Википеди inhwiki https://inh.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0_%D0%BE%D0%B0%D0%B3%D3%80%D1%83%D0%B2 MediaWiki 1.47.0-wmf.16 first-letter Медиа Гӏулакха Ювцар Доакъашхо Доакъашхочун дувцар Википеди Википеди ювцар Файл Файл ювцар MediaWiki MediaWiki ювцар Ло Ло бувцар Новкъостал Новкъостал дувцар ОагӀат ОагӀат ювцар Моартал Моарталах къамаьл TimedText TimedText talk Модуль Модуль ювцар Event Event talk Ӏалам 0 3463 75018 63984 2026-08-23T01:26:27Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 75018 wikitext text/x-wiki [[File:Caucasus Mountains Ingushetia.jpg|300px|thumb|[[Кавказ]], ГӀалгӀай лоаме]] [[File:Furtoug.jpg|thumb|[[Фуртоугера хурхал]]]] '''Ӏа́лам''' ({{lang-ru|Приро́да}}) — [[Вселенная|Айлама]] материальни дуне, вешта аьлча, [[естественные науки|Ӏалама Ӏилмай]] керттера йола [[тохкама объект]]. Къамаьла юкъе «Ӏалам» яха дош каст-кастта леладу «наха кхелла мел доацар» яхача маӀане. == Белгалдаккхар == {{белгалдаккхар}} == ТӀатовжамаш == * [http://www.wwf.ru/ Всемирный фонд дикой природы]{{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20060901011623/http://www.wwf.ru/ |date=2006-09-01 }} * [http://www.unep.org/ Программа ООН по окружающей среде] * [http://cliodynamics.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=184&Itemid=1 Гиперболический рост в живой природе и обществе] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20160304200843/http://cliodynamics.ru/index.php?option=com_content&task=view&id=184&Itemid=1 |date=2016-03-04 }} {{Наука}} {{Лаьтта}} [[Category:Ӏалам| ]] itejw7a5istdcvsvzovhjgf1v376zs5 ГӀалгӀайи нохчийи мехках бахар 0 3543 75015 74393 2026-08-23T00:27:41Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 75015 wikitext text/x-wiki {{Оперативный план |Название = «Кхе» ({{lang-ru|Чечевица}}) операци |Конфликт = <center>ГӀалгӀайи нохчийи мехках бахар</center> |Изображение = [[Файл:Operation Lentil (Caucasus).svg|300px]][[Файл:Депортация чеченцев и ингушей.svg|300px]] |Подпись = |Место = * [[Чечено-Ингушская Автономная Советская Социалистическая Республика|Нохч-ГӀалгӀай АССР]]; * [[Дагестанская Автономная Советская Социалистическая Республика|Селий АССР]]; * [[Северо-Осетинская Автономная Советская Социалистическая Республика|ХӀирий АССР]]. |type = |location = |coordinates = |map_type = |latitude = |longitude = |map_size = 240 |map_caption = |map_label = |Страна = СССР |Дата разработки = 1944-ча шера наджгоанцхой бетта 29-гӀа ди |Разработчик = [[Берия, Лаврентий Павлович|Лаврентий Берия]] |Цель = гӀалгӀайи нохчийи мехках бахар |Кодовое слово = Пантера |time-begin = саькура бетта 23-гӀа ди, 02:00 |time-end = 1944-ча шера маьтсела бетта 9-гӀа ди |timezone = UTC+4 |Исполнитель = [[Рабоче-крестьянская Красная армия|РККА]], [[Народный комиссариат внутренних дел СССР|НКВД]], [[Министерство государственной безопасности СССР|НКГБ]] |Результат = [[Чечено-Ингушская Автономная Советская Социалистическая Республика|Нохч-ГӀалгӀай АССР]] дӀаяьккхар, цун лаьтта декъар: [[Грозненская область|Шолжа-ГӀалий областа́и]], [[Северо-Осетинская Автономная Советская Социалистическая Республика|ХӀирий АССР-а́и]], [[Дагестанская Автономная Советская Социалистическая Республика|Селий АССР-а́и]] юкъегӀолла, [[Российская Советская Федеративная Социалистическая Республика|РСФСР-еи]] [[Грузинская Советская Социалистическая Республика|Гуржий ССР-еи]] лоаттаме. |Потери = |Погибших = * 100 эзар нохчои 23 эзар гӀалгӀаи{{Sfn|Pohl|1999}}; * 125 эзар нохчои 20 эзар гӀалгӀаи{{Sfn|Эдиев|2003|с=294}}. |Раненых = }} '''ГӀалгӀайи нохчийи мехках ба́хар''', е '''ГӀалгӀайи нохчийи СибарегӀа Ӏобахийтар'''{{дехьавалар|цӀи}} ({{lang-ce|До́хадар, а́рдахар, ма́хках да́хар}}<ref>{{cite web|url=https://www.radiomarsho.com/a/25275680.html|title=Къам дохорх лаьцна дийцар берашна а дихкинера Нохчийчохь|lang=ce|website=Маршо Радио|date=2014-02-24|access-date=2021-01-21|archive-date=2016-09-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20160902141515/https://www.radiomarsho.com/a/25275680.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.radiomarsho.com/a/kutaev-ruslan/25443035.html|title=Нохчийчохь долу хьал гайтаран куьзга ду Кутаев Руслан лаьцна латтор|lang=ce|website=Маршо Радио|date=2014-07-02|access-date=2021-01-21|archive-date=2021-01-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128035412/https://www.radiomarsho.com/a/kutaev-ruslan/25443035.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.radiomarsho.com/a/27569462.html|title=«Хьахон мел дихки а, дазло и къематде»|lang=ce|website=Маршо Радио|date=2016-02-23|access-date=2021-01-21|archive-date=2016-08-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20160807115234/https://www.radiomarsho.com/a/27569462.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|author=Хь. Даудова|url=http://daymohk-gazet.ru/archives/23692|title=«Хуьлуш лаьтташехь бакъхила йиш яц аьлла хетара…»|lang=ce|website=[[Даймохк (газета)|Даймохк]]|date=2020-02-25|access-date=2021-01-21|archive-date=2020-06-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20200622115134/http://daymohk-gazet.ru/archives/23692|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|author=[[Мурадов, Муса Каимович|Муса Мурадов]]|url=https://www.kommersant.ru/doc/3453743|title=«В ссылку уезжали отдельные семьи, а вернулась нация»|website=[[Коммерсантъ]]|date=2017|access-date=2021-01-21|archive-date=2021-01-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128041907/https://www.kommersant.ru/doc/3453743|url-status=live}}</ref>, {{lang-ru|Депортация чеченцев и ингушей}}), е '''«Кхе́» операци''' ({{lang-ru|Операция «Чечевица»}}){{дехьавалар|цӀи}} [[1944 шу|1944-ча шера]] [[саькура 23|саькура бетта 23-ча дийнахьа]] дӀа а доладенна [[тушола бетта 9|тушола бетта 9-ча дийнахьа]] чакхдаьннад. [[СССР]] доазон тӀа, къаьстта [[Нохч-ГӀалгӀай Автономе Советий Социализма Республика|Нохч-ГӀалгӀай АССР-и]] цун юхерча лаьттай доазон тӀа, мел вола [[гӀалгӀа]]и [[нохчо]]и низагӀа [[переселение|дӀакхолха а баь]] (мехках а баьха) [[Казахская Советская Социалистическая Республика|Казахий]] [[Киргизская Советская Социалистическая Республика|ГӀиргӀизойи ССР-е]] (иштта цхьандаькъе [[Узбекская Советская Социалистическая Республика|Узбекийи]] [[Таджикская Советская Социалистическая Республика|Таджикийи ССР-е]]) Ӏобахийтаб. Операци йодача юкъа́ мехках ваьккхар 500—650 эзар гӀалгӀаи нохчои мехках ваьккхав{{переход|Депортация|1}}. [[Депортации народов в СССР|СССР-о къамаш мехках доахаш дӀахьош хиннача политикан]] дакъа долаш хиннай из операци. Мехках боахаши, мехках баьхача хьалхарча шерашкеи 100 эзар нохчои, 23 эзар гӀалгӀаи веннав — къамий дукхалца из дистача, хӀаранечох диълагӀа дакъа денналга да из{{переход|Численность депортированных|1}}. Операци дӀахьош дакъа лоацаш 100 эзар тӀемахо хиннав, уж миссел кхы а тӀом бе [[боевая готовность|кийчбаь латташ хиннаб]] лоалахарча регионашка{{переход|Подготовка|1}}. Мехках баьхараш чу а багӀаш 180 [[эшелон|шалон]] хьалъяхийта хиннай. Нохч-ГӀалгӀай АССР дӀаяьккхай, цунна когаметта [[Шолжа-ГӀалий область]] хьаяьй. Нохч-ГӀалгӀайчен кхыдола доакъош [[Северо-Осетинская Автономная Советская Социалистическая Республика|ХӀирийченнеи]], [[Дагестанская Автономная Советская Социалистическая Республика|ДаьгӀастеннеи]], [[Грузинская Советская Социалистическая Республика|Гуржехьеннеи]] юкъедахад{{переход|Территориальные изменения|1}}. ГӀалгӀаштеи нохчаштеи къамах гарга хинна Гуржий ССР-е баьха [[пӀенгезхой]]и [[бацой]]и мехках баьха хиннабац. Ӏаьдало кхайкадеш хинначох, [[коллаборационизм|немцашта гӀо дари]], [[Антисоветизм|советашта духьала хӀамаш леладари]], [[бандитизм|гӀаьрал дари]] бахьан долаш баьхаб гӀалгӀайи нохчийи мехках. Амма бакъда цар уж хӀамаш леладе аьттув хургбацар, нигат хинна хилча а тӀехьа — ГӀалгӀайи Нохчийи мехка Ӏочу тӀехьа кхаьча хиннабац фашисташа: [[Вермахт]]о [[МагӀалбика шахьар]]а лоадам боаца цхьа дакъа хьадаьккха хиннад, амма дукха ха ялалехь цигара юхатеха хиннаб уж. Советашта духьала леладаьчунга хьожаш хилча а, гонахьарча регионашка хинначул тӀех хиннадац из{{переход|Коллаборационизм|1}}. Официальни хоам Ӏаьдало харцахьбаьккха хиннаб ше хьадаьр Ӏобакъде гӀерташ{{переход|Фальсификация данных|1}}. ХӀанз тӀехьа ер ма дий аьнна хьаховш бахьан дац гӀалгӀайи нохчийи мехках хӀана баьхаб кхетадергдолаш. Къамаш кхолхадар а, цар паччахьалкхе йохаяр а, доазув хувцар а цхьанна оагӀорахьара законагӀа хиннадац{{Sfn|Ахмадов|2005|с=836}}. Хьалха денз мехка да́хаш хинна халкъ дӀакхолхадаьчул тӀехьагӀа цар мел йита лар дӀайоаккхаргйолаш шоай хур даьд Ӏаьдало: нах баьха́ча моттигашта [[эрсий мотт|эрсийи]] [[хӀирий мотт|хӀирийи]] цӀераш тийхкай, маьждигаши кашамаши бӀехдеши хӀалакдеши хиннад, чурташ хьа а доахаш царех [[гӀишло]]ши наькъаши деш хиннад, [[гӀалгӀай мотт|гӀалгӀайи]] [[нохчий мотт|нохчийи меттала]] яздаь [[кинашка]]ш доагадеш хиннад, дисачар чура уж хьоахабар дӀадоахаш хиннад, музеяй гулламашкара «политикаца товш хиннайоаца» экспонаташ дӀайоахаш хиннай, кулгйоазонца даь кинашкаши, библиотекаши, дошо-дото хӀамаши, герзи, кӀувсаши, пхьегӀаши, мебели, иштта кхы мел яр а лочкъаеш, хӀалакъеш, йохаеш дӀайоахаш хиннай{{переход|Культурно-исторические потери|1}} Указами Президиумов [[Верховный Совет СССР|СССР-еи]] [[Верховный совет России|РСФСР-еи Лакхехьарча Советий]] Президиумаша амар а даь 1957-ча шера наджгоанцхой бетта 9-ча дийнахьа [[Восстановление Чечено-Ингушской АССР|Нохч-ГӀалгӀай АССР меттаоттаяьй]], амма цун хинна доазув меттаоттадаьдац. СССР-а Лакхехьарча Совето ший Президиума амар чӀоагӀ а даь, [[Конституция СССР 1936 года|СССР Конституце]] чу автономи хьоаяхар юхаметтаоттадаьд. Нохчаштеи гӀалгӀаштеи даьймехка хьалцӀабахка пурам деннад. Ӏаьдало лерттӀа уйла а ца еш, харцахьа-бакъахьа соцамаш дар бахьан долаши, моттигера а керттера а хьакимаш духьала хилар бахьан долаши гӀалгӀайи нохчийи хӀама меттаоттадеш хинна процесс йӀаьх а енна, дукха бала а баь, чоалханегӀа хьахинна хиннай. ВӀаши провокацеш яр бахьан долаши, республикера Ӏаьдал сагота ца хилар бахьан долаши мехкара гӀалгӀаехи нохчехи хиннавоаца 113 эзар саг дӀаваха хиннав{{переход|Реабилитаци|1}}. == ЦӀи == [[ГӀалгӀай мотт|ГӀалгӀаша]] цу [[переселение|дӀакхолхабарах]] ''мехках дахар'' оал, е ''Сибаре/СибарегӀа Ӏодахийтар'' оал, иштта кхыдола дешаш а хул ''арадахар, дохадар''. Из шоллагӀдар кхы селла нийса дац, хӀана аьлча гӀалгӀайи нохчий Ӏобахийта лаьтташ дукхагӀча даькъе Сибарех лархӀац, Казахехьен гӀинбухехьа улла цхьа дакъа мара дац [[Западно-Сибирская равнина|Малхбузерча-Сибарен арен]] тӀа уллаш. ''Сибаре Ӏодахийтар'' яхар, хьагучох, хьалха таӀазар деш даим боккъонца СибарегӀа Ӏоахийтандаь дӀачӀоагӀденна хила деза метагахьа: паччахьа заман чухьа а, [[Эрсече хинна бӀорахой тӀом|революце хана а]], [[раскулачивание|кулакаш ба яхаш таӀазар]] деча хана а. [[Нохчий мотт|Нохчаша шоай меттала]], гӀалгӀаша мо, ''До́хадар, а́рдахар, ма́хках да́хар'' оал<ref>{{cite web|url=https://www.radiomarsho.com/a/25275680.html|title=Къам дохорх лаьцна дийцар берашна а дихкинера Нохчийчохь|lang=ce|website=Маршо Радио|date=2014-02-24|access-date=2021-01-21|archive-date=2016-09-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20160902141515/https://www.radiomarsho.com/a/25275680.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.radiomarsho.com/a/kutaev-ruslan/25443035.html|title=Нохчийчохь долу хьал гайтаран куьзга ду Кутаев Руслан лаьцна латтор|lang=ce|website=Маршо Радио|date=2014-07-02|access-date=2021-01-21|archive-date=2021-01-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128035412/https://www.radiomarsho.com/a/kutaev-ruslan/25443035.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.radiomarsho.com/a/27569462.html|title=«Хьахон мел дихки а, дазло и къематде»|lang=ce|website=Маршо Радио|date=2016-02-23|access-date=2021-01-21|archive-date=2016-08-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20160807115234/https://www.radiomarsho.com/a/27569462.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|author=Хь. Даудова|url=http://daymohk-gazet.ru/archives/23692|title=«Хуьлуш лаьтташехь бакъхила йиш яц аьлла хетара…»|lang=ce|website=[[Даймохк (газета)|Даймохк]]|date=2020-02-25|access-date=2021-01-21|archive-date=2020-06-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20200622115134/http://daymohk-gazet.ru/archives/23692|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|author=[[Мурадов, Муса Каимович|Муса Мурадов]]|url=https://www.kommersant.ru/doc/3453743|title=«В ссылку уезжали отдельные семьи, а вернулась нация»|website=[[Коммерсантъ]]|date=2017|access-date=2021-01-21|archive-date=2021-01-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20210128041907/https://www.kommersant.ru/doc/3453743|url-status=live}}</ref>. [[Эрсий мотт|Эрсий меттала]] ''Депортация чеченцев и ингушей'' оал, тӀаккха официально ''Операция «Чечевица»'' яхаш цӀи хиннай цун. Из «Чечевица» яхар «Чеченцы» яхачоа тара йоландаь тилла́ цӀи я{{Sfn|Ибрагимов|2008|с=547}}. == Даьха бахьанаш == 1944-ча шера тушола бетта 7-ча дийнахьа Нохч-ГӀалгӀай АССР дӀаяьккхарахи цун лаьттан административни оттамахи долча СССР Лакхехьарча Совета Президиума амара тӀа яхаш хиннад{{Sfn|Указ}}: {{Цитата |В связи с тем, что в период [[Великая Отечественная война|Отечественной войны]], особенно во время действий [[Вермахт|немецко-фашистских войск]] на Кавказе, многие чеченцы и ингуши [[Государственная измена|изменили Родине]], переходили на сторону [[Фашизм|фашистских]] [[Оккупация|оккупантов]], вступали в отряды [[Диверсия|диверсантов]] и [[Разведка|разведчиков]], забрасываемых немцами в тылы [[Рабоче-крестьянская Красная армия|Красной Армии]], создавали по указке немцев вооружённые банды для борьбы против [[Советы#В период Октябрьской революции|советской власти]], а также учитывая, что многие чеченцы и ингуши на протяжении ряда лет участвовали в [[Восстание|вооружённых выступлениях]] против советской власти и в течение продолжительного времени, будучи не заняты честным трудом, совершают бандитские налёты на колхозы соседних областей, грабят и убивают советских людей, — Президиум Верховного Совета СССР постановляет: 1. Всех чеченцев и ингушей, проживающих на территории Чечено-Ингушской АССР, а также в прилегающих к ней районах, переселить в другие районы СССР, а Чечено-Ингушскую АССР ликвидировать. Совнаркому СССР наделить чеченцев и ингушей в новых местах поселения землёй и оказать им необходимую государственную помощь по хозяйственному устройству… }} Массане а оккупанташта гӀо даьд яха къамаьл бух болаш дац, хӀана аьлча оккупаци хинна а яц. [[Вермахт]]о дӀалаьца хиннар [[Нохч-ГӀалгӀайче]]н [[МагӀалбика шахьар]]а зӀаммига дола да́къа мара дац, хӀатоане́ цигара а кхо бутт баьлча арабаьхаб уж{{Sfn|Ермекбаев|2009|с=13}}. ХӀанз тӀехьа ер ма дий аьнна хьаховш бахьан дац гӀалгӀайи нохчийи мехках хӀана баьхаб кхетадергдолаш, бахьанаш хӀанз а геттара чӀоагӀа къувсаш да. Цул совгӀа, къамаш кхолхадар а, цар паччахьалкхе йохаяр а, доазув хувцар а цхьанна оагӀорахьара законагӀа хиннадац, хӀана аьлча е Нохч-ГӀалгӀайчен а, е РСФСР а, е СССР а цхьанна законаца а е закона́ кӀаларча актаца а белгалдоаккхаш хиннадац из{{Sfn|Ахмадов|2005|с=836}}. ХӀанз [[тархьар]] тохкача наха цу тайпара бехк тӀабиллар харци юхькӀоал йолаши лоархӀ, тӀаккха къаьсттача сага́ кхел ца еш бехк адамий гурмата́ тӀабиллари къаманна тӀагӀолла [[коллективная ответственность|гулламчий таӀазар дари]] геттара чӀоагӀа долча [[Преступления против человечества|адамленна духьала долча зуламех]] лоархӀ{{sfn|Полян2|2001|c=104}}. === Коллаборационизм === ТӀом болабеннача хана денз 1944-ча шера наджгоанцхой беттага кхаччалца 55 гӀаьр (банда) дӀаяьккхай, цар 973 доакъашхо вийнав, 1901 саг лаьцав. Нохч-ГӀалгӀай АССР доазон тӀа [[Народный комиссариат внутренних дел СССР|НКВД]] учоте 150—200 гӀаьр хиннад латташ 2-3 эзар саг юкъе а волаш (бахархоех 0,5 %){{Sfn|RIA}}. ГӀалгӀайи нохчийи [[Антисоветизм|советашта духьалеи]] [[Коллаборационизм|фашистий оагӀув лоацаши]] геттара дукха хӀамаш леладар бахьан долаш мехках баьхаб яхар харц хилар дуккхача автораша бакъдоацилга белгалдаьккхад. 1943-ча шера маьцхали бетта ерригача [[Даькъасте]] къахьегаш 156 законаца йоаца тоаба хиннай 3485 саг юкъе волаш. Ма дарра дийцача: Нохч-ГӀалгӀайче — 44 (300 доакъашхо), [[Кабардино-Балкарская Автономная Советская Социалистическая Республика|ГӀаьбартий-Малкхаройче]] — 47 (900 доакъашхо), в [[Дагестанская Автономная Советская Социалистическая Республика|ДаьгӀасте]] — 1500 доакъашхо, 1000 [[Дезертирство|дезертир]], [[Мобилизация|мобилизацех]] ида́ 800 саг. ТӀом хиннача кхаь шера́ [[Северо-Осетинская Автономная Советская Социалистическая Республика|ХӀирийче]] 4366 дезертир хиннав, 862 [[бӀул|амал]] дарах удаш хиннав, иштта «политгӀаьраши» [[абвер]]а [[Диверсия|диверсанташи]] къахьега болабеннаб{{Sfn|Ахмадов|2005|с=823}}. ТӀом болабеннача хана денз 1944-ча шера шоллагӀа дакъа доладаллалца Даькъасте гӀолла {{Nobr|49 362}} дезертирал хиннад, царех [[Краснодарский край|Краснодарерча йисте]] {{Nobr|23 711}} моттиг хиннай, [[Ставропольский край|Ставрополерча йисте]] — {{Nobr|10 546}}, Нохч-ГӀалгӀайче — 4441, ХӀирийче — 4366{{Sfn|Ахмадов|2005|с=771}}. 1941-ча шера саькура беттагара денз 1943-ча шера тов беттага кхаччалца Нохч-ГӀалгӀай АССР чурча гӀулакхий наркома [[дарж]] дӀа а лоацаш [[Народный комиссариат внутренних дел СССР|НКВД]] [[полковник]] хиннача [[Албогачиев, Султан Измаилович|Албохчанаькъан Султана]] 1963 яздаьд: {{Цитата |Бандитов в горах Чечни было не больше, чем в других регионах страны… По моим подсчётам, в горах Чечни было в то время около 300 бандитов, в том числе около 160—170 активно действующих… Повторяю ещё раз — не было никаких причин для выселения чеченцев и ингушей. Это подтвердил и сам [[Берия, Лаврентий Павлович|Берия]] во время процесса над ним в 1953 году{{Sfn|Ахмадов|2005|с=824}}. }} ==== Хоамаш харцахьдахар ==== Дуккхача тохкамхоша харц лоархӀ официальни мехках бахар тӀачӀоагӀдеш дӀакхайкадаь таьрахьаш. Хьалхе план хиннача чаккхенна эшаш хиннача таьрахьашца вӀашкадоагӀаргдолаш из тоадаьлга гуш да цу каьхаташка{{Sfn|Козлов|2011|с=685}}. ТӀаккха НКВД-с ший каьхаташка ха а ховш бакъдар хувцаш хиннад, низ беш мехках даьхача къаман болча нахага зуламаш дарах низагӀа дари дайташ а хиннад, даь деце а. Цул совгӀа шоаш дӀаяздер мехках бахалехьа а, мехках боахача хана а шоашта бакъахьа хетачоа хувцаш хиннад цар. ТӀом болча хана Нохч-ГӀалгӀай областа КПСС комитета секретари «[[Тройки НКВД|НКВД тройкан]]» доакъашхои хиннача [[Филькин, Василий Иванович|Филькин Василийс]] НКВД-с гӀаьрий гӀаьрхойи дукхал ювцаш хьаяхар теша мегаш къамаьл дац аьнна хиннад. Из аларах 1970-ча шера КПСС тархьара кафедран кулгалхочун даржа тӀара дӀаваьккхав из{{Sfn|Эдиев|2003|с=28}}. Иззамо хӀамаш [[Кабардино-Балкарская Автономная Советская Социалистическая Республика|ГӀаьбартий-Малкхарой АССР]] а хиннад, цигара хьакимаш дӀабаьха хиннаб кхыметтала цар шоашкара гӀаьраш дукхагӀа я аьнна ӀотӀа ца яздарах («ӀокӀезигъю» оалаш хиннад царех). Керда увттабаьча хьакимаша дукха ха ялалехь лакхе латтачарна товр деш сиха статистика хьатоаяьй. Кертача статистика́ тӀа а товжаш [[Депортация балкарцев|ма́лкхарой мехках баьхаб]]{{Sfn|Эдиев|2003|с=27}}. == «Чечевица» операци == === Политбюрон доакъашхой уйла === [[Файл:Анастас Иванович Микоян.jpg|thumb|right|[[Микоян, Анастас Иванович|Анастас Микоян]]]] 1944-ча шера КПСС ЦК Политбюрон кхетача гӀалгӀайи нохчийи мехках бахар дувцача хана ши дага хиннаб хьакимаш: [[Молотов, Вячеслав Михайлович|Молотови]], [[Жданов, Андрей Александрович|Жданови]], [[Вознесенский, Николай Алексеевич|Вознесенскийи]], [[Андреев, Андрей Андреевич|Андрееви]] нохчийи гӀалгӀайи укх сахьате мехках а баьха Нохч-ГӀалгӀай АССР йохае еза яхаш хиннаб, тӀаккха [[Сталин, Иосиф Виссарионович|Сталини]], [[Ворошилов, Климент Ефремович|Ворошилови]], [[Хрущёв, Никита Сергеевич|Хрущёви]], [[Каганович, Лазарь Моисеевич|Кагановичи]], [[Берия, Лаврентий Павлович|Берияи]], [[Калинин, Михаил Иванович|Калинини]] уж Даькъасте немцех хьамукъаяьккхача мара мехках ца баьхача бакъахьа хеташ хиннаб. Къаьстта ший уйла [[Микоян, Анастас Иванович|Анастас Микояна]] хиннай: мехках бахара раьза хиннавале а, арахьа СССР бӀагалъяргья аьнна белгалдаьд цо{{Sfn|Медведев}}. 1957-ча шера Микоян [[Комиссия по восстановлению Чечено-Ингушской АССР|Нохч-ГӀалгӀай АССР меттаоттаярах йолча комиссена]] хьалха этта хиннав{{Sfn|Шнайдер}}. === Кийчо === Цкъарчоа гӀалгӀайи нохчийи [[Алтайский край|Алтаерча йистеи]], [[Новосибирская область|Новосибирскерчеи]] [[Омская область|Омскеи областашка]] Ӏобахийта лерхӀаш хиннад. Цхьабакъда тӀехьагӀа уйлаш хувца а енна 1943-ча шера оагӀой бетта дувцаш хиннар [[Казахская ССР|Казахийи]] [[Киргизская ССР|ГӀиргӀизойи ССР]] Ӏобахийтар{{Sfn|Ибрагимов|2008|с=547}}. Операци дӀахьоргйолаш кийча кхы а 1942-ча шера бӀаьсти йолаяь хиннай: нохчийи гӀалгӀайи эскаре тӀабехар юхасоцадаь хиннад уж боахабе вӀаштӀехьахургдац яхаш (лоамароша хьакха мича юъ, хӀаьта салташта юае хьакхий тушонка мара яц аьнна){{Sfn|Ахмадов|2005|с=833}}. 1943-ча шера ардара бетта НКВД наркома когаметтаоттар хиннача [[Кобулов, Богдан Захарович|Кобуловс]] Берияга каьхат деннад республике чӀоагӀа гӀаьрал даьржад яхаш, шоллагӀвар цо дийцачоа чӀоагӀа раьза хиннав. Спецкхолхабаьраш тӀаэцаргболаш кийчо е болабеннаб Казахехьеи Юкъерча Азеи. 1943-ча шера ахкан зама йолаеннача хана денз къайлагӀа НКВД бӀу чуоза болабаьб республике [[учения|Ӏа́мораш]] да яхаш. Бакъдар ха ца ховш, кӀаларча гӀалгӀашеи нохчашеи салташта гӀо деш хиннад: мовхьаш дӀахьош а, хӀама юаеш а, дос кхухьаш а, тайп-тайпара совгӀаташ телаш а. Цу юкъагӀа Ставрополерча йисте [[список|листамаш]] яздеш хиннад кастта Нохч-ГӀалгӀай лаьтташка Ӏохувшабергбола гӀазкхий дӀа а язбеш{{Sfn|Ахмадов|2005|с=833—838}}. 1944-ча шера наджгоанцхой бетта 31-ча дийнахьа [[Государственный комитет обороны|СССР паччахьалкхен духьалъоттама комитета]] № 5073 йола чӀоагӀам тӀаийцаб «фашисташта гӀо дарах» [[Чечено-Ингушская Автономная Советская Социалистическая Республика|Нохч-ГӀалгӀай АССР]] дӀаяккхарахи нах Юкъерча Азеи Казахехьеи Ӏобахийтарахи. Нохч-ГӀалгӀайчен лаьттех 4 шахьар [[Дагестанская Автономная Советская Социалистическая Республика|Селий АССР-а́]] дӀаеннай, [[Северо-Осетинская Автономная Советская Социалистическая Республика|ХӀирий АССР-а́]] — цхьа шахьар, диса́ча лаьтташка [[Грозненская область|Шолжа-ГӀалий область]] хьаяь хиннай{{Sfn|Мероприятия}}. 1944-ча шера наджгоанцхой бетта 29-ча дийнахьа «Нохчийи гӀалгӀайи дӀакхолхабара низамах йола инструкци» чӀоагӀъяьй Берияс»{{Sfn|RIA}}, тӀаккха 31-ча дийнахьа Паччахьалкхен духьалъоттама комитета чӀоагӀам арабаьннаб гӀалгӀайи нохчийи [[Казахская Советская Социалистическая Республика|Казахийи]] [[Киргизская Советская Социалистическая Республика|ГӀиргӀизойи ССР-е]] Ӏобахийтарах{{Sfn|Скепсис}}. Саькура бетта 20-ча дийнахьа [[Серов, Иван Александрович|Иван Серовацеи]], Богдан Кобуловацеи, [[Мамулов, Степан Соломонович|Степан Мамуловацеи]] Берия [[Грозный|Шолжа-ГӀалий]] тӀа хьал а вена ше кулгалдеш хиннав операценна. КӀала хьежаш 100 эзар саг хиннав цунга, царех 18 эзар эпсар волаши, 19 эзар НКВД-еи, НКГБ-еи, «[[Смерш]]-еи» оперативни болхло волаши{{Sfn|Полян}}. Из доацаш гонахьа ядача регионашка а кийча лоаттадеш эскара доакъош хиннад, царех хиннай тӀема авиаци а, НКВД а, «Смерш» а, кхыдараш а. Ишта кхоач из 100 эзарнега. Цхьабола эпсараш СССР эггара гаьнагӀча моттигашкара хьалбайта хиннаб, масала, дукха зуламаш дарца бӀагалваьнна хинна кхоалгӀча ранга пачхьалкхен кхерамзлен комиссар хинна [[Гвишиани, Михаил Максимович|Михаил Гвишиани]], [[Приморский край|Фордистерча йистера]] хьалвайта хиннав, цига УНКВД хьаким хиннавар из{{Sfn|Ахмадов|2005|с=838—839}}. === Мехках бахар === Саькура бетта 21-ча дийнахьа Берияс НКВД гӀолла амар даьд нохчийи гӀалгӀайи мехках баха аьнна{{Sfn|RIA}}. ШоллагӀча дийнахьа республикан хьакимашцеи дина хьалхале йолчарцеи кхетаченаш дӀайихьай, цига нах тӀахьеха аьннад цо царга духьале ергйоацаш аьнна{{Sfn|Полян}}. 1944-ча шера саькура бетта 23-ча дийнахьа «Пантера» яха код-дош а аьнна йолаенна хиннай операци, бийсан 2:00 даьннача хана. Тушола бетта 9-ча дийнахьа чакхъяьннай из. 180 [[эшелон|шалон]] Ӏояхийтай 493 269 саг мехках а воаккхаш. Наькъа 1272 саг веннав, 56 саг ваьв{{Sfn|RIA}}. ДӀатӀакхача хала долча моттигашка бӀаррча [[эйла]]ш-[[кхаьлл|кхаьлаш]] йоаеш хиннай — из хиннад [[ТӀаргам]]е, [[Хамхи|Хамхе]], [[Массовое убийство в Хайбахе|Хьайбахе]], Зумсе, иштта кхы а дуккханахьа а<ref name=ЦИМО_РАН>Конфедерация репрессированных народов Российской Федерации, 1990—1992: документы, материалы. / Сост. И. Алиев; Под редакцией [[Губогло, Михаил Николаевич|М. Губогло]]. — М.: Центр по изучению межнациональных отношений РАН, 1993. — С. 109.</ref>. Ӏаьдало хьаяхачох, операци йодача юкъагӀа 780 саг вийнав, 2016 саг лаьцав, 20 эзар герз хьадаьккхад, тӀаккха 6544 саг лоам хьалчу а ваха́ къайлаэккх вӀаштӀехьадаьнна виса{{Sfn|Кречетников}}. ТӀеххьара араяьнна шалон нохчашхеи гӀалгӀашхеи бола хьакимаши агитаци яра духьа боагӀабаь дина нахи чубагӀаш араяьннай{{Sfn|Архив Сталина}}. Цхьабола нах Ӏаьдала хьалха дукха хӀамаш карагӀдийна хиларах мехках бахарах мукъа боахаш хиннаб, цхьабакъда из теркал а ца деш, «СибарегӀа» хьалъухаш хиннаб уж хӀаьта{{Sfn|Ахмадов|2005|с=847}}. ГӀалгӀайи нохчийи мехках бахар СССР-е эггара йоккхагӀа мехках боаккха процесс хиннай: тайп-тайпарча хоамаша хьаяхачох, мехка ваьккхар 650 эзар хиллал дукха саг хиннав{{sfn|Безугольный2|2012|c=196—201}}. ==== ТӀемахой мехках бахар ==== Нохч-ГӀалгӀайчера мехках бахарца цхьана нохчийи гӀалгӀайи иштта ЦӀеча Эскарера а тӀерабоахаш хиннаб. 1944-ча шера духхьала цхьан {{комм 2|передовая тӀара|хьа́лче́ра}} 710 эпсари, 1696 сержанти, 6488 салтеи тӀем тӀара ваьккхав. ГӀалгӀашха, нохчашха, къаршашха, малкхарашха хинна тӀемахой [[Алмата|Алмате]] хьал а баха, цига спецпхьаний отдела лоӀамагӀа хила безаш бар. Царех дукхабараш [[тыл|тӀеча]] гӀинбухерча лаьтташка хьал а бахийта хьу кийчъечеи наькъаш дехкачеи болх беш хиннаб{{Sfn|Ахмадов|2005|с=846—847}}. ЦӀеча эскаре гӀалгӀайи нохчийи дукхал{{Sfn|Безугольный|2019|с=592}}: * 1942-ча шера кӀимарса бетта 1-ча дийнахьа — 4446 саг; * 1943-ча шера наджгоанцхой бетта 1-ча дийнахьа — 3386 чел.; * 1943-ча шера кӀимарса бетта 1-ча дийнахьа — 4008 саг; * 1944-ча шера наджгоанцхой бетта 1-ча дийнахьа — 3536 саг; * 1944-ча шера кӀимарса бетта 1-ча дийнахьа — 1720 саг; * 1945-ча шера наджгоанцхой бетта 1-ча дийнахьа — 1635 саг. Хоамо бӀарг ма гойттара, 1944-ча шера хьалхарча даькъе дикка ӀокӀезигбаь хиннаб уж эскаре, цхьабакъда шоллагӀча даькъе уж бӀун чура дӀабахар юхасоцадаь хиннад, цудухьу цхьа эзар ах эзарнел совгӀа саг хиннав эскаре тӀома чакхбоаллача заман чухьа. ==== Ийна фусамаш мехках яхар ==== Кхыча къаман нахага маьре хинна нохчийи гӀалгӀайи кхалнах мехках баха безаш хиннабац. ХӀатоане нохчашкеи гӀалгӀашкеи маьре хинна эрсий кхалнах а, кхыча къаман кхалнах а мехках баха безаш хиннаб. Шоай безам хилча, Ӏе йиш йолаш хиннаб уж мах боха а баь, цхьабакъда из даьдар аьнна бераш кӀалхардувлаш хиннадац<ref>{{cite web|author=М. Музаев|title=Тяжёлый путь к реабилитации…|url=https://chechnyatoday.com/content/view/276821|work=chechnyatoday.com|access-date=2018-02-20|archive-date=2018-02-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20180221100253/https://chechnyatoday.com/content/view/276821|url-status=live}}</ref>. ==== Кхыча моттигашкара мехках бахар ==== Селашкахьара 28 эзар нохчо Ӏовахийтав (царех 15,4 эзар саг [[Аккинцы|арара аьккхе]] а волаш), ГуржегӀара — 2700 нохчо (бакъда [[боацой]]и [[пӀенгезхой]]и къаьстта къамаш да аьнна дӀакхайка а даь, мехках ца боахаш битаб){{Sfn|Ахмадов|2005|с=845—846}}. ==== Кхыча къаман нах мехках бахар ==== ГӀалгӀашцеи нохчашцеи Нохч-ГӀалгӀайче даьха кхыдола къамаш а мехках даьха хиннад. 1948-ча шера харцахьа мехках даьхад тхо аьнна СССР МВД чу 308 заявлени хиннай [[маӀарлой|маӀарлошкареи]], [[доаргӀой|доаргӀошкареи]], [[гӀазгӀумкий|гӀазгӀумкашкареи]], кхыча къамашкареи{{Sfn|Ахмадов|2005|с=860}}. === Мехках боахаш хинна хьал === Ахча кӀезигагӀа гӀоргдолаш 28-32 сага мара лаьрхӀа хиннайоацача дахчан вагона чу 45 саг, хийла 150 саг а, чуволлаш хиннав. Вагона [[майда]] 17,9 м² мара хиннаяц. Дуккхача вагонашка падлараш тӀехьа хиннаяц. Уж хьаергйолаш 14 дахчан улг луш хиннад наха, цхьабакъда [[кечал]]аш луш хиннаяц{{Sfn|Абдурахманов|2015|с=277}}.. Наькъа болхаш [[тиф|дӀайха у]] кхийтта хиннад на́ха́{{Sfn|Скепсис}}. Хийла, вагона чура ахаш дакъий долаш хьалбоалабаьб, дийнабараш 40 градус шийлача ара Ӏобоахаш хиннаб{{Sfn|Ахмадов|2005|с=844}}. Ӏокхаьча́ча 491 748 сага́ е [[кхача]] а, е [[жилье|Ӏече]] а, е напагӀа даккха болх а хиннабац{{Sfn|Архив Сталина}}. 12 шу даьннача гӀолла, 1956-ча шера, Казахехьа вахаш 315 эзар гӀалгӀаи нохчои хиннав, ГӀиргӀизехьа — 80 эзар гаргга. [[Запрет|Дехкар]] дӀадаьккхачул тӀехьагӀа 1957-ча шера бӀаьсти Даьхе 140 эзар саг хьалцӀавенав, цхьабакъда лоамарча шахьарашка (Галай чӀожа, Шарой, ЧӀаьбарлой шахьарашка, Итон-Кхаьлеи Шатойи шахьарий доккхагӀа долча доакъошка) нах баха Ӏохувшийташ хиннабац, шаьрача Ӏохувшабеш хиннаб цига баьхараш. ХӀаьта а лоам хьалчуухаш хилча, цӀенош лелхадеш хиннад, наькъаш дохадеш хиннад. СибарегӀа Ӏодахийталехьа 120 эзар саг вахаш хиннав цу шахьарашка{{Sfn|Ахмадов|2005|с=884—885}}. == Шолжа-ГӀалий тӀарча областа хьал == === Лаьттан доазув хувцар === Цкъарчоа деррига лаьтта лоалахарча регионашта юкъе гӀолла декъа лаьрхӀа хиннад, цхьабакъда Шолжа-ГӀалеи цун мехкадаьттацара гӀулакхи сов чӀоагӀа стратегически лоадам болаш хиларах, паччахьалкхен хьакимаша керда область хьае лаьрхӀад{{Sfn|Ахмадов|2005|с=848—849}}. [[Шолжа-ГӀалий область]] 1944-ча шера тушола бетта 22-ча дийнахьа хьакхеллай Нохч-ГӀалгӀай АССР тушола бетта 7-ча дийнахьа дӀаяьккхачул тӀехьагӀа. [[ДаьгӀастен АССР]] лоаттаме Веданеи, Ножай-Юртеи, Саьсанеи, ЧӀаьбарлойи, Курчалойи, Шаройи шахьараши, иштта [[Гумсен шахьар]]а малхбоалехьара дакъеи. [[МагӀалбик]] пхьеи, иштта [[Ачалкхен шахьар|Ачалкхени]], [[Наьсарен шахьар|Наьсарени]], [[Дола-Ковна шахьар|Дола-Ковнеи]], [[ГӀалме шахьар|ГӀалмеи шахьараши]] [[ХӀирий АССР]] лоаттаме дӀаеннай. [[Итон-Кхаьла шахьар]] [[Гуржий ССР]] дӀаеннай. Областа юкъейихьай иштта хьалха [[Ставрополера йист|Ставрополерча йисте]] хинна шахьараш: [[Наурский район|Неврени]] [[Шелковской шахьар|Шелковскойи шахьари]], ГӀизлар пхьеи, ГӀизлара шахьари, иштта Ачикулакеи, ГӀа́ране́гӀийи, Коясылеи шахьараш{{Sfn|Указ}}. 1947-ча шера саькура бетта 25-ча дийнахьа СССР Лакхехьарча Совето СССР Конституце 22-ча лустама тӀа Нохч-ГӀалгӀай АССР когаметта Шолжа-ГӀалий область хьоахаяр юкъедаьккхад. === ГӀовттамхой тоабаш === Нах мехках бахара гӀовттама тоабаш ӀокӀезигъенна хиннаяц. Цкъарчоа гӀовттамхой массехк эзар дукхагӀа хьахинна хиннаб СибарегӀа Ӏо ца бахийта байдда дӀабахандаь нах, бакъда уж берригаш хӀана хиннабац аллал герз доацаш хиннаб{{Sfn|Ахмадов|2005|с=849}}. [[Исраилов, Хасан|Исраилов Хьасан]] къаьст-къаьстта лелаш йола тоабаш цхьантоха гӀерташ къахьегаш хиннав, амма карагӀдаьннадац цун из. ГӀалгӀаехи нохчехи бола чекисташ Ӏо ца бохийташ къахьегаш хиннаб — Ведана шахьара НКВД хьаким [[Харачой Заьлмах]]ий воӀ хинна Ӏумар-Ӏаьла хиннав, гӀовттамхой боабеча хана вийнав из{{Sfn|Ахмадов|2005|с=849—850}}. 1944-гӀа шу чакхдоаллача хана вийна 258 законагӀа воаца саги, 42 цхьаь лела эбарги, 137 кхыча къаман саги вийнав. Официально законагӀа мел боацараш 1953-ча шера дӀабаьхаб{{Sfn|Ахмадов|2005|с=852}}. === КӀалхарбаьннараш хӀалакбар === Мехка Ӏочуэзача бӀуно биса хинна маьрша нах боабеш хиннаб. Галай чӀожерча шахьаре Сагатов майора чарахьий сура курсанташа унахойи, заӀапхои, боккхий нахи боабеш хиннаб. Нашхой сельсовете 60 саг вийннав{{Sfn|Ахмадов|2005|с=850—851}}. Мехках бахар сихагӀа дӀагӀоргдолаш шиш бола дин нах юхакхувлаш хиннаб юкъ яккха. Уж доала́ а увтташ массехк эзарг саг араваьнна хиннав. 1944-гӀа шу чакхдалалехь 6500 саг лаьца ӀотӀавахийтав СибарегӀа{{Sfn|Ахмадов|2005|с=851}}. === Къоалдар === Комиссеш хьаяь хиннаяле а, геттара доккха рузкъан-мулкан дола дакъа лочкъадаь дӀадихьад. Доахан дӀалоахкача хана 18 эзар бежан дӀадаьннад. Областе лоалахарча регионашкара къуй-гӀаьрхой Ӏочуухаш хиннаб — 1944-ча шера 1245 саг лаьцав{{Sfn|Ахмадов|2005|с=853—854}}. Къоал деш дакъа лоацаш хьакимаш хинаб, цунна юкъе ДаьгӀастен обкома секретараш а, прокурораш а, НКВД кулгалхой а хиннаб. Зуламаш даьраш ца лувцаш битаб, хӀана аьлча кулгалдеш бола болхлой боацаш бисар кхерам хиннаб сов дукха нах цу хӀаманна юкъебаха{{Sfn|Ахмадов|2005|с=854}}. === Товшхала-тархьара йов === Региона товшхала́и тархьара́и йоккха {{комм 2|потеря|йов}} хиннай, маьждигашкеи кашамашкеи мел хиннар дихьад. Чурташ хьа а доахаш царех лардаш еш хиннай. Шолжа-ГӀалий майдаш тӀа нохчийи гӀалгӀайи Ӏарбийи меттала мел яздаь кинашкаш доагадеш хиннад. Республикан библиотекан дирекце массехк бӀаь кинашка кӀалхардаккха аьттув баьннаб доага ца дайташ{{Sfn|Ахмадов|2005|с=855}}. Кулгаца яздаь кинашкаш а, хозала́ лелаяь хӀамаш а, герз а, истингаш-кӀувсаш а хӀалакдеш хиннад. Советий Ӏаьдал доаккхаш хиннача [[Шерипов, Асланбек Джемалдинович|Шерипов Асланбека]] сийленг хьал а эккхийта́, цунна когаметта инарал [[Ермолов, Алексей Петрович|Ермолова́]] сийленг дегӀа хиннад нохчех лаьца во хӀамаш а яздаь{{Sfn|Айдамирова|2011|с=122}}. Юрташтеи урамаштеи керда эрсийи хӀирий цӀераш техкаш хиннай. Массехк бӀаьшера лаьтта вӀовнаши гӀалаши лелхийташ хиннай [[Эзми|Эзме]] а, [[Кхаьхк]]е, [[Хамхи|Хамхе]] а, [[ЖӀайрах]]е, [[Каьзи|Каьзе]] а, иштта кхы а дуккхача кхаьлашка а{{Sfn|Ермекбаев|2009|с=88}}. === Областе нах Ӏохувшабар === Мукъадаьннача лаьтташка кхыча регионашкара кхолхабаьраш Ӏохувшабеш хиннаб. Автономи кхы юхаметтаотталургйоацаши экономика хӀаччийоаккхаргйоацаши даь хинна хӀама да из. 1944-ча шера маьтсела бетта керда хьакхолхабаьраш 40% хиннаб СибарегӀа Ӏобахийтарашца дистача. 6800 фусам Ставрополера хьалъена хиннай. ДӀахо нах юккъерча областашкара хьалбоалабе лерхӀаш хиннаб (Тамбовеи, Пензани, Ульяновскеи областашкара){{Sfn|Ахмадов|2005|с=856}}. Наьха догдайтаргдолаш льготаш еш хиннай, цхьабакъда хӀаьта а хьалбахка безам хинна нах кӀезига хиннаб. 1947-ча шерагара денз 1951-ча шерага кхаччалца 6 эзар фусам хьалъена хиннай, царех яха хайна Ӏийна 4 эзар мара хиннаяц, вожаш юхаяхай{{Sfn|Ахмадов|2005|с=856}}. ХӀирийченна дӀаденнача гӀалгӀай лаьтташка къударцаш (ЗӀилбухерча ХӀирийчера нах) Ӏохувшабеш хиннаб. Селашта дӀаеннача нохчий юрташка лоамарой Ӏохувшабеш хиннаб — 65 эзар, царех 51 эзар Шолжа-ГӀалий областе хьалвахийтав. Цу гӀулакха лаьрхӀа 1944-ча шера тушола беттеи бекарга беттеи [[хорш]]и [[дӀайха у]]и бахьан долаш дуккха хьакхолхабаьраш лаш хиннаб. [[Овхой шахьар]]е 1944—1947-ча шерашка 2 эзар [[гӀазгӀумкий|гӀазгӀумке]] веннав у кхийтта (хьакхолхабаьрех кхоалагӀа дола дакъа){{Sfn|Ахмадов|2005|с=857—858}}. 1956-ча шера тӀехьа тӀом хилалехь хинна хӀамаш хьаяра лагӀага кхача аьттув баьнна хиннабац дӀаяьккхача Нохч-ГӀалгӀайчен цхьанна а шахьаре{{Sfn|Ахмадов|2005|с=858}}. === Шолжа-ГӀала дегӀайоалаяр === Шолжа-ГӀала дегӀаяра́ хайра́ Ӏеткъа́ хиннадац гӀалгӀайи нохчийи мехках бахар, хӀана аьлча уж ишта а доккхагӀа дола дакъа долаш хиннадац цига бахарашта юкъе. 1949-ча шера тӀом хилалехь хиннача хӀамаш хьаяра лагӀа тӀа баьнна хиннаб. 1951—1955-ча шерашка 23 керда предприяти хьалъяьй. Пхье 233 эзар саг вахаш хиннав (1939-ча шера хинначул 60 эзар саг дукхагӀа хул из){{Sfn|Ахмадов|2005|с=858—859}}. == Хьажа иштта == {{кол|2}} * [[Черекская трагедия|Черекера операци]] * [[Восстание Хасана Исраилова|Исраилов Хьасан гӀаттар]] * [[Депортации народов в СССР|СССР-е къамаш мехках дахар]] * [[Военное преступление#Военные преступления стран Антигитлеровской коалиции|Гитлера духьаларча коалице даь тӀема зуламаш]] * [[Мухаджирство в среде нахских народов|ГӀалгӀаштеи нохчаштеи юкъера мухӀажирал]] * [[Геноцид чеченцев|Нохчий геноцид]] * [[Массовое убийство в Хайбахе|Хьайбахе нах боабар]] {{Конец кол}} == Белгалдаккхар == {{белгалдаккхар}} == Литература == {{Навигация}} * {{книга |автор = Абдуллаев З. С. |заглавие = Всполохи: Повести, рассказы, очерки |место = Гр. |год = 1988 |ref = Абдуллаев }} * {{книга |автор = [[Абдурахманов, Дукуваха Баштаевич|Абдурахманов Д. Б.]], [[Ахмадов, Явус Зайндиевич|Ахмадов Я. З.]] |заглавие = Битва за Чечню |место = Гр. |издательство = АО «ИПК «Грозненский рабочий» |год = 2015 |страниц = 432 |isbn = 978-5-4314-0155-8 |тираж = 1000 |ref = Абдурахманов }} * {{книга |автор = [[Авторханов, Абдурахман Геназович|Авторханов А. Г.]] |заглавие = Убийство чечено-ингушского народа |издательство=СП «Вся Москва» |год = 1991 |страниц = 79 }} * {{книга |автор = [[Айдамирова, Машар Абузаровна|Айдамирова Машар]] (составитель) |заглавие = Эпоха «Долгих ночей» |место = Гр. |год = 2011 |страниц = 320 |isbn = 978-5-4314-0009-4 |тираж = 1000 |ref = Айдамирова }} * {{книга |автор = [[Ахмадов, Явус Зайндиевич|Ахмадов Я. З.]], Хасмагомадов Э. Х. |заглавие = История Чечни в XIX-XX веках |место = М. |издательство = «Пульс» |год = 2005 |страниц = 996 |isbn = 5-93486-046-1 |тираж = 1200 |ref = Ахмадов }} * {{книга |автор = Безугольный А. Ю. |заглавие = Опыт строительства Вооруженных сил СССР: Национальный аспект (1922—1945 гг.): Дисс. докт. ист. наук. |ссылка = https://vagsh.mil.ru/upload/site17/document_file/QyHkUQPrI7.pdf |место = М. |год = 2019 |страниц = 597 |ref = Безугольный }} * {{книга |автор = Безугольный А. Ю., Бугай Н. Ф., [[Кринко, Евгений Фёдорович|Кринко Е. Ф.]] |заглавие = Горцы Северного Кавказа в Великой Отечественной войне 1941–1945 гг.: проблемы истории, историографии и источниковедения |место = М. |издательство = Центрполиграф |год = 2012 |страниц = 479 |тираж = 3000 |isbn = 978-5-227-03570-7 |ref = Безугольный2 }} * {{статья |автор = Бибулатов В. М. |заглавие = Трудовые подвиги спецпереселенцев |издание = Архивный вестник |тип = журнал |год = 2016 |номер = 4 |страницы = 170—172 |ref = Бибулатов }} * {{статья |автор = [[Бугаев, Абдулла Махмудович|Бугаев А. М.]] |заглавие = Почему Сталин выселял народы? (постановка проблемы) |издание = Известия вузов. Северо-Кавказский регион |тип = журнал |год = 2009 |номер = 3а |страницы = 88—91 |ref = Бугаев }} * {{книга |автор = [[Бугай, Николай Фёдорович|Бугай Н. Ф.]] |заглавие = Репрессированные народы России: Чеченцы и Ингуши |издательство = Капь |год = 1994 |страниц = 259 }} * {{книга |автор = [[Висаитов, Мавлид Алероевич|Висаитов М. А.]] |заглавие = От Терека до Эльбы. Воспоминания бывшего командира гвардейского полка о боевом пути в годы Великой Отечественной войны |место = Гр. |издательство = Чечено-Ингушское книжное издательство |год = 1966 |страниц = 128 |ref = Висаитов }} * {{книга |автор = Волконский С. Г. |заглавие = Записки |место = Иркутск |издательство = Восточно-Сибирское книжное издательство |год = 1991 }} * {{книга |автор = [[Дешериев, Юнус Дешериевич|Дешериев, Ю. Д]]. |заглавие = Жизнь во мгле и борьбе. О трагедии репрессированных народов |место = [[Москва]] |издательство = «МП Палея» |год = 1995 |страниц = 275 |isbn = 5-86020-238-5 |ref = Дешериев }} * {{книга |автор = Ермекбаев Ж. А. |заглавие = Чеченцы и ингуши в Казахстане. История и судьбы |место = [[Алма-Ата]] |издательство = «Дайк-Пресс» |год = 2009 |страниц = 508 |isbn = 978-601-7170-028 |тираж = 1500 |ref = Ермекбаев }} * {{книга |автор = [[Земсков, Виктор Николаевич|Земсков В. Н.]] |заглавие = Спецпоселенцы в СССР. 1930—1960 гг. |место = М. |издательство = [[Наука (издательство)|Наука]] |год = 2005 |ref = Земсков }} * {{книга |автор = [[Ибрагимов, Муса Муслиевич|Ибрагимов М. М.]], [[Гакаев, Джабраил Жоколаевич|Гакаев Д. Ж.]], [[Хасбулатов, Асланбек Имранович|Хасбулатов А. И.]] и др. |заглавие = История Чечни с древнейших времён до наших дней |ответственный = рук. [[Ибрагимов, Муса Муслиевич|Ибрагимов М. М.]] |ссылка = https://books.google.ru/books?id=KEQMAQAAMAAJ&q=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B8+%D0%A7%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8+%D1%81+%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5%D0%B9%D1%88%D0%B8%D1%85+%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD+%D0%B4%D0%BE+%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%85+%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B9&dq=%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B8+%D0%A7%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8+%D1%81+%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B5%D0%B9%D1%88%D0%B8%D1%85+%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD+%D0%B4%D0%BE+%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%85+%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B9&hl=ru&sa=X&ved=0ahUKEwiiq-yNytTZAhVUiKYKHYcdApgQ6AEIKjAB |место = Гр. |издательство = ГУП «Книжное издательство» |год = 2008 |том = 2 |страниц = 832 |isbn = 978-5-98896-101-7 |тираж = 3000 |ref = Ибрагимов }} * {{книга |автор = [[Козлов, Владимир Александрович (историк)|Козлов В. А.]] и др. |заглавие = Вайнахи и имперская власть: проблема Чечни и Ингушетии во внутренней политике России и СССР |место = М. |издательство = [[РОССПЭН|Российская политическая энциклопедия]] |год = 2011 |страниц = 1108 |isbn = 978-5-8243-1443-4 |тираж = 1000 |ref = Козлов }} * [[Лазарев, Сергей Евгеньевич|Лазарев С. Е.]] О прошлом ради будущего: интервью с [[Ибрагимов, Муса Муслиевич|Мусой Ибрагимовым]] // Военно-исторический архив. 2016. № 7 (199). С. 168—191. * {{статья |автор = Лунина М. |заглавие = Терпение камня |издание = [[Собеседник]] |тип = газета |год = 1989 |номер = 27 |страницы = 12 |ref = Лунина }} * {{книга |автор = {{Comment|Михайлов А. Г.|Михайлов Александр Георгиевич}} |заглавие = Чеченское колесо: генерал ФСБ свидетельствует |место = М. |издательство = ООО Коллекция «Совершенно секретно» |год = 2002 |страниц = 320 |isbn = 5-89048-100-2 |тираж = 3000 |ref = Михайлов }} * {{книга |автор = [[Нухажиев, Нурди Садиевич|Нухажиев Н. С.]], Умхаев Х. С. |заглавие = Депортация народов: ностальгия по тоталитаризму |место = Гр. |издательство = ЗАОр «НПП «Джангар» |год = 2009 |ref = Умхаев }} * {{книга |автор = [[Ошаев, Халид Дудаевич|Ошаев, Х. Д.]] |заглавие = Под кровавыми сапогами: рассказы-были из истории депортации чеченского народа |место = [[Нальчик]] |год = 2004 |ref = Ошаев }} * {{книга |автор = [[Полян, Павел Маркович|Полян П.М.]] |заглавие = Не по своей воле… История и география принудительных миграций |ссылка = http://www.memo.ru/history/deport/index.htm |место = М. |издательство = О.Г.И. — «Мемориал» |год = 2001 |страниц = 328 |isbn = 978-5-94282-007-7 |ref = Полян2 }} * {{публикация|книга |автор = [[Пыхалов, Игорь Васильевич|Пыхалов И. В.]] |заглавие = За что Сталин выселял народы? Сталинские депортации — преступный произвол или справедливое возмездие? |место = М. |издание = Изд. 7-е, доп. и испр. |издательство = «[[Яуза (издательство)|Яуза]]» |год = 2017 |страниц = 478 |иллюстрации = ил |серия = Сталинская правда. Бестселлеры И. Пыхалова |isbn = 978-5-906716-85-9 |тираж = 1500 |ref = Пыхалов }} * Сборник докладов «Мир и война: 1941 год». — Екатеринбург: Издательство гуманитарного университета, 2001. * {{книга |автор = [[Сигаури, Илесс Мутусович|Сигаури И. М.]] |заглавие = Очерки истории и государственного устройства чеченцев с древнейших времен |место = М. |издательство = «Русь» |год = 2001 |том = 2 |ref = Сигаури }} * {{книга |автор = [[Эдиев, Далхат Мурадинович|Эдиев Д. М.]] |заглавие = Демографические потери депортированных народов СССР |место = [[Ставрополь]] |издательство = СтГАУ «Аргус» |год = 2003 |страниц = 336 |isbn = 595960020X |тираж = 600 |ref = Эдиев }} * {{книга |автор = [[Яндарбиев, Хамзат Шамсадович|Яндарбиев Х. Ш.]] |заглавие = Преступление века |ответственный = Ред. Ирисханов И. А. |место = Гр. |издательство = «Книга» |год = 1992 |страниц = 64 |ref = Яндарбиев }} * {{книга |автор = Яндиева М. Д., Мальсагов А. Д. |заглавие = Государственный террор в Ингушетии в 20 - 50-е годы XX века. Исследование и Мартирологи |место = М. |издательство = ООО «Алмаз» |год = 2007 |страниц = 272 |isbn = 978-5-94824-096-1 |тираж = 1000 |ref = Яндиева }} * {{книга |автор = Pohl J. O. |заглавие = Ethnic Cleansing in the USSR, 1937–1949 |место = Westport—London |издательство = [[Greenwood Publishing Group]] |год = 1999 |pages = 93—98 |allpages = 179 |серия = Contributions to the Study of World History |ref = Pohl }} * {{книга |автор = Williams B. G. |заглавие = Inferno in Chechnya: the Russian-Chechen Wars, the Al Qaeda Myth, and the Boston Marathon Bombings |место = Lebanon, NH |издательство = University Press of New England |год = 2015 |pages = 66—67 |allpages = 218 |серия = Genocide, Political Violence, Human Rights |ref = Williams }} == ТӀатовжамаш == * {{cite web |author = [[Акаев, Вахит Хумидович|Акаев В. Х.]] |title = Сталинско-бериевская депортация чеченцев: факты, идеологемы, интерпретации. Национальная политика Советского государства: репрессии против народов и проблемы их возрождения : материалы международной научной конференции |url = http://kk.convdocs.org/docs/index-136226.html |date = 2003-10-24 |work = kk.convdocs.org |access-date = 2018-02-25 |ref = Акаев }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20160603174446/http://kk.convdocs.org/docs/index-136226.html |date=2016-06-03 }} * {{cite web |url = http://www.bukanovskay.ru/publ/prochee/kak_dva_chechenca_dva_geroja_na_beregu_odnoj_reki_zashhishhali_rodinu_svoju/3-1-0-74 |title = Как два чеченца, два Героя, на берегу одной реки, защищали Родину свою |author = Хамид Ауховский |date = 2012-02-03 |publisher = bukanovskay.ru |access-date = 2017-06-02 |ref = Ауховский }} * {{cite web |title = Депортация народов |publisher = Научно-просветительский журнал «Скепсис» |url = http://scepsis.ru/library/id_1237.html |author = [[Бугай, Николай Фёдорович|Бугай Н. Ф.]] |ref=Скепсис }} * {{cite web |author = [[Калинин, Михаил Иванович|Калинин М. А.]], [[Горкин, Александр Фёдорович|Горкин А. Ф.]] |title = О ликвидации Чечено-Ингушской АССР и об административном устройстве её территории |url = https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D0%BA%D0%B0%D0%B7_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%83%D0%BC%D0%B0_%D0%92%D0%A1_%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0_%D0%BE%D1%82_7.03.1944_%D0%BE_%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B8_%D0%A7%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%98%D0%BD%D0%B3%D1%83%D1%88%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B9_%D0%90%D0%A1%D0%A1%D0%A0_%D0%B8_%D0%BE%D0%B1_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B9%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5_%D0%B5%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B8 |date = 1944-03-07 |work = wikisource.org |access-date = 2018-02-19 |ref = Указ }} * {{cite web |title = Наказанный народ. Как депортировали чеченцев и ингушей |url = https://ria.ru/spravka/20080222/99840311.html |date = 2008-02-22 |work = ria.ru |access-date = 2018-01-28 |ref = RIA }} * {{cite web |title = Чеченский омбудсмен выступил по поводу клеветнических публикаций в прессе в адрес чеченского народа |url = http://www.grozny-inform.ru/main.mhtml?Part=11&PubID=6210 |date = 2008-04-05 |work = grozny-inform.ru |publisher = Грозный-информ |access-date = 2018-02-25 |ref = Нухажиев }} * {{cite web |author = [[Полян, Павел Маркович|Павел Полян]] |title = Принудительные миграции в годы второй мировой войны и после ее окончания |url = http://old.memo.ru/history/deport/polyan2.htm |work = old.memo.ru |access-date = 2018-01-28 |ref = Полян |archive-date = 2020-05-23 |archive-url = https://web.archive.org/web/20200523095515/http://old.memo.ru/history/deport/polyan2.htm |url-status = dead }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20200523095515/http://old.memo.ru/history/deport/polyan2.htm |date=2020-05-23 }} * {{Cite web |url = http://pyhalov.livejournal.com/296347.html |title = Подводя итоги |author = pyhalov |publisher = Игорь Пыхалов |access-date = 2017-03-22 |ref = pyhalov }} * {{cite web |author = Алексей Дроботов |title = Историк-сталинист извинился перед ингушским народом за оправдание депортации 1944 года |url = https://www.stav.kp.ru/daily/26618/3636346/ |date = 2016-12-13 |work = amp.stav.kp.ru |access-date = 2018-02-25 |ref = Дроботов }} * [http://archive.svoboda.org/programs/td/2003/td.080303.asp Радио «Свобода». Операция «Чечевица».] * [http://archive.svoboda.org/ll/soc/1205/ll.122105-7.asp Радио «Свобода». Презентация документального сборника «Сталинские депортации 1928—1953 годов».] * [http://archive.svoboda.org/programs/rf/2005/rf.122405.asp Радио «Свобода». Дорога свободы.] * [http://scepsis.ru/library/id_1237.html Николай Бугай «Депортация народов»] * [https://web.archive.org/web/20060813211318/http://www.fsb.ru/history/autors/matveev.html Олег Матвеев. Абвер на Северном Кавказе] * {{статья|заглавие=Преступление века: Рождение чеченской войны из духа сталинского террора|издание=[[Frankfurter Allgemeine Zeitung]]|ссылка=http://inosmi.ru/inrussia/20040911/212867.html|язык=Германия|год=[[11 ноября]] [[2004 год]]а}} * [http://news.bbc.co.uk/hi/russian/russia/newsid_3506000/3506209.stm Россия. Кавказ. Чечня], [[Приставкин, Анатолий Игнатьевич|Анатолий Приставкин]] специально для bbcrussian.com * [http://articlekz.com/node/823 Некоторые аспекты депортации чеченцев и ингушей в Казахстан. На материалах Северо-Казахстанской области]{{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20140107103318/http://articlekz.com/node/823 |date=2014-01-07 }} * {{cite web |author = Артём Кречетников |title = Операция "Чечевица": 65 лет депортации вайнахов |url = http://news.bbc.co.uk/go/pr/fr/-/hi/russian/russia/newsid_7906000/7906059.stm |date = 2009-02-29 |work = news.bbc.co.uk |publisher = [[BBC]] |access-date = 2018-01-28 |ref = Кречетников }} * {{cite web |title = Документы из архива Иосифа Сталина |publisher = [[Независимая газета]] |url = http://www.ng.ru/specfile/2000-02-29/10_top_secret.html |date = 2000-02-29 |ref = Архив Сталина }} * {{cite web |url = http://articlekz.com/article/5559 |title = Некоторые аспекты причины выселения и депортации народов |author = Калыбекова М. Ч. |date = 2010 |publisher = articlekz.com |access-date = 2016-01-06 |ref = Калыбекова }} * {{cite web |url = http://vesti95.ru/2015/05/propavshaya-diviziya-zavershenie-temy/ |title = «Пропавшая» дивизия. Завершение темы |author = [[Музаев, Тимур Магомедович|Тимур Музаев]] |date = 2015-05-30 |publisher = vesti95.ru |access-date = 2017-06-04 |ref = Музаев }} * {{cite web |author = Адам Межиев |title = Забытые герои |url = https://chechnyatoday.com/content/view/277333 |date = 2014-02-10 |work = chechnyatoday.com |access-date = 2017-10-06 |ref = Межиев }} * {{cite web |author = Малика Ибаева |title = Чеченцы на фронтах Великой Отечественной войны |url = http://www.grozny-inform.ru/news/analitics/18409/ |date = 2010-05-06 |work = grozny-inform.ru |access-date = 2017-10-06 |ref = Ибаева }} * {{cite web |title = О мероприятиях по размещению спецпереселенцев в пределах Казахской и Киргизской ССР |url = http://www.teatrskazka.com/Raznoe/PostanovGKO/194401/gko_5073.html |date = 1944-01-31 |work = teatrskazka.com |access-date = 2018-01-28 |ref = Мероприятия }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20180610022650/http://www.teatrskazka.com/Raznoe/PostanovGKO/194401/gko_5073.html |date=2018-06-10 }} * {{cite web |author = Никита Мендкович |title = Хайбахское дело |url = http://actualhistory.ru/poilemics-haibach |work = actualhistory.ru |access-date = 2018-01-28 |ref = Мендкович }} * {{cite web |title = Муслим Гайрбеков (1911-1971 гг.). ЖЗЛ |url = http://checheninfo.ru/18275-muslim-gayrbekov-1911-1971gg-zhzl.html|date=2013-08-11 |work = checheninfo.ru |access-date = 2018-01-28 |ref = Гайрбеков }} * {{cite web |author = [[Бугай, Николай Фёдорович|Бугай Н. Ф.]] |title = Правда о депортации чеченского и ингушского народов |url = http://portalus.ru/modules/rushistory/rus_readme.php?subaction=showfull&id=1447497187&archive=&start_from=&ucat=& |date = 2015-11-14 |work = portalus.ru |access-date = 2018-01-28 |ref = Бугай }} * {{cite web |url = http://sevkrimrus.narod.ru/ZAKON/1945-46.htm#z |title = Об упразднении Чечено-Ингушской АССР и о преобразовании Крымской АССР в Крымскую область |date = 1946-06-25 |access-date = 2018-01-28 |ref = sevkrimrus }} * {{cite web |author = [[Высоцкий, Владимир Семёнович|Владимир Высоцкий]] |title = Летела жизнь |url = http://v-vissotsky.ru/song.php?pid=421 |work = v-vissotsky.ru |access-date = 2017-12-23 |ref = Высоцкий }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20220513202029/http://v-vissotsky.ru/song.php?pid=421 |date=2022-05-13 }} * {{cite web |author = Р. Валитова, Г. Лебедева |title = За повесть "Ночевала тучка золотая" писателю А. Приставкину присуждена Государственная премия СССР. "И только правда ко двору" |url = http://www.aif.ru/archive/1650052 |date = 1988-11-26 |work = aif.ru |access-date = 2018-01-06 |ref = Валитова }} * {{cite web |title = Ночевала тучка золотая |url = https://ruskino.ru/mov/2520 |work = ruskino.ru |access-date = 2018-01-06 |ref = ruskino }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20180107061326/https://ruskino.ru/mov/2520 |date=2018-01-07 }} * {{cite web |author = Мурад Магомадов (псевдоним) |title = Мемориал в Грозном: ликвидация памяти чеченского народа |url = http://www.bbc.com/russian/blogs/2014/02/140220_blog_caucasus_chechnya_deportation |date = 2014-02-21 |work = bbc.com |access-date = 2017-12-21 |ref = ликвидация }} * {{cite web |author = Муслим Ибрагимов |title = В Чечне отмечают День памяти и скорби |url = http://www.kavkaz-uzel.eu/articles/181426/ |date = 2011-02-23 |work = kavkaz-uzel.eu |publisher = Кавказский узел |access-date = 2018-01-28 |ref = Ибрагимов }} * {{cite web |title = В Чечне и Ингушетии перенесли день памяти о депортации |url = http://www.bbc.com/russian/russia/2014/02/140224_chechen_ingush_deportation_anniversary |date = 2014-02-24 |work = bbc.com |access-date = 2018-01-28 |ref = Перенос }} * {{cite web |author = [[Медведев, Рой Александрович|Рой Медведев]] |title = Окружение Сталина |url = https://profilib.net/chtenie/37583/roy-medvedev-okruzhenie-stalina-61.php |work = profilib.net |access-date = 2018-01-28 |ref = Медведев }} * {{cite web |author = Шнайдер В. Г. |title = Советская Национальная Политика И Народы Северного Кавказа в 1940 - 1950-е гг. |url = http://samlib.ru/s/shnajder_r/natspolnasevkavk.shtml |date = 2009 |work = samlib.ru |access-date = 2018-01-28 |ref = Шнайдер }} * {{cite web |author = [[Медведев, Сергей Александрович (политолог)|Медведев С.]] |url = https://www.svoboda.org/a/29994003.html |title = «Выселить с треском» |website = [[Радио «Свобода»]] |date = 2019-06-12 |access-date = 2022-04-21 |archive-date = 2022-04-21 |archive-url = https://web.archive.org/web/20220421043945/https://www.svoboda.org/a/29994003.html |url-status = live |ref = Медведев2 }} {{ВС}} {{Депортации в СССР}} {{Массовые перемещения населения (ВМВ)}} {{Чеченцы}} {{Ингуши}} {{История Чечни}} {{История Ингушетии}} [[ОагӀат:ГӀалгӀайи нохчийи мехках бахар]] [[ОагӀат:СССР НКВД операцеш]] h45g4e4qpcl20ydoq5wblkow73jox9h Эрсече лела ха 0 17762 75017 71509 2026-08-23T01:23:24Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 75017 wikitext text/x-wiki {{Часовые пояса России}} '''[[Эрсече]]ра ха''' «[[Об исчислении времени]]» яхача федеральни законга хьежжа лелаеш я<ref name=":9">{{Cite web |url=http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_165942/ |title=Федеральный закон от 03.06.2011 № 107-ФЗ «Об исчислении времени» |access-date=2015-05-27 |archive-date=2015-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150527082421/http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_165942/ |deadlink=no }}</ref>, цунга хьежжа 2014-ча шера ардара бетта 26-ча дийнахьа 11 [[часовая зона|сахьатий зона]] оттаяьй. Эрсчен лаьтта [[Крайние точки России|дӀоахалах]] 171°22′ я, из хул 11,4 сахьат. Законо яхачох, [[московское время|Москвера ха]] (МСК<ref name=":6">{{Cite web |url=http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_114656/b2707989c276b5a188e63bc41e7bcbcc18723de8/ |title=Федеральный закон от 03.06.2011 N 107-ФЗ «Об исчислении времени», статья 5 |access-date=2015-12-16 |archive-date=2018-09-30 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180930070121/http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_114656/b2707989c276b5a188e63bc41e7bcbcc18723de8/ |deadlink=no }}</ref>, MSK) кхоалагӀча [[Часовой пояс|сахьата оаса]] нийсса я, Россе Федерацен къаман хан шкалайга диллача — UTC(SU)+3». 2011-ча шера денз [[летнее время|ахканарча хана]] тӀа дӀатӀадовлар кхы хиннадац. == Эрсечен пхьенашка делкъе отта ха == Юкъера маьлха [[полдень|делкъе]] [[город|пхьен]] географен [[долгота|дӀоахалах]] лаьрхӀай (пхьен [[центр|юкъа]]). Десятични градусашка йола пхьений [[Географические координаты|географен координаташ]] дукхагӀча даькъе цхьан буха тӀара хьаийца я<ref>{{Cite web|url=https://dateandtime.info/ru/citycoordinates.php?id=524901|title=Географические координаты Москвы. Широта, долгота и высота над уровнем моря Москвы, Россия|website=dateandtime.info|access-date=2022-11-04|archive-date=2022-11-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20221104111216/https://dateandtime.info/ru/citycoordinates.php?id=524901|deadlink=no}} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20221104111216/https://dateandtime.info/ru/citycoordinates.php?id=524901 |date=2022-11-04 }}</ref> и округлены до достаточного количества знаков после запятой. {| class="standard sortable" style="text-align:center" width="100%" |- ! width="20%"| {{small|Административни<br>юкъ}} || {{small|Юкъера<br>делкъе}} || {{small|Шорал,<br>градусаш}} || {{small|ДӀоахал,<br>градусаш}} || {{small|Москвацара башхало<br>дӀоахалах, градусаш}} || {{small|Моттигерча маьлха ханах<br>Москвацара башхало, сахьаташ}} || {{small|Сахьата<br>зона}} || {{small|Моттигерча маьлха ханах<br>Гринвичацара башхало, сахьаташ}} || {{small|Местное<br>время}} |- | align="left" | [[Южно-Сахалинск|ЗӀилбухен-Сахалинск]] || 13:29 || 47,0 || align="right" | 142,736 || 105,1 || 7,0 || МСК+8 || 9,5 || UTC+11 |- | align="left" | [[Новосибирск]] || 13:28 || 55,0 || align="right" | 82,935 || 45,3 || 3,0 || МСК+4 || 5,5 || UTC+7 |- | align="left" | [[Чита]] || 13:26 || 52,0 || align="right" | 113,501 || 75,9 || 5,1 || МСК+6 || 7,6 || UTC+9 |- | align="left" | [[Петропавловск-Камчатский|Петропавловск-Камчатски]] || 13:25 || 53,0 || align="right" | 158,651 || 121,0 || 8,1 || МСК+9 || 10,6 || UTC+12 |- | align="left" | [[Барнаул]] || 13:25 || 53,4 || align="right" | 83,764 || 46,1 || 3,1 || МСК+4 || 5,6 || UTC+7 |- | align="left" | [[Томск]] || 13:20 || 56,5 || align="right" | 84,974 || 47,4 || 3,2 || МСК+4 || 5,7 || UTC+7 |- | align="left" | [[Оренбург]] || 13:20 || 51,8 || align="right" | 55,099 || 17,5 || 1,2 || МСК+2 || 3,7 || UTC+5 |- | align="left" | [[Горно-Алтайск]] || 13:16 || 52,0 || align="right" | 85,919 || 48,3 || 3,2 || МСК+4 || 5,7 || UTC+7 |- | align="left" | [[Уфа]] || 13:16 || 54,7 || align="right" | 55,968 || 18,4 || 1,2 || МСК+2 || 3,7 || UTC+5 |- | align="left" | [[Кемерово]] || 13:16 || 55,3 || align="right" | 86,083 || 48,5 || 3,2 || МСК+4 || 5,7 || UTC+7 |- | align="left" | [[Пермь]] || 13:15 || 58,0 || align="right" | 56,250 || 18,6 || 1,2 || МСК+2 || 3,8 || UTC+5 |- | align="left" | [[Владивосток]] || 13:13 || 43,1 || align="right" | 131,874 || 94,3 || 6,3 || МСК+7 || 8,8 || UTC+10 |- | align="left" | [[Биробиджан]] || 13:08 || 48,8 || align="right" | 132,924 || 95,3 || 6,4 || МСК+7 || 8,9 || UTC+10 |- | align="left" | [[Псков]] || 13:07 || 57,8 || align="right" | 28,350 || −9,3 || −0,6 || МСК || 1,9 || UTC+3 |- | align="left" | [[Омск]] || 13:07 || 55,0 || align="right" | 73,369 || 35,8 || 2,4 || МСК+3 || 4,9 || UTC+6 |- | align="left" | [[Иркутск]] || 13:03 || 52,3 || align="right" | 104,296 || 66,7 || 4,4 || МСК+5 || 7,0 || UTC+8 |- | align="left" | [[Хабаровск]] || 13:00 || 48,5 || align="right" | 135,084 || 97,5 || 6,5 || МСК+7 || 9,0 || UTC+10 |- | align="left" | [[Санкт-Петербург|Питербург]] || 12:59 || 59,9 || align="right" | 30,314 || −7,3 || −0,5 || МСК || 2,0 || UTC+3 |- | align="left" | [[Екатеринбург]] || 12:58 || 56,9 || align="right" | 60,612 || 23,0 || 1,5 || МСК+2 || 4,0 || UTC+5 |- | align="left" | [[Магадан]] || 12:57 || 59,6 || align="right" | 150,803 || 113,2 || 7,5 || МСК+8 || 10,1 || UTC+11 |- | align="left" | [[Саратов]] || 12:56 || 51,5 || align="right" | 46,009 || 8,4 || 0,6 || МСК+1 || 3,1 || UTC+4 |- | align="left" | [[Великий Новгород|Йоккха Новгород]] || 12:55 || 58,5 || align="right" | 31,271 || −6,3 || −0,4 || МСК || 2,1 || UTC+3 |- | align="left" | [[Абакан]] || 12:54 || 53,7 || align="right" | 91,429 || 53,8 || 3,6 || МСК+4 || 6,1 || UTC+7 |- | align="left" | [[Челябинск]] || 12:54 || 55,2 || align="right" | 61,429 || 23,8 || 1,6 || МСК+2 || 4,1 || UTC+5 |- | align="left" | [[Смоленск]] || 12:52 || 54,8 || align="right" | 32,040 || −5,6 || −0,4 || МСК || 2,1 || UTC+3 |- | align="left" | [[Улан-Удэ]] || 12:50 || 51,8 || align="right" | 107,606 || 70,0 || 4,7 || МСК+5 || 7,2 || UTC+8 |- | align="left" | [[Красноярск]] || 12:49 || 56,0 || align="right" | 92,867 || 55,3 || 3,7 || МСК+4 || 6,2 || UTC+7 |- | align="left" | [[Астрахань|Аштарха]] || 12:48 || 46,3 || align="right" | 48,041 || 10,4 || 0,7 || МСК+1 || 3,2 || UTC+4 |- | align="left" | [[Мурманск]] || 12:48 || 69,0 || align="right" | 33,093 || −4,5 || −0,3 || МСК || 2,2 || UTC+3 |- | align="left" | [[Ульяновск]] || 12:46 || 54,3 || align="right" | 48,387 || 10,8 || 0,7 || МСК+1 || 3,2 || UTC+4 |- | align="left" | [[Севастополь]] || 12:46 || 44,6 || align="right" | 33,522 || −4,1 || −0,3 || МСК || 2,2 || UTC+3 |- | align="left" | [[Симферополь]] || 12:44 || 45,0 || align="right" | 34,111 || −3,5 || −0,2 || МСК || 2,3 || UTC+3 |- | align="left" | [[Петрозаводск]] || 12:43 || 61,8 || align="right" | 34,347 || −3,3 || −0,2 || МСК || 2,3 || UTC+3 |- | align="left" | [[Брянск]] || 12:43 || 53,3 || align="right" | 34,372 || −3,2 || −0,2 || МСК || 2,3 || UTC+3 |- | align="left" | [[Кызыл]] || 12:42 || 51,7 || align="right" | 94,453 || 56,8 || 3,8 || МСК+4 || 6,3 || UTC+7 |- | align="left" | [[Самара]] || 12:39 || 53,2 || align="right" | 50,150 || 12,5 || 0,8 || МСК+1 || 3,3 || UTC+4 |- | align="left" | [[Курган (город)|Курган]] || 12:39 || 55,5 || align="right" | 65,333 || 27,7 || 1,8 || МСК+2 || 4,4 || UTC+5 |- | align="left" | [[Калининград]] || 12:38 || 54,7 || align="right" | 20,511 || −17,1 || −1,1 || МСК−1 || 1,4 || UTC+2 |- | align="left" | [[Тюмень]] || 12:38 || 57,2 || align="right" | 65,527 || 27,9 || 1,9 || МСК+2 || 4,4 || UTC+5 |- | align="left" | [[Тверь]] || 12:36 || 56,9 || align="right" | 35,901 || −1,7 || −0,1 || МСК || 2,4 || UTC+3 |- | align="left" | [[Орёл (город)|Орёл]] || 12:36 || 53,0 || align="right" | 36,079 || −1,5 || −0,1 || МСК || 2,4 || UTC+3 |- | align="left" | [[Курск]] || 12:35 || 51,7 || align="right" | 36,187 || −1,4 || −0,1 || МСК || 2,4 || UTC+3 |- | align="left" | [[Калуга]] || 12:35 || 54,5 || align="right" | 36,275 || −1,3 || −0,1 || МСК || 2,4 || UTC+3 |- | align="left" | [[Белгород]] || 12:34 || 50,6 || align="right" | 36,580 || −1,0 || −0,1 || МСК || 2,4 || UTC+3 |- | align="left" | [[Салехард]] || 12:34 || 66,5 || align="right" | 66,602 || 29,0 || 1,9 || МСК+2 || 4,4 || UTC+5 |- | align="left" | [[Благовещенск]] || 12:30 || 50,3 || align="right" | 127,541 || 89,9 || 6,0 || МСК+6 || 8,5 || UTC+9 |- | align="left" | [[Москва]] || 12:30 || 55,8 || align="right" | 37,616 || − || − || МСК || 2,5 || UTC+3 |- | align="left" | [[Тула]] || 12:30 || 54,2 || align="right" | 37,618 || 0,0 || 0,0 || МСК || 2,5 || UTC+3 |- | align="left" | [[Ижевск]] || 12:27 || 56,8 || align="right" | 53,204 || 15,6 || 1,0 || МСК+1 || 3,5 || UTC+4 |- | align="left" | [[Краснодар]] || 12:24 || 45,0 || align="right" | 38,976 || 1,4 || 0,1 || МСК || 2,6 || UTC+3 |- | align="left" | [[Ханты-Мансийск]] || 12:24 || 61,0 || align="right" | 69,002 || 31,4 || 2,1 || МСК+2 || 4,6 || UTC+5 |- | align="left" | [[Воронеж]] || 12:23 || 51,7 || align="right" | 39,184 || 1,6 || 0,1 || МСК || 2,6 || UTC+3 |- | align="left" | [[Липецк]] || 12:22 || 52,6 || align="right" | 39,571 || 2,0 || 0,1 || МСК || 2,6 || UTC+3 |- | align="left" | [[Рязань]] || 12:21 || 54,6 || align="right" | 39,692 || 2,1 || 0,1 || МСК || 2,6 || UTC+3 |- | align="left" | [[Ростов-на-Дону|ТӀана-тӀара-Ростов]] || 12:21 || 47,2 || align="right" | 39,723 || 2,1 || 0,1 || МСК || 2,6 || UTC+3 |- | align="left" | [[Якутск]] || 12:21 || 62,0 || align="right" | 129,733 || 92,1 || 6,1 || МСК+6 || 8,6 || UTC+9 |- | align="left" | [[Ярославль]] || 12:21 || 57,6 || align="right" | 39,874 || 2,3 || 0,2 || МСК || 2,7 || UTC+3 |- | align="left" | [[Вологда]] || 12:20 || 59,2 || align="right" | 39,884 || 2,3 || 0,2 || МСК || 2,7 || UTC+3 |- | align="left" | [[Майкоп]] || 12:20 || 44,6 || align="right" | 40,106 || 2,5 || 0,2 || МСК || 2,7 || UTC+3 |- | align="left" | [[Владимир (город, Россия)|Владимир]] || 12:18 || 56,1 || align="right" | 40,397 || 2,8 || 0,2 || МСК || 2,7 || UTC+3 |- | align="left" | [[Архангельск]] || 12:18 || 64,5 || align="right" | 40,543 || 2,9 || 0,2 || МСК || 2,7 || UTC+3 |- | align="left" | [[Кострома]] || 12:16 || 57,8 || align="right" | 40,927 || 3,3 || 0,2 || МСК || 2,7 || UTC+3 |- | align="left" | [[Иваново]] || 12:16 || 57,0 || align="right" | 40,971 || 3,4 || 0,2 || МСК || 2,7 || UTC+3 |- | align="left" | [[Тамбов]] || 12:14 || 52,7 || align="right" | 41,443 || 3,8 || 0,3 || МСК || 2,8 || UTC+3 |- | align="left" | [[Ставрополь]] || 12:12 || 45,0 || align="right" | 41,973 || 4,4 || 0,3 || МСК || 2,8 || UTC+3 |- | align="left" | [[Черкесск]] || 12:12 || 44,2 || align="right" | 42,058 || 4,4 || 0,3 || МСК || 2,8 || UTC+3 |- | align="left" | [[Анадырь]] || 12:10 || 64,7 || align="right" | 177,510 || 139,9 || 9,3 || МСК+9 || 11,8 || UTC+12 |- | align="left" | [[Нальчик]] || 12:06 || 43,5 || align="right" | 43,619 || 6,0 || 0,4 || МСК || 2,9 || UTC+3 |- | align="left" | [[Нижний Новгород|ЭгӀара Новгород]] || 12:04 || 56,3 || align="right" | 44,002 || 6,4 || 0,4 || МСК || 2,9 || UTC+3 |- | align="left" | [[Элиста]] || 12:03 || 46,3 || align="right" | 44,256 || 6,6 || 0,4 || МСК || 3,0 || UTC+3 |- | align="left" | [[Волгоград|Идала-Пхье]] || 12:02 || 48,7 || align="right" | 44,502 || 6,9 || 0,5 || МСК || 3,0 || UTC+3 |- | align="left" | [[Буро]] || 12:01 || 43,0 || align="right" | 44,668 || 7,1 || 0,5 || МСК || 3,0 || UTC+3 |- | align="left" | [[Магас]] || 12:01 || 43,2 || align="right" | 44,773 || 7,2 || 0,5 || МСК || 3,0 || UTC+3 |- | align="left" | [[Пенза]] || 12:00 || 53,2 || align="right" | 45,005 || 7,4 || 0,5 || МСК || 3,0 || UTC+3 |- | align="left" | [[Саранск]] || 11:59 || 54,2 || align="right" | 45,175 || 7,6 || 0,5 || МСК || 3,0 || UTC+3 |- | align="left" | [[Шолжа-ГӀал]] || 11:57 || 43,3 || align="right" | 45,689 || 8,1 || 0,5 || МСК || 3,0 || UTC+3 |- | align="left" | [[Чебоксары|Чебоксараш]] || 11:51 || 56,1 || align="right" | 47,252 || 9,6 || 0,6 || МСК || 3,2 || UTC+3 |- | align="left" | [[Махачкала|Махача-Кхала]] || 11:50 || 43,0 || align="right" | 47,502 || 9,9 || 0,7 || МСК || 3,2 || UTC+3 |- | align="left" | [[Йошкар-Ола]] || 11:48 || 56,6 || align="right" | 47,891 || 10,3 || 0,7 || МСК || 3,2 || UTC+3 |- | align="left" | [[Казань]] || 11:44 || 55,8 || align="right" | 49,122 || 11,5 || 0,8 || МСК || 3,3 || UTC+3 |- | align="left" | [[Киров (город)|Киров]] || 11:41 || 58,6 || align="right" | 49,660 || 12,0 || 0,8 || МСК || 3,3 || UTC+3 |- | align="left" | [[Сыктывкар]] || 11:37 || 61,7 || align="right" | 50,810 || 13,2 || 0,9 || МСК || 3,4 || UTC+3 |- | align="left" | [[Нарьян-Мар]] || 11:28 || 67,6 || align="right" | 53,004 || 15,4 || 1,0 || МСК || 3,5 || UTC+3 |} == Белгалдаккхар == '''Доашхамаш''' {{белгалдаккхар|1|group="*"}} '''Бовхамаш''' {{белгалдаккхар}} == ТӀатовжамаш == {{навигация}} {{Азия по темам 2|Время|цвет=Россия}} {{Европа по темам 2|Время|цвет=Россия}} [[ОагӀат:Ха мехкашка гӀолла|Эрсече]] [[ОагӀат:Эрсече лела ха]] [[ОагӀат:Сахьата оасаш]] 35beb6msrbtbwr405m04mos36k0oveq ГӀалгӀайи нохчийи мухӀажирал 0 18444 75016 73720 2026-08-23T00:27:48Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 75016 wikitext text/x-wiki '''[[ГӀалгӀай]]и [[нохчий]]и [[мухӀажирал]]''' ({{lang-ru|Нахское мухаджирство}}) [[Даькъасте]]ра [[Османская империя|Хьункархой имперехьа]] деш хиннад. Лоамарой къамаш [[переселение|дӀакхолхадар]] [[Россе импери|Россе импере]] политикан дакъа хиннад 1858—1865-ча шерашка. Къаьстта вайнаьха метташ ледеш дола къамаш мехках дахарах йола уйла Хьункархой доалченна {{комм 2|предложить даьр|хьийхар}} [[Русская императорская армия|Эрсий паччахьа эскара]] инарал-майор [[Кундухов, Муса Алхасович|Кундухов Муса]] хиннав<ref>{{публикация|статья|автор=Долгиева М. Б., Дзуматова З. Р.|заглавие=Роль Муссы Кундухова в переселении горцев Северного Кавказа в Турцию|издание=Вестник [[Ингушский научно-исследовательский институт гуманитарных наук|Ингушского научно-исследовательского института]]|год=2020|номер=1}}</ref>. Кхолхабар 1865-ча шера́ нийсденнад — цу хана хьавӀаштӀехьабаьннаб Эрсечени Туркехьени доалченашта юкъера барт. Юххера из барт бахьан долаш [[Ингушская диаспора|гӀалгӀай диаспораш]] хьахиннай [[Туркий мехкара гӀалгӀай|Туркехьеи]], [[Йорданера гӀалгӀай|Йорданеи]], [[Шаьмера гӀалгӀай|Шаьмеи]], иштта [[Чеченская диаспора|нохчий диаспораш]] а хьахиннай [[Малая Азия|Анатолеи]], иштта [[Месопотамия|Шинхинъюкъеи]], [[Иордания|Йорданеи]], [[Левант|Шаьмеи]], [[Египетский эялет|Мисареи]]. Цхьаболча Ӏилманхошта кавказхой кхолхабар дувцача хана «мухӀажирал» яха дош леладар нийса хетац, хӀана аьлча из термин шоаш лоӀаме а болаш дина духьа кхалхара маӀан долаш я. Лоамарошта ягӀац из термин, хӀана аьлча Россе импере политика бахьан долаш низагӀа бахийта ба уж<ref>{{книга |автор = Бадаев С.-Э. С. |язык = ru |заглавие = Чеченская диаспора на Среднем и Ближнем Востоке |ссылка = http://webirbis.spsl.nsc.ru/irbis64r_01/cgi/cgiirbis_64.exe?Z21ID=&I21DBN=CAT_PRINT&P21DBN=CAT&S21STN=1&S21REF=&S21FMT=FULLW_print&C21COM=S&S21CNR=555&S21P01=0&S21P02=1&S21P03=A%3D&S21STR=Ахмадов,%20Шарпудин%20Бачуевич |место = Нальчик |издательство = ГП КБР «Республиканский полиграфический комбинат» |год = 2008 |страницы = 7 |страниц = 320 |isbn = 9785881959494 |тираж = 500 |archive-date = 2022-03-07 |archive-url = https://web.archive.org/web/20220307213032/http://webirbis.spsl.nsc.ru/irbis64r_01/cgi/cgiirbis_64.exe?Z21ID=&I21DBN=CAT_PRINT&P21DBN=CAT&S21STN=1&S21REF=&S21FMT=FULLW_print&C21COM=S&S21CNR=555&S21P01=0&S21P02=1&S21P03=A=&S21STR=%D0%90%D1%85%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2,%20%D0%A8%D0%B0%D1%80%D0%BF%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD%20%D0%91%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87}}</ref>. == Даькъастера мухӀажирал == [[Кавказская война|Эрсий-кавказхой тӀом]] (1817—1864) чакхбоаллача хана а, из чакхбоаллаше а [[Северный Кавказ|Къулбаседа Кавказа]] бусалба наха юкъе шортта адам кхолхара кеп хиннай яьржа — [[мухаджирство|мухӀажирал]]. Бусалба нах кераста паччахьалкхера дӀадахар маӀан долаш хиннад из; Къулбаседа Кавказ ювцаш хилча, яржаш-шерлуш латтача [[православие|православхой]] [[Российская империя|Россе имперера]] бусалба лоархӀача [[Османская империя|Хьункархой Туркехьа]] дӀавахар хиннад из<ref group="~">Следует понимать, что в различные периоды имело место [[мухаджирство]] в [[Османская империя|Османскую Турцию]] и из других районов [[Российская империя|Российской империи]] — например исход [[крымские татары|крымских татар]] из [[Крым]]а. Также происходили переселения из Российской империи в Османскую Турцию не попадающие под определение «мухаджирство» — например исход казаков-[[некрасовцы|некрасовцев]].</ref>. Геттара йоккха масштаб йолаш даькъастхой мухӀажирал 1858—1865-ча шерашка хиннад (цу 8 шера официально 493 194 саг араваьнна вахав), цхьабакъда къаьст-къаьста тоабаш 1858-гӀа шу хилалехь а дӀаухаш моттигаш хиннай, 1865-гӀа шу даьлча а — [[Первая мировая война|Хьалхара дунен тӀом]] (1914—1918) хиллалца{{sfn|Волкова|1974|с=219, 222}}{{sfn|Кавказ и Российская империя|2005|с=673}}. МухӀажирала́ дуккха [[Северокавказские языки|къамаш юкъедахад]]: [[балкарцы|малкхарой]] дукха дӀаихабац, [[кабардинцы|гӀаьбарташта]] а сов чӀоагӀа зе хиннадац, [[гӀалгӀай|гӀалгӀаех]], [[нохчий|нохчехи]] къаьстта дола тайпаш мара ихадац дӀа, амма [[оарстхой]] шахьарера хьабаьннараш берригаш хӀана бац аллал дӀабахалга лоархӀ. Къаьстта дукъа хӀижрат даьд иштта малхбузехьарча [[аьдагӀий|аьдагӀашеи]], [[абазины|абзошеи]], [[ногайцы|ноагӀошеи]]. == Тархьар == [[Файл:Kunduhov Musa.jpg|мини|справа|[[Кундухов, Муса Алхасович|Кундухов Муса]]]] Паччахьа политика хиннай «тешаме боаца» бахархоех лаьтта мукъадаккхар. Кундуховс хьийха барт чакхбоаккхаш 1865-ча шера аьхки 5 эзар фусам (20 эзар саг) кхолхаваьв. Царна юкъе хиннав 6187 [[оарстхой|оарстхо]] а. Мехкара дӀавахарах йола уйла иштта дикагӀа яржаш хиннай лоамарошта юкъе тайп-тайпара къамаьлаш хиларах (уж юкъедахарах): низагӀа эскара юкъе вохийтаргхилари, гӀазкхий шоаех хьабергхилари, цул совгӀа Эрсече дӀабахача эрмалой лаьтташ хьалуш да шоашта яхаш а хиннаб, йоал кӀезигагӀа ийъергья а яхаш, ахча лургда яхаш а<ref>{{cite web |lang = ru |url = http://www.kavkaz-uzel.ru/articles/171399/ |title = Мухаджир |date = 2010-07-22 |publisher = Кавказский узел |access-date = 2016-03-26 |archive-date = 2016-04-01 |archive-url = https://web.archive.org/web/20160401174858/http://www.kavkaz-uzel.ru/articles/171399/ |url-status = live }}</ref>. [[Терская область|Тийрка областера]] веррига араваьккхар 4983 [[Нахские народы|вайнаьха]] фусам хиннай, иштта 6262 ворда, 1120 бежан, 4726 говр. Царех нохчий 3502 фусами, гӀалгӀай 1454 фусами (царна юкъе оарстхой 1366 фусам хиннай, [[наьсархой]] — 88 фусам){{sfn|Базоркин|1965|c=155}}, берригаш ӀолаьрхӀача, 22491 саг хиннав из. 1860—1870-ча шерашка 5857 нохчо хьалцӀавенав. Нохчех цхьа дакъа [[Русско-турецкая война (1877—1878)|1877—1878-ча шерашка эрсий-туркий тӀом]] чакхбаьнначул тӀехьагӀа хьалцӀабаьхкаб. 1868-ча шера дуккха гӀелал лайначул тӀехьагӀа Ӏехабаь хинна кхолхабаьраш Даьхе хьалцӀабахка хьежа хиннаб, цхьабакъда гӀайттараш шоаш болчча къиза ӀотоӀабаь хиннаб<ref>{{cite web |lang = ru |url = http://checheninfo.ru/22243-1865-g-muhadzhiry-i-pervaya-chechenskaya-zagranica.html |title = 1865 г. Мухаджиры и первая "чеченская заграница" |date = 2015-02-05 |publisher = Информационное агентство "Чеченинфо" |access-date = 2016-03-26 |archive-date = 2016-04-06 |archive-url = https://web.archive.org/web/20160406101922/http://checheninfo.ru/22243-1865-g-muhadzhiry-i-pervaya-chechenskaya-zagranica.html |url-status = live }}</ref>. Эрсечера дӀабахарех цхьабараш Туркехьа Ӏохайнаб. Вожаш Шаьмен [[Голанские высоты|Джавлан лакхаленаш]] йолча хайшаб, цхьаькхаш [[Иордания|Йордане]] кхелхаб, бисараш —[[Ӏиракъ]]е. 1874-ча шера Кавказерча администраце дуккха дехараш дахийта хиннад  году в адрес Кавказской администрации с просьбой о возвращении был подан ряд прошений от [[Чеченцы|чеченцев]], ушедших из селений [[Кей (село)|Кейереи]], [[Валерик (село)|Валаргареи]], [[Урус-Мартан|ФартантӀареи]], [[Катар-Юрт|КӀотар-Юртареи]], [[Гази-Юрт|ГӀазан-Юртареи]], кхычахьареи. Даькъасте хьалцӀабаьхкачул тӀехьагӀа [[Сагопши|СоагӀапчеи]], [[Насыр-Кортский административный округ|Наьсар-Кертеи]], кхычахьеи Ӏохайшаб уж<ref name=":0">{{книга |автор = Анчабадзе Ю. Д., Волкова Н. Г. |заглавие = Этническая история Северного Кавказа XVI - XIX вв |год = 1993 |язык = ru |место = Москва |издательство = Российская Академия Наук, институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая. |страницы = 75—78 |страниц = 266 |isbn = 0868-586X}}</ref>. Цхьабола нохчий Туркий оагӀув а лоацаш [[Французская интервенция в Киликию|фаьренгий-туркий тӀема тӀа байнаб 1920—1921-ча шерашка]]. 2002-ча шера хиннача хьалах [[Чеченцы в Турции|Туркехьа нохчий диаспора]] 25 эзар саг волаш хиннай. 1935-ча шера Туркехьа закон тӀаийца хиннад туркий боацача къамашта наьна мотт бувцар дехкаш. Цу хӀаманна тӀагӀолла кхыдола метташ бувцаш хинна къамех туркий хьабара процесс сихъяь хиннай. == Туркашкахьарча гӀалгӀай диаспоран цӀихеза викалаш == {{Основной источник|{{sfn|Ялхароева|2001}} }} * Соалихь Полаткан (Хаматхананаькъан) — эскара инарал, Югославера тӀема аташе (1950—1952 шераш); * [[Полаткан, Саим|Салим Полоткан (Хаматхананаькъан)]] — туркий эпсар, спортсмен, Юккъерча Европан чемпион, Берлине 1936-ча шера Аьланпхье ловзарашка дакъа лоацаш хиннав; * Хьасан-Басри Геккая (Беканаькъан) — туркий [[хоамбоаржабархо]], «Мерам» газета керттера редактор; * [[Экрем Геккая]] (Беканаькъан) — туркий киноактёр; * Макшариф Бештав (Оахаранаькъан) — тархьара Ӏилмай доктор; * Атила Тачой (Тоачанаькъан) — лорий Ӏилмай доктор; * Садеттин Джанполат — болхговзал йола суртанча, йоазонхо, оазархо; * Ферди Айдамир (Тумгоев) — туркий йоазонхо. * Туркехьен турпалаш, туркий {{iw|Истикляль майдилг<!-- Заголовок статьи подставлен автоматически! Пожалуйста, проверьте корректность и удалите сообщение! -->|Медаль Истикляль|tr|İstiklal Madalyası}} («Кортамукъален майдилг», {{lang-tr|İstiklal Madalyası}}) еннараш: Мехмет Кетей (Кетенаькъан Мухьмад), Сулейман Сырр Койдемир (Бештой), Абдул-Межид Койдемир (Бештой), Исмаил Ташкой (ТӀоаршхой), кхыбараш. СовгӀат деннарех цхьанне — Темарзанаькъан Османа майдилг хьаийцаяц Туркехье экономикацара хьал чӀоагӀа ийша хилар бахьан долаш (майдилг цӀенна дошох яь хиннай). == Туркашкахьарча нохчий диаспоран цӀихеза викалаш == {{Основной источник|{{sfn|checheninfo}} }} [[Файл:Mahmut Schevket Pascha.jpg|150px|мини|справа|Махмуд Шевкет-паша]] * [[Махмуд Шевкет-паша]] (1856—1913) — Хьункархой импере тӀемеи политикани къахьегамхо, Хьункархой импере воккха визирь; * [[Шахин Бей]] (Мухьаммад Саӏид) — Туркехьен халкъа турпал, [[Газиантеп|Антеп]] пхье лораяьр; * Гуйреш, Довхан (Доган Гурес) — эскара инарал, 1990—1994-ча шера Туркехьен инаралий штаба хьаким, 1994-ча шера денз Туркехьен Халкъа гуллама депутат; * [[Демирель, Бекташ|Бекташ Демирель]] — дзюдоист, Европан чемпионатий чемпиони яхьараташ даьхари, дунен чемпионата яхьарат даьккхар; * [[Татароглу, Селим|Селим Татароглу]] — дзюдоист, Европан чемпионатий чемпиони яхьараташ даьхари, дунен чемпионата яхьарат даьккхар; == Товшхалгахьа == ГӀалгӀашта юкъерча мухӀажирала хетадаь да гӀалгӀай овла болча туркий йоазонхочо Садеттина Джанполата яздаь «Дото шалта» яха роман. Нохчийчоа хетадаь [[Айдамиров, Абузар Абдулхакимович|Айдамиров Абузара]] «[[Долгие ночи|ЙӀаьха бийсаш]]» я. == Белгалдаккхар == '''Доашхамаш''' {{примечания|33em|group="~"}} '''Бовхамаш''' {{примечания|29em}} == Литература == * {{книга |автор = Бадаев С.-Э. С. |язык = ru |заглавие = Чеченская диаспора на Среднем и Ближнем Востоке: история и современность |место = [[Нальчик]] |издательство = ГП КБР «Республиканский полиграфкомбинат имени Революции 1905 г.» |год = 2008 |страниц = 320 |isbn = 9785881959494 |тираж = 500 }} * {{книга |автор = [[Базоркин, Мурад Муртузович|Базоркин М. М.]] |часть = Дорога заговора и крови. Посвящается 100-летию выселения вейнахов в Турцию |язык = ru |заглавие = История происхождения ингушей |место = Орджоникидзе |год = 1965 |страницы = |ref = Базоркин }} * {{публикация|книга | автор = [[Волкова, Наталия Георгиевна|Волкова Н. Г.]] | заглавие = Этнический состав населения Северного Кавказа в XVIII — начале XX века | вид = [[монография|моногр]]. | часть = <!-- Вайнахи --> | ссылка = http://apsnyteka.org/503-volkova_n_etnicheskiy_sostav_naselenia_severnogo_kavkaza.html | ответственный = Отв. ред. [[Гарданов, Валентин Константинович|В. К. Гарданов]] | издание = [[Академия наук СССР|АН СССР]]. [[Институт этнологии и антропологии имени Н. Н. Миклухо-Маклая РАН|Институт этнографии им. Н. Н. Миклухо-Маклая]] | место = {{М.}} | издательство = «[[Наука (издательство)|Наука]]» | год = 1974 | страниц = 276 | тираж = 2300 | ref = Волкова }} * {{книга |автор = [[Гарсаев, Лейчий Магамедович|Гарсаев Л. М.]], Гарсаев Х.-А. М. |язык = ru |заглавие = Чеченские мухаджиры и их потомки в истории и культуре Иордании |место = Гр. |издательство = АО «ИПК Грозненский рабочий» |год = 2019 |страниц = 416 |isbn = 978-5-88195-949-4 |тираж = 2000 |ref = Гарсаев }} * {{публикация|книга | автор = [[Миловидов, Борис Павлович|Миловидов Б. П.]] | часть = Комментарии | заглавие = Кавказ и Российская империя: проекты, идеи, иллюзии и реальность. Начало XIX — начало XX вв | ответственный = Рук. проекта [[Гордин, Яков Аркадьевич|Я. А. Гордин]], составление Я. А. Гордин, [[Лапин, Владимир Викентьевич|В. В. Лапин]], [[Лисицина, Галина Георгиевна|Г. Г. Лисицина]], Б. П. Миловидов | место = СПб. | издательство = Издательство журнала «[[Звезда (журнал XX—XXI веков)|Звезда]]» | год = 2005 | страницы = 639—713 | страниц = 720 | тираж = 2000 | isbn = 5-94214-077-4 | ref = Кавказ и Российская империя }} * {{публикация|книга | автор = Лайпанов Х. О. | часть = К истории переселения горцев Северного Кавказа в Турцию | часть вид = [[Научная литература|ст.]] | заглавие = Труды КЧНИИ | вид = [[Сборник|сб]]. | ответственный = Отв. ред. Р. А.-Х. Джанибекова | издание = Карачаево-Черкесский НИИ истории, языка и литературы | место = Ставрополь | издательство = Ставропольское книжное изд-во | год = 1966 | выпуск = V | страницы = 111—131 | страниц = 312 | серия = Серия историческая | тираж = 400 | ref = Лайпанов }} * {{публикация|книга | заглавие = [[Российский государственный исторический архив|Российский государственный исторический архив (РГИА)]] | год = 1846 | раздел = Ф. 392, Оп. 1, Д. 92 | листы = 3—48 | ref = РГИА }} * {{публикация|книга | автор = [[Фадеев, Ростислав Андреевич|Фадеев Р. А.]] | часть = О Закатальском восстании, 1861-1862 гг. | заглавие = Кавказ и Российская империя: проекты, идеи, иллюзии и реальность. Начало XIX — начало XX вв | ответственный = Рук. проекта [[Гордин, Яков Аркадьевич|Я. А. Гордин]], составление Я. А. Гордин, [[Лапин, Владимир Викентьевич|В. В. Лапин]], [[Лисицина, Галина Георгиевна|Г. Г. Лисицина]], [[Миловидов, Борис Павлович|Б. П. Миловидов]] | место = СПб. | издательство = Издательство журнала «[[Звезда (журнал XX—XXI веков)|Звезда]]» | год = 2005 | страницы = 174—195 | страниц = 720 | тираж = 2000 | isbn = 5-94214-077-4 | ref = Фадеев }} * {{статья |автор = [[Ялхароева, Марем Ахметовна|Ялхароева М.]] |заглавие = Девочка по имени Назрань |издание = [[Аргументы и факты]] |тип = газета |год = 2001 |номер = 46 |ref = Ялхароева }} * {{статья |автор = [[Берже, Адольф Петрович|Берже А. П.]] |заглавие = Выселение горцев с Кавказа // «Русская старина» |место = СПб. |год = 1882 |ref = ''Берже А. П.''}} — Т. 36. — № 10−12. * {{статья |автор = [[Дзагуров, Григорий Алексеевич|Дзагуров Г. А.]] |заглавие = Переселение горцев в Турцию // Материалы по истории горских народов |место = Ростов. |год = 1925 |ref = ''Дзагуров Г. А.''}} — 202 с. == ТӀатовжамаш == * {{cite web |author = |lang = ru |title = 1865 г. Чеченская община Турции |url = http://www.checheninfo.ru/19496-1865-g-chechenskaya-obschina-turcii.html |url-status = live |archive-url = |archive-date = |date = 2014-06-15 |website = Чечено-инфо |access-date = 2018-11-23 |ref = checheninfo }} {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20260425080849/https://www.checheninfo.ru/19496-1865-g-chechenskaya-obschina-turcii.html |date=2026-04-25 }} {{Ингуши}} {{Чеченцы}} [[ОагӀат:МухӀажирал]] [[ОагӀат:Вайнах]] [[ОагӀат:XIX бӀаьшу ГӀалгӀайче]] [[ОагӀат:XIX бӀаьшу Нохчийче]] [[ОагӀат:XIX бӀаьшу Туркехьа]] rq0xvmn75wva9y2aeeaygrvddhnr7la Бакинка 0 18901 75014 74845 2026-08-23T00:07:26Z InternetArchiveBot 2350 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 75014 wikitext text/x-wiki {{Автодорога | номер = {{Российская трасса|Р217}} | название = «Кавказ» | название2 = | изображение = P217 highway (Russia) 435 km (Republic of Kabardino-Balkarian).jpg | подпись = «Кавказ» машенникъ ба Дыгулыбгей яхача [[гӀаьбартий]] юрта юхе, [[Кабардино-Балкария|ГӀаьбартий-Малкхарой мохк]] | страна = {{RUS}} | регион = {{Флагификация|Краснодарский край}}<br>{{Флагификация|Ставропольский край}}<br>{{Флагификация|Кабардино-Балкария}}<br>{{Флагификация|Северная Осетия}}<br>{{Флагификация|Ингушетия}}<br>{{Флагификация|Чечня}}<br>{{Флагификация|Дагестан}} | часть = {{Европейский маршрут малый|50}} {{Европейский маршрут малый|119}} | статус = федеральни | владелец = паччахьалкхен | управление = ФКУ Упрдор «Черноморье» | длина = 1118 | начало = {{iw3|Павловская (Краснодарский край)|Павловская|ru}} ({{Табличка-ru|М|4|}} яхачун тӀара) | через = {{s|Минеральни Хиш (352 км)}}<br>[[Шолжа-ГӀала]] (653 км)<br>[[Махачкхаьлл|Маха́ча-Кха́ла]] (818 км) | конец = [[ГӀозлойче]]нца гӀай | покрытие = асфальт | дата = | викисклад = | текст для ссылки = }} '''Р-217 «Кавказ»''', иштта [[гӀалгӀай мотт|гӀалгӀашта]] юкъе '''Бакинка'''{{дехьавалар|цӀи}} — федеральни лоадам бола машений никъ. Краснодарерча йиста Павловская яхача гӀалий тӀара [[Азербайджан|ГӀозлой Республикацара]] гӀайна тӀа улача Яраг-Казмаляр юртага кхаччалца бо́даш ба. 2017 шера оагӀой бетта 31-ча денга кхаччалца лелаеш хиннай учота номер М-29 «Кавказ» (''Россе Федерацен Доалчен чӀоагӀам ба 2010 шера лайчилла бетта 17-ча денгара № 928''). Ер автомагистраль 1118 километр йӀаьха я. ДӀахотталу {{Табличка дороги|Дон_(автодорога)|М-4|#0090ff|white|#0090ff}} яхачох. {{iw3|Павловская (Краснодарский край)|Павловская|ru}} яхачунгара [[Махачкхаьлл|Махача-Кхаьлага]] кхаччалца бола никъ {{iw3|европейский маршрут|европан маршрута|ru}} {{табличка-eu|50}} дакъа лоархӀаш ба. Махача-Кхаьлагара [[ГӀозлойче]]нца долча гӀайнага кхаччалца бола никъ {{табличка-eu|119}} европан маршрута́и {{табличка-asia|8}} {{iw3|азиатский маршрут|азе маршрута́и|ru}} юкъебоагӀаш ба. [[инеральные Воды|Минеральни Хишкара]] [[Берса-Юрт|Берса́-Пхьега]] кхаччалца бола никъ иштта {{табличка-eu|117}} маршрута юкъе лоархӀаш ба. == ЦӀи == Трасса официальни цӀи «Кавказ» я, [[гӀалгӀай|гӀалгӀаша]] [[гӀалгӀай мотт|гӀалгӀай]] а [[эрсий мотт|эрсий а меттала]] «Бакинка» оал цох, советий хана из никъ [[Ростов-на-Дону|Та́на́-тӀара-Ростов]] — [[Баку]] а яха цӀи а йолаш [[ГӀозлойче|ГӀозлой мехка]] [[нанагӀала]] йолча [[Баку]] бо́даш хиннадаь{{sfn|Терский|2021}}. == Маршрут == [[Файл:Russian route R-217 map.svg|мини|300px|Р-217 «Кавказ» ба Эрсечен федеральни лоадам болча машеннаькъай маза чу]] * 0 км — {{iw3|Павловская (Краснодарский край)|Павловская|ru}}, {{Табличка-ru|М|4|}} «Та́на» федеральни машентрассацара хоттам * 39 км — {{iw3|Тихорецк}} * 59 км — {{iw3|Архангельская (станица)|Архангельская}} * 94 км — {{iw3|Кропоткин (город)|Кропоткин}} (дӀаверз йиш я виадук гӀолла Ставрополь йолчахьа, {{iw3|Новоалександровск|Новоалександровски|ru}} {{iw3|Изобильный}} яхачеи гӀолла) * 169 км — {{iw3|Армавир (Россия)|Армавир}} * 229 км — {{iw3|Кочубеевское}}, {{iw3|Черкесск|Черкесскагахьа}} ({{iw3|Военно-Сухумская дорога|ТӀема-Сухума наькъагахь|ru}}) {{Табличка-ru|А|155|}} наькъ тӀа чуверзар * 233 км — [[Ставрополь|Ставрополе]] чуверзар * 241 км — {{iw3|Невинномысск}} * 352 км — [[Минеральные Воды|Минеральни Хиш]] * 372 км — [[Пятигорск]] (зӀилбухен-малхбоалехьара {{Табличка-ru|А|165|}} наькъ тӀа Черкесск, Архыз йолчахьа; {{табличка-ru|А|157}} наькъ тӀа Карачаевск, Теберда, {{iw3|Домбай (посёлок)|Домбай|ru}}, ТӀема-Сухума никъ болчахьа) * 445 км — [[Баксан (город)|Баксан]], {{Табличка-ru|А|158|}} тӀагӀолла [[Эльбрус|Аьлбоарза йист]] йолчахьа. * 465 км — [[Нальчик]] * 500 км — [[Карджин|КиржатӀе]] ({{iw3|железнодорожная станция|аьшкнаькъа станци|ru}} {{iw3|Дарг-Кох (станция)|Дарг-Кох|ru}}), Алагир йолчахьа дӀачуверзар ({{iw3|Военно-Осетинская дорога|ТӀема-ХӀирий никъ|ru}} а, {{iw3|Транскавказская автомагистраль|Транскавказа машенмагистраль|ru}} а йолчахьа) * 559 км — [[Берса-Юрт|Берса́-Пхье]], чуверза моттиг я {{Табличка-ru|А|301|}} йолча [[Буро]]гахьа ({{comment|ТрансКАМ|Транскавказская автомагистраль}} а, [[ТӀема-ГӀалгӀай никъ]] а) * 580 км — [[Наьсаре]] * 653 км — [[Шолжа-ГӀала]] * 700 км — [[Гудермес|Гумсе]] * 742 км — [[Хасавюрт|Хасой-Юрт]] * 766 км — [[Кизилюрт|Кизил-Юрт]] * 818 км — [[Махачкхаьлл|Махача-Кхала]] * 830 км — [[Манас (Дагестан)|Манас]] * 878 км — [[Избербаш]] * 945 км — [[Дагестанские Огни|Селий ЦӀераш]] * 956 км — [[Аьшка наӀараш]] * 1011 км — {{iw3|Яраг-Казмаляр}} (МАПП «Самур» Эрсечени ГӀозлойчени гӀайна тӀа). == Белгалдаккхар == {{белгалдаккхар}} == Литература == * {{статья |автор = [[Борис Терский]] |заглавие = Выгодный лот. Для кого строят федеральную автотрассу? |ссылка = https://serdalo.ru/storage//sites/default/files/gazette-pdf/serdalo-96-11429-97-11430-16-07-2015.pdf |язык = ru |издание = Сердало |тип = газет |год = 2021 |месяц = 11 |день = 16 |страниц = |ref = Терский |archiveurl = |archivedate = }} == ТӀатовжамаш == * [https://www.rudorogi.ru/roads/highway/r217.html Карта трассы Р217 «Кавказ»] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20220914192505/https://www.rudorogi.ru/roads/highway/r217.html |date=2022-09-14 }} * [http://autostrada.info/ru/highway/P-217 Отзывы о трассе Р217 «Кавказ»] {{Архиве диллад|url=https://web.archive.org/web/20260512192142/https://autostrada.info/ru/highway/P-217 |date=2026-05-12 }} {{Федеральные автодороги России}} {{Населённые пункты Кабардино-Балкарии на автомагистрали Кавказ}} {{Населённые пункты Северной Осетии на автомагистрали Кавказ}} {{Населённые пункты Ингушетии на автомагистрали Кавказ}} {{Населённые пункты Чечни на автомагистрали Кавказ}} {{Населённые пункты Дагестана на автомагистрали М-29}} [[ОагӀат:ГӀалгӀайчен машеннаькъаш]] [[ОагӀат:Кавказа цӀерагӀа йола объекташ]] p7294fp4dpcxrjjy9988kx4yj7cfow5 Ло:Potd/2026-08-23 10 19003 75012 2026-08-22T21:12:50Z Frhdkazan 139 Керда оагIув: «017 Hyacinth macaw flying in Encontro das Águas State Park Photo by Giles Laurent.jpg» 75012 wikitext text/x-wiki 017 Hyacinth macaw flying in Encontro das Águas State Park Photo by Giles Laurent.jpg aipx56ptsw67ct1v4d3agz7kpbk2zsa Ло:Motd/2026-08-23 10 19004 75013 2026-08-22T21:22:50Z Frhdkazan 139 Керда оагIув: «Wie funktioniert Foiling.webm» 75013 wikitext text/x-wiki Wie funktioniert Foiling.webm 2rib5jk9q9efs1c8cmxi5m7nouhjp41