Википедия altwiki https://alt.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D3%A7%D1%81_%D0%B1%D3%B1%D0%BA MediaWiki 1.47.0-wmf.5 first-letter Медиа Аҥылу Шӱӱжӱ Туружаачы Туружаачыны шӱӱжери Википедия Википедияти шӱӱжери Файл Файлды шӱӱжери MediaWiki MediaWiki-ни шӱӱжери Ӱлекер Ӱлекерди шӱӱжери Болуш Болушты шӱӱжери Категория Категорияны шӱӱжери TimedText TimedText talk Модуль Модульды шӱӱжери Event Event talk Кайырлык 0 183 48971 46669 2026-06-10T01:26:54Z InternetArchiveBot 26 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 48971 wikitext text/x-wiki {{ЈЈЈ+Россия |статус = Јурт |русское название = Кайырлык |оригинальное название = {{lang-ru| Каярлык}} |герб = |флаг = | изображение = | описание изображения = |lat_deg = 50.683016 |lon_deg = 85.578607 | CoordAddon = type:city(5400)_region:RU | CoordScale = |страна = Россия |регион = Алтай Республика |район = Оҥдой аймак |район в таблице = Оҥдой аймак{{!}}Оҥдой |вид поселения = Јурт јеезе |поселение = Јолоныҥ јурт јеезези |поселение в таблице = Јолоныҥ јурт јеезези{{!}}Јолоныҥ |внутреннее деление = |вид главы = |глава = |дата основания = |первое упоминание = |прежние имена = |статус с = |площадь = |вид высоты = |высота центра НП = 1000<ref name="Высота н/у моря"/> |климат = орто-континентал |население = {{ Эл-јонныҥ тоозы | Каярлык | тс }} |год переписи = {{ Эл-јонныҥ тоозы | Каярлык | г }} |плотность = |агломерация = |национальный состав = [[алтайлар]] 100 %<ref name="Коряков"/> |конфессиональный состав = |часовой пояс = |телефонный код = 38845 |почтовый индекс = 649433 |почтовые индексы = |автомобильный код = |цифровой идентификатор = |цифровой идентификатор 2 = |категория в Commons = |сайт = }} '''Кайырлык''' ({{Lang-ru|Каярлык}}) јурт [[Россия]]да [[Алтай Республика|Алтай Республиканыҥ]] [[Оҥдой аймак|Оҥдой аймагында]] [[Јолоныҥ јурт јеезези]]не кирет. == Этимологиязы == Кайыр кырларлу кызык ӧзӧкти Кайырлык деп адаган болор. Кайырлык {{Lang-ru|крутое, отвесное место}}<ref name="Топонимика">{{книга |автор = О.Т. Молчанова |часть = |ссылка часть = |заглавие = Топонимический словарь Горного Алтая |оригинал = |ссылка = http://www.nskdiggers.ru/archive/toponim/toponim.pdf |викитека = |ответственный = А.Т. Тыбыкова |издание = |место = Горно-Алтайск |издательство = Горно-Алт. отд. Алт.кн.изд-ва |год = 1979 |том = |страницы = 80,236 |столбцы = |страниц = 397 |серия = |isbn = }}</ref>. Кайырлык {{Lang-ru|быстрина, порог}}<ref name="Топонимика"/>. == Физико-географиялык темдектери == === Географиязы === Јурт [[Алтай Республика|Алтай Республиканыҥ]] чике ле ортозында, Теректиниҥ, Јал-Мӧҥкӱниҥ, Тӧгӧриктиҥ, Маргалуныҥ, Ӱч-Эҥмектиҥ сындарыныҥ эдегинде, [[Кайырлык (суу)|Кайырлык сууныҥ]] јарадында турат. Јуртты эбире ӧзӧктӧр: Тајыкуш, Семисарт, Ӧргӧндӱ-арт, [[Куладыныҥ боочызы]], Туру, Бозырташ, Сала, Ӧлӧти, Картошко кобы, Тӧргин, Колоско, Кызыл-Шыҥ, Јаајам (Кудачы) јурты, Чет, Шибе, Марггулуныҥ боочызы, Караҥуй, Кадыргат, Акјул, Кызылгатту, Содонташ, Билӱлӱ арт, Ак-сас, Тӧгӧрик, Узунтӧргин, Сулайаҥ, Шапшыктыҥ боочызы, Узун-Кырлаҥ, Сары-Чагал, Эки суу бириккени (Маргулуныҥ ла Тӧгӧриктиҥ суулары Кӧк-Суу јаар, Кастактудӧӧн агып тӱжет), Балкашту, Борбок, Јалбагаш, Беспаскыр, Ойбок, Толубай, Карајӱрек, Акбоом, Јаану байлу кыр, Согонолу тайга, Улукын, Јероозы, Чичке, Карамдык. Тӱштӱк-кӱнбадыш јаар [[Кӧксу-Оозы аймак|Кӧксу-Оозы]] ла [[Кан-Оозы аймак]]тардыҥ јериле кыйулу. Талайдыҥ кемјӱзинеҥ 1000 метрге бийик<ref name="Высота н/у моря">[https://foto-planeta.com/region/766/3/ongudayskiy-rayon.html Онгудайский район]</ref>. Суулары: Семисарттыҥ, Четте тоҥмок суу, [[Јалбагаш (суу)|Јалбагаштыҥ]] суузына ӧскӧ суулар кожылып, [[Кайырлык (суу)|Кайырлыктыҥ суузы]] башталат, [[Эзим (суу)|Эзимниҥ]] суузы, [[Толубай (суу)|Толубайдыҥ]] суузы, [[Кара-Боом (суу)|Кара-Боомныҥ]] суузы. === Климады === Климады орто-континентал<ref>{{Cite web |title=Archive copy |url=http://www.weatherbase.com/weather/weather.php3?s=13263&cityname=Onguday-Russia |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141222173438/http://www.weatherbase.com/weather/weather.php3?s=13263&cityname=Onguday-Russia |archivedate=1419269678 |deadlink=yes |accessdate=1644476594 }}</ref>. Кейдиҥ ортојылдык температуразы −4,2 °С, изӱ кӱндердиҥ температуразыныҥ ӱстӱги бажы +36 °С, эҥ ле соок температураныҥ алтыгы учы −54 °С, јердиҥ ортојылдык температуразы 0 °С, јыл ичинде калганчы соок кӱн ле баштапкы соок кӱн 02.06/30.08, јыл ичинде соок јок кӱндердиҥ тоозы 87, јут-чыктыҥ кеми бир јылга 345 мм, салкынныҥ ортојылдык тӱргени 1 м/с, тыҥ салкынду кӱндердиҥ тоозы 13,1 (15 м/с тӱрген салкынду)<ref>Оҥдой. Климат[https://e-lib.gasu.ru/eposobia/altai/maima/klim.html.]</ref>. === Аҥ-куштары === Тайгалары аҥдык јер, айу, бӧрӱ, тооргы тӱлкӱ, шӱлузин, борсук, киш, тийиҥ, койон, кӧрӱк, сарас, јоонмойын, калазак, камду, агас, ла јӱзӱн-јӱӱр оок аҥдар, куштар јӱрет. Куштардаҥ мында чай, кӱртӱк, ӱкӱ, мечиртке, мӱркӱт, саҥыскан, карчага, тарал, шоҥкор, тейлеген, торлоо, бӧднӧ, кӱӱк, ылаачын, јелечи, талаҥ-келеҥ, томуртка, јелечи, бечиртке, кускун, каргаа, кӧктӧш, сымдаа, таајы, јалбагай ле о.ӧ. бар. Сууларда балыктаҥ чараган, тоозы кезем астаган да болзо, је бар<ref name="Торбоков звери">''Торбоков Т.'' Алтайдыҥ аҥ-куштары. Звери и птицы Алтая. — Горно-Алтайск: АУ РА "Литературно-издательский Дом «Алтын-Туу», 2020</ref>. === Ӧзӱмдери === Кыйрылыктыҥ тайга-тажында тыт, мӧш, чиби. Аралдарда эргиш, беле, аспак, тайа, липа, ыргай, каргана, сӧҥӱскен, јыраа, кайыҥ каа-јаада ӧзӧт. Ак јерлерде кулузын, балузын, кӧгӧзин, јонјолой, кандык, маҥыр, јыланкӧс, јыланјастык, кӧрмосјиилек ({{lang-ru|барбарис}}), отӧлӧҥ, јеҥес, кыйгак ӧлӧҥ, маргаа, јыду маргаа, кара чалкан ({{lang-ru|крапива}}), буланат, чийне, кӧктаман, саргай, торко чечек ({{lang-ru|ирис}}), алаҥуш, комургай ({{lang-ru|борщевик}}), кӱнкаајы, таҥдалай, кӱзӱҥи чечек, калаш чечек, мӧт чечек, алтын тазыл, кызыл тазыл, марал чечек, кылбыш ({{lang-ru|бадан}}), чай чечек ({{lang-ru|герань луговая}}), быркырууш чечек, кӱмели, кой маҥыр ({{lang-ru|лук порей}}), ийт маҥыр, калба, батун, кӧжнӧ-шарапшын. Јиилектер: кой јиилек, уйкӧс, бороҥот, тийиҥкат, казылган, јыдукара, тайабаш ({{lang-ru|жимолость}})<ref name="Торбоков звери"/>. === Јери ле јолдоры === Јуртта 3 ором: Меес-јаны ({{Lang-ru|Подгорная}}), Сас-јаны ({{Lang-ru|Болотная}}), Тӧс ором ({{Lang-ru| Центральная}}). «[[Јоло]]-Кайырлык» деп јолдыҥ учы, узуны 12 км. Јакалай јолдор. {| class="wikitable" | COLSPAN="2" ALIGN="center" |'''Кайрылык јурттаҥ ала ӧскӧ јурттарга јетире''' |- | Аймактыҥ тӧс јери [[Оҥдой]] || 63 км |- | Республикан тӧс кала [[Улалу]] || 210 км |- | [[Јаш-Тура|Јаш-Тураныҥ]] темир јолыныҥ вокзалы || 300 км |- | Тергеениҥ тӧс калазы [[Москва]] || 4000 км |- | [[Чуйдыҥ трагы]] (Р-256) 612 км-деҥ (Нефтебаза) || 37 км |} == Тӱӱкизи == Јурт [[1726 јыл]]да тӧзӧлгӧн. Алтайдыҥ јети јайзаҥы јуулыжып, Елизавета Петровна, бала каанга, баштану бичикти Кайырлыкта тургузып аткарган. Оны керелеген бичиктер [[Том-Тура|Том-Тураныҥ]] архивтеринде бар. 30-чы јылдарда мында «Јаҥы јол» деп колхоз болгон. [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] ӧйинде колхозтыҥ јааны болуп Упаева Е. И. иштеген. Горно-Алтайсктыҥ автоном облазыныҥ СССР-дыҥ Верховный Совединиҥ баштапкы депутады болгон. Кийнинде [[Кеҥи|Кеҥиниҥ]] совхозыныҥ 6-бӧлӱги болгон, [[1967 јыл]]да [[Јоло|Јолоныҥ]] совхозыныҥ 3-чи бӧлӱги (фермазы) боло берген. == Эл-јон == {{ Эл-јонныҥ тоозы | Каярлык | Столбцов=10}} == Ук-калыктар == [[2002 јыл]]дыҥ тооалыжы аайынча 226 кижиниҥ 100 % [[алтайлар]]<ref name="Коряков">[http://www.lingvarium.org/russia/settlem-database.shtml Коряков Ю. Б. База данных «Этно-языковой состав населённых пунктов России».]</ref>. Окылу тил: орус, алтай<ref name="Закон РА о языках">[http://docs.cntd.ru/document/802008526/ Закон Республики Алтай от 3 марта 1993 года N 9-6 «О языках народов, проживающих на территории Республики Алтай» (с изменениями на 27 ноября 2020 года)]</ref> == Инфраструктуразы == <div style="-moz-column-count: 3; -webkit-column-count: 3; -o-column-count: 3; -ms-column-count: 3; column-count: 3;"> * Кайырлыктыҥ баштамы школы. * јурттыҥ клубы * библиотека * магазин * эмчилик * балдардыҥ тышкары ойноор спортплощадказы </div> == Экономиказы == Мал ӧскӱрери јылкы, соок тумчуку, оок мал азыраары. Кажы ла биле таҥынаҥ ээлемдӱ. Крестьян-фермер ээлемдер. == Кереестер == === Тӱӱкилик === === Археологиялык === * Мӧҥкӱсалгыш Семисарт (819,946,1098-1105)<ref name="Ойношев свод"/>; * Ташта јурамал (947)<ref name="Ойношев свод"/>. Скобканыҥ ичинде кереестиҥ аҥылу темдек-тоозы кӧргӱзилген «Кереестердиҥ текши тоозы» деп бичикте<ref name="Ойношев свод">''Ойношев В. П.'', ''Урбанова С. Е.'' Свод обьектов культурного наследия Республики Алтай. — Горно-Алтайск: АУ РА «АКИН РА», 2013.</ref>. === Ар-бӱткендик === * Кайрылык бажында [[тоҥбок суу]]. Байлу (936)<ref name="Ойношев свод"/>; * Суу кечире Чичке деп јерде тоҥмок суулар бар; * Тагыл (1126)<ref name="Ойношев свод"/>. Скобканыҥ ичинде кереестиҥ аҥылу темдек-тоозы кӧргӱзилген «Кереестердиҥ текши тоозы» деп бичикте<ref name="Ойношев свод"/>. == Јарлу улузы == Кайырлыкта чыккан улус: * [[Агадин, Капыш Иркитович]] (20.05.[[1927]] — [[2009]]) — [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] туружаачызы (01.04.[[1945]]—[[1945]]), рядовой, кайралдары: медаль «За отвагу», «За боевые заслуги»<ref>Агадин К. И.[https://web.archive.org/web/20220525113651/https://1418museum.ru/heroes/151704/]</ref> * [[Адаров, Аржан Оинчинович|Адаров А. О.]] ([[1932]]—[[2005]]) — алтай поэт, прозаик, драмматург, кӧчӱреечи<ref>Адаров А. О.[https://web.archive.org/web/20231111082506/http://sibhistory.edu54.ru/%D0%90%D0%94%D0%90%D0%A0%D0%9E%D0%92_%D0%90%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD_%28%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%29_%D0%9E%D0%B9%D0%B8%D0%BD%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87]</ref><ref>{{Cite web |title=Archive copy |url=https://www.vtourisme.com/altaj/kultura/znamenitosti-kultury/1054-adarov-arzhan |archiveurl=https://web.archive.org/web/20220525113650/https://www.vtourisme.com/altaj/kultura/znamenitosti-kultury/1054-adarov-arzhan |archivedate=1653478610 |deadlink=yes |accessdate=1653478606 }}</ref>; * [[Адянов, Кӱргӱл|Адянов К.]] ([[1915]] —) — [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] туружаачызы (1944—1946), рядовой, кайралдары «За боевые заслуги» деп медаль<ref>Адянов К.[https://web.archive.org/web/20220525143522/https://1418museum.ru/heroes/30167950/]</ref>; * [[Белешев, Владимир Николаевич]] (Байзыҥ) ([[1924]]—[[1952]]) — адазыныҥ ады Сабаа, [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] туружаачызы (10.02.[[1942]]—[[1947]]), ст.сержант, «За отвагу» медальла, "орден Красной Звезды"ла кайралдаткан<ref>Белешев В. Н.[https://yandex.ru/search/?text=%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%B2+%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80+%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87+%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%8F+%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B0%D1%8F&lr=213&src=suggest_Nin]</ref>; * [[Укачин, Борис Укачинович|Укачин Б. У.]] ([[1936]]—[[2003]]) — алтай поэт ле бичиичи<ref>Укачин Б. У.[https://www.vtourisme.com/altaj/kultura/znamenitosti-kultury/1571-ukachin-boris]</ref>; * [[Кукуев, Такша Озочынович|Кукуев, Т. О.]] (28.02.[[1918]] —) — капитан, [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] туружаачызы, публицист, политик, кайралдары: «За оборону Сталинграда» медаль, «За отвагу» медаль, «За победу над Германией в Великой Отечественной войне», Орден Красной Звезды ([[1941]]—[[1945]])<ref>Кукуев Т. О.[https://pamyat-naroda.su/awards/1601442]</ref><ref>{{Cite web |title=Archive copy |url=https://1418museum.ru/heroes/11082369/ |archiveurl=https://web.archive.org/web/20220525113653/https://1418museum.ru/heroes/11082369/ |archivedate=1653478613 |deadlink=yes |accessdate=1653478606 }}</ref>; * [[Кыпчаков, Иван Кӱндӱбеевич]] (10.12.[[1926]]—18.06.[[2006]]) — [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] туружаачызы ([[1944]]—[[1946]]), рядовой, кайралдары: «Жуковтыҥ медали», медаль «За победу над Японией», орден Красной Звезды, Орден Отечественной войны ΙΙ степени, медаль «За победу над Германией в [[1941]]—[[1945]]»<ref>Кыпчаков И. К.[https://web.archive.org/web/20220525113649/https://1418museum.ru/heroes/25754619/]</ref> * [[Мадяев, Токтой Бордомолович]] (1918—01.12.2005) — [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] туружаачызы ([[1940]]—[[1945]]), рядовой, шыркалу, кол јок јанган<ref>{{Cite web |title=Archive copy |url=https://1418museum.ru/heroes/25764036/ |archiveurl=https://web.archive.org/web/20220525113652/https://1418museum.ru/heroes/25764036/ |archivedate=1653478612 |deadlink=yes |accessdate=1653478606 }}</ref>; * [[Сельбиков, Айдыҥ Тошпокович]] ([[[[1915]]]]—) — [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] туружаачызы ([[1941]]—[[1945]]), рядовой, эки Орден Отечественной войныла Ι,ΙΙ степеньдӱ кайралдаткан<ref>Сельбиков А. Т.[https://web.archive.org/web/20220525113650/https://1418museum.ru/heroes/25757137/]</ref> * [[Тогочоева, Мария Јаҥарчыновна|Јажый Тогочоева]] ([[1944]]) — јурукчы, архитектор, дизайнер, [[Новосибирск]]ий архитектурный институт божоткон, прикладной искусстволо иштери ыраада јарлу: Америкада, Мексикада, Швейцарияда, Швецияда, Польшада јуруктары таҥынаҥ коллекцияларда. Всероссийский выставочный тӧс јерде «Лауреат ВВЦ» деп медальла кайралдаткан ([[2007]], Москва). ''«Лучшее произведение национального народного искусства»'' деп конкурста II-чи јер ([[2009]]). «Чарующий бисер» деп выставканыҥ лауреады (Новосибирск), јуранар кеендиктиҥ дипломы ([[2010]], [[Барнаул|Барнаул)]])<ref>Јажый Тогочоева[http://www.musey-anohina.ru/index.php/ru/posetitelyam/vystavki/item/1055]</ref>; * [[Тырдаев, Улаачы Тырданович]] (10.10.[[1918]]—09.10.[[1964]]) — [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] туружаачызы ([[1941]]—[[1945]]), рядовой, кайралдары медаль «За победу над Японией»<ref>Тырдаев У. Т.[https://web.archive.org/web/20220525143523/https://1418museum.ru/heroes/31167758/]</ref>; * [[Тырдаев, Учур Майманович]] [[(1914]]—) — [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] туружаачызы ([[1941]]—[[1945]]), рядовой, кайралы медаль «За боевые заслуги»<ref>Тырдаев У. М.[https://web.archive.org/web/20220525143524/https://1418museum.ru/heroes/30279887/]</ref>; * [[Чекушев, Леонид Васильевич|Чекушев Л. В.]] ([[1918]]—) — [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] туружаачызы ([[1941]]—[[1945]]), Кызыл черӱге [[1939 јыл]]да барган, рядовой, кайралдары медаль «За боевые заслуги», «орден Отечественной войны Ι степени»<ref>Чекушев Л. В.[https://web.archive.org/web/20220525143525/https://1418museum.ru/heroes/7960791/]</ref>; * [[Адаров, Байкал Оинчинович|Адаров Б. О.]] () — журналист, Россия журналисттериниҥ Биригӱзиниҥ турчызы<ref>Адаров Б. О.[https://search.rsl.ru/ru/record/01001679513]</ref>; * [[Адаров, Борис Оинчинович|Адаров Б. О.]] ([[1941]])— агроном-землеустроитель, [[Россия|Россияныҥ]] кӱндӱлӱ землеустроители. == Јуруктардыҥ кӧмзӧзи == == Ајарулар == {{Ајарулар}} == Тайантылар == * [http://www.ongudai-ra.ru/ Окылу сайт «Оҥдой аймак»] {{Тыш тайантылар}} {{Оҥдой аймактыҥ јурттары}} [[Категория:Оҥдой аймактыҥ јурттары]] [[Категория:Алфавит аайынча јон јаткан јерлери]] [[Категория:Алтай Республиканыҥ јон јаткан јерлери алфавитле]] e6xo2iawhe64hr3cucj9spilb9xpxy6 Кан-Оозы аймак 0 194 48972 48067 2026-06-10T01:41:09Z InternetArchiveBot 26 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 48972 wikitext text/x-wiki {|align="right" class="wikitable" | COLSPAN="2" ALIGN="center" | Муниципал тӧзӧлмӧзи |- | COLSPAN="2" ALIGN="center" | '''Кан-Оозы аймак'''<br> |- | COLSPAN="2" ALIGN="center" | {{lang-ru|Усть-Канский район}}<br> [[File:Усть-Канский район, стела на въезде, 2022.jpg|300px| Кан-Оозы јурт ]] |- | COLSPAN="2" ALIGN= "center"| [[File:Flag of Ust-Kansky District.png|170px|Маанызы]] [[File:Coat of Arms of Ust-Kansky District.png|110px|Кебедели ]] |- | COLSPAN="2" ALIGN="center" | 50°55′29″ с. ш. 84°46′11″ в. д. |- | Эл-тергее || [[Россия]] |- | Федерацияныҥ тергеези || [[Алтай Республика]] |- | Муниципал тӧзӧлмӧзи || [[Кан-Оозы аймак]] |- | Кирет || 11 јурт јеезе (24 јурт) |- | Тӧс јурт || [[Кан-Оозы]] |- | COLSPAN="2" ALIGN="center" | '''Тӱӱкизи ле географиязы''' |- | Дата образования || 1924 г. |- |Текши јери, км² || 6243,77 км²<br>(6-е место) |- | Высота:<br> максимальная <br>минимальная|| <br> м <br> м |- | Ойдиҥ поязы || UTC+7:00 (MSK+4) |- | COLSPAN="2" ALIGN="center" | '''Эл-јон''' |- | Эл-јонныҥ тоозы: || {{ Население | Усть-Канский район | тс }}<ref name="Численность МО РА на 01.01.21">{{Cite web |title=Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2021 года |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/MZmdFJyI/chisl_%D0%9C%D0%9E_Site_01-01-2021.xlsx |archiveurl=https://web.archive.org/web/20210502131349/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/MZmdFJyI/chisl_%D0%9C%D0%9E_Site_01-01-2021.xlsx |archivedate=1619961229 |deadlink=yes |accessdate=1621592313 }}</ref> кижи (2021) <br>(6,68 %, 5-е место) |- | Эл-јонныҥ ныктазы,<br>кижи/км² || 2,36 кижи/км² |- | Ук-калыктар: ||алтайлар, орустар,<br>казактар |- | Кудай јаҥы: || христиан јаҥ<br>кам јаҥ, ак јаҥ, |- | Окылу тил: || орус, алтай<ref name="Закон РА о языках">[http://docs.cntd.ru/document/802008526/ Закон Республики Алтай от 3 марта 1993 года N 9-6 "О языках народов, проживающих на территории Республики Алтай" (с изменениями на 27 ноября 2020 года)]</ref> |- | COLSPAN="2" ALIGN="center" | '''Тоолорлу идентификаторлор''' |- | Телефонныҥ коды: || +7 38847 |- | Почтаныҥ индекси: || 6494ХХ |- | ОКАТО-ныҥ коды: || |- | ОКТМО-ныҥ коды: || |- |COLSPAN="2" ALIGN="center" | [https://web.archive.org/web/20210111115515/https://moust-kan.ru/info Окылу сайт «Кан-Оозы аймак»] |- | COLSPAN="2" ALIGN="center" | <div style="position: relative; width: 330px;"><br>[[Файл:Location Ust-Kansky District Altai Republic.svg|260px|Кан-Оозы аймак]] |- |COLSPAN="2" ALIGN="center" | [[Файл:Commons-logo.svg|20px]] [[:commons:Category:Ust-Kansky District|Медиафайлдар Викискладта]] |} '''Кан-Оозы аймак''' ({{lang-ru|Усть-Канский район}}) [[Россия |Россияда]] [[Алтай Республика|Алтай республика]]ныҥ муниципал тӧзӧлмӧзи. Администрациялык тӧс јери — [[Кан-Оозы]] јурт. == Физико-географиялык темдектери == === Географиязы === [[Кан-Оозы аймак]] [[Туулу Алтай]]дыҥ кӱнбадыш келтейинде јадат, текши јериниҥ кеми 6 244 км². Тӱндӱк јанынаҥ ол [[Алтай кырай|Алтай кырайла]] кыйулажып, тӱштӱк кӱнбадыш јаар [[Кӧксу-Оозы аймак|Кӧксу-Оозы аймакла]], тӱштӱк- кӱнчыгыш јанынаҥ [[Оҥдой]] аймакла, тӱндӱк-кӱнчыгыштай [[Шабалин аймак|Шабалин аймакла]] гран-кыйулу. Аймактыҥ јериле јаан деген суулардаҥ [[Чарыш (суу)|Чарыштыҥ суузы]] башталат, ончо кош сууларыла ол Казахстан јаар агып, ондо [[Эрчиш (суу)|Эрчиш]] сууга кирет. [[Јабаган]]ныҥ јерлеринеҥ башталып, [[Кан-Оозы]] јуртты кечире, [[Кӧксу-Оозы аймак]]тыҥ јериле сыраҥай [[Тӱҥӱр]]ге јетире регионал учурлу кӧӧлик јол барып, јон јаткан јерлерди бириктирет. === Рельеф === Кан-Оозыныҥ јерлериниҥ бӱдӱми (рельеф) кайкамчылу: тӱндӱк-кӱнчыгыш келтейинде [[Јабаганныҥ чӧли]] ле Канныҥ сазы, јаан ла тӱс ачык јер, айландыра кырлары тыҥ ла бийик эмес деп кӧрӱнет Тӱӱкей, Быргасту, Наралка, Алмысту-Боом, [[Келейдиҥ боочызы]], Алтын-Туу. [[Кан (суу)|Канныҥ]] суузы ла [[Јабаган (суу)|Јабаганныҥ]] суулары ончозы [[Чарыш (суу)|Чарышка]] кирет. Аймактыҥ тӱштӱк-кӱнбадыш јанында Чарас ичи деер ӧзӧк, сууныҥ коолы кызык каскак кырларлу јер, ак-јалаҥ јерлери чала ас. Тӱштӱк-кӱнчыгыш јанында база эмеш телкем јер, ак јалаҥдар [[Кырлык]] ла [[Сугаш|Сугаштыҥ]] ортозында боочыга јетире јадат. Тӱндӱк-кӱнбадыш келтейинде Келейдиҥ боочызынаҥ ары боочы-боомду кырлар, тайга-тажы койу агашла бӱркелген, ачык ак јерлери тыҥ ла јаан эмес. === Гидрология === Кан-Оозы аймактыҥ суулары<ref>{{Cite web |title=Реки Усть-Канского района |url=https://domorost.ru/maps/country/rossiya/region/respublika-altaj/district/ust-kanskij-rajon/type/river |archiveurl=https://web.archive.org/web/20210521100507/https://domorost.ru/maps/country/rossiya/region/respublika-altaj/district/ust-kanskij-rajon/type/river |archivedate=1621591507 |deadlink=yes |accessdate=1621591500 }}</ref> {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" style="width:30% |- ! № !style="width:40%"| алтайлап !style="width:40%"| орустап<ref name="Госкаталог геогр.названий">{{Cite web |title=Реестр наименований географических объектов на территории Республики Алтай по состоянию на 22.11.2016 (PDF+ZIP) // Государственный каталог географических названий. rosreestr.ru. |url=https://cgkipd.ru/upload/iblock/b03/b0387cad37eb4a522bf5d96496ea04af.pdf |archiveurl=https://web.archive.org/web/20220124231848/https://cgkipd.ru/upload/iblock/b03/b0387cad37eb4a522bf5d96496ea04af.pdf |archivedate=1643066328 |deadlink=yes |accessdate=1621593225 }}</ref> !style="width:20%"| узуны, км |- | 1 || [[Чарас (суу)|Чарас]] || Чарыш|| 570 |- | 2 || [[Ануй (суу)|Ануй]] || Ануй||335 |- | 3 ||[[Кӧксу (суу)|Кӧксу]] || Кокса||163 |- | 4 ||[[Айты-Коол (суу)|Айты-Коол]] || Талица ||40 |- | 5 || [[Кайдаҥ (суу)|Кайдаҥ]] || Хайдун ||27 |- | 6 || [[Каракол (суу)|Каракол]] || Каракол ||25 |- | 7 || [[Кырлык (суу)|Кырлык]] || Кырлык ||26 |- | 8 || [[Кичӱ-Кӧксу (суу)|Кичӱ-Кӧксу]] || Коксочка || 22 |- | 9 || [[Јабаган (суу)|Јабаган]] || Ябоган || 18 |- | 10 || [[Оҥ-Айтыгол (суу)|Оҥ-Айтыгол]] || Правая Талица || 11 |- | 11 || [[Јоргол (суу)|Јоргол]] || Ергол||5 |- | 12 || [[Кан (суу)|Кан]] || Кан ||4 |- | 13 || [[Коргон (суу)|Коргон]] || Коргон ||39 |- | 14 || [[Ӱстӱги-Отогол (суу)|Ӱстӱги-Отогол]] || Верхний Этогол ||17 |- | 15 || [[Кӧмӱр (суу)|Кӧмӱр]] || Кумир ||51 |} === Климады === Кан-Оозы аймактыҥ климады орто-континентал деп чотолот. Кейдиҥ ортојылдык температуразы -1,5 °С, эҥ ле изӱ кӱнниҥ температуразы јыл ичинде +33 °С, јыл ичинде эҥ ле соок температура -52 °С, јердиҥ кыртыжыныҥ ортојылдык температуразы 0°С, баштапкы ла калганчы соок кӱндер — 18.06/19.08, соок јок кӱндердиҥ тоозы — 60, чык-јуттыҥ ортојылдык кеми — 343 мм. Салкынныҥ ортојылдык кеми — 2,8, Тыҥ салкын (тӱргени 15 м/с кӧп) болгон кӱндер — 9,9<ref name="Алтай Республика, география"/> === Аҥ-куштары === === Ӧзӱмдери === === Јери ле јолдоры === Кан-Оозы аймактыҥ текши јери 6 244 км². Кан-Оозы аймактаҥ [[Јаш-Тура|Јаш-Турага]] јетире ӱч јолло једер аргалу: Кан-Оозы — [[Јалаҥай]] — Солонешный — Јаш-Тура, [[Кан-Оозы]] — [[Чакырдыҥ боочызы]] — [[Беш-Ӧзӧк]] — [[Чаргы]] — [[Улалу]] — [[Јаш-Тура]], [[Кан-Оозы]] — [[Јабаганныҥ боочызы]] — [[Себиниҥ боочызы]] — [[Майма]] — [[Јаш-Тура]]<ref name="Алтай Республика, география">[https://altai-republic.ru/about-the-region/geographical-position/Республика Алтай,географиязы]</ref>. == Экологиязы == == Тӱӱкизи == == Эл-јон == {{ Эл-јонныҥ тоозы | Усть-Канский район | Столбцов=13}} {{ Эл-јонныҥ тоозы | Усть-Канский район | график}} Эл-јонныҥ тоозы Россияныҥ экономӧзӱм министерствозыныҥ јетиргениле ({{lang-ru|}}[[Министерство экономического развития Российской Федерации|Минэкономразвития России]])<ref>[https://www.spsss.ru/assets/files/2018/v-nts_strategiya-prostranstvennogo-razvitiya.pdf Стратегия пространственного развития Российской Федерации на период до 2025 года (проект)]</ref> мындый болор: * [[2024 јыл|2024]] јылда — 14,75 муҥ. кижи. * [[2035 јыл|2035]] јылда — 14,56 муҥ. кижи. == Ук-калыктары == Кан-Оозы аймакта алтай, казак, орус ла о.ӧ. укту улус јуртайт. == Муниципал јерлӱ тӧзӧлмӧлӧр == Аймактыҥ 11 јурт јеезезине 24 јон јаткан јер кирет. === Јурт јеезелер === {| class="wikitable sortable" style="width:70%" |- ! № !style="width:30%"| Јурт јеезези<ref name="Госкаталог геогр.названий"/> !style="width:15%"| Административный<br>тӧс јер<ref name="Госкаталог геогр.названий"/> !style="width:30%"| Јурт<ref name="Госкаталог геогр.названий"/> !style="width:5%"| Кирет !style="width:10%"| Эл-јон, кижи <br>(2021) !style="width:10%"| Текши јери,км² |- | 1 || [[Айты-Коолдыҥ јурт јеезези]] || [[Айты-Коол|'''Айты-Коол''']] || [[Јодралу]], [[Кайрукун]], [[Ӱстӱги-Айты-Коол]] || 4|| {{ Население | Талицкое сельское поселение (Республика Алтай) | тс }}|| 604,00<ref name='84_8006001'>[http://www.gks.ru/dbscripts/munst/munst84/DBInet.cgi?pl=8006001 Республика Алтай. Общая площадь земель муниципального образования]</ref> |- | 2 || [[Јабаганныҥ јурт јеезези]] || [[Јабаган|'''Јабаган''']]||[[Јабаган-Бажы]], [[Оро]]|| 3 || {{ Население | Ябоганское сельское поселение | тс }} || 783,22<ref name='84_8006001'/> |- | 3 || [[Јалаҥыйдыҥ јурт јеезези]] || [[Јалаҥай|'''Јалаҥай''']]||[[Јалаҥый-Бажы]] || 2 || {{ Население | Белоануйское сельское поселение | тс }} || 541,00<ref name='84_8006001' /> |- | 4 || [[Кан-Оозыныҥ јурт јеезези]] ||[[Кан-Оозы|'''Кан-Оозы''']]|| || 1 || {{ Население | Усть-Канское сельское поселение | тс }} || 94,54<ref name='84_8006001'/> |- | 5 || [[Кӧзӱлдиҥ јурт јеезези]] || [[Кӧзӱл|'''Кӧзӱл''']] || [[Кайсын]], [[Кара-Суу (Кан-Оозы аймак)|Кара-Суу]]|| 3 || {{ Население | Козульское сельское поселение | тс }} || 415,00<ref name='84_8006001'/> |- | 6 || [[Коргонныҥ јурт јеезези]] || [[Коргон|'''Коргон''']] || [[Шуҥмары]] || 2 || {{ Население | Коргонское сельское поселение | тс }} || 456,00<ref name='84_8006001'/> |- | 7 || [[Кырлыктыҥ јурт јеезези]] || [[Кырлык|'''Кырлык''']]|| || 1 || {{ Население | Кырлыкское сельское поселение | тс }}|| 846,00<ref name='84_8006001'/> |- | 8 || [[Мӧндӱр-Сокконныҥ јурт јеезези]] || [[Мӧндӱр-Соккон|'''Мӧндӱр-Соккон''']]|| || 1 || {{ Население | Мендур-Сокконское сельское поселение | тс }}|| 1500,00<ref name='84_8006001'/> |- | 9 || [[Моты-Оозыныҥ јурт јеезези]] || [[Моты-Оозы|'''Моты-Оозы''']] ||[[Моты-Бажы]], [[Келей]]|| 3|| {{ Население | Усть-Мутинское сельское поселение | тс }} ||278,00<ref name='84_8006001'/> |- | 10 || [[Чаргы-Оозыныҥ јурт јеезези]] || [[Чаргы-Оозы|'''Чаргы-Оозы''']] || [[Тураты]], [[Кара-Коол]]|| 3|| {{ Население | Чёрноануйское сельское поселение | тс }}||393,00<ref name='84_8006001'/> |- | 11 || [[Экинурдыҥ јурт јеезези]] || [[Экинур|'''Экинур''']] || || 1|| {{ Население | Яконурское сельское поселение | тс }} ||347,00<ref name='84_8006001'/> |} Кан-Оозы аймакта эл-јонныҥ тоозы 2021 јылдыҥ чаган айыныҥ 1-чи кӱнинде 14758 кижи<ref name="Численность МО РА на 01.01.21"/>. === Јурт јеезелерге кирет === {| class="wikitable sortable mw-collapsible mw-collapsed" |- ! № !! Јурт<br> алтайлап !!Јурт<br> орустап!! Эл-јонныҥ тоозы !! Јурт јеезези |- | 1 || [[Айты-Коол]] ||Талица||{{ Население | Талица (Республика Алтай) | тс }} || [[Айты-Коолдыҥ јурт јеезези]] |- | 2 || [[Јабаган]] || Ябоган ||{{ Население | Ябоган | тс }}|| [[Јабаганныҥ јурт јеезези]] |- | 3 || [[Јабаган-Бажы]] || Верх-Ябоган ||{{ Население | Верх-Ябоган | тс }}|| [[Јабаганныҥ јурт јеезези]] |- | 4 || [[Јалаҥай]] || Белый Ануй || {{ Население | Белый Ануй | тс }} || [[Јалаҥыйдыҥ јурт јеезези]] |- | 5 || [[Јалаҥый-Бажы]] || Верх-Ануй ||{{ Население | Верх-Ануй | тс }} || [[Јалаҥыйдыҥ јурт јеезези]] |- | 6 || [[Јодралу]] || Тюдрала ||{{ Население | Тюдрала | тс }} || [[Айты-Коолдыҥ јурт јеезези]] |- | 7 || [[Кайрукун]] ||Усть-Кумир ||{{ Население | Усть-Кумир | тс }} || [[Айты-Коолдыҥ јурт јеезези]] |- | 8 || [[Кайсын]] || Кайсын ||{{ Население | Кайсын | тс }} || [[Кӧзӱлдиҥ јурт јеезези]] |- | 9 || [[Кан-Оозы]] || Усть-Кан ||{{ Население | Усть-Кан (Республика Алтай) | тс }} || [[Кан-Оозыныҥ јурт јеезези]] |- | 10 || [[Кара-Коол]] || Каракол || {{ Население | Каракол (Усть-Канский район) | тс }} || [[Чаргы-Оозыныҥ јурт јеезези]]| |- | 11 || [[Кара-Суу (Кан-Оозы аймак)|Кара-Суу]] || Озерное || {{ Население | Озёрное (Усть-Канский район) | тс }} || [[Кӧзӱлдиҥ јурт јеезези]] |- | 12 || [[Келей]] || Келей ||{{ Население | Келей (село) | тс }} || [[Моты-Оозыныҥ јурт јеезези]] |- | 13 || [[Кӧзӱл]] || Козуль || {{ Население | Козуль (Республика Алтай) | тс }} || [[Кӧзӱлдиҥ јурт јеезези]] |- | 14 || [[Коргон]] || Коргон ||{{ Население | Коргон (село) | тс }} || [[Коргонныҥ јурт јеезези]] |- | 15 || [[Кырлык]] || Кырлык || {{ Население | Кырлык (село) | тс }}|| [[Кырлыктыҥ јурт јеезези]] |- | 16 || [[Мӧндӱр-Соккон]] || Мендур-Соккон ||{{ Население | Мендур-Соккон | тс }} || [[Мӧндӱр-Сокконныҥ јурт јеезези]] |- | 17 || [[Моты-Бажы]] || Верх-Мута || {{ Население | Верх-Мута | тс }} || [[Моты-Оозыныҥ јурт јеезези]] |- | 18 || [[Моты-Оозы]] || Усть-Мута ||{{ Население | Усть-Мута | тс }} || [[Моты-Оозыныҥ јурт јеезези]] |- | 19 || [[Оро]] || Оро ||{{ Население | Оро (Республика Алтай) | тс }}|| [[Јабаганныҥ јурт јеезези]] |- | 20 || [[Тураты]] || Турата ||{{ Население | Турата (село) | тс }} || [[Чаргы-Оозыныҥ јурт јеезези]] |- | 21 || [[Ӱстӱги-Айты-Коол]] || Санаровка || {{ Население | Санаровка | тс }} || [[Айты-Коолдыҥ јурт јеезези]] |- | 22 || [[Чаргы-Оозы ]] ||Чёрный Ануй ||{{ Население | Чёрный Ануй | тс }} || [[Чаргы-Оозыныҥ јурт јеезези]] |- | 23 || [[Шуҥмары]] || Владимировка ||{{ Население | Владимировка (Республика Алтай) | тс }} || [[Коргонныҥ јурт јеезези]] |- | 24 || [[Экинур]] || Яконур ||{{ Население | Яконур | тс }}|| [[Экинурдыҥ јурт јеезези]] |} == Инфраструктуразы == <div style="-moz-column-count: 4; -webkit-column-count: 4; -o-column-count: 4; -ms-column-count: 4; column-count: 4;"> * Аймактыҥ администрациязы — 1; * Јурт јеезениҥ администрациязы — 1; * Орто ӱредӱлӱ школ — 10; * Толо эмес ӱредӱлӱ текши школ — 7; * Баштамы школ — 5; * Балдардыҥ туразы — 28; * Кӱӱлик сургал — 3; * Музей — 3; * Аймактыҥ библиотеказы — 1; * Јурттыҥ библиотеказы — 12; * Культураныҥ байзыҥы — 10; * Јурттыҥ клубы — 7; * Спортшкол — 1; * Аймактыҥ эмчилиги — 1; * Јурттыҥ эмчилиги (ФАП) — 21; * Магазин — 21; * Почта — 8; * Агаш јарар эдим — 9; * Кӧӧликтер јазаар јер — 1; * АЗС — 3. </div> == Экономиказы == Аймактыҥ јурт ээлеминде крестьян-ээлемдер, таҥынаҥ ээлемдер бар. Тӧс ууламјы: эт-сӱт алары, малга азырал белетеери, јылкы мал ӧскӱрип, угын јарандырары, уйлар, эчки ле кой азырап, эм ӧлӧҥдӧр јууры, адару тудары. 1980 јылдарда азыралда соок тумчукту малдыҥ тоозыла аймак автоном областьта баштапкы јерде турган, тӱкти 550 тӧннага кӧп табыштыратан. Эмдиги ӧйдӧ маралдыҥ мӱӱзин (консервант) 3,5 тонна алып, Кан-Оозы аймак республик ичинде экинчи јерде турат. Аймактыҥ 35% јерин агаштар бӱркейт, кӧп саба агаш тыт, оноҥ шпаланыҥ брусы эдилет. [[2016]] јылда Кан-Оозы аймакта кӱнле иштеер электростанция тудулган, кӱчи 5 МВт. [[Кара-Суу (Кан-Оозы аймак)|Кара-Суу]] ла [[Кан-Оозы]] јурттардыҥ ортозында тургузылган. Бу республика ичинде [[Кош-Агаш аймак|Кош-Агаш аймактыҥ]]<ref name="solar_gai">[http://www.gorno-altaisk.info/news/63230 Новости Горного Алтая. Солнечную электростанцию запустили в Усть-Кане]</ref><ref name="solar_taiga">{{Cite web |title=Тайга.инфо.«Хевел» запустила третью солнечную электростанцию в Горном Алтае |url=http://tayga.info/news/2016/09/12/~129833 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20180107062009/http://tayga.info/news/2016/09/12/~129833 |archivedate=1515306009 |deadlink=yes |accessdate=1622791987 }}</ref> кийнинеҥ экинчи СЭС. == Ӱредӱлик == == Кыйулу јер == [[Россия|Россия Федерацияда]] ФСБ-ныҥ № 282 темдектӱ, 2006 јылдыҥ јаан изӱ айыныҥ 16-чы кӱнинде чыккан јӧби аайынча «''О пределах пограничной зоны на территории Республики Алтай''», Кан-Оозы аймакта погранзона Мӧндӱр-Соккон јурт јеезениҥ бастыра јеринде болор<ref>{{Cite web|url=http://guide-altai.ru/o-rajone/pogranzona.html|title=Погранзона|publisher=guide-altai.ru|accessdate=2019-02-11}}</ref>. Аймактыҥ ӧскӧ јерлери погранзонага кирбес. == Мӱргӱӱр јер == * Христиан серкпе — 3; * Алтын-Туу; * [[Јабаганныҥ боочызы|Јабаганныҥ]], [[Кырлыктыҥ боочызы|Кырлыктыҥ]] боочылары; * Аржан суу — 5. == Кереестер == === Тӱӱкилик === * [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] туружаачыларына учурлаган кереес — 13. * === Археологиялык === [[1975]] јылда [[Каракол]] јурттыҥ јанында Н.Д.Оводов деп билимчи кижи куй таштыҥ ичинде сӧӧктӧр тапкан: айуныҥ, борсыктыҥ, јебрен аттыҥ, аҥныҥ, бӧрӱниҥ (15 %), тӱлкӱниҥ (20%), гиенаныҥ (50-неҥ кӧп). Онойдо ок айылдыҥ эдип ӱредип алган јебрен «палеолитический» ийттиҥ бажы, јаак сӧӧктӧри табылган ([[:en:Paleolithic dog]])<ref>''Ovodov N. D., Crockford S. J., Kuzmin Y. V., Higham T. F., Hodgins G. W., van der Plicht J. A.'' 33000-year-old incipient dog from the Altai Mountains of Siberia: evidence of the earliest domestication disrupted by the Last Glacial Maximum // PLoS ONE, 2011. - Vol. 6. - e22821. doi: 10.1371/journal. pone.0022821.</ref>, оценённые возрастом 33,5 — 34 тыс. лет<ref>[http://www.gazeta.ru/science/2011/07/29_a_3714709.shtml Исследованы останки самой древней собаки]</ref><ref>[http://antropogenez.ru/single-news/article/122/ Были ли у неандертальцев собаки?]</ref>. Сӧӧктӧрди шиҥдегенинеҥ ийт бӧрӱге јуук эмес, озогы американ ийттерге ле эмдиги алтайда ийттерге тӱҥейи јарталган. === Ар-бӱткендик === * Ак-Таш, [[Кан-Оозы]] јурттыҥ јанында куй таш, * Голубиная, [[Каминная пещера|Каминная]]<ref>''Дупал Т. А.'' [https://web.archive.org/web/20170417071206/http://naukarus.com/perestroyka-soobschestv-melkih-mlekopitayuschih-na-rubezhe-pleystotsena-i-golotsena-severo-zapadnogo-altaya ПЕРЕСТРОЙКА СООБЩЕСТВ МЕЛКИХ МЛЕКОПИТАЮЩИХ НА РУБЕЖЕ ПЛЕЙСТОЦЕНА И ГОЛОЦЕНА СЕВЕРО-ЗАПАДНОГО АЛТАЯ] // ПАЛЕОНТОЛОГИЧЕСКИЙ ЖУРНАЛ, 2004, № 1, с. 78-84</ref>. * [[Мӧндӱр-Соккон|Мӧндӱр-Сокконныҥ]] кырларында ташта јурамалдар; * [[Экинур|Экинурдыҥ]] јанында ташта јурамалдар ла кургандар; * [[Каракол|Караколдыҥ]], Бащелак кӧлдӧр; * [[Аржан (суу)|Аржан]] суулар — 2; * «Девичий плёс». == Јарлу улузы == <div style="-moz-column-count: 2; -webkit-column-count: 2; -o-column-count: 2; -ms-column-count: 2; column-count: 2;"> * [[Акулова,Танытпас Николаевна|Акулова Танытпас]] (06.03.[[1952]]) — чӧрчӧкчи, бичиичи. [[Россия Федерация|Россия Федерацияныҥ]] бичиичилер Биригӱзиниҥ турчызы ([[2001]]), [[Россия|Россияныҥ]] журналисттер Биригӱзиниҥ турчызы, [[Алтай Республика|Алтай Республиканыҥ]] культуразыныҥ керелӱ ишчизи ([[2013]]), иштиҥ ветераны<ref>{{Cite web |title=Акулова Т. |url=https://ustkan-cbs.alt.muzkult.ru/media/2022/01/13/1307466349/Akulova.pdf |archiveurl=https://web.archive.org/web/20220131065245/https://ustkan-cbs.alt.muzkult.ru/media/2022/01/13/1307466349/Akulova.pdf |archivedate=1643611965 |deadlink=yes |accessdate=1643614158 }}</ref>; * [[Байрышев, Владимир Трыкович (Болот)|Байрышев В. Т. (Болот)]] ([[1962]]) — кожоҥчы, [[Алтай Республика]] ла [[Россия|Россия Федерацияныҥ]] нерелӱ артизи<ref>Болот Байрышев[https://web.archive.org/web/20220525113653/https://www.vtourisme.com/altaj/kultura/znamenitosti-kultury/246-bajryshev-bolot]</ref>; * [[Балина, Анна Чекчеевна|Балина Анна]] (15.04.[[1938]]) — артист, Государственный институт театрального искусства божоткон (ГИТИС, 1959-1963) [[Москва]]; [[1963]]-[[1977]] эстрадада концерттерде солист; [[1977]] јылдаҥ ала [[Алтай Республика|Алтай Республиканыҥ]] Национал театрыныҥ артистказы; "За трудовую доблесть" медалла кайралдаткан ([[1981]]). РСФСР-дыҥ нерелӱ артизи (24.06.[[1982]]), [[Алтай Республика|Алтай Республиканыҥ]] Кӱндӱлӱ кижизи, Г.И.Чорос-Гуркинниҥ сыйыныҥ лауреады<ref>Анна Балина[https://www.zvezdaaltaya.ru/2021/01/aktrisa-mnogogrannogo-darovaniya/]</ref>; * [[Бельчекова, Нина Баштыковна|Бельчекова Н. Б.]] ([[1953]]) — прозаик, журналист-очеркист, публицист<ref>Нина Бельчекова[https://ustkan-cbs.alt.muzkult.ru/media/2022/01/13/1307466253/Bel_chekova.pdf]</ref>; * [[Вязников, Александр Хрисанович|Вязников, А. Х.]] ([[1919]]—[[2002]]) — [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] туружаачызы, [[Улалу|Горно-Алтайск]] каланыҥ тоомјылу гражданини<ref>Вязников А.Х.[https://web.archive.org/web/20231111075706/https://pandia.ru/text/78/001/33281.php]</ref>; * [[Елеусов, Жанбек Акатович|Елеусов, Ж. А.]] ([[1925]]—[[1996]]) — [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] Геройы<ref>Елеусов Ж.А.[https://www.gorno-altaisk.info/news/94466]</ref>; * [[Каинчин, Јыбаш Бӧрӱкович|Каинчин Ј. Б.]] ([[1938]]—[[2012]]) — бичиичи, прозаик<ref>Јыбаш Каинчин[https://www.zvezdaaltaya.ru/2013/12/on-v-kazhdom-videl-lichnost/]</ref>; * [[Калкин, Алексей Григорьевич|Калкин А. Г.]] (05.04.[[1925]]—18.08.[[1998]]) — ээлӱ кайчы, СССР-диҥ бичиичилериниҥ биригӱзиниҥ турчызы, [[Алтай Республика|Алтай Республикада]] баштапкы «Јондык кайчы» деп нере алган кижи<ref>Калкин А.Г.[https://www.vtourisme.com/altaj/kultura/znamenitosti-kultury/1637-kalkin-aleksej]</ref>; * [[Кыдрашев, Чот Кыдрашевич|Кыдрашев Ч. К.]] ([[1914]]—[[1997]]) — Совет ӧйдӧ политик, [[Улалу|Горно-Алтайскта]] облисполкомдо иштеген (1944—1948)<ref>Кыдрашев Ч.К.[https://www.zvezdaaltaya.ru/2014/01/za-vneshnej-strogostyu-skryvalas-dobrota/]</ref>; * [[Казаков, Темирей Токурович|Казаков Т. Т.]]  (01.01.[[1923]]—09.05.[[1946]]) — [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] туружаачызы, Совет Союзтын Геройы, младший сержант, наводчик орудия, 1-чи Белорусский фронт, 507-чи истребительно-противотанковый артиллерийский Кишиневский полк, «За отвагу» (24.08.[[1944]]), «За оборону Сталинграда» деп медальдарла кайралдаткан<ref>Казаков Т.Т.[https://warheroes.ru/hero/hero.asp?Hero_id=19354]</ref>; * [[Кестелова, Байчила Иркитовна|Кестелова Б. И.]] ([[1917]] — 26.06.[[1967]]) — койчы, Горно-Алтайский автоном областьтыҥ Кан-Оозы аймагыныҥ «Ленинский наказ» колхозыныҥ койчызы. Социштин Геройы (Герой Социалистического Труда) ([[1960]])<ref>Кестелова Б.И.[https://warheroes.ru/hero/hero.asp?Hero_id=18377]</ref>; * [[Майманова, Айгуль Владимировна|Майманова А. В.]] [[(1971]]) — бичиичи, поэт. [[Россияныҥ бичиичилер Биригÿзи]]ниҥ турчызы<ref>Айгуль Майманова[https://www.gorno-altaisk.info/news/41849]</ref>; * [[Модоров, Николай Семёнович|Модоров Н. С.]] (16.12.[[1939]]) — тӱӱкилик билимниҥ докторы, профессор, [[Россия|Россияныҥ]] гуманитар академиязыныҥ турчызы<ref>{{Cite web |title=Горно-Алтайский государственный университет, Поздравляем Николая Семеновича Модорова с юбилеем! |url=https://gasu.ru/university/news/8193/ |archiveurl=https://web.archive.org/web/20220131174630/https://www.gasu.ru/university/news/8193/ |archivedate=1643651190 |deadlink=yes |accessdate=1647186314 }}</ref>; * [[Папитов, Евгений Васильевич|Папитов Е. В.]] ([[1962]] јылда [[Кӱӱк айдыҥ 29 кӱни|кӱӱк айдыҥ 29 кӱнинде]]) — артист, [[Россия|Россияныҥ]] театрал ишчилериниҥ биригӱзиниҥ турчызы, [[Алтай Республика|Алтай Республиканыҥ]] нерелӱ артизи<ref>Папитов Е.В.[https://web.archive.org/web/20220628125725/http://www.dramteatr04.ru/personalii/sample-sites-2]</ref>. Кеендиктиҥ Красноярскта институдыныҥ актеский факультедин божодоло ([[1988]]), П.В.Кучияктыҥ адыла адалган Национал драма театрда ижин баштаган. «Блистающая звезда» деп кӧрӱниҥ лауреады (2008,2011), Алтай Республиканыҥ Башкарузыныҥ премиязыныҥ канча катап лауреады ([[2014]], [[2019]]), культураныҥ министерствозыныҥ кӱндӱлӱ грамоталарыла кайралдаткан, јайаандык ижинде 70-неҥ артык роль<ref>Грани таланта. Звезда Алтая[https://www.zvezdaaltaya.ru/2014/04/evgenij-papitov-grani-talanta/]</ref>. * [[Сороноков, Валерий Владимирович|Сороноков В. В.]] (17.03.[[1985]]) — спортчы-самбист, Телекейдиҥ ле Россияныҥ чемпионаттарыныҥ призеры, Европаныҥ Чемпионы, телекейлик кубокту чемпион-самбист ле мастер спорта [[Россия|России]] международного класса; Россияныҥ спортыныҥ нерелӱ Узы <ref>[https://gornoaltaysk.bezformata.com/listnews/soronokov-i-atkunov-stali-chempionami/30444673/ Сороноков и Аткунов]</ref> * [[Тишкишев, Василий Ижеевич|Тишкишев В. И.]] () — артист, Горно-Алтайсктыҥ госфилармониязыныҥ башкараачызы болгон; * [[Туганбаев, Кыдран Александрович|Туганбаев, К. А.]] (04.11.[[1924]]—17.12.[[1943]]) — [[Ада-Тӧрӧл учун Улу јуу|Ада-Тӧрӧл учун Улу јууныҥ]] туружаачызы, Совет Союзтыҥ Геройы. (Тугамбаев, чын бичизе - Туганбаев) 1116-чы стрелковый полктыҥ разведчиги, красноармеец (333-чи стрелковый дивизия, 12-чи армия, Тӱштӱк-Кӱнбадыш фронт)<ref>[https://warheroes.ru/hero/hero.asp?Hero_id=11647 Герои страны. Кыдран Туганбаев]</ref>; * [[Туйменов, Шалба| Туйменов Шалба]] ([[1960]]) — ӱлгерчи, ак кӧбӧк сӧӧктӱ; * [[Урматов, Кара Тодошевич|Урматов К.Т.]] ([[1930]]—[[1996]]) — чабан, Социштиҥ Геройы (1990)<ref>Урматов К.Т.[https://warheroes.ru/hero/hero.asp?photo_id=16193]</ref>. * [[Чекуракова, Любовь|Чекуракова Любовь]] (04.03.[[1959]] – [[2003]]) — журналист, ӱлгерчи, Горькийдиҥ адыла адалган Свердловский госуниверситте ([[1976]]—[[1981]]) ӱренген. «Алтайдыҥ чолмоны» газетте иштеген, «Јӱрзе де, јӱрбей» деп ӱлгерлик јуунтыныҥ авторы</ref>; * [[Шатинов, Шатра Пепишевич|Шатинов Ш.П.]] (5.09.[[1938]]—11.11.[[2009]]) — алтай бичиичи, ӱлгерчи, Россия Федерация ла Алтай Республиканыҥ бичиичилериниҥ биригӱзиниҥ турчызы<ref>Ш.П.Шатинов[https://worldgonesour.ru/stati/13285-shatinov-shatra-pepishevich.html]</ref>; * [[Шодоев, Иван Васильевич|Шодоев И. В.]] ([[1914]]—[[2006]]) — бичиичи, журналист, тӱӱкичи, анайда ок Алтай Республиканыҥ албатызыныҥ бичиичизи; * [[Шодоев, Николай Андреевич|Шодоев Н. А.]] (05.12.[[1934]]) — ӱредӱчи, шиҥжӱчил, краевед, музейди јууп тӧзӧгӧн, 200-теҥ артык статьяныҥ ла 15 бичиктиҥ авторы<ref>Н.А.Шодоев[https://web.archive.org/web/20230516154846/http://www.musey-anohina.ru/index.php/ru/yubilei/item/1134-85-let-n-a-shodoevu]</ref>; * [[Яймин, Владимир Атаганович|Яймин Айдыш]] ([[1955]]—[[2000]]) — ӱлгерчи<ref>Айдыш Яйми[https://infourok.ru/o-tvorchestve-altajskogo-narodnogo-poeta-a-yajmina-4643750.html]</ref>; * [[Ялбаков, Алексей Иженерович|Ялбаков А. И.]] ([[1949]]―[[1995]]) — политик<ref>Ялбаков А.И.[https://gornoaltaysk.bezformata.com/listnews/nastoyashego-cheloveka-i-rukovoditelya/80190687/]</ref>. </div> == Јуруктардыҥ кӧмзӧзи == <gallery perrow=6 widths="150px" heights="120px"> Усть-Кан.jpg| Кан-Оозы јурт, административный тӧс јер </gallery> == Ајарулар == {{Ајарулар}} == Тайантылар == * [https://visit-altairepublic.ru/media/interaktivnaya-karta/ust-kanskiy-rayon/ Горный Алтай. Историко-архивный путеводитель] {{Тыш тайантылар}} {{Алтай Республика}} {{Кан-Оозы аймактыҥ муниципал тӧзӧлмӧлӧри}} {{Кан-Оозы аймактыҥ јон јаткан јерлери}} [[Категория:Алтай Республиканыҥ аймактары]] [[Категория:Кан-Оозы аймак|*]] 9yvnuoxnkb55ctktrsa9aksdglgecf2 Кызылјар 0 4176 48973 48897 2026-06-10T04:14:03Z InternetArchiveBot 26 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 48973 wikitext text/x-wiki {{ЈЈЈ+Россия |статус = Кала |русское название = Кызылјар |оригинальное название = {{lang-ru|Красноярск}} |изображение = [[Файл:Красноярск (ночной).jpg|300пкс]] [[Файл:Church of the Annunciation, Krasnoyarsk.jpg|300пкс]] [[Файл:Krs railstation.jpg|300пкс]] |описание изображения = |герб = Coat of Arms of Krasnoyarsk (Krasnoyarsk krai).svg |ширина герба = 80 |флаг = Flag of Krasnoyarsk.svg |ширина флага = 160 |описание герба = Кызылјардыҥ кебедели |описание флага = Кызылјардыҥ маанызы |lat_deg = 56.012083 |lon_deg = 92.871295 |регион = Кызылјар кырай |регион в таблице = Кызылјар |вид района = Каланыҥ округы |район = Каланыҥ округы Кызылјар кала |район в таблице = Каланыҥ округы Кызылјар кала {{!}}Кызылјар |вид поселения = |поселение = |поселение в таблице = |B в регион = нет |C в регион = нет |внутреннее деление = [[#Административное деление|7 администрациялык аймак]] |вид главы = Каланыҥ башкараачызы |глава = [[Логинов, Владислав Анатольевич|Владислав Логинов]] |дата основания = [[1628]] јыл |прежние имена = Новокачинский острог (с 1631),<br>Большой острог (1659—1690)<ref>{{cite web|url=http://vkrasnoyarsk.ru/description/history.html|title=История Красноярска|accessdate=2018-02-05|archive-date=2017-03-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20170319174413/http://vkrasnoyarsk.ru/description/history.html|deadlink=no}}</ref> |площадь = 379,5<ref>{{Cite web |url=http://pravo.admkrsk.ru/Pages/detail.aspx?RecordID=34190 |title=Постановление администрации города № 1044 от 28.12.2020 — Официальный сайт администрации города Красноярска |access-date=2022-04-20 |archive-date=2021-12-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211228105310/http://pravo.admkrsk.ru/Pages/detail.aspx?RecordID=34190 |deadlink=no }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.gks.ru/dbscripts/munst/munst04/DBInet.cgi|title=База данных показателей муниципальных образований. Красноярск|website=Росстат|accessdate=2018-02-05|archive-date=2012-03-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20120304153237/http://www.gks.ru/dbscripts/munst/munst04/DBInet.cgi|deadlink=no}}</ref> |вид высоты = Талайдыҥ кеминеҥ бийик |высота центра НП = 287 |климат = континентал |официальный язык = [[Русский язык|орусский]] |население = {{ Население | Красноярск | тс }} |год переписи = {{ Население | Красноярск | г }} |плотность = 2765 |агломерация = Красноярский |национальный состав = [[орустар]] (91,96 %),<br>[[украиндер]] (1,02 %),<br>[[татарлар]] (1,01 %)<br>и другие |этнохороним = красноя́рецтер, красноя́рец |автомобильный код = 124 |часовой пояс = +7 |телефонный код = 391 |почтовый индекс = 660ххх |вид идентификатора = |сайт = |язык сайта = |язык сайта 2 = |цифровой идентификатор = |цифровой идентификатор 2 = |цифровой идентификатор 3 = 0012113 |add1n = Кайралдар |add1 = {{Октябрдыҥ Революциязыныҥ ордени|тип=кала}} [[Город трудовой доблести]] |add2n = Каланыҥ кӱниДень города |add2 = кичӱ изӱ айдыҥ 12 кӱни |add3n = Окылу эмес аттары |add3 = Ярск, Крск, Край, Кызыл Јар, Столица Сибирдиҥ тӧс калазы<ref>{{cite web|url=https://kras.mk.ru/sport/2019/03/12/dmitriy-medvedev-nazval-krasnoyarsk-stolicey-sibiri.html|title=Дмитрий Медведев назвал Красноярск столицей Сибири|publisher=kras.mk.ru|lang=ru|accessdate=2019-11-04|archive-date=2020-09-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20200927024804/https://kras.mk.ru/sport/2019/03/12/dmitriy-medvedev-nazval-krasnoyarsk-stolicey-sibiri.html|deadlink=no}}</ref>, Город на Енисее{{sfn|Нифантьев|1973|с=}} }} Кызылјар {{lang-ru|Красноя́рск}} ({{audio|Ru-Krasnoyarsk.ogg|произношение}}) — Россияныҥ јаан калаларыныҥ бирӱзи, Кӱнчыгыш Сибирдиҥ јаан деген экономикалык, ӱредӱлик ле культуралык тӧс јери<ref name="БРЭ-ТОМ-15">{{книга|автор=Павлинов П. С., Фёдорова В. И|заглавие=Красноярск|ссылка=https://bigenc.ru/geography/text/2107402|ответственный=председ. [[Осипов, Юрий Сергеевич|Ю. С. Осипов]] и др., отв. ред. С. Л. Кравец|издание=[[Большая Российская Энциклопедия]] (в 30 т.)|место=М.|издательство=Научное издательство «[[Большая российская энциклопедия (издательство)|Большая российская энциклопедия]]»|год=2010|том=15. Конго - Крещение|страницы=627|страниц=766|isbn=978-5-85270-346-0|тираж=60000}}</ref>{{sfn|Терра|2006|с=79|loc=Красноярск — важный промышленный центр}}{{sfn|Веселов, Дятликович|23.05.2013}}. Красноярский кырайдыҥ администрациялык тӧс јери [[Россия]] ичинде текши јериниҥ кемиле экинчи јерде<ref>* [http://www.dela.ru/lenta/66249/ Респонденты ВЦИОМ видят Красноярск столицей Сибири и Дальнего Востока] {{Wayback|url=http://www.dela.ru/lenta/66249/ |date=20130601033625 }} // Dela.ru, 22.06.2012 * Софья Гройсман [http://slon.ru/fast/russia/putin-dopustil-perenos-federalnoy-vlasti-v-krasnoyarsk-1149809.xhtml Путин допустил перенос федеральной власти в Красноярск] {{Wayback|url=http://slon.ru/fast/russia/putin-dopustil-perenos-federalnoy-vlasti-v-krasnoyarsk-1149809.xhtml |date=20140902190535 }} // [[Slon.ru]], 29.08.2014 * {{cite web |url = http://news.mail.ru/inregions/siberian/54/politics/19389239/ |title = Руководители сибирских регионов поддерживают перенос федеральных органов власти в Красноярск |archiveurl = https://web.archive.org/web/20141021233840/http://news.mail.ru/inregions/siberian/54/politics/19389239/ |archivedate = 2014-10-21 }} // РИА «[[ФедералПресс]]», 02.09.2014</ref>, городской округтардыҥ ортодо Россияда база экинчи. Кала Кӱнчыгыш-Сибирде экономикалык аймактыҥ тӧс јери. Кызылјарды окылу эмес эдип Сибирдиҥ тӧс калазы дежет<ref>* [https://kras.mk.ru/sport/2019/03/12/dmitriy-medvedev-nazval-krasnoyarsk-stolicey-sibiri.html Дмитрий Медведев назвал Красноярск столицей Сибири] {{Wayback|url=https://kras.mk.ru/sport/2019/03/12/dmitriy-medvedev-nazval-krasnoyarsk-stolicey-sibiri.html |date=20200927024804 }} // [[Московский комсомолец]]. 12.03.2019 * [http://www.krsk.aif.ru/society/status_krasnoyarska_kak_stolicy_sibiri_zakreplen_dokumentalno Статус Красноярска как столицы Сибири закреплён документально] {{Wayback|url=http://www.krsk.aif.ru/society/status_krasnoyarska_kak_stolicy_sibiri_zakreplen_dokumentalno |date=20190414152858 }} // [[Аргументы и факты]] * Косачёва Т. [https://web.archive.org/web/20220318113246/https://expert.ru/siberia/2019/01/kto-stolichnee-v-sibiri/ Кто столичнее в Сибири?] {{Wayback|url=https://expert.ru/siberia/2019/01/kto-stolichnee-v-sibiri/ |date=20220318113246 }} // [[Эксперт (журнал)|Эксперт]], 14.12.2018</ref>. [[1628]] јылда тӧзӧлгӧн, озогы калалардыҥ јаан дегени болуп јат, Сибирде текши јери 100 квадрат километрдеҥ кӧп калалардыҥ бирӱзи. Сибирде алтын казып јӱткӱген (''«Золотая лихорадка в Сибири»'') тушта узак ӧйгӧ којойымдардыҥ ӧзӱм алынган Сибирде тӧс јери болгон. [[Россия|Россияда]] эҥ ле кӱнчыгыш миллионер кала болуп јат. Кала Россияныҥ ортозында, Энесай сууныҥ эки јарадында, ''Кӱнбадыш-Сибир равнина'' ла ''Ортосибир плоскогорье'' ле Саянныҥ сындары бириккенинде, Кӱнчышыш Саянныҥ эдегинде кызыкта турат. Эл-јоныныҥ тоозы — {{ Население | Красноярск | фсг }} кижи, Красноярский агломерацияда 1,5 миллионноҥ кӧп улус јуртайт. == Этимологиязы == Ономастика билим аайынча јон јаткан јердиҥ адын јердиҥ аайы беретен учурлу. Јурттарды баштап ла ондо јуугында суулардыҥ адыла адайтан; темдектезе, Енисейск Энесай сууныҥ адыла, [[Том-Тура]] Том сууныҥ адыла о.ӧ. Јаҥы острог Верхнеенисейский острог деп адалар учурлу болгон, эмезе Качинский острог деп. Баштап тарыйй ол документтерде онойдо ло Јаҥы Качинский острог деп бичилген. Байла, Кача сууда (Энесайдыҥ кош суузы) алдында кышту болгон, эмезе калан јуур јер болгон. Николай Латкин бичиген [[1608]] јылда Качи сууда острог бар болгон, Кетский острогтоҥ келгендер туткан<ref>''[[Латкин, Николай Васильевич|Латкин Н. В.]]'' Красноярский округ Енисейской губернии. Красноярск, 1890.</ref>. [[Г. Ф. Миллер|Герхард Миллер]] «Сибирдиҥ тӱӱкизи» деп бичигинде «Јаҥы Качинский острог» ло «Јаҥы Качинский Красный острог» деп темдектейт. XVII чактыҥ ортозынаҥ «Красный Яр» деп ат табылган<ref>''[[Быконя, Геннадий Фёдорович|Быконя Г. Ф.]]'' Андрей Дубенский — основатель Красноярска. — Красноярск: Тренд, 2008.</ref>. «Красный Яр» — деген јердиҥ адынаҥ — «Хызыл чар»<ref>[[Бутанаев, Виктор Яковлевич|Бутанаев В. Я.]] Топонимический словарь Хакасско-Минусинского края. Абакан, [[1995]].</ref>, качиндердиҥ тилинде јар кызыл ӧҥдӱ {{lang-ru|«яр — высокий берег или холм, утёс красного цвета»}}{{sfn|Терра|2006|с=79|loc=Красноярск основан в 1628 году воеводой Андреем Дубенским как Красноярский острог в урочище Кызыл-Джар (тюрк. — «красный яр») для защиты от набегов татар и сбора ясака.}}. «Красноярск» деп каланыҥ статузын алар тушта адалган ат. == Физико-географиялык темдектери == Кызылјар — Орто ло Кӱнчыгыш Сибирде јаан культуралык ла экономикалык тӧс јер, Красноярский кырайдыҥ администрациялык тӧс јери. Кала Энесай сууныҥ эки јарадында турат. Талайдыҥ кемјӱзинеҥ 287 метрге бийик. Кӱнчыгыш Сибир ле Ыраак Кӱнчыгыштыҥ эҥ јаан калазы болуп јат. Кала турган јаан Энесай суу Сибирди кӱнчыгыш ла кӱнбадыш јанына бӧлийт. Онойдо тал ортозынаҥ кала бойы база бӧлинген, Саянныҥ туузы калага тептире тӱшкен. Экономический географтар Кызылјарды Кӱнчыгыш Сибирде деп чотойт, Кӱнчыгыш-Сибирдиҥ экономикалык аймагына келиштирет. Кызылјар кала Россияныҥ миллионник калалары ортодо сӱреен јуунак кала. Кӱнбадыштаҥ кӱнчыгыш јаар узуны 41 километр, тӱндӱктеҥ тӱштӱк јаар 37 километр<ref>[http://ngs24.ru/news/1933961/view/ Красноярск можно пройти за 12 часов] {{Wayback|url=http://ngs24.ru/news/1933961/view/ |date=20171003204817 }} // НГС.НОВОСТИ Красноярск</ref>. Энесайдыҥ сол јарадында каланыҥ 742 муҥ 342 кижизи јуртайт, оҥ јарадында — 445 муҥ 429 кижи. Кызылјардыҥ почвазында, онойдо ок оныҥ спутник калаларында Железногорскта, Дивногорскта ла Сосновоборскта мӧкӱлик тош јок (вечная мерзлота), мынызы туралар тударга буудак јок айалга берет<ref>{{Cite web|lang=ru-RU|url=https://q-map.ru/tag/%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%8B-%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B9-%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%82%D1%8B/|title=Карты вечной мерзлоты — Старые карты Европы|author=admin|access-date=2021-10-28|archive-date=2021-10-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20211028092855/https://q-map.ru/tag/%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%8B-%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B9-%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%82%D1%8B/|deadlink=no}}</ref>. {|class=toccolours style="text-align:center" align="center" ! colspan="10" |Кызылјар каланаҥ ала јуугында калаларга јетире (кыскарта/кӧӧлик јолдорло)<ref>{{cite web |url=http://whoyougle.ru/place/distance/ |title=Расстояние между городами &#124; WhoYOUgle|accessdate=2018-04-06 |archiveurl=https://www.webcitation.org/6I7zf426H?url=http://whoyougle.ru/place/distance/ |archivedate=2013-07-15 |deadlink=yes }}</ref> |- |||||||[[Том-Тура]] ~ 488/574 км||Норильск ~ 1505/— км<br>Енисейск ~ 274/348 км<br>Лесосибирск ~ 249/309 км<br>Дудинка ~ 1529/— км<br>Игарка ~ 1317/— км||<br>Усть-Илимск ~ 639/959 км<br>Усть-Кут ~ 797/1031 км|||||| |- |||||||[[Омск]] ~ 1226/1418 км<br>[[Новосибирск]] ~ 631/783 км<br>[[Кемерово]] ~ 429/529 км<br>Ачинск ~ 145/169 км<br>Боготол ~ 204/235 км<br>Дивногорск ~ 27/47 км||[[Файл:Compass Rose Russian North.svg|center|Роза ветров]]||Братск ~ 549/690 км<br>Канск ~ 183/234 км<br>Тайшет ~ 285/387 км|||||| |- |||||||[[Новокузнецк]] ~ 442/746 км<br>[[Горно-Алтайск]] ~ 636/1094 км<br>[[Бийск]] ~ 627/994 км<br>[[Барнаул]] ~ 652/917 км||Абакан ~ 270/435 км<br>Минусинск ~ 266/462 км<br>Кызыл ~ 492/829 км<br>||Иркутск ~ 856/1064 км<br>Улан-Удэ ~ 1076/1497 км|||||| |- !colspan=10| |} === Климады === Калада климат Алисовтыҥ классификациязыла континентальный (''Dfb'' Кёппенло)<ref>{{Cite web |url=https://avatars.mds.yandex.net/get-zen_doc/1596193/pub_5f7b377871c44f082971266b_5f7b381e48a2900c439d676a/scale_2400 |title=Архивированная копия |access-date=2022-04-20 |archive-date=2020-10-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020230850/https://avatars.mds.yandex.net/get-zen_doc/1596193/pub_5f7b377871c44f082971266b_5f7b381e48a2900c439d676a/scale_2400 |deadlink=no }}</ref>; климатты кӧп суу јымжадат (Красноярский водохранилище), кышкыда тоҥбос Энесай суу ла айландыра кырлар ыжыктап јат<ref>{{cite web| author=Баженова О.И.|date = | url=http://www.izdatgeo.ru/pdf/gipr/2006-4/57.pdf| title=Ландшафтно-климатические типы систем экзогенного рельефообразования субаридных районов юга Сибири| publisher=// [[География и природные ресурсы]]. – 2006. - № 4. – С. 57-65.| accessdate=2012-06-07| archiveurl=https://www.webcitation.org/67ynkLjwG?url=http://www.izdatgeo.ru/pdf/gipr/2006-4/57.pdf| archivedate=2012-05-27}}</ref>. Кышкыда кар ас, улам ла јылый тӱжет. * Ортојылдык температура: +1,6 °C * Кейдиҥ соогыныҥ алтыгы учы: −52,8 °C ([[1931]] јыл)<ref name="pogoda">{{cite web|url=http://pogoda.ru.net/climate/29570.htm|title=Климат Красноярска|publisher=Погода и климат|accessdate=2010-03-28|archive-date=2011-08-22|archive-url=https://www.webcitation.org/617ba78JV?url=http://pogoda.ru.net/climate/29570.htm|deadlink=no}}</ref> *Кейдиҥ изӱзиниҥ ӱстӱги бажы: +40,1 °C ([[1901]] јыл)<ref>{{Cite web|url=http://meteo.krasnoyarsk.ru/Гидрометинформация/Климат/tabid/191/Default.aspx|title=Климат|website=meteo.krasnoyarsk.ru|accessdate=2020-12-24|archive-date=2021-05-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20210506204248/http://meteo.krasnoyarsk.ru/%D0%93%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%8F/%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82/tabid/191/Default.aspx|deadlink=no}}</ref> * Салкынныҥ ортојылдык тӱргени, Бофорттыҥ шкалазыла: 2,3 м/с<ref name="pogoda"/> * Кейдиҥ ортојылдык чыгы: 69 %<ref name="pogoda"/> {{Каланыҥ климады |Город_род=Красноярсктыҥ |Источник=[http://pogoda.ru.net/climate/29570.htm «Погода и климат» (норма 1991-2020 гг.)], [http://meteo.krasnoyarsk.ru/Гидрометинформация/Климат/tabid/191/Default.aspx Метеорологические рекорды на территории Красноярского края] | Янв_ср=-15.6 | Янв_ср_осад=17 | Фев_ср=-12.3 | Фев_ср_осад=15 | Мар_ср=-4.9 | Мар_ср_осад=19 | Апр_ср=3.4 | Апр_ср_осад=29 | Май_ср=10.4 | Май_ср_осад=48 | Июн_ср=16.9 | Июн_ср_осад=66 | Июл_ср=19.1 | Июл_ср_осад=70 | Авг_ср=16.1 | Авг_ср_осад=76 | Сен_ср=9.1 | Сен_ср_осад=55 | Окт_ср=2.3 | Окт_ср_осад=42 | Ноя_ср=-7.3 | Ноя_ср_осад=39 | Дек_ср=-13.2 | Дек_ср_осад=31 | Год_ср=2.0 | Год_ср_осад=507 | Янв_ср_мин=-19.2 | Янв_ср_макс=-11.6 | Фев_ср_мин=-16.3 | Фев_ср_макс=-7.5 | Мар_ср_мин=-9.4 | Мар_ср_макс=0.7 | Апр_ср_мин=-1.4 | Апр_ср_макс=9.3 | Май_ср_мин=4.7 | Май_ср_макс=17.1 | Июн_ср_мин=11.1 | Июн_ср_макс=23.5 | Июл_ср_мин=13.7 | Июл_ср_макс=25.2 | Авг_ср_мин=11.2 | Авг_ср_макс=22.2 | Сен_ср_мин=5.0 | Сен_ср_макс=14.6 | Окт_ср_мин=-1.3 | Окт_ср_макс=6.7 | Ноя_ср_мин=-10.7 | Ноя_ср_макс=-3.6 | Дек_ср_мин=-16.9 | Дек_ср_макс=-9.3 | Год_ср_мин=-2.5 | Год_ср_макс=7.3 | Янв_а_макс=6.0 | Янв_а_мин=-52.8 | Фев_а_макс=8.5 | Фев_а_мин=-41.6 | Мар_а_макс=18.5 | Мар_а_мин=-38.7 | Апр_а_макс=31.4 | Апр_а_мин=-25.7 | Май_а_макс=34.0 | Май_а_мин=-11.2 | Июн_а_макс=34.8 | Июн_а_мин=-3.6 | Июл_а_макс=36.4 | Июл_а_мин=3.3 | Авг_а_макс=40.1 | Авг_а_мин=-1.0 | Сен_а_макс=31.3 | Сен_а_мин=-9.6 | Окт_а_макс=24.5 | Окт_а_мин=-25.1 | Ноя_а_макс=13.6 | Ноя_а_мин=-42.3 | Дек_а_макс=8.6 | Дек_а_мин=-47.0 | Год_а_макс=40.1 | Год_а_мин=-52.8 }} === Рельеф === [[Файл:Торгашинский хребет на Правом берегу Красноярска.jpg|мини|справа|Торгашинский сын-тайга]] Калада рельеф тӧҥдӧрлӱ; айландыра кырлар, Столбы деп национал парк, Центральный ла Железнодорожный аймактар јабызак јерде, Академгородок Саян кырда, Советский ле Октябрьский аймактар тӧҥдӧрдӧ. === Ӧзӱмдери === Кала лесостепь ле кырларлу зонада турат; кӧп сабада мында карагай, мӧш, тыт, кайыҥ, аспак агаштар ӧзӧт. === Экологиязы === Калада экологиялык коомой айалга бастыра јаан калаларда чылап ок курч турат. Бу недеҥ улам дезе, Кызылјар Кӱнчыгыш Сибирде јаан транспортный узел болуп јат; ого коштой мында бир канча металлургический, машиностроительный ла химический промышленностьтыҥ јаан предприятиелери керекти база ӱрейт. Эҥ ле кӧп кейде кир кӧӧлик транспорттоҥ болот, јылдыҥ ла кӧптӧйт<ref>*Глушко Ю. [https://web.archive.org/web/20170821090455/http://krasnoyarsk.n1.ru/articles/gde_v_krasnoyarske_zhit_khorosho_karta_zagryazneniy_i_onkologii-50223441/ Где в Красноярске жить хорошо? (карта загрязнений и онкологии)] {{Wayback|url=http://krasnoyarsk.n1.ru/articles/gde_v_krasnoyarske_zhit_khorosho_karta_zagryazneniy_i_onkologii-50223441/ |date=20170821090455 }} // N1.ru, 06.01.2017 * Иванов С. {{cite web |url = http://www.gornovosti.ru/tema/srez/kachestvo-vozdukha-imeyet-predel82162.htm |title = Качество воздуха имеет предел |archiveurl = https://web.archive.org/web/20170821044014/http://www.gornovosti.ru/tema/srez/kachestvo-vozdukha-imeyet-predel82162.htm |archivedate = 2017-08-21 }} // [[Городские новости]], 04.04.2016. № 3338</ref>. Эҥ кӧп јарабас веществолорды атмосферага таштап турган предприятиелер ол — АО «Красноярский алюминиевый завод», ООО «Красноярский цемент», Красноярский ТЭЦ-1, ТЭЦ-2<ref>{{cite web|title=Красноярск — крупный город России с экологической нестабильностью|url=http://greenologia.ru/eko-problemy/goroda/krasnoyarsk.html|website=Greenologia|date=2015-05-25|accessdate=2017-01-16|lang=ru|archive-date=2017-01-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20170118071307/http://greenologia.ru/eko-problemy/goroda/krasnoyarsk.html|deadlink=no}}</ref>, јаан ла кичинек одырар угольный котельныйлар. Ого коштой јайгыда мында агаш аразында ӧрттӧрдӧҥ калага кубар келип тӱжет. [[2016]] јылда коомой ай-кӱн турган кӱндер (неблагоприятные метеорологические условия) Кызылјарда бир јылга бежен сегис кӱн болгон<ref>{{cite web|url=http://newslab.ru/news/747509|title=Режим «чёрного неба» в Красноярске действовал 58 суток в году|publisher=newslab.ru|accessdate=2017-08-23|archive-date=2017-08-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20170824051743/http://newslab.ru/news/747509|deadlink=no}}</ref>. [[2017]] јылда — 43 кӱн<ref>{{cite web|title=«Обещаний не надо»: задыхающийся Красноярск ждёт от властей действий|url=https://regnum.ru/news/2365671.html|website=ИА REGNUM|accessdate=2018-01-10|lang=ru|archive-date=2018-01-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20180110094529/https://regnum.ru/news/2365671.html|deadlink=no}}</ref>. [[2018]] јылда НМУ режим одус катап турган<ref>{{cite web|url=https://regnum.ru/news/polit/2545688.html|title=Под «чёрным небом», в чёрном-чёрном городе: Красноярский край в 2018 году|author=|website=|date=|publisher=regnum.ru|accessdate=2019-01-09|archive-date=2019-01-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20190109111024/https://regnum.ru/news/polit/2545688.html|deadlink=no}}</ref>. == Эл-јоны == {{Главная|Население Красноярска}} {{ Население | Красноярск | Оформление=standard| Столбцов=9}} <br> {{население| Красноярск |график}} {{Численность городов России}} СССР тушта калада удабай ла миллионынчы кижи чыгар деп сакылта болгон<ref>Славина Л. Н. [https://web.archive.org/web/20120111143909/http://www.memorial.krsk.ru/Articles/2003Ludisudby/2003Slavina.htm Динамика численности населения Красноярского края в советский период] {{Wayback|url=http://www.memorial.krsk.ru/Articles/2003Ludisudby/2003Slavina.htm |date=20120111143909 }} // Люди и судьбы. XX век. Тезисы докладов и сообщений научной конференции. Красноярск, 30 октября 2003 г.</ref>. Совет ӧйлиҥ кийнинде эл-јонныҥ тоозы астаган: [[1992]] јылда 925 муҥ кижи болгон болзо, [[2001]] јылда 876 муҥ кижи боло берген. [[2012]] јылда кандык айдыҥ ; Ук-калыктары 2010 јылдыҥ текшироссийский тооалыжы аайынча<ref>[http://www.krasstat.gks.ru/news/vpn2010/DocLib4/Forms/AllItems.aspx?RootFolder=%2fnews%2fvpn2010%2fDocLib4%2f4.%20Национальный%20состав%2c%20владение%20языками%2c%20гражданство%2f4.3%20Национальный%20состав%20населения&FolderCTID=&View={68828A0F-6B8B-49C9-9E13-97573844D63B}]{{Недоступная ссылка|date=Август 2018 |bot=InternetArchiveBot }} // Красноярскстат</ref>: {| | valign="top" | {| class="standard" |- !Калык !Тоозы кижи !угын айткандардаҥ % |- |[[Орустар|орустар]] | align="right" |861 855 | align="right" |91, 96 % |- |украиндер | align="right" |9 610 | align="right" |1, 02 % |- |татарлар | align="right" |9 466 | align="right" |1, 01 % |- |азербайджандар | align="right" |7 039 | align="right" |0, 75 % |- |армяндар | align="right" |6 714 | align="right" |0, 72 % |- |киргизтер | align="right" |6 274 | align="right" |0, 67 % |- |таджиктер | align="right" |4 310 | align="right" |0, 46 % |- |узбектер | align="right" |4 266 | align="right" |0, 45 % |- |немецтер | align="right" |4 101 | align="right" |0, 44 % |- |белорустар | align="right" |3 325 | align="right" |0, 35 % |- |Ӧскӧ ук-калыктар | align="right" |20 224 | align="right" |2, 16 % |- |угын айткандар | align="right" |937 184 | align="right" |100, 00 % |- |Кызылјар кала округтыҥ эл-јоныныҥ тоозы | align="right" |974 591 |- |} |} === Кудай јаҥы === ;Орус православный серикпе: Красноярский митрополия<ref>* {{cite web |url = http://www.gornovosti.ru/glavnoe/svyateyshiy-patriarkh-kirill-vozvel-v-san-mitropolita-preosvyashchennogo-krasnoyarskogo-i-achinskogo-panteleimona13929.htm |title = Архиепископ Красноярский и Ачинский Пантелеимон возведён в сан митрополита |archiveurl = https://web.archive.org/web/20111016215935/http://www.gornovosti.ru/glavnoe/svyateyshiy-patriarkh-kirill-vozvel-v-san-mitropolita-preosvyashchennogo-krasnoyarskogo-i-achinskogo-panteleimona13929.htm |archivedate = 2011-10-16 }} // Газета «[[Городские новости]]» № 2452, 09.10.2011 г. * [http://krsk.sibnovosti.ru/society/166984-v-krae-sozdana-krasnoyarskaya-mitropoliya В крае создана Красноярская митрополия] {{Wayback|url=http://krsk.sibnovosti.ru/society/166984-v-krae-sozdana-krasnoyarskaya-mitropoliya |date=20111008010313 }} // [[Сибирское агентство новостей]], 07.10.2011 * {{cite web |url = http://www.iapress-line.ru/society/item/3362-tretya-eparchia |title = В Красноярском крае создадут третью епархию |archiveurl = https://web.archive.org/web/20140710161705/http://www.iapress-line.ru/society/item/3362-tretya-eparchia |archivedate = 2014-07-10 }} // ИА «PRESS-LINE», 05.09.2011 г.</ref> ;Армянский апостольский серикпе: Агару Саркистиҥ серикпези<ref>{{cite web |url = http://www.yarsk.ru/news/?i=10067377 |title = 15 мая в Красноярске состоится церемония освящения храма Святого Саркиса Армянской Апостольской Церкви |archiveurl = https://web.archive.org/web/20120111144900/http://www.yarsk.ru/news/?i=10067377 |archivedate = 2012-01-11 }} // Информационный медиа-портал Yarsk.ru, 14.05.2003 г.</ref>, Сурб Арутюнныҥ серикпези<ref>[http://www.blagovest-info.ru/index.php?ss=2&s=3&id=18259 В Красноярске построена вторая армянская церковь] {{Wayback|url=http://www.blagovest-info.ru/index.php?ss=2&s=3&id=18259 |date=20131105234521 }} // Агентство религиозной информации «[[Благовест-Инфо]]», 21.01.2008 г.</ref>. ; Евангельский христиан-баптисттердиҥ серикпези<ref>* [https://web.archive.org/web/20200629001529/http://www.ehb.ru/ Официальный сайт] {{Wayback|url=http://www.ehb.ru/ |date=20200629001529 }} * [http://prochurch.info/index.php/news/print/14805 Баптисты Красноярска отпраздновали 120-летие церкви ЕХБ (фото)] {{Wayback|url=http://prochurch.info/index.php/news/print/14805 |date=20130719030115 }} // ProChurch.info, 10.04. 2009 г.</ref>. ; Красноярский кырайдыҥ мусульмандарыныҥ бирлик башкарузы; Красноярскта Соборный мечет<ref>* [http://islamsib.ru/siberian-mosques/16-mecheti-sibiri/293-sobornaya-mechet-krasnoyarska?tmpl=component&print=1&layout=default&page= Соборная мечеть Красноярска] {{Wayback|url=http://islamsib.ru/siberian-mosques/16-mecheti-sibiri/293-sobornaya-mechet-krasnoyarska?tmpl=component&print=1&layout=default&page= |date=20160313071432 }} // «Ислам в Сибири» — официальный сайт Единого духовного управления мусульман Красноярского края (ЕДУМКК). * Татьяна Алёшина [http://www.dela.ru/interview/muftii/ Гаяз Фаткуллин: «Священник только полчаса орёл, остальные сутки он лошадь»] {{Wayback|url=http://www.dela.ru/interview/muftii/ |date=20160325001229 }} // Dela.ru, 29.03.2012 г.</ref>. <gallery perrow=7 widths="120px" heights="90px"> Church of the Intercession, Krasnoyarsk.jpg|Покровский кафедральный собор Church of the Annunciation, Krasnoyarsk.jpg|Благовещенский собор Church of the Nativity, Krasnoyarsk.jpg|Храм Рождества Христова Krasnoyarsk kray philarmonic society, the organ hall.jpg|Алдында католический костёл — эмди Органный зал St. Sarkis church in Krasnoyarsk3.JPG|Агару Саркистиҥ Армянский апостольский серикпези Krasnoyarsk synagogue.jpg|Синагога </gallery> == Тӱӱкизи == [[Файл:Aerial view of Krasnoyarsk 1.jpg|мини|справа|Татыш ортолык ла Октябрьский кӱрди куш кайыганынаҥ кӧрзӧ]] Кызылјар ӧзӧк — јуртаарга эптӱ јер; јебрен улустыҥ јуртыныҥ орды мында XIX чакта табылган, палеолит эпохага келишкен (35 муҥ јыл кайра). Оноҥ до эрте ӧйдиҥ стоянкалары бар<ref>{{cite web|url=http://newslab.ru/article/269078|title=Евгений Артемьев: «Мамонта в Красноярске можно откопать под каждым кустом»|publisher=newslab.ru|accessdate=2019-11-04|archive-date=2019-07-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20190719072250/http://newslab.ru/article/269078|deadlink=no}}</ref>. Јебренде мында кет тилдӱ калык јаткан, ассан тилдӱлер, кот тилдӱлер, калмажтар, XVIII чакта олор јоголгон. Кийнинде, Энесай ла Кача сууныҥ ортозында ''аринцы ла качинцы'' калыктар јаткан. Олордыҥ јурты «Кызыл-яр-Тура» деп адалган {{lang-ru|«город красного берега»}}. Бу јерде кийнинде Кызылјар кала тудулган<ref>* {{cite web |title = Исторические фотографии Красноярска. История Красноярска |url = http://www.fotoyarsk.ru/?istorija_krasnojarska_v_fotografijah&page=2 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20101120142644/http://www.fotoyarsk.ru/?istorija_krasnojarska_v_fotografijah&page=2 |archivedate = 2010-11-20 |deadlink = yes }} // fotoyarsk.ru * [http://www.krasplace.ru/ История Красноярска и Енисейской губернии в старых фотографиях, документах и воспоминаниях] {{Wayback|url=http://www.krasplace.ru/ |date=20100327074109 }} * [http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1037923&page=5 Krasnoyarsk] {{Wayback|url=http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1037923&page=5 |date=20120106222403 }} // by Gelio — Page 5 — [[SkyscraperCity]] * {{cite web |title = Высотный Красноярск |url = otpusk.mirtesen.ru/blog/43092530850/Vyisotnyiy-Krasnoyarsk?page=2 |archiveurl = https://archive.is/20120714213809/otpusk.mirtesen.ru/blog/43092530850/Vyisotnyiy-Krasnoyarsk?page=2 |archivedate = 2012-07-14 |deadlink = yes }} // Непутёвые заметки</ref>, орустар [[1608]] јылда ол јерди билетен. Бу ла јылда Кетский острогтыҥ казактары, енисейский остяктар Урнук ла Намакка баштадып, аринский князь Тюльканыҥ јерине келип, оны «Тюлькинский землица» дежип, бого Красноярский острогты туткан, аралар качиндерле, енисейский киргизтерле јӧмӧжип, узак ӧйгӧ оруска калан тӧлӧбӧгӧн. Олор улай ла табару эдип турарда, казактар Енисейский воеводанаҥ болуш сураган. Дубенский ӱч јӱс казакты баштап, [[1627]] јылдыҥ учында Красноярский острогты туткан<ref name="С XVII ВЕКА НА БЕРЕГАХ ЕНИСЕЯ"/>, {{sfn|Терра|2006|с=79|loc=Красноярск основан в 1628 году воеводой Андреем Дубенским как Красноярский острог в урочище Кызыл-Джар (тюрк. — «красный яр») для защиты от набегов татар и сбора ясака.}}<ref>{{cite web|url=http://blogredhill.ru/krasnoyarskj-livetime/sputnik-po-gorodu-krasnoyarsku/kratkaya-istoriya-goroda-krasnoyarska.html|title=Краткая история города Красноярска|author=|website=|date=|publisher=|accessdate=2019-11-04|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111118121104/http://blogredhill.ru/krasnoyarskj-livetime/sputnik-po-gorodu-krasnoyarsku/kratkaya-istoriya-goroda-krasnoyarska.html|archivedate=2011-11-18|deadlink=yes}}</ref>. [[1690]] јылда Красноярский острог каланыҥ статусын алган. Красноярскта кӧп сабазы ''служилые люди'' ле олордыҥ билелери јаткан. [[1733]]—[[1734]] јылдарда Красноярскта Витус Беринг экспедицияга белетенип јаткан. [[1734]]—[[1743]] јылдарда калада немецкий јорыкчы ла билимчи Иоганн Георг Гмелин јаткан, ол тургун улустыҥ кылык јаҥы ла јаткан јадыны керегинде бичиген<ref>{{cite web|url=https://region.krasu.ru/people/gmelin|title=Гмелин Иоганн &#124; Мой Красноярск — народная энциклопедия|publisher=region.krasu.ru|accessdate=2019-11-04|archive-date=2019-11-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20191104143138/https://region.krasu.ru/people/gmelin|deadlink=no}}</ref>. == Экономиказы == [[Файл:060721-ges.jpg|справа|мини|Красноярский ГЭС]] === Промышленность === Кызылјар — Россияда промышленности јакшы ӧҥжиген јер. Мында 17 муҥнаҥ артык предприятие, организация ла учреждение. Баш отрасльдар{{sfn|Терра|2006|с=79|loc=Основные отрасли промышленности: машиностроение и металлобработка (ПО «Сибтяжмаш», «Крастяжмаш», «Комбайнпром», «Красмашзавод», заводы — машиностроительный, электроремонтный, лесного машиностроения, судостроительный, радиотехнический, телевизоров и др.), химическая (ПО — «Химволокно», «Химбытприбор», химический комбинат «Енисей»; заводы синтетического каучука, шинный, медицинских препаратов, резинотехнических изделий и др.), металлургическая «Сибэнергоцветмет», «Енисейзолото»; заводы — металлургический, «Сибэлектросталь», алюминиевый, цветных металлов и др.), деревообрабатывающие, строительных материалов (заводы — цементный, индустриальных строительных конструкций и др.). Предприятия лёгкой и пищевой промышленности.}}: космический промышленность, цветной металлургия, машиностроение, деревообработка, транспорт, химический, пищевой, розничный ла оптовый торговля, услугалар. Кызылјарда Сибир федерал округта ФГУП «Ростехинвентаризация — Федеральное БТИ» представительствозы бар. [[1942]] јылда ''Сибирский завод тяжёлого машиностроения'' («Сибтяжмаш») баштапкы паровоз сериязы «Серго Орджоникидзе» эдип чыгарган. [[1943]] јылдыҥ [[Тулаан айдыҥ 23 кӱни|тулаан айдыҥ 23 кӱнинде]] Красцветмет предприятие норильский ''шлам''наҥ ''платина ла палладий'' аффинировать эткен. [[1945]] јылда заводто промышленный масштабла благородный металлдарды (платина группа, алтын ла мӧҥӱн) кӧптӧдӧ чыгарып баштаган. [[1946]] јылда платинаныҥ баштапкы слитокторы, [[1947]] јылда — палладийдиҥ слитокторы эдилген<ref>{{cite web |url = http://www.krastsvetmet.ru/about/history.html |title = История |archiveurl = https://web.archive.org/web/20180225082546/http://www.krastsvetmet.ru/about/history.html |archivedate = 2018-02-25 }} // [[Красцветмет]]</ref>. [[1954]] јылда Красноярский телевизионный завод тӧзӧлгӧн, [[1958]] јылда ламповый телевизор «Енисей» деп маркалу, [[1964]] јылда — лампово-полупроводниковый «Рассвет» маркалу телевизор чыгарган. Калада Россия ичинде јаан мусороперерабатывающий заводтордыҥ бирӱзи тудулган, муҥдар тоолу тонна сӱрее-чӧп (бытовой мусор) (бир конокко) јоголтор завод тудулган<ref>{{cite web |url = http://www.tvk6.ru/video/2685 |title = Мусорные проблемы |archiveurl = https://web.archive.org/web/20140304214554/http://www.tvk6.ru/video/2685 |archivedate = 2014-03-04 }} // [[ТВК (телеканал, Красноярск)|ТВК]]</ref>. Онойдо ок мусоросортировочный комплекстер бар. == Ӱредӱлик ле билим == === Ӱредӱлик === <center><gallery perrow=7 widths="150px" heights="130px"> Siberian Federal University (site 4), Krasnoyarsk.JPG|Сибирский федеральный университет КГИИ.jpg|Дмитрий Хворостовскийдиҥ адыла адалган кеендиктиҥ Сибирский государственный институдыныҥ баш корпузын Качи сууныҥ сол јарадынаҥ кӧрзӧ SibSAU Rocket and KrasRab.jpg|СибГАУ-ныҥ корпуснаҥ ракетаны кӧрзӧ, [[2012]] јыл КрасГАУ.jpg|Красноярский государственный аграрный университет КГПУ.jpg|Красноярский государственный педагогический университеттиҥ бир корпусы, ӱй улустыҥ гимназиязыныҥ тӱӱкилик туразында </gallery></center> Кызылјарда баштапкы ӱредӱ заведение ''латинский школ'' болгон, [[1759]] јылда ачылган. XXI чактыҥ бажында калада 147 общеобразовательный школ, ондо 124 муҥ школьниктер болгон. Ӱредӱчилери 8 муҥнаҥ артык. [[2020]] јылда калада 150 муҥнаҥ артык студенттер, 29 вуз, олор ортодо: * Сибирский федеральный университет<ref>* Сергей Чернышов [https://web.archive.org/web/20111015142222/http://expert.ru/siberia/2011/34/zapadnyij-vektor/ Западный вектор] {{Wayback|url=http://expert.ru/siberia/2011/34/zapadnyij-vektor/ |date=20111015142222 }} // «Эксперт (журнал)|Эксперт Сибирь]]» № 33-34 (301) / 29.08.2011 г. * Сергей Чернышов, Александр Попов [https://web.archive.org/web/20111228171458/http://expert.ru/siberia/2011/12/amerikanskaya-mechta/ Американская мечта] {{Wayback|url=http://expert.ru/siberia/2011/12/amerikanskaya-mechta/ |date=20111228171458 }} // «[[Эксперт (журнал)|Эксперт Сибирь]]», № 11-12 (291)/28.03.2011 г. * Марк Захаров {{cite web |title = Бурите — да обрящете |url = gnkk.ru/бурите_да_обрящете-s1651 |archiveurl = https://archive.is/20120711050517/gnkk.ru/бурите_да_обрящете-s1651 |archivedate = 2012-07-11 |deadlink = yes }} // [[Наш Красноярский край]], 02.09.2011</ref>, * Академик М. Ф. Решетнёвтыҥ адыла адалган Сибирский билим ле технологиялардыҥ государственный университеди {{sfn|Терра|2006|с=79}}, * Дмитрий Хворостовскийдиҥ адыла адалган Кеендиктиҥ Сибирский государственный институды * Сибирский юридический институт ФСКН России{{sfn|Терра|2006|с=79}}<ref>{{cite web|url=http://krsk.sibnovosti.ru/society/182314-kollektiv-sibirskogo-yuridicheskogo-instituta-primet-prisyagu-sotrudnika-organov-narkokontrolya|title=Коллектив Сибирского юридического института примет присягу сотрудника органов наркоконтроля|publisher=krsk.sibnovosti.ru|accessdate=2019-11-04|archive-date=2020-11-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20201128020446/https://krsk.sibnovosti.ru/society/182314-kollektiv-sibirskogo-yuridicheskogo-instituta-primet-prisyagu-sotrudnika-organov-narkokontrolya|deadlink=no}}</ref>, * Сибирская пожарно-спасательная академия ГПС МЧС России (Железногорск). === Билим === Калада Красноярский научный центр Сибирского отделения Российской академии наук иштейт. Красноярскта Сибирский федеральный университет ачылган, мында Красноярский государственный университет], Красноярский государственный технический университет, Красноярская государственная архитектурно-строительная академия, Государственный университет цветных металлов и золота ла Красноярский государственный торгово-экономический институт бери киргилейт. Научно-исследовательские учреждения Сибирского отделения Российской Академии наук в Красноярском научном центре СО РАН: * В. Н. Сукачёвтыҥ адыла адалган институт (леса) СО РАН{{sfn|Терра|2006|с=79}} * Л. В. Киренскийдиҥ адыла адалган институт физики СО РАН{{sfn|Терра|2006|с=79}} * Институт вычислительного моделирования СО РАН * Институт биофизики СО РАН * Институт химии и химической технологии СО РАН{{sfn|Терра|2006|с=79}} * НИИ сельского хозяйства и экологии Арктики * Институт педагогики и психологии развития СО РАО * Специальное конструкторско-технологическое бюро «Наука» СО РАН * Научно-исследовательский институт животноводства (обособленное подразделение ФИЦ КНЦ СО РАН). Ӧскӧ ведомстволордыҥ билим-шиҥжӱ учреждениелери: * АНО «Красноярский городской инновационно-технологический бизнес-инкубатор» * Институт медицинских проблем Севера СО РАМН * Научно-исследовательский институт сельского хозяйства РАСХН * Научно-исследовательский институт геологии и геофизики * Научно-исследовательский институт экологии рыбохозяйственных водоёмов * Сибирский научно-исследовательский и проектный институт цветной металлургии<ref>[http://www.dela.ru/lenta/47960/ Акции красноярского института «Сибцветниипроект» выставили на продажу] {{Wayback|url=http://www.dela.ru/lenta/47960/ |date=20111014085654 }} // Dela.ru, 13.10.2011 г.</ref> * «Красноярский краевой фонд поддержки научной и научно-технической деятельности» * ПИ «Электропроект»(ЗАО Компания «Электропроект — Сибирь») * НПО «Сибцветметавтоматика» * ЦКБ «Геофизика» * «Алмаззолотоавтоматика» * КрасноярскпромстройНИИпроект о.ӧ. == Эмчилик == [[1886]] јылда [[Сыгын айдыҥ 26 кӱни|сыгын айдыҥ 26 кӱнинде]] Красноярскта ''Общество врачей Енисейской губернии'' ачылган. Бу общество лечебницалар, аптека, акушерско-фельдшерский школ ачкан, шиҥжӱ иш ӧткӱрип, эмчилердиҥ съездин ӧткӱретен<ref>{{cite web |url = http://www.kras-med.ru/info/history/doctor_community.html |title = Общество врачей Енисейской Губернии |archiveurl = https://web.archive.org/web/20110613040504/http://www.kras-med.ru/info/history/doctor_community.html |archivedate = 2011-06-13 }} // КрасМед — Красноярский портал о медицине, здоровье и красоте</ref>. Эмдиги ӧйдӧ мында эмчиликте билим-шиҥжӱ ишти Научно-исследовательский институт медицинских проблем Севера СО РА ӧткӱрип јат<ref>Татьяна Алёшина [http://www.dela.ru/articles/tomogrammy-iz-budushhego/ В Красноярске начало работу уникальное диагностическое оборудование (Томограммы из будущего)] {{Wayback|url=http://www.dela.ru/articles/tomogrammy-iz-budushhego/ |date=20111114172450 }} // Dela.ru, 10.11.2011 г.</ref>; оору улуска болуш јетирет, онойдо ок: * ФГБУ «Федеральный центр сердечно-сосудистой хирургии» Минздравсоцразвития РФ»<ref>* [http://www.krascor.ru/ Федеральный центр сердечно-сосудистой хирургии] {{Wayback|url=http://www.krascor.ru/ |date=20111025063122 }} * [https://web.archive.org/web/20120707081049/http://krascor.ru/article/188/ Федеральный Кардиоцентр Красноярска включён в престижное международное исследование по лечению пациентов с нарушением ритма сердца] {{Wayback|url=http://krascor.ru/article/188/ |date=20120707081049 }} // Официальный сайт [[Федеральный центр сердечно-сосудистой хирургии» Минздравсоцразвития РФ|Федерального центра сердечно-сосудистой хирургии Минздравсоцразвития РФ]]</ref> — федерал квота аайынча пациенттерди эмдейт; * Сибирский клинический центр Федерального медико-биологического агентства России<ref>{{Cite web |url=http://www.skc-fmba.ru/ |title=Сибирский клинический центр ФМБА России |access-date=2012-03-29 |archive-date=2012-03-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120318050002/http://www.skc-fmba.ru/ |deadlink=no }}</ref> — федерал квота аайынча пациенттерди эмдейт; * Крупнейший в России Центр ядерной медицины Сибирского клинического центра Федерального Медико-Биологического Агентства России<ref>; * [http://smartnews.ru/regions/krasnoyarsk/15790.html Увидят насквозь. В Красноярске построили самый крупный в России Центр ядерной медицины] {{Wayback|url=http://smartnews.ru/regions/krasnoyarsk/15790.html |date=20140222131943 }} // SMARTNEWS, 14.02.2014 * {{cite web |url = http://old.skc-fmba.ru/nuclear/ |title = Центр позитронно-эмиссионной томографии и отделение радионуклидной терапии |archiveurl = https://web.archive.org/web/20131210205123/http://old.skc-fmba.ru/nuclear/ |archivedate = 2013-12-10 }} // Сибирский клинический центр ФМБА России</ref>. == Культура == === Музейлер === [[Файл:Surikov_Krasnoyarsk_State_Art_Museum.jpg|мини|В. И. Суриковтыҥ адыла адалган Кызылјардыҥ государственный художественный музейи]] [[Файл:Literatyrniy museum in Krasnoyarsk-2.jpg|мини|Литературный музей Красноярске]] * В. И. Суриковтыҥ адыла адалган Кызылјардыҥ государственный художественный музей (Парижский Коммунаныҥ оромы, 20; {{sfn|Терра|2006|с=79}} * В. И. Суриковтыҥ музей-јурты (Ленинниҥ оромы, 98){{sfn|Терра|2006|с=79}} * Красноярский музейный центр (Площадь Мира){{sfn|Терра|2006|с=79}}<ref>{{Cite web |url=http://mira1.ru/ |title=Красноярский Музейный Центр |access-date=2012-04-01 |archive-date=2012-04-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120429155113/http://www.mira1.ru/ |deadlink=no }}</ref> * Красноярский городской выставочный зал (Вавиловтыҥ оромы, 23, пр-т Металлургов, 13 А) * Художественная галерея «Современное искусство Красноярья» (Юность ором, 19) * Мемориал Победы, Красноярский исторический музей (Дудинский ором, 2а) * Музей геологии Центральной Сибири<ref>{{Cite web |url=http://www.mgcs.ru/ |title=Музей Геологии Центральной Сибири |access-date=2012-03-30 |archive-date=2012-03-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120316025125/http://www.mgcs.ru/ |deadlink=no }}</ref><ref>[http://www.newslab.ru/news/437225 Краевой музей геологии находится на грани исчезновения] {{Wayback|url=http://www.newslab.ru/news/437225 |date=20140710075326 }} // Newslab.Ru, 12.03.2012 г.</ref> (виртуальный тур<ref>{{cite web|url=http://mgcs.sfu-kras.ru/|title=Коллекция музея геологии Центральной Сибири|accessdate=2013-02-02|archiveurl=https://www.webcitation.org/6EKyZycOA?url=http://mgcs.sfu-kras.ru/|archivedate=2013-02-10}}</ref>) (пр-т Мира, 37) * «Святитель Николай (пароход-музей)» (Амыр-энчӱниҥ тепсеҥи, 1, јарат) * Литературный музей (Ленинниҥ оромы, 66) * Музейный комплекс в Овсянке * Дом-музей [[Красиков, Пётр Ананьевич|П. А. Красикова]] (ул. Ленина, 124){{sfn|Терра|2006|с=79}}<ref>{{cite web |title = проект музея «Физика вокруг нас» |url = openedu.kspu.ru/museum_of_fisics/ |archiveurl = https://archive.is/20130417032905/openedu.kspu.ru/museum_of_fisics/ |archivedate = 2013-04-17 |deadlink = yes }} // [[Красноярский государственный педагогический университет им. В.П. Астафьева]]</ref> * Музей истории и развития судоходства в Енисейском бассейне<ref>{{Cite web |url=http://kraevushka.livejournal.com/395795.html |title=День за днём, книга за книгой — 1353. В музее истории и развития судоходства в Енисейском бассейне |access-date=2012-11-30 |archive-date=2021-04-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210414014837/https://kraevushka.livejournal.com/395795.html |deadlink=no }}</ref> (Боградтыҥ оромы, 15) * Борис Ряузов деп јурукчыныҥ музейи (Ленинниҥ оромы, 127) * Музей леса (Академгородок) === Театр ла концертный залдар === <center><gallery widths="150px" heights="130px"> Krasnoyarsk State Opera and Ballet Theatre-2.jpg|Центральный стадион Красноярска на острове Отдыха. [[1967]] год|Д. А. Хворостовскийдиҥ адыла адалган опера ла балеттиҥ Красноярскта театры Красноярский ТЮЗ.jpg|Јиит кӧрӧӧчиниҥ Красноярскта театры Пушкинский театр.jpg|А. С. Пушкинниҥ адыла адалган Красноярский драма театр Krasnoyarsk_Filarmony_2020-08.jpg|Красноярский кырайдыҥ филармониязы, [[1983]] јыл Органный зал. ул. Декабристов, 20, г. Красноярск.JPG|Органный зал филармония|Храм Преображения Господня — Красноярскта Краевой Филармонияныҥ органный залы </gallery></center> Кызылјар каланыҥ театрлары * Д. А. Хворостовскийдиҥ адыла адалган опера ла балеттиҥ Красноярскта театры{{sfn|Терра|2006|с=79}} * А. С. Пушкинниҥ адыла адалган Красноярскта драма театр{{sfn|Терра|2006|с=79}}<ref>* [http://www.dela.ru/lenta/56754/ Реконструкция театра им. Пушкина в Красноярске подорожает] {{Wayback|url=http://www.dela.ru/lenta/56754/ |date=20130601065204 }} // Dela.ru, 21.03.2012 г. * [http://krsk.sibnovosti.ru/culture/206726-v-krasnoyarske-vovsyu-idet-remont-zdaniya-teatra-imeni-pushkina В Красноярске вовсю идёт ремонт здания театра имени Пушкина] {{Wayback|url=http://krsk.sibnovosti.ru/culture/206726-v-krasnoyarske-vovsyu-idet-remont-zdaniya-teatra-imeni-pushkina |date=20130530232044 }} // [[Сибирское агентство новостей]]</ref> * Красноярский кӱӱлик театр]]{{sfn|Терра|2006|с=79}}<ref>{{cite web |url = http://www.muztk.ru/about/ |title = ТЕАТР " Красноярский музыкальный театр |deadlink = yes |archiveurl = https://web.archive.org/web/20230327191701/https://muztk.ru/about/ |archivedate = 1679944621 |accessdate = 1670095443 }}</ref> * Јиит кӧрӧӧчиниҥ Красноярскта государственный театры {{sfn|Терра|2006|с=79}}<ref>{{Cite web |url=http://www.ktyz.ru/ |title=Красноярский Театр Юного Зрителя |access-date=2013-09-21 |archive-date=2013-09-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130921053541/http://www.ktyz.ru/ |deadlink=no }}</ref> * Наадайлардыҥ Красноярский кырайда театры{{sfn|Терра|2006|с=79}} * Красноярский филармония{{sfn|Терра|2006|с=79}} *Красноярскта краевой филармонияныҥ органный залы (Декабристтердиҥ оромы, 20){{sfn|Терра|2006|с=79}}<ref>* http://www.krasrab.com/archive/2013/01/19/13/view_article {{Wayback|url=http://www.krasrab.com/archive/2013/01/19/13/view_article |date=20190909153506 }} * {{cite web |title = Органный зал |url = www.krasnoyarsk.tv/5.html |archiveurl = https://archive.is/20120804150245/www.krasnoyarsk.tv/5.html |archivedate = 2012-08-04 |deadlink = yes }} * [http://krsk.sibnovosti.ru/culture/182358-v-krasnoyarske-mozhet-poyavitsya-novyy-organnyy-zal В Красноярске может появится новый органный зал] {{Wayback|url=http://krsk.sibnovosti.ru/culture/182358-v-krasnoyarske-mozhet-poyavitsya-novyy-organnyy-zal |date=20120214070459 }} // [[Сибирское агентство новостей]], 13.02.2012 г.</ref> * Андрей Пашнинниҥ театры; * Мим-театр Эки койонныҥ кийнинеҥ («За двумя зайцами»); * Любительский театр «Бистиҥ театр»; * Актёрдыҥ туразы; * Красноярский государственный цирк;{{sfn|Терра|2006|с=79}} * Театр «Ак стенениҥ ары јанында». === Кӱӱлик ӧмӧликтер === Баштапкы симфонический оркестрды [[1887]]—[[1888]] јылдарда Сергей Михайлович Безносиков тӧзӧгӧн (Н. А. Римский-Корсаковтыҥ ӱренчиги). [[2020]] јылда калада иштеп турган: * Красноярский академический симфонический оркестр; * М. С. Годенконыҥ адыла адалган Сибирде Красноярский государственный бијениҥ академический ансамбли<ref>Елена Сомова {{cite web |url = http://gnkk.ru/482 |title = Танцы всея Руси |deadlink = yes }} // [[Наш Красноярский край]], 10.09.2010 г. Наталья Сангаджиева * [https://web.archive.org/web/20120707203452/http://krskplus.ru/culture/articles/441227 Владимир Моисеев: «Я рад, что в ансамбле танца Сибири возобновилась преемственность поколений»] {{Wayback|url=http://krskplus.ru/culture/articles/441227 |date=20120707203452 }} // Красноярский краевой портал Krskplus.ru, 09.02.2012 г. * {{cite web |url = http://www.trk7.ru/news/15662.html |title = Танцевальный сезон |archiveurl = https://web.archive.org/web/20141220190901/http://www.trk7.ru/news/15662.html |archivedate = 2014-12-20 }} // ТРК «7 Канал» Красноярск * https://web.archive.org/web/20151208141339/http://pc.sibnovosti.ru/conferences/2138 {{Wayback|url=http://pc.sibnovosti.ru/conferences/2138 |date=20151208141339 }}</ref>; * Анатолий Бардинниҥ адыла адалган Красноярский государственный филармонический орус оркестр<ref>[http://www.newslab.ru/news/dosie/14609 Красноярский филармонический русский оркестр] // Newslab.Ru</ref>; * Красноярский камерный оркестр; * Красноярский духовой оркестр. === Библиотекалар === Калада мындый библиотекалар иштейт: * Государственный архив Красноярского края — около полутора миллионов единиц хранения<ref>* [http://krsk.sibnovosti.ru/science/214952-v-krasnoyarske-otkroetsya-novyy-kraevoy-arhiv В Красноярске откроется новый краевой архив — Новости (Наука)] {{Wayback|url=http://krsk.sibnovosti.ru/science/214952-v-krasnoyarske-otkroetsya-novyy-kraevoy-arhiv |date=20130530221808 }} // [[Сибирское агентство новостей]], * {{cite web |url = http://old.newstube.ru/media/70-let-ispolnilos-gosudarstvennomu-arxivu-krasnoyarskogo-kraya |title = newstube.ru 70 лет исполнилось Государственному архиву Красноярского края |archiveurl = https://web.archive.org/web/20140413144651/http://old.newstube.ru/media/70-let-ispolnilos-gosudarstvennomu-arxivu-krasnoyarskogo-kraya |archivedate = 2014-04-13 }}</ref>. Архив насчитывает 1 млн. 466 тыс. дел, в том числе фотографии и киноплёнки. Самый старый из архивных документов датирован 1664 годом. * Государственная универсальная научная библиотека Красноярского края — более четырёх миллионов единиц хранения<ref>* [http://www.kraslib.ru/ Государственная универсальная научная библиотека Красноярского края] {{Wayback|url=http://www.kraslib.ru/ |date=20110909093856 }} * [https://web.archive.org/web/20130921053752/http://krasnoyarck.ru/organizacii-Krasnoyarska/nauchnaya-biblioteka.html Государственная универсальная научная библиотека Красноярского края Красноярск: Библиотеки] {{Wayback|url=http://krasnoyarck.ru/organizacii-Krasnoyarska/nauchnaya-biblioteka.html |date=20130921053752 }} * [http://kraevushka.livejournal.com/ День за днём, книга за книгой] {{Wayback|url=http://kraevushka.livejournal.com/ |date=20111104084531 }}</ref>. * Красноярская централизованная библиотечная система [[Файл:Библиотека Сибирского федерального университета.JPG|мини|Сибирский федеральный университеттиҥ библиотеказы]] * Билим библиотека [[Сибирский федеральный университет|Сибирского федерального университета]] — ӱч миллионноҥ артык единица кӧмзӧдӧ<ref>[http://lib.sfu-kras.ru/ Научная библиотека Сибирского федерального университета] {{Wayback|url=http://lib.sfu-kras.ru/ |date=20111007040843 }} // Официальный сайт [[Сибирский федеральный университет|Сибирского федерального университета]]</ref>. * Сибирский технологический университеттиҥ билим библиотеказы * Красноярск кырайдыҥ юношеский библиотеказы * Красноярск кырайдыҥ детский библиотеказы * Красноярск кырайдыҥ специал библиотекзы — кӧс јок инвалид улуска социокультурный реабилитацияга<ref>{{Cite web |url=http://ksb-csr.ru/ |title=Красноярская краевая специальная библиотека — центр социокультурной реабилитации инвалидов по зрению |access-date=2011-03-24 |archive-date=2012-01-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120127162732/http://ksb-csr.ru/ |deadlink=no }}</ref> * Баш билим библиотека (КНЦ СО РАН) * Л. В. Киренскийдиҥ адыла адалган физиканыҥ институдыныҥ библиотеказы, СО РАН<ref>{{cite web |title = Библиотека Института физики им. Л. В. Киренского СО РАН |url = www.kirensky.ru/libr/index.htm |archiveurl = https://archive.is/20120803051826/www.kirensky.ru/libr/index.htm |archivedate = 2012-08-03 |deadlink = yes }}</ref>. ==== Кинематографта ==== * Темирјол кӱр ле теплоход «В. Чкалов» — «Русский сувенир» деп кинодо (Мосфильм, [[1960]]) * Кызылјар кала ла оныҥ јаказы — «Мой папа — капитан» (Киностудия им. Горького, [[1969]]). * «Совесть (телесериал)» калада бир канча сценалар согулган (Творческое объединение «Экран»,[[1974]]). * «Магистраль» деп совет художественный кинодо Красногорск эдип кӧргӱскен, ([[1983]]). * «Алый камень» (Киностудия им. Горького, [[1986]]), * «Улицы разбитых фонарей» сериал, [[2002]]. * «Гражданин начальник (телесериал)». * «Дороги» деп кино, Андрей Гаврилов, [[2015]] . * «Секретные материалы» сериал (серия «tunguska»), 1996. * «Ёлки» деп киноныҥ кезик сценалары. == Кереестер == === Архитектуралык === [[Файл:Krasnoyarsk Surikova 26 Protection cathedral.jpg|мини|слева|upright|Свято-Покровский кафедральный собор]] [[Файл:Krasnoyarsk Krai government building.jpg|справа|мини|Красноярский кырайдыҥ администрациязыныҥ туразы]] [[1773]] јылдыҥ ӧрти каланы јокко јуук эдип кӱйдӱрип ийген, ӧрттиҥ кийнинде 30 ла тура арткан. Тобольсктаҥ геодезияныҥ сержанты Пётр Моисеев келеле, калага петербургский бӱдӱмдӱ линейный планировка тургускан. Красноярсктыҥ оромдоры тӱс, јердиҥ тӧрт јанына келиштире салынган. Широтный оромдор Энесайды кууй барган. Меридиональный оромдор тӱштӱктеҥ тӱндӱк јаар, Энесайдаҥ Покровский кыр јаар ууланган. [[Файл:Strelka Krasnoyarsk.jpg|мини|Татышев ортолыктаҥ Стрелка јаар кӧрзӧ]] [[1820]]-чи јылдардыҥ бажында архитектор Вильям Гесте баштаган бюро каланыҥ перспективный генеральный планын јазаган. [[1990]]-чы јылдарда каланыҥ тӱӱкилик ортозы план јокко анаар ла туралар тутканынаҥ улам тыҥ солынган<ref>* [http://www.dela.ru/news/center-krasnoyarsk-zastroyka/ Обсуждать гостиницу на Театральной площади больше не будут] {{Wayback|url=http://www.dela.ru/news/center-krasnoyarsk-zastroyka/ |date=20111014183953 }} // Dela.ru,10.10.2011 г.</ref>. === Тӱӱкилик === [[Файл:Памятник "Детям войны".jpg|мини|справа|upright| «Јууныҥ балдары» деп кереес Владимирский тепсеҥде]] * 31-чи Сибирский стрелковый полктыҥ јуучылдарына, (скульптор Г. Лавров, [[1947]]), Краснодарский ором\ пр-т Металлургов * «Јууныҥ балдары» деп кереес Владимирский тепсеҥде (архитектор А. Касаткин, скульптор К. Зинич, [[2005]]), Амыр-энчӱниҥ проспекти<ref>{{cite web |title = Прогулки по Советскому Красноярску. Проспект Мира |url = sovarc.ru/sovkras1/ |archiveurl = https://archive.is/20120715225212/sovarc.ru/sovkras1/ |archivedate = 2012-07-15 |deadlink = yes }} // Советская архитектура.</ref> ([[Владимирская площадь (Красноярск)|Владимирская площадь]]) * Неизвестному солдату, площадь Победы возле Свято-Троицкого собора и Троицкого кладбища * Александр Матросовко кереес, (скульптор Матвеев, [[2006)]], А. Матросовтыҥ оромы === Архитектуралык === [[Файл:Clock tower in Krasnoyarsk-1.jpg|мини|upright|Каланыҥ администрациязыныҥ часту башнызы]] [[Файл:Banknote 10 rubles (1997) front.jpg|мини|слева|upright|Россияныҥ он салковой акчазында Параскева Пятницаныҥ часовнязы ла Коммунальный кӱр]] [[Файл:Krasnoyarsk Stolby reserve.JPG|мини|слева|upright|«Красноярские Столбы» деп корулу јер]] [[Файл:Paraskeva Pyatnitsa Chapel, Krasnoyarsk-1.jpg|мини|справа|upright|Параскева Пятницаныҥ часовнзы]] * * ''Параскева Пятницаныҥ часовнязы ''— Красноярсктыҥ символы, архитектура ла тӱӱкиниҥ кереези. * * Энесай сууны кечире темирјол — [[1900]] јылда Парижте Гран-при ле алтын медаль алган  — ''«За архитектурное совершенство и великолепное техническое исполнение»''. * * Красноярский ГЭС<ref>{{cite web |url=http://www.kges.ru/ |title=ОАО «Красноярская ГЭС» |accessdate=2011-12-03 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060615022753/http://kges.ru/ |archivedate=2006-06-15 |deadlink=yes }}</ref> * * Коммунальный кӱр Энесай кечире ([[1961]]) — Брюссельде телекейлик выставканыҥ медалин алган. * * Баш стадион ([[1967]]) телекейде јарлу; совет архитектураныҥ талдама тудумы, кӧп кайралдарлу<ref>{{Cite web |url=http://krasview.ru/video/503073-Aktualnoe_intervyu_rekonstruktsiya_tsentralnogo_stadiona. |title=Актуальное интервью реконструкция центрального стадиона. видео скачать / Центр Красноярск в HD / Новости и политика {{!}} krasview.ru {{!}} Красвью |access-date=2014-07-09 |archive-date=2014-07-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140710170443/http://krasview.ru/video/503073-Aktualnoe_intervyu_rekonstruktsiya_tsentralnogo_stadiona. |deadlink=no }}</ref>. * * Телекейде јарлу тӧс стадион ([[1967]] јыл); совет архитектураныҥ эҥ артык тудумдарыныҥ бирӱзи деп окылу јӧптӧлгӧн, кӧп тоолу кайралдарлу<ref>{{Cite web |url=http://krasview.ru/video/503073-Aktualnoe_intervyu_rekonstruktsiya_tsentralnogo_stadiona. |title=Актуальное интервью реконструкция центрального стадиона. видео скачать / Центр Красноярск в HD / Новости и политика {{!}} krasview.ru {{!}} Красвью |access-date=2014-07-09 |archive-date=2014-07-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140710170443/http://krasview.ru/video/503073-Aktualnoe_intervyu_rekonstruktsiya_tsentralnogo_stadiona. |deadlink=no }}</ref>. * * ''Баштапкы башня'' — Уралдаҥ ары эҥ бийик башня<ref>{{cite web |url=http://www.bashnya-one.ru/ |title=Деловой центр «Первая башня» |accessdate=2011-12-05 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111220220440/http://www.bashnya-one.ru/ |archivedate=2011-12-20 |deadlink=yes }}</ref>. * * Троицкий мӧҥкӱсалгыш ({{lang-ru|кладбище}}) — Красноярскта эҥ озогы. === Ар-бӱткендик === * «Столбы» деп корулу јер{{sfn|Терра|2006|с=80|loc=Юго-восточная часть Красноярска примыкает непосредственно к заповеднику «Столбы» со скалами причудливой формы}}<ref>{{Cite web |url=http://www.stolby.ru/ |title=Красноярские Столбы |access-date=2011-12-03 |archive-date=2009-08-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090813191943/http://www.stolby.ru/ |deadlink=no }}</ref> — каланыҥ визитный карточказы, ЮНЕСКО-ныҥ [[Россия|Россияда]] телекейлик энчизи. * Кара кыр (Чёрная сопка) — ӧчӱп калган вулкан, Кызылјар каланыҥ јуугында. * Бобровый кобыда Фан-парк «Бобровый лог» — Куйсум кырда кыр чанааныҥ ({{lang-ru|горнолыжный}}) комплекс. Текши јери 80 га. == Јарлу улузы == == Јуруктардыҥ кӧмзӧзи == <gallery perrow=8 widths="110px" heights="80px"> Metropol Business Centre, Krasnoyarsk.jpg|«Метрополь» деп деловой центр Krasnoyarsk cultural and historical center.jpg|«Амыр-энчӱниҥ тепсеҥи» музейный центр О. Отдыха, г. Красноярск.jpg|Иван Ярыгинниҥ адыла адалган спорттыҥ ӧргӧӧзи ле баш стадион, Амыралтаныҥ ортолыгында Красноярск Софийская церковь.JPG|Софийский серикпе Проспект Мира Красноярск.jpg|Амыр-энчӱниҥ проспекти Kommunalny bridge over Abakan canal of Yenisei River (Karasnoyarsk, Russia) 4Y1A8926 (28781915743).jpg|Коммунальный кӱр 4Y1A8946 (28183699030).jpg|Стрелки аймак (Амыр-энчӱниҥ тепсеҥи) Архиерейский дом (Красноярск).JPG|Архиерейский тура View of Krasnoyarsk from Chairlift K1 of Fun Park «Bobrovy Log» 4Y1A8782 (27747019844).jpg|Фан Парк Бобровый Лог Красноярск, Речной вокзал.jpg|Сууда вокзал Площадь Революции Красноярск.JPG|Революцияныҥ тепсеҥи Пр. Мира, 112, г. Красноярск, Красноярское Управление воздушного транспорта Федерального агентства воздушного транспорта.JPG|Красноярский управление воздушного транспорта Buildings in Krasnoyarsk.jpg|Туралар </gallery> == Литература == == Ајарулар == {{Ајарулар}} == Тайантылар == {{Тыш тайантылар}} og09d7uny5vemomdcf5m76hw0shbudj Ӱлекер:Potd/2026-06-10 10 7604 48970 2026-06-09T17:48:43Z Frhdkazan 290 Јаҥы бӱк: "Po dešti ve Středohoří.jpg" 48970 wikitext text/x-wiki Po dešti ve Středohoří.jpg 07ca82xsfxjb1ke0a5o02zkemvgu8r7