Википеди cvwiki https://cv.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%C4%95%D0%BF_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.4 first-letter Медиа Ятарлă Сӳтсе явасси Хутшăнакан Хутшăнаканăн канашлу страници Википеди Википеди сӳтсе явмалли Ӳкерчĕк Ӳкерчĕке сӳтсе явмалли MediaWiki MediaWiki сӳтсе явмалли Шаблон Шаблона сӳтсе явмалли Пулăшу Пулăшăва сӳтсе явмалли Категори Категорине сӳтсе явмалли TimedText TimedText talk Модуль Обсуждение модуля Event Event talk Мордвасем 0 1275 874243 814831 2026-05-31T04:55:22Z Aslati 36702 874243 wikitext text/x-wiki {{урăх пĕлтерĕшсем}} {{Халăх | ячĕ = Мордва | тăван ячĕ = мокшэрзят<ref>{{Кĕнеке|автор=В. И. Щанкина, А. М. Кочеваткин, С. А. Мишина|пуçелĕк=Русско-мокшанский-эрзянский словарь|яваплă=Ю. А. Мишанин|çул=2011|вырăн=Саранск|издательство=Поволжский центр культур финно-угорских народов|страницы=250|страниц=532|isbn=978-5-91940-080-6}}</ref> | йышĕ = ~ 500 000 ҫын | вырнаçăвĕ = {{ялавлани|РФ}}:<br>484 450 (2021 ҫ. халăх перепиҫӗ)<ref>{{Cite web |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab1_VPN-2020.xlsx |title=Национальный состав населения Российской Федерации согласно переписи населения 2021 года |deadlink=no |access-date=2023-01-05 |archive-date=2022-12-30 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221230204643/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab1_VPN-2020.xlsx }}</ref><ref>По переписи 1989 г. в РСФСР было 1 072 939 мордвы([http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_nac_89.php] {{Wayback|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_nac_89.php |date=20191026022152 }})</ref> <br> ** {{ялавлани|Мордва Республики}}:<br>333 112 (2010 г.)<ref name="перепись 2010">{{Cite web |url=http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/perepis_itogi1612.htm |title=Всероссийская перепись населения 2010 года |access-date=2011-12-19 |archive-date=2012-03-01 |archive-url=https://www.webcitation.org/65pfOlehN?url=http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/perepis_itogi1612.htm |deadlink=no }}</ref> ** {{ялавлани|Самар облаçĕ}}:<br>65 447 (2010 г.)<ref name="перепись 2010"/> ** {{ялавлани|Пенза облаçĕ}}:<br>54 703 (2010 г.)<ref name="перепись 2010"/> ** {{ялавлани|Ăренпур облаçĕ}}:<br>38 682 (2010 г.)<ref name="перепись 2010"/> ** {{ялавлани|Чĕмпĕр облаçĕ}}:<br>38 977 (2010 г.)<ref name="перепись 2010"/> ** {{ялавлани|Пушкăртстан}}:<br>20 300 (2010 г.)<ref name="перепись 2010"/> ** {{ялавлани|Чулхула облаçĕ}}:<br>19 138 (2010 г.)<ref name="перепись 2010"/> ** {{ялавлани|Тутарстан}}:<br>19 156 (2010 г.)<ref name="перепись 2010"/> ** {{ялавлани|Мускав облаçĕ}}:<br>18 678 (2010 г.)<ref name="перепись 2010"/> ** {{ялавлани|Мускав}}:<br>17 095 (2010 г.)<ref name="перепись 2010"/> {{ялавлани|Украина}}:<br>9331 (перепись 2001)<ref>{{Cite web |url=http://2001.ukrcensus.gov.ua/rus/results/nationality_population/ |title=Всеукраїнський перепис населення 2001. Русская версия. Результаты. Национальность и родной язык. |access-date=2011-03-19 |archive-date=2011-09-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110910063929/http://2001.ukrcensus.gov.ua/rus/results/nationality_population/ |deadlink=no }}</ref><ref>По переписи 1989 г. на Украине было 19 332 мордвы ([http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_89.php?reg=2] {{Wayback|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_89.php?reg=2 |date=20111225132241 }})</ref> <br> {{ялавлани|Казахстан}}:<br>8013 (перепись 2009)<ref name="Каз2009">[http://www.stat.kz/p_perepis/Pages/default.aspx Агентство Республики Казахстан по статистике. Перепись 2009.] {{Wayback|url=http://www.stat.kz/p_perepis/Pages/default.aspx |date=20120501091537 }} ([http://www.stat.kz/p_perepis/Documents/Нац%20состав.rar Национальный состав населения] {{Wayback|url=http://www.stat.kz/p_perepis/Documents/%D0%9D%D0%B0%D1%86%20%D1%81%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2.rar |date=20110723084232 }}.rar)</ref><ref>По переписи 1989 г. в Казахстане было 30 036 мордвы ([http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_89.php?reg=5 1989] {{Wayback|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_89.php?reg=5 |date=20110604055936 }}), по переписи 1999 г. — 16 147 чел. ([http://www.kz2009.kz/materials/Documents/Итоги%2010%20дней%20с%2025%20февраля%20по%206%20марта.doc Агентство Республики Казахстан по статистике]{{Недоступная ссылка|date=Октябрь 2018 |bot=InternetArchiveBot }})</ref><br> {{ялавлани|Узбекистан}}:<br>5000 (2000 г., оценка)<ref>По переписи 1989 г. в Узбекистане было 11 914 мордвы ([http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_89.php?reg=4] {{Wayback|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/sng_nac_89.php?reg=4 |date=20120106212632 }})</ref><br> {{ялавлани|Кăркăсстан}}:<br>1513 (перепись 1999)<ref>{{Cite web |url=http://www.demoscope.ru/weekly/2005/0197/analit04.php |title=Демографические тенденции, формирование наций и межэтнические отношения в Киргизии |access-date=2009-12-23 |archive-date=2015-09-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150923213716/http://www.demoscope.ru/weekly/2005/0197/analit04.php |deadlink=no }}</ref><br> {{ялавлани|Беларуç}}:<br>426 (перепись 2019)<ref>{{Cite web|lang=|url=https://www.belstat.gov.by/upload/iblock/df5/df5842f32b1b8a711043f8f54856f5c8.pdf|title=Национальный состав населения Республики Беларусь|author=|website=|date=|publisher=Национальный статистический комитет Республики Беларусь|access-date=2022-10-16|archive-date=2021-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20210420032346/https://www.belstat.gov.by/upload/iblock/df5/df5842f32b1b8a711043f8f54856f5c8.pdf|deadlink=no}}</ref><br> {{ялавлани|Латви}}:<br>420 (оценка 2022)<ref name="pmlp1">[https://www.pmlp.gov.lv/lv/media/9161/download Latvijas iedzīvotāju sadalījums pēc nacionālā sastāva un valstiskās piederības (Datums=01.07.2022)] {{Wayback|url=https://www.pmlp.gov.lv/lv/media/9161/download |date=20220916053357 }}{{ref-lv}}</ref><br> {{ялавлани|Эстони}}:<br>368 (перепись 2021)<ref>[https://andmed.stat.ee/en/stat/rahvaloendus__rel2021__rahvastiku-demograafilised-ja-etno-kultuurilised-naitajad__rahvus-emakeel/RL21442 RL21442: Population by ethnic nationality, mother tongue, citizenship, sex, age group and place of residence (settlement region)] {{Wayback|url=https://andmed.stat.ee/en/stat/rahvaloendus__rel2021__rahvastiku-demograafilised-ja-etno-kultuurilised-naitajad__rahvus-emakeel/RL21442 |date=20220619183017 }}, 31 December 2021. Statistical database.</ref> | архкультура = [[Хулаш культури]]<br>[[Авалхи мордва культури]]<br>[[Ирçĕ-ока вилтăприсен культури]] | чĕлхе = [[мăкшă чĕлхи|мӑкшӑ]], [[ирçĕ чĕлхи|ирҫе]], [[вырăс чĕлхи|вырӑс]], [[тутар чĕлхи|тутар]] ([[каратайсем|каратайсемшӗн]]) | расă = [[европеоид раси]], [[субурал типĕ]] | тĕн = [[православи]], [[протестантизм]], [[ирçĕ (мордва) тĕнĕ|ирçĕ халăх ĕненĕвĕ]], [[мокшень кой|мăкшă ĕненĕвĕ]] | тăван = | кĕрет = [[финн-укăр халăхĕсем]] | ун шутĕнче = [[ирçĕсем|ирçĕ]], [[мăкшăсем]] | пулса тухни = [[атăл финнĕсем]] }} '''Мордва́''' ([[Ирçе чĕлхи|ирҫ.]] тата [[Мăкшă чĕлхи|мӑкш.]] ''мокшэрзят''; ирҫесен хӑй ячӗ — {{lang-myv|эрзят}}, мӑкшӑсен — {{lang-mdf|мокшет}}) — экзоэтноним, [[Мордва Республики]]нче пурăнакан мăкшăпа ирçе [[халăх]]не çапла палăртаççĕ. Вĕсен тĕнĕ — [[православи]]. [[Мăкшăсем|Мăкшăсен]] хăйсен чĕлхи, [[ирçĕсем|ирçĕсен]] хăйсен чĕлхи пур. Йăли-йĕрки те вĕсен уйрăм. Мордвасем хушшинче тата икĕ пĕчĕк юшкăн пур. Ку '''терюхансем''' тата '''каратайсем'''. Пĕрремĕшсем XIX ĕмĕртех вырăс чĕлхине вĕреннĕ хыççăн вырăссем хушшинче çухалса пыраççĕ. Теприсем [[Тутарстан|Тутарстанра]] [[Атăл|Атăлăн]] сылтăм енчи çыран хĕрринчи виçĕ ялта пурăнаççĕ, [[тутар чĕлхи|тутарла]] тата [[вырăс чĕлхи|вырăсла]] калаçаççĕ. Халăх йышĕ [[1970]] çулхи халăх çыравĕпе '''1 263''' пин çынпа танлашнă. Кун чухне мăкшăпа ирçене уйăрман, пĕрле шутланă. [[2002]] çулхине вара Раççейре пурĕпе '''843,4''' пин мордва пурăннă. Мăкшăсем '''49,6''' пин çын пулнă, ирçĕсем — '''84,4''' пин çын. == Вуламалли == * И. Н. Смирнов, «М. Историко-этнографический очерк» в «Известиях Общества археологии, истории и этнографии при Казанском университете» за 1892—95 гг.; лучшая новейшая монография Мордвы. * [http://mek.oszk.hu/01700/01794/ László Klima, ''The linguistic affinity of the Volgaic Finno-Ugrians and their ethnogenesis (early 4th millennium BC — late 1st millennium AD)''], Societas historiae Fenno-Ugricae (1996), ISBN 951-97040-1-9 * Фетисов С. Г. «Я живу в Мордовии.» М., «Сов. Россия», 1978. — 144 c. c ил. на вкл. (В семье российской, братской). (Тираж 30 000 экз. Цена 55 коп.) * Бонгард-Левин Г. М., Грантовский Э. А. От Скифии до Индии. Древние арии: мифы и история. — 2-е изд., доп. и испр. — М.: Мысль, 1983. — 206 с, ил. (стр. 152—153: часть карты Птолемея, изданной в Риме в 1490 г. и часть карты мира, составленной в Генуе в 1447 г.; стр. 98-100: «Арии и финно-угры»). == Асăрхавсем == {{асăрхавсем|2}} == Каçăсем == * [http://zubova-poliana.narod.ru/history-ethnos.htm Мордва халăхĕн кун-çулĕ]{{ref-ru}} {{refbegin}} * [https://web.archive.org/web/20120512112107/http://www.mordva1000.ru/mordva-v-mire/57-dinamika-chislennosti-mordovskogo-naseleniya-na-rubezhe-vekov.html Динамика численности мордовского населения на рубеже веков] * [https://web.archive.org/web/20120208212639/http://www.kunstkamera.ru/kunst-catalogue/index.seam?path=62%3A3495499%3A3501736&c=PHOTO&cid=652255 Мордовские фотоматериалы из фондов Кунсткамеры] {{refend}} {{Финн-укăр йăхĕсем}} [[Категори:Мордва| ]] [[Категори:Финн-укăр халăхĕсем]] 1p7dwqy3ichuno9mc74q5s3usvtpv8r Пĕрремĕш Тĕнче вăрçи 0 10557 874239 872884 2026-05-30T18:08:53Z InternetArchiveBot 28304 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 874239 wikitext text/x-wiki {{Хĕçпăшаллă хирĕçӳ |conflict = Пĕрремĕш Тĕнче вăрçи |partof = |image = [[Ӳкерчĕк:WWImontage.jpg|300px]] |caption = '''Сехет сăнни куçнă май: Траншейă урлă каçакан [[Mark IV (танк)|Mark IV]] [[Аслă Британи|британ]] танкĕ; патша флочĕн HMS Irresistible [[линкор]]ĕ (1898) [[Дарданеллы|Дарданелл]] патĕнчи çапăçура [[тинĕс минни]] аркатнă хыççăн шыва путни; [[противогаз]] тăхăннă пулемёт рачёчĕ тата [[биплан]] [[Albatros D.III]]''' |date = [[утă, 28]] [[1914]] — [[чӳк, 11]] [[1918]] |place = [[Европа]], [[Африка]] тата [[Çывăх Тухăç]] (кăштах [[Китай]]ра тата [[Лăпкă океан]] утравĕсенче) |casus = [[империализм|экономика империализмĕ]], сутă-илӳ чаракĕсем, [[хĕçпăшала ăмăртса тăвасси]], [[милитаризм]] тата [[автократи]], [[вăйсен балансĕ (геополитика)|вăйсен балансĕ]], вырăнти конфликтсем, [[Раççей Империйĕ|Раççейри]] тата [[Германи Империйĕ|Германири]] [[пĕтĕмĕшле мобилизаци]] тапăчĕ, [[европа]] [[патшалăх]]ĕсен территори хапсăнăвĕсем тата тамăрлă шантарусем. |result = <small>Германипе унăн тамăрĕсене çĕнтерни. [[Германия империйĕ|Германи]], [[Раççей Империйĕ|Раççей]], [[Осман империйĕ|Осман империсем]] тата [[Австри-Венгри]] арканни. </small> |combatant1 = '''[[Антанта]] тата унăн тамăрĕсем:'''<br /> {{Ялавлани|Раççей Империйĕ}}/[[Раççей республики|республика]] * {{Ялав|Раççей|1918}} [[Совет Раççейĕ (патшалăх)|РСФСР]] ([[1918]] çулхи [[пуш, 3|пушăн 3-мĕшчен]]) {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[Виççĕмĕш Республика|Франци]]<br /> {{Ялавлани|Британи империйĕ}}<br /> {{Ялавлани|Серби|1882}}<br /> {{Ялавлани|Бельги|сутă-илӳ}}<br /> {{Ялавлани|Итали|ТÇВ-1861-1946}} ([[1915]] çултанпа)<br /> {{Ялавлани|Румыни}} ([[1916]] çултанпа)<br /> {{Ялавлани|АПШ|1912}} ([[1917]] çултанпа)<br /> {{Ялавлани|Япони империйĕ}}<br /> ''[[Антанта|тата урăх.]]'' |combatant2 = '''[[Тĕп патшалăхсем]]:'''<br /> {{Ялавлани|Австри-Венгри}}<br /> {{Ялавлани|Германи Империйĕ}}<br /> {{Ялавлани|Осман Империйĕ}}<br /> {{Ялавлани|Болгари|ВМС-1878}} ([[1915]] çултанпа)<br /> |commander1 = {{Ялав|Раççей Империйĕ}} аслă кнеç [[Николай Николаевич Кĕçĕнни|Николай Николаевич]]<br /> {{Ялав|Раççей Империйĕ}} [[Николай II]] †<br /> {{Ялав|Раççей Империйĕ}} [[Алексеев, Михаил Васильевич|М. В. Алексеев]] †<br /> {{Ялав|Раççей Империйĕ}} [[Алексей Алексеевич Брусилов|A.A.Брусилов]]<br /> {{Ялав|Раççей Империйĕ}} [[Корнилов, Лавр Георгиевич|Л. Г. Корнилов]]<br /> {{Ялав|Раççей Империйĕ}} [[Керенский, Александр Фёдорович|А. Ф. Керенский]]<br /> {{Ялав|Раççей Империйĕ}} [[Духонин, Николай Николаевич|Н. Н. Духонин]] †<br /> {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[Пуанкаре, Раймон|Р. Пуанкаре]]<br /> {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[Клемансо, Жорж|Ж. Клемансо]]<br /> {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[Жоффр, Жозеф Жак Сезер|Ж. Жоффр]]<br /> {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[Фош, Фердинанд|Ф. Фош]]<br /> {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[Нивель, Робер|Р. Нивель]]<br /> {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[Петен, Анри Филипп|А. Петен]]<br /> {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[Лиотей Луи Гюбер Гонзальв|Л. Лиотей]]<br /> {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[д'Эсперей Луи Феликс Мария Франсуа Франше|Л. д’Эсперей]]<br /> {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[Галлиэни Жозеф Симон|Ж. Галлиэни]]<br /> {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[Манжен Шарль Мария Эмманюэль|Ш. Манжен]]<br /> {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[Монури Мишель Жозеф|М. Монури]]<br /> {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[Дюбай Огюст Ивон Эдмон|О. Дюбай]]<br /> {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[Кассельнау Эдуар де|Э. де Кассельнау]]<br /> {{Ялав|Виççĕмĕш франци республики}} [[Саррай Морис]]<br /> --> {{Ялав|Британи Империйĕ}} [[Георг V (Аслă Британи патши)|Георг V]]<br /> {{Ялав|Британи Империйĕ}} [[Асквит Герберт Генри|Г. Асквит]]<br /> {{Ялав|Британи Империйĕ}} [[Ллойд Джордж Дэвид|Д. Ллойд Джордж]]<br /> {{Ялав|Британи Империйĕ}} [[Хейг Дуглас|Д. Хейг]]<br /> {{Ялав|Британи Империйĕ}} [[Джеллико Джон|Дж. Джеллико]]<br /> {{Ялав|Британи Империйĕ}} [[Китченер Горацио Герберт|Г. Китченер]] †<br /> {{Ялав|Серби|1882}} принц-регент [[Александр I Карагеоргиевич|Александр]]<br /> {{Ялав|Серби|1882}} [[Путник Радомир|Р. Путник]] †<br /> {{Ялав|Серби|1882}} [[Мишич Живоин|Ж. Мишич]]<br /> {{Ялав|Бельги|сутă-илӳ}} [[Альберт I (Бельги патши)|Альберт I]]<br /> {{Ялав|Италия|ТÇВ-1861-1946}} [[Виктор Эммануил III]]<br /> {{Ялав|Итали|ТÇВ-1861-1946}} [[Кадорна Луиджи|Л. Кадорна]]<br /> {{Ялав|Итали|ТÇВ-1861-1946}} [[Диаз Армандо|А. Диаз]]<br /> {{Ялав|Итали|ТÇВ-1861-1946}} принц [[Луиджи Амедео (Савой тикки тата Абруццкий херцăкĕ)|Луиджи]]<br /> {{Ялав|АПШ|1912}} [[Вильсон Томас Вудро|Т. Вильсон]]<br /> {{Ялав|АПШ|1912}} [[Першинг Джон Джозеф|Дж. Першинг]]<br /> {{Ялав|Япони империйĕ}} [[Окума Сигэнобу]]<br /> {{Ялав|Япони империйĕ}} [[Тэраути Масатакэ]] |commander2 = {{Ялав|Австро-Венгри}} [[Франц Иосиф I]] †<br /> {{Ялав|Австро-Венгри}} [[Карл I (австри императорĕ)|Карл I]]<br /> {{Ялав|Австро-Венгри}} [[Гётцендорф Конрад фон|Ф. фон Гётцендорф]]<br /> {{Ялав|Австро-Венгри}} [[Штрауссенбург Артур Арц фон|А. фон Штрауссенбург]]<br /> {{Ялав|Германи Империйĕ}} [[Вильгельм II (герман императорĕ)|Вильгельм II]]<br /> {{Ялав|Германи Империйĕ}} [[Фалькенхайн Эрих фон|Э. фон Фалькенхайн]]<br /> {{Ялав|Германи Империя}} [[Пауль фон Гинденбург]]<br /> {{Ялав|Германская империя}} [[Мольтке Хельмут Йоганн Людвиг фон|Х. фон Мольтке (Кĕçĕнни)]]<br /> {{Ялав|Германи Империйĕ}} [[Шеер Рейнхард|Р. Шеер]]<br /> {{Ялав|Германи Империйĕ}} [[Людендорф Эрих|Э. Людендорф]]<br /> {{Ялав|Германи Империйĕ}} кронпринц [[Рупрехт (Бавари кронпринцĕ)|Рупрехт]]<br /> {{Ялав|Осман Империйĕ}} [[Мехмед V]] †<br /> {{Ялав|Осман Империйĕ}} [[Мехмед VI]]<br /> {{Ялав|Осман Империйĕ}} [[Энвер-паша]]<br /> {{Ялав|Осман Империйĕ}} [[Ататюрк Мустафа Кемаль|М. Ататюрк]]<br /> {{Ялав|Болгари|ТÇВ-1878}} [[Фердинанд I (царь Болгарии)|Фердинанд I]]<br /> {{Ялав|Болгари|ТÇВ-1878}} [[Вазов Владимир|В. Вазов]]<br /> {{Ялав|Болгари|ТÇВ-1878}} [[Жеков Николаус|Н. Жеков]]<br /> {{Ялав|Болгари|ТÇВ-1878}} [[Стоянов-Тодоров Георг|Г. Стоянов-Тодоров]] |casualties1 = '''Çар çыннисем пуçне хунă:''' 5&nbsp;953&nbsp;372<br /> '''Çар çыннисем аманнă:''' 9&nbsp;723&nbsp;991<br /> '''Çар çыннисем çухалнă:''' 4&nbsp;000&nbsp;676<ref name="Evans">Evans, David. Teach yourself, the First World War, Hodder Arnold, 2004. P. 188</ref> |casualties2 = '''Çар çыннисем пуçне хунă:''' 4&nbsp;043&nbsp;397<br /> '''Çар çыннисем аманнă''': 8&nbsp;465&nbsp;286<br /> '''Çар çыннисем çухалнă:''' 3&nbsp;470&nbsp;138<ref name="Evans"/> }} {{Пĕрремĕш Тĕнче вăрçин çапăçу театрĕсем}} '''Пĕрремĕш Тĕнче вăрçи''' ([[1914]]—[[1918]]) — [[Çĕр (планета)|Çĕр]] çинчи этемлĕх кун-çулĕнчи пысăк хĕçпăшаллă хирĕçĕвĕсенчен пĕри. 1914 çулхи çĕртме 28-мĕшĕнче «[[Млада Босна]]» террор йĕркелĕвĕн пайташĕ вунтăхăрçулхи серб гимназисчĕ [[Гаврила Принцип]] [[Сараевăри вĕлерӳ|Сараевăра]] [[Франц Фердинанд]] австри [[эрцгерцог]]не вĕлернĕ хыççăн вăрçă тапранса каясси хĕрсех çитет. Вăрçă хыççăн тăватă [[импери]] арканнă: [[Раççей империйĕ|Раççей]], [[Германи империйĕ|Германи]], [[Австро-Венгри империйĕ|Австро-Венгри]] тата [[Осман империйĕ|Осман]] империсем. Вăрçăна хутшăннă патшалăхсенчи 10 млн яхăн çын вилнĕ, 22 млн çын суранланнă.<ref>[http://www.gazeta.ru/news/lenta/2008/11/11/n_1294259.shtml Анăç тĕнче Пĕрремĕш Тĕнче вăрçи вĕçленнин 90 çулне асăнать]</ref> == Термина палăртни == Историографире çак термина, паллах, [[1939]] çулта [[Иккĕмĕш Тĕнче вăрçи]] пуçланса кайнă хыççăн палăртнă. Унчен ăна '''Аслă вăрçă''' ([[акăлчан чĕлхи|акăлч.]] The Great War, [[франци чĕлхи|фр.]] La Grande guerre), ятпа усă курнă.[[Раççей Империйĕ|Раççей Империнче]] хăш чух '''Иккĕмĕш Тăван çĕршыв (Аттеçĕр) вăрçи''', çапла та халăхра (революциччен те, хыççăн та) '''германи вăрçи''' тенĕ; кайран [[СССР]] вăхăтĕнче [[большевиксем]] ăна '''империализм вăрçи''' шутне куçарнă. == Хутшăнакансем == ''[[Вар патшалăхсем]]'': [[Германи империйĕ|Германи]], [[Австро-Венгри]], [[Осман империйĕ]], [[Виççемĕш Болгар патшалăхĕ|Болгари]]. ''[[Антанта]]'': [[Раççей империйĕ|Раççей]], [[Франци]], [[Аслă Британи]]. ''Антанта тăмарĕсем'' (Антантăна вăрçăра пулăшнă): [[АПШ]], [[Япони]], [[Серби]], [[Итали]] (вăрçăра Антанта енче 1915 çултанпа, [[Тройственный союз]] пайташĕ пулсан та), [[Черногори]], [[Бельги]], [[Египет]], [[Португали]], [[Румыни]], [[Греци]], [[Бразили]], [[Китай]], [[Куба]], [[Никарагуа]], [[Сиам]], [[Гаити]], [[Либери]], [[Панама]], [[Гватемала]], [[Гондурас]], [[Коста-Рика]], [[Боливи]], [[Доминикан республики]], [[Перу]], [[Уругвай]], [[Эквадор]]. {| class="standard" style="text-align:center" |+ Вăрçă пуçланнин хронологийĕ !Кун, çул !! Кам вăрçăпа тухнă !! Кама вăрçăпа хапсăннă |- | 1914 утă, 28 || Австро-Венгри || [[Серби]] |- | 1914 çурла, 1 || Германи || Раççей |- | 1914 çурла, 2 || Германи || Франци |- | 1914 çурла, 3 || Германи || [[Бельги]] |- | 1914 çурла, 4 || Аслă Британи || Германи |- | 1914 çурла, 5 || [[Черногори]] || Австро-Венгри |- | 1914 çурла, 6 || Австро-Венгри || Раççей |- | 1914 çурла, 6 || Серби || Германи |- | 1914 çурла, 6 || Черногори || Германи |- | 1914 çурла, 12 || Аслă Британи тата Франци || Австро-Венгри |- |1914 çурла, 15 || [[Япони империйĕ|Япони]] || Германи |- | 1914 чӳк, 2 || Раççей || [[Осман империйĕ|Турци]] |- | 1914 чӳк, 5 || Аслă Британи тата Франци || Турци |- | 1915 çу, 23 || Итали || Австро-Венгри |- | 1915 юпа, 14 || [[Болгари]] || Серби |- | 1916 пуш, 9 || Германи || [[Португали]] |- | 1916 çурла, 27 || [[Румыни]] || Австро-Венгри |- | 1916 çурла, 28 || Итали || Германи |- | 1917 ака, 6 || [[АПШ]] || Германи |- | 1917 ака, 7 || [[Панама]] и [[Куба]] || Германи |- | 1917 çĕртме, 27 || [[Греци]] || Германи |- | 1917 утă, 22 || [[Сиам]] || Германи |- | 1917 çурла, 4 || [[Либерия]] || Германи |- | 1917 çурла, 14 || [[Китай]] || Германи |- | 1917 юпа, 26 || [[Бразили]] || Германи |- | 1917 раштав, 7 || АПШ || Австро-Венгри |- | 1918 чӳк, 18 ||colspan="2"| вăрçă вĕçленĕвĕ |} == Вăрçă умĕнхи кун-çул == {{main|Пĕрремĕш Тĕнче вăрçин сăлтавĕсем}} Европăра аслă патшалăхсем— [[Германи империйĕ|Германи]], [[Австро-Венгри империйĕ|Австро-Венгри]], [[Франци]], [[Аслă Британи]], [[Раççей империйĕ|Раççей]] — хушшинче хирĕçлӳсем чĕрре кĕме пуçлаççĕ. [[1870]] çулхи [[франк-прусси вăрçи]] хыççăн йĕркеленнĕ Германи империйĕ Европа континтĕнче политикăпа экономика енчен мала тухасшăн тапаçланма тытăннă. Колонисемшĕн кĕрешме 1871 çулĕ хыççăн кăна пуçласан, Германи патшалăхĕ Англи, Франци, Бельги, Нидерландсемпе Португалин харпăрлăхне хăй майла пайлама шутланă. Германин гегемонлă тĕллевĕсене Раççей, Франци тата Аслă Британи хирĕçлеме пикеннĕ. Çакна пула вĕсем Антанта пĕрлешĕве туса хураççĕ. Тĕрлĕ халăхлă Австро-Венгри, нацисем хушшинчи хирĕçлӳсем пирки пĕрмаях Европăра хĕрӳ кăвайтлă шутланнă, 1908 çулта туртса илнĕ Боснипе Герцеговинăна ([[Босни кризисĕ]] вулăр) алран вĕçертесшĕн мар пулнă. Вăл Балканри пĕтĕм славянсен хӳтĕлевçи — Раççейпе кăнтăр славянсене пĕрлештерме хăтланнă Сербие хирĕç тăрмашнă. [[Малти Тухăçра]] пур патшалăхсен тĕллевĕсем пĕр çĕре тăрăннă, вĕсем арканакан [[Осман империйĕ|Осман империн]] ([[Турци]]) пурлăхне хапсăннă. Антанта патшалăхĕсем, пĕр енчен, Германипе Австро-Венгри, тепĕр енчен, талпăшни Пĕрремĕш Тĕнче вăрçине тĕксе çитернĕ. 1914 çул тĕлне икĕ ушкăн чăмăртаннă: [[Антанта]] (вырăс-франци, анкăл-франци, каярах анкăл-вырăс пĕрлешĕвĕ [[1907]], хыççăн йĕркеленнĕ): * Раççей империйĕ; * Аслă Британи; * Франци. Блок [[Виççĕллĕ пĕрлешӳ]]: * Германи; * Австро-Венгри; * [[Итали]]. Итали, çапах та, вăрçăна [[1915]] çулта Антанта енче кĕнĕ — Германипе Австро-Венгри çумне вăрçă тапхăрĕнче [[Турци]]пе [[Болгари]] хутшăнса, [[Тăваттăллă Пĕрлешӳ]] (е Вар патшалăхĕсен блокĕ) йĕркеленĕ. Тĕрлĕ çăлкуçсенче асăннă вăрçă сăлтавĕсем шутне [[империализм|экономика империализмĕ]], суту-илу чаракĕсем, [[хĕçпăшал кӳпелĕвĕ]], [[милитаризм]] тата [[автократи]], [[вăйсен балансĕ (геополитика)|вăйсен балансĕ]], унчен пулса иртнĕ вырăнти хирĕçӳсем ([[Балкан вăрçисем]], [[Итал-турккă вăрçи]]), Раççейпе Германири [[пĕтĕмĕшле мобилизаци]] тапачĕсем, территори хапсăнăвесем, [[европа]] [[патшалăх]]ĕсен тăмарлă шантарусем кĕртнĕ. {{Цитата пуçламăшĕ}} Пур те вăрçă пуçланнин сăлтавне шыраççĕ те тупаймаççĕ. Вĕсен тĕпчени кăлăхах,тупсăмне вĕсем тупаймĕç. Вăрçă пĕр сăлтавран çеç мар, вăл пĕр харăсах пур сăлтавран тапранса кайнă. {{Цитата вĕçĕ|çăлкуç=Томас Вудро Вильсон}} == Хĕçпăшаллă вăйсенчи лару-тăрăвĕ == {| class="standard" style="text-align:center" !colspan="6"| Тĕп патшалăхсен хĕçпăшаллă вăйĕсем |- !Патшалăх ||Лăпкă тапхăрти çар йышĕ (пин çын)|| Мобилизаци хыççăн çар йышĕ (пин çын) || Çăмăл кĕпçе|| Уйри артиллерин йывăр кĕпçи || Самолётсем |- | Германи || 768|| 3822 || 4840 || 1688 || 232 |- | Австро-Венгри ||478|| 2300 || 3104 || 168 || 65 |- | '''Пурĕпе''' || '''1246''' || '''6122''' || '''7944''' || '''1856''' || '''297''' |- !colspan="6"|Антанта хĕçпăшаллă вăйĕсем |- !Патшалăх || Лăпкă тапхăрти çар йышĕ (пин çын)|| Мобилизаци хыççăн çар йышĕ (пин çын)|| Çăмăл кĕпçе|| Уйри артиллерин йывăр кĕпçи || Самолётсем |- | Раççей ||1423|| 5338 || 6848 || 240 || 263 |- | Аслă Британи ||411 || 1000 || 1226 || 126 || 90 |- | Франци ||884|| 3781 || 3360 || 84 || 156 |- | '''Пурĕпе''' || '''2718''' || '''10&nbsp;119''' || '''11&nbsp;434''' || '''450''' || '''509''' |} == Вăрçă тапранса кайни == [[Сараево]] хулинче [[1914]] çулта [[çĕртме, 28]] «Млада Босна» вăрттăн ушкăнра тăнă вунтăхăр çулхи серб студенчĕ [[Гаврила Принцип]] Австри эрцгерцогне Франц Фердинанда пăшалпа пенĕ. Çакăн хыççăн ĕнтĕ вăрçă тапранса каять. Çак пысăк вăрçă пуçланичченех Европăри аслă патшалăхсем — Германи, Австро-Венгри, Франци, Аслă Британи, Раççей — хушшинче пĕр-пĕринпе килĕшмен самантсем чылайланса пынă. Германи экономики хăвачĕ хăпарса пынă май ăна тĕнчери сутлăх пасарĕсене тата пуянлăх управĕсене пайлас вăхăт çитсе тăнă, анчах çак ĕçсене Аслă Британи хирĕç пулнă. Французсемпе германсем чикĕ çумĕнчи тавлашуллă çĕрсемшĕн (Эльзаспа Лотаринги) хирĕçме тытăннă. Çывăх Тухăçра пĕтĕм патшалăхсем арканма пуçланнă Осман империйĕн (Турци) çĕрĕсене пайлама (хăйсен айне тума) хатерленсе тăнă. * Çурла, 4 — германи çарĕсем Бельгине тапăнса кĕнĕ. Çав кунах Аслă Британи, Раççейпе Франци умĕнчи пĕрлĕх явăпĕсене пурнăçласа, Германине хирĕç вăрçă пуçланине пĕлтернĕ. * 1914, авăн (?)— пĕрремĕш (Марна çинчи) çапăçу. * 1914 çулхи Тухăç-Прус операцийĕ. Галицири çапăçу Вăрçă икĕ тĕп вăрçă театăрĕсенче пынă. * Анăç тата Тухăç Европăра; * Балканра, Çурçĕр Италиире, колонисенче — Африкăра, Китайра, Океанире. [[Юпа, 26]] нимĕç шывайкимми U-24 (капитан-лейтенант Шнейдер) французсен «Амираль Гантом» пăрахутне торпедăланă. Пăрахут çинче вăрçă хăрушăвĕнчен таракан 2000 бельги çынни пулнă. Вĕсенчен 40 çын вилĕм тупнă. == 1914 çулхи кампани == [[Ӳкерчĕк:Europe 1914 bg.png|thumb|left|280px|[[1914]] çулхи Европа.]] * [[çĕртме, 28]] Австро-Венгри Серби умне ультиматум лартнă (эрцгерцога вĕлернĕ серб террорисчĕсене тытса пама хушнă), Серби ультиматумпа килĕшмен, çавăнпа Австро-Венгри Сербине вăрçă пуçланнине пĕлтернĕ. * [[çĕртме, 30]] çакăн хыççăн Раççей çар мобилизаци тума тапăч кăларнă, вара Германи Раççей умне мобилизацине 12 сехет хушшинче чармалла тесе ультиматум лартнă. * [[çурла, 1]] — Германи Раççее хирĕç вăрçă пуçланине пĕлтернĕ. * [[çурла, 2]] — Германи [[Люксембург]]а оккупациленĕ те Бельги умне германи çарĕсене Бельги çĕрĕ витĕр Францине ирттерсе ямалла ультиматум лартнă. * [[çурла, 3]] — Германи Францине хирĕç вăрçă пуçланине пĕлтернĕ. == 1915 çулхи кампани == [[:ru:File:Маскировка позиции пулемёта.jpg|Пытантарса лартнă пулемёт вырăнĕ. 1915]] * Горлица талпăнăвĕ * Изонцо çинчи пĕрремĕш çапăçу * Изонцо çинчи иккĕмĕш çапăçу * Изонцо çинчи виççĕмĕш çапăçу * Изонцо çинчи тăваттăмĕш çапăçу Вăрçă пуçлансанах тӳрех паллă пулать, çак хаяр кĕрешӳ тăсăмĕ вăрăм туртăмлă пулать. Антанта çĕршывĕсем, хăйсен вăйĕсем чылай пулсан та, пĕрлĕхлĕ ĕçсем тытса пырайман, çакăнпа уса курса Германи нумай тапхăр тапа тан вăрçма пултарнă. Пĕрремĕш ăстрăм вăрçă хирĕсенче çапăçусем çав тери анлă пулса каяççĕ, весенче чылай халăхлă çарсем хутшăнаççĕ. Çавăн пекех пĕрмĕш хут танксене, авиацийе, дредноутсене (карапсене), хими хĕç-пăшалне çапăçусене кĕртнĕ. Раççей çарĕсем пĕрре çеç мар тăшманăн дивизийĕсене хăйсем çине çавăрса тăмарĕсене пĕтĕмпех çапса аркатиччен хăтарса пынă. == 1916 çулхи вăрçă кампанийĕ == [[Ӳкерчĕк:RussianExpeditionaryForceinFrance.jpg|thumb|210px|left|Францири [[Вырăс экспедици корпусĕ]]. [[1916]] çулхи çу, [[Шампань]]. 1-мĕш бригадăн пуçлăхĕ генерал Лохвицкий вырăс тата франци офицерĕсемпе позицисене пăхса çӳрет]] [[Ӳкерчĕк:Военный заем 1916 г. Реклама в Ниве, ноябрь 1916.jpg|thumb|250px| 1916 çулхи вăрçă кивçенĕ. «[[Нива (журнал)|Нива]]» журналри янрав]] * Брусилов талпăнăвĕ; * Сомма çумĕнчи çапăçу * Ютланди çапăçăвĕ; * Верден çумĕнчи çапăçу * Изонцо çинчи пиллĕккĕмĕш çапăçу * Изонцо çинчи ултăмĕш çапăçу * Изонцо çинчи çиччĕмĕш çапăçу * Изонцо çинчи саккăрмĕш çапăçу * Изонцо çинчи тăхăрмĕш çапăçу == 1917 çулхи вăрçă кампанийĕ == [[Ӳкерчĕк:EasternFront1917.jpg|thumb|Тухăç фрончĕ (1917 çулхи кăрлач, 1 — авăн, 1)]] * Изонцо çинчи вуннăмĕш çапăçу * Изонцо çинчи вунпĕрмĕш çапăçу * Изонцо çинчи вуниккĕмĕш çапăçу (Капоретто патĕнчи çапăçу) Нимĕçсемпе австро-венгăрсем çивĕч кĕрешнĕ пулин те, 1917 çул тĕлне çĕнтерӳ ĕçĕсем Антанта енне тайăлса пынă. Италия 1915 çулта Австро-Венгрине хирĕç вăрçă пуçлать. Антанта майлă АПШ тухать. 1916 , çурла Антантă çумне Румыни тăрать, анчах та ăнăçу çухалать; унăн çĕрĕсенегермани блокĕн çарĕсем йышăнаççĕ. Раççейри шалти ĕçĕсем хĕрсе кайнипе Февраль революцийĕ çĕнтерет, каярах Октябрь революцийĕ, çакăн хыççăн Раççей хăй шутпа вăрçăран тухса ӳкет (Брест мирĕ çырнă хыççăн), мĕншĕн тесен 1917 çулта Раççей вăрçă ĕçĕсене малалла тăсма пултарайман. Çак çăмăллăха пула Германи тепĕр çул хушши вăрçа тăсса пырать. == 1918 çулхи кампани == === Антанта çĕнтерĕвĕсем === {{main|Пĕрремĕш Тĕнче вăрçинчи Германи капитуляцийĕ}} [[Ӳкерчĕк:The British Army on the Western Front, 1914-1918 Q4649.jpg|200px|thumb|Анăç фронтĕнчи окопсем]] * Витторио-Венето патĕнчи итальянсемпе австрисен çапăçăвĕ. * 1918 çулта чӳк уйăхĕнчи ăнăçусăр тапăну хыççăн (Анăç фрончĕ) Германире те революции пуçланнă (чӳк, 9 Вильгельм кайсера пĕрхĕтнĕ те Веймар республики йĕркеленĕ). * 1918 чӳк, 11 германии тата тăмарлă çарпуçлăхĕ Компьенре çапăçусене чарса лартнă, çакăнпа Пĕрремĕш Тĕнче вăрçи пăчланса ларать. * Чӳк уйăхĕнче Австро-Венгри темиçе çĕршыва пайланса каять; монархи йĕркине пĕтерсе хунă. [[1919]] çулта Парижри мирлĕ конференцире [[нимĕçсем]] Версаль килĕшӳ хучĕ çине ал пуснă. Çавăн чухнех ытти килĕшӳ хучĕсене çирĕплетнĕ: * Германипе (Версаль килĕшĕвĕ 1919) * Австрипе (Сен-Жермен мирлĕ хучĕ 1919) * Болгарипе (Нейи мирлĕ хучĕ 1919) * Венгрипе (Трианон мирлĕ хучĕ [[1920]]) * Турципе (Севр мирлĕ хучĕ 1920). === Раççей вăрçăран тухни === {{main|Брест мирĕ|Германи большевиксене укçа пани}} == Вăрçă вĕçĕн пĕтĕмлетĕвĕсем == === Тулаш политика === Пĕрремĕш Тĕнче вăрçи хыççăн тăватă импери хавшакланса саланса кайнă: Германи, Раççей, Австрипе Венгри тата Осман империйĕсем, юлашки иккĕшĕ пайланса кайнă, Германи тата Раççей монархийĕсене аркатнă, территорийĕсене сахаллатнă, экономика енчен хавшаннă. === Территори улшăнăвĕсем === == Пĕрремĕш Тĕнче вăрçинчи çухатусем == {{main|Пĕрремĕш Тĕнче вăрçинчи çухатусем}} Хутшăнакан патшалăхсен хĕçпăшаллă çарĕсен çухатăвĕсем 10 миллион çынна яхăн çитнĕ. Халиччен те лăпкă пурăнакан халăх вăрçă вăхăтĕнче мĕн чухле пĕтнĕ пирки пĕтĕмлетнĕ хыпар çук. Вăрçăна пула тухнă выçлăхпа эпидемисенче, сахалтан та 20 миллион çын çĕре кĕнĕ<ref>[https://web.archive.org/web/20050504125848/http://www.cultinfo.ru/fulltext/1/001/008/087/877.htm Первая мировая война 1914—1918]</ref>. == Çав вăхăтра пурăннă çынсен шухăшĕсем == {{Цитата пуçламăшĕ}} Этемлĕх нихăçан та çакăн пек тăрăмра пулман. Ырлăхăн çӳллĕрех шайне çитеймен, ăс-халăн пуянлахĕпе усă курма пĕлмен çын аллине пĕрремĕш хут пач юлми шанчăксăр пĕтĕм этемлĕхе пĕтерме пултаракан хĕç-пăшал лекрĕ. Çакăн пек пулчĕ малтанхи ăрусен пур чаплă кун-çулăн, пур мухтав ĕçĕсен çитĕнĕвĕ. Çынсен чарăнса тăрса хăйсен яваплăхĕ пирки шухăшласа илмелле. Вилĕм сыхласа х тăрать, итлекенскер, кĕтекенскер, хĕсмете кĕрсе пĕтĕм халăхсене шăлса яма хатĕрскер, кирлĕ пулсан, цивилизацие тусана кăларма та пултарть, чĕрĕлме пĕр шанăç та хăвармасть. Вăл хушасса çеç кĕтет. Вилĕм çак хăраса ӳкнĕ черчен чунран сăмах кĕтсе тăрать, вăлах çак хăйех инкеке лекнĕ чуна хушса тăраканĕ пулса тăчĕ. {{Цитата вĕçĕ|çăлкуç=Черчилль<ref>Черчилль В. [http://grachev62.narod.ru/churchill/chapt20.htm Мировой кризис]. М.-Л.: Государственное военное издательство, 1932.</ref>}} == Вăрçă астăвăмĕ == === Франци, Аслă Британи, Польша === === Раççей === Вăрçăри çухатусем чи чылай пулнă пулин те, Раççейре официаллă Пĕрремĕш Тĕнче вăрçинче пуçне хунă çынсен астăвăм куне палăртмаççĕ. == Асăрхавсем == {{асăрхавсем}} == Çавăн пекех пăхăр == [[Ӳкерчĕк:Вооруж мир и война 353 354 Нива 1914.jpg|''Вооружённый мир и война''. Описание требований Германии в будущей войне. 1914]] * [[Раççей çарĕн Францири экспедици корпусĕ]] * [[Иккĕмĕш Тĕнче вăрçи]] * [[Талергоф]] * [[Октябрь революцийĕ]] * [[Пĕрремĕш Тĕнче вăрçин тыткăнри çар çыннисем]] * [[Аслă Тĕп çарпуçăн Ставки]] * [[Эрмен геноцичĕ]] * [[XX ĕмĕрĕн вăрçисем]] * [[Бразили Пĕрремĕш Тĕнче вăрçинче]] * [[Раççейĕн территори экспансийĕ]] * [[Пĕрремĕш Тĕнче вăрçинче Раççей империн конфесси политики]] * [[Япони Пĕрремĕш Тĕнче вăрçинче]] == Документлă кинофильмсем == == Вуламалли == * Зайончковский А. М.: Первая мировая война * Мировая война в цифрах * Шамбаров В.: За Веру, Царя и Отечество * ''[[Яковлев Николай Николаевич (историк)|Яковлев Н.]]'' [http://webreading.ru/sci_/sci_history/nikolay-yakovlev-1-avgusta-1914.html 1 августа 1914.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110728030442/http://webreading.ru/sci_/sci_history/nikolay-yakovlev-1-avgusta-1914.html |date=2011-07-28 }} — М: Молодая гвардия, 1974. * Книга:История первой мировой войны 1914—1918 гг. * Де-Лазари П. Н. [http://supotnitskiy.ru/book/book5.htm Химическое оружие на фронтах мировой войны 1914—1918 гг.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080517115717/http://supotnitskiy.ru/book/book5.htm |date=2008-05-17 }} * [[Мельгунов, Сергей Петрович|Мельгунов С. П.]] [http://bookz.ru/authors/mel_gunov-sergei/zolotoi-_765/1-zolotoi-_765.html «Золотой немецкий ключ» к большевистской ревполюции] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20091118024603/http://bookz.ru/authors/mel_gunov-sergei/zolotoi-_765/1-zolotoi-_765.html |date=2009-11-18 }} Парис: 1940 * Лиддел Гарт Б., «Энциклопедия военного искусства = Стратегия непрямых действий», ч. 2: Стратегия первой мировой войны, [http://militera.lib.ru/science/liddel_hart1/index.html ] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101109144630/http://militera.lib.ru/science/liddel_hart1/index.html |date=2010-11-09 }}, М.—СПб., издательство АСТ, Терра Фантастика, 2003, с. 183—244. * Такман Барбара. [http://militera.lib.ru/h/tuchman/ Первый блицкриг. Август 1914] [= Tuchman Barbara W. The Guns of August] / {{М}}.: АСТ, СПб.: Terra Fantastica, 1999 == Каçăсем == {{commonscat|World War I}} * [http://www.rusempire.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=53&Itemid=63 Первая мировая война (Великая война). Предпосылки. Сражения. Битвы. Итоги войны] * [http://www.hrono.ru/1914voina.html Хронология Первой мировой войны] * [http://reibert.info/heer/06/01/index.htm Немецкая полевая экипировка Первой мировой войны] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20091118075711/http://reibert.info/heer/06/01/index.htm |date=2009-11-18 }} * [http://users.erols.com/mwhite28/warstat1.htm#WW1 Source List and Detailed Death Tolls for the Twentieth Century Hemoclysm. First World War] * http://www.firstworldwar.com {{ref-en}} * [http://www.snowball.ru/forums/?board=history&action=view&id=776393&ts=20070215113429 Различные ссылки по Первой мировой] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101120095549/http://www.snowball.ru/forums/?board=history&action=view&id=776393&ts=20070215113429 |date=2010-11-20 }} * [http://www.firstwar.info/ Первая мировая война] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080906141336/http://www.firstwar.info/ |date=2008-09-06 }} * [http://www.grwar.ru/ Русская армия в Великой войне] * В. Воронин. [http://www.sovsekretno.ru/magazines/article/2269 «Русские не сдаются». К 95-летию начала Первой мировой войны] * [http://www.perspektivy.info/table/obrazy_rossii_i_francii_i_pamyat_o_pervoiy_mirovoiy_voiyne_v_sovremennom_obschestvennom_soznanii_nashih_stran_2009-0-30-50-48.htm Образы России и Франции и память о Первой мировой войне в современном общественном сознании наших стран. Круглый стол в Институте демократии и сотрудничества. Париж, 7 ноября 2008] ; Фотографисем * [http://www.youtube.com/watch?v=5zWDOZ4w8YE&NR=1] [[Кермен лапамĕ]]нче Николай II Германие вăрçă хыпарлать * [http://www.worldwaronecolorphotos.com/ Пĕрремĕш Тĕнче вăрçин сăрă фотографисем] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150213015826/http://worldwaronecolorphotos.com/ |date=2015-02-13 }} * http://wwi.hut2.ru/ {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100107030235/http://wwi.hut2.ru/ |date=2010-01-07 }} * https://web.archive.org/web/20050224192639/http://www.cultinfo.ru/fulltext/1/001/008/004/263.htm * [http://www.flickr.com/photos/65817306@N00/sets/486575/ WWI Eastern Front Foto] {{Пĕрремĕш Тĕнче вăрçи умĕнхи тата хыççăнхи ĕçĕсем}} {{Пĕрремĕш Тĕнче вăрçин паллă пулăмĕсем}} {{ПТВ порталĕ}} [[Категори:Вăрçăсем]] [[Категори:Пĕрремĕш Тĕнче вăрçи]] hj28k26wgx0rxz81n24dz7gewpw10bn Рига вокзалĕ 0 12953 874240 837709 2026-05-31T02:31:16Z InternetArchiveBot 28304 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 874240 wikitext text/x-wiki [[Image:Moscow Riga Railway Terminal 2011.JPG|thumb|250px|Рига вокзалĕ (2011)]] '''Рига вокзалĕ''' — [[Мускав]] чукун çул вокзалĕсенчен пĕри, [[Ригă лапамĕ]] çумĕнче, [[Мир проспекчĕ]]пе Сущёв вал урлашнă çĕрте вырнаçнă. [[1930]] çулчен вокзал «Виндав», [[1942]] çулчен — «Балти», [[1946]] çулчен — «Ржев» вокзалĕ ятлă пулнă. == Кун-çулĕ == Вокзалăн çуртне [[1897]]—[[1901]] çулсенче [[Виндав чукун çулĕ|Виндав чукун çулне]] хунă чух (халĕ [[МЧÇ Ригă тĕлли]]) хывнă чух туса лартнă. Проекчĕн авторĕ: петербург архитекторĕ [[Бржозовский Станислав Антонович]], вăлах [[Витебск вокзал]]ĕн ([[Санкт-Петербург]]) эскизне хатĕрленĕ. Çурт-йĕре тунă чухне архитектор [[Дидерихс Юлий Фёдорович|Дидерихс Юлий Фёдорович]] ертсе пынă. Рига вокзалĕн икĕ çулĕпе инçет пуйăсĕсем (кунне виççĕ), икĕ — хулаçум пуйăсĕсем çӳреççĕ. Темиçе çулĕ çинче чукун çул транспорчĕн истори музейне вырнаçнарнă. Вокзал çумĕнче метро «[[Рига (метро чарăнăвĕ)|Рижская]]», [[Октябрь чукун çулĕ|ОЧÇ]] «[[Рига (платформа)|Рижская]]» платформи вырнаçнă. Рига вокзалĕпе [[Савелов вокзалĕ]] сахал усăллă тесе вĕсене[[ 2000]]-мĕш çулсем пуçламăшĕнче хупма шутланă. == Тĕлсем == Ригă вокзалĕнчен [[Великие Луки]]пе [[Рига]] çине пуйăссем çӳреççĕ. Çаплах вокзалран хулаçум электропуйăссем (кунне 60 яхăн, 2007, юпа) [[Павшино]], [[Нахабино]], [[Дедовск]], [[Çĕнĕ Иерусалим]], [[Волоколамск]], [[Шаховская]] çити çӳреççĕ. == Çавăн пекех пăхăр == * [[Мускав чукун çулĕ]] == Каçăсем == {{commonscat|Rizhsky Rail Terminal}} * [http://www.tutu.ru/poezda/vokzal_07.php Рига вокзалĕн çӳрев вăхăчĕн йĕрки] * [http://www.tutu.ru/station.php?nnst=35605 Рига вокзалĕн электропуйăссен çӳрев вăхăчĕн йĕрки] * [http://www.tutu.ru/07.php Рига вокзалĕн электричкисен маршрутсен схеми] * [http://www.mzd.ru/static/index.html?cur_id=8&he_id=42 {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070927203857/http://www.mzd.ru/static/index.html?cur_id=8&he_id=42 |date=2007-09-27 }} Рига вокзалĕ, Мускав чукун çулен сайче çинче]]. * [http://www.krasnogorsk.info/trains.html Пăравуссен вăхăчĕ] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070927203857/http://www.mzd.ru/static/index.html?cur_id=8&he_id=42 |date=2007-09-27 }} * [http://www.krasnogorsk.info/inside/modules/news/article.php?storyid=1264 Виндава-Мускав чукун çул туни çинчен истори]. {{Мускав аэропорчĕсем, вокзалĕсем}} [[Категори:Мускав вокзалĕсем]] 31ynxetibfjo5lodrqb1jtzxdqbr2e2 Сталин Иосиф Виссарионович 0 13241 874247 864986 2026-05-31T09:29:25Z InternetArchiveBot 28304 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 874247 wikitext text/x-wiki {{Пайăр çын}} '''Иосиф Виссарионович Сталин''' (паспортри хушамачĕ — '''Джугашвили''', {{lang-ka|იოსებ ჯუღაშვილი}} - იოსებ ჯუღაშვილი), [[раштав, 21]], [[1879]], [[Гори]], [[Грузи]], [[Раççей империйĕ]] — [[пуш, 5]] [[1953]] ç., [[Кунцево (хула)|Кунцево]], [[Мускав облаçĕ]], [[СССР]]) — совет [[патшалăх]] ĕçченĕ, [[политик]] тата çарпуçĕ. == Кун-çулĕ == === Ачалăхĕпе яшлăхĕ === ==== Ачалăх ==== [[Ӳкерчĕк:Vissarion Jughashvili.jpg|left|thumb|170px|[[Виссарион Джугашвили]]]] [[Ӳкерчĕк:Ekaterina Dzhugashvili.jpg|left|thumb|170px|[[Геладзе Екатерина Георгиевна]]]] Иосиф Сталин грузин çемьинче, хăш çăлкуçсенче осетин çемьинче çуралнă.<ref group="~">Тепĕр версипе, Джугашвили — грузин хушамачĕ мар, [[осетинсем|осетин]] хушамачĕ. Сталинăн ар йĕрĕпе осетин асаттисем пулнă темелле хыпара ''С. Кравченко и Н. Максимова'' [http://www.runewsweek.ru/science/7909/ «Зри в корни»] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100612142140/http://www.runewsweek.ru/science/7909 |date=2010-06-12 }} (журнал «[[Русский Newsweek]]») статьинче кăтартнă; унта Сталин мăнукĕ — театр режиссёрĕ [[Бурдонский Александр Васильевич|А. В. Бурдонский]] — [[ДНК]] тĕсĕхне пама килĕшни пирки çырнă. Вара, Иосиф Виссарионовичăн ДНК молекули [[G гаплоушкăн (Y-ДНК)|G2 гаплоушкăна]] кĕрет, имĕш. [[РМĂА]] ăслăлăх медицинăпа генетика центрĕн этем популяци генетики лабораторин ĕçтешĕ Олег Балановский çакна çирĕплетет: ''«Çак гаплоушкăн çыннисем, Индире е Пакистанра 14 300 çул маларах çуралнă та 12 500 çул маларах Вăта Азиире, Европăра тата Вăтам Хĕвел тухăçа çити саралнă. Малтан СССР пулнă территорире çак гаплоушкăнăн çыннисем Çурçĕр Арамаçире те, Грузире те пурăнаççĕ. Çапах та, хăш хыпарсемпе, çак гаплоушкăн ытларах осетин халăхĕнче тупăнать»''. Сталин çемьи осетин халăхĕнчен тухнине раççей историкĕ [[Островский Александр Владимирович|А. В. Островский]] ({{кĕнеке|автор=Островский А. В.|пуçелĕк=Кто стоял за спиной Сталина?|страница=638|каçă=http://books.google.com/books?id=uKzx-htVB0YC&pg=PA81&dq=%22Фамилия+Джугашвили+буквально+означает%22&cd=1#v=onepage&q=%22Фамилия%20Джугашвили%20буквально%20означает%22&f=false|isbn=9785765417713|издательство=М.: Издательский дом «Нева»|çул=2002}}) тĕпчет. Семинаринче Иосиф Джугашвилипе пĕр класра вĕреннĕ [[Иремашвили Иосиф|И. Иремашвили]] хăйĕн [[1932]] çулта Германире [[Verfasser]] издательствинче нимĕçле пичетленĕ «Сталин и трагедия Грузии» кĕнекинче Сталин ашшĕ Бесо Иванович Джугашвили ''«наци тымарĕпе осетин» тесе çирĕплетет''</ref> . Ашшĕ — [[Джугашвили Виссарион Иванович|Виссарион Иванович Джугашвили]] — профессипе [[атăçă]], каярахпа — Адельханов фабрикантăн атă-пушмак фабрикинчи ĕçтешĕ<ref>[http://www.hronos.km.ru/biograf/bio_a/adelhanov.html Адельханов. Фабрикант, владелец обувной фабрики в Тифлисе.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071021012024/http://www.hronos.km.ru/biograf/bio_a/adelhanov.html |date=2007-10-21 }}</ref> . Амăшĕ — [[Геладзе Екатерина Георгиевна|Екатерина Георгиевна Джугашвили]] (хĕр чухнехи — Геладзе) — [[Гамбареули]] чӳркӳ ялĕнчи Геладзе [[крепоçлă çĕр ĕçтешĕ]]н хĕрĕ пулнă. ==== Пĕлӳлĕх. Революци ĕçлĕхне кĕни ==== {{also|Тифлисри чиркӳ семинарийĕ}} [[Ӳкерчĕк:Stalin 1894.jpg|thumb|left|150px|Сосо́ Джугашвили — Тифлисри чиркӳ семинаринче вĕренкенĕ ([[1894]])]] {| |По Священной истории Ветхого Завета | — (5) |- |По Священной истории Нового Завета | — (5) |- |По Православному катехизису | — (5) |- |Изъяснению богослужения с церковным уставом | — (5) |- |<b>Языкам:</b> | |- |русскому с церковнославянским | — (5) |- |греческому | — (4) очень хорошо |- |грузинскому | — (5) отлично |- |Арифметике | — (4) очень хорошо |- |Географи |— (5) |- |Чистописанию | — (5)<br /> |- |<b>Церковному пению:</b> | |- |русскому |— (5) |- |и грузинскому | — (5) |} ==== Революци ĕçлĕхĕ ==== [[Ӳкерчĕк:Stalin 1902.jpg|thumb|right|200px| Коба, марксист кĕтесĕн пайташĕ ([[1902]])]] [[Ӳкерчĕк:Stalin Baku.jpg|thumb|Сталин пайăр ĕçĕ жандарм управленинче [[Баку]] ([[1910]])]] === Революциччен === === [[Раççейри граждан вăрçи]] === {{main|Сталинăн граждан вăрçинчи ролĕ}} ==== Царицын хӳтĕлевĕ ==== {{main|Царицын хӳтĕлевĕ}} === 1920-мĕш çулсем === === 1930-мĕш çулсем === == Вăрçă хыççăн == == Атом бомбине туни == [[Ӳкерчĕк:Potsdam conference 1945-1.jpg|thumb|right|200px|Потсдам конференцийĕ]] == Сталин тата метро == == Сталин тата ССРП-ри аслă пĕлӳлĕх == == Сталин вилĕмĕ == == Чысĕсем == * [[Социаллă Ӗç Паттăрĕ]] ([[1939]]) * [[Совет Союзĕн Паттăрĕ]] ([[1945]]). кавалер: * [[Ленин орденĕ]] (1939, 1945, 1949) * [[«Победа» орденĕ]] ([[1943]], [[1945]]) * [[Суворов орденĕ]] I степеньлĕ (1943) * [[Хĕрлĕ Ялав орденĕ]] (1919, 1939, 1944). == Сталин пирки астăвăм == === Музейсем === {{main|Сталин музейĕсем}} === Сталин палăкĕсем === {{main|Сталин палăкĕсем}} === Сталин ятне панăскерсем === {{main|Сталин ятне тивĕçнĕ объектсем}} СССР хулисем: * Сталино — Украинăри хула ([[1924]] — [[1961]]), халĕ [[Донецк]]. * Сталинград — Волгоград облаçĕнчи хула ([[1925]] — [[1961]]), халĕ [[Волгоград]]. * Сталинабад — Таджикистанри хула ([[1929]] — [[1961]]), халĕ [[Душанбе]]. * Сталиниси — Грузири хула ([[1931]] — [[1934]]), халĕ [[Хашури]]. * Сталинск (Сталинск-Кузнецк) — Кемĕр облаçĕнчи хула ([[1932]] — [[1961]]), халĕ [[Новокузнецк]]. * Сталиногорск — Тулă облаçĕнчи хула ([[1934]] — [[1961]]), халĕ [[Новомосковск (Тулă облаçĕ)|Новомосковск]]). * Сталинири — Кăнтăр Осетири хула ([[1934]] — [[1961]]), халĕ [[Цхинвал]]. СССР тулашĕнчи хуласем: * Сталин — Болгарири хула ([[1949]] — [[1956]]), халĕ [[Варна]]. * Орашул-Сталин — Румынири хула ([[1950]] — [[1960]]) халĕ [[Брашов]]. * Сталин — Албанири хула ([[1950]] — [[1990]]), халĕ [[Кучова]]. * Сталинварош — Венгрири хула ([[1952]] — [[1961]]), халĕ [[Дунайварош]]. * Сталиногруд — Польшăри хула ([[1953]] — [[1956]]), халĕ [[Катовице]]. * Сталинштадт — Германири хула( [[1953]] — [[1961]]), халĕ [[Айзенхюттенштадт]]. Урăх объектсем: * Сталин ту тăрри — Памирăн тăрри, Таджикистанри тата [[СССР]]ти чи çӳллĕ вырăн (7495 м) и. [[1928]] çулта тупнă. Пĕрремĕш ятне [[1932]] çулта туяннă. [[1932]] — [[1962]] çç. Сталин ту тăрри, [[1962]] — [[1998]] — Коммунизм ту тăрри (халĕ [[Исмаил Самани ту тăрри]]). == Асăрхавсем == {{асăрхавсем|group=~}} {{асăрхавсем|2|height=280}} == Каçăсем == [http://stalinanavas.net/ StalinaNaVas.NET]<br /> [http://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=2548118 Иосиф Виссарионович Сталин и его время. Коллекция книг] {{warheroes|id=1067}} {{Çӳрев |Портал = |Викисăмахсар = |Викикĕнеке = |Викицитатник = Иосиф Виссарионович Сталин |Викивулавăш = Иосиф Виссарионович Сталин |Викитĕссем = |Викихыпар = |Викиампар = Иосиф Виссарионович Сталин |Метавики = |Тема = И. В. Сталин |Родовод = 126729 }} === Сталинăн тапăчĕсем тата ĕçĕсем === * [http://www.iosif-stalin.su/ И. В. Сталин. Собрание сочинений] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111128015327/http://www.iosif-stalin.su/ |date=2011-11-28 }} * [http://www.petrograd.biz/stalin/ Собрание сочинений И. В. Сталина] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130308084934/http://www.petrograd.biz/stalin/ |date=2013-03-08 }} * [http://www.battlefield.ru/ru/documents/87-orders-and-reports/315-order-270.html Приказ ставки ВГК № 270 от 16 августа 1941] * [http://www.battlefield.ru/ru/documents/87-orders-and-reports/319-order-277.html Приказ ставки ВГК № 227 от 28 июля 1942] * [http://vlastitel.com.ru/stalin/index.html И. В. Сталин на сайте «Великие властители прошлого»] * [http://www.cprf.ru/library/classics/marx/stalin/3708.html И.Сталин. О Великой Отечественной войне Советского Союза]{{Ĕçлемен каçă|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://www.patriotica.ru/history/stalin_9may.html Обращение Сталина к советскому народу 9 мая 1945 года] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110302160441/http://www.patriotica.ru/history/stalin_9may.html |date=2011-03-02 }} * И. Сталин. Вопросы ленинизма. Государственное издательство Москва-Ленинград 1930. * [http://1stalin.ru/ Полное собрание сочинений И. В. Сталина] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100201180022/http://1stalin.ru/ |date=2010-02-01 }} === Çăлкусем === * [http://oldgazette.ru/kopravda/06031953/index1.html Сообщение о смерти Сталина] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110813232115/http://oldgazette.ru/kopravda/06031953/index1.html |date=2011-08-13 }} — [[Комсомольская правда (газета)|Комсомольская правда]], 6 Марта 1953 г. * [http://lib.ru/MEMUARY/ALLILUEWA/ Светлана Аллилуева. «Двадцать писем другу» в библиотеке Мошкова.] * [http://stalinism.ru/content/view/826/42/ Василий Сойма. «Запрещённый Сталин».] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090217123105/http://stalinism.ru/content/view/826/42/ |date=2009-02-17 }} Собрание уникальных документов, неправленных стенограмм и т. п., ранее не публиковавшихся. * [http://web.archive.org/web/20070929092254/www.zavtra.ru/cgi//veil//data/zavtra/06/649/42.html Артём Сергеев Интервью газете «Завтра» апрель-май 2006 ] * [https://web.archive.org/web/20011216072636/http://www.geocities.com/CapitolHill/Parliament/7231/barbius/barbius1.htm А. Барбюс. «Сталин, человек через которого раскрывается новый мир» 1936 г. перевод с французского.]{{deadlink}} * Чуев Ф. Сто сорок бесед с Молотовым [http://stalinism.ru/content/view/824/42/ Сталин: время, люди, Империя — Сто сорок бесед с Молотовым<!-- Заголовок добавлен ботом -->] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090217124018/http://stalinism.ru/content/view/824/42/ |date=2009-02-17 }} * [http://www.krotov.info/spravki/persons/20person/1891yaru.html#2 Митрополит Николай (Ярушевич) Апология Сталина] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070819032637/http://www.krotov.info/spravki/persons/20person/1891yaru.html#2 |date=2007-08-19 }} * [http://stalinism.ru/stalin_i_tserkov/rech_patriarha_aleksiya_pered_panihidoy_po_stalinu.html Речь Святейшего Патриарха Московского и всея Руси Алексия перед панихидой по И. В. Сталину] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071226152206/http://stalinism.ru/stalin_i_tserkov/rech_patriarha_aleksiya_pered_panihidoy_po_stalinu.html |date=2007-12-26 }} * [http://web.mit.edu/people/fjk/BO/index.html Бюллетень Оппозиции (Большевиков-ленинцев).] * [http://perpetrator2004.narod.ru/ Документы Советской власти и советско-коммунистического террора.] * [[Кривицкий Вальтер Германович|Вальтер Кривицкий]]. [http://scepsis.ru/library/id_559.html «Я был агентом Сталина: Записки советского разведчика».] * [[Фельбинг Лейба Лазаревич|Александр Орлов]]. [http://trst.narod.ru/orlov/oglav.htm Тайная история сталинских преступлений.] * Фёдор Раскольников. [http://scepsis.ru/library/id_446.html «Открытое письмо Сталину».] * Мартемьян Рютин. [http://scepsis.ru/library/id_939.html «Сталин и кризис пролетарской диктатуры».] * [[Симонов Константин]]. Глазами человека моего поколения (Размышления о И. В. Сталине). * [[Троцкий Лев Давыдович|Лев Троцкий]]. [http://www.1917.com/Marxism/Trotsky/SSF/Main.html Сталинская школа фальсификаций.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110707060639/http://www.1917.com/Marxism/Trotsky/SSF/Main.html |date=2011-07-07 }} * [[Лион Фейхтвангер]]. [http://www.lib.ru/INPROZ/FEJHTWANGER/moscow1937.txt Москва 1937.] * Joseph E. Davies. Mission to Moscow. A record of confidential dispatches to the state Department, official and personal correspondence, current diary and journal entries, including notes and comment up to October 1941. With Ill. New York, Simon and Schuster 1941. * Савицкий Евгений Яковлевич. Полвека с небом. В послевоенной Германии. http://militera.lib.ru/memo/russian/savitsky1/04.html * Катуков Михаил Ефимович. На острие главного удара http://militera.lib.ru/memo/russian/katukov/12.html * Рыбин А. Т. Рядом со Сталиным http://stalinism.ru/content/view/755/42/ {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090209202319/http://stalinism.ru/content/view/755/42/ |date=2009-02-09 }} * [http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,790648,00.html Статья «Die, But Do Not Retreat» в журнале «Time» о провозглашении И. В. Сталина в 1942 году «человеком года».] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130715225709/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,790648,00.html |date=2013-07-15 }} * [[Ласло Белади]], [[Тамаш Краус]]. Сталин. Издательство политической литературы, 1989 г. ISBN 5-250-01069-5 === Ăслăлăх публикацисем === * [[:ru:Карпов,_Владимир_Васильевич|Непредвзятая биография Сталина]] «Генералиссимус», в 2 томах (2002) — биография Сталина. Автор: Владимир Карпов. ISBN 5-7406-0595-4. * [http://militera.lib.ru/bio/stalin/index.html Иосиф Виссарионович Сталин. Краткая биография] / Сост.: ''Александров Г. Ф., Галактионов М. Р., Кружков В. С., Митин М. Б., Мочалов В. Д., Поспелов П. Н.'' / 2-е изд., испр. и доп. — М.: Воениздат, 1947 * ''[[Мозохин Олег Борисович|Мозохин О. Б.]]'' [http://stalinism.ru/dokumentyi/statistika-repressivnoy-deyatelnosti-ogpu-nkvd-1941-1953-g.html Статистика репрессивной деятельности ОГПУ-НКВД 1941—1953 г.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110107022802/http://stalinism.ru/Dokumentyi/Statistika-repressivnoy-deyatelnosti-OGPU-NKVD-1941-1953-g.html |date=2011-01-07 }} // stalinism.ru * ''[[Вайскопф Михаил|Вайскопф М.]]'' [http://plexus.org.il/texts/vaiskopf_pisat.htm Писатель Сталин] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071217203921/http://plexus.org.il/texts/vaiskopf_pisat.htm |date=2007-12-17 }} — М.: Новое литературное обозрение, 2001, 384 с. * ''[[Гордиенко Андрей Николаевич|Гордиенко А. Н.]]'' Иосиф Сталин. — Минск: 1998, ISBN 985-437-701-6 * ''[[Горьков Юрий Александрович|Горьков Ю. А.]]'' [http://militera.lib.ru/research/gorkov2/07.html Кремль. Ставка. Генштаб.] — Тверь: 1995 * ''[[Ян Грей]]'' [http://www.lib.com.ua/books/6/373n1.html Сталин.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101126033514/http://lib.com.ua/books/6/373n1.html |date=2010-11-26 }} {{lang-en|Stalin. Man of History. A biography by Ian Grey. Doubleday & Company, Inc. New York, 1979.}} * ''[[Жуков Юрий Николаевич|Жуков Ю. Н.]]'' [http://www.bookssite.ru/scr/page_137731.html Иной Сталин. Политические реформы в СССР в 1933—1937 гг.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100629003716/http://www.bookssite.ru/scr/page_137731.html |date=2010-06-29 }} — М.: Вагриус,2003, 510 с. ISBN 5-9560-0147-X * ''[[Жуков, Юрий Николаевич|Жуков Ю. Н.]]'' [http://militera.lib.ru/research/zhukov_yn02/index.html Сталин: тайны власти.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100914051545/http://militera.lib.ru/research/zhukov_yn02/index.html |date=2010-09-14 }} — М.: Вагриус, 2005, 720 с. * ''[[Жухрай Владимир Михайлович|Жухрай В. М.]]'' Сталин: правда и ложь. — М.: Изд. Сварогъ, 1996. * Завольский Дометий. [http://www.apn.ru/publications/article22444.htm Правозащитник Сталин и дизельпанк]. «АПН», 5.03.2010. * ''[[Кен Олег Николаевич|Кен О. Н.]]''[http://old.russ.ru/ist_sovr/2004_ken.html Сталин как стратег (между двумя войнами)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110522041603/http://old.russ.ru/ist_sovr/2004_ken.html |date=2011-05-22 }} * ''[[Медведев Рой Александрович|Медведев Р. А.]]'' [http://vivovoco.rsl.ru/VV/PAPERS/HISTORY/STAL_41.HTM Сталин в первые дни Великой Отечественной войны] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110722222519/http://vivovoco.rsl.ru/VV/PAPERS/HISTORY/STAL_41.HTM |date=2011-07-22 }} * ''[[Козлов Александр|Козлов А.]]'' [http://scepsis.ru/library/id_492.html «Царицынский „опыт“».] * ''[[Себаг-Монтефиоре Саймон|Монтефиоре С.]]'' [http://www.inosmi.ru/translation/229102.html Секреты жизни и смерти Сталина.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080202191859/http://www.inosmi.ru/translation/229102.html |date=2008-02-02 }} * ''[[Себаг-Монтефиоре Саймон|Монтефиоре С.]]'' ''[http://books.google.com/books?id=Q4pd4mTpZVMC&dq=Монтефиоре+С.+Сталин.+Двор+Красного+монарха&printsec=frontcover&source=bl&ots=XUBw346tx6&sig=knBo1RTKx7axkiZTDg631n2NNvc&hl=en&ei=FQdUSpf2BJjKtgf3nPiwCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1 Сталин. Двор Красного монарха]'' Олма-Пресс 2006 ISBN 5-224-04781-1 * ''Смолененкова В. В.'' [http://genhis.philol.msu.ru/article_105.shtml Риторика Сталина военного времени. Приказ № 70.] Московский государственный университет им. М. В. Ломоносова 2006 * ''[[Роговин Вадим Захарович|Роговин В. З.]]'' [http://trst.narod.ru/ «Была ли альтернатива?»: «„Троцкизм“-взгляд через годы», «Власть и оппозиции», «Сталинский неонэп», «1937», «Партия расстрелянных», «Мировая революция и мировая война», «Конец означает начало»] * ''Соловьёв Б., Суходеев В.'' [http://militera.lib.ru/research/solovyov_suhodeev/index.html Полководец Сталин.] — М.: Эксмо, 2003, 320 с. * {{кĕнеке |автор = Суходеев В. В. |пай = |пуçелĕк = Сталин. Военный гений |тăван ят = |каçă = http://militera.lib.ru/research/suhodeev_vv/index.html |яваплă = |кăларăм = 1-е |вырăн = Москва |издательство = ОЛМА-ПРЕСС |çул = 2005 |том = |страницăсем = |страница = 415 |сери = |isbn = 5–224–05042–1 |тираж = 3 000 }} * ''[[Бим-Бад Борис Михайлович|Бим-Бад Б. М.]]'' Сталин. Исследование жизненного стиля. — М.: Издательство УРАО, 2002. ISBN 5-204-00316-9 * ''[[Иванов Роберт Фёдорович|Иванов Р. Ф.]]'' Сталин и союзники. 1941—1945 годы. — М.: Вече, 2005. ISBN 5-9533-0517-6 * [http://lost-empire.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=165&Itemid=14 На приёме у Сталина. Тетради (журналы) записей лиц, принятых И. В. Сталиным (1924—1953 гг.)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120320173354/http://lost-empire.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=165&Itemid=14 |date=2012-03-20 }} М.: Новый хроног­раф, 2008. — 784 с. * {{кĕнеке |автор = Роберт Такер |пуçелĕк = Сталин. История и личность |вырăн = М. |издательство = Весь Мир |çул = 2006 |страниц = 864 |isbn = 5-7777-0352-6 |тираж = 2000 }} * {{кĕнеке |автор = {{куçарман|чĕлхе=ним.|есть=:de:Heinz-Dietrich Löwe|кирлĕ=Лёве, Хайнц-Дитрих|текст=Хайнц-Дитрих Лёве}} |пуçелĕк = Сталин |вырăн = М. |издательство = Российская политическая энциклопедия, Фонд Первого Президента России Б. Н. Ельцина |çул = 2009 |страниц = 352 |сери = История сталинизма |isbn = 978-5-8243-1137-2 |тираж = 2000 }} === Видео- тата аудиоматериалсем === ;Кинохроника * [http://www.documen.tv/asset/Staline_film.html Документальный фильм о Сталине] * [http://rutube.ru/tracks/295214.html?v=58762f95684c30d87a6562dd0a80e846 Рукоплескания словам Сталина] * [http://www.youtube.com/watch?v=_NG7UdQHH2w Речь Сталина, 1937 г.] * [http://www.youtube.com/watch?v=V2wkFgHnTXs Речь Сталина, начало войны] * [http://rutube.ru/tracks/115489.html?v=a021dea907e1b4d6ca03255d8c0baa48 Последняя речь Сталина, XIX съезд КПСС 1952 г.] * [http://www.youtube.com/watch?v=ybnzMnFEWJY Churchill, Stalin and Roosevelt meet in Yalta] * [http://rutube.ru/tracks/119269.html?v=8297324bc4c1a329820c96ae4e8aa9db Великое прощание — похороны Сталина] * [http://vlastitel.com.ru/multimedia/video.html Историческое видео на сайте «Великие властители прошлого»] ;Сасă çырăвĕсем * [http://vlastitel.com.ru/multimedia/audio.html Историческое аудио на сайте «Великие властители прошлого»] * [http://vlastitel.com.ru/multimedia/audio/Stalin_speech.wma Из предвыборной речи Сталина] ;Калаçусем * [http://www.5-tv.ru/video/503652/ После смерти — Иосиф Сталин]{{Ĕçлемен каçă|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} === Публицистика === * [https://archive.is/20121225134323/antisys.narod.ru/sidak.html Фальшивка со стажем] Версия о поддельности «секретных протоколов». * [http://www.thewalls.ru/truth/index.htm Правда о «злодеяниях» Сталина"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110718134711/http://www.thewalls.ru/truth/index.htm |date=2011-07-18 }} (статьи учёных вперемешку с публицистикой). * [http://delostalina.ru/?p=32 Елена Прудникова. Хрущёв. Творцы террора.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101122103323/http://delostalina.ru/?p=32 |date=2010-11-22 }} * [http://www.echo.msk.ru/programs/staliname/ «Именем Сталина»] Передачи радиостанции «Эхо Москвы» * [[Роберт Конквест]]. [http://zhurnal.lib.ru/l/lewashow_e_w/conq1zip.shtml «Голод и террор в России в 30-х гг.»] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060619103648/http://zhurnal.lib.ru/l/lewashow_e_w/conq1zip.shtml |date=2006-06-19 }} * Анатолий Цыганок. [http://www.polit.ru/analytics/2006/01/18/stalin.html Дилетантство Сталина] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070930184403/http://www.polit.ru/analytics/2006/01/18/stalin.html |date=2007-09-30 }}, [http://www.polit.ru/analytics/2005/12/01/war.html Ещё раз о причинах поражений в начале войны] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090211164545/http://polit.ru/analytics/2005/12/01/war.html |date=2009-02-11 }} * Леонид Баткин. [http://wsyachina.narod.ru/history/stalin.html Сон разума. О социо-культурных масштабах личности Сталина] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060516042857/http://wsyachina.narod.ru/history/stalin.html |date=2006-05-16 }} * Деннис Данн. «Между Рузвельтом и Сталиным. Американские послы в Москве». Три квадрата, М., 2004. <small>Глава «Сталинский поцелуй», с. 33-58.</small> * http://padonnak.ru/catalog/item176985.html{{Ĕçлемен каçă|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Сталин на энциклопедии падоннков] * [[Александр Бушков]]. ''Сталин. Корабль без капитана''; ''Сталин. Красный монарх''; ''Сталин. Ледяной трон''. * [http://ej.ru/comments/entry/971/ Наследство Сталина: бессмысленное и беспощадное] * [http://www.dictatorofthemonth.com Диктатор месяца: биографии и фотогалерея диктаторов, начиная с 1900 года] (на англ. и нем.) ** [http://www.peoples.ru/state/king/russia/stalin/ И. В. Сталин на сайт Peoples.RU] * [http://www.thewalls.ru/truth/index.htm Опровержения террора] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110718134711/http://www.thewalls.ru/truth/index.htm |date=2011-07-18 }} * [[Мухин Юрий Игнатьевич|Ю. Мухин]] [http://sovnarkom.ru/BOOKS/MUHIN/STALIN_1/muhin_st_.htm Убийство Сталина и Берия], «Сталин — хозяин Советского Союза» (ISBN 978-5-9265-0533-4) * В. Зубов. [http://www.hrono.ru/libris/lib_f/ford00.html Форд и Сталин: О том, как жить по-человечески. Альтернативные принципы глобализации] * И. Науменко. [http://scepsis.ru/library/id_1105.html «Как судили райком»] * [[Дудко Дмитрий|о. Дмитрий Дудко]]. [http://www.patriotica.ru/history/dudko_stalin.html Из мыслей священника о Сталине] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101031115334/http://www.patriotica.ru/history/dudko_stalin.html |date=2010-10-31 }} * [http://stalin.su/ Сталин. Антимифы. Факты. Аргументы и контраргументы.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101124063604/http://www.stalin.su/ |date=2010-11-24 }} * [http://www.news2000.com.ua/print/svobodaslova/utratyiobreteniyanavesahi.html Мнения великих людей о Сталине] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071017163513/http://news2000.com.ua/print/svobodaslova/utratyiobreteniyanavesahi.html |date=2007-10-17 }} * [http://ussr.km.ru/rulers/stalin/ Всё о Сталине] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110514172830/http://ussr.km.ru/rulers/stalin/ |date=2011-05-14 }} Фотографии, анекдоты. * [[Святослав Рыбас]]. [http://www.whoiswho.ru/russian/Curnom/32005/is.htm Иосиф Сталин. Биография.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080621015721/http://www.whoiswho.ru/russian/Curnom/32005/is.htm |date=2008-06-21 }} * [http://stalinism.ru/ Сталин: Время, Люди, Империя] * В. Сойма. Запрещённый Сталин * [[Разумный Владимир Александрович|В. А. Разумный]] [http://razumny.ru/stalin.htm Воспоминания современника об И. В. Сталине] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110122035408/http://razumny.ru/stalin.htm |date=2011-01-22 }} * [http://ricolor.org/history/rsv/portret/stalin/ Сталин: известный и неизвестный] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110118232617/http://ricolor.org/history/rsv/portret/stalin/ |date=2011-01-18 }} * [http://hrono.info/statii/2006/lebed_cherch.html В. Лебедев «Рождение мифа о Черчилле и Сталине»] * [http://www.vestnik.com/issues/1999/0803/win/kuksin.htm Илья Куксин «Пять покушений на Сталина»] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120126084104/http://www.vestnik.com/issues/1999/0803/win/kuksin.htm |date=2012-01-26 }} * [http://www.memo.ru/HISTORY/next.htm История сталинских репрессий.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20061028065114/http://www.memo.ru/history/next.htm |date=2006-10-28 }} * [[Рейфилд, Дональд|Рейфилд Д.]] Сталин и его подручные. — М.: [[Новое литературное обозрение (издательство)|Новое литературное обозрение]], 2008. — 576 с. — ISBN 978-5-86793-651-8. * [[Николаев, Владимир|В. Николаев.]] [http://www.hrpublishers.org/ru/katalog/649.html Сталин, Гитлер и мы] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100729101152/http://www.hrpublishers.org/ru/katalog/649.html |date=2010-07-29 }}. — М.: [[Human Rights Publishers|Издательство «Права человека»]], 2002. — ISBN 5-7712-0165-0. * [http://www.grad-petrov.ru/archive.phtml?subj=19&mess=200 "Почему для многих в Русской Православной Церкви Сталин остаётся одной из самых позитивных фигур в XX веке?"В программе «Уроки истории» протоиерей Георгий Митрофанов комментирует интервью архиепископа Илариона (Алфеева)] * [http://rkrp-rpk.ru/content/view/8780/1/ 60 лет без Сталина] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130306134632/http://rkrp-rpk.ru/content/view/8780/1 |date=2013-03-06 }} {{Иосиф Сталин}} {{Тĕпсек}} {{Совет Союзĕн правительствин ертӳçисем}} {{Совет Союзĕн Маршалĕсем}} {{«Çĕнтерӳ» орден кавалерĕсем}} {{Çул çынни (Тайм журнал версипе) 1927-1950|патшалăх=СССР}} {{Раççейĕн вăрçă ведомствин ертӳçисем}} {{Раççей генералиссимусĕсем}} {{Совет Союзĕн Паттăрĕсем}} {{Социализм Ĕçĕн Паттăрĕсем}} {{ССКП XIX съезчĕн президиумĕ}} {{Марксизм}} [[Категори:Тăван Çĕршывăн Аслă вăрçи]] [[Категори:Генералиссимуссем]] [[Категори:ССКП ТК Тĕп секретарĕсем]] [[Категори:ССКП ТК Политбюро пайташĕсем]] [[Категори:Совет Союзĕн Паттăрĕсем]] [[Категори:Социаллă Ӗç Паттăрĕсем]] [[Категори:Иосиф Сталин]] [[Категори:Хĕрлĕ Ялав орден кавалерĕсем]] [[Категори:Ленин орден кавалерĕсем]] [[Категори:Суворов орден кавалерĕсем]] [[Категори:«Çĕнтерӳ» орден кавалерĕсем]] [[Категори:Коммунистсем]] [[Категори:Иккĕмĕш Тĕнче вăрçи]] [[Категори:Марксистсем]] [[Категори:Совет Союзĕн Маршалĕсем]] [[Категори:Политиксем]] [[Категори:СССР Министрсен Канашĕн Ертӳçисем]] [[Категори:Раççей революционерĕсем]] [[Категори:Грузи революционерĕсем]] [[Категори:Социалистсем]] [[Категори:ССКП пайташĕсем]] [[Категори:ССКП ТК Политбюро пайташĕсем]] [[Категори:Раççей коммунисчĕсем]] [[Категори:Горире çуралнисем]] [[Категори:Мускав облаçĕнче вилнисем]] [[Категори:СССР Аслă Канашĕн депутачĕсем]] [[Категори:Раççейри граждан вăрçине хутшăннăскерсем]] [[Категори:Инсульт чирĕпе вилнисем]] [[Категори:Месек çынсем]] [[Категори:Большевиксем]] [[Категори:СССР вăрçă пуçлăхĕсем]] [[Категори:СССР ĂА чыслă пайташĕсем]] [[Категори:СССР Халăх Комиссарĕсен Канашĕн ертӳçисем]] [[Категори:Кремль хӳми некропольне пытарнисем]] [[Категори:Пĕтĕм Раççейри Йĕркелев пухун пайташĕсем]] [[Категори:Пĕтĕм Раççейри Канашсен I съезчĕн делегачĕсем (1917)]] byyo4e1adhqbrycq6qm28t7dg0t4ci3 Романов йăх-несĕлĕ пирки фильмсен ят-йышĕ 0 26360 874241 781319 2026-05-31T03:09:16Z InternetArchiveBot 28304 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 874241 wikitext text/x-wiki Аяларах фильмсен ят-йышне — [[илемлĕ фильм|илемлĕ]], [[документлă фильм|документлă]] тата [[мультфильм|мультипликаци]] фильмĕсене — [[Раççей империйĕ|Раççей империне]] [[1613]] — [[1917]] çç. тытса тăнă [[Романов]]сен йăх-несĕлĕн патши (император). Суйлани — çулсемпе, ӳснĕ май. {| border="1" !Çул||Патшалăх||Ячĕ (чăв.)||Тăван ячĕ||Режиссёр||Асăрхавсем |- |[[1896 çул кинора|1896]]||{{Flagicon|RUS}}||[[II Микулайăн кăшăллавĕ (фильм)|II Микулайăн кăшăллавĕ]]<ref>[http://www.gomelpsy.info/post_1247230300.html II Микулайăн кăшăллавĕ] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100925003112/http://www.gomelpsy.info/post_1247230300.html |date=2010-09-25 }} ''gomelpsy.info</ref>||||[[Серф Камилл|Камилл Серфăн]] сайтĕнче||Раççейре ӳнерленĕ пĕрремĕш фильм. Тĕнчере кăшăллава пĕрремĕш документлă çапса илни |- |[[1913 çул кинора|1913]]||{{Flagicon|RUS}}||[[Трёхсотлетие царствования дома Романовых]]<ref>[http://www.rudata.ru/wiki/%D0%A2%D1%80%D1%91%D1%85%D1%81%D0%BE%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%B5_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%8B%D1%85_(%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D0%BC) Трёхсотлетие царствования дома Романовых] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160304195508/http://www.rudata.ru/wiki/%D0%A2%D1%80%D1%91%D1%85%D1%81%D0%BE%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%B5_%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%8B%D1%85_(%D1%84%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D0%BC) |date=2016-03-04 }} на сайте ''rudata.ru</ref>||||[[Дранков, Александр Осипович|Александр Дранков]]||Фильм благословлён [[Николай II|Николаем II]] лично |- |[[1917 çул кинора|1917]]||{{Flagicon|USA}}||[[Падение Романовых (фильм)|Падение Романовых]]||The Fall of the Romanovs||[[:en:Herbert Brenon|Герберт Бренон]]||[[Илиодор (иеромонах)|Иеромонах Илидор]] сыграл [[камео]] |- |[[1919 çул кинора|1919]]||{{Flagicon|USSR}}||[[Пётр и Алексей]]<ref>[http://www.okino.ua/films/view/pyotr_i_alexei-id44723.html Пётр и Алексей] на сайте ''okino.ua</ref>||||[[Юрий Желябужский]]||Об [[Алексей Михайлович|Алексее Михайловиче]] и детстве [[Пётр I|Петра&nbsp;I]] |- |[[1927 çул кинора|1927]]||{{Flagicon|USSR}}||[[Романовсен йăх-несĕлĕ пĕтни (фильм)|Романовсен йăх-несĕлĕ пĕтни]]<ref>[http://www.net-film.ru/ru/film-4196/ Романовсен йăх-несĕлĕ пĕтни фильм. (1927) Студия ЦСДФ (РЦСДФ)<!-- Заголовок добавлен ботом -->]</ref>||||[[Шуб Эсфирь Ильинична|Эсфирь Шуб]]||Документлă |- |[[1928 çул кинора|1928]]||{{Flagicon|USA}}||?<ref>[http://www.imdb.com/title/tt0018778/ Clothes Make the Woman] на IMDB</ref>||Clothes Make the Woman||Том Террисс||Первый фильм об [[Андерсон, Анна|Анне Андерсон]] |- |1928||{{Flagicon|Веймарская республика}}||[[Анастасия: Патшан суя хĕрĕ]]<ref>[http://www.imdb.com/title/tt0137357/ Anastasia, Die Falsche Zarentochter] на [[IMDB]]</ref>||Anastasia, Die Falsche Zarentochter||Артур Берген||Анна Андерсон пирки иккĕмĕш фильм |- |[[1932 çул кинора|1932]]||{{Flagicon|USA}}||[[Распутин тата патша арăмĕ]]||{{en|Rasputin and the Empress}}||[[Болеславский Ричард Валентинович|Ричард Болеславский]]||Романовсем пирки пĕрремĕш сасăллă фильм. [[Юсупов Феликс Феликсович|Феликс Юсупов]] возбудил судебное дело против [[Metro-Goldwyn-Mayer]] за то, как они изобразили в ленте его и [[Романова Ирина Александровна|его жену]]. |- |[[1940 çул кинора|1940]]||{{Flagicon|Виççĕмĕш Райх}}||Екатерина Российская<ref>[http://www.bvoe.at/~goldwoerth/gedenktage10.html Gedenktage 2010<!-- Заголовок добавлен ботом -->]{{Ĕçлемен каçă|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>||Katharina von Rußland||[[:en:Carl Froelich|Карл Фройлих]]||Фильм не доснят |- |[[1956 çул кинора|1956]]||{{Flagicon|USA}}||[[Анастасия (фильм)|Анастасия]]||Anastasia||[[Литвак, Анатоль|Анатоль Литвак]]||По пьесе Марсель Моретт |- |1956||{{Flagicon|GER}}||[[Анастасия: Патшан кĕçĕн хĕрĕ]]<ref>[http://www.kino-teatr.ru/kino/acter/m/euro/159592/works/ Шарль Ренье] на сайте ''kino-teatr.ru</ref>||Anastasia: Die letzte Zarentochter||Фалк Харнак|| |- |[[1966 çул кинора|1966]]||{{Flagicon|Great Britain}}||[[Распутин: Йӳтенĕ монах]]||{{en|Rasputin, the Mad Monk}}||[[:en:Don Sharp|Дон Шарп]]|| |- |[[1971 çул кинора|1971]]||{{Flagicon|Great Britain}} <br />{{Flagicon|USA}}||[[Николай тата Александра]]||Nicholas and Alexandra||[[Шеффнер Франклин|Франклин Шеффнер]]||[[:en:Robert K. Massie|Роберт Мэссин]] кĕнекипе |- |[[1974 çул кинора|1974]]||{{Flagicon|Great Britain}}||[[Ăмăрт кайăксем ӳкни]]||{{en|Fall of Eagles}}||[[:en:John Elliot (author)|Джон Эллиот]] (шухăш авторĕ)||Телесериал в 13-ти эпизодах о падениях династий Романовых, [[Габсбурги|Габсбургов]] и [[Гогенцоллерны|Гогенцоллернов]] |- |[[1981 çул кинора|1981]]||{{Flagicon|USSR}}||[[Агония (фильм)|Агония]]||||[[Климов, Элем Германович|Элем Климов]]||О [[Распутин Григорий Ефимович|Распутине]]. Начало съёмок — 1966, четыре раза полностью переснимался, первый показ за рубежом — 1981, показ в СССР — 1985 |- |[[1986 çул кинора|1986]]||{{Flagicon|USA}} <br />{{Flagicon|USSR}}||[[Пётр Великий (телесериал)|Пётр Великий]]||Peter the Great||[[:en:Lawrence Schiller|Лоренс Шиллер]]||Телесериал по книге Роберта Мэсси |- |1986||{{Flagicon|USA}} <br />{{Flagicon|Австри}} <br />{{Flagicon|ITA}}||[[Анастасия: Загадка Анны]]||Anastasia: The Mystery of Anna||[[:en:Marvin J. Chomsky|Мэрвин Чомски]]||Телесериал об Анне Андерсон |- |[[1991 çул кинора|1991]]||{{|USSR}}||[[Патшана вĕлерекен (фильм)|Патшана вĕлерекен]]||||[[Карен Шахназаров]]||О психически больном «убийце» российских императоров |- |[[1992 çул кинора|1992]]||{{Flagicon|RUS}}||[[О последних днях жизни Романовых]]<ref>[http://tfile.ru/forum/viewtopic.php?t=342443{{Ĕçлемен каçă|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} О последних днях жизни Романовых (Анатолий Иванов) [1992, документальный, исторический,SATRip&#93;<!-- Заголовок добавлен ботом -->]{{Ĕçлемен каçă|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>||||[[Иванов, Анатолий Васильевич (режиссёр)|Анатолий Иванов]]||Документальный |- |[[1996 çул кинора|1996]]||{{Flagicon|USA}} <br />{{Флагификация|Россия}} <br />{{Флагификация|Венгрия}}||[[Распутин (фильм, 1996)|Распутин]]||Rasputin: Dark Servant of Destiny||[[:en:Uli Edel|Ули Эдель]]|| |- |[[1997 год в кино|1997]]||{{Flagicon|USA}}||[[Анастасия (мультфильм)|Анастасия]]||Anastasia||[[Блут Дон|Дон Блут]]||Мультфильм по одноимённому фильму 1956 года |- |[[2000 çул кинора|2000]]||{{Flagicon|RUS}}||[[Романовы. Венценосная семья]]||||[[Панфилов Глеб Анатольевич|Глеб Панфилов]]||О последних месяцах жизни Николая II и его семьи, и о [[канонизация|канонизации]] монарха в конце [[XX век]]а |- |[[2002 çул кинора|2002]]||{{Flagicon|RUS}}||[[Русский ковчег]]||||[[Сокуров Александр Николаевич|Александр Сокуров]]||99-минутлă пĕтĕмпех [[Эрмитаж]]ра, «пĕрреллĕ дубльпе», монтаж çыпăстарусăр çапса илнĕ фильм |- |[[2003 çул кинора|2003]]||{{Flagicon|Great Britain}}||[[Потерянный принц]]||The Lost Prince||[[Поляков, Стивен|Стивен Поляков]]||Телесериал о [[:en:Prince John of the United Kingdom|Джон тиккĕ пирки]]. Романовсем иккĕмĕш шайра кăна |- |[[2007 çул кинора|2007]]||{{Flagicon|RUS}}||[[Заговор (фильм, 2007)|Заговор]]||||Станислав Либин||О последних месяцах династии Романовых и о заговоре с целью убийства Распутина |- |[[2011 çул кинора|2011]]||{{Flagicon|FRA}}||[[Распутин: Сиплевçĕ]]<ref name="rutv">[http://www.rutv.ru/rnews.html?d=0&id=208653 Тимлĕхре — Распутин] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080912154253/http://www.rutv.ru/rnews.html?d=0 |date=2008-09-12 }} ''rutv.ru'' 2000 çулхи çăвăн 21-мĕшĕ</ref>||||Розелин Бош|| |- |[[2012 çул кинора|2012]]||{{Flagicon|FRA}} <br />{{Flagicon|FRA}}||[[Распутин (фильм, 2012)|Распутин]]<ref name="rutv"/>|||||| |} == Асăрхавсем == {{асăрхавсем}} {{cinema-stub}} [[Категори:Ят йышсем:Синематограф]] [[Категори:Романовсем]] [[Категори:Историлле фильмсем|*]] 6y1mz9gbcepschnpni52t5w20ut39zt Поронай (юханшыв) 0 52086 874246 767871 2026-05-31T08:06:38Z CommonsDelinker 188 Replacing Poronay.png with [[File:Poronay_(ru).png]] (by [[:c:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] because: [[:c:COM:FR|File renamed]]: unification of names). 874246 wikitext text/x-wiki {{Юханшыв|Ячĕ =Поронай (юханшыв) |Нацилле ячĕ = |Ӳкерчĕк = |Ӳкерчĕке ăнлантарни = |Ӳкерчĕк анлăшĕ = |Карттă = Poronay (ru).png |Карттăн алпусни = Поронай бассейнĕ |Карттăн анлăшĕ = |Тăршшĕ = 350 |Бассейн лаптăкĕ = 7990 |Бассейн = |Шыв тăкакĕ =120 |Виçнĕ вырăн = |Шыв пуçламăшĕ = Невельский тăвĕ |Шыв пуçламăшĕн вырнаçăвĕ =[[Хĕвелтухăç Сахалин тăвĕсем]] |Шыв пуçламăшĕн çӳллĕшĕ = |s_lat_dir =N |s_lat_deg =50.372028 |s_lat_min = |s_lat_sec = |s_lon_dir = E |s_lon_deg =143.182314 |s_lon_min = |s_lon_sec = |Шыв вăрри = [[Охот тинĕсĕ|Охот тинĕсĕн]] Чатăмлăх кӳлмекĕ |Шыв вăррин вырнаçăвĕ = [[Поронайск]] |Шыв вăррин çӳллĕшĕ = |m_lat_dir = N |m_lat_deg =49.225492 |m_lat_min = |m_lat_sec = |m_lon_dir = E |m_lon_deg =143.12318 |m_lon_min = |m_lon_sec = |Юханшыв тайлăмĕ = 0,23 |Патшалăх = Раççей |Регион= Сахалин облаçĕ |Бассейн категорийĕ = |Commmons = }} '''Поронай (юханшыв) ''' — Раççей территоринчи юханшыв, [[Сахалин|Сахалин утравĕнчи]] чи варăм юханшыв. [[Сахалин облаçĕ]] <ref name='РФГМ'>{{cite journal|title=Центральный реестр России Государственного водного кадастра и Гидротехнических сооружений.}}</ref> территорипе юхать<ref name='РФГМ'>{{cite journal|title= Государственный водный реестр РФ.}}</ref>. Хĕвелтухăç Сахалин тăвĕсенчен пуçланса [[Охот тинĕсĕ|Охот тинĕсĕн]] Чатăмлăх кӳлмекне [[Поронайск]] хулинче юхса кĕрет. Юханшыв тăршшĕ 350 км. Айн чĕлхинче Пысăк юханшыв тенине пĕлтерет<ref>[http://sakhalin.al.ru/slovar.html ''Гальцев-Безюк С. Д.'' Топонимический словарь Сахалинской области. — Южно-Сахалинск: Дальневосточное книжное издательство. Сахалинское отделение, 1992. — 218 с. — ISBN 5-7440-0136-0] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200203181549/http://sakhalin.al.ru/slovar.html |date=2020-02-03 }}</ref>. [[Ӳкерчĕк:Kitchen-21-Russia-Sahalin-2820.jpg|thumb|''Pourongai'' ялĕ Сахалин карттинче 1773 çултан пур ]] ==Юпписем== Пысăк юппписем (тыткăсра — тăршшĕ км): сылтăм — [[Леонидовка (юханшыв)|Леонидовка]] (95), [[Орловка (юханшыв)|Орловка]] (83), [[Онорка (юханшыв)|Онорка]] (77), Каменка ([[Анат Матросовка]]) (71), [[Буюклинка (юханшыв)|Буюклинка]] (63), [[Ельная (юханшыв)|Ельная]] (61), [[Лонгари (юханшыв)|Лонгари]] (55), [[Çурçĕр Хандаса (юханшыв)|Çурçĕр Хандаса]] (54), [[Кăнтăр Хандаса (юханшыв)|Кăнтăр Хандаса]] (51), Побединка (49), Таулан (41), Туманная (34), Далдаганка (31), Таёжная (31); сулахай — [[Житница (юханшыв)|Житница]] (Муйка) (61), [[Вальза (юханшыв)|Вальза]] (50), Борисовка (38), Кресты (36). == Шыв реестрĕн хыпарĕсем == [[Раççей патшалăх шыв реестрĕ]]н хыпарĕпе Амур бассейн округĕне кĕрет. Шыв хуçалăх участокĕ Сахалин утравĕн юханшывĕсем. Юханшывăн кĕçĕн бассейнĕ — çук<ref name='МПР России'/>. Юханшыв бассейнĕ - Сахалин утравĕн юханшывĕсем Сусуя юханшывсăр<ref name='МПР России'/>. [[Шыв ресурсĕсен федераци агентстви]] хатĕрленĕ РФ территорин шыв хуçалăх районĕсен геоинформаци системин хыпарĕпе<ref name='МПР России'>{{cite web|url=http://textual.ru/gvr/index.php?card=185020|title=Государственный водный реестр РФ: Поронай (река) |archiveurl=http://www.webcitation.org/6A3bWMbAJ|archivedate=2012-08-20}}</ref>: * Патшалăх шыв реестрĕнчи шыв объекчĕн кочĕ — 20050000212118300003594 * Гидрологи тĕпчевленӳ кочĕ (ГТ) — 118300359 * Бассейн кочĕ — 20.05.00.002 * Том номерĕ, ГТ — 18 * Кăларăм, ГТ — 3 <ref> Ресурсы поверхностных вод СССР: Гидрологическая изученность. Т. 18. Дальний Восток. Вып. 2 [3]. Приморье/ Под ред. И. С. Быкадорова. — Л.: Гидрометеоиздат, 1963. — 83 с.</ref> == Асăрхавсем == {{асăрхавсем}} == Каçăсем == * [http://www.mnr.gov.ru/ РФ çутçанталăк ресурсĕсемпе экологи министерстви] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150526193507/http://www.mnr.gov.ru/ |date=2015-05-26 }} {{hydro-stub}} {{Тĕрĕслемен юханшыв}} {{Раççей юханшывĕсем}} [[Категори:Сахалин облаçĕн юханшывĕсем]] [[Категори:Охот тинĕсне кĕрекен юханшывĕсем]] qjqrj2rn8ssdd485xxn5de1fucetk77 Нухрат Антонина Ивановна 0 75381 874230 784327 2026-05-30T15:40:01Z InternetArchiveBot 28304 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 874230 wikitext text/x-wiki {{Пĕлтерĕшсем|Нухрат (пĕлтерĕшсем)}} {{Политик | Ят = Антонина Нухрат | Тăван ят = Нухрат Антонина Ивановна | Ӳкерчĕк = | Çуралнă вăхăт = [[1900]], [[пуш, 1]] | Çуралнă вырăн = [[Мелеспуç]] ялĕ, {{ÇВ|Ĕпхӳ кĕперни|Ĕпхӳ кĕпернинче}}, [[Раççей империйĕ]] | Вилнĕ вăхăт = [[1983]], [[çу, 10]] | Вилнĕ вырăн = [[Мускав]] [[хула|хули]] | Ĕçлев тĕсĕ = журналистика | Ĕçсен чĕлхи = чăвашла, вырăсла }} '''Антонина Ивановна Нухрат''' (çуралнă чухнехи [[хушамат]] '''Матвеева''', пĕрремĕш хут качча тухсан '''Сухарева''' пулса пăхнă, [[1900]]-[[1983]]) — патшалăх ĕçлевçи, коммунистсен партийĕн функционерĕ, пĕрлĕхлĕх хастарĕ, активисчĕ. [[Хĕрарăм|Хĕрарăмсен]] юхăмĕн пайташĕ<ref>Клементьев В.Н. [http://enc.cap.ru/?t=prsn&lnk=3039 Нухрат Антонина Ивановна] — Электронла чăваш энциклопеди.</ref>. Журналист. [[Чăвашсем|Чăваш]]. [[Пушкăртстан]] [[истори]]йĕнче чи паллă йĕр хăварнă 100 [[çын]]ран пĕри тесе йышăннăскер (пĕтĕмĕшле ыйтăм урлă). == Пурнăçĕ == {{Цитата пуçламăшĕ}} {{oq|ru|}}<Куçару:> {{Цитата вĕçĕ}} === Килйыш пурнăçĕ === Малтанхи упăшки — С. В. Сухарев ([[1888]]—[[1942]]), "Ухливан" псевдонимпа та паллă пулнăскер. Мĕнлрех лару-тăрура уйрăлни паллă мар. Кайранхи упăшки — Григорий Аронштам, ăна [[1938]]-мĕш çулта сăлтавсăр айăпласа персе вĕлернĕ<ref>Зайцева, Елена. [http://sovch.chuvashia.com/?p=192148 В Башкортостане чтят представителей чувашского народа.] / "Советская Чувашия", 13 февраля, 2018 года. (Çав статьях [http://arspress.ru/news/region_news/72756/ АРС-пресс порталта.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20181126180927/http://arspress.ru/news/region_news/72756/ |date=2018-11-26 }})</ref>. Мĕнпурĕ виçĕ хĕр пулнă. Аслисен ячĕсем паллă мар. Кĕçĕн хĕрĕ — [[Мозолевская Екатерина Григорьевна]] ([[1930]] çур.)<ref>Малясова Н.Б. [http://enc.cap.ru/?t=prsn&lnk=5302 Мозолевская Екатерина Григорьевна] — Электронла чăваш энциклопеди.</ref>. == Пичетленнĕ ĕçĕсем == === Чăвашла === * Нухрат А. Потребкооперацин вак халăхсен районěсенче йăла тěлěшпе тумалли ěçěсем. – М., 1931. – 63 с. * Нухрат А. Çеçенхир халапě. – М., 1931. – 96 с. * Нухрат А. Хěрарăм организаторěн ěç çулě. – М., 1929. – 64 с. === Вырăсла === * Нухрат. XV съезд и задачи работы среди крестьянок-восточниц // Коммунистка. 1928. №. 1. С. 53-56.51 * Нухрат. Юрты-кочевники. К работе женских красных юрт. Москва, 1929 * Нухрат, Антонина. Бытовая работа потребительской кооперации в национальных районах. Москва, 1930. C. 36. * Нухрат, Антонина Ивановна. Степной сказ [Текст] / А. Нухрат ; рис. и обл. худож. В. Сайчука. - Москва : Гос. изд-во ; Ленинград : Гос. изд-во, 1930. - 78 с. : ил., карты; 21 см. * Нухрат, Антонина Ивановна. Октябрь и женщина востока. Партийное изд-во, 1932. с.56. * Нухрат А.И. [http://istmat.info/files/uploads/42165/femmes-en-revolution_1959.pdf {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210516015740/https://istmat.info/files/uploads/42165/femmes-en-revolution_1959.pdf |date=2021-05-16 }} В сёлах и городах Башкирии]] // Женщины в революции. М., [[1959]]. — С.401-417. === Украинла === * Нухрат, Антонина Ивановна. В казакських степах [Текст] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210516015740/https://istmat.info/files/uploads/42165/femmes-en-revolution_1959.pdf |date=2021-05-16 }} / А. Нухрат ; Пер. з рос. М. Пашковоi. - Харкiв ; Киiв : Лiт-ра i мистецтво, 1932. - 50 с.; 15 см. - (Масова художня библиотечка). == Çавăн пекех пăхăр == * [[Гаврилова Агафья Гавриловна]]. * [[Урукова Ольга Васильевна]]. == Вуламалли == * Исаев, В. Революцине чунтан парăнса / В. Исаев // Ялав. – 1982. – № 3. – С. 29.^ * Нарспи йăмăкĕ // Хыпар. – 1995. – 8 пуш.^ * Тихонов, Б. Нухрат шăпи / Б. Тихонов // Пике. – 1992. – № 1-2. – С. 10-11. * Нарспи çĕршывĕнчи хастар хĕрарăм // Чăваш хĕрарăмĕ. – 2005. – 9-15 утă (№ 27). – С. 2. * Ижеев,М. П. Ветеран партии / М. П. Ижеев // Они боролись за счастье народное : сб. ст. – Чебоксары, 1982. – Вып. 2. – С. 262-267. * Ижеев, М. Радуюсь и восхищаюсь / М. Ижеев // Совет. Чувашия. – 1983. – 8 июня. * Ижеев, М. Через всю жизнь / М. Ижеев // Совет. Чувашия. – 1980. – 14 марта. * Изоркин, А. В. Нухрат Антонина Ивановна / А. В. Изоркин // Краткая чувашская энциклопедия. – Чебоксары, 2001. – С. 299. * Исаев, В. Преданность революции / В. Исаев // Молодой коммунист. – 1980. – 20 марта. * Клементьев, В. Н. Нухрат Антонина Ивановна / В. Н. Клементьев // Чувашская энциклопедия. – Чебоксары, 2009. – Т. 3 : М-Се. – С. 277. * Кондратьев, А. А. Видный деятель женского движения Антонина Нухрат / А. А. Кондратьев // КИЛ. – 2011. – № 1/2. – С. 224-226. - * * * * Кондратьев, А. А. Нухрат: кто она? / А. А. Кондратьев // Сердцу близкие имена. – Уфа, 1996. – С. 114-118. * Портрет в учебнике // Совет. Чувашия. – 1975. – 13 марта.^L1. - Б. ц. * Лукиянова, З. Палтиел хӗрӗ [Текст] : [20-мӗш ҫулсен пуҫламӑшӗнчи ҫӗршывӑн обществӑпа политика пурнӑҫне хастар хутшӑннӑ Ольга Васильевна Урукова (Вериалова) ҫинчен] / З.Лукиянова // Чӑваш хӗрарӑмӗ. - 2003. - 22-28 чӳк (№ 47). - С. 4 * Харитонова В.Г.[http://enc.cap.ru/?t=prsn&lnk=4628 Чăваш энциклопедийĕнчи статья.] == Асăрхавсем == {{Асăрхавсем}} == Каçăсем == [[Категори:Пайăр çынсем, алфавитпа]] [[Категори:Чăваш Енĕн паллă çыннисем]] fkoahcr7rn7bwutu5i55tzq3c8gx7do Тăваткалла тымар 0 97050 874250 730015 2026-05-31T11:26:11Z InternetArchiveBot 28304 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 874250 wikitext text/x-wiki [[File:Nuvola apps edu mathematics blue-p.svg|thumb|[[Тăваткалла тымар]] символĕ]] [[File:YBC-7289-OBV-labeled.jpg|thumb|[[Вавилон]]ри [[тăм тапăл]] (пирĕн эрăчченхи 1800—1600-мĕш çулсем) хальхи ăнлантарусемпе. Тапăл çыравĕсем [[2-н иккĕмĕш капашри тымарĕ|иккĕн иккĕмĕш капашри тымарне]] тăватă [[утмăлшарла шутлав|утмăлшарла хисепĕн]] сумми пек çывхартса кăтартаççĕ<ref>[http://it.stlawu.edu/%7Edmelvill/mesomath/tablets/YBC7289.html Duncan J. Melville, ''Photograph, illustration, and description of the <math>\sqrt{2}</math> tablet from the Yale Babylonian Collection, Mesopotamian Mathematics, St. Lawrence University, 18 September 2006.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120813054036/http://it.stlawu.edu/%7Edmelvill/mesomath/tablets/YBC7289.html |date=13 August 2012 }}</ref>:<math> \sqrt{2} \approx 1 + \frac {24} {60} + \frac {51} {60^2} + \frac {10} {60^3} \approx 1{,}41421296</math>]] '''Тăваткалла тымар''' <!--из числа <math>a</math> ([[Корень (математика)|корень 2-й степени]]) — число <math>x</math>, дающее <math>a</math> при [[квадрат (алгебра)|возведении в квадрат]]{{sfn|Математическая энциклопедия (в 5 томах)|1982}}: <math>x\cdot x = a.</math> Равносильное определение: квадратный корень из числа <math>a</math> — [[корень уравнения|решение уравнения]] <math>x^2 = a.</math> Операция вычисления значения квадратного корня из числа <math>a</math> называется «извлечением квадратного корня» из этого числа. Наиболее часто под <math>x</math> и <math>a</math> подразумеваются [[Вещественное число|вещественные числа]], но существуют и обобщения {{переход|#Обобщения}} для [[Комплексное число|комплексных чисел]] и других [[Математический объект|математических объектов]], например [[Матрица (математика)|матриц]] и [[Оператор (математика)|операторов]]. У каждого положительного вещественного числа существуют два [[противоположное число|противоположных]] по знаку квадратных корня. Например, квадратными корнями из числа 9 являются <math>+3</math> и <math>-3,</math> у обоих этих чисел квадраты совпадают и равны 9. Это затрудняет работу с корнями. Чтобы обеспечить однозначность, вводится понятие [[Арифметический корень|арифметического корня]], значение которого при [[неотрицательное число|<math>a \geqslant 0</math>]] всегда неотрицательно (а на положительных {{nobr|<math>a</math> —}} положительно); арифметический корень из числа <math>a</math> обозначается с помощью [[Знак корня|знака корня]] (радикала){{sfn|Элементарная математика|1976|с = 49|name = ZAY49}}{{sfn|Корн Г., Корн Т. Справочник по математике|1970|с = 33|name = KORN33}}: <math>\sqrt{a}</math>. Пример для вещественных чисел: <math>\sqrt{16}=4,</math> потому что <math>{\ 4}^2=16.</math> Если требуется учесть двузначность корня, перед радикалом ставится [[знак плюс-минус]]<ref name=ZAY49/>; например, так делается в формуле решения квадратного уравнения <math>ax^2+bx+c=0</math>: : <math>x_{1,2} = \frac{-b \pm \sqrt{b^2-4ac}}{2a}</math>--> == Çавăн пекех == * [[Хăвăрт инверсилле тăваткал тымар]] * [[Хутлă радикал]]сем * [[Тăваткалла тымар кунĕ]] * [[Герон итерацилле формули]] * [[Тăваткалла танлăх]] * [[Тымар (математика)]] * [[Кубла тымар]] * [[Абель — Руффини теореми]] == Асăрхавсем == {{Асăрхавсем}} == Литература == == Каçăсем == * {{cite web|url = http://www.azillionmonkeys.com/qed/sqroot.html|title = Алгоритмы вычисления квадратного корня|ref = Алгоритмы вычисления квадратного корня}} * {{cite web|url = http://mathcentral.uregina.ca/RR/database/RR.09.95/grzesina1.html|title = A geometric view of the square root algorithm|ref = A geometric view of the square root algorithm}} * {{cite web|url = http://kvant.mccme.ru/1987/03/staryj_algoritm.htm|title = Соловьев Ю., Старый алгоритм|ref = Соловьев}} [[Категори:Элементарлă функцисем]] [[Категори:Математикăри операцисем]] [[Категори:Алгебра]] [[Категори:Элементарлă алгебра]] cruypwnxjb4lwhqt9wx3qv0ajtnp52q Огурсем 0 114968 874249 813610 2026-05-31T10:09:11Z ~2026-31453-34 40236 874249 wikitext text/x-wiki [[File:Huns empire.png|thumb|right|250px|[[Хунсен патшалӑхӗ]] 450-мӗш ҫулсенче]] [[File:Khazar0.png|thumb|right|250px|Огур йӑхӗсем сарӑлни - аварсем, пӑлхарсем, хасарсем, хунсенсен юлнӑ ушкӑнсем, 650 ҫулсем тӗлнелле]] '''Огурсем'''<ref>http://enc.cap.ru/?t=publ&lnk=1536</ref> (огур йӑхӗсен ушкăнӗ) — пратĕрĕк йӑхӗсен пайӗ, малтан Тӗп Азире пурӑннӑ, анчах та иртерех пайланса Европӑна миграциленӗ. == Истори == [[File:Bulgarians and Slavs VI-VII century.png|thumb|250px|Пӑлхарсем 6-7 ӗмӗрсенче малалла пурӑнма куҫни]] [[File:Chasaren.jpg|thumb|250px|Хасар хаканлӑхӗ 7-9 ӗмерсенче ӳсни тата сарӑлни]] Огурсем пратĕрĕк йӑхӗсен пӗтӗмӗшле ушкăнĕнчен питӗ ир уйрӑлса тухнӑ тесе шухӑшлаҫҫӗ. Огурсене уйӑрса кӑларасси вӑл вӑхӑтра пысӑкрах пӗрлешӳрен – [[Огузсем|огузсенчен]] – пулса кайнӑ, пирӗн эрӑри пӗрремӗш пинҫуллӑх варринче тесе шутлаҫҫӗ. Огурсем уйрӑлса тухнипе ҫавӑн пекех пратĕрĕк чӗлхи тӗрӗк чӗлхисен ушкӑнне тата огур («пăлхар») чӗлхисен ушкӑнне уйрӑлма пуҫлани те ҫыхӑннӑ<ref>{{Cite web |url=http://www.knigoprovod.ru/?book_id=1601&topic_id=23 |title=Сравнительно-историческая грамматика тюркских языков. Пратюркский язык-основа. Картина мира пратюркского этноса по данным языка, Тенишев Э. Р., Благова Г. Ф., Добродомов И. Г....<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2016-02-11 |archive-date=2016-03-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305214111/http://www.knigoprovod.ru/?book_id=1601&topic_id=23 |deadlink=no }}</ref>. Огурсем пратӗрӗксенчен чи малтан темиҫе миграци хумне хӗвеланӑҫнелле пурнӑҫа кӗртнӗ. V ӗмӗрӗн пӗрремӗш пайӗнче [[Хунсем|хунсен]] йӑхӗ ертсе пынӑ огурсем пӗтӗм Европӑна тенӗ пекех ҫӗнсе илнӗ, нумай халӑхлӑ питӗ пысӑк патшалăх туса хунӑ. Вӑл аркансан, огур йӑхӗсене тата нумай ӗмӗрсем хушши Европӑра «хунсем» ятпа каланӑ. [[VI ĕмĕр|VI ӗмӗрте]] Европӑра аварсем (обрсем) пулса [[Авар хаканлăхĕ|Авар хаканлӑхне]] туса хунӑ. [[VII ĕмĕр|VII ӗмӗрте]] пӑлхарсем анлӑ сарӑлнӑ, вӗсене хӑйсен енчен анӑҫалла тата ҫурҫӗрелле [[Хасар хаканлăхĕ|Хасар хаканлӑхне]] туса хунӑ [[хасарсем]] хӗссе пынӑ. Юлашкинчен, тӗпрен илсен, унччен куҫса ҫӳренӗ пратӗрӗк-огурсем вырӑнти халӑхпа майӗпен ассимиляциленнӗ те хальхи тухӑҫ Европӑра (Дунай ҫумӗнче, Дон ҫумӗнче , Хура тинӗс ҫумӗнче, Атăлçи тӑрӑхӗ) пурӑнма тытӑннӑ. == Классификаци == Огурсен шутне ҫак историллӗ йӑхсемпе халӑхсене кӗртме пулать: * [[Хунсем]]? * [[Пӑлхарсем]] ** [[Оногурсем]] ** [[Сарагурсем]] ** [[Кӑтригурсем]] ** [[Утигурсем]] ** [[Урогсем]] ** [[Хайлангурсем]] ** [[Альтциагирсем]]? * [[Акацирсем]]? * [[Сăварсем|Сӑварсем]]? * [[Аварсем]] (обрcем)? * [[Хасарсем]] == Огурсемпе Угрсем == Шӑпах мадьяр урлӑ огурсем хӑйӗн ятне тата тӗрӗк халӑхӗсен шутне кӗмен [[Угрсем|угрсене]] панӑ тесе шухӑшлаҫҫӗ<ref>{{Cite web |url=http://vatandash.ru/index.php?article=2190 |title=Ватандаш / Соотечественник / Compatriot<!-- Заголовок добавлен ботом --> |access-date=2016-02-11 |archive-date=2015-11-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151121221450/http://vatandash.ru/index.php?article=2190 |deadlink=no }}</ref>. Этимологи По самой распространенной версии лингвистов и исследованиям тюркологов (Радлов, 1893; Рамстедт, 1909; Абаев, 1958; Баскаков, 1969; Голден, 2013), слово Огур (Ogur) происходит по названию главного тотемного животного - бык, вол (''*hōğur''), тюрко-монгольские племена часто использовали родовые тотемы из птиц и животных: журавль, соловей, ласточка, волк, барс, змея, ящерица и т.д. У Огурских и Огузских племен символом был ''Бык (Вол)'' так как их использовали в качестве рабочей силы, они были символом физической силы и выносливости. Слова ''огур'' и ''огуз'' представляют собой фонетические варианты одного пратюркского лексема, обозначающего «бык, вол». Различие между формами обусловлено ротацизмом — фонетическим процессом, при котором звук [z] в огурских (булгарских) языках заменяется на [r]: ''oguz'' → ''ogur'' '': (öküz → ökör).'' Это подтверждается венгерским заимствованием ''ökör («бык»)'', восходящим к огурской (булгарской) форме в чувашском ''vŏkŏr (вăкăр),'' в монгольском ''ükher'' (''үхэр) - вол,'' они же в огузских языках (R < Z): тур.''öküz - вол (''кастрированный бык''),'' туркмен. ''öküz,'' азерб.''öküz - вол.'' Часто по описанием древних летописцев Оногуры (Honoghor) использовали волов для перевозки ханских юрт на колесах, кибиток ''ger tereg'' (монг. ᠭᠡᠷ ᠲᠡᠷᠭᠡ - дом телега) и сезонной вспашке земли для посевов. К этимологии Огуров относится целый пласт родственных племен: к названию ''Оногуров'' восходит древнерусское обозначение венгров — «угры» (в ед. числе — «угрин»). Тюркологи отмечает что венгры ''Vun ökör'' : ''Hungarians'' ''→'' ''Hun Oghur'' ''→'' десять огурских племен (ten oghur tribes): On ogur ''→'' верх. чув. Won ogur ''→'' низ. чув. Wun ogur ''→'' белор. Wugorac ''→'' рус. Wenger ''→'' словен. Vogr, Vogrin ''→'' чеш. польск. Węgier, Węgrzyn, ''→'' лит. Veñgras. Самоназвание венгров - это мадьяры (венг. magyarok), этноним Вунгары (''Воно огоры'') они переняли от Огурских племен в союзе с которыми они находились в IV-V веках. Булгары - ''Bül'' ''ökör (Пять быков),'' Сарагуры - ''Šar'' ''ökör (белые быки),'' Кутригуры - ''Kotrag ökör (Быки Котрага),'' Утигуры ''- Uti ökör (Быки Ути)'' по историческим сведениям греков Ути и Котраг были родными братьями. Прокопий Кесарийский рассказывает:<blockquote>в старые времена многие гунны (hunnu), называемые тогда киммерийцами, населяли земли, о которых я уже упоминал. У всех был один король. Однажды у одного из их царей было два сына: одного звали Отригор, а другого звали Котригор. После смерти отца они разделили власть и дали свои имена покоренным народам, так что и в наши дни одни из них называются утигурами, а другие — кутригурами.</blockquote>Они занимали танайско-меотийскую (донско-азовскую) степную зону, котригоры в западной части и отригоры на востоке. Эту историю подтверждают и слова утигурского правителя Сандильча :<blockquote>Несправедливо и не прилично истреблять наших соплеменников (кутригуров), которые не только говорят на языке, идентичном нашему, являются нашими соседями и имеют такую же одежду и образ жизни, но и являются нашими родственниками, хотя и подчиненными другим правителям</blockquote> == Ӑнлантарусем == {{Асăрхавсем}} == Каҫӑсем == {{Куҫарнӑ статья|ru|Огуры}} [[Категори:Огурсем]] clbbwcznz7par8saawh5jst8p434f6f Епископ 0 124690 874248 850096 2026-05-31T09:35:15Z Kontributor 2K 36302 /*Рим-католици чиркĕвĕн епископĕ*/ 874248 wikitext text/x-wiki == == === Çĕнĕ Халал вăхăтĕнчи епископ === === Рим-католици чиркĕвĕн епископĕ === [[File:Modèle-Héraldique-Ecclésiastique-1.svg|thumb|200px|right|Католик-епископ гербĕ.]] === Протестантсен епископĕ === == Литература == * {{ВТ-ЭСБЕ|Епископ|[[Барсов Николай Иванович|Барсов Н. И.]]}} * [http://khazarzar.skeptik.net/books/bolotov/52.htm Глава «Епископы» Том IV. «История церкви в период Вселенских соборов»] // ''[[Болотов, Василий Васильевич|Болотов В. В.]]'' Лекции по истории Древней Церкви. * Марков Н. Ф. Епископ // Православная богословская энциклопедия. — Петроград, 1900—1911. * [http://www.golubinski.ru/ecclesia/episkopstvo.htm ''Служение церковного управления — епископство''] // ''[[Настольная книга священнослужителя]]''. Т. 4.М.: [[Издательство Московской патриархии|Изд-во Московской патриархии]], 2001 * {{ПЭ|190033|Епископ|18|509-522|Ткаченко А. А., Бондач А. Г., [[Желтов М. С.]]}} * Епископ : [арх. 3 января 2023] / Цыпин В. А. прот. // Динамика атмосферы — Железнодорожный узел. — М. : Большая российская энциклопедия, 2007. — С. 681—682. — (Большая российская энциклопедия : [в 35 т.] / гл. ред. Ю. С. Осипов ; 2004—2017, т. 9). — ISBN 978-5-85270-339-2. == Асăрхавсем == {{асăрхавсем|40em}} == Каçăсем == * {{cite web |title = Епископ |url = http://www.religio.ru/lecsicon/06/50.html |archive-url = https://web.archive.org/web/20020322030624/http://www.religio.ru/lecsicon/06/50.html |archive-date = 2002-03-22 |deadlink = yes }}. {{Тулаш каçăсем}} {{^v}} {{Православири клир}} {{Католицизм иерархĕсем}} [[Категори:Епископсем| ]] [[Категори:Чăвашран тухнă епископсем]] 58y18b4jt0yzlk5s7nlk1lfq8j8c00x Тарапунька тата Штепсель 0 125681 874229 854820 2026-05-30T12:01:10Z GAndy 1849 874229 wikitext text/x-wiki [[Ӳкерчĕк:Тарапунька и Штепсель в фильме «Весёлые звёзды».jpg|мини]] '''Тарапунька тата Штепсель''' — [[УССР]] [[УССР халăх артисчĕ|халăх артисчĕсен]] — [[Березин Ефим Иосифович|Ефим Березинпа]] ('''Штепсель''') тата [[Тимошенко Юрий Трофимович|Юрий Тимошенко]] ('''Тарапунька''') актёрсен — [[Совет Социализм Республикисен Пĕрлешĕвĕ|Совет Пĕрлешĕвĕнче]] популярлă [[камит дуэчĕ]]. == Истори == == == == Каçăсем == mn8jcxptszb3vrihecru7xq2wuo9ls4 Суя Дмитрий I 0 129476 874234 874007 2026-05-30T17:14:44Z Ellodanis5 17302 874234 wikitext text/x-wiki [[File:Dmitry Pretender of the Emperor of Russia.jpg|thumb|Dmitry Pretender of the Emperor of Russia</br><big>Суя Дмитрий I, ют çĕршывсенче ăна «имперптор» тесе те асăннă</big>]] '''Суя Дмитрий I''', е '''I Суя Дмитрий''' (? — [[1606]]), вырăс патши ([[1605]]-1606) Хăйне Хаяр Иванăн кĕçĕн ывăлĕ Дмитрий пек кăтартнă<ref>Новиков С. В. и др. Большая историческая энциклопедия. — М.: ОЛМА-ПРЕСС, 2003. — С. 708. — 943 с. — ISBN 5948493482.</ref><ref>Юрганов А. Л., Кацва Л. А. История России XVI—XVIII вв.. — М.: МИРОС, 1995. — С. 105. — 419 с.</ref>. Ют çĕрсенче ăна Димитрий Император пек ({{lang-la|Demetrius Imperator}}<ref>Deutsche Nationalbibliothek Record #11889157X // Gemeinsame Normdatei (ним.) — 2012—2016.</ref>) пĕлнĕ. Ку несĕллĕх саманчĕсене историографире суя тесе шутлаççĕ. Кам пулнă-ши вăл? == Асăрхавсем == {{Асăрхавсем}} == Каçăсем == {{Навигаци}} * [http://www.galich44.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=76&Itemid= Книга «Замечательные люди Земли Галичской» — Григорий Отрепьев] * ''[[Кобрин, Владимир Борисович|Кобрин В. Б.]]'' [http://vivovoco.ibmh.msk.su/VV/BOOKS/DANGER/PART_2.HTM «Кому ты опасен, историк?»] * [http://elib.shpl.ru/ru/nodes/4813-vyp-1-akty-vremen-lzhedmitriya-i-go-1603-1606-gg-1918#page/1/mode/grid/zoom/1 Акты времён Лжедмитрия I-го (1603—1606 гг.) / Под ред. Н. В. Рождественского.] — {{М.}}, 1918. — 328 с. * [http://publicadomain.ru/russkie-narodnye-istoricheskie-pesni/o-grigorii-otrepieve Исторические песни о Григории Отрепьеве] == Литература == {{refbegin|2}} * [http://www.polona.pl/dlibra/doccontent?id=15794&from=PIONIER%20DLF Gerardum Grevenbruc. Tragoedia Moscovitica siue de vita de morte Demetrii. qvi nvper apvd Rvthenos imperivm tenuit, narratio, ex fide dignis scriptis et litteris excerpta. 1608.] * [https://books.google.ru/books?id=mqFREfEQbfAC&printsec=frontcover&hl=ru#v=onepage&q&f=false Alessando Cilli. Historia delle sollevationi notabili seguite in Pollonia gl’anni del Signore … 1627.] * [http://www.pereplet.ru/gorm/data/petav_9.pdf Dionisius Petavius. The History of the World; or an account of Time", London, printed by John Streater, 1659 p.414] * [https://books.google.ru/books?id=dCIFAAAAYAAJ&pg=PP9&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Capitaine Margeret. Estat de l’Empire de Rvssie, et Grande Dvche de Moscovie. Paris. репринт издания 1669.] * {{ВТ-РБС|Лжедимитрий I|Bacенко П.}} * Карамзин, Н. М. Исторія государства россійскаго. Томъ XI. Санктпетербургъ. Типографія Н.Греча, 1824. * Карамзин, Н. М. Исторія государства россійскаго. Томъ XII. Санктпетербургъ. Типографія Н.Греча, 1829. * {{ВТ-ЭСБЕ|Лжедимитрий I|[[Мякотин, Венедикт Александрович|Мякотин В. А.]]}} * Устрялов, Н. Г. Сказанія современниковъ о Дмитріи самозванцѣ. Часть I. Берова лѣтопись московская. Санктпетербургъ. Типографія Императорской Россійской Академіи, 1831. * Устрялов, Н. Г. Сказанія современниковъ о Дмитріи самозванцѣ. Часть II. Записки Георга Паерле. Санктпетербургъ. Типографія Императорской Россійской Академіи, 1832. * Устрялов, Н. Г. Сказанія современниковъ о Дмитріи самозванцѣ. Часть III. Записки Маржерета и президента де-Ту. Санктпетербургъ. Типографія Императорской Россійской Академіи, 1832. * Устрялов, Н. Г. Сказанія современниковъ о Дмитріи самозванцѣ. Часть IV. Дневникъ Марины Мнишекъ и пословъ польскихъ. Санктпетербургъ. Типографія Императорской Россійской Академіи, 1834. * Устрялов, Н. Г. Сказанія современниковъ о Дмитріи самозванцѣ. Часть V. Записки Маскѣвича. Санктпетербургъ. Типографія Императорской Россійской Академіи, 1834. * Tragoedia Demetrio-Moscovitica. История достопамятных происшествий, случившихся со Лже-Дмитрием, и о взятии шведами Великого Новгорода. Сочинение [[Шаум, Матвей|Матвея Шаума]], 1614 года. М., 1847. * [https://web.archive.org/web/20131227061446/http://www.memoirs.ru/rarhtml/KemmererRS1872.htm Кеммерер Е. А. Вооружение, приписываемое Лжедмитрию I, хранящееся в царскосельском его величества арсенале // Русская старина, 1872. — Т. 5. — № 2. — С. 330—334.] * [http://memoirs.ru/texts/KostLP_RS76_15_1.htm Костомаров Н. И. Лжедмитрий Первый. По поводу современного его портрета. 1606 г. // Русская старина, 1876. — Т. 15. — № 1. — С. 1-8.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110929084957/http://memoirs.ru/texts/KostLP_RS76_15_1.htm |date=2011-09-29 }} * [[Павел (Пясецкий)|Пясецкий П.]] [http://memoirs.ru/texts/PiasDm_RA86K3V10.htm Фрагмент из «Хроники» о Дмитрие Самозванце / Сообщ. архимандрит Леонид // Русский архив, 1886. — Кн. 3. — Вып. 10. — С. 285—286.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131103055154/http://memoirs.ru/texts/PiasDm_RA86K3V10.htm |date=2013-11-03 }} * [https://web.archive.org/web/20131029192337/http://www.memoirs.ru/rarhtml/Ilovaisk_IV91_12.htm Иловайский Д. И. Первый Лжедмитрий // Исторический вестник, 1891. — Т. 46. — № 12. — С. 636—667.] * Ключевский В. О. Курс русской истории. — 2-е изд. — М. * [http://www.memoirs.ru/rarhtml/Pirl_KDm_RS10_1.htm Пирлинг П. Переписка Карла IX-го с самозванцами // Русская старина, 1910. — Т. 141. — № 1. — С. 22-24.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130524034805/http://www.memoirs.ru/rarhtml/Pirl_KDm_RS10_1.htm |date=2013-05-24 }} * Philip L. Barbour, Dimitry, Called the Pretender: Tsar and Great Prince of all Russia, 1605—1606. Boston: Houghton Mifflin, 1966. * Скрынников Р. Г. Самозванцы в России в начале XVII века. Григорий Отрепьев. Новосибирск, «Наука», 1990. * [[Валишевский, Казимир|Валишевский К.]] Смутное время. М., 1991. * Volkoff Vladimir Les Faux Tsars — LGF/Livre de Poche Collection — 1994é * John B. Teeple Timelines of World History — Dorling Kindersley Publishers Ltd — ISBSN10 0751337420 — 2002 * Рыжов К. В. Все монархи России. М.:Вече, 2003. * Скрынников, Р. Г. Три Лжедмитрия. — 2-е изд. — М.: ООО "Издательство АСТ, 2003 * Michael Farquhar A Treasury of Deception: Liars, Misleaders, Hoodwinkers, and the Extraordinary True Stories of History’s Greatest Hoaxes, Fakes and Frauds — Penguin, May 2005, ISBN 0-14-303544-4 * Записки Станислава Немоевского (1606—1608). Рукопись Жолкевского. — Рязань: Александрия, 2006 * Костомаров Н. И. Названный Дмитрий // Русская история в жизнеописаниях её главнейших деятелей. — М.: Астрель, 2006. * Козляков В. Н. Лжедмитрий I / Вячеслав Козляков. — М.: Молодая гвардия, 2009. — 256, [32] с. — (Жизнь замечательных людей. Серия биографий. Вып. 1199). — 5000 экз. — ISBN 978-5-235-03270-5. * [[Эрлих, Генрих Владимирович|Эрлих Г.]] Царь Димитрий — самозванец? — М.: Яуза, Эксмо, 2006. — 480 с. {{refend}} {{Тулаш каçăсем}} {{Вырăс патшисем}} [[Категори:Русские цари]] [[Категори:Самозванцы Смутного времени]] [[Категори:Свергнутые монархи]] [[Категори:Монархи, убитые в XVII веке]] [[Категори:Убитые в Русском царстве]] [[Категори:1605 год в России]] [[Категори:Люди, чей прах был развеян]] [[Категори:Убитые русские монархи]] [[Категори:Участники движения Лжедмитрия I|*]] fec56ieslpu4b4mkh2qfpp2n0mpkt8i 874235 874234 2026-05-30T17:24:05Z Ellodanis5 17302 874235 wikitext text/x-wiki [[File:Dmitry Pretender of the Emperor of Russia.jpg|thumb|Dmitry Pretender of the Emperor of Russia</br><big>Суя Дмитрий I, ют çĕршывсенче ăна «имперптор» тесе те асăннă</big>]] '''Суя Дмитрий I''', е '''I Суя Дмитрий''' (? — [[1606]]), вырăс патши ([[1605]]-1606) Хăйне Хаяр Иванăн кĕçĕн ывăлĕ Дмитрий пек кăтартнă<ref>Новиков С. В. и др. Большая историческая энциклопедия. — М.: ОЛМА-ПРЕСС, 2003. — С. 708. — 943 с. — ISBN 5948493482.</ref><ref>Юрганов А. Л., Кацва Л. А. История России XVI—XVIII вв.. — М.: МИРОС, 1995. — С. 105. — 419 с.</ref>. Ют çĕрсенче ăна Димитрий Император пек ({{lang-la|Demetrius Imperator}}<ref>Deutsche Nationalbibliothek Record #11889157X // Gemeinsame Normdatei (ним.) — 2012—2016.</ref>) пĕлнĕ. Ку несĕллĕх саманчĕсене историографире суя тесе шутлаççĕ. Кам пулнă-ши вăл? == Асăрхавсем == {{Асăрхавсем}} == Каçăсем == {{Навигаци}} * [http://www.galich44.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=76&Itemid= Книга «Замечательные люди Земли Галичской» — Григорий Отрепьев] * ''[[Кобрин, Владимир Борисович|Кобрин В. Б.]]'' [http://vivovoco.ibmh.msk.su/VV/BOOKS/DANGER/PART_2.HTM «Кому ты опасен, историк?»] * [http://elib.shpl.ru/ru/nodes/4813-vyp-1-akty-vremen-lzhedmitriya-i-go-1603-1606-gg-1918#page/1/mode/grid/zoom/1 Акты времён Лжедмитрия I-го (1603—1606 гг.) / Под ред. Н. В. Рождественского.] — {{М.}}, 1918. — 328 с. * [http://publicadomain.ru/russkie-narodnye-istoricheskie-pesni/o-grigorii-otrepieve Исторические песни о Григории Отрепьеве] == Литература == {{refbegin|2}} * [http://www.polona.pl/dlibra/doccontent?id=15794&from=PIONIER%20DLF Gerardum Grevenbruc. Tragoedia Moscovitica siue de vita de morte Demetrii. qvi nvper apvd Rvthenos imperivm tenuit, narratio, ex fide dignis scriptis et litteris excerpta. 1608.] * [https://books.google.ru/books?id=mqFREfEQbfAC&printsec=frontcover&hl=ru#v=onepage&q&f=false Alessando Cilli. Historia delle sollevationi notabili seguite in Pollonia gl’anni del Signore … 1627.] * [http://www.pereplet.ru/gorm/data/petav_9.pdf Dionisius Petavius. The History of the World; or an account of Time", London, printed by John Streater, 1659 p.414] * [https://books.google.ru/books?id=dCIFAAAAYAAJ&pg=PP9&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Capitaine Margeret. Estat de l’Empire de Rvssie, et Grande Dvche de Moscovie. Paris. репринт издания 1669.] * {{ВТ-РБС|Лжедимитрий I|Bacенко П.}} * Карамзин, Н. М. Исторія государства россійскаго. Томъ XI. Санктпетербургъ. Типографія Н.Греча, 1824. * Карамзин, Н. М. Исторія государства россійскаго. Томъ XII. Санктпетербургъ. Типографія Н.Греча, 1829. * {{ВТ-ЭСБЕ|Лжедимитрий I|[[Мякотин, Венедикт Александрович|Мякотин В. А.]]}} * Устрялов, Н. Г. Сказанія современниковъ о Дмитріи самозванцѣ. Часть I. Берова лѣтопись московская. Санктпетербургъ. Типографія Императорской Россійской Академіи, 1831. * Устрялов, Н. Г. Сказанія современниковъ о Дмитріи самозванцѣ. Часть II. Записки Георга Паерле. Санктпетербургъ. Типографія Императорской Россійской Академіи, 1832. * Устрялов, Н. Г. Сказанія современниковъ о Дмитріи самозванцѣ. Часть III. Записки Маржерета и президента де-Ту. Санктпетербургъ. Типографія Императорской Россійской Академіи, 1832. * Устрялов, Н. Г. Сказанія современниковъ о Дмитріи самозванцѣ. Часть IV. Дневникъ Марины Мнишекъ и пословъ польскихъ. Санктпетербургъ. Типографія Императорской Россійской Академіи, 1834. * Устрялов, Н. Г. Сказанія современниковъ о Дмитріи самозванцѣ. Часть V. Записки Маскѣвича. Санктпетербургъ. Типографія Императорской Россійской Академіи, 1834. * Tragoedia Demetrio-Moscovitica. История достопамятных происшествий, случившихся со Лже-Дмитрием, и о взятии шведами Великого Новгорода. Сочинение [[Шаум, Матвей|Матвея Шаума]], 1614 года. М., 1847. * [https://web.archive.org/web/20131227061446/http://www.memoirs.ru/rarhtml/KemmererRS1872.htm Кеммерер Е. А. Вооружение, приписываемое Лжедмитрию I, хранящееся в царскосельском его величества арсенале // Русская старина, 1872. — Т. 5. — № 2. — С. 330—334.] * [http://memoirs.ru/texts/KostLP_RS76_15_1.htm Костомаров Н. И. Лжедмитрий Первый. По поводу современного его портрета. 1606 г. // Русская старина, 1876. — Т. 15. — № 1. — С. 1-8.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110929084957/http://memoirs.ru/texts/KostLP_RS76_15_1.htm |date=2011-09-29 }} * [[Павел (Пясецкий)|Пясецкий П.]] [http://memoirs.ru/texts/PiasDm_RA86K3V10.htm Фрагмент из «Хроники» о Дмитрие Самозванце / Сообщ. архимандрит Леонид // Русский архив, 1886. — Кн. 3. — Вып. 10. — С. 285—286.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131103055154/http://memoirs.ru/texts/PiasDm_RA86K3V10.htm |date=2013-11-03 }} * [https://web.archive.org/web/20131029192337/http://www.memoirs.ru/rarhtml/Ilovaisk_IV91_12.htm Иловайский Д. И. Первый Лжедмитрий // Исторический вестник, 1891. — Т. 46. — № 12. — С. 636—667.] * Ключевский В. О. Курс русской истории. — 2-е изд. — М. * [http://www.memoirs.ru/rarhtml/Pirl_KDm_RS10_1.htm Пирлинг П. Переписка Карла IX-го с самозванцами // Русская старина, 1910. — Т. 141. — № 1. — С. 22-24.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130524034805/http://www.memoirs.ru/rarhtml/Pirl_KDm_RS10_1.htm |date=2013-05-24 }} * Philip L. Barbour, Dimitry, Called the Pretender: Tsar and Great Prince of all Russia, 1605—1606. Boston: Houghton Mifflin, 1966. * Скрынников Р. Г. Самозванцы в России в начале XVII века. Григорий Отрепьев. Новосибирск, «Наука», 1990. * [[Валишевский, Казимир|Валишевский К.]] Смутное время. М., 1991. * Volkoff Vladimir Les Faux Tsars — LGF/Livre de Poche Collection — 1994é * John B. Teeple Timelines of World History — Dorling Kindersley Publishers Ltd — ISBSN10 0751337420 — 2002 * Рыжов К. В. Все монархи России. М.:Вече, 2003. * Скрынников, Р. Г. Три Лжедмитрия. — 2-е изд. — М.: ООО "Издательство АСТ, 2003 * Michael Farquhar A Treasury of Deception: Liars, Misleaders, Hoodwinkers, and the Extraordinary True Stories of History’s Greatest Hoaxes, Fakes and Frauds — Penguin, May 2005, ISBN 0-14-303544-4 * Записки Станислава Немоевского (1606—1608). Рукопись Жолкевского. — Рязань: Александрия, 2006 * Костомаров Н. И. Названный Дмитрий // Русская история в жизнеописаниях её главнейших деятелей. — М.: Астрель, 2006. * Козляков В. Н. Лжедмитрий I / Вячеслав Козляков. — М.: Молодая гвардия, 2009. — 256, [32] с. — (Жизнь замечательных людей. Серия биографий. Вып. 1199). — 5000 экз. — ISBN 978-5-235-03270-5. * [[Эрлих, Генрих Владимирович|Эрлих Г.]] Царь Димитрий — самозванец? — М.: Яуза, Эксмо, 2006. — 480 с. {{refend}} {{Тулаш каçăсем}} {{Вырăс патшисем}} [[Категори:Вырăс патшисем]] [[Категори:Монархсем пирки]] [[Категори:Монархсем пирки]] [[Категори:XVII ĕмĕрте вĕлернĕ монархсем]] [[Категори:Вĕлернĕ политиксем]]] [[Категори:1605-мĕш çул Раççейре]] [[Категори:Монархсем]] [[Категори:Вĕлернĕ монархсем]] [[Категори:Суя Дмитрий I|*]] [[Категори:Вĕлернĕ çынсем]] 7jvup4dtw9jt0gxc6ce4n600b68vzew Австрири парламент суйлавĕ (1919) 0 129646 874236 872934 2026-05-30T17:27:44Z Ellodanis5 17302 874236 wikitext text/x-wiki {{Суйлавсен карточки |название = Австрири парламент суйлавĕ |подпись названия = [[1919]]-мĕш ҫулхи Австрири парламент суйлавӗ<br><small>{{lang-de|Konstituierenden Nationalversammlung 1919}}<small/> |дата = {{Кӗске дата|1919|02|16}} |предыдущие = 1911 Cisleithanian legislative election |год предыдущих = 1911 |следующие = 1920 Austrian legislative election |год следующих = 1920 <!-- для флага --> |территория = Австри |явка избирателей = <!-- кандидат № 1 --> |портрет1 = [[File:Der neue Präsident der deutschösterreichischen Nationalversammlung (Karl Seitz) 1919 WIZ C. Pietzner.png|thumb|Карл Сейтз (Karl Seitz)]] |цвет1 = |кандидат1 = Карл Сейтз (Karl Seitz) |партия1 = Социал-демократла вăй-халçăсен партийĕ (SDAPÖ) |коалиция1 = |прошлый результат1 = |прошлое число мест1 = |мест получено1 = |суммарное число мест1 = |изменение числа мест1 = |число голосов1 = |доля голосов1 = |изменение доли голосов1 = <!-- кандидат № 2--> |портрет2 = [[File:Jodok Fink (1909–1910).tif|thumb|Йодок Финк (Jodok Fink)]] |цвет2 = |кандидат2 = Йодок Финк (Jodok Fink) |партия2 = Христианла-социалла парти (CS) |коалиция2 = |прошлый результат2 = |прошлое число мест2 = |мест получено2 = |суммарное число мест2 = |изменение числа мест2 = |число голосов2 = |доля голосов2 = |изменение доли голосов2 = |прочие партии = |карта = 1919 Austrian legislative election - Results.svg |ширина карты = 400px |альт. текст карты = |подпись карты = |карта2 = |ширина карты2 = |альт. текст карты2 = |подпись карты2 = |результат = }} '''Австрири парламент суйлавĕ (1919)''', Австро-Венгри арканнă хыççăн пулса иртнĕскер<ref>Nohlen, Dieter; Stöver, Philip (31 May 2010). ''Elections in Europe: A data handbook''. Nomos Verlagsgesellschaft. p. 196. ISBN <bdi>978-3-8329-5609-7</bdi>.</ref>. Австри историйĕнче пĕрремĕш хут ку ĕçпулăма, суйлавçă пулса, [[хĕрарăм]]сем те хутшăннă<ref>{{Cite web|url=http://www.onb.ac.at/ariadne/projekte/frauen_waehlet/index.html|title=85 Jahre allgemeines Frauenwahlrecht in Österreich|date=2011-03-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20110306075818/http://www.onb.ac.at/ariadne/projekte/frauen_waehlet/index.html|archive-date=2011-03-06|access-date=2019-06-14|url-status=dead}}</ref>. Çавăн пекех, тин никĕсленнĕ Чехословакири Судет облаçĕн нимĕçĕсем те, хирĕçлевсене пăхмасăрах, ку суйлава хутшăннă темелле. Суйлав итогĕсемпе килĕшллĕн, Социал-демократла вăй-халçăсен партийĕ (SDAPÖ), 170 вырăнтан 72-ĕшне ярса илсе, парламентри чи мăн фракци пулса тăнă<ref>{{cite journal|author=Graham|first=Malbone W.|date=1930|title=Foreign Governments and Politics: The Constitutional Crisis in Austria|url=https://archive.org/details/sim_american-political-science-review_1930-02_24_1/page/n144|jstor=1946794|journal=The American Political Science Review|volume=24|issue=1|pages=144–157|doi=10.2307/1946794|url-status=live}}</ref>. Çĕнтерÿçĕ-парти иккĕмĕш вырăна тухнă Христианла-социалла партипе (CS) пĕрле коалицилле тÿре-шара туса хунă. == Çăлкуçсем == * Nohlen, Dieter; Stöver, Philip (31 May 2010). Elections in Europe: A data handbook. Nomos Verlagsgesellschaft. p. 196. ISBN 978-3-8329-5609-7. * 85 Jahre allgemeines Frauenwahlrecht in Österreich (6, март, 2011). Пăхнă: 14, июнь, 2019. Архивланă: 6, март, 2011. * AUSTRIA VOTES TODAY. — German Part of Former Dual Monarchy Chooses Its Constituent Assembly. Архиври копи: 7, март, 2020, Wayback Machine, The New York Times, February 16, 1919 (PDF) * Graham, Malbone W. (1930). Foreign Governments and Politics: The Constitutional Crisis in Austria. The American Political Science Review. 24 (1): 144—157. doi:10.2307/1946794. JSTOR 1946794. * Nohlen & Stöver, p173 * Suppan, Arnold. Austrians, Czechs, and Sudeten Germans as a Community of Conflict in the Twentieth Century. conservancy.umn.edu. Center for Austrian Studies, Minnesota. Пăхнă: 8, февраль, 2018. Архивланă: 20, июль. == Каçăсем == * Statistische Zentralkommission: ''Die Wahlen für die Konstituierende Nationalversammlung. 1. Vorläufige statistische Ergebnisse.'' Wien 1919, [https://bmi.gv.at/412/Nationalratswahlen/files/NRW_1919.pdf Digitalisat online] auf der Website des [[Bundesministerium für Inneres|BMI]] (PDF; 5,59&nbsp;MB) {{Суйлавсен карточки}} == Асăрхавсем == {{Асăрхавсем}} {{Тулаш каçăсем}} [[Категори:1919-мĕш çулхи февраль]] [[Категори:Австрири парламент суйлавĕсем]] [[Категори:Австри]] [[Категори:Парламент суйлавĕсем]] [[Категори:1919-мĕш çул]] 744mdresdw1dejjeubpg40iw3yu6ejp Гроссман, Марсель 0 129954 874231 873840 2026-05-30T17:03:06Z Ellodanis5 17302 874231 wikitext text/x-wiki [[File:ETH-BIB-Grossmann, Marcel (1878-1936)-Portrait-Portr 01239.tif (cropped).jpg|thumb|Portrait of Marcel Grossmann.</br><big>Марсель Гроссман</big>]] {{Пĕр хушаматлисем|Гроссман}} '''Марсе́ль Гро́ссман''' ({{lang-de|Marcel Grossmann}}; 9.4. [[1878]], [[Будапешт]] — 7.9. [[1936]], [[Цюрих]]) — [[Швейцари]] математикĕ, [[Эйнштейн, Альберт|Альберт Эйнштейн]] тусĕ тата ăна, çумавтор шайĕнче, [[танлаштарулăхăн пĕтĕмĕшле теорийĕ]]пе ĕçлеме витĕмлĕн пулăшнăскер<ref>Пайс. Асăннă çăлкуç. 210 с.</ref>. Кярахпа Альберт Эййнштейн çак пулăшу пирки каласа та панă, ăна ырăпа асăннă<ref>Пайс. Асăннă çăлкуç. 205 с.</ref>. Марсе́ль Гро́ссман — Швейцари математика пĕрлĕхне йĕркелекенсенчен пĕри, вăл ăна 1916—1917-мĕш çулсенче ертсе те пынă. == Марсе́ль Гро́ссманăн математикăри ĕçĕсем == * ''Über die metrischen Eigenschaften kollinearer Gebilde'', 1902. Диссертаци. * ''Die fundamentalen Konstruktionen der nichteuklidischen Geometrie'', 1904. * ''A. Einstein, M. Grossmann''. Entwurf einer verallgemeinerten Relativitätstheorie und einer Theorie der Gravitation. Журналта: ''Zeitschrift für Mathematik und Physik'', 62: 225—261 (1913). — Танлаштарулăхăн пĕтĕмĕшле теорийĕн малтанхи палăрăмĕсенчен пĕри. * ''Darstellende Geometrie''), 1915—1932. 3 кăларăм. == Литература == * Пайс А. Научная деятельность и жизнь Альберта Эйнштейна. — М.: Наука, 1989 * {{h|MacTutor|3={{MacTutor Biography|id=Grossmann}}}} == Асăрхавсем == {{Асăрхавсем}} {{Внешние ссылки}} [[Категори:Альберт Эйнштейн]] [[Категори:XX ĕмĕр математикĕсем]] [[Категори:Швейцари математика пĕрлĕхĕн президенчĕсем]] [[Категори:Швейцари математика пĕрлĕхĕн хисеплĕ пайташĕсем]] 1a4rn4rv6yilplnluucjl8oyl199itr 874232 874231 2026-05-30T17:06:42Z Ellodanis5 17302 874232 wikitext text/x-wiki [[File:ETH-BIB-Grossmann, Marcel (1878-1936)-Portrait-Portr 01239.tif (cropped).jpg|thumb|Portrait of Marcel Grossmann.</br><big>Марсель Гроссман</big>]] {{Пĕр хушаматлисем|Гроссман}} '''Марсе́ль Гро́ссман''' ({{lang-de|Marcel Grossmann}}; 9.4. [[1878]], [[Будапешт]] — 7.9. [[1936]], [[Цюрих]]) — [[Швейцари]] математикĕ, [[Эйнштейн, Альберт|Альберт Эйнштейн]] тусĕ тата ăна, çумавтор шайĕнче, [[танлаштарулăхăн пĕтĕмĕшле теорийĕ]]пе ĕçлеме витĕмлĕн пулăшнăскер<ref>Пайс. Асăннă çăлкуç. 210 с.</ref>. Кярахпа Альберт Эййнштейн çак пулăшу пирки каласа та панă, ăна ырăпа асăннă<ref>Пайс. Асăннă çăлкуç. 205 с.</ref>. Марсе́ль Гро́ссман — Швейцари математика пĕрлĕхне йĕркелекенсенчен пĕри, вăл ăна 1916—1917-мĕш çулсенче ертсе те пынă. 1920-мĕш çултанпа спаланчăк склроз чирĕпе аптрама пуçланă, çакна пула ăслăлăх ĕçне хутшăнма майĕпен пăрахнă. == Марсе́ль Гро́ссманăн математикăри ĕçĕсем == * ''Über die metrischen Eigenschaften kollinearer Gebilde'', 1902. Диссертаци. * ''Die fundamentalen Konstruktionen der nichteuklidischen Geometrie'', 1904. * ''A. Einstein, M. Grossmann''. Entwurf einer verallgemeinerten Relativitätstheorie und einer Theorie der Gravitation. Журналта: ''Zeitschrift für Mathematik und Physik'', 62: 225—261 (1913). — Танлаштарулăхăн пĕтĕмĕшле теорийĕн малтанхи палăрăмĕсенчен пĕри. * ''Darstellende Geometrie''), 1915—1932. 3 кăларăм. == Литература == * Пайс А. Научная деятельность и жизнь Альберта Эйнштейна. — М.: Наука, 1989 * {{h|MacTutor|3={{MacTutor Biography|id=Grossmann}}}} == Асăрхавсем == {{Асăрхавсем}} {{Внешние ссылки}} [[Категори:Альберт Эйнштейн]] [[Категори:XX ĕмĕр математикĕсем]] [[Категори:Швейцари математика пĕрлĕхĕн президенчĕсем]] [[Категори:Швейцари математика пĕрлĕхĕн хисеплĕ пайташĕсем]] l5ovv6d7b2bq9iglxqe2h0omha9owl9 874233 874232 2026-05-30T17:09:03Z Ellodanis5 17302 874233 wikitext text/x-wiki [[File:ETH-BIB-Grossmann, Marcel (1878-1936)-Portrait-Portr 01239.tif (cropped).jpg|thumb|Portrait of Marcel Grossmann.</br><big>Марсель Гроссман</big>]] {{Пĕр хушаматлисем|Гроссман}} '''Марсе́ль Гро́ссман''' ({{lang-de|Marcel Grossmann}}; 9.4. [[1878]], [[Будапешт]] — 7.9. [[1936]], [[Цюрих]]) — [[Швейцари]] математикĕ, [[Эйнштейн, Альберт|Альберт Эйнштейн]] тусĕ тата ăна, çумавтор шайĕнче, [[танлаштарулăхăн пĕтĕмĕшле теорийĕ]]пе ĕçлеме витĕмлĕн пулăшнăскер<ref>Пайс. Асăннă çăлкуç. 210 с.</ref>. Кярахпа Альберт Эйнштейн çак пулăшу пирки каласа та панă, ăна ырăпа асăннă<ref>Пайс. Асăннă çăлкуç. 205 с.</ref>. Марсе́ль Гро́ссман — Швейцари математика пĕрлĕхне йĕркелекенсенчен пĕри, вăл ăна 1916—1917-мĕш çулсенче ертсе те пынă. 1920-мĕш çултанпа сапаланчăк склроз чирĕпе аптрама пуçланă, çакна пула ăслăлăх ĕçне хутшăнма майĕпен пăрахнă. == Марсе́ль Гро́ссманăн математикăри ĕçĕсем == * ''Über die metrischen Eigenschaften kollinearer Gebilde'', 1902. Диссертаци. * ''Die fundamentalen Konstruktionen der nichteuklidischen Geometrie'', 1904. * ''A. Einstein, M. Grossmann''. Entwurf einer verallgemeinerten Relativitätstheorie und einer Theorie der Gravitation. Журналта: ''Zeitschrift für Mathematik und Physik'', 62: 225—261 (1913). — Танлаштарулăхăн пĕтĕмĕшле теорийĕн малтанхи палăрăмĕсенчен пĕри. * ''Darstellende Geometrie''), 1915—1932. 3 кăларăм. == Литература == * Пайс А. Научная деятельность и жизнь Альберта Эйнштейна. — М.: Наука, 1989 * {{h|MacTutor|3={{MacTutor Biography|id=Grossmann}}}} == Асăрхавсем == {{Асăрхавсем}} {{Внешние ссылки}} [[Категори:Альберт Эйнштейн]] [[Категори:XX ĕмĕр математикĕсем]] [[Категори:Швейцари математика пĕрлĕхĕн президенчĕсем]] [[Категори:Швейцари математика пĕрлĕхĕн хисеплĕ пайташĕсем]] p526w12ufhxpxb84rvd2zxzz0favgu5 Шигильдеев Василий Викторович 0 130084 874242 874213 2026-05-31T04:41:22Z Max Tenche 25572 /* Пурнӑҫ */ 874242 wikitext text/x-wiki {{Политик | Ят = Шигильдеев Василий Викторович | Тăван ят = | Ӳкерчĕк = Шигильдеев Василий (Вӑрмар районӗ).jpg | Анлăшĕ = 250px | Ӳкерчĕке ăнлантарни = | Çуралнă чухнехи ят = | Суя ятсем = | Çуралнă вăхăт = {{Кӗске дата|1966|01|2}}<ref name="хыпар-1">[https://www.aktualno21.ru/politika/item/11659-vykhodets-iz-organov?tmpl=component&print=1 Выходец из «органов»]</ref> | Çуралнă вырăн = [[ССРП]], [[РСФСР]], [[Чӑваш АССР]] | Вилнĕ вăхăт = | Вилнĕ вырăн = | Гражданлăх = {{USSR}}<br/>{{Ялавлани|РФ}} | Тĕне тытни = | Парти = [[Пӗрлехи Раҫҫей]]<ref name="хыпар-1"/> | Тĕп шухăшсем = | Ĕçлев тĕсĕ = [[Вӑрмар районӗ|Вӑрмар муниципаллӑ округӗн]] пуҫлӑхӗ<ref name="хыпар-1"/> | Чыславсем = | Сайт = [https://urmary.cap.ru Чӑваш Енӗн Вӑрмар районӗн официаллӑ сайчӗ] }} '''Шигильдеев Василий Викторович''' ({{Кӗске дата|1966|01|2}}, [[ССРП]], [[РСФСР]], [[Чӑваш АССР]]<ref name="хыпар-1"/>) — [[Чӑваш Ен]]ӗн [[политик]]ӗ, [[Вӑрмар районӗ|Вӑрмар муниципаллӑ округӗн]] пуҫлӑхӗ<ref name="вк">[https://vk.com/urmary_adm Администрация Урмарского муниципального округа ВКонтакте]</ref>, «[[Пӗрлехи Раҫҫей]]» [[парти]]н пайташӗ<ref name="хыпар-1"/>. Вӑрмар районӗн [[Чупай (Вӑрмар районӗ)|Чупай]] ялӗнче пурӑнать. {{Тулли дата|2022|12|20}}н Василий Шигильдеев Дмитрий Иванов вырӑнне Вӑрмар районӗн пуҫлӑхӗ пулса тӑнӑ<ref name="хыпар-2">[https://forum.na-svyazi.ru/?showtopic=3091710&st=0&p=19931788#entry19931788 Урмарский район возглавил выпускник Академии ФСБ]</ref>. == Пурнӑҫ == {{Тулли дата|1966|01|2}} Шигильдеев Василий Викторович ҫуралнӑ. [[2001|2001 ҫулта]] Василий Шигильдеев [[Мускав]]ра [[Хӳтӗленӗвӗн федераллӑ хӗсмечӗ (Раҫҫей)|ХФХ]] академине вӗренсе вӗҫлетнӗ<ref name="хыпар-2"/>. Район пуҫлӑхӗн ӗҫӗчченхи юлашки вӑхӑтра ООО «НПП «Каскад-ГРУП» компанин пӗтӗм ыйтусен директорӗ пулнӑ. [[Чупай (Вӑрмар районӗ)|Чупай]] ялӗнчен район депутачӗ пулнӑ. === Вӑрмар районӗн пуҫлӑхӗ пулса тӑни === {{Тулли дата|2020|08|21}} Дмитрий Иванов Вӑрмар районӗн администрацийӗн пуҫлӑхӗ пулса тӑнӑ. Вӑл [[2022|2022 ҫулхи]] район администрацийӗн пуҫлӑхне пулас тесе ӑмӑртӑва хутшӑнмантан [[Вӑрмар районӗ]]н депутачӗсем ҫӗнӗ пуҫлӑха суйламаллаччӗ. {{Тулли дата|2022|11|9}} район депутачӗсем ҫӗнӗ пуҫлӑх ӗҫне Василий Шигильдееве суйланӑ. {{Кӗске дата|2022|12|19}}-мӗшӗ Вӑрмар районӗн пуҫлӑхӗн ӗҫӗнче Дмитрий Ивановӑн юлашки кунӗ пулса тӑнӑ<ref name="вк-2">[https://vk.com/feed?w=wall10316372_1448 Дмитрий Иванов. ВК]</ref>. {{Тулли дата|2022|12|20}}н Василий Шигильдеев Вӑрмар районӗн пуҫлӑхӗ пулса тӑнӑ<ref name="хыпар-2"/>. == Ҫавӑн пек пӑхӑр == * [[Вӑрмар районӗ]] * [[Чӑваш Енӗн районӗсен хальхи пуҫлӑхӗсем]] == Асӑрхавсем == {{Асӑрхавсем}} == Каҫӑсем == * [https://chuvash.er.ru/person/21d4c5a5-53a1-4fb1-9f2f-92fa37924a44 Пӗрлехи Раҫҫейӗн Чӑваш Енчи уйрӑмӗн сайчӗ] * [https://urmary.cap.ru Чӑваш Енӗн Вӑрмар районӗн официаллӑ сайчӗ] * [https://vk.com/vshigildeev Василий Шигильдеев Вконтакти] [[Категори:Кăрлачăн 2-мĕшĕнче çуралнисем]] [[Категори:1966 çулта çуралнисем]] [[Категори:Чăваш политикĕсем]] [[Категори:Пайăр çынсем, алфавитпа]] [[Категори:Чăваш Енĕн Вăрмар районĕ]] [[Категори:Политиксем, алфавитпа]] ijh6pfddocmw3hscp9fz7aw8cef4iyu Шаблон:Potd/2026-06-5 (cv) 10 130087 874237 2026-05-30T17:53:49Z Ymblanter 7764 Ҫӗнӗ страница: «Хор церкви святого Бонифация, Висбаден, Гессен, Германия» 874237 wikitext text/x-wiki Хор церкви святого Бонифация, Висбаден, Гессен, Германия 6nl9l1f2nczcwh3691w90k3h50nw1hs Шаблон:Potd/2026-06-5 10 130088 874238 2026-05-30T17:54:14Z Ymblanter 7764 Ҫӗнӗ страница: «St. Bonifatius, Wiesbaden, Choir 20200613 6.jpg» 874238 wikitext text/x-wiki St. Bonifatius, Wiesbaden, Choir 20200613 6.jpg lwshrlb25q104jbwwjigprri3qxxjsn Коллапс (геометри) 0 130089 874244 2026-05-31T07:47:11Z Ellodanis5 17302 Ҫӗнӗ страница: «{{Пĕлтерĕшсем|Коллапс}} '''Коллапс''' — уçлăхсен, чылай чухне [[Риман нумайсăнарлăхĕ]]сен, [[умлăн-хыçлăнлăх]]ĕн тĕлĕшĕ, — вĕсен локаллĕ структури (уйрăммăн илсен, хапи) чикĕ патне куçнă чухне улшăнать. Коллпасăн пĕрне-пĕрки эквивалентлă мар (пĕри тепринчен...» 874244 wikitext text/x-wiki {{Пĕлтерĕшсем|Коллапс}} '''Коллапс''' — уçлăхсен, чылай чухне [[Риман нумайсăнарлăхĕ]]сен, [[умлăн-хыçлăнлăх]]ĕн тĕлĕшĕ, — вĕсен локаллĕ структури (уйрăммăн илсен, хапи) чикĕ патне куçнă чухне улшăнать. Коллпасăн пĕрне-пĕрки эквивалентлă мар (пĕри тепринчен тухса тăман) темиçе [[палăртав]] пур: * филинг-радиус урлă * хапа çухалăвĕ урлă == Литература == * Бураго Д.Ю., Бураго Ю.Д., Иванов С.В. Курс метрической геометрии. — 2004. — ISBN 5-93972-300-4. [[Категори:Риманла (тата псевдо—Риманла) геометри]] [[Категори:Метрикăлла геометри]] hsn0mmna8cphuo6bcprhvfbhavg1j4y 874245 874244 2026-05-31T07:49:16Z Ellodanis5 17302 874245 wikitext text/x-wiki {{Пĕлтерĕшсем|Коллапс}} '''Коллапс''' — уçлăхсен, чылай чухне [[Риман уçлăхĕ|Риман нумайсăнарлăхĕ]]сен, [[умлăн-хыçлăнлăх]]ĕн тĕлĕшĕ, — вĕсен локаллĕ структури (уйрăммăн илсен, хапи) чикĕ патне куçнă чухне улшăнать. Коллпасăн пĕрне-пĕрки эквивалентлă мар (пĕри тепринчен тухса тăман) темиçе [[палăртав]] пур: * филинг-радиус урлă * хапа çухалăвĕ урлă == Литература == * Бураго Д.Ю., Бураго Ю.Д., Иванов С.В. Курс метрической геометрии. — 2004. — ISBN 5-93972-300-4. [[Категори:Риманла (тата псевдо—Риманла) геометри]] [[Категори:Метрикăлла геометри]] 8aq7ntzq4gf1hx9zt08wmkq0y0l050c