылаԥшҩы иҟынтәи агалактика аҟынӡа абжьаӡара физикатә ҟазшьак аҳасабала агалактикаҿы имҩаԥысуа иарбанзаалак процесск иалахәӡам. Агалактика аҟынӡа иҟоу абжьаӡара иазку адыррақәа рҭахра цәырҵуеит: ибзианы иҭҵаам ахҭысқәа ралкаараан, иаҳҳәап, [[гамма-всплеск|агамма-ԥжәарақәа]]; [[Адунеи|Адунеи]] иааизакны аҭҵаараан, агалактикақәа рхаҭақәа револиуциа аҭҵаараан, агалактикақәа [[Масса|рыкапан]], урҭ ршәага-загақәа реилкаараан, уҳәа убас иҵегьы. Агалактика аҟынӡа абжьаӡара аилкааразы цәгьам-бзиам амодель иахьыԥшым аметодқәа зегьы ҩ-хкык рыла еиҩшазар ҟалоит: агалактика аҩнуҵҟа иҟоу аобиект ала ашәара, агалактика ахаҭа аҟынӡа абжьаӡара маҷк ала еиԥшым, насгьы аҟаԥшьтә еиҭасрала ашәара. Актәи аметод — афотометриатә метод ауп, «астандарттә цәашьқәа» ҳәа изышьҭоу рхархәарала, зылашара еилкаауп ҳәа иԥхьаӡоу. Усҟан абжьаӡара аԥхьаӡара ҟалоит абри аформула ахархәарала: : <math>R=10^{\frac{1}{5}(m-M)+1}</math>, уаҟа ''m'' — иубарҭоу [[звёздная величина|аеҵәатә мҽхакы]], ''М'' — [[абсолютная звёздная величина|абсолиуттә еҵәатә мҽхакы]], насгьы ''R'' — абжьаӡара парсекла. Уажәтәи аамҭазы, анаҩстәи астандарттә цәашьқәа рхы иадырхәоит<ref name="distance">{{cite web |author = Игорь Дроздовский. |title = Методы определения расстояний до галактик |url = http://nature.web.ru/db/msg.html?mid=1168209&uri=distances.html |access-date = 2009-09-21 |url-status = live |archive-date = 2011-08-11 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7aUzeK?url=http://nature.web.ru/db/msg.html?mid=1168209 }}</ref>: * [[Цефеиды|Ацефеидқәа]], рпульсациа аамҭа дырны, рылашара аилкаара ауеит. Раԥхьатәи аобиект, егьырҭ агалактикақәа рҟынӡа абжьаӡара зларшәаз. * Ia еиԥш иҟоу [[Сверхновая звезда|асуперҿыцқәа]] (1990-тәи ашықәсқәа рзы урҭ рхылаԥшрақәа ирыхҟьаны [[Ускоренное расширение Вселенной|Адунеи арццакратә ҽырҭбаара]] агипотеза ацәырҵра ҟалеит, уи 2010-тәи ашықәсқәа рзы гәҩарас иҟаҵан, избан акәзар амодель аарԥшын, абри ахкы змоу аеҵәақәа рпараметрқәа агалактика ақәра инақәыршәаны ишеиҭанакуа атәы зҳәоз). * [[Красный гигант|Агигант ҟаԥшьқәа]]. * [[Сверхгигант|Асупергигантқәа]]. Аҩбатәи аметод [[Закон Хаббла|Хаббл иемпирикатә закәан]] шьаҭас иамоуп, насгьы иалху амодель еиҳа иахьыԥшуп, иаԥхьанеиуаз аметод аасҭа. : <math>R=\frac{cz}{H_0}</math>, уаҟа ''H<sub>0</sub>'' [[постоянная Хаббла|Хаббл иконстанта]] ауп. Уажәы иаларҵәахаз [[Модель Лямбда-CDM|ΛCDM амодель]] ҳгозар (Хаббл иконстанта еиԥшны), усҟан ҵакы змоу аиқәымшәарақәа z~10 аҟны иҟалоит, уи ҳара иҳалнаршоит уи амодель уамак иахьыԥшым рхыԥхьаӡалара. Иҟоуп иара убасгьы еиуеиԥшым амодельқәа ӷәӷәала ирхьыԥшу аметодқәагьы<ref name="distance"/>: * [[эффект Сюняева — Зельдовича|Суниаев — Зельдович реффект]] ала, * [[шаровое звёздное скопление|аглобустә еизгақәа]] рыла, * [[Зависимость Талли-Фишера|Талли — Фишер реихьыԥшра]] ала, * [[Соотношение Фабер-Джексона|Фабер — Џьексон реихьыԥшра]] ала. === Ихадоу иубарҭоу агалактикақәа рыхәҭақәа === Ихадоу иубарҭоу агалактикақәа рыхәҭақәа иреиуоуп<ref name="ЗП295">Засов и Постнов, 2006, с. 295—296.</ref>: # Еиуеиԥшым акапанқәеи ақәрақәеи змоу анорматә еҵәақәа, урҭ рахьтә хәҭак [[Звёздное скопление|агәыԥқәа]] ирылоуп. # Аеволиуциа зхызгаз аеҵәақәа рцәынха еизакқәа. # Ихьшәашәоу арчы-сабатә ҭагылазаашьа. # Еиҳа иласу арчы ԥха, аԥхарра 10<sup>5</sup>—10<sup>6</sup>&nbsp;К. [[Двойная звезда|Ҩбаны иҟоу аеҵәақәа]] ааигәа иҟоу агалактикақәа рҿы иубарҭаӡам, аха Амра азааигәара уахәаԥшуазар, аеҵәа рацәақәа имаҷымкәа иҟазар ауп. Арчы-сабатә ҭагылазаашьеи аеҵәақәеи [[атом|атомқәа]] рыла ишьақәгылоуп, урҭ зегьы реилаҵа агалактика [[барион#Барионная материя|абарионтә материа]] ҳәа иашьҭоуп. Ибарионтәым акапан иаҵанакуеит аматериа лашьца акапани [[Акылҳара еиқәаҵәа|акылҳара еиқәаҵәақәа]] рыкапани<ref name="ЗП295" />. === Агалактикақәа рыҵәира аццакра === Агалактика аҵәира аццакра ҳәа изышьҭоу агалактика агәҭа иаакәыршаны еиуеиԥшым ахәҭақәа рыҵәира аццакра ауп. Ари аццакра еиуеиԥшым апроцессқәа рыла ирҳаз аццакра зегьы аааизакны ауп. Агалактика аҵәира аццакреи агьежьрратә ццакреи V<sub>c</sub> еиҩдыраалатәуп, уи [[Гравитация|агравитациатә мчы]] мацара иахҟьоуп, насгьы, закәанла, агәҭахьы адхалара амч анырра аҵаҟа еикәшарала ицо ацәеижь иаҭаху аццакра иаҟароуп. Азеиԥш ҭагылазаашьаҿы аҵәира аццакра аеҵәабжьаратәи арчы арадиалтә қәыӷәӷәара аградиент Р ала иалкаауп. : <math>V^2=R\left(\frac{\partial\Phi}{\partial R} + \frac{\nabla P}{\rho_g}\right)=V_c^2 +R\frac{\nabla P}{\rho_g}</math> Абраҟа ''Φ'' — [[гравитационный потенциал|агравитациатә потенциал]], ''ρ<sub>g</sub>'' — арчы аилаӷәӷәара. Агалактика еиуеиԥшым ахәҭақәа рзы аҵәира аццакра еиуеиԥшымкәа ахәшьара арҭоит. Арчы азы — доплертәи аемиссиатә цәаҳәақәа реиҭаҵрала. Аеҵәақәа рзы — аеҵәақәа рабсорбциатә цәаҳәақәа доплертәи аиҭасра инақәыршәаны. Аҵәира аццакра аиуразы асхема абас иҟоуп. Ахылаԥшрақәа рҟынтәи ишиашоу иҳаууа аццакра — агалактика иааизакны аццакреи аҩныҵҟатәи аҵысра аццакреи еицҵаны ауп. Агалактика зегьы аццакра (V<sub>0</sub>) абжьааԥны агәҭантәи арегион аныҟәара аццакрала иаҟарартәуеит. Харатәи агалактикақәа рзы ари аццакыра зыхҟьо Адунеи Хаббл изакәан инақәыршәаны аҽырҭбаара ауп; иара ахатәы ццакыра кырӡа маҷуп. Агалактика иааизакны аныҟәара аццакра ҳасаб азуны иҳауз аццакра — аблатә шәахәа иаваршәны иҟоу аццакра ауп (V<sub>r</sub>), насгьы иалкаау абжьаӡараҿы агалактика аҵәира аццакра аԥхьаӡаразы, апроекциа аеффектқәа ҳасаб рзутәуп. Уи азы идырлатәуп агалактика аҵәҩан анаара акәакь аблабаратә шәахәа ''i'' аганахь, иара убасгьы агалактика аҵәҩан хада агалактика агәҭа иалсны ицо ацәаҳәа иашеи игәаҭоу аҭыԥи рыбжьара иҟоу акәакь ''φ''. Убасала, V<sub>r</sub> ахьтә V<sub>φ</sub> ахь аиасразы, иудыруазар ауп хә-параметрк: агалактика V<sub>0</sub> аныҟәара аццакра, акәакьқәа ''i'', ''φ'', агалактика агәҭа аҩ-координатк (иарбанзаалак аҭыԥ иаҿырԥшны). Агалактика ҵәҩансимметриатәзар, усҟан адҵа еиҳа ирмариахоит, избанзар агәҭа аориентациеи аҭыԥи ркәакьқәа рыԥхьаӡара ауеит адиск ашәахәа алашара аларҵәарала. Аспектрограф акылаара иара аҵәҩан хада иаваршәны иқәыргылазар, иҳаууеит: : <math>V_{\phi}(R)=\frac{|V_0 - V_r(l)|}{\sin{i}}</math>, уаҟа ''l'' — агалактика агәҭантәи акылаара иаваршәны абжьаӡара ауп. Аха агалактикаҿы аныҟәара иазку зегь реиҳа инаӡоу адыррақәа ҳнаҭоит аццакыратә мҽхакы анализ — агалактикатә диск аҿы хыԥхьаӡара рацәала аҭыԥқәа рзы ашәахәаркратә ццакыра ашәарақәа реизга. Аццакыратә мҽхак аиуразы ҩ-еизшәарактәи [[спектроскопия|аспектроскопиа]] рхы иадырхәоит. Абжьааԥны ахархәара аиуеит каналрацәалатәи адкылага ма [[интерферометр Фабри — Перо|Фабри — Перо ринтерферометр]]. [[область H I|H I ацәаҳәақәа]] рҿы арчы радиола ахылаԥшрақәагьы агалактикаҿы аццакра аларҵәара ҩ-еизшәарактәи асахьа аанарԥшуеит<ref name="ЗП312">Засов и Постнов, 2006, с. 312—317.</ref>. 2018 шықәса хәажәкырамзазы Жәларбжьаратәи арадиоастрономиатә ҭҵааратә центр (ICRAR) аҟынтәи астрономцәа игәарҭеит агалактикақәа зегьы, ршәага-загақәа ма рыхкы зеиԥшразаалакгьы, еиԥшу аццакыра шрымоу, насгьы инагӡаны рыҵәҩан ишакәшо 1 миллиард дгьылтә шықәса рыла<ref>{{Cite web|url=https://naked-science.ru/article/sci/astronomy-vyyasnili-chto-vse-galaktiki|title=Астрономы выяснили, что все галактики совершают один оборот за одинаковое время {{!}} Naked Science|author=А. Евглевский|website=Naked Science|date=2018-03-14|publisher=naked-science.ru|lang=ru|access-date=2018-03-16|archive-url=https://www.webcitation.org/6xxej1O0e?url=https://naked-science.ru/article/sci/astronomy-vyyasnili-chto-vse-galaktiki|archive-date=2018-03-16|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|title=Astronomers discover galaxies spin like clockwork|author=International Centre for Radio Astronomy Research|url=https://phys.org/news/2018-03-astronomers-galaxies-clockwork.html|work=PHYS.org|date=2018-03-13|access-date=2018-03-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20180315003720/https://phys.org/news/2018-03-astronomers-galaxies-clockwork.html|archive-date=2018-03-15}}</ref>. === Акапани ашәагааи === Агалактикақәа иалкаау аҳәаақәа рымаӡам. Агалактика ахьынҵәо, [[межгалактическое пространство|агалактикабжьаратәи аҭыԥ]] ахьалаго инҭкааны аҳәара залшом. Иаҳҳәап, агалактика аоптикатә диапазон аҿы шәагаак амазар, усҟан агалактика арадиус аеҵәабжьаратәи арчы радиохылаԥшрақәа рыла иалкаау жәантә еиҳахар алшоит. Иукапануа агалактика акапангьы уи ашәагаа иадҳәалоуп. Абжьааԥны агалактика ашәагаа ҳәа иршьоит [[Звёздная величина#Спектральная зависимость|B афильтр]] аҿы аквадраттә [[угловая секунда|кәакьтә секунд]] аҟынтәи 25-тәи аеҵәатә мҽхак змоу [[изофота|аизофота]] афотометриатә шәагаа. Астандарттә дырга абри ашәагаа азы D<sub>25</sub><ref name="ЗП298">Засов и Постнов, 2006, с. 298.</ref>. Адисктә галактикақәа рыкапан модельк аҳәаақәа ирҭагӡаны [[Кривая вращения галактики|аҵәира архәа]] ала ахәшьара азыҟарҵоит. Иреиӷьу агалактика амодель алхра шьаҭас иамоуп аҵәира архәа аформа, насгьы агалактика аилазаашьа иазку зеиԥш гәаанагарак. Аеллиптикатә галактикақәа ыркапан ирзеиԥшу ахәшьара аҭаразы, аеҵәақәа рыццакра [[Закон дисперсии|адисперсиа]] еилкаатәуп, рыгәҭантәи абжьаӡара инақәыршәаны, насгьы [[плотность|аилаӷәӷәара]] арадиалтә еихшара<ref name="ЗП318">Засов и Постнов, 2006, с. 318—335.</ref>. Агалактикаҿы иҟоу арчы хьшәашәа акапан шьақәнаргылоит H I ацәаҳәа аинтенсивра. Агалактика аҟынтәи мамзаргьы уи ахәҭак аҟынтәи иҭарыҩуа ашәахәаркратә цәқәырԥа аилаӷәӷәара F<sub>ν</sub> иаҟаразар, уи иашьашәало акапан: : <math>M_{HI}\approx 2\cdot 10^5 M_{\bigodot}D^2\int_{\nu}F_{\nu}(\nu )d\nu</math>, уаҟа ''D'' — абжьаӡара мегапарсекла, ацәқәырԥа [[Янский (единица измерения)|ианскила]] иаарԥшуп. Амолекулатә рчы акапан ахәшьара аҭара даара иуадаҩуп, избан акәзар еиҳа аларҵәара змоу амолекула H<sub>2</sub> аспектр арчы хьшәашәа аҿы еиҵаҵоу ацәаҳәақәа амам. Убри аҟнытә, ашьаҭатә адыррақәа [[Монооксид углерода|CO]] амолекула (''I<sub>CO</sub>'') аспектральтә цәаҳәақәа рыӷәӷәарақәа роуп. CO ашәахәаркра аинтенсивреи уи акапани рыбжьара апропорционалратә коеффициент арчы [[металличность|аметаллхара]] иадҳәалоуп. Аха зегь реиҳа идуу агәыҩбара аԥсҭҳәа аҵәцара ахьмаҷу иадҳәалоуп; уи иахҟьаны аҩныҵҟатәи аҭыԥқәа ирылҵуа алашара аиҳарак аԥсҭҳәа ахаҭа илбаанадоит, убас ала, аԥсҭҳәақәа рықәцәантәи алашара мацара ауп ахылаԥшҩы иҟынӡа инаӡо<ref name="ЗП344">Засов и Постнов, 2006, с. 344—345.</ref>. === Агалактика аспектр === Агалактикақәа [[Спектр|рыспектр]] уи иаҵанакуа аобиектқәа зегьы ршәахәаркрала ишьақәгылоуп. Ибжьаратәу агалактика аспектр ҩ-локалтә максимумк амоуп. Арадиациа ахыҵхырҭа хада аеҵәақәа роуп; урҭ реиҳарак ррадиациа аинтенсивра амаксимум [[видимое излучение|аоптикатә диапазон]] аҿы иҟоуп (актәи амаксимум). Абжьааԥны агалактикаҿы асаба рацәаны иҟоуп, уи аоптикатә диапазон аҿы ашәахәақәа лбаанадоит, насгьы [[инфракрасное излучение|аинфраҟаԥшьтә диапазон]] аҿы дырҩеигь еиҭаҭнажьуеит. Убри аҟнытә аҩбатәи амаксимум инфраҟаԥшьтәи арегион аҿы иҟоуп. Аоптикатә диапазон аҟны алашара цыраны иԥхьаӡазар, усҟан ашәахәа ахыҵхырҭақәеи ахкқәеи рыбжьара абри аҩыза аизыҟазаашьа убаратәы иҟоуп<ref name="ЗП297">Засов и Постнов, 2006, с. 297.</ref>: {| class="standard" |- !Адиапазон !Азыҟазшьатә рлашара !Ашәахәаркра ахыҵхырҭа хадақәа |- |[[Гамма-излучение|Агамма]] |{{e|−4|0}} |Галактикақәак [[Активные ядра галактик|рактивтә гәыцәқәа]]; зныктәи ашәахәа кьаҿқәа ҭзыжьуа ахыҵхырҭақәа (анеитронтә еҵәақәа, акылҳара еиқәаҵәақәа) |- |[[Рентгеновское излучение|Арентгентә]] | {{e|−3|0}}—{{e|−4|0}} |Еиқәшәоу ҩ-системак [[Аккреция|раккрециатә дискқәа]]; арчы ԥха; активтә гәыцәқәа |- |[[видимое излучение|Аоптикатә]] |1 |Еиуеиԥшым аԥхарра змоу аеҵәақәа; ИК азааигәаратәи арегион аҿы аеҵәазааигәаратәи асабатә дискқәа; [[область H II|H II арегионқәа]] рҿы арчы аемиссиатә радиациа УФ инаркны ИК аҟынӡа. |- |[[инфракрасное излучение|Ихароу ИК]] |0,5—2 |Еҵәалашарала ирԥхо аеҵәабжьаратә саба; галактикақәак рҟны аеҵәақәа рышьақәгылара иалахәу агәыцәкәыршатәи адискқәа рҿы активтә гәыцәқәеи асабеи ыҟоуп |- |[[Радиоизлучение|Арадио]] |{{e|−2|0}}—{{e|−4|0}} |Агалактикатә диск мамзаргьы активтә галактикатә гәыцә аҟынтәи арелиативисттә електронқәа [[Синхротронное излучение|рсинхротронтә емиссиа]]; асуперҿыцқәа рцәынхақәа, [[область H II|H II арегионқәа]] рҟынтәи [[тепловое излучение|аԥхарратә радиациа]], H I аҟынтәи арадио емиссиатә цәаҳәақәа, еиуеиԥшым аеҵәабжьаратәи арчы амолекулақәа |- |} === Агало лашьца апроблема === [[Афаил:GalacticRotation2 ab.svg|мини|300пкс|Адисктә галактика аҵәира архәа. A — иҵәаху акапан аламҵакәа, B — игәаҭоу]] Агалактикақәа [[масса|рыкапан]] зегьы аеҵәақәа рҿы иҟазар, усҟан, акапан-арлашара реизыҟазаашьа дырны, радиусла уиаҟара аҽшамԥсахуа ҳгәы азҩозар, агалактикаҿы иҟоу аматериа аилаӷәӷәара аеҵәақәа рпопулиациа ашәахәақәа рыла еилкаатәуп. Аҵкар азааигәара агалактика ҭаауеит, уи иаанагоит аеҵәақәа абжьаратәи реилаӷәӷәара еиҵахоит, уи иацны аеҵәақәа рыргьежьра аццакрагьы еиҵахар ауп ҳәа. Аха, иаҳбо агалактикақәа рыҵәира архәақәа зынӡа даҽакала иҟоу асахьа аадырԥшуеит: аамҭак инаркны аеҵәақәа рыгьежьратә ццакыра мыцхәӡа иҳаракуп акапан-алашаратә еизыҟазаашьа аҟынтәи иҳауз аилаӷәӷәара азы. Адиск аҵкараҿтәи аеҵәақәа рыццакра ду еилаҳкаар ҳалшоит агалактика агәҭантәи ахара дуқәа рҿы ихадоу ароль акапан инанагӡоит ҳәа агәаанагара ҟаҵаны, [[Гравитация|агравитациатә еидҳәалара]] мацарала зҽаазырԥшуа. Ҳара ҳхы ҳақәиҭны [[Скрытая масса|иҵәаху акапан]] аҟазаара иазку алкаа ҳазнеир ҳалшоит, аеҵәатә диск аҭышәынтәалара аҭагылазаашьа шьаҭас иҟаҵаны иааизакны акапан ахәшьара ҟаҳҵозар. Агалактика дуқәа рымҩанызақәа рыццакра ашәарақәа иаадырԥшуеит [[гало|агало]] лашьца ашәагаа агалактика аоптикатә диаметр аасҭа акырынтә ишеиҳау. Ахкқәа зегьы ирыҵанакуа агалактикақәа рҿы акапан ду змоу агало лашьцақәа рыҟазаара ааԥшит, аха илашо аматериа аганахьала еиуеиԥшым аихшарақәа рыла<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n321 323] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. == Аморфологиа == [[Афаил:SpiralGalaxySchemeSideView ab.svg|мини|350пкс|Аспиральтә галактика асхема, апрофильтә хәаԥшышьа]] [[Афаил:Hubble2005-01-barred-spiral-galaxy-NGC1300.jpg|мини|350пкс|Абар аспиральтә махәҭақәа рыҩныҵҟатәи аҵыхәақәа рҟынтәи (иаҵәоу) агалактика агәҭанӡа инеиуеит. [[NGC 1300]]]] ''[[Галактический центр|Агәыцә]]'' — агалактика агәҭаны иҟоу даараӡа ихәыҷу регионуп. Агалактикатә гәыцәқәа ртәы анаҳҳәо, еиҳарак ҳазлацәажәо ''[[Активные ядра галактик|зыԥсы ҭоу галактикатә гәыцәқәа]]'' роуп, зҟны еизгоу аеҵәақәа рҟазшьақәа рыла апроцессқәа рыхцәажәара ахьҳалымшо. ''[[Галактический диск|Адиск]]'' — агалактика аобиектқәа реиҳарак ахьеизго еиҳа иҵаӷоу ахҩа ауп. Уи еиҟәшоуп арчы-сабатә диски аеҵәатә диски ҳәа. ''[[Галактика с полярным кольцом|Аполиартә мацәаз]]'' — ари лассы-лассы иуԥымло компонентуп. Аклассикатә ҭагылазаашьаҿы, аполиартә мацәаз змоу агалактика ҩ-дискк амоуп, урҭ еиҿагылоу аҟьаҟьарақәа рҿы иҵәиуеит. Аклассикатә ҭагылазаашьаҿы абарҭ адискқәа рыгәҭақәа еиқәшәоит. Аполиартә мацәазқәа рышьақәгылара зыхҟьо аҵыхәтәанынӡа еилкааӡам<ref>{{cite web |author = В. П. Решетников. |title = Эти странные галактики с полярными кольцами |url = http://www.rfbr.ru/pics/28159ref/file.pdf |access-date = 2009-09-18 |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20110818032316/http://www.rfbr.ru/rffi/ru/pages/404 |archive-date = 2011-08-18 }}</ref>. ''Асфероидтә компонент'' — аеҵәақәа рысфератә еихшара ауп. ''[[Балдж|Абалџь]]'' ({{lang-en|bulge}} «аҭыҵра») — асфероидтә компонент зегь реиҳа илашо аҩныҵҟатәи ахәҭоуп. ''[[Галактическое гало|Агало]]'' — адәахьтәи асфероидтә компонент ауп; абалџьи агалои рыбжьара аҳәаа ӡәӡәоуп, кырӡа инықәырԥшшәа ишьҭыхуп. ''[[Галактический рукав|Аспиральтә махәҭа]] (аспиральтә маӷра)'' — аеҵәабжьаратәи арчи еиҳарак аеҵәа қәыԥшқәеи реилаӷәӷәара ауп, аспираль аформа аманы. Иҟалап, урҭ еиуеиԥшым амзызқәа ирыхҟьаны иҟоу аилаӷәӷәаратә цәқәырԥақәа ракәзар, аха урҭ рхылҵшьҭра азҵаара макьаназы инагӡаны иӡбам. ''Абар (аԥаҩ)'' — аеҵәақәеи аеҵәабжьаратәи арчи рыла ишьақәгылоу иеилаӷәӷәоу, еиҵыху ашьақәгылашьа еиԥшуп. Аҳасабрақәа рыла, агалактика агәҭа аеҵәабжьаратәи рчыла еиҳарак еиқәзыршәо. Аха атеориатә конструкциақәа шамахаӡак зегьы шьаҭас ирымоу — адиск ажәпара иара ашәагаақәа раасҭа акырӡа ишеиҵоу ауп, даҽакала иуҳәозар, адиск ҟьаԥсуп, насгьы амодельқәа шамахаӡак зегьы ирмариоу ҩ-еизшәарактәи модельқәоуп; х-еизшәарактәи адискқәа рмодельқәа рыԥхьаӡарақәа кырӡа имаҷуп. Иара убасгьы еицырдыруа алитератураҿы абари арчи змоу агалактика х-еизшәарактәи аҳасабра акызаҵәык ауп иҟоу<ref>{{cite web |author = R. Fux. |date = 1999-03-10 |url = http://arxiv.org/abs/astro-ph/9903154 |title = 3D self-consistent N-body barred models of the Milky Way: II. Gas dynamics |work = arXiv.org |access-date = 2009-07-26 |lang = en |archive-date = 2017-01-08 |archive-url = https://web.archive.org/web/20170108001615/https://arxiv.org/abs/astro-ph/9903154 |url-status = live }}</ref>. Ари аҳасабра автор излаиҳәо ала, арчы агалактика агәҭахьы инанагаӡом, аха хараӡа ицоит. Еиҳа ихадоу ахәҭақәа рахь иаҵанакуеит арчы-сабатә диск, аеҵәатә диск, асфероидтә компонент. Иҟоуп агалактикақәа ихадоу рыхкқәа ԥшьба<ref name="zasovpostnov301">{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n299 301]—302 |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>: # '''[[Эллиптическая галактика|Еллиптикатә галактикақәа]]''' ('''E''') — агалактикақәа, адисктә компонент змам, мамзаргьы уи аконтраст маҷны иамоуп. Егьырҭ агалактикақәа зегьы адисктәқәа роуп. # '''[[Спиральная галактика|Аспиральтә галактикақәа]]''' ('''S''') — аспиральтә махәҭақәа змоу агалактикақәа роуп. Зны-зынла амахәҭақәа амацәазқәа ракәны иҟалар рылшоит. # '''[[Линзовидная галактика|Алинзаԥшратә галактикақәа]]''' ('''S0''') — ҳәа изышьҭоу агалактикақәа структурала аспиральтә галактикақәа ирылукаартә иҟам, еилыкка иҟоу аспиральтә форма ахьыҟам ада. Ари зыхҟьо аеҵәабжьаратәи арчы ахьмаҷу, убри аҟнытә аеҵәақәа рышьақәгылара амҽхак ахьмаҷу ауп. # '''[[Неправильная галактика|Ииашам агалактикақәа]]''' ('''Irr''') — урҭ еиҟарам, еилаԥсоу аилазаашьала иааԥшуеит. Урҭ, закәанла, аеҵәабжьаратәи арчы рацәаны ирымоуп, агалактика акапан аҟнытә 50% рҟынӡа. {| class="standard" |- |+Ихадоу агалактикақәа рыхкқәа рҟазшьақәа реиҵаҩ |- ! ! E ! S0 ! S ! Irr |- | Асфероидтә компонент | Агалактика иааизакны | Иҟоуп | Иҟоуп | Даара иԥсыҽуп |- | Аеҵәатә диск | Иҟам, мамзаргьы иԥсыҽны иаарԥшуп | Иҟоуп | Акомпонент хада | Акомпонент хада |- | Арчы-сабатә рдиск | Иҟам | Иҟам ма даара иҵаӷоуп | Иҟоуп | Иҟоуп |- | Аспиральтә махәҭақәа | Иҟам мамзаргьы агәыцә азааигәара мацара | Иҟам, мамзаргьы иԥсыҽны иаарԥшуп | Иҟоуп | Иҟам |- | Активтә гәыцәқәа | Иуԥылоит | Иуԥылоит | Иуԥылоит | Иҟам |- | Агалактикақәа зегьы рхыԥхьаӡара аҟнытә наӡынк | 20 % | 20 % | 55 % | 5 % |} Аҭагылазаашьақәа жәпакы рҿы маҷк еиҳа инарҭбааны иҟоу [[последовательность Хаббла|Хаббл иклассификациала]] агалактикақәа хкыхәҭала реихшара даара иманшәалоуп. Агалактикақәа зегьы зымҽхазкуа [[Последовательность Хаббла|Хаббл иеиҟәшара]] (мамзаргьы Хаббл икамертон) шьаҭас иамоуп урҭ блала иубо реилазаашьа. Насгьы уи аеллиптикатәқәа галактикақәа ииашаны иаанарԥшуазар, аспиральтә галактика еиуеиԥшымкәа еихшазар ауеит. 2003 шықәсазы, агалактика хкы ҿыц, [[ультракомпактная карликовая галактика|аультракомпакттә галактика хәыҷқәа]] ҳәа изхәаԥшуа, [[Квинслендский университет|Куинслендтәи Ауниверситет]] аҟынтәи Маикл Дринкуотер (''Michael Drinkwater'') иааиртит<ref>{{статья |заглавие=Ultracompact Dwarf Galaxies in the Fornax Cluster |издание=[[The Astrophysical Journal]] |том=560 |номер=1 |страницы=201—206 |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/2001ApJ...560..201P |doi=10.1086/322517 |язык=en |автор=Phillipps, S.; Drinkwater, M. J.; Gregg, M. D.; Jones, J. B. |год=2001 |издательство=[[IOP Publishing]] |archive-date=2017-07-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170720215439/http://adsabs.harvard.edu/abs/2001ApJ...560..201P }}</ref>. <center> <gallery perrow="4"> Messier object 089.jpg|E0: M89 MESSIER 105 2MASS.jpg|E1: M105 Messier 60 Hubble WikiSky.jpg|E2: M60 Messier object 086.jpg|E3: M86 Messier object 049.jpg|E4: M49 Messier object 110.jpg|E6: M110 Ngc1316 hst.jpg|S0: NGC 1316 Phot-34b-05-fullres.jpg|Sa: NGC 92 Messier51 sRGB.jpg|Sc: M51 Phot-14b-09-fullres 2.JPG|Sd: NGC 7793 Ngc1427AIrregulargalaxy.jpg|Irr:NGC 1427A NGC 4650A I HST2002.jpg|NGC 4650A — аполиартә мацәаз змоу галактикоуп </gallery> </center> == Агалактикақәа мҽхакыҭбаалатәи реилазаарақәа == [[Афаил:Seyfert Sextet full.jpg|мини|240пкс|слева|[[Секстет Сейферта|Сеиферт исекстет]] агалактикақәа ргәыԥ аҿырԥштәы аҳасабала]] Агалактикақәа рфотосахьақәа иаадырԥшуеит ииашаҵәҟьаны изаҵәу агалактикақәа (адәы галактикақәа ҳәа изышьҭоу) шмаҷу. Агалактикақәа рҟынтәи 95% рҟынӡа [[Скопление галактик|агалактикатә гәыԥқәа]] шьақәдыргылоит<ref name="McKee">{{cite web |author = McKee, Maggie. |date = 2005-06-07 |url = http://www.newscientist.com/article.ns?id=dn7478 |title = Galactic loners produce more stars |publisher = New Scientist |access-date = 2009-08-04 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7bjRkM?url=http://www.newscientist.com/article/dn7478 |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>. Урҭ рҟны, иаабац агалактикақәа рҟны еиԥш, агәыԥ акапан аиҳарак шьақәзыргыло аматериа лашьца ыҟоуп ҳәа агәаанагара ҟаҵоуп, 10—30% — агалактикабжьаратәи арчы ауп, 1% рҟынӡа аеҵәақәа рхаҭақәа рыкапан ауп<ref>{{cite web |author = Ricker, Paul. |url = http://www.sdsc.edu/pub/envision/v15.2/ricker.html |title = When Galaxy Clusters Collide |publisher = San Diego Supercomputer Center |access-date = 2009-08-04 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7cEguw?url=http://www.sdsc.edu/pub/envision/v15.2/ricker.html |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>. Адунеи аҿы зегь реиҳа ихәыҷу, насгьы зегь реиҳа аларҵәара змоу акластер, жәабала агалактикақәа зҵазкуа, [[Скопление галактик|агалактикақәа ргәыԥ]] ауп. Урҭ лассы-лассы аеллипстә ма спиральтә галактика дуӡӡак ауп изықәгылоу, уи [[приливные силы|аӡхаларатә мчқәа]] ирыхҟьаны, аамҭа цацыԥхьаӡа амҩаныза—галактикақәа еиланарбгоит, насгьы акапан еизнарҳауеит, урҭ [[взаимодействующие галактики|лбааданы]]. Абас еиԥш иҟоу акластерқәа рҿы, Адунеи Хаббл изакәан ала аҽырҭбаара иахҟьаны, агалактикақәа реимбӷьыжәаара аццакрақәа ԥсыҽуп, насгьы машәыршәатәи апекулиартә ццакырақәа аҳра руеит. Абарҭ машәыршәатәи аццакрақәеи [[вириал|авириалтә теоремеи]] ранализ аҟынтәи абас еиԥш иҟоу агәыԥқәа рыкапан аилкаара ауеит<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n333 335] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Ҳара Ҳгалактика Аҭыԥантәи агәыԥ агалактикақәа иреиуоуп, Андромеда агалактика иацны аҳра уа. Аҭыԥантәи агәыԥ аҟны 40 инареиҳаны агалактика ыҟоуп, урҭ рыҭбаара 1 мегапарсек раҟара ҟалоит. Аҭыԥантәи агәыԥ ахаҭа [[сверхскопление Девы|Аҭыԥҳа асуперкластер]] иахәҭакуп, уаҟа ароль хада нанагӡоит Ҳгалактика зыхәҭакым [[скопление Девы|Аҭыԥҳа акластер]]<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n383 385] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. [[Скопление галактик|Агалактикақәа реизга]] ҳәа иашьҭоуп шә-галактикак рҟынӡа зҵазкуа аизга, урҭ рҟны хаз-хазы агалактикақәеи агалактикақәа ргәыԥқәеи ыҟоуп. Абжьааԥны абри амҽхак аҟны ахәаԥшраан, даара илашо, акапан дуӡӡа змоу аеллиптикатә галактикақәа ралкаара ауеит<ref>{{статья |заглавие=The Origin of the Brightest Cluster Galaxies |издание=[[The Astrophysical Journal]] |том=502 |номер=2 |страницы=141—149 |ссылка=http://www.cita.utoronto.ca/~dubinski/bcg/ |doi=10.1086/305901 |язык=en |автор=Dubinski, John. |год=1998 |издательство=[[IOP Publishing]] |archive-date=2011-05-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110514155953/http://www.cita.utoronto.ca/~dubinski/bcg/ }}</ref>. Ас еиԥш иҟоу агалактикақәа акластертә структура ацәырҵреи ашьақәгылареи рыпроцесс ишиашоу анырра арҭар рыхәҭоуп. [[Сверхскопление галактик|Асуперкластер]] зегь реиҳа идуу агалактикақәа реидҳәалара хкы ауп, уи зқьыла агалактикақәа аҵанакуеит<ref>{{статья |заглавие=Large-scale structure in the universe indicated by galaxy clusters |издание=Annual review of astronomy and astrophysics |том=26 |страницы=631—686 |ссылка=http://adsabs.harvard.edu/abs/1988ARA%26A..26..631B |doi=10.1146/annurev.aa.26.090188.003215 |язык=en |тип=journal |автор=Bahcall, Neta A. |год=1988 |archive-date=2018-08-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180809150913/http://adsabs.harvard.edu/abs/1988ARA%26A..26..631B }}</ref>. Арҭ реиԥш иҟоу агәыԥқәа рформа еиуеиԥшымзар ауеит: [[цепочка Маркаряна|Маркариантәи аимхәыц]] еиԥш иҟоу аимхәыц инаркны, [[великая стена Слоуна|Слоун иҭӡамц ду]] еиԥш иҟоу аҭӡамцқәа рҟынӡа. Амҽхак дуқәа рҿы, [[Адунеи|Адунеи]] [[изотропия|изотропны]], еизаданы иҟоуп<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n399 401] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Асуперкластерқәа рымҽхак аҟны агалактикақәа ирҭбаау, иҵаӷоу аҭацәрақәа ([[войд|авоидқәа]]) зкәыршоу [[галактическая нить|арахәыцқәа]] рыла еишьҭагылоуп, насгьы иҟьаԥсу аизгақәа (аҭӡамцқәа) шьақәдыргылоит. == Апроцессқәа == === Аиҿасра === [[Афаил:Antennae galaxies xl.jpg|мини|300пкс|слева|[[Галактики Антенны|Антеннақәа]] — еидҳәалоу ҩ-галактикак]] Агалактикақәа рыбжьара абжьаратәи абжьаӡара [[диаметр|рдиаметр]] аасҭа магнитудак еиҳамзар, усҟан агалактикақәа рыӡхыҵратә ныррақәа акырӡа аҵанакуеит. Агалактика ахәҭақәа зегьы еиуеиԥшым аҭагылазаашьақәа рҿы арҭ аныррақәа еиуеиԥшым аҭакқәа рзыҟарҵоит. Абжьаӡара дузар, аха ҩ-галактикак рыбжьара аԥырра аамҭагьы рацәазар, усҟан еиҳа идуу агалактика иааигәоу агалактика иаакәыршоу агалактикабжьаратәи арчы ԥха амнахуеит, убас ала [[формирование звёзд|аеҵәақәа рышьақәгылара]]ан ахархәара змоу [[Межзвёздный газ|аеҵәабжьаратәи арчы]] аҩныҵҟатәи аҭаҵәахқәа зырҭәуа ахыҵхырҭа ацәыӡуеит<ref name="merg">{{cite web |url = http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/bib_query?arXiv:astro-ph/0305512 |title = Interactions and Mergers of Cluster Galaxies |author = Mihos, Chris. |date = 2003-01-05 |archive-date = 2011-08-11 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7cTICP?url=http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/bib_query?arXiv%3Aastro-ph%2F0305512 |access-date = 2017-09-29 |url-status = live }}</ref>. Абжьаӡара еиҳагьы иҳармаҷыр, иҟалап еиҳа идуу акомпонент, агалактикабжьаратәи арчы иацны агалактика агало еиқәаҵәагьы амнахыр, убас ала [[Тёмная материя|материа лашьца]]да иааныжьны. Уи еиҳа лассы-лассы иуԥылоит агалактикақәа рыкапанқәа рҟны аиԥшымра ӷәӷәа аныҟоу. Иара убас абжьаӡара маҷзар, аидҳәалара аамҭагьы маҷзар, усҟан агалактикақәа рҿы арчы аилаӷәӷәаратә цәқәырԥақәа цәырҵуеит, уи иахҟьаны [[Звездообразование|аеҵәақәа рышьақәгылара]] ду аԥжәареи [[Галактический рукав|аспиральтә махәҭақәа]] рцәырҵреи ҟалоит<ref name="merg"/>. Аидҳәалара — ԥкра злоу [[Атлас пекулярных галактик|агалактикақәа реидҵара]] ауп. Иахьатәи аилкаарақәа рыла, агалактикақәа ргало еиқәаҵәақәа раԥхьа еилаҵәоит. Анаҩс агалактикақәа [[Спираль|аспираль]] еиԥш еизааигәахо иалагоит. Убасҟан ауп аеҵәақәа рыхәҭақәа аилалара ианалаго, уи иахҟьаны иаакәыршаны иҟоу арчаҿы аилаӷәӷәаратә цәқәырԥақәеи аеҵәақәа рышьақәгылара аԥжәарақәеи ҟалоит. Аорбитатә телескоп “Хаббл” 2006 шықәсазы еиныруа агалактикақәа рфотоҭыхра мҩаԥнагеит, урҭ рҟынтәи ҩба ахԥатәи хәҭа-хәҭала еимырхуеит, [[Гравитация|рыгравитациала]] уи анырра аҭо ([[Южная Рыба (созвездие)|Аладатәи Аԥсыӡ]] [[Созвездие|еҵәаџьаа]]ҿы, Адгьыл иацәыхараны 100 [[миллион]] [[Световой год|лашара шықәса]]ла)<ref>{{cite web |date = 2009-03-04 |url = http://lenta.ru/news/2009/03/04/three/ |title = «Хаббл» сфотографировал галактическое «перетягивание каната» |publisher = [[Lenta.ru]] |access-date = 2009-07-26 |url-status = live |lang = ru |archive-date = 2009-03-05 |archive-url = https://web.archive.org/web/20090305112351/http://lenta.ru/news/2009/03/04/three/ }}</ref>. Агалактикатә еиҿасрақәа Адунеи аҿы даара аларҵәара змоу цәырҵроуп. 21 902 галактика ранализ иабзоураны (2009 шықәса алагамҭа инаркны<ref>{{cite web |date = 2009-01-05 |url = http://lenta.ru/news/2009/01/05/galaxies/ |title = В прошлом почти все галактики сталкивались с соседями |publisher = [[Lenta.ru]] |access-date = 2009-07-26 |url-status = live |lang = ru |archive-date = 2013-04-20 |archive-url = https://web.archive.org/web/20130420142057/http://lenta.ru/news/2009/01/05/galaxies/ }}</ref>), еилкаахеит урҭ шамахаӡак зегьы ԥаса егьырҭ агалактикақәа ишрықәшәахьаз. Иара убас 2 миллиард шықәса раԥхьа Асар Рымҩа даҽа галактикак иаҿасит ҳәа иҟоу агәаанагарагьы шьақәырӷәӷәахеит<ref>{{cite web |date = 2009-02-23 |url = http://lenta.ru/news/2009/02/23/collision/ |title = Астрономы столкнули Млечный Путь с другой галактикой |publisher = [[Lenta.ru]] |access-date = 2009-07-26 |url-status = live |lang = ru |archive-date = 2009-04-27 |archive-url = https://web.archive.org/web/20090427080836/http://lenta.ru/news/2009/02/23/collision/ }}</ref>. === Активтә гәыцәқәа рҿы апроцессқәа === [[Афаил:M87 jet.jpg|мини|300пкс|Активтә еллиптикатә галактика ду [[M 87 (галактика)|М87]]. Агалактика агәҭантәи [[релятивистская струя|арелиативисттә кылҵәраа]] (аџьет) ҭҟьоит]] Агалактикатә гәыцәқәа активра адыргақәа рымоуп, анаҩстәи аҭагылазаашьақәа рҿы<ref>{{cite web |author = С. Б. Попов (ГАИШ). |date = 2000-12-09 |url = http://nature.web.ru/db/msg.html?mid=1157501 |title = Активные ядра галактик |publisher = Научная сеть Nature Web.ru |access-date = 2009-07-26 |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20080320235656/http://nature.web.ru/db/msg.html?mid=1157501 |archive-date = 2008-03-20 }}</ref>: # аобиект [[электромагнитное излучение|афымцамҳалдызтә шәахәаркра]] аспектр еиҳа иҭбаауп иаабац агалактикақәа рыспектр аасҭа, зны-зынла [[радиоизлучение|арадио]] инаркны [[Гамма-излучение|агамма-шәахәа]] ӷәӷәа рҟынӡа инеиуеит; # «аиҭашәара» убаратәы иҟоуп — ахылаԥшратә ҭыԥ аҿы арадиациа ахыҵхырҭа «амч» аԥсахра (ԥҟараны, уи ҟалоит арентгентә диапазон аҿы 10 минуҭк инаркны 10 шықәса рҟынӡа аоптикатәи арадио диапазонқәа рҿы); # ашәахәаркратә спектр аҷыдарақәа ыҟоуп, урҭ рыла аилкаара ауеит арчы ԥха ццакра дула аныҟәара; # иубарҭоу аморфологиатә ҷыдарақәа ыҟоуп, аҭыҵрақәеи «ашәыта цақәеи» уахь иналаҵаны; # Иҟоуп ашәахәаркрақәа рыспектри уи аполиаризациеи рҷыдарақәа, урҭ рыла, амҳалдызтә мҽхак аҟазааразы агәаанагарагьы ҟаҵазар ауеит. Активтә гәыцәқәа змоу агалактикақәа еиҟәшоуп [[Сейфертовская галактика|Сеиферт игалактикақәа]], [[квазар|аквазарқәа]], [[блазар|алацертидқәа]], [[радиогалактика|арадиогалактикақәа]] ҳәа. Иахьатәи аконцепциақәа рыла, агалактикатә гәыцәқәа рактивра иҳаилнаркаауеит урҭ ргәыцәқәа рҟны агалактикатә рчы [[аккреция|зҭало]], [[Сверхмассивная чёрная дыра|акапан дуӡӡа змоу акылҳара еиқәаҵәақәа]] рыҟазаара<ref name="black_hole_ref_1">Данные по состоянию на 2006 год.</ref>. Активтә гәыцәқәа змоу агалактикақәа рыхкқәа реиԥшымзаара агалактика аҟьаҟьара анаара акәакь ахылаԥшҩы иахь аиԥшымзаарала еилаҳкаауеит<ref name="Annual_Reviews_31_1">{{статья |том=31 |номер=1 |страницы=473—521 |заглавие=Unified Models for Active Galactic Nuclei and Quasars |издание=Annual Reviews in Astronomy and Astrophysics |doi=10.1146/annurev.aa.31.090193.002353 |язык=en |тип=journal |автор=Antonucci, R. |год=1993}}</ref>. === Арчи аеҵәақәеи рныҟәара === Аеҵәақәа дара-дара еицәыхараны иахьыҟоу, насгьы урҭ реиҿасра алшара ахьмаҷу азы, агалактикақәа рҿы еиԥш, акластерқәа рҿгьы аеҵәақәа еиҿамгыло аҭагылазаашьа аадырԥшуеит. Уи аарԥшра мариоуп<ref name="zasovpostnov305307">{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n303 305]—307 |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Ҳара ҩ-еҵәак реиҿасра ҳәа ҳҳәоит, ҩ-еҵәак агравитациа анырра рыҭаны ианеизааигәахо, рныҟәара ахырхарҭа анырыԥсахуа, убри аангьы рымчхара зегьы еиқәырханы. Усҟан ҳазхәыцып ари аизааигәахара аеҵәақәа рыкапан агәҭа иазкны. Аҳасабрақәа рырмариаразы аеҵәақәа рыкапанқәа еиҟароуп ҳәа иҳаԥхьаӡап, убасҵәҟьа еиҟароуп ҳәа рыццакрақәагьы реизааигәахара алагамҭазы (формала ҵыхәаԥҵәара змам абжьаӡара ду аҟны). Актәи ахәшьара азы, ари зегь рыла иалыршазар ауа азааигәатәра ауп. Иҭааҩып [[закон сохранения механической энергии|амеханикатә мчхара аиқәырхара азакәан]]: : <math>mV^2-G\frac{m^2}{r}=mV_0^2</math>, уаҟа ''V'' — еҵәақәа уажәтәи рыццакра (аццакрақәа еиԥшызароуп [[симметрия|асимметриа]] ахшыҩзышьҭрақәа ирыхҟьаны), ''r'' — аеҵәақәа рыбжьара абжьаӡара, ''V<sub>0</sub>'' ҵыхәаԥҵәарадатәи аццакра аидҳәаларанӡа, ''G'' — [[гравитационная постоянная|агравитациатә константа]]. Реизааигәахара аамҭазы [[кинетическая энергия|акинетикатә мчхара]] ҩынтәны еизҳазар, аеҵәақәа еиҿасит ҳәа иҳаԥхьаӡап. Усҟан, ацәҟьарссҭатә параметр ''d'' хыхь иану аиҟаратәраҿы иҭаргыло, иҳаууеит: : <math>G\frac{m^2}{d}=mV_0^2</math>. Усҟан ацәеижьқәа реиҿасра агәыцәҭбаара адиаметр, уи инақәыршәаны, аидҳәалара агәыцәҭбаара аҭыԥ еиҟароуп: : <math>d=\frac{Gm}{V_0^2}</math>, : <math>S_c=\frac{\pi d^2}{4}=\frac{\pi G^2m^2}{4V_0^4}</math>. Амра азааигәара аеҵәақәа рҟазшьарбагатә еиҿасра аамҭа ахәшьара аҳҭап (n = 3{{e|−56}} см<sup>−3</sup>, насгьы аныҟәара азыҟазаашьатә ццакыра 20 км/с). Ҳара иҳаууеит: : <math>t_c=(nV_0S_c)^{-1}> 5\cdot 10^{21} c</math>. Иалҵуа аамҭа Адунеи аԥсҭазаара аамҭа аасҭа х-еишьҭагылак рыла еиҳауп. Аеҵәақәа [[концентрация частиц|рконцентрациа]] х-еишьҭагылак еиҳаны иахьыҟоу аеҵәақәа ргәыԥқәа рҿгьы аҭагылазаашьа еиӷьхом. Иазгәаҳҭап еиҳа ииашоу аҳасабра амҩаԥгара шалшоз, [[закон сохранения импульса|ампульс аиқәырхара азакәан]] ҳасаб азуны, уҳәа убас иҵегьы, аха алҵшәақәа еиԥшхон<ref name="zasovpostnov305307"/>. Аҭагылазаашьа еиҿасра ахьамам иаанарԥшуеит асистема аиҟарамреи аеҵәақәа машәыршәатәи рыццакырақәа [[распределение Максвелла|Максвелл иеихшара]] ишеиԥшыми. Уи ашьақәгылара аҟазшьарбагатә аамҭа акырӡа еиҳазароуп аеҵәа ахы иақәиҭны ацара аамҭа аасҭа. Аха ишыҟаҵәҟьоу ала, зегьы кырӡа еиҳа иуадаҩхеит. Ашәарақәа иаадырԥшит аеҵәақәа, зегь раасҭа иқәыԥшу аламҵакәа, хәҭакахьала «ирелаксхаз» асистема шракәу: аеҵәақәа машәыршәатәи рыццакрақәа реихшара Максвелл итәқәа роуп, аха еиуеиԥшым аҵәҩанқәа рыла еиуеиԥшым адисперсиақәа рыла. Уи моу, ҭыԥҭаӡарак аҭаӡараҿы, ажәытә еҵәақәа рзы системала, еиҵахозаргьы, машәыршәатәи аццакрақәа реизҳара убаратәы иҟоуп. Убасала, иаҳҳәар ҳалшоит аеҵәатә диск аамҭа цацыԥхьаӡа еиҳа-еиҳа ишыԥхо<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n306 308] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Ари апроблема инагӡаны иӡбам; излаабо ала, аидысларақәа уеизгьы-уеизгьы ихадоу ароль нарыгӡоит, аха аеҵәақәа рҿы акәымкәа, [[туманность|арчытә ԥсҭҳәа дуқәа]] рҿы<ref>{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n307 309] |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. === Агравитациатә линзақәа рфеномен === [[Афаил:Galaxy Cluster MACS J0025.4-1222 Hubble.jpg|мини|300пкс|[[MACS J0025.4-1222]], арчи аматериа лашьцеи реихшара]] Ацәеижь дуӡӡа азааигәара ианцо, [[свет|алашара]] ашәахәа ахырхарҭа аҽаԥсахуеит. Убасала, идуӡӡоу ацәеижь иалшоит апараллельтә лашаратә цәқәырԥа [[фокус (физика)|фокуск]] аҿы еизнагар, асахьа шьақәыргыло. Уи адагьы, ахыҵхырҭа [[яркость|ашәахәа]] еизҳауеит уи [[угловой размер|акәакьтә шәагаа]] аҽыԥсахра иахҟьаны<ref>{{Книга |автор=Захаров А. Ф. |заглавие =Гравитационные линзы и микролинзы |издательство=Янус-К |год =1997 |страниц = 328 |isbn = 5-88929-037-1 }}</ref>. [[1937 год в науке|1937 шықәсазы]] [[Цвикки, Фриц|Фриц Цвики]] агалактикақәа рзы агравитациатә линзақәа рыҟаҵара шалыршахо азԥхьагәеиҭеит. Агалактикақәа рзы ари ацәырҵразы зегьы ирыдыркыло амодель макьана иҟаҵамзаргьы, ахылаԥшратә астрономиа аганахьала ари аеффект акырӡа аҵакы аиууеит. Уи ахархәара амоуп: * [[Модель Лямбда-CDM|Адунеи амодель ΛCDM]] агәаҭаразы, * агалактикатә еизгақәа рыҩнуҵҟа [[Тёмная материя|аматериа лашьца]] аԥшааразы<ref>{{cite web |author = Vakif K. Onemli. |date = 2004-01-01 |url = http://arxiv.org/abs/astro-ph/0401162 |title = Gravitational Lensing by Dark Matter Caustics |work = arXiv.org |access-date = 2009-09-01 |lang = en |archive-date = 2017-11-24 |archive-url = https://web.archive.org/web/20171124183047/https://arxiv.org/abs/astro-ph/0401162 |url-status = live }}</ref>, * харатәи агалактикақәа рыԥшааразы. Уажәтәи аамҭазы NASA/IPAC агалактиканҭыҵтәи аобиектқәа рдырраҭара абаза (NED)<ref>{{cite web |url = http://nedwww.ipac.caltech.edu/ |title = NASA/IPAC Extragalactic Database |publisher = IPAC |access-date = 2009-07-26 |lang = en |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7f2bOq?url=http://ned.ipac.caltech.edu/ |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref> аҟны 700 инареиҳаны илинзоу агалактикақәеи аквазарқәеи ыҟоуп. ==== Агравитациатә линзақәа рыла абжьаӡара аилкаара ==== Хыхь ишҳәаз еиԥш, агравитациатә линза знык ала асахьақәа ԥыҭк ҟанаҵоит, актәи азааигәараҿы асахьақәа рыбжьара аамҭа агхара <math>t_{del}=\frac{d}{c}</math> иаҟароуп, уаҟа ''d'' — асахьақәа рыбжьара абжьаӡара, ''c'' — алашара аццакра. Асахьақәа рыбжьара иҟоу акәакьтә бжьаӡара дырны, агеометриа азакәанқәа рхархәарала, алинза аҟынӡа абжьаӡара аԥхьаӡара ҟалоит. Аха абри аметод иагу ҳәа иԥхьаӡоуп алинза [[гравитационный потенциал|агравитациатә потенциал]]и уи аилазаашьеи ишакәхалакгьы еилкаамкәа иахьыҟоу. Ииашоу ашәарақәа рзы ари иадҳәалоу агха акырӡа аҵанакыр ҟалоит<ref>{{cite web |author = В. Жаров, М. Сажин. |title = Гравитационное линзирование в астрономии |url = http://www.den-za-dnem.ru/page.php?article=324 |access-date = 2009-10-01 |url-status = live |archive-date = 2011-11-18 |archive-url = https://web.archive.org/web/20111118001155/http://den-za-dnem.ru/page.php?article=324 }}</ref>. ==== Агалактикатә еизгақәа рҟны аматериа лашьца аԥшаара ==== Агалактикақәа рыццакрақәа рдисперсиа гәаҭо, [[Цвикки, Фриц|Ф. Цвики]] С. Смити еилыркааит авириалтә теорема аҟынтәи иҟало акапан агалактикақәа зегьы рыкапан еилаҵаны аасҭа акырӡа ишеиҳау<ref name="skazanie"/>. Агәаанагара ҟаҵан, агалактикақәа рыгәҭанеиԥш, иара убас агалактикақәа реизга аҩнуҵҟагьы иҵәаху капанк шыҟоу, гравитациатә ҟазшьа мацарала зҽаазырԥшуа. Уи ашьақәырӷәӷәара, мамзаргьы мап ацәкра ҟалоит еиуеиԥшым аҭыԥқәа рҿы иҟоу [[гравитационный потенциал|агравитациатә потенциал]] еилкааны, насгьы [[Классическая теория тяготения Ньютона|Ниутон идунеизегьтәи агравитациа азакәан]] шьаҭас иҟаҵаны. [[Гравитационный потенциал|Агравитациатә потенциал]] аԥшаара ҟалоит агравитациатә линзақәа рнырра ҭҵааны. Ирҳахаз адыррақәа ршьаҭала аҵарауаа ҩ-лкаак ҟарҵеит. Ганкахьала аматериа лашьца аҟазаара шьақәырӷәӷәан. Аха, даҽа ганкахьалагьы, арчи аматериа лашьцареи рхымҩаԥгашьа ҷыдақәа аарԥшын. Уаанӡа апроцессқәа зегьы рҿы аматериа лашьца арчы ҭанагалароуп ҳәа иԥхьаӡан (абри агәаанагара агалактикақәа риерархиатә еволиуциа атеориа ашьаҭа азаԥнаҵеит). Аха, ҩ-галактикатә кластер дуӡӡак реиҿасра [[MACS J0025.4-1222]] аҟны арчи аматериа лашьцеи рҟазшьа диаметралла еиҿагылоуп<ref name="merging_cluster_MACSJ0025.4-1222">{{Cite web |url=https://arxiv.org/abs/0806.2320 |title=Revealing the properties of dark matter in the merging cluster MACSJ0025.4-1222 |access-date=2020-06-25 |archive-date=2020-04-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200415033919/https://arxiv.org/abs/0806.2320 |url-status=live }}</ref>. ==== Ихароу агалактикақәа рыԥшаара ==== Ихароу агалактикақәа рыԥшаара анаҩстәи апроблемақәа ирыдҳәалоуп: # Аинфраҟаԥшьтә диапазон аҿы иҟоу адкылагақәа рцәанырралшара кырӡа еиҳа еицәоуп, уахь акосмологиатә ҟаԥшьтә еиҭасра иахҟьаны иубаратәы иҟоу ашәахәаркрақәа зегьы еиҭаҵуеит, [[серия Лаймана|L<sub>α</sub> ацәаҳәа (Лаиман альфа)]] аҟынӡа, насгьы Лаиман иԥара аҟынӡа; # харатәи агалактикақәа ррадиациа ԥсыҽхоит [[космология|акосмологиатә]] еффектқәа ирыхҟьаны еиԥш, агалактика қәыԥшқәа, ҳаамҭазтәи аконцепциақәа рыла, [[красное смещение|аҟаԥшьтә еиҭасра аеидҵа дуқәа z]] рҿы (ус анакәха рыԥсҭазаара раԥхьатәи астадиақәа рҿы) Асар Рымҩа аасҭа акырӡа иахьмаҷу азгьы, насгьы урҭ [[Магеллановы Облака|Магеллантәи Аԥсҭҳәақәа]] иреиԥшуп. Агравитациатә линзақәа ирыхҟьаны иҟоу алашаратә цәқәырԥа арӷәӷәара аҩ-проблемак рыӡбара иацхраауеит, z > 7 аҟны агалактикақәа рхылаԥшра алыршо. Абарҭ атеориатә концепциақәа инарықәыршәаны, астрономцәа ргәыԥ ахылаԥшрақәа мҩаԥыргеит, урҭ ирыбзоураны аультрахаратәи агалактикахаразы обиектқәа-акандидатцәа рсиа еиқәыршәахеит<ref name="dalekie_galactici">{{cite web | author = D. Schaerer, R. Pello, E. Egami, A. Hempel, J. Richard, J.-F. Le Borgne, J.-P. Kneib, M. Wise, F. Boone, F. Combes. | date=2007-01-08 | url = http://arxiv.org/abs/astro-ph/0701195 | title = News from z~6—10 galaxy candidates found behind gravitational lensing clusters | publisher = Galaxy Evolution Across the Hubble Time | access-date = 2018-04-06 | doi=10.1017/S1743921306010520}}</ref>. Ихароу агалактикақәа рхылаԥшра мҩаԥысуеит «[[Хаббл (телескоп)|Хаббл]]», иара убас «[[Спитцер (космический телескоп)|Спитцер]]» ателескопқәа рыла<ref name="WMN201902">{{статья |автор=Дэн Коу|заглавие=Назад во времени|издание=[[В мире науки]] |год=2019|номер=1/2|страницы=64—73}}</ref>. === Аеҵәашьақәгылара === [[Афаил:M82 HST ACS 2006-14-a-large web.jpg|мини|300пкс|[[Галактика Сигара|M82]], активтә еҵәашьақәгылара змоу агалактика]] Аеҵәақәа рышьақәгылара агалактикаҿы амҽхак ду змоу процессуп, аеҵәабжьаратәи арчы аҟынтәи аеҵәақәа еизакны ашьақәгылара иахьалаго<ref name="zasovpostnov356">{{книга |автор=А. В. Засов, К. А. Постнов. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка=https://archive.org/details/isbn_5850991697 |издательство=Век 2 |место=Фрязино |год=2006 |страницы=[https://archive.org/details/isbn_5850991697/page/n354 356]—359 |часть=Галактики и скопления галактик |isbn=5-85099-169-7}}</ref>. Аспиральтә махәҭақәа, агалактика иааизакны аилазаара, аеҵәақәа рпопулиациа, арлашара, [[межзвёздная среда|аеҵәабжьаратәи аҭагылазаашьа]] [[химический состав|ахимиатә еилазаара]] — ари апроцесс иалҵшәоуп. Аеҵәақәа рышьақәгылара иаҵанакуа аҭыԥ ашәагаа, закәанла, 100 пк еиҳахом. Аха иҟоуп [[Галактика со вспышкой звездообразования|аеҵәашьақәгыларатә ԥжәара]] змоу акомплексқәа, асуперассоциациақәа ҳәа изышьҭоу, шәагаала ииашам агалактика иаҿҳарԥшыр зуа. Ҳара ҳгалактикеи иааигәоу галактикақәаки рҿгьы апроцесс ишиашоу ахылаԥшра алшоит. Убри аан, имҩаԥысуа аеҵәашьақәгылара иадыргақәахоит<ref name="surdin">{{cite web |author = Ю. А. Насимович. |title = Звёзды/Как рождаются звёзды |url = http://www.astronet.ru/db/msg/1222187/sect11.html |access-date = 2009-09-30 |url-status = dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20111217131045/http://www.astronet.ru/db/msg/1222187/sect11.html |archive-date = 2011-12-17 |publisher= [[Астронет]] }}</ref>: # O-B-A [[Спектральные классы звёзд|аспектралтә классқәа]] ирыҵанакуа аеҵәақәеи урҭ ирыдҳәалоу аобиектқәеи рыҟазаара (H II арегионқәа, аеҵәа ҿыцқәеи асуперҿыцқәеи рыԥжәарақәа); # аинфраҟаԥшьтә шәахәаркра, ирԥхоу асаба аҟынтәи, насгьы аеҵәа ҿақәа рҟынтәи; # ашьақәгылара иаҿу, иара убас ҿыц ииз аеҵәақәа иаарыкәыршаны иҟоу арчи асабеи рдискқәа рҟынтәи арадиошәахәаркра; # Доплертәи амолекулатә цәаҳәақәа реихшара аеҵәақәа ирыкәшо адиск аҟны; # Адискқәа рҟынтәи (рполиусқәа рҟынтәи) 100 км/с раҟара аццакрала ицо, иласу акылҵәраа пақәа (аџьетқәа) рмолекулатә цәаҳәақәа рдоплертә еиҟәыҭхара; # акапан ду змоу аеҵәақәа злоу ассоциациақәа, акластерқәа, аеҵәатә комплексқәа рыҟазаара (акапан ду змоу аеҵәақәа шамахаӡак еснагь гәыԥ дуқәаны ииуеит); # аглобулақәа рыҟазаара. Абжьаӡара еизҳацыԥхьаӡа иубарҭоу аобиект акәакьтә шәагаагьы маҷхоит, насгьы, ҭыԥк аҟынтәи инаркны, агалактика аҩнуҵҟа иҟоу хазы игоу аобиектқәа ргәаҭара залшом. Усҟан харатәи агалактикақәа рҟны аеҵәашьақәгылара аизшәарақәа ракәны иҟалоит<ref name="zasovpostnov356"/>: # аемиссиатә цәаҳәақәа рҟны арлашара ҳаракы, ҷыдала H<sub>α</sub>; # аспектр аультрафиолеттәи аиаҵәатә хәҭақәа рҿы амчхара аизырҳара, ззын акапан ду змоу аеҵәақәа ррадиациа ҳәаақәҵагоу; # 8 мкм (ИК диапазон) азааигәара ацәқәырԥақәа рыҩаӡарақәа рҿы ашәахәаркра аизырҳара; # арадиодиапазон аҿы аԥхарреи асинхротронтә радиациеи рымч аизырҳара; # еизҳауеит рентгентә мчра, арчы ԥха иадҳәалоу. Азеиԥш ҳәаақәа ирҭагӡаны аеҵәашьақәгылара апроцесс еиуеиԥшым аамҭақәа рыла еихшазар ҟалоит: арчытә комплекс дуқәа рышьақәгылара (акапан {{e|7|0}} М<sub>☉</sub> змоу), урҭ рҿы гравитациала еидҳәалоу амолекулатә ԥсҭҳәақәа рцәырҵра, урҭ реиҳа иеилаӷәӷәоу рыхәҭақәа рыгравитациатә еиҵацалара аеҵәақәа рцәырҵра аламҭалазы, аеҵәа қәыԥшқәа ррадиациала арчы аԥхара, [[Новая звезда|аеҵәа ҿыцқәеи]] асуперҿыцқәеи рыԥжәарақәа, насгьы арчы ацәцара. Еиҳаа лассы-лассы аеҵәашьақәгыларатә регионқәа ԥшаазар ауеит<ref name="surdin"/>: * агалактика дуқәа ргәыцәқәа рҿы, * аспиральтә маӷрақәа рҵыхәан, * ииашам агалактикақәа рыҵкар аҿы, * агалактика хәыҷы зегь раасҭа илашо ахәҭаҿы. Аеҵәашьақәгылара зхала зхы мҩақәызҵо процессуп: акапан ду змоу аеҵәақәа рышьақәгылареи рыԥсҭазаара кьаҿи ашьҭахь, иӷәӷәоу аԥжәарақәа ҟалоит, арчы еилазырӷәӷәо, иагьзырԥхо. Ганкахьала, аилаӷәӷәара акомплекс аҩнуҵҟа иҟоу аԥсҭҳәақәа реилацалара арццакрахь инанагоит, аха даҽа ганкахьалагьы, ирԥхоу арчы аеҵәашьақәгылара аҭыԥ ааннажьуа иалагоит, насгьы шаҟа иԥхо аҟара, еиҳа ирласны иннажьуеит. === Аеволиуциатә процессқәа === Агалактика аеволиуциа ҳәа иашьҭоуп аамҭа цацыԥхьаӡа уи аинтегралтә ҟазшьарбақәа рҽыԥсахра: аспектр, [[цвет|аԥштәы]], ахимиатә еилазаара, аццакратә мҽхакы. Агалактика аԥсҭазаара атәы аҳәара мариам: агалактика аеволиуциа анырра анаҭоит уи ахәҭақәа револиуциа мацара акәымкәа, уи адәахьала акәша-мыкәша иҟоугьы. Иааркьаҿны иуҳәозар, агалактика аеволиуциа ианыруа апроцессқәа анаҩстәи асхемала иааҳарԥшыр ҳалшоит<ref>{{cite web |author = John Kormendy, Kennicutt, Robert C., Jr. |date = 2005-06-07 |url = http://adsabs.harvard.edu/abs/2004ARA%26A..42..603K |title = Secular Evolution and the Formation of Pseudobulges in Disk Galaxies |work = Annual Review of Astronomy and Astrophysics |access-date = 2009-07-31 |doi = 10.1146/annurev.astro.42.053102.134024 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7gML5H?url=http://adsabs.harvard.edu/abs/2004ARA%26A..42..603K |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>: [[Афаил:Process in galaxy ab.svg|центр|750пкс]] Агалактика аҩнуҵҟа иҟоу хазы игоу аобиектқәа ирыдҳәалоу апроцессқәа агәҭаны иарбоуп. Апроцессқәа, зымҽхак агалактика амҽхак иаҿырԥшу, ганкахьала адәныҟатәии аҩныҵҟатәии ҳәа еиҟәшоуп, насгьы иццакуа (зҟазшьарбагатә аамҭа зхы иақәиҭу акомпрессиа аамҭа иаҿырԥшу) имыццакуа (еиҳарак агалактика агәҭа иаакәыршаны аеҵәақәа реикәшара иадҳәалоу) ҳәа, даҽа ганкахьалагьы. Агалактикақәа реидҵара маҷ адуқәа иреиԥшым, избан акәзар аидҵара ду аҿы еиҟароу акапан змоу агалактикақәа ыҟоуп, аха аидҵара хәыҷы аҿы галактикак егьи аасҭа акырӡа еиҳауп. Абарҭ апроцессқәа зегьы шеиқәшәо азы иахьанӡагьы иаку атеориа ыҟаӡам, аха агалактикақәа рышьақәгылареи револиуциеи ирызку ԥхьаҟатәи атеориа анаҩстәи ахылаԥшрақәа ҳаилнаркаар ауп: * [[Космологические модели#Ранняя Вселенная|Ашәышықәса лашьцақәа]] рынҵәамҭазы аматериа кырӡа еизадан. Акосмос еиуеиԥшым ахәҭақәа рҿы [[реликтовое излучение|ацәынхатә фон]] аԥхарра [[Флуктуации|аҽеиҭакрақәа]] 0,01% иреиҳам. * [[Нуклеосинтез#Первичный нуклеосинтез|Аԥхьатәи ануклеосинтез]] ала иҟалаз раԥхьатәи аелементқәа рахь иаҵанакуан [[водород|аӡри]], [[дейтерий|адеитери]], [[гелий|агелиум]], [[литий|алити]], насгьы маҷк [[бериллий|аберилли]]. * Аханатәтәи аеҵәашьақәгылара апроцесс нҵәеит z~7, мамзаргьы z~10. Уи еилыкка иаанарԥшуеит зегь раасҭа ихараӡоу агалактика аспектр аҿы иҟоу L<sub>α</sub> ацәаҳәа<ref name="dalekie_galactici" />. * Аҵыхәтәантәи 8 миллиард шықәса ирылагӡаны акапан дуӡӡа змоу аеллиптикатә галактикақәа рхыԥхьаӡара аҭаӡара акзаараҿы шамахамзар аҽаԥсахӡом<ref>{{cite web |author = Ignacio Ferreras, Thorsten Lisker, Anna Pasquali, Sadegh Khochfar, Sugata Kaviraj. |date = 2009-01-07 |url = http://arxiv.org/abs/0901.4555 |title = On the formation of massive galaxies: A simultaneous study of number density, size and intrinsic colour evolution in GOODS |publisher = MNRAS |access-date = 2009-09-01 |lang = en |archive-date = 2022-01-23 |archive-url = https://web.archive.org/web/20220123104701/http://arxiv.org/abs/0901.4555 |url-status = live }}</ref>. * Аеллиптикатәи аспиральтәи агалактикақәа реилазаашьақәа динамикала даара еиԥшым. == Асар Рымҩа == [[Афаил:Milkyway Swan Panorama.jpg|мини|центр|800пкс|Асар Рымҩа апанораматә ҭеиҭыԥш [[Лебедь (созвездие)|Агьад]] еҵәаџьаа ахырхарҭахь]] Ҳара ҳгалактика Асар Рымҩа, ус баша ''Агалактика'' ҳәагьы изышьҭоу, абар змоу спиральтә галактика дууп, адиаметр {{num|30|килопарсек}} змоу (мамзаргьы {{num|100|нызқь}} лашара шықәса), насгьы ажәпара 1000 лашара шықәса рҟынӡа ([[балдж|абалџь]] араион аҿы 3000 рҟынӡа)<ref>{{книга |автор = Thanu Padmanabhan. |заглавие = After the first three minutes: the story of our universe |ссылка = http://books.google.com/books?id=lZerfB7L_jgC&lpg=PA87&dq=milky%20way%20thickness&hl=ru&pg=PA87#v=onepage&q&f=false |издательство = [[Cambridge University Press]] |год = 1998 |pages = 87 |allpages = 215 |isbn = 0-521-62039-2 |url-status = dead }}</ref>. Амреи [[Амратә система|Амратә системеи]] алашара лбааздо сабала иҭәу агалактикатә диск аҩныҵҟа иҟоуп. Убри аҟнытә, ажәҩан аҿы ҳара иаҳбоит аеҵәақәа рцәаҳәа, аха еилакәаҳаны, ахҷаҭ угәалазыршәо. Алашара албаадара иахҟьаны Асар Рымҩа агалактика аҳасабала инагӡаны иҭҵааӡам: аҵәира архәа шьақәыргылаӡам, аморфологиатә хкы инагӡаны еилкааӡам, аспиральқәа рхыԥхьаӡара еилкааӡам, уҳәа убас иҵегьы. Агалактика 3{{e|11}} раҟара аеҵәақәа алоуп<ref>{{cite web |author = Frommert, H.; Kronberg, C. |date = 2005-08-25 |url = http://www.seds.org/messier/more/mw.html |title = The Milky Way Galaxy |publisher = SEDS |access-date = 2007-05-09 |archive-url = https://www.webcitation.org/60r7gXIR2?url=http://www.seds.org/messier/more/mw.html |archive-date = 2011-08-11 |url-status = live }}</ref>, насгьы уи акапан зегьы Амратә капанқәа 3{{e|12}} раҟара иаҟароуп. Асар Рымҩа аҭҵаараҿы аус ду нанагӡоит аеҵәатә гәыԥқәа рыҭҵаара — уамак идуум, гравитациала еидҳәалоу аобиектқәа, шәкыла инаркны шәнызқьла аеҵәақәа зҵазкуа. Иҟалап урҭ рыгравитациатә еидҳәалара зыхҟьо еицырзеиԥшу рхылҵшьҭра акәзар. Убри аҟнытә, аеҵәақәа револиуциа атеориа шьаҭас иҟаҵаны, [[диаграмма Герцшпрунга — Рассела|Герцшпрунг — Рассел рдиаграмма]]ҿы агәыԥ аеҵәақәа ахьыҟоу дырны, агәыԥ ақәра аԥхьаӡара ауеит. Агәыԥқәа еиҟәшоуп [[рассеянное звёздное скопление|иԥсаҟьои]] [[Шаровое звёздное скопление|аглобустәи]] ҳәа. * '''Аглобустәқәа''' — ажәытә еҵәатә гәыԥқәа роуп, ампыл форма змоу, Агалактика агәҭахьы еизгоу. Хазы игоу ампылтә еизгақәа рықәра 12 миллиард шықәса иреиҳазар ауеит. * '''Иԥсаҟьоу''' — ари еиҳа иқәыԥшу еизгақәоуп, рықәра 2 миллиард шықәса рҟынӡа инаӡоит, урҭ рҟынтәи акы-ҩба уажәгьы аеҵәақәа рышьақәгылара апроцессқәа ирхысуеит. Иԥсаҟьоу аизгақәа рҿы зегь реиҳа илашо аеҵәақәа [[спектральные классы звёзд|аспектртә классқәа]] B ма A ирыҵанакуа аеҵәа қәыԥшқәа роуп, зегь реиҳа иқәыԥшу аизгақәа рҿы уажәгьы иҟоуп аиаҵәа супергигантқәа (O акласс). Урҭ ршәага-загақәа ахьмаҷу иахҟьаны (акосмологиатә шкалақәа ирызкны), аеҵәатә еизгақәа ишиашоу иубарҭоуп Агалактикеи уи иазааигәоу агәылацәеи рҿы мацара. Амра азааигәара мацара иубарҭоу даҽа обиектк — аеҵәа ҩбақәа роуп. Агалактикаҿы имҩаԥысуа еиуеиԥшым апроцессқәа рыҭҵаараҿы аеҵәа ҩбақәа ирымоу аҵакы ҳаилыркаауп урҭ рыбзоурала аеҵәа акапан аилкаара ахьҳалшо, насгьы урҭ рҟны ауп аккрециа апроцессқәа рыҭҵаара ахьҳалшо. Ia ахкы иаҵанакуа аеҵәа ҿыцқәеи асуперҿыцқәеи еизааигәоу асистемаҩбақәа рҟны аеҵәақәа реидҳәалара иалҵшәоуп. == Агалактикақәа рыҭҵаара аҭоурых == 1610 шықәсазы, [[Галилео Галилей|Галилео Галилеи]] [[телескоп|ателескоп]] ихы иархәаны игәеиҭеит Асар Рымҩа хыԥхьаӡара рацәала аеҵәа ԥсыҽқәа рыла ишышьақәгылоу. 1755 шықәсазы [[Райт, Томас (астроном)|Томас Раит]] иусумҭа шьаҭас иҟаҵаны, [[Кант, Иммануил|Иммануил Кант]] итрактат аҟны иҳәеит Агалактика еикәагьежьуа цәеижьны иҟазар шалшо, еҵәа рацәаӡала еидкыланы, Амратә системаҿы аус зуа амчқәа иреиԥшу агравитациатә мчқәа рыла еидкыланы, аха мҽхакыла кырӡа еиҳа инарҭбааны. Агалактика аҩнуҵҟа иҟоу ахылаԥшратә ҭыԥ аҟынтәи (ҷыдала, ҳ-Амратә системаҿы), иалҵуа адиск [[ночное небо|уахынла ажәҩан]] аҿы ицәаҳәа лашаны иубарҭахоит. Кант иара убасгьы иҳәеит уахынла ажәҩан аҿы иубаратәы иҟоу [[туманность|анаҟәрақәа]] рҟынтәи шьоукы хазы игоу агалактикақәа ракәзар шалшо. [[Афаил:M31 by Messier.jpg|мини|300пкс|слева|Аобиект М31, Андромеда агалактика. Мессие исахьаҭыхымҭа]] XVIII-тәи ашәышықәса анҵәамҭазы [[Мессье, Шарль|Шарль Мессие]] еиқәиршәеит илашо анаҟәрақәа 109 цыра зныз [[Каталог Мессье|акаталог]]. Акаталог анҭыҵ инаркны 1924 шықәсанӡа урҭ анаҟәрақәа рыԥсабара иазкны аимак-аиҿак мҩаԥысуан. [[Гершель, Уильям|Уилиам Гершель]] иҟаиҵаз агәаанагарала, анаҟәрақәа Асар Рымҩа асистема еиԥшу харатәи аеҵәатә системақәа ракәзар ҟалоит. [[1785 год в науке|1785 шықәсазы]] иара иҽазишәеит Асар Рымҩа аформеи ашәага-загақәеи реилкаара, уи аҿы Амра ахьыҟоу, «акәапеи» ҳәа изышьҭоу азнеишьа ахархәарала — еиуеиԥшым ахырхарҭақәа рыла аеҵәақәа рыԥхьаӡара. [[1795 год в науке|1795 шықәсазы]], апланетартә наҟәра [[NGC 1514]] данахәаԥшуаз, еилыкка ибеит уи агәҭаны еҵәазаҵәык, анаҟәратә материа иҭаҳәҳәаз. Убас ала, ииашоу анаҟәрақәа шыҟоу лакҩакрада еилкаан, насгьы анаҟәратә ҭыԥқәа зегьы харатәи аеҵәатә системақәа роуп ҳәа ахәыцра аҭахӡамызт<ref name="efremov">{{cite web|author=Ю. Н. Ефремов.|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1198709|title=Постоянная Хаббла|access-date=2009-07-31|url-status=live|publisher=[[Астронет]]|archive-date=2010-12-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20101226201454/http://astronet.ru/db/msg/1198709}}</ref>. XIX-тәи ашәышықәсазы, еҵәаны изыҟамлоз анаҟәрақәа аҿиара иаҿу апланетатә системақәа роуп ҳәа иԥхьаӡан. NGC{{nbsp}}1514 аеволиуциа аҵыхәтәантәи астадиа иаҿырԥштәын, агәҭантәи аеҵәа аханатәтәи анаҟәра аҟынтәи иахьеилаҵәаз<ref name="efremov"/>. XIX ашәышықәса агәҭаны, Уилиам Гершель иԥа [[Джон Гершель|Џьон Гершель]] 5000 иреиҳаны инаҟәратәу аобиектқәа ааиртит. Урҭ шьаҭас иҟаҵаны иргылаз аларҵәара ҳ-Асар Рымҩа асистема иеиԥшу харатәи «адгьылбжьахатә дунеиқәа» роуп ҳәа агәаанагара аҿагылараҿы ихадоу аргументны иҟалеит. Иԥшаан «аҽацәыхьчаратә зона» шыҟоу — ас еиԥш иҟоу анаҟәрақәа ахьыҟам мамзаргьы шамахаӡак иахьыҟам арегион. Ари азона Асар Рымҩа аҟьаҟьара азааигәара иҟан, насгьы анаҟәрақәеи Асар Рымҩа асистемеи реимадара ҳәа аилкаара ҟаҵан. Агалактика аҟьаҟьараҿы зегь реиҳа иӷәӷәоу алашара албаадара усҟан макьана еилкаамызт<ref name="efremov" />. [[1845 год в науке|1845 ашықәсазы]] ителескоп аниргыла ашьҭахь, [[Парсонс, Уильям (лорд Росс)|Лорд Росс]] илшеит аеллиптикатәи аспиральтәи анаҟәрақәа реиԥшымзаара абара. Абарҭ анаҟәрақәа рҟынтәи џьоукы рҿы иара илшеит хаз-хазы алашара ахыҵхырҭақәа ралкаара. Агалактика агәыцә иаакәыршаны агьежьра азԥхьагәеиҭахьан [[Ковальский, Мариан Альбертович|Мариан Ковальски]]<ref name="Cesevich">{{книга|автор=[[Цесевич, Владимир Платонович|Цесевич В. П.]]|часть=§ 80. Млечный Путь и строение Галактики|заглавие=Что и как наблюдать на небе|место={{М}}|издательство=[[Наука (издательство)|Наука]]|год=1973|издание=4-е изд|страниц=384|ссылка=http://12apr.su/books/item/f00/s00/z0000012/st081.shtml|archive-date=2014-08-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20140826054239/http://12apr.su/books/item/f00/s00/z0000012/st081.shtml}}</ref>, 1860 шықәсазы «Казантәи Ауниверситет аҭҵааратә нҵамҭақәа» рҟны аматематикатә ҵаҵӷәы змоу астатиа зкьыԥхьыз; ашәҟәы афранцыз бызшәахьгьы еиҭаргеит<ref>{{статья |автор = Kowalski M. A. |издание = Recherches astronomiques de l'Observatoire de Kasan. No.{{nbsp}}1 |заглавие = Sur les lois du mouvement propre des étoiles du catalogue de Bradley |ссылка = http://books.google.ru/books?id=rp05AAAAcAAJ&pg=PA1 |место = Казань |издательство = Imprimerie de l`Université |год = 1859 }}</ref>. [[1865 год в науке|1865 шықәсазы]] [[Хаггинс, Уильям|Уилиам Хаггинс]] раԥхьаӡакәны анаҟәрақәа рыспектр иоуит. [[Туманность Ориона|Орион инаҟәра]] аемиссиатә цәаҳәақәа рҟазшьа еилыкка иаанарԥшуан уи арчытә еилазаара, аха [[Галактика Андромеды|Андромеда анаҟәра]] аспектр (М31 Мессие икаталог ала) аеҵәақәа рҟны еиԥш еиԥҟьарада иҟан. Хаггинс аҵыхәтәаҿы иҟаиҵеит алкаа, М31 аспектр ахкы зыхҟьо уи злашьақәгылоу арчы аилаӷәӷәара дуи аҵәцамреи роуп ҳәа. [[1890 год в науке|1890 шықәсазы]] Агнесса Клерк ({{lang-en|Agnes Mary Clerke}}) XIX-тәи ашәышықәсазтәи астрономиа аҿиара иазку ашәҟәаҿы илыҩуан: «Анаҟәрақәа адәныҟатәи агалактикақәа ракәу ракәму ҳәа азҵаара уажәшьҭа алацәажәара иаԥсамзар ҟалап. Аҭҵаарақәа рыҿиара уи аҭак анаҭеит. Гәрагарала иуҳәар ауеит, иҟоу афактқәа рҿаԥхьа зус здыруа ахәыцҩы иҳәаӡом ҳәа наҟәырак Асар Рымҩа ашәагаа иаҿырԥшу аеҵәатә система акәхар шалшо»<ref name="efremov" />. [[Афаил:Pic iroberts1.jpg|мини|300пкс|Афото [[Галактика Андромеды|М31]], 1899.]] XX-тәи ашәышықәса алагамҭазы [[Слайфер, Весто Мелвин|Весто Слаифер]] Андромеда анаҟәра аспектр аеҵәа агәҭантәи алашара аныррала (уи агалактикатә гәыцә ҳәа иԥхьаӡон) аилыркаара ҟеиҵеит. Ари аҩыза алкаа ҟаҵан [[Килер, Джеймс Эдуард|Џьеимс Килер]] 36-диуимтәи арефлектор ала иҭихыз афотосахьақәа шьаҭас иҟаҵаны. {{num|120000|цыра}} иԥсыҽу анаҟәрақәа ԥшаан. Аспектр, уи аԥшаара ахьауаз аҭыԥ аҟны инырратәын. Иахьа ишаҳдыруа ала, урҭ [[Плеяды (звёздное скопление)|Плеиада]] аеҵәақәа ирыкәшо анырратә спектрқәа ракәын. 1910 шықәсазы, [[Ричи, Джордж Уиллис|Џьорџь Ричи]], [[Маунт-Вилсон]] аобсерваториа 60-диуимтәи ателескоп ихы иархәаны афотосахьақәа ҟеиҵеит, урҭ рҟны иааԥшуан анаҟәра дуқәа рыспиральтә махәҭақәа аеҵәа ԥшра змоу аобиектқәа рыла ишҭәыз, аха урҭ рҟынтәи асахьақәа жәпакы ҵарӡамкәа, инаҟәратәны иҟан. Урҭ еизаку анаҟәрақәа, аеҵәатә гәыԥқәа, мамзаргьы еидҵоу аеҵәақәа рсахьақәа ракәзар ауан. 1912—1913 шықәсқәа рзы «апериод — арлашара» аизыҟазаашьа аарԥшын [[цефеиды|ацефеидқәа]] рзы. [[1918 год в науке|1918 шықәсазы]] [[Эпик, Эрнст Юлиус|Ернст Епик]]<ref>Astrophysical Journal, 55, 406—410 (1922)</ref> Андромеда анаҟәра аҟынӡа абжьаӡара шьақәиргылеит, насгьы уи Асар Рымҩа иахәҭакны ҟалашьа шамам еиликааит. Иоуз ашәагаа 0,6 иахьатәи ашәагаа аҟынтәи шакәызгьы, еилкаахеит Асар Рымҩа Адунеи зегьы шакәым. [[1920 год в науке|1920 шықәсазы]] [[Шепли, Харлоу|Харлоу Шеплии]] [[Кёртис, Гебер Дуст|Гебер Кертиси]] рыбжьара «[[Большой спор|Аимак дуӡӡа]]» ҟалеит. Аимак-аиҿак ҵакыс иамаз ацефеидқәа рыла [[Магеллановы Облака|Магеллантәи Аԥсҭҳәақәа]] рҟынӡа абжьаӡара ашәара, насгьы Асар Рымҩа ашәагаа ахәшьара аҭара акәын. «Акәапеи» аметод иеиӷьтәыз аверсиа ихы иархәаны, Кертис алкаа ҟаиҵеит агәҭа иазааигәаны Амра змоу галактика хәыҷык (15 килопарсек адиаметр аманы) шыҟоу ала. Насгьы Магеллантәи аԥсҭҳәақәа рҟынӡа абжьаӡарагьы дуӡам ҳәа. Шепли, аглобустә кластерқәа рыԥхьаӡара шьаҭас иҟаҵаны, зынӡа даҽа сахьак ааирԥшит — 70 килопарсек адиаметр змоу диск ҟьаҟьа, Амра агәҭа иацәыхараны измоу. Магеллантәи Аԥсҭҳәақәа рҟынӡа абжьаӡара еиԥшны иҟан. Аимак иалҵшәаны иҟалеит зхы иақәиҭу ашәарақәа аҭахуп ҳәа аӡбамҭа. [[1924 год в науке|1924 шықәсазы]] 100-диуимктәи ателескоп ахархәарала, [[Хаббл, Эдвин Пауэлл|Едвин Хаббл]] Андромеда анаҟәраҿы {{num|36|цефеид}} иԥшааит, насгьы уи аҟынӡа иҟоу абжьаӡара ишәеит; уи дуӡӡахеит (иара ихәшьара иахьатәи ахәшьара аасҭа 3-нтә ишеиҵазгьы). Уи ишьақәнарӷәӷәеит Андромеда анаҟәра Асар Рымҩа ишахәҭакым. Агалактикақәа шыҟоу шьақәырӷәӷәахеит, насгьы «Аимак ду» хыркәшахеит<ref name="efremov" />. Ҳгалактика ҳаамҭазтәи асахьа цәырҵит 1930 шықәсазы, [[Трюмплер, Роберт Джулиус|Роберт Џьулиус Триумплер]] Агалактика аҟьаҟьараҿы еизгоу иаарту аеҵәатә гәыԥқәа рыларҵәара ҭҵааны алашара албаадара иамоу аеффект анишәа<ref>{{книга |автор = Г. Колчинский, А. А. Корсунь, М. Р. Родригес. |часть = Трюмплер Роберт Джулиус |заглавие = Астрономы |ссылка = http://www.astronet.ru/db/msg/1219764 |место = Киев |издательство = Наукова Думка |год = 1977 |издание = 2-е изд |archive-date = 2010-12-24 |archive-url = https://web.archive.org/web/20101224224723/http://www.astronet.ru/db/msg/1219764 }}</ref>. [[1936 год в науке|1936 шықәсазы]] Хаббл иахьагьы ахархәара змоу агалактикақәа реихшара еиҿикааит, уи [[Последовательность Хаббла|Хаббл иеишьҭанеира]] ҳәа иашьҭоуп<ref>{{книга |автор = [[Хаббл, Эдвин Пауэлл|Hubble, E. P.]] |заглавие = Realm of the Nebulae |ссылка = |место = New Haven |издательство = Yale University Press |год = 1936 |allpages = |pages = |isbn = }}</ref>. [[1944 год в науке|1944 шықәсазы]], [[Хюлст, Хендрик Кристофель ван де|Хендрик Ван де Хулст]] {{num|21|см}} аеҵәабжьаратәи атомтә ӡри иҭнажьуа арадиошәахәаркра шыҟоу азԥхьагәеиҭеит, [[1951 год в науке|1951 шықәсазы]] игәаҭаз. Асаба илбаанамдоз ари ашәахәаркра [[эффект Доплера|доплертәи аиҭаҵра]] иабзоураны Агалактика еиӷьны аҭҵаара алнаршеит. Абарҭ ахылаԥшрақәа ирыбзоураны Агалактика агәҭаны абар змоу амодель аԥҵара ҟалеит. Анаҩс, [[радиотелескоп|арадиотелескопқәа]] рыҿиара иабзоураны, егьырҭ агалактикақәа рҿгьы аӡри аԥшаара алыршахеит. 1970-тәи ашықәсқәа рзы еилкаахеит агалактикақәа зегьы иубаратәы иҟоу рыкапан еизакны (аеҵәақәеи аеҵәабжьаратәи арчи рыла ишьақәгылоу) арчы аикәшаратә ццакыра шҳаилнамыркаауа. Уи аматериа лашьца аҟазаара иазку алкаахьы ҳнанагеит<ref name="skazanie">{{cite web|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1233291/text.html|title=Сказание о тёмной материи|access-date=2009-08-14|url-status=live|publisher=[[Астронет]]|archive-date=2010-12-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20101206010643/http://astronet.ru/db/msg/1233291/text.html}}</ref>. 1940-тәи ашықәсқәа рынҵәамҭазы А. А. Калиниак, В. И. Красовски, [[Никонов, Владимир Борисович|В. Б. Никонов]] аспектр [[Инфракрасная астрономия|аинфраҟаԥшьтә]] диапазон аҿы [[Ядро Галактики|Агалактика агәҭа]] раԥхьатәи асахьа роуит<ref name="Cesevich"/><ref>{{статья |автор = А. А. Калиняк, В. И. Красовский, В. Б. Никонов |заглавие = Наблюдение области галактического центра в инфракрасных лучах |язык = ru |издание = [[Доклады Академии наук|Доклады Академии наук СССР]] |том = 66 |выпуск = 1 |год = 1949 }}</ref>. 1990-тәи ашықәсқәа рылагамҭазы «Хаббл» акосмостә телескоп ала имҩаԥгаз ахылаԥшра ҿыцқәа иаадырԥшит Ҳгалактикаҿы иҟоу [[тёмная материя|аматериа лашьца]] аеҵәа ԥсыҽқәеи аеҵәа хәыҷқәеи рыла мацара ишышьақәгылам. Иара ала иара убас ирҳан харатәи акосмос асахьақәа — [[Hubble Deep Field]], [[Hubble Ultra Deep Field]], [[Hubble Extreme Deep Field]] ҳәа изышьҭоу — урҭ иаадырԥшит Ҳдунеи аҿы шә-миллиардла агалактикақәа шыҟоу<ref name="billion_galaxy" />. Астрономиа аҭоурых аҿы рекордла иҳараку акәакьтә резолиуциа змоу активтә галактика агәыцә асахьа аиура алнаршеит Урыстәылатәи акосмостә обсерваториа «[[Радиоастрон]]», уи аӡбахә аобсерваториа 2016 шықәсазы ирыланарҵәеит. Аобсерваториеи адгьылтәи арадиотелескопқәеи жәохә рыла имҩаԥгаз ахылаԥшрақәа рыбзоурала, аҵарауаа ирылшеит ирекордтәу акәакьтә еилкаара — 21 микроарксекунд аиура. Астрономцәа рхылаԥшратә обиект [[BL Ящерицы|BL Lacertae]] акәын. Ари агалактика агәҭаны иҟоу акапан дуӡӡа змоу кылҳара еиқәаҵәоуп. Уи миллиарла аградусқәа аԥхарра змоу аплазматә диск акәыршоуп. Амҳалдызтә мҽхак дуқәеи аԥхарра ҳаракӡақәеи ирыбзоураны аџьетқәа ҟалоит — урҭ лашара шықәсақәак раҟара аура змоу арчытә кылҵәраақәа роуп. Агипотезақәеи атеориатә модельҟаҵарақәеи иаадырԥшит, акылҳара еиқәаҵәеи аккрециатә диски рыгьежьра иахҟьаны амҳалдызтә мҽхак ацәаҳәақәа аспиральтә структурақәа шдырҿио, насгьы урҭ аџьетқәа рҿы аматериа ацара шдырццакуа. Ари зегьы бахеит «Радиоастрон» ҳәа изышьҭоу аорбитатә телескоп аҟынтәи асахьақәа рыцхыраарала<ref>{{Cite web |url=https://tass.ru/nauka/2614951 |title=ТАСС: Наука — «РадиоАстрон» получил самые детальные снимки чёрной дыры в созвездии Ящерицы |access-date=2020-06-25 |archive-date=2018-08-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180813193704/http://tass.ru/nauka/2614951 |url-status=live }}</ref>. == Шәахә. иара уб. == * [[Возникновение и эволюция галактик|Агалактикақәа рцәырҵреи револиуциеи]] * [[Функция светимости|Арлашара афункциа]] == Азгәаҭақәа == {{Reflist|2}} == Алитература == * {{книга |автор=Засов А. В., Постнов К. А. |заглавие=Общая астрофизика |ссылка= |ответственный= |издание= |место=Фрязино |издательство=Век 2 |год=2006 |страницы= |страниц=496 |серия= |isbn=5-85099-169-7, УДК 52, ББК 22.6 |тираж=3000 |ref=Засов и Постнов }} * {{cite web|author=Ю. Н. Ефремов.|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1198709|title=Постоянная Хаббла|access-date=2009-07-31|url-status=live|publisher=[[Астронет]]}} * {{книга|автор=James Binney.|заглавие=Galactic Astronomy|ссылка=https://archive.org/details/galacticastronom0000binn|издательство=Princeton University Press|год=1998}} * {{книга|автор=Terence Dickinson.|заглавие=The Universe and Beyond|ссылка=https://archive.org/details/universebeyond0004dick|издание=Fourth Edition|издательство=Firefly Books Ltd.|год=2004}} * {{книга|автор=Марочник Л. С., Сучков А. А.|заглавие=Галактика|место=Москва|издательство=Наука|год=1984|страниц=392}} == Азхьарԥшқәа == * {{cite web|url=https://seds.org/messier/galaxy.html|title=Galaxies|publisher=SEDS|lang=en|archive-url=https://www.webcitation.org/60r7hzj4e?url=https://seds.org/messier/galaxy.html|archive-date=2011-08-11|access-date=2005-09-17|url-status=live}} * {{cite web|url=http://www.femto.com.ua/articles/part_1/0655.html|title=Галактика|work=Физическая энциклопедия|access-date=2009-04-01|url-status=live}} * {{cite web|url=http://www.femto.com.ua/articles/part_1/0656.html|title=Галактики|work=Физическая энциклопедия|access-date=2012-06-01|url-status=live}} * {{cite web|url=https://astrogalaxy.ru/151.html|title=Наша Галактика — звёздный дом, в котором мы живём|work=Астрогалактика|access-date=2009-08-12|url-status=live}} * {{cite web|url=http://www.astronet.ru/db/msg/1180523|title=Галактика|work=Астронет|access-date=2009-08-12|url-status=live|publisher=[[Астронет]]}} {{Авторитет змоу адыррақәа}} {{DEFAULTSORT:галактика}} [[Акатегориа:Астрономтә обиектқәа рыхкқәа]] [[Акатегориа:Астрофизика]] [[Акатегориа:Агалактикақәа|*]] cmaq6i2e4hy0mlftcju2pobjx72mq3x Ахцәажәара:Агалактика 1 56014 173182 2026-09-03T14:15:09Z Nart17 17397 Аиҭагара аҟынтәи: аиҭагаҩ Айнар Читанава, Nart17 translation team 173182 wikitext text/x-wiki == Аиҭагара == Ари астатиа [[:ru:Галактика|аурыс Авикипедиа астатиа «Галактика»]] аҟынтәи еиҭагоуп (алицензиа [https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.ru CC BY-SA 4.0]; авторцәа рсиа — жьаратәи астатиа аҭоурых аҿы). * '''Аиҭагаҩ:''' Айнар Читанава * '''Апроект:''' Nart17 translation team 7tu0ejepra401ffgk8ysnawgf5v4dxu Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа азиатәи атәылақәа рыла 14 56015 173185 2026-09-03T14:17:21Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{container category}} [[Category:Universities and colleges by continent and country|Asia]] {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Азиа иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа| тәылақәа]] [[Акатегориа:Азиа аҵара]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла| Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] Ак...» 173185 wikitext text/x-wiki {{container category}} [[Category:Universities and colleges by continent and country|Asia]] {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Азиа иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа| тәылақәа]] [[Акатегориа:Азиа аҵара]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла| Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа аконтинентқәа рылеи атәылақәа рылеи|Азиа]] p31nd3wvyr2s7br04y6ygpfeyb6wyfd 173186 173185 2026-09-03T14:17:33Z Fraxinus.cs 8381 173186 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Азиа иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа| тәылақәа]] [[Акатегориа:Азиа аҵара]] [[Акатегориа:Ахыбрақәеи аргыламҭақәеи азиатәи атәылақәа рыла| Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа аконтинентқәа рылеи атәылақәа рылеи|Азиа]] nd6yo5ok2woyb5zgj1w2u3cneeanroa Акатегориа:Агалактикақәа 14 56016 173200 2026-09-03T14:21:15Z Nart17 17397 Акатегориа ҿыц — «Агалактика» астатиа азы (аиҭагаҩ Айнар Читанава; ru: Категория:Галактики). Nart17 translation team. 173200 wikitext text/x-wiki [[Акатегориа:Астрономтә обиектқәа]] tkyz44gt2fz9efj3sqpab0xubjgz6zo Акатегориа:Азиа иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа 14 56017 173210 2026-09-03T14:28:29Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «* [[Азиа]] иҟоу [[аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Азиатәи атәылақәа рҿы иҟоу академиатә усбарҭақәа| аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Азиатәи атәылақәа рҿы иҟоу аҭҵаара|аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] Акатегориа:Азиатәи атәылақәа рҿы иҟоу аҭҵаара...» 173210 wikitext text/x-wiki * [[Азиа]] иҟоу [[аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Азиатәи атәылақәа рҿы иҟоу академиатә усбарҭақәа| аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Азиатәи атәылақәа рҿы иҟоу аҭҵаара|аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Азиатәи атәылақәа рҿы иҟоу аҭҵаарадырратә еиҿкаарақәа|аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:Аиҳабыратә ҵараиурҭақәа аконтинентқәа рыла]] 6oida0vo3idqipmf2frvdxficdhuefv Акатегориа:Аперсонал Урыстәыла иҟоу аҵараиурҭақәа рыла 14 56018 173214 2026-09-03T14:33:23Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:персонал {{Title country}} иҟоу аҵараиурҭақәа рыла}} [[Акатегориа:Ауаа {{Title country}} иҟоу аиҿкаарақәа рыла| ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу аҵара|.персонал]] Акатегориа:{{Country2continent|{{Title country}}}} инхо ауаа аҵараиурҭақәа рыла|{{...» 173214 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:персонал {{Title country}} иҟоу аҵараиурҭақәа рыла}} [[Акатегориа:Ауаа {{Title country}} иҟоу аиҿкаарақәа рыла| ҵараиурҭақәа]] [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу аҵара|.персонал]] [[Акатегориа:{{Country2continent|{{Title country}}}} инхо ауаа аҵараиурҭақәа рыла|{{Title country}}]] [[Акатегориа:{{Country2continent|{{Title country}}|2nd=yes}} инхо ауаа аҵараиурҭақәа рыла|{{Title country}}]] [[Акатегориа:Ауаа аҵараиурҭақәа рылеи атәылақәа рылеи|{{Title country}}]] drle1cqbrvrs9kv3l9ocr96cjq3n5ub Акатегориа:Ауаа Урыстәыла иҟоу аиҿкаарақәа рыла 14 56019 173223 2026-09-03T14:43:03Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:уаа {{Title country}} иҟоу аиҿкаарақәа рыла}} [[Акатегориа:Аурысцәа| аиҿкаарақәа]] [[Акатегориа:Ауаа атәылақәа рылеи аиҿкаарақәа рылеи|{{Title country}}]]» 173223 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:уаа {{Title country}} иҟоу аиҿкаарақәа рыла}} [[Акатегориа:Аурысцәа| аиҿкаарақәа]] [[Акатегориа:Ауаа атәылақәа рылеи аиҿкаарақәа рылеи|{{Title country}}]] tkyvfor1qhw32gbwyxzp4ba8w40ysk9 173224 173223 2026-09-03T14:44:07Z Fraxinus.cs 8381 Дoбaвлeнa [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу аиҿкаарақәа]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173224 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:уаа {{Title country}} иҟоу аиҿкаарақәа рыла}} [[Акатегориа:Аурысцәа| аиҿкаарақәа]] [[Акатегориа:Ауаа атәылақәа рылеи аиҿкаарақәа рылеи|{{Title country}}]] [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу аиҿкаарақәа| уаа]] m753md7r0ip11j4m3hr3oxvtldfoknm Акатегориа:Аперсонал Москва ақалақь иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла 14 56020 173226 2026-09-03T14:48:07Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: « {{DEFAULTSORT:персонал Москва ақалақь иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла}} [[Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла аперсонал|Москва]] [[Акатегориа:Москва ақалақь иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа|*персонал]] Акатегориа:Москва ақалақь инхо ауаа|...» 173226 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:персонал Москва ақалақь иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла}} [[Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа рыла аперсонал|Москва]] [[Акатегориа:Москва ақалақь иҟоу аиҳабыратә ҵараиурҭақәа|*персонал]] [[Акатегориа:Москва ақалақь инхо ауаа|аиҳабыратә ҵараиурҭақәа]] duc0e0hudbg48g3j8hx80qk562p5j6b Акатегориа:Аибашьра иаҿагыло Урыстәылатәи активистцәа 14 56022 173230 2026-09-03T14:53:13Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: « [[Акатегориа:Аибашьра иаҿагыло активистцәа аҭәылақәа рыла|{{Title country}}]] [[Акатегориа:{{Title country}}тәи активистцәа]]» 173230 wikitext text/x-wiki [[Акатегориа:Аибашьра иаҿагыло активистцәа аҭәылақәа рыла|{{Title country}}]] [[Акатегориа:{{Title country}}тәи активистцәа]] 75p9b3y7rno105vvgg2e0wfwi0zpvk6 Акатегориа:Арадиоеимадара 14 56023 173234 2026-09-03T14:55:52Z Nart17 17397 Акатегориа ҿыц ([[:ru:Категория:Радиосвязь]] аҟынтәи; Арадио астатиа азы; аиҭагаҩ Шазина Абшилава) 173234 wikitext text/x-wiki [[Акатегориа:Ателеимадарақәа]] l3twvycbi9pn4hno17pk6f0td8ofl0f Акатегориа:Арадиодырраҭара 14 56024 173235 2026-09-03T14:55:53Z Nart17 17397 Акатегориа ҿыц ([[:ru:Категория:Радиовещание]] аҟынтәи; Арадио астатиа азы; аиҭагаҩ Шазина Абшилава) 173235 wikitext text/x-wiki [[Акатегориа:Ателерадиодырраҭара]] 83nvag8mppenylkvsvfjgjs9nix0wxj Акатегориа:Асигнал анашьҭра алагылазаара 14 56025 173236 2026-09-03T14:55:53Z Nart17 17397 Акатегориа ҿыц ([[:ru:Категория:Среды передачи сигнала]] аҟынтәи; Арадио астатиа азы; аиҭагаҩ Шазина Абшилава) 173236 wikitext text/x-wiki [[Акатегориа:Ателеимадарақәа]] l3twvycbi9pn4hno17pk6f0td8ofl0f Акатегориа:Урыстәылатәи адиссидентцәа 14 56026 173237 2026-09-03T14:56:11Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: « [[Акатегориа:Адиссидентцәа атәылақәа рыла]] [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу аполитикате репрессиа|диссидентцәа]] [[Акатегориа:{{Title country}}тәи активистцәа|диссидентцәа]] [[Акатегориа:{{Title country}}тәи аоппозициа|диссидентцәа]] Акатегориа:{{Title country}} инхо ауаа аполи...» 173237 wikitext text/x-wiki [[Акатегориа:Адиссидентцәа атәылақәа рыла]] [[Акатегориа:{{Title country}} иҟоу аполитикате репрессиа|диссидентцәа]] [[Акатегориа:{{Title country}}тәи активистцәа|диссидентцәа]] [[Акатегориа:{{Title country}}тәи аоппозициа|диссидентцәа]] [[Акатегориа:{{Title country}} инхо ауаа аполитикатә ориентациала|диссидентцәа]] ba0ypdqqq4yilevbje0gkddpoip07ek Арадио 0 56027 173238 2026-09-03T14:56:27Z Nart17 17397 Аиҭагара [[:ru:Радио]] аҟынтәи (CC BY-SA 4.0; авторцәа — аҭоурых аҿы). Аиҭагаҩ: Шазина Абшилава. Nart17 translation team. 173238 wikitext text/x-wiki [[Афаил:Radio towers on Sandia Peak - closeup.jpg|thumb|300px|[[Альбукерке|Альбукерк]], Ниу-Мексико, Еиду Америкатәи аштатқәа рааигәара [[Сандия (горы)|Сандиа]] ашыкьымҭаз [[Антенна|арадиоантеннақәа]] реиуеиԥшымра. Аиагаратә антеннақәа лассы-лассы абааш ҳаракқәа, ма ашьха ақәцәақәа рҿы идыргылоит адырраҭара иреиҳаӡоу ахараразы]] '''Арадио''' ({{lang-la|radiare, radio}} — «аушьҭра, ашәахәақәа рықәыԥхара, наҟ — ааҟ ашәахәақәа рықәыԥхара»; {{lang-la2|radius}} — «ашәахәа»), иара убас '''арадиоеимадара''' — [[Радиоволны|арадиоцәқәырԥақәа]] рыла хара-хара адырраҭарақәа рынашьҭышьа, иара убас ари азнеишьа шьаҭас иамоу афизикатә цәырҵрақәа рыҭҵаареи, уи аимадареи, ашьҭыбжьтә дырраҭареи, асахьақәа рыҭареи, асигнализациеи, ахылаԥшреи анапхгараҭареи, еиуеиԥшым аобиектқәа рыԥшаареи урҭ рҭыԥ аилкаареи уҳәа егьырҭ ахықәкқәа рзы ахархәареи ирыдҳәалоу аҭҵаарадырреи атехникеи рхырхарҭа<ref>{{БСЭ3|статья=Радио}}</ref>. Атермин «радио» раԥхьаӡа акәны ахархәара аиҭеит англыз физик-ахимик [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] 1873 шықәсазы{{ref+|Ахимиатә експериментқәа раан Крукс аԥхарратәи алашаратәи шәахәақәа ршәаразы априбор еиҿикааит, «арадиометр» ҳәа ахьӡ аиҭеит<ref name="Меркулов"/>.|group="*"}}<ref name="Меркулов">''Меркулов В.'' [https://www.computer-museum.ru/connect/radio_zvuk.htm Когда радио «заговорило»] {{Wayback|url=https://www.computer-museum.ru/connect/radio_zvuk.htm |date=20210614052835 }}// Радио, 2007. — № 10. — С. 6—9.</ref>, даҽакала иуҳәозар, [[Электромагнитные волны|афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа]] рыла аелектронтә [[телеграф|телеграфтә]] еимадаразы раԥхьатәи апрактикатә ԥышәарақәа 20 шықәса раҟара шагызи, ари атермин ари аҭҵаарадырреи атехникеи рганахьала ахархәаразы жәларбжьаратәи абжьгарақәа рцәырҵра 30 шықәса шагызи. [[Афаил:KHJ-AM,1927.jpg|thumb|Арадиодырраҭаратә станциа аппараттә хыбра, 1927 шықәса]] == Аҭоурых == [[Афаил:TeslaWirelessPower1891.png|thumb|[[Тесла, Никола|Н. Тесла]] афымцатә енергиа аелектронтә дырраҭара ааирԥшуеит, 1891 шықәса]] [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыҭареи рыдкылареи ртехниказы аекспериментқәа шымҩаԥимгозгьы, 1892 шықәсазы англиатәи азеиԥш профиль змоу ажурнал аҿы астатиа «афымцалашара ахархәаразы лшарақәак» аҟны ихыҭҳәаау адкылара-дырраҭаратә шьақәгыла дахцәажәо ихы иаирхәеит аилкаара «арадио». Атекст ала иҳәоу егьырҭ атерминқәа, «агенерациа», «адиапазон», «анырралшара», «алхра» уҳәа реиԥш иҟоу, анаҩс зегьы рхы иадырхәо иҟалеит<ref name="Меркулов"/>. Афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа (урҭ акраамҭа «Герц ицәқәырԥақәа» — «Hertzian Waves» ҳәа ирышьҭан) рыҭареи рыдкылареи рзы иҟаҵатәу аԥҵаҩыс дрыԥхьаӡоит анемец ҵарауаҩ [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]]. Иара иоуп 1886-1888 шықәсқәа рзы иԥышәарақәа рыла [[Максвелл, Джеймс Клерк|Џь.Максвелл]] ииҳәахьаз афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа шыҟоу шьақәзырӷәӷәаз. Алассы — лассра ду змоу афымцамхылдызтә ҵысрақәа роуразы иара ихы иаирхәеит [[Вибратор Герца|асимметриатә вибратор]]и [[катушка Румкорфа|Румкорф акәанҷ]]и, урҭ рҭаҩразы-ацәқәырԥақәа риндикатор (рдетектор) афункциақәа назыгӡоз ацыԥхьтә бжьаӡара маҷ змоу аихатәы рамка асахьа змоу имариаӡоу адкылага<ref>''Меркулов В.'' 120 лет весьма быстрых колебаний. {{Cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/gerc_120.htm|title=Виртуальный компьютерный музей.|publisher=www.computer-museum.ru|access-date=2017-05-08|archive-date=2017-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20170413200415/http://www.computer-museum.ru/connect/gerc_120.htm|url-status=live}}</ref>. Адкылага даҽа вариантк иаанарԥшуан адырдырга аиагага еиԥш, аха ацыԥхьтә бжьаӡара маҷны<ref name="автоссылка1">{{Cite web |url=http://www.computer-museum.ru/connect/histra09.htm |title=Экспериментальные работы Генриха Герца. Виртуальный компьютерный музей |access-date=2015-09-06 |archive-date=2018-06-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180606030528/http://www.computer-museum.ru/connect/histra09.htm |url-status=live }}</ref>. Абарҭ ахархәагақәа роуп [[радиосвязь|арадиоеимадара]] амҩаԥгаразы ахархәара зауз аԥҵамҭақәа жәпакы хацзыркыз<ref name="ЧистяковНачало">''Чистяков Н. И.'' [https://radi0.ru/knigi-i-stati/nachalo-radiotehniki-fakty-i-interpretatsiya/ Начало радиотехники: факты и интерпретация] {{Wayback|url=https://radi0.ru/knigi-i-stati/nachalo-radiotehniki-fakty-i-interpretatsiya/ |date=20220930173402 }}// Вопросы истории естествознания и техники. — 1990. — № 1.</ref>. Аха Герц идкылага анырралшара ахьыҳаракымыз, ирыдыркылоз асигналқәа рхылаԥшразы иманшәаламыз азнеишьа иалнаршон урҭ адкылара аиагага 8-10 м иацәыхараны мацара амҩаԥгара. Убри аҟнытә ирыдыркылоз асигналқәа рырӷәӷәаразы азнеишьақәа ԥшаатәын. Ари ахырхарҭала раԥхьатәи алҵшәа ду иоуит 1889 шықәса рзы [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Лоџь]] Великобританиа<ref name="автоссылка1"/>. Афымцатә сигнал аелектронтә дырраҭаразы раԥхьатәи апатент иоуит 1872 шықәсазы америкатәи аҭҵааҩы, занааҭла истоматологыз [[Лумис, Малон|Малон Лумис]], 1866 шықәсазы аелектронтә еимадара азнеишьа шаԥҵаз азы аҳәамҭа ҟазҵаз. Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы аелектронтә еимадара аԥҵаҩыс дрыԥхьаӡоит [[Хьюз, Девид Эдвард|Девид Хьиуз]] (1878), иара убас [[Эдисон, Томас Алва|Томас Едисон]] (1876), [[Никола Тесла]] (1891 шықәсазы арезонанс-трансформатор змоу аиагагатә хархәага апатент<ref name="Шапкин"/>); Германиа — [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]] (1888); Франциа — [[Бранли, Эдуард|Едуард Бранли]] (1890); [[Балкантәи адгьылбжьахабжа|балкантәи атәылақәа]] жәпакы рҿы — Никола Тесла (1891); Бразилиа — Ландела де Мору (1893-1894); Великобританиа — [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Џьозеф Лоџьа]] (1894); Индиа — [[Бос, Джагдиш Чандра|Џьагадиш Чандру Боше]] (1894-1895); Урыстәыла — [[Попов, Александр Степанович|Александр Степан-иԥа Попов]]и (1895) [[Наркевич-Иодко, Яков Оттонович|Иаков Наркевич-Иодко]]и (1890). [[Афаил:Marconi's Coherer Receiver at Oxford Museum History of Science.jpg|thumb|left|Маркони идкылага, 1896 ш.]] Мраҭашәаратәи атәылақәа рҿы ателеграфтә сигнал аелектронтә дырраҭара раԥхьатәи ақәҿиара змоу асистема аԥҵаҩыс дыԥхьаӡоуп италиатәи анџьныр [[Маркони, Гульельмо|Гульельмо Маркони]] (1895-1896)<ref>{{Cite web |url=http://www.britannica.com/eb/article-9050813/Guglielmo-Marconi |title=Guglielmo Marconi//Encyclopaediz Britannica |access-date=2008-01-08 |archive-date=2008-06-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080620003753/http://www.britannica.com/eb/article-9050813/Guglielmo-Marconi |url-status=live }}</ref><ref name="Попов">[http://www.britannica.com/eb/article-9060849/Aleksandr-Popovi Aleksandr Popov//Encyclopaediz Britannica]</ref><ref>{{Cite web |url=http://rybkin.h16.ru/ogonek1.htm |title=Маркони начинает и выигрывает |access-date=2017-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170825062546/http://rybkin.h16.ru/ogonek1.htm |archive-date=2017-08-25 |url-status=dead }}</ref>. [[Афаил:Popov's radiostation, 1901.jpg|thumb|А. С. Попов идкылага, 1901 ш.]] [[СССР]]-и уаанӡатәи аидгылатә республикақәеи рҿы аелектронтә телеграф аԥҵаҩцәа дыруаӡәкуп ҳәа дыԥхьаӡоуп [[Попов, Александр Степанович|А.С. Попов]]<ref name="Попов"/><ref>{{Cite web|url = http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|title = Какое радио изобретал Маркони|author = |date = |publisher = |access-date = 2008-01-07|archive-date = 2008-01-20|archive-url = https://web.archive.org/web/20080120044344/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|url-status = live}}</ref>. Афизикатә кабинет аҿы, анаҩс Аминатә офицартә класс иаҵанакуа абаҳчаҿы имҩаԥгаз аԥышәарақәа рҿы Попов иприбор афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа ршәахәақәа аԥшаауан аиагага 60 м рҟынӡа иацәыхараны. 1895 шықәса мшаԥы 25 (лаҵара 7) рзы Петербург имҩаԥысуаз аурыс физика-химиатә еилазаара аилатәараҿы Попов иааирԥшит аилатәара аԥкаанҵаҿы ишарбоу ала, «аҳауатә фымцалашараҿы ирласны аҵыс-ҵысра аарԥшра иазку априбор»<ref name=":0"/>. СССР 1945 шықәса раахыс лаҵара 7 [[День радио|арадио иамш]]ны иазгәарҭо иалагеит. Франциа аелектронтә телеграфиа аԥҵаҩыс акраамҭа дыԥхьаӡан [[когерер]] (Бранли итрубка) аԥҵаҩы Едуард Бранли (1890)<ref>[http://www.galaxidion.com/home/catalogues.php?LIB=barale&CAT=11781 TSF : Livres anciens, rares, d’occasion sur Galaxidion] {{Wayback|url=http://www.galaxidion.com/home/catalogues.php?LIB=barale&CAT=11781 |date=20111129121911 }}{{In lang|fr}}</ref><ref>[http://www.radiopassion.be/Histoire_de_la_radio.htm Rendons à César ce qui appartient César] {{Wayback|url=http://www.radiopassion.be/Histoire_de_la_radio.htm |date=20080107022452 }}{{In lang|fr}}</ref>. Индиа афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа аелектронтә дырраҭара ааирԥшуеит 1894 шықәсазы Џьагадиш Чандра Боше<ref>[http://web.mit.edu/varun_ag/www/bose_real_inventor.pdf Jagadish Chandra Bose: The Real Inventor of Marconi’s Wireless Receiver] {{Wayback|url=http://web.mit.edu/varun_ag/www/bose_real_inventor.pdf |date=20150616085529 }}; Varun Aggarwal, NSIT, Delhi, India</ref><ref name="Mukherji3-10">Mukherji, Visvapriya, Jagadish Chandra Bose, second edition, 1994, pp. 3-10, Builders of Modern India series, Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India, ISBN 81-230-0047-2</ref>. Раԥхьа арадиоцәқәырԥақәа абжьы аиагаразы рхы иадырхәомызт. Арадиосигнал ашьҭыбжьтә сигнал ала апромодулиациа азура раԥхьа еилызкааз Канадатәи аԥҵаҩы [[Фессенден, Реджинальд Обри|Реџьинальд Фессенден]] иакәын, уи арацәа [[микрофон]] ацыԥхьтә дырраҭага антена аҭел аимҟьара иалеиҵеит. Абас ала ԥхынҷкәынмза 23, 1900 шықәса рзы Фессенден 1 миль ахьыбжьоу ашьҭыбжьтә сигнал аҭара мҩаԥигеит. Абжьы акыр ишеицакызгьы, апрактикатә хархәаразы ишхәарҭамызгьы, ари аексперимент иаанарԥшит атехникатә усдуларақәа ашьҭыбжьтә дырга аиагара еиӷьыртәыр шалшо. Анаҩстәи аекспериментқәа рҿы арадиосигнал ахыҵхырҭа аҳасабала Фессенден ихы иаирхәеит 50 кГц рҟынӡа иҟоу [[Александерсон, Эрнест|Ернст Александерсон]] афымцамашьынатә ҽеиҭакратә генератор ([[альтернатор Александерсона|Александерсон альтернативатор]]). Брант-Рок 128 м иҳараку уаанӡа иргылаз антенна ихы иархәаны (аштат Массачусетс иҟоу [[Бостон]] аладахьшәа Атлантика ахықәан аиланхарҭа хәыҷы), ԥхынҷкәын 24, 1906 шықәсазы иара адунеи аҿы раԥхьатәи арадиодырраҭаратә шьҭыбжьтә дырраҭара мҩаԥигеит<ref>''Самохин В. П.'' [http://technomag.edu.ru/doc/441974.html Памяти Реджинальда Фессендена (с приложением «Александерсон Эрнест»)] {{Wayback|url=http://technomag.edu.ru/doc/441974.html |date=20201109074651 }}// Наука и образование, научное издание МГУ им. Баумана, 8 августа 2012 года.</ref>. '''Арадио аԥҵамҭа аҭоурых аетап хадақәа''', арадиоеимадара атеориеи апрактикеи рыҿиара аганахьала, абас иҟоуп: * 1820 — даниатәи аҵарауаҩ, афизик [[Эрстед, Ханс Кристиан|Ганс Кристиан Ерстед]] иааирԥшит афымца зҭоу аҭел амахылдыз зыхьшьу акомпас ахыц мап шацәнакуа. * 1829 — америкатәи афизик [[Генри, Джозеф|Џьозеф Генри]] [[Лейденская банка|леидентәи абанкқәа]] рԥышәарақәа раан игәеиҭеит рфымцатә разриадқәа аихатәы гәырқәа ахьыбжьоу амхылдызркра шцәырырго. * 1831 — англыз физика-химик [[Фарадей, Майкл|Маикл Фарадеи]] [[Электромагнитная индукция|афымцамхылдызтә индукциа]] ацәырҵра ааиртит. * 1837 — анемец физик, астроном Карл Огаст фон Штаинхаил ҩ-цәаҳәак змоу ателеграфтә аппарат аҟазшьақәа ҭҵаауа ишьақәиргылеит аҭелқәа руак аԥыхны ателеграфтә коммуникациазы аҭел заҵә ихы иаирхәар шилшоз. Уи иахылҿиааит аҭелқәа рыҩбагьы аԥыхны ателеграф асигналқәа адгьыл ала рынашьҭра алшоит ҳәа агәаанагара, астанциақәа еимаздо аҭелқәа рыда. * 1845 — [[Фарадей, Майкл|Маикл Фарадеи]] [[Электромагнитное поле|афымцамхылдызтә дәы]] аилкаара алеигалеит. * 1854 — ашотланд Џьеимс Боумен Линдси аӡы ала аелектронтә телеграфиа асистемазы апатент иоуит. * 1859 — анемец физик [[Феддерсен, Беренд Вильгельм|Беренд Феддерсен]] ԥышәарыла ишьақәирӷәӷәеит леидентәи абанкақәа рразриадқәа аефиртә ҵысратә процессқәа аусура ишалаго. * 1860 — 1865 — англыз физик [[Максвелл, Джеймс Клерк|Џьеимс Кларк Максвелл]] иаԥиҵеит [[Уравнения Максвелла|афымцамхылдызтә дәы атеориа]]. * 1866 — [[Лумис, Малон|Малон Лумис]] аҳәамҭа ҟаиҵеит аелектронтә еимадашьа шааиртыз азы. Аимадара мҩаԥысуан аҳауатә маҭқәа ҩба ишьҭырхыз афымцатә ҭелқәа ҩба рыла: руак (аартыга аманы) [[радиопередатчик|арадиодырраҭага]] [[антенна|антена]] акәын, аҩбатәи — [[радиоприёмник|арадиодкылага]] антена акәын. Ҭелк адаҷ адгьыл [[Размыкание|ианахыртлак]]-даҽа ҭелк адаҷ аҿы агальванометр ахыц наскьон. * 1868— Малон Лумис иҳәеит Еиду Америкатәи Аштатқәа Рконгресс ахаҭарнакцәа рҿаԥхьа иԥышәарақәа шеиҭеиҳәаз, асигналқәа 14-18 миль ахьыбжьоу шриҭаз. * 1872 — Уилиам Генри Вард мшаԥы 30 рзы иҭоуп Еиду Америкатәи Аштатқәа апатент № 126356 «Ателеграф аҟаҵаразы афымцалашара аизгаразы аиӷьтәрақәа» захьӡу. Апатент инақәыршәаны «атмосфераҿы афымцатә ҿыгҳара» ателеграфтә ҭел аҳасабала асигналқәа ныҟәнагар алшон. * 1872 — Ԥхынгәы 30 рзы Малон Лумис Еиду Америкатәи Аштатқәа рпатент иоуит 129971 «Ателеграфиаҿы аиӷьтәра» аелектронтә еимадаразы. Аҳәынҭқарра Ахада [[Грант, Улисс|Агрант]] «Лумис» аԥышәарақәа рфинанстәразы азакәан инапы шаҵаиҩызгьы аԥаразоужьра аартымызт<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/loomis.htm|title=Махлон Лумис Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510203339/http://www.computer-museum.ru/connect/loomis.htm|url-status=live}}</ref>. Лумис иԥышәарақәа шымҩаԥысуаз азы ииашоу дыррак, иара убас иаппаратқәа рыҵәаӷәанҵақәагьы еиқәымхеит. Америкатәи апатентгьы Лумис ихы иаирхәаз ахархәагақәа инарҭбааны рыхцәажәара амаӡам. * 1878 — 1879 — англыз, америкатәи аԥҵаҩы [[Хьюз, Девид Эдвард|Девид Хьиуз]] [[Катушка Румкорфа|аиндукциатә катушка]] аус адулараан иааирԥшит шәкы-шәкы иард инареиҳаны инацәыхараны асигналқәа рыԥшаара алыршара. Иара 1880 ш. Аҳ иуаажәларра дшырзаартыз дирдырит, аха иколлегацәа агәра идыргеит зыӡбахә ҳәоу аиндукциа шакәу<ref>{{Cite web |url=http://www.ufn.ru/ufn92/ufn92_4/Russian/r924d.pdf |title=История изобретения и исследований когерера<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2008-01-06 |archive-date=2016-03-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304060102/http://www.ufn.ru/ufn92/ufn92_4/Russian/r924d.pdf |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/hughes.htm|title=Дэвид Эдвард Юз и открытие радиоволн Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-11-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20131106025616/http://www.computer-museum.ru/connect/hughes.htm|url-status=live}}</ref>; * 1879 — 1879 шықәса жьҭаарамза анҵәамҭазы [[Хьюз, Дэвид Эдвард|Девид Едвард Хьиуз]] алкаа ҟаиҵеит аиагаратә схема аиндукциатә катушка ақәгара шалшо, избанзар ишьақәиргылеит иарбанызаалак афымцатә цыԥхь ателефон аҿы абжьы шыбзоуроу. Анаҩсан, Хьиуз аиагагеи адкылагеи еиуеиԥшым ауадақәа ирҭеиҵан, априборқәа уажәшьҭа еиԥишьуамызт. Адкылага, аиагага 6 футк иацәыхараны иаҿакын аҭел — раԥхьатәи антеннақәа ируакуп. Ажәакала, раԥхьатәи антеннақәа руак [[Гальвани, Луиджи|Луиџьи Гальвани]] (1737-1798) иԥышәарақәа рҿы ицәырган, уаҟа детекторс иҟан адаӷь апрепарат ҿыц. * 1882 — [[Долбеар, Эймос Эмерсон|Еимос Емерсон Долбеар]] аҭелтә [[телефон|ҭел]] аԥышәарақәа раан иаԥиҵеит аелектронтә еимадаразы ахархәага. Аха ирыдгалоу аметод хара-хара еимыху астанциақәа рыбжьара ажәаҳәа, ма асигналқәа рыҭара аеффект шалшоз, ма ишыҟанаҵоз азы ршаҳаҭгак ыҟаӡам<ref>{{Книга|ссылка=https://en.wikisource.org/wiki/Page%3AEB1911_-_Volume_26.djvu/560|заглавие=Encyclopaedia Britannica|год=1911|страницы=531|volume=26|archive-date=2022-01-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20220127101101/https://en.wikisource.org/wiki/Page%3AEB1911_-_Volume_26.djvu/560}}</ref>. Иара [[Ведомство по патентам и товарным знакам США|апатенттә биуро]] ахь азыҳәа ҟаиҵеит, жьҭаара 5, 1886 шықәсазы «афымцатә коммуникациа Азнеишьа» азы апатент иоуит<ref>US Patent № 350.299, A.E. Dolbear «Mode of Electric Communication». Patented Oct. 5, 1886.</ref>. * 1883 — ирландиатәи апрофессор [[Фицджеральд, Джордж Френсис|Џьорџь Френсис Фицџьеральд]] ажәалагала ҟаиҵеит аефиртә ҵысрақәа максвеллтәи ацәқәырԥақәа ирхыҵхырҭаны рхы иадырхәаларц, аха урҭ ацәқәырԥақәа ашәҟәы ишҭагалатәу ихаҿы изаагомызт, убри аҟнытә атеориа цқьа азирхеит. * 1885 — америкатәи аԥҵаҩы [[Эдисон, Томас Алва|Томас Алва Едисон]] лаҵара 23 рзы апатенттә зыҳәа № 166455 алеиҵеит (ишьақәырӷәӷәоуп ԥхынҷкәын 29, 1891 ш., Еиду Америкатәи Аштатқәа апатент № 465971) «афымцатә сигналқәа рыҭашьа» азы. 1888 ш. Еиду Америкатәи аштатқәа рҿы Асыԥса Ду аан ари адырраҭара асистема рхы иадырхәон асы зқәыжьыз адәыӷбақәа рҟынтәи аелектронтә дырраҭарақәа рышьҭреи роуреи рзы (иҟалап ари арыцҳара асигналқәа рышьҭразы аелектронтә телеграфиа раԥхьатәи қәҿиарала ахархәара акәзар: иԥхасҭахаз адәыӷбақәа ирылшеит Т. А. Едисон ителеграф асистемала аимадара рыбжьаҵара). * 1885 — 1892 — Натан Стабблефилд зыхьӡыз [[Кентукки|Кентуккатәи]] (ЕАА) афермер иаԥиҵеит ашьҭыбжьтә алассы-лассратә индукциа шьаҭас измаз ахархәага. Асигнал аиагаразы рхы иадырхәон арадиочастота акәымкәа, адгьыл ашьҭыбжьтә мҩангара. * 1886 — 1888 — анемец физик [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]] ишьақәирӷәӷәеит «Максвелл» аматематикатә мҩала ииҳәахьаз афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа шыҟоу (агенератори адкылагеи еиуеиԥшым наҟ-ааҟтәи рҭагылазаашьақәа раан аԥышәарақәа). Герц [[Вибратор Герца|адырдырга]] ҳәа ззиҳәаз ахархәага ахархәарала афымцамхылдызтә сигналқәа хара-хара, ҭелда рыҭареи рыдкылареи рзы қәҿиарала аԥышәарақәа мҩаԥигеит. * 1890 — афранцыз физик, анџьныр [[Бранли, Эдуар|Едуар Бранли]] иаԥиҵеит афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рҭаҩразы априбор, арадиокондуктор (ԥыҭрак ашьҭахь — [[когерер|акогерер]]) ҳәа зыхьӡиҵаз. Бранли иԥышәарақәа рҿы [[антенна|антеннақәа]] аҭел ахҵәахақәа раҳасабала ихы иаирхәоит. Едуар Бранли иԥышәарақәа рылҵшәақәа кьыԥхьын «Аелектрикцәа Жәларбжьаратәи реилазаара Абиуллетени» Франциатәи Аҭҵаарадыррақәа Ракадемиа аҳасабырбақәеи рҿы. * 1890 — урыстәылатәи аҵарауаҩ [[Наркевич-Иодко, Яков Оттонович|Иаков Оттон-иԥа Наркевич-Иодко]] адыд-мацәыс зцу аразриадқәа рҭаҩразы ихы иаирхәеит арадиодкылагатә хархәагақәа ркомпонент хадақәа змоу априбор-антеннеи адгьыли, иара убас аҭелтә трубкеи. Априбор иалнаршон афымцатә разриадқәа атмосфераҿы ашәҟәы рҭагалара 100 км рҟынӡа. * 1891-1892- Британиатәи аԥошьҭатә усбарҭа анџьныр хада Уилиам Прис қәҿиарала иԥишәон километрақәак (5 км рҟынӡа) еимыху агаҿа адкылара-дырраҭаратә станциақәа (Бристольтәи аӡыбжьахалагьы убрахь иналаҵаны) рыбжьара Морза анбан ала аиндукциатә сигналқәа рыҭара. * 1891 — [[Никола Тесла]] ([[Сент-Луис]], Аштат [[Миссури (штат)|Миссури]], Еиду Америкатәи Аштатқәа) алекциақәа раан ауаа ирбо-ираҳауа дахцәажәеит арадиосигнал хара-хара аиагара апринципқәа. * 1892 — англыз [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] раԥхьаӡа акәны системала дахцәажәеит афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыла аинформациа аиагара апринципқәа. * 1893 — Тесла арадиодырраҭага апатент аиҭеит, амазгәыҭтә [[антенна]] аԥиҵоит, уи ахархәарала 1895 ш. арадиосигналқәа 30 миль инацәыхараны ириҭеит<ref name="cq">{{Cite web |url=http://news.cqham.ru/articles/detail.phtml?id=822 |title=Ко дню Радио |access-date=2008-01-06 |archive-date=2013-11-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131112152413/http://news.cqham.ru/articles/detail.phtml?id=822 |url-status=live }}</ref>. * 1893-1894 рыбжьара — бразилиатәи апап, аҵарауаҩ [[Роберто Ланделл де Мора]] арадиосигнал аиагаразы аекспериментқәа мҩаԥигеит. Урҭ рылҵшәақәа иара ирылеиҳәомызт 1900 ш., аха ашьҭахь бразилиатәи апатент иоуит. * 1894 — апрофессор Ерих Ратенау Берлин амҵан зыццакра лаҟәу афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыла асигналқәа рыҭаразы аекспериментқәа мҩаԥигеит. * 1894 — [[Маркони, Гульельмо|Гульельмо Маркони]], апрофессор [[Риги, Аугусто|Аугусто Рига]] идеиақәа рныррала, Генрих Герц инекролог аҿы ииҳәаз, арадиотелеграфиазы аекспериментқәа дрылагоит (раԥхьа — адырдырга Герци когерер Бранли рыла)<ref name="comments.ua">{{Cite web |url=http://comments.ua/?art=1183702106 |title=газета «КОММЕНТАРИИ». Знать и понимать |access-date=2008-01-06 |archive-date=2009-01-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090118133758/http://comments.ua/?art=1183702106 |url-status=live }}</ref>. 1894 шықәсазы имҩаԥыргоз Маркони иԥышәарақәа шьақәзырӷәӷәаша усҟантәи аҩыратә ршаҳаҭгақәа ҳәа акгьы ыҟаӡам аха. * 1894 — британиатәи афизик [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Лоџь]]и Александр Мирхеди аелектронтә телеграфиазы аԥышәарақәа раԥхьатәи иаартны дырбара Оксфордтәи ауниверситет аԥсабаратә ҭоурых Амузеи атеатр аҿы имҩаԥысуаз алекциаҿы. Арбараан асигнал ааигәа иҟаз Кларендоновтәи акорпус аҿы иҟоу алабораториаҟынтәи идәықәҵан, атеатр аҿы априбор ала ирыдыркылеит 40 м ахьыбжьоу. Лоџьа иаԥиҵаз «афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыдкылара ашәҟәҭагаларазы априбор» иалан арадиокондуктор — «Бранли итрубка» (Алоџьа «когерер» ҳәа хьӡыс изиҭаз) аршәшәага, афымцалашара ахыҵхырҭа, агальванометр. Акогерер аршәшәаразы, «Герц ицәқәырԥақәа» рахь имаз ацәанырра аамҭа-аамҭала аиҭашьақәыргылара хықәкыс иҟаҵаны, анаҩс рхы иадырхәон ма аҵәҵәа, мамзаргьы ажьаҳәа-ҿарԥага змаз арыԥҟьатә механизм. * Абҵарамза, 1894 — [[Калькутта]] ақалақь Аратуш аҿы сер [[Боше, Джагадиш Чандра|Џьагадиш Чандра Боше]] миллиметрак иҟоу асигнал аелектронтә дырраҭаразы аԥышәарақәа иаартны раарԥшра ауп. Уи адагьы, Боше иаԥиҵеит аџьуатә [[когерер]], аус аниуа маха-шьахала аршәшәара зҭахым * 1895 — англыз физик [[Резерфорд, Эрнест|Ернест Резерфорд]] арадиоцәқәырԥақәа рдетектҟаҵаразы иԥышәарақәа рылҵшәақәа икьыԥхьит рхыҵхырҭа хԥа аԥшьба миль инацәыхараны. Арадиоцәқәырԥақәа рыдкыларазы, Резерфорд Герц ирезонатор хаирҭәааит аҭел ҵаӷа иалху акәанҷ ала, аҩныҵҟа амахылдыз зыхьшьу аџыр гәыр аманы. Арадиоцәқәырԥатә импульсқәа рныррала-агәыр амхылдызра амырхуан, уи акәын амагнитометр иаанарԥшуазгьы. * Лаҵарамза 7, 1895 — [[Санкт-Петербург]] имҩаԥысуаз [[Русское физико-химическое общество|Аурыс физика-химиатә еилазаара]] аилатәараҿы, [[Александр Степанович Попов|Александр Степан-иԥа Попов]] алекциа «аихатәы ххырақәа афымцатә ҵысрақәа ишырзыҟоу азы» даԥхьоит, уаҟа Лоџьа афымцамхылдызтә сигналқәа рыла аԥышәарақәа еиҭаҳәо иааирԥшуеит уаанӡа Лоџьа ихы иаирхәахьаз зеиԥшла еиԥшу априбор. Убри аан Попов аиӷьтәра аконструкциа иалеигалеит. Попов иприбор аҷыдарақәа ируакын акогерер (Бранли итрубка) зыршәшәоз ажьаҳәа, уи уаанӡа еиԥш асааҭтә механизм аҟынтәи акәымкәа, зегь реиҳа ирыдыркылоз арадиоимпульс аҟынтәи аус ауан<ref name="Никольский">''Никольский Л. Н.'' [http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html Кто «изобрёл» радио] {{Wayback|url=http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html |date=20200311041851 }}</ref>. Уи адагьы иалагалан априбор аусура анырреи аҭышәынтәалареи шьҭызхуа [[реле|ареле]]. Иаахҵәаны иаҳҳәозар, Попов иприбор «афымцатә ҵысрақәа рыԥшаареи рҭаҩреи рзы априбор» ҳәа азҳәатәуп акогерер автоматла иршәшәаны. 1895 шықәса лаҵарамзазы априбор [[Лесной институт|Абнатә институт]] аметеостанциаҿы аҳауатә електромагниттә цәқәырԥақәа рыкра иазыманшәалан. Априбор ахьӡ — «аразриадотметчик» (ашьҭахь, «[[грозоотметчик|адыд-мацәыс зкуа]]») аиҭеит Аурыс физика-химиатә еилазааразы А. С. Попов иҩыза, иколлега, Абнатә институт афизика акафедра ашьаҭаркҩы [[Лачинов, Дмитрий Александрович|Д. Лачинов]] 1895 шықәса ԥхынгәымзазы зкурс «аметеорологиеи аҳауаҭҵаареи Рышьаҭақәа» 2-тәи аҭыжьымҭаҿы раԥхьаӡа акәны «аразриадметчик Попов» ихымҩаԥгашьа апринцип аазырԥшыз — убри ауп апрототип раԥхьатәи ахҳәаа<ref name=":0">Журнал Русского физико-химического общества. Т. XXVII. Вып. 8. С. 259 — декабрь 1895.</ref><ref>''Лачинов Д. А.'' Основы метеорологии и климатологии. — СПб, 1895. С. 460.</ref><ref>''Ржонсницкий Б. Н.'' Дмитрий Александрович Лачинов. — М.—Л.: Госэнергоиздат, 1955</ref>. * Ааԥын 1895 ш. — Маркони арадиосигнал шәкы-шәкы метра аҭара илиршеит<ref name="Шапкин">''Шапкин В. И.'' Радио: открытие и изобретение. — Москва: ДМК ПРЕСС, 2005. — 190 с., 98 ил.</ref>. * Рашәарамза 2, 1896 ш. — Маркони апатент азы азыҳәа ҟаиҵеит. * Цәыббрамза 2, 1896 — Маркони раԥхьаӡа акәны Солсбери акаршәраҿы иаԥҵамҭа аусура ауаа ирбо-ираҳауа иааирԥшит, арадиограммақәа 3 км ахьыбжьоу инаишьҭит<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|title=Какое радио изобретал Маркони Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510204154/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|url-status=live}}</ref>. * 1897 — Оливер Лоџь арезонанстә лассра архиара апринцип аԥиҵеит<ref name="rp">{{Cite web |url=http://radioman-portal.ru/history/1/?page=11 |title=Летопись радиотехники: 1895—1899 |access-date=2008-01-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150621210923/http://radioman-portal.ru/history/1/?page=11 |archive-date=2015-06-21 |url-status=dead }}</ref>. * Ԥхынгәымза 2, 1897 — Маркони британиатәи апатент № 12039 иоуит «Аиагаратә аппарат аҿы афымцатә импульсқәеи асигналқәеи рыҭараҿы аиӷьтәрақәа». Зеиԥшла Маркони идкылага Попов идкылага еиҭанаҳәон, (еиӷьтәрақәак аманы)<ref name="Никольский"/>, уи аиагага — [[Риги, Аугусто|Рига]] аиӷьтәрақәа змоу [[Герц, Генрих Рудольф|Герц]] ивибратор. Шьаҭанкыла иҿыцын адкылага аханатә ателеграфтә аппарат иахьаҿакыз, аиагага Морза ацаԥха иахьадҳәалаз, уи ауп арадиотелеграфиатә еимадара алзыршазгьы. Маркони адкылагеи аиагагеи рзы аурак змоу антеннақәа ихы иаирхәеит, уи иалнаршеит аиагага амчхара иаалырҟьаны ашьҭыхра; уи адагьы [[детектор Маркони|Маркони идетектор]] [[детектор Попова|Попов идетектор]] аасҭа акырӡа ианыруан, уи Попов ихаҭагьы иазхеиҵон<ref>{{Cite web |url=http://www.gpntb.ru/win/mentsin/mentsin2d1c9.html |title=Н. И. Чистяков. Начало радиотехники: факты и интерпретация |access-date=2020-04-28 |archive-date=2020-01-25 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200125045923/http://www.gpntb.ru/win/mentsin/mentsin2d1c9.html |url-status=live }}</ref>. * Ԥхынгәымза 6, 1897 — Маркони Италиатәи арра-мшынтә базаҿы [[Специя (город)|Специа]] алаԥшҳәаа ацәаҳәа иахҟьаны ажәақәа «Viva l’Italia» аанашьҭит — 18 км ахьыбжьоу<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm|title=Когда и кем было изобретено радио Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510191849/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm|url-status=live}}</ref>. * Абҵарамза, 1897 — Маркони «Бормот» иадҳәалоу о.Уаит аҿы раԥхьатәи еснагьтәи арадиостанциа аргылара (23 км.)<ref name="acmi">{{Cite web |url=http://www.acmi.net.au/aic/MARCONI_ITALY.html |title=Adventures in CyberSound |access-date=2008-01-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071103084812/http://www.acmi.net.au/AIC/MARCONI_ITALY.html |archive-date=2007-11-03 |url-status=dead }}</ref>. * Ԥхынҷкәынмза 18, 1897 — Попов Аурыс физика-химиатә еилазаара аилатәараҿы адырдырга «Герци» ихатә конструкциа адкылагеи ихы иархәаны (абжьаӡара — 230 м рҟынӡа) Урыстәыла раԥхьатәи [[Радиограмма|арадиограмма]] ииҭеит: «Герц»<ref name="Никольский"/>. * Ажьырныҳәамза, 1898 — арадио аус аҿы раԥхьатәи ахархәара ауп. Маркони (асыԥса иахҟьаны ателеграфтә ҭелқәа ахьҿахҵәаз анаҩс) Уельстәи ажурналистцәа [[Гладстон, Уильям Юарт|Уилиам Гладстон]] дызгаша ичымазара азы иҟарҵаз адырраҭарақәа риҭеит<ref name="comments.ua"/><ref>{{Cite web |url=http://www.india-whisky.org.uk/index_files/Page396.htm |title=madasafish<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2009-08-27 |archive-date=2009-08-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090818025241/http://www.india-whisky.org.uk/index_files/Page396.htm |url-status=live }}</ref>. * Лаҵарамза, 1898 — Маркони раԥхьаӡа акәны архиаратә система ихы иаирхәеит. * 1898 — Маркони иааиртит Великобританиа раԥхьатәи [[Челмсфорд]] иҟоу «аелектронтә телеграф азауад», уаҟа аусура иалагеит 50-ҩык. * 1898 — А.С. Попов Аурыс Техникатә Еилазаара апремиа ианашьара 1898 ш. «афымцамхылдызтә ҵысрақәа рыдкылагеи ҭелда ателеграфҟаҵаразы априборқәеи раԥҵаразы»<ref name="chist">{{Cite web |url=http://www.computer-museum.ru/connect/radiojab.htm |title=Н. И. Чистяков. Ошибки в изложении истории надо исправить |access-date=2008-01-07 |archive-date=2007-12-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071213150314/http://www.computer-museum.ru/connect/radiojab.htm |url-status=live }}</ref>. * Хәажәкырамза 3, 1899 — арадиоеимадара адунеи аҿы раԥхьаӡа акәны амшынтә еиқәырхаратә операциаҿы қәҿиарала ахархәара аҭан: арадиотелеграф ахархәарала аӷба каҳаит «Масенс» («Mathens») акомандеи апассаџьырцәеи еиқәырхоуп<ref name="rp"/><ref name="acmi"/>. * Лаҵарамза, 1899 — Попов ицхырааҩцәа [[Рыбкин, Пётр Николаевич|П. Рыбкин]]и [[Троицкий, Дмитрий Семёнович|Д.С. Троицки]]и акогерер адетектортә еффект рбеит. Ари аеффект шьаҭас иҟаҵаны, Попов аҭелтә трубкахь асигналқәа рыдкыларазы идкылага еиӷьитәит, «аҭелтә дкылага депеш» ҳәа апатент аиҭеит. * 1899 — сер Џьагадиш Чандра Боз ([[Калькутта]]) аџьуатә [[когерер]] аԥиҵеит. * 1900 — адгьылбжьахақәа [[Гогланд]]и [[Кутсало]]и рыбжьара арадиоеимадара қәҿиарала ахархәара аҭан амшынтә еиқәырхаратә операциаҿы — Гогланд азааигәара [[Генерал-адмирал Апраксин (броненосец)|аԥшаҳәатә хьчара акәылӡыӷба «Аинрал-адмирал Апраксин»]] аӷӷара ахыхра. Адгьылбжьаха Гогланд арадиостанциахь арадиотелеграфтә дырраҭарақәа аауан 25 миль инацәыхараны иҟоу, [[Котка]] иҟоу Урыстәылатәи Арра-Мшынтә база аиагаратә станциа аҟынтәи, уи ателеграфтә цәаҳәа Санкт-Петербург Адмиралтеира иадҳәалан. Аелектронтә телеграфҟаҵара аппаратура афирма Диукрете иҟанаҵеит. Арадиограммақәа [[Ермак (ледокол, 1898)|аҵааԥҽыга «Ермак»]] ала реимдара иалҵшәаны иара убасгьы еиқәырхан Финтәи аԥсыӡкыҩцәа [[Финский залив|Финтәи аӡыбжьахала]]ҿы аҵаа ҿыхны<ref>{{Cite web |url=http://www.nkj.ru/archive/articles/4597/ |title=Изобретение радио. Кто был первым? {{!}} № 3, 2006 год {{!}} Журнал «Наука и жизнь» |access-date=2008-01-08 |archive-date=2008-01-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080115005446/http://www.nkj.ru/archive/articles/4597/ |url-status=live }}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20070303173321/http://rustrana.ru/article.php?nid=31567 Срок регистрации домена закончился] {{Анеишьа амам азхьарԥш|url=http://rustrana.ru/article.php?nid=31567|date=2013-05-23}}</ref>. * 1900 — Маркони арадио архиаратә системазы апатент № 7777 иоуит («Oscillating Sintonic Circuit»). * 1900 — афирма Диукрете аппаратура харҭәаан ахәаахәҭратә марка «Попов — Диукрете» ала иҭрыжьуаз ателеграфтә сигналқәа рлымҳа адкыларазы апатент змоу Поповтәи ҭелтә дкылага ала<ref name="Дюкрете">{{Cite web|url=http://nauchebe.net/2014/02/apparatura-iz-komplekta-iskrovoj-stancii-besprovolochnogo-telegrafa-proizvodstva-firmy-dyukrete-1904-g/|title=Аппаратура из комплекта искровой станции беспроволочного телеграфа производства фирмы Дюкрете 1904 г.|publisher=nauchebe.net|lang=ru|access-date=2020-01-19|archive-date=2020-01-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20200123085607/http://nauchebe.net/2014/02/apparatura-iz-komplekta-iskrovoj-stancii-besprovolochnogo-telegrafa-proizvodstva-firmy-dyukrete-1904-g/|url-status=live}}</ref>. * 1900 — Попов иусумҭақәа ахьтәы медал Дуи адипломи рыла иалкаан Париж имҩаԥысуаз жәларбжьаратәи афымцатехникатә цәыргақәҵаҿы<ref name="cq"/>. * Ԥхынҷкәынмза 12, 1901 — Маркони Англиеи [[Ньюфаундленд|Ниуфаундленд]]и рыбжьара атрансатлантикатә радиеимадара раԥхьатәи асеанс мҩаԥигеит 3200 км ахьыбжьоу (анбан «S» [[Азбука Морзе|Морза анбан]] иаиҭеит). Уаанӡа уи шьаҭанкыла ҟалашьа амам ҳәа иԥхьаӡан. * 1904 — 1905 — [[русско-японская война|аурыс-иапонтәи аибашьра]], аибашьратә хҭысқәа рҿы арадиоеимадара раԥхьатәи массала ахархәара<ref>''Алексеев Т. В.'' Рождённая в горниле русско-японской войны. Радиосвязь в русской армии.// [[Военно-исторический журнал]]. — 2009. — № 5. — С.52-56.</ref>. * 1905 — Маркони асигналқәа хырхарҭала рыҭаразы апатент иоуит. * 1906 — [[Фессенден, Реджинальд Обри|Реџьинальд Фессенден]]и [[Форест, Ли де|Ли де Форест]]и ирбеит зыццакра лаҟәу асигнал ала арадиосигнал [[Амплитудная модуляция|амплитудатә модулиациа]] азура алыршара, уи иалнаршеит аефир аҿы ауаҩытәыҩсатә жәаҳәа аҭара. * 1909 — Маркони [[Браун, Фердинанд|Ф.Браун]]и афизиказы [[Нобелевская премия|Нобель ипремиа]] ранашьара «аелектронтә телеграфиа аҿиараҿы рылшамҭақәа разхаҵаразы»<ref>{{Cite web |url=http://n-t.ru/nl/fz/marconi.htm |title=Маркони (Marconi), Гульельмо. Лауреаты Нобелевской премии. Наука и техника |access-date=2008-01-08 |archive-date=2016-03-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305043116/http://n-t.ru/nl/fz/marconi.htm |url-status=live }}</ref>. * 1916 — раԥхьатәи иааиԥмырҟьаӡакәа арадиодырраҭара — аштат [[Висконсин]] аҿы Морза икод аҿы иаарышьҭуа амш ауп. * 1919 — еилыргоу ауаҩытәыҩса ицәажәашьа раԥхьатәи арадиодырраҭара. * 1920 — акоммерциатә радиотранслиациа алагара. * 1924 — СССР арадиодырраҭара алагара. * 1933 — [[Армстронг, Эдвин|Едвин Армстронг]] ажәалагала ҟаиҵеит арадиодырраҭаразы ацәаҳәаҭбаатә [[Частотная модуляция|алассы-лассратә модулиациа]] (ЧМ) ахархәара аҭазарц, абри аамҭазы иҭҵаарақәа рылҵшәақәа рыла ԥшь-патентк иоуит. * 1946 — СССР арадиодырраҭара [[Метровые волны|МВ]] ЧМ<ref>''Миркин В. В.'' К истории советской радиосвязи и радиовещания в 1945—1965 гг.// Вестник Томского государственного университета. История. 2013, № 1 (21). — С. 202.</ref> алагамҭа<ref>{{Cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/krugi6.htm|title=Виртуальный компьютерный музей|publisher=www.computer-museum.ru|access-date=2017-10-18|archive-date=2017-10-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20171024203811/http://www.computer-museum.ru/connect/krugi6.htm|url-status=live}}</ref>. * 1995 — Адунеи аҿы Норвегиа ([[Осло]]) раԥхьатәи ацифратә радиодырраҭара. * 2007 — Европа ицәырҵит ацифратә радиодырраҭара [[DAB+]] астандарт. * 2017 — Ԥхынҷкәын 13 рзы Норвегиа аҵыхәтәантәи FM-дырраҭагақәа аҵыхәтәантәи раҿыхра. Арадиоеимадара аԥҵара хацнаркит [[радиоастрономия|арадиоастрономиа]], [[радиометрология|арадиометрологиа]], [[радионавигация|арадионавигациа]], [[радиолокация|арадиолокациа]], [[Радиоэлектронная разведка|арадиоԥшыхәра]], [[Радиоэлектронная борьба|арадиоҿагылара]]<ref>Из истории изобретения и начального развития радиосвязи: Сб. док. и материалов/ Сост. Л. И. Золотинкина, Ю. Е. Лавренко, В. М. Пестриков; под. ред. проф. В. Н. Ушакова. — СПб.: изд-во СПбГЭТУ «ЛЭТИ» им. В. И. Ульянова (Ленина), 2008. — 288 с. — ISBN 5-7629-0932-8</ref> реиԥш иҟоу анаука-техникатә хырхарҭақәа, афымцалашара аҭҵаареи аҿиареи рҿы стимулны иҟалеит, аелектроника шьаҭас иаиуит. == Аусура апринцип == [[Афаил:Signal processing system-ab.svg|thumb|300px|Ашьҭыбжьтә информациа [[микрофон|амикрофон]] афымцатә дырга ахь ииасуеит, уи [[Радиопередатчик|аиагага]] иаԥнаҵо [[радиоволны|арадиоцәқәырԥақәа]] амодулиациа рзнауеит. Адкылага арадиоцәқәырԥақәа аднакылоит, амодулиациатә дырга еиҭашьақәнаргылоит, шьҭахьҟа ауаҩы изы иманшәалоу [[Громкоговоритель|абжьырдуга]] аформа ахь иианагоит]] [[Афаил:Amfm3-en-de.gif|thumb|300px|Амплитудеи (АМ) алассы-лассреи (FM) рыла амодулиациа зызу арадиоцәқәырԥақәа реиҿырԥшра]] Аиагаратә ган аҿы ([[радиопередатчик|арадиодырраҭага]]ҿы) иаԥҵахоит зыццакра ҳараку иалкаау алассы-лассра асигнал ([[несущий сигнал|изго асигнал]], «изго алассы-лассра»). Уи иақәырҵоит ирыҭатәу [[информация|аинформациатә]] дырга (абжьы, асахьа уҳәа), — изго алассы-лассра аинформациатә сигнал ала [[модуляция|амодулиациа]] мҩаԥысуеит. Амодулиациа зызу асигнал [[Электромагнитное излучение|арадиоцәқәырԥақәа]] раҳасабала аҭыԥ ахь аиагаратә [[Антенна|антена]] иахылҵуеит. Арадиоцәқәырԥақәа рыдкыларҭатә ган аҿы [[радиоприёмник|арадиодкылага]] иахьҭало адкыларҭатә антенна аҿы зыццакра ҳараку афымца ҟарҵоит. [[Фильтр (электроника)|Афильтрқәа]] рсистема антенна иақәыргылоу афымца рацәа рҟынтәи еиуеиԥшым арадиодырраҭагақәеи егьырҭ арадиоцәқәырԥақәа рхыҵхырҭақәеи рҟынтәи иалкаау анагаратә лассра змоу асигнал алнахуеит, [[Детектор (радиотехника)|адетектор]] уи аҟынтәи амодулиациатә информациатә (ихәарҭоу) дырга еиҭашьақәнаргылоит. Иҳауа асигнал арадиодырраҭага иаанашьҭуа маҷк еиԥшымзар алшоит еиуеиԥшым [[Электромагнитная помеха|аԥырхагақәа]] рнырра иахҟьаны. == Алассы-лассратә диапазонқәа == [[Афаил:Modulated radio signal frequency spectrum.svg|thumb|upright|Амплитуда-модулиациа зызу арадиосигнал [[Частота|алассы-лассратә]] спектр шьақәгылоуп [[Несущий сигнал|изго алассы-лассреи]] («C») [[Боковая полоса частот|аганахьтәи ацәаҳәақәеи]] («SB») рыла изго иҩахыкны, илаҟәны, урҭ роуп амодулиациатә сигнал аинформациа назго.]] {{кратное изображение | зона = right | направление = horizontal | заголовок = Адырраҭаратә антеннақәа: | зона_заголовка = center | зона_подписи = center | изобр1 = 2008-07-28 Mast radiator.jpg | ширина1 = 118 | подпись1 = {{center|{{small|абжьарашәышықәсатә радиостанциа;}}}} | изобр2 = FM broadcasting antenna Willans Hill.jpg | ширина2 = 114 | подпись2 = {{center|{{small|Арадиостанциа УКВ;}}}} | изобр3 = Superturnstile Tx Muehlacker.JPG | ширина3 = 110 | подпись3 = {{center|{{small|Ателехәаԥшратә аиагага ДМВ адиапазон}}}} }} [[Афаил:KWNR Continental 816R-5B SN 247.jpg|thumb|upright|УКВ ЧМ арадиостанциа KWNR аиагага, [[Лас-Вегас]], зымчхара 35 кВт иҟоу]] [[Афаил:SuperDISH121.jpg|thumb|upright=0.5|Аҩны ахыб аҿы [[Спутниковая антенна|аспутниктә еимадара антенна]]]] {{кратное изображение | зона = right | направление = horizontal | заголовок = | зона_заголовка = | фон_заголовка = | Подпись изображения = | зона_подписи = center | фон_подписи = | ширина = | изобр1 = HA0478-006 (6011470974).jpg | ширина1 = 140 | изобр2 = Cell-Tower.jpg | ширина2 = 108 | подпись = {{small|Аҩныҵҟатәи антенна змоу ҳаамҭазтәи амобилтә ҭел «(армарахь)». Еиуеиԥшым х-ҳак рантеннақәа амобилтә еимадара абааш «(арыӷьарахь)»}} }} [[Афаил:Radio-Telephone.jpg|thumb|upright|Аӷбатә УКВ арадиостанциа иааигәоу аимадаразы]] * Алассы — лассра лаҟәқәа (километрак иҟоу ацәқәырԥақәа) — f = 30-300 кГц (λ = 1-10 км). Арадиодырраҭареи ателехәаԥшреи рыпрактикаҿы ахархәара амоуп [[радиодиапазон|арадиодиапазонқәа]] ирмариоу реихшара: * Идуӡӡоу ацәқәырԥақәа (СДВ) — мириаметр иҟоу ацәқәырԥақәа; * Ацәқәырԥа хәхәақәа (ДВ) — километрак иҟоу ацәқәырԥақәа; * Абжьаратә цәқәырԥақәа (СВ) — гектарк иҟоу ацәқәырԥақәа; * Ацәқәырԥа кьаҿқәа (КВ) — адекаметртә цәқәырԥақәа; * Аультракьаҿ цәқәырԥақәа (УКВ) — 10 м иреиҵоу ацәқәырԥақәа. Адиапазон зеиԥшроу еиԥш, арадиоцәқәырԥақәа ирымоуп рхатәы ҷыдарақәеи аларҵәара азакәанқәеи: * [[Длинные волны|ДВ]] [[Ионосфера|ионосфера]] акыр иахәлабгоит, аҵакы хада рымоуп адгьылтә цәқәырԥақәа, урҭ адгьыл иахыкәшо ирылаҵәоит. Урҭ ринтенсивра, аиагага иацәыхарахацыԥхьаӡа, ирласны еиҵахоит; * [[Средние волны|СВ]] ионосфера ҽынла акыр иахәлабгоит, арҿиара араион адгьылтә цәқәырԥа иҳәаақәнаҵоит, ахәылбыҽха ионосфера ибзианы ианыԥшуеит, арҿиара араион ианыԥшуа ацәқәырԥа иҳәаақәнаҵоит; * [[Короткие волны|КВ]] хара-хара иаҵанакуеит ионосфера аныԥшрала мацара, аиагага акәша-мыкәша иҟоуп [[зона радиомолчания|арадиоҿымҭра азона]] ҳәа изышьҭоу, уи ашәагаа аиагаратә антена аҟазшьарбагақәеи, арадиосигнал алассы-лассреи, ионосфера аҭагылазаашьеи ирхьыԥшуп. Ҽынла еиҳа еиӷьны ирылаҵәоит еиҳа икьаҿу ацәқәырԥақәа (алассы-лассра ҳаракы змоу), уахынла еиҳа иауу (зыццакра лаҟәу). Иманшәалоу аҭагылазаашьақәа раан ацәқәырԥа кьаҿқәа хара-хара ирылаҵәар алшоит аиагага амчхара анмаҷу; * [[Ультракороткие волны|УКВ]] ишиашоу ирылаҵәоит, ишаԥу еиԥш, ионосфера ианыԥшӡом, аха, иалкаау аҭагылазаашьақәа раан, адгьыл кәымпыл ахыкәшара рылшоит атмосфера еиуеиԥшым аҿыгҳарақәа рҿы аҳауа ажәпарақәа реиԥшымзаара иахҟьаны. Аԥынгылақәа марианы ирывсуеит, алаларатә лшара ҳаракуп; * [[Сантиметровые волны|СВЧ]] аԥынгылақәа ирывсӡом, ишиашоу иубо аҳәаақәа ирҭагӡаны ирылаҵәоит. Рхы иадырхәоит «[[Wi-Fi]]», [[Сотовая связь|амобилтә еимадара]] уҳәа рҿы; * [[КВЧ]] аԥынгылақәа ирывсӡом, аԥынгылақәа реиҳарак ирныԥшуеит, ишиашоу иубо аҳәаақәа ирҭагӡаны ирылаҵәоит. Аспутниктә еимадаразы рхы иадырхәоит; * Агиперв ҳаракқәа аԥынгылақәа ирывсӡом, алашара еиԥш ианыԥшуеит, ишиашоу иубо аҩныҵҟа ирылаҵәоит. Ахархәара ԥкуп. == Арадиоцәқәырԥақәа рыларҵәара == Арадиоцәқәырԥақәа [[вакуум|авакуум]]и [[Атмосфера Земли|атмосфереи]] рҿы ирылаҵәоит, адгьыл ақәыԥшылареи аӡи дара рзы иҵәцам. Ус шакәугьы, [[дифракция|адифракциеи]] [[отражение волн|аныԥшреи]] реффектқәа ирыбзоураны, ишиашоу иубарҭам адгьыл ақәыԥшылара акәаԥқәа — ахәҭакахьала, хара-хара иҟоу реимадара алшоит. [[Распространение радиоволн|Арадиоцәқәырԥақәа ахыҵхырҭа аҟынтәи адкылага ахь рыларҵәара]] мҩақәак рыла аамҭакала имҩаԥысыр алшоит — ари аҩыза аларҵәара иахьӡуп «ашәахәарацәара». Алагамҭарацәареи алагылазаара апараметрқәа рыԥсахрақәеи ирыхҟьаны [[замирания|ашьхныԥсыларақәа]] цәырҵуеит ({{lang-en|fading}}) — аамҭала ирыдыркыло асигнал аҩаӡара аԥсахра. Анацәарацәара аан асигнал аҩаӡара аԥсахра мҩаԥысуеит [[Интерференция волн|аинтерференциа]] иахҟьаны, даҽакала иуҳәозар, иахьрыдыркыло аҭыԥ аҿы афымцамхылдызтә дәы аамҭала инаскьагоу адиапазон арадиоцәқәырԥақәа «реицҵалыҵ» ауп. == Ахархәара == === Арадиодырраҭара === Атермин «арадиодырраҭара» алагалан [[Фрейман, Имант Георгиевич|И.Г. Фреиман]]<ref>{{Cite web|url=http://archive.radio.ru/web/1990/06/078/|title=Стр. 78 журнала «Радио» № 6 за 1990 год|publisher=archive.radio.ru|access-date=2020-05-07|archive-date=2020-08-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20200815015428/http://archive.radio.ru/web/1990/06/078/|url-status=live}}</ref>, асовет Урыстәыла инарҭбааны ахархәара аиуа иалагеит 1921 шықәса раахыс, аԥошьҭақәеи [[телеграф|ателеграфқәеи]] Жәлар ркомиссариат Арадиотехникатә хеилак ақалақь хадақәа рҿы, агуберниатәи ауездтәи центрқәа 280 рҿы абжьырдугақәа рыла арадиодырраҭара аиҿкаара азԥхьагәазҭоз апрограмма анрыдыркыла. Адәахьтәи абжьырдуга ахархәарала еснагьтәи арадиодырраҭарақәа еиҿкаан 1921 шықәса рашәарамзазы Москва, нанҳәа 2 рзы Москва амҵантәи [[Люберцы|Лиуберц]] аусура иалагеит раԥхьатәи арадиоузел<ref>{{Cite web |url=https://cyberleninka.ru/article/n/organizatsiya-sistemy-gosudarstvennogo-upravleniya-radio-v-sssr-v-1920-e-gody-na-primere-tyumeni |title=''Зорина О. Я., Хажеева И. В.'' Организация системы государственного управления радио в СССР в 1920-е годы. |access-date=2020-05-07 |archive-date=2020-08-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200809033105/https://cyberleninka.ru/article/n/organizatsiya-sistemy-gosudarstvennogo-upravleniya-radio-v-sssr-v-1920-e-gody-na-primere-tyumeni |url-status=live }}</ref>. Англыз термин «broadcasting» алеигалеит Сан-Хосе иҟоу аелектронтә телеграфиеи атехникеи рколлеџь ашьаҭаркҩы, арҵаҩы Ч.Херолд. Иара иргылеит ацыԥхьтә дырраҭага, уи ала еиҳарак аколлеџь уаанӡатәи, аус зуа аҵаҩцәа ирыдыркыло ажәаҳәатәи амузыкатәи программақәа дырбара далагеит. Херолд диит, изҳаит афермертә еилазаараҿы, уаҟа адәаҿы ажәла аиԥхьытта алаҵара иахьӡын «broadcasting» — «иԥхьыттара ҭбаа». Аиагага антенна игьежьу [[Диаграмма направленности|ахырхарҭа адиаграмма]] аман, даҽакала иуҳәозар, арадиоцәқәырԥақәа наҟ-ааҟ иахылҵуан, ақыҭанхамҩатә ҳәаақәҵара иаҿырԥшны, Херолд иирбагақәа ус рыхьӡ иҳәо далагеит. === Атәылауаҩратә радиоеимадара === : [[ГКРЧ|Урыстәыла Аҳәынҭқарратә ҳазылхратә еилакы]] аӡбамҭала (Арадиочастотқәа рзы Аҳәынҭқарратә комиссиа) Урыстәылатәи Афедерациа иахьаҵанакуа ахатәхаҿқәеи аиурист хаҿқәеи аграждантә еимадаразы 3 гәыԥк алассы-лассрақәа рзоужьуп: :* 27 [[МГц]] ([[Си-Би]], «Citizen's Band», аграждантә диапазон) — аиагага 10 [[Ватт|Вт]] рҟынӡа аҭыҵратә мчхара азин змоу. 27 МГц адиапазон змоу автомашьынатә [[Рация|рациақәа]] инарҭбааны ахархәара рымоуп атакси амаҵзурақәа рҿы арадиоеимадара аиҿкааразы, амашьынарныҟәцаҩцәа-ахарахысыҩцәа реимадаразы; :* 433 [[МГц]] ([[LPD (радио)|LPD]], «Low Power Device») — аиагага аҭыҵратә мчхара 0,01 Вт иреиҳамкәа [[Рация|арациақәа]] рзы 69 канал азоужьуп; :* 446 [[МГц]] ([[PMR446|PMR]], «Private Mobile Radio») — аиагага аҭыҵратә мчхара 0,5 Вт иреиҳамкәа арациақәа рзы аканалқәа 8 азоужьуп. === Абзиабаҩцәа ррадиоеимадара === [[Афаил:HF Base Station (2409139819).jpg|thumb|right|[[Радиолюбительская связь|Абзиабаҩцәа]] [[Короткие волны|рыцәқәырԥа кьаҿ]] [[Радиостанция (техническое средство)|арадиостанциа]]. Ҵаҟа — адкылага ([[Трансиверная радиостанция|атрансивер]]), уаҟа — [[Коэффициент стоячей волны|КСВ]] ашәага-зага иақәзыршәо ахархәага]] Арадиобзиабаратә еимадара — ганрацәалатәи техникатә [[хобби]]оуп, уи ахықәкы иазоужьу арадиочастотқәа рдиапазонқәа рҿы арадиоеимадарақәа рымҩаԥгараҿы иаарԥшуп. Уи хәҭак аганахь ахырхарҭа амазар алшоит; иаҳҳәап: * Абзиабаҩцәа рыдкылара-дырраҭаратә аппаратуреи [[антенна|антеннақәеи]] реиҿкаареи рыргылареи; * Арадиоеимадаразы еиуеиԥшым аицлабрақәа рылахәхара ([[радиоспорт|арадиоспорт]]); * Имҩаԥгаз арадиоеимадарақәеи / мамзаргьы еиуеиԥшым аимадарақәа рымҩаԥгаразы ирырҭо [[Радиолюбительские дипломы|адипломқәеи]] рышьақәырӷәӷәаразы идәықәҵахо [[QSL-карточка|акарточка-квитанциақәа]] [[Коллекционирование|реизгара]]; * Ихароу аҭыԥқәа рҟынтәи, мамзаргьы абзиабаҩцәа ррадиостанциақәа ([[DXing]]) шамахамзар аус ахьырымуа аҭыԥқәа рҟынтәи аус зуа арадиобзиабаратә станциақәа арадиоеимадарақәа рыԥшаареи рымҩаԥгареи; * Иалкаау шәахәақәак рыла аусура ([[телеграф|ателеграфиа]], [[Однополосная модуляция|цәаҳәак змоу]] ма [[Частотная модуляция|алассы-лассратә модулиациа]] змоу [[телефония|ателефониа]], [[цифровые виды связи|ацифратә еимадаратә хкқәа]]); * УКВ аҿы арадиоцәқәырԥақәа Амза ([[EME]]), [[Полярное сияние|аполиартә каҷҷара]] азонақәа («Аврора»), [[Метеорный поток|аметеортә рҩашқәа]], арадиобзиабаратә [[ИСЗ]] ала аретранслиациа рхархәарала аимадара; * Аиагага амчхара маҷ ([[QRP]]), имариаӡоу аппаратураҿы аусура; * Арадиоекспедициақәа рылахәхара-активла арадиобзиабаҩцәа ахьыҟам апланета ихароу, анеира ахьыуадаҩу аҭыԥқәеи аҵакырақәеи рҟынтәи аефир ахь ацәырҵра ауп. Акомпиутертә ҳақәа [[AMPRNet]] рҿы аимадара алыршахоит абзиабаҩцәа ррадиостанциақәа рыла. == Шәахә. иара уб. == * [[Радиотелефон|Арадиотелефон]] * [[Интернет-радио|Аинтернет-радио]] * [[Студенческое радио|Астуденттә радио]] * [[Когнитивное радио|Акогнитивтә радио]] * [[Метеорная радиосвязь|Аметеортә радиоеимадара]] * [[Радиореклама|Арадиореклама]] * [[Цифровое радио|Ацифратә радио]] * [[Забавы с радио|Арадио ала ахәмаррақәа]] == Азгәаҭақәа == '''Акомментариқәа''' {{Reflist|group="*"}} '''Ахыҵхырҭақәа''' {{Reflist}} == Алитература == * ''[[Айсберг, Эжен|Айсберг Е. Д.]]'' Радио?… Это очень просто! Перевод с французского М. В. Комаровой и Ю. Л. Смирнова под общей редакцией А. Я. Брейтбарта. 2-е издание, переработанное и дополненное — М.-Л., Энергия, 1967 — (МРБ: [[Массовая радиобиблиотека]]; Вып. 622). * ''Борисов В. Г.'' [[Юный радиолюбитель]]/ В. Г. Борисов. — 8-е изд., перераб. и доп. — М. : Радио и связь, 1992. — 409,[1] с. — ([[Массовая радиобиблиотека]]; Вып. 1160). ISBN 5-256-00487-5. == Азхьарԥшқәа == * ''Никольский Л. Н.'' [http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html Кто «изобрёл» радио] {{Wayback|url=http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html |date=20200311041851}} * ''Меркулов В.'' [http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm Какое радио изобретал Маркони?] * ''Меркулов В.'' [http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm Когда и кем было изобретено радио] * [http://www.aragul.com/gl3.htm Отец-основатель. Человек системы или системный человек] * [http://radiation-hiend.narod.ru/Popov.htm Александр Степанович Попов] * [http://www.ieee.org/portal/site/tionline/menuitem.130a3558587d56e8fb2275875bac26c8/index.jsp?&pName=institute_level1_article&TheCat=1008&article=tionline/legacy/inst2005/may05/5w.fhistory.xml& Электротехнический институт IEEE. Первая демонстрация радиоприёма А. С. Поповым отмечена как историческое достижение]{{In lang|en}} * [http://jcverdier.museum.online.fr/nouvellepage3.htm Аппараты Эжена Дюкретэ]{{In lang|en}} {{Авторитет змоу адыррақәа}} {{DEFAULTSORT:радио}} [[Акатегориа:Арадиоеимадара| ]] [[Акатегориа:Асигнал анашьҭра алагылазаара]] [[Акатегориа:Арадиодырраҭара]] 595241qk3aoxr13an3dyoy795ua8xi3 173240 173238 2026-09-03T14:56:46Z Nart17 17397 Защитил страницу [[Арадио]]: Ахьчара авандализм ацәыхьчараз ([Аредакциазура=Разрешено только автоподтверждённым участникам] (бессрочно) [Переименование=Разрешено только администраторам] (бессрочно)) 173238 wikitext text/x-wiki [[Афаил:Radio towers on Sandia Peak - closeup.jpg|thumb|300px|[[Альбукерке|Альбукерк]], Ниу-Мексико, Еиду Америкатәи аштатқәа рааигәара [[Сандия (горы)|Сандиа]] ашыкьымҭаз [[Антенна|арадиоантеннақәа]] реиуеиԥшымра. Аиагаратә антеннақәа лассы-лассы абааш ҳаракқәа, ма ашьха ақәцәақәа рҿы идыргылоит адырраҭара иреиҳаӡоу ахараразы]] '''Арадио''' ({{lang-la|radiare, radio}} — «аушьҭра, ашәахәақәа рықәыԥхара, наҟ — ааҟ ашәахәақәа рықәыԥхара»; {{lang-la2|radius}} — «ашәахәа»), иара убас '''арадиоеимадара''' — [[Радиоволны|арадиоцәқәырԥақәа]] рыла хара-хара адырраҭарақәа рынашьҭышьа, иара убас ари азнеишьа шьаҭас иамоу афизикатә цәырҵрақәа рыҭҵаареи, уи аимадареи, ашьҭыбжьтә дырраҭареи, асахьақәа рыҭареи, асигнализациеи, ахылаԥшреи анапхгараҭареи, еиуеиԥшым аобиектқәа рыԥшаареи урҭ рҭыԥ аилкаареи уҳәа егьырҭ ахықәкқәа рзы ахархәареи ирыдҳәалоу аҭҵаарадырреи атехникеи рхырхарҭа<ref>{{БСЭ3|статья=Радио}}</ref>. Атермин «радио» раԥхьаӡа акәны ахархәара аиҭеит англыз физик-ахимик [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] 1873 шықәсазы{{ref+|Ахимиатә експериментқәа раан Крукс аԥхарратәи алашаратәи шәахәақәа ршәаразы априбор еиҿикааит, «арадиометр» ҳәа ахьӡ аиҭеит<ref name="Меркулов"/>.|group="*"}}<ref name="Меркулов">''Меркулов В.'' [https://www.computer-museum.ru/connect/radio_zvuk.htm Когда радио «заговорило»] {{Wayback|url=https://www.computer-museum.ru/connect/radio_zvuk.htm |date=20210614052835 }}// Радио, 2007. — № 10. — С. 6—9.</ref>, даҽакала иуҳәозар, [[Электромагнитные волны|афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа]] рыла аелектронтә [[телеграф|телеграфтә]] еимадаразы раԥхьатәи апрактикатә ԥышәарақәа 20 шықәса раҟара шагызи, ари атермин ари аҭҵаарадырреи атехникеи рганахьала ахархәаразы жәларбжьаратәи абжьгарақәа рцәырҵра 30 шықәса шагызи. [[Афаил:KHJ-AM,1927.jpg|thumb|Арадиодырраҭаратә станциа аппараттә хыбра, 1927 шықәса]] == Аҭоурых == [[Афаил:TeslaWirelessPower1891.png|thumb|[[Тесла, Никола|Н. Тесла]] афымцатә енергиа аелектронтә дырраҭара ааирԥшуеит, 1891 шықәса]] [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыҭареи рыдкылареи ртехниказы аекспериментқәа шымҩаԥимгозгьы, 1892 шықәсазы англиатәи азеиԥш профиль змоу ажурнал аҿы астатиа «афымцалашара ахархәаразы лшарақәак» аҟны ихыҭҳәаау адкылара-дырраҭаратә шьақәгыла дахцәажәо ихы иаирхәеит аилкаара «арадио». Атекст ала иҳәоу егьырҭ атерминқәа, «агенерациа», «адиапазон», «анырралшара», «алхра» уҳәа реиԥш иҟоу, анаҩс зегьы рхы иадырхәо иҟалеит<ref name="Меркулов"/>. Афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа (урҭ акраамҭа «Герц ицәқәырԥақәа» — «Hertzian Waves» ҳәа ирышьҭан) рыҭареи рыдкылареи рзы иҟаҵатәу аԥҵаҩыс дрыԥхьаӡоит анемец ҵарауаҩ [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]]. Иара иоуп 1886-1888 шықәсқәа рзы иԥышәарақәа рыла [[Максвелл, Джеймс Клерк|Џь.Максвелл]] ииҳәахьаз афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа шыҟоу шьақәзырӷәӷәаз. Алассы — лассра ду змоу афымцамхылдызтә ҵысрақәа роуразы иара ихы иаирхәеит [[Вибратор Герца|асимметриатә вибратор]]и [[катушка Румкорфа|Румкорф акәанҷ]]и, урҭ рҭаҩразы-ацәқәырԥақәа риндикатор (рдетектор) афункциақәа назыгӡоз ацыԥхьтә бжьаӡара маҷ змоу аихатәы рамка асахьа змоу имариаӡоу адкылага<ref>''Меркулов В.'' 120 лет весьма быстрых колебаний. {{Cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/gerc_120.htm|title=Виртуальный компьютерный музей.|publisher=www.computer-museum.ru|access-date=2017-05-08|archive-date=2017-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20170413200415/http://www.computer-museum.ru/connect/gerc_120.htm|url-status=live}}</ref>. Адкылага даҽа вариантк иаанарԥшуан адырдырга аиагага еиԥш, аха ацыԥхьтә бжьаӡара маҷны<ref name="автоссылка1">{{Cite web |url=http://www.computer-museum.ru/connect/histra09.htm |title=Экспериментальные работы Генриха Герца. Виртуальный компьютерный музей |access-date=2015-09-06 |archive-date=2018-06-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180606030528/http://www.computer-museum.ru/connect/histra09.htm |url-status=live }}</ref>. Абарҭ ахархәагақәа роуп [[радиосвязь|арадиоеимадара]] амҩаԥгаразы ахархәара зауз аԥҵамҭақәа жәпакы хацзыркыз<ref name="ЧистяковНачало">''Чистяков Н. И.'' [https://radi0.ru/knigi-i-stati/nachalo-radiotehniki-fakty-i-interpretatsiya/ Начало радиотехники: факты и интерпретация] {{Wayback|url=https://radi0.ru/knigi-i-stati/nachalo-radiotehniki-fakty-i-interpretatsiya/ |date=20220930173402 }}// Вопросы истории естествознания и техники. — 1990. — № 1.</ref>. Аха Герц идкылага анырралшара ахьыҳаракымыз, ирыдыркылоз асигналқәа рхылаԥшразы иманшәаламыз азнеишьа иалнаршон урҭ адкылара аиагага 8-10 м иацәыхараны мацара амҩаԥгара. Убри аҟнытә ирыдыркылоз асигналқәа рырӷәӷәаразы азнеишьақәа ԥшаатәын. Ари ахырхарҭала раԥхьатәи алҵшәа ду иоуит 1889 шықәса рзы [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Лоџь]] Великобританиа<ref name="автоссылка1"/>. Афымцатә сигнал аелектронтә дырраҭаразы раԥхьатәи апатент иоуит 1872 шықәсазы америкатәи аҭҵааҩы, занааҭла истоматологыз [[Лумис, Малон|Малон Лумис]], 1866 шықәсазы аелектронтә еимадара азнеишьа шаԥҵаз азы аҳәамҭа ҟазҵаз. Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы аелектронтә еимадара аԥҵаҩыс дрыԥхьаӡоит [[Хьюз, Девид Эдвард|Девид Хьиуз]] (1878), иара убас [[Эдисон, Томас Алва|Томас Едисон]] (1876), [[Никола Тесла]] (1891 шықәсазы арезонанс-трансформатор змоу аиагагатә хархәага апатент<ref name="Шапкин"/>); Германиа — [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]] (1888); Франциа — [[Бранли, Эдуард|Едуард Бранли]] (1890); [[Балкантәи адгьылбжьахабжа|балкантәи атәылақәа]] жәпакы рҿы — Никола Тесла (1891); Бразилиа — Ландела де Мору (1893-1894); Великобританиа — [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Џьозеф Лоџьа]] (1894); Индиа — [[Бос, Джагдиш Чандра|Џьагадиш Чандру Боше]] (1894-1895); Урыстәыла — [[Попов, Александр Степанович|Александр Степан-иԥа Попов]]и (1895) [[Наркевич-Иодко, Яков Оттонович|Иаков Наркевич-Иодко]]и (1890). [[Афаил:Marconi's Coherer Receiver at Oxford Museum History of Science.jpg|thumb|left|Маркони идкылага, 1896 ш.]] Мраҭашәаратәи атәылақәа рҿы ателеграфтә сигнал аелектронтә дырраҭара раԥхьатәи ақәҿиара змоу асистема аԥҵаҩыс дыԥхьаӡоуп италиатәи анџьныр [[Маркони, Гульельмо|Гульельмо Маркони]] (1895-1896)<ref>{{Cite web |url=http://www.britannica.com/eb/article-9050813/Guglielmo-Marconi |title=Guglielmo Marconi//Encyclopaediz Britannica |access-date=2008-01-08 |archive-date=2008-06-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080620003753/http://www.britannica.com/eb/article-9050813/Guglielmo-Marconi |url-status=live }}</ref><ref name="Попов">[http://www.britannica.com/eb/article-9060849/Aleksandr-Popovi Aleksandr Popov//Encyclopaediz Britannica]</ref><ref>{{Cite web |url=http://rybkin.h16.ru/ogonek1.htm |title=Маркони начинает и выигрывает |access-date=2017-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170825062546/http://rybkin.h16.ru/ogonek1.htm |archive-date=2017-08-25 |url-status=dead }}</ref>. [[Афаил:Popov's radiostation, 1901.jpg|thumb|А. С. Попов идкылага, 1901 ш.]] [[СССР]]-и уаанӡатәи аидгылатә республикақәеи рҿы аелектронтә телеграф аԥҵаҩцәа дыруаӡәкуп ҳәа дыԥхьаӡоуп [[Попов, Александр Степанович|А.С. Попов]]<ref name="Попов"/><ref>{{Cite web|url = http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|title = Какое радио изобретал Маркони|author = |date = |publisher = |access-date = 2008-01-07|archive-date = 2008-01-20|archive-url = https://web.archive.org/web/20080120044344/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|url-status = live}}</ref>. Афизикатә кабинет аҿы, анаҩс Аминатә офицартә класс иаҵанакуа абаҳчаҿы имҩаԥгаз аԥышәарақәа рҿы Попов иприбор афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа ршәахәақәа аԥшаауан аиагага 60 м рҟынӡа иацәыхараны. 1895 шықәса мшаԥы 25 (лаҵара 7) рзы Петербург имҩаԥысуаз аурыс физика-химиатә еилазаара аилатәараҿы Попов иааирԥшит аилатәара аԥкаанҵаҿы ишарбоу ала, «аҳауатә фымцалашараҿы ирласны аҵыс-ҵысра аарԥшра иазку априбор»<ref name=":0"/>. СССР 1945 шықәса раахыс лаҵара 7 [[День радио|арадио иамш]]ны иазгәарҭо иалагеит. Франциа аелектронтә телеграфиа аԥҵаҩыс акраамҭа дыԥхьаӡан [[когерер]] (Бранли итрубка) аԥҵаҩы Едуард Бранли (1890)<ref>[http://www.galaxidion.com/home/catalogues.php?LIB=barale&CAT=11781 TSF : Livres anciens, rares, d’occasion sur Galaxidion] {{Wayback|url=http://www.galaxidion.com/home/catalogues.php?LIB=barale&CAT=11781 |date=20111129121911 }}{{In lang|fr}}</ref><ref>[http://www.radiopassion.be/Histoire_de_la_radio.htm Rendons à César ce qui appartient César] {{Wayback|url=http://www.radiopassion.be/Histoire_de_la_radio.htm |date=20080107022452 }}{{In lang|fr}}</ref>. Индиа афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа аелектронтә дырраҭара ааирԥшуеит 1894 шықәсазы Џьагадиш Чандра Боше<ref>[http://web.mit.edu/varun_ag/www/bose_real_inventor.pdf Jagadish Chandra Bose: The Real Inventor of Marconi’s Wireless Receiver] {{Wayback|url=http://web.mit.edu/varun_ag/www/bose_real_inventor.pdf |date=20150616085529 }}; Varun Aggarwal, NSIT, Delhi, India</ref><ref name="Mukherji3-10">Mukherji, Visvapriya, Jagadish Chandra Bose, second edition, 1994, pp. 3-10, Builders of Modern India series, Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India, ISBN 81-230-0047-2</ref>. Раԥхьа арадиоцәқәырԥақәа абжьы аиагаразы рхы иадырхәомызт. Арадиосигнал ашьҭыбжьтә сигнал ала апромодулиациа азура раԥхьа еилызкааз Канадатәи аԥҵаҩы [[Фессенден, Реджинальд Обри|Реџьинальд Фессенден]] иакәын, уи арацәа [[микрофон]] ацыԥхьтә дырраҭага антена аҭел аимҟьара иалеиҵеит. Абас ала ԥхынҷкәынмза 23, 1900 шықәса рзы Фессенден 1 миль ахьыбжьоу ашьҭыбжьтә сигнал аҭара мҩаԥигеит. Абжьы акыр ишеицакызгьы, апрактикатә хархәаразы ишхәарҭамызгьы, ари аексперимент иаанарԥшит атехникатә усдуларақәа ашьҭыбжьтә дырга аиагара еиӷьыртәыр шалшо. Анаҩстәи аекспериментқәа рҿы арадиосигнал ахыҵхырҭа аҳасабала Фессенден ихы иаирхәеит 50 кГц рҟынӡа иҟоу [[Александерсон, Эрнест|Ернст Александерсон]] афымцамашьынатә ҽеиҭакратә генератор ([[альтернатор Александерсона|Александерсон альтернативатор]]). Брант-Рок 128 м иҳараку уаанӡа иргылаз антенна ихы иархәаны (аштат Массачусетс иҟоу [[Бостон]] аладахьшәа Атлантика ахықәан аиланхарҭа хәыҷы), ԥхынҷкәын 24, 1906 шықәсазы иара адунеи аҿы раԥхьатәи арадиодырраҭаратә шьҭыбжьтә дырраҭара мҩаԥигеит<ref>''Самохин В. П.'' [http://technomag.edu.ru/doc/441974.html Памяти Реджинальда Фессендена (с приложением «Александерсон Эрнест»)] {{Wayback|url=http://technomag.edu.ru/doc/441974.html |date=20201109074651 }}// Наука и образование, научное издание МГУ им. Баумана, 8 августа 2012 года.</ref>. '''Арадио аԥҵамҭа аҭоурых аетап хадақәа''', арадиоеимадара атеориеи апрактикеи рыҿиара аганахьала, абас иҟоуп: * 1820 — даниатәи аҵарауаҩ, афизик [[Эрстед, Ханс Кристиан|Ганс Кристиан Ерстед]] иааирԥшит афымца зҭоу аҭел амахылдыз зыхьшьу акомпас ахыц мап шацәнакуа. * 1829 — америкатәи афизик [[Генри, Джозеф|Џьозеф Генри]] [[Лейденская банка|леидентәи абанкқәа]] рԥышәарақәа раан игәеиҭеит рфымцатә разриадқәа аихатәы гәырқәа ахьыбжьоу амхылдызркра шцәырырго. * 1831 — англыз физика-химик [[Фарадей, Майкл|Маикл Фарадеи]] [[Электромагнитная индукция|афымцамхылдызтә индукциа]] ацәырҵра ааиртит. * 1837 — анемец физик, астроном Карл Огаст фон Штаинхаил ҩ-цәаҳәак змоу ателеграфтә аппарат аҟазшьақәа ҭҵаауа ишьақәиргылеит аҭелқәа руак аԥыхны ателеграфтә коммуникациазы аҭел заҵә ихы иаирхәар шилшоз. Уи иахылҿиааит аҭелқәа рыҩбагьы аԥыхны ателеграф асигналқәа адгьыл ала рынашьҭра алшоит ҳәа агәаанагара, астанциақәа еимаздо аҭелқәа рыда. * 1845 — [[Фарадей, Майкл|Маикл Фарадеи]] [[Электромагнитное поле|афымцамхылдызтә дәы]] аилкаара алеигалеит. * 1854 — ашотланд Џьеимс Боумен Линдси аӡы ала аелектронтә телеграфиа асистемазы апатент иоуит. * 1859 — анемец физик [[Феддерсен, Беренд Вильгельм|Беренд Феддерсен]] ԥышәарыла ишьақәирӷәӷәеит леидентәи абанкақәа рразриадқәа аефиртә ҵысратә процессқәа аусура ишалаго. * 1860 — 1865 — англыз физик [[Максвелл, Джеймс Клерк|Џьеимс Кларк Максвелл]] иаԥиҵеит [[Уравнения Максвелла|афымцамхылдызтә дәы атеориа]]. * 1866 — [[Лумис, Малон|Малон Лумис]] аҳәамҭа ҟаиҵеит аелектронтә еимадашьа шааиртыз азы. Аимадара мҩаԥысуан аҳауатә маҭқәа ҩба ишьҭырхыз афымцатә ҭелқәа ҩба рыла: руак (аартыга аманы) [[радиопередатчик|арадиодырраҭага]] [[антенна|антена]] акәын, аҩбатәи — [[радиоприёмник|арадиодкылага]] антена акәын. Ҭелк адаҷ адгьыл [[Размыкание|ианахыртлак]]-даҽа ҭелк адаҷ аҿы агальванометр ахыц наскьон. * 1868— Малон Лумис иҳәеит Еиду Америкатәи Аштатқәа Рконгресс ахаҭарнакцәа рҿаԥхьа иԥышәарақәа шеиҭеиҳәаз, асигналқәа 14-18 миль ахьыбжьоу шриҭаз. * 1872 — Уилиам Генри Вард мшаԥы 30 рзы иҭоуп Еиду Америкатәи Аштатқәа апатент № 126356 «Ателеграф аҟаҵаразы афымцалашара аизгаразы аиӷьтәрақәа» захьӡу. Апатент инақәыршәаны «атмосфераҿы афымцатә ҿыгҳара» ателеграфтә ҭел аҳасабала асигналқәа ныҟәнагар алшон. * 1872 — Ԥхынгәы 30 рзы Малон Лумис Еиду Америкатәи Аштатқәа рпатент иоуит 129971 «Ателеграфиаҿы аиӷьтәра» аелектронтә еимадаразы. Аҳәынҭқарра Ахада [[Грант, Улисс|Агрант]] «Лумис» аԥышәарақәа рфинанстәразы азакәан инапы шаҵаиҩызгьы аԥаразоужьра аартымызт<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/loomis.htm|title=Махлон Лумис Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510203339/http://www.computer-museum.ru/connect/loomis.htm|url-status=live}}</ref>. Лумис иԥышәарақәа шымҩаԥысуаз азы ииашоу дыррак, иара убас иаппаратқәа рыҵәаӷәанҵақәагьы еиқәымхеит. Америкатәи апатентгьы Лумис ихы иаирхәаз ахархәагақәа инарҭбааны рыхцәажәара амаӡам. * 1878 — 1879 — англыз, америкатәи аԥҵаҩы [[Хьюз, Девид Эдвард|Девид Хьиуз]] [[Катушка Румкорфа|аиндукциатә катушка]] аус адулараан иааирԥшит шәкы-шәкы иард инареиҳаны инацәыхараны асигналқәа рыԥшаара алыршара. Иара 1880 ш. Аҳ иуаажәларра дшырзаартыз дирдырит, аха иколлегацәа агәра идыргеит зыӡбахә ҳәоу аиндукциа шакәу<ref>{{Cite web |url=http://www.ufn.ru/ufn92/ufn92_4/Russian/r924d.pdf |title=История изобретения и исследований когерера<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2008-01-06 |archive-date=2016-03-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304060102/http://www.ufn.ru/ufn92/ufn92_4/Russian/r924d.pdf |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/hughes.htm|title=Дэвид Эдвард Юз и открытие радиоволн Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-11-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20131106025616/http://www.computer-museum.ru/connect/hughes.htm|url-status=live}}</ref>; * 1879 — 1879 шықәса жьҭаарамза анҵәамҭазы [[Хьюз, Дэвид Эдвард|Девид Едвард Хьиуз]] алкаа ҟаиҵеит аиагаратә схема аиндукциатә катушка ақәгара шалшо, избанзар ишьақәиргылеит иарбанызаалак афымцатә цыԥхь ателефон аҿы абжьы шыбзоуроу. Анаҩсан, Хьиуз аиагагеи адкылагеи еиуеиԥшым ауадақәа ирҭеиҵан, априборқәа уажәшьҭа еиԥишьуамызт. Адкылага, аиагага 6 футк иацәыхараны иаҿакын аҭел — раԥхьатәи антеннақәа ируакуп. Ажәакала, раԥхьатәи антеннақәа руак [[Гальвани, Луиджи|Луиџьи Гальвани]] (1737-1798) иԥышәарақәа рҿы ицәырган, уаҟа детекторс иҟан адаӷь апрепарат ҿыц. * 1882 — [[Долбеар, Эймос Эмерсон|Еимос Емерсон Долбеар]] аҭелтә [[телефон|ҭел]] аԥышәарақәа раан иаԥиҵеит аелектронтә еимадаразы ахархәага. Аха ирыдгалоу аметод хара-хара еимыху астанциақәа рыбжьара ажәаҳәа, ма асигналқәа рыҭара аеффект шалшоз, ма ишыҟанаҵоз азы ршаҳаҭгак ыҟаӡам<ref>{{Книга|ссылка=https://en.wikisource.org/wiki/Page%3AEB1911_-_Volume_26.djvu/560|заглавие=Encyclopaedia Britannica|год=1911|страницы=531|volume=26|archive-date=2022-01-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20220127101101/https://en.wikisource.org/wiki/Page%3AEB1911_-_Volume_26.djvu/560}}</ref>. Иара [[Ведомство по патентам и товарным знакам США|апатенттә биуро]] ахь азыҳәа ҟаиҵеит, жьҭаара 5, 1886 шықәсазы «афымцатә коммуникациа Азнеишьа» азы апатент иоуит<ref>US Patent № 350.299, A.E. Dolbear «Mode of Electric Communication». Patented Oct. 5, 1886.</ref>. * 1883 — ирландиатәи апрофессор [[Фицджеральд, Джордж Френсис|Џьорџь Френсис Фицџьеральд]] ажәалагала ҟаиҵеит аефиртә ҵысрақәа максвеллтәи ацәқәырԥақәа ирхыҵхырҭаны рхы иадырхәаларц, аха урҭ ацәқәырԥақәа ашәҟәы ишҭагалатәу ихаҿы изаагомызт, убри аҟнытә атеориа цқьа азирхеит. * 1885 — америкатәи аԥҵаҩы [[Эдисон, Томас Алва|Томас Алва Едисон]] лаҵара 23 рзы апатенттә зыҳәа № 166455 алеиҵеит (ишьақәырӷәӷәоуп ԥхынҷкәын 29, 1891 ш., Еиду Америкатәи Аштатқәа апатент № 465971) «афымцатә сигналқәа рыҭашьа» азы. 1888 ш. Еиду Америкатәи аштатқәа рҿы Асыԥса Ду аан ари адырраҭара асистема рхы иадырхәон асы зқәыжьыз адәыӷбақәа рҟынтәи аелектронтә дырраҭарақәа рышьҭреи роуреи рзы (иҟалап ари арыцҳара асигналқәа рышьҭразы аелектронтә телеграфиа раԥхьатәи қәҿиарала ахархәара акәзар: иԥхасҭахаз адәыӷбақәа ирылшеит Т. А. Едисон ителеграф асистемала аимадара рыбжьаҵара). * 1885 — 1892 — Натан Стабблефилд зыхьӡыз [[Кентукки|Кентуккатәи]] (ЕАА) афермер иаԥиҵеит ашьҭыбжьтә алассы-лассратә индукциа шьаҭас измаз ахархәага. Асигнал аиагаразы рхы иадырхәон арадиочастота акәымкәа, адгьыл ашьҭыбжьтә мҩангара. * 1886 — 1888 — анемец физик [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]] ишьақәирӷәӷәеит «Максвелл» аматематикатә мҩала ииҳәахьаз афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа шыҟоу (агенератори адкылагеи еиуеиԥшым наҟ-ааҟтәи рҭагылазаашьақәа раан аԥышәарақәа). Герц [[Вибратор Герца|адырдырга]] ҳәа ззиҳәаз ахархәага ахархәарала афымцамхылдызтә сигналқәа хара-хара, ҭелда рыҭареи рыдкылареи рзы қәҿиарала аԥышәарақәа мҩаԥигеит. * 1890 — афранцыз физик, анџьныр [[Бранли, Эдуар|Едуар Бранли]] иаԥиҵеит афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рҭаҩразы априбор, арадиокондуктор (ԥыҭрак ашьҭахь — [[когерер|акогерер]]) ҳәа зыхьӡиҵаз. Бранли иԥышәарақәа рҿы [[антенна|антеннақәа]] аҭел ахҵәахақәа раҳасабала ихы иаирхәоит. Едуар Бранли иԥышәарақәа рылҵшәақәа кьыԥхьын «Аелектрикцәа Жәларбжьаратәи реилазаара Абиуллетени» Франциатәи Аҭҵаарадыррақәа Ракадемиа аҳасабырбақәеи рҿы. * 1890 — урыстәылатәи аҵарауаҩ [[Наркевич-Иодко, Яков Оттонович|Иаков Оттон-иԥа Наркевич-Иодко]] адыд-мацәыс зцу аразриадқәа рҭаҩразы ихы иаирхәеит арадиодкылагатә хархәагақәа ркомпонент хадақәа змоу априбор-антеннеи адгьыли, иара убас аҭелтә трубкеи. Априбор иалнаршон афымцатә разриадқәа атмосфераҿы ашәҟәы рҭагалара 100 км рҟынӡа. * 1891-1892- Британиатәи аԥошьҭатә усбарҭа анџьныр хада Уилиам Прис қәҿиарала иԥишәон километрақәак (5 км рҟынӡа) еимыху агаҿа адкылара-дырраҭаратә станциақәа (Бристольтәи аӡыбжьахалагьы убрахь иналаҵаны) рыбжьара Морза анбан ала аиндукциатә сигналқәа рыҭара. * 1891 — [[Никола Тесла]] ([[Сент-Луис]], Аштат [[Миссури (штат)|Миссури]], Еиду Америкатәи Аштатқәа) алекциақәа раан ауаа ирбо-ираҳауа дахцәажәеит арадиосигнал хара-хара аиагара апринципқәа. * 1892 — англыз [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] раԥхьаӡа акәны системала дахцәажәеит афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыла аинформациа аиагара апринципқәа. * 1893 — Тесла арадиодырраҭага апатент аиҭеит, амазгәыҭтә [[антенна]] аԥиҵоит, уи ахархәарала 1895 ш. арадиосигналқәа 30 миль инацәыхараны ириҭеит<ref name="cq">{{Cite web |url=http://news.cqham.ru/articles/detail.phtml?id=822 |title=Ко дню Радио |access-date=2008-01-06 |archive-date=2013-11-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131112152413/http://news.cqham.ru/articles/detail.phtml?id=822 |url-status=live }}</ref>. * 1893-1894 рыбжьара — бразилиатәи апап, аҵарауаҩ [[Роберто Ланделл де Мора]] арадиосигнал аиагаразы аекспериментқәа мҩаԥигеит. Урҭ рылҵшәақәа иара ирылеиҳәомызт 1900 ш., аха ашьҭахь бразилиатәи апатент иоуит. * 1894 — апрофессор Ерих Ратенау Берлин амҵан зыццакра лаҟәу афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыла асигналқәа рыҭаразы аекспериментқәа мҩаԥигеит. * 1894 — [[Маркони, Гульельмо|Гульельмо Маркони]], апрофессор [[Риги, Аугусто|Аугусто Рига]] идеиақәа рныррала, Генрих Герц инекролог аҿы ииҳәаз, арадиотелеграфиазы аекспериментқәа дрылагоит (раԥхьа — адырдырга Герци когерер Бранли рыла)<ref name="comments.ua">{{Cite web |url=http://comments.ua/?art=1183702106 |title=газета «КОММЕНТАРИИ». Знать и понимать |access-date=2008-01-06 |archive-date=2009-01-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090118133758/http://comments.ua/?art=1183702106 |url-status=live }}</ref>. 1894 шықәсазы имҩаԥыргоз Маркони иԥышәарақәа шьақәзырӷәӷәаша усҟантәи аҩыратә ршаҳаҭгақәа ҳәа акгьы ыҟаӡам аха. * 1894 — британиатәи афизик [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Лоџь]]и Александр Мирхеди аелектронтә телеграфиазы аԥышәарақәа раԥхьатәи иаартны дырбара Оксфордтәи ауниверситет аԥсабаратә ҭоурых Амузеи атеатр аҿы имҩаԥысуаз алекциаҿы. Арбараан асигнал ааигәа иҟаз Кларендоновтәи акорпус аҿы иҟоу алабораториаҟынтәи идәықәҵан, атеатр аҿы априбор ала ирыдыркылеит 40 м ахьыбжьоу. Лоџьа иаԥиҵаз «афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыдкылара ашәҟәҭагаларазы априбор» иалан арадиокондуктор — «Бранли итрубка» (Алоџьа «когерер» ҳәа хьӡыс изиҭаз) аршәшәага, афымцалашара ахыҵхырҭа, агальванометр. Акогерер аршәшәаразы, «Герц ицәқәырԥақәа» рахь имаз ацәанырра аамҭа-аамҭала аиҭашьақәыргылара хықәкыс иҟаҵаны, анаҩс рхы иадырхәон ма аҵәҵәа, мамзаргьы ажьаҳәа-ҿарԥага змаз арыԥҟьатә механизм. * Абҵарамза, 1894 — [[Калькутта]] ақалақь Аратуш аҿы сер [[Боше, Джагадиш Чандра|Џьагадиш Чандра Боше]] миллиметрак иҟоу асигнал аелектронтә дырраҭаразы аԥышәарақәа иаартны раарԥшра ауп. Уи адагьы, Боше иаԥиҵеит аџьуатә [[когерер]], аус аниуа маха-шьахала аршәшәара зҭахым * 1895 — англыз физик [[Резерфорд, Эрнест|Ернест Резерфорд]] арадиоцәқәырԥақәа рдетектҟаҵаразы иԥышәарақәа рылҵшәақәа икьыԥхьит рхыҵхырҭа хԥа аԥшьба миль инацәыхараны. Арадиоцәқәырԥақәа рыдкыларазы, Резерфорд Герц ирезонатор хаирҭәааит аҭел ҵаӷа иалху акәанҷ ала, аҩныҵҟа амахылдыз зыхьшьу аџыр гәыр аманы. Арадиоцәқәырԥатә импульсқәа рныррала-агәыр амхылдызра амырхуан, уи акәын амагнитометр иаанарԥшуазгьы. * Лаҵарамза 7, 1895 — [[Санкт-Петербург]] имҩаԥысуаз [[Русское физико-химическое общество|Аурыс физика-химиатә еилазаара]] аилатәараҿы, [[Александр Степанович Попов|Александр Степан-иԥа Попов]] алекциа «аихатәы ххырақәа афымцатә ҵысрақәа ишырзыҟоу азы» даԥхьоит, уаҟа Лоџьа афымцамхылдызтә сигналқәа рыла аԥышәарақәа еиҭаҳәо иааирԥшуеит уаанӡа Лоџьа ихы иаирхәахьаз зеиԥшла еиԥшу априбор. Убри аан Попов аиӷьтәра аконструкциа иалеигалеит. Попов иприбор аҷыдарақәа ируакын акогерер (Бранли итрубка) зыршәшәоз ажьаҳәа, уи уаанӡа еиԥш асааҭтә механизм аҟынтәи акәымкәа, зегь реиҳа ирыдыркылоз арадиоимпульс аҟынтәи аус ауан<ref name="Никольский">''Никольский Л. Н.'' [http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html Кто «изобрёл» радио] {{Wayback|url=http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html |date=20200311041851 }}</ref>. Уи адагьы иалагалан априбор аусура анырреи аҭышәынтәалареи шьҭызхуа [[реле|ареле]]. Иаахҵәаны иаҳҳәозар, Попов иприбор «афымцатә ҵысрақәа рыԥшаареи рҭаҩреи рзы априбор» ҳәа азҳәатәуп акогерер автоматла иршәшәаны. 1895 шықәса лаҵарамзазы априбор [[Лесной институт|Абнатә институт]] аметеостанциаҿы аҳауатә електромагниттә цәқәырԥақәа рыкра иазыманшәалан. Априбор ахьӡ — «аразриадотметчик» (ашьҭахь, «[[грозоотметчик|адыд-мацәыс зкуа]]») аиҭеит Аурыс физика-химиатә еилазааразы А. С. Попов иҩыза, иколлега, Абнатә институт афизика акафедра ашьаҭаркҩы [[Лачинов, Дмитрий Александрович|Д. Лачинов]] 1895 шықәса ԥхынгәымзазы зкурс «аметеорологиеи аҳауаҭҵаареи Рышьаҭақәа» 2-тәи аҭыжьымҭаҿы раԥхьаӡа акәны «аразриадметчик Попов» ихымҩаԥгашьа апринцип аазырԥшыз — убри ауп апрототип раԥхьатәи ахҳәаа<ref name=":0">Журнал Русского физико-химического общества. Т. XXVII. Вып. 8. С. 259 — декабрь 1895.</ref><ref>''Лачинов Д. А.'' Основы метеорологии и климатологии. — СПб, 1895. С. 460.</ref><ref>''Ржонсницкий Б. Н.'' Дмитрий Александрович Лачинов. — М.—Л.: Госэнергоиздат, 1955</ref>. * Ааԥын 1895 ш. — Маркони арадиосигнал шәкы-шәкы метра аҭара илиршеит<ref name="Шапкин">''Шапкин В. И.'' Радио: открытие и изобретение. — Москва: ДМК ПРЕСС, 2005. — 190 с., 98 ил.</ref>. * Рашәарамза 2, 1896 ш. — Маркони апатент азы азыҳәа ҟаиҵеит. * Цәыббрамза 2, 1896 — Маркони раԥхьаӡа акәны Солсбери акаршәраҿы иаԥҵамҭа аусура ауаа ирбо-ираҳауа иааирԥшит, арадиограммақәа 3 км ахьыбжьоу инаишьҭит<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|title=Какое радио изобретал Маркони Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510204154/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|url-status=live}}</ref>. * 1897 — Оливер Лоџь арезонанстә лассра архиара апринцип аԥиҵеит<ref name="rp">{{Cite web |url=http://radioman-portal.ru/history/1/?page=11 |title=Летопись радиотехники: 1895—1899 |access-date=2008-01-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150621210923/http://radioman-portal.ru/history/1/?page=11 |archive-date=2015-06-21 |url-status=dead }}</ref>. * Ԥхынгәымза 2, 1897 — Маркони британиатәи апатент № 12039 иоуит «Аиагаратә аппарат аҿы афымцатә импульсқәеи асигналқәеи рыҭараҿы аиӷьтәрақәа». Зеиԥшла Маркони идкылага Попов идкылага еиҭанаҳәон, (еиӷьтәрақәак аманы)<ref name="Никольский"/>, уи аиагага — [[Риги, Аугусто|Рига]] аиӷьтәрақәа змоу [[Герц, Генрих Рудольф|Герц]] ивибратор. Шьаҭанкыла иҿыцын адкылага аханатә ателеграфтә аппарат иахьаҿакыз, аиагага Морза ацаԥха иахьадҳәалаз, уи ауп арадиотелеграфиатә еимадара алзыршазгьы. Маркони адкылагеи аиагагеи рзы аурак змоу антеннақәа ихы иаирхәеит, уи иалнаршеит аиагага амчхара иаалырҟьаны ашьҭыхра; уи адагьы [[детектор Маркони|Маркони идетектор]] [[детектор Попова|Попов идетектор]] аасҭа акырӡа ианыруан, уи Попов ихаҭагьы иазхеиҵон<ref>{{Cite web |url=http://www.gpntb.ru/win/mentsin/mentsin2d1c9.html |title=Н. И. Чистяков. Начало радиотехники: факты и интерпретация |access-date=2020-04-28 |archive-date=2020-01-25 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200125045923/http://www.gpntb.ru/win/mentsin/mentsin2d1c9.html |url-status=live }}</ref>. * Ԥхынгәымза 6, 1897 — Маркони Италиатәи арра-мшынтә базаҿы [[Специя (город)|Специа]] алаԥшҳәаа ацәаҳәа иахҟьаны ажәақәа «Viva l’Italia» аанашьҭит — 18 км ахьыбжьоу<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm|title=Когда и кем было изобретено радио Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510191849/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm|url-status=live}}</ref>. * Абҵарамза, 1897 — Маркони «Бормот» иадҳәалоу о.Уаит аҿы раԥхьатәи еснагьтәи арадиостанциа аргылара (23 км.)<ref name="acmi">{{Cite web |url=http://www.acmi.net.au/aic/MARCONI_ITALY.html |title=Adventures in CyberSound |access-date=2008-01-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071103084812/http://www.acmi.net.au/AIC/MARCONI_ITALY.html |archive-date=2007-11-03 |url-status=dead }}</ref>. * Ԥхынҷкәынмза 18, 1897 — Попов Аурыс физика-химиатә еилазаара аилатәараҿы адырдырга «Герци» ихатә конструкциа адкылагеи ихы иархәаны (абжьаӡара — 230 м рҟынӡа) Урыстәыла раԥхьатәи [[Радиограмма|арадиограмма]] ииҭеит: «Герц»<ref name="Никольский"/>. * Ажьырныҳәамза, 1898 — арадио аус аҿы раԥхьатәи ахархәара ауп. Маркони (асыԥса иахҟьаны ателеграфтә ҭелқәа ахьҿахҵәаз анаҩс) Уельстәи ажурналистцәа [[Гладстон, Уильям Юарт|Уилиам Гладстон]] дызгаша ичымазара азы иҟарҵаз адырраҭарақәа риҭеит<ref name="comments.ua"/><ref>{{Cite web |url=http://www.india-whisky.org.uk/index_files/Page396.htm |title=madasafish<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2009-08-27 |archive-date=2009-08-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090818025241/http://www.india-whisky.org.uk/index_files/Page396.htm |url-status=live }}</ref>. * Лаҵарамза, 1898 — Маркони раԥхьаӡа акәны архиаратә система ихы иаирхәеит. * 1898 — Маркони иааиртит Великобританиа раԥхьатәи [[Челмсфорд]] иҟоу «аелектронтә телеграф азауад», уаҟа аусура иалагеит 50-ҩык. * 1898 — А.С. Попов Аурыс Техникатә Еилазаара апремиа ианашьара 1898 ш. «афымцамхылдызтә ҵысрақәа рыдкылагеи ҭелда ателеграфҟаҵаразы априборқәеи раԥҵаразы»<ref name="chist">{{Cite web |url=http://www.computer-museum.ru/connect/radiojab.htm |title=Н. И. Чистяков. Ошибки в изложении истории надо исправить |access-date=2008-01-07 |archive-date=2007-12-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071213150314/http://www.computer-museum.ru/connect/radiojab.htm |url-status=live }}</ref>. * Хәажәкырамза 3, 1899 — арадиоеимадара адунеи аҿы раԥхьаӡа акәны амшынтә еиқәырхаратә операциаҿы қәҿиарала ахархәара аҭан: арадиотелеграф ахархәарала аӷба каҳаит «Масенс» («Mathens») акомандеи апассаџьырцәеи еиқәырхоуп<ref name="rp"/><ref name="acmi"/>. * Лаҵарамза, 1899 — Попов ицхырааҩцәа [[Рыбкин, Пётр Николаевич|П. Рыбкин]]и [[Троицкий, Дмитрий Семёнович|Д.С. Троицки]]и акогерер адетектортә еффект рбеит. Ари аеффект шьаҭас иҟаҵаны, Попов аҭелтә трубкахь асигналқәа рыдкыларазы идкылага еиӷьитәит, «аҭелтә дкылага депеш» ҳәа апатент аиҭеит. * 1899 — сер Џьагадиш Чандра Боз ([[Калькутта]]) аџьуатә [[когерер]] аԥиҵеит. * 1900 — адгьылбжьахақәа [[Гогланд]]и [[Кутсало]]и рыбжьара арадиоеимадара қәҿиарала ахархәара аҭан амшынтә еиқәырхаратә операциаҿы — Гогланд азааигәара [[Генерал-адмирал Апраксин (броненосец)|аԥшаҳәатә хьчара акәылӡыӷба «Аинрал-адмирал Апраксин»]] аӷӷара ахыхра. Адгьылбжьаха Гогланд арадиостанциахь арадиотелеграфтә дырраҭарақәа аауан 25 миль инацәыхараны иҟоу, [[Котка]] иҟоу Урыстәылатәи Арра-Мшынтә база аиагаратә станциа аҟынтәи, уи ателеграфтә цәаҳәа Санкт-Петербург Адмиралтеира иадҳәалан. Аелектронтә телеграфҟаҵара аппаратура афирма Диукрете иҟанаҵеит. Арадиограммақәа [[Ермак (ледокол, 1898)|аҵааԥҽыга «Ермак»]] ала реимдара иалҵшәаны иара убасгьы еиқәырхан Финтәи аԥсыӡкыҩцәа [[Финский залив|Финтәи аӡыбжьахала]]ҿы аҵаа ҿыхны<ref>{{Cite web |url=http://www.nkj.ru/archive/articles/4597/ |title=Изобретение радио. Кто был первым? {{!}} № 3, 2006 год {{!}} Журнал «Наука и жизнь» |access-date=2008-01-08 |archive-date=2008-01-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080115005446/http://www.nkj.ru/archive/articles/4597/ |url-status=live }}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20070303173321/http://rustrana.ru/article.php?nid=31567 Срок регистрации домена закончился] {{Анеишьа амам азхьарԥш|url=http://rustrana.ru/article.php?nid=31567|date=2013-05-23}}</ref>. * 1900 — Маркони арадио архиаратә системазы апатент № 7777 иоуит («Oscillating Sintonic Circuit»). * 1900 — афирма Диукрете аппаратура харҭәаан ахәаахәҭратә марка «Попов — Диукрете» ала иҭрыжьуаз ателеграфтә сигналқәа рлымҳа адкыларазы апатент змоу Поповтәи ҭелтә дкылага ала<ref name="Дюкрете">{{Cite web|url=http://nauchebe.net/2014/02/apparatura-iz-komplekta-iskrovoj-stancii-besprovolochnogo-telegrafa-proizvodstva-firmy-dyukrete-1904-g/|title=Аппаратура из комплекта искровой станции беспроволочного телеграфа производства фирмы Дюкрете 1904 г.|publisher=nauchebe.net|lang=ru|access-date=2020-01-19|archive-date=2020-01-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20200123085607/http://nauchebe.net/2014/02/apparatura-iz-komplekta-iskrovoj-stancii-besprovolochnogo-telegrafa-proizvodstva-firmy-dyukrete-1904-g/|url-status=live}}</ref>. * 1900 — Попов иусумҭақәа ахьтәы медал Дуи адипломи рыла иалкаан Париж имҩаԥысуаз жәларбжьаратәи афымцатехникатә цәыргақәҵаҿы<ref name="cq"/>. * Ԥхынҷкәынмза 12, 1901 — Маркони Англиеи [[Ньюфаундленд|Ниуфаундленд]]и рыбжьара атрансатлантикатә радиеимадара раԥхьатәи асеанс мҩаԥигеит 3200 км ахьыбжьоу (анбан «S» [[Азбука Морзе|Морза анбан]] иаиҭеит). Уаанӡа уи шьаҭанкыла ҟалашьа амам ҳәа иԥхьаӡан. * 1904 — 1905 — [[русско-японская война|аурыс-иапонтәи аибашьра]], аибашьратә хҭысқәа рҿы арадиоеимадара раԥхьатәи массала ахархәара<ref>''Алексеев Т. В.'' Рождённая в горниле русско-японской войны. Радиосвязь в русской армии.// [[Военно-исторический журнал]]. — 2009. — № 5. — С.52-56.</ref>. * 1905 — Маркони асигналқәа хырхарҭала рыҭаразы апатент иоуит. * 1906 — [[Фессенден, Реджинальд Обри|Реџьинальд Фессенден]]и [[Форест, Ли де|Ли де Форест]]и ирбеит зыццакра лаҟәу асигнал ала арадиосигнал [[Амплитудная модуляция|амплитудатә модулиациа]] азура алыршара, уи иалнаршеит аефир аҿы ауаҩытәыҩсатә жәаҳәа аҭара. * 1909 — Маркони [[Браун, Фердинанд|Ф.Браун]]и афизиказы [[Нобелевская премия|Нобель ипремиа]] ранашьара «аелектронтә телеграфиа аҿиараҿы рылшамҭақәа разхаҵаразы»<ref>{{Cite web |url=http://n-t.ru/nl/fz/marconi.htm |title=Маркони (Marconi), Гульельмо. Лауреаты Нобелевской премии. Наука и техника |access-date=2008-01-08 |archive-date=2016-03-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305043116/http://n-t.ru/nl/fz/marconi.htm |url-status=live }}</ref>. * 1916 — раԥхьатәи иааиԥмырҟьаӡакәа арадиодырраҭара — аштат [[Висконсин]] аҿы Морза икод аҿы иаарышьҭуа амш ауп. * 1919 — еилыргоу ауаҩытәыҩса ицәажәашьа раԥхьатәи арадиодырраҭара. * 1920 — акоммерциатә радиотранслиациа алагара. * 1924 — СССР арадиодырраҭара алагара. * 1933 — [[Армстронг, Эдвин|Едвин Армстронг]] ажәалагала ҟаиҵеит арадиодырраҭаразы ацәаҳәаҭбаатә [[Частотная модуляция|алассы-лассратә модулиациа]] (ЧМ) ахархәара аҭазарц, абри аамҭазы иҭҵаарақәа рылҵшәақәа рыла ԥшь-патентк иоуит. * 1946 — СССР арадиодырраҭара [[Метровые волны|МВ]] ЧМ<ref>''Миркин В. В.'' К истории советской радиосвязи и радиовещания в 1945—1965 гг.// Вестник Томского государственного университета. История. 2013, № 1 (21). — С. 202.</ref> алагамҭа<ref>{{Cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/krugi6.htm|title=Виртуальный компьютерный музей|publisher=www.computer-museum.ru|access-date=2017-10-18|archive-date=2017-10-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20171024203811/http://www.computer-museum.ru/connect/krugi6.htm|url-status=live}}</ref>. * 1995 — Адунеи аҿы Норвегиа ([[Осло]]) раԥхьатәи ацифратә радиодырраҭара. * 2007 — Европа ицәырҵит ацифратә радиодырраҭара [[DAB+]] астандарт. * 2017 — Ԥхынҷкәын 13 рзы Норвегиа аҵыхәтәантәи FM-дырраҭагақәа аҵыхәтәантәи раҿыхра. Арадиоеимадара аԥҵара хацнаркит [[радиоастрономия|арадиоастрономиа]], [[радиометрология|арадиометрологиа]], [[радионавигация|арадионавигациа]], [[радиолокация|арадиолокациа]], [[Радиоэлектронная разведка|арадиоԥшыхәра]], [[Радиоэлектронная борьба|арадиоҿагылара]]<ref>Из истории изобретения и начального развития радиосвязи: Сб. док. и материалов/ Сост. Л. И. Золотинкина, Ю. Е. Лавренко, В. М. Пестриков; под. ред. проф. В. Н. Ушакова. — СПб.: изд-во СПбГЭТУ «ЛЭТИ» им. В. И. Ульянова (Ленина), 2008. — 288 с. — ISBN 5-7629-0932-8</ref> реиԥш иҟоу анаука-техникатә хырхарҭақәа, афымцалашара аҭҵаареи аҿиареи рҿы стимулны иҟалеит, аелектроника шьаҭас иаиуит. == Аусура апринцип == [[Афаил:Signal processing system-ab.svg|thumb|300px|Ашьҭыбжьтә информациа [[микрофон|амикрофон]] афымцатә дырга ахь ииасуеит, уи [[Радиопередатчик|аиагага]] иаԥнаҵо [[радиоволны|арадиоцәқәырԥақәа]] амодулиациа рзнауеит. Адкылага арадиоцәқәырԥақәа аднакылоит, амодулиациатә дырга еиҭашьақәнаргылоит, шьҭахьҟа ауаҩы изы иманшәалоу [[Громкоговоритель|абжьырдуга]] аформа ахь иианагоит]] [[Афаил:Amfm3-en-de.gif|thumb|300px|Амплитудеи (АМ) алассы-лассреи (FM) рыла амодулиациа зызу арадиоцәқәырԥақәа реиҿырԥшра]] Аиагаратә ган аҿы ([[радиопередатчик|арадиодырраҭага]]ҿы) иаԥҵахоит зыццакра ҳараку иалкаау алассы-лассра асигнал ([[несущий сигнал|изго асигнал]], «изго алассы-лассра»). Уи иақәырҵоит ирыҭатәу [[информация|аинформациатә]] дырга (абжьы, асахьа уҳәа), — изго алассы-лассра аинформациатә сигнал ала [[модуляция|амодулиациа]] мҩаԥысуеит. Амодулиациа зызу асигнал [[Электромагнитное излучение|арадиоцәқәырԥақәа]] раҳасабала аҭыԥ ахь аиагаратә [[Антенна|антена]] иахылҵуеит. Арадиоцәқәырԥақәа рыдкыларҭатә ган аҿы [[радиоприёмник|арадиодкылага]] иахьҭало адкыларҭатә антенна аҿы зыццакра ҳараку афымца ҟарҵоит. [[Фильтр (электроника)|Афильтрқәа]] рсистема антенна иақәыргылоу афымца рацәа рҟынтәи еиуеиԥшым арадиодырраҭагақәеи егьырҭ арадиоцәқәырԥақәа рхыҵхырҭақәеи рҟынтәи иалкаау анагаратә лассра змоу асигнал алнахуеит, [[Детектор (радиотехника)|адетектор]] уи аҟынтәи амодулиациатә информациатә (ихәарҭоу) дырга еиҭашьақәнаргылоит. Иҳауа асигнал арадиодырраҭага иаанашьҭуа маҷк еиԥшымзар алшоит еиуеиԥшым [[Электромагнитная помеха|аԥырхагақәа]] рнырра иахҟьаны. == Алассы-лассратә диапазонқәа == [[Афаил:Modulated radio signal frequency spectrum.svg|thumb|upright|Амплитуда-модулиациа зызу арадиосигнал [[Частота|алассы-лассратә]] спектр шьақәгылоуп [[Несущий сигнал|изго алассы-лассреи]] («C») [[Боковая полоса частот|аганахьтәи ацәаҳәақәеи]] («SB») рыла изго иҩахыкны, илаҟәны, урҭ роуп амодулиациатә сигнал аинформациа назго.]] {{кратное изображение | зона = right | направление = horizontal | заголовок = Адырраҭаратә антеннақәа: | зона_заголовка = center | зона_подписи = center | изобр1 = 2008-07-28 Mast radiator.jpg | ширина1 = 118 | подпись1 = {{center|{{small|абжьарашәышықәсатә радиостанциа;}}}} | изобр2 = FM broadcasting antenna Willans Hill.jpg | ширина2 = 114 | подпись2 = {{center|{{small|Арадиостанциа УКВ;}}}} | изобр3 = Superturnstile Tx Muehlacker.JPG | ширина3 = 110 | подпись3 = {{center|{{small|Ателехәаԥшратә аиагага ДМВ адиапазон}}}} }} [[Афаил:KWNR Continental 816R-5B SN 247.jpg|thumb|upright|УКВ ЧМ арадиостанциа KWNR аиагага, [[Лас-Вегас]], зымчхара 35 кВт иҟоу]] [[Афаил:SuperDISH121.jpg|thumb|upright=0.5|Аҩны ахыб аҿы [[Спутниковая антенна|аспутниктә еимадара антенна]]]] {{кратное изображение | зона = right | направление = horizontal | заголовок = | зона_заголовка = | фон_заголовка = | Подпись изображения = | зона_подписи = center | фон_подписи = | ширина = | изобр1 = HA0478-006 (6011470974).jpg | ширина1 = 140 | изобр2 = Cell-Tower.jpg | ширина2 = 108 | подпись = {{small|Аҩныҵҟатәи антенна змоу ҳаамҭазтәи амобилтә ҭел «(армарахь)». Еиуеиԥшым х-ҳак рантеннақәа амобилтә еимадара абааш «(арыӷьарахь)»}} }} [[Афаил:Radio-Telephone.jpg|thumb|upright|Аӷбатә УКВ арадиостанциа иааигәоу аимадаразы]] * Алассы — лассра лаҟәқәа (километрак иҟоу ацәқәырԥақәа) — f = 30-300 кГц (λ = 1-10 км). Арадиодырраҭареи ателехәаԥшреи рыпрактикаҿы ахархәара амоуп [[радиодиапазон|арадиодиапазонқәа]] ирмариоу реихшара: * Идуӡӡоу ацәқәырԥақәа (СДВ) — мириаметр иҟоу ацәқәырԥақәа; * Ацәқәырԥа хәхәақәа (ДВ) — километрак иҟоу ацәқәырԥақәа; * Абжьаратә цәқәырԥақәа (СВ) — гектарк иҟоу ацәқәырԥақәа; * Ацәқәырԥа кьаҿқәа (КВ) — адекаметртә цәқәырԥақәа; * Аультракьаҿ цәқәырԥақәа (УКВ) — 10 м иреиҵоу ацәқәырԥақәа. Адиапазон зеиԥшроу еиԥш, арадиоцәқәырԥақәа ирымоуп рхатәы ҷыдарақәеи аларҵәара азакәанқәеи: * [[Длинные волны|ДВ]] [[Ионосфера|ионосфера]] акыр иахәлабгоит, аҵакы хада рымоуп адгьылтә цәқәырԥақәа, урҭ адгьыл иахыкәшо ирылаҵәоит. Урҭ ринтенсивра, аиагага иацәыхарахацыԥхьаӡа, ирласны еиҵахоит; * [[Средние волны|СВ]] ионосфера ҽынла акыр иахәлабгоит, арҿиара араион адгьылтә цәқәырԥа иҳәаақәнаҵоит, ахәылбыҽха ионосфера ибзианы ианыԥшуеит, арҿиара араион ианыԥшуа ацәқәырԥа иҳәаақәнаҵоит; * [[Короткие волны|КВ]] хара-хара иаҵанакуеит ионосфера аныԥшрала мацара, аиагага акәша-мыкәша иҟоуп [[зона радиомолчания|арадиоҿымҭра азона]] ҳәа изышьҭоу, уи ашәагаа аиагаратә антена аҟазшьарбагақәеи, арадиосигнал алассы-лассреи, ионосфера аҭагылазаашьеи ирхьыԥшуп. Ҽынла еиҳа еиӷьны ирылаҵәоит еиҳа икьаҿу ацәқәырԥақәа (алассы-лассра ҳаракы змоу), уахынла еиҳа иауу (зыццакра лаҟәу). Иманшәалоу аҭагылазаашьақәа раан ацәқәырԥа кьаҿқәа хара-хара ирылаҵәар алшоит аиагага амчхара анмаҷу; * [[Ультракороткие волны|УКВ]] ишиашоу ирылаҵәоит, ишаԥу еиԥш, ионосфера ианыԥшӡом, аха, иалкаау аҭагылазаашьақәа раан, адгьыл кәымпыл ахыкәшара рылшоит атмосфера еиуеиԥшым аҿыгҳарақәа рҿы аҳауа ажәпарақәа реиԥшымзаара иахҟьаны. Аԥынгылақәа марианы ирывсуеит, алаларатә лшара ҳаракуп; * [[Сантиметровые волны|СВЧ]] аԥынгылақәа ирывсӡом, ишиашоу иубо аҳәаақәа ирҭагӡаны ирылаҵәоит. Рхы иадырхәоит «[[Wi-Fi]]», [[Сотовая связь|амобилтә еимадара]] уҳәа рҿы; * [[КВЧ]] аԥынгылақәа ирывсӡом, аԥынгылақәа реиҳарак ирныԥшуеит, ишиашоу иубо аҳәаақәа ирҭагӡаны ирылаҵәоит. Аспутниктә еимадаразы рхы иадырхәоит; * Агиперв ҳаракқәа аԥынгылақәа ирывсӡом, алашара еиԥш ианыԥшуеит, ишиашоу иубо аҩныҵҟа ирылаҵәоит. Ахархәара ԥкуп. == Арадиоцәқәырԥақәа рыларҵәара == Арадиоцәқәырԥақәа [[вакуум|авакуум]]и [[Атмосфера Земли|атмосфереи]] рҿы ирылаҵәоит, адгьыл ақәыԥшылареи аӡи дара рзы иҵәцам. Ус шакәугьы, [[дифракция|адифракциеи]] [[отражение волн|аныԥшреи]] реффектқәа ирыбзоураны, ишиашоу иубарҭам адгьыл ақәыԥшылара акәаԥқәа — ахәҭакахьала, хара-хара иҟоу реимадара алшоит. [[Распространение радиоволн|Арадиоцәқәырԥақәа ахыҵхырҭа аҟынтәи адкылага ахь рыларҵәара]] мҩақәак рыла аамҭакала имҩаԥысыр алшоит — ари аҩыза аларҵәара иахьӡуп «ашәахәарацәара». Алагамҭарацәареи алагылазаара апараметрқәа рыԥсахрақәеи ирыхҟьаны [[замирания|ашьхныԥсыларақәа]] цәырҵуеит ({{lang-en|fading}}) — аамҭала ирыдыркыло асигнал аҩаӡара аԥсахра. Анацәарацәара аан асигнал аҩаӡара аԥсахра мҩаԥысуеит [[Интерференция волн|аинтерференциа]] иахҟьаны, даҽакала иуҳәозар, иахьрыдыркыло аҭыԥ аҿы афымцамхылдызтә дәы аамҭала инаскьагоу адиапазон арадиоцәқәырԥақәа «реицҵалыҵ» ауп. == Ахархәара == === Арадиодырраҭара === Атермин «арадиодырраҭара» алагалан [[Фрейман, Имант Георгиевич|И.Г. Фреиман]]<ref>{{Cite web|url=http://archive.radio.ru/web/1990/06/078/|title=Стр. 78 журнала «Радио» № 6 за 1990 год|publisher=archive.radio.ru|access-date=2020-05-07|archive-date=2020-08-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20200815015428/http://archive.radio.ru/web/1990/06/078/|url-status=live}}</ref>, асовет Урыстәыла инарҭбааны ахархәара аиуа иалагеит 1921 шықәса раахыс, аԥошьҭақәеи [[телеграф|ателеграфқәеи]] Жәлар ркомиссариат Арадиотехникатә хеилак ақалақь хадақәа рҿы, агуберниатәи ауездтәи центрқәа 280 рҿы абжьырдугақәа рыла арадиодырраҭара аиҿкаара азԥхьагәазҭоз апрограмма анрыдыркыла. Адәахьтәи абжьырдуга ахархәарала еснагьтәи арадиодырраҭарақәа еиҿкаан 1921 шықәса рашәарамзазы Москва, нанҳәа 2 рзы Москва амҵантәи [[Люберцы|Лиуберц]] аусура иалагеит раԥхьатәи арадиоузел<ref>{{Cite web |url=https://cyberleninka.ru/article/n/organizatsiya-sistemy-gosudarstvennogo-upravleniya-radio-v-sssr-v-1920-e-gody-na-primere-tyumeni |title=''Зорина О. Я., Хажеева И. В.'' Организация системы государственного управления радио в СССР в 1920-е годы. |access-date=2020-05-07 |archive-date=2020-08-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200809033105/https://cyberleninka.ru/article/n/organizatsiya-sistemy-gosudarstvennogo-upravleniya-radio-v-sssr-v-1920-e-gody-na-primere-tyumeni |url-status=live }}</ref>. Англыз термин «broadcasting» алеигалеит Сан-Хосе иҟоу аелектронтә телеграфиеи атехникеи рколлеџь ашьаҭаркҩы, арҵаҩы Ч.Херолд. Иара иргылеит ацыԥхьтә дырраҭага, уи ала еиҳарак аколлеџь уаанӡатәи, аус зуа аҵаҩцәа ирыдыркыло ажәаҳәатәи амузыкатәи программақәа дырбара далагеит. Херолд диит, изҳаит афермертә еилазаараҿы, уаҟа адәаҿы ажәла аиԥхьытта алаҵара иахьӡын «broadcasting» — «иԥхьыттара ҭбаа». Аиагага антенна игьежьу [[Диаграмма направленности|ахырхарҭа адиаграмма]] аман, даҽакала иуҳәозар, арадиоцәқәырԥақәа наҟ-ааҟ иахылҵуан, ақыҭанхамҩатә ҳәаақәҵара иаҿырԥшны, Херолд иирбагақәа ус рыхьӡ иҳәо далагеит. === Атәылауаҩратә радиоеимадара === : [[ГКРЧ|Урыстәыла Аҳәынҭқарратә ҳазылхратә еилакы]] аӡбамҭала (Арадиочастотқәа рзы Аҳәынҭқарратә комиссиа) Урыстәылатәи Афедерациа иахьаҵанакуа ахатәхаҿқәеи аиурист хаҿқәеи аграждантә еимадаразы 3 гәыԥк алассы-лассрақәа рзоужьуп: :* 27 [[МГц]] ([[Си-Би]], «Citizen's Band», аграждантә диапазон) — аиагага 10 [[Ватт|Вт]] рҟынӡа аҭыҵратә мчхара азин змоу. 27 МГц адиапазон змоу автомашьынатә [[Рация|рациақәа]] инарҭбааны ахархәара рымоуп атакси амаҵзурақәа рҿы арадиоеимадара аиҿкааразы, амашьынарныҟәцаҩцәа-ахарахысыҩцәа реимадаразы; :* 433 [[МГц]] ([[LPD (радио)|LPD]], «Low Power Device») — аиагага аҭыҵратә мчхара 0,01 Вт иреиҳамкәа [[Рация|арациақәа]] рзы 69 канал азоужьуп; :* 446 [[МГц]] ([[PMR446|PMR]], «Private Mobile Radio») — аиагага аҭыҵратә мчхара 0,5 Вт иреиҳамкәа арациақәа рзы аканалқәа 8 азоужьуп. === Абзиабаҩцәа ррадиоеимадара === [[Афаил:HF Base Station (2409139819).jpg|thumb|right|[[Радиолюбительская связь|Абзиабаҩцәа]] [[Короткие волны|рыцәқәырԥа кьаҿ]] [[Радиостанция (техническое средство)|арадиостанциа]]. Ҵаҟа — адкылага ([[Трансиверная радиостанция|атрансивер]]), уаҟа — [[Коэффициент стоячей волны|КСВ]] ашәага-зага иақәзыршәо ахархәага]] Арадиобзиабаратә еимадара — ганрацәалатәи техникатә [[хобби]]оуп, уи ахықәкы иазоужьу арадиочастотқәа рдиапазонқәа рҿы арадиоеимадарақәа рымҩаԥгараҿы иаарԥшуп. Уи хәҭак аганахь ахырхарҭа амазар алшоит; иаҳҳәап: * Абзиабаҩцәа рыдкылара-дырраҭаратә аппаратуреи [[антенна|антеннақәеи]] реиҿкаареи рыргылареи; * Арадиоеимадаразы еиуеиԥшым аицлабрақәа рылахәхара ([[радиоспорт|арадиоспорт]]); * Имҩаԥгаз арадиоеимадарақәеи / мамзаргьы еиуеиԥшым аимадарақәа рымҩаԥгаразы ирырҭо [[Радиолюбительские дипломы|адипломқәеи]] рышьақәырӷәӷәаразы идәықәҵахо [[QSL-карточка|акарточка-квитанциақәа]] [[Коллекционирование|реизгара]]; * Ихароу аҭыԥқәа рҟынтәи, мамзаргьы абзиабаҩцәа ррадиостанциақәа ([[DXing]]) шамахамзар аус ахьырымуа аҭыԥқәа рҟынтәи аус зуа арадиобзиабаратә станциақәа арадиоеимадарақәа рыԥшаареи рымҩаԥгареи; * Иалкаау шәахәақәак рыла аусура ([[телеграф|ателеграфиа]], [[Однополосная модуляция|цәаҳәак змоу]] ма [[Частотная модуляция|алассы-лассратә модулиациа]] змоу [[телефония|ателефониа]], [[цифровые виды связи|ацифратә еимадаратә хкқәа]]); * УКВ аҿы арадиоцәқәырԥақәа Амза ([[EME]]), [[Полярное сияние|аполиартә каҷҷара]] азонақәа («Аврора»), [[Метеорный поток|аметеортә рҩашқәа]], арадиобзиабаратә [[ИСЗ]] ала аретранслиациа рхархәарала аимадара; * Аиагага амчхара маҷ ([[QRP]]), имариаӡоу аппаратураҿы аусура; * Арадиоекспедициақәа рылахәхара-активла арадиобзиабаҩцәа ахьыҟам апланета ихароу, анеира ахьыуадаҩу аҭыԥқәеи аҵакырақәеи рҟынтәи аефир ахь ацәырҵра ауп. Акомпиутертә ҳақәа [[AMPRNet]] рҿы аимадара алыршахоит абзиабаҩцәа ррадиостанциақәа рыла. == Шәахә. иара уб. == * [[Радиотелефон|Арадиотелефон]] * [[Интернет-радио|Аинтернет-радио]] * [[Студенческое радио|Астуденттә радио]] * [[Когнитивное радио|Акогнитивтә радио]] * [[Метеорная радиосвязь|Аметеортә радиоеимадара]] * [[Радиореклама|Арадиореклама]] * [[Цифровое радио|Ацифратә радио]] * [[Забавы с радио|Арадио ала ахәмаррақәа]] == Азгәаҭақәа == '''Акомментариқәа''' {{Reflist|group="*"}} '''Ахыҵхырҭақәа''' {{Reflist}} == Алитература == * ''[[Айсберг, Эжен|Айсберг Е. Д.]]'' Радио?… Это очень просто! Перевод с французского М. В. Комаровой и Ю. Л. Смирнова под общей редакцией А. Я. Брейтбарта. 2-е издание, переработанное и дополненное — М.-Л., Энергия, 1967 — (МРБ: [[Массовая радиобиблиотека]]; Вып. 622). * ''Борисов В. Г.'' [[Юный радиолюбитель]]/ В. Г. Борисов. — 8-е изд., перераб. и доп. — М. : Радио и связь, 1992. — 409,[1] с. — ([[Массовая радиобиблиотека]]; Вып. 1160). ISBN 5-256-00487-5. == Азхьарԥшқәа == * ''Никольский Л. Н.'' [http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html Кто «изобрёл» радио] {{Wayback|url=http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html |date=20200311041851}} * ''Меркулов В.'' [http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm Какое радио изобретал Маркони?] * ''Меркулов В.'' [http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm Когда и кем было изобретено радио] * [http://www.aragul.com/gl3.htm Отец-основатель. Человек системы или системный человек] * [http://radiation-hiend.narod.ru/Popov.htm Александр Степанович Попов] * [http://www.ieee.org/portal/site/tionline/menuitem.130a3558587d56e8fb2275875bac26c8/index.jsp?&pName=institute_level1_article&TheCat=1008&article=tionline/legacy/inst2005/may05/5w.fhistory.xml& Электротехнический институт IEEE. Первая демонстрация радиоприёма А. С. Поповым отмечена как историческое достижение]{{In lang|en}} * [http://jcverdier.museum.online.fr/nouvellepage3.htm Аппараты Эжена Дюкретэ]{{In lang|en}} {{Авторитет змоу адыррақәа}} {{DEFAULTSORT:радио}} [[Акатегориа:Арадиоеимадара| ]] [[Акатегориа:Асигнал анашьҭра алагылазаара]] [[Акатегориа:Арадиодырраҭара]] 595241qk3aoxr13an3dyoy795ua8xi3 173253 173240 2026-09-03T15:15:16Z Nart17 17397 {{Анеишьа амам азхьарԥш}}: арыцхә апараметр аформат («2013-05-23» → «May 2013») — «invalid date parameter» акатегориа аԥыхра 173253 wikitext text/x-wiki [[Афаил:Radio towers on Sandia Peak - closeup.jpg|thumb|300px|[[Альбукерке|Альбукерк]], Ниу-Мексико, Еиду Америкатәи аштатқәа рааигәара [[Сандия (горы)|Сандиа]] ашыкьымҭаз [[Антенна|арадиоантеннақәа]] реиуеиԥшымра. Аиагаратә антеннақәа лассы-лассы абааш ҳаракқәа, ма ашьха ақәцәақәа рҿы идыргылоит адырраҭара иреиҳаӡоу ахараразы]] '''Арадио''' ({{lang-la|radiare, radio}} — «аушьҭра, ашәахәақәа рықәыԥхара, наҟ — ааҟ ашәахәақәа рықәыԥхара»; {{lang-la2|radius}} — «ашәахәа»), иара убас '''арадиоеимадара''' — [[Радиоволны|арадиоцәқәырԥақәа]] рыла хара-хара адырраҭарақәа рынашьҭышьа, иара убас ари азнеишьа шьаҭас иамоу афизикатә цәырҵрақәа рыҭҵаареи, уи аимадареи, ашьҭыбжьтә дырраҭареи, асахьақәа рыҭареи, асигнализациеи, ахылаԥшреи анапхгараҭареи, еиуеиԥшым аобиектқәа рыԥшаареи урҭ рҭыԥ аилкаареи уҳәа егьырҭ ахықәкқәа рзы ахархәареи ирыдҳәалоу аҭҵаарадырреи атехникеи рхырхарҭа<ref>{{БСЭ3|статья=Радио}}</ref>. Атермин «радио» раԥхьаӡа акәны ахархәара аиҭеит англыз физик-ахимик [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] 1873 шықәсазы{{ref+|Ахимиатә експериментқәа раан Крукс аԥхарратәи алашаратәи шәахәақәа ршәаразы априбор еиҿикааит, «арадиометр» ҳәа ахьӡ аиҭеит<ref name="Меркулов"/>.|group="*"}}<ref name="Меркулов">''Меркулов В.'' [https://www.computer-museum.ru/connect/radio_zvuk.htm Когда радио «заговорило»] {{Wayback|url=https://www.computer-museum.ru/connect/radio_zvuk.htm |date=20210614052835 }}// Радио, 2007. — № 10. — С. 6—9.</ref>, даҽакала иуҳәозар, [[Электромагнитные волны|афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа]] рыла аелектронтә [[телеграф|телеграфтә]] еимадаразы раԥхьатәи апрактикатә ԥышәарақәа 20 шықәса раҟара шагызи, ари атермин ари аҭҵаарадырреи атехникеи рганахьала ахархәаразы жәларбжьаратәи абжьгарақәа рцәырҵра 30 шықәса шагызи. [[Афаил:KHJ-AM,1927.jpg|thumb|Арадиодырраҭаратә станциа аппараттә хыбра, 1927 шықәса]] == Аҭоурых == [[Афаил:TeslaWirelessPower1891.png|thumb|[[Тесла, Никола|Н. Тесла]] афымцатә енергиа аелектронтә дырраҭара ааирԥшуеит, 1891 шықәса]] [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыҭареи рыдкылареи ртехниказы аекспериментқәа шымҩаԥимгозгьы, 1892 шықәсазы англиатәи азеиԥш профиль змоу ажурнал аҿы астатиа «афымцалашара ахархәаразы лшарақәак» аҟны ихыҭҳәаау адкылара-дырраҭаратә шьақәгыла дахцәажәо ихы иаирхәеит аилкаара «арадио». Атекст ала иҳәоу егьырҭ атерминқәа, «агенерациа», «адиапазон», «анырралшара», «алхра» уҳәа реиԥш иҟоу, анаҩс зегьы рхы иадырхәо иҟалеит<ref name="Меркулов"/>. Афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа (урҭ акраамҭа «Герц ицәқәырԥақәа» — «Hertzian Waves» ҳәа ирышьҭан) рыҭареи рыдкылареи рзы иҟаҵатәу аԥҵаҩыс дрыԥхьаӡоит анемец ҵарауаҩ [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]]. Иара иоуп 1886-1888 шықәсқәа рзы иԥышәарақәа рыла [[Максвелл, Джеймс Клерк|Џь.Максвелл]] ииҳәахьаз афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа шыҟоу шьақәзырӷәӷәаз. Алассы — лассра ду змоу афымцамхылдызтә ҵысрақәа роуразы иара ихы иаирхәеит [[Вибратор Герца|асимметриатә вибратор]]и [[катушка Румкорфа|Румкорф акәанҷ]]и, урҭ рҭаҩразы-ацәқәырԥақәа риндикатор (рдетектор) афункциақәа назыгӡоз ацыԥхьтә бжьаӡара маҷ змоу аихатәы рамка асахьа змоу имариаӡоу адкылага<ref>''Меркулов В.'' 120 лет весьма быстрых колебаний. {{Cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/gerc_120.htm|title=Виртуальный компьютерный музей.|publisher=www.computer-museum.ru|access-date=2017-05-08|archive-date=2017-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20170413200415/http://www.computer-museum.ru/connect/gerc_120.htm|url-status=live}}</ref>. Адкылага даҽа вариантк иаанарԥшуан адырдырга аиагага еиԥш, аха ацыԥхьтә бжьаӡара маҷны<ref name="автоссылка1">{{Cite web |url=http://www.computer-museum.ru/connect/histra09.htm |title=Экспериментальные работы Генриха Герца. Виртуальный компьютерный музей |access-date=2015-09-06 |archive-date=2018-06-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180606030528/http://www.computer-museum.ru/connect/histra09.htm |url-status=live }}</ref>. Абарҭ ахархәагақәа роуп [[радиосвязь|арадиоеимадара]] амҩаԥгаразы ахархәара зауз аԥҵамҭақәа жәпакы хацзыркыз<ref name="ЧистяковНачало">''Чистяков Н. И.'' [https://radi0.ru/knigi-i-stati/nachalo-radiotehniki-fakty-i-interpretatsiya/ Начало радиотехники: факты и интерпретация] {{Wayback|url=https://radi0.ru/knigi-i-stati/nachalo-radiotehniki-fakty-i-interpretatsiya/ |date=20220930173402 }}// Вопросы истории естествознания и техники. — 1990. — № 1.</ref>. Аха Герц идкылага анырралшара ахьыҳаракымыз, ирыдыркылоз асигналқәа рхылаԥшразы иманшәаламыз азнеишьа иалнаршон урҭ адкылара аиагага 8-10 м иацәыхараны мацара амҩаԥгара. Убри аҟнытә ирыдыркылоз асигналқәа рырӷәӷәаразы азнеишьақәа ԥшаатәын. Ари ахырхарҭала раԥхьатәи алҵшәа ду иоуит 1889 шықәса рзы [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Лоџь]] Великобританиа<ref name="автоссылка1"/>. Афымцатә сигнал аелектронтә дырраҭаразы раԥхьатәи апатент иоуит 1872 шықәсазы америкатәи аҭҵааҩы, занааҭла истоматологыз [[Лумис, Малон|Малон Лумис]], 1866 шықәсазы аелектронтә еимадара азнеишьа шаԥҵаз азы аҳәамҭа ҟазҵаз. Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы аелектронтә еимадара аԥҵаҩыс дрыԥхьаӡоит [[Хьюз, Девид Эдвард|Девид Хьиуз]] (1878), иара убас [[Эдисон, Томас Алва|Томас Едисон]] (1876), [[Никола Тесла]] (1891 шықәсазы арезонанс-трансформатор змоу аиагагатә хархәага апатент<ref name="Шапкин"/>); Германиа — [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]] (1888); Франциа — [[Бранли, Эдуард|Едуард Бранли]] (1890); [[Балкантәи адгьылбжьахабжа|балкантәи атәылақәа]] жәпакы рҿы — Никола Тесла (1891); Бразилиа — Ландела де Мору (1893-1894); Великобританиа — [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Џьозеф Лоџьа]] (1894); Индиа — [[Бос, Джагдиш Чандра|Џьагадиш Чандру Боше]] (1894-1895); Урыстәыла — [[Попов, Александр Степанович|Александр Степан-иԥа Попов]]и (1895) [[Наркевич-Иодко, Яков Оттонович|Иаков Наркевич-Иодко]]и (1890). [[Афаил:Marconi's Coherer Receiver at Oxford Museum History of Science.jpg|thumb|left|Маркони идкылага, 1896 ш.]] Мраҭашәаратәи атәылақәа рҿы ателеграфтә сигнал аелектронтә дырраҭара раԥхьатәи ақәҿиара змоу асистема аԥҵаҩыс дыԥхьаӡоуп италиатәи анџьныр [[Маркони, Гульельмо|Гульельмо Маркони]] (1895-1896)<ref>{{Cite web |url=http://www.britannica.com/eb/article-9050813/Guglielmo-Marconi |title=Guglielmo Marconi//Encyclopaediz Britannica |access-date=2008-01-08 |archive-date=2008-06-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080620003753/http://www.britannica.com/eb/article-9050813/Guglielmo-Marconi |url-status=live }}</ref><ref name="Попов">[http://www.britannica.com/eb/article-9060849/Aleksandr-Popovi Aleksandr Popov//Encyclopaediz Britannica]</ref><ref>{{Cite web |url=http://rybkin.h16.ru/ogonek1.htm |title=Маркони начинает и выигрывает |access-date=2017-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170825062546/http://rybkin.h16.ru/ogonek1.htm |archive-date=2017-08-25 |url-status=dead }}</ref>. [[Афаил:Popov's radiostation, 1901.jpg|thumb|А. С. Попов идкылага, 1901 ш.]] [[СССР]]-и уаанӡатәи аидгылатә республикақәеи рҿы аелектронтә телеграф аԥҵаҩцәа дыруаӡәкуп ҳәа дыԥхьаӡоуп [[Попов, Александр Степанович|А.С. Попов]]<ref name="Попов"/><ref>{{Cite web|url = http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|title = Какое радио изобретал Маркони|author = |date = |publisher = |access-date = 2008-01-07|archive-date = 2008-01-20|archive-url = https://web.archive.org/web/20080120044344/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|url-status = live}}</ref>. Афизикатә кабинет аҿы, анаҩс Аминатә офицартә класс иаҵанакуа абаҳчаҿы имҩаԥгаз аԥышәарақәа рҿы Попов иприбор афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа ршәахәақәа аԥшаауан аиагага 60 м рҟынӡа иацәыхараны. 1895 шықәса мшаԥы 25 (лаҵара 7) рзы Петербург имҩаԥысуаз аурыс физика-химиатә еилазаара аилатәараҿы Попов иааирԥшит аилатәара аԥкаанҵаҿы ишарбоу ала, «аҳауатә фымцалашараҿы ирласны аҵыс-ҵысра аарԥшра иазку априбор»<ref name=":0"/>. СССР 1945 шықәса раахыс лаҵара 7 [[День радио|арадио иамш]]ны иазгәарҭо иалагеит. Франциа аелектронтә телеграфиа аԥҵаҩыс акраамҭа дыԥхьаӡан [[когерер]] (Бранли итрубка) аԥҵаҩы Едуард Бранли (1890)<ref>[http://www.galaxidion.com/home/catalogues.php?LIB=barale&CAT=11781 TSF : Livres anciens, rares, d’occasion sur Galaxidion] {{Wayback|url=http://www.galaxidion.com/home/catalogues.php?LIB=barale&CAT=11781 |date=20111129121911 }}{{In lang|fr}}</ref><ref>[http://www.radiopassion.be/Histoire_de_la_radio.htm Rendons à César ce qui appartient César] {{Wayback|url=http://www.radiopassion.be/Histoire_de_la_radio.htm |date=20080107022452 }}{{In lang|fr}}</ref>. Индиа афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа аелектронтә дырраҭара ааирԥшуеит 1894 шықәсазы Џьагадиш Чандра Боше<ref>[http://web.mit.edu/varun_ag/www/bose_real_inventor.pdf Jagadish Chandra Bose: The Real Inventor of Marconi’s Wireless Receiver] {{Wayback|url=http://web.mit.edu/varun_ag/www/bose_real_inventor.pdf |date=20150616085529 }}; Varun Aggarwal, NSIT, Delhi, India</ref><ref name="Mukherji3-10">Mukherji, Visvapriya, Jagadish Chandra Bose, second edition, 1994, pp. 3-10, Builders of Modern India series, Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India, ISBN 81-230-0047-2</ref>. Раԥхьа арадиоцәқәырԥақәа абжьы аиагаразы рхы иадырхәомызт. Арадиосигнал ашьҭыбжьтә сигнал ала апромодулиациа азура раԥхьа еилызкааз Канадатәи аԥҵаҩы [[Фессенден, Реджинальд Обри|Реџьинальд Фессенден]] иакәын, уи арацәа [[микрофон]] ацыԥхьтә дырраҭага антена аҭел аимҟьара иалеиҵеит. Абас ала ԥхынҷкәынмза 23, 1900 шықәса рзы Фессенден 1 миль ахьыбжьоу ашьҭыбжьтә сигнал аҭара мҩаԥигеит. Абжьы акыр ишеицакызгьы, апрактикатә хархәаразы ишхәарҭамызгьы, ари аексперимент иаанарԥшит атехникатә усдуларақәа ашьҭыбжьтә дырга аиагара еиӷьыртәыр шалшо. Анаҩстәи аекспериментқәа рҿы арадиосигнал ахыҵхырҭа аҳасабала Фессенден ихы иаирхәеит 50 кГц рҟынӡа иҟоу [[Александерсон, Эрнест|Ернст Александерсон]] афымцамашьынатә ҽеиҭакратә генератор ([[альтернатор Александерсона|Александерсон альтернативатор]]). Брант-Рок 128 м иҳараку уаанӡа иргылаз антенна ихы иархәаны (аштат Массачусетс иҟоу [[Бостон]] аладахьшәа Атлантика ахықәан аиланхарҭа хәыҷы), ԥхынҷкәын 24, 1906 шықәсазы иара адунеи аҿы раԥхьатәи арадиодырраҭаратә шьҭыбжьтә дырраҭара мҩаԥигеит<ref>''Самохин В. П.'' [http://technomag.edu.ru/doc/441974.html Памяти Реджинальда Фессендена (с приложением «Александерсон Эрнест»)] {{Wayback|url=http://technomag.edu.ru/doc/441974.html |date=20201109074651 }}// Наука и образование, научное издание МГУ им. Баумана, 8 августа 2012 года.</ref>. '''Арадио аԥҵамҭа аҭоурых аетап хадақәа''', арадиоеимадара атеориеи апрактикеи рыҿиара аганахьала, абас иҟоуп: * 1820 — даниатәи аҵарауаҩ, афизик [[Эрстед, Ханс Кристиан|Ганс Кристиан Ерстед]] иааирԥшит афымца зҭоу аҭел амахылдыз зыхьшьу акомпас ахыц мап шацәнакуа. * 1829 — америкатәи афизик [[Генри, Джозеф|Џьозеф Генри]] [[Лейденская банка|леидентәи абанкқәа]] рԥышәарақәа раан игәеиҭеит рфымцатә разриадқәа аихатәы гәырқәа ахьыбжьоу амхылдызркра шцәырырго. * 1831 — англыз физика-химик [[Фарадей, Майкл|Маикл Фарадеи]] [[Электромагнитная индукция|афымцамхылдызтә индукциа]] ацәырҵра ааиртит. * 1837 — анемец физик, астроном Карл Огаст фон Штаинхаил ҩ-цәаҳәак змоу ателеграфтә аппарат аҟазшьақәа ҭҵаауа ишьақәиргылеит аҭелқәа руак аԥыхны ателеграфтә коммуникациазы аҭел заҵә ихы иаирхәар шилшоз. Уи иахылҿиааит аҭелқәа рыҩбагьы аԥыхны ателеграф асигналқәа адгьыл ала рынашьҭра алшоит ҳәа агәаанагара, астанциақәа еимаздо аҭелқәа рыда. * 1845 — [[Фарадей, Майкл|Маикл Фарадеи]] [[Электромагнитное поле|афымцамхылдызтә дәы]] аилкаара алеигалеит. * 1854 — ашотланд Џьеимс Боумен Линдси аӡы ала аелектронтә телеграфиа асистемазы апатент иоуит. * 1859 — анемец физик [[Феддерсен, Беренд Вильгельм|Беренд Феддерсен]] ԥышәарыла ишьақәирӷәӷәеит леидентәи абанкақәа рразриадқәа аефиртә ҵысратә процессқәа аусура ишалаго. * 1860 — 1865 — англыз физик [[Максвелл, Джеймс Клерк|Џьеимс Кларк Максвелл]] иаԥиҵеит [[Уравнения Максвелла|афымцамхылдызтә дәы атеориа]]. * 1866 — [[Лумис, Малон|Малон Лумис]] аҳәамҭа ҟаиҵеит аелектронтә еимадашьа шааиртыз азы. Аимадара мҩаԥысуан аҳауатә маҭқәа ҩба ишьҭырхыз афымцатә ҭелқәа ҩба рыла: руак (аартыга аманы) [[радиопередатчик|арадиодырраҭага]] [[антенна|антена]] акәын, аҩбатәи — [[радиоприёмник|арадиодкылага]] антена акәын. Ҭелк адаҷ адгьыл [[Размыкание|ианахыртлак]]-даҽа ҭелк адаҷ аҿы агальванометр ахыц наскьон. * 1868— Малон Лумис иҳәеит Еиду Америкатәи Аштатқәа Рконгресс ахаҭарнакцәа рҿаԥхьа иԥышәарақәа шеиҭеиҳәаз, асигналқәа 14-18 миль ахьыбжьоу шриҭаз. * 1872 — Уилиам Генри Вард мшаԥы 30 рзы иҭоуп Еиду Америкатәи Аштатқәа апатент № 126356 «Ателеграф аҟаҵаразы афымцалашара аизгаразы аиӷьтәрақәа» захьӡу. Апатент инақәыршәаны «атмосфераҿы афымцатә ҿыгҳара» ателеграфтә ҭел аҳасабала асигналқәа ныҟәнагар алшон. * 1872 — Ԥхынгәы 30 рзы Малон Лумис Еиду Америкатәи Аштатқәа рпатент иоуит 129971 «Ателеграфиаҿы аиӷьтәра» аелектронтә еимадаразы. Аҳәынҭқарра Ахада [[Грант, Улисс|Агрант]] «Лумис» аԥышәарақәа рфинанстәразы азакәан инапы шаҵаиҩызгьы аԥаразоужьра аартымызт<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/loomis.htm|title=Махлон Лумис Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510203339/http://www.computer-museum.ru/connect/loomis.htm|url-status=live}}</ref>. Лумис иԥышәарақәа шымҩаԥысуаз азы ииашоу дыррак, иара убас иаппаратқәа рыҵәаӷәанҵақәагьы еиқәымхеит. Америкатәи апатентгьы Лумис ихы иаирхәаз ахархәагақәа инарҭбааны рыхцәажәара амаӡам. * 1878 — 1879 — англыз, америкатәи аԥҵаҩы [[Хьюз, Девид Эдвард|Девид Хьиуз]] [[Катушка Румкорфа|аиндукциатә катушка]] аус адулараан иааирԥшит шәкы-шәкы иард инареиҳаны инацәыхараны асигналқәа рыԥшаара алыршара. Иара 1880 ш. Аҳ иуаажәларра дшырзаартыз дирдырит, аха иколлегацәа агәра идыргеит зыӡбахә ҳәоу аиндукциа шакәу<ref>{{Cite web |url=http://www.ufn.ru/ufn92/ufn92_4/Russian/r924d.pdf |title=История изобретения и исследований когерера<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2008-01-06 |archive-date=2016-03-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304060102/http://www.ufn.ru/ufn92/ufn92_4/Russian/r924d.pdf |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/hughes.htm|title=Дэвид Эдвард Юз и открытие радиоволн Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-11-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20131106025616/http://www.computer-museum.ru/connect/hughes.htm|url-status=live}}</ref>; * 1879 — 1879 шықәса жьҭаарамза анҵәамҭазы [[Хьюз, Дэвид Эдвард|Девид Едвард Хьиуз]] алкаа ҟаиҵеит аиагаратә схема аиндукциатә катушка ақәгара шалшо, избанзар ишьақәиргылеит иарбанызаалак афымцатә цыԥхь ателефон аҿы абжьы шыбзоуроу. Анаҩсан, Хьиуз аиагагеи адкылагеи еиуеиԥшым ауадақәа ирҭеиҵан, априборқәа уажәшьҭа еиԥишьуамызт. Адкылага, аиагага 6 футк иацәыхараны иаҿакын аҭел — раԥхьатәи антеннақәа ируакуп. Ажәакала, раԥхьатәи антеннақәа руак [[Гальвани, Луиджи|Луиџьи Гальвани]] (1737-1798) иԥышәарақәа рҿы ицәырган, уаҟа детекторс иҟан адаӷь апрепарат ҿыц. * 1882 — [[Долбеар, Эймос Эмерсон|Еимос Емерсон Долбеар]] аҭелтә [[телефон|ҭел]] аԥышәарақәа раан иаԥиҵеит аелектронтә еимадаразы ахархәага. Аха ирыдгалоу аметод хара-хара еимыху астанциақәа рыбжьара ажәаҳәа, ма асигналқәа рыҭара аеффект шалшоз, ма ишыҟанаҵоз азы ршаҳаҭгак ыҟаӡам<ref>{{Книга|ссылка=https://en.wikisource.org/wiki/Page%3AEB1911_-_Volume_26.djvu/560|заглавие=Encyclopaedia Britannica|год=1911|страницы=531|volume=26|archive-date=2022-01-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20220127101101/https://en.wikisource.org/wiki/Page%3AEB1911_-_Volume_26.djvu/560}}</ref>. Иара [[Ведомство по патентам и товарным знакам США|апатенттә биуро]] ахь азыҳәа ҟаиҵеит, жьҭаара 5, 1886 шықәсазы «афымцатә коммуникациа Азнеишьа» азы апатент иоуит<ref>US Patent № 350.299, A.E. Dolbear «Mode of Electric Communication». Patented Oct. 5, 1886.</ref>. * 1883 — ирландиатәи апрофессор [[Фицджеральд, Джордж Френсис|Џьорџь Френсис Фицџьеральд]] ажәалагала ҟаиҵеит аефиртә ҵысрақәа максвеллтәи ацәқәырԥақәа ирхыҵхырҭаны рхы иадырхәаларц, аха урҭ ацәқәырԥақәа ашәҟәы ишҭагалатәу ихаҿы изаагомызт, убри аҟнытә атеориа цқьа азирхеит. * 1885 — америкатәи аԥҵаҩы [[Эдисон, Томас Алва|Томас Алва Едисон]] лаҵара 23 рзы апатенттә зыҳәа № 166455 алеиҵеит (ишьақәырӷәӷәоуп ԥхынҷкәын 29, 1891 ш., Еиду Америкатәи Аштатқәа апатент № 465971) «афымцатә сигналқәа рыҭашьа» азы. 1888 ш. Еиду Америкатәи аштатқәа рҿы Асыԥса Ду аан ари адырраҭара асистема рхы иадырхәон асы зқәыжьыз адәыӷбақәа рҟынтәи аелектронтә дырраҭарақәа рышьҭреи роуреи рзы (иҟалап ари арыцҳара асигналқәа рышьҭразы аелектронтә телеграфиа раԥхьатәи қәҿиарала ахархәара акәзар: иԥхасҭахаз адәыӷбақәа ирылшеит Т. А. Едисон ителеграф асистемала аимадара рыбжьаҵара). * 1885 — 1892 — Натан Стабблефилд зыхьӡыз [[Кентукки|Кентуккатәи]] (ЕАА) афермер иаԥиҵеит ашьҭыбжьтә алассы-лассратә индукциа шьаҭас измаз ахархәага. Асигнал аиагаразы рхы иадырхәон арадиочастота акәымкәа, адгьыл ашьҭыбжьтә мҩангара. * 1886 — 1888 — анемец физик [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]] ишьақәирӷәӷәеит «Максвелл» аматематикатә мҩала ииҳәахьаз афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа шыҟоу (агенератори адкылагеи еиуеиԥшым наҟ-ааҟтәи рҭагылазаашьақәа раан аԥышәарақәа). Герц [[Вибратор Герца|адырдырга]] ҳәа ззиҳәаз ахархәага ахархәарала афымцамхылдызтә сигналқәа хара-хара, ҭелда рыҭареи рыдкылареи рзы қәҿиарала аԥышәарақәа мҩаԥигеит. * 1890 — афранцыз физик, анџьныр [[Бранли, Эдуар|Едуар Бранли]] иаԥиҵеит афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рҭаҩразы априбор, арадиокондуктор (ԥыҭрак ашьҭахь — [[когерер|акогерер]]) ҳәа зыхьӡиҵаз. Бранли иԥышәарақәа рҿы [[антенна|антеннақәа]] аҭел ахҵәахақәа раҳасабала ихы иаирхәоит. Едуар Бранли иԥышәарақәа рылҵшәақәа кьыԥхьын «Аелектрикцәа Жәларбжьаратәи реилазаара Абиуллетени» Франциатәи Аҭҵаарадыррақәа Ракадемиа аҳасабырбақәеи рҿы. * 1890 — урыстәылатәи аҵарауаҩ [[Наркевич-Иодко, Яков Оттонович|Иаков Оттон-иԥа Наркевич-Иодко]] адыд-мацәыс зцу аразриадқәа рҭаҩразы ихы иаирхәеит арадиодкылагатә хархәагақәа ркомпонент хадақәа змоу априбор-антеннеи адгьыли, иара убас аҭелтә трубкеи. Априбор иалнаршон афымцатә разриадқәа атмосфераҿы ашәҟәы рҭагалара 100 км рҟынӡа. * 1891-1892- Британиатәи аԥошьҭатә усбарҭа анџьныр хада Уилиам Прис қәҿиарала иԥишәон километрақәак (5 км рҟынӡа) еимыху агаҿа адкылара-дырраҭаратә станциақәа (Бристольтәи аӡыбжьахалагьы убрахь иналаҵаны) рыбжьара Морза анбан ала аиндукциатә сигналқәа рыҭара. * 1891 — [[Никола Тесла]] ([[Сент-Луис]], Аштат [[Миссури (штат)|Миссури]], Еиду Америкатәи Аштатқәа) алекциақәа раан ауаа ирбо-ираҳауа дахцәажәеит арадиосигнал хара-хара аиагара апринципқәа. * 1892 — англыз [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] раԥхьаӡа акәны системала дахцәажәеит афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыла аинформациа аиагара апринципқәа. * 1893 — Тесла арадиодырраҭага апатент аиҭеит, амазгәыҭтә [[антенна]] аԥиҵоит, уи ахархәарала 1895 ш. арадиосигналқәа 30 миль инацәыхараны ириҭеит<ref name="cq">{{Cite web |url=http://news.cqham.ru/articles/detail.phtml?id=822 |title=Ко дню Радио |access-date=2008-01-06 |archive-date=2013-11-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131112152413/http://news.cqham.ru/articles/detail.phtml?id=822 |url-status=live }}</ref>. * 1893-1894 рыбжьара — бразилиатәи апап, аҵарауаҩ [[Роберто Ланделл де Мора]] арадиосигнал аиагаразы аекспериментқәа мҩаԥигеит. Урҭ рылҵшәақәа иара ирылеиҳәомызт 1900 ш., аха ашьҭахь бразилиатәи апатент иоуит. * 1894 — апрофессор Ерих Ратенау Берлин амҵан зыццакра лаҟәу афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыла асигналқәа рыҭаразы аекспериментқәа мҩаԥигеит. * 1894 — [[Маркони, Гульельмо|Гульельмо Маркони]], апрофессор [[Риги, Аугусто|Аугусто Рига]] идеиақәа рныррала, Генрих Герц инекролог аҿы ииҳәаз, арадиотелеграфиазы аекспериментқәа дрылагоит (раԥхьа — адырдырга Герци когерер Бранли рыла)<ref name="comments.ua">{{Cite web |url=http://comments.ua/?art=1183702106 |title=газета «КОММЕНТАРИИ». Знать и понимать |access-date=2008-01-06 |archive-date=2009-01-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090118133758/http://comments.ua/?art=1183702106 |url-status=live }}</ref>. 1894 шықәсазы имҩаԥыргоз Маркони иԥышәарақәа шьақәзырӷәӷәаша усҟантәи аҩыратә ршаҳаҭгақәа ҳәа акгьы ыҟаӡам аха. * 1894 — британиатәи афизик [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Лоџь]]и Александр Мирхеди аелектронтә телеграфиазы аԥышәарақәа раԥхьатәи иаартны дырбара Оксфордтәи ауниверситет аԥсабаратә ҭоурых Амузеи атеатр аҿы имҩаԥысуаз алекциаҿы. Арбараан асигнал ааигәа иҟаз Кларендоновтәи акорпус аҿы иҟоу алабораториаҟынтәи идәықәҵан, атеатр аҿы априбор ала ирыдыркылеит 40 м ахьыбжьоу. Лоџьа иаԥиҵаз «афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыдкылара ашәҟәҭагаларазы априбор» иалан арадиокондуктор — «Бранли итрубка» (Алоџьа «когерер» ҳәа хьӡыс изиҭаз) аршәшәага, афымцалашара ахыҵхырҭа, агальванометр. Акогерер аршәшәаразы, «Герц ицәқәырԥақәа» рахь имаз ацәанырра аамҭа-аамҭала аиҭашьақәыргылара хықәкыс иҟаҵаны, анаҩс рхы иадырхәон ма аҵәҵәа, мамзаргьы ажьаҳәа-ҿарԥага змаз арыԥҟьатә механизм. * Абҵарамза, 1894 — [[Калькутта]] ақалақь Аратуш аҿы сер [[Боше, Джагадиш Чандра|Џьагадиш Чандра Боше]] миллиметрак иҟоу асигнал аелектронтә дырраҭаразы аԥышәарақәа иаартны раарԥшра ауп. Уи адагьы, Боше иаԥиҵеит аџьуатә [[когерер]], аус аниуа маха-шьахала аршәшәара зҭахым * 1895 — англыз физик [[Резерфорд, Эрнест|Ернест Резерфорд]] арадиоцәқәырԥақәа рдетектҟаҵаразы иԥышәарақәа рылҵшәақәа икьыԥхьит рхыҵхырҭа хԥа аԥшьба миль инацәыхараны. Арадиоцәқәырԥақәа рыдкыларазы, Резерфорд Герц ирезонатор хаирҭәааит аҭел ҵаӷа иалху акәанҷ ала, аҩныҵҟа амахылдыз зыхьшьу аџыр гәыр аманы. Арадиоцәқәырԥатә импульсқәа рныррала-агәыр амхылдызра амырхуан, уи акәын амагнитометр иаанарԥшуазгьы. * Лаҵарамза 7, 1895 — [[Санкт-Петербург]] имҩаԥысуаз [[Русское физико-химическое общество|Аурыс физика-химиатә еилазаара]] аилатәараҿы, [[Александр Степанович Попов|Александр Степан-иԥа Попов]] алекциа «аихатәы ххырақәа афымцатә ҵысрақәа ишырзыҟоу азы» даԥхьоит, уаҟа Лоџьа афымцамхылдызтә сигналқәа рыла аԥышәарақәа еиҭаҳәо иааирԥшуеит уаанӡа Лоџьа ихы иаирхәахьаз зеиԥшла еиԥшу априбор. Убри аан Попов аиӷьтәра аконструкциа иалеигалеит. Попов иприбор аҷыдарақәа ируакын акогерер (Бранли итрубка) зыршәшәоз ажьаҳәа, уи уаанӡа еиԥш асааҭтә механизм аҟынтәи акәымкәа, зегь реиҳа ирыдыркылоз арадиоимпульс аҟынтәи аус ауан<ref name="Никольский">''Никольский Л. Н.'' [http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html Кто «изобрёл» радио] {{Wayback|url=http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html |date=20200311041851 }}</ref>. Уи адагьы иалагалан априбор аусура анырреи аҭышәынтәалареи шьҭызхуа [[реле|ареле]]. Иаахҵәаны иаҳҳәозар, Попов иприбор «афымцатә ҵысрақәа рыԥшаареи рҭаҩреи рзы априбор» ҳәа азҳәатәуп акогерер автоматла иршәшәаны. 1895 шықәса лаҵарамзазы априбор [[Лесной институт|Абнатә институт]] аметеостанциаҿы аҳауатә електромагниттә цәқәырԥақәа рыкра иазыманшәалан. Априбор ахьӡ — «аразриадотметчик» (ашьҭахь, «[[грозоотметчик|адыд-мацәыс зкуа]]») аиҭеит Аурыс физика-химиатә еилазааразы А. С. Попов иҩыза, иколлега, Абнатә институт афизика акафедра ашьаҭаркҩы [[Лачинов, Дмитрий Александрович|Д. Лачинов]] 1895 шықәса ԥхынгәымзазы зкурс «аметеорологиеи аҳауаҭҵаареи Рышьаҭақәа» 2-тәи аҭыжьымҭаҿы раԥхьаӡа акәны «аразриадметчик Попов» ихымҩаԥгашьа апринцип аазырԥшыз — убри ауп апрототип раԥхьатәи ахҳәаа<ref name=":0">Журнал Русского физико-химического общества. Т. XXVII. Вып. 8. С. 259 — декабрь 1895.</ref><ref>''Лачинов Д. А.'' Основы метеорологии и климатологии. — СПб, 1895. С. 460.</ref><ref>''Ржонсницкий Б. Н.'' Дмитрий Александрович Лачинов. — М.—Л.: Госэнергоиздат, 1955</ref>. * Ааԥын 1895 ш. — Маркони арадиосигнал шәкы-шәкы метра аҭара илиршеит<ref name="Шапкин">''Шапкин В. И.'' Радио: открытие и изобретение. — Москва: ДМК ПРЕСС, 2005. — 190 с., 98 ил.</ref>. * Рашәарамза 2, 1896 ш. — Маркони апатент азы азыҳәа ҟаиҵеит. * Цәыббрамза 2, 1896 — Маркони раԥхьаӡа акәны Солсбери акаршәраҿы иаԥҵамҭа аусура ауаа ирбо-ираҳауа иааирԥшит, арадиограммақәа 3 км ахьыбжьоу инаишьҭит<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|title=Какое радио изобретал Маркони Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510204154/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|url-status=live}}</ref>. * 1897 — Оливер Лоџь арезонанстә лассра архиара апринцип аԥиҵеит<ref name="rp">{{Cite web |url=http://radioman-portal.ru/history/1/?page=11 |title=Летопись радиотехники: 1895—1899 |access-date=2008-01-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150621210923/http://radioman-portal.ru/history/1/?page=11 |archive-date=2015-06-21 |url-status=dead }}</ref>. * Ԥхынгәымза 2, 1897 — Маркони британиатәи апатент № 12039 иоуит «Аиагаратә аппарат аҿы афымцатә импульсқәеи асигналқәеи рыҭараҿы аиӷьтәрақәа». Зеиԥшла Маркони идкылага Попов идкылага еиҭанаҳәон, (еиӷьтәрақәак аманы)<ref name="Никольский"/>, уи аиагага — [[Риги, Аугусто|Рига]] аиӷьтәрақәа змоу [[Герц, Генрих Рудольф|Герц]] ивибратор. Шьаҭанкыла иҿыцын адкылага аханатә ателеграфтә аппарат иахьаҿакыз, аиагага Морза ацаԥха иахьадҳәалаз, уи ауп арадиотелеграфиатә еимадара алзыршазгьы. Маркони адкылагеи аиагагеи рзы аурак змоу антеннақәа ихы иаирхәеит, уи иалнаршеит аиагага амчхара иаалырҟьаны ашьҭыхра; уи адагьы [[детектор Маркони|Маркони идетектор]] [[детектор Попова|Попов идетектор]] аасҭа акырӡа ианыруан, уи Попов ихаҭагьы иазхеиҵон<ref>{{Cite web |url=http://www.gpntb.ru/win/mentsin/mentsin2d1c9.html |title=Н. И. Чистяков. Начало радиотехники: факты и интерпретация |access-date=2020-04-28 |archive-date=2020-01-25 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200125045923/http://www.gpntb.ru/win/mentsin/mentsin2d1c9.html |url-status=live }}</ref>. * Ԥхынгәымза 6, 1897 — Маркони Италиатәи арра-мшынтә базаҿы [[Специя (город)|Специа]] алаԥшҳәаа ацәаҳәа иахҟьаны ажәақәа «Viva l’Italia» аанашьҭит — 18 км ахьыбжьоу<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm|title=Когда и кем было изобретено радио Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510191849/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm|url-status=live}}</ref>. * Абҵарамза, 1897 — Маркони «Бормот» иадҳәалоу о.Уаит аҿы раԥхьатәи еснагьтәи арадиостанциа аргылара (23 км.)<ref name="acmi">{{Cite web |url=http://www.acmi.net.au/aic/MARCONI_ITALY.html |title=Adventures in CyberSound |access-date=2008-01-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071103084812/http://www.acmi.net.au/AIC/MARCONI_ITALY.html |archive-date=2007-11-03 |url-status=dead }}</ref>. * Ԥхынҷкәынмза 18, 1897 — Попов Аурыс физика-химиатә еилазаара аилатәараҿы адырдырга «Герци» ихатә конструкциа адкылагеи ихы иархәаны (абжьаӡара — 230 м рҟынӡа) Урыстәыла раԥхьатәи [[Радиограмма|арадиограмма]] ииҭеит: «Герц»<ref name="Никольский"/>. * Ажьырныҳәамза, 1898 — арадио аус аҿы раԥхьатәи ахархәара ауп. Маркони (асыԥса иахҟьаны ателеграфтә ҭелқәа ахьҿахҵәаз анаҩс) Уельстәи ажурналистцәа [[Гладстон, Уильям Юарт|Уилиам Гладстон]] дызгаша ичымазара азы иҟарҵаз адырраҭарақәа риҭеит<ref name="comments.ua"/><ref>{{Cite web |url=http://www.india-whisky.org.uk/index_files/Page396.htm |title=madasafish<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2009-08-27 |archive-date=2009-08-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090818025241/http://www.india-whisky.org.uk/index_files/Page396.htm |url-status=live }}</ref>. * Лаҵарамза, 1898 — Маркони раԥхьаӡа акәны архиаратә система ихы иаирхәеит. * 1898 — Маркони иааиртит Великобританиа раԥхьатәи [[Челмсфорд]] иҟоу «аелектронтә телеграф азауад», уаҟа аусура иалагеит 50-ҩык. * 1898 — А.С. Попов Аурыс Техникатә Еилазаара апремиа ианашьара 1898 ш. «афымцамхылдызтә ҵысрақәа рыдкылагеи ҭелда ателеграфҟаҵаразы априборқәеи раԥҵаразы»<ref name="chist">{{Cite web |url=http://www.computer-museum.ru/connect/radiojab.htm |title=Н. И. Чистяков. Ошибки в изложении истории надо исправить |access-date=2008-01-07 |archive-date=2007-12-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071213150314/http://www.computer-museum.ru/connect/radiojab.htm |url-status=live }}</ref>. * Хәажәкырамза 3, 1899 — арадиоеимадара адунеи аҿы раԥхьаӡа акәны амшынтә еиқәырхаратә операциаҿы қәҿиарала ахархәара аҭан: арадиотелеграф ахархәарала аӷба каҳаит «Масенс» («Mathens») акомандеи апассаџьырцәеи еиқәырхоуп<ref name="rp"/><ref name="acmi"/>. * Лаҵарамза, 1899 — Попов ицхырааҩцәа [[Рыбкин, Пётр Николаевич|П. Рыбкин]]и [[Троицкий, Дмитрий Семёнович|Д.С. Троицки]]и акогерер адетектортә еффект рбеит. Ари аеффект шьаҭас иҟаҵаны, Попов аҭелтә трубкахь асигналқәа рыдкыларазы идкылага еиӷьитәит, «аҭелтә дкылага депеш» ҳәа апатент аиҭеит. * 1899 — сер Џьагадиш Чандра Боз ([[Калькутта]]) аџьуатә [[когерер]] аԥиҵеит. * 1900 — адгьылбжьахақәа [[Гогланд]]и [[Кутсало]]и рыбжьара арадиоеимадара қәҿиарала ахархәара аҭан амшынтә еиқәырхаратә операциаҿы — Гогланд азааигәара [[Генерал-адмирал Апраксин (броненосец)|аԥшаҳәатә хьчара акәылӡыӷба «Аинрал-адмирал Апраксин»]] аӷӷара ахыхра. Адгьылбжьаха Гогланд арадиостанциахь арадиотелеграфтә дырраҭарақәа аауан 25 миль инацәыхараны иҟоу, [[Котка]] иҟоу Урыстәылатәи Арра-Мшынтә база аиагаратә станциа аҟынтәи, уи ателеграфтә цәаҳәа Санкт-Петербург Адмиралтеира иадҳәалан. Аелектронтә телеграфҟаҵара аппаратура афирма Диукрете иҟанаҵеит. Арадиограммақәа [[Ермак (ледокол, 1898)|аҵааԥҽыга «Ермак»]] ала реимдара иалҵшәаны иара убасгьы еиқәырхан Финтәи аԥсыӡкыҩцәа [[Финский залив|Финтәи аӡыбжьахала]]ҿы аҵаа ҿыхны<ref>{{Cite web |url=http://www.nkj.ru/archive/articles/4597/ |title=Изобретение радио. Кто был первым? {{!}} № 3, 2006 год {{!}} Журнал «Наука и жизнь» |access-date=2008-01-08 |archive-date=2008-01-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080115005446/http://www.nkj.ru/archive/articles/4597/ |url-status=live }}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20070303173321/http://rustrana.ru/article.php?nid=31567 Срок регистрации домена закончился] {{Анеишьа амам азхьарԥш|url=http://rustrana.ru/article.php?nid=31567|date=May 2013}}</ref>. * 1900 — Маркони арадио архиаратә системазы апатент № 7777 иоуит («Oscillating Sintonic Circuit»). * 1900 — афирма Диукрете аппаратура харҭәаан ахәаахәҭратә марка «Попов — Диукрете» ала иҭрыжьуаз ателеграфтә сигналқәа рлымҳа адкыларазы апатент змоу Поповтәи ҭелтә дкылага ала<ref name="Дюкрете">{{Cite web|url=http://nauchebe.net/2014/02/apparatura-iz-komplekta-iskrovoj-stancii-besprovolochnogo-telegrafa-proizvodstva-firmy-dyukrete-1904-g/|title=Аппаратура из комплекта искровой станции беспроволочного телеграфа производства фирмы Дюкрете 1904 г.|publisher=nauchebe.net|lang=ru|access-date=2020-01-19|archive-date=2020-01-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20200123085607/http://nauchebe.net/2014/02/apparatura-iz-komplekta-iskrovoj-stancii-besprovolochnogo-telegrafa-proizvodstva-firmy-dyukrete-1904-g/|url-status=live}}</ref>. * 1900 — Попов иусумҭақәа ахьтәы медал Дуи адипломи рыла иалкаан Париж имҩаԥысуаз жәларбжьаратәи афымцатехникатә цәыргақәҵаҿы<ref name="cq"/>. * Ԥхынҷкәынмза 12, 1901 — Маркони Англиеи [[Ньюфаундленд|Ниуфаундленд]]и рыбжьара атрансатлантикатә радиеимадара раԥхьатәи асеанс мҩаԥигеит 3200 км ахьыбжьоу (анбан «S» [[Азбука Морзе|Морза анбан]] иаиҭеит). Уаанӡа уи шьаҭанкыла ҟалашьа амам ҳәа иԥхьаӡан. * 1904 — 1905 — [[русско-японская война|аурыс-иапонтәи аибашьра]], аибашьратә хҭысқәа рҿы арадиоеимадара раԥхьатәи массала ахархәара<ref>''Алексеев Т. В.'' Рождённая в горниле русско-японской войны. Радиосвязь в русской армии.// [[Военно-исторический журнал]]. — 2009. — № 5. — С.52-56.</ref>. * 1905 — Маркони асигналқәа хырхарҭала рыҭаразы апатент иоуит. * 1906 — [[Фессенден, Реджинальд Обри|Реџьинальд Фессенден]]и [[Форест, Ли де|Ли де Форест]]и ирбеит зыццакра лаҟәу асигнал ала арадиосигнал [[Амплитудная модуляция|амплитудатә модулиациа]] азура алыршара, уи иалнаршеит аефир аҿы ауаҩытәыҩсатә жәаҳәа аҭара. * 1909 — Маркони [[Браун, Фердинанд|Ф.Браун]]и афизиказы [[Нобелевская премия|Нобель ипремиа]] ранашьара «аелектронтә телеграфиа аҿиараҿы рылшамҭақәа разхаҵаразы»<ref>{{Cite web |url=http://n-t.ru/nl/fz/marconi.htm |title=Маркони (Marconi), Гульельмо. Лауреаты Нобелевской премии. Наука и техника |access-date=2008-01-08 |archive-date=2016-03-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305043116/http://n-t.ru/nl/fz/marconi.htm |url-status=live }}</ref>. * 1916 — раԥхьатәи иааиԥмырҟьаӡакәа арадиодырраҭара — аштат [[Висконсин]] аҿы Морза икод аҿы иаарышьҭуа амш ауп. * 1919 — еилыргоу ауаҩытәыҩса ицәажәашьа раԥхьатәи арадиодырраҭара. * 1920 — акоммерциатә радиотранслиациа алагара. * 1924 — СССР арадиодырраҭара алагара. * 1933 — [[Армстронг, Эдвин|Едвин Армстронг]] ажәалагала ҟаиҵеит арадиодырраҭаразы ацәаҳәаҭбаатә [[Частотная модуляция|алассы-лассратә модулиациа]] (ЧМ) ахархәара аҭазарц, абри аамҭазы иҭҵаарақәа рылҵшәақәа рыла ԥшь-патентк иоуит. * 1946 — СССР арадиодырраҭара [[Метровые волны|МВ]] ЧМ<ref>''Миркин В. В.'' К истории советской радиосвязи и радиовещания в 1945—1965 гг.// Вестник Томского государственного университета. История. 2013, № 1 (21). — С. 202.</ref> алагамҭа<ref>{{Cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/krugi6.htm|title=Виртуальный компьютерный музей|publisher=www.computer-museum.ru|access-date=2017-10-18|archive-date=2017-10-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20171024203811/http://www.computer-museum.ru/connect/krugi6.htm|url-status=live}}</ref>. * 1995 — Адунеи аҿы Норвегиа ([[Осло]]) раԥхьатәи ацифратә радиодырраҭара. * 2007 — Европа ицәырҵит ацифратә радиодырраҭара [[DAB+]] астандарт. * 2017 — Ԥхынҷкәын 13 рзы Норвегиа аҵыхәтәантәи FM-дырраҭагақәа аҵыхәтәантәи раҿыхра. Арадиоеимадара аԥҵара хацнаркит [[радиоастрономия|арадиоастрономиа]], [[радиометрология|арадиометрологиа]], [[радионавигация|арадионавигациа]], [[радиолокация|арадиолокациа]], [[Радиоэлектронная разведка|арадиоԥшыхәра]], [[Радиоэлектронная борьба|арадиоҿагылара]]<ref>Из истории изобретения и начального развития радиосвязи: Сб. док. и материалов/ Сост. Л. И. Золотинкина, Ю. Е. Лавренко, В. М. Пестриков; под. ред. проф. В. Н. Ушакова. — СПб.: изд-во СПбГЭТУ «ЛЭТИ» им. В. И. Ульянова (Ленина), 2008. — 288 с. — ISBN 5-7629-0932-8</ref> реиԥш иҟоу анаука-техникатә хырхарҭақәа, афымцалашара аҭҵаареи аҿиареи рҿы стимулны иҟалеит, аелектроника шьаҭас иаиуит. == Аусура апринцип == [[Афаил:Signal processing system-ab.svg|thumb|300px|Ашьҭыбжьтә информациа [[микрофон|амикрофон]] афымцатә дырга ахь ииасуеит, уи [[Радиопередатчик|аиагага]] иаԥнаҵо [[радиоволны|арадиоцәқәырԥақәа]] амодулиациа рзнауеит. Адкылага арадиоцәқәырԥақәа аднакылоит, амодулиациатә дырга еиҭашьақәнаргылоит, шьҭахьҟа ауаҩы изы иманшәалоу [[Громкоговоритель|абжьырдуга]] аформа ахь иианагоит]] [[Афаил:Amfm3-en-de.gif|thumb|300px|Амплитудеи (АМ) алассы-лассреи (FM) рыла амодулиациа зызу арадиоцәқәырԥақәа реиҿырԥшра]] Аиагаратә ган аҿы ([[радиопередатчик|арадиодырраҭага]]ҿы) иаԥҵахоит зыццакра ҳараку иалкаау алассы-лассра асигнал ([[несущий сигнал|изго асигнал]], «изго алассы-лассра»). Уи иақәырҵоит ирыҭатәу [[информация|аинформациатә]] дырга (абжьы, асахьа уҳәа), — изго алассы-лассра аинформациатә сигнал ала [[модуляция|амодулиациа]] мҩаԥысуеит. Амодулиациа зызу асигнал [[Электромагнитное излучение|арадиоцәқәырԥақәа]] раҳасабала аҭыԥ ахь аиагаратә [[Антенна|антена]] иахылҵуеит. Арадиоцәқәырԥақәа рыдкыларҭатә ган аҿы [[радиоприёмник|арадиодкылага]] иахьҭало адкыларҭатә антенна аҿы зыццакра ҳараку афымца ҟарҵоит. [[Фильтр (электроника)|Афильтрқәа]] рсистема антенна иақәыргылоу афымца рацәа рҟынтәи еиуеиԥшым арадиодырраҭагақәеи егьырҭ арадиоцәқәырԥақәа рхыҵхырҭақәеи рҟынтәи иалкаау анагаратә лассра змоу асигнал алнахуеит, [[Детектор (радиотехника)|адетектор]] уи аҟынтәи амодулиациатә информациатә (ихәарҭоу) дырга еиҭашьақәнаргылоит. Иҳауа асигнал арадиодырраҭага иаанашьҭуа маҷк еиԥшымзар алшоит еиуеиԥшым [[Электромагнитная помеха|аԥырхагақәа]] рнырра иахҟьаны. == Алассы-лассратә диапазонқәа == [[Афаил:Modulated radio signal frequency spectrum.svg|thumb|upright|Амплитуда-модулиациа зызу арадиосигнал [[Частота|алассы-лассратә]] спектр шьақәгылоуп [[Несущий сигнал|изго алассы-лассреи]] («C») [[Боковая полоса частот|аганахьтәи ацәаҳәақәеи]] («SB») рыла изго иҩахыкны, илаҟәны, урҭ роуп амодулиациатә сигнал аинформациа назго.]] {{кратное изображение | зона = right | направление = horizontal | заголовок = Адырраҭаратә антеннақәа: | зона_заголовка = center | зона_подписи = center | изобр1 = 2008-07-28 Mast radiator.jpg | ширина1 = 118 | подпись1 = {{center|{{small|абжьарашәышықәсатә радиостанциа;}}}} | изобр2 = FM broadcasting antenna Willans Hill.jpg | ширина2 = 114 | подпись2 = {{center|{{small|Арадиостанциа УКВ;}}}} | изобр3 = Superturnstile Tx Muehlacker.JPG | ширина3 = 110 | подпись3 = {{center|{{small|Ателехәаԥшратә аиагага ДМВ адиапазон}}}} }} [[Афаил:KWNR Continental 816R-5B SN 247.jpg|thumb|upright|УКВ ЧМ арадиостанциа KWNR аиагага, [[Лас-Вегас]], зымчхара 35 кВт иҟоу]] [[Афаил:SuperDISH121.jpg|thumb|upright=0.5|Аҩны ахыб аҿы [[Спутниковая антенна|аспутниктә еимадара антенна]]]] {{кратное изображение | зона = right | направление = horizontal | заголовок = | зона_заголовка = | фон_заголовка = | Подпись изображения = | зона_подписи = center | фон_подписи = | ширина = | изобр1 = HA0478-006 (6011470974).jpg | ширина1 = 140 | изобр2 = Cell-Tower.jpg | ширина2 = 108 | подпись = {{small|Аҩныҵҟатәи антенна змоу ҳаамҭазтәи амобилтә ҭел «(армарахь)». Еиуеиԥшым х-ҳак рантеннақәа амобилтә еимадара абааш «(арыӷьарахь)»}} }} [[Афаил:Radio-Telephone.jpg|thumb|upright|Аӷбатә УКВ арадиостанциа иааигәоу аимадаразы]] * Алассы — лассра лаҟәқәа (километрак иҟоу ацәқәырԥақәа) — f = 30-300 кГц (λ = 1-10 км). Арадиодырраҭареи ателехәаԥшреи рыпрактикаҿы ахархәара амоуп [[радиодиапазон|арадиодиапазонқәа]] ирмариоу реихшара: * Идуӡӡоу ацәқәырԥақәа (СДВ) — мириаметр иҟоу ацәқәырԥақәа; * Ацәқәырԥа хәхәақәа (ДВ) — километрак иҟоу ацәқәырԥақәа; * Абжьаратә цәқәырԥақәа (СВ) — гектарк иҟоу ацәқәырԥақәа; * Ацәқәырԥа кьаҿқәа (КВ) — адекаметртә цәқәырԥақәа; * Аультракьаҿ цәқәырԥақәа (УКВ) — 10 м иреиҵоу ацәқәырԥақәа. Адиапазон зеиԥшроу еиԥш, арадиоцәқәырԥақәа ирымоуп рхатәы ҷыдарақәеи аларҵәара азакәанқәеи: * [[Длинные волны|ДВ]] [[Ионосфера|ионосфера]] акыр иахәлабгоит, аҵакы хада рымоуп адгьылтә цәқәырԥақәа, урҭ адгьыл иахыкәшо ирылаҵәоит. Урҭ ринтенсивра, аиагага иацәыхарахацыԥхьаӡа, ирласны еиҵахоит; * [[Средние волны|СВ]] ионосфера ҽынла акыр иахәлабгоит, арҿиара араион адгьылтә цәқәырԥа иҳәаақәнаҵоит, ахәылбыҽха ионосфера ибзианы ианыԥшуеит, арҿиара араион ианыԥшуа ацәқәырԥа иҳәаақәнаҵоит; * [[Короткие волны|КВ]] хара-хара иаҵанакуеит ионосфера аныԥшрала мацара, аиагага акәша-мыкәша иҟоуп [[зона радиомолчания|арадиоҿымҭра азона]] ҳәа изышьҭоу, уи ашәагаа аиагаратә антена аҟазшьарбагақәеи, арадиосигнал алассы-лассреи, ионосфера аҭагылазаашьеи ирхьыԥшуп. Ҽынла еиҳа еиӷьны ирылаҵәоит еиҳа икьаҿу ацәқәырԥақәа (алассы-лассра ҳаракы змоу), уахынла еиҳа иауу (зыццакра лаҟәу). Иманшәалоу аҭагылазаашьақәа раан ацәқәырԥа кьаҿқәа хара-хара ирылаҵәар алшоит аиагага амчхара анмаҷу; * [[Ультракороткие волны|УКВ]] ишиашоу ирылаҵәоит, ишаԥу еиԥш, ионосфера ианыԥшӡом, аха, иалкаау аҭагылазаашьақәа раан, адгьыл кәымпыл ахыкәшара рылшоит атмосфера еиуеиԥшым аҿыгҳарақәа рҿы аҳауа ажәпарақәа реиԥшымзаара иахҟьаны. Аԥынгылақәа марианы ирывсуеит, алаларатә лшара ҳаракуп; * [[Сантиметровые волны|СВЧ]] аԥынгылақәа ирывсӡом, ишиашоу иубо аҳәаақәа ирҭагӡаны ирылаҵәоит. Рхы иадырхәоит «[[Wi-Fi]]», [[Сотовая связь|амобилтә еимадара]] уҳәа рҿы; * [[КВЧ]] аԥынгылақәа ирывсӡом, аԥынгылақәа реиҳарак ирныԥшуеит, ишиашоу иубо аҳәаақәа ирҭагӡаны ирылаҵәоит. Аспутниктә еимадаразы рхы иадырхәоит; * Агиперв ҳаракқәа аԥынгылақәа ирывсӡом, алашара еиԥш ианыԥшуеит, ишиашоу иубо аҩныҵҟа ирылаҵәоит. Ахархәара ԥкуп. == Арадиоцәқәырԥақәа рыларҵәара == Арадиоцәқәырԥақәа [[вакуум|авакуум]]и [[Атмосфера Земли|атмосфереи]] рҿы ирылаҵәоит, адгьыл ақәыԥшылареи аӡи дара рзы иҵәцам. Ус шакәугьы, [[дифракция|адифракциеи]] [[отражение волн|аныԥшреи]] реффектқәа ирыбзоураны, ишиашоу иубарҭам адгьыл ақәыԥшылара акәаԥқәа — ахәҭакахьала, хара-хара иҟоу реимадара алшоит. [[Распространение радиоволн|Арадиоцәқәырԥақәа ахыҵхырҭа аҟынтәи адкылага ахь рыларҵәара]] мҩақәак рыла аамҭакала имҩаԥысыр алшоит — ари аҩыза аларҵәара иахьӡуп «ашәахәарацәара». Алагамҭарацәареи алагылазаара апараметрқәа рыԥсахрақәеи ирыхҟьаны [[замирания|ашьхныԥсыларақәа]] цәырҵуеит ({{lang-en|fading}}) — аамҭала ирыдыркыло асигнал аҩаӡара аԥсахра. Анацәарацәара аан асигнал аҩаӡара аԥсахра мҩаԥысуеит [[Интерференция волн|аинтерференциа]] иахҟьаны, даҽакала иуҳәозар, иахьрыдыркыло аҭыԥ аҿы афымцамхылдызтә дәы аамҭала инаскьагоу адиапазон арадиоцәқәырԥақәа «реицҵалыҵ» ауп. == Ахархәара == === Арадиодырраҭара === Атермин «арадиодырраҭара» алагалан [[Фрейман, Имант Георгиевич|И.Г. Фреиман]]<ref>{{Cite web|url=http://archive.radio.ru/web/1990/06/078/|title=Стр. 78 журнала «Радио» № 6 за 1990 год|publisher=archive.radio.ru|access-date=2020-05-07|archive-date=2020-08-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20200815015428/http://archive.radio.ru/web/1990/06/078/|url-status=live}}</ref>, асовет Урыстәыла инарҭбааны ахархәара аиуа иалагеит 1921 шықәса раахыс, аԥошьҭақәеи [[телеграф|ателеграфқәеи]] Жәлар ркомиссариат Арадиотехникатә хеилак ақалақь хадақәа рҿы, агуберниатәи ауездтәи центрқәа 280 рҿы абжьырдугақәа рыла арадиодырраҭара аиҿкаара азԥхьагәазҭоз апрограмма анрыдыркыла. Адәахьтәи абжьырдуга ахархәарала еснагьтәи арадиодырраҭарақәа еиҿкаан 1921 шықәса рашәарамзазы Москва, нанҳәа 2 рзы Москва амҵантәи [[Люберцы|Лиуберц]] аусура иалагеит раԥхьатәи арадиоузел<ref>{{Cite web |url=https://cyberleninka.ru/article/n/organizatsiya-sistemy-gosudarstvennogo-upravleniya-radio-v-sssr-v-1920-e-gody-na-primere-tyumeni |title=''Зорина О. Я., Хажеева И. В.'' Организация системы государственного управления радио в СССР в 1920-е годы. |access-date=2020-05-07 |archive-date=2020-08-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200809033105/https://cyberleninka.ru/article/n/organizatsiya-sistemy-gosudarstvennogo-upravleniya-radio-v-sssr-v-1920-e-gody-na-primere-tyumeni |url-status=live }}</ref>. Англыз термин «broadcasting» алеигалеит Сан-Хосе иҟоу аелектронтә телеграфиеи атехникеи рколлеџь ашьаҭаркҩы, арҵаҩы Ч.Херолд. Иара иргылеит ацыԥхьтә дырраҭага, уи ала еиҳарак аколлеџь уаанӡатәи, аус зуа аҵаҩцәа ирыдыркыло ажәаҳәатәи амузыкатәи программақәа дырбара далагеит. Херолд диит, изҳаит афермертә еилазаараҿы, уаҟа адәаҿы ажәла аиԥхьытта алаҵара иахьӡын «broadcasting» — «иԥхьыттара ҭбаа». Аиагага антенна игьежьу [[Диаграмма направленности|ахырхарҭа адиаграмма]] аман, даҽакала иуҳәозар, арадиоцәқәырԥақәа наҟ-ааҟ иахылҵуан, ақыҭанхамҩатә ҳәаақәҵара иаҿырԥшны, Херолд иирбагақәа ус рыхьӡ иҳәо далагеит. === Атәылауаҩратә радиоеимадара === : [[ГКРЧ|Урыстәыла Аҳәынҭқарратә ҳазылхратә еилакы]] аӡбамҭала (Арадиочастотқәа рзы Аҳәынҭқарратә комиссиа) Урыстәылатәи Афедерациа иахьаҵанакуа ахатәхаҿқәеи аиурист хаҿқәеи аграждантә еимадаразы 3 гәыԥк алассы-лассрақәа рзоужьуп: :* 27 [[МГц]] ([[Си-Би]], «Citizen's Band», аграждантә диапазон) — аиагага 10 [[Ватт|Вт]] рҟынӡа аҭыҵратә мчхара азин змоу. 27 МГц адиапазон змоу автомашьынатә [[Рация|рациақәа]] инарҭбааны ахархәара рымоуп атакси амаҵзурақәа рҿы арадиоеимадара аиҿкааразы, амашьынарныҟәцаҩцәа-ахарахысыҩцәа реимадаразы; :* 433 [[МГц]] ([[LPD (радио)|LPD]], «Low Power Device») — аиагага аҭыҵратә мчхара 0,01 Вт иреиҳамкәа [[Рация|арациақәа]] рзы 69 канал азоужьуп; :* 446 [[МГц]] ([[PMR446|PMR]], «Private Mobile Radio») — аиагага аҭыҵратә мчхара 0,5 Вт иреиҳамкәа арациақәа рзы аканалқәа 8 азоужьуп. === Абзиабаҩцәа ррадиоеимадара === [[Афаил:HF Base Station (2409139819).jpg|thumb|right|[[Радиолюбительская связь|Абзиабаҩцәа]] [[Короткие волны|рыцәқәырԥа кьаҿ]] [[Радиостанция (техническое средство)|арадиостанциа]]. Ҵаҟа — адкылага ([[Трансиверная радиостанция|атрансивер]]), уаҟа — [[Коэффициент стоячей волны|КСВ]] ашәага-зага иақәзыршәо ахархәага]] Арадиобзиабаратә еимадара — ганрацәалатәи техникатә [[хобби]]оуп, уи ахықәкы иазоужьу арадиочастотқәа рдиапазонқәа рҿы арадиоеимадарақәа рымҩаԥгараҿы иаарԥшуп. Уи хәҭак аганахь ахырхарҭа амазар алшоит; иаҳҳәап: * Абзиабаҩцәа рыдкылара-дырраҭаратә аппаратуреи [[антенна|антеннақәеи]] реиҿкаареи рыргылареи; * Арадиоеимадаразы еиуеиԥшым аицлабрақәа рылахәхара ([[радиоспорт|арадиоспорт]]); * Имҩаԥгаз арадиоеимадарақәеи / мамзаргьы еиуеиԥшым аимадарақәа рымҩаԥгаразы ирырҭо [[Радиолюбительские дипломы|адипломқәеи]] рышьақәырӷәӷәаразы идәықәҵахо [[QSL-карточка|акарточка-квитанциақәа]] [[Коллекционирование|реизгара]]; * Ихароу аҭыԥқәа рҟынтәи, мамзаргьы абзиабаҩцәа ррадиостанциақәа ([[DXing]]) шамахамзар аус ахьырымуа аҭыԥқәа рҟынтәи аус зуа арадиобзиабаратә станциақәа арадиоеимадарақәа рыԥшаареи рымҩаԥгареи; * Иалкаау шәахәақәак рыла аусура ([[телеграф|ателеграфиа]], [[Однополосная модуляция|цәаҳәак змоу]] ма [[Частотная модуляция|алассы-лассратә модулиациа]] змоу [[телефония|ателефониа]], [[цифровые виды связи|ацифратә еимадаратә хкқәа]]); * УКВ аҿы арадиоцәқәырԥақәа Амза ([[EME]]), [[Полярное сияние|аполиартә каҷҷара]] азонақәа («Аврора»), [[Метеорный поток|аметеортә рҩашқәа]], арадиобзиабаратә [[ИСЗ]] ала аретранслиациа рхархәарала аимадара; * Аиагага амчхара маҷ ([[QRP]]), имариаӡоу аппаратураҿы аусура; * Арадиоекспедициақәа рылахәхара-активла арадиобзиабаҩцәа ахьыҟам апланета ихароу, анеира ахьыуадаҩу аҭыԥқәеи аҵакырақәеи рҟынтәи аефир ахь ацәырҵра ауп. Акомпиутертә ҳақәа [[AMPRNet]] рҿы аимадара алыршахоит абзиабаҩцәа ррадиостанциақәа рыла. == Шәахә. иара уб. == * [[Радиотелефон|Арадиотелефон]] * [[Интернет-радио|Аинтернет-радио]] * [[Студенческое радио|Астуденттә радио]] * [[Когнитивное радио|Акогнитивтә радио]] * [[Метеорная радиосвязь|Аметеортә радиоеимадара]] * [[Радиореклама|Арадиореклама]] * [[Цифровое радио|Ацифратә радио]] * [[Забавы с радио|Арадио ала ахәмаррақәа]] == Азгәаҭақәа == '''Акомментариқәа''' {{Reflist|group="*"}} '''Ахыҵхырҭақәа''' {{Reflist}} == Алитература == * ''[[Айсберг, Эжен|Айсберг Е. Д.]]'' Радио?… Это очень просто! Перевод с французского М. В. Комаровой и Ю. Л. Смирнова под общей редакцией А. Я. Брейтбарта. 2-е издание, переработанное и дополненное — М.-Л., Энергия, 1967 — (МРБ: [[Массовая радиобиблиотека]]; Вып. 622). * ''Борисов В. Г.'' [[Юный радиолюбитель]]/ В. Г. Борисов. — 8-е изд., перераб. и доп. — М. : Радио и связь, 1992. — 409,[1] с. — ([[Массовая радиобиблиотека]]; Вып. 1160). ISBN 5-256-00487-5. == Азхьарԥшқәа == * ''Никольский Л. Н.'' [http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html Кто «изобрёл» радио] {{Wayback|url=http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html |date=20200311041851}} * ''Меркулов В.'' [http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm Какое радио изобретал Маркони?] * ''Меркулов В.'' [http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm Когда и кем было изобретено радио] * [http://www.aragul.com/gl3.htm Отец-основатель. Человек системы или системный человек] * [http://radiation-hiend.narod.ru/Popov.htm Александр Степанович Попов] * [http://www.ieee.org/portal/site/tionline/menuitem.130a3558587d56e8fb2275875bac26c8/index.jsp?&pName=institute_level1_article&TheCat=1008&article=tionline/legacy/inst2005/may05/5w.fhistory.xml& Электротехнический институт IEEE. Первая демонстрация радиоприёма А. С. Поповым отмечена как историческое достижение]{{In lang|en}} * [http://jcverdier.museum.online.fr/nouvellepage3.htm Аппараты Эжена Дюкретэ]{{In lang|en}} {{Авторитет змоу адыррақәа}} {{DEFAULTSORT:радио}} [[Акатегориа:Арадиоеимадара| ]] [[Акатегориа:Асигнал анашьҭра алагылазаара]] [[Акатегориа:Арадиодырраҭара]] jq1yxk5iprr3ftun84sngk62597e8cp 173255 173253 2026-09-03T15:16:34Z Nart17 17397 {{Анеишьа амам азхьарԥш}}: арыцхә апараметр аԥыхра — ашаблон аформатқәа зегьы «invalid date» ҳәа ирыԥхьаӡоит 173255 wikitext text/x-wiki [[Афаил:Radio towers on Sandia Peak - closeup.jpg|thumb|300px|[[Альбукерке|Альбукерк]], Ниу-Мексико, Еиду Америкатәи аштатқәа рааигәара [[Сандия (горы)|Сандиа]] ашыкьымҭаз [[Антенна|арадиоантеннақәа]] реиуеиԥшымра. Аиагаратә антеннақәа лассы-лассы абааш ҳаракқәа, ма ашьха ақәцәақәа рҿы идыргылоит адырраҭара иреиҳаӡоу ахараразы]] '''Арадио''' ({{lang-la|radiare, radio}} — «аушьҭра, ашәахәақәа рықәыԥхара, наҟ — ааҟ ашәахәақәа рықәыԥхара»; {{lang-la2|radius}} — «ашәахәа»), иара убас '''арадиоеимадара''' — [[Радиоволны|арадиоцәқәырԥақәа]] рыла хара-хара адырраҭарақәа рынашьҭышьа, иара убас ари азнеишьа шьаҭас иамоу афизикатә цәырҵрақәа рыҭҵаареи, уи аимадареи, ашьҭыбжьтә дырраҭареи, асахьақәа рыҭареи, асигнализациеи, ахылаԥшреи анапхгараҭареи, еиуеиԥшым аобиектқәа рыԥшаареи урҭ рҭыԥ аилкаареи уҳәа егьырҭ ахықәкқәа рзы ахархәареи ирыдҳәалоу аҭҵаарадырреи атехникеи рхырхарҭа<ref>{{БСЭ3|статья=Радио}}</ref>. Атермин «радио» раԥхьаӡа акәны ахархәара аиҭеит англыз физик-ахимик [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] 1873 шықәсазы{{ref+|Ахимиатә експериментқәа раан Крукс аԥхарратәи алашаратәи шәахәақәа ршәаразы априбор еиҿикааит, «арадиометр» ҳәа ахьӡ аиҭеит<ref name="Меркулов"/>.|group="*"}}<ref name="Меркулов">''Меркулов В.'' [https://www.computer-museum.ru/connect/radio_zvuk.htm Когда радио «заговорило»] {{Wayback|url=https://www.computer-museum.ru/connect/radio_zvuk.htm |date=20210614052835 }}// Радио, 2007. — № 10. — С. 6—9.</ref>, даҽакала иуҳәозар, [[Электромагнитные волны|афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа]] рыла аелектронтә [[телеграф|телеграфтә]] еимадаразы раԥхьатәи апрактикатә ԥышәарақәа 20 шықәса раҟара шагызи, ари атермин ари аҭҵаарадырреи атехникеи рганахьала ахархәаразы жәларбжьаратәи абжьгарақәа рцәырҵра 30 шықәса шагызи. [[Афаил:KHJ-AM,1927.jpg|thumb|Арадиодырраҭаратә станциа аппараттә хыбра, 1927 шықәса]] == Аҭоурых == [[Афаил:TeslaWirelessPower1891.png|thumb|[[Тесла, Никола|Н. Тесла]] афымцатә енергиа аелектронтә дырраҭара ааирԥшуеит, 1891 шықәса]] [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыҭареи рыдкылареи ртехниказы аекспериментқәа шымҩаԥимгозгьы, 1892 шықәсазы англиатәи азеиԥш профиль змоу ажурнал аҿы астатиа «афымцалашара ахархәаразы лшарақәак» аҟны ихыҭҳәаау адкылара-дырраҭаратә шьақәгыла дахцәажәо ихы иаирхәеит аилкаара «арадио». Атекст ала иҳәоу егьырҭ атерминқәа, «агенерациа», «адиапазон», «анырралшара», «алхра» уҳәа реиԥш иҟоу, анаҩс зегьы рхы иадырхәо иҟалеит<ref name="Меркулов"/>. Афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа (урҭ акраамҭа «Герц ицәқәырԥақәа» — «Hertzian Waves» ҳәа ирышьҭан) рыҭареи рыдкылареи рзы иҟаҵатәу аԥҵаҩыс дрыԥхьаӡоит анемец ҵарауаҩ [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]]. Иара иоуп 1886-1888 шықәсқәа рзы иԥышәарақәа рыла [[Максвелл, Джеймс Клерк|Џь.Максвелл]] ииҳәахьаз афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа шыҟоу шьақәзырӷәӷәаз. Алассы — лассра ду змоу афымцамхылдызтә ҵысрақәа роуразы иара ихы иаирхәеит [[Вибратор Герца|асимметриатә вибратор]]и [[катушка Румкорфа|Румкорф акәанҷ]]и, урҭ рҭаҩразы-ацәқәырԥақәа риндикатор (рдетектор) афункциақәа назыгӡоз ацыԥхьтә бжьаӡара маҷ змоу аихатәы рамка асахьа змоу имариаӡоу адкылага<ref>''Меркулов В.'' 120 лет весьма быстрых колебаний. {{Cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/gerc_120.htm|title=Виртуальный компьютерный музей.|publisher=www.computer-museum.ru|access-date=2017-05-08|archive-date=2017-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20170413200415/http://www.computer-museum.ru/connect/gerc_120.htm|url-status=live}}</ref>. Адкылага даҽа вариантк иаанарԥшуан адырдырга аиагага еиԥш, аха ацыԥхьтә бжьаӡара маҷны<ref name="автоссылка1">{{Cite web |url=http://www.computer-museum.ru/connect/histra09.htm |title=Экспериментальные работы Генриха Герца. Виртуальный компьютерный музей |access-date=2015-09-06 |archive-date=2018-06-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180606030528/http://www.computer-museum.ru/connect/histra09.htm |url-status=live }}</ref>. Абарҭ ахархәагақәа роуп [[радиосвязь|арадиоеимадара]] амҩаԥгаразы ахархәара зауз аԥҵамҭақәа жәпакы хацзыркыз<ref name="ЧистяковНачало">''Чистяков Н. И.'' [https://radi0.ru/knigi-i-stati/nachalo-radiotehniki-fakty-i-interpretatsiya/ Начало радиотехники: факты и интерпретация] {{Wayback|url=https://radi0.ru/knigi-i-stati/nachalo-radiotehniki-fakty-i-interpretatsiya/ |date=20220930173402 }}// Вопросы истории естествознания и техники. — 1990. — № 1.</ref>. Аха Герц идкылага анырралшара ахьыҳаракымыз, ирыдыркылоз асигналқәа рхылаԥшразы иманшәаламыз азнеишьа иалнаршон урҭ адкылара аиагага 8-10 м иацәыхараны мацара амҩаԥгара. Убри аҟнытә ирыдыркылоз асигналқәа рырӷәӷәаразы азнеишьақәа ԥшаатәын. Ари ахырхарҭала раԥхьатәи алҵшәа ду иоуит 1889 шықәса рзы [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Лоџь]] Великобританиа<ref name="автоссылка1"/>. Афымцатә сигнал аелектронтә дырраҭаразы раԥхьатәи апатент иоуит 1872 шықәсазы америкатәи аҭҵааҩы, занааҭла истоматологыз [[Лумис, Малон|Малон Лумис]], 1866 шықәсазы аелектронтә еимадара азнеишьа шаԥҵаз азы аҳәамҭа ҟазҵаз. Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы аелектронтә еимадара аԥҵаҩыс дрыԥхьаӡоит [[Хьюз, Девид Эдвард|Девид Хьиуз]] (1878), иара убас [[Эдисон, Томас Алва|Томас Едисон]] (1876), [[Никола Тесла]] (1891 шықәсазы арезонанс-трансформатор змоу аиагагатә хархәага апатент<ref name="Шапкин"/>); Германиа — [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]] (1888); Франциа — [[Бранли, Эдуард|Едуард Бранли]] (1890); [[Балкантәи адгьылбжьахабжа|балкантәи атәылақәа]] жәпакы рҿы — Никола Тесла (1891); Бразилиа — Ландела де Мору (1893-1894); Великобританиа — [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Џьозеф Лоџьа]] (1894); Индиа — [[Бос, Джагдиш Чандра|Џьагадиш Чандру Боше]] (1894-1895); Урыстәыла — [[Попов, Александр Степанович|Александр Степан-иԥа Попов]]и (1895) [[Наркевич-Иодко, Яков Оттонович|Иаков Наркевич-Иодко]]и (1890). [[Афаил:Marconi's Coherer Receiver at Oxford Museum History of Science.jpg|thumb|left|Маркони идкылага, 1896 ш.]] Мраҭашәаратәи атәылақәа рҿы ателеграфтә сигнал аелектронтә дырраҭара раԥхьатәи ақәҿиара змоу асистема аԥҵаҩыс дыԥхьаӡоуп италиатәи анџьныр [[Маркони, Гульельмо|Гульельмо Маркони]] (1895-1896)<ref>{{Cite web |url=http://www.britannica.com/eb/article-9050813/Guglielmo-Marconi |title=Guglielmo Marconi//Encyclopaediz Britannica |access-date=2008-01-08 |archive-date=2008-06-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080620003753/http://www.britannica.com/eb/article-9050813/Guglielmo-Marconi |url-status=live }}</ref><ref name="Попов">[http://www.britannica.com/eb/article-9060849/Aleksandr-Popovi Aleksandr Popov//Encyclopaediz Britannica]</ref><ref>{{Cite web |url=http://rybkin.h16.ru/ogonek1.htm |title=Маркони начинает и выигрывает |access-date=2017-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170825062546/http://rybkin.h16.ru/ogonek1.htm |archive-date=2017-08-25 |url-status=dead }}</ref>. [[Афаил:Popov's radiostation, 1901.jpg|thumb|А. С. Попов идкылага, 1901 ш.]] [[СССР]]-и уаанӡатәи аидгылатә республикақәеи рҿы аелектронтә телеграф аԥҵаҩцәа дыруаӡәкуп ҳәа дыԥхьаӡоуп [[Попов, Александр Степанович|А.С. Попов]]<ref name="Попов"/><ref>{{Cite web|url = http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|title = Какое радио изобретал Маркони|author = |date = |publisher = |access-date = 2008-01-07|archive-date = 2008-01-20|archive-url = https://web.archive.org/web/20080120044344/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|url-status = live}}</ref>. Афизикатә кабинет аҿы, анаҩс Аминатә офицартә класс иаҵанакуа абаҳчаҿы имҩаԥгаз аԥышәарақәа рҿы Попов иприбор афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа ршәахәақәа аԥшаауан аиагага 60 м рҟынӡа иацәыхараны. 1895 шықәса мшаԥы 25 (лаҵара 7) рзы Петербург имҩаԥысуаз аурыс физика-химиатә еилазаара аилатәараҿы Попов иааирԥшит аилатәара аԥкаанҵаҿы ишарбоу ала, «аҳауатә фымцалашараҿы ирласны аҵыс-ҵысра аарԥшра иазку априбор»<ref name=":0"/>. СССР 1945 шықәса раахыс лаҵара 7 [[День радио|арадио иамш]]ны иазгәарҭо иалагеит. Франциа аелектронтә телеграфиа аԥҵаҩыс акраамҭа дыԥхьаӡан [[когерер]] (Бранли итрубка) аԥҵаҩы Едуард Бранли (1890)<ref>[http://www.galaxidion.com/home/catalogues.php?LIB=barale&CAT=11781 TSF : Livres anciens, rares, d’occasion sur Galaxidion] {{Wayback|url=http://www.galaxidion.com/home/catalogues.php?LIB=barale&CAT=11781 |date=20111129121911 }}{{In lang|fr}}</ref><ref>[http://www.radiopassion.be/Histoire_de_la_radio.htm Rendons à César ce qui appartient César] {{Wayback|url=http://www.radiopassion.be/Histoire_de_la_radio.htm |date=20080107022452 }}{{In lang|fr}}</ref>. Индиа афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа аелектронтә дырраҭара ааирԥшуеит 1894 шықәсазы Џьагадиш Чандра Боше<ref>[http://web.mit.edu/varun_ag/www/bose_real_inventor.pdf Jagadish Chandra Bose: The Real Inventor of Marconi’s Wireless Receiver] {{Wayback|url=http://web.mit.edu/varun_ag/www/bose_real_inventor.pdf |date=20150616085529 }}; Varun Aggarwal, NSIT, Delhi, India</ref><ref name="Mukherji3-10">Mukherji, Visvapriya, Jagadish Chandra Bose, second edition, 1994, pp. 3-10, Builders of Modern India series, Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India, ISBN 81-230-0047-2</ref>. Раԥхьа арадиоцәқәырԥақәа абжьы аиагаразы рхы иадырхәомызт. Арадиосигнал ашьҭыбжьтә сигнал ала апромодулиациа азура раԥхьа еилызкааз Канадатәи аԥҵаҩы [[Фессенден, Реджинальд Обри|Реџьинальд Фессенден]] иакәын, уи арацәа [[микрофон]] ацыԥхьтә дырраҭага антена аҭел аимҟьара иалеиҵеит. Абас ала ԥхынҷкәынмза 23, 1900 шықәса рзы Фессенден 1 миль ахьыбжьоу ашьҭыбжьтә сигнал аҭара мҩаԥигеит. Абжьы акыр ишеицакызгьы, апрактикатә хархәаразы ишхәарҭамызгьы, ари аексперимент иаанарԥшит атехникатә усдуларақәа ашьҭыбжьтә дырга аиагара еиӷьыртәыр шалшо. Анаҩстәи аекспериментқәа рҿы арадиосигнал ахыҵхырҭа аҳасабала Фессенден ихы иаирхәеит 50 кГц рҟынӡа иҟоу [[Александерсон, Эрнест|Ернст Александерсон]] афымцамашьынатә ҽеиҭакратә генератор ([[альтернатор Александерсона|Александерсон альтернативатор]]). Брант-Рок 128 м иҳараку уаанӡа иргылаз антенна ихы иархәаны (аштат Массачусетс иҟоу [[Бостон]] аладахьшәа Атлантика ахықәан аиланхарҭа хәыҷы), ԥхынҷкәын 24, 1906 шықәсазы иара адунеи аҿы раԥхьатәи арадиодырраҭаратә шьҭыбжьтә дырраҭара мҩаԥигеит<ref>''Самохин В. П.'' [http://technomag.edu.ru/doc/441974.html Памяти Реджинальда Фессендена (с приложением «Александерсон Эрнест»)] {{Wayback|url=http://technomag.edu.ru/doc/441974.html |date=20201109074651 }}// Наука и образование, научное издание МГУ им. Баумана, 8 августа 2012 года.</ref>. '''Арадио аԥҵамҭа аҭоурых аетап хадақәа''', арадиоеимадара атеориеи апрактикеи рыҿиара аганахьала, абас иҟоуп: * 1820 — даниатәи аҵарауаҩ, афизик [[Эрстед, Ханс Кристиан|Ганс Кристиан Ерстед]] иааирԥшит афымца зҭоу аҭел амахылдыз зыхьшьу акомпас ахыц мап шацәнакуа. * 1829 — америкатәи афизик [[Генри, Джозеф|Џьозеф Генри]] [[Лейденская банка|леидентәи абанкқәа]] рԥышәарақәа раан игәеиҭеит рфымцатә разриадқәа аихатәы гәырқәа ахьыбжьоу амхылдызркра шцәырырго. * 1831 — англыз физика-химик [[Фарадей, Майкл|Маикл Фарадеи]] [[Электромагнитная индукция|афымцамхылдызтә индукциа]] ацәырҵра ааиртит. * 1837 — анемец физик, астроном Карл Огаст фон Штаинхаил ҩ-цәаҳәак змоу ателеграфтә аппарат аҟазшьақәа ҭҵаауа ишьақәиргылеит аҭелқәа руак аԥыхны ателеграфтә коммуникациазы аҭел заҵә ихы иаирхәар шилшоз. Уи иахылҿиааит аҭелқәа рыҩбагьы аԥыхны ателеграф асигналқәа адгьыл ала рынашьҭра алшоит ҳәа агәаанагара, астанциақәа еимаздо аҭелқәа рыда. * 1845 — [[Фарадей, Майкл|Маикл Фарадеи]] [[Электромагнитное поле|афымцамхылдызтә дәы]] аилкаара алеигалеит. * 1854 — ашотланд Џьеимс Боумен Линдси аӡы ала аелектронтә телеграфиа асистемазы апатент иоуит. * 1859 — анемец физик [[Феддерсен, Беренд Вильгельм|Беренд Феддерсен]] ԥышәарыла ишьақәирӷәӷәеит леидентәи абанкақәа рразриадқәа аефиртә ҵысратә процессқәа аусура ишалаго. * 1860 — 1865 — англыз физик [[Максвелл, Джеймс Клерк|Џьеимс Кларк Максвелл]] иаԥиҵеит [[Уравнения Максвелла|афымцамхылдызтә дәы атеориа]]. * 1866 — [[Лумис, Малон|Малон Лумис]] аҳәамҭа ҟаиҵеит аелектронтә еимадашьа шааиртыз азы. Аимадара мҩаԥысуан аҳауатә маҭқәа ҩба ишьҭырхыз афымцатә ҭелқәа ҩба рыла: руак (аартыга аманы) [[радиопередатчик|арадиодырраҭага]] [[антенна|антена]] акәын, аҩбатәи — [[радиоприёмник|арадиодкылага]] антена акәын. Ҭелк адаҷ адгьыл [[Размыкание|ианахыртлак]]-даҽа ҭелк адаҷ аҿы агальванометр ахыц наскьон. * 1868— Малон Лумис иҳәеит Еиду Америкатәи Аштатқәа Рконгресс ахаҭарнакцәа рҿаԥхьа иԥышәарақәа шеиҭеиҳәаз, асигналқәа 14-18 миль ахьыбжьоу шриҭаз. * 1872 — Уилиам Генри Вард мшаԥы 30 рзы иҭоуп Еиду Америкатәи Аштатқәа апатент № 126356 «Ателеграф аҟаҵаразы афымцалашара аизгаразы аиӷьтәрақәа» захьӡу. Апатент инақәыршәаны «атмосфераҿы афымцатә ҿыгҳара» ателеграфтә ҭел аҳасабала асигналқәа ныҟәнагар алшон. * 1872 — Ԥхынгәы 30 рзы Малон Лумис Еиду Америкатәи Аштатқәа рпатент иоуит 129971 «Ателеграфиаҿы аиӷьтәра» аелектронтә еимадаразы. Аҳәынҭқарра Ахада [[Грант, Улисс|Агрант]] «Лумис» аԥышәарақәа рфинанстәразы азакәан инапы шаҵаиҩызгьы аԥаразоужьра аартымызт<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/loomis.htm|title=Махлон Лумис Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510203339/http://www.computer-museum.ru/connect/loomis.htm|url-status=live}}</ref>. Лумис иԥышәарақәа шымҩаԥысуаз азы ииашоу дыррак, иара убас иаппаратқәа рыҵәаӷәанҵақәагьы еиқәымхеит. Америкатәи апатентгьы Лумис ихы иаирхәаз ахархәагақәа инарҭбааны рыхцәажәара амаӡам. * 1878 — 1879 — англыз, америкатәи аԥҵаҩы [[Хьюз, Девид Эдвард|Девид Хьиуз]] [[Катушка Румкорфа|аиндукциатә катушка]] аус адулараан иааирԥшит шәкы-шәкы иард инареиҳаны инацәыхараны асигналқәа рыԥшаара алыршара. Иара 1880 ш. Аҳ иуаажәларра дшырзаартыз дирдырит, аха иколлегацәа агәра идыргеит зыӡбахә ҳәоу аиндукциа шакәу<ref>{{Cite web |url=http://www.ufn.ru/ufn92/ufn92_4/Russian/r924d.pdf |title=История изобретения и исследований когерера<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2008-01-06 |archive-date=2016-03-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304060102/http://www.ufn.ru/ufn92/ufn92_4/Russian/r924d.pdf |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/hughes.htm|title=Дэвид Эдвард Юз и открытие радиоволн Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-11-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20131106025616/http://www.computer-museum.ru/connect/hughes.htm|url-status=live}}</ref>; * 1879 — 1879 шықәса жьҭаарамза анҵәамҭазы [[Хьюз, Дэвид Эдвард|Девид Едвард Хьиуз]] алкаа ҟаиҵеит аиагаратә схема аиндукциатә катушка ақәгара шалшо, избанзар ишьақәиргылеит иарбанызаалак афымцатә цыԥхь ателефон аҿы абжьы шыбзоуроу. Анаҩсан, Хьиуз аиагагеи адкылагеи еиуеиԥшым ауадақәа ирҭеиҵан, априборқәа уажәшьҭа еиԥишьуамызт. Адкылага, аиагага 6 футк иацәыхараны иаҿакын аҭел — раԥхьатәи антеннақәа ируакуп. Ажәакала, раԥхьатәи антеннақәа руак [[Гальвани, Луиджи|Луиџьи Гальвани]] (1737-1798) иԥышәарақәа рҿы ицәырган, уаҟа детекторс иҟан адаӷь апрепарат ҿыц. * 1882 — [[Долбеар, Эймос Эмерсон|Еимос Емерсон Долбеар]] аҭелтә [[телефон|ҭел]] аԥышәарақәа раан иаԥиҵеит аелектронтә еимадаразы ахархәага. Аха ирыдгалоу аметод хара-хара еимыху астанциақәа рыбжьара ажәаҳәа, ма асигналқәа рыҭара аеффект шалшоз, ма ишыҟанаҵоз азы ршаҳаҭгак ыҟаӡам<ref>{{Книга|ссылка=https://en.wikisource.org/wiki/Page%3AEB1911_-_Volume_26.djvu/560|заглавие=Encyclopaedia Britannica|год=1911|страницы=531|volume=26|archive-date=2022-01-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20220127101101/https://en.wikisource.org/wiki/Page%3AEB1911_-_Volume_26.djvu/560}}</ref>. Иара [[Ведомство по патентам и товарным знакам США|апатенттә биуро]] ахь азыҳәа ҟаиҵеит, жьҭаара 5, 1886 шықәсазы «афымцатә коммуникациа Азнеишьа» азы апатент иоуит<ref>US Patent № 350.299, A.E. Dolbear «Mode of Electric Communication». Patented Oct. 5, 1886.</ref>. * 1883 — ирландиатәи апрофессор [[Фицджеральд, Джордж Френсис|Џьорџь Френсис Фицџьеральд]] ажәалагала ҟаиҵеит аефиртә ҵысрақәа максвеллтәи ацәқәырԥақәа ирхыҵхырҭаны рхы иадырхәаларц, аха урҭ ацәқәырԥақәа ашәҟәы ишҭагалатәу ихаҿы изаагомызт, убри аҟнытә атеориа цқьа азирхеит. * 1885 — америкатәи аԥҵаҩы [[Эдисон, Томас Алва|Томас Алва Едисон]] лаҵара 23 рзы апатенттә зыҳәа № 166455 алеиҵеит (ишьақәырӷәӷәоуп ԥхынҷкәын 29, 1891 ш., Еиду Америкатәи Аштатқәа апатент № 465971) «афымцатә сигналқәа рыҭашьа» азы. 1888 ш. Еиду Америкатәи аштатқәа рҿы Асыԥса Ду аан ари адырраҭара асистема рхы иадырхәон асы зқәыжьыз адәыӷбақәа рҟынтәи аелектронтә дырраҭарақәа рышьҭреи роуреи рзы (иҟалап ари арыцҳара асигналқәа рышьҭразы аелектронтә телеграфиа раԥхьатәи қәҿиарала ахархәара акәзар: иԥхасҭахаз адәыӷбақәа ирылшеит Т. А. Едисон ителеграф асистемала аимадара рыбжьаҵара). * 1885 — 1892 — Натан Стабблефилд зыхьӡыз [[Кентукки|Кентуккатәи]] (ЕАА) афермер иаԥиҵеит ашьҭыбжьтә алассы-лассратә индукциа шьаҭас измаз ахархәага. Асигнал аиагаразы рхы иадырхәон арадиочастота акәымкәа, адгьыл ашьҭыбжьтә мҩангара. * 1886 — 1888 — анемец физик [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]] ишьақәирӷәӷәеит «Максвелл» аматематикатә мҩала ииҳәахьаз афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа шыҟоу (агенератори адкылагеи еиуеиԥшым наҟ-ааҟтәи рҭагылазаашьақәа раан аԥышәарақәа). Герц [[Вибратор Герца|адырдырга]] ҳәа ззиҳәаз ахархәага ахархәарала афымцамхылдызтә сигналқәа хара-хара, ҭелда рыҭареи рыдкылареи рзы қәҿиарала аԥышәарақәа мҩаԥигеит. * 1890 — афранцыз физик, анџьныр [[Бранли, Эдуар|Едуар Бранли]] иаԥиҵеит афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рҭаҩразы априбор, арадиокондуктор (ԥыҭрак ашьҭахь — [[когерер|акогерер]]) ҳәа зыхьӡиҵаз. Бранли иԥышәарақәа рҿы [[антенна|антеннақәа]] аҭел ахҵәахақәа раҳасабала ихы иаирхәоит. Едуар Бранли иԥышәарақәа рылҵшәақәа кьыԥхьын «Аелектрикцәа Жәларбжьаратәи реилазаара Абиуллетени» Франциатәи Аҭҵаарадыррақәа Ракадемиа аҳасабырбақәеи рҿы. * 1890 — урыстәылатәи аҵарауаҩ [[Наркевич-Иодко, Яков Оттонович|Иаков Оттон-иԥа Наркевич-Иодко]] адыд-мацәыс зцу аразриадқәа рҭаҩразы ихы иаирхәеит арадиодкылагатә хархәагақәа ркомпонент хадақәа змоу априбор-антеннеи адгьыли, иара убас аҭелтә трубкеи. Априбор иалнаршон афымцатә разриадқәа атмосфераҿы ашәҟәы рҭагалара 100 км рҟынӡа. * 1891-1892- Британиатәи аԥошьҭатә усбарҭа анџьныр хада Уилиам Прис қәҿиарала иԥишәон километрақәак (5 км рҟынӡа) еимыху агаҿа адкылара-дырраҭаратә станциақәа (Бристольтәи аӡыбжьахалагьы убрахь иналаҵаны) рыбжьара Морза анбан ала аиндукциатә сигналқәа рыҭара. * 1891 — [[Никола Тесла]] ([[Сент-Луис]], Аштат [[Миссури (штат)|Миссури]], Еиду Америкатәи Аштатқәа) алекциақәа раан ауаа ирбо-ираҳауа дахцәажәеит арадиосигнал хара-хара аиагара апринципқәа. * 1892 — англыз [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] раԥхьаӡа акәны системала дахцәажәеит афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыла аинформациа аиагара апринципқәа. * 1893 — Тесла арадиодырраҭага апатент аиҭеит, амазгәыҭтә [[антенна]] аԥиҵоит, уи ахархәарала 1895 ш. арадиосигналқәа 30 миль инацәыхараны ириҭеит<ref name="cq">{{Cite web |url=http://news.cqham.ru/articles/detail.phtml?id=822 |title=Ко дню Радио |access-date=2008-01-06 |archive-date=2013-11-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131112152413/http://news.cqham.ru/articles/detail.phtml?id=822 |url-status=live }}</ref>. * 1893-1894 рыбжьара — бразилиатәи апап, аҵарауаҩ [[Роберто Ланделл де Мора]] арадиосигнал аиагаразы аекспериментқәа мҩаԥигеит. Урҭ рылҵшәақәа иара ирылеиҳәомызт 1900 ш., аха ашьҭахь бразилиатәи апатент иоуит. * 1894 — апрофессор Ерих Ратенау Берлин амҵан зыццакра лаҟәу афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыла асигналқәа рыҭаразы аекспериментқәа мҩаԥигеит. * 1894 — [[Маркони, Гульельмо|Гульельмо Маркони]], апрофессор [[Риги, Аугусто|Аугусто Рига]] идеиақәа рныррала, Генрих Герц инекролог аҿы ииҳәаз, арадиотелеграфиазы аекспериментқәа дрылагоит (раԥхьа — адырдырга Герци когерер Бранли рыла)<ref name="comments.ua">{{Cite web |url=http://comments.ua/?art=1183702106 |title=газета «КОММЕНТАРИИ». Знать и понимать |access-date=2008-01-06 |archive-date=2009-01-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090118133758/http://comments.ua/?art=1183702106 |url-status=live }}</ref>. 1894 шықәсазы имҩаԥыргоз Маркони иԥышәарақәа шьақәзырӷәӷәаша усҟантәи аҩыратә ршаҳаҭгақәа ҳәа акгьы ыҟаӡам аха. * 1894 — британиатәи афизик [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Лоџь]]и Александр Мирхеди аелектронтә телеграфиазы аԥышәарақәа раԥхьатәи иаартны дырбара Оксфордтәи ауниверситет аԥсабаратә ҭоурых Амузеи атеатр аҿы имҩаԥысуаз алекциаҿы. Арбараан асигнал ааигәа иҟаз Кларендоновтәи акорпус аҿы иҟоу алабораториаҟынтәи идәықәҵан, атеатр аҿы априбор ала ирыдыркылеит 40 м ахьыбжьоу. Лоџьа иаԥиҵаз «афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыдкылара ашәҟәҭагаларазы априбор» иалан арадиокондуктор — «Бранли итрубка» (Алоџьа «когерер» ҳәа хьӡыс изиҭаз) аршәшәага, афымцалашара ахыҵхырҭа, агальванометр. Акогерер аршәшәаразы, «Герц ицәқәырԥақәа» рахь имаз ацәанырра аамҭа-аамҭала аиҭашьақәыргылара хықәкыс иҟаҵаны, анаҩс рхы иадырхәон ма аҵәҵәа, мамзаргьы ажьаҳәа-ҿарԥага змаз арыԥҟьатә механизм. * Абҵарамза, 1894 — [[Калькутта]] ақалақь Аратуш аҿы сер [[Боше, Джагадиш Чандра|Џьагадиш Чандра Боше]] миллиметрак иҟоу асигнал аелектронтә дырраҭаразы аԥышәарақәа иаартны раарԥшра ауп. Уи адагьы, Боше иаԥиҵеит аџьуатә [[когерер]], аус аниуа маха-шьахала аршәшәара зҭахым * 1895 — англыз физик [[Резерфорд, Эрнест|Ернест Резерфорд]] арадиоцәқәырԥақәа рдетектҟаҵаразы иԥышәарақәа рылҵшәақәа икьыԥхьит рхыҵхырҭа хԥа аԥшьба миль инацәыхараны. Арадиоцәқәырԥақәа рыдкыларазы, Резерфорд Герц ирезонатор хаирҭәааит аҭел ҵаӷа иалху акәанҷ ала, аҩныҵҟа амахылдыз зыхьшьу аџыр гәыр аманы. Арадиоцәқәырԥатә импульсқәа рныррала-агәыр амхылдызра амырхуан, уи акәын амагнитометр иаанарԥшуазгьы. * Лаҵарамза 7, 1895 — [[Санкт-Петербург]] имҩаԥысуаз [[Русское физико-химическое общество|Аурыс физика-химиатә еилазаара]] аилатәараҿы, [[Александр Степанович Попов|Александр Степан-иԥа Попов]] алекциа «аихатәы ххырақәа афымцатә ҵысрақәа ишырзыҟоу азы» даԥхьоит, уаҟа Лоџьа афымцамхылдызтә сигналқәа рыла аԥышәарақәа еиҭаҳәо иааирԥшуеит уаанӡа Лоџьа ихы иаирхәахьаз зеиԥшла еиԥшу априбор. Убри аан Попов аиӷьтәра аконструкциа иалеигалеит. Попов иприбор аҷыдарақәа ируакын акогерер (Бранли итрубка) зыршәшәоз ажьаҳәа, уи уаанӡа еиԥш асааҭтә механизм аҟынтәи акәымкәа, зегь реиҳа ирыдыркылоз арадиоимпульс аҟынтәи аус ауан<ref name="Никольский">''Никольский Л. Н.'' [http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html Кто «изобрёл» радио] {{Wayback|url=http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html |date=20200311041851 }}</ref>. Уи адагьы иалагалан априбор аусура анырреи аҭышәынтәалареи шьҭызхуа [[реле|ареле]]. Иаахҵәаны иаҳҳәозар, Попов иприбор «афымцатә ҵысрақәа рыԥшаареи рҭаҩреи рзы априбор» ҳәа азҳәатәуп акогерер автоматла иршәшәаны. 1895 шықәса лаҵарамзазы априбор [[Лесной институт|Абнатә институт]] аметеостанциаҿы аҳауатә електромагниттә цәқәырԥақәа рыкра иазыманшәалан. Априбор ахьӡ — «аразриадотметчик» (ашьҭахь, «[[грозоотметчик|адыд-мацәыс зкуа]]») аиҭеит Аурыс физика-химиатә еилазааразы А. С. Попов иҩыза, иколлега, Абнатә институт афизика акафедра ашьаҭаркҩы [[Лачинов, Дмитрий Александрович|Д. Лачинов]] 1895 шықәса ԥхынгәымзазы зкурс «аметеорологиеи аҳауаҭҵаареи Рышьаҭақәа» 2-тәи аҭыжьымҭаҿы раԥхьаӡа акәны «аразриадметчик Попов» ихымҩаԥгашьа апринцип аазырԥшыз — убри ауп апрототип раԥхьатәи ахҳәаа<ref name=":0">Журнал Русского физико-химического общества. Т. XXVII. Вып. 8. С. 259 — декабрь 1895.</ref><ref>''Лачинов Д. А.'' Основы метеорологии и климатологии. — СПб, 1895. С. 460.</ref><ref>''Ржонсницкий Б. Н.'' Дмитрий Александрович Лачинов. — М.—Л.: Госэнергоиздат, 1955</ref>. * Ааԥын 1895 ш. — Маркони арадиосигнал шәкы-шәкы метра аҭара илиршеит<ref name="Шапкин">''Шапкин В. И.'' Радио: открытие и изобретение. — Москва: ДМК ПРЕСС, 2005. — 190 с., 98 ил.</ref>. * Рашәарамза 2, 1896 ш. — Маркони апатент азы азыҳәа ҟаиҵеит. * Цәыббрамза 2, 1896 — Маркони раԥхьаӡа акәны Солсбери акаршәраҿы иаԥҵамҭа аусура ауаа ирбо-ираҳауа иааирԥшит, арадиограммақәа 3 км ахьыбжьоу инаишьҭит<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|title=Какое радио изобретал Маркони Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510204154/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|url-status=live}}</ref>. * 1897 — Оливер Лоџь арезонанстә лассра архиара апринцип аԥиҵеит<ref name="rp">{{Cite web |url=http://radioman-portal.ru/history/1/?page=11 |title=Летопись радиотехники: 1895—1899 |access-date=2008-01-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150621210923/http://radioman-portal.ru/history/1/?page=11 |archive-date=2015-06-21 |url-status=dead }}</ref>. * Ԥхынгәымза 2, 1897 — Маркони британиатәи апатент № 12039 иоуит «Аиагаратә аппарат аҿы афымцатә импульсқәеи асигналқәеи рыҭараҿы аиӷьтәрақәа». Зеиԥшла Маркони идкылага Попов идкылага еиҭанаҳәон, (еиӷьтәрақәак аманы)<ref name="Никольский"/>, уи аиагага — [[Риги, Аугусто|Рига]] аиӷьтәрақәа змоу [[Герц, Генрих Рудольф|Герц]] ивибратор. Шьаҭанкыла иҿыцын адкылага аханатә ателеграфтә аппарат иахьаҿакыз, аиагага Морза ацаԥха иахьадҳәалаз, уи ауп арадиотелеграфиатә еимадара алзыршазгьы. Маркони адкылагеи аиагагеи рзы аурак змоу антеннақәа ихы иаирхәеит, уи иалнаршеит аиагага амчхара иаалырҟьаны ашьҭыхра; уи адагьы [[детектор Маркони|Маркони идетектор]] [[детектор Попова|Попов идетектор]] аасҭа акырӡа ианыруан, уи Попов ихаҭагьы иазхеиҵон<ref>{{Cite web |url=http://www.gpntb.ru/win/mentsin/mentsin2d1c9.html |title=Н. И. Чистяков. Начало радиотехники: факты и интерпретация |access-date=2020-04-28 |archive-date=2020-01-25 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200125045923/http://www.gpntb.ru/win/mentsin/mentsin2d1c9.html |url-status=live }}</ref>. * Ԥхынгәымза 6, 1897 — Маркони Италиатәи арра-мшынтә базаҿы [[Специя (город)|Специа]] алаԥшҳәаа ацәаҳәа иахҟьаны ажәақәа «Viva l’Italia» аанашьҭит — 18 км ахьыбжьоу<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm|title=Когда и кем было изобретено радио Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510191849/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm|url-status=live}}</ref>. * Абҵарамза, 1897 — Маркони «Бормот» иадҳәалоу о.Уаит аҿы раԥхьатәи еснагьтәи арадиостанциа аргылара (23 км.)<ref name="acmi">{{Cite web |url=http://www.acmi.net.au/aic/MARCONI_ITALY.html |title=Adventures in CyberSound |access-date=2008-01-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071103084812/http://www.acmi.net.au/AIC/MARCONI_ITALY.html |archive-date=2007-11-03 |url-status=dead }}</ref>. * Ԥхынҷкәынмза 18, 1897 — Попов Аурыс физика-химиатә еилазаара аилатәараҿы адырдырга «Герци» ихатә конструкциа адкылагеи ихы иархәаны (абжьаӡара — 230 м рҟынӡа) Урыстәыла раԥхьатәи [[Радиограмма|арадиограмма]] ииҭеит: «Герц»<ref name="Никольский"/>. * Ажьырныҳәамза, 1898 — арадио аус аҿы раԥхьатәи ахархәара ауп. Маркони (асыԥса иахҟьаны ателеграфтә ҭелқәа ахьҿахҵәаз анаҩс) Уельстәи ажурналистцәа [[Гладстон, Уильям Юарт|Уилиам Гладстон]] дызгаша ичымазара азы иҟарҵаз адырраҭарақәа риҭеит<ref name="comments.ua"/><ref>{{Cite web |url=http://www.india-whisky.org.uk/index_files/Page396.htm |title=madasafish<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2009-08-27 |archive-date=2009-08-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090818025241/http://www.india-whisky.org.uk/index_files/Page396.htm |url-status=live }}</ref>. * Лаҵарамза, 1898 — Маркони раԥхьаӡа акәны архиаратә система ихы иаирхәеит. * 1898 — Маркони иааиртит Великобританиа раԥхьатәи [[Челмсфорд]] иҟоу «аелектронтә телеграф азауад», уаҟа аусура иалагеит 50-ҩык. * 1898 — А.С. Попов Аурыс Техникатә Еилазаара апремиа ианашьара 1898 ш. «афымцамхылдызтә ҵысрақәа рыдкылагеи ҭелда ателеграфҟаҵаразы априборқәеи раԥҵаразы»<ref name="chist">{{Cite web |url=http://www.computer-museum.ru/connect/radiojab.htm |title=Н. И. Чистяков. Ошибки в изложении истории надо исправить |access-date=2008-01-07 |archive-date=2007-12-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071213150314/http://www.computer-museum.ru/connect/radiojab.htm |url-status=live }}</ref>. * Хәажәкырамза 3, 1899 — арадиоеимадара адунеи аҿы раԥхьаӡа акәны амшынтә еиқәырхаратә операциаҿы қәҿиарала ахархәара аҭан: арадиотелеграф ахархәарала аӷба каҳаит «Масенс» («Mathens») акомандеи апассаџьырцәеи еиқәырхоуп<ref name="rp"/><ref name="acmi"/>. * Лаҵарамза, 1899 — Попов ицхырааҩцәа [[Рыбкин, Пётр Николаевич|П. Рыбкин]]и [[Троицкий, Дмитрий Семёнович|Д.С. Троицки]]и акогерер адетектортә еффект рбеит. Ари аеффект шьаҭас иҟаҵаны, Попов аҭелтә трубкахь асигналқәа рыдкыларазы идкылага еиӷьитәит, «аҭелтә дкылага депеш» ҳәа апатент аиҭеит. * 1899 — сер Џьагадиш Чандра Боз ([[Калькутта]]) аџьуатә [[когерер]] аԥиҵеит. * 1900 — адгьылбжьахақәа [[Гогланд]]и [[Кутсало]]и рыбжьара арадиоеимадара қәҿиарала ахархәара аҭан амшынтә еиқәырхаратә операциаҿы — Гогланд азааигәара [[Генерал-адмирал Апраксин (броненосец)|аԥшаҳәатә хьчара акәылӡыӷба «Аинрал-адмирал Апраксин»]] аӷӷара ахыхра. Адгьылбжьаха Гогланд арадиостанциахь арадиотелеграфтә дырраҭарақәа аауан 25 миль инацәыхараны иҟоу, [[Котка]] иҟоу Урыстәылатәи Арра-Мшынтә база аиагаратә станциа аҟынтәи, уи ателеграфтә цәаҳәа Санкт-Петербург Адмиралтеира иадҳәалан. Аелектронтә телеграфҟаҵара аппаратура афирма Диукрете иҟанаҵеит. Арадиограммақәа [[Ермак (ледокол, 1898)|аҵааԥҽыга «Ермак»]] ала реимдара иалҵшәаны иара убасгьы еиқәырхан Финтәи аԥсыӡкыҩцәа [[Финский залив|Финтәи аӡыбжьахала]]ҿы аҵаа ҿыхны<ref>{{Cite web |url=http://www.nkj.ru/archive/articles/4597/ |title=Изобретение радио. Кто был первым? {{!}} № 3, 2006 год {{!}} Журнал «Наука и жизнь» |access-date=2008-01-08 |archive-date=2008-01-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080115005446/http://www.nkj.ru/archive/articles/4597/ |url-status=live }}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20070303173321/http://rustrana.ru/article.php?nid=31567 Срок регистрации домена закончился] {{Анеишьа амам азхьарԥш|url=http://rustrana.ru/article.php?nid=31567}}</ref>. * 1900 — Маркони арадио архиаратә системазы апатент № 7777 иоуит («Oscillating Sintonic Circuit»). * 1900 — афирма Диукрете аппаратура харҭәаан ахәаахәҭратә марка «Попов — Диукрете» ала иҭрыжьуаз ателеграфтә сигналқәа рлымҳа адкыларазы апатент змоу Поповтәи ҭелтә дкылага ала<ref name="Дюкрете">{{Cite web|url=http://nauchebe.net/2014/02/apparatura-iz-komplekta-iskrovoj-stancii-besprovolochnogo-telegrafa-proizvodstva-firmy-dyukrete-1904-g/|title=Аппаратура из комплекта искровой станции беспроволочного телеграфа производства фирмы Дюкрете 1904 г.|publisher=nauchebe.net|lang=ru|access-date=2020-01-19|archive-date=2020-01-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20200123085607/http://nauchebe.net/2014/02/apparatura-iz-komplekta-iskrovoj-stancii-besprovolochnogo-telegrafa-proizvodstva-firmy-dyukrete-1904-g/|url-status=live}}</ref>. * 1900 — Попов иусумҭақәа ахьтәы медал Дуи адипломи рыла иалкаан Париж имҩаԥысуаз жәларбжьаратәи афымцатехникатә цәыргақәҵаҿы<ref name="cq"/>. * Ԥхынҷкәынмза 12, 1901 — Маркони Англиеи [[Ньюфаундленд|Ниуфаундленд]]и рыбжьара атрансатлантикатә радиеимадара раԥхьатәи асеанс мҩаԥигеит 3200 км ахьыбжьоу (анбан «S» [[Азбука Морзе|Морза анбан]] иаиҭеит). Уаанӡа уи шьаҭанкыла ҟалашьа амам ҳәа иԥхьаӡан. * 1904 — 1905 — [[русско-японская война|аурыс-иапонтәи аибашьра]], аибашьратә хҭысқәа рҿы арадиоеимадара раԥхьатәи массала ахархәара<ref>''Алексеев Т. В.'' Рождённая в горниле русско-японской войны. Радиосвязь в русской армии.// [[Военно-исторический журнал]]. — 2009. — № 5. — С.52-56.</ref>. * 1905 — Маркони асигналқәа хырхарҭала рыҭаразы апатент иоуит. * 1906 — [[Фессенден, Реджинальд Обри|Реџьинальд Фессенден]]и [[Форест, Ли де|Ли де Форест]]и ирбеит зыццакра лаҟәу асигнал ала арадиосигнал [[Амплитудная модуляция|амплитудатә модулиациа]] азура алыршара, уи иалнаршеит аефир аҿы ауаҩытәыҩсатә жәаҳәа аҭара. * 1909 — Маркони [[Браун, Фердинанд|Ф.Браун]]и афизиказы [[Нобелевская премия|Нобель ипремиа]] ранашьара «аелектронтә телеграфиа аҿиараҿы рылшамҭақәа разхаҵаразы»<ref>{{Cite web |url=http://n-t.ru/nl/fz/marconi.htm |title=Маркони (Marconi), Гульельмо. Лауреаты Нобелевской премии. Наука и техника |access-date=2008-01-08 |archive-date=2016-03-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305043116/http://n-t.ru/nl/fz/marconi.htm |url-status=live }}</ref>. * 1916 — раԥхьатәи иааиԥмырҟьаӡакәа арадиодырраҭара — аштат [[Висконсин]] аҿы Морза икод аҿы иаарышьҭуа амш ауп. * 1919 — еилыргоу ауаҩытәыҩса ицәажәашьа раԥхьатәи арадиодырраҭара. * 1920 — акоммерциатә радиотранслиациа алагара. * 1924 — СССР арадиодырраҭара алагара. * 1933 — [[Армстронг, Эдвин|Едвин Армстронг]] ажәалагала ҟаиҵеит арадиодырраҭаразы ацәаҳәаҭбаатә [[Частотная модуляция|алассы-лассратә модулиациа]] (ЧМ) ахархәара аҭазарц, абри аамҭазы иҭҵаарақәа рылҵшәақәа рыла ԥшь-патентк иоуит. * 1946 — СССР арадиодырраҭара [[Метровые волны|МВ]] ЧМ<ref>''Миркин В. В.'' К истории советской радиосвязи и радиовещания в 1945—1965 гг.// Вестник Томского государственного университета. История. 2013, № 1 (21). — С. 202.</ref> алагамҭа<ref>{{Cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/krugi6.htm|title=Виртуальный компьютерный музей|publisher=www.computer-museum.ru|access-date=2017-10-18|archive-date=2017-10-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20171024203811/http://www.computer-museum.ru/connect/krugi6.htm|url-status=live}}</ref>. * 1995 — Адунеи аҿы Норвегиа ([[Осло]]) раԥхьатәи ацифратә радиодырраҭара. * 2007 — Европа ицәырҵит ацифратә радиодырраҭара [[DAB+]] астандарт. * 2017 — Ԥхынҷкәын 13 рзы Норвегиа аҵыхәтәантәи FM-дырраҭагақәа аҵыхәтәантәи раҿыхра. Арадиоеимадара аԥҵара хацнаркит [[радиоастрономия|арадиоастрономиа]], [[радиометрология|арадиометрологиа]], [[радионавигация|арадионавигациа]], [[радиолокация|арадиолокациа]], [[Радиоэлектронная разведка|арадиоԥшыхәра]], [[Радиоэлектронная борьба|арадиоҿагылара]]<ref>Из истории изобретения и начального развития радиосвязи: Сб. док. и материалов/ Сост. Л. И. Золотинкина, Ю. Е. Лавренко, В. М. Пестриков; под. ред. проф. В. Н. Ушакова. — СПб.: изд-во СПбГЭТУ «ЛЭТИ» им. В. И. Ульянова (Ленина), 2008. — 288 с. — ISBN 5-7629-0932-8</ref> реиԥш иҟоу анаука-техникатә хырхарҭақәа, афымцалашара аҭҵаареи аҿиареи рҿы стимулны иҟалеит, аелектроника шьаҭас иаиуит. == Аусура апринцип == [[Афаил:Signal processing system-ab.svg|thumb|300px|Ашьҭыбжьтә информациа [[микрофон|амикрофон]] афымцатә дырга ахь ииасуеит, уи [[Радиопередатчик|аиагага]] иаԥнаҵо [[радиоволны|арадиоцәқәырԥақәа]] амодулиациа рзнауеит. Адкылага арадиоцәқәырԥақәа аднакылоит, амодулиациатә дырга еиҭашьақәнаргылоит, шьҭахьҟа ауаҩы изы иманшәалоу [[Громкоговоритель|абжьырдуга]] аформа ахь иианагоит]] [[Афаил:Amfm3-en-de.gif|thumb|300px|Амплитудеи (АМ) алассы-лассреи (FM) рыла амодулиациа зызу арадиоцәқәырԥақәа реиҿырԥшра]] Аиагаратә ган аҿы ([[радиопередатчик|арадиодырраҭага]]ҿы) иаԥҵахоит зыццакра ҳараку иалкаау алассы-лассра асигнал ([[несущий сигнал|изго асигнал]], «изго алассы-лассра»). Уи иақәырҵоит ирыҭатәу [[информация|аинформациатә]] дырга (абжьы, асахьа уҳәа), — изго алассы-лассра аинформациатә сигнал ала [[модуляция|амодулиациа]] мҩаԥысуеит. Амодулиациа зызу асигнал [[Электромагнитное излучение|арадиоцәқәырԥақәа]] раҳасабала аҭыԥ ахь аиагаратә [[Антенна|антена]] иахылҵуеит. Арадиоцәқәырԥақәа рыдкыларҭатә ган аҿы [[радиоприёмник|арадиодкылага]] иахьҭало адкыларҭатә антенна аҿы зыццакра ҳараку афымца ҟарҵоит. [[Фильтр (электроника)|Афильтрқәа]] рсистема антенна иақәыргылоу афымца рацәа рҟынтәи еиуеиԥшым арадиодырраҭагақәеи егьырҭ арадиоцәқәырԥақәа рхыҵхырҭақәеи рҟынтәи иалкаау анагаратә лассра змоу асигнал алнахуеит, [[Детектор (радиотехника)|адетектор]] уи аҟынтәи амодулиациатә информациатә (ихәарҭоу) дырга еиҭашьақәнаргылоит. Иҳауа асигнал арадиодырраҭага иаанашьҭуа маҷк еиԥшымзар алшоит еиуеиԥшым [[Электромагнитная помеха|аԥырхагақәа]] рнырра иахҟьаны. == Алассы-лассратә диапазонқәа == [[Афаил:Modulated radio signal frequency spectrum.svg|thumb|upright|Амплитуда-модулиациа зызу арадиосигнал [[Частота|алассы-лассратә]] спектр шьақәгылоуп [[Несущий сигнал|изго алассы-лассреи]] («C») [[Боковая полоса частот|аганахьтәи ацәаҳәақәеи]] («SB») рыла изго иҩахыкны, илаҟәны, урҭ роуп амодулиациатә сигнал аинформациа назго.]] {{кратное изображение | зона = right | направление = horizontal | заголовок = Адырраҭаратә антеннақәа: | зона_заголовка = center | зона_подписи = center | изобр1 = 2008-07-28 Mast radiator.jpg | ширина1 = 118 | подпись1 = {{center|{{small|абжьарашәышықәсатә радиостанциа;}}}} | изобр2 = FM broadcasting antenna Willans Hill.jpg | ширина2 = 114 | подпись2 = {{center|{{small|Арадиостанциа УКВ;}}}} | изобр3 = Superturnstile Tx Muehlacker.JPG | ширина3 = 110 | подпись3 = {{center|{{small|Ателехәаԥшратә аиагага ДМВ адиапазон}}}} }} [[Афаил:KWNR Continental 816R-5B SN 247.jpg|thumb|upright|УКВ ЧМ арадиостанциа KWNR аиагага, [[Лас-Вегас]], зымчхара 35 кВт иҟоу]] [[Афаил:SuperDISH121.jpg|thumb|upright=0.5|Аҩны ахыб аҿы [[Спутниковая антенна|аспутниктә еимадара антенна]]]] {{кратное изображение | зона = right | направление = horizontal | заголовок = | зона_заголовка = | фон_заголовка = | Подпись изображения = | зона_подписи = center | фон_подписи = | ширина = | изобр1 = HA0478-006 (6011470974).jpg | ширина1 = 140 | изобр2 = Cell-Tower.jpg | ширина2 = 108 | подпись = {{small|Аҩныҵҟатәи антенна змоу ҳаамҭазтәи амобилтә ҭел «(армарахь)». Еиуеиԥшым х-ҳак рантеннақәа амобилтә еимадара абааш «(арыӷьарахь)»}} }} [[Афаил:Radio-Telephone.jpg|thumb|upright|Аӷбатә УКВ арадиостанциа иааигәоу аимадаразы]] * Алассы — лассра лаҟәқәа (километрак иҟоу ацәқәырԥақәа) — f = 30-300 кГц (λ = 1-10 км). Арадиодырраҭареи ателехәаԥшреи рыпрактикаҿы ахархәара амоуп [[радиодиапазон|арадиодиапазонқәа]] ирмариоу реихшара: * Идуӡӡоу ацәқәырԥақәа (СДВ) — мириаметр иҟоу ацәқәырԥақәа; * Ацәқәырԥа хәхәақәа (ДВ) — километрак иҟоу ацәқәырԥақәа; * Абжьаратә цәқәырԥақәа (СВ) — гектарк иҟоу ацәқәырԥақәа; * Ацәқәырԥа кьаҿқәа (КВ) — адекаметртә цәқәырԥақәа; * Аультракьаҿ цәқәырԥақәа (УКВ) — 10 м иреиҵоу ацәқәырԥақәа. Адиапазон зеиԥшроу еиԥш, арадиоцәқәырԥақәа ирымоуп рхатәы ҷыдарақәеи аларҵәара азакәанқәеи: * [[Длинные волны|ДВ]] [[Ионосфера|ионосфера]] акыр иахәлабгоит, аҵакы хада рымоуп адгьылтә цәқәырԥақәа, урҭ адгьыл иахыкәшо ирылаҵәоит. Урҭ ринтенсивра, аиагага иацәыхарахацыԥхьаӡа, ирласны еиҵахоит; * [[Средние волны|СВ]] ионосфера ҽынла акыр иахәлабгоит, арҿиара араион адгьылтә цәқәырԥа иҳәаақәнаҵоит, ахәылбыҽха ионосфера ибзианы ианыԥшуеит, арҿиара араион ианыԥшуа ацәқәырԥа иҳәаақәнаҵоит; * [[Короткие волны|КВ]] хара-хара иаҵанакуеит ионосфера аныԥшрала мацара, аиагага акәша-мыкәша иҟоуп [[зона радиомолчания|арадиоҿымҭра азона]] ҳәа изышьҭоу, уи ашәагаа аиагаратә антена аҟазшьарбагақәеи, арадиосигнал алассы-лассреи, ионосфера аҭагылазаашьеи ирхьыԥшуп. Ҽынла еиҳа еиӷьны ирылаҵәоит еиҳа икьаҿу ацәқәырԥақәа (алассы-лассра ҳаракы змоу), уахынла еиҳа иауу (зыццакра лаҟәу). Иманшәалоу аҭагылазаашьақәа раан ацәқәырԥа кьаҿқәа хара-хара ирылаҵәар алшоит аиагага амчхара анмаҷу; * [[Ультракороткие волны|УКВ]] ишиашоу ирылаҵәоит, ишаԥу еиԥш, ионосфера ианыԥшӡом, аха, иалкаау аҭагылазаашьақәа раан, адгьыл кәымпыл ахыкәшара рылшоит атмосфера еиуеиԥшым аҿыгҳарақәа рҿы аҳауа ажәпарақәа реиԥшымзаара иахҟьаны. Аԥынгылақәа марианы ирывсуеит, алаларатә лшара ҳаракуп; * [[Сантиметровые волны|СВЧ]] аԥынгылақәа ирывсӡом, ишиашоу иубо аҳәаақәа ирҭагӡаны ирылаҵәоит. Рхы иадырхәоит «[[Wi-Fi]]», [[Сотовая связь|амобилтә еимадара]] уҳәа рҿы; * [[КВЧ]] аԥынгылақәа ирывсӡом, аԥынгылақәа реиҳарак ирныԥшуеит, ишиашоу иубо аҳәаақәа ирҭагӡаны ирылаҵәоит. Аспутниктә еимадаразы рхы иадырхәоит; * Агиперв ҳаракқәа аԥынгылақәа ирывсӡом, алашара еиԥш ианыԥшуеит, ишиашоу иубо аҩныҵҟа ирылаҵәоит. Ахархәара ԥкуп. == Арадиоцәқәырԥақәа рыларҵәара == Арадиоцәқәырԥақәа [[вакуум|авакуум]]и [[Атмосфера Земли|атмосфереи]] рҿы ирылаҵәоит, адгьыл ақәыԥшылареи аӡи дара рзы иҵәцам. Ус шакәугьы, [[дифракция|адифракциеи]] [[отражение волн|аныԥшреи]] реффектқәа ирыбзоураны, ишиашоу иубарҭам адгьыл ақәыԥшылара акәаԥқәа — ахәҭакахьала, хара-хара иҟоу реимадара алшоит. [[Распространение радиоволн|Арадиоцәқәырԥақәа ахыҵхырҭа аҟынтәи адкылага ахь рыларҵәара]] мҩақәак рыла аамҭакала имҩаԥысыр алшоит — ари аҩыза аларҵәара иахьӡуп «ашәахәарацәара». Алагамҭарацәареи алагылазаара апараметрқәа рыԥсахрақәеи ирыхҟьаны [[замирания|ашьхныԥсыларақәа]] цәырҵуеит ({{lang-en|fading}}) — аамҭала ирыдыркыло асигнал аҩаӡара аԥсахра. Анацәарацәара аан асигнал аҩаӡара аԥсахра мҩаԥысуеит [[Интерференция волн|аинтерференциа]] иахҟьаны, даҽакала иуҳәозар, иахьрыдыркыло аҭыԥ аҿы афымцамхылдызтә дәы аамҭала инаскьагоу адиапазон арадиоцәқәырԥақәа «реицҵалыҵ» ауп. == Ахархәара == === Арадиодырраҭара === Атермин «арадиодырраҭара» алагалан [[Фрейман, Имант Георгиевич|И.Г. Фреиман]]<ref>{{Cite web|url=http://archive.radio.ru/web/1990/06/078/|title=Стр. 78 журнала «Радио» № 6 за 1990 год|publisher=archive.radio.ru|access-date=2020-05-07|archive-date=2020-08-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20200815015428/http://archive.radio.ru/web/1990/06/078/|url-status=live}}</ref>, асовет Урыстәыла инарҭбааны ахархәара аиуа иалагеит 1921 шықәса раахыс, аԥошьҭақәеи [[телеграф|ателеграфқәеи]] Жәлар ркомиссариат Арадиотехникатә хеилак ақалақь хадақәа рҿы, агуберниатәи ауездтәи центрқәа 280 рҿы абжьырдугақәа рыла арадиодырраҭара аиҿкаара азԥхьагәазҭоз апрограмма анрыдыркыла. Адәахьтәи абжьырдуга ахархәарала еснагьтәи арадиодырраҭарақәа еиҿкаан 1921 шықәса рашәарамзазы Москва, нанҳәа 2 рзы Москва амҵантәи [[Люберцы|Лиуберц]] аусура иалагеит раԥхьатәи арадиоузел<ref>{{Cite web |url=https://cyberleninka.ru/article/n/organizatsiya-sistemy-gosudarstvennogo-upravleniya-radio-v-sssr-v-1920-e-gody-na-primere-tyumeni |title=''Зорина О. Я., Хажеева И. В.'' Организация системы государственного управления радио в СССР в 1920-е годы. |access-date=2020-05-07 |archive-date=2020-08-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200809033105/https://cyberleninka.ru/article/n/organizatsiya-sistemy-gosudarstvennogo-upravleniya-radio-v-sssr-v-1920-e-gody-na-primere-tyumeni |url-status=live }}</ref>. Англыз термин «broadcasting» алеигалеит Сан-Хосе иҟоу аелектронтә телеграфиеи атехникеи рколлеџь ашьаҭаркҩы, арҵаҩы Ч.Херолд. Иара иргылеит ацыԥхьтә дырраҭага, уи ала еиҳарак аколлеџь уаанӡатәи, аус зуа аҵаҩцәа ирыдыркыло ажәаҳәатәи амузыкатәи программақәа дырбара далагеит. Херолд диит, изҳаит афермертә еилазаараҿы, уаҟа адәаҿы ажәла аиԥхьытта алаҵара иахьӡын «broadcasting» — «иԥхьыттара ҭбаа». Аиагага антенна игьежьу [[Диаграмма направленности|ахырхарҭа адиаграмма]] аман, даҽакала иуҳәозар, арадиоцәқәырԥақәа наҟ-ааҟ иахылҵуан, ақыҭанхамҩатә ҳәаақәҵара иаҿырԥшны, Херолд иирбагақәа ус рыхьӡ иҳәо далагеит. === Атәылауаҩратә радиоеимадара === : [[ГКРЧ|Урыстәыла Аҳәынҭқарратә ҳазылхратә еилакы]] аӡбамҭала (Арадиочастотқәа рзы Аҳәынҭқарратә комиссиа) Урыстәылатәи Афедерациа иахьаҵанакуа ахатәхаҿқәеи аиурист хаҿқәеи аграждантә еимадаразы 3 гәыԥк алассы-лассрақәа рзоужьуп: :* 27 [[МГц]] ([[Си-Би]], «Citizen's Band», аграждантә диапазон) — аиагага 10 [[Ватт|Вт]] рҟынӡа аҭыҵратә мчхара азин змоу. 27 МГц адиапазон змоу автомашьынатә [[Рация|рациақәа]] инарҭбааны ахархәара рымоуп атакси амаҵзурақәа рҿы арадиоеимадара аиҿкааразы, амашьынарныҟәцаҩцәа-ахарахысыҩцәа реимадаразы; :* 433 [[МГц]] ([[LPD (радио)|LPD]], «Low Power Device») — аиагага аҭыҵратә мчхара 0,01 Вт иреиҳамкәа [[Рация|арациақәа]] рзы 69 канал азоужьуп; :* 446 [[МГц]] ([[PMR446|PMR]], «Private Mobile Radio») — аиагага аҭыҵратә мчхара 0,5 Вт иреиҳамкәа арациақәа рзы аканалқәа 8 азоужьуп. === Абзиабаҩцәа ррадиоеимадара === [[Афаил:HF Base Station (2409139819).jpg|thumb|right|[[Радиолюбительская связь|Абзиабаҩцәа]] [[Короткие волны|рыцәқәырԥа кьаҿ]] [[Радиостанция (техническое средство)|арадиостанциа]]. Ҵаҟа — адкылага ([[Трансиверная радиостанция|атрансивер]]), уаҟа — [[Коэффициент стоячей волны|КСВ]] ашәага-зага иақәзыршәо ахархәага]] Арадиобзиабаратә еимадара — ганрацәалатәи техникатә [[хобби]]оуп, уи ахықәкы иазоужьу арадиочастотқәа рдиапазонқәа рҿы арадиоеимадарақәа рымҩаԥгараҿы иаарԥшуп. Уи хәҭак аганахь ахырхарҭа амазар алшоит; иаҳҳәап: * Абзиабаҩцәа рыдкылара-дырраҭаратә аппаратуреи [[антенна|антеннақәеи]] реиҿкаареи рыргылареи; * Арадиоеимадаразы еиуеиԥшым аицлабрақәа рылахәхара ([[радиоспорт|арадиоспорт]]); * Имҩаԥгаз арадиоеимадарақәеи / мамзаргьы еиуеиԥшым аимадарақәа рымҩаԥгаразы ирырҭо [[Радиолюбительские дипломы|адипломқәеи]] рышьақәырӷәӷәаразы идәықәҵахо [[QSL-карточка|акарточка-квитанциақәа]] [[Коллекционирование|реизгара]]; * Ихароу аҭыԥқәа рҟынтәи, мамзаргьы абзиабаҩцәа ррадиостанциақәа ([[DXing]]) шамахамзар аус ахьырымуа аҭыԥқәа рҟынтәи аус зуа арадиобзиабаратә станциақәа арадиоеимадарақәа рыԥшаареи рымҩаԥгареи; * Иалкаау шәахәақәак рыла аусура ([[телеграф|ателеграфиа]], [[Однополосная модуляция|цәаҳәак змоу]] ма [[Частотная модуляция|алассы-лассратә модулиациа]] змоу [[телефония|ателефониа]], [[цифровые виды связи|ацифратә еимадаратә хкқәа]]); * УКВ аҿы арадиоцәқәырԥақәа Амза ([[EME]]), [[Полярное сияние|аполиартә каҷҷара]] азонақәа («Аврора»), [[Метеорный поток|аметеортә рҩашқәа]], арадиобзиабаратә [[ИСЗ]] ала аретранслиациа рхархәарала аимадара; * Аиагага амчхара маҷ ([[QRP]]), имариаӡоу аппаратураҿы аусура; * Арадиоекспедициақәа рылахәхара-активла арадиобзиабаҩцәа ахьыҟам апланета ихароу, анеира ахьыуадаҩу аҭыԥқәеи аҵакырақәеи рҟынтәи аефир ахь ацәырҵра ауп. Акомпиутертә ҳақәа [[AMPRNet]] рҿы аимадара алыршахоит абзиабаҩцәа ррадиостанциақәа рыла. == Шәахә. иара уб. == * [[Радиотелефон|Арадиотелефон]] * [[Интернет-радио|Аинтернет-радио]] * [[Студенческое радио|Астуденттә радио]] * [[Когнитивное радио|Акогнитивтә радио]] * [[Метеорная радиосвязь|Аметеортә радиоеимадара]] * [[Радиореклама|Арадиореклама]] * [[Цифровое радио|Ацифратә радио]] * [[Забавы с радио|Арадио ала ахәмаррақәа]] == Азгәаҭақәа == '''Акомментариқәа''' {{Reflist|group="*"}} '''Ахыҵхырҭақәа''' {{Reflist}} == Алитература == * ''[[Айсберг, Эжен|Айсберг Е. Д.]]'' Радио?… Это очень просто! Перевод с французского М. В. Комаровой и Ю. Л. Смирнова под общей редакцией А. Я. Брейтбарта. 2-е издание, переработанное и дополненное — М.-Л., Энергия, 1967 — (МРБ: [[Массовая радиобиблиотека]]; Вып. 622). * ''Борисов В. Г.'' [[Юный радиолюбитель]]/ В. Г. Борисов. — 8-е изд., перераб. и доп. — М. : Радио и связь, 1992. — 409,[1] с. — ([[Массовая радиобиблиотека]]; Вып. 1160). ISBN 5-256-00487-5. == Азхьарԥшқәа == * ''Никольский Л. Н.'' [http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html Кто «изобрёл» радио] {{Wayback|url=http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html |date=20200311041851}} * ''Меркулов В.'' [http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm Какое радио изобретал Маркони?] * ''Меркулов В.'' [http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm Когда и кем было изобретено радио] * [http://www.aragul.com/gl3.htm Отец-основатель. Человек системы или системный человек] * [http://radiation-hiend.narod.ru/Popov.htm Александр Степанович Попов] * [http://www.ieee.org/portal/site/tionline/menuitem.130a3558587d56e8fb2275875bac26c8/index.jsp?&pName=institute_level1_article&TheCat=1008&article=tionline/legacy/inst2005/may05/5w.fhistory.xml& Электротехнический институт IEEE. Первая демонстрация радиоприёма А. С. Поповым отмечена как историческое достижение]{{In lang|en}} * [http://jcverdier.museum.online.fr/nouvellepage3.htm Аппараты Эжена Дюкретэ]{{In lang|en}} {{Авторитет змоу адыррақәа}} {{DEFAULTSORT:радио}} [[Акатегориа:Арадиоеимадара| ]] [[Акатегориа:Асигнал анашьҭра алагылазаара]] [[Акатегориа:Арадиодырраҭара]] 2tesw0swvhdz3mv9fnx1xn6qndan1aj 173257 173255 2026-09-03T18:52:12Z Fraxinus.cs 8381 +[[Акатегориа:Аныҟәгагақәа рформатқәа]]; +[[Акатегориа:Аинфраструктура]]; +[[Акатегориа:Аимадара]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173257 wikitext text/x-wiki [[Афаил:Radio towers on Sandia Peak - closeup.jpg|thumb|300px|[[Альбукерке|Альбукерк]], Ниу-Мексико, Еиду Америкатәи аштатқәа рааигәара [[Сандия (горы)|Сандиа]] ашыкьымҭаз [[Антенна|арадиоантеннақәа]] реиуеиԥшымра. Аиагаратә антеннақәа лассы-лассы абааш ҳаракқәа, ма ашьха ақәцәақәа рҿы идыргылоит адырраҭара иреиҳаӡоу ахараразы]] '''Арадио''' ({{lang-la|radiare, radio}} — «аушьҭра, ашәахәақәа рықәыԥхара, наҟ — ааҟ ашәахәақәа рықәыԥхара»; {{lang-la2|radius}} — «ашәахәа»), иара убас '''арадиоеимадара''' — [[Радиоволны|арадиоцәқәырԥақәа]] рыла хара-хара адырраҭарақәа рынашьҭышьа, иара убас ари азнеишьа шьаҭас иамоу афизикатә цәырҵрақәа рыҭҵаареи, уи аимадареи, ашьҭыбжьтә дырраҭареи, асахьақәа рыҭареи, асигнализациеи, ахылаԥшреи анапхгараҭареи, еиуеиԥшым аобиектқәа рыԥшаареи урҭ рҭыԥ аилкаареи уҳәа егьырҭ ахықәкқәа рзы ахархәареи ирыдҳәалоу аҭҵаарадырреи атехникеи рхырхарҭа<ref>{{БСЭ3|статья=Радио}}</ref>. Атермин «радио» раԥхьаӡа акәны ахархәара аиҭеит англыз физик-ахимик [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] 1873 шықәсазы{{ref+|Ахимиатә експериментқәа раан Крукс аԥхарратәи алашаратәи шәахәақәа ршәаразы априбор еиҿикааит, «арадиометр» ҳәа ахьӡ аиҭеит<ref name="Меркулов"/>.|group="*"}}<ref name="Меркулов">''Меркулов В.'' [https://www.computer-museum.ru/connect/radio_zvuk.htm Когда радио «заговорило»] {{Wayback|url=https://www.computer-museum.ru/connect/radio_zvuk.htm |date=20210614052835 }}// Радио, 2007. — № 10. — С. 6—9.</ref>, даҽакала иуҳәозар, [[Электромагнитные волны|афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа]] рыла аелектронтә [[телеграф|телеграфтә]] еимадаразы раԥхьатәи апрактикатә ԥышәарақәа 20 шықәса раҟара шагызи, ари атермин ари аҭҵаарадырреи атехникеи рганахьала ахархәаразы жәларбжьаратәи абжьгарақәа рцәырҵра 30 шықәса шагызи. [[Афаил:KHJ-AM,1927.jpg|thumb|Арадиодырраҭаратә станциа аппараттә хыбра, 1927 шықәса]] == Аҭоурых == [[Афаил:TeslaWirelessPower1891.png|thumb|[[Тесла, Никола|Н. Тесла]] афымцатә енергиа аелектронтә дырраҭара ааирԥшуеит, 1891 шықәса]] [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыҭареи рыдкылареи ртехниказы аекспериментқәа шымҩаԥимгозгьы, 1892 шықәсазы англиатәи азеиԥш профиль змоу ажурнал аҿы астатиа «афымцалашара ахархәаразы лшарақәак» аҟны ихыҭҳәаау адкылара-дырраҭаратә шьақәгыла дахцәажәо ихы иаирхәеит аилкаара «арадио». Атекст ала иҳәоу егьырҭ атерминқәа, «агенерациа», «адиапазон», «анырралшара», «алхра» уҳәа реиԥш иҟоу, анаҩс зегьы рхы иадырхәо иҟалеит<ref name="Меркулов"/>. Афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа (урҭ акраамҭа «Герц ицәқәырԥақәа» — «Hertzian Waves» ҳәа ирышьҭан) рыҭареи рыдкылареи рзы иҟаҵатәу аԥҵаҩыс дрыԥхьаӡоит анемец ҵарауаҩ [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]]. Иара иоуп 1886-1888 шықәсқәа рзы иԥышәарақәа рыла [[Максвелл, Джеймс Клерк|Џь.Максвелл]] ииҳәахьаз афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа шыҟоу шьақәзырӷәӷәаз. Алассы — лассра ду змоу афымцамхылдызтә ҵысрақәа роуразы иара ихы иаирхәеит [[Вибратор Герца|асимметриатә вибратор]]и [[катушка Румкорфа|Румкорф акәанҷ]]и, урҭ рҭаҩразы-ацәқәырԥақәа риндикатор (рдетектор) афункциақәа назыгӡоз ацыԥхьтә бжьаӡара маҷ змоу аихатәы рамка асахьа змоу имариаӡоу адкылага<ref>''Меркулов В.'' 120 лет весьма быстрых колебаний. {{Cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/gerc_120.htm|title=Виртуальный компьютерный музей.|publisher=www.computer-museum.ru|access-date=2017-05-08|archive-date=2017-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20170413200415/http://www.computer-museum.ru/connect/gerc_120.htm|url-status=live}}</ref>. Адкылага даҽа вариантк иаанарԥшуан адырдырга аиагага еиԥш, аха ацыԥхьтә бжьаӡара маҷны<ref name="автоссылка1">{{Cite web |url=http://www.computer-museum.ru/connect/histra09.htm |title=Экспериментальные работы Генриха Герца. Виртуальный компьютерный музей |access-date=2015-09-06 |archive-date=2018-06-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180606030528/http://www.computer-museum.ru/connect/histra09.htm |url-status=live }}</ref>. Абарҭ ахархәагақәа роуп [[радиосвязь|арадиоеимадара]] амҩаԥгаразы ахархәара зауз аԥҵамҭақәа жәпакы хацзыркыз<ref name="ЧистяковНачало">''Чистяков Н. И.'' [https://radi0.ru/knigi-i-stati/nachalo-radiotehniki-fakty-i-interpretatsiya/ Начало радиотехники: факты и интерпретация] {{Wayback|url=https://radi0.ru/knigi-i-stati/nachalo-radiotehniki-fakty-i-interpretatsiya/ |date=20220930173402 }}// Вопросы истории естествознания и техники. — 1990. — № 1.</ref>. Аха Герц идкылага анырралшара ахьыҳаракымыз, ирыдыркылоз асигналқәа рхылаԥшразы иманшәаламыз азнеишьа иалнаршон урҭ адкылара аиагага 8-10 м иацәыхараны мацара амҩаԥгара. Убри аҟнытә ирыдыркылоз асигналқәа рырӷәӷәаразы азнеишьақәа ԥшаатәын. Ари ахырхарҭала раԥхьатәи алҵшәа ду иоуит 1889 шықәса рзы [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Лоџь]] Великобританиа<ref name="автоссылка1"/>. Афымцатә сигнал аелектронтә дырраҭаразы раԥхьатәи апатент иоуит 1872 шықәсазы америкатәи аҭҵааҩы, занааҭла истоматологыз [[Лумис, Малон|Малон Лумис]], 1866 шықәсазы аелектронтә еимадара азнеишьа шаԥҵаз азы аҳәамҭа ҟазҵаз. Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы аелектронтә еимадара аԥҵаҩыс дрыԥхьаӡоит [[Хьюз, Девид Эдвард|Девид Хьиуз]] (1878), иара убас [[Эдисон, Томас Алва|Томас Едисон]] (1876), [[Никола Тесла]] (1891 шықәсазы арезонанс-трансформатор змоу аиагагатә хархәага апатент<ref name="Шапкин"/>); Германиа — [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]] (1888); Франциа — [[Бранли, Эдуард|Едуард Бранли]] (1890); [[Балкантәи адгьылбжьахабжа|балкантәи атәылақәа]] жәпакы рҿы — Никола Тесла (1891); Бразилиа — Ландела де Мору (1893-1894); Великобританиа — [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Џьозеф Лоџьа]] (1894); Индиа — [[Бос, Джагдиш Чандра|Џьагадиш Чандру Боше]] (1894-1895); Урыстәыла — [[Попов, Александр Степанович|Александр Степан-иԥа Попов]]и (1895) [[Наркевич-Иодко, Яков Оттонович|Иаков Наркевич-Иодко]]и (1890). [[Афаил:Marconi's Coherer Receiver at Oxford Museum History of Science.jpg|thumb|left|Маркони идкылага, 1896 ш.]] Мраҭашәаратәи атәылақәа рҿы ателеграфтә сигнал аелектронтә дырраҭара раԥхьатәи ақәҿиара змоу асистема аԥҵаҩыс дыԥхьаӡоуп италиатәи анџьныр [[Маркони, Гульельмо|Гульельмо Маркони]] (1895-1896)<ref>{{Cite web |url=http://www.britannica.com/eb/article-9050813/Guglielmo-Marconi |title=Guglielmo Marconi//Encyclopaediz Britannica |access-date=2008-01-08 |archive-date=2008-06-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080620003753/http://www.britannica.com/eb/article-9050813/Guglielmo-Marconi |url-status=live }}</ref><ref name="Попов">[http://www.britannica.com/eb/article-9060849/Aleksandr-Popovi Aleksandr Popov//Encyclopaediz Britannica]</ref><ref>{{Cite web |url=http://rybkin.h16.ru/ogonek1.htm |title=Маркони начинает и выигрывает |access-date=2017-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170825062546/http://rybkin.h16.ru/ogonek1.htm |archive-date=2017-08-25 |url-status=dead }}</ref>. [[Афаил:Popov's radiostation, 1901.jpg|thumb|А. С. Попов идкылага, 1901 ш.]] [[СССР]]-и уаанӡатәи аидгылатә республикақәеи рҿы аелектронтә телеграф аԥҵаҩцәа дыруаӡәкуп ҳәа дыԥхьаӡоуп [[Попов, Александр Степанович|А.С. Попов]]<ref name="Попов"/><ref>{{Cite web|url = http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|title = Какое радио изобретал Маркони|author = |date = |publisher = |access-date = 2008-01-07|archive-date = 2008-01-20|archive-url = https://web.archive.org/web/20080120044344/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|url-status = live}}</ref>. Афизикатә кабинет аҿы, анаҩс Аминатә офицартә класс иаҵанакуа абаҳчаҿы имҩаԥгаз аԥышәарақәа рҿы Попов иприбор афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа ршәахәақәа аԥшаауан аиагага 60 м рҟынӡа иацәыхараны. 1895 шықәса мшаԥы 25 (лаҵара 7) рзы Петербург имҩаԥысуаз аурыс физика-химиатә еилазаара аилатәараҿы Попов иааирԥшит аилатәара аԥкаанҵаҿы ишарбоу ала, «аҳауатә фымцалашараҿы ирласны аҵыс-ҵысра аарԥшра иазку априбор»<ref name=":0"/>. СССР 1945 шықәса раахыс лаҵара 7 [[День радио|арадио иамш]]ны иазгәарҭо иалагеит. Франциа аелектронтә телеграфиа аԥҵаҩыс акраамҭа дыԥхьаӡан [[когерер]] (Бранли итрубка) аԥҵаҩы Едуард Бранли (1890)<ref>[http://www.galaxidion.com/home/catalogues.php?LIB=barale&CAT=11781 TSF : Livres anciens, rares, d’occasion sur Galaxidion] {{Wayback|url=http://www.galaxidion.com/home/catalogues.php?LIB=barale&CAT=11781 |date=20111129121911 }}{{In lang|fr}}</ref><ref>[http://www.radiopassion.be/Histoire_de_la_radio.htm Rendons à César ce qui appartient César] {{Wayback|url=http://www.radiopassion.be/Histoire_de_la_radio.htm |date=20080107022452 }}{{In lang|fr}}</ref>. Индиа афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа аелектронтә дырраҭара ааирԥшуеит 1894 шықәсазы Џьагадиш Чандра Боше<ref>[http://web.mit.edu/varun_ag/www/bose_real_inventor.pdf Jagadish Chandra Bose: The Real Inventor of Marconi’s Wireless Receiver] {{Wayback|url=http://web.mit.edu/varun_ag/www/bose_real_inventor.pdf |date=20150616085529 }}; Varun Aggarwal, NSIT, Delhi, India</ref><ref name="Mukherji3-10">Mukherji, Visvapriya, Jagadish Chandra Bose, second edition, 1994, pp. 3-10, Builders of Modern India series, Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India, ISBN 81-230-0047-2</ref>. Раԥхьа арадиоцәқәырԥақәа абжьы аиагаразы рхы иадырхәомызт. Арадиосигнал ашьҭыбжьтә сигнал ала апромодулиациа азура раԥхьа еилызкааз Канадатәи аԥҵаҩы [[Фессенден, Реджинальд Обри|Реџьинальд Фессенден]] иакәын, уи арацәа [[микрофон]] ацыԥхьтә дырраҭага антена аҭел аимҟьара иалеиҵеит. Абас ала ԥхынҷкәынмза 23, 1900 шықәса рзы Фессенден 1 миль ахьыбжьоу ашьҭыбжьтә сигнал аҭара мҩаԥигеит. Абжьы акыр ишеицакызгьы, апрактикатә хархәаразы ишхәарҭамызгьы, ари аексперимент иаанарԥшит атехникатә усдуларақәа ашьҭыбжьтә дырга аиагара еиӷьыртәыр шалшо. Анаҩстәи аекспериментқәа рҿы арадиосигнал ахыҵхырҭа аҳасабала Фессенден ихы иаирхәеит 50 кГц рҟынӡа иҟоу [[Александерсон, Эрнест|Ернст Александерсон]] афымцамашьынатә ҽеиҭакратә генератор ([[альтернатор Александерсона|Александерсон альтернативатор]]). Брант-Рок 128 м иҳараку уаанӡа иргылаз антенна ихы иархәаны (аштат Массачусетс иҟоу [[Бостон]] аладахьшәа Атлантика ахықәан аиланхарҭа хәыҷы), ԥхынҷкәын 24, 1906 шықәсазы иара адунеи аҿы раԥхьатәи арадиодырраҭаратә шьҭыбжьтә дырраҭара мҩаԥигеит<ref>''Самохин В. П.'' [http://technomag.edu.ru/doc/441974.html Памяти Реджинальда Фессендена (с приложением «Александерсон Эрнест»)] {{Wayback|url=http://technomag.edu.ru/doc/441974.html |date=20201109074651 }}// Наука и образование, научное издание МГУ им. Баумана, 8 августа 2012 года.</ref>. '''Арадио аԥҵамҭа аҭоурых аетап хадақәа''', арадиоеимадара атеориеи апрактикеи рыҿиара аганахьала, абас иҟоуп: * 1820 — даниатәи аҵарауаҩ, афизик [[Эрстед, Ханс Кристиан|Ганс Кристиан Ерстед]] иааирԥшит афымца зҭоу аҭел амахылдыз зыхьшьу акомпас ахыц мап шацәнакуа. * 1829 — америкатәи афизик [[Генри, Джозеф|Џьозеф Генри]] [[Лейденская банка|леидентәи абанкқәа]] рԥышәарақәа раан игәеиҭеит рфымцатә разриадқәа аихатәы гәырқәа ахьыбжьоу амхылдызркра шцәырырго. * 1831 — англыз физика-химик [[Фарадей, Майкл|Маикл Фарадеи]] [[Электромагнитная индукция|афымцамхылдызтә индукциа]] ацәырҵра ааиртит. * 1837 — анемец физик, астроном Карл Огаст фон Штаинхаил ҩ-цәаҳәак змоу ателеграфтә аппарат аҟазшьақәа ҭҵаауа ишьақәиргылеит аҭелқәа руак аԥыхны ателеграфтә коммуникациазы аҭел заҵә ихы иаирхәар шилшоз. Уи иахылҿиааит аҭелқәа рыҩбагьы аԥыхны ателеграф асигналқәа адгьыл ала рынашьҭра алшоит ҳәа агәаанагара, астанциақәа еимаздо аҭелқәа рыда. * 1845 — [[Фарадей, Майкл|Маикл Фарадеи]] [[Электромагнитное поле|афымцамхылдызтә дәы]] аилкаара алеигалеит. * 1854 — ашотланд Џьеимс Боумен Линдси аӡы ала аелектронтә телеграфиа асистемазы апатент иоуит. * 1859 — анемец физик [[Феддерсен, Беренд Вильгельм|Беренд Феддерсен]] ԥышәарыла ишьақәирӷәӷәеит леидентәи абанкақәа рразриадқәа аефиртә ҵысратә процессқәа аусура ишалаго. * 1860 — 1865 — англыз физик [[Максвелл, Джеймс Клерк|Џьеимс Кларк Максвелл]] иаԥиҵеит [[Уравнения Максвелла|афымцамхылдызтә дәы атеориа]]. * 1866 — [[Лумис, Малон|Малон Лумис]] аҳәамҭа ҟаиҵеит аелектронтә еимадашьа шааиртыз азы. Аимадара мҩаԥысуан аҳауатә маҭқәа ҩба ишьҭырхыз афымцатә ҭелқәа ҩба рыла: руак (аартыга аманы) [[радиопередатчик|арадиодырраҭага]] [[антенна|антена]] акәын, аҩбатәи — [[радиоприёмник|арадиодкылага]] антена акәын. Ҭелк адаҷ адгьыл [[Размыкание|ианахыртлак]]-даҽа ҭелк адаҷ аҿы агальванометр ахыц наскьон. * 1868— Малон Лумис иҳәеит Еиду Америкатәи Аштатқәа Рконгресс ахаҭарнакцәа рҿаԥхьа иԥышәарақәа шеиҭеиҳәаз, асигналқәа 14-18 миль ахьыбжьоу шриҭаз. * 1872 — Уилиам Генри Вард мшаԥы 30 рзы иҭоуп Еиду Америкатәи Аштатқәа апатент № 126356 «Ателеграф аҟаҵаразы афымцалашара аизгаразы аиӷьтәрақәа» захьӡу. Апатент инақәыршәаны «атмосфераҿы афымцатә ҿыгҳара» ателеграфтә ҭел аҳасабала асигналқәа ныҟәнагар алшон. * 1872 — Ԥхынгәы 30 рзы Малон Лумис Еиду Америкатәи Аштатқәа рпатент иоуит 129971 «Ателеграфиаҿы аиӷьтәра» аелектронтә еимадаразы. Аҳәынҭқарра Ахада [[Грант, Улисс|Агрант]] «Лумис» аԥышәарақәа рфинанстәразы азакәан инапы шаҵаиҩызгьы аԥаразоужьра аартымызт<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/loomis.htm|title=Махлон Лумис Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510203339/http://www.computer-museum.ru/connect/loomis.htm|url-status=live}}</ref>. Лумис иԥышәарақәа шымҩаԥысуаз азы ииашоу дыррак, иара убас иаппаратқәа рыҵәаӷәанҵақәагьы еиқәымхеит. Америкатәи апатентгьы Лумис ихы иаирхәаз ахархәагақәа инарҭбааны рыхцәажәара амаӡам. * 1878 — 1879 — англыз, америкатәи аԥҵаҩы [[Хьюз, Девид Эдвард|Девид Хьиуз]] [[Катушка Румкорфа|аиндукциатә катушка]] аус адулараан иааирԥшит шәкы-шәкы иард инареиҳаны инацәыхараны асигналқәа рыԥшаара алыршара. Иара 1880 ш. Аҳ иуаажәларра дшырзаартыз дирдырит, аха иколлегацәа агәра идыргеит зыӡбахә ҳәоу аиндукциа шакәу<ref>{{Cite web |url=http://www.ufn.ru/ufn92/ufn92_4/Russian/r924d.pdf |title=История изобретения и исследований когерера<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2008-01-06 |archive-date=2016-03-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304060102/http://www.ufn.ru/ufn92/ufn92_4/Russian/r924d.pdf |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/hughes.htm|title=Дэвид Эдвард Юз и открытие радиоволн Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-11-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20131106025616/http://www.computer-museum.ru/connect/hughes.htm|url-status=live}}</ref>; * 1879 — 1879 шықәса жьҭаарамза анҵәамҭазы [[Хьюз, Дэвид Эдвард|Девид Едвард Хьиуз]] алкаа ҟаиҵеит аиагаратә схема аиндукциатә катушка ақәгара шалшо, избанзар ишьақәиргылеит иарбанызаалак афымцатә цыԥхь ателефон аҿы абжьы шыбзоуроу. Анаҩсан, Хьиуз аиагагеи адкылагеи еиуеиԥшым ауадақәа ирҭеиҵан, априборқәа уажәшьҭа еиԥишьуамызт. Адкылага, аиагага 6 футк иацәыхараны иаҿакын аҭел — раԥхьатәи антеннақәа ируакуп. Ажәакала, раԥхьатәи антеннақәа руак [[Гальвани, Луиджи|Луиџьи Гальвани]] (1737-1798) иԥышәарақәа рҿы ицәырган, уаҟа детекторс иҟан адаӷь апрепарат ҿыц. * 1882 — [[Долбеар, Эймос Эмерсон|Еимос Емерсон Долбеар]] аҭелтә [[телефон|ҭел]] аԥышәарақәа раан иаԥиҵеит аелектронтә еимадаразы ахархәага. Аха ирыдгалоу аметод хара-хара еимыху астанциақәа рыбжьара ажәаҳәа, ма асигналқәа рыҭара аеффект шалшоз, ма ишыҟанаҵоз азы ршаҳаҭгак ыҟаӡам<ref>{{Книга|ссылка=https://en.wikisource.org/wiki/Page%3AEB1911_-_Volume_26.djvu/560|заглавие=Encyclopaedia Britannica|год=1911|страницы=531|volume=26|archive-date=2022-01-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20220127101101/https://en.wikisource.org/wiki/Page%3AEB1911_-_Volume_26.djvu/560}}</ref>. Иара [[Ведомство по патентам и товарным знакам США|апатенттә биуро]] ахь азыҳәа ҟаиҵеит, жьҭаара 5, 1886 шықәсазы «афымцатә коммуникациа Азнеишьа» азы апатент иоуит<ref>US Patent № 350.299, A.E. Dolbear «Mode of Electric Communication». Patented Oct. 5, 1886.</ref>. * 1883 — ирландиатәи апрофессор [[Фицджеральд, Джордж Френсис|Џьорџь Френсис Фицџьеральд]] ажәалагала ҟаиҵеит аефиртә ҵысрақәа максвеллтәи ацәқәырԥақәа ирхыҵхырҭаны рхы иадырхәаларц, аха урҭ ацәқәырԥақәа ашәҟәы ишҭагалатәу ихаҿы изаагомызт, убри аҟнытә атеориа цқьа азирхеит. * 1885 — америкатәи аԥҵаҩы [[Эдисон, Томас Алва|Томас Алва Едисон]] лаҵара 23 рзы апатенттә зыҳәа № 166455 алеиҵеит (ишьақәырӷәӷәоуп ԥхынҷкәын 29, 1891 ш., Еиду Америкатәи Аштатқәа апатент № 465971) «афымцатә сигналқәа рыҭашьа» азы. 1888 ш. Еиду Америкатәи аштатқәа рҿы Асыԥса Ду аан ари адырраҭара асистема рхы иадырхәон асы зқәыжьыз адәыӷбақәа рҟынтәи аелектронтә дырраҭарақәа рышьҭреи роуреи рзы (иҟалап ари арыцҳара асигналқәа рышьҭразы аелектронтә телеграфиа раԥхьатәи қәҿиарала ахархәара акәзар: иԥхасҭахаз адәыӷбақәа ирылшеит Т. А. Едисон ителеграф асистемала аимадара рыбжьаҵара). * 1885 — 1892 — Натан Стабблефилд зыхьӡыз [[Кентукки|Кентуккатәи]] (ЕАА) афермер иаԥиҵеит ашьҭыбжьтә алассы-лассратә индукциа шьаҭас измаз ахархәага. Асигнал аиагаразы рхы иадырхәон арадиочастота акәымкәа, адгьыл ашьҭыбжьтә мҩангара. * 1886 — 1888 — анемец физик [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]] ишьақәирӷәӷәеит «Максвелл» аматематикатә мҩала ииҳәахьаз афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа шыҟоу (агенератори адкылагеи еиуеиԥшым наҟ-ааҟтәи рҭагылазаашьақәа раан аԥышәарақәа). Герц [[Вибратор Герца|адырдырга]] ҳәа ззиҳәаз ахархәага ахархәарала афымцамхылдызтә сигналқәа хара-хара, ҭелда рыҭареи рыдкылареи рзы қәҿиарала аԥышәарақәа мҩаԥигеит. * 1890 — афранцыз физик, анџьныр [[Бранли, Эдуар|Едуар Бранли]] иаԥиҵеит афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рҭаҩразы априбор, арадиокондуктор (ԥыҭрак ашьҭахь — [[когерер|акогерер]]) ҳәа зыхьӡиҵаз. Бранли иԥышәарақәа рҿы [[антенна|антеннақәа]] аҭел ахҵәахақәа раҳасабала ихы иаирхәоит. Едуар Бранли иԥышәарақәа рылҵшәақәа кьыԥхьын «Аелектрикцәа Жәларбжьаратәи реилазаара Абиуллетени» Франциатәи Аҭҵаарадыррақәа Ракадемиа аҳасабырбақәеи рҿы. * 1890 — урыстәылатәи аҵарауаҩ [[Наркевич-Иодко, Яков Оттонович|Иаков Оттон-иԥа Наркевич-Иодко]] адыд-мацәыс зцу аразриадқәа рҭаҩразы ихы иаирхәеит арадиодкылагатә хархәагақәа ркомпонент хадақәа змоу априбор-антеннеи адгьыли, иара убас аҭелтә трубкеи. Априбор иалнаршон афымцатә разриадқәа атмосфераҿы ашәҟәы рҭагалара 100 км рҟынӡа. * 1891-1892- Британиатәи аԥошьҭатә усбарҭа анџьныр хада Уилиам Прис қәҿиарала иԥишәон километрақәак (5 км рҟынӡа) еимыху агаҿа адкылара-дырраҭаратә станциақәа (Бристольтәи аӡыбжьахалагьы убрахь иналаҵаны) рыбжьара Морза анбан ала аиндукциатә сигналқәа рыҭара. * 1891 — [[Никола Тесла]] ([[Сент-Луис]], Аштат [[Миссури (штат)|Миссури]], Еиду Америкатәи Аштатқәа) алекциақәа раан ауаа ирбо-ираҳауа дахцәажәеит арадиосигнал хара-хара аиагара апринципқәа. * 1892 — англыз [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] раԥхьаӡа акәны системала дахцәажәеит афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыла аинформациа аиагара апринципқәа. * 1893 — Тесла арадиодырраҭага апатент аиҭеит, амазгәыҭтә [[антенна]] аԥиҵоит, уи ахархәарала 1895 ш. арадиосигналқәа 30 миль инацәыхараны ириҭеит<ref name="cq">{{Cite web |url=http://news.cqham.ru/articles/detail.phtml?id=822 |title=Ко дню Радио |access-date=2008-01-06 |archive-date=2013-11-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131112152413/http://news.cqham.ru/articles/detail.phtml?id=822 |url-status=live }}</ref>. * 1893-1894 рыбжьара — бразилиатәи апап, аҵарауаҩ [[Роберто Ланделл де Мора]] арадиосигнал аиагаразы аекспериментқәа мҩаԥигеит. Урҭ рылҵшәақәа иара ирылеиҳәомызт 1900 ш., аха ашьҭахь бразилиатәи апатент иоуит. * 1894 — апрофессор Ерих Ратенау Берлин амҵан зыццакра лаҟәу афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыла асигналқәа рыҭаразы аекспериментқәа мҩаԥигеит. * 1894 — [[Маркони, Гульельмо|Гульельмо Маркони]], апрофессор [[Риги, Аугусто|Аугусто Рига]] идеиақәа рныррала, Генрих Герц инекролог аҿы ииҳәаз, арадиотелеграфиазы аекспериментқәа дрылагоит (раԥхьа — адырдырга Герци когерер Бранли рыла)<ref name="comments.ua">{{Cite web |url=http://comments.ua/?art=1183702106 |title=газета «КОММЕНТАРИИ». Знать и понимать |access-date=2008-01-06 |archive-date=2009-01-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090118133758/http://comments.ua/?art=1183702106 |url-status=live }}</ref>. 1894 шықәсазы имҩаԥыргоз Маркони иԥышәарақәа шьақәзырӷәӷәаша усҟантәи аҩыратә ршаҳаҭгақәа ҳәа акгьы ыҟаӡам аха. * 1894 — британиатәи афизик [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Лоџь]]и Александр Мирхеди аелектронтә телеграфиазы аԥышәарақәа раԥхьатәи иаартны дырбара Оксфордтәи ауниверситет аԥсабаратә ҭоурых Амузеи атеатр аҿы имҩаԥысуаз алекциаҿы. Арбараан асигнал ааигәа иҟаз Кларендоновтәи акорпус аҿы иҟоу алабораториаҟынтәи идәықәҵан, атеатр аҿы априбор ала ирыдыркылеит 40 м ахьыбжьоу. Лоџьа иаԥиҵаз «афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыдкылара ашәҟәҭагаларазы априбор» иалан арадиокондуктор — «Бранли итрубка» (Алоџьа «когерер» ҳәа хьӡыс изиҭаз) аршәшәага, афымцалашара ахыҵхырҭа, агальванометр. Акогерер аршәшәаразы, «Герц ицәқәырԥақәа» рахь имаз ацәанырра аамҭа-аамҭала аиҭашьақәыргылара хықәкыс иҟаҵаны, анаҩс рхы иадырхәон ма аҵәҵәа, мамзаргьы ажьаҳәа-ҿарԥага змаз арыԥҟьатә механизм. * Абҵарамза, 1894 — [[Калькутта]] ақалақь Аратуш аҿы сер [[Боше, Джагадиш Чандра|Џьагадиш Чандра Боше]] миллиметрак иҟоу асигнал аелектронтә дырраҭаразы аԥышәарақәа иаартны раарԥшра ауп. Уи адагьы, Боше иаԥиҵеит аџьуатә [[когерер]], аус аниуа маха-шьахала аршәшәара зҭахым * 1895 — англыз физик [[Резерфорд, Эрнест|Ернест Резерфорд]] арадиоцәқәырԥақәа рдетектҟаҵаразы иԥышәарақәа рылҵшәақәа икьыԥхьит рхыҵхырҭа хԥа аԥшьба миль инацәыхараны. Арадиоцәқәырԥақәа рыдкыларазы, Резерфорд Герц ирезонатор хаирҭәааит аҭел ҵаӷа иалху акәанҷ ала, аҩныҵҟа амахылдыз зыхьшьу аџыр гәыр аманы. Арадиоцәқәырԥатә импульсқәа рныррала-агәыр амхылдызра амырхуан, уи акәын амагнитометр иаанарԥшуазгьы. * Лаҵарамза 7, 1895 — [[Санкт-Петербург]] имҩаԥысуаз [[Русское физико-химическое общество|Аурыс физика-химиатә еилазаара]] аилатәараҿы, [[Александр Степанович Попов|Александр Степан-иԥа Попов]] алекциа «аихатәы ххырақәа афымцатә ҵысрақәа ишырзыҟоу азы» даԥхьоит, уаҟа Лоџьа афымцамхылдызтә сигналқәа рыла аԥышәарақәа еиҭаҳәо иааирԥшуеит уаанӡа Лоџьа ихы иаирхәахьаз зеиԥшла еиԥшу априбор. Убри аан Попов аиӷьтәра аконструкциа иалеигалеит. Попов иприбор аҷыдарақәа ируакын акогерер (Бранли итрубка) зыршәшәоз ажьаҳәа, уи уаанӡа еиԥш асааҭтә механизм аҟынтәи акәымкәа, зегь реиҳа ирыдыркылоз арадиоимпульс аҟынтәи аус ауан<ref name="Никольский">''Никольский Л. Н.'' [http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html Кто «изобрёл» радио] {{Wayback|url=http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html |date=20200311041851 }}</ref>. Уи адагьы иалагалан априбор аусура анырреи аҭышәынтәалареи шьҭызхуа [[реле|ареле]]. Иаахҵәаны иаҳҳәозар, Попов иприбор «афымцатә ҵысрақәа рыԥшаареи рҭаҩреи рзы априбор» ҳәа азҳәатәуп акогерер автоматла иршәшәаны. 1895 шықәса лаҵарамзазы априбор [[Лесной институт|Абнатә институт]] аметеостанциаҿы аҳауатә електромагниттә цәқәырԥақәа рыкра иазыманшәалан. Априбор ахьӡ — «аразриадотметчик» (ашьҭахь, «[[грозоотметчик|адыд-мацәыс зкуа]]») аиҭеит Аурыс физика-химиатә еилазааразы А. С. Попов иҩыза, иколлега, Абнатә институт афизика акафедра ашьаҭаркҩы [[Лачинов, Дмитрий Александрович|Д. Лачинов]] 1895 шықәса ԥхынгәымзазы зкурс «аметеорологиеи аҳауаҭҵаареи Рышьаҭақәа» 2-тәи аҭыжьымҭаҿы раԥхьаӡа акәны «аразриадметчик Попов» ихымҩаԥгашьа апринцип аазырԥшыз — убри ауп апрототип раԥхьатәи ахҳәаа<ref name=":0">Журнал Русского физико-химического общества. Т. XXVII. Вып. 8. С. 259 — декабрь 1895.</ref><ref>''Лачинов Д. А.'' Основы метеорологии и климатологии. — СПб, 1895. С. 460.</ref><ref>''Ржонсницкий Б. Н.'' Дмитрий Александрович Лачинов. — М.—Л.: Госэнергоиздат, 1955</ref>. * Ааԥын 1895 ш. — Маркони арадиосигнал шәкы-шәкы метра аҭара илиршеит<ref name="Шапкин">''Шапкин В. И.'' Радио: открытие и изобретение. — Москва: ДМК ПРЕСС, 2005. — 190 с., 98 ил.</ref>. * Рашәарамза 2, 1896 ш. — Маркони апатент азы азыҳәа ҟаиҵеит. * Цәыббрамза 2, 1896 — Маркони раԥхьаӡа акәны Солсбери акаршәраҿы иаԥҵамҭа аусура ауаа ирбо-ираҳауа иааирԥшит, арадиограммақәа 3 км ахьыбжьоу инаишьҭит<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|title=Какое радио изобретал Маркони Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510204154/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|url-status=live}}</ref>. * 1897 — Оливер Лоџь арезонанстә лассра архиара апринцип аԥиҵеит<ref name="rp">{{Cite web |url=http://radioman-portal.ru/history/1/?page=11 |title=Летопись радиотехники: 1895—1899 |access-date=2008-01-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150621210923/http://radioman-portal.ru/history/1/?page=11 |archive-date=2015-06-21 |url-status=dead }}</ref>. * Ԥхынгәымза 2, 1897 — Маркони британиатәи апатент № 12039 иоуит «Аиагаратә аппарат аҿы афымцатә импульсқәеи асигналқәеи рыҭараҿы аиӷьтәрақәа». Зеиԥшла Маркони идкылага Попов идкылага еиҭанаҳәон, (еиӷьтәрақәак аманы)<ref name="Никольский"/>, уи аиагага — [[Риги, Аугусто|Рига]] аиӷьтәрақәа змоу [[Герц, Генрих Рудольф|Герц]] ивибратор. Шьаҭанкыла иҿыцын адкылага аханатә ателеграфтә аппарат иахьаҿакыз, аиагага Морза ацаԥха иахьадҳәалаз, уи ауп арадиотелеграфиатә еимадара алзыршазгьы. Маркони адкылагеи аиагагеи рзы аурак змоу антеннақәа ихы иаирхәеит, уи иалнаршеит аиагага амчхара иаалырҟьаны ашьҭыхра; уи адагьы [[детектор Маркони|Маркони идетектор]] [[детектор Попова|Попов идетектор]] аасҭа акырӡа ианыруан, уи Попов ихаҭагьы иазхеиҵон<ref>{{Cite web |url=http://www.gpntb.ru/win/mentsin/mentsin2d1c9.html |title=Н. И. Чистяков. Начало радиотехники: факты и интерпретация |access-date=2020-04-28 |archive-date=2020-01-25 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200125045923/http://www.gpntb.ru/win/mentsin/mentsin2d1c9.html |url-status=live }}</ref>. * Ԥхынгәымза 6, 1897 — Маркони Италиатәи арра-мшынтә базаҿы [[Специя (город)|Специа]] алаԥшҳәаа ацәаҳәа иахҟьаны ажәақәа «Viva l’Italia» аанашьҭит — 18 км ахьыбжьоу<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm|title=Когда и кем было изобретено радио Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510191849/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm|url-status=live}}</ref>. * Абҵарамза, 1897 — Маркони «Бормот» иадҳәалоу о.Уаит аҿы раԥхьатәи еснагьтәи арадиостанциа аргылара (23 км.)<ref name="acmi">{{Cite web |url=http://www.acmi.net.au/aic/MARCONI_ITALY.html |title=Adventures in CyberSound |access-date=2008-01-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071103084812/http://www.acmi.net.au/AIC/MARCONI_ITALY.html |archive-date=2007-11-03 |url-status=dead }}</ref>. * Ԥхынҷкәынмза 18, 1897 — Попов Аурыс физика-химиатә еилазаара аилатәараҿы адырдырга «Герци» ихатә конструкциа адкылагеи ихы иархәаны (абжьаӡара — 230 м рҟынӡа) Урыстәыла раԥхьатәи [[Радиограмма|арадиограмма]] ииҭеит: «Герц»<ref name="Никольский"/>. * Ажьырныҳәамза, 1898 — арадио аус аҿы раԥхьатәи ахархәара ауп. Маркони (асыԥса иахҟьаны ателеграфтә ҭелқәа ахьҿахҵәаз анаҩс) Уельстәи ажурналистцәа [[Гладстон, Уильям Юарт|Уилиам Гладстон]] дызгаша ичымазара азы иҟарҵаз адырраҭарақәа риҭеит<ref name="comments.ua"/><ref>{{Cite web |url=http://www.india-whisky.org.uk/index_files/Page396.htm |title=madasafish<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2009-08-27 |archive-date=2009-08-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090818025241/http://www.india-whisky.org.uk/index_files/Page396.htm |url-status=live }}</ref>. * Лаҵарамза, 1898 — Маркони раԥхьаӡа акәны архиаратә система ихы иаирхәеит. * 1898 — Маркони иааиртит Великобританиа раԥхьатәи [[Челмсфорд]] иҟоу «аелектронтә телеграф азауад», уаҟа аусура иалагеит 50-ҩык. * 1898 — А.С. Попов Аурыс Техникатә Еилазаара апремиа ианашьара 1898 ш. «афымцамхылдызтә ҵысрақәа рыдкылагеи ҭелда ателеграфҟаҵаразы априборқәеи раԥҵаразы»<ref name="chist">{{Cite web |url=http://www.computer-museum.ru/connect/radiojab.htm |title=Н. И. Чистяков. Ошибки в изложении истории надо исправить |access-date=2008-01-07 |archive-date=2007-12-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071213150314/http://www.computer-museum.ru/connect/radiojab.htm |url-status=live }}</ref>. * Хәажәкырамза 3, 1899 — арадиоеимадара адунеи аҿы раԥхьаӡа акәны амшынтә еиқәырхаратә операциаҿы қәҿиарала ахархәара аҭан: арадиотелеграф ахархәарала аӷба каҳаит «Масенс» («Mathens») акомандеи апассаџьырцәеи еиқәырхоуп<ref name="rp"/><ref name="acmi"/>. * Лаҵарамза, 1899 — Попов ицхырааҩцәа [[Рыбкин, Пётр Николаевич|П. Рыбкин]]и [[Троицкий, Дмитрий Семёнович|Д.С. Троицки]]и акогерер адетектортә еффект рбеит. Ари аеффект шьаҭас иҟаҵаны, Попов аҭелтә трубкахь асигналқәа рыдкыларазы идкылага еиӷьитәит, «аҭелтә дкылага депеш» ҳәа апатент аиҭеит. * 1899 — сер Џьагадиш Чандра Боз ([[Калькутта]]) аџьуатә [[когерер]] аԥиҵеит. * 1900 — адгьылбжьахақәа [[Гогланд]]и [[Кутсало]]и рыбжьара арадиоеимадара қәҿиарала ахархәара аҭан амшынтә еиқәырхаратә операциаҿы — Гогланд азааигәара [[Генерал-адмирал Апраксин (броненосец)|аԥшаҳәатә хьчара акәылӡыӷба «Аинрал-адмирал Апраксин»]] аӷӷара ахыхра. Адгьылбжьаха Гогланд арадиостанциахь арадиотелеграфтә дырраҭарақәа аауан 25 миль инацәыхараны иҟоу, [[Котка]] иҟоу Урыстәылатәи Арра-Мшынтә база аиагаратә станциа аҟынтәи, уи ателеграфтә цәаҳәа Санкт-Петербург Адмиралтеира иадҳәалан. Аелектронтә телеграфҟаҵара аппаратура афирма Диукрете иҟанаҵеит. Арадиограммақәа [[Ермак (ледокол, 1898)|аҵааԥҽыга «Ермак»]] ала реимдара иалҵшәаны иара убасгьы еиқәырхан Финтәи аԥсыӡкыҩцәа [[Финский залив|Финтәи аӡыбжьахала]]ҿы аҵаа ҿыхны<ref>{{Cite web |url=http://www.nkj.ru/archive/articles/4597/ |title=Изобретение радио. Кто был первым? {{!}} № 3, 2006 год {{!}} Журнал «Наука и жизнь» |access-date=2008-01-08 |archive-date=2008-01-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080115005446/http://www.nkj.ru/archive/articles/4597/ |url-status=live }}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20070303173321/http://rustrana.ru/article.php?nid=31567 Срок регистрации домена закончился] {{Анеишьа амам азхьарԥш|url=http://rustrana.ru/article.php?nid=31567}}</ref>. * 1900 — Маркони арадио архиаратә системазы апатент № 7777 иоуит («Oscillating Sintonic Circuit»). * 1900 — афирма Диукрете аппаратура харҭәаан ахәаахәҭратә марка «Попов — Диукрете» ала иҭрыжьуаз ателеграфтә сигналқәа рлымҳа адкыларазы апатент змоу Поповтәи ҭелтә дкылага ала<ref name="Дюкрете">{{Cite web|url=http://nauchebe.net/2014/02/apparatura-iz-komplekta-iskrovoj-stancii-besprovolochnogo-telegrafa-proizvodstva-firmy-dyukrete-1904-g/|title=Аппаратура из комплекта искровой станции беспроволочного телеграфа производства фирмы Дюкрете 1904 г.|publisher=nauchebe.net|lang=ru|access-date=2020-01-19|archive-date=2020-01-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20200123085607/http://nauchebe.net/2014/02/apparatura-iz-komplekta-iskrovoj-stancii-besprovolochnogo-telegrafa-proizvodstva-firmy-dyukrete-1904-g/|url-status=live}}</ref>. * 1900 — Попов иусумҭақәа ахьтәы медал Дуи адипломи рыла иалкаан Париж имҩаԥысуаз жәларбжьаратәи афымцатехникатә цәыргақәҵаҿы<ref name="cq"/>. * Ԥхынҷкәынмза 12, 1901 — Маркони Англиеи [[Ньюфаундленд|Ниуфаундленд]]и рыбжьара атрансатлантикатә радиеимадара раԥхьатәи асеанс мҩаԥигеит 3200 км ахьыбжьоу (анбан «S» [[Азбука Морзе|Морза анбан]] иаиҭеит). Уаанӡа уи шьаҭанкыла ҟалашьа амам ҳәа иԥхьаӡан. * 1904 — 1905 — [[русско-японская война|аурыс-иапонтәи аибашьра]], аибашьратә хҭысқәа рҿы арадиоеимадара раԥхьатәи массала ахархәара<ref>''Алексеев Т. В.'' Рождённая в горниле русско-японской войны. Радиосвязь в русской армии.// [[Военно-исторический журнал]]. — 2009. — № 5. — С.52-56.</ref>. * 1905 — Маркони асигналқәа хырхарҭала рыҭаразы апатент иоуит. * 1906 — [[Фессенден, Реджинальд Обри|Реџьинальд Фессенден]]и [[Форест, Ли де|Ли де Форест]]и ирбеит зыццакра лаҟәу асигнал ала арадиосигнал [[Амплитудная модуляция|амплитудатә модулиациа]] азура алыршара, уи иалнаршеит аефир аҿы ауаҩытәыҩсатә жәаҳәа аҭара. * 1909 — Маркони [[Браун, Фердинанд|Ф.Браун]]и афизиказы [[Нобелевская премия|Нобель ипремиа]] ранашьара «аелектронтә телеграфиа аҿиараҿы рылшамҭақәа разхаҵаразы»<ref>{{Cite web |url=http://n-t.ru/nl/fz/marconi.htm |title=Маркони (Marconi), Гульельмо. Лауреаты Нобелевской премии. Наука и техника |access-date=2008-01-08 |archive-date=2016-03-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305043116/http://n-t.ru/nl/fz/marconi.htm |url-status=live }}</ref>. * 1916 — раԥхьатәи иааиԥмырҟьаӡакәа арадиодырраҭара — аштат [[Висконсин]] аҿы Морза икод аҿы иаарышьҭуа амш ауп. * 1919 — еилыргоу ауаҩытәыҩса ицәажәашьа раԥхьатәи арадиодырраҭара. * 1920 — акоммерциатә радиотранслиациа алагара. * 1924 — СССР арадиодырраҭара алагара. * 1933 — [[Армстронг, Эдвин|Едвин Армстронг]] ажәалагала ҟаиҵеит арадиодырраҭаразы ацәаҳәаҭбаатә [[Частотная модуляция|алассы-лассратә модулиациа]] (ЧМ) ахархәара аҭазарц, абри аамҭазы иҭҵаарақәа рылҵшәақәа рыла ԥшь-патентк иоуит. * 1946 — СССР арадиодырраҭара [[Метровые волны|МВ]] ЧМ<ref>''Миркин В. В.'' К истории советской радиосвязи и радиовещания в 1945—1965 гг.// Вестник Томского государственного университета. История. 2013, № 1 (21). — С. 202.</ref> алагамҭа<ref>{{Cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/krugi6.htm|title=Виртуальный компьютерный музей|publisher=www.computer-museum.ru|access-date=2017-10-18|archive-date=2017-10-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20171024203811/http://www.computer-museum.ru/connect/krugi6.htm|url-status=live}}</ref>. * 1995 — Адунеи аҿы Норвегиа ([[Осло]]) раԥхьатәи ацифратә радиодырраҭара. * 2007 — Европа ицәырҵит ацифратә радиодырраҭара [[DAB+]] астандарт. * 2017 — Ԥхынҷкәын 13 рзы Норвегиа аҵыхәтәантәи FM-дырраҭагақәа аҵыхәтәантәи раҿыхра. Арадиоеимадара аԥҵара хацнаркит [[радиоастрономия|арадиоастрономиа]], [[радиометрология|арадиометрологиа]], [[радионавигация|арадионавигациа]], [[радиолокация|арадиолокациа]], [[Радиоэлектронная разведка|арадиоԥшыхәра]], [[Радиоэлектронная борьба|арадиоҿагылара]]<ref>Из истории изобретения и начального развития радиосвязи: Сб. док. и материалов/ Сост. Л. И. Золотинкина, Ю. Е. Лавренко, В. М. Пестриков; под. ред. проф. В. Н. Ушакова. — СПб.: изд-во СПбГЭТУ «ЛЭТИ» им. В. И. Ульянова (Ленина), 2008. — 288 с. — ISBN 5-7629-0932-8</ref> реиԥш иҟоу анаука-техникатә хырхарҭақәа, афымцалашара аҭҵаареи аҿиареи рҿы стимулны иҟалеит, аелектроника шьаҭас иаиуит. == Аусура апринцип == [[Афаил:Signal processing system-ab.svg|thumb|300px|Ашьҭыбжьтә информациа [[микрофон|амикрофон]] афымцатә дырга ахь ииасуеит, уи [[Радиопередатчик|аиагага]] иаԥнаҵо [[радиоволны|арадиоцәқәырԥақәа]] амодулиациа рзнауеит. Адкылага арадиоцәқәырԥақәа аднакылоит, амодулиациатә дырга еиҭашьақәнаргылоит, шьҭахьҟа ауаҩы изы иманшәалоу [[Громкоговоритель|абжьырдуга]] аформа ахь иианагоит]] [[Афаил:Amfm3-en-de.gif|thumb|300px|Амплитудеи (АМ) алассы-лассреи (FM) рыла амодулиациа зызу арадиоцәқәырԥақәа реиҿырԥшра]] Аиагаратә ган аҿы ([[радиопередатчик|арадиодырраҭага]]ҿы) иаԥҵахоит зыццакра ҳараку иалкаау алассы-лассра асигнал ([[несущий сигнал|изго асигнал]], «изго алассы-лассра»). Уи иақәырҵоит ирыҭатәу [[информация|аинформациатә]] дырга (абжьы, асахьа уҳәа), — изго алассы-лассра аинформациатә сигнал ала [[модуляция|амодулиациа]] мҩаԥысуеит. Амодулиациа зызу асигнал [[Электромагнитное излучение|арадиоцәқәырԥақәа]] раҳасабала аҭыԥ ахь аиагаратә [[Антенна|антена]] иахылҵуеит. Арадиоцәқәырԥақәа рыдкыларҭатә ган аҿы [[радиоприёмник|арадиодкылага]] иахьҭало адкыларҭатә антенна аҿы зыццакра ҳараку афымца ҟарҵоит. [[Фильтр (электроника)|Афильтрқәа]] рсистема антенна иақәыргылоу афымца рацәа рҟынтәи еиуеиԥшым арадиодырраҭагақәеи егьырҭ арадиоцәқәырԥақәа рхыҵхырҭақәеи рҟынтәи иалкаау анагаратә лассра змоу асигнал алнахуеит, [[Детектор (радиотехника)|адетектор]] уи аҟынтәи амодулиациатә информациатә (ихәарҭоу) дырга еиҭашьақәнаргылоит. Иҳауа асигнал арадиодырраҭага иаанашьҭуа маҷк еиԥшымзар алшоит еиуеиԥшым [[Электромагнитная помеха|аԥырхагақәа]] рнырра иахҟьаны. == Алассы-лассратә диапазонқәа == [[Афаил:Modulated radio signal frequency spectrum.svg|thumb|upright|Амплитуда-модулиациа зызу арадиосигнал [[Частота|алассы-лассратә]] спектр шьақәгылоуп [[Несущий сигнал|изго алассы-лассреи]] («C») [[Боковая полоса частот|аганахьтәи ацәаҳәақәеи]] («SB») рыла изго иҩахыкны, илаҟәны, урҭ роуп амодулиациатә сигнал аинформациа назго.]] {{кратное изображение | зона = right | направление = horizontal | заголовок = Адырраҭаратә антеннақәа: | зона_заголовка = center | зона_подписи = center | изобр1 = 2008-07-28 Mast radiator.jpg | ширина1 = 118 | подпись1 = {{center|{{small|абжьарашәышықәсатә радиостанциа;}}}} | изобр2 = FM broadcasting antenna Willans Hill.jpg | ширина2 = 114 | подпись2 = {{center|{{small|Арадиостанциа УКВ;}}}} | изобр3 = Superturnstile Tx Muehlacker.JPG | ширина3 = 110 | подпись3 = {{center|{{small|Ателехәаԥшратә аиагага ДМВ адиапазон}}}} }} [[Афаил:KWNR Continental 816R-5B SN 247.jpg|thumb|upright|УКВ ЧМ арадиостанциа KWNR аиагага, [[Лас-Вегас]], зымчхара 35 кВт иҟоу]] [[Афаил:SuperDISH121.jpg|thumb|upright=0.5|Аҩны ахыб аҿы [[Спутниковая антенна|аспутниктә еимадара антенна]]]] {{кратное изображение | зона = right | направление = horizontal | заголовок = | зона_заголовка = | фон_заголовка = | Подпись изображения = | зона_подписи = center | фон_подписи = | ширина = | изобр1 = HA0478-006 (6011470974).jpg | ширина1 = 140 | изобр2 = Cell-Tower.jpg | ширина2 = 108 | подпись = {{small|Аҩныҵҟатәи антенна змоу ҳаамҭазтәи амобилтә ҭел «(армарахь)». Еиуеиԥшым х-ҳак рантеннақәа амобилтә еимадара абааш «(арыӷьарахь)»}} }} [[Афаил:Radio-Telephone.jpg|thumb|upright|Аӷбатә УКВ арадиостанциа иааигәоу аимадаразы]] * Алассы — лассра лаҟәқәа (километрак иҟоу ацәқәырԥақәа) — f = 30-300 кГц (λ = 1-10 км). Арадиодырраҭареи ателехәаԥшреи рыпрактикаҿы ахархәара амоуп [[радиодиапазон|арадиодиапазонқәа]] ирмариоу реихшара: * Идуӡӡоу ацәқәырԥақәа (СДВ) — мириаметр иҟоу ацәқәырԥақәа; * Ацәқәырԥа хәхәақәа (ДВ) — километрак иҟоу ацәқәырԥақәа; * Абжьаратә цәқәырԥақәа (СВ) — гектарк иҟоу ацәқәырԥақәа; * Ацәқәырԥа кьаҿқәа (КВ) — адекаметртә цәқәырԥақәа; * Аультракьаҿ цәқәырԥақәа (УКВ) — 10 м иреиҵоу ацәқәырԥақәа. Адиапазон зеиԥшроу еиԥш, арадиоцәқәырԥақәа ирымоуп рхатәы ҷыдарақәеи аларҵәара азакәанқәеи: * [[Длинные волны|ДВ]] [[Ионосфера|ионосфера]] акыр иахәлабгоит, аҵакы хада рымоуп адгьылтә цәқәырԥақәа, урҭ адгьыл иахыкәшо ирылаҵәоит. Урҭ ринтенсивра, аиагага иацәыхарахацыԥхьаӡа, ирласны еиҵахоит; * [[Средние волны|СВ]] ионосфера ҽынла акыр иахәлабгоит, арҿиара араион адгьылтә цәқәырԥа иҳәаақәнаҵоит, ахәылбыҽха ионосфера ибзианы ианыԥшуеит, арҿиара араион ианыԥшуа ацәқәырԥа иҳәаақәнаҵоит; * [[Короткие волны|КВ]] хара-хара иаҵанакуеит ионосфера аныԥшрала мацара, аиагага акәша-мыкәша иҟоуп [[зона радиомолчания|арадиоҿымҭра азона]] ҳәа изышьҭоу, уи ашәагаа аиагаратә антена аҟазшьарбагақәеи, арадиосигнал алассы-лассреи, ионосфера аҭагылазаашьеи ирхьыԥшуп. Ҽынла еиҳа еиӷьны ирылаҵәоит еиҳа икьаҿу ацәқәырԥақәа (алассы-лассра ҳаракы змоу), уахынла еиҳа иауу (зыццакра лаҟәу). Иманшәалоу аҭагылазаашьақәа раан ацәқәырԥа кьаҿқәа хара-хара ирылаҵәар алшоит аиагага амчхара анмаҷу; * [[Ультракороткие волны|УКВ]] ишиашоу ирылаҵәоит, ишаԥу еиԥш, ионосфера ианыԥшӡом, аха, иалкаау аҭагылазаашьақәа раан, адгьыл кәымпыл ахыкәшара рылшоит атмосфера еиуеиԥшым аҿыгҳарақәа рҿы аҳауа ажәпарақәа реиԥшымзаара иахҟьаны. Аԥынгылақәа марианы ирывсуеит, алаларатә лшара ҳаракуп; * [[Сантиметровые волны|СВЧ]] аԥынгылақәа ирывсӡом, ишиашоу иубо аҳәаақәа ирҭагӡаны ирылаҵәоит. Рхы иадырхәоит «[[Wi-Fi]]», [[Сотовая связь|амобилтә еимадара]] уҳәа рҿы; * [[КВЧ]] аԥынгылақәа ирывсӡом, аԥынгылақәа реиҳарак ирныԥшуеит, ишиашоу иубо аҳәаақәа ирҭагӡаны ирылаҵәоит. Аспутниктә еимадаразы рхы иадырхәоит; * Агиперв ҳаракқәа аԥынгылақәа ирывсӡом, алашара еиԥш ианыԥшуеит, ишиашоу иубо аҩныҵҟа ирылаҵәоит. Ахархәара ԥкуп. == Арадиоцәқәырԥақәа рыларҵәара == Арадиоцәқәырԥақәа [[вакуум|авакуум]]и [[Атмосфера Земли|атмосфереи]] рҿы ирылаҵәоит, адгьыл ақәыԥшылареи аӡи дара рзы иҵәцам. Ус шакәугьы, [[дифракция|адифракциеи]] [[отражение волн|аныԥшреи]] реффектқәа ирыбзоураны, ишиашоу иубарҭам адгьыл ақәыԥшылара акәаԥқәа — ахәҭакахьала, хара-хара иҟоу реимадара алшоит. [[Распространение радиоволн|Арадиоцәқәырԥақәа ахыҵхырҭа аҟынтәи адкылага ахь рыларҵәара]] мҩақәак рыла аамҭакала имҩаԥысыр алшоит — ари аҩыза аларҵәара иахьӡуп «ашәахәарацәара». Алагамҭарацәареи алагылазаара апараметрқәа рыԥсахрақәеи ирыхҟьаны [[замирания|ашьхныԥсыларақәа]] цәырҵуеит ({{lang-en|fading}}) — аамҭала ирыдыркыло асигнал аҩаӡара аԥсахра. Анацәарацәара аан асигнал аҩаӡара аԥсахра мҩаԥысуеит [[Интерференция волн|аинтерференциа]] иахҟьаны, даҽакала иуҳәозар, иахьрыдыркыло аҭыԥ аҿы афымцамхылдызтә дәы аамҭала инаскьагоу адиапазон арадиоцәқәырԥақәа «реицҵалыҵ» ауп. == Ахархәара == === Арадиодырраҭара === Атермин «арадиодырраҭара» алагалан [[Фрейман, Имант Георгиевич|И.Г. Фреиман]]<ref>{{Cite web|url=http://archive.radio.ru/web/1990/06/078/|title=Стр. 78 журнала «Радио» № 6 за 1990 год|publisher=archive.radio.ru|access-date=2020-05-07|archive-date=2020-08-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20200815015428/http://archive.radio.ru/web/1990/06/078/|url-status=live}}</ref>, асовет Урыстәыла инарҭбааны ахархәара аиуа иалагеит 1921 шықәса раахыс, аԥошьҭақәеи [[телеграф|ателеграфқәеи]] Жәлар ркомиссариат Арадиотехникатә хеилак ақалақь хадақәа рҿы, агуберниатәи ауездтәи центрқәа 280 рҿы абжьырдугақәа рыла арадиодырраҭара аиҿкаара азԥхьагәазҭоз апрограмма анрыдыркыла. Адәахьтәи абжьырдуга ахархәарала еснагьтәи арадиодырраҭарақәа еиҿкаан 1921 шықәса рашәарамзазы Москва, нанҳәа 2 рзы Москва амҵантәи [[Люберцы|Лиуберц]] аусура иалагеит раԥхьатәи арадиоузел<ref>{{Cite web |url=https://cyberleninka.ru/article/n/organizatsiya-sistemy-gosudarstvennogo-upravleniya-radio-v-sssr-v-1920-e-gody-na-primere-tyumeni |title=''Зорина О. Я., Хажеева И. В.'' Организация системы государственного управления радио в СССР в 1920-е годы. |access-date=2020-05-07 |archive-date=2020-08-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200809033105/https://cyberleninka.ru/article/n/organizatsiya-sistemy-gosudarstvennogo-upravleniya-radio-v-sssr-v-1920-e-gody-na-primere-tyumeni |url-status=live }}</ref>. Англыз термин «broadcasting» алеигалеит Сан-Хосе иҟоу аелектронтә телеграфиеи атехникеи рколлеџь ашьаҭаркҩы, арҵаҩы Ч.Херолд. Иара иргылеит ацыԥхьтә дырраҭага, уи ала еиҳарак аколлеџь уаанӡатәи, аус зуа аҵаҩцәа ирыдыркыло ажәаҳәатәи амузыкатәи программақәа дырбара далагеит. Херолд диит, изҳаит афермертә еилазаараҿы, уаҟа адәаҿы ажәла аиԥхьытта алаҵара иахьӡын «broadcasting» — «иԥхьыттара ҭбаа». Аиагага антенна игьежьу [[Диаграмма направленности|ахырхарҭа адиаграмма]] аман, даҽакала иуҳәозар, арадиоцәқәырԥақәа наҟ-ааҟ иахылҵуан, ақыҭанхамҩатә ҳәаақәҵара иаҿырԥшны, Херолд иирбагақәа ус рыхьӡ иҳәо далагеит. === Атәылауаҩратә радиоеимадара === : [[ГКРЧ|Урыстәыла Аҳәынҭқарратә ҳазылхратә еилакы]] аӡбамҭала (Арадиочастотқәа рзы Аҳәынҭқарратә комиссиа) Урыстәылатәи Афедерациа иахьаҵанакуа ахатәхаҿқәеи аиурист хаҿқәеи аграждантә еимадаразы 3 гәыԥк алассы-лассрақәа рзоужьуп: :* 27 [[МГц]] ([[Си-Би]], «Citizen's Band», аграждантә диапазон) — аиагага 10 [[Ватт|Вт]] рҟынӡа аҭыҵратә мчхара азин змоу. 27 МГц адиапазон змоу автомашьынатә [[Рация|рациақәа]] инарҭбааны ахархәара рымоуп атакси амаҵзурақәа рҿы арадиоеимадара аиҿкааразы, амашьынарныҟәцаҩцәа-ахарахысыҩцәа реимадаразы; :* 433 [[МГц]] ([[LPD (радио)|LPD]], «Low Power Device») — аиагага аҭыҵратә мчхара 0,01 Вт иреиҳамкәа [[Рация|арациақәа]] рзы 69 канал азоужьуп; :* 446 [[МГц]] ([[PMR446|PMR]], «Private Mobile Radio») — аиагага аҭыҵратә мчхара 0,5 Вт иреиҳамкәа арациақәа рзы аканалқәа 8 азоужьуп. === Абзиабаҩцәа ррадиоеимадара === [[Афаил:HF Base Station (2409139819).jpg|thumb|right|[[Радиолюбительская связь|Абзиабаҩцәа]] [[Короткие волны|рыцәқәырԥа кьаҿ]] [[Радиостанция (техническое средство)|арадиостанциа]]. Ҵаҟа — адкылага ([[Трансиверная радиостанция|атрансивер]]), уаҟа — [[Коэффициент стоячей волны|КСВ]] ашәага-зага иақәзыршәо ахархәага]] Арадиобзиабаратә еимадара — ганрацәалатәи техникатә [[хобби]]оуп, уи ахықәкы иазоужьу арадиочастотқәа рдиапазонқәа рҿы арадиоеимадарақәа рымҩаԥгараҿы иаарԥшуп. Уи хәҭак аганахь ахырхарҭа амазар алшоит; иаҳҳәап: * Абзиабаҩцәа рыдкылара-дырраҭаратә аппаратуреи [[антенна|антеннақәеи]] реиҿкаареи рыргылареи; * Арадиоеимадаразы еиуеиԥшым аицлабрақәа рылахәхара ([[радиоспорт|арадиоспорт]]); * Имҩаԥгаз арадиоеимадарақәеи / мамзаргьы еиуеиԥшым аимадарақәа рымҩаԥгаразы ирырҭо [[Радиолюбительские дипломы|адипломқәеи]] рышьақәырӷәӷәаразы идәықәҵахо [[QSL-карточка|акарточка-квитанциақәа]] [[Коллекционирование|реизгара]]; * Ихароу аҭыԥқәа рҟынтәи, мамзаргьы абзиабаҩцәа ррадиостанциақәа ([[DXing]]) шамахамзар аус ахьырымуа аҭыԥқәа рҟынтәи аус зуа арадиобзиабаратә станциақәа арадиоеимадарақәа рыԥшаареи рымҩаԥгареи; * Иалкаау шәахәақәак рыла аусура ([[телеграф|ателеграфиа]], [[Однополосная модуляция|цәаҳәак змоу]] ма [[Частотная модуляция|алассы-лассратә модулиациа]] змоу [[телефония|ателефониа]], [[цифровые виды связи|ацифратә еимадаратә хкқәа]]); * УКВ аҿы арадиоцәқәырԥақәа Амза ([[EME]]), [[Полярное сияние|аполиартә каҷҷара]] азонақәа («Аврора»), [[Метеорный поток|аметеортә рҩашқәа]], арадиобзиабаратә [[ИСЗ]] ала аретранслиациа рхархәарала аимадара; * Аиагага амчхара маҷ ([[QRP]]), имариаӡоу аппаратураҿы аусура; * Арадиоекспедициақәа рылахәхара-активла арадиобзиабаҩцәа ахьыҟам апланета ихароу, анеира ахьыуадаҩу аҭыԥқәеи аҵакырақәеи рҟынтәи аефир ахь ацәырҵра ауп. Акомпиутертә ҳақәа [[AMPRNet]] рҿы аимадара алыршахоит абзиабаҩцәа ррадиостанциақәа рыла. == Шәахә. иара уб. == * [[Радиотелефон|Арадиотелефон]] * [[Интернет-радио|Аинтернет-радио]] * [[Студенческое радио|Астуденттә радио]] * [[Когнитивное радио|Акогнитивтә радио]] * [[Метеорная радиосвязь|Аметеортә радиоеимадара]] * [[Радиореклама|Арадиореклама]] * [[Цифровое радио|Ацифратә радио]] * [[Забавы с радио|Арадио ала ахәмаррақәа]] == Азгәаҭақәа == '''Акомментариқәа''' {{Reflist|group="*"}} '''Ахыҵхырҭақәа''' {{Reflist}} == Алитература == * ''[[Айсберг, Эжен|Айсберг Е. Д.]]'' Радио?… Это очень просто! Перевод с французского М. В. Комаровой и Ю. Л. Смирнова под общей редакцией А. Я. Брейтбарта. 2-е издание, переработанное и дополненное — М.-Л., Энергия, 1967 — (МРБ: [[Массовая радиобиблиотека]]; Вып. 622). * ''Борисов В. Г.'' [[Юный радиолюбитель]]/ В. Г. Борисов. — 8-е изд., перераб. и доп. — М. : Радио и связь, 1992. — 409,[1] с. — ([[Массовая радиобиблиотека]]; Вып. 1160). ISBN 5-256-00487-5. == Азхьарԥшқәа == * ''Никольский Л. Н.'' [http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html Кто «изобрёл» радио] {{Wayback|url=http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html |date=20200311041851}} * ''Меркулов В.'' [http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm Какое радио изобретал Маркони?] * ''Меркулов В.'' [http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm Когда и кем было изобретено радио] * [http://www.aragul.com/gl3.htm Отец-основатель. Человек системы или системный человек] * [http://radiation-hiend.narod.ru/Popov.htm Александр Степанович Попов] * [http://www.ieee.org/portal/site/tionline/menuitem.130a3558587d56e8fb2275875bac26c8/index.jsp?&pName=institute_level1_article&TheCat=1008&article=tionline/legacy/inst2005/may05/5w.fhistory.xml& Электротехнический институт IEEE. Первая демонстрация радиоприёма А. С. Поповым отмечена как историческое достижение]{{In lang|en}} * [http://jcverdier.museum.online.fr/nouvellepage3.htm Аппараты Эжена Дюкретэ]{{In lang|en}} {{Авторитет змоу адыррақәа}} {{DEFAULTSORT:радио}} [[Акатегориа:Арадиоеимадара| ]] [[Акатегориа:Асигнал анашьҭра алагылазаара]] [[Акатегориа:Арадиодырраҭара]] [[Акатегориа:Аныҟәгагақәа рформатқәа]] [[Акатегориа:Аинфраструктура]] [[Акатегориа:Аимадара]] dkcikt4dmd6miv5jb3eph8v72corwkf 173259 173257 2026-09-03T18:59:53Z Fraxinus.cs 8381 rescuing the dead link 173259 wikitext text/x-wiki [[Афаил:Radio towers on Sandia Peak - closeup.jpg|thumb|300px|[[Альбукерке|Альбукерк]], Ниу-Мексико, Еиду Америкатәи аштатқәа рааигәара [[Сандия (горы)|Сандиа]] ашыкьымҭаз [[Антенна|арадиоантеннақәа]] реиуеиԥшымра. Аиагаратә антеннақәа лассы-лассы абааш ҳаракқәа, ма ашьха ақәцәақәа рҿы идыргылоит адырраҭара иреиҳаӡоу ахараразы]] '''Арадио''' ({{lang-la|radiare, radio}} — «аушьҭра, ашәахәақәа рықәыԥхара, наҟ — ааҟ ашәахәақәа рықәыԥхара»; {{lang-la2|radius}} — «ашәахәа»), иара убас '''арадиоеимадара''' — [[Радиоволны|арадиоцәқәырԥақәа]] рыла хара-хара адырраҭарақәа рынашьҭышьа, иара убас ари азнеишьа шьаҭас иамоу афизикатә цәырҵрақәа рыҭҵаареи, уи аимадареи, ашьҭыбжьтә дырраҭареи, асахьақәа рыҭареи, асигнализациеи, ахылаԥшреи анапхгараҭареи, еиуеиԥшым аобиектқәа рыԥшаареи урҭ рҭыԥ аилкаареи уҳәа егьырҭ ахықәкқәа рзы ахархәареи ирыдҳәалоу аҭҵаарадырреи атехникеи рхырхарҭа<ref>{{БСЭ3|статья=Радио}}</ref>. Атермин «радио» раԥхьаӡа акәны ахархәара аиҭеит англыз физик-ахимик [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] 1873 шықәсазы{{ref+|Ахимиатә експериментқәа раан Крукс аԥхарратәи алашаратәи шәахәақәа ршәаразы априбор еиҿикааит, «арадиометр» ҳәа ахьӡ аиҭеит<ref name="Меркулов"/>.|group="*"}}<ref name="Меркулов">''Меркулов В.'' [https://www.computer-museum.ru/connect/radio_zvuk.htm Когда радио «заговорило»] {{Wayback|url=https://www.computer-museum.ru/connect/radio_zvuk.htm |date=20210614052835 }}// Радио, 2007. — № 10. — С. 6—9.</ref>, даҽакала иуҳәозар, [[Электромагнитные волны|афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа]] рыла аелектронтә [[телеграф|телеграфтә]] еимадаразы раԥхьатәи апрактикатә ԥышәарақәа 20 шықәса раҟара шагызи, ари атермин ари аҭҵаарадырреи атехникеи рганахьала ахархәаразы жәларбжьаратәи абжьгарақәа рцәырҵра 30 шықәса шагызи. [[Афаил:KHJ-AM,1927.jpg|thumb|Арадиодырраҭаратә станциа аппараттә хыбра, 1927 шықәса]] == Аҭоурых == [[Афаил:TeslaWirelessPower1891.png|thumb|[[Тесла, Никола|Н. Тесла]] афымцатә енергиа аелектронтә дырраҭара ааирԥшуеит, 1891 шықәса]] [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыҭареи рыдкылареи ртехниказы аекспериментқәа шымҩаԥимгозгьы, 1892 шықәсазы англиатәи азеиԥш профиль змоу ажурнал аҿы астатиа «афымцалашара ахархәаразы лшарақәак» аҟны ихыҭҳәаау адкылара-дырраҭаратә шьақәгыла дахцәажәо ихы иаирхәеит аилкаара «арадио». Атекст ала иҳәоу егьырҭ атерминқәа, «агенерациа», «адиапазон», «анырралшара», «алхра» уҳәа реиԥш иҟоу, анаҩс зегьы рхы иадырхәо иҟалеит<ref name="Меркулов"/>. Афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа (урҭ акраамҭа «Герц ицәқәырԥақәа» — «Hertzian Waves» ҳәа ирышьҭан) рыҭареи рыдкылареи рзы иҟаҵатәу аԥҵаҩыс дрыԥхьаӡоит анемец ҵарауаҩ [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]]. Иара иоуп 1886-1888 шықәсқәа рзы иԥышәарақәа рыла [[Максвелл, Джеймс Клерк|Џь.Максвелл]] ииҳәахьаз афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа шыҟоу шьақәзырӷәӷәаз. Алассы — лассра ду змоу афымцамхылдызтә ҵысрақәа роуразы иара ихы иаирхәеит [[Вибратор Герца|асимметриатә вибратор]]и [[катушка Румкорфа|Румкорф акәанҷ]]и, урҭ рҭаҩразы-ацәқәырԥақәа риндикатор (рдетектор) афункциақәа назыгӡоз ацыԥхьтә бжьаӡара маҷ змоу аихатәы рамка асахьа змоу имариаӡоу адкылага<ref>''Меркулов В.'' 120 лет весьма быстрых колебаний. {{Cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/gerc_120.htm|title=Виртуальный компьютерный музей.|publisher=www.computer-museum.ru|access-date=2017-05-08|archive-date=2017-04-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20170413200415/http://www.computer-museum.ru/connect/gerc_120.htm|url-status=live}}</ref>. Адкылага даҽа вариантк иаанарԥшуан адырдырга аиагага еиԥш, аха ацыԥхьтә бжьаӡара маҷны<ref name="автоссылка1">{{Cite web |url=http://www.computer-museum.ru/connect/histra09.htm |title=Экспериментальные работы Генриха Герца. Виртуальный компьютерный музей |access-date=2015-09-06 |archive-date=2018-06-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180606030528/http://www.computer-museum.ru/connect/histra09.htm |url-status=live }}</ref>. Абарҭ ахархәагақәа роуп [[радиосвязь|арадиоеимадара]] амҩаԥгаразы ахархәара зауз аԥҵамҭақәа жәпакы хацзыркыз<ref name="ЧистяковНачало">''Чистяков Н. И.'' [https://radi0.ru/knigi-i-stati/nachalo-radiotehniki-fakty-i-interpretatsiya/ Начало радиотехники: факты и интерпретация] {{Wayback|url=https://radi0.ru/knigi-i-stati/nachalo-radiotehniki-fakty-i-interpretatsiya/ |date=20220930173402 }}// Вопросы истории естествознания и техники. — 1990. — № 1.</ref>. Аха Герц идкылага анырралшара ахьыҳаракымыз, ирыдыркылоз асигналқәа рхылаԥшразы иманшәаламыз азнеишьа иалнаршон урҭ адкылара аиагага 8-10 м иацәыхараны мацара амҩаԥгара. Убри аҟнытә ирыдыркылоз асигналқәа рырӷәӷәаразы азнеишьақәа ԥшаатәын. Ари ахырхарҭала раԥхьатәи алҵшәа ду иоуит 1889 шықәса рзы [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Лоџь]] Великобританиа<ref name="автоссылка1"/>. Афымцатә сигнал аелектронтә дырраҭаразы раԥхьатәи апатент иоуит 1872 шықәсазы америкатәи аҭҵааҩы, занааҭла истоматологыз [[Лумис, Малон|Малон Лумис]], 1866 шықәсазы аелектронтә еимадара азнеишьа шаԥҵаз азы аҳәамҭа ҟазҵаз. Еиду Америкатәи Аштатқәа рҿы аелектронтә еимадара аԥҵаҩыс дрыԥхьаӡоит [[Хьюз, Девид Эдвард|Девид Хьиуз]] (1878), иара убас [[Эдисон, Томас Алва|Томас Едисон]] (1876), [[Никола Тесла]] (1891 шықәсазы арезонанс-трансформатор змоу аиагагатә хархәага апатент<ref name="Шапкин"/>); Германиа — [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]] (1888); Франциа — [[Бранли, Эдуард|Едуард Бранли]] (1890); [[Балкантәи адгьылбжьахабжа|балкантәи атәылақәа]] жәпакы рҿы — Никола Тесла (1891); Бразилиа — Ландела де Мору (1893-1894); Великобританиа — [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Џьозеф Лоџьа]] (1894); Индиа — [[Бос, Джагдиш Чандра|Џьагадиш Чандру Боше]] (1894-1895); Урыстәыла — [[Попов, Александр Степанович|Александр Степан-иԥа Попов]]и (1895) [[Наркевич-Иодко, Яков Оттонович|Иаков Наркевич-Иодко]]и (1890). [[Афаил:Marconi's Coherer Receiver at Oxford Museum History of Science.jpg|thumb|left|Маркони идкылага, 1896 ш.]] Мраҭашәаратәи атәылақәа рҿы ателеграфтә сигнал аелектронтә дырраҭара раԥхьатәи ақәҿиара змоу асистема аԥҵаҩыс дыԥхьаӡоуп италиатәи анџьныр [[Маркони, Гульельмо|Гульельмо Маркони]] (1895-1896)<ref>{{Cite web |url=http://www.britannica.com/eb/article-9050813/Guglielmo-Marconi |title=Guglielmo Marconi//Encyclopaediz Britannica |access-date=2008-01-08 |archive-date=2008-06-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080620003753/http://www.britannica.com/eb/article-9050813/Guglielmo-Marconi |url-status=live }}</ref><ref name="Попов">[http://www.britannica.com/eb/article-9060849/Aleksandr-Popovi Aleksandr Popov//Encyclopaediz Britannica]</ref><ref>{{Cite web |url=http://rybkin.h16.ru/ogonek1.htm |title=Маркони начинает и выигрывает |access-date=2017-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170825062546/http://rybkin.h16.ru/ogonek1.htm |archive-date=2017-08-25 |url-status=dead }}</ref>. [[Афаил:Popov's radiostation, 1901.jpg|thumb|А. С. Попов идкылага, 1901 ш.]] [[СССР]]-и уаанӡатәи аидгылатә республикақәеи рҿы аелектронтә телеграф аԥҵаҩцәа дыруаӡәкуп ҳәа дыԥхьаӡоуп [[Попов, Александр Степанович|А.С. Попов]]<ref name="Попов"/><ref>{{Cite web|url = http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|title = Какое радио изобретал Маркони|author = |date = |publisher = |access-date = 2008-01-07|archive-date = 2008-01-20|archive-url = https://web.archive.org/web/20080120044344/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|url-status = live}}</ref>. Афизикатә кабинет аҿы, анаҩс Аминатә офицартә класс иаҵанакуа абаҳчаҿы имҩаԥгаз аԥышәарақәа рҿы Попов иприбор афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа ршәахәақәа аԥшаауан аиагага 60 м рҟынӡа иацәыхараны. 1895 шықәса мшаԥы 25 (лаҵара 7) рзы Петербург имҩаԥысуаз аурыс физика-химиатә еилазаара аилатәараҿы Попов иааирԥшит аилатәара аԥкаанҵаҿы ишарбоу ала, «аҳауатә фымцалашараҿы ирласны аҵыс-ҵысра аарԥшра иазку априбор»<ref name=":0"/>. СССР 1945 шықәса раахыс лаҵара 7 [[День радио|арадио иамш]]ны иазгәарҭо иалагеит. Франциа аелектронтә телеграфиа аԥҵаҩыс акраамҭа дыԥхьаӡан [[когерер]] (Бранли итрубка) аԥҵаҩы Едуард Бранли (1890)<ref>[http://www.galaxidion.com/home/catalogues.php?LIB=barale&CAT=11781 TSF : Livres anciens, rares, d’occasion sur Galaxidion] {{Wayback|url=http://www.galaxidion.com/home/catalogues.php?LIB=barale&CAT=11781 |date=20111129121911 }}{{In lang|fr}}</ref><ref>[http://www.radiopassion.be/Histoire_de_la_radio.htm Rendons à César ce qui appartient César] {{Wayback|url=http://www.radiopassion.be/Histoire_de_la_radio.htm |date=20080107022452 }}{{In lang|fr}}</ref>. Индиа афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа аелектронтә дырраҭара ааирԥшуеит 1894 шықәсазы Џьагадиш Чандра Боше<ref>[http://web.mit.edu/varun_ag/www/bose_real_inventor.pdf Jagadish Chandra Bose: The Real Inventor of Marconi’s Wireless Receiver] {{Wayback|url=http://web.mit.edu/varun_ag/www/bose_real_inventor.pdf |date=20150616085529 }}; Varun Aggarwal, NSIT, Delhi, India</ref><ref name="Mukherji3-10">Mukherji, Visvapriya, Jagadish Chandra Bose, second edition, 1994, pp. 3-10, Builders of Modern India series, Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India, ISBN 81-230-0047-2</ref>. Раԥхьа арадиоцәқәырԥақәа абжьы аиагаразы рхы иадырхәомызт. Арадиосигнал ашьҭыбжьтә сигнал ала апромодулиациа азура раԥхьа еилызкааз Канадатәи аԥҵаҩы [[Фессенден, Реджинальд Обри|Реџьинальд Фессенден]] иакәын, уи арацәа [[микрофон]] ацыԥхьтә дырраҭага антена аҭел аимҟьара иалеиҵеит. Абас ала ԥхынҷкәынмза 23, 1900 шықәса рзы Фессенден 1 миль ахьыбжьоу ашьҭыбжьтә сигнал аҭара мҩаԥигеит. Абжьы акыр ишеицакызгьы, апрактикатә хархәаразы ишхәарҭамызгьы, ари аексперимент иаанарԥшит атехникатә усдуларақәа ашьҭыбжьтә дырга аиагара еиӷьыртәыр шалшо. Анаҩстәи аекспериментқәа рҿы арадиосигнал ахыҵхырҭа аҳасабала Фессенден ихы иаирхәеит 50 кГц рҟынӡа иҟоу [[Александерсон, Эрнест|Ернст Александерсон]] афымцамашьынатә ҽеиҭакратә генератор ([[альтернатор Александерсона|Александерсон альтернативатор]]). Брант-Рок 128 м иҳараку уаанӡа иргылаз антенна ихы иархәаны (аштат Массачусетс иҟоу [[Бостон]] аладахьшәа Атлантика ахықәан аиланхарҭа хәыҷы), ԥхынҷкәын 24, 1906 шықәсазы иара адунеи аҿы раԥхьатәи арадиодырраҭаратә шьҭыбжьтә дырраҭара мҩаԥигеит<ref>''Самохин В. П.'' [http://technomag.edu.ru/doc/441974.html Памяти Реджинальда Фессендена (с приложением «Александерсон Эрнест»)] {{Wayback|url=http://technomag.edu.ru/doc/441974.html |date=20201109074651 }}// Наука и образование, научное издание МГУ им. Баумана, 8 августа 2012 года.</ref>. '''Арадио аԥҵамҭа аҭоурых аетап хадақәа''', арадиоеимадара атеориеи апрактикеи рыҿиара аганахьала, абас иҟоуп: * 1820 — даниатәи аҵарауаҩ, афизик [[Эрстед, Ханс Кристиан|Ганс Кристиан Ерстед]] иааирԥшит афымца зҭоу аҭел амахылдыз зыхьшьу акомпас ахыц мап шацәнакуа. * 1829 — америкатәи афизик [[Генри, Джозеф|Џьозеф Генри]] [[Лейденская банка|леидентәи абанкқәа]] рԥышәарақәа раан игәеиҭеит рфымцатә разриадқәа аихатәы гәырқәа ахьыбжьоу амхылдызркра шцәырырго. * 1831 — англыз физика-химик [[Фарадей, Майкл|Маикл Фарадеи]] [[Электромагнитная индукция|афымцамхылдызтә индукциа]] ацәырҵра ааиртит. * 1837 — анемец физик, астроном Карл Огаст фон Штаинхаил ҩ-цәаҳәак змоу ателеграфтә аппарат аҟазшьақәа ҭҵаауа ишьақәиргылеит аҭелқәа руак аԥыхны ателеграфтә коммуникациазы аҭел заҵә ихы иаирхәар шилшоз. Уи иахылҿиааит аҭелқәа рыҩбагьы аԥыхны ателеграф асигналқәа адгьыл ала рынашьҭра алшоит ҳәа агәаанагара, астанциақәа еимаздо аҭелқәа рыда. * 1845 — [[Фарадей, Майкл|Маикл Фарадеи]] [[Электромагнитное поле|афымцамхылдызтә дәы]] аилкаара алеигалеит. * 1854 — ашотланд Џьеимс Боумен Линдси аӡы ала аелектронтә телеграфиа асистемазы апатент иоуит. * 1859 — анемец физик [[Феддерсен, Беренд Вильгельм|Беренд Феддерсен]] ԥышәарыла ишьақәирӷәӷәеит леидентәи абанкақәа рразриадқәа аефиртә ҵысратә процессқәа аусура ишалаго. * 1860 — 1865 — англыз физик [[Максвелл, Джеймс Клерк|Џьеимс Кларк Максвелл]] иаԥиҵеит [[Уравнения Максвелла|афымцамхылдызтә дәы атеориа]]. * 1866 — [[Лумис, Малон|Малон Лумис]] аҳәамҭа ҟаиҵеит аелектронтә еимадашьа шааиртыз азы. Аимадара мҩаԥысуан аҳауатә маҭқәа ҩба ишьҭырхыз афымцатә ҭелқәа ҩба рыла: руак (аартыга аманы) [[радиопередатчик|арадиодырраҭага]] [[антенна|антена]] акәын, аҩбатәи — [[радиоприёмник|арадиодкылага]] антена акәын. Ҭелк адаҷ адгьыл [[Размыкание|ианахыртлак]]-даҽа ҭелк адаҷ аҿы агальванометр ахыц наскьон. * 1868— Малон Лумис иҳәеит Еиду Америкатәи Аштатқәа Рконгресс ахаҭарнакцәа рҿаԥхьа иԥышәарақәа шеиҭеиҳәаз, асигналқәа 14-18 миль ахьыбжьоу шриҭаз. * 1872 — Уилиам Генри Вард мшаԥы 30 рзы иҭоуп Еиду Америкатәи Аштатқәа апатент № 126356 «Ателеграф аҟаҵаразы афымцалашара аизгаразы аиӷьтәрақәа» захьӡу. Апатент инақәыршәаны «атмосфераҿы афымцатә ҿыгҳара» ателеграфтә ҭел аҳасабала асигналқәа ныҟәнагар алшон. * 1872 — Ԥхынгәы 30 рзы Малон Лумис Еиду Америкатәи Аштатқәа рпатент иоуит 129971 «Ателеграфиаҿы аиӷьтәра» аелектронтә еимадаразы. Аҳәынҭқарра Ахада [[Грант, Улисс|Агрант]] «Лумис» аԥышәарақәа рфинанстәразы азакәан инапы шаҵаиҩызгьы аԥаразоужьра аартымызт<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/loomis.htm|title=Махлон Лумис Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510203339/http://www.computer-museum.ru/connect/loomis.htm|url-status=live}}</ref>. Лумис иԥышәарақәа шымҩаԥысуаз азы ииашоу дыррак, иара убас иаппаратқәа рыҵәаӷәанҵақәагьы еиқәымхеит. Америкатәи апатентгьы Лумис ихы иаирхәаз ахархәагақәа инарҭбааны рыхцәажәара амаӡам. * 1878 — 1879 — англыз, америкатәи аԥҵаҩы [[Хьюз, Девид Эдвард|Девид Хьиуз]] [[Катушка Румкорфа|аиндукциатә катушка]] аус адулараан иааирԥшит шәкы-шәкы иард инареиҳаны инацәыхараны асигналқәа рыԥшаара алыршара. Иара 1880 ш. Аҳ иуаажәларра дшырзаартыз дирдырит, аха иколлегацәа агәра идыргеит зыӡбахә ҳәоу аиндукциа шакәу<ref>{{Cite web |url=http://www.ufn.ru/ufn92/ufn92_4/Russian/r924d.pdf |title=История изобретения и исследований когерера<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2008-01-06 |archive-date=2016-03-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304060102/http://www.ufn.ru/ufn92/ufn92_4/Russian/r924d.pdf |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/hughes.htm|title=Дэвид Эдвард Юз и открытие радиоволн Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-11-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20131106025616/http://www.computer-museum.ru/connect/hughes.htm|url-status=live}}</ref>; * 1879 — 1879 шықәса жьҭаарамза анҵәамҭазы [[Хьюз, Дэвид Эдвард|Девид Едвард Хьиуз]] алкаа ҟаиҵеит аиагаратә схема аиндукциатә катушка ақәгара шалшо, избанзар ишьақәиргылеит иарбанызаалак афымцатә цыԥхь ателефон аҿы абжьы шыбзоуроу. Анаҩсан, Хьиуз аиагагеи адкылагеи еиуеиԥшым ауадақәа ирҭеиҵан, априборқәа уажәшьҭа еиԥишьуамызт. Адкылага, аиагага 6 футк иацәыхараны иаҿакын аҭел — раԥхьатәи антеннақәа ируакуп. Ажәакала, раԥхьатәи антеннақәа руак [[Гальвани, Луиджи|Луиџьи Гальвани]] (1737-1798) иԥышәарақәа рҿы ицәырган, уаҟа детекторс иҟан адаӷь апрепарат ҿыц. * 1882 — [[Долбеар, Эймос Эмерсон|Еимос Емерсон Долбеар]] аҭелтә [[телефон|ҭел]] аԥышәарақәа раан иаԥиҵеит аелектронтә еимадаразы ахархәага. Аха ирыдгалоу аметод хара-хара еимыху астанциақәа рыбжьара ажәаҳәа, ма асигналқәа рыҭара аеффект шалшоз, ма ишыҟанаҵоз азы ршаҳаҭгак ыҟаӡам<ref>{{Книга|ссылка=https://en.wikisource.org/wiki/Page%3AEB1911_-_Volume_26.djvu/560|заглавие=Encyclopaedia Britannica|год=1911|страницы=531|volume=26|archive-date=2022-01-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20220127101101/https://en.wikisource.org/wiki/Page%3AEB1911_-_Volume_26.djvu/560}}</ref>. Иара [[Ведомство по патентам и товарным знакам США|апатенттә биуро]] ахь азыҳәа ҟаиҵеит, жьҭаара 5, 1886 шықәсазы «афымцатә коммуникациа Азнеишьа» азы апатент иоуит<ref>US Patent № 350.299, A.E. Dolbear «Mode of Electric Communication». Patented Oct. 5, 1886.</ref>. * 1883 — ирландиатәи апрофессор [[Фицджеральд, Джордж Френсис|Џьорџь Френсис Фицџьеральд]] ажәалагала ҟаиҵеит аефиртә ҵысрақәа максвеллтәи ацәқәырԥақәа ирхыҵхырҭаны рхы иадырхәаларц, аха урҭ ацәқәырԥақәа ашәҟәы ишҭагалатәу ихаҿы изаагомызт, убри аҟнытә атеориа цқьа азирхеит. * 1885 — америкатәи аԥҵаҩы [[Эдисон, Томас Алва|Томас Алва Едисон]] лаҵара 23 рзы апатенттә зыҳәа № 166455 алеиҵеит (ишьақәырӷәӷәоуп ԥхынҷкәын 29, 1891 ш., Еиду Америкатәи Аштатқәа апатент № 465971) «афымцатә сигналқәа рыҭашьа» азы. 1888 ш. Еиду Америкатәи аштатқәа рҿы Асыԥса Ду аан ари адырраҭара асистема рхы иадырхәон асы зқәыжьыз адәыӷбақәа рҟынтәи аелектронтә дырраҭарақәа рышьҭреи роуреи рзы (иҟалап ари арыцҳара асигналқәа рышьҭразы аелектронтә телеграфиа раԥхьатәи қәҿиарала ахархәара акәзар: иԥхасҭахаз адәыӷбақәа ирылшеит Т. А. Едисон ителеграф асистемала аимадара рыбжьаҵара). * 1885 — 1892 — Натан Стабблефилд зыхьӡыз [[Кентукки|Кентуккатәи]] (ЕАА) афермер иаԥиҵеит ашьҭыбжьтә алассы-лассратә индукциа шьаҭас измаз ахархәага. Асигнал аиагаразы рхы иадырхәон арадиочастота акәымкәа, адгьыл ашьҭыбжьтә мҩангара. * 1886 — 1888 — анемец физик [[Герц, Генрих Рудольф|Генрих Герц]] ишьақәирӷәӷәеит «Максвелл» аматематикатә мҩала ииҳәахьаз афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа шыҟоу (агенератори адкылагеи еиуеиԥшым наҟ-ааҟтәи рҭагылазаашьақәа раан аԥышәарақәа). Герц [[Вибратор Герца|адырдырга]] ҳәа ззиҳәаз ахархәага ахархәарала афымцамхылдызтә сигналқәа хара-хара, ҭелда рыҭареи рыдкылареи рзы қәҿиарала аԥышәарақәа мҩаԥигеит. * 1890 — афранцыз физик, анџьныр [[Бранли, Эдуар|Едуар Бранли]] иаԥиҵеит афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рҭаҩразы априбор, арадиокондуктор (ԥыҭрак ашьҭахь — [[когерер|акогерер]]) ҳәа зыхьӡиҵаз. Бранли иԥышәарақәа рҿы [[антенна|антеннақәа]] аҭел ахҵәахақәа раҳасабала ихы иаирхәоит. Едуар Бранли иԥышәарақәа рылҵшәақәа кьыԥхьын «Аелектрикцәа Жәларбжьаратәи реилазаара Абиуллетени» Франциатәи Аҭҵаарадыррақәа Ракадемиа аҳасабырбақәеи рҿы. * 1890 — урыстәылатәи аҵарауаҩ [[Наркевич-Иодко, Яков Оттонович|Иаков Оттон-иԥа Наркевич-Иодко]] адыд-мацәыс зцу аразриадқәа рҭаҩразы ихы иаирхәеит арадиодкылагатә хархәагақәа ркомпонент хадақәа змоу априбор-антеннеи адгьыли, иара убас аҭелтә трубкеи. Априбор иалнаршон афымцатә разриадқәа атмосфераҿы ашәҟәы рҭагалара 100 км рҟынӡа. * 1891-1892- Британиатәи аԥошьҭатә усбарҭа анџьныр хада Уилиам Прис қәҿиарала иԥишәон километрақәак (5 км рҟынӡа) еимыху агаҿа адкылара-дырраҭаратә станциақәа (Бристольтәи аӡыбжьахалагьы убрахь иналаҵаны) рыбжьара Морза анбан ала аиндукциатә сигналқәа рыҭара. * 1891 — [[Никола Тесла]] ([[Сент-Луис]], Аштат [[Миссури (штат)|Миссури]], Еиду Америкатәи Аштатқәа) алекциақәа раан ауаа ирбо-ираҳауа дахцәажәеит арадиосигнал хара-хара аиагара апринципқәа. * 1892 — англыз [[Крукс, Уильям|Уилиам Крукс]] раԥхьаӡа акәны системала дахцәажәеит афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыла аинформациа аиагара апринципқәа. * 1893 — Тесла арадиодырраҭага апатент аиҭеит, амазгәыҭтә [[антенна]] аԥиҵоит, уи ахархәарала 1895 ш. арадиосигналқәа 30 миль инацәыхараны ириҭеит<ref name="cq">{{Cite web |url=http://news.cqham.ru/articles/detail.phtml?id=822 |title=Ко дню Радио |access-date=2008-01-06 |archive-date=2013-11-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131112152413/http://news.cqham.ru/articles/detail.phtml?id=822 |url-status=live }}</ref>. * 1893-1894 рыбжьара — бразилиатәи апап, аҵарауаҩ [[Роберто Ланделл де Мора]] арадиосигнал аиагаразы аекспериментқәа мҩаԥигеит. Урҭ рылҵшәақәа иара ирылеиҳәомызт 1900 ш., аха ашьҭахь бразилиатәи апатент иоуит. * 1894 — апрофессор Ерих Ратенау Берлин амҵан зыццакра лаҟәу афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыла асигналқәа рыҭаразы аекспериментқәа мҩаԥигеит. * 1894 — [[Маркони, Гульельмо|Гульельмо Маркони]], апрофессор [[Риги, Аугусто|Аугусто Рига]] идеиақәа рныррала, Генрих Герц инекролог аҿы ииҳәаз, арадиотелеграфиазы аекспериментқәа дрылагоит (раԥхьа — адырдырга Герци когерер Бранли рыла)<ref name="comments.ua">{{Cite web |url=http://comments.ua/?art=1183702106 |title=газета «КОММЕНТАРИИ». Знать и понимать |access-date=2008-01-06 |archive-date=2009-01-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090118133758/http://comments.ua/?art=1183702106 |url-status=live }}</ref>. 1894 шықәсазы имҩаԥыргоз Маркони иԥышәарақәа шьақәзырӷәӷәаша усҟантәи аҩыратә ршаҳаҭгақәа ҳәа акгьы ыҟаӡам аха. * 1894 — британиатәи афизик [[Лодж, Оливер Джозеф|Оливер Лоџь]]и Александр Мирхеди аелектронтә телеграфиазы аԥышәарақәа раԥхьатәи иаартны дырбара Оксфордтәи ауниверситет аԥсабаратә ҭоурых Амузеи атеатр аҿы имҩаԥысуаз алекциаҿы. Арбараан асигнал ааигәа иҟаз Кларендоновтәи акорпус аҿы иҟоу алабораториаҟынтәи идәықәҵан, атеатр аҿы априбор ала ирыдыркылеит 40 м ахьыбжьоу. Лоџьа иаԥиҵаз «афымцамхылдызтә цәқәырԥақәа рыдкылара ашәҟәҭагаларазы априбор» иалан арадиокондуктор — «Бранли итрубка» (Алоџьа «когерер» ҳәа хьӡыс изиҭаз) аршәшәага, афымцалашара ахыҵхырҭа, агальванометр. Акогерер аршәшәаразы, «Герц ицәқәырԥақәа» рахь имаз ацәанырра аамҭа-аамҭала аиҭашьақәыргылара хықәкыс иҟаҵаны, анаҩс рхы иадырхәон ма аҵәҵәа, мамзаргьы ажьаҳәа-ҿарԥага змаз арыԥҟьатә механизм. * Абҵарамза, 1894 — [[Калькутта]] ақалақь Аратуш аҿы сер [[Боше, Джагадиш Чандра|Џьагадиш Чандра Боше]] миллиметрак иҟоу асигнал аелектронтә дырраҭаразы аԥышәарақәа иаартны раарԥшра ауп. Уи адагьы, Боше иаԥиҵеит аџьуатә [[когерер]], аус аниуа маха-шьахала аршәшәара зҭахым * 1895 — англыз физик [[Резерфорд, Эрнест|Ернест Резерфорд]] арадиоцәқәырԥақәа рдетектҟаҵаразы иԥышәарақәа рылҵшәақәа икьыԥхьит рхыҵхырҭа хԥа аԥшьба миль инацәыхараны. Арадиоцәқәырԥақәа рыдкыларазы, Резерфорд Герц ирезонатор хаирҭәааит аҭел ҵаӷа иалху акәанҷ ала, аҩныҵҟа амахылдыз зыхьшьу аџыр гәыр аманы. Арадиоцәқәырԥатә импульсқәа рныррала-агәыр амхылдызра амырхуан, уи акәын амагнитометр иаанарԥшуазгьы. * Лаҵарамза 7, 1895 — [[Санкт-Петербург]] имҩаԥысуаз [[Русское физико-химическое общество|Аурыс физика-химиатә еилазаара]] аилатәараҿы, [[Александр Степанович Попов|Александр Степан-иԥа Попов]] алекциа «аихатәы ххырақәа афымцатә ҵысрақәа ишырзыҟоу азы» даԥхьоит, уаҟа Лоџьа афымцамхылдызтә сигналқәа рыла аԥышәарақәа еиҭаҳәо иааирԥшуеит уаанӡа Лоџьа ихы иаирхәахьаз зеиԥшла еиԥшу априбор. Убри аан Попов аиӷьтәра аконструкциа иалеигалеит. Попов иприбор аҷыдарақәа ируакын акогерер (Бранли итрубка) зыршәшәоз ажьаҳәа, уи уаанӡа еиԥш асааҭтә механизм аҟынтәи акәымкәа, зегь реиҳа ирыдыркылоз арадиоимпульс аҟынтәи аус ауан<ref name="Никольский">''Никольский Л. Н.'' [http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html Кто «изобрёл» радио] {{Wayback|url=http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html |date=20200311041851 }}</ref>. Уи адагьы иалагалан априбор аусура анырреи аҭышәынтәалареи шьҭызхуа [[реле|ареле]]. Иаахҵәаны иаҳҳәозар, Попов иприбор «афымцатә ҵысрақәа рыԥшаареи рҭаҩреи рзы априбор» ҳәа азҳәатәуп акогерер автоматла иршәшәаны. 1895 шықәса лаҵарамзазы априбор [[Лесной институт|Абнатә институт]] аметеостанциаҿы аҳауатә електромагниттә цәқәырԥақәа рыкра иазыманшәалан. Априбор ахьӡ — «аразриадотметчик» (ашьҭахь, «[[грозоотметчик|адыд-мацәыс зкуа]]») аиҭеит Аурыс физика-химиатә еилазааразы А. С. Попов иҩыза, иколлега, Абнатә институт афизика акафедра ашьаҭаркҩы [[Лачинов, Дмитрий Александрович|Д. Лачинов]] 1895 шықәса ԥхынгәымзазы зкурс «аметеорологиеи аҳауаҭҵаареи Рышьаҭақәа» 2-тәи аҭыжьымҭаҿы раԥхьаӡа акәны «аразриадметчик Попов» ихымҩаԥгашьа апринцип аазырԥшыз — убри ауп апрототип раԥхьатәи ахҳәаа<ref name=":0">Журнал Русского физико-химического общества. Т. XXVII. Вып. 8. С. 259 — декабрь 1895.</ref><ref>''Лачинов Д. А.'' Основы метеорологии и климатологии. — СПб, 1895. С. 460.</ref><ref>''Ржонсницкий Б. Н.'' Дмитрий Александрович Лачинов. — М.—Л.: Госэнергоиздат, 1955</ref>. * Ааԥын 1895 ш. — Маркони арадиосигнал шәкы-шәкы метра аҭара илиршеит<ref name="Шапкин">''Шапкин В. И.'' Радио: открытие и изобретение. — Москва: ДМК ПРЕСС, 2005. — 190 с., 98 ил.</ref>. * Рашәарамза 2, 1896 ш. — Маркони апатент азы азыҳәа ҟаиҵеит. * Цәыббрамза 2, 1896 — Маркони раԥхьаӡа акәны Солсбери акаршәраҿы иаԥҵамҭа аусура ауаа ирбо-ираҳауа иааирԥшит, арадиограммақәа 3 км ахьыбжьоу инаишьҭит<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|title=Какое радио изобретал Маркони Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510204154/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm|url-status=live}}</ref>. * 1897 — Оливер Лоџь арезонанстә лассра архиара апринцип аԥиҵеит<ref name="rp">{{Cite web |url=http://radioman-portal.ru/history/1/?page=11 |title=Летопись радиотехники: 1895—1899 |access-date=2008-01-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150621210923/http://radioman-portal.ru/history/1/?page=11 |archive-date=2015-06-21 |url-status=dead }}</ref>. * Ԥхынгәымза 2, 1897 — Маркони британиатәи апатент № 12039 иоуит «Аиагаратә аппарат аҿы афымцатә импульсқәеи асигналқәеи рыҭараҿы аиӷьтәрақәа». Зеиԥшла Маркони идкылага Попов идкылага еиҭанаҳәон, (еиӷьтәрақәак аманы)<ref name="Никольский"/>, уи аиагага — [[Риги, Аугусто|Рига]] аиӷьтәрақәа змоу [[Герц, Генрих Рудольф|Герц]] ивибратор. Шьаҭанкыла иҿыцын адкылага аханатә ателеграфтә аппарат иахьаҿакыз, аиагага Морза ацаԥха иахьадҳәалаз, уи ауп арадиотелеграфиатә еимадара алзыршазгьы. Маркони адкылагеи аиагагеи рзы аурак змоу антеннақәа ихы иаирхәеит, уи иалнаршеит аиагага амчхара иаалырҟьаны ашьҭыхра; уи адагьы [[детектор Маркони|Маркони идетектор]] [[детектор Попова|Попов идетектор]] аасҭа акырӡа ианыруан, уи Попов ихаҭагьы иазхеиҵон<ref>{{Cite web |url=http://www.gpntb.ru/win/mentsin/mentsin2d1c9.html |title=Н. И. Чистяков. Начало радиотехники: факты и интерпретация |access-date=2020-04-28 |archive-date=2020-01-25 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200125045923/http://www.gpntb.ru/win/mentsin/mentsin2d1c9.html |url-status=live }}</ref>. * Ԥхынгәымза 6, 1897 — Маркони Италиатәи арра-мшынтә базаҿы [[Специя (город)|Специа]] алаԥшҳәаа ацәаҳәа иахҟьаны ажәақәа «Viva l’Italia» аанашьҭит — 18 км ахьыбжьоу<ref>{{cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm|title=Когда и кем было изобретено радио Виртуальный компьютерный музей История компьютеров в СССР и за рубежом|access-date=2013-04-16|archive-date=2013-05-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510191849/http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm|url-status=live}}</ref>. * Абҵарамза, 1897 — Маркони «Бормот» иадҳәалоу о.Уаит аҿы раԥхьатәи еснагьтәи арадиостанциа аргылара (23 км.)<ref name="acmi">{{Cite web |url=http://www.acmi.net.au/aic/MARCONI_ITALY.html |title=Adventures in CyberSound |access-date=2008-01-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071103084812/http://www.acmi.net.au/AIC/MARCONI_ITALY.html |archive-date=2007-11-03 |url-status=dead }}</ref>. * Ԥхынҷкәынмза 18, 1897 — Попов Аурыс физика-химиатә еилазаара аилатәараҿы адырдырга «Герци» ихатә конструкциа адкылагеи ихы иархәаны (абжьаӡара — 230 м рҟынӡа) Урыстәыла раԥхьатәи [[Радиограмма|арадиограмма]] ииҭеит: «Герц»<ref name="Никольский"/>. * Ажьырныҳәамза, 1898 — арадио аус аҿы раԥхьатәи ахархәара ауп. Маркони (асыԥса иахҟьаны ателеграфтә ҭелқәа ахьҿахҵәаз анаҩс) Уельстәи ажурналистцәа [[Гладстон, Уильям Юарт|Уилиам Гладстон]] дызгаша ичымазара азы иҟарҵаз адырраҭарақәа риҭеит<ref name="comments.ua"/><ref>{{Cite web |url=http://www.india-whisky.org.uk/index_files/Page396.htm |title=madasafish<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2009-08-27 |archive-date=2009-08-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090818025241/http://www.india-whisky.org.uk/index_files/Page396.htm |url-status=live }}</ref>. * Лаҵарамза, 1898 — Маркони раԥхьаӡа акәны архиаратә система ихы иаирхәеит. * 1898 — Маркони иааиртит Великобританиа раԥхьатәи [[Челмсфорд]] иҟоу «аелектронтә телеграф азауад», уаҟа аусура иалагеит 50-ҩык. * 1898 — А.С. Попов Аурыс Техникатә Еилазаара апремиа ианашьара 1898 ш. «афымцамхылдызтә ҵысрақәа рыдкылагеи ҭелда ателеграфҟаҵаразы априборқәеи раԥҵаразы»<ref name="chist">{{Cite web |url=http://www.computer-museum.ru/connect/radiojab.htm |title=Н. И. Чистяков. Ошибки в изложении истории надо исправить |access-date=2008-01-07 |archive-date=2007-12-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071213150314/http://www.computer-museum.ru/connect/radiojab.htm |url-status=live }}</ref>. * Хәажәкырамза 3, 1899 — арадиоеимадара адунеи аҿы раԥхьаӡа акәны амшынтә еиқәырхаратә операциаҿы қәҿиарала ахархәара аҭан: арадиотелеграф ахархәарала аӷба каҳаит «Масенс» («Mathens») акомандеи апассаџьырцәеи еиқәырхоуп<ref name="rp"/><ref name="acmi"/>. * Лаҵарамза, 1899 — Попов ицхырааҩцәа [[Рыбкин, Пётр Николаевич|П. Рыбкин]]и [[Троицкий, Дмитрий Семёнович|Д.С. Троицки]]и акогерер адетектортә еффект рбеит. Ари аеффект шьаҭас иҟаҵаны, Попов аҭелтә трубкахь асигналқәа рыдкыларазы идкылага еиӷьитәит, «аҭелтә дкылага депеш» ҳәа апатент аиҭеит. * 1899 — сер Џьагадиш Чандра Боз ([[Калькутта]]) аџьуатә [[когерер]] аԥиҵеит. * 1900 — адгьылбжьахақәа [[Гогланд]]и [[Кутсало]]и рыбжьара арадиоеимадара қәҿиарала ахархәара аҭан амшынтә еиқәырхаратә операциаҿы — Гогланд азааигәара [[Генерал-адмирал Апраксин (броненосец)|аԥшаҳәатә хьчара акәылӡыӷба «Аинрал-адмирал Апраксин»]] аӷӷара ахыхра. Адгьылбжьаха Гогланд арадиостанциахь арадиотелеграфтә дырраҭарақәа аауан 25 миль инацәыхараны иҟоу, [[Котка]] иҟоу Урыстәылатәи Арра-Мшынтә база аиагаратә станциа аҟынтәи, уи ателеграфтә цәаҳәа Санкт-Петербург Адмиралтеира иадҳәалан. Аелектронтә телеграфҟаҵара аппаратура афирма Диукрете иҟанаҵеит. Арадиограммақәа [[Ермак (ледокол, 1898)|аҵааԥҽыга «Ермак»]] ала реимдара иалҵшәаны иара убасгьы еиқәырхан Финтәи аԥсыӡкыҩцәа [[Финский залив|Финтәи аӡыбжьахала]]ҿы аҵаа ҿыхны<ref>{{Cite web |url=http://www.nkj.ru/archive/articles/4597/ |title=Изобретение радио. Кто был первым? {{!}} № 3, 2006 год {{!}} Журнал «Наука и жизнь» |access-date=2008-01-08 |archive-date=2008-01-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080115005446/http://www.nkj.ru/archive/articles/4597/ |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://rustrana.ru/article.php?nid=31567 |title=Броненосец береговой обороны "Генерал-адмирал Апраксин" |access-date=2007-03-03 |archive-date=2007-03-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070303173321/http://rustrana.ru/article.php?nid=31567 |url-status=dead }}</ref> * 1900 — Маркони арадио архиаратә системазы апатент № 7777 иоуит («Oscillating Sintonic Circuit»). * 1900 — афирма Диукрете аппаратура харҭәаан ахәаахәҭратә марка «Попов — Диукрете» ала иҭрыжьуаз ателеграфтә сигналқәа рлымҳа адкыларазы апатент змоу Поповтәи ҭелтә дкылага ала<ref name="Дюкрете">{{Cite web|url=http://nauchebe.net/2014/02/apparatura-iz-komplekta-iskrovoj-stancii-besprovolochnogo-telegrafa-proizvodstva-firmy-dyukrete-1904-g/|title=Аппаратура из комплекта искровой станции беспроволочного телеграфа производства фирмы Дюкрете 1904 г.|publisher=nauchebe.net|lang=ru|access-date=2020-01-19|archive-date=2020-01-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20200123085607/http://nauchebe.net/2014/02/apparatura-iz-komplekta-iskrovoj-stancii-besprovolochnogo-telegrafa-proizvodstva-firmy-dyukrete-1904-g/|url-status=live}}</ref>. * 1900 — Попов иусумҭақәа ахьтәы медал Дуи адипломи рыла иалкаан Париж имҩаԥысуаз жәларбжьаратәи афымцатехникатә цәыргақәҵаҿы<ref name="cq"/>. * Ԥхынҷкәынмза 12, 1901 — Маркони Англиеи [[Ньюфаундленд|Ниуфаундленд]]и рыбжьара атрансатлантикатә радиеимадара раԥхьатәи асеанс мҩаԥигеит 3200 км ахьыбжьоу (анбан «S» [[Азбука Морзе|Морза анбан]] иаиҭеит). Уаанӡа уи шьаҭанкыла ҟалашьа амам ҳәа иԥхьаӡан. * 1904 — 1905 — [[русско-японская война|аурыс-иапонтәи аибашьра]], аибашьратә хҭысқәа рҿы арадиоеимадара раԥхьатәи массала ахархәара<ref>''Алексеев Т. В.'' Рождённая в горниле русско-японской войны. Радиосвязь в русской армии.// [[Военно-исторический журнал]]. — 2009. — № 5. — С.52-56.</ref>. * 1905 — Маркони асигналқәа хырхарҭала рыҭаразы апатент иоуит. * 1906 — [[Фессенден, Реджинальд Обри|Реџьинальд Фессенден]]и [[Форест, Ли де|Ли де Форест]]и ирбеит зыццакра лаҟәу асигнал ала арадиосигнал [[Амплитудная модуляция|амплитудатә модулиациа]] азура алыршара, уи иалнаршеит аефир аҿы ауаҩытәыҩсатә жәаҳәа аҭара. * 1909 — Маркони [[Браун, Фердинанд|Ф.Браун]]и афизиказы [[Нобелевская премия|Нобель ипремиа]] ранашьара «аелектронтә телеграфиа аҿиараҿы рылшамҭақәа разхаҵаразы»<ref>{{Cite web |url=http://n-t.ru/nl/fz/marconi.htm |title=Маркони (Marconi), Гульельмо. Лауреаты Нобелевской премии. Наука и техника |access-date=2008-01-08 |archive-date=2016-03-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305043116/http://n-t.ru/nl/fz/marconi.htm |url-status=live }}</ref>. * 1916 — раԥхьатәи иааиԥмырҟьаӡакәа арадиодырраҭара — аштат [[Висконсин]] аҿы Морза икод аҿы иаарышьҭуа амш ауп. * 1919 — еилыргоу ауаҩытәыҩса ицәажәашьа раԥхьатәи арадиодырраҭара. * 1920 — акоммерциатә радиотранслиациа алагара. * 1924 — СССР арадиодырраҭара алагара. * 1933 — [[Армстронг, Эдвин|Едвин Армстронг]] ажәалагала ҟаиҵеит арадиодырраҭаразы ацәаҳәаҭбаатә [[Частотная модуляция|алассы-лассратә модулиациа]] (ЧМ) ахархәара аҭазарц, абри аамҭазы иҭҵаарақәа рылҵшәақәа рыла ԥшь-патентк иоуит. * 1946 — СССР арадиодырраҭара [[Метровые волны|МВ]] ЧМ<ref>''Миркин В. В.'' К истории советской радиосвязи и радиовещания в 1945—1965 гг.// Вестник Томского государственного университета. История. 2013, № 1 (21). — С. 202.</ref> алагамҭа<ref>{{Cite web|url=http://www.computer-museum.ru/connect/krugi6.htm|title=Виртуальный компьютерный музей|publisher=www.computer-museum.ru|access-date=2017-10-18|archive-date=2017-10-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20171024203811/http://www.computer-museum.ru/connect/krugi6.htm|url-status=live}}</ref>. * 1995 — Адунеи аҿы Норвегиа ([[Осло]]) раԥхьатәи ацифратә радиодырраҭара. * 2007 — Европа ицәырҵит ацифратә радиодырраҭара [[DAB+]] астандарт. * 2017 — Ԥхынҷкәын 13 рзы Норвегиа аҵыхәтәантәи FM-дырраҭагақәа аҵыхәтәантәи раҿыхра. Арадиоеимадара аԥҵара хацнаркит [[радиоастрономия|арадиоастрономиа]], [[радиометрология|арадиометрологиа]], [[радионавигация|арадионавигациа]], [[радиолокация|арадиолокациа]], [[Радиоэлектронная разведка|арадиоԥшыхәра]], [[Радиоэлектронная борьба|арадиоҿагылара]]<ref>Из истории изобретения и начального развития радиосвязи: Сб. док. и материалов/ Сост. Л. И. Золотинкина, Ю. Е. Лавренко, В. М. Пестриков; под. ред. проф. В. Н. Ушакова. — СПб.: изд-во СПбГЭТУ «ЛЭТИ» им. В. И. Ульянова (Ленина), 2008. — 288 с. — ISBN 5-7629-0932-8</ref> реиԥш иҟоу анаука-техникатә хырхарҭақәа, афымцалашара аҭҵаареи аҿиареи рҿы стимулны иҟалеит, аелектроника шьаҭас иаиуит. == Аусура апринцип == [[Афаил:Signal processing system-ab.svg|thumb|300px|Ашьҭыбжьтә информациа [[микрофон|амикрофон]] афымцатә дырга ахь ииасуеит, уи [[Радиопередатчик|аиагага]] иаԥнаҵо [[радиоволны|арадиоцәқәырԥақәа]] амодулиациа рзнауеит. Адкылага арадиоцәқәырԥақәа аднакылоит, амодулиациатә дырга еиҭашьақәнаргылоит, шьҭахьҟа ауаҩы изы иманшәалоу [[Громкоговоритель|абжьырдуга]] аформа ахь иианагоит]] [[Афаил:Amfm3-en-de.gif|thumb|300px|Амплитудеи (АМ) алассы-лассреи (FM) рыла амодулиациа зызу арадиоцәқәырԥақәа реиҿырԥшра]] Аиагаратә ган аҿы ([[радиопередатчик|арадиодырраҭага]]ҿы) иаԥҵахоит зыццакра ҳараку иалкаау алассы-лассра асигнал ([[несущий сигнал|изго асигнал]], «изго алассы-лассра»). Уи иақәырҵоит ирыҭатәу [[информация|аинформациатә]] дырга (абжьы, асахьа уҳәа), — изго алассы-лассра аинформациатә сигнал ала [[модуляция|амодулиациа]] мҩаԥысуеит. Амодулиациа зызу асигнал [[Электромагнитное излучение|арадиоцәқәырԥақәа]] раҳасабала аҭыԥ ахь аиагаратә [[Антенна|антена]] иахылҵуеит. Арадиоцәқәырԥақәа рыдкыларҭатә ган аҿы [[радиоприёмник|арадиодкылага]] иахьҭало адкыларҭатә антенна аҿы зыццакра ҳараку афымца ҟарҵоит. [[Фильтр (электроника)|Афильтрқәа]] рсистема антенна иақәыргылоу афымца рацәа рҟынтәи еиуеиԥшым арадиодырраҭагақәеи егьырҭ арадиоцәқәырԥақәа рхыҵхырҭақәеи рҟынтәи иалкаау анагаратә лассра змоу асигнал алнахуеит, [[Детектор (радиотехника)|адетектор]] уи аҟынтәи амодулиациатә информациатә (ихәарҭоу) дырга еиҭашьақәнаргылоит. Иҳауа асигнал арадиодырраҭага иаанашьҭуа маҷк еиԥшымзар алшоит еиуеиԥшым [[Электромагнитная помеха|аԥырхагақәа]] рнырра иахҟьаны. == Алассы-лассратә диапазонқәа == [[Афаил:Modulated radio signal frequency spectrum.svg|thumb|upright|Амплитуда-модулиациа зызу арадиосигнал [[Частота|алассы-лассратә]] спектр шьақәгылоуп [[Несущий сигнал|изго алассы-лассреи]] («C») [[Боковая полоса частот|аганахьтәи ацәаҳәақәеи]] («SB») рыла изго иҩахыкны, илаҟәны, урҭ роуп амодулиациатә сигнал аинформациа назго.]] {{кратное изображение | зона = right | направление = horizontal | заголовок = Адырраҭаратә антеннақәа: | зона_заголовка = center | зона_подписи = center | изобр1 = 2008-07-28 Mast radiator.jpg | ширина1 = 118 | подпись1 = {{center|{{small|абжьарашәышықәсатә радиостанциа;}}}} | изобр2 = FM broadcasting antenna Willans Hill.jpg | ширина2 = 114 | подпись2 = {{center|{{small|Арадиостанциа УКВ;}}}} | изобр3 = Superturnstile Tx Muehlacker.JPG | ширина3 = 110 | подпись3 = {{center|{{small|Ателехәаԥшратә аиагага ДМВ адиапазон}}}} }} [[Афаил:KWNR Continental 816R-5B SN 247.jpg|thumb|upright|УКВ ЧМ арадиостанциа KWNR аиагага, [[Лас-Вегас]], зымчхара 35 кВт иҟоу]] [[Афаил:SuperDISH121.jpg|thumb|upright=0.5|Аҩны ахыб аҿы [[Спутниковая антенна|аспутниктә еимадара антенна]]]] {{кратное изображение | зона = right | направление = horizontal | заголовок = | зона_заголовка = | фон_заголовка = | Подпись изображения = | зона_подписи = center | фон_подписи = | ширина = | изобр1 = HA0478-006 (6011470974).jpg | ширина1 = 140 | изобр2 = Cell-Tower.jpg | ширина2 = 108 | подпись = {{small|Аҩныҵҟатәи антенна змоу ҳаамҭазтәи амобилтә ҭел «(армарахь)». Еиуеиԥшым х-ҳак рантеннақәа амобилтә еимадара абааш «(арыӷьарахь)»}} }} [[Афаил:Radio-Telephone.jpg|thumb|upright|Аӷбатә УКВ арадиостанциа иааигәоу аимадаразы]] * Алассы — лассра лаҟәқәа (километрак иҟоу ацәқәырԥақәа) — f = 30-300 кГц (λ = 1-10 км). Арадиодырраҭареи ателехәаԥшреи рыпрактикаҿы ахархәара амоуп [[радиодиапазон|арадиодиапазонқәа]] ирмариоу реихшара: * Идуӡӡоу ацәқәырԥақәа (СДВ) — мириаметр иҟоу ацәқәырԥақәа; * Ацәқәырԥа хәхәақәа (ДВ) — километрак иҟоу ацәқәырԥақәа; * Абжьаратә цәқәырԥақәа (СВ) — гектарк иҟоу ацәқәырԥақәа; * Ацәқәырԥа кьаҿқәа (КВ) — адекаметртә цәқәырԥақәа; * Аультракьаҿ цәқәырԥақәа (УКВ) — 10 м иреиҵоу ацәқәырԥақәа. Адиапазон зеиԥшроу еиԥш, арадиоцәқәырԥақәа ирымоуп рхатәы ҷыдарақәеи аларҵәара азакәанқәеи: * [[Длинные волны|ДВ]] [[Ионосфера|ионосфера]] акыр иахәлабгоит, аҵакы хада рымоуп адгьылтә цәқәырԥақәа, урҭ адгьыл иахыкәшо ирылаҵәоит. Урҭ ринтенсивра, аиагага иацәыхарахацыԥхьаӡа, ирласны еиҵахоит; * [[Средние волны|СВ]] ионосфера ҽынла акыр иахәлабгоит, арҿиара араион адгьылтә цәқәырԥа иҳәаақәнаҵоит, ахәылбыҽха ионосфера ибзианы ианыԥшуеит, арҿиара араион ианыԥшуа ацәқәырԥа иҳәаақәнаҵоит; * [[Короткие волны|КВ]] хара-хара иаҵанакуеит ионосфера аныԥшрала мацара, аиагага акәша-мыкәша иҟоуп [[зона радиомолчания|арадиоҿымҭра азона]] ҳәа изышьҭоу, уи ашәагаа аиагаратә антена аҟазшьарбагақәеи, арадиосигнал алассы-лассреи, ионосфера аҭагылазаашьеи ирхьыԥшуп. Ҽынла еиҳа еиӷьны ирылаҵәоит еиҳа икьаҿу ацәқәырԥақәа (алассы-лассра ҳаракы змоу), уахынла еиҳа иауу (зыццакра лаҟәу). Иманшәалоу аҭагылазаашьақәа раан ацәқәырԥа кьаҿқәа хара-хара ирылаҵәар алшоит аиагага амчхара анмаҷу; * [[Ультракороткие волны|УКВ]] ишиашоу ирылаҵәоит, ишаԥу еиԥш, ионосфера ианыԥшӡом, аха, иалкаау аҭагылазаашьақәа раан, адгьыл кәымпыл ахыкәшара рылшоит атмосфера еиуеиԥшым аҿыгҳарақәа рҿы аҳауа ажәпарақәа реиԥшымзаара иахҟьаны. Аԥынгылақәа марианы ирывсуеит, алаларатә лшара ҳаракуп; * [[Сантиметровые волны|СВЧ]] аԥынгылақәа ирывсӡом, ишиашоу иубо аҳәаақәа ирҭагӡаны ирылаҵәоит. Рхы иадырхәоит «[[Wi-Fi]]», [[Сотовая связь|амобилтә еимадара]] уҳәа рҿы; * [[КВЧ]] аԥынгылақәа ирывсӡом, аԥынгылақәа реиҳарак ирныԥшуеит, ишиашоу иубо аҳәаақәа ирҭагӡаны ирылаҵәоит. Аспутниктә еимадаразы рхы иадырхәоит; * Агиперв ҳаракқәа аԥынгылақәа ирывсӡом, алашара еиԥш ианыԥшуеит, ишиашоу иубо аҩныҵҟа ирылаҵәоит. Ахархәара ԥкуп. == Арадиоцәқәырԥақәа рыларҵәара == Арадиоцәқәырԥақәа [[вакуум|авакуум]]и [[Атмосфера Земли|атмосфереи]] рҿы ирылаҵәоит, адгьыл ақәыԥшылареи аӡи дара рзы иҵәцам. Ус шакәугьы, [[дифракция|адифракциеи]] [[отражение волн|аныԥшреи]] реффектқәа ирыбзоураны, ишиашоу иубарҭам адгьыл ақәыԥшылара акәаԥқәа — ахәҭакахьала, хара-хара иҟоу реимадара алшоит. [[Распространение радиоволн|Арадиоцәқәырԥақәа ахыҵхырҭа аҟынтәи адкылага ахь рыларҵәара]] мҩақәак рыла аамҭакала имҩаԥысыр алшоит — ари аҩыза аларҵәара иахьӡуп «ашәахәарацәара». Алагамҭарацәареи алагылазаара апараметрқәа рыԥсахрақәеи ирыхҟьаны [[замирания|ашьхныԥсыларақәа]] цәырҵуеит ({{lang-en|fading}}) — аамҭала ирыдыркыло асигнал аҩаӡара аԥсахра. Анацәарацәара аан асигнал аҩаӡара аԥсахра мҩаԥысуеит [[Интерференция волн|аинтерференциа]] иахҟьаны, даҽакала иуҳәозар, иахьрыдыркыло аҭыԥ аҿы афымцамхылдызтә дәы аамҭала инаскьагоу адиапазон арадиоцәқәырԥақәа «реицҵалыҵ» ауп. == Ахархәара == === Арадиодырраҭара === Атермин «арадиодырраҭара» алагалан [[Фрейман, Имант Георгиевич|И.Г. Фреиман]]<ref>{{Cite web|url=http://archive.radio.ru/web/1990/06/078/|title=Стр. 78 журнала «Радио» № 6 за 1990 год|publisher=archive.radio.ru|access-date=2020-05-07|archive-date=2020-08-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20200815015428/http://archive.radio.ru/web/1990/06/078/|url-status=live}}</ref>, асовет Урыстәыла инарҭбааны ахархәара аиуа иалагеит 1921 шықәса раахыс, аԥошьҭақәеи [[телеграф|ателеграфқәеи]] Жәлар ркомиссариат Арадиотехникатә хеилак ақалақь хадақәа рҿы, агуберниатәи ауездтәи центрқәа 280 рҿы абжьырдугақәа рыла арадиодырраҭара аиҿкаара азԥхьагәазҭоз апрограмма анрыдыркыла. Адәахьтәи абжьырдуга ахархәарала еснагьтәи арадиодырраҭарақәа еиҿкаан 1921 шықәса рашәарамзазы Москва, нанҳәа 2 рзы Москва амҵантәи [[Люберцы|Лиуберц]] аусура иалагеит раԥхьатәи арадиоузел<ref>{{Cite web |url=https://cyberleninka.ru/article/n/organizatsiya-sistemy-gosudarstvennogo-upravleniya-radio-v-sssr-v-1920-e-gody-na-primere-tyumeni |title=''Зорина О. Я., Хажеева И. В.'' Организация системы государственного управления радио в СССР в 1920-е годы. |access-date=2020-05-07 |archive-date=2020-08-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200809033105/https://cyberleninka.ru/article/n/organizatsiya-sistemy-gosudarstvennogo-upravleniya-radio-v-sssr-v-1920-e-gody-na-primere-tyumeni |url-status=live }}</ref>. Англыз термин «broadcasting» алеигалеит Сан-Хосе иҟоу аелектронтә телеграфиеи атехникеи рколлеџь ашьаҭаркҩы, арҵаҩы Ч.Херолд. Иара иргылеит ацыԥхьтә дырраҭага, уи ала еиҳарак аколлеџь уаанӡатәи, аус зуа аҵаҩцәа ирыдыркыло ажәаҳәатәи амузыкатәи программақәа дырбара далагеит. Херолд диит, изҳаит афермертә еилазаараҿы, уаҟа адәаҿы ажәла аиԥхьытта алаҵара иахьӡын «broadcasting» — «иԥхьыттара ҭбаа». Аиагага антенна игьежьу [[Диаграмма направленности|ахырхарҭа адиаграмма]] аман, даҽакала иуҳәозар, арадиоцәқәырԥақәа наҟ-ааҟ иахылҵуан, ақыҭанхамҩатә ҳәаақәҵара иаҿырԥшны, Херолд иирбагақәа ус рыхьӡ иҳәо далагеит. === Атәылауаҩратә радиоеимадара === : [[ГКРЧ|Урыстәыла Аҳәынҭқарратә ҳазылхратә еилакы]] аӡбамҭала (Арадиочастотқәа рзы Аҳәынҭқарратә комиссиа) Урыстәылатәи Афедерациа иахьаҵанакуа ахатәхаҿқәеи аиурист хаҿқәеи аграждантә еимадаразы 3 гәыԥк алассы-лассрақәа рзоужьуп: :* 27 [[МГц]] ([[Си-Би]], «Citizen's Band», аграждантә диапазон) — аиагага 10 [[Ватт|Вт]] рҟынӡа аҭыҵратә мчхара азин змоу. 27 МГц адиапазон змоу автомашьынатә [[Рация|рациақәа]] инарҭбааны ахархәара рымоуп атакси амаҵзурақәа рҿы арадиоеимадара аиҿкааразы, амашьынарныҟәцаҩцәа-ахарахысыҩцәа реимадаразы; :* 433 [[МГц]] ([[LPD (радио)|LPD]], «Low Power Device») — аиагага аҭыҵратә мчхара 0,01 Вт иреиҳамкәа [[Рация|арациақәа]] рзы 69 канал азоужьуп; :* 446 [[МГц]] ([[PMR446|PMR]], «Private Mobile Radio») — аиагага аҭыҵратә мчхара 0,5 Вт иреиҳамкәа арациақәа рзы аканалқәа 8 азоужьуп. === Абзиабаҩцәа ррадиоеимадара === [[Афаил:HF Base Station (2409139819).jpg|thumb|right|[[Радиолюбительская связь|Абзиабаҩцәа]] [[Короткие волны|рыцәқәырԥа кьаҿ]] [[Радиостанция (техническое средство)|арадиостанциа]]. Ҵаҟа — адкылага ([[Трансиверная радиостанция|атрансивер]]), уаҟа — [[Коэффициент стоячей волны|КСВ]] ашәага-зага иақәзыршәо ахархәага]] Арадиобзиабаратә еимадара — ганрацәалатәи техникатә [[хобби]]оуп, уи ахықәкы иазоужьу арадиочастотқәа рдиапазонқәа рҿы арадиоеимадарақәа рымҩаԥгараҿы иаарԥшуп. Уи хәҭак аганахь ахырхарҭа амазар алшоит; иаҳҳәап: * Абзиабаҩцәа рыдкылара-дырраҭаратә аппаратуреи [[антенна|антеннақәеи]] реиҿкаареи рыргылареи; * Арадиоеимадаразы еиуеиԥшым аицлабрақәа рылахәхара ([[радиоспорт|арадиоспорт]]); * Имҩаԥгаз арадиоеимадарақәеи / мамзаргьы еиуеиԥшым аимадарақәа рымҩаԥгаразы ирырҭо [[Радиолюбительские дипломы|адипломқәеи]] рышьақәырӷәӷәаразы идәықәҵахо [[QSL-карточка|акарточка-квитанциақәа]] [[Коллекционирование|реизгара]]; * Ихароу аҭыԥқәа рҟынтәи, мамзаргьы абзиабаҩцәа ррадиостанциақәа ([[DXing]]) шамахамзар аус ахьырымуа аҭыԥқәа рҟынтәи аус зуа арадиобзиабаратә станциақәа арадиоеимадарақәа рыԥшаареи рымҩаԥгареи; * Иалкаау шәахәақәак рыла аусура ([[телеграф|ателеграфиа]], [[Однополосная модуляция|цәаҳәак змоу]] ма [[Частотная модуляция|алассы-лассратә модулиациа]] змоу [[телефония|ателефониа]], [[цифровые виды связи|ацифратә еимадаратә хкқәа]]); * УКВ аҿы арадиоцәқәырԥақәа Амза ([[EME]]), [[Полярное сияние|аполиартә каҷҷара]] азонақәа («Аврора»), [[Метеорный поток|аметеортә рҩашқәа]], арадиобзиабаратә [[ИСЗ]] ала аретранслиациа рхархәарала аимадара; * Аиагага амчхара маҷ ([[QRP]]), имариаӡоу аппаратураҿы аусура; * Арадиоекспедициақәа рылахәхара-активла арадиобзиабаҩцәа ахьыҟам апланета ихароу, анеира ахьыуадаҩу аҭыԥқәеи аҵакырақәеи рҟынтәи аефир ахь ацәырҵра ауп. Акомпиутертә ҳақәа [[AMPRNet]] рҿы аимадара алыршахоит абзиабаҩцәа ррадиостанциақәа рыла. == Шәахә. иара уб. == * [[Радиотелефон|Арадиотелефон]] * [[Интернет-радио|Аинтернет-радио]] * [[Студенческое радио|Астуденттә радио]] * [[Когнитивное радио|Акогнитивтә радио]] * [[Метеорная радиосвязь|Аметеортә радиоеимадара]] * [[Радиореклама|Арадиореклама]] * [[Цифровое радио|Ацифратә радио]] * [[Забавы с радио|Арадио ала ахәмаррақәа]] == Азгәаҭақәа == '''Акомментариқәа''' {{Reflist|group="*"}} '''Ахыҵхырҭақәа''' {{Reflist}} == Алитература == * ''[[Айсберг, Эжен|Айсберг Е. Д.]]'' Радио?… Это очень просто! Перевод с французского М. В. Комаровой и Ю. Л. Смирнова под общей редакцией А. Я. Брейтбарта. 2-е издание, переработанное и дополненное — М.-Л., Энергия, 1967 — (МРБ: [[Массовая радиобиблиотека]]; Вып. 622). * ''Борисов В. Г.'' [[Юный радиолюбитель]]/ В. Г. Борисов. — 8-е изд., перераб. и доп. — М. : Радио и связь, 1992. — 409,[1] с. — ([[Массовая радиобиблиотека]]; Вып. 1160). ISBN 5-256-00487-5. == Азхьарԥшқәа == * ''Никольский Л. Н.'' [http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html Кто «изобрёл» радио] {{Wayback|url=http://stasm.moeradio.ru//raznoe/hystory/hystory_041.html |date=20200311041851}} * ''Меркулов В.'' [http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_1.htm Какое радио изобретал Маркони?] * ''Меркулов В.'' [http://www.computer-museum.ru/connect/marconi_2.htm Когда и кем было изобретено радио] * [http://www.aragul.com/gl3.htm Отец-основатель. Человек системы или системный человек] * [http://radiation-hiend.narod.ru/Popov.htm Александр Степанович Попов] * [http://www.ieee.org/portal/site/tionline/menuitem.130a3558587d56e8fb2275875bac26c8/index.jsp?&pName=institute_level1_article&TheCat=1008&article=tionline/legacy/inst2005/may05/5w.fhistory.xml& Электротехнический институт IEEE. Первая демонстрация радиоприёма А. С. Поповым отмечена как историческое достижение]{{In lang|en}} * [http://jcverdier.museum.online.fr/nouvellepage3.htm Аппараты Эжена Дюкретэ]{{In lang|en}} {{Авторитет змоу адыррақәа}} {{DEFAULTSORT:радио}} [[Акатегориа:Арадиоеимадара| ]] [[Акатегориа:Асигнал анашьҭра алагылазаара]] [[Акатегориа:Арадиодырраҭара]] [[Акатегориа:Аныҟәгагақәа рформатқәа]] [[Акатегориа:Аинфраструктура]] [[Акатегориа:Аимадара]] c5kg3g3vhz3p15bvocnr078tnyrbtpu Ахцәажәара:Арадио 1 56028 173239 2026-09-03T14:56:30Z Nart17 17397 Аиҭагаҩ лыхьӡ: Шазина Абшилава (Nart17 translation team) 173239 wikitext text/x-wiki == Аиҭагара == Ари астатиа [[:ru:Радио|аурыс Авикипедиа астатиа «Радио»]] аҟынтәи еиҭагоуп (алицензиа [https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/deed.ru CC BY-SA 4.0]; авторцәа рсиа — жьаратәи астатиа аҭоурых аҿы). * '''Аиҭагаҩ:''' Шазина Абшилава * '''Апроект:''' Nart17 translation team h6a4gma3087tjy1bfvidenibtlewh1h Акатегориа:Урыстәылатәи апацифистцәа 14 56029 173242 2026-09-03T14:58:19Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «[[Акатегориа:{{Title country}} инхо ауаа аполитикатә ориентациала|пацифистцәа]] [[Акатегориа:Апацифистцәа атәылақәа рыла]] [[Акатегориа:Аибашьра иаҿагыло {{Title country}}тәи активистцәа|пацифистцәа]] [[Акатегориа:{{Country2continental|{{Title country}}}} апацифистцәа]] Акатегориа:{{Countr...» 173242 wikitext text/x-wiki [[Акатегориа:{{Title country}} инхо ауаа аполитикатә ориентациала|пацифистцәа]] [[Акатегориа:Апацифистцәа атәылақәа рыла]] [[Акатегориа:Аибашьра иаҿагыло {{Title country}}тәи активистцәа|пацифистцәа]] [[Акатегориа:{{Country2continental|{{Title country}}}} апацифистцәа]] [[Акатегориа:{{Country2continental|{{Title country}}|2nd=yes}} апацифистцәа]] 3go6p5jkoir7ce54qppvo87ozazdjv8 Акатегориа:Апацифистцәа атәылақәа рыла 14 56030 173243 2026-09-03T14:59:42Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Commons category|Pacifists by country}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:пацифистцәа атәылақәа рыла}} [[Акатегориа:Аибашьра иаҿагыло активистцәа аҭәылақәа рыла| пацифистцәа]] [[Акатегориа:Апацифистцәа| тәылақәа]] Акатегориа:Ауаа аполитикатә ориентациалеи атәылақәа р...» 173243 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Pacifists by country}} {{Аконтеинер акатегориа}} {{DEFAULTSORT:пацифистцәа атәылақәа рыла}} [[Акатегориа:Аибашьра иаҿагыло активистцәа аҭәылақәа рыла| пацифистцәа]] [[Акатегориа:Апацифистцәа| тәылақәа]] [[Акатегориа:Ауаа аполитикатә ориентациалеи атәылақәа рылеи]] etfg2bjt4l5qmktckvrdhzbm6sz70i3 Акатегориа:Апацифистцәа 14 56031 173246 2026-09-03T15:06:22Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Commonscat|Pacifists}} {{Cat main|Апацифизм}} {{Category see also|Аибашьра иаҿагыло активистцәа|Амч ахархәара злам адгылаҩцәа}} {{DEFAULTSORT:пацифистцәа}} [[Акатегориа:Аибашьра иаҿагыло активистцәа| пацифистцәа]] [[Акатегориа:Амч ахархәара злам адгылаҩцәа| пацифистцәа]] Акатегор...» 173246 wikitext text/x-wiki {{Commonscat|Pacifists}} {{Cat main|Апацифизм}} {{Category see also|Аибашьра иаҿагыло активистцәа|Амч ахархәара злам адгылаҩцәа}} {{DEFAULTSORT:пацифистцәа}} [[Акатегориа:Аибашьра иаҿагыло активистцәа| пацифистцәа]] [[Акатегориа:Амч ахархәара злам адгылаҩцәа| пацифистцәа]] [[Акатегориа:Апацифизм|:пацифистцәа]] dikiw356o08trc0jmgifb6r5vvj8ki8 Акатегориа:Амч ахархәара злам адгылаҩцәа 14 56032 173248 2026-09-03T15:08:35Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{commonscat|Nonviolence advocates}} {{Category see also|Апацифистцәа}} {{CatAutoTOC}} {{DEFAULTSORT:мч ахархәара злам адгылаҩцәа}} [[Акатегориа:Активистцәа атемақәа рыла]] [[Акатегориа:Амч ахархәара злам|дгылаҩцәа]]» 173248 wikitext text/x-wiki {{commonscat|Nonviolence advocates}} {{Category see also|Апацифистцәа}} {{CatAutoTOC}} {{DEFAULTSORT:мч ахархәара злам адгылаҩцәа}} [[Акатегориа:Активистцәа атемақәа рыла]] [[Акатегориа:Амч ахархәара злам|дгылаҩцәа]] r46dax9nim4iuohuy916urcnor85hkn 173249 173248 2026-09-03T15:11:28Z Fraxinus.cs 8381 Удaлeнa [[Акатегориа:Амч ахархәара злам]]; Дoбaвлeнa [[Акатегориа:Амч ахархәара ҟалаӡом]] [[ВП:HC|HotCat]] ацхыраарала 173249 wikitext text/x-wiki {{commonscat|Nonviolence advocates}} {{Category see also|Апацифистцәа}} {{CatAutoTOC}} {{DEFAULTSORT:мч ахархәара злам адгылаҩцәа}} [[Акатегориа:Активистцәа атемақәа рыла]] [[Акатегориа:Амч ахархәара ҟалаӡом|дгылаҩцәа]] cepxwsmd5ca265q1dmv42oken3oeotr Акатегориа:Амч ахархәара ҟалаӡом 14 56033 173251 2026-09-03T15:12:38Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Commons category|Nonviolence}} {{cat main}} {{DEFAULTSORT:мч ахархәара ҟалаӡом}} [[Акатегориа:Аетика апроблемақәа]]» 173251 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Nonviolence}} {{cat main}} {{DEFAULTSORT:мч ахархәара ҟалаӡом}} [[Акатегориа:Аетика апроблемақәа]] gcvm78birvfw5u6hneprk1m8yhpqagv Акатегориа:Азиатәи апацифистцәа 14 56034 173252 2026-09-03T15:14:16Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Азиа инхо ауаа аполитикатә ориентациала|пацифистцәа]] [[Акатегориа:Апацифистцәа|+]]» 173252 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Азиа инхо ауаа аполитикатә ориентациала|пацифистцәа]] [[Акатегориа:Апацифистцәа|+]] pl242bz15uicw94npcjmxkou1b0o8p0 Акатегориа:Европатәи апацифистцәа 14 56035 173254 2026-09-03T15:15:19Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Европа инхо ауаа аполитикатә ориентациала|пацифистцәа]] [[Акатегориа:Апацифистцәа|+]]» 173254 wikitext text/x-wiki {{Аконтеинер акатегориа}} [[Акатегориа:Европа инхо ауаа аполитикатә ориентациала|пацифистцәа]] [[Акатегориа:Апацифистцәа|+]] l3hgulo7qrpxs6g8920d21uzg9w6z9r Акатегориа:Украинатәи ахылҵшьҭра змоу аурысцәа 14 56036 173256 2026-09-03T15:20:23Z Fraxinus.cs 8381 Новая страница: «{{Commons category|Russian people of Ukrainian descent}} {{cat main}} [[Акатегориа:{{Title country}}тәи ахылҵшьҭра змоу аевропауаа]] [[Акатегориа:{{Title country}}тәи ахылҵшьҭра змоу азиауаа]] [[Акатегориа:Европатәи ахылҵшьҭра змоу аурысцәа]] Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аукраинцәа рдиаспора|хылҵшьҭ...» 173256 wikitext text/x-wiki {{Commons category|Russian people of Ukrainian descent}} {{cat main}} [[Акатегориа:{{Title country}}тәи ахылҵшьҭра змоу аевропауаа]] [[Акатегориа:{{Title country}}тәи ахылҵшьҭра змоу азиауаа]] [[Акатегориа:Европатәи ахылҵшьҭра змоу аурысцәа]] [[Акатегориа:Урыстәыла иҟоу аукраинцәа рдиаспора|хылҵшьҭра]] fvtjywaplgaheiyl790m3b6bkiwg9aq Амодуль:Exponential search 828 56037 173260 2026-09-03T22:28:23Z Hamish 14392 [IPE-NEXT] Quick edit imported from [[:w:en:Module:Exponential search]] 173260 Scribunto text/plain -- This module provides a generic exponential search algorithm. require[[strict]] local checkType = require('libraryUtil').checkType local floor = math.floor local function midPoint(lower, upper) return floor(lower + (upper - lower) / 2) end local function search(testFunc, i, lower, upper) if testFunc(i) then if i + 1 == upper then return i end lower = i if upper then i = midPoint(lower, upper) else i = i * 2 end return search(testFunc, i, lower, upper) else upper = i i = midPoint(lower, upper) return search(testFunc, i, lower, upper) end end return function (testFunc, init) checkType('Exponential search', 1, testFunc, 'function') checkType('Exponential search', 2, init, 'number', true) if init and (init < 1 or init ~= floor(init) or init == math.huge) then error(string.format( "invalid init value '%s' detected in argument #2 to " .. "'Exponential search' (init value must be a positive integer)", tostring(init) ), 2) end init = init or 2 if not testFunc(1) then return nil end return search(testFunc, init, 1, nil) end jqqi8l27tb73lglksbukg2g3bzt3fmv