Wikipedia avwiki https://av.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%82%D3%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B1_%D0%B3%D1%8C%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%80 MediaWiki 1.47.0-wmf.14 first-letter Медиа Хъулухъалъулаб БахӀс ГӀахьалчи ГӀахьалчиясул бахӀс Википедия Википедиялъул бахӀс Файл Файлалъул бахӀс MediaWiki MediaWiki-ялъул бахӀс Халип Халипалъул бахӀс Кумек Кумекалъул бахӀс Категория Категориялъул бахӀс TimedText TimedText talk Модуль Обсуждение модуля Event Event talk Хьондакавказиял мацӀал 0 15619 97734 94019 2026-08-06T08:11:54Z M. Omarius 10562 /* */ 97734 wikitext text/x-wiki {{Infobox language family | name = Хьондакавказиял мацӀал | altname = Бакъбаккул кавказиял<br/>Нах–дагъистаниял<br/>Каспиял | acceptance = | ethnicity = | region = [[Кавказ]] | familycolor = Caucasian | family = ТӀоцереял [[мацӀазул хъизан|мацӀазул хъизамазул]] цояб | protoname = [[прото-хьондакавказияб мацӀ|прото-хьондакавказияб]] | child1 = [[Авар–гӀандиял мацӀал|Авар–гӀандиял]] | child2 = [[Даргиял мацӀал|Даргиял]] | child3 = [[Лезгиял мацӀал|Лезгиял]] | child4 = [[Нахиял мацӏал|Нахиял]] | child5 = ''[[лак мацӀ|Лак]]'' | child6 = ''[[Хиналухъ мацӀ|Хиналухъ]]'' | child7 = [[ЦӀунтӀиял мацӀал|ЦӀунтӀиял]] | glotto = nakh1245 | glottorefname = Nakh–Daghestanian | map = Northeast Caucasian languages.png | mapcaption = {{div col|colwidth=9em}} {{legend|#86CF8C|[[Авар–гӀандиял мацӀал|Авар–гӀандиял]]}} {{legend|#4693B2|[[Даргиял мацӀал|Даргиял]]}} {{legend|#CAFE5B|[[Лезгиял мацӀал|Лезгиял]]}} {{legend|#E2E27E|[[Нахиял мацӀал|Нахиял]]}} {{legend|#3C3276|[[Лак мацӀ|Лак]]}} {{legend|#FF3300|[[Хиналухъ мацӀ|Хиналухъ]]}} {{legend|#FFA3B1|[[ЦӀунтӀиял мацӀал|ЦӀунтӀиял]]}} {{div col end}} }} '''Хьондакавказиял мацӀал''', гьединго '''бакъаккул кавказиял''', '''нах-дагъистаниял''', цо-цо '''каспиял мацӀал''' абунги (хьондасел бакътӀерхьул кавказиял мацӀазда абулеб ''Понтиял мацӀал'' терминалде данде лъун) ккола [[мацӀазул хъизан]], жиб тӀибитӀун бугеб [[Кавказ|Кавказалъул]] бакъаккул рахъалда ругел республикабазда: [[Дагъистан|Дагъистаналда]], [[ЧачаналӀ|Чечнялда]], [[Гъалгъай|Ингушетиялда]], гьединго Хьондасеб [[Азарбижан|Азарбижаналдаги]], [[Гуржия|Гуржиялдаги]]; гьединго эл мацӀазда кӀалъала [[Бакъбаккул Европа|Бакъаккул Европалда]] ва [[БакътӀерхьула Азия|БакътӀерхьула Азиялда]] ругел кавказиязул диаспораби. КӀалъалезул рикӀкӀен, батӀи-батӀиял баяназда рекъон, буго 2,6-даса 4,3-де щун миллион чи. Эл мацӀазул цо-цоял руго жидела чанго нусго гурони чи кӀалъаларелги. Хьондакавказиял мацӀал рикьана цо прото-мацӀалдаса НЩ III азарсонил ахиралдехун. Руго чанго гьипотезаби, жидеца хьондакавказиял мацӀал кӀудахъизаналде рачунеб, энибго Кавказалъул мацӀазда цадахъги, хӀо эзул цониги гьечӀо киназго рикӀкӀараб. Хъизамуда жаниб генеалогияб классификациялда ва мацӀаздеги диалектаздеги ри́кьуда сверун буго гӀелмияб диспут. Традиционго хъизан бикьула анкьго яги анлӀго ([[Авар–гӀандиял мацӀал|авар–гӀандиялги]] [[ЦӀунтӀиял мацӀал|цӀунтӀиялги]] мацӀал цойида рикӀкӀани) гӀаркьалиде. Хьондакавказиял мацӀазда буго [[рагьукъаб|рагьукъал]] гьаркьазул бечедаб система, гӀатӀидго тӀибитӀун буго [[фарингализация]], [[лабиализация]]. Грамматикалда батӀахъул рижа буго вербалаб аргументазул эргатив–абсолутив кодификати, хӀалатазул кӀиго система (гӀадаталги бакӀалъулги), цӀарулаб классалъул категория. == ЦӀар == Гьеб хъизаналде абизе хӀалтӀизабула чанго цӀар. Бищун гӀаммаб буго Хьондасеб бакъаккул кавказияб, элъ данде лъола Кавказиял мацӀазул лъабго рикӀкӀараб хъизан: Хьондасеб бакъаккул кавказияб, хьондасеб бакътӀерхьул (абхаз–адигъ) ва бакъдасеб кавказияб (картвел). Эдинго элде абизе бегьула хьондакавказияб яги бакъаккул кавказияб онги. Нах(о)-дагъистанияб яги вайнах-дагъистанияб цӀаруца нахъихьизабула хъизамул тӀоцебеяб бикьи вайнах ва дагъистанияб гӀаркьалабазде, хӀо гьеб цӀар тӀокӀалъ гӀатӀидго хӀалтӀизабулеб гьечӀо, щай гурелъул дагъистанияб гӀаркьел унгоги ккола чангоязул конгломерат. Дагьо хӀалтӀизабулеб термин буго хьондасеб каспияб (Каспи ралъдал рагӀаллъи), эб данде лъола х''ьондасеб понтияб'' терминалъе (ЧӀегӀер ралъал рагӀаллъи), жиб Хьондасеб бакътӀерхьул кавказиял мацӀазда абулеб. == ТӀибитӀи == === География === [[Файл:Northeast_Caucasus_languages_map_ru.svg|thumb|300px|Хьондакавказиял мацӀазул ареал]] Хьондакавказиял мацӀазул цӀиккӀанисел тӀиритӀун руго [[Дагъистан]]алъул цохӀо мугӀрузулаб рахъалда.{{Sfn|Алексеев|1999|p=156}} [[Авар–гӀандиял мацӀал|Авар–гӀандиял мацӀазда]] кӀалъалел руго Дагъистаналъул бакътӀерхьуда, эзул [[Авар мацӀ]] ккола бищун тӀибитӀараблъун, элда кӀалъала мугӀрузда гуребги, лъарагӀлъудаги, гьединго [[ЦӀор (регион)|ЦӀоралдаги]] (жакъа къоялъ Азарбижаналда), [[гӀандиял мацӀал|гӀандиял]] ва цӀунтӀиял мацӀал рахьдалаблъун кколезе авар мацӀ буго лингва франкалъун. [[ЦӀунтӀиял мацӀал|ЦӀунтӀиял мацӀазда]] кӀалъалел руго бакъда-тӀерхьудехун, [[Лак мацӀ|лак]] ва [[даргин мацӀал|даргин]] — централда. [[Лезгин мацӀал]] тӀиритӀун руго Дагъистаналъул бакъдехун.{{Sfn|Ganenkov| Maisak|2021|p=88–89}}. [[Чачан мацӀ|Чачан]]ги [[Гъалгъай мацӀ|гъалгъайги]] мацӀал руго ЧачаналӀ ва Ингушетиялда. [[Курал мацӀ|Курал]], [[Газал язык|рутул]], [[Хъалтагъ мацӀ|хъалтагъ]] мацӀал тӀиритӀун руго Азарбижаналдаги, [[Будух мацӀ|будух]], [[КъирицӀ мацӀ|къирицӀ]] ва [[Хиналуг мацӀ|хиналуг]] мацӀал — цохӀо Азарбижаналда, [[Удин мацӀ|удин]] — Азарбижаналдаги Гуржиялдаги. [[Бацби мацӀ]] буго Гуржиялда бугеб цо росулӀ.{{Sfn|van den Berg|2005|p=149}}. Хьондакавказиял мацӀазда кӀалъалезул диаспораби руго цогидал бакӀаздаги. [[Туркия|ТуркалӀ]] руго [[Авар мацӀ|аваралдаги]] [[курал мацӀ|куралалдаги]] кӀалъалел. [[Агъул мацӀ|агъул]], [[даргин мацӀал|даргин]] ва цогидал мацӀазда кӀалъалезул цодагьаб рикӀкӀен буго [[Хъиргъизия|ХъиргъизалӀ]] — 1937–1939 соназ доре депортинарун рукӀарал чагӀазда гьоркьоб; ХЪазахстаналда чачан ва гъалгъай мацӀалда кӀалъала 1944 соналъ депортинарун рукӀаразул дораго чӀарал чагӀи. ГьитӀи-гьитӀинал къокъаби руго [[Россия|Россиялъул]] цогидал регионаздаги. {{Sfn|Ganenkov|Maisak|2021|p=89–90}}. === РиккӀен === {{Pie chart|label1=[[Чачан мацӀ|Чачан]]|value1=33.6|label2=[[Авар мацӀ|Авар]]|value2=18.9|label3=[[Курал мацӀ|Курал]]|value3=16.3|label4=[[Даргва мацӀ|Даргва]]|value4=12.1|label5=[[Гъалгъай мацӀ|Гъалгъай]]|value5=8.0|label6=[[Тум мацӀ|Тум]]|value6=3.8|label7=Цогидал|value7=7.3|caption=Хьондакавказиял мацӀазул процент кӀалъалезда рекъон}} Цо-цо хьондакавказияб мацӀалда кӀалъалезул рикӀкӀен буго нус-нус чи.{{Sfn|Ganenkov|Maisak|2021|p=87}} 1989 сонил цензалда рекъон, СССРалда чачан мацӀалда кӀалъалезул риккӀен букӀун буго 958 309 чи, аваралда — 604 200, куралалда — 466 800, даргвалда — 365 800, гъалгъаялда — 237 438, лакалда — 118 400, табасараналда — 98 400, рутулалда — 20 700, хъалтагъалда — 20 100, агъулалда — 19 900 чи. Цогидал хъондакавказиял мацӀаз бицунезул рикӀкӀен буго щунусидаса чанго азар чиясде бахунеб.{{Sfn|van den Berg|2005|p=150}} 2011 сонил баяназда рекъон, хьондакавказияб хъизамул мацӀазда кӀалъалезул риккӀен букӀун буго гӀ-ш. 4.3 миллион чи, Россиялда 2010 сонил цензалда рекъон вуго около 3.6 миллион чи.{{Sfn|БРЭ|2013}} Бищун тӀиритӀарал хьондакавказиял мацӀал руго [[Авар мацӀ|авар]] (гӀ-ш 800,000–1,000,000 чи) ва чачан (гӀ-ш. 1.3 миллион чи).{{Sfn|Comrie|2008|p=132}} ГӀемерисел мацӀалги диалекталги руго [[ТӀагӀунел|тӀагӀиналъул хӀинкъаликь]]. [[Будух мацӀ|Будух]], бацби, хьондасел даргин мацӀал ва цогидал мацӀазул цо-цо диалектал руго критикияб ралълида: эзда кӀалъалел руго хералги чӀахӀиялги, гӀун бачӀунеб гӀел гуреб, гьелъ цинги гьел кватӀичӀого тӀагӀиналъул кӀудияб хӀинкъи буго.{{Sfn|Ganenkov|Maisak|2021|p=90}} == Социолингвистика == === МацІалгІемерлъи === === Хъвай-хъвагІи === == Тарих == === Цогидал хъизаналгун ва мацІалгун бухьен === == Лингвистикияб характеристика == === Фонология ва фонетика === === Морфология === ==== ЦІарал ==== === Синтаксис === === Лексика === ==МацӀазулаб классификация== {| align="right" |- border="0" | [[File:Nakho-Dagestanian Family Tree.png|thumb|center|upright=2.27|Традиционияб классификация ([[#refNicho03|Nichols (2003)]])]] |- border="0" | [[File:Northeast Caucasian Family Tree.png|thumb|center|upright=2.27|Жанисеб классификациялъул тӀарамагъадисеб вариант ([[#refSchul09|Schulze (2009)]])]] |- border="0" | [[File:Northeast Caucasian Splits.png|thumb|center|upright=2.27|Релативияб хронология гьечӀеб вариант ([[#refSchul09|Schulze (2009)]])]] |} {{Clear}} ГӀемараб мехалъ классифкацилъ хъизан бикьулаан нахияб ва дагъистанияб гӀаркьалабазде, гьениса бачӀараб букӀана нахо-дагъистанияб терминги.<ref name="notNicho03">Ралагье [[#refNicho03|Николс (2003)]]</ref> Амма, прото-мацӀалъул реконструкциялъул хӀалбихьуда рекъон, нахиял мацӀал дагъистанияздаса цӀикӀкӀун ратӀалъарал гьечӀо дагъистанияб гӀаркьалил мацӀал цоцаздаса гӀадинго,<ref name="notSchul09">Ралагье [[#refSchul09|Шулц (2009)]]</ref> амма гьеб кинабго жеги тӀолазго рикӀкӀун гьечӀониги. Хадусеб схема, жиб [[Бернард Комри]] ва цогидал лингвистазул хӀалтӀуда рекъон гӀуцӀараб, къабул гьабун буго ''[[Ethnologue]]''-лъги. НахъчӀван букӀана авар–гӀандияб–цӀунтӀияб гӀаркьел, амма эб букӀахъинабуна "цӀияб типалъул" мацӀал гӀадин Шулцица (2009, 2013), ва гьединго нахъбуссинабуна лак–даргиябги. Хъизамалда жаниб классификация гьаби захӀмат гьабулеб факторазул цояблъун буго щибаб гӀаркьалил диахроникияб цебетӀей бихьизабун букӀин диффузиялъул цӀакъго цӀикӀкӀараб даражалдалъунги, гьединго дивергенциялдалъунги, жинда хадуб кӀиабизесеб ''конвергенция'' бугеб, гьелъ захӀмат гьабулеб буго компаративияб метод.<ref>{{cite book|author1=Wolfgang Schulze|editor1-last=Joseph|editor1-first=Brian|editor2-last=Fritz|editor2-first=Mathias|editor3-last=Klein|editor3-first=Jared|date=2017|publisher=De Gruyter Mouton|isbn=978-3-11-018614-7|page=106|title=Handbook of Comparative and Historical Indo-European Linguistics|chapter=11. The comparative method in Caucasian linguistics |quote=The twenty-nine languages of East Caucasian are marked by both an extreme degree of diffusion/divergence and secondary convergence, which renders the application of the comparative method more difficult.}}</ref> Популациялъул рикӀкӀен босараб буго ''Ethnologue'' 16леб редакциялдаса. ===Авар–гӀандияб хъизан=== {{Main|Авар–гӀандиял мацӀал}} Аслияб ареал ккола БакътӀерхьул Дагъистаналъул магӀаруллъи, гьединго лъарагӀлъи. Авар ккола лингва франка хутӀаразе ва цӀунтӀиял мацӀазе ва цохӀо бугеб литературияб мацӀ. [[#refSchul09|Шулцеца (2009)]] кьолеб буго хадусеб хъизамулаб гъветӀ авар–гӀандиял мацӀазе: {{tree list}} * '''Авар–гӀандияб хъизан''' ** [[Авар мацӀ|Авар]] (761,960) ** [[ГӀандиял мацӀал]] *** [[ГӀандисезул мацӀ|ГӀандисезул]] (5,800) *** ГӀахьвахъ–ТӀинди **** [[ГӀахьвалазул мацӀ|ГӀахьвалазул]] (210, 2010 соналъ) **** КӀкӀаратӀа–ТӀинди ***** [[КӀкӀаралазул мацӀ|КӀкӀаралазул]] (260, 2010 соналъ) ***** Болъихъ–ТӀинди ****** [[Балъхъадерил мацӀ|Балъхъадерил]] (210, 2010 соналъ) ****** [[Гъодоберисезул мацӀ|Гъодоберисезул]] (130, 2010 соналъ) ****** [[ЧӀамалазул мацӀ|ЧӀамалазул]] (500. 2010 соналъ) ****** Багвал–ТӀинди ******* [[Багвалазул мацӀ|Багвалазул]] (1,450) ******* [[ТӀиндисезул мацӀ|ТӀиндисезул]] (2,150) {{tree list/end}} Цифраби щварал руго Ethnologue-лдаса.<ref>{{cite web|url=http://www.ethnologue.com|title=Ethnologue|access-date=14 март 2015}}</ref> Гьел мацӀазда кӀалъала Дагъистаналъул хадусел [[район|районазда]]: [[Бакълъул мухъ|Бакълъул]], [[Болъихъ мухъ|Болъихъ]], [[Гелбахъ мухъ|Гелбахъ]], [[Гъуниб мухъ|Гъуниб]], [[ГӀахьвахъ мухъ|ГӀахьвахъ]], [[Къарабдахъ мухъ|Къарабдахъ]], [[Лаваша мухъ|Лаваши]], [[ЛъаратӀа мухъ|ЛъаратӀа]], [[Онсоколо мухъ|Онсоколо]], [[Хасавхъала мухъ|Хасавхъала]], [[Хунзахъ мухъ|Хунзахъ]], [[Хьаргаби мухъ|Хьаргаби]], [[ЦӀумада мухъ|ЦӀумада]], [[ЦӀунтӀа мухъ|ЦӀунтӀа]], [[ЧӀарада мухъ|ЧӀарада]], [[Шамилил мухъ|Шамилил]], [[Шурагьиб мухъ|Шурагьи]], гьединго цогидал районаздаги. Авар мацӀ гьединго буго ЦӀоралъул [[Закатала мухъ|Закаталаги]] [[Билкан мухъ|Билканги]] мухъазда. == Гь. балагье == * [[:ru:wikt:Приложение:Списки Сводеша для нахско-дагестанских языков|Нах-дагъистаниял мацІазе Сводешил сияхІ]] == ХІужаби == {{хІужаби}} == Адабият == * {{Статья|ссылка=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21571925/|ref=Balanovsky et al.|автор=Oleg Balanovsky, Khadizhat Dibirova, Anna Dybo, Oleg Mudrak, Svetlana Frolova|заглавие=Parallel evolution of genes and languages in the Caucasus region|год=2011|язык=en|издание=Molecular Biology and Evolution|месяц=10|том=28|выпуск=10|страницы=2905–2920|issn=1537-1719|doi=10.1093/molbev/msr126}} * {{Статья|ref=van den Berg|автор=[[ван ден Берг, Хельма|Berg, H. van den]]|заглавие=The East Caucasian language family|ссылка=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0024384103001268|год=2005|язык=en|том=15|номер=1|страницы=147—190|издание=Lingua|issn=0024-3841|издательство=[[Elsevier]]|doi=10.1016/j.lingua.2003.06.004}} * {{Статья|ref=Comrie|автор=[[Комри, Бернард|Comrie, Bernard]]|заглавие=Linguistic Diversity in the Caucasus|год=2008|язык=en|издание=Annual Review of Anthropology|номер=37|страницы=131—143|издательство=[[Annual Reviews]]|issn=0084-6570|doi=10.1146/annurev.anthro.35.081705.123248}} * {{Статья|ref=Chirikba|автор=[[Чирикба, Вячеслав Андреевич|Chirikba, Viacheslav]]|заглавие=The problem of the Caucasian Sprachbund|год=2008|ответственный=Pieter Muysken (ed.)|язык=en|издание=From Linguistic Areas to Areal Linguistics|издательство=''{{нп5|John Benjamins|John Benjamins|en|John Benjamins Publishing Company}}''|тип=сборник|pages=25—94|isbn=978 90 272 3100 0}} * {{Статья|ссылка=https://www.degruyter.com/document/doi/10.1515/9783110220261.125/html|ref=Daniel, Lander|автор=Daniel, Michael & [[Ландер, Юрий Александрович|Lander, Yuri]]|заглавие=The Caucasian languages|год=2011|ответственный=B. Kortmann & J. Auwera (eds.)|язык=en|место=Berlin, Boston|издание=The Languages and Linguistics of Europe: A Comprehensive Guide|издательство=[[Mouton de Gruyter|De Gruyter Mouton]]|pages=125—158|doi=10.1515/9783110220261.125}} * {{Статья|ссылка=https://publications.hse.ru/chapters/76555100|ref=Daniel, Ganenkov|автор=Daniel Michael, Ganenkov Dmitry|заглавие=Case marking in Daghestanian: limits of elaboration|год=2012|ответственный=Malchukov A., Spencer A.|язык=en|место=Oxf.|издание=The Oxford Handbook of Case|isbn=978-0-19-920647-6|издательство=[[OUP]]|doi=10.1093/oxfordhb/9780199206476.001.0001}} * {{Статья|ссылка=https://muse.jhu.edu/article/806347|ref=Daniel et al.|автор=Michael Daniel, Ilia Chechuro, Samira Verhees, [[Добрушина, Нина Роландовна|Nina Dobrushina]]|заглавие=Lingua francas as lexical donors: Evidence from Daghestan|год=2021|язык=en|издание=Language|том=97|выпуск=3|pages=520—560|issn=1535-0665|doi=10.1353/lan.2021.0046}} * {{статья|автор=Ganenkov D., Maisak T.|заглавие=Nakh-Dagestanian Languages|ссылка=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190690694.001.0001/oxfordhb-9780190690694-e-4|язык=en|автор издания={{нп5|Полински, Мария|Maria Polinsky|en|Maria Polinsky}} (ed.)|издание=The Oxford Handbook of Languages of the Caucasus|тип=|место=Oxf.|издательство=Oxford University Press|год=2021|том=|выпуск=|страницы=|doi=10.1093/oxfordhb/9780190690694.013.4|ref=Ganenkov, Maisak}} * {{Статья|ссылка=https://www.nature.com/articles/jhg2015132|ref=Karafet et al.|автор=Tatiana M. Karafet, Kazima B. Bulayeva, Johanna Nichols, Oleg A. Bulayev, Farida Gurgenova|заглавие=Coevolution of genes and languages and high levels of population structure among the highland populations of Daghestan|год=2016|язык=en|издание=Journal of Human Genetics|месяц=3|том=61|выпуск=3|страницы=181–191|issn=1435-232X|doi=10.1038/jhg.2015.132}} * {{Статья|ссылка=https://www.ingentaconnect.com/content/jbp/hl/2008/00000035/f0020001/art00004|ref=Tuite|автор=Tuite, Kevin|заглавие=The Rise and Fall and Revival of the Ibero-Caucasian Hypothesis|год=2008|язык=en|издание=Historiographia Linguistica|месяц=03|число=01|том=35|выпуск=1—2|страницы=23–82|doi=10.1075/hl.35.1.05tui}} * {{Статья|ref=Алексеев|автор=[[Алексеев, Михаил Егорович|Алексеев М. Е.]]|заглавие=Нахско-дагестанские языки|год=1999|место=М.|издательство=Academia|издание=Языки мира. Кавказские языки|isbn=978-5-874-44079-4|страницы=156—165}} * {{Книга|ref=Бокарев|автор=Бокарев Е. А.|заглавие=Введение в сравнительно-историческое изучение дагестанских языков|год=1961|место=Махачкала|страниц=99}} * {{статья|автор=Добрушина Нина|заглавие=Многоязычие в Дагестане, или зачем человеку три языка|ссылка=https://cyberleninka.ru/article/n/mnogoyazychie-v-dagestane-ili-zachem-cheloveku-tri-yazyka|издание=[[Социологический журнал]]|год=2007|выпуск=1|страницы=103—127|issn=1562-2495|место=М.|издательство=[[Институт социологии РАН]]|ref=Добрушина}} * {{статья|автор=Добрушина Нина|заглавие=Многоязычие в Дагестане конца XIX – начала XX века: попытка количественной оценки|ссылка=https://publications.hse.ru/mirror/pubs/share/folder/onrvs7bb3n/direct/76607524|издание=[[Вопросы языкознания]]|год=2011|страницы=61—80|ref=Добрушина|место=М.|издательство=[[Институт русского языка имени В. В. Виноградова РАН|Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН]]|номер=4}} * {{Книга|ref=Кибрик, Кодзасов|автор=[[Кибрик, Александр Евгеньевич|Кибрик А. Е.]], [[Кодзасов, Сандро Васильевич|Кодзасов С. В.]]|заглавие=Сопоставительное изучение дагестанских языков. Глагол|год=1988|место=М.|страниц=225|издательство=[[Издательство МГУ]]|isbn=5-211-00541-4|ссылка=https://search.rsl.ru/ru/record/01001397829}} * {{Книга|ref=Кибрик, Кодзасов|автор=Кибрик А. Е., Кодзасов С. В.|заглавие=Сопоставительное изучение дагестанских языков. Имя. Фонетика|год=1990|место=М.|издательство=Издательство МГУ|страниц=366|isbn=5-211-01420-0}} * {{Книга|ref=Коряков|автор=[[Коряков Ю. Б.]]|заглавие=Атлас кавказских языков|год=2006|место=М.|издательство=Пилигрим|страниц=76|isbn=5990077211}} ==КъватӀисел линкал== {{sister project |project=wiktionary |text=[[Wiktionary]] has a list of reconstructed forms at '''''[[Wiktionary:Appendix:Proto-Nakh-Daghestanian reconstructions|Appendix:Proto-Nakh-Daghestanian reconstructions]]'''''}} * [https://web.archive.org/web/20100819194552/http://lingweb.eva.mpg.de/ids/ Various Northeast Caucasian language dictionaries online from IDS] (select simple or advanced browsing) * [http://www.lib.utexas.edu/maps/commonwealth/ethnocaucasus.jpg CIA linguistic map of the Caucasus] * [https://web.archive.org/web/20190924185347/https://multidagestan.com/ Atlas of Multilingualism in Dagestan] * [https://web.archive.org/web/20190330155048/https://ids.clld.org/contributions Intercontinental Dictionary Series] (contain online dictionaries of various Northeast Caucasian languages) {{Languages of the Caucasus|state=collapsed}} {{Northeast Caucasian languages|state=collapsed}} {{Language families|state=collapsed}} {{Eurasian languages|state=collapsed}} {{Authority control|state=collapsed}} {{DEFAULTSORT:Хьондакавказиял мацӀал}} [[Category:Хьондакавказиял мацӀал| ]] [[Category:Агглутинативиял мацӀал|Кавказалъул мацӀал]] [[Category:Азербайджаналъул мацӀал]] [[Category:Россиялъул мацӀал]] [[Category:МацӀазул хъизаби]] dw4a4tzp2w4frc18r6svu94tw1t24yj Нахиял мацӏал 0 22249 97735 2026-08-06T10:25:18Z M. Omarius 10562 Новая страница: «'''Нахиял мацӏал''' руго [[Хьондакавказиял мацӀал|хьондакавказияб хъизамул]] мацӏазул тӏел. Эзда гъорлӏе уна Хьондасеб Кавказалда тӏиритӏарал [[Гъалгъай мацӏ|гъалгъайги]] [[Чачан мацӀ|чачанги]] мацӏал, жал вайнахияб групалде рачунел, гьединго Бакъдасеб Ка...» 97735 wikitext text/x-wiki '''Нахиял мацӏал''' руго [[Хьондакавказиял мацӀал|хьондакавказияб хъизамул]] мацӏазул тӏел. Эзда гъорлӏе уна Хьондасеб Кавказалда тӏиритӏарал [[Гъалгъай мацӏ|гъалгъайги]] [[Чачан мацӀ|чачанги]] мацӏал, жал вайнахияб групалде рачунел, гьединго Бакъдасеб Кавказалда бугеб [[мосокӏ мацӏ]]. == Классификация == {{tree list}} * '''Нахиял мацӏазул хъизан''' ** [[Вайнахиял мацӏал]], [[диалектияб континуум]], жиндир кӏиго литературияб мацӏ бугеб: *** [[Чачан мацӏ|Чачан]] – гӏ-ш. 2,000,000 кӏалъалев (2020).<ref name="EthChe">[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=che Ethnologue report for Chechen]</ref> *** [[Гъалгъай мацӏ|Гъалгъай]] – гӏ-ш. 400,000 кӏалъалев (2020).<ref name="EthInh">[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=inh Ethnologue report for Ingush]</ref> ** [[Мосокӏ мацӏ|Мосокӏ]] – гӏ-ш. 3,420 (2000).<ref name="EthBbl">[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=bbl Ethnologue report for Bats]</ref> {{tree list/end}} ==Референсал== {{Reflist}} 9gnghoaqxl08aj2twmkvfvfzrifhfmr Илӏаса Гӏисин 0 22250 97736 2026-08-06T10:34:45Z M. Omarius 10562 Новая страница: «'''Илӏаса Гӏисин''' вукӏана авар гӀалим, факъигь, хӏадис-гӏелму лъалев чи, къади. Эв кколаан ГӀободаса Шагӏбан-къадил рукъалъул чи. == Хъизан == Илӏаса Гӏисинил эмен вукӏана Нурмухӏамадил Дибир-къади, [[ГӀободаса ШагӀбан-къади|ГӀободаса Шагӏбан-къадил]] вас...» 97736 wikitext text/x-wiki '''Илӏаса Гӏисин''' вукӏана авар гӀалим, факъигь, хӏадис-гӏелму лъалев чи, къади. Эв кколаан ГӀободаса Шагӏбан-къадил рукъалъул чи. == Хъизан == Илӏаса Гӏисинил эмен вукӏана Нурмухӏамадил Дибир-къади, [[ГӀободаса ШагӀбан-къади|ГӀободаса Шагӏбан-къадил]] васасул вас. q4dz3jxjdguu4e7461i1t68jwft2m6t 97737 97736 2026-08-06T10:37:05Z M. Omarius 10562 /* */ 97737 wikitext text/x-wiki '''Илӏаса Гӏисин''' (хвей: 1790{{Efn|Гьижрияб 1204, зул-хӏижа моцӏ.}}) вукӏана авар гӀалим, факъигь, хӏадис-гӏелму лъалев чи, къади. Эв кколаан ГӀободаса Шагӏбан-къадил рукъалъул чи. == Хъизан == Илӏаса Гӏисинил эмен вукӏана Нурмухӏамадил Дибир-къади, [[ГӀободаса ШагӀбан-къади|ГӀободаса Шагӏбан-къадил]] васасул вас. 491du9kiuue8imnqv2k4ite5t16waxc 97738 97737 2026-08-06T10:37:47Z M. Omarius 10562 97738 wikitext text/x-wiki '''Илӏаса Гӏисин''' (хвей: 1790{{Efn|Гьижрияб 1204, зул-хӏижа моцӏ.}}) вукӏана авар гӀалим, факъигь, хӏадис-гӏелму лъалев чи, къади. Эв кколаан ГӀободаса Шагӏбан-къадил рукъалъул чи. == Хъизан == Илӏаса Гӏисинил эмен вукӏана Нурмухӏамадил Дибир-къади, [[ГӀободаса ШагӀбан-къади|ГӀободаса Шагӏбан-къадил]] васасул вас. == Баянал == {{Notelist}} l8mmx7nqy51v2b555qtspl01zz0i4r0