Википеди inhwiki https://inh.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%BE%D0%B0%D0%B3%D3%80%D1%83%D0%B2 MediaWiki 1.47.0-wmf.13 first-letter Медиа Гӏулакха Ювцар Доакъашхо Доакъашхочун дувцар Википеди Википеди ювцар Файл Файл ювцар MediaWiki MediaWiki ювцар Ло Ло бувцар Новкъостал Новкъостал дувцар ОагӀат ОагӀат ювцар Моартал Моарталах къамаьл TimedText TimedText talk Модуль Модуль ювцар Event Event talk Доакъашхо:Revi C. 2 3 74949 67427 2026-08-01T23:43:44Z Pathoschild 220 global user pages ([[m:Synchbot|requested by Revi C.]]) 74949 wikitext text/x-wiki __NOINDEX__<div class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">{{#babel:ko|en-3|inh-0}} [[File:Revi wikimedia image.jpg|thumb|center|middle|If you are here to talk about CommonsDelinker removing a deleted image, please [[:c:User talk:Revi C.|go here]].]] Hello! I am [[:m:User:Revi C.|revi]]. I edit to [[m:SWMT|revert vandals]], do Wikidata stuff<!--(I am a Wikidata Admin! <small>([{{fullurl:wikidata:Special:ListUsers/Revi C.|limit=1}} Verify])</small>)-->, or do [[:c:COM:FR|Commons Filemoving stuff]] (I am Commons Admin too! <small>([{{fullurl:c:Special:ListUsers/Revi C.|limit=1}} Verify])</small>). Come to [[:m:User:Revi C.|my Meta userpage]] or [[:c:User:Revi C.|my Commons userpage]] for more information. Thank you.</div> 6caib1916iredoy6stby9clp25zsaq8 Шоане 0 16755 74944 69602 2026-08-01T14:51:15Z Ilez 11 6432 /* growthexperiments-addlink-summary-summary:2|0|0 */ 74944 wikitext text/x-wiki {{НП+Россия | статус = юрт | русское название = Шоане | оригинальное название = | изображение = | герб = | флаг = | lat_deg = 42.793125 | lon_deg = 44.778622 | регион = Ингушетия | регион в таблице = ГӀалгӀайче | вид района = Муниципальни шахьар | район = Джейрахский район | район в таблице = ЖӀайраха шахьар | вид поселения = Юрта хьисапе моттиг | поселение = Сельское поселение Ольгети | поселение в таблице = Юрта хьисапе моттиг ОлгатӀе{{!}}ОлгатӀе | C в регион = слева | глава = | дата основания = | прежние имена = | статус с = | площадь = | высота центра НП = | население = {{ Население | Шоани | тс }} | год переписи = {{ Население | Шоани | г }} | плотность = | агломерация = | национальный состав = [[гӀалгӀай]] | конфессиональный состав = бусалба | этнохороним = | часовой пояс = | почтовый индекс = 386435 | почтовые индексы = | телефонный код = | цифровой идентификатор = | цифровой идентификатор 2 = | категория в Commons = | сайт = | описание флага = }} '''Шоане'''{{Дехьавалар|ЦӀи}} ({{lang-ru|Шоани}}{{Дехьавалар|ЦӀи}}, {{lang-ru2|Шоан}}{{Дехьавалар|ЦӀи}}) — [[гӀалгӀай]] [[Юкъера бӀаьшераш|юкъерча бӀаьшерий заман]] [[кхаьлл]] я. [[ГӀалгӀайче|ГӀалгӀай Мехка]] [[ЖӀайраха шахьар]]е улл. Административни лоархӀаш хилча Шоане ше «юрт» статус йолаш, ''«[[юрта хьисапе моттиг ОлгатӀе]]»'' яхача [[муниципальни кхоллам]]а́ юкъейодаш я{{Дехьавалар|Статус}}. == ЦӀи == [[ГӀалгӀай мотт|ГӀалгӀай меттала]] укх кхаьллах «Шоане » оал{{sfn|Ономастикон Ингушетии|2021|с=41}}. [[Эрсий мотт|Эрсий меттала]] тайп-тайпара оал: «Шоани»<ref name="Закон РИ № 5-РЗ"/>, «Шоан»{{sfn|Ономастикон Ингушетии|2021|с=41}}. == Статус == [[Россе Федераци|Россе Федерацен]] а [[ГӀалгӀай Республика]] а [[Моттигера шедоалдар|моттигерча шедоалдарах]] лаьца долча законашка диллача, Шоане статусах ''«[[село]]»'' я, ''«[[сельское поселение Ольгети]]»'' яхача [[муниципальни кхоллам]]а́ юкъейодаш а я. Из «село» яха маӀан долаш гӀалгӀай меттала гӀалгӀашта юкъе эггара чӀоагӀагӀа даьржа лела дош да — «[[юрт]]» яхар (кӀезигагӀа — «[[эйла]]»). Цудухьа административни хьакъехьа гӀалгӀай меттала а оалаш хилча, Шоане ше «юрт» статус йолаш, ''«[[юрта хьисапе моттиг ОлгатӀе]]»'' яхача [[муниципальни кхоллам]]а́ юкъейодаш йолга лоархӀ<ref name="Закон РИ № 5-РЗ">[http://docs.cntd.ru/document/895201294 Закон Республики Ингушетия от 23 февраля 2009 года № 5-РЗ «Об установлении границ муниципальных образований Республики Ингушетия и наделении их статусом сельского поселения, муниципального района и городского округа»]</ref>. Из «юрт» яха юкъара термин дӀачӀоагӀъенна хиларга хьажжа, моллагӀа йолча, хьалха хиннача а хӀанз йолаш йолча а, къаьна а къона а йолча, массайолча нах бахача моттигех цхьатарра «юрт» аьнна цӀи йоаккх тахан гӀалгӀаша. Цхьабакъда, укх мо йолча къаьнарча моттигех, гӀалгӀай лоамарча моттигех хӀаьта а, «юрт» ца оалаш, «[[пхьа]]» е «[[кхала]]» аьлча нийсагӀа да, хӀана аьлча, гӀалгӀаша юххьанцара «юрт» яха дош тӀадийттадац тӀеххьарча (XVIII—XIX) бӀаьшерашка ара Ӏояхка́ хиннача нах бахача моттигий цӀерашта мара. == Географи == ГӀалгӀай Мехка зӀилбухерча оагӀорахьа [[ЖӀайраха шахьар]]е лоам улл Шоане. Шоане додаш [[Шондон|Шоанхийи]] [[Ӏарамхий]]и да. Ӏарамхин [[атагӀе|атагӀа]] [[Шанлоам]] латт — ГӀалгӀайчен эггара лакхагӀа йола моттиг (4451). === Сахьата оаса === Шоане, еррига ГӀалгӀай Республика мо, МСК ([[Москвера ха|москверча хан]]) [[Сахьатий зона|сахьатий зоне]] уллаш я. [[Россе Федераце лела ха|Лелаш йолча ханнеи]] [[Всемирное координированное время|UTC]] ханнеи юкъе +3:00 (кхо сахьат) башхало я<ref>{{Cite web|url=http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_114656/b2707989c276b5a188e63bc41e7bcbcc18723de8/|title=Федеральный закон от 03.06.2011 № 107-ФЗ «Об исчислении времени», статья 5|lang=ru|date=2011-06-03}}</ref>. == Тархьар == Шоанера хьадаьннад [[Шоанхой]] тайпа{{sfn|Мальсагов|1963|с=148}}, уж укхаза баьхаб шоаш [[ГӀалгӀайи нохчийи мехках бахар|1944-ча шера мехках ба́ххалца]]. Тайпан цӀи мишта хьахиннай ховш дац. [[Сулейманов, Ахмад Сулейманович|А. С. Сулейманова́]] хетачох, ши [[эрш]] хила йиш йолаш я<ref>''Сулейманов А. С.'' II часть: Горная Ингушетия. Горная Чечня // Топонимия Чечено-Ингушетии: в IV частях (1976—1985 гг.). — Грозный: Чечено-Ингушское книжное издательство, 1978. — С. 64—78. — 289 с.</ref>: * [[Баркин]]ера а́раваьннача Шоанхой даь цӀерах — «Шоа» яхаш хиннай йоах цун цӀи * Тайпа да́хаш йола моттиг геттара лакха хиларах — «[[шув]]» я́хача дешах, «берд» ({{lang-ru|пропасть, обрыв}}) яхаш маӀан долча. Шоане ва́хаш хиннав тӀеххьара гӀалгӀай цӀайсаг хинна [[Ховтанаькъан Элмарза-Хьажа]] (1766—1923)<ref>[https://books.google.ru/books?id=MNHXAAAAMAAJ&q=Khaoutiev+1766&dq=Khaoutiev+1766&hl=ru&sa=X&ei=B3xDVdO6MsWgPfbwgEg&ved=0CB0Q6AEwAA Ислам на территории бывшей Российской империи]: Энциклопедический словарь. Том I / Составитель и ответственный редактор — [[Прозоров, Станислав Михайлович|С. М. Прозоров]]; научные консультанты — О. Ф. Акимушкин, В. О. Бобровников, [[Халидов, Анас Бакиевич|А. Б. Халидов]]; указатели — А. А. Хисматулин; = Islam in the territories of the Former Russian Empire: Encyclopaedic Lexicon. Vol. I / ed. by Stanislav M. Prozorov. — {{М}}: [[Восточная литература (издательство)|Издательство «Восточная литература»]] РАН, 2006—. — ISBN 5-02-018209-5; Vol. I. — 2006. — P. 188. — 655 p. — ISBN 5-02-018420-9 — «В 1873 г. последний ингушский жрец (инг. ''цӏув'') Элмарз-''хаджжи'' Хаутиев (1766—1923) из селения Шоан, перед тем как принять замуровал свой священный белый флаг — земной символ бога Дяла — в стены святилища, долго молился, прося у древних богов прощения…»</ref><ref> 1. Принятие ислама народами России // Исламоведение: Пособие для преподавателя. / [[Кулиев, Эльмир Рафаэль оглы|Э. Р. Кулиев]], [[Муртазин, Марат Фахрисламович|М. Ф. Муртазин]], [[Мухаметшин, Рафик Мухаметшович|Р. М. Мухаметшин]] и др. ; общ. ред. М. Ф. Муртазин. — 2-е изд., испр. — {{М}}: Издательство Московского исламского университета, 2008. — P. 362. — 416 p. — (Серия «Библиотека исламоведа»). — ISBN 978-5-903524-07-5. — «К XIX веку практически полностью приняли ислам ингуши. Последний ингушский жрец Элмарз-хаджи (1766—1923) принял ислам в 1873 г.»</ref><ref>''Tsaroieva M.'' [https://books.google.ru/books?id=Isdqv8kAKnEC&pg=PA258 Peuples et religions du Caucase du Nord]. — Paris: Éd. Karthala, impr, 2011. — P. 257. — 389 p. — ISBN 2-8111-0489-5</ref><ref>''Tsaroieva M.'' [https://books.google.ru/books?id=zXEiAQAAIAAJ&q=Khaoutiev+1766&dq=Khaoutiev+1766&hl=ru&sa=X&ei=B3xDVdO6MsWgPfbwgEg&ved=0CCUQ6AEwAg Les racines mésopotamiennes et anatoliennes des Ingouches et des Tchétchènes]. — Paris: Riveneuve, 2008 — P. 117. — 329 p. — ISBN 2-914214-32-4</ref><ref>''Meskhidze J.'', [http://archives.orientalstudies.ru/rus/images/pdf/a_meskhidze_2006.pdf Shaykh Batal Hajji from Surkhokhi: towards the history of Islam in Ingushetia] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20150710184643/http://archives.orientalstudies.ru/rus/images/pdf/a_meskhidze_2006.pdf |date=2015-07-10 }}. // Central Asian Survey. — (March-June 2006). — Vol. 25, Issue 1-2. — P. 180. — ISSN 0263-4937, Online ISSN: 1465-3354, DOI:10.1080/02634930600903262 — «Of great interest is the evidence about 'Elmarz Hajji Khautiev (1766—1923)' [sic!], the last Ingush pagan priest (ts’u in Ingush) from the Shoa/Shoan/Shua/Shon/Shoani gorge»</ref><ref>[https://books.google.ru/books?id=PV4iAQAAIAAJ&q=Элмарз&dq=Элмарз&hl=ru&sa=X&ei=TIJDVeaKN8LuO9LEgOgG&ved=0CCoQ6AEwAg] // Жизнь национальностей: журнал. — 2002. — № 1—2. — P. 5. — «Последний жрец Ингушетии — Элмарз-хаджи. Прожил 157 лет.»</ref><ref>''[[Базоркина, Аза Идрисовна|Базоркина А.]]'', [http://www.galga.ru/publ/3-1-0-35 Элмарз-Хаджи Хаутиев — Последний Жрец Ингушетии] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150924020516/http://www.galga.ru/publ/3-1-0-35|date=2015-09-24}} // Ингушетия Life. — 03.11.2010. — «Но в 1873 году Элмарз, ста семнадцати лет от роду, замуровал свой священный флаг в стены святилища и долго молился, прося прощения и пощады у древних богов, которым он служил 77 лет. Затем Элмарз выкинул свою любимую трубку и удалился в потайную горную пещеру. Там он пробыл сорок дней в совершенном одиночестве, ничего не ел и только пил студеную родниковую воду. Так он, подобно древним пророкам, прошел очищение. Выйдя из пещеры Элмарз объявил народу, что принимает ислам. Последний ингуш, последний величественный жрец (цув-инг.) Элмарз Шоанский оставил религию предков и стал мусульманином.»</ref>. == Бахархой == {{ Население | Шоани }} {{ Население | Шоани | график }} == Инфраструктура == ХӀанзарча заман инфраструктурах лоархӀача хӀамаех хӀама яц Шоане. == Белгалдаккхар == {{белгалдаккхар}} == Литература == * {{книга | автор = Агиров Т. А. | заглавие = Горная Ингушетия. Путеводитель по Джейрахскому району и предгорьям | язык = ru | место = М. | издательство = Перо | год = 2021 | страниц = 416 | isbn = 978-5-00189-087-4 | ref = Агиров }} * {{публикация|книга |заглавие = Ономастикон Ингушетии |вид = [[Справочное издание|справ.-энцикл. изд]]. |ответственный = Сост. [[Коазой Дауда Нурдин|Н. Д. Кодзоев]], [[Киева Зуфира Хаджибикаровна|З. Х. Киева]]. Реценз.: д.п.н., проф. [[Жеребило Татьяна Васильевна|Т. В. Жеребило]], к. филол. н., [[Костоева Фатима Магомедовна|Ф. М. Костоева]], Ред.: [[Ноакъастхой Ӏаьлий Хаваж|Х. А. Накостоев]], [[Хайрова Роза Резвановна|Р. Р. Хайрова]]; Консультант: [[Хайров Байали Абукарович|Б. А. Хайров]]; [[Ингушский НИИ гуманитарных наук имени Ч. Э. Ахриева]] |место = М. |издательство = ТПК «Центробланк» |год = 2021 |страниц = 120 |isbn = 978-5-91303-022-1 |тираж = 500 |ref = Ономастикон Ингушетии }} == ТӀатовжамаш == {{Населённые пункты Джейрахского района}} [[ОагӀат:ЖӀайраха шахьара нах баха моттигаш]] 1guwh5cmgfaz36bh0ak1o28gvcd51is Кистий 0 18955 74945 74943 2026-08-01T18:15:07Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 74945 wikitext text/x-wiki {{Тувла ма бе|ПIенгезхой|пIенгезхошца|[[Гуржехье|ГуржегӀа]] ба́хача «кистинцы» оалача тоабанца}} '''Кистий''', е '''кӀистий'''<ref>{{cite web|author= Коазой Аслан|url= stihi.ru/2017/10/24/7484 |title= Хьаьшеи фусам-даи. 1 дакъа|subtitle= |lang= inh|format= |website= |publisher= |date= 2017-10-24|description= |quote= |access-date=2025-10-05|deadlink= |archive-url= |archive-date= |ref=}}</ref> ''(ба)'' ({{lang-ce|кистӀий}}, {{lang-ru|кисты, кистины}}) — хьалха [[нахские народы|нахски къамаех]]<ref>Советская этнография, 1984</ref>{{sfn|Шавхелишвили|1963|с=38-40}}<ref>Журнал Министерства народного просвещения. Журналъ Министерства народнаго просвѣщенія. Издательство: Тип. Императорской Академии Наук. СПб. 1860</ref><ref>Русскія горы и кавказскіе горцы разсказ. Сергей Максимов· 1866</ref>, эггара хьалха [[гӀалгӀай|гӀалгӀаех]], арахьара йоахаш хинна цӀи. ГӀалгӀаех из цӀи [[фаьппий|фаьппешта]] тӀагӀолла я́ха йолаяьй. ТӀехьагӀо цу дешаца цхьацца йолча юкъарлонех цӀи йоахаш хиннай, [[бехкам]]агӀа гаьнарча кистийхи ([[нохчий]]) гаргарча кистийхи (гӀалгӀай) екъаш хиннай уж{{дехьавалар|гаьнареи гаргареи кистий}}. Вай хана кистий яха цӀи гӀалгӀашта юкъе яьржаяц, нохчашта юкъе из лелаеш [[Гуржехье|ГуржегӀара]] кистий-нохчий ба{{дехьавалар|ХӀанзара хьал}}.[[Файл:Durdzuks,_kists,_gligvis,_kabardians_and_chechens_on_the_map_of_Georgia_by_Prince_Vakhushti_Bagrationi_(cropped).jpg|мини|400px|[[Вахушти Багратиони|Вахуште Багратионе]] мехкасурта тӀара кистий, 1740 ш.]] == Юкъара хоам == [[Вахушти Багратиони|Вахушти Багратионе]] кистий баха моттиг [[Ӏарамхий|Ӏарамхица]] белгалъю{{sfn|Вахушти Багратиони|1904|c=151}}{{sfn|Харадзе, Робакидзе|1968|c=18}}{{sfn|Крупнов|1971|c=29}}. ДукхагӀа И. А. Гюльденштедта хоамашта тӀа а товжаш {{кхм|Броневский, Семён Михайлович|С. М. Броневске}} яздаьд кисташа шоаех цкъаза ''кистий'' (''кисты'') оалилга а, цкъаза ''гӀалгӀай'' (''галга'') оалилга а, цкъаза ''онгуштахой'' (''ингуши'') оалилга а цхьа цӀи кхычох хувца а хувцаш лела а еш», гӀалгӀашта юкъе термин яьржа хилар гойташ{{sfn|Крупнов|1971|с=36}}. [[Крупнов, Евгений Игнатьевич|Крупнов Евгенийс]] яхачох, кистий ширача хана баьхаб [[Ӏарамхий|Ӏарамхин]] йисте, гуржий йоазонашка «Кистетис-Цхали» оалаш, эрсий йоазонашка «Кистинка» оалаш долча{{sfn|Крупнов|1971|с=29-30}}. Кистий лаьттан доазув хиннад [[малхбузе]]хьа [[ЖӀайрахой|жӀайрахошцеи]], [[малхбоале]]хьа [[гӀалгӀай шахьар]]цеи, [[къулбехье]]хьа [[Гуржехье]]нцеи, тӀаккха [[гӀинбухе]]хьа [[ТӀаьрша аре|ТӀаьрша ара]] Ӏоъарадоалаш хиннад. Кистий шахьарах иштта ''«[[Фаьппий шахьар]]»'' яхад шаккхе цӀи цаӀ лоархӀаш, тӀаккха тӀехьагӀа, XIX-ча бӀаьшера шоллагӀча даькъе, ''«Мецхалой шахьар»'' яха болабеннаб цох урхале хьалйихьа́ча [[Мецхал]]а цӀерагӀа{{sfn|Харадзе, Робакидзе|1968|c=28—29, 36}}. [[Файл:Ингуши_или_Кисты,_фрагмент_карты_Л._Штедера_1782_года.jpg|мини|250x250пкс|ГӀалгӀай е кистий Л. Штедера мехкасурта тӀа, 1782 ш.]] === Гаьнареи гаргареи кистий === [[Файл:Кистины_(карта_1858_года).png|мини|300x300пкс|Гаргареи гаьнареи кистий (1858-ча шерара мехкасурт)]] ТӀехьагӀа кистий яхача дешаца цхьацца йолча юкъарлонех цӀи йоахаш хиннай, [[бехкам]]агӀа гаьнарча кистийхи ([[нохчий]]) гаргарча кистийхи ([[гӀалгӀай]]) бекъаш хиннаб уж{{sfn|Чулков, Захаров, Колпашников, Саблин|1785}}{{sfn|Charles Vallencey|1804|c=13}}{{sfn|Johann Christoph Adelung|1806|c=444}}<ref>{{cite web |author = |lang = ru |url = https://oramash.ru/publ/tallamash/statistika_1859_goda_po_tajpam_i_obshhestvam/1-1-0-3 |title = Статистика 1859 года по тайпам и обществам - Талламаш - Каталог статей - Орамаш |website = oramash.ru |access-date = 2023-01-23 |archive-date = 2023-01-29 |archive-url = https://web.archive.org/web/20230129172343/http://oramash.ru/publ/tallamash/statistika_1859_goda_po_tajpam_i_obshhestvam/1-1-0-3 |url-status = live}}</ref><ref>{{публикация |1=книга |заглавие=Этнографическое описание народов России |оригинал=Description ethnographique des peuples de la Russie |ссылка=https://runivers.ru/lib/book3305/16792/ |автор=Паули Густав-Федор Христианович |ответственный= |место=СПб |том=IV |издательство=Тип. Ф. Беллизард |примечание= |год=1862 |страниц=310 |иллюстрации= |ref= |архив дата=2020-09-27 |архив=https://web.archive.org/web/20200927203259/https://runivers.ru/lib/book3305/16792/ }}</ref>. [[Файл:22365CAA-5BAD-4D93-8D32-61CF.jpg|мини|300x300пкс|Кистийчен мехкасурт. 1836-гӀа шу]] 1830-ча шерашка ''гаргара кистий'' (гӀалгӀай) 2071 саг хиннав лоархӀаш (380 фусам){{sfn|Жданов|2005|с=148}}. 1859-ча шера ''гаьнарча кистий'' (чеченцев) 18000 гаргга саги; ''гаргара кистий'' (гӀалгӀай) — 1300 гаргга саги<ref>{{книга | заглавие = Военные сборники. Статистика обществ. | nodot = | язык = ru | ответственный = | ссылка = | место = Санкт-Петербург | издательство = Типография Карла Вульфа | год = 1859 | том = | страниц = | страницы = | isbn = | ref = }}</ref>. == ХӀанзара хьал == ХӀанзарча вайнаьха этнонимашта юкъе «кистий» яха термин яц: [[гуржий|гуржаша]] [[вайнах]]ах из йоахилга цхьаболча нохчашта мара йовзаш яц из{{sfn|Волкова|1973|с=143}} — [[Гуржехье|ГуржегӀа]] {{кхм|Кахетия|КӀахтӀойчен}} {{кхм|Панкисское ущелье|ПӀанкӀазан чӀоже}} ба́хаш бола {{кхм|кистинцы|кистий-нохчий}} ба уж<ref>{{книга |автор = Жданов Ю.А |заглавие = Энциклопедия культур народов Юга России: Народы Юга России |язык = ru |ссылка = |ответственный = |издание = |место = Ростов-на-Дону |издательство = Северо-Кавказский научный центр высшей школы (СКНЦ ВШ) |год = 2005 |том = 1 |страницы = 148 |страниц = |isbn = |doi = |тираж = |archive-url = |archive-date = }}</ref><ref>{{cite web |url = http://sn-jurid.crimea.edu/arhiv/2008/uch_21_2l/041_efimov.pdf |title = Региональные особенности обычного права (адата) Чеченцев XVXX вв. |author = Елфимов В. О. |lang = |website = Crimea.Edu |archive-url = https://web.archive.org/web/20180308231331/http://sn-jurid.crimea.edu/arhiv/2008/uch_21_2l/041_efimov.pdf |archive-date = 2018-03-08 |access-date = 2018-03-08 |url-status = dead }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20180308231331/http://sn-jurid.crimea.edu/arhiv/2008/uch_21_2l/041_efimov.pdf |date=2018-03-08 }}</ref><ref>Алексей Головлёв. Очерки о Чечне: природа, население, новейшая история. Вектор-С, 2007 — С. 295</ref>. == Белгалдаккхар == {{белгалдаккхар}} == Литература == * {{книга |автор = Charles Vallencey |заглавие = Collectanea de Rebus Hibernicis |ссылка = https://books.google.ru/books?id=VSY2AAAAMAAJ&hl=ru |том = VI |язык = en |издательство = Graisberry and Campbell |место = Dublin |год = 1804 |страниц = 480 |ref = Charles Vallencey }} * {{книга |автор = Johann Gottfried Eichhorn |заглавие = Geschichte der Litteratur, von ihrem Anfang bis auf die neuesten Zeiten |ссылка = https://books.google.ru/books?id=0-PCKZI9FB8C&printsec=frontcover&hl=de&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false |язык = de |том = 6 |издательство = Bey Vandenhoek und Ruprecht |место = Göttingen |год = 1807 |страниц = 678 |ref = Johann Gottfried Eichhorn }} * {{книга |автор = Johann Christoph Adelung |заглавие = Mithridates, oder allgemeine Sprachenkunde mit dem Vater Unser als Sprachprobe in beynahe fünfhundert Sprachen und Mundarten |язык = de |издательство = In der Vossischen Buchandlung |место = Berlin |год = 1806 |страниц = 686 |ref = Johann Christoph Adelung }} * {{книга |автор = Sir Richard Phillips |заглавие = A Geographical View of the World: Embracing the Manners, Customs, and Pursuits, of Every Nation; Founded on the Best Authorities |ссылка = https://books.google.co.uk/books?id=INEBAAAAYAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false |издание = |язык = en |издательство = E. Hopkins and W. Reed |место = New York |год = 1826 |страниц = 406 |ref = Charles Vallencey }} * {{книга |автор = Бутков П. Г. |часть = Мнение о книге: Славянския древностi |заглавие = Три древние договора руссов с норвежцами и шведами |язык = ru |ссылка = https://viewer.rusneb.ru/ru/rsl01003542864?page=320&rotate=0&theme=white |место = СПб. |издательство = Типография Министерства внутренних дел |год = 1837 |страниц = 398 |ref = Бутков }} * {{книга |автор = [[Вахушти Багратиони]] |язык = |заглавие = География Грузии / Введение, перевод и примечания М. Г. Джананашвили |издательство = Типография К. П. Козловскаго |место = {{comment|Тифлисъ|Тбилиси|Тбилиси}} |год = 1904 |страниц = 290 |ref = Вахушти Багратиони }} * {{книга |автор = Динник Н. Я. |язык = |заглавие = По Чечне и Дагестану |ref = Динник |ссылка = |издание = 4 |ответственный = |место = [[Тбилиси|Тифлис]] |издательство = Типография К. П. Козловского |год = 1905 |страницы = 15 |страниц = 78 |isbn = }} * {{книга |автор = |часть = Кавказский край |ссылка часть = http://elib.shpl.ru/ru/nodes/103-ch-1-stavropolskaya-guberniya-1851#mode/inspect/page/145/zoom/4 |заглавие = Военно-статистическое обозрение Российской империи: издаваемое по высочайшему повелению при 1-м отделении Департамента Генерального штаба |язык = ru |место = СПб. |издательство = Типография Департамента Генерального штаба |год = 1851 |том = 16. Ч. 1 |страниц = 274 |ref = Военно-статистическое обозрение Российской империи // Кавказский край }} * {{книга |автор = [[Крупнов, Евгений Игнатьевич|Крупнов Е. И.]] |язык = |заглавие = {{{кхм|Средневековая Ингушетия (книга)|Средневековая Ингушетия}} |место = М. |издательство = [[Наука (издательство)|Наука]] |год = 1971 |страниц = 208 |тираж = 2800 |ref = Крупнов }} * {{публикация|книга |автор = {{кхм|Кушева, Екатерина Николаевна|Кушева Е. Н.}} |заглавие = Народы Северного Кавказа и их связи с Россией (вторая половина XVI — 30-е годы XVII века) |ссылка = http://apsnyteka.org/file/kusheva_e_narody_severnogo_kavkaza_i_ikh_svjazi_s_rossiei.pdf |вид = моногр. |ответственный = Ред. изд-ва И. У. Будовниц |издание = Утверждено Институтом истории АН СССР. |место = М. |издательство = [[Наука (издательство)|Изд-во АН СССР]] |год = 1963 |страниц = 368 |страниц б/н = б/н 4 |тираж = 1500 |ref = Кушева }} * {{публикация|книга |автор= |заглавие = Ингушетия в политике Российской империи на Кавказе. XIX век. Сборник документов и материалов |язык = ru |ответственный = Сост., вступ. ст., примеч., указат. и др. М. М. Картоев |издание = 2-е, исправленное и дополненное. Государственная архивная служба Республики Ингушетия |место = Ростов-на-Дону |издательство = Южный издательский дом |год = 2020 |страниц = 760 |серия = История Ингушетии: открытый архив |isbn = 978-5-98864-060-8 |тираж = 1000 |ref = Сборник документов и материалов }} * {{книга |автор = |часть = Список горских аулов Кубанской и Терской областей |язык = |заглавие = Сборник статистических сведений о Кавказе |ответственный = Сост. и ред. Н. И. Воронов, Кавказский отдел Императорского русского географического общества |ссылка = https://rusneb.ru/catalog/001908_000036_STAVR-595095/ |ссылка часть = https://viewer.rusneb.ru/ru/001908_000036_STAVR-595095?page=422&rotate=0&theme=white |место = Тифлисъ |издательство = Типография Главного Управления Наместника Кавказского; типогрфия Меликова и К. |год = 1869 |том = I |страниц = 884 |страницы = 41—52 (418—429) |archive-url = |ref = Сборник статистических сведений о Кавказе }} * {{книга |автор = {{кхм|Харадзе, Русудан Лукьяновна|Харадзе Р. Л.}}, {{кхм|Робакидзе, Алексей Иванович|Робакидзе А. И.}} |часть = К вопросу о нахской этнонимике |заглавие = Кавказский этнографический сборник |язык = ru |ответственный = Отв. ред. А. И. Робакидзе; Академия наук Грузинской ССР |место = Тбилиси |издательство = Мецниереба |год = 1968 |том = II. Очерки этнографии Горной Ингушетии |страниц = 272 |тираж = 2000 |ref = Харадзе, Робакидзе }} * {{книга |автор = Чулков М. Д., Захаров А., Колпашников А. Я., Саблин Н. Я. |заглавие = Историческое описаніе россійской коммерціи при всехъ портахъ и границахъ от древнихъ временъ до ныне настоящаго и всехъ преимущественныхъ узаконеній по оной государя императора Петра Великаго и ныне благополучно царствующей государыни императрицы Екатерины Великія |ответственный = М. Д. Чулков |язык = ru |место = М. |издательство = Университетская типография у Н. Новикова |год = 1785 |том = II |страниц = 674 |ref = Чулков, Захаров, Колпашников, Саблин }} * {{книга |автор = Яновский А. |часть = О древней Кавказской Албании |ссылка = https://runivers.ru/lib/book7643/450799/ |заглавие = Журнал Министерства народного просвещения. Часть LII. Отд. II. |язык = ru |место = СПб |издательство = Типография Императорской Академии Наук |год = 1846 |страниц = 785 |страницы = 161—203 |ref = Яновский }} * {{книга |автор = Шавхелишвили А. И. |часть = |ссылка часть = |заглавие = Из истории взаимоотношений между грузинским и чечено-ингушским народами. (С древнейших времен до XV века) |оригинал = |язык = ru |ссылка = https://dzurdzuki.com/download/shavheleshvili-a-i-iz-istorii-vzaimootnoshenij-mezhdu-gruzinskimi-i-checheno-ingushskimi-narodami-1963g_compressed/ |ответственный = |издание = |место = Грозный |издательство = Чеч.-Инг. кн. изд-во |год = 1963 |том = |страницы = |страниц = 128 |isbn = |тираж = |ref = Шавхелишвили }} * {{публикация|книга | автор = {{кхм|Волкова, Наталия Георгиевна|Волкова Н. Г.}} | часть = Глава пятая. Вайнахи | заглавие = Этнонимы и племенные названия Северного Кавказа | вид = моногр. | ответственный = Ответ. ред. Л. И. Лавров | издание = АН СССР. Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая | место = М. | издательство = [[Наука (издательство)|Наука]], Глав. ред. вост. литературы | год = 1973 | страниц = 206 | страниц б/н = б/н 2 | страницы = 122—174 | тираж = 1600 | ref = Волкова }} * {{книга | заглавие = Энциклопедия культур народов Юга России | часть = Народы Юга России | nodot = | язык = ru | ответственный = Жданов Ю.А. | ссылка = | место = Ростов н/Д | издательство = СКНЦ ВШ | год = 2005 | том = 1 | страниц = 244 | страницы = 148 | isbn = 5-87872-089-2 | ref = Жданов}} * {{Книга |заглавие = Народы России: Атлас культур и религий |ответственный = отв. ред. : Журавский А. В., Казьмина О. Е., Тишков В. А. |издание = М-во регионального развития Российской Федерации, {{кхм|Российская академия наук|РАН}} |год = 2008 |место = Москва |издательство = ИПЦ «Дизайн. Информация. Картография» |страниц = 256 |isbn = 978-5-287-00607-5 |тираж = 2000 |ref = Народы России }} * {{книга | автор = {{кхм|Далгат, Башир Керимович|Далгат Б. К.}} | заглавие = Родовой быт и обычное право чеченцев и ингушей | ответственный = Подготовка издания и предисловие У. Б. Далгат, ответ. ред. В. А. Тишков | издание = РАН. Ин-т этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая Ин-т мировой лит. им. А. М. Горького | место = М. | издательство = ИМЛИ РАН | год = 2008 (1892-1894) | страниц = 382 | isbn = 978-5-9208-0307-8 | тираж = 2000 | ref = Далгат }} <small>''(современное переиздание)''</small> [[ОагӀат:ГӀалгӀайчен тархьар]] [[ОагӀат:Нохчийчен тархьар]] [[ОагӀат:ГӀалгӀай]] [[ОагӀат:Нохчий]] a0t1spvb1oxiibd6m0kooze3zkgdm9b Ло:Potd/2026-08-02 10 18956 74946 2026-08-01T19:56:51Z Frhdkazan 139 Керда оагIув: «Kruger National Park (ZA), Giraffe -- 2024 -- 0431.jpg» 74946 wikitext text/x-wiki Kruger National Park (ZA), Giraffe -- 2024 -- 0431.jpg 48dusgm9m5sq46fm1tjt9fchwfd5pky Ло:Motd/2026-08-02 10 18957 74947 2026-08-01T19:59:57Z Frhdkazan 139 Керда оагIув: «Amazing Grace US Marine Band.ogg» 74947 wikitext text/x-wiki Amazing Grace US Marine Band.ogg 1p25aq019o9zqa0cmpqo6ecj2rvioq1 Доакъашхочун дувцар:Revi C. 3 18958 74948 2026-08-01T23:10:09Z Pathoschild 220 global user pages ([[m:Synchbot|requested by Revi C.]]) 74948 wikitext text/x-wiki __NOINDEX__<div class="mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr">[[File:Revi logo (pink).png|thumb|center|<span style="color:red">PLEASE DO NOT LEAVE MESSAGE HERE!</span>]] ''' <span style="color:red"> BEFORE YOU BLOCK MY ACCOUNT: IF MY EDIT SUMMARY INCLUDE PREFIX </span>''(Script)''<span style="color:red">, DON'T BLOCK ME, JUST TELL ME TO SLOW DOWN AT COMMONS' TALK PAGE. IT IS AN AUTOMATED SCRIPT BEING USED ON COMMONS TO MOVE FILES.</span> Instead, please leave your message following site: <br /> [[File:Wikidata-logo-en.svg|45px|link=d:User talk:Revi C.]] [[d:User talk:Revi C.]] for Wikidata (Interwiki links) stuff <!--(I am {{int:Group-sysop}} there)--> <br /> [[File:Commons-logo.svg|45px|link=commons:User talk:Revi C.]] [[commons:User talk:Revi C.]] for renaming stuff or [[User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]] action (I am {{int:Group-sysop}} there) <br /> [[File:Wikimedia Community Logo optimized.svg|45px|link=m:User talk:Revi C.]] [[meta:User talk:Revi C.]] for other stuff (User right notification, revert message, etc...) Messages left on this page may be reverted or moved without any response.</div> esxe13mcstpjlux1bt2hqwxr2v8t8mn Ло:Potd/2026-08-03 10 18959 74950 2026-08-02T09:03:11Z Frhdkazan 139 Керда оагIув: «Cervus elaphus Luc Viatour 2.jpg» 74950 wikitext text/x-wiki Cervus elaphus Luc Viatour 2.jpg brccwts5oart6xriumyk4ac32m1lh1d Ло:Motd/2026-08-03 10 18960 74951 2026-08-02T09:05:36Z Frhdkazan 139 Керда оагIув: «(20260418) Pfaffenteich Schwerin Saturday afternoon.webm» 74951 wikitext text/x-wiki (20260418) Pfaffenteich Schwerin Saturday afternoon.webm qmsmfsrofrwfpggl9fm8vsei60ibati