Šablon:Sestrinska kategorija

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="isv">
  <siteinfo>
    <sitename>Vikipedija</sitename>
    <dbname>isvwiki</dbname>
    <base>https://isv.wikipedia.org/wiki/Glavna_stranica</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.12</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Media</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Special</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Besěda</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Koristnik</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Besěda s koristnikom</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Vikipedija</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Besěda Vikipedije</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Fajl</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Besěda o fajlu</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">MediaWiki</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Besěda o MediaWiki</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Šablon</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Besěda o šablonu</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Pomoč</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Besěda o pomoči</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Kategorija</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Besěda o kategoriji</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Modul</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Besěda modula</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Šablon:Sestrinska kategorija</title>
    <ns>10</ns>
    <id>386</id>
    <revision>
      <id>43539</id>
      <parentid>2314</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:04:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43539</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="360" sha1="gxwr39dtft6t0rlqw8p6b7k8pa35cbi" xml:space="preserve">''Tuta kategorija jest sestrinska kategorija kategorije {{-|«'''[[:Category:{{{1}}}|{{{1}}}]]'''»}}, sodrživajuči latiničske zaglavja člankov. Zaglavja napisane kursivom sut prěnapravjenja na članky napisane kiriliceju.''
&lt;noinclude&gt;[[Kategorija:Šablony:Poslanja]]&lt;/noinclude&gt;&lt;includeonly&gt;[[Kategorija:Kategorije:Latinica]]&lt;/includeonly&gt;
__HIDDENCAT__</text>
      <sha1>gxwr39dtft6t0rlqw8p6b7k8pa35cbi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43540</id>
      <parentid>43539</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:08:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43540</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="346" sha1="8ywy8ii1g3rklyqhgpss6vfh8l2cn0q" xml:space="preserve">''Tuta kategorija jest sestrinska kategorija kategorije {{-|«'''[[:Category:{{{1}}}|{{{1}}}]]'''»}}, sodrživajuči latiničske zaglavja člankov. Zaglavja napisane kursivom sut prěnapravjenja na članky napisane kiriliceju.''
&lt;noinclude&gt;[[Kategorija:Šablony:Poslanja]]&lt;/noinclude&gt;&lt;includeonly&gt;[[Kategorija:Kategorije:Latinica]]&lt;/includeonly&gt;</text>
      <sha1>8ywy8ii1g3rklyqhgpss6vfh8l2cn0q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šablon:Сестринска категорија</title>
    <ns>10</ns>
    <id>558</id>
    <revision>
      <id>43542</id>
      <parentid>3126</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:11:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43542</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="490" sha1="7bsmvnt3vc9vhlwrvllfzm6fqvos7gn" xml:space="preserve">''Тута категорија јест сестринска категорија категорије {{-|«'''[[:Category:{{{1}}}|{{{1}}}]]'''»}}, содрживајучи кириличске заглавја чланков. Заглавја написане курсивом сут прєнаправјења на чланкы написане латиницеју.''
&lt;noinclude&gt;[[Kategorija:Šablony:Poslanja]]&lt;/noinclude&gt;&lt;includeonly&gt;[[Kategorija:Kategorije:Kirilica]]&lt;/includeonly&gt;</text>
      <sha1>7bsmvnt3vc9vhlwrvllfzm6fqvos7gn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Abhazija</title>
    <ns>0</ns>
    <id>572</id>
    <revision>
      <id>43477</id>
      <parentid>28847</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:20:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43477</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2943" sha1="heul27t1ybvss9xuzjbymf57ezg1tat" xml:space="preserve">{{Kartka država
| common_name            = Abhazija
| national_anthem        = {{-|''Аиааира''}} &quot;Poběda&quot;&lt;br /&gt;[[Fajl:National anthem of Abkhazia – Aiaaira (Аиааира) (orchestral vocal version).ogg]]
| image_flag             = Flag of Abkhazia.svg
| flag_type              = Zastava
| image_coat             = Coat of arms of Abkhazia.svg
| symbol_type            = Gerb
| capital                = [[Suhumi]]
| coordinates            = {{Coord|43|0|0|N|41|1|40|E|type:city}}
| official_languages     = [[Abhazsky jezyk|Abhazsky]]|, [[Russky jezyk|russky]]
| government_type        = Unitarna prezidentska republika
| area_km2               = 8.664,59&lt;ref name=EB&gt;{{Cite encyclopedia |editor-first=Dale H. |editor-last=Hoiberg |encyclopedia=Encyclopedia Britannica |title=Abkhazia |edition=15th |year=2010 |publisher=Encyclopedia Britannica Inc. |volume=I: A-ak Bayes |location=Chicago, IL |isbn=978-1-59339-837-8 |pages=[https://archive.org/details/newencyclopaedia2009ency/page/33 33] |url=https://archive.org/details/newencyclopaedia2009ency/page/33}}&lt;/ref&gt;
| population_census      = 240,705
| population_census_year = 2011
| population_estimate    = 244,236&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://ugsra.org/ofitsialnaya-statistika.php?ELEMENT_ID=600 |title=Государственный комитет Республики Абхазия по статистике |website=ugsra.org |access-date=27 October 2023 |archive-date=29 March 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230329170012/https://ugsra.org/ofitsialnaya-statistika.php?ELEMENT_ID=600 }}&lt;/ref&gt;
| population_estimate_year = 2022
| currency               = [[Rosijsky rublj]]
| currency_code          = RUB
| time_zone              = MSK
| utc_offset             = +3
}}
'''Abhazija''' ({{Jezyky|ab|Аҧсны}}, {{Jezyky|ka|აფხაზეთი, Apchazeti}}) ili služebno '''Republika Abhazija''' ({{Jezyky|ab|Аҧсны Аҳәынҭқарра/Apsny Ahwyntqarra}} ili {{Jezyky|ab|Ареспублика Аҧсны}}, {{Jezyky|ka|რესპუბლიკა აფხაზეთი/Respublika Apchazeti}}) — teritorija na južnom [[Kavkaz]]u na vozhodnom pribrěžju [[Črno morje|Črnogo morja]], ktora formalno imaje status avtonomnoj republiky v skladu [[Gruzija|Gruzije]]. V 1992 separatistična vlada oglasila nezavisnost od Gruzije v 1992, čto pričinilo gruzinsko-abhazku vojnu (1992–1993), ale poka nevisnost Abhazije poznavajut samo [[Rosija]], [[Venezuela]], [[Nikaragua]], [[Nauru]] i [[Sirija]]. 

Abhazija imaje povrhnju 8550 km² i naseljenje 244 tys. ljudij. Poslě etničnyh čistok i deportacije gruzinov v 1993–2008 lětah največša etnična grupa naseljenja sut abhazi (&gt; 37%), ostali sut gruzini (30%), rusi (12%) i armeni (12%). Glavny grad Abhazije jest [[Suhumi]].

== Iztočniky ==
{{Iztočniky}}

{{Državy v Evropě}}
{{Državy v Aziji}}
[[Kategorija:Abhazija| ]]
[[Kategorija:Gruzija]]
[[Kategorija:Državy v Evropě]]</text>
      <sha1>heul27t1ybvss9xuzjbymf57ezg1tat</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Bosnjaki</title>
    <ns>0</ns>
    <id>730</id>
    <revision>
      <id>43230</id>
      <parentid>34974</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:54:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43230</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2849" sha1="6rihkwboqvh8fzrm4npxiqk0shfs8ig" xml:space="preserve">{{Pravopis|data=2025-08}}

[[Fajl:Flag_of_Bosnia_and_Herzegovina_(1992–1998).svg| thumb | Flag Republiki Bosnije i Hercegoviny, dnes upotrebjeny kako etničny flag.]]

'''Bosnjaki''' (''bosnijci, Slovjani-muslimane, muslimane''; {{Jezyky|bs|Bošnjaci / Бошњаци, Muslimani / Муслимани}}; &lt;ref&gt;Točnejša prědaja — ''«Bošnjaki»''. ''«Bošnjak»'' — forma jedninstvenogo čisla mužskogo rodu.&lt;/ref&gt;) — [[Slovjani|južnoslovjanskij]] narod, naseljavajuči [[Bosnija i Hercegovina|Bosniju i Hercegovinu]]. U slova «Bosnijak» jesto drugo značene —  gradžanstva Bosnije i Hercegoviny bez obzira na jegovo etničsko i religijnogo prinadležnosti. Bosnjaki, kako samostojateljnyj slovjanske narod, so svojeju identitetoju, spominajut se uže vo vremena rannego srednevekovja. V sohranjenyh istoričnyh istočnikah, nazvanje naroda prědstavja se prvy raz v imperatorskom titule vizantijskogo imperatora [[Manuil I Komnin|Manuila I Komnina]] v 1166 godu&lt;ref&gt;...&lt;/ref&gt;, a uže v slědujučem godu, buduči patriarh Konstantinopolsky Mihail III, tože spomenuje Bosnjakov kako narod, živejučij pod vladoju Vizantijcev&lt;ref&gt;...&lt;/ref&gt;. V dokumentah [[Dubrovnicka republika|Dubrovnicke republike]] 1376 i 1454 godov o trgovje s bosnijskymi zemljami, Bosnjaki, zajedno s [[:en:Vlachs in medieval Bosnia and Herzegovina|Vlahami]], spominajut se kako narod Bosnije&lt;ref&gt;...&lt;/ref&gt;.  

Bosnjaki ispovjedavali osobny typ hristijanstva, različny od katoličske i pravoslavne věry. On jest nam znany pod imenom [[Bosnijska cerkěv]]. Posle zavojovanja Bosnije Osmanskymi vojskami, Bosnjaki vseobčno prěšli na islam.  

V pěrěpise naselenja [[Socialistična Federativna Respublika Jugoslavija|Jugoslavije]] v 1960-je i 1970-je gody vměsto termina «Bosnijci» upotrěbjaval se termin «Slovjani-muslimane».  

Čislo v [[Bosnija i Hercegovina|Bosniji i Hercegovini]] — 1,9 milijona ljudij. Živut takože v [[Němcija|Němciji]] (283 tys. ljudij), [[Srbija|Srbiji]] (145 tys.), [[SŠA]] (112 tys.), [[Turcija|Turciji]] (102 tys.), [[Slovenija|Sloveniji]] (87 tys.) i t.d. Obča čislennosť okolo 3 milijona ljudij&lt;ref&gt;...&lt;/ref&gt;. Sredi muslimanskogo naselenja Bosnije i Hercegoviny nyně formuje se osobna [[literaturna norma]], znana pod imenom «[[bosnijsky jezyk]]», jaka različaje se od drugih srbohorvatskyh literaturnyh standardov prěsutstvom orientalizmov i črt mestnyh dialektov. Bosnijsky jezyk rozširjaje se takože sredi Slovjanov-muslimanov Srbije — v Sandžaku i Kosovu. V bytu Bosnjaki govorja glavnje na [[Vostočnohercegovinsky dialekt|vostočnohercegovinskom dialekte]] [[Serbohorvatsky jezyk|serbohorvatskogo]] [[Klaster (lingvistika)|jezykovogo kontinuuma]]. Většina bosnijskih Muslimanov — [[sunnity]].

== Iztočniky ==
&lt;references /&gt;

[[Kategorija:Bosnija i Hercegovina]]
[[Kategorija:Narody]]</text>
      <sha1>6rihkwboqvh8fzrm4npxiqk0shfs8ig</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Disident</title>
    <ns>0</ns>
    <id>800</id>
    <revision>
      <id>43259</id>
      <parentid>35016</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:36:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43259</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2951" sha1="6wxvwidkysc1lrm5lborhbpppv8ngnz" xml:space="preserve">[[Fajl:Гельсінська спілка-1.jpg | thumb | Členi Ukrajinskogo helsinskogo sveza. Tretji iz lěvoj strany na drugom redu jest [[Vjačeslav Čornovil]].]]
[[Fajl:Andrei Sakharov 1989 (cropped).jpg | thumb | Andrej Saharov]]
[[Fajl:1_Maja_Jacek_Kuroń_(cropped).jpg | thumb | Jacek Kuroń]]
[[Fajl:Vaclav Havel 1989.jpg | thumb | Vaclav Havel]]
'''Disident''' (od {{Jezyky|la|dissidens}} «nesuglasny») v občem kontekstu jest inakomysleči člověk, ktory javno i aktivno protivi se občemu mněnju ili oficialnoj politikě vlady. Pojetje priměnjaje se glavno za opozicijnyh ljudij v diktaturah i totalitarnyh državah, tomu že v demokratičnyh državah svoboda izražanja mněnij jest osnovno pravo i vslěd togo samorazumna. Konflikt medžu osobnymi ubědženjami i državnoju doktrinoju često vodi k prěslědovanjam i represijam disidentov od strany avtoritetov.

Oprěděljenje ''disident'' često povezaje se v kontekstu [[Sovětsky Sojuz|Sovětskogo Sojuza]] i držav [[Vozhodna Evropa|Izhodnoj Evropy]] od 1960-yh lět do upada [[komunizm]]a. Prědstavitelji opozicijnogo dviženja, v protivnosti k antisovětskym i antikomunističnym dviženjam prědhodnogo perioda, uže ne vojevali protiv sovětskomu ustroju i sovětskoj ideologiji posrědstvom nasilja, ale pozyvali se na sovětske zakonodateljstvo i oficialno proglašene cěnnosti.&lt;ref&gt;{{Cite web | url = http://www.memo.ru/history/DISS/ | title = История советских диссидентов | archive-url = https://web.archive.org/web/20110316074723/http://www.memo.ru/history/DISS/ | archive-date = 2011-03-16 | work = «Мемориал» | access-date = 2015-04-12 | lang = ru}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web | url = http://www.hrights.ru/text/b20/Chapter1_2.htm | author = С. A. Ковалев | title = «Диссидент» | archive-url = https://web.archive.org/web/20090223102447/http://www.hrights.ru/text/b20/Chapter1_2.htm | archive-date = 2009-02-23 | access-date = 2025-04-12 | lang = ru}}&lt;/ref&gt; Prvonačelno termin ''disident'' byl priměnjeny na Zapadu, a potom i sami inakomysleči načeli jego koristati.

Tvorby disidentov često byli publikovane za graniceju i vvozene kontrabandoju, ili pečetane nelegalnoju podzemnoju presoju, tako nazyvajemym «[[samizdat]]om».

== Znajemi disidenti ==
Priklady znajemyh disidentov v periodu 1960–1990 sut:
; v [[Rosija|Rosiji]]
: [[Andrej Sinjavskij]], [[Aleksandr Solženicyn]], [[Andrej Amalrik]], [[Vladimir Bukovskij]], [[Andrej Saharov]]
; v [[Ukrajina|Ukrajině]]
: [[Levko Lukjanenko]], [[Vjačeslav Čornovil]], [[Vasyl Stus]] 
; v [[Gruzija|Gruziji]]
: [[Zviad Gamsahurdia]]
; v [[Čehija|Čehiji]]
: [[Vaclav Havel]]
; v [[Poljska|Poljskě]]
: [[Jacek Kuroń]], [[Adam Michnik]], [[Jan Józef Lipski]]
; v [[Rumunija|Rumuniji]]
: [[Doina Cornea]]
; v [[Jugoslavija|Jugoslaviji]]
: [[Milovan Ðilas]]

== Iztočniky ==
{{Iztočniky}}

[[Kategorija:Politika]]
[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]</text>
      <sha1>6wxvwidkysc1lrm5lborhbpppv8ngnz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Dmitrij Bačilo</title>
    <ns>0</ns>
    <id>803</id>
    <revision>
      <id>43215</id>
      <parentid>35019</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:41:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43215</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="689" sha1="t7xbjp6cmtle2e0yb0rf41qb4jo7dcr" xml:space="preserve">{{Začetok|data=2025-08}}
'''Dmitrij Aleksandrovič Bačilo''' ({{Jezyky|ru|Дмитрий Александрович Бачило}}, urodženy 10 junija 1985 goda v [[Novosibirsk]]u). [[Rosija|Rosijsky]] IT bloger, snimaje različne videa o kompjuterah, igrovyh konsolah, generalno o staroj tehnikě. Imaje {{-|[[YouTube]]}}-kanal s 135 tyseč subskribentov&lt;ref&gt;{{Cite web | url=https://youtube.com/@BachiloDmitry/ | title=&quot;Дмитрий Бачило&quot; na {{-|YouTube}}}}&lt;/ref&gt;. Imaje muzej kompjuternoj tehniky v Novosibirsku. Jest syn rosijskogo pisatelja [[Aleksandr Bačilo|Aleksandra Bačilo]].

== Vněšnje linky ==

{{DEFAULTSORT:Bačilo, Dmitrij}}
[[Kategorija:Rosijski blogeri]]</text>
      <sha1>t7xbjp6cmtle2e0yb0rf41qb4jo7dcr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Džajnizm</title>
    <ns>0</ns>
    <id>824</id>
    <revision>
      <id>43399</id>
      <parentid>35031</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:13:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>/* Vnešnje linky */ kat.</comment>
      <origin>43399</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6439" sha1="ntbme6lndb1zogzk6vrinui4lo7julw" xml:space="preserve">{{Pravopis|data=2025-09}}

[[Fajl:Jain Prateek Chihna.svg|thumb|Simbol džajnizma, prijety v 1974 godu]]
[[Fajl:In-jain.png|thumb|Horugva džajinizma]]

'''Džajnizm''' ({{Jezyky|sa|जैन}}, ''džajna'' ot {{Jezyky|sa|जिन}}, dž''ina'', ''«vitezstvo»'') jest drěvna [[Dharmičske religije|dharmičska religija]], ktora jest pojavila se v [[Indija|Indiji]] okolo 4—6 stoletjev prěd n.e.&lt;ref name=&quot;Glasenapp 1999. P.15&quot;&gt;{{-|Helmuth von Glasenapp,Shridhar B. Shrotri. 1999. ''Jainism: an Indian religion of salvation''. P.15 «Jainas consider that religion is eternal and imperishable. It is without beginning and it will never cease to exist. The darkness of error enveloping the truth in certain, periodically occurring aeons clears up again and again so that the brightness of the Jaina-faith can sparkle again anew.»}}&lt;/ref&gt; &lt;ref&gt;{{Cite book | last = Dundas | first = Paul | title = The Jains | publisher = Routledge | year = 2002 | page = 17 }}&lt;/ref&gt; Zgodno s učenjem samo, džajnizm jestvoval jest vsakčas. Za osnovatelja (abo, s druge versije, za zapisatelja starših tradicij) učenja obyčajno mněvaje se [[kšatrij]] [[Mahavira|Vardhamana]] (Bardhamana), bolje znany kako [[Džina (džajinizm)|Džina]] (''vitez, pobeditelj, prakrit'') i [[Mahavira]] (''veliky vojak'').

Filozofija i praktika džajnizma osnovany sut prědže vsego na samovozvršenju duše dlja doseganja vsvědenja, vsesily i věčnogo blaženstva. Vsaka duša, ktora jest prěvlada svoju telesnu povlaku i dosegne [[Nirvana|nirvanu]], zove se ''[[dživa]]''. V starodavnyh tekstah džajnizm često nazyvaje se ''džajn-dharma'' i ''šraman-dharma''. Dnes on jest predstavjen maloju, ale vlivnoju občinoju, izčisljanoju kako okolo 5—6 milionov priveržencev v [[Indija|Indiji]]&lt;ref&gt;{{Cite web | url = http://www.censusindia.gov.in/Census_Data_2001/India_at_glance/religion.aspx | title = Indian Census | publisher = Census of India | access-date = 2025-04-23 }}&lt;/ref&gt; i v rostučih diasporah v [[Severna Amerika|Severnoj Amerikě]], [[Zapadna Evropa|Zapadnoj Evropě]], [[Daljny Vostok|Daljnem Vostoku]], [[Avstralija|Avstralii]] i inih zemjah&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Dundas | first = Paul | title = The Jains | year = 2002 | page = 271 }}&lt;/ref&gt;.

Džajanske biblioteky jestvujut srěd najstarših v Indiji&lt;ref&gt;{{Cite journal | last = Cort | first = John E. | title = The Jain Knowledge Warehouses: Traditional Libraries in India | journal = Journal of the American Oriental Society | volume = 115 | issue = 1 | year = 1995 | pages = 77–87 }}&lt;/ref&gt;.

== Početok ==
Džajanska občina jest pojavila se zajedno s [[budizm]]om. Jej osnovateljem byl [[Mahavira|Vardhamana]], kšatrij, ktory v 31 godu (568 p.n.e.) odmokl se od světa, razdal imutek i ponad 12 let žil kako brodeči [[asket]]. Po 13 lětah odrečenja on jest uviděl sebe dosegnuvšim najvysših stupenjev poznanja i jest osnoval novu věru, obyčajno nazyvanu ''Nirgrantha'' («bez svezok»). Občina otvergala ''Vědy'', [[purany]], [[trimurti]], [[Dašavatara|dašavatary Višnu]] i krvave žrtvy ([[Jadzhna|jadžna]]).

Sami džajny věret, že tirthankary (duhovne učitelji) jestvovali sut vsakčas, i Mahavira jest toliko obnovil starši put. Vstupni oběty i etičske normy odkazyvali na samodisciplinu i nenasilje: navideti vsako živo sučstvo, govoriti i mysleti pravdivo, ne krasti, byti čestnym v seksu, i ne privjazati se k imutku. Nazvanje džajnizma proizohodi od slova ''džina'' (pobeditelj), kogda duša pobjedžaje svoje strasti i karmu.

== Učenje ==
Džajinizm učit, že vsaka živa suštja (''dživa'') jest věčna duša s beskončnym znanjem i kvestiju, kak tvori i ljudi. Cělj je osloboditi se od kary (''karma'') črěz etično življenje i asketizm i dosegti ''mokša'' (osvoboženja) ili ''siddha'' (dokonalno čistoj duši). Ne postoji vrhovny tvoritelj; vsaka dživa može sa vlastnym usiljem izkarati se do božeskogo soznanja. Snova i snova se rodjenje u novyh formach jest dolg interakciji među duši i karmi; celičny put je v samodisciplini i treh dražocjenostjah (prava vjera, prava znanje, prava poživjenje).

Moralne zaroky sut: [[ahimsa]] ('''nenasilje'''), [[satja]] ('''pravdivost'''), [[asteja]] ('''ne krasti'''), [[brahmačarja]] ('''čistota ili celibat''') i [[aparigraha]] ('''nepriverženost'''). Sistem tirthankara (24 učitelji) opisuje rezultatny naucjeni put, s posledni dvemi istorijskimi, [[Paršva]] i [[Mahavira]]. U švetambarah i digambarah postoje različne interpretacije i pravila, no važny ostaje vazk na asketizmu, gradaciji mniha i mirjan.

== Tirthankarji ==
Džajny verjut, že vsedne 24 tirthankara (duhovne učitelji) obnovil je put k osloboženju. Najstarši znany je [[Rišabha]]; zadnji dvaja sut istorijski: [[Paršva]] i [[Mahavira]]. Oni i drugi tirthankari recju se posle smrti ''siddha'' i imajut kult v mnogih hramah.

== Hramy i občina ==
Džajny izbjegajut nasilja i zato se zajimajut obyčno trgovinou ili zanatmi, i sozdaju male, no influentne občine. Hramy, kako v [[Ranapur]]u i [[Dilvara temple|Dilvari]], i statuja [[Gomatešvara]] srěd najvčesnyh v Indiji. Mniši razdeleni sut na [[švetambary]] (nosjaci bjele odežde) i [[digambary]] (nagě); oni sledujut različnim interpretacijam pravil, no oba podkresačaju nenasilje, asketizm i duhovnočistotu.

== Iztočniky ==
&lt;references /&gt;

== Literatura ==
* {{Cite book | last = Guseva | first = N. R. | title = Dzajinizm | location = Moskva | publisher = Nauka | year = 1968 }}
* {{Cite book | last = Bon'gard-Levin | first = G. M. | title = Drevneindijska civilizacija: Filozofija, nauka, religija | location = Moskva | publisher = Nauka | year = 1980 }}
* {{Cite book | last1 = Lysenko | first1 = V. G. | last2 = Terent'ev | first2 = A. A. | last3 = Šohin | first3 = V. K. | title = Rannja budijska filozofija. Filozofija džajinizma | location = Moskva | publisher = Nauka | year = 1994 | isbn = 5-02-017770-9 }}
* {{Cite book | last = Železnova | first =N. A.|title=Digambarskaja filozofija ot Umasvati do Nemichandry: istoriko-filozofskě očerki | location = Moskva|publisher =  Iztočna literatura | year = 2012 | isbn = 978-5-02-036516-2 }}

== Vnešnje linky ==
* [http://jainology.ru/ Dzajnologija.ru — sajt o džajinizme]
* [http://www.shalagram.ru/kunta/fractalmandals.htm#aparigraha Princip aparigraha]
{{Prěvod|ru|Джайнизм}}

[[Kategorija:Religija]]
[[Kategorija:Pacifizm]]
[[Kategorija:Indija]]</text>
      <sha1>ntbme6lndb1zogzk6vrinui4lo7julw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Haiku (operacijna sistema)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>954</id>
    <revision>
      <id>43480</id>
      <parentid>43196</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:24:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43480</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2598" sha1="lpzdoedbt2nqwgxfjkqxji6efqutwy5" xml:space="preserve">{{Kartka programa
| logotip = Haiku_(operating_system)_logo.svg
| ekranovy snimok = HaikuDesktop.png
| razrabotnik = Haiku Inc.
| jezyk interfejsa = Mnogojezyčna
| testova versija = R1/beta4
| data testovoj versije = 23 декембра/снєжења 2022&lt;ref name=&quot;:4&quot;/&gt;
| stanje = Beta
| licencija = MIT licencija
| repozitorij = https://git.haiku-os.org/haiku/
| sajt = http://www.haiku-os.org/
}}

'''Haiku''' jest svobodna operacijna sistema za osobne kompjutery.

== Historija ==
Projekt je osnovany v 2002 roku, godině Majklom Fipsom. Cělj byla rekonstruovati poslědny oficialny izpuščanij BeOS R5.

V početku projekt nazyval se OpenBeOS (OBOS), ale/no za izběženje narušenja prav na trgovu marku kompanije/firmy Palm, črez glasovanje byla izbrana nazva Haiku.

=== Versije ===
*Ime projektu bylo dano v imenu poslanij brauzera NetPositive, ktore sut japonski triveršja/tristišja — [[hajku]].
*14 septembra 2009 roka bylu puščena alfa-versija Haiku za programistov, stvorjiteljev.
*28 avgusta 2018 roka projekt byl prěvodženy vo stanje prvoj beta-versije.
*28 septembra 2018 roka byla puščena Haiku R1/beta1.&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Zapisky puščanja Haiku R1/Beta1|url=https://www.haiku-os.org/get-haiku/r1beta1/release-notes/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220818102035/https://www.haiku-os.org/get-haiku/r1beta1/release-notes/|archive-date=2022-08-18}}&lt;/ref&gt;
*9 junija 2020 roka byla puščena Haiku R1/beta2.&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Zapisky puščanja Haiku R1/Beta2|url=https://www.haiku-os.org/get-haiku/r1beta2/release-notes/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20221224060036/https://www.haiku-os.org/get-haiku/r1beta2/release-notes/|archive-date=2022-12-24}}&lt;/ref&gt;
*25 julija 2021 roka byla puščena Haiku R1/beta3.&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Zapiska puščanja Haiku R1/Beta3|url=https://www.haiku-os.org/get-haiku/r1beta3/release-notes/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20210726075125/https://www.haiku-os.org/get-haiku/r1beta3/release-notes/|archive-date=2021-07-26}}&lt;/ref&gt;
*23 dekembra 2022 roka byla puščena Haiku R1/beta4.&lt;ref name=&quot;:4&quot;&gt;{{Cite web|title=Zapiska puščanja Haiku R1/Beta4|url=https://www.haiku-os.org/get-haiku/r1beta4/release-notes/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20221229142122/https://www.haiku-os.org/get-haiku/r1beta4/release-notes/|archive-date=2022-12-29}}&lt;/ref&gt;

== Tehnologija ==
Haiku piše se jezykom [[C++]]. 

== Iztočniky ==
&lt;references /&gt;

[[Kategorija:Haiku (operacijna sistema)]]
[[Kategorija:BeOS]]
[[Kategorija:Operacijne sistemy]]</text>
      <sha1>lpzdoedbt2nqwgxfjkqxji6efqutwy5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Haiku (операцијна система)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>955</id>
    <redirect title="Haiku (operacijna sistema)" />
    <revision>
      <id>43481</id>
      <parentid>43195</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:25:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43481</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="170" sha1="2l6d3um4huyumbcr359rljia2ucjyv7" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Haiku (operacijna sistema)]]
[[Kategorija:Haiku (операцијна система)]]
[[Kategorija:BeOS]]
[[Kategorija:Операцијне системы]]</text>
      <sha1>2l6d3um4huyumbcr359rljia2ucjyv7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Hinduizm</title>
    <ns>0</ns>
    <id>984</id>
    <revision>
      <id>43403</id>
      <parentid>35133</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:17:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Iztočniky */ kat.</comment>
      <origin>43403</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13453" sha1="dtn5lxig9p8vczn5jjo4hr33vkpapdy" xml:space="preserve">{{Pravopis|data=2025-08}}

'''Hinduizm''' jest [[Indija|indijskoju]] [[Religija|religijeju]] i duhovnoju tradicijeju, objedinjenoju črěz pridržanje koncepta '''[[dharma]]''', [[Ṛta|kosmičnogo poredka]], održavanogo od věrnikov črěz obredy i pravedno žitje, kako jest objavjeno v [[Vědy|Vědah]]. Slovo ''Hindu'' jest [[ekzonim]] i hinduizm često nazyvaje se najstaršeju živoju religijeju na světě; on takože byvaje imenovany modernym terminom &quot;Sanātana Dharma&quot;. [[Vaidika Dharma]] i [[Arja Dharma]] sut historične endonimy dlja hinduizma.

Hinduizm vključaje razne sistemy mysljenja s občimi konceptami, ktore obhvačajut [[Teologija|teologiju]], [[Mitologija|mitologiju]] i druge temy v [[Vědy|tekstah]]. Hinduistične teksty dělet se na {{-|[[Śruti]]}} i {{-|[[Smṛti]]}}. Glavne hinduistične pisanja sut [[Vědy]], [[Upanišady]], [[Purany]], '''[[Mahabharata]]''' (vključajuči knigu '''[[Bhagavad Gita]]'''), '''[[Ramajana]]''' i [[Agama (Hinduizm)|Agamy]]. Glavne pojetja věrovanja sut '''[[karma]]''' (dějanja, naměr i slědstva), [[:en:Saṃsāra#In Hinduism|'''sansāra''']] (krug smrti i povtorjenogo rodženja) i četyri [[Puruṣārtha]] — pravilne cělji ljudskogo žitja: '''[[dharma]]''' (etika/obvezky), '''[[artha]]''' (bogatstvo/rabotanje), '''[[kama]]''' (želanja/strasti) i '''[[mokša]]''' (osvobodženje/izbavjenje od strasti i koněčno od '''sansāry''').

== Definicije == 

&quot;Hinduizm&quot; jest obhvatny termin, ktory označaje široky diapazon poněkogda protivorěčivyh i često konkurujučih tradicij. V zapadnoj etnografiji, termin označaje fuziju ili sintezu raznyh indijskih kultur i tradicij, s različnymi korenjami i bez osnovatelja. Tuta [[hinduistična sinteza]] pojavila se poslě vědskogo perioda, medžu periodom [[Druga urbanizacija|drugoj urbanizacije]] i rano-klasičnym periodom hinduizma, kogda byli sostavjene [[Indijska epika|eposy]] i prve Purany. On procvital v [[Srědnjevěčna Indija|srědnjevěčnoj Indiji]], s [[Upadok budizma na indijskom subkontinentě|upadkom budizma v Indiji]]. Variacije hinduizma v věrovanjah i široky diapazon tradicij dělajut težkym opreděliti jego kako religiju v zapadnyh tradicijnyh pojetjah.

Hinduizm vključaje raznolikost idej o [[Duhovnost#Hinduizm|duhovnosti]] i tradicijah; hinduisti mogut byti [[Politeizm|politeistični]], [[Panteizm|panteistični]], [[Panenteizm|panenteistični]], [[Pandeizm|pandeistični]], [[Henoteizm|henoteistični]], [[Monoteizm|monoteistični]], [[Monizm|monistični]], [[Agnosticizm|agnostični]], [[Ateizm|ateistični]] ili [[Humanizm|humanistični]].&lt;ref name=&quot;Lipner2009p8&quot;&gt;Lipner (2009), str. 8: &quot;[...] ne trěba byti religioznym v opisanom minimalnom smyslě, da by byti prijetym kako hinduist od drugyh hinduistov, ili samoopreděliti se kako hinduist. Člověk može byti politeistom ili monoteistom, monistom ili panteistom, henoteistom, panenteistom, pandeistom, daže agnostikom, humanistom ili ateistom, i vse ravno byti uvažanym za hinduista.&quot;&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite book |title=Encyclopedia of Violence, Peace and Conflict |publisher=Academic Press |year=2008 |isbn=978-0-12-369503-1 |editor-last=Kurtz |editor-first=Lester}}&lt;/ref&gt;

Po slovam [[Mahatma Gandhi|{{LatCyr|Mahatma Gandhi|Махатма Ганди|Mahatma Gandi|1}}]], &quot;člověk može ne věriti v Boga i vse ravno nazyvati sebe hinduistom&quot;.&lt;ref&gt;{{LatCyr|MK Gandhi|МК Ганди|MK Gandi|1}}, [http://www.mkgandhi.org/ebks/essence_of_hinduism.pdf ''The Essence of Hinduism''], Redaktor: {{LatCyr|VB Kher|ВБ Кхер|VB Kher|1}}, Navajivan Publishing, str. 3&lt;/ref&gt;

Po slovam [[Wendy Doniger|{{LatCyr|Wendy Doniger|Венди Донигер|Vendi Doniger|1}}]], &quot;ideje o vsih glavnyh pytanjah věry i stila žitja – vegetarijanstvo, nenasilje, věra v prěrodženje, daže [[Kastovy system v Indiji|kasty]] – sut prědmety debaty, a ne [[dogma]]&quot;.

== Tipologija ==

[[Fajl:Aum Om navy blue circle coral.svg|thumb|upright|[[Om]], stilizovana litera v [[devanagari]]jskom pismě, koristana kako religiozny simbol v hinduizmě]]

Hinduizm, kako on jest obyčno znajemy, može byti poděljeny na nekoliko glavnyh tokov. Iz historičnogo dělenja na šest [[Daršana|daršan]] (filozofij), dvě školy, [[Vedanta]] i [[Joga (filozofija)|joga]], sut nyně najvyše značne. Šest [[Astika|astičnyh]] škol hinduističnoj filozofije, ktore priznavajut avtoritet Ved, sut: [[Samkhja]], [[Joga (filozofija)|joga]], [[Njaja]], [[Vaišešika]], [[Mimamsa]] i [[Vedanta]].

Klasifikovane po osnovnom božstvu ili božstvah, četyri glavne moderne toky hinduizma sut [[Vaišnavizm]] (Višnu), [[Šivaizm]] (Šiva), [[Šaktizm]] (Devi) i [[Smartizm]] (pet božstv, traktovanyh kako rovna). Hinduizm takože priznavaje mnogo božstv. Mnogi hinduisti razgledajut božstva kako aspekty ili manifestacije jednoj bezličnoj absolutnoj ili krajnjej realnosti, a něktori hinduisti tvrdet, že konkretno božstvo prědstavjaje najvyšše, a razna božstva sut niže manifestacije togo najvyššego.

== Raznolikost i jedinstvo ==

[[Fajl:Angkor Wat Temple, Cambodia in 2013.JPG|thumb|[[Angkor Wat]] v Kambodži, najveliky hram hinduizma na světě]]
=== Raznolikost ===

Hinduistična věrovanja sut široka i raznorodna, i tako hinduizm često nazyvajut „rodinoju religij&quot;, a ne jednoju religijeju.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Hinduism |url=https://www.history.com/topics/religion/hinduism |access-date=2020-04-23 |website=History.com |date=2019-09-30}}&lt;/ref&gt; V vsakoj tradiciji v hinduizmě sut različne teologije, praktiky i sveta pisanja, vključajuči unikalne interpretacije, komentary i proizvodne raboty, ktore bazirujut se na osnovnyh pisanijah.&lt;ref&gt;{{LatCyr|Dasgupta|Дасгупта|Dasgupta|1}}, Surendranath; {{LatCyr|Banarsidass|Банарсидасс|Banarsidass|1}}, Motilall (1992). ''A history of Indian philosophy'' (part 1), str. 70.&lt;/ref&gt;

Hinduizm ne imaje „unifikovany sistem věrovanja v deklaraciji věry ili kredo&quot;, ale jest krovnym terminom dlja mnogyh religioznyh fenomenov Indije.

=== Sanatana Dharma === 

[[Fajl:Srirangam-Rajagopuram-1.jpg|thumb|right|[[Ranganathaswamy Temple, Srirangam|Hram Ranganathasvami v Srirangamu]], posvěčeny hinduističnomu božstvu [[Višnu]].&lt;ref&gt;Valmiki Ramajana, Ajodhja kanda, sarga 6, sloka 1, 2 i 3&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news|url=https://www.thehindu.com/features/friday-review/history-and-culture/Srirangam-temple-rich-with-elaborate-details/article59829979.ece|title=Hram Srirangam bogaty detaljami|newspaper=The Hindu|date=2014-04-03|access-date=2023-08-28|archive-date=2023-08-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20230816200421/https://www.thehindu.com/features/friday-review/history-and-culture/Srirangam-temple-rich-with-elaborate-details/article59829979.ece|url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://mumbaimirror.indiatimes.com/news/india/was-ram-born-in-ayodhya/articleshow/77380259.cms|title=Či rodil se Rama v Ajodhji?|website=Mumbai Mirror|access-date=2023-08-28|archive-date=2020-08-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20200814150318/https://mumbaimirror.indiatimes.com/news/india/was-ram-born-in-ayodhya/articleshow/77380259.cms|url-status=live}}&lt;/ref&gt;]]

Dlja svojih věrnikov, hinduizm jest tradicijny sposob žitja.&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Insoll |first=Timothy |url=https://books.google.com/books?id=QNxnYjYRuOMC&amp;pg=PA35 |title=Archaeology and world religion |publisher=Routledge |year=2001 |isbn=978-0-415-22155-9 |access-date=2020-12-29}}&lt;/ref&gt;

''Sanatana Dharma'' označaje „věčny, bezvrěmenny sbor istin&quot; i tako hinduisti gledajut na počatky svojej religije. Ona jest gledana kako věčne istiny i tradicije s počatkami vně ljudskoj historije – istiny božsky objavjene ([[Shruti|Šruti]]) v [[Vědy|Vědah]], najstarših pisanjah světa. Dlja mnogyh hinduistov, hinduizm jest tradicija, ktoru možno slěditi do starověkogo vědskogo perioda. Zapadny termin „religija&quot;, ako označaje „dogmu i instituciju, slědujuču jednomu osnovatelju&quot;, ne jest vhodny dlja jihnoj tradicije.

''Sanatana Dharma'' historično označaje „věčne&quot; obvezky, religiozno zapověděne v hinduizmě — obvezky take kako čestnost, neškoditi živym (''[[ahimsa]]''), čistota, dobra volja, milosrdje, trpěnje, samokontrola, ščedrost i asketizm. Tute obvezky upotrěbjajut se nezavisno od klasy, kasty ili sekty hinduista.&lt;ref&gt;{{Cite encyclopedia |title=Sanatana dharma — Hinduism |encyclopedia=Encyclopædia Britannica |url=https://www.britannica.com/EBchecked/topic/665848/sanatana-dharma |access-date=2016-11-17 |archive-date=2015-05-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150503143650/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/665848/sanatana-dharma |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

=== ''Vaidika Dharma'' === 

Něktori nazyvajut hinduizm ''Vaidika dharma'', pomimo tantričnyh objavjenj. Slovo 'Vaidika' v sanskrtu znači „izvedeno iz ili po Vědě&quot; ili „s Vědoju svezany&quot;.&lt;ref&gt;{{Cite web|last=Monier-Williams|first=Monier|year=1988|title=Sanskrit English Dictionary|url=http://sanskritdictionary.com/scans/?col=1&amp;img=mw1022.jpg|access-date=2018-07-24|website=sanskritdictionary.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20201229174152/http://sanskritdictionary.com/scans/?col=1&amp;img=mw1022.jpg|archive-date=2020-12-29|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Tradicijni učeni upotrěbjajut terminy Vaidika i Avaidika, tyh, ktori prijimajut Vědy kako avtoritativny iztočnik i tyh, ktori ne, da by razdělili razne indijske školy od džajnizma, budizma i čarvaky. Po slovam Klausa Klostermajera, termin Vaidika dharma jest najranšim samonazvanym imenom hinduizma. Po slovam [[Arvind Sharma|Arvinda Šarmy]], historične dokazy pokazyvajut, že „hinduisti označajut svoju religiju terminom ''vaidika dharma'' ili variantom togo&quot; v 4-om stolětju n. e.&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Sharma|first=A|year=1985|title=Did the Hindus have a name for their own religion?|url=https://josa-publications.sydney.edu.au/chronological-index-1960-2002/|journal=The Journal of the Oriental Society of Australia|volume=17|issue=1|pages=94–98|access-date=2021-03-17|archive-date=2021-03-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20210304042137/https://josa-publications.sydney.edu.au/chronological-index-1960-2002/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Něktore hinduistične religiozne iztočniki razgledajut osoby ili grupy, ktore oni nazyvajut nevědičnymi, kako heretikov (''pāṣaṇḍa''/''pākhaṇḍa''). Napr. ''[[Bhagavata Purana|Bhāgavata Purāṇa]]'' smatraje budistov, džajnov i něktore šivaistične grupy kako heretikov.&lt;ref&gt;Valpey, Kenneth Russell; Gupta, Ravi Mohan (2013). ''The Bhāgavata Purāṇa, sacred text and living tradition'', str. 146. Columbia University Press.&lt;/ref&gt;

Rane sanskrtske teksty različajut vaidika, vaišnava, šaiva, šakta, saura, budističnu i džajnsku tradicije. No v pozdnom 1-om tysečolětju n. e. stvorila se kompleksna koncepcija hinduizma, različna od budizma i džajnizma.

Termin Vaidika dharma označaje kodeks praktik „na osnově Věd&quot;, no točny smysl jest nejasny. Vaidika dharma ili „vědičny sposob žitja&quot; ne znači, že hinduizm jest nužno religiozny ili že hinduisti imajut uniformno institucionalno značenje za tutoj termin.
Mnogi religiozni hinduisti implicitno priznavajut avtoritet Věd, no često to jest „prosto deklaracija, že někto smatra sebe hinduistom&quot;.

=== Pravna definicija === 

[[Bal Gangadhar Tilak|{{LatCyr|Bal Gangadhar Tilak|Бал Гангадхар Тилак|1}}]] definoval hinduizm v ''Gita Rahasya'' (1915): „Prijimanje Věd s poštovanjem; priznanje, že sposoby spasenja sut raznorodne; i osvědomljenje, že množstvo božstv k poštovanju jest veliko&quot;.&lt;ref&gt;Kohli Hari Dev (2010), ''Supreme Court On Hindu Law'', str. 251.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Ved P. Nanda (red.) (2016), ''Compassion in the 4 Dharmic Traditions'', str. 71.&lt;/ref&gt; Tuta definicija byla citovana Indijskym Najvyššim Sudom v 1966 i v 1995 godu kako „adekvatna i zadovoljajuča definicija&quot;.&lt;ref&gt;Peter Beyer, ''Religions in Global Society''.&lt;/ref&gt;

== Ronald Inden == 

Ronald Inden govori, že pokus klasifikovati hinduizm po tipologiji načel se v imperialnyh časah, kogda misionari i kolonialni činovniki htěli razuměti i pokazyvati hinduizm v shodě s jihnymi interesami. Hinduizm byl interpretovany ne iz duha razuma, ale iz fantazije i tvorčego voobraženja, ne konceptualno, ale simbolično, ne etično, ale emocionalno, ne racionalno ili duhovno, ale iz kognitivnoj mistiky. Od plemennyh animističnyh věrovanij do budizma vse bylo vključeno kako čest hinduizma. Rane iztočniki ustanovili tradiciju i naučne prědpoklady dlja tipologije hinduizma. Hinduizm, po slovam Indena, ne byl taky, kako imperialne religiozne stereotipy prědstavjali, i ne jest vhodno sravnjavati hinduizm jedino s monističnym panteizmom i filozofskym idealizmom Advajta-vedanty.&lt;ref&gt;Ronald Inden (2001), ''Imagining India'', Indiana University Press, ISBN 978-0-253-21358-7, str. 117–122, 127–130.&lt;/ref&gt;

Něktori akademici prědlagajut, že hinduizm možno razgledati kako kategoriju s „nejasnymi krajami&quot;, a ne kako dobro opreděljenu i tvrdu sučnost. Něktore formy religioznogo izražanja sut centralne za hinduizm, a druge, ne tako centralne, vse sut vnutri kategorije.&lt;ref&gt;Ferro-Luzzi, Gabriella Eichinger (1991), ''Hinduism Reconsidered'', Manohar, Delhi, str. 187–195.&lt;/ref&gt;

== Iztočniky ==
&lt;references /&gt;

[[Kategorija:Hinduizm| ]]
[[Kategorija:Religija]]
[[Kategorija:Indija]]</text>
      <sha1>dtn5lxig9p8vczn5jjo4hr33vkpapdy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Hladna vojna</title>
    <ns>0</ns>
    <id>986</id>
    <revision>
      <id>43260</id>
      <parentid>35135</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:36:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43260</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="778" sha1="kl30azdy2grz4fqd8z76vfuufpi5m8t" xml:space="preserve">{{Začetok|data=2024-10}}

'''Hladna vojna''' byla vsesvětna politična, ideologična i čestično vojenna konfrontacija medžu dvoma [[superdržava]]mi — [[SŠA]] i [[SSSR]] — i jih sojuznikami. Spor ne stal odkrytoju vojnoju, ale vključal množstvo posrědnyh konfliktov, [[Gonka oruženij|gonku oruženij]], [[Propaganda|propagandu]] i borbu za vliv na svět.

==Osnovne sobytja==
* [[Berlinska kriza]] i razstavjenje Němcije.
* [[Korejska vojna]] — prvy veliky vojenny konflikt.
* [[Karaibska kriza]] — kulminacija konflikta, kogda svět byl na granici jedrnoj vojny.
* [[Vietnamska vojna]].
* [[Gonka oruženij]] i [[kosmična gonka]].

==Iztočniky==
&lt;references/&gt;

[[Kategorija:Vojna]]
[[Kategorija:20. věk]]
[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]
[[Kategorija:SŠA]]</text>
      <sha1>kl30azdy2grz4fqd8z76vfuufpi5m8t</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Horugva medžuslovjanskogo jezyka</title>
    <ns>0</ns>
    <id>990</id>
    <revision>
      <id>43241</id>
      <parentid>35139</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T14:06:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43241</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2194" sha1="gmd2qt3dusp6zow34uhvniecjiu6xr8" xml:space="preserve">[[Fajl:Flag of Interslavic.svg|thumb|left|Horugva medžuslovjanskogo jezyka]]
[[Fajl:Vojtěch_Merunka_and_Jan_van_Steenbergen_at_CISLa_2018.jpg|thumb|Horugva podčas drugoj konferencije o medžuslovjanskom jezyku, 2018 g.]]
'''Horugva medžuslovjanskogo jezyka''' jest glavny i najčestěje upotrěbjajemy simbol [[Medžuslovjansky jezyk|medžuslovjanskogo jezyka]]. Ona jest diagonalno razděljena na četyri polja ravnoj veličiny, granice medžu ktorymi imajut formu ležečego (Andrejevskogo) križa, i sodrživaje [[vseslovjanske kolory]] (modry, běly i črveny), a takože žolty, prědstavjajuči «nove» jezyky, kako ukrajinsky, kašubsky i slezky. Odnošenja horugvy sut 2:3 (dvě jedinice vyšiny na tri jedinice dolžiny), ačekoli poněkogda takože javi se kako kvadrat (1:1). Te četyri trikutniky možno jest interpretovati kako strělky ukazyvajuče na samu srědinu: město, kde srěd slovjanskyh jezykov nahodi se medžuslovjansky. Horugva byla zaprojektovana tako, že jest prosta, privětliva, barvna i samobytna, ale takože privodi prave konotacije i ne izgledaje kako nijedna jestvujuča narodna ili politična horugva. 

To, že umětne jezyky imajut horugvy – često pripominajuče horugvy držav – imaje dolgu tradiciju. V 1905 godu Prvy vsesvětsky kongres esperanta utvrdil zeleno-bělu horugvu jezyka [[esperanto]], razrabotanu uže v 1893 g. Mnogo pozdnějših projektov takože imaje horugvy, napr. [[ido]], [[novial]], [[interlingua]], [[slovio]] i daže [[volapük]]. Zato logično bylo, že ljudi zajmajuči se medžuslovjanskym takože načeli myslěti o horugvě. Nyněšnju medžuslovjansku horugvu razrabotali v 2006 godu členi «Slovianski forum» za jezyk [[slovianski]]; poslě několikyh bezuspěšnyh prob stvorjena horugvy, ktora by izražala naturalističny harakter jezyka, prědložil ju člen iz onogdašnjej Makedonije, nyně nazyvanoj Sěverna Makedonija. Kogda slivali se slovianski i [[novoslověnsky]] v dnešnji medžuslovjansky, ona avtomatično stala jegova horugva.

== Vněšnji link ==
* [http://steen.free.fr/interslavic/flags.html The Interslavic flag].

[[Kategorija:Medžuslovjansky]]
[[Kategorija:Horugvy|Medžuslovjansky]]</text>
      <sha1>gmd2qt3dusp6zow34uhvniecjiu6xr8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Hrvati</title>
    <ns>0</ns>
    <id>994</id>
    <revision>
      <id>43538</id>
      <parentid>35143</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:59:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43538</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="231" sha1="eewlf9cyz0k0s10o72mid72oa5zexcx" xml:space="preserve">{{Začetok}}
'''Hrvati''' sut jediny konstitucijny narod v republikě [[Hrvatija|Hrvatiji]] i jedin iz treh konstitucijnyh narodov v [[Bosnija i Hercegovina|Bosniji i Hercegovině]].

[[Kategorija:Slovjani]]
[[Kategorija:Hrvatija]]</text>
      <sha1>eewlf9cyz0k0s10o72mid72oa5zexcx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Informatika</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1029</id>
    <revision>
      <id>43527</id>
      <parentid>35166</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:45:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>/* Referencije */</comment>
      <origin>43527</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5439" sha1="tnqk31nsgdwwwn6giuxmv4guwp21nkb" xml:space="preserve">{{Pravopis}}{{Začetok}}

'''Informatika''' je tehnična nauka, ktora zajmaje se zapytanjami o prětvarjanju danyh i avtomatizaciji promyslnyh procesov. V jej sostav vhodet teoretične discipliny ([[algoritm]]y, teorija komputacije, teorija informacije) i praktične discipliny (implementacija hardvera, softvera i programovanja).

== Historija ==
&quot;Skica analitičnogo motora&quot; prěvedennogo kontessoju '''{{-|Ada Lovelace}}''' sodrživaje opis prvogo (neskončenogo) mehaničnogo kompjutera i diagram iz &quot;noty G&quot;, viděnogo kako prvy algoritm v informatikě. Uživane sut prěměnne i funkcije s listami krokov dlja izčisljenja čisl {{-|Bernoulli}}. 

Prvy elektroničny kompjuter {{-|'''ENIAC''' ('''Electronic Numerical Integrator and Computer''')}} byl iztvorjeny blagodareči robotě '''{{-|Johna Williama Mauchly}}'go''' i '''{{-|Johna Prespera Eckerta}}''', stal se javny publično 14-stogo fevruara 1946 goda.

Blagodareči '''{{-|Margaret Hamilton}}''', glavnoj programistkě, 27 oktobra 1961 goda počeli se misije Programa Apollo, ktore dozvolili ljudam prizemjati se na [[Luna|Luně]].

== Metody i paradigmy programovanja ==

* proceduralne
* objektove
* strukturalne
* funkcionalne

== Najpopularnějše sučasne jezyky programovanja ==

* {{-|JavaScript}} - vesde koristany do tvorjenja skriptov na vebovyh stranicah
* {{-|HTML/CSS}} -  jezyky, v ktoryh razom tvori se vebstranice
* {{-|Python}} - koristany v analitikě danyh i tvorjenju umětnogo intelekta
* {{-|SQL}} - tvorjenje i upravjanje bazami danyh
* {{-|Java}} - tvorjenje aplikacij
* {{-|C#, C++, C}} - tvorjenje aplikacij

== Algoritmy ==
Algoritm Jarnika je htivy algoritm koristany za najdenje minimalnogo razpinajučego drěva.

== Oblasty programovanja ==
=== Sěti neuronove ===
Vsěhno znanymi priměrami užitja sěti neuronovyh sut kompjuterny vid, generovanje obrazov i tekstu, analiza naturalnogo jezika i različne modele statistične do predikciji danyh. Odkryto žrlove modele kako OpenCV, StableDiffusion , NLTK ili Numpy sut dalje ulěpšane črez individualne firmy i naučnikov do tvorjenja lěpšyh produktov. 

Sut različne plasti sěti neuronovyh pod poždnikom terminom &quot;Umětna Inteligencija&quot;.

==== Analiza danyh ====
Analiza Danyh (točno iz anglijskogo &quot;Nauka Danyh&quot;- ang. Data Science) zajmaje se uživanjem velikyh izborov danyh nikakoj oblasti specialističnoj vědy do prědviděnja nikakogo javjenja kako budučnyh profitov, koštov produkciji ili rozvoju firmy. Glavnymi priměnjenjami Analizy Danyh sut široko pojeta minimalizacija koštov i maksimalizacija profitov, na priměr:

* Ulěpšenje proponovanyh prědloženj produktov i personalizacija reklam na vebsajtah na osnově historiji zakupov, svojstv demografičnih i prěgledanyh sodržanj klienta.
* Tvorjenje prědpovědi prodažy na bazě historiji prodažy, tutčasnyh trendov i inyh budučnyh činiteljov.
* Razporedžanje rizikom čerez analizu ekonomičnoj situaciji , konkurencijnost produktov i posědanyh finansov.
* Optimalizacija procesov logističnyh kako obranje najkratšyh drag, zaladovanje najboljšogo čisla tovarov na najmenjše čislo vozov i dostavka v možno najkratšom času. 

V cělu dokonanja analizy potrěbne sut dostatočno velika kolikost danyh, iztvorjenje statističnogo modelu do opisu javjenja i optimalizacija analizovanyh danyh.

Jezyk Python je všehno uživany děkuju svojej prostotu v naukě i implementaciji v algoritmah predikcijnyh. 

Glavynmi bibliotekami do Data Science sut  numpy, pandas i sklearn. (Tut odnosniki)

==== Umětna inteligencija ====
Umětna Inteligencija (ang. Artificial Intelligence - AI) zajmaje se izpolnjanjem dějanj ktore ne mogut byti naznačone jednožnačnom kolikostjom nikakih krokov i izmagajut ljudskoj inteligenciji.

Pozvala programovi simulovati nikakě postupanje.

==== Učenje Mašinove ====
Učenje Mašinove (ang. Machine Learning - ML) v protivnosti do standardovogo programovanja ne děla dějanj na bazu naznačonyh zasad iz sbornika danyh, toliko iz znanyh danyh najprvo izznača zasady, děkuju ktorim potom može dělati predikcije - uči se iz vzorov danyh. Pozvala programovi na ulěpšenje svojih metod statističnyh s izkušenostju ktoroj dostaje od naplyvu novyh danyh.

==== Glubokě učenje ====
Glubokě Učenje (ang. Deep Learning) uživa mnogih &quot;glubokih&quot; plastov, aby ekstraktovati složene črta danyh na mnogih uravenjah iz velikyh sbornikov danyh.

== Běsědy, filozofia, budučnost ==
Sučasna debata o informatikě glavno razhodi se o budučnost světa v obličju razvoja Umětnogo Intelektu. Jedina iz galuzi filozofiji - transhumanizm - aktivno razvažaje možnost koristanja iznahodok v oblastjah robotiki i informatiki do polěpšanja ljudskogo života črěž integracije tutyh tehnologij s ljudskom tělom.

== Učenje i nauka programovanja ==
Jestvuje mnogo vebstranic i vsěhno dostupnyh resursov, kde možno počinati nauku mnogih větok informatiki:
* https://www.freecodecamp.org/
* https://www.theodinproject.com/
* https://roadmap.sh/

== Referencije ==
* https://www.statista.com/statistics/793628/worldwide-developer-survey-most-used-languages/
* https://lemelson.mit.edu/resources/j-presper-eckert-and-john-mauchly
* Popularna Encyklopedia Powszechna, Fogra Oficyna Wydawnicza, Kraków 1994
* https://www.ii.pwr.edu.pl/~kwasnicka/download/siecineuronowespistresci.pdf
* datasciencelibrary.tech

[[Kategorija:Informatika| ]]
[[Kategorija:Nauka]]</text>
      <sha1>tnqk31nsgdwwwn6giuxmv4guwp21nkb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Vikipedija:Pěskovišče</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1055</id>
    <revision>
      <id>43393</id>
      <parentid>40001</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T20:55:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>-kat.</comment>
      <origin>43393</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7005" sha1="pwsy0m093e3sz5xei7q0j5hq44yzlnf" xml:space="preserve">&lt;!--- Stranica za eksperimentovanje ---&gt;

[[File:Jesusicon.jpg|thumb|[[Ikona]] Hristosa [[Pantokrator|Pantokratora]] iz [[Makedonija|Makedoniji]], {{-|XIV}} věk]]

[[Imena i tituly Isusa Hristosa v Novom Zavětu|Ime i titul]] '''«Hristos»''' v [[Hristijanin|hristijanskom]] razumenji odnoznačno odnoset se k [[Isus|Isusu]] &lt;ref&gt;{{-|Prager, Edward|Прагер, Эдвард}} (2005). {{-|''A Dictionary of Jewish-Christian Relations.'' Cambridge University Press. p. 85. ISBN 0-521-82692-6.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{-|Zanzig, Thomas|Занзиг, Томас}} (2000). {{-|''Jesus of history, Christ of faith.'' Saint Mary's Press. p. 33. ISBN 0-88489-530-0.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{-|Espin, Orlando|Еспин, Орландо}} (2007). {{-|''Introductory Dictionary of Theology and Religious Studies.'' Liturgical Press. p. 231. ISBN 978-0-8146-5856-7.}}&lt;/ref&gt;. Kako titul ono koristaje se v obratnom značenju kak «Isus Hristos», označajučem «Isus [[Mesija]]» (doslovno Isus Pomazany), tak i samostojno kak «Hristos» &lt;ref&gt;{{-|Pannenberg, Wolfhart|Панненберг, Вулфхарт}} (1968). {{-|''Jesus God and Man.'' Westminster John Knox Press. pp. 30–31. ISBN 0-664-24468-8.}}&lt;/ref&gt;. V rannějših tekstah [[Novy Zavět|Novogo Zavěta]] ([[Poslanja Pavla|poslanjah Pavla]]) &lt;ref&gt;{{-|Borg, Marcus|Борг, Маркус}} (Avgust 31, 2012). {{-|[http://www.huffingtonpost.com/marcus-borg/a-chronological-new-testament_b_1823018.html &quot;A Chronological New Testament&quot;]. ''The Huffington Post.'' {{-|[https://web.archive.org/web/20130629231727/http://www.huffingtonpost.com/marcus-borg/a-chronological-new-testament_b_1823018.html Arhivovano]}} s originala 29 junija 2013. Prověrjeno 23 maja 2013.}}&lt;/ref&gt;, Isus često spominaje se kak «Isus Hristos» abo prosto «Hristos».

Koncepcija Hristosa v hristijanstvu pojavila se iz koncepciji [[Mesija v judaizmu|Mesiji v judaizmu]]. Hristijani věret, že Isus jest Mesija, prědskazany v [[Tanah|hebrejskoj Bibliji]] (hristijanskom [[Stary Zavět|Starom Zavětu]]). Ačekoli prědstavjenja o Mesiji v každoj religiji sut srodne, čestěje one imajut razliku iz-za razkola rannjego hristijanstva i judaizma v [[Hristijanstvo v I věku|{{-|I}} věku]] &lt;ref&gt;{{-|Dunn, James D.G. (1991). The Partings of the Ways: ''Between Christianity and Judaism and their Significance for the Character of Christianity.'' SCM Press.}}&lt;/ref&gt;.

Ačekoli prvi [[Učenik (hristijanstvo)|poslědovatelji Isusa]] imenovali jego hebrejskym Mesijej, napriklad, v «[[Izpovědanje Petra|Izpovědanju Petra]]», jego obyčajno imenovali «Isusom iz [[Nazaret|Nazareta]]» abo «Isusom, synom [[Josif iz Nazareta|Josifa]]» &lt;ref&gt;{{-|&quot;[https://www.britannica.com/EBchecked/topic/303091/Jesus-Christ Jesus Christ]&quot;. ''Encyclopædia Britannica.''}} [https://web.archive.org/web/20150503100711/https://www.britannica.com/EBchecked/topic/303091/Jesus-Christ Arhivovano] s 3 maja, 2015. Prověrjeno 23 maja, 2013.&lt;/ref&gt;. Medžu hristijanami on stal znajemy pod imenom «Isus Hristos»m pokoliku oni věret, že jegovo [[Razpetje Isusa Hristosa|razpetje]] i [[Vozkrešenje Isusa Hristosa|vozkrešenje]] izpolnjajut [[Isus i mesijanske proročstva|mesijanske proročstva]] Starogo Zavěta, osoblivo proročstva, zapisane v Isaji 53 i Psalmu 22 &lt;ref&gt;{{-|[https://www.christianity.com/bible/commentary/matthew-henry-concise/isaiah/53 &quot;Isaiah 53 Bible Commentary - Matthew Henry (concise)&quot;].}} ''www.christianity.com.'' [https://web.archive.org/web/20231111230706/https://www.christianity.com/bible/commentary/matthew-henry-concise/isaiah/53 Arhivovano] s originala 11 novembra, 2023. Prověrjeno 11 novembra, 2023.&lt;/ref&gt;.

==Etimologija==
Slovo «Hristos» proizhodi od [[Grečsky jezyk|grečskogo]] slova {{lang|grc|χριστός}}, označajuče «[[Pomazanje|pomazany]]». Tuto slovo proizhodi od grečskogo glagola {{lang|grc|χρίω}} &lt;ref&gt;χριστός. {{-|Liddell, Henry George|Лидделл, Хенри Джордж}}; {{-|Scott, Robert|Скотт, Роберт}}; {{-|A Greek–English Lexicon at the Perseus Project}}&lt;/ref&gt;, označajuče «pomazyvati». V grečskoj [[Septuaginta|Septuagintě]] {{lang|grc|χριστός}} bylo je semantično pozajmanjem, izkoristanym dlja prěklada [[Hebrejsky jezyk|hebrejskogo]] slova {{lang|he|מָשִׁיחַ}} ({{-|Mašíaḥ}}, mesija), označjajuče «[toj, kto] jest pomazanym» &lt;ref&gt;{{-|[https://www.biblestudytools.com/dictionary/messiah/ &quot;Messiah Meaning - Bible Definition and References&quot;]. Bible Study Tools.}} Arhivovano s originala 4 februara, 2020. Prověrjeno 15 julija, 2025.&lt;/ref&gt;.

==Koristanje==
==Prědhistorija i novozavětne referencije==
[[File:Sargis Pitsak.jpg|thumb|upright|Prva stranica [[Evangelje od Marka|evangelja od Marka]] [[Sargis Pitsak|Sargisa Pitsaka]] ({{-|XIV}} věk): «Početok dobroj věsti Isusa Hristosa, syna Boga»]]
===Donovozavětne referencije===
V Starom Zavětu pomazanje je bylo cerimonijalnym ritualom, prěznačenym za:
* [[Kralji Izraela i Judy|Kraljev Izraela]] (1 Kraljev 19:16; 24:7, Psalom 17(18):51);
* [[Kir Veliky|Kira Velikogo]] (Isaja 45:1);
* [[Prvosvečennik|Prvosvečennika Izraela]] (3 Mojseja 8:12);
* [[Praotci|Praotcev]] (Psalom 104(105):15); i
* [[Prorok#Judaizm|Prorokov]] &lt;ref&gt;{{-|[https://www.ucg.org/bible-study-tools/booklets/jesus-christ-the-real-story/what-do-messiah-and-jesus-christ-mean &quot;What Do 'Messiah' and 'Jesus Christ' Mean?. Both Christ and Messiah mean anointed or anointed one&quot;]. January 26, 2011.}} [https://web.archive.org/web/20160622131408/https://www.ucg.org/bible-study-tools/booklets/jesus-christ-the-real-story/what-do-messiah-and-jesus-christ-mean Arhivovano] s originala 22 junija, 2016. Prověrjeno  17 septembra, 2018. {{-|anointing was a rite of kingship in Syria-Palestine in the fourteenth century BCE.}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;χριστός. {{-|Liddell, Henry George|Лидделл, Хенри Джордж}}; {{-|Scott, Robert|Скотт, Роберт}}; {{-|A Greek–English Lexicon at the Perseus Project}}&lt;/ref&gt;.

V [[Septuaginta|Septuagintě]], v tekstu [[Vtorokanonične knigy|vtorokanoničnyh knig]], termin «Hristos» strěčaje se v 2 Makavejev 1:10 (odnosi se do [[Prvosvečennik|pomazanogo prvosvečennika Izraela]]) i v Knigě Siraha 46:19 odnosno [[Samuel|Samuela]], proroka i osnovatelja kraljevstva pri [[Saul|Saulu]].

V dobu Isusa ne jestvovalo jedinoj formy [[Judaizm Drugogo Hrama|judaizma Drugogo Hrama]], i medžu različnymi hebrejskymi grupami sut byli značime politične, socialne i religijne razliky. Ale na proteženju časa hebreji koristali termin «mašiah» («pomazannik») za označenje očekyvajemogo jimi izbavitelja.

===Vvodne stroky iz evangelij od Marka i Mateja===

===Izpovědanje Petra (evangelja od Mateja, Marka i Luki)===

===Izrěčenje Marty===

===Sud Sinedriona nad Isusom (evangelja od Mateja, Marka i Luki)===

===Poslanja Pavla===

==Koristanje imena Mesija v evangelju od Joana==

==Hristologija==

==Simboly==

== Žrla ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
{{Prěvod|en|Christ (title)|}}</text>
      <sha1>pwsy0m093e3sz5xei7q0j5hq44yzlnf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Jezero</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1090</id>
    <redirect title="Језеро" />
    <revision>
      <id>43513</id>
      <parentid>8125</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:07:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43513</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="72" sha1="9gnd0y1fikntfjv8fk53mzfkn5sbj63" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Језеро]]
[[Kategorija:Geografija]]
[[Kategorija:Voda]]</text>
      <sha1>9gnd0y1fikntfjv8fk53mzfkn5sbj63</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kapital v dvadeset-prvom stolětju</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1131</id>
    <revision>
      <id>43312</id>
      <parentid>35234</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:18:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Kapital v Dvadeset-Prvom Stolětju]] na [[Kapital v dvadeset-prvom stolětju]]: male bukvy</comment>
      <origin>35234</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6635" sha1="5vsh8njwl1c10xlfd3jczg76hwlegzw" xml:space="preserve">{| class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;width:300px; text-align:left; float:right; margin:0 0 1em 1em; border:0; background:#f9f9f9;&quot;
|+ style=&quot;font-weight:bold; font-size:110%; text-align:center; border-bottom:0;&quot; |'''Kapital v Dvadeset Prvom Stolětju'''
! colspan=&quot;2&quot; style=&quot;text-align:center; border:0;&quot; |[[Fajl:Capital in the Twenty-First Century (front cover).jpg|frameless]]
|-
! style=&quot;border:0; width:35%;&quot; |Avtor
| style=&quot;border:0;&quot; |Thomas Piketty
|-
! style=&quot;border:0;&quot; |Rok publikacije
| style=&quot;border:0;&quot; |2013
|-
! style=&quot;border:0;&quot; |Jezyk originala
| style=&quot;border:0;&quot; |[[Francuzsky jezyk|francuzsky]]
|-
! style=&quot;border:0;&quot; |Tematika
| style=&quot;border:0;&quot; |Politična ekonomika, ekonomična neravnost, ekonomična historija, makroekonomika, [[socialna neravnost]]
|-
! style=&quot;border:0;&quot; |{{-|ISBN}}
| style=&quot;border:0;&quot; |&lt;bdi&gt;978-0674430006&lt;/bdi&gt;
|}

'''Kapital v Dvadeset Prvom Stolětju''' (originalna nazva na [[Francuzsky jezyk|francuzskom]]: {{-|'''''Le Capital au XXI&lt;sup&gt;e&lt;/sup&gt; siècle'''''}}) jest kniga, napisana francuzskym ekonomistom Tomasom Piketti (francuzskyː Thomas Piketty). Ona fokusuje se na neravnosti bogatstva i dohodov v [[Evropa|Evropě]] i [[Sjedinjene štaty Ameriky|SŠA]] od početka 18-go stolětja. Prvo ona byla publikovana na francuzskom jezyku v avgustu 2013 roka. Kniga imaje prěvody na množstvo jezykov, vključno mnoge slovjanske jezyky ([[Русскы језык|russky]], [[Poljsky jezyk|poljsky]], [[Češsky jezyk|češsky]], [[Булгарскы језык|bulgarsky]], [[Slovenečsky jezyk|slovenečsky]]).

Centralna teza knigy jest v tom, že kogda stavka vozvračenja na kapital (''r'') (angljskyː ''rate of return on capital (r))'' jest vyše, než temp ekonomičnogo rasta (''g'') (anglijskyː ''rate of economic growth (g),'' rezultatom jest koncentracija bogatstva, i tuto neravno razpoděljenje bogatstva pričinjaje socialnu i ekonomičnu nestabilnost. Piketti prědlagaje globalnu sistemu progesivnoj taksacije (progresivnyh dankov), že by sniziti neravnost i izběgti koncentracije večinstva bogatstv pod kontroloju maljenkogo menšinstva.&lt;ref&gt;Piketty, Thomas (31 December 2014). [http://piketty.pse.ens.fr/files/Piketty2015AER.pdf &quot;About Capital in the 21st Century&quot;] (PDF). American Economic Review. 105 (5): 48–53.&lt;/ref&gt;

== Sodržanje knigy ==
Centralnoju tezoju knigy jest utvrdženje, že neravnost ne jest slučajnost, ale skorěje jest črta [[kapitalizm]]a, i jej možno obratiti jedino črěz državno vměšanje. Kniga utvrdžaje, že dopoka kapitalizm ne jest reformovan, sama demokratija nahodi se pod grozoju.&lt;ref&gt;Ryan Cooper (March 25, 2014). [http://theweek.com/article/index/258666/why-everyone-is-talking-about-thomas-pikettys-capital-in-the-twenty-first-century &quot;Why everyone is talking about Thomas Piketty's Capital in the Twenty-First Century&quot;.] The Week.&lt;/ref&gt;

Piketti osnovyvaje svoj argument na formulě, ktora soodnosi ''stavku vozvračenja na kapital (r)'' s tempom ekonomičnogo rasta (''g''), kde ''r'' vključaje dohody, dividendy, procent po interesu, rentu i druge formy kapitala, togda kak ''g'' izměrjaje rast ekonomičnogo proizvodstva. On utvrdžaje, že kogda tempy ekonomičnogo rasta sut nizke, togda bogatstvo akumuluje se bystrěje od ''r (''to jest od spekulativnyh investicij), neželi od realnogo truda i imaje tendenciju nagromadžati se srěd najvyše bogatyh 10% i 1% naseljenja, tym samym uveličivajuči neravnost. Tak, fundamentalnoju siloju za razhodženje v dohodah i uveličenje neravnosti možno označiti kak neravnost ''r &gt; g.'' Piketti analizuje naslědstvo iz pogleda tojže formuly.[[Fajl:Uděl najvyše bogatogo 1 naseljenja v občem bogatsvu državy.png|center|thumb|456x456px|Uděl najvyše bogatogo 1% naseljenja v občem bogatsvu državy. Informacija s sajta [https://wid.world World Inequality Database.]]]

Kniga utvrdžaje, že vo světu byla tendencija do vysokoj neravnosti, ktora byla obračena nazad v lětah medžu 1930 i 1975 vslěd unikalnyh uslovijː dvě světove vojny, Velika Depresija, i recesija, napajana dolgovymi obvezkami, ktora izniščila mnogo bogatstva, osoblivo togo, ktorym vladěli elity.&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;Steven Pearlstein (March 28, 2014). [https://www.washingtonpost.com/opinions/capital-in-the-twenty-first-century-by-thomas-piketty/2014/03/28/ea75727a-a87a-11e3-8599-ce7295b6851c_story.html &quot;'Capital in the Twenty-first Century' by Thomas Piketty&quot;]. The Washington Post.&lt;/ref&gt; Tute sobytja pobudili državy prědprijeti kroky v napravjenju prěrazpoděljenja dohodov, osoblivo poslě [[Vtora světova vojna|Vtoroj Světovoj vojny]]. Bystry, vsesvětny ekonomičny rast togo perioda počel snižati značnost naslědovanogo bogatstva v globalnoj ekonomikě.
[[Fajl:Top 1 bogastvo.png|center|thumb|580x580px|Grafik, pokazyvajuči dinamiku izměny uděla dohoda najvyše bogatogo 1% naseljenja v občem dohodu něktoryh državah.]]

Kniga takože utvrdžaje, že svět dnes povračaje se k &quot;patrimonialnomu kapitalizmu&quot;, v ktorom večša čest ekonomiky dominuje se naslědovanym bogatstvomː sila tutogo ekonomičnogo klasa usiljaje se, grozeči stvorenjem oligarhije.&lt;ref&gt;Paul Krugman (March 23, 2014). [https://www.nytimes.com/2014/03/24/opinion/krugman-wealth-over-work.html &quot;Wealth Over Work&quot;]. The New York Times.&lt;/ref&gt; 

Piketti proponuje, že progresivny kadžoročny vsesvětny danok na bogatstvo do 2%, vkupe s progresivnym dankom na dohod, dohodečim do 80%, mogut sniziti neravnost, ačekoli on i govori, že vvedenje takogo danka bude &quot;'politično nemožlivym&quot;.&lt;ref name=&quot;:1&quot;&gt;[https://www.economist.com/news/finance-and-economics/21601567-wonky-book-inequality-becomes-blockbuster-bigger-marx &quot;Bigger Than Marx&quot;.] The Economist. May 3, 2014.&lt;/ref&gt; 

Bez izměnjenja dankovoj sistemy, svět uvidi nizky ekonomičny rast i ekstremalna neravnost, suglasno prědviděnju Piketti. Jego dane pokazyvajut, že na proteženju dolgyh periodov časa, srědnja stavka vozvračenja na kapital značno prěvyšaje dohod, osnovany na produktivnom trudu.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; On odvrgaje ideju, že izbuhy produktivnosti, osnovane na tehnologičnom progresu mogut pomagati, že by vratiti se do udržlivogo ekonomičnogo rasta, i ža nam ne slěduje očekyvati pojavjenja &quot;vyše spravedlivogo i racionalnogo ustroja&quot;, bazovanogo na &quot;kaprizah tehnologij&quot;, podčrkivajuči, že stavka vozvračenja na kapital bude rasti po měrě zaměny ljudij na tehnologije.&lt;ref name=&quot;:1&quot; /&gt;

== Spis literatury ==
&lt;div class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
{{Iztočniky}}
&lt;/div&gt;

== Vněšnje linky ==
{{Prěvod|en|Capital in the Twenty-First Century|}}

[[Kategorija:Knigy]]
[[Kategorija:Ekonomika]]</text>
      <sha1>5vsh8njwl1c10xlfd3jczg76hwlegzw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kir Veliky</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1157</id>
    <revision>
      <id>43516</id>
      <parentid>35254</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:23:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43516</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="434" sha1="7nnosh6slyjmgy7uuj4cdjl39axu15u" xml:space="preserve">{{Začetok}}

'''Kir {{-|II}} Veliky''' byl [[Država Ahemenidov|persijsky]] kralj v 558—530 godah do n.e. iz dinastije Ahemenidov. V 558 načel rukovoditi sojuzom persijskyh plemen, ktore v 553 vozstali protiv midijskoj vladě. V 550/549 zavojeval Mediju, v 546 Lidiju i grečske grady Maloj Azije, v 539 Babiloniju. Grad [[Babilon]] stal kraljevskoju rezidencijeju. V 530 pogynul.

[[Kategorija:Monarhi]]
[[Kategorija:Antičnost]]</text>
      <sha1>7nnosh6slyjmgy7uuj4cdjl39axu15u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Логика</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1267</id>
    <revision>
      <id>43387</id>
      <parentid>35322</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T20:46:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Logika]] na [[Логика]]: članok na kirilici</comment>
      <origin>35322</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3481" sha1="mfavf82agzhgu4r8kj8810fxkiaun5k" xml:space="preserve">'''Логика''' је домена математики ктора зајмаје се аналитичным осуджањем правдивости различных сентенциј.
Базове симболе коришчене во логикє сут ’p’ и ’q’, кторе розсуджајут или сентенција је правилна или не, а коришчене с помочју различных функциј какє имајут меджу собоју релације.
Нехај будут такове сентенције и их цєнности:
p = ’Небо је модре’ и q = ’Вода је модра’ -&gt; p = 1 и q = 1
p = ’Небо је модре’ и q = ’Вода је червена’ -&gt; p = 1 и q = 0
p = ’Небо је червене’ и q = ’Вода је модра’ -&gt; p = 0 и q = 1
p = ’Небо је червене’ и q = ’Вода је червене’ -&gt; p = 0 и q = 0

== Негација (НЕ, NOT) ==
~p (во програмовању тож !p) = ’Небо НЕ је модре’ и ~q = ’Вода НЕ је червена’ -&gt; p = 0 и q = 1

== Кониункција (И, AND)==
p∧q = ’Небо је червене И Вода је модра’ -&gt; p∧q = 0, бо јестли како-либа чест буде фалшива, тогда цєлост је неправдива.

== Алтернатива (ИЛИ, OR)==
p∨q = ’Небо је червене ИЛИ Вода је модра’ -&gt; p∨q = 1, бо јестли како-либа чест буде правды, тогда цєлост је правдива.

== Импликација (ЈЕСТЛИ-ТОГДА, IF-THEN)==
p⇒q = ’ЈЕСТЛИ небо је червене (неправда) ТОГДА вода је модра’ је правилне -&gt; p⇒q = 1, бо јестли из фалшу доходимо до правды то достајемо правду.
Јестли из правды дојдемо до фалшу, тогда имајемо фалш.

== Равноважност (РАВНЕ, EQUALS) == 
p⇔q = ’Небо не је червене то је равноважне тому, что небо је модре’ је правда -&gt;  p⇔q = 1

Комплетна табела функциј выгледа тако:
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Комплетна логична табула
|-
! p !! q !! ~p !! ~q !! p∧q !! p∨q !! p⇒q !! p⇔q
|-
| 1 || 1 || 0 || 0 || 1|| 1|| 1|| 1
|-
| 1 || 0 || 0 || 1 || 0|| 1|| 0|| 0
|-
| 0 || 1 || 1 || 0 || 0|| 1|| 1|| 0
|-
| 0 || 0 || 1|| 1|| 0|| 0|| 1|| 1
|}

Својство релацији меджу негацију, кониункцију и алтернативу је такє:
когды имајемо негацију алтернативы- ~(p∧q) - можемо то замєнити како ~p∨~q. Примєр:
Јестли то неправда, что небо је червене и вода је червена, тогда небо не је червене или вода не је червена - 
~(p ∧ q) = p ∨ q

Табуле правды всєхно користаје се во пројектовању Цифровых Разкладов.

== Жрла ==
https://www.matemaks.pl/logika.html
https://web.archive.org/web/20230626173155/http://jaroslaw.mierzwa.staff.iiar.pwr.wroc.pl/

[[Kategorija:Logika| ]]
[[Kategorija:Filozofija]]
[[Kategorija:Matematika]]</text>
      <sha1>mfavf82agzhgu4r8kj8810fxkiaun5k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43389</id>
      <parentid>43387</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T20:46:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43389</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3507" sha1="1xtf4onr2bxi7vfdpjftlibknz74y1a" xml:space="preserve">'''Логика''' је домена математики ктора зајмаје се аналитичным осуджањем правдивости различных сентенциј.
Базове симболе коришчене во логикє сут ’p’ и ’q’, кторе розсуджајут или сентенција је правилна или не, а коришчене с помочју различных функциј какє имајут меджу собоју релације.
Нехај будут такове сентенције и их цєнности:
p = ’Небо је модре’ и q = ’Вода је модра’ -&gt; p = 1 и q = 1
p = ’Небо је модре’ и q = ’Вода је червена’ -&gt; p = 1 и q = 0
p = ’Небо је червене’ и q = ’Вода је модра’ -&gt; p = 0 и q = 1
p = ’Небо је червене’ и q = ’Вода је червене’ -&gt; p = 0 и q = 0

== Негација (НЕ, NOT) ==
~p (во програмовању тож !p) = ’Небо НЕ је модре’ и ~q = ’Вода НЕ је червена’ -&gt; p = 0 и q = 1

== Кониункција (И, AND)==
p∧q = ’Небо је червене И Вода је модра’ -&gt; p∧q = 0, бо јестли како-либа чест буде фалшива, тогда цєлост је неправдива.

== Алтернатива (ИЛИ, OR)==
p∨q = ’Небо је червене ИЛИ Вода је модра’ -&gt; p∨q = 1, бо јестли како-либа чест буде правды, тогда цєлост је правдива.

== Импликација (ЈЕСТЛИ-ТОГДА, IF-THEN)==
p⇒q = ’ЈЕСТЛИ небо је червене (неправда) ТОГДА вода је модра’ је правилне -&gt; p⇒q = 1, бо јестли из фалшу доходимо до правды то достајемо правду.
Јестли из правды дојдемо до фалшу, тогда имајемо фалш.

== Равноважност (РАВНЕ, EQUALS) == 
p⇔q = ’Небо не је червене то је равноважне тому, что небо је модре’ је правда -&gt;  p⇔q = 1

Комплетна табела функциј выгледа тако:
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Комплетна логична табула
|-
! p !! q !! ~p !! ~q !! p∧q !! p∨q !! p⇒q !! p⇔q
|-
| 1 || 1 || 0 || 0 || 1|| 1|| 1|| 1
|-
| 1 || 0 || 0 || 1 || 0|| 1|| 0|| 0
|-
| 0 || 1 || 1 || 0 || 0|| 1|| 1|| 0
|-
| 0 || 0 || 1|| 1|| 0|| 0|| 1|| 1
|}

Својство релацији меджу негацију, кониункцију и алтернативу је такє:
когды имајемо негацију алтернативы- ~(p∧q) - можемо то замєнити како ~p∨~q. Примєр:
Јестли то неправда, что небо је червене и вода је червена, тогда небо не је червене или вода не је червена - 
~(p ∧ q) = p ∨ q

Табуле правды всєхно користаје се во пројектовању Цифровых Разкладов.

== Жрла ==
https://www.matemaks.pl/logika.html
https://web.archive.org/web/20230626173155/http://jaroslaw.mierzwa.staff.iiar.pwr.wroc.pl/

[[Kategorija:Логика| ]]
[[Kategorija:Филозофија]]
[[Kategorija:Математика]]</text>
      <sha1>1xtf4onr2bxi7vfdpjftlibknz74y1a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Max Weber</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1290</id>
    <revision>
      <id>43323</id>
      <parentid>35339</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:29:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Maks Veber]] na [[Max Weber]]: istno ime</comment>
      <origin>35339</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5098" sha1="8pcq3pfa4kh0m0qs8dvaw5uyy7zmd6p" xml:space="preserve">{| class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;float:right; margin:0 0 1em 1em; width:300px; background-color:#f9f9f9; border: none;&quot;
! colspan=&quot;2&quot; style=&quot;background-color:#dcdcdc; text-align:center; font-size:120%; border: none;&quot; |Maks Veber
(něm. ''Max Weber'')
|-
|'''Fotografija'''
|&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;[[Fajl:Max Weber 1918.jpg|thumb|Weber in 1918|188x188px]]&lt;/div&gt;
|-
|'''Rodil se'''
|Maksimilian Karl Emilj Veber&lt;br&gt;21 aprilja 1864&lt;br&gt;Erfurt, Provincija Saksonija, Prussko Kraljevstvo
|-
|'''Umrl'''
|14 junija 1920 (56 lět)&lt;br&gt;Mnihov, Bavarija, Vejmarska respublika
|-
|'''Žena'''
|Mariana Šnitger
|-
|'''Škola'''
|Kontinentalna filozofija, antipozitivizm, liberalizm
|-
|'''Interesy'''
|Historija, ekonomika, sociologija, zakon, religija
|-
|'''Značime tvorby'''
|''Protestantska etika i duh kapitalizma'' (1904–1905)&lt;br&gt;''Ekonomična etika světovyh religij'' (1915–1921)&lt;br&gt;''Nauka kako prizvanje'' (1917)&lt;br&gt;''Politka kako prizvanje'' (1919)&lt;br&gt;''Grad'' (1921)&lt;br&gt;''Ekonomika i spoločenstvo'' (1922)&lt;br&gt;''Generala ekonomična histroija''(1923)
|-
|'''Značime ideje'''
|
* Razočarovanje
* Etika konečnyh celjev
* Idealjny tip
* Asketizm vnutrenego světa
* Železna klětka
* Životne šansy
* Metodologičny individualizm
* Monopolija na nasilje
* Protestanska trudova etika
* Racionalizacija
* Sekularizacija
* Socialno dějstvo
* Trěhkomponentna teorija stratifikacije
* Tripartijna klasifikacija vlady
* ''Verstehen''
* Veberska bjurokracija
|-
|'''Podpis'''
|[[Fajl:Max Weber's Signature.svg|center|187x187px]]
|}

'''Maksimilian Karl Emilj Veber''' najvyše znany kako '''Maks Veber''' ([[Němečsky jezyk|něm]]. ''Maximilian Carl Emil Weber;'' 21 aprilja 1864 – 14 junija 1920 lěta) –  [[Němcija|němečsky]] sociolog, [[Historija|historik]], [[Zakon|pravnik]] i političny ekonomist, ktory byl jednoj iz centralnyh figur v razvoju sociologije i socialnyh nauk generalno. Jego ideje prodolžajut okazyvati vliv na socialnu teoriju i studiovanja.  Rodivši se v Erfurtu v 1864 lětu, Veber izučal pravo i historiju v Berlinu, Gjotingenu i Hajdelbergu. Dobyvši doktorsku stupenj po pravu v 1889 roku i habilitaciju v 1891 roku, on obučal v Berlinu, Frajburgu i Hejdelbergu. Dva goda poslě on ženil se na svojej kuzině Mariane Šnitger. V 1897 godu u njego sdělal se nervny slom, poslě togo, kako jego otec umrl vskoru vslěd spora s njim. Weber prěstal putovati i učiti do početku 1900-tyh godov. On ozdravěl i napisal «Protestantsku etiku i duh kapitalizma». V času [[Prva světova vojna|Prvoj Světovoj vojny]], prvopočetkovo poddržival vojenne usilja [[Němcija|Němcije]], ale potom stal jih kritikovati i poddržival demokratizaciju. On takože čital lekcije &quot;Nauka kako prizvanje&quot; i &quot;Politika kako prizvanje&quot;. Poslě vojny Veber stal jednym iz osnovateljev Němečskoj demokratičnoj partije, bez uspěha kandidoval na izborah i konsultoval po sostavjenju Vejmarskoj konstitucije. Razočarovavši se v politikě, on vozobnovil učenje v Veně i Mnihovu. On umrl od pnevmonije v vozrastu 56 lět, možlivo, vslěd poslěvojennoj pandemije španskogo gripa. Kniga «Ekonomika i spoločenstvo» ostala se nedovršenoju. 

Jednym iz glavnyh intelektualnyh problemov za Vebera bylo razuměnje procesov racionalizacije, sekularizacije i razočarovanja. On sformuloval tezu, utvrdžajuči, že take procesy byli svezane s rastom kapitalizma i modernosti. Veber takože utvrdžal, že protestantska trudova etika povlivala na stvorjenje kapitalizma v jego «Protestantskoj etiky i duhu kapitalizma». Za njej poslědovala «Ekonomična etika světovyh religij», kde on studioval [[Religija|religiji]] Kitaja, [[Индија|Indije]] i drěvnego [[judaizm]]a. S točky zrěnja upravjenja Veber utvrdžal, že državy sut definiovane jih monopolijeju na nasilje i razdělil socialnu vladu na tri različne formy: harizmatičnu, tradicijnu i racionalno-pravnu. On takože byl ključnym podpornikom metodologičnogo antipozitivizma, izstupajuči za studiovanje socialnogo dějstva s pomočju interpretacijnyh, a ne jedino empiričnyh metod. Veber vnesl množstvo inyh vkladov v ekonomičnu sociologiju, političnu sociologiju i sociologiju religije. 

Poslě jego smrti rast Veberovskoj nauky zamedlil se vslěd političnoj nestabilnosti Vejmarskoj republiky i rasta [[Nacistična Němcija|nacističnoj Němcije]]. V poslěvojennu dobu počelo voznikati sistematično izučenje jego trudov. V hodu 20-go stolětja reputacija Vebera rastla vslěd publikacij prěkladov jego tvorb na ine jezyky i naučnyh interpretacij jego života i trudov, za tutoj pričiny jego počeli razgledati kako otca-osnovatelja sociologije, v redu s [[Karl Marks|Karlom Marksom]] i [[Emilj Durkheim|Emiljem Durkheimom]]. 

== Iztočniky ==
''Tutoj članok imaje prěvod iz članka [[:en:Max_Weber|«Maks Veber»]]'' ''na anglijskom ([https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Max_Weber&amp;action=history spis avtorov]; dozvoljenje [[ccorg:licenses/by-sa/4.0/|CC BY-SA 4.0]]).''

{{DEFAULTSORT:Veber, Maks}}
[[Kategorija:Němci]]
[[Kategorija:Ekonomisti]]
[[Kategorija:Historiki]]</text>
      <sha1>8pcq3pfa4kh0m0qs8dvaw5uyy7zmd6p</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43327</id>
      <parentid>43323</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:29:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43327</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5097" sha1="stb17d8b6ykomyly8ztvif6ad6ihs4f" xml:space="preserve">{| class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;float:right; margin:0 0 1em 1em; width:300px; background-color:#f9f9f9; border: none;&quot;
! colspan=&quot;2&quot; style=&quot;background-color:#dcdcdc; text-align:center; font-size:120%; border: none;&quot; |Maks Veber
(něm. ''Max Weber'')
|-
|'''Fotografija'''
|&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;[[Fajl:Max Weber 1918.jpg|thumb|Weber in 1918|188x188px]]&lt;/div&gt;
|-
|'''Rodil se'''
|Maksimilian Karl Emilj Veber&lt;br&gt;21 aprilja 1864&lt;br&gt;Erfurt, Provincija Saksonija, Prussko Kraljevstvo
|-
|'''Umrl'''
|14 junija 1920 (56 lět)&lt;br&gt;Mnihov, Bavarija, Vejmarska respublika
|-
|'''Žena'''
|Mariana Šnitger
|-
|'''Škola'''
|Kontinentalna filozofija, antipozitivizm, liberalizm
|-
|'''Interesy'''
|Historija, ekonomika, sociologija, zakon, religija
|-
|'''Značime tvorby'''
|''Protestantska etika i duh kapitalizma'' (1904–1905)&lt;br&gt;''Ekonomična etika světovyh religij'' (1915–1921)&lt;br&gt;''Nauka kako prizvanje'' (1917)&lt;br&gt;''Politka kako prizvanje'' (1919)&lt;br&gt;''Grad'' (1921)&lt;br&gt;''Ekonomika i spoločenstvo'' (1922)&lt;br&gt;''Generala ekonomična histroija''(1923)
|-
|'''Značime ideje'''
|
* Razočarovanje
* Etika konečnyh celjev
* Idealjny tip
* Asketizm vnutrenego světa
* Železna klětka
* Životne šansy
* Metodologičny individualizm
* Monopolija na nasilje
* Protestanska trudova etika
* Racionalizacija
* Sekularizacija
* Socialno dějstvo
* Trěhkomponentna teorija stratifikacije
* Tripartijna klasifikacija vlady
* ''Verstehen''
* Veberska bjurokracija
|-
|'''Podpis'''
|[[Fajl:Max Weber's Signature.svg|center|187x187px]]
|}

'''Maksimilian Karl Emilj Veber''' najvyše znany kako '''Maks Veber''' ([[Němečsky jezyk|něm]]. ''Maximilian Carl Emil Weber;'' 21 aprilja 1864 – 14 junija 1920 lěta) –  [[Němcija|němečsky]] sociolog, [[Historija|historik]], [[Zakon|pravnik]] i političny ekonomist, ktory byl jednoj iz centralnyh figur v razvoju sociologije i socialnyh nauk generalno. Jego ideje prodolžajut okazyvati vliv na socialnu teoriju i studiovanja.  Rodivši se v Erfurtu v 1864 lětu, Veber izučal pravo i historiju v Berlinu, Gjotingenu i Hajdelbergu. Dobyvši doktorsku stupenj po pravu v 1889 roku i habilitaciju v 1891 roku, on obučal v Berlinu, Frajburgu i Hejdelbergu. Dva goda poslě on ženil se na svojej kuzině Mariane Šnitger. V 1897 godu u njego sdělal se nervny slom, poslě togo, kako jego otec umrl vskoru vslěd spora s njim. Weber prěstal putovati i učiti do početku 1900-tyh godov. On ozdravěl i napisal «Protestantsku etiku i duh kapitalizma». V času [[Prva světova vojna|Prvoj Světovoj vojny]], prvopočetkovo poddržival vojenne usilja [[Němcija|Němcije]], ale potom stal jih kritikovati i poddržival demokratizaciju. On takože čital lekcije &quot;Nauka kako prizvanje&quot; i &quot;Politika kako prizvanje&quot;. Poslě vojny Veber stal jednym iz osnovateljev Němečskoj demokratičnoj partije, bez uspěha kandidoval na izborah i konsultoval po sostavjenju Vejmarskoj konstitucije. Razočarovavši se v politikě, on vozobnovil učenje v Veně i Mnihovu. On umrl od pnevmonije v vozrastu 56 lět, možlivo, vslěd poslěvojennoj pandemije španskogo gripa. Kniga «Ekonomika i spoločenstvo» ostala se nedovršenoju. 

Jednym iz glavnyh intelektualnyh problemov za Vebera bylo razuměnje procesov racionalizacije, sekularizacije i razočarovanja. On sformuloval tezu, utvrdžajuči, že take procesy byli svezane s rastom kapitalizma i modernosti. Veber takože utvrdžal, že protestantska trudova etika povlivala na stvorjenje kapitalizma v jego «Protestantskoj etiky i duhu kapitalizma». Za njej poslědovala «Ekonomična etika světovyh religij», kde on studioval [[Religija|religiji]] Kitaja, [[Индија|Indije]] i drěvnego [[judaizm]]a. S točky zrěnja upravjenja Veber utvrdžal, že državy sut definiovane jih monopolijeju na nasilje i razdělil socialnu vladu na tri različne formy: harizmatičnu, tradicijnu i racionalno-pravnu. On takože byl ključnym podpornikom metodologičnogo antipozitivizma, izstupajuči za studiovanje socialnogo dějstva s pomočju interpretacijnyh, a ne jedino empiričnyh metod. Veber vnesl množstvo inyh vkladov v ekonomičnu sociologiju, političnu sociologiju i sociologiju religije. 

Poslě jego smrti rast Veberovskoj nauky zamedlil se vslěd političnoj nestabilnosti Vejmarskoj republiky i rasta [[Nacistična Němcija|nacističnoj Němcije]]. V poslěvojennu dobu počelo voznikati sistematično izučenje jego trudov. V hodu 20-go stolětja reputacija Vebera rastla vslěd publikacij prěkladov jego tvorb na ine jezyky i naučnyh interpretacij jego života i trudov, za tutoj pričiny jego počeli razgledati kako otca-osnovatelja sociologije, v redu s [[Karl Marks|Karlom Marksom]] i [[Emilj Durkheim|Emiljem Durkheimom]]. 

== Iztočniky ==
''Tutoj članok imaje prěvod iz članka [[:en:Max_Weber|«Maks Veber»]]'' ''na anglijskom ([https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Max_Weber&amp;action=history spis avtorov]; dozvoljenje [[ccorg:licenses/by-sa/4.0/|CC BY-SA 4.0]]).''

{{DEFAULTSORT:Weber, Max}}
[[Kategorija:Němci]]
[[Kategorija:Ekonomisti]]
[[Kategorija:Historiki]]</text>
      <sha1>stb17d8b6ykomyly8ztvif6ad6ihs4f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Maly princ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1296</id>
    <revision>
      <id>43461</id>
      <parentid>35344</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T23:22:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Maly Princ]] na [[Maly princ]]</comment>
      <origin>35344</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1396" sha1="d7iqzmvco4mwq26qd4vgnlhfvtijqwm" xml:space="preserve">{{Začetok|data=2023-05}}
[[Fajl:National Museum of Ethnology, Osaka - Collection of &quot;Le Petit Prince&quot; in many languages.jpg|thumb|Něktore iz bolje 250 prěvodov «Malogo princa». Osaka, [[Japonija]].]]

'''«Maly princ»''' ({{Jezyky|fr|Le Petit Prince}}) jest francuzska novela [[Antuan de Sen-Ekzjuperi|Antuana de Sen-Ekzjuperi]]. Byla vprvo izdanoju na [[Anglijsky jezyk|anglijskom]] i francuzskom v [[Sjedinjene štaty Ameriky|Sjedinjenyh štatah Ameriky]] v aprilju 1943 roka, i posmrtno vo [[Francija|Francije]] poslě osvobodžeńja Francije, ibo tvory Sen-Ekzjuperi byli zabranjane marionetočnym režimom Višy. Novela razkazyvaje o junom princu, ktory navedžaje različne planety prostora, vključajuči [[Zemja|Zemju]], i dotykaje se do tem samotnosti, družby, ljubovi i utraty. Buduči dětskoju knigoju, «Maly princ» jednakože dělaje observacije o žitju i ljudskoj prirodě&lt;ref&gt;Adam Gopnik. {{-|[http://www.newyorker.com/online/blogs/books/2014/04/the-strange-triumph-of-the-little-prince.html The Strange Triumph of &quot;The Little Prince&quot;], ''The New Yorker''}} (2014)&lt;/ref&gt;.

== Iztočniky ==
&lt;references /&gt;

== Vněšnje linky ==
* [http://steen.free.fr/interslavic/maly_princ.html Prěvod «Malogo princa»] na medžuslovjansky ([[Jan van Steenbergen]])
{{Prěvod|en|The Little Prince|revizija=1012815506}}

[[Kategorija:Knigy]]
[[Kategorija:SŠA]]
[[Kategorija:Francija]]</text>
      <sha1>d7iqzmvco4mwq26qd4vgnlhfvtijqwm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Mansijsky jezyk</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1299</id>
    <revision>
      <id>43505</id>
      <parentid>35346</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:57:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43505</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="29714" sha1="5ozw7svl4fjwki6r69fqxs6i3eu1w28" xml:space="preserve">{{Kartka jezyk
| name             = Mansijsky jezyk
| nativename       = &lt;center&gt;{{Jezyky|mns|ма̄ньси ла̄тыӈ}}&lt;/center&gt;
| image            = 6-Ob Ugric-languages.png
| imagecaption     = Hantyjsky i mansijsky jezyky na početku {{-|XX}} stolětja&lt;ref&gt;{{Cite journal |last1=Rantanen |first1=Timo |last2=Tolvanen |first2=Harri |last3=Roose |first3=Meeli |last4=Ylikoski |first4=Jussi |last5=Vesakoski |first5=Outi |date=2022-06-08 |title=Best practices for spatial language data harmonization, sharing and map creation—A case study of Uralic |journal=PLOS ONE |language=en |volume=17 |issue=6 |pages=e0269648 |doi=10.1371/journal.pone.0269648 |doi-access=free |bibcode=2022PLoSO..1769648R }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Rantanen, Timo, Vesakoski, Outi, Ylikoski, Jussi, &amp; Tolvanen, Harri. (2021). ''Geographical database of the Uralic languages'' (v1.0) [Data set]. Zenodo. https://doi.org/10.5281/zenodo.4784188&lt;/ref&gt;
| states           = Rosija
| speakers         = 938 (2010) / 2229 (2020)&lt;ref name=&quot;avtosylka1&quot;/&gt;
| ref              = 
| script           = * [[kirilica]] ([[mansijske pismo]])
| official         = Hanty-Mansijsky avtonomny okrug
| agency           =
| iso1             =
| iso3             = mns
| family           = * [[Uralske jezyky]]
** [[Ugrofinske jezyky]]
*** [[Ugrske jezyky]]
**** [[Obsko-ugrske jezyky]]
}}

'''Mansijsky jezyk''' ({{Jezyky|mns|ма̄ньси ла̄тыӈ}}; zastarělo — '''''vogulsky''''') — jezyk naroda [[Mansi]], vkupě s [[Hantyjsky jezyk|hantyjskym]] vhodeči v grupu [[Obsko-ugrske jezyky|obsko-ugrskyh jezykov]] v sostavu [[Ugrske jezyky|ugrskoj]] podvětvy [[Ugrofinske jezyky|ugrofinskyh]] jezykov. Nositelji tutogo jezyka živut odděljenymi nevelikymi grupami v sěvero-zapadnoj česti [[Siberija|Siberije]], po lěvobrěžju rěky [[Ob]]i i jej pritokam v prědělah [[Hanty-Mansijsky avtonomny okrug — Jugra|Hanty-Mansijskogo]], a takože čestično [[Jamalo-Nenečsky avtonomny okrug|Jamalo-Nenečskogo]] avtonomnyh okrugov i [[Sverdlovska oblast|Sverdlovskoj oblasti]].

Mansijske poseljenja — libo svezane medžu soboju putnymi dragami spoločnosti, libo izolovane jedna od drugoj — sut razkydane po brěgam mělkyh i velikyh rěk. V svezu s teritorialnoju razděljennostju nositeljev mansijskogo jezyka, v njem uděljaje se nekoliko zamětno različajučih se [[Dialekt|narěčij]].&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;&lt;ref&gt;Ромбандеева, 1989. с 3.&lt;/ref&gt;

V 1989 godu srěd naroda mansi dolja osob, vladajučih (po samoocěnkě) mansijskym jezykom kako [[Rodny jezyk|rodnym]], sostavjala 37.1%. [[Russky jezyk]] sut mněvali rodnym uže 62% mansi; menje 1% mansi nazvali rodnymi [[Sibirsko-tatarsky jezyk|sibirsko-tatarsky]], [[Komi-zyrjansky jezyk|komi-zyrjansky]], [[Hantyjsky jezyk|hantyjsky]], [[Nenečsky jezyk|nenečsky]] jezyky. V 2010 g. 8% mansi vladali mansijskym, rodnym jezykom jego nazvali 15%. Soglasno prěpisu 2020 goda, rodnym jezykom mansijsky nazvali 2229 ljudij&lt;ref name=&quot;avtosylka1&quot;&gt;{{Cite web |title=Rosstat — Itogy VPN-2020. Tom 5 Nacionalny sostav i vladěnje jezykami. Tablica 6. Naseljenje po rodnomu jezyku. |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |access-date=2024-02-04 |archive-date=2023-02-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |url-status=live }}&lt;/ref&gt;; vsi oni sut nositelji sěvernyh dialektov i [[govor]]ov, v to vrěme kako ostale dialekty v nastoječe vrěme sut mrtve&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal |last=Salminen |first=T. |date=2023 |title=Demography, endangerment, and revitalization |journal=The Uralic Languages |volume=2 |pages=101—102}}&lt;/ref&gt;.

Mansijsky jezyk jest prědmetom učenja v načalnoj školě. Od 1989 goda na njem izdavaje se gazeta «{{-|Лӯима̄ сэ̄рипос}}» (Jutrna zvězda). Do togo materialy na mansijskom jezyku izhodili v prědnostno [[Hantyjsky jezyk|hantojezyčnoj]] gazetě «{{-|Ленин пант хуват}}», ktora se razdělila na mansijsku «{{-|Лӯима̄ сэ̄рипос}}» i «{{-|Хӑнты ясӑӈ}}» (Hantyjsko slovo), ktora piše na hantyjskom jezyku.

To jest [[Aglutinativne jezyky|aglutinativny jezyk]] bez [[Rod (lingvistika)|gramatičnogo roda]], imajuči tri [[Gramatično čislo|čisla]], šest [[padež]]ev i [[Privlastnjajuče sufiksy|sufiksy prinaležnosti]]. [[Tipologija reda slov|Red slov]] — [[Tipologija reda slov|{{-|SOV}}]]. V [[Leksika|leksikě]] odznačaje se značny vliv russkogo jezyka. Soglasno izslědovateljam, iz vsih [[Uralske jezyky|uralskyh jezykov]] mansijsky jest bliže od vsih ostalyh [[Madjarsky jezyk|madjarskomu]]: podobnosti medžu njimi nahodet se v [[Leksika|leksikě]], [[Gramatika|gramatikě]] i [[Fonetika|fonetikě]] (napriklad, mansijsky jezyk jest shranil [[Dolge i kratke samoglasky|dolge samoglasky]]).

== O nazvanju ==

[[Endoetnonim]] (samonazvanje) mansi označaje «člověk» i voshodi k [[Praugrofinsky jezyk|praugrofinskskomu]] slovu *{{-|mańćɜ}} «muž, člověk». Govoreči o sebě, mansi obyčno k samonazvanju dodavajut nazvanje oblasti, odkud oni sut rodom.&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Rédei |first=Károly |title=Uralisches etymologisches Wörterbuch |url=http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?single=1&amp;basename=%2fdata%2furalic%2furalet&amp;text_number=1820&amp;root=config |location=Budapest |publisher=Akadémiai Kiadó |year=1988 |pages=866—867 |archive-date=2015-11-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151121074006/http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?single=1&amp;basename=%2fdata%2furalic%2furalet&amp;text_number=1820&amp;root=config }}&lt;/ref&gt;

[[Etnonim]] «Mansi» jest polučil razprostranjenje v sovětsko vrěme. Do 1920—1930-h godov mansi nazyvali po-russki slovom Voguly, ktore proizhodi iz {{Jezyky|kca|u̯oɣaĺ, u̯oɣat́}}.&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Fasmer: vogul |url=https://gufo.me/dict/vasmer/Вогул |access-date=2024-01-01}}&lt;/ref&gt; Tuto nazvanje do tutogo vrěmena inogda upotrěbjaje se v drugyh jezykah ({{Jezyky|de|Wogul, wogulisch}}).

== Dialekty ==

Uděljajut 4 [[Dialekt|dialektne grupy]] mansijskogo jezyka (vse, kromě sěvernoj, tutčasno sut mrtve):

* sěverna (po rěkam [[Sěverna Sosjva|Sěvernoj Sosjvě]], [[Ljapin (rěka)|Ljapin]] i Vrhnoj [[Lozjva|Lozjvě]]) - v sěvernom dialektu sčitaje se priblizno 6 [[govor]]ov, različja medžu ktorymi v osnovnom zaklučajut se v fonetikě;
* iztočna (po [[Konda (pritok Irtyša)|Kondě]]) †&lt;ref&gt;{{Cite book |title=The Uralic languages |editor=Daniel Mario Abondolo |editor2=Riitta-Liisa Valijärvi |year=2023 |edition=Second|location=Abingdon, Oxon ; New York, NY |publisher=Routledge |pages=101—102 |series=Routledge language family |isbn=978-1-138-65084-8}}&lt;/ref&gt;;
* zapadna (Srědnja i Nižnja Lozjva, [[Vagil]], [[Pelym (rěka)|Pelym]]) †;
* južna (po [[Tavda (rěka)|Tavdě]]) †.&lt;ref&gt;A. N. Balandin «Samoučitelj mansijskogo jezyka», 1960 g., str. 5&lt;/ref&gt;

== Lingvistična harakteristika ==

=== Fonetika i fonologija ===

Da by uslyšati zapis zvučanja mansijskogo jezyka, [https://finugorbib.com/audio/aud_mansi.html natisknite tut]; priměry izgovora slov mansijskogo jezyka jest takože [https://translation.ouipiir.ru/man_sosv možno uslyšati tut].

V mansijskoj [[Fonetika|fonetikě]] sut 12 [[Samoglasky|samoglasok]] i 17 [[Suglasky|suglasok]] (sěverne dialekty). Različajut se [[dolge i kratke samoglasky]], a takože [[Tvrde suglasky|tvrde]] i [[Mekke suglasky|mekke]] suglasky.

Skoro vpolno odsutstvujut [[zvučne suglasky]], čto različaje mansijsky jezyk od [[Madjarsky jezyk|madjarskogo]]. Sut suglasne zvuky, odsutstvujuče v russkom jezyku: [[Zadnjejezyčne suglasky|zadnjejezyčny]] zvuk ''{{-|ӈ}}'', [[frikativny]] ''{{-|г}}'' i [[Mekke suglasky|mekky]] frikativny ''{{-|с}}''.

==== Samoglasky ====

Tvrdost prědhodečih zvuku &amp;#91;i&amp;#93; suglasok označajut bukvoju ''{{-|ы}}'', to jest poslě tvrdyh suglaskov piše se ''{{-|ы}}'', ale čitaje se [i]. Bukva ''{{-|я}}'' v srědině slova označaje mekkost prědhodnoj suglasky, a ne jotirovanost: ''{{-|лятги}}'' {{-|[lʲatɣi]}} «prskaje»; to samo v slučaju s bukvami ''{{-|ё}}'' i ''{{-|ю}}'': ''{{-|лёпги}}'' {{-|[lʲopɣi]}} «šepče».

Samoglasky mogut [[Redukcija (lingvistika)|redukovati se]], stavajuči [[Šva|šva /ə/]] v bezudarnom [[slog]]u, či vypadajuči: ''{{-|со̄рыг}}'' «brjuho» — ''{{-|со̄ргум}}'' «moje brjuho».

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Samoglasne zvuky mansijskogo jezyka (sěverne dialekty)
!
! Neogubjene
! [[Labializacija|Ogubjene]]
|-
| [[Samoglasky vrhnjogo podjema|Vrhny podjem]]
|{{-| /i/ '''и'''/'''ы'''}}
| {{-|/u/, /uː/ '''у'''/'''ю'''}}
|-
| [[Samoglasky srědnjogo podjema|Srědnji podjem]]
|{{-| /eː/ '''э'''/'''е'''}}
|{{-| /o/, /oː/ '''о'''/'''ё'''}}
|-
| [[Samoglasky nižnjogo podjema|Nižnji podjem]]
|{{-| /a/, /aː/ '''а'''/'''я'''}}
|
|}

==== Suglasky ====

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Suglasne zvuky mansijskogo jezyka
! rowspan=&quot;2&quot; |
! rowspan=&quot;2&quot; | [[Gubne suglasky|Gubne]]
! rowspan=&quot;2&quot; | [[Alveolarne suglasky|Alveolarne]]
! rowspan=&quot;2&quot; | (Alveolarno-) [[Palatalne suglasky|Palatalne]]
! rowspan=&quot;2&quot; | [[Postalveolarne suglasky|Postalveolarne]]
! colspan=&quot;2&quot; | [[Zadnjejezyčne suglasky|Zadnjejezyčne]]
|-
! Proste
! [[Labializacija|Labializovane]]
|-
! [[Nosove suglasky|Nosove]]
|{{-| /m/ '''м''' }}||{{-| /n/ '''н''' }}||{{-| /nʲ/ '''нь''' }}|| ||{{-| /ŋ/ '''ӈ''' }}||{{-| /ŋʷ/ '''ӈв'''}}
|-
! [[Vzryvne suglasky|Vzryvne]]
|{{-| /p/ '''п''' }}||{{-| /t/ '''т''' }}||{{-| /tʲ/ '''ть''' }}|| ||{{-| /k/ '''к''' }}||{{-| /kʷ/ '''кв'''}}
|-
! [[Afrikaty]]
| || || rowspan=&quot;2&quot; |{{-| /tsʲ/ ~ /sʲ/ ~ /ɕ/ '''сь''' }}|| ||
|-
! [[Frikativne suglasky|Frikativne]]
| ||{{-| /s/ '''с''' }}||{{-| /ʃ/ '''ш''' }}||{{-| /x/ /ɣ/ '''х''' '''г''' }}||{{-| /xʷ/ *ɣʷ '''хв''' (в)}}
|-
! [[Polusamoglasky]]
| || ||{{-| /j/ '''й''' }}|| || ||{{-| /w/ '''ў''', '''в'''}}
|-
! [[Bokove suglasky|Bokove]]
| ||{{-| /l/ '''л''' }}||{{-| /lʲ/ '''ль''' }}|| || ||
|-
! [[Rotične suglasky|Rotične]]
| ||{{-| /r/ '''р''' }}|| || || ||
|}

Suglasky {{-|/sʲ/}} i {{-|/ɕ/}} sut [[alofon]]ami.&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Rombandejeva |first=E. I. |title=Sovrěmenny mansijsky jezyk: leksika, fonetika, grafika, ortografija, morfologija, slovotvorjenje |year=2019 |location=Tjumenj |publisher=Obsko-ugrsky institut prikladnyh izslědovanij i razrabotok |pages=29 |isbn=978-5-6040210-8-8}}&lt;/ref&gt;

Mekkost suglasok byvaje smyslorazličajučoj: ''{{-|ма̄н}}'' «my» — ''{{-|ма̄нь}}'' «maly». Protivpostavjenje suglasok po gluhosti—zvučnosti odsutstvuje.

Suglasky {{-|б, д, ж, з, ф, ц, ш, щ, ч}} strěčajut se jedino v [[Pozajetje (lingvistika)|pozajetjah]] iz russkogo jezyka. Tute zvuky mogut zaměnjati se pri prěhodě v mansijsky jezyk: napriměr, ''{{-|ч}}'' zaměnjaje se na ''{{-|с}}'' (russke «{{-|чай}}» stavaje ''{{-|ся̄й}}'').

==== Udarjenje ====

Osnovno [[udarjenje]] vsegda padaje na prvy slog; kromě togo, vse naslědne parne slogy uděljajut se drugorednym udarjenjem. Dolgota samoglasok od udarjenja ne zavisi.&lt;ref&gt;A. N. Balandin «Samoučitelj mansijskogo jezyka», 1960 g., str. 6—8.&lt;/ref&gt;

==== Morfonologija ====

V mansijskom jezyku može proizoditi regresivno [[Asimilacija (lingvistika)|upodobnjenje suglasok]]: napriměr, ''{{-|хансуӈкве}}'' «pisati» — ''{{-|хассум}}'' «ja jesm pisal», ''{{-|о̄ньсюӈкве}}'' «iměti» — ''{{-|о̄сьсилтаӈкве}}'' «prositi sodržavati kogo-to» (''{{-|н}}'' upodobnjaje se naslědnomu ''{{-|с}}'').

Zvuk ''{{-|ӈ}}'' prěd ''{{-|х}}'' vypadavaje, ako tute dvě suglasky završajut slovo (''{{-|лё̄х}}'' (od ''{{-|лё̄ӈх}}'') «doroga» — ''{{-|лё̄ӈхум}}'' «moja doroga») i ako k [[Osnova (morfologija)|osnově]] slova s konečnymi suglaskami ''{{-|-ӈх}}'' prisjedinjaje se sufiks, sostoječi iz jednoj suglasky ili načinajuči se s suglaskoju (''{{-|ро̄ӈх-и}}'' «kriče» — ''{{-|ро̄хсуй}}'' «krik»).

Pri [[Časovanje|časovanju]] i [[Slovotvorjenje|slovotvorjenju]] [[Ablaut|samoglasky mogut čredovati se]]: ''{{-|лыӈкве}}'' «kydati» — ''{{-|лаен}}'' «kydni», ''{{-|но̄х}}'' «vgoru» — ''{{-|нумын}}'' «vgorno».

=== Morfologija ===

Mansijsky jezyk, kako i druge [[ugrofinske jezyky]], odnosi se k [[Aglutinativne jezyky|aglutinativnym]] jezykam [[sufiks]]alnogo tipa, [[Prědrastka (gramatika)|prědrastky]] sut toliko u glagolov. Imenniky izměnjajut se po [[Gramatično čislo|čislam]] ([[jednina]], [[množina]] i [[dvojina]]), [[padež]]am (6 padežev) i prinadležnosti (9 form). Něma [[Gramatična kategorija|kategorije]] [[Rod (lingvistika)|gramatičnogo roda]]. V [[Slovotvorjenje|slovotvorjenju]] jest razvito [[slovosloženje]].

Srěd čestij rěči uděljajut [[imennik]], [[pridavnik]], [[čislovnik]], [[zaimennik]], [[glagol]], [[prislovnik]], [[poslělog]], [[Čestica (čest rěči)|čestica]], [[Sveznik (čest rěči)|sveznik]] i [[medžumetje]].

Iz pričiny velikoj teritorialnoj razděljenosti različja medžu dialektami sut dost silne. Osoblivo silne sut fonetične različja, ače razhodženja v morfologiji sut menje značne. Sut takože někotore leksične različja — tako, v sěvernyh dialektah jest leksika, svezana s jelenjevodstvom, pozajeta iz nenečskogo jezyka. V leksikě iztočnyh mansi sut tatarske zaimstvovanja. Vzajemno razuměnje medžu sosjvinskymi i kondinskymi mansi jest silno utrudnjeno či sovsim izključeno. V osnovu literaturnogo jezyka položen jest sosjvinsky dialekt.

Iztočna občnost dialektov běše izmirala v 2018 godu, kogda jest umrl poslědnji nositelj Maksim Šivtorov. Južna občnost mněvaje se izumrěloju od 1960-h godov.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{Cite journal |last=Kálmán |first=B. |date=1965 |title=Vogul Chrestomathy |journal=Indiana University Publications. Uralic and Altaic Series |volume=46 |pages=4—5}}&lt;/ref&gt;

Iz pričiny jestvujučih v prošlosti dialektnyh različij něktore slova sovrěmennogo literaturnogo mansijskogo jezyka mogut pisati se i izgovarjati se po-raznomu, čto jest dopustimo: ''{{-|таг}}'' / ''{{-|тов}}'' «větev», ''{{-|талих}}'' / ''{{-|толих}}'' «ostrije» i t. p.

=== Imennik ===

===== Čislo =====

V mansijskom jezyku sut tri čisla imennika: jednina, dvojina i množina.

Dvojina tvori se putem dodavanja [[sufiks]]ov ''{{-|-г}}'' (ako slovo končaje se na samoglasky {{-|''-а'', ''-е'' i ''-э''), ''-ыг''}} (ako slovo končaje se na tvrdu suglasku) i ''{{-|-иг}}'' (ako slovo končaje se na {{-|''-и'', ''-ы''}} ili mekku suglasku): ''{{-|э̄ква}}'' «žena» — ''{{-|э̄ква}}'''{{-|г}}''''' «dvě ženy», ''{{-|па̄выл}}'' «selo» — ''{{-|па̄вл}}'''{{-|ыг}}''''' «dva sela». Ako slovo končaje se na ''{{-|-й}}'', togda tuta [[polusamoglaska]] slivaje se s ''{{-|-и}}'': ''{{-|каса}}'''{{-|й}}''''' «nož» — ''{{-|каса}}'''{{-|иг}}''''' «noži». Formy dvojiny sut upotrěbjeme v značenju jedniny, kogda imaje se v vidu, že oni sut svezane medžu soboju uzami rodstva ili obščnostju položenja: ''{{-|Э̄ква}}'''{{-|г}}''' {{-|о̄йка}}'''{{-|г}}''' {{-|о̄лсыг}}'' «Žili žena i muž (stara žena i stary muž)».

Množina tvori se s pomočju sufiksov ''{{-|-т}}'' (ako slovo končaje se na samoglasku), {{-|''-ыт'', ''-ит'': ''нэ̄''}} «žena» — ''{{-|нэ̄}}'''{{-|т}}''''' «ženy», ''{{-|ӯс}}'' «grad» — ''{{-|ӯс}}'''{{-|ыт}}''''' «grady», ''{{-|а̄кань}}'' «kukla» — ''{{-|а̄кан}}'''{{-|ит}}''''' «kukly».

===== Padež =====

V mansijskom jezyku jest šest padežev: osnovny (odgovarjaje [[imeniteljnik]]u, [[viniteljnik]]u i [[dateljnik]]u), [[Alativ|směrovateljny]], [[Městnik|městny]], [[Ablativ|izhodny]], [[Tvoriteljnik|tvoriteljny]] i [[Prětvoriteljny padež|prětvoriteljny]]. Padežne ukazatelje stojet poslě [[Privlastnjajuče sufiksy|privlastnjajučih sufiksov]].

Osnovny padež označaje [[podmět]], prěmo [[Dopolnjenje (sintaksa)|dopolnjenje]] libo to, komu něčto nadleži (vo vsih tyh slučajah u imennika ne bude osobnogo гkazatelja): ''{{-|нэ̄ ня̄врам оньси}}'' «u ženy jest děte», ''{{-|нэ̄ мансут хорамыӈ}}'' «platje ženy jest krasne».

Směrovateljny padež označaje to, vo směru k čemu sovršaje se dviženje ili dějanje (pytanja «komu? kuda?»). Imaje pokazatelji ''{{-|-н}}'' (ako slovo končaje se na samoglasku ili jednu suglasku) i ''{{-|-ын}}'' (ako slovo končaje se na dvě neděljime suglasky): ''{{-|нэ̄}}'''{{-|н}}''''' «žene», ''{{-|колала}}'' «strěha» — ''{{-|колала}}'''{{-|н}}''''' «na strěhu», ''{{-|тумп}}'' «ostrov» — ''{{-|тумп}}'''{{-|ын}}''''' «na ostrov».

Městny padež označaje město, kde se něčto nahodi ili kde se čini dějstvo. Imaje ukazatelje {{-|''-т'', ''-ыт'': }}''{{-|тумп}}'''{{-|ы}}т''''' «na ostrově».

Izhodny padež označaje město ili osobu kako izhodnu točku dviženja ili dějstva (pytanja «odkuda? od kogo?»). Imaje ukazatelj ''{{-|-ныл}}'': ''{{-|тумпныл}}'' «s ostrova».

Tvoriteljny padež označaje to, razom s čim proizvodi se dějstvo. Imaje ukazatelje ''{{-|-л}}'' (ako slovo končaje se na samoglasny zvuk), ''{{-|-ыл}}'' (tvrde suglasky), ''{{-|-ил}}'' (mekke suglasky): ''{{-|писаль}}'' «puška» — ''{{-|писал}}'''{{-|ил}}''''' «puškoju».

Prětvoriteljny padež označaje prěhod imennika iz jednogo stanja v drugo ili jegovo nahodženje v oprěděljenom stanju. Imaje ukazatelje {{-|''-г'', ''-ыг'', ''-иг'': }}''{{-|Ма̄н ся̄нюв ломтын нэ̄}}'''{{-|г}}'''{{-| ла̄ва̄ве}}'' «Našu mater nazyvajut umnoju ženoju», ''{{-|ся̄рысь}}'' «morje» — ''{{-|ся̄рс}}'''{{-|иг}}''''' «(stal) morjem».

===== Prinaležnost =====

Prinaležnost prědmeta jednoj ili inoj [[Osoba (lingvistika)|osobě]] izražaje se s pomočju osobno-privlastnjajučih sufiksov: ''{{-|ха̄п}}'' («lodka») — ''{{-|ха̄п}}'''{{-|ум}}''''' («moja lodka»); ''{{-|са̄грап}}'' («sěkyra») — ''{{-|са̄грап}}'''ын''''' («tvoja sěkyra»); u tyh sufiksov različajut se vse tri čisla. Prěd imennikom pri tom može staviti se [[Osobne zaimenniky|osobny zaimennik]]: {{-|''ва̄рмал'''е'''''}} ili {{-|'''''тав''' ва̄рмале''}} «jegovo dělo».

Pridavniky v mansijskom jezyku ne izměnjajut se ni po čislam, ni po padežam. Koristanje mansijskyh [[Pričestje (lingvistika)|pričestij]] i [[Dějepričestje|dějepričestij]] odličaje se od koristanja medžuslovjanskyh.

=== Sintaksa ===

[[Tipologija poredka slov|Poredok slov]] mansijskogo jezyka — {{-|[[Tipologija poredka slov|SOV]]}} ([[podmět]]—[[Dopolnjenje (sintaksa)|dopolnjenje]]—[[prisudok]]).

=== Leksika ===

[[Leksika]] mansijskogo jezyka odličaje se dovoljno velikoju kolikostju pojetij, svezanyh s lovjenjem, [[jelenjevodstvo]]m, rybnym promyslom (osnovne tradicijne zajetja [[mansi]]), označenjem vodojemov i prirodnyh měst. Tako, koristaje se okolo sedmi pojetij dlja označenja raznyh vidov mokrišč. V to že vrěme v jezyku v značiteljnom stupnju odsutstvuje vlastna publično-politična leksika. Dlja označenja takyh pojetij, pojavivših se v životu mansi v {{-|XX}} stolětju, tvorili se nove slova na osnově mansijskyh [[Korenj (gramatika)|korenjev]]: {{-|пусмалтан кол}} («boljnica»), {{-|пусмалтан хум}} («lěkarj») i dr.

Mnoge mansijske slova sut [[Mnogoznačno slovo|mnogoznačne]]: tako, slovo {{-|та̄ври}} může označati «prašek, pilina, krošky», slovo {{-|хал}} — «razščep, razstojanje, odstup, prěryv», {{-|сартуӈкве}} — «mazati, trěti, piliti» i t. p.

==== Slovotvorjenje ====

V mansijskom jezyku dlja stvorjenja novyh slov široko koristaje se [[slovosloženje]]: {{-|ка̄тпатта}} «dlanj» («ruka + dno»), {{-|самтер}} «očky» («oko + železo»), {{-|янгуй}} «los» («veliky + zvěr»).

Često koristaje se [[sufiks]]acija, kako napriměr [[sufiks]] dlja tvorjenja glagolov {{-|-ӈкве}}. Razprostranjeno jest koristanje glagolnyh [[Prědrastka (lingvistika)|prědrastok]].

V roli odnositeljnyh [[pridavnik]]ov mogut izstupati imenniky: ''{{-|туи павыл}}'' («lětne jurty»; ''{{-|туи}}'' — «lěto»); ''{{-|нэ̄ маснут}}'' («ženska odědža»; ''{{-|нэ̄}}'' — «žena»).&lt;ref&gt;A. N. Balandin «Samoučitelj mansijskogo jezyka», 1960 g., str. 9—10&lt;/ref&gt;

==== Čislovnik ====

[[Čislovnik]]y na mansijskom i [[Madjarsky jezyk|madjarskom]] jezykah od 1 do 10:

* 1 — {{-|аква (акв)}} / egy
* 2 — {{-|китыг (кит)}} / kettő (két)
* 3 — {{-|хӯрум}} / három
* 4 — {{-|нила}} / négy
* 5 — {{-|ат}} / öt
* 6 — {{-|хо̄т}} / hat
* 7 — {{-|са̄т}} / hét (v tutom slově mansijskomu [s] odgovarjaje madjarsky [h])
* 8 — {{-|нёлолов}} / nyolc
* 9 — {{-|онтолов}} / kilenc
* 10 — {{-|лов}} / tíz

==== Pozajetja ====

Široky red slov byl [[Pozajetje (lingvistika)|pozajetym]] iz russkogo jezyka v mansijsky: {{-|«власть, организация, конституция, школа, журнал, тетрадь, книга, продавец, лётчик, вездеход»}} i dr. Byli pozajete takože take [[Sovez (čest rěči)|svezniky]], kako «{{-|что}}» (''že'') i «{{-|потому что}}» (''zato že''). Usiljeno pozajetje slov iz russkogo jezyka i jegovy vliv idut od 1930-h godov v svezu s vteganjem mansi v sovrěmenny život i prěryvom jih tradicijnogo načina života. Zato že mansijske děti v nastoječe vrěme učet se v jednyh školah s russkojezyčnymi, vliv russkoj rěči na jih jezyk jest mnogo veliky: russke slova prěnimajut se skoro bez izměn; odznačaje se značny vliv russkogo jezyka i v rěči starših nositeljev.&lt;ref&gt;A. N. Balandin «Samoučitelj mansijskogo jezyka», 1960 g., str. 13—14.&lt;/ref&gt;

Sut takože pozajetja iz drugyh jezykov: napriměr, slova ''{{-|сӯр}}'' «pivo» i ''{{-|ня̄нь}}'' «hlěb» sut prišli iz [[Jezyk Komi|jezyka komi]], zato že mansi mnogo vzajemodějstvovali s [[Komi (narod)|komi]]. U [[Nenci|nencev]] oni sut prěnjali někotore pojetja [[Jelenjevodstvo|jelenjevodstva]], kako napriměr ''{{-|сурты}}'' «godovaly jelenj».

Slovo «[[Mamuty|mamut]]», po jednomu iz domyslov, proishodi od mansijskogo ''{{-|манг онт}}'' — «zemjany rog».&lt;ref&gt;Mamut // Školjny etimologičny slovnik russkogo jezyka. Proishoženje slov / [[Šansky, Nikolaj Maksimovič|N. M. Šansky]], T. A. Bobrova — M.: Drofa, 2004.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Sut etimologije i iz drugyh sibirskyh jezykov.&lt;/ref&gt; Posrědstvom russkogo tuto slovo ({{Jezyky|ru|мамонт}}) se dostalo v večšinstvo jezykov světa ({{Jezyky|en|mammoth}}, {{Jezyky|hi|मैमथ}}, {{Jezyky|ar|ماموت}}, {{Jezyky|zh|猛犸}}).

== Pismennost ==

Poslě nekolika popytok, prědprijetyh v srědině {{-|XIX}} — početku {{-|XX}} stolětij, v 1931 godu byla stvorjena pismennost mansijskogo jezyka na osnově latinice, v 1938 godu prěvedena na kirilicu. V 1980 godu byla izvršena reforma pismennosti — v častnosti, byl vvedeny makron dlja označenja dolgoty samoglaskov.

Sovrěmenny mansijsky alfabet:&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Pismennost mansi |url=https://ouipiir.ru/node/24 |publisher=Obsko-ugrsky institut prikladnyh izslědovanij |access-date=2019-12-12 |archive-date=2019-10-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191003145348/http://ouipiir.ru/node/24 |url-status=live}}&lt;/ref&gt;
&lt;div style=&quot;overflow-x:auto;&quot;&gt;
{| class=&quot;wikitable&quot;
! colspan=&quot;44&quot; |Velike bukvy
|-
|{{-|А}}
|{{-|А̄}}
|{{-|Б}}
|{{-|В}}
|{{-|Г}}
|{{-|Д}}
|{{-|Е}}
|{{-|Е̄}}
|{{-|Ё}}
|{{-|Ё̄}}
|{{-|Ж}}
|{{-|З}}
|{{-|И}}
|{{-|Ӣ}}
|{{-|Й}}
|{{-|К}}
|{{-|Л}}
|{{-|М}}
|{{-|Н}}
|{{-|Ӈ}}
|{{-|О}}
|{{-|О̄}}
|{{-|П}}
|{{-|Р}}
|{{-|С}}
|{{-|Т}}
|{{-|У}}
|{{-|Ӯ}}
|{{-|Ф}}
|{{-|Х}}
|{{-|Ц}}
|{{-|Ч}}
|{{-|Ш}}
|{{-|Щ}}
|{{-|Ъ}}
|{{-|Ы}}
|{{-|Ы̄}}
|{{-|Ь}}
|{{-|Э}}
|{{-|Э̄}}
|{{-|Ю}}
|{{-|Ю̄}}
|{{-|Я}}
|{{-|Я̄}}
|-
! colspan=&quot;44&quot; |Male bukvy
|-
|{{-|а}}
|{{-|а̄}}
|{{-|б}}
|{{-|в}}
|{{-|г}}
|{{-|д}}
|{{-|е}}
|{{-|е̄}}
|{{-|ё}}
|{{-|ё̄}}
|{{-|ж}}
|{{-|з}}
|{{-|и}}
|{{-|ӣ}}
|{{-|й}}
|{{-|к}}
|{{-|л}}
|{{-|м}}
|{{-|н}}
|{{-|ӈ}}
|{{-|о}}
|{{-|о̄}}
|{{-|п}}
|{{-|р}}
|{{-|с}}
|{{-|т}}
|{{-|у}}
|{{-|ӯ}}
|{{-|ф}}
|{{-|х}}
|{{-|ц}}
|{{-|ч}}
|{{-|ш}}
|{{-|щ}}
|{{-|ъ}}
|{{-|ы}}
|{{-|ы̄}}
|{{-|ь}}
|{{-|э}}
|{{-|э̄}}
|{{-|ю}}
|{{-|ю̄}}
|{{-|я}}
|{{-|я̄}}
|}
&lt;/div&gt;

== Priměr jezyka ==

Otryvok iz [[Universalna deklaracija prav člověka|Universalnoj deklaracije prav člověka]] na srědnje-sosjvinskom govoru&lt;ref&gt;{{Cite journal |last=Rombandejeva |first=Svetlana |date=2014-09-17 |title=Ма̄ янытыл о̄лнэ мир ма̄гыс хансым ма̄к потыр - Universalna deklaracija prav člověka |url=https://khanty-yasang.ru/luima-seripos/no-18-1084/2140 |journal=Лӯима̄ сэ̄рипос |issue=18}}&lt;/ref&gt;:

* {{Lang|mns|Ма̄ янытыл о̄лнэ мир пуссын аквхольт самын патэ̄гыт, аквте̄м вос о̄лэ̄гыт, аквте̄м нё̄тмил вос кинсэ̄гыт. Та̄н пуӈк о̄ньсе̄гыт, номсуӈкве ве̄рме̄гыт, э̄сырма о̄ньсе̄гыт, халанылт ягпыгыӈысь-яга̄гиӈысь вос о̄лэ̄гыт.}}

== Literatura ==

'''Gramatiky:'''&lt;div class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
* Емельянов А. И. К вопросам мансийской грамматики // «Советский Север», 1939, № 4.
* {{Cite book| last = Ромбандеева | first =  Е. И. | title = Мансийский язык| location = Ленинград | publisher = Просвещение | year = 1989 | pages = 240 | language = ru}}
* Ромбандеева Е. И. Синтаксис мансийского языка. М., 1979
* Kálmán, Béla. Manysi nyelvkönyv. Budapest: Tankönyvkiadó, 1955.
* Liimola M. Zur Historischen Formenlehre des Wogulischen. I. Flexion der nomina, Helsinki, 1963.
* Murphy, Lawrence Walter. 1968. Sosva Vogul Grammar. Indiana University. [unpublished Ph.D. Dissertation]
* Pirotti G. Grammatica vogula (Con una scelta di poesi vogule). Parma, 1972.
* Rombandeeva, E. I. Wogulische Syntax. (aus dem Russischen ubertragen von Katharina Oestreich-Gelb). München: L. und E. Schiefer, 1984.
* Ромбандеева Е. И. Синтаксис современного мансийского языка. Ханты-Мансийск: УИП ЮГУ, 2013. 253 с.
* Ромбандеева Е. И. Современный мансийский язык: лексика, фонетика, графика, орфография морфология, словообразование. Ханты-Мансийск: УИП ЮГУ, 2013. 352 с.
* Сайнахова А. И. Диалектология мансийского языка. Ханты-Мансийск: ООО «Доминус», 2012. 104 с.
* Сайнахова А. И. Современный мансийский язык (фонетика, орфоэпия, графика, орфография, лексикология, фразеология, лексикография). Ханты-Мансийск: УИП ЮГУ, 2012.119 с.
* {{Cite book |last=Honti |first=László |ref=Honti |title=The Uralic Languages |year=1998 |location=London — New York |publisher=Daniel Abondolo}}
&lt;/div&gt;

'''Slovniky:'''&lt;div class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
* Баландин А. Н., Вахрушева М. П. Мансийско-русский словарь с грамматическими параллелями южно-мансийского (кондинского) диалекта. Л., 1958.
* Ромбандеева Е. И. Русско-мансийский словарь. Л., 1954.
* Чернецов В. Н., Чернецова И. Я. Краткий мансийско-русский словарь. М.-Л., 1936.
* Ahlqvist A. Wogulisches Wörterverzeichnis. Helsinki, 1891.
* Veenker W. Rückläufiges Wörterbuch der wogulischen Schriftsprache. Wiesbaden, 1971.
* Ромбандеева Е. И., Кузакова Е. А. Словарь мансийско-русский и русско-мансийский. Л.: Просвещение, 1982.360 с.
* Ромбандеева Е. И. Русско-мансийский словарь: для учащихся 5—9 кл. СПб.: ООО «Миралл», 2005. 360 с.
* Мансийско-русский словарь (кондинский диалект мансийского языка) / Сост. Е. А. Кузакова. Шадринск: Исеть, 2001. 99 с.
&lt;/div&gt;

== Iztočniky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==

* [http://fennougrica.kansalliskirjasto.fi/browse?value=fi%3DMansi%7Cen%3DMansi%7Cru%3D%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D0%B9%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9+%D1%8F%D0%B7%D1%8B%D0%BA%7C&amp;type=language Elektronna kolekcija izdanij na mansijskom jezyku]
* [http://www.xn--h1aaavgiq.xn--p1ai Centr izučanja hantyjskogo jezyka]
* [https://postnauka.ru/longreads/156197 Mansijsky jezyk: Nedoopisany jezyk byvših gospodarjev Urala]
* [https://mansi.pro/resources/literature/ Dokumentacija i izučanje vrhnjelozvinskogo dialekta]
{{Prěvod|ru|Мансийский язык}}

{{Uralske jezyky}}
{{Pravopis prověrjeny}}

[[Kategorija:Mansijsky jezyk| ]]
[[Kategorija:Uralske jezyky]]
[[Kategorija:Ugrske jezyky]]</text>
      <sha1>5ozw7svl4fjwki6r69fqxs6i3eu1w28</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Mihail Nikolajevič Zadornov</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1342</id>
    <revision>
      <id>43261</id>
      <parentid>35375</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:36:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43261</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34776" sha1="lqifrq5xlah4j1sal698apq6fsgi3bv" xml:space="preserve">{{Kartka osoba
| honorific_prefix   = 
| name               = Mihail Zadornov
| honorific_suffix   = 
| image              =[[Fajl:Mikhail Zadornov on stage, 2007 (cropped).jpg|center|300px|thumb|Zadornov v 2007 godu]]
| image_size         = 
| alt                = 
| caption            = 
| native_name        = &lt;center&gt;{{Jezyky|ru|Михаил Николаевич Задорнов}}&lt;/center&gt;
| native_name_lang   = ru
| pronunciation      = 
| birth_name         = 
| birth_date         = {{Birth date|1948|07|21|df=yes}}
| birth_place        = [[Jurmala]], [[Latvijska SSR]], [[Sovětsky Sojuz|SSSR]]
| death_date         = {{Death date and age|2017|11|10|1948|7|21|df=yes}}
| death_place        = [[Moskva]], [[Rosija]]
| death_cause        = 
| body_discovered    = 
| resting_place      = Riga
| resting_place_coordinates =
| monuments          = 
| residence          = 
| other_names        = 
| citizenship        = [[Fajl:Flag of the Soviet Union.svg|20px|link=Sovětsky sojuz|SSSR]] SSSR &lt;br/&gt;[[Fajl:Flag_of_Russia.svg|20px|link=Rosija|Rosija]] Rosija&lt;br/&gt;[[Fajl:Flag_of_Latvia.svg|20px|link=Latvija|Latvija]] Latvija
| education          = 
| alma_mater         = 
| occupation         = pisatelj, satirik, dramaturg, aktor, [[bloger]], humorist, parodist, žurnalist, režiser, TV prezenter, scenarist SSSR, Rosije {{-|XX}} i {{-|XXI}} vv.
| years_active       = 1974 — 2017
| employer           = 
| organization       = 
| agent              = 
| known_for          = 
| works              = 
| notable_works      = 
| style              = satira, humor, filozofija, psevdonaučna historija i lingvistika
| home_town          = 
| salary             = 
| net_worth          = 
| height             = 
| weight             = 
| television         = 1 kanal, Ren TV (Rosija) &lt;br/&gt; debut {{-|«Письмо студента домой»}} (1982)
| title              = 
| term               = 
| predecessor        = 
| successor          = 
| party              = 
| movement           = 
| opponents          = 
| boards             = 
| criminal_charge    = 
| criminal_penalty   = 
| criminal_status    = 
| spouse             =
| partner            = 
| children           = 
| parents            = [[Nikolaj Pavlovič Zadornov]], sovětsky pisatelj
| relatives          = 
| callsign           = 
| awards             = * Nagrada Leninskogo komsomola (1975)
* «[[Zlato tele (nagrada)|Zlato tele]]» (1979)
* «[[Ovacija (nagrada)|Ovacija]]» (1999)
* «Slovo k narodu» (2011)
| website            = [http://www.zadornov.net/ {{-|zadornov.net}}]
| module             = 
| module2            = 
| module3            = 
| module4            = 
| module5            = 
| module6            = 
| signature          = 
| signature_size     = 
| signature_alt      = 
| footnotes          = 
| box_width          = 
}}

'''Mihail Nikolajevič Zadornov''' ({{Jezyky|ru|Михаи́л Никола́евич Задо́рнов}}, 21 julija 1948, [[Jurmala]] &lt;ref name=&quot;янн&quot;&gt;''Михаил Задорнов''  {{Cite web|url= http://www.zadornov.net/books/yanikogdanedumal/1-1-ya-nikogda-ne-dumal/ |title = Я никогда не думал…| website={{-|Zadornov.net}}}}&lt;/ref&gt;, [[Latvija|Latvijska SSR]], [[Sovětsky sojuz|SSSR]] — 10 novembra 2017, Moskva &lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://ren.tv/novosti/2017-11-10/mihail-zadornov-umer-v-moskovskoy-klinike|title=Михаил Задорнов умер в московской клинике|author=|website=|date=2017-11-10|publisher=[[РЕН ТВ]]|lang=ru|access-date=2017-11-10|archive-date=2017-12-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20171201024718/http://ren.tv/novosti/2017-11-10/mihail-zadornov-umer-v-moskovskoy-klinike}}&lt;/ref&gt;, Rosija) — sovětsky i rosijsky pisatelj-satirik, dramaturg, humorist, aktor, režiser, scenarist. Lavreat [[Nagrada Leninskogo komsomola|nagrady Leninskogo komsomola]] (1975). Byl členom [[Sojuz pisateljev Rosije|Sojuza pisateljev Rosije]].

Zadornov jest počel svoju karieru aktora i dramaturga v 1970-h lětah v studentskom teatru [[Moskovsky aviačny institut|MAI]]. V srědině 1980-h lět rukovodil oddělom satiry i humora v [[Žurnal «Junost»|žurnalu «Junost»]]. Prvonačelno, jegove humoristične povědky i monology sut čitali na scenah drugi aktori. V 1980-h lětah on počel izstupati samostojno i dobyl sobě široku izvěstnost&lt;ref name=&quot;meduza&quot;&gt;{{Cite news|title=Умер писатель-сатирик Михаил Задорнов — Meduza|author=|url=https://meduza.io/news/2017/11/10/umer-pisatel-satirik-mihail-zadornov|work=Meduza|date=|access-date=2017-11-11|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110155402/https://meduza.io/news/2017/11/10/umer-pisatel-satirik-mihail-zadornov}}&lt;/ref&gt;. Jest byl avtorom liričnyh i satiričnyh razkazov, humoresok, esejev, putnyh zapisok i pies. On jest takože znany kako avtor amaterskyh hipotez v oblasti etimologije russkyh slov i historije slovjan&lt;ref name=&quot;meduza&quot; /&gt;, uvažajemyh v različnyh iztočnikah, vključno specialistov, kako [[Lženauka|psevdonaučne]] (psevdolingvistične i psevdohistorične)&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Лженаука Михаила Задорнова |url=https://www.nlb.by/content/news/library-news/lzhenauka-mikhaila-zadornova_2059/ |publisher=[[Национальная библиотека Беларуси]] |date=2010-01-17 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-12-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20241207110226/https://www.nlb.by/content/news/library-news/lzhenauka-mikhaila-zadornova_2059/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=ВРАЛ-2017 |url=https://www.trv-science.ru/2017/08/vral-2017/ |publisher=[[Троицкий вариант — Наука]] |date=2017-08-29 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527174055/https://www.trv-science.ru/2017/08/vral-2017/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt;.

Syn pisatelja, zasluženogo dějatelja kultury Latvijskoj SSR [[Nikolaj Zadornov|Nikolaja Zadornova]] (1909—1992).

Suglasno anketovanju [[Vserosijsky centr izslědovanja spoločenskogo mněnja|VCIOM]], opublikovanomu 1 aprila 2019 goda, Mihail Zadornov jest zajel prvo město medžu humoristov, omiljenyh rosijanami&lt;ref&gt;{{Cite web|lang=ru|url=https://wciom.ru/analytical-reviews/analiticheskii-obzor/kto-smeshnee-shutit-|title=Кто смешнее шутит? Старые добрые юмористы отечественного ТВ обходят по популярности многих современных комиков / wciom.ru, 1 апреля 2019|date=2019-04-01|publisher=ВЦИОМ|archive-url=https://web.archive.org/web/20220401070356/https://wciom.ru/analytical-reviews/analiticheskii-obzor/kto-smeshnee-shutit-|archive-date=2022-04-01|access-date=2022-06-30|url-status=live}}&lt;/ref&gt;. Pod vlivanjem Zadornova, psevdolingvistične ideje počeli široko prědavati se v medijah. Svezane s Zadornovym nenaučne prědstavy o historije i jezyku sut dostali nazvu «[[wikt:задорновщина|zadornovščina]]»&lt;ref&gt;{{Cite journal|author=[[Клейн, Лев Самуилович|Клейн Л. С.]] |title=Еще один сказ о лехитских варягах. Продолжение спора |publisher=Stratum plus. Археология и культурная антропология |year=2014 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/esche-odin-skaz-o-lehitskih-varyagah-prodolzhenie-spora |issue=5 |page=341 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527141807/https://cyberleninka.ru/article/n/esche-odin-skaz-o-lehitskih-varyagah-prodolzhenie-spora }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |author=Михаил Лидин |title=Разоблачение задорновщины — Рюрик. Потерянная быль [Скепсис-обзор] |url=https://www.youtube.com/watch?v=Dx6ImYDuso8 |date=2014-06-20 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527141801/https://www.youtube.com/watch?v=Dx6ImYDuso8&amp;gl=US&amp;hl=en |url-status=live }}&lt;/ref&gt;.

== Životopis i profesionalna činnost ==

=== Ranje lěta ===
Mihail Zadornov se narodil 21 julija 1948 goda v Jurmalě. Učil se v Rižskoj srědnoj školě № 10.&lt;ref&gt; {{Cite web|url=http://zadornov.ks.ua/pages/bio.htm |date=2013-10-29| title = Михаил Задорнов. Биография}}&lt;/ref&gt; V jednom iz izstupjenij rěkl, že najprvo izšel na scenu vo  vtoroj klasě školy, kogdy igral Rěpku v jednoimennoj skazkě. Pri tom «iztegal se tako elegantno, že jemu sut křičeli: „Bis, bravo!“, kako by „iztegnete jego ješče raz“».&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.ural.kp.ru/daily/25758.4/2743689/|title=Михаил Задорнов: «Прохоров - ещё ребёнок»|publisher=[[Комсомольская правда]]|date=2011-09-22|access-date=2023-10-12|archive-date=2011-11-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20111109081755/http://ural.kp.ru/daily/25758.4/2743689/|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Podolg vlastnyh slov, pobědil v matematičnoj olimpiadě i byl za to nagradžen fotokameroju FED.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.mk.ru/editions/daily/article/2000/12/27/115188-vse-izza-babok.html|title=Все из-за “бабок”|publisher=[[Московский комсомолец]]|date=2000-12-27|access-date=2023-06-26|author=Елизавета Маетная|archive-date=2023-06-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20230626181136/https://www.mk.ru/editions/daily/article/2000/12/27/115188-vse-izza-babok.html|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Podolg dvoh lět se učil v Rižskom politehničnom institutu. Zavzety razkazom studenta MAI&lt;ref name=Gordon1&gt;{{Youtube|t1mb_CJVl8A|Михаил Задорнов. «В гостях у Дмитрия Гордона». 1/5 (2010)}}&lt;/ref&gt;, prěvedl se s izguboju jednogo roka na fakultet «Motory letalovyh aparatov» Moskovskogo aviačnogo instituta na specialnost inžener mehanik. Iz-za tajnosti, v nazvanju specialnosti hybi kosmična tematika, ale Zadornov jest studoval motory kosmičnyh aparatov.&lt;ref name=Gordon1/&gt; MAI absolvoval v roku 1974. В 1974—1978 lětah jest rabotal na katedrě onogo instituta «Aviačno-kosmična teplotehnika» kako inžener, potom kako veduči inžener.

V 1970—1980-e lěta on jest umětničsky rukovoditelj, scenovy režiser i aktor studentskogo agitacijnogo teatra MAI «Rosija». S tutym kolektivom jest putoval po mnogyh kutah SSSR i vsesojuznyh strojiščah, dobyl Nagradu Leninskogo komsomola.

=== Smrt ===
Na početku oktobra 2016 jest stalo izvěstno, že Zadornov byl iměl iznajdenym mozgovy rak.

On jest umrl 10 novembra 2017 goda v 9:15 moskovskogo časa&lt;ref name=&quot;dated&quot;&gt;{{Cite news|title=Дорогие друзья и поклонники Михаила! - Михаил Задорнов|author=|url=http://zadornov.net/2017/11/dorogie-druzya-i-poklonniki-mihaila/|work=Михаил ЗАДОРНОВ|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|language=ru|archive-date=2020-09-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20200923225818/http://zadornov.net/2017/11/dorogie-druzya-i-poklonniki-mihaila/}}&lt;/ref&gt; v jednoj iz moskovskyh klinik na 70-m godu života.&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Кобзон рассказал о смерти Михаила Задорнова|url=https://ren.tv/novosti/2017-11-10/kobzon-raskryl-podrobnosti-smerti-mihaila-zadornova|publisher=[[РЕН ТВ]]|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|lang=ru|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110171949/https://ren.tv/novosti/2017-11-10/kobzon-raskryl-podrobnosti-smerti-mihaila-zadornova}}&lt;/ref&gt; Prezident Rosije Vladimir Putin jest izrazil svoju sužalost.&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Путин выразил соболезнования в связи со смертью Михаила Задорнова|url=http://ren.tv/novosti/2017-11-10/putin-vyrazil-soboleznovaniya-v-svyazi-so-smertyu-mihaila-zadornova|work=РЕН ТВ|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110120204/http://ren.tv/novosti/2017-11-10/putin-vyrazil-soboleznovaniya-v-svyazi-so-smertyu-mihaila-zadornova}}&lt;/ref&gt;

Razlučanje s Mihailom Zadornovym se slučilo 12 novembra 2017 goda v zatvorjenom režimu.&lt;ref&gt;{{Cite news |title=Прощание с Михаилом Задорновым проходит в закрытом режиме |url=https://www.gazeta.ru/culture/news/2017/11/12/n_10807226.shtml |work=Газета.Ru |access-date=2017-11-12 |archive-date=2017-11-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171115083228/https://www.gazeta.ru/culture/news/2017/11/12/n_10807226.shtml }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://tass.ru/obschestvo/4721745 |title=Прощание с Михаилом Задорновым в Москве пройдёт в закрытом режиме |access-date=2017-11-12 |archive-date=2017-11-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171112203828/http://tass.ru/obschestvo/4721745 |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Pogrěben 15 novembra 2017 na rižskom Lesnom grobišču při grobu otca, po odpěvanju v městnoj crkvi Aleksandra Nevskogo.&lt;ref&gt;{{Cite news |title=Спасибо всем, кто поддержал нас в эти тяжёлые дни - Михаил Задорнов |url=http://zadornov.net/2017/11/spasibo-vsem-kto-podderzhal-nas-v-ehti-tyazhelye-dni/ |work=Михаил Задорнов |date=2017-11-13 |access-date=2017-11-14 |language=ru |archive-date=2017-11-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171114041020/http://zadornov.net/2017/11/spasibo-vsem-kto-podderzhal-nas-v-ehti-tyazhelye-dni/}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.m-necropol.ru/zadornov-mihail.html |title=Задорнов Михаил Николаевич (1948—2017) |access-date=2024-02-11 |archive-date=2022-12-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221203200848/http://www.m-necropol.ru/zadornov-mihail.html |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Отец Алексий: Михаила Задорнова отпоют в рижском храме, где крестили 30 лет назад|url=http://oane.ws/2017/11/11/otec-aleksiy-mihaila-zadornova-otpoyut-v-rizhskom-hrame-gde-krestili-30-let-nazad.html|work=Интересные новости OAnews|access-date=2018-02-18|language=ru|archive-date=2018-02-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20180219090130/http://oane.ws/2017/11/11/otec-aleksiy-mihaila-zadornova-otpoyut-v-rizhskom-hrame-gde-krestili-30-let-nazad.html}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Галкин резко опроверг слухи о лечении и крещении Михаила Задорнова|url=https://www.anews.com/p/80263479-galkin-rezko-oproverg-sluhi-o-lechenii-i-kreshhenii-mihaila-zadornova/|date=2017-11-14|access-date=2018-02-18|archive-date=2018-02-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20180218210236/https://www.anews.com/p/80263479-galkin-rezko-oproverg-sluhi-o-lechenii-i-kreshhenii-mihaila-zadornova/}}&lt;/ref&gt;

== Kariera ==
Zadornov jest debutoval na Centralnoj televiziji SSSR (dnes &quot;1. kanal&quot; TV Rosije) v 1982 godu s monologom «Pismo studenta domoj». Istinna popularnost jest prišla v 1984 lětu, kogda v programu «Vokrug směha» on jest pročital svoj fejeton «Dva devety vagony», ktory jest Zadornovu prinesl široku izvěstnost. &lt;ref&gt;{{Cite news|title=Биография Михаила Задорнова|url=http://tass.ru/info/4717277|work=ТАСС|access-date=2017-11-13|language=ru|archive-date=2017-11-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20171112030337/http://tass.ru/info/4717277}}&lt;/ref&gt; V 1984—1985 lětah dělal kako načelnik odděla satiry i humora literaturnogo žurnala «Junost». Povědky i miniatury Zadornova sut čitali so sceny mnogi izvěstni artisti, a od konca 1980-h lět on jest počel sam čitati svoje děla. Od početka 1990-h lět byl jest avtorom i TV prezentorom izvěstnyh televizijnyh programov: «Anšlag», «Směhopanorama», «Satiričny prognoz», «Dočerky-materi».

[[Fajl:Krylatskoye District, Moscow, Russia - panoramio (50) (cropped).jpg|thumb|right|270px|Dom, kde jest žil Mihail Zadornov.&lt;br&gt;Moskva, Osennjaja ulica, dom 4, korpus 2]]

V 1990-h lětah jest izdavano několik knig Zadornova: «Konec světa», «Ne razuměju!», «Vozvračenje», jednoaktna komedija «Suvrěmenne ljudi», vesela piesa za smutno kino «Puloverčik», četyrehtomnik — «Velika država s neprědivlivoju minulostju», «My jesmo vsi iz &quot;Či-Či-Či-Pi», «Drobnějše zvězdy», «Zadorinky». Snimal se v filmah «Genij» (1991), «Depresija» (1991), «Hčem vašego muža» (1992).

Spektakly, postavjene po piesě Zadornova «Poslědno pokušanje», sut v programah několika rosijskyh teatrov. Spektakl «Vesna», postavjeny po povědkah Mihaila Zadornova&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://galerka-omsk.ru/spectacle/poslednjaja-popytka/ |title=Спектакль «Последняя попытка» на сайте Омского драматического театра «Галёрка» |access-date=2018-03-13 |archive-date=2018-03-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180314042842/http://galerka-omsk.ru/spectacle/poslednjaja-popytka/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://kazachiy-theatre.ru/collectiv/truppa/84-oksana-solovyeva |title=Спектакль «Последняя попытка» на сайте Волгоградского музыкально-драматического Казачьего театра |access-date=2020-04-29 |archive-date=2018-06-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180614094742/http://kazachiy-theatre.ru/collectiv/truppa/84-oksana-solovyeva |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://m-g-t.ru/performance/vesna |title=Спектакль «Весна» на сайте Московского губернского театра |access-date=2018-03-13 |archive-date=2018-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180322163517/http://m-g-t.ru/performance/vesna |url-status=live }}&lt;/ref&gt; jest vključeny v program Moskovskogo gubernskogo teatra od lěta 2017.

[[Fajl:Zadornov mn.jpg|thumb|right|Prezentacija knigy, 2008]]
Zadornov jest vedl vlastny [https://web.archive.org/web/20120120072832/http://www.mk.ru/blog/30-blog-mihaila-zadornova.html blog] na sajtu gazety «Moskovsky komsomolec».

=== «Arijsko» proishodženje slovjan ===
Zadornov zajemal se o proizhodženju slovjan, ktoro razgledal v ramkah slovjanskogo novopaganstva, i takože jest propagoval ideju o proizhodženju slovjan od «arijcev» («drěvnyh arijev»), utvrdžal o «veličju slovjano-arijskyh prědkov», «prědnosti» slovjan nad Zapadom i pradomovině evropejcev v legendarnoj Hiperboreji. Sebe Zadornov jest definoval kako  «paganca ery Vodolěja». Psevdohistoričnym pogledam Zadornova na temu historije Rusi sut posvěčene jegove knigy «Paganec ery Vodolěja», «Slava Rodu», «Tretje uho» i dr. Zadornov jest razděljal světopogled Valerija Čudinova, znajemogo glavno kako avtora psevdonaučnyh teorij v oblastah historie i lingvistiky, ktory tvrdil, že prvoju civilizacijeju v historii byla «slovjanska vědičska civilizacija», i že mnoge narody sut byli rusami.&lt;ref name = Мороз &gt;{{Cite book|author=Мороз Е. Л.|chapter=Неоязычество в России |title=Цена ненависти. Национализм в России и противодействие расистским преступлениям: (сборник статей) |url=http://www.sova-center.ru/files/books/cn05-text.pdf |editor=Сост. [[Верховский, Александр Маркович|А. М. Верховский]] |place=М. |publisher=[[Информационно-аналитический центр «Сова»|Центр «Сова»]] |year=2005 |page=215 |isbn=5-98418-005-7 |access-date=2024-05-28 |archive-date=2012-07-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120726174120/http://www.sova-center.ru/files/books/cn05-text.pdf |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Zadornov takože razděljal ideje Vladimira Ščerbakova i Genadija Grineviča o slovjanskom jezyku etruskoj pismenosti i «kretskogo diska». Ne dělajuči razliku medžu etruskimy nadpisami i «Velesovoju knigoju», utvrdžal, že etruski, ktori, podolg jemu, sut byli rusi, pisali sut «na doskah» (odsylanje k «Velesovoj knigě»). Podtrimoval ideju o velikoj russkoj civilizaciji, jestvovavšej zadolgo prěd Rjurikom.

=== Amaterska etimologija ===
Od 2006 goda Zadornov v ramkah ideologie slovjanskogo novopaganstva v svojih monologah, razgovorah, internetovom blogu i na drugyh medijah aktivno vystupoval s mnogymi amaterskymi praktikami v etimologiji russkyh slov, protirěčnymi lungvističnoj naukě, ale dělal to s humorom, začto tute priměry psevdoetimologije byli popularne. Amaterske etimologije on jest dobyval s pomočju metod, podobnyh metodam novopaganskogo pisatelja Sergeja Aleksejeva, s koristanjem harakternoj za novoopagancev tehniky «razkryvanja» «glubokyh», «prvonačelnyh» značenij slov russkogo jezyka črez jihno drobjenje na proizvoljno interpretujeme česti.

Priměr formulacije «hipotezy» Zadornova:
&lt;blockquote&gt;«…Kako se moglo stati, že taky razumny narod iznenada izčeznul iz historije? I opet davnym-davno, na zemje [[Arijcy#Neopaganstvo|arijev]] jest počel napolzati lednik. Museli naši prědki sjeti so svojih sevěrnyh nasedenyh měst i idti za solncem. Tako arijci sut razsejali se — od slova «Rasseja» — na množstvo plemen, narodov po vsemu tutčasnomu našemu kontinentu od Indije do Evropy. Ale solnečno ''Ra'' jest vošlo v druge jezyky, daže v grečsky i latinu:&lt;ref name=&quot;1tv&quot;&gt;[https://www.youtube.com/watch?v=p04boZ7QC-c М. Задорнов на Первом канале] {{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=p04boZ7QC-c |title= «Гордон Кихот», Первый канал (Россия), 19.09.2008|date=2019-02-23}} &lt;/ref&gt;

Литерату-''ра'', культу-''ра'', г-''ра''-мота и… сати-''ра''

Б-''ра'', люст-''ра'', ''ра''-мпа, фа-''ра''…»&lt;/blockquote&gt;
«Komsomoljskaja pravda» cituje polno satirično izstupjenje Zadornova, kde tvrdženje odnosno «Ra-teorije» bylso sdělano v kontekstu i v redu s naslědujučimi:&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Михаил Задорнов: &quot;Тайны русского языка&quot;|first=|last=|url=https://www.spb.kp.ru/daily/24235.3/434554/|work=KP.RU - сайт «Комсомольской правды»|date=2009-01-29|access-date=2017-11-15|language=ru|archive-date=2017-11-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20171116024553/https://www.spb.kp.ru/daily/24235.3/434554/}}&lt;/ref&gt;
* {{Lang|ru|богатырь}} (bogatyr) jest stvorěno iz dvoh slov — {{-|''«бог»''}} i {{-|''«тырить»''}} («tyriti» označalo «nagromaditi»). Bogatyr — toj, ktory jest nagromadil v sebe Boga;
* {{Lang|ru|небеса}} (nebesa) — ne běsy, domovina Boga;
* {{Lang|ru|аристократ}} (aristokrat) — Arij sto krat, arijec v stokratnom pokoljenju;
* {{Lang|ru|Алла}} (žensko ime) — silaba {{-|«ал»}} — glavny, veličstvěny, močny. Kako ni čitaj, sprava nalěvo ili slěva napravo, vsekako Alla bude veličstvěna, rovnako sprědu i szadu;
* {{Lang|ru|славянин}} (slovjanin) — {{-|славь-ян-инь}} (slavi {{-|yang-yin}}); {{-|yin}} — ženska energije, {{-|yang}} — mužska, aktivna;
* {{Lang|ru|крестьянин}} (zemjedělec) — {{-|крест-ян-инь}} (križ-{{-|yang-yin}}). Tri svetyni v jednoj fljaškě!

=== Ocenjenje dějnosti ===
Zadornova podtrimyval Valerij Čudinov.&lt;ref name=&quot;1tv&quot; /&gt;

Specialist v oblasti historije [[Russky jezyk|russkogo jezyka]], professor [[Moskovsky državny universitet|MDU]], rukovoditelj Sektora historije russkogo literaturnogo jezyka Instituta russkogo jezyka imeni V. V. Vinogradova [[Rosijska akademija nauk|RAN]] V. M. Živov jest mněval metody Zadornova absolutno nenaučnymi i odměčal, že toj jih priměnjaje skoreje za cěljom propagacije slovjanofilnyh idej.&lt;ref name=&quot;1tv&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=lRPeiKmXxcU |title=Виктор Живов о Задорнове |access-date=2017-08-11 |archive-date=2019-03-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190303140424/https://www.youtube.com/watch?v=lRPeiKmXxcU&amp;gl=US&amp;hl=en |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Akademik A. A. Zaliznjak jest odmětil, že diskutujuči s ukrajinskymi amaterskymi lingvistami avtor (ne nazyvajuči Zadornova po imenu) faktično sam koristaje podobne manipulačne metody. Fonetična akcentuacija trěbnogo korenja «drěvnogo slova» za dokazanje teorije «russkogo drěvnogo Ra» dělaje se sovršenno tako, kako i v ukrajinskoj amaterskoj lingvistikě iyvodi se proizhodženje ukrajincov od tevkrov («te-ukrov»), a to jest s ignorovanjem očevidnyh daže školnikam sufiksov i prědrastok.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=vJzhnZMaFkE|title=А. А. Зализняк о любительской лингвистике |author=RussianUnityRules |date=2013-07-12|access-date=2017-11-11|archive-date=2019-03-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20190303140333/https://www.youtube.com/watch?v=vJzhnZMaFkE&amp;gl=US&amp;hl=en|url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://elementy.ru/nauchno-populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|title=О профессиональной и любительской лингвистике|publisher=elementy.ru|lang=ru|access-date=2017-11-11|archive-date=2021-04-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210424072559/https://elementy.ru/nauchno-
populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|title=О профессиональной и любительской лингвистике|publisher=elementy.ru|lang=ru|access-date=2017-11-11|archive-date=2021-04-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210424072559/https://elementy.ru/nauchno-populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=FkvUb27xh5Y|title=Украина родина древних Укров! А. А. Зализняк|author=Berg Alexander|date=2014-05-03|access-date=2017-11-11|archive-date=2018-10-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20181004171609/https://www.youtube.com/watch?v=FkvUb27xh5Y|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

V 2016 godu Mihail Zadornov jest stal finalistom antinagrady «Uvažajemy akademik VRAL» za distigy v oblasti psevdolingvistiky i aktivno propagavanje psevdohistorije.&lt;ref&gt;{{Cite web |url= https://snob.ru/selected/entry/114335 |title= Лженаука на красной дорожке. Объявлены финалисты голосования за титул главного лжеучёного страны |publisher= «[[Сноб (журнал)|Сноб]]» |date= 2016-09-30 |author= Алексей Алексенко |access-date= 2018-11-24 |archive-date= 2018-11-24 |archive-url= https://web.archive.org/web/20181124220127/https://snob.ru/selected/entry/114335 |url-status= live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url= https://www.novayagazeta.ru/articles/2017/10/02/74042-lzhest |title= Лжесть. Рассерженные учёные перешли к действиям — отлавливают и награждают всех мракобесов. Стоят смех да брань |publisher= «[[Новая газета]]» |date= 2017-10-02 |author= Екатерина Гликман |access-date= 2018-11-24 |archive-date= 2017-11-07 |archive-url= https://web.archive.org/web/20171107013157/https://www.novayagazeta.ru/articles/2017/10/02/74042-lzhest |url-status= live }}&lt;/ref&gt;

Ale za vešinstvo ljudij, imajučih smysl za humor, jego lingvistične teorije ostali kako parodijne.

== Politične pogledy ==

=== SŠA ===
Mihail Zadornov jest široko izvestny svojeju antiamerikanskoju satiroju. On jest faktično stvoril vlastnu marku humorističnyh tvorb «tupe amerikanci» s gaslom «nu tupe!»,&lt;ref&gt;{{Youtube|2mGgxrC927s|Ну тупые! Американская коллекция Михаила Задорнова}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Ну тупые! 10 высказываний сатирика Михаила Задорнова|url=https://www.m24.ru/articles/утраты/10112017/151503|work=m24.ru|access-date=2017-11-15|language=ru|archive-date=2017-11-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20171116020812/https://www.m24.ru/articles/%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%8B/10112017/151503}}&lt;/ref&gt; koristanje ktorogo pozdněje sam uznal kako neuměstno. Zadornovu prinaleži množstvo aforizmov na tutu temu.

=== Rosija ===
V oktobru 1993 poddržal činnost [[Boris Jeljcin|Borisa Jeljcina]] pri nasilnom odstranjenju Sjezda narodnyh deputatov zaradi &quot;[[Demokracija|demokracie]] &quot;, o čem 20 lět po tom iměl žalj. V pozdnjih lětah govoril, že jemu jest najvyše simpatična [[Komunistična partija Rosije]], ale sam v njej ne byl členom. 

Mnogo kritikoval reformaciju obrazovanja v Rosiji i zavedenje obveznogo EGE (Jedinogo državnogo egzamena), ktory jest odrodoju prijetoj v světu praktiky egzamenovanja na zakladě formalnyh testov s izborom medžu gotovymi rěšenjami. Od lěta 2010 napisal několiko člankov s jego kritikoju («EGE — kontrolny izstrěl do sistemy obrazovanja»&lt;ref&gt;{{Cite journal|url = http://telegrafua.com/517/world/10896/ | author = Задорнов М. Н.| title = ЕГЭ — контрольный выстрел в систему образования| journal= Общественно-политический еженедельник «Киевский телеграф»| issue = 15| page = 517|date=2010-04-16}}&lt;/ref&gt;, «Uzkoumni, naprěd=2»&lt;ref&gt;{{Cite web|title = Задорнов М. Н. «Узкоумственные, вперёд — 2». Общественно-политический еженедельник «Киевский телеграф», 28 мая 2010, № 21 (523)| url=http://telegrafua.com/523/world/11033/ |date=2010-04-11}} &lt;/ref&gt;, «Prědavstvo»&lt;ref name=&quot;rnl_zador_izm&quot;&gt;{{Cite web |url=https://ruskline.ru/news_rl/2011/02/04/nado_dobivatsya_otstavki_vsej_agentury_rezidenta_fursenko/ | date=2020-11-28| title = «Надо добиваться отставки всей агентуры резидента Фурсенко!» Русская народная линия, 04.02.2011.}} &lt;/ref&gt;).

== Literatura ==
* {{Cite journal|author=Бесков А. А.|title=Реминисценции восточнославянского язычества в современной российской культуре (статья первая)|journal=Colloquium heptaplomeres|year=2015|url=https://cyberleninka.ru/article/n/reministsentsii-vostochnoslavyanskogo-yazychestva-v-sovremennoy-rossiyskoy-kulture-statya-pervaya|issue=2 |pages=6—18 |ref=Бесков|archive-date=2021-09-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210924092253/https://cyberleninka.ru/article/n/reministsentsii-vostochnoslavyanskogo-yazychestva-v-sovremennoy-rossiyskoy-kulture-statya-pervaya}}
* {{Cite book|author=[[Гайдуков, Алексей Викторович|Гайдуков A. B.]] под ред. Р. В. Шиженского|url=http://ethna.su/biblioteka/gajdukov-2016-2020-publikatsii/gaydukov-a-v-novoe-yazyichestvo-neoyazyichestvo-rodnoverie-problema-terminologii/|chapter=Новое язычество, неоязычество, родноверие: проблема терминологии|title=Язычество в современной России: опыт междисциплинарного исследования: Монография |place=Нижний Новгород|publisher=[[Мининский университет]], Типография Поволжье|year=2016|pages=24—46|ref=Гайдуков}}
* {{Cite book|author=[[Дроботенко, Сергей Анатольевич|Дроботенко С. А.]] |chapter= |title=Михаил Задорнов. Шеф, гуру, незвезда… |place=М. |publisher=[[Эксмо]] |year=2018 |pages=288 |isbn=978-5-04-094466-8}}
* {{Cite book|ref=Задорнова|author=Задорнова Л. Н.|title=Задорновы. История рода|year=2009|place=М.|publisher=Амрита-Русь|pages=287|isbn=978-5-9787-0453-2}}
* {{Cite journal|author=Исайчев С. А. |title=Теоретическое язычество |journal=Известия Иркутского государственного университета. Серия: Политология. Религиоведение |year=2021 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/teoreticheskoe-yazychestvo |pages=118—125 |ref=Исайчев}}
* {{Cite journal |author=Ливанов К. Д. |title=Наука и шарлатаны: шарлатанство ради идеи |url=http://priroda.ras.ru/pdf/2013-03.pdf |journal=[[Природа (журнал)|Природа]] |place= |publisher=[[Наука (издательство)|Наука]] |year=2013 |issue=3 |pages=24—32 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language=ru |ref=Ливанов |archive-url= |archive-date=}}
* {{Cite journal |title=Наука и псевдонаука |journal=Антропологический форум |year=2013 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/nauka-i-psevdonauka |issue=18 |pages=9—140 |ref=Антропологический форум}}
* {{Cite journal |author1=Полиниченко Д. Ю.| author2= Бурханова М. С. |title=Любительские лингвистические концепции в современной России (на примере творчества М. Н. Задорнова) |url=http://www.philology.ru/linguistics2/polinichenko-burkhanova-13.htm |journal=NB: Филологические исследования |place= |publisher= |year=2013|issue=2 |pages=67—81 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language= |ref= |archive-url= |archive-date=}}
* {{Cite journal |author=[[Эрлихман, Вадим Викторович|Эрлихман В.]] |title=Мушкетёры и белошвейки лженауки |url= |journal=[[Родина (журнал)|Родина]]|place= |publisher= |year=2012 |issue=9 |pages=85—87 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language= |ref=Эрлихман |archive-url= |archive-date=}}

==Linky i referencije==
{{Iztočniky}}

==Vnješne linky==
{{Prěvod|ru|Задорнов, Михаил Николаевич}}
{{Prěvod|en|Mikhail Zadornov (comedian)}}


[[Kategorija:Pisatelji, dramaturgi i poeti]]
[[Kategorija:Rosija]]
[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]</text>
      <sha1>lqifrq5xlah4j1sal698apq6fsgi3bv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43292</id>
      <parentid>43261</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T16:33:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>kat.</comment>
      <origin>43292</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34835" sha1="8kv1eyxp7kd6cggkbdzj1r44wvix0k7" xml:space="preserve">{{Kartka osoba
| honorific_prefix   = 
| name               = Mihail Zadornov
| honorific_suffix   = 
| image              =[[Fajl:Mikhail Zadornov on stage, 2007 (cropped).jpg|center|300px|thumb|Zadornov v 2007 godu]]
| image_size         = 
| alt                = 
| caption            = 
| native_name        = &lt;center&gt;{{Jezyky|ru|Михаил Николаевич Задорнов}}&lt;/center&gt;
| native_name_lang   = ru
| pronunciation      = 
| birth_name         = 
| birth_date         = {{Birth date|1948|07|21|df=yes}}
| birth_place        = [[Jurmala]], [[Latvijska SSR]], [[Sovětsky Sojuz|SSSR]]
| death_date         = {{Death date and age|2017|11|10|1948|7|21|df=yes}}
| death_place        = [[Moskva]], [[Rosija]]
| death_cause        = 
| body_discovered    = 
| resting_place      = Riga
| resting_place_coordinates =
| monuments          = 
| residence          = 
| other_names        = 
| citizenship        = [[Fajl:Flag of the Soviet Union.svg|20px|link=Sovětsky sojuz|SSSR]] SSSR &lt;br/&gt;[[Fajl:Flag_of_Russia.svg|20px|link=Rosija|Rosija]] Rosija&lt;br/&gt;[[Fajl:Flag_of_Latvia.svg|20px|link=Latvija|Latvija]] Latvija
| education          = 
| alma_mater         = 
| occupation         = pisatelj, satirik, dramaturg, aktor, [[bloger]], humorist, parodist, žurnalist, režiser, TV prezenter, scenarist SSSR, Rosije {{-|XX}} i {{-|XXI}} vv.
| years_active       = 1974 — 2017
| employer           = 
| organization       = 
| agent              = 
| known_for          = 
| works              = 
| notable_works      = 
| style              = satira, humor, filozofija, psevdonaučna historija i lingvistika
| home_town          = 
| salary             = 
| net_worth          = 
| height             = 
| weight             = 
| television         = 1 kanal, Ren TV (Rosija) &lt;br/&gt; debut {{-|«Письмо студента домой»}} (1982)
| title              = 
| term               = 
| predecessor        = 
| successor          = 
| party              = 
| movement           = 
| opponents          = 
| boards             = 
| criminal_charge    = 
| criminal_penalty   = 
| criminal_status    = 
| spouse             =
| partner            = 
| children           = 
| parents            = [[Nikolaj Pavlovič Zadornov]], sovětsky pisatelj
| relatives          = 
| callsign           = 
| awards             = * Nagrada Leninskogo komsomola (1975)
* «[[Zlato tele (nagrada)|Zlato tele]]» (1979)
* «[[Ovacija (nagrada)|Ovacija]]» (1999)
* «Slovo k narodu» (2011)
| website            = [http://www.zadornov.net/ {{-|zadornov.net}}]
| module             = 
| module2            = 
| module3            = 
| module4            = 
| module5            = 
| module6            = 
| signature          = 
| signature_size     = 
| signature_alt      = 
| footnotes          = 
| box_width          = 
}}

'''Mihail Nikolajevič Zadornov''' ({{Jezyky|ru|Михаи́л Никола́евич Задо́рнов}}, 21 julija 1948, [[Jurmala]] &lt;ref name=&quot;янн&quot;&gt;''Михаил Задорнов''  {{Cite web|url= http://www.zadornov.net/books/yanikogdanedumal/1-1-ya-nikogda-ne-dumal/ |title = Я никогда не думал…| website={{-|Zadornov.net}}}}&lt;/ref&gt;, [[Latvija|Latvijska SSR]], [[Sovětsky sojuz|SSSR]] — 10 novembra 2017, Moskva &lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://ren.tv/novosti/2017-11-10/mihail-zadornov-umer-v-moskovskoy-klinike|title=Михаил Задорнов умер в московской клинике|author=|website=|date=2017-11-10|publisher=[[РЕН ТВ]]|lang=ru|access-date=2017-11-10|archive-date=2017-12-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20171201024718/http://ren.tv/novosti/2017-11-10/mihail-zadornov-umer-v-moskovskoy-klinike}}&lt;/ref&gt;, Rosija) — sovětsky i rosijsky pisatelj-satirik, dramaturg, humorist, aktor, režiser, scenarist. Lavreat [[Nagrada Leninskogo komsomola|nagrady Leninskogo komsomola]] (1975). Byl členom [[Sojuz pisateljev Rosije|Sojuza pisateljev Rosije]].

Zadornov jest počel svoju karieru aktora i dramaturga v 1970-h lětah v studentskom teatru [[Moskovsky aviačny institut|MAI]]. V srědině 1980-h lět rukovodil oddělom satiry i humora v [[Žurnal «Junost»|žurnalu «Junost»]]. Prvonačelno, jegove humoristične povědky i monology sut čitali na scenah drugi aktori. V 1980-h lětah on počel izstupati samostojno i dobyl sobě široku izvěstnost&lt;ref name=&quot;meduza&quot;&gt;{{Cite news|title=Умер писатель-сатирик Михаил Задорнов — Meduza|author=|url=https://meduza.io/news/2017/11/10/umer-pisatel-satirik-mihail-zadornov|work=Meduza|date=|access-date=2017-11-11|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110155402/https://meduza.io/news/2017/11/10/umer-pisatel-satirik-mihail-zadornov}}&lt;/ref&gt;. Jest byl avtorom liričnyh i satiričnyh razkazov, humoresok, esejev, putnyh zapisok i pies. On jest takože znany kako avtor amaterskyh hipotez v oblasti etimologije russkyh slov i historije slovjan&lt;ref name=&quot;meduza&quot; /&gt;, uvažajemyh v različnyh iztočnikah, vključno specialistov, kako [[Lženauka|psevdonaučne]] (psevdolingvistične i psevdohistorične)&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Лженаука Михаила Задорнова |url=https://www.nlb.by/content/news/library-news/lzhenauka-mikhaila-zadornova_2059/ |publisher=[[Национальная библиотека Беларуси]] |date=2010-01-17 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-12-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20241207110226/https://www.nlb.by/content/news/library-news/lzhenauka-mikhaila-zadornova_2059/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=ВРАЛ-2017 |url=https://www.trv-science.ru/2017/08/vral-2017/ |publisher=[[Троицкий вариант — Наука]] |date=2017-08-29 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527174055/https://www.trv-science.ru/2017/08/vral-2017/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt;.

Syn pisatelja, zasluženogo dějatelja kultury Latvijskoj SSR [[Nikolaj Zadornov|Nikolaja Zadornova]] (1909—1992).

Suglasno anketovanju [[Vserosijsky centr izslědovanja spoločenskogo mněnja|VCIOM]], opublikovanomu 1 aprila 2019 goda, Mihail Zadornov jest zajel prvo město medžu humoristov, omiljenyh rosijanami&lt;ref&gt;{{Cite web|lang=ru|url=https://wciom.ru/analytical-reviews/analiticheskii-obzor/kto-smeshnee-shutit-|title=Кто смешнее шутит? Старые добрые юмористы отечественного ТВ обходят по популярности многих современных комиков / wciom.ru, 1 апреля 2019|date=2019-04-01|publisher=ВЦИОМ|archive-url=https://web.archive.org/web/20220401070356/https://wciom.ru/analytical-reviews/analiticheskii-obzor/kto-smeshnee-shutit-|archive-date=2022-04-01|access-date=2022-06-30|url-status=live}}&lt;/ref&gt;. Pod vlivanjem Zadornova, psevdolingvistične ideje počeli široko prědavati se v medijah. Svezane s Zadornovym nenaučne prědstavy o historije i jezyku sut dostali nazvu «[[wikt:задорновщина|zadornovščina]]»&lt;ref&gt;{{Cite journal|author=[[Клейн, Лев Самуилович|Клейн Л. С.]] |title=Еще один сказ о лехитских варягах. Продолжение спора |publisher=Stratum plus. Археология и культурная антропология |year=2014 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/esche-odin-skaz-o-lehitskih-varyagah-prodolzhenie-spora |issue=5 |page=341 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527141807/https://cyberleninka.ru/article/n/esche-odin-skaz-o-lehitskih-varyagah-prodolzhenie-spora }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |author=Михаил Лидин |title=Разоблачение задорновщины — Рюрик. Потерянная быль [Скепсис-обзор] |url=https://www.youtube.com/watch?v=Dx6ImYDuso8 |date=2014-06-20 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527141801/https://www.youtube.com/watch?v=Dx6ImYDuso8&amp;gl=US&amp;hl=en |url-status=live }}&lt;/ref&gt;.

== Životopis i profesionalna činnost ==

=== Ranje lěta ===
Mihail Zadornov se narodil 21 julija 1948 goda v Jurmalě. Učil se v Rižskoj srědnoj školě № 10.&lt;ref&gt; {{Cite web|url=http://zadornov.ks.ua/pages/bio.htm |date=2013-10-29| title = Михаил Задорнов. Биография}}&lt;/ref&gt; V jednom iz izstupjenij rěkl, že najprvo izšel na scenu vo  vtoroj klasě školy, kogdy igral Rěpku v jednoimennoj skazkě. Pri tom «iztegal se tako elegantno, že jemu sut křičeli: „Bis, bravo!“, kako by „iztegnete jego ješče raz“».&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.ural.kp.ru/daily/25758.4/2743689/|title=Михаил Задорнов: «Прохоров - ещё ребёнок»|publisher=[[Комсомольская правда]]|date=2011-09-22|access-date=2023-10-12|archive-date=2011-11-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20111109081755/http://ural.kp.ru/daily/25758.4/2743689/|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Podolg vlastnyh slov, pobědil v matematičnoj olimpiadě i byl za to nagradžen fotokameroju FED.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.mk.ru/editions/daily/article/2000/12/27/115188-vse-izza-babok.html|title=Все из-за “бабок”|publisher=[[Московский комсомолец]]|date=2000-12-27|access-date=2023-06-26|author=Елизавета Маетная|archive-date=2023-06-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20230626181136/https://www.mk.ru/editions/daily/article/2000/12/27/115188-vse-izza-babok.html|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Podolg dvoh lět se učil v Rižskom politehničnom institutu. Zavzety razkazom studenta MAI&lt;ref name=Gordon1&gt;{{Youtube|t1mb_CJVl8A|Михаил Задорнов. «В гостях у Дмитрия Гордона». 1/5 (2010)}}&lt;/ref&gt;, prěvedl se s izguboju jednogo roka na fakultet «Motory letalovyh aparatov» Moskovskogo aviačnogo instituta na specialnost inžener mehanik. Iz-za tajnosti, v nazvanju specialnosti hybi kosmična tematika, ale Zadornov jest studoval motory kosmičnyh aparatov.&lt;ref name=Gordon1/&gt; MAI absolvoval v roku 1974. В 1974—1978 lětah jest rabotal na katedrě onogo instituta «Aviačno-kosmična teplotehnika» kako inžener, potom kako veduči inžener.

V 1970—1980-e lěta on jest umětničsky rukovoditelj, scenovy režiser i aktor studentskogo agitacijnogo teatra MAI «Rosija». S tutym kolektivom jest putoval po mnogyh kutah SSSR i vsesojuznyh strojiščah, dobyl Nagradu Leninskogo komsomola.

=== Smrt ===
Na početku oktobra 2016 jest stalo izvěstno, že Zadornov byl iměl iznajdenym mozgovy rak.

On jest umrl 10 novembra 2017 goda v 9:15 moskovskogo časa&lt;ref name=&quot;dated&quot;&gt;{{Cite news|title=Дорогие друзья и поклонники Михаила! - Михаил Задорнов|author=|url=http://zadornov.net/2017/11/dorogie-druzya-i-poklonniki-mihaila/|work=Михаил ЗАДОРНОВ|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|language=ru|archive-date=2020-09-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20200923225818/http://zadornov.net/2017/11/dorogie-druzya-i-poklonniki-mihaila/}}&lt;/ref&gt; v jednoj iz moskovskyh klinik na 70-m godu života.&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Кобзон рассказал о смерти Михаила Задорнова|url=https://ren.tv/novosti/2017-11-10/kobzon-raskryl-podrobnosti-smerti-mihaila-zadornova|publisher=[[РЕН ТВ]]|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|lang=ru|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110171949/https://ren.tv/novosti/2017-11-10/kobzon-raskryl-podrobnosti-smerti-mihaila-zadornova}}&lt;/ref&gt; Prezident Rosije Vladimir Putin jest izrazil svoju sužalost.&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Путин выразил соболезнования в связи со смертью Михаила Задорнова|url=http://ren.tv/novosti/2017-11-10/putin-vyrazil-soboleznovaniya-v-svyazi-so-smertyu-mihaila-zadornova|work=РЕН ТВ|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110120204/http://ren.tv/novosti/2017-11-10/putin-vyrazil-soboleznovaniya-v-svyazi-so-smertyu-mihaila-zadornova}}&lt;/ref&gt;

Razlučanje s Mihailom Zadornovym se slučilo 12 novembra 2017 goda v zatvorjenom režimu.&lt;ref&gt;{{Cite news |title=Прощание с Михаилом Задорновым проходит в закрытом режиме |url=https://www.gazeta.ru/culture/news/2017/11/12/n_10807226.shtml |work=Газета.Ru |access-date=2017-11-12 |archive-date=2017-11-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171115083228/https://www.gazeta.ru/culture/news/2017/11/12/n_10807226.shtml }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://tass.ru/obschestvo/4721745 |title=Прощание с Михаилом Задорновым в Москве пройдёт в закрытом режиме |access-date=2017-11-12 |archive-date=2017-11-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171112203828/http://tass.ru/obschestvo/4721745 |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Pogrěben 15 novembra 2017 na rižskom Lesnom grobišču při grobu otca, po odpěvanju v městnoj crkvi Aleksandra Nevskogo.&lt;ref&gt;{{Cite news |title=Спасибо всем, кто поддержал нас в эти тяжёлые дни - Михаил Задорнов |url=http://zadornov.net/2017/11/spasibo-vsem-kto-podderzhal-nas-v-ehti-tyazhelye-dni/ |work=Михаил Задорнов |date=2017-11-13 |access-date=2017-11-14 |language=ru |archive-date=2017-11-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171114041020/http://zadornov.net/2017/11/spasibo-vsem-kto-podderzhal-nas-v-ehti-tyazhelye-dni/}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.m-necropol.ru/zadornov-mihail.html |title=Задорнов Михаил Николаевич (1948—2017) |access-date=2024-02-11 |archive-date=2022-12-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221203200848/http://www.m-necropol.ru/zadornov-mihail.html |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Отец Алексий: Михаила Задорнова отпоют в рижском храме, где крестили 30 лет назад|url=http://oane.ws/2017/11/11/otec-aleksiy-mihaila-zadornova-otpoyut-v-rizhskom-hrame-gde-krestili-30-let-nazad.html|work=Интересные новости OAnews|access-date=2018-02-18|language=ru|archive-date=2018-02-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20180219090130/http://oane.ws/2017/11/11/otec-aleksiy-mihaila-zadornova-otpoyut-v-rizhskom-hrame-gde-krestili-30-let-nazad.html}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Галкин резко опроверг слухи о лечении и крещении Михаила Задорнова|url=https://www.anews.com/p/80263479-galkin-rezko-oproverg-sluhi-o-lechenii-i-kreshhenii-mihaila-zadornova/|date=2017-11-14|access-date=2018-02-18|archive-date=2018-02-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20180218210236/https://www.anews.com/p/80263479-galkin-rezko-oproverg-sluhi-o-lechenii-i-kreshhenii-mihaila-zadornova/}}&lt;/ref&gt;

== Kariera ==
Zadornov jest debutoval na Centralnoj televiziji SSSR (dnes &quot;1. kanal&quot; TV Rosije) v 1982 godu s monologom «Pismo studenta domoj». Istinna popularnost jest prišla v 1984 lětu, kogda v programu «Vokrug směha» on jest pročital svoj fejeton «Dva devety vagony», ktory jest Zadornovu prinesl široku izvěstnost. &lt;ref&gt;{{Cite news|title=Биография Михаила Задорнова|url=http://tass.ru/info/4717277|work=ТАСС|access-date=2017-11-13|language=ru|archive-date=2017-11-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20171112030337/http://tass.ru/info/4717277}}&lt;/ref&gt; V 1984—1985 lětah dělal kako načelnik odděla satiry i humora literaturnogo žurnala «Junost». Povědky i miniatury Zadornova sut čitali so sceny mnogi izvěstni artisti, a od konca 1980-h lět on jest počel sam čitati svoje děla. Od početka 1990-h lět byl jest avtorom i TV prezentorom izvěstnyh televizijnyh programov: «Anšlag», «Směhopanorama», «Satiričny prognoz», «Dočerky-materi».

[[Fajl:Krylatskoye District, Moscow, Russia - panoramio (50) (cropped).jpg|thumb|right|270px|Dom, kde jest žil Mihail Zadornov.&lt;br&gt;Moskva, Osennjaja ulica, dom 4, korpus 2]]

V 1990-h lětah jest izdavano několik knig Zadornova: «Konec světa», «Ne razuměju!», «Vozvračenje», jednoaktna komedija «Suvrěmenne ljudi», vesela piesa za smutno kino «Puloverčik», četyrehtomnik — «Velika država s neprědivlivoju minulostju», «My jesmo vsi iz &quot;Či-Či-Či-Pi», «Drobnějše zvězdy», «Zadorinky». Snimal se v filmah «Genij» (1991), «Depresija» (1991), «Hčem vašego muža» (1992).

Spektakly, postavjene po piesě Zadornova «Poslědno pokušanje», sut v programah několika rosijskyh teatrov. Spektakl «Vesna», postavjeny po povědkah Mihaila Zadornova&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://galerka-omsk.ru/spectacle/poslednjaja-popytka/ |title=Спектакль «Последняя попытка» на сайте Омского драматического театра «Галёрка» |access-date=2018-03-13 |archive-date=2018-03-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180314042842/http://galerka-omsk.ru/spectacle/poslednjaja-popytka/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://kazachiy-theatre.ru/collectiv/truppa/84-oksana-solovyeva |title=Спектакль «Последняя попытка» на сайте Волгоградского музыкально-драматического Казачьего театра |access-date=2020-04-29 |archive-date=2018-06-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180614094742/http://kazachiy-theatre.ru/collectiv/truppa/84-oksana-solovyeva |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://m-g-t.ru/performance/vesna |title=Спектакль «Весна» на сайте Московского губернского театра |access-date=2018-03-13 |archive-date=2018-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180322163517/http://m-g-t.ru/performance/vesna |url-status=live }}&lt;/ref&gt; jest vključeny v program Moskovskogo gubernskogo teatra od lěta 2017.

[[Fajl:Zadornov mn.jpg|thumb|right|Prezentacija knigy, 2008]]
Zadornov jest vedl vlastny [https://web.archive.org/web/20120120072832/http://www.mk.ru/blog/30-blog-mihaila-zadornova.html blog] na sajtu gazety «Moskovsky komsomolec».

=== «Arijsko» proishodženje slovjan ===
Zadornov zajemal se o proizhodženju slovjan, ktoro razgledal v ramkah slovjanskogo novopaganstva, i takože jest propagoval ideju o proizhodženju slovjan od «arijcev» («drěvnyh arijev»), utvrdžal o «veličju slovjano-arijskyh prědkov», «prědnosti» slovjan nad Zapadom i pradomovině evropejcev v legendarnoj Hiperboreji. Sebe Zadornov jest definoval kako  «paganca ery Vodolěja». Psevdohistoričnym pogledam Zadornova na temu historije Rusi sut posvěčene jegove knigy «Paganec ery Vodolěja», «Slava Rodu», «Tretje uho» i dr. Zadornov jest razděljal světopogled Valerija Čudinova, znajemogo glavno kako avtora psevdonaučnyh teorij v oblastah historie i lingvistiky, ktory tvrdil, že prvoju civilizacijeju v historii byla «slovjanska vědičska civilizacija», i že mnoge narody sut byli rusami.&lt;ref name = Мороз &gt;{{Cite book|author=Мороз Е. Л.|chapter=Неоязычество в России |title=Цена ненависти. Национализм в России и противодействие расистским преступлениям: (сборник статей) |url=http://www.sova-center.ru/files/books/cn05-text.pdf |editor=Сост. [[Верховский, Александр Маркович|А. М. Верховский]] |place=М. |publisher=[[Информационно-аналитический центр «Сова»|Центр «Сова»]] |year=2005 |page=215 |isbn=5-98418-005-7 |access-date=2024-05-28 |archive-date=2012-07-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120726174120/http://www.sova-center.ru/files/books/cn05-text.pdf |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Zadornov takože razděljal ideje Vladimira Ščerbakova i Genadija Grineviča o slovjanskom jezyku etruskoj pismenosti i «kretskogo diska». Ne dělajuči razliku medžu etruskimy nadpisami i «Velesovoju knigoju», utvrdžal, že etruski, ktori, podolg jemu, sut byli rusi, pisali sut «na doskah» (odsylanje k «Velesovoj knigě»). Podtrimoval ideju o velikoj russkoj civilizaciji, jestvovavšej zadolgo prěd Rjurikom.

=== Amaterska etimologija ===
Od 2006 goda Zadornov v ramkah ideologie slovjanskogo novopaganstva v svojih monologah, razgovorah, internetovom blogu i na drugyh medijah aktivno vystupoval s mnogymi amaterskymi praktikami v etimologiji russkyh slov, protirěčnymi lungvističnoj naukě, ale dělal to s humorom, začto tute priměry psevdoetimologije byli popularne. Amaterske etimologije on jest dobyval s pomočju metod, podobnyh metodam novopaganskogo pisatelja Sergeja Aleksejeva, s koristanjem harakternoj za novoopagancev tehniky «razkryvanja» «glubokyh», «prvonačelnyh» značenij slov russkogo jezyka črez jihno drobjenje na proizvoljno interpretujeme česti.

Priměr formulacije «hipotezy» Zadornova:
&lt;blockquote&gt;«…Kako se moglo stati, že taky razumny narod iznenada izčeznul iz historije? I opet davnym-davno, na zemje [[Arijcy#Neopaganstvo|arijev]] jest počel napolzati lednik. Museli naši prědki sjeti so svojih sevěrnyh nasedenyh měst i idti za solncem. Tako arijci sut razsejali se — od slova «Rasseja» — na množstvo plemen, narodov po vsemu tutčasnomu našemu kontinentu od Indije do Evropy. Ale solnečno ''Ra'' jest vošlo v druge jezyky, daže v grečsky i latinu:&lt;ref name=&quot;1tv&quot;&gt;[https://www.youtube.com/watch?v=p04boZ7QC-c М. Задорнов на Первом канале] {{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=p04boZ7QC-c |title= «Гордон Кихот», Первый канал (Россия), 19.09.2008|date=2019-02-23}} &lt;/ref&gt;

Литерату-''ра'', культу-''ра'', г-''ра''-мота и… сати-''ра''

Б-''ра'', люст-''ра'', ''ра''-мпа, фа-''ра''…»&lt;/blockquote&gt;
«Komsomoljskaja pravda» cituje polno satirično izstupjenje Zadornova, kde tvrdženje odnosno «Ra-teorije» bylso sdělano v kontekstu i v redu s naslědujučimi:&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Михаил Задорнов: &quot;Тайны русского языка&quot;|first=|last=|url=https://www.spb.kp.ru/daily/24235.3/434554/|work=KP.RU - сайт «Комсомольской правды»|date=2009-01-29|access-date=2017-11-15|language=ru|archive-date=2017-11-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20171116024553/https://www.spb.kp.ru/daily/24235.3/434554/}}&lt;/ref&gt;
* {{Lang|ru|богатырь}} (bogatyr) jest stvorěno iz dvoh slov — {{-|''«бог»''}} i {{-|''«тырить»''}} («tyriti» označalo «nagromaditi»). Bogatyr — toj, ktory jest nagromadil v sebe Boga;
* {{Lang|ru|небеса}} (nebesa) — ne běsy, domovina Boga;
* {{Lang|ru|аристократ}} (aristokrat) — Arij sto krat, arijec v stokratnom pokoljenju;
* {{Lang|ru|Алла}} (žensko ime) — silaba {{-|«ал»}} — glavny, veličstvěny, močny. Kako ni čitaj, sprava nalěvo ili slěva napravo, vsekako Alla bude veličstvěna, rovnako sprědu i szadu;
* {{Lang|ru|славянин}} (slovjanin) — {{-|славь-ян-инь}} (slavi {{-|yang-yin}}); {{-|yin}} — ženska energije, {{-|yang}} — mužska, aktivna;
* {{Lang|ru|крестьянин}} (zemjedělec) — {{-|крест-ян-инь}} (križ-{{-|yang-yin}}). Tri svetyni v jednoj fljaškě!

=== Ocenjenje dějnosti ===
Zadornova podtrimyval Valerij Čudinov.&lt;ref name=&quot;1tv&quot; /&gt;

Specialist v oblasti historije [[Russky jezyk|russkogo jezyka]], professor [[Moskovsky državny universitet|MDU]], rukovoditelj Sektora historije russkogo literaturnogo jezyka Instituta russkogo jezyka imeni V. V. Vinogradova [[Rosijska akademija nauk|RAN]] V. M. Živov jest mněval metody Zadornova absolutno nenaučnymi i odměčal, že toj jih priměnjaje skoreje za cěljom propagacije slovjanofilnyh idej.&lt;ref name=&quot;1tv&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=lRPeiKmXxcU |title=Виктор Живов о Задорнове |access-date=2017-08-11 |archive-date=2019-03-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190303140424/https://www.youtube.com/watch?v=lRPeiKmXxcU&amp;gl=US&amp;hl=en |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Akademik A. A. Zaliznjak jest odmětil, že diskutujuči s ukrajinskymi amaterskymi lingvistami avtor (ne nazyvajuči Zadornova po imenu) faktično sam koristaje podobne manipulačne metody. Fonetična akcentuacija trěbnogo korenja «drěvnogo slova» za dokazanje teorije «russkogo drěvnogo Ra» dělaje se sovršenno tako, kako i v ukrajinskoj amaterskoj lingvistikě iyvodi se proizhodženje ukrajincov od tevkrov («te-ukrov»), a to jest s ignorovanjem očevidnyh daže školnikam sufiksov i prědrastok.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=vJzhnZMaFkE|title=А. А. Зализняк о любительской лингвистике |author=RussianUnityRules |date=2013-07-12|access-date=2017-11-11|archive-date=2019-03-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20190303140333/https://www.youtube.com/watch?v=vJzhnZMaFkE&amp;gl=US&amp;hl=en|url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://elementy.ru/nauchno-populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|title=О профессиональной и любительской лингвистике|publisher=elementy.ru|lang=ru|access-date=2017-11-11|archive-date=2021-04-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210424072559/https://elementy.ru/nauchno-
populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|title=О профессиональной и любительской лингвистике|publisher=elementy.ru|lang=ru|access-date=2017-11-11|archive-date=2021-04-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210424072559/https://elementy.ru/nauchno-populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=FkvUb27xh5Y|title=Украина родина древних Укров! А. А. Зализняк|author=Berg Alexander|date=2014-05-03|access-date=2017-11-11|archive-date=2018-10-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20181004171609/https://www.youtube.com/watch?v=FkvUb27xh5Y|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

V 2016 godu Mihail Zadornov jest stal finalistom antinagrady «Uvažajemy akademik VRAL» za distigy v oblasti psevdolingvistiky i aktivno propagavanje psevdohistorije.&lt;ref&gt;{{Cite web |url= https://snob.ru/selected/entry/114335 |title= Лженаука на красной дорожке. Объявлены финалисты голосования за титул главного лжеучёного страны |publisher= «[[Сноб (журнал)|Сноб]]» |date= 2016-09-30 |author= Алексей Алексенко |access-date= 2018-11-24 |archive-date= 2018-11-24 |archive-url= https://web.archive.org/web/20181124220127/https://snob.ru/selected/entry/114335 |url-status= live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url= https://www.novayagazeta.ru/articles/2017/10/02/74042-lzhest |title= Лжесть. Рассерженные учёные перешли к действиям — отлавливают и награждают всех мракобесов. Стоят смех да брань |publisher= «[[Новая газета]]» |date= 2017-10-02 |author= Екатерина Гликман |access-date= 2018-11-24 |archive-date= 2017-11-07 |archive-url= https://web.archive.org/web/20171107013157/https://www.novayagazeta.ru/articles/2017/10/02/74042-lzhest |url-status= live }}&lt;/ref&gt;

Ale za vešinstvo ljudij, imajučih smysl za humor, jego lingvistične teorije ostali kako parodijne.

== Politične pogledy ==

=== SŠA ===
Mihail Zadornov jest široko izvestny svojeju antiamerikanskoju satiroju. On jest faktično stvoril vlastnu marku humorističnyh tvorb «tupe amerikanci» s gaslom «nu tupe!»,&lt;ref&gt;{{Youtube|2mGgxrC927s|Ну тупые! Американская коллекция Михаила Задорнова}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Ну тупые! 10 высказываний сатирика Михаила Задорнова|url=https://www.m24.ru/articles/утраты/10112017/151503|work=m24.ru|access-date=2017-11-15|language=ru|archive-date=2017-11-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20171116020812/https://www.m24.ru/articles/%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%8B/10112017/151503}}&lt;/ref&gt; koristanje ktorogo pozdněje sam uznal kako neuměstno. Zadornovu prinaleži množstvo aforizmov na tutu temu.

=== Rosija ===
V oktobru 1993 poddržal činnost [[Boris Jeljcin|Borisa Jeljcina]] pri nasilnom odstranjenju Sjezda narodnyh deputatov zaradi &quot;[[Demokracija|demokracie]] &quot;, o čem 20 lět po tom iměl žalj. V pozdnjih lětah govoril, že jemu jest najvyše simpatična [[Komunistična partija Rosije]], ale sam v njej ne byl členom. 

Mnogo kritikoval reformaciju obrazovanja v Rosiji i zavedenje obveznogo EGE (Jedinogo državnogo egzamena), ktory jest odrodoju prijetoj v světu praktiky egzamenovanja na zakladě formalnyh testov s izborom medžu gotovymi rěšenjami. Od lěta 2010 napisal několiko člankov s jego kritikoju («EGE — kontrolny izstrěl do sistemy obrazovanja»&lt;ref&gt;{{Cite journal|url = http://telegrafua.com/517/world/10896/ | author = Задорнов М. Н.| title = ЕГЭ — контрольный выстрел в систему образования| journal= Общественно-политический еженедельник «Киевский телеграф»| issue = 15| page = 517|date=2010-04-16}}&lt;/ref&gt;, «Uzkoumni, naprěd=2»&lt;ref&gt;{{Cite web|title = Задорнов М. Н. «Узкоумственные, вперёд — 2». Общественно-политический еженедельник «Киевский телеграф», 28 мая 2010, № 21 (523)| url=http://telegrafua.com/523/world/11033/ |date=2010-04-11}} &lt;/ref&gt;, «Prědavstvo»&lt;ref name=&quot;rnl_zador_izm&quot;&gt;{{Cite web |url=https://ruskline.ru/news_rl/2011/02/04/nado_dobivatsya_otstavki_vsej_agentury_rezidenta_fursenko/ | date=2020-11-28| title = «Надо добиваться отставки всей агентуры резидента Фурсенко!» Русская народная линия, 04.02.2011.}} &lt;/ref&gt;).

== Literatura ==
* {{Cite journal|author=Бесков А. А.|title=Реминисценции восточнославянского язычества в современной российской культуре (статья первая)|journal=Colloquium heptaplomeres|year=2015|url=https://cyberleninka.ru/article/n/reministsentsii-vostochnoslavyanskogo-yazychestva-v-sovremennoy-rossiyskoy-kulture-statya-pervaya|issue=2 |pages=6—18 |ref=Бесков|archive-date=2021-09-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210924092253/https://cyberleninka.ru/article/n/reministsentsii-vostochnoslavyanskogo-yazychestva-v-sovremennoy-rossiyskoy-kulture-statya-pervaya}}
* {{Cite book|author=[[Гайдуков, Алексей Викторович|Гайдуков A. B.]] под ред. Р. В. Шиженского|url=http://ethna.su/biblioteka/gajdukov-2016-2020-publikatsii/gaydukov-a-v-novoe-yazyichestvo-neoyazyichestvo-rodnoverie-problema-terminologii/|chapter=Новое язычество, неоязычество, родноверие: проблема терминологии|title=Язычество в современной России: опыт междисциплинарного исследования: Монография |place=Нижний Новгород|publisher=[[Мининский университет]], Типография Поволжье|year=2016|pages=24—46|ref=Гайдуков}}
* {{Cite book|author=[[Дроботенко, Сергей Анатольевич|Дроботенко С. А.]] |chapter= |title=Михаил Задорнов. Шеф, гуру, незвезда… |place=М. |publisher=[[Эксмо]] |year=2018 |pages=288 |isbn=978-5-04-094466-8}}
* {{Cite book|ref=Задорнова|author=Задорнова Л. Н.|title=Задорновы. История рода|year=2009|place=М.|publisher=Амрита-Русь|pages=287|isbn=978-5-9787-0453-2}}
* {{Cite journal|author=Исайчев С. А. |title=Теоретическое язычество |journal=Известия Иркутского государственного университета. Серия: Политология. Религиоведение |year=2021 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/teoreticheskoe-yazychestvo |pages=118—125 |ref=Исайчев}}
* {{Cite journal |author=Ливанов К. Д. |title=Наука и шарлатаны: шарлатанство ради идеи |url=http://priroda.ras.ru/pdf/2013-03.pdf |journal=[[Природа (журнал)|Природа]] |place= |publisher=[[Наука (издательство)|Наука]] |year=2013 |issue=3 |pages=24—32 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language=ru |ref=Ливанов |archive-url= |archive-date=}}
* {{Cite journal |title=Наука и псевдонаука |journal=Антропологический форум |year=2013 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/nauka-i-psevdonauka |issue=18 |pages=9—140 |ref=Антропологический форум}}
* {{Cite journal |author1=Полиниченко Д. Ю.| author2= Бурханова М. С. |title=Любительские лингвистические концепции в современной России (на примере творчества М. Н. Задорнова) |url=http://www.philology.ru/linguistics2/polinichenko-burkhanova-13.htm |journal=NB: Филологические исследования |place= |publisher= |year=2013|issue=2 |pages=67—81 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language= |ref= |archive-url= |archive-date=}}
* {{Cite journal |author=[[Эрлихман, Вадим Викторович|Эрлихман В.]] |title=Мушкетёры и белошвейки лженауки |url= |journal=[[Родина (журнал)|Родина]]|place= |publisher= |year=2012 |issue=9 |pages=85—87 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language= |ref=Эрлихман |archive-url= |archive-date=}}

==Linky i referencije==
{{Iztočniky}}

==Vnješne linky==
{{Prěvod|ru|Задорнов, Михаил Николаевич}}
{{Prěvod|en|Mikhail Zadornov (comedian)}}


{{DEFAULTSORT:Zadornov, Mihail}}
[[Kategorija:Rosijski pisatelji]]
[[Kategorija:Dramaturgi]]
[[Kaetegorija:Poeti]]
[[Kategorija:Ljudi iz Sovětskogo sojuza]]</text>
      <sha1>8kv1eyxp7kd6cggkbdzj1r44wvix0k7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43293</id>
      <parentid>43292</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T16:33:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Vnješne linky */</comment>
      <origin>43293</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34834" sha1="chi823klmkjn7vkjdva9abov8d2q0ep" xml:space="preserve">{{Kartka osoba
| honorific_prefix   = 
| name               = Mihail Zadornov
| honorific_suffix   = 
| image              =[[Fajl:Mikhail Zadornov on stage, 2007 (cropped).jpg|center|300px|thumb|Zadornov v 2007 godu]]
| image_size         = 
| alt                = 
| caption            = 
| native_name        = &lt;center&gt;{{Jezyky|ru|Михаил Николаевич Задорнов}}&lt;/center&gt;
| native_name_lang   = ru
| pronunciation      = 
| birth_name         = 
| birth_date         = {{Birth date|1948|07|21|df=yes}}
| birth_place        = [[Jurmala]], [[Latvijska SSR]], [[Sovětsky Sojuz|SSSR]]
| death_date         = {{Death date and age|2017|11|10|1948|7|21|df=yes}}
| death_place        = [[Moskva]], [[Rosija]]
| death_cause        = 
| body_discovered    = 
| resting_place      = Riga
| resting_place_coordinates =
| monuments          = 
| residence          = 
| other_names        = 
| citizenship        = [[Fajl:Flag of the Soviet Union.svg|20px|link=Sovětsky sojuz|SSSR]] SSSR &lt;br/&gt;[[Fajl:Flag_of_Russia.svg|20px|link=Rosija|Rosija]] Rosija&lt;br/&gt;[[Fajl:Flag_of_Latvia.svg|20px|link=Latvija|Latvija]] Latvija
| education          = 
| alma_mater         = 
| occupation         = pisatelj, satirik, dramaturg, aktor, [[bloger]], humorist, parodist, žurnalist, režiser, TV prezenter, scenarist SSSR, Rosije {{-|XX}} i {{-|XXI}} vv.
| years_active       = 1974 — 2017
| employer           = 
| organization       = 
| agent              = 
| known_for          = 
| works              = 
| notable_works      = 
| style              = satira, humor, filozofija, psevdonaučna historija i lingvistika
| home_town          = 
| salary             = 
| net_worth          = 
| height             = 
| weight             = 
| television         = 1 kanal, Ren TV (Rosija) &lt;br/&gt; debut {{-|«Письмо студента домой»}} (1982)
| title              = 
| term               = 
| predecessor        = 
| successor          = 
| party              = 
| movement           = 
| opponents          = 
| boards             = 
| criminal_charge    = 
| criminal_penalty   = 
| criminal_status    = 
| spouse             =
| partner            = 
| children           = 
| parents            = [[Nikolaj Pavlovič Zadornov]], sovětsky pisatelj
| relatives          = 
| callsign           = 
| awards             = * Nagrada Leninskogo komsomola (1975)
* «[[Zlato tele (nagrada)|Zlato tele]]» (1979)
* «[[Ovacija (nagrada)|Ovacija]]» (1999)
* «Slovo k narodu» (2011)
| website            = [http://www.zadornov.net/ {{-|zadornov.net}}]
| module             = 
| module2            = 
| module3            = 
| module4            = 
| module5            = 
| module6            = 
| signature          = 
| signature_size     = 
| signature_alt      = 
| footnotes          = 
| box_width          = 
}}

'''Mihail Nikolajevič Zadornov''' ({{Jezyky|ru|Михаи́л Никола́евич Задо́рнов}}, 21 julija 1948, [[Jurmala]] &lt;ref name=&quot;янн&quot;&gt;''Михаил Задорнов''  {{Cite web|url= http://www.zadornov.net/books/yanikogdanedumal/1-1-ya-nikogda-ne-dumal/ |title = Я никогда не думал…| website={{-|Zadornov.net}}}}&lt;/ref&gt;, [[Latvija|Latvijska SSR]], [[Sovětsky sojuz|SSSR]] — 10 novembra 2017, Moskva &lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://ren.tv/novosti/2017-11-10/mihail-zadornov-umer-v-moskovskoy-klinike|title=Михаил Задорнов умер в московской клинике|author=|website=|date=2017-11-10|publisher=[[РЕН ТВ]]|lang=ru|access-date=2017-11-10|archive-date=2017-12-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20171201024718/http://ren.tv/novosti/2017-11-10/mihail-zadornov-umer-v-moskovskoy-klinike}}&lt;/ref&gt;, Rosija) — sovětsky i rosijsky pisatelj-satirik, dramaturg, humorist, aktor, režiser, scenarist. Lavreat [[Nagrada Leninskogo komsomola|nagrady Leninskogo komsomola]] (1975). Byl členom [[Sojuz pisateljev Rosije|Sojuza pisateljev Rosije]].

Zadornov jest počel svoju karieru aktora i dramaturga v 1970-h lětah v studentskom teatru [[Moskovsky aviačny institut|MAI]]. V srědině 1980-h lět rukovodil oddělom satiry i humora v [[Žurnal «Junost»|žurnalu «Junost»]]. Prvonačelno, jegove humoristične povědky i monology sut čitali na scenah drugi aktori. V 1980-h lětah on počel izstupati samostojno i dobyl sobě široku izvěstnost&lt;ref name=&quot;meduza&quot;&gt;{{Cite news|title=Умер писатель-сатирик Михаил Задорнов — Meduza|author=|url=https://meduza.io/news/2017/11/10/umer-pisatel-satirik-mihail-zadornov|work=Meduza|date=|access-date=2017-11-11|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110155402/https://meduza.io/news/2017/11/10/umer-pisatel-satirik-mihail-zadornov}}&lt;/ref&gt;. Jest byl avtorom liričnyh i satiričnyh razkazov, humoresok, esejev, putnyh zapisok i pies. On jest takože znany kako avtor amaterskyh hipotez v oblasti etimologije russkyh slov i historije slovjan&lt;ref name=&quot;meduza&quot; /&gt;, uvažajemyh v različnyh iztočnikah, vključno specialistov, kako [[Lženauka|psevdonaučne]] (psevdolingvistične i psevdohistorične)&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Лженаука Михаила Задорнова |url=https://www.nlb.by/content/news/library-news/lzhenauka-mikhaila-zadornova_2059/ |publisher=[[Национальная библиотека Беларуси]] |date=2010-01-17 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-12-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20241207110226/https://www.nlb.by/content/news/library-news/lzhenauka-mikhaila-zadornova_2059/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=ВРАЛ-2017 |url=https://www.trv-science.ru/2017/08/vral-2017/ |publisher=[[Троицкий вариант — Наука]] |date=2017-08-29 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527174055/https://www.trv-science.ru/2017/08/vral-2017/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt;.

Syn pisatelja, zasluženogo dějatelja kultury Latvijskoj SSR [[Nikolaj Zadornov|Nikolaja Zadornova]] (1909—1992).

Suglasno anketovanju [[Vserosijsky centr izslědovanja spoločenskogo mněnja|VCIOM]], opublikovanomu 1 aprila 2019 goda, Mihail Zadornov jest zajel prvo město medžu humoristov, omiljenyh rosijanami&lt;ref&gt;{{Cite web|lang=ru|url=https://wciom.ru/analytical-reviews/analiticheskii-obzor/kto-smeshnee-shutit-|title=Кто смешнее шутит? Старые добрые юмористы отечественного ТВ обходят по популярности многих современных комиков / wciom.ru, 1 апреля 2019|date=2019-04-01|publisher=ВЦИОМ|archive-url=https://web.archive.org/web/20220401070356/https://wciom.ru/analytical-reviews/analiticheskii-obzor/kto-smeshnee-shutit-|archive-date=2022-04-01|access-date=2022-06-30|url-status=live}}&lt;/ref&gt;. Pod vlivanjem Zadornova, psevdolingvistične ideje počeli široko prědavati se v medijah. Svezane s Zadornovym nenaučne prědstavy o historije i jezyku sut dostali nazvu «[[wikt:задорновщина|zadornovščina]]»&lt;ref&gt;{{Cite journal|author=[[Клейн, Лев Самуилович|Клейн Л. С.]] |title=Еще один сказ о лехитских варягах. Продолжение спора |publisher=Stratum plus. Археология и культурная антропология |year=2014 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/esche-odin-skaz-o-lehitskih-varyagah-prodolzhenie-spora |issue=5 |page=341 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527141807/https://cyberleninka.ru/article/n/esche-odin-skaz-o-lehitskih-varyagah-prodolzhenie-spora }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |author=Михаил Лидин |title=Разоблачение задорновщины — Рюрик. Потерянная быль [Скепсис-обзор] |url=https://www.youtube.com/watch?v=Dx6ImYDuso8 |date=2014-06-20 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527141801/https://www.youtube.com/watch?v=Dx6ImYDuso8&amp;gl=US&amp;hl=en |url-status=live }}&lt;/ref&gt;.

== Životopis i profesionalna činnost ==

=== Ranje lěta ===
Mihail Zadornov se narodil 21 julija 1948 goda v Jurmalě. Učil se v Rižskoj srědnoj školě № 10.&lt;ref&gt; {{Cite web|url=http://zadornov.ks.ua/pages/bio.htm |date=2013-10-29| title = Михаил Задорнов. Биография}}&lt;/ref&gt; V jednom iz izstupjenij rěkl, že najprvo izšel na scenu vo  vtoroj klasě školy, kogdy igral Rěpku v jednoimennoj skazkě. Pri tom «iztegal se tako elegantno, že jemu sut křičeli: „Bis, bravo!“, kako by „iztegnete jego ješče raz“».&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.ural.kp.ru/daily/25758.4/2743689/|title=Михаил Задорнов: «Прохоров - ещё ребёнок»|publisher=[[Комсомольская правда]]|date=2011-09-22|access-date=2023-10-12|archive-date=2011-11-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20111109081755/http://ural.kp.ru/daily/25758.4/2743689/|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Podolg vlastnyh slov, pobědil v matematičnoj olimpiadě i byl za to nagradžen fotokameroju FED.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.mk.ru/editions/daily/article/2000/12/27/115188-vse-izza-babok.html|title=Все из-за “бабок”|publisher=[[Московский комсомолец]]|date=2000-12-27|access-date=2023-06-26|author=Елизавета Маетная|archive-date=2023-06-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20230626181136/https://www.mk.ru/editions/daily/article/2000/12/27/115188-vse-izza-babok.html|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Podolg dvoh lět se učil v Rižskom politehničnom institutu. Zavzety razkazom studenta MAI&lt;ref name=Gordon1&gt;{{Youtube|t1mb_CJVl8A|Михаил Задорнов. «В гостях у Дмитрия Гордона». 1/5 (2010)}}&lt;/ref&gt;, prěvedl se s izguboju jednogo roka na fakultet «Motory letalovyh aparatov» Moskovskogo aviačnogo instituta na specialnost inžener mehanik. Iz-za tajnosti, v nazvanju specialnosti hybi kosmična tematika, ale Zadornov jest studoval motory kosmičnyh aparatov.&lt;ref name=Gordon1/&gt; MAI absolvoval v roku 1974. В 1974—1978 lětah jest rabotal na katedrě onogo instituta «Aviačno-kosmična teplotehnika» kako inžener, potom kako veduči inžener.

V 1970—1980-e lěta on jest umětničsky rukovoditelj, scenovy režiser i aktor studentskogo agitacijnogo teatra MAI «Rosija». S tutym kolektivom jest putoval po mnogyh kutah SSSR i vsesojuznyh strojiščah, dobyl Nagradu Leninskogo komsomola.

=== Smrt ===
Na početku oktobra 2016 jest stalo izvěstno, že Zadornov byl iměl iznajdenym mozgovy rak.

On jest umrl 10 novembra 2017 goda v 9:15 moskovskogo časa&lt;ref name=&quot;dated&quot;&gt;{{Cite news|title=Дорогие друзья и поклонники Михаила! - Михаил Задорнов|author=|url=http://zadornov.net/2017/11/dorogie-druzya-i-poklonniki-mihaila/|work=Михаил ЗАДОРНОВ|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|language=ru|archive-date=2020-09-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20200923225818/http://zadornov.net/2017/11/dorogie-druzya-i-poklonniki-mihaila/}}&lt;/ref&gt; v jednoj iz moskovskyh klinik na 70-m godu života.&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Кобзон рассказал о смерти Михаила Задорнова|url=https://ren.tv/novosti/2017-11-10/kobzon-raskryl-podrobnosti-smerti-mihaila-zadornova|publisher=[[РЕН ТВ]]|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|lang=ru|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110171949/https://ren.tv/novosti/2017-11-10/kobzon-raskryl-podrobnosti-smerti-mihaila-zadornova}}&lt;/ref&gt; Prezident Rosije Vladimir Putin jest izrazil svoju sužalost.&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Путин выразил соболезнования в связи со смертью Михаила Задорнова|url=http://ren.tv/novosti/2017-11-10/putin-vyrazil-soboleznovaniya-v-svyazi-so-smertyu-mihaila-zadornova|work=РЕН ТВ|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110120204/http://ren.tv/novosti/2017-11-10/putin-vyrazil-soboleznovaniya-v-svyazi-so-smertyu-mihaila-zadornova}}&lt;/ref&gt;

Razlučanje s Mihailom Zadornovym se slučilo 12 novembra 2017 goda v zatvorjenom režimu.&lt;ref&gt;{{Cite news |title=Прощание с Михаилом Задорновым проходит в закрытом режиме |url=https://www.gazeta.ru/culture/news/2017/11/12/n_10807226.shtml |work=Газета.Ru |access-date=2017-11-12 |archive-date=2017-11-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171115083228/https://www.gazeta.ru/culture/news/2017/11/12/n_10807226.shtml }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://tass.ru/obschestvo/4721745 |title=Прощание с Михаилом Задорновым в Москве пройдёт в закрытом режиме |access-date=2017-11-12 |archive-date=2017-11-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171112203828/http://tass.ru/obschestvo/4721745 |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Pogrěben 15 novembra 2017 na rižskom Lesnom grobišču při grobu otca, po odpěvanju v městnoj crkvi Aleksandra Nevskogo.&lt;ref&gt;{{Cite news |title=Спасибо всем, кто поддержал нас в эти тяжёлые дни - Михаил Задорнов |url=http://zadornov.net/2017/11/spasibo-vsem-kto-podderzhal-nas-v-ehti-tyazhelye-dni/ |work=Михаил Задорнов |date=2017-11-13 |access-date=2017-11-14 |language=ru |archive-date=2017-11-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171114041020/http://zadornov.net/2017/11/spasibo-vsem-kto-podderzhal-nas-v-ehti-tyazhelye-dni/}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.m-necropol.ru/zadornov-mihail.html |title=Задорнов Михаил Николаевич (1948—2017) |access-date=2024-02-11 |archive-date=2022-12-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221203200848/http://www.m-necropol.ru/zadornov-mihail.html |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Отец Алексий: Михаила Задорнова отпоют в рижском храме, где крестили 30 лет назад|url=http://oane.ws/2017/11/11/otec-aleksiy-mihaila-zadornova-otpoyut-v-rizhskom-hrame-gde-krestili-30-let-nazad.html|work=Интересные новости OAnews|access-date=2018-02-18|language=ru|archive-date=2018-02-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20180219090130/http://oane.ws/2017/11/11/otec-aleksiy-mihaila-zadornova-otpoyut-v-rizhskom-hrame-gde-krestili-30-let-nazad.html}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Галкин резко опроверг слухи о лечении и крещении Михаила Задорнова|url=https://www.anews.com/p/80263479-galkin-rezko-oproverg-sluhi-o-lechenii-i-kreshhenii-mihaila-zadornova/|date=2017-11-14|access-date=2018-02-18|archive-date=2018-02-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20180218210236/https://www.anews.com/p/80263479-galkin-rezko-oproverg-sluhi-o-lechenii-i-kreshhenii-mihaila-zadornova/}}&lt;/ref&gt;

== Kariera ==
Zadornov jest debutoval na Centralnoj televiziji SSSR (dnes &quot;1. kanal&quot; TV Rosije) v 1982 godu s monologom «Pismo studenta domoj». Istinna popularnost jest prišla v 1984 lětu, kogda v programu «Vokrug směha» on jest pročital svoj fejeton «Dva devety vagony», ktory jest Zadornovu prinesl široku izvěstnost. &lt;ref&gt;{{Cite news|title=Биография Михаила Задорнова|url=http://tass.ru/info/4717277|work=ТАСС|access-date=2017-11-13|language=ru|archive-date=2017-11-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20171112030337/http://tass.ru/info/4717277}}&lt;/ref&gt; V 1984—1985 lětah dělal kako načelnik odděla satiry i humora literaturnogo žurnala «Junost». Povědky i miniatury Zadornova sut čitali so sceny mnogi izvěstni artisti, a od konca 1980-h lět on jest počel sam čitati svoje děla. Od početka 1990-h lět byl jest avtorom i TV prezentorom izvěstnyh televizijnyh programov: «Anšlag», «Směhopanorama», «Satiričny prognoz», «Dočerky-materi».

[[Fajl:Krylatskoye District, Moscow, Russia - panoramio (50) (cropped).jpg|thumb|right|270px|Dom, kde jest žil Mihail Zadornov.&lt;br&gt;Moskva, Osennjaja ulica, dom 4, korpus 2]]

V 1990-h lětah jest izdavano několik knig Zadornova: «Konec světa», «Ne razuměju!», «Vozvračenje», jednoaktna komedija «Suvrěmenne ljudi», vesela piesa za smutno kino «Puloverčik», četyrehtomnik — «Velika država s neprědivlivoju minulostju», «My jesmo vsi iz &quot;Či-Či-Či-Pi», «Drobnějše zvězdy», «Zadorinky». Snimal se v filmah «Genij» (1991), «Depresija» (1991), «Hčem vašego muža» (1992).

Spektakly, postavjene po piesě Zadornova «Poslědno pokušanje», sut v programah několika rosijskyh teatrov. Spektakl «Vesna», postavjeny po povědkah Mihaila Zadornova&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://galerka-omsk.ru/spectacle/poslednjaja-popytka/ |title=Спектакль «Последняя попытка» на сайте Омского драматического театра «Галёрка» |access-date=2018-03-13 |archive-date=2018-03-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180314042842/http://galerka-omsk.ru/spectacle/poslednjaja-popytka/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://kazachiy-theatre.ru/collectiv/truppa/84-oksana-solovyeva |title=Спектакль «Последняя попытка» на сайте Волгоградского музыкально-драматического Казачьего театра |access-date=2020-04-29 |archive-date=2018-06-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180614094742/http://kazachiy-theatre.ru/collectiv/truppa/84-oksana-solovyeva |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://m-g-t.ru/performance/vesna |title=Спектакль «Весна» на сайте Московского губернского театра |access-date=2018-03-13 |archive-date=2018-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180322163517/http://m-g-t.ru/performance/vesna |url-status=live }}&lt;/ref&gt; jest vključeny v program Moskovskogo gubernskogo teatra od lěta 2017.

[[Fajl:Zadornov mn.jpg|thumb|right|Prezentacija knigy, 2008]]
Zadornov jest vedl vlastny [https://web.archive.org/web/20120120072832/http://www.mk.ru/blog/30-blog-mihaila-zadornova.html blog] na sajtu gazety «Moskovsky komsomolec».

=== «Arijsko» proishodženje slovjan ===
Zadornov zajemal se o proizhodženju slovjan, ktoro razgledal v ramkah slovjanskogo novopaganstva, i takože jest propagoval ideju o proizhodženju slovjan od «arijcev» («drěvnyh arijev»), utvrdžal o «veličju slovjano-arijskyh prědkov», «prědnosti» slovjan nad Zapadom i pradomovině evropejcev v legendarnoj Hiperboreji. Sebe Zadornov jest definoval kako  «paganca ery Vodolěja». Psevdohistoričnym pogledam Zadornova na temu historije Rusi sut posvěčene jegove knigy «Paganec ery Vodolěja», «Slava Rodu», «Tretje uho» i dr. Zadornov jest razděljal světopogled Valerija Čudinova, znajemogo glavno kako avtora psevdonaučnyh teorij v oblastah historie i lingvistiky, ktory tvrdil, že prvoju civilizacijeju v historii byla «slovjanska vědičska civilizacija», i že mnoge narody sut byli rusami.&lt;ref name = Мороз &gt;{{Cite book|author=Мороз Е. Л.|chapter=Неоязычество в России |title=Цена ненависти. Национализм в России и противодействие расистским преступлениям: (сборник статей) |url=http://www.sova-center.ru/files/books/cn05-text.pdf |editor=Сост. [[Верховский, Александр Маркович|А. М. Верховский]] |place=М. |publisher=[[Информационно-аналитический центр «Сова»|Центр «Сова»]] |year=2005 |page=215 |isbn=5-98418-005-7 |access-date=2024-05-28 |archive-date=2012-07-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120726174120/http://www.sova-center.ru/files/books/cn05-text.pdf |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Zadornov takože razděljal ideje Vladimira Ščerbakova i Genadija Grineviča o slovjanskom jezyku etruskoj pismenosti i «kretskogo diska». Ne dělajuči razliku medžu etruskimy nadpisami i «Velesovoju knigoju», utvrdžal, že etruski, ktori, podolg jemu, sut byli rusi, pisali sut «na doskah» (odsylanje k «Velesovoj knigě»). Podtrimoval ideju o velikoj russkoj civilizaciji, jestvovavšej zadolgo prěd Rjurikom.

=== Amaterska etimologija ===
Od 2006 goda Zadornov v ramkah ideologie slovjanskogo novopaganstva v svojih monologah, razgovorah, internetovom blogu i na drugyh medijah aktivno vystupoval s mnogymi amaterskymi praktikami v etimologiji russkyh slov, protirěčnymi lungvističnoj naukě, ale dělal to s humorom, začto tute priměry psevdoetimologije byli popularne. Amaterske etimologije on jest dobyval s pomočju metod, podobnyh metodam novopaganskogo pisatelja Sergeja Aleksejeva, s koristanjem harakternoj za novoopagancev tehniky «razkryvanja» «glubokyh», «prvonačelnyh» značenij slov russkogo jezyka črez jihno drobjenje na proizvoljno interpretujeme česti.

Priměr formulacije «hipotezy» Zadornova:
&lt;blockquote&gt;«…Kako se moglo stati, že taky razumny narod iznenada izčeznul iz historije? I opet davnym-davno, na zemje [[Arijcy#Neopaganstvo|arijev]] jest počel napolzati lednik. Museli naši prědki sjeti so svojih sevěrnyh nasedenyh měst i idti za solncem. Tako arijci sut razsejali se — od slova «Rasseja» — na množstvo plemen, narodov po vsemu tutčasnomu našemu kontinentu od Indije do Evropy. Ale solnečno ''Ra'' jest vošlo v druge jezyky, daže v grečsky i latinu:&lt;ref name=&quot;1tv&quot;&gt;[https://www.youtube.com/watch?v=p04boZ7QC-c М. Задорнов на Первом канале] {{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=p04boZ7QC-c |title= «Гордон Кихот», Первый канал (Россия), 19.09.2008|date=2019-02-23}} &lt;/ref&gt;

Литерату-''ра'', культу-''ра'', г-''ра''-мота и… сати-''ра''

Б-''ра'', люст-''ра'', ''ра''-мпа, фа-''ра''…»&lt;/blockquote&gt;
«Komsomoljskaja pravda» cituje polno satirično izstupjenje Zadornova, kde tvrdženje odnosno «Ra-teorije» bylso sdělano v kontekstu i v redu s naslědujučimi:&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Михаил Задорнов: &quot;Тайны русского языка&quot;|first=|last=|url=https://www.spb.kp.ru/daily/24235.3/434554/|work=KP.RU - сайт «Комсомольской правды»|date=2009-01-29|access-date=2017-11-15|language=ru|archive-date=2017-11-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20171116024553/https://www.spb.kp.ru/daily/24235.3/434554/}}&lt;/ref&gt;
* {{Lang|ru|богатырь}} (bogatyr) jest stvorěno iz dvoh slov — {{-|''«бог»''}} i {{-|''«тырить»''}} («tyriti» označalo «nagromaditi»). Bogatyr — toj, ktory jest nagromadil v sebe Boga;
* {{Lang|ru|небеса}} (nebesa) — ne běsy, domovina Boga;
* {{Lang|ru|аристократ}} (aristokrat) — Arij sto krat, arijec v stokratnom pokoljenju;
* {{Lang|ru|Алла}} (žensko ime) — silaba {{-|«ал»}} — glavny, veličstvěny, močny. Kako ni čitaj, sprava nalěvo ili slěva napravo, vsekako Alla bude veličstvěna, rovnako sprědu i szadu;
* {{Lang|ru|славянин}} (slovjanin) — {{-|славь-ян-инь}} (slavi {{-|yang-yin}}); {{-|yin}} — ženska energije, {{-|yang}} — mužska, aktivna;
* {{Lang|ru|крестьянин}} (zemjedělec) — {{-|крест-ян-инь}} (križ-{{-|yang-yin}}). Tri svetyni v jednoj fljaškě!

=== Ocenjenje dějnosti ===
Zadornova podtrimyval Valerij Čudinov.&lt;ref name=&quot;1tv&quot; /&gt;

Specialist v oblasti historije [[Russky jezyk|russkogo jezyka]], professor [[Moskovsky državny universitet|MDU]], rukovoditelj Sektora historije russkogo literaturnogo jezyka Instituta russkogo jezyka imeni V. V. Vinogradova [[Rosijska akademija nauk|RAN]] V. M. Živov jest mněval metody Zadornova absolutno nenaučnymi i odměčal, že toj jih priměnjaje skoreje za cěljom propagacije slovjanofilnyh idej.&lt;ref name=&quot;1tv&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=lRPeiKmXxcU |title=Виктор Живов о Задорнове |access-date=2017-08-11 |archive-date=2019-03-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190303140424/https://www.youtube.com/watch?v=lRPeiKmXxcU&amp;gl=US&amp;hl=en |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Akademik A. A. Zaliznjak jest odmětil, že diskutujuči s ukrajinskymi amaterskymi lingvistami avtor (ne nazyvajuči Zadornova po imenu) faktično sam koristaje podobne manipulačne metody. Fonetična akcentuacija trěbnogo korenja «drěvnogo slova» za dokazanje teorije «russkogo drěvnogo Ra» dělaje se sovršenno tako, kako i v ukrajinskoj amaterskoj lingvistikě iyvodi se proizhodženje ukrajincov od tevkrov («te-ukrov»), a to jest s ignorovanjem očevidnyh daže školnikam sufiksov i prědrastok.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=vJzhnZMaFkE|title=А. А. Зализняк о любительской лингвистике |author=RussianUnityRules |date=2013-07-12|access-date=2017-11-11|archive-date=2019-03-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20190303140333/https://www.youtube.com/watch?v=vJzhnZMaFkE&amp;gl=US&amp;hl=en|url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://elementy.ru/nauchno-populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|title=О профессиональной и любительской лингвистике|publisher=elementy.ru|lang=ru|access-date=2017-11-11|archive-date=2021-04-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210424072559/https://elementy.ru/nauchno-
populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|title=О профессиональной и любительской лингвистике|publisher=elementy.ru|lang=ru|access-date=2017-11-11|archive-date=2021-04-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210424072559/https://elementy.ru/nauchno-populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=FkvUb27xh5Y|title=Украина родина древних Укров! А. А. Зализняк|author=Berg Alexander|date=2014-05-03|access-date=2017-11-11|archive-date=2018-10-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20181004171609/https://www.youtube.com/watch?v=FkvUb27xh5Y|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

V 2016 godu Mihail Zadornov jest stal finalistom antinagrady «Uvažajemy akademik VRAL» za distigy v oblasti psevdolingvistiky i aktivno propagavanje psevdohistorije.&lt;ref&gt;{{Cite web |url= https://snob.ru/selected/entry/114335 |title= Лженаука на красной дорожке. Объявлены финалисты голосования за титул главного лжеучёного страны |publisher= «[[Сноб (журнал)|Сноб]]» |date= 2016-09-30 |author= Алексей Алексенко |access-date= 2018-11-24 |archive-date= 2018-11-24 |archive-url= https://web.archive.org/web/20181124220127/https://snob.ru/selected/entry/114335 |url-status= live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url= https://www.novayagazeta.ru/articles/2017/10/02/74042-lzhest |title= Лжесть. Рассерженные учёные перешли к действиям — отлавливают и награждают всех мракобесов. Стоят смех да брань |publisher= «[[Новая газета]]» |date= 2017-10-02 |author= Екатерина Гликман |access-date= 2018-11-24 |archive-date= 2017-11-07 |archive-url= https://web.archive.org/web/20171107013157/https://www.novayagazeta.ru/articles/2017/10/02/74042-lzhest |url-status= live }}&lt;/ref&gt;

Ale za vešinstvo ljudij, imajučih smysl za humor, jego lingvistične teorije ostali kako parodijne.

== Politične pogledy ==

=== SŠA ===
Mihail Zadornov jest široko izvestny svojeju antiamerikanskoju satiroju. On jest faktično stvoril vlastnu marku humorističnyh tvorb «tupe amerikanci» s gaslom «nu tupe!»,&lt;ref&gt;{{Youtube|2mGgxrC927s|Ну тупые! Американская коллекция Михаила Задорнова}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Ну тупые! 10 высказываний сатирика Михаила Задорнова|url=https://www.m24.ru/articles/утраты/10112017/151503|work=m24.ru|access-date=2017-11-15|language=ru|archive-date=2017-11-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20171116020812/https://www.m24.ru/articles/%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%8B/10112017/151503}}&lt;/ref&gt; koristanje ktorogo pozdněje sam uznal kako neuměstno. Zadornovu prinaleži množstvo aforizmov na tutu temu.

=== Rosija ===
V oktobru 1993 poddržal činnost [[Boris Jeljcin|Borisa Jeljcina]] pri nasilnom odstranjenju Sjezda narodnyh deputatov zaradi &quot;[[Demokracija|demokracie]] &quot;, o čem 20 lět po tom iměl žalj. V pozdnjih lětah govoril, že jemu jest najvyše simpatična [[Komunistična partija Rosije]], ale sam v njej ne byl členom. 

Mnogo kritikoval reformaciju obrazovanja v Rosiji i zavedenje obveznogo EGE (Jedinogo državnogo egzamena), ktory jest odrodoju prijetoj v světu praktiky egzamenovanja na zakladě formalnyh testov s izborom medžu gotovymi rěšenjami. Od lěta 2010 napisal několiko člankov s jego kritikoju («EGE — kontrolny izstrěl do sistemy obrazovanja»&lt;ref&gt;{{Cite journal|url = http://telegrafua.com/517/world/10896/ | author = Задорнов М. Н.| title = ЕГЭ — контрольный выстрел в систему образования| journal= Общественно-политический еженедельник «Киевский телеграф»| issue = 15| page = 517|date=2010-04-16}}&lt;/ref&gt;, «Uzkoumni, naprěd=2»&lt;ref&gt;{{Cite web|title = Задорнов М. Н. «Узкоумственные, вперёд — 2». Общественно-политический еженедельник «Киевский телеграф», 28 мая 2010, № 21 (523)| url=http://telegrafua.com/523/world/11033/ |date=2010-04-11}} &lt;/ref&gt;, «Prědavstvo»&lt;ref name=&quot;rnl_zador_izm&quot;&gt;{{Cite web |url=https://ruskline.ru/news_rl/2011/02/04/nado_dobivatsya_otstavki_vsej_agentury_rezidenta_fursenko/ | date=2020-11-28| title = «Надо добиваться отставки всей агентуры резидента Фурсенко!» Русская народная линия, 04.02.2011.}} &lt;/ref&gt;).

== Literatura ==
* {{Cite journal|author=Бесков А. А.|title=Реминисценции восточнославянского язычества в современной российской культуре (статья первая)|journal=Colloquium heptaplomeres|year=2015|url=https://cyberleninka.ru/article/n/reministsentsii-vostochnoslavyanskogo-yazychestva-v-sovremennoy-rossiyskoy-kulture-statya-pervaya|issue=2 |pages=6—18 |ref=Бесков|archive-date=2021-09-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210924092253/https://cyberleninka.ru/article/n/reministsentsii-vostochnoslavyanskogo-yazychestva-v-sovremennoy-rossiyskoy-kulture-statya-pervaya}}
* {{Cite book|author=[[Гайдуков, Алексей Викторович|Гайдуков A. B.]] под ред. Р. В. Шиженского|url=http://ethna.su/biblioteka/gajdukov-2016-2020-publikatsii/gaydukov-a-v-novoe-yazyichestvo-neoyazyichestvo-rodnoverie-problema-terminologii/|chapter=Новое язычество, неоязычество, родноверие: проблема терминологии|title=Язычество в современной России: опыт междисциплинарного исследования: Монография |place=Нижний Новгород|publisher=[[Мининский университет]], Типография Поволжье|year=2016|pages=24—46|ref=Гайдуков}}
* {{Cite book|author=[[Дроботенко, Сергей Анатольевич|Дроботенко С. А.]] |chapter= |title=Михаил Задорнов. Шеф, гуру, незвезда… |place=М. |publisher=[[Эксмо]] |year=2018 |pages=288 |isbn=978-5-04-094466-8}}
* {{Cite book|ref=Задорнова|author=Задорнова Л. Н.|title=Задорновы. История рода|year=2009|place=М.|publisher=Амрита-Русь|pages=287|isbn=978-5-9787-0453-2}}
* {{Cite journal|author=Исайчев С. А. |title=Теоретическое язычество |journal=Известия Иркутского государственного университета. Серия: Политология. Религиоведение |year=2021 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/teoreticheskoe-yazychestvo |pages=118—125 |ref=Исайчев}}
* {{Cite journal |author=Ливанов К. Д. |title=Наука и шарлатаны: шарлатанство ради идеи |url=http://priroda.ras.ru/pdf/2013-03.pdf |journal=[[Природа (журнал)|Природа]] |place= |publisher=[[Наука (издательство)|Наука]] |year=2013 |issue=3 |pages=24—32 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language=ru |ref=Ливанов |archive-url= |archive-date=}}
* {{Cite journal |title=Наука и псевдонаука |journal=Антропологический форум |year=2013 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/nauka-i-psevdonauka |issue=18 |pages=9—140 |ref=Антропологический форум}}
* {{Cite journal |author1=Полиниченко Д. Ю.| author2= Бурханова М. С. |title=Любительские лингвистические концепции в современной России (на примере творчества М. Н. Задорнова) |url=http://www.philology.ru/linguistics2/polinichenko-burkhanova-13.htm |journal=NB: Филологические исследования |place= |publisher= |year=2013|issue=2 |pages=67—81 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language= |ref= |archive-url= |archive-date=}}
* {{Cite journal |author=[[Эрлихман, Вадим Викторович|Эрлихман В.]] |title=Мушкетёры и белошвейки лженауки |url= |journal=[[Родина (журнал)|Родина]]|place= |publisher= |year=2012 |issue=9 |pages=85—87 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language= |ref=Эрлихман |archive-url= |archive-date=}}

==Linky i referencije==
{{Iztočniky}}

==Vnješne linky==
{{Prěvod|ru|Задорнов, Михаил Николаевич}}
{{Prěvod|en|Mikhail Zadornov (comedian)}}


{{DEFAULTSORT:Zadornov, Mihail}}
[[Kategorija:Rosijski pisatelji]]
[[Kategorija:Dramaturgi]]
[[Kategorija:Poeti]]
[[Kategorija:Ljudi iz Sovětskogo sojuza]]</text>
      <sha1>chi823klmkjn7vkjdva9abov8d2q0ep</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43298</id>
      <parentid>43293</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T16:37:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43298</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34843" sha1="n9xdi6sy3hzmwyhp6gszkdx6d2mzwnf" xml:space="preserve">{{Kartka osoba
| honorific_prefix   = 
| name               = Mihail Zadornov
| honorific_suffix   = 
| image              =[[Fajl:Mikhail Zadornov on stage, 2007 (cropped).jpg|center|300px|thumb|Zadornov v 2007 godu]]
| image_size         = 
| alt                = 
| caption            = 
| native_name        = &lt;center&gt;{{Jezyky|ru|Михаил Николаевич Задорнов}}&lt;/center&gt;
| native_name_lang   = ru
| pronunciation      = 
| birth_name         = 
| birth_date         = {{Birth date|1948|07|21|df=yes}}
| birth_place        = [[Jurmala]], [[Latvijska SSR]], [[Sovětsky Sojuz|SSSR]]
| death_date         = {{Death date and age|2017|11|10|1948|7|21|df=yes}}
| death_place        = [[Moskva]], [[Rosija]]
| death_cause        = 
| body_discovered    = 
| resting_place      = Riga
| resting_place_coordinates =
| monuments          = 
| residence          = 
| other_names        = 
| citizenship        = [[Fajl:Flag of the Soviet Union.svg|20px|link=Sovětsky sojuz|SSSR]] SSSR &lt;br/&gt;[[Fajl:Flag_of_Russia.svg|20px|link=Rosija|Rosija]] Rosija&lt;br/&gt;[[Fajl:Flag_of_Latvia.svg|20px|link=Latvija|Latvija]] Latvija
| education          = 
| alma_mater         = 
| occupation         = pisatelj, satirik, dramaturg, aktor, [[bloger]], humorist, parodist, žurnalist, režiser, TV prezenter, scenarist SSSR, Rosije {{-|XX}} i {{-|XXI}} vv.
| years_active       = 1974 — 2017
| employer           = 
| organization       = 
| agent              = 
| known_for          = 
| works              = 
| notable_works      = 
| style              = satira, humor, filozofija, psevdonaučna historija i lingvistika
| home_town          = 
| salary             = 
| net_worth          = 
| height             = 
| weight             = 
| television         = 1 kanal, Ren TV (Rosija) &lt;br/&gt; debut {{-|«Письмо студента домой»}} (1982)
| title              = 
| term               = 
| predecessor        = 
| successor          = 
| party              = 
| movement           = 
| opponents          = 
| boards             = 
| criminal_charge    = 
| criminal_penalty   = 
| criminal_status    = 
| spouse             =
| partner            = 
| children           = 
| parents            = [[Nikolaj Pavlovič Zadornov]], sovětsky pisatelj
| relatives          = 
| callsign           = 
| awards             = * Nagrada Leninskogo komsomola (1975)
* «[[Zlato tele (nagrada)|Zlato tele]]» (1979)
* «[[Ovacija (nagrada)|Ovacija]]» (1999)
* «Slovo k narodu» (2011)
| website            = [http://www.zadornov.net/ {{-|zadornov.net}}]
| module             = 
| module2            = 
| module3            = 
| module4            = 
| module5            = 
| module6            = 
| signature          = 
| signature_size     = 
| signature_alt      = 
| footnotes          = 
| box_width          = 
}}

'''Mihail Nikolajevič Zadornov''' ({{Jezyky|ru|Михаи́л Никола́евич Задо́рнов}}, 21 julija 1948, [[Jurmala]] &lt;ref name=&quot;янн&quot;&gt;''Михаил Задорнов''  {{Cite web|url= http://www.zadornov.net/books/yanikogdanedumal/1-1-ya-nikogda-ne-dumal/ |title = Я никогда не думал…| website={{-|Zadornov.net}}}}&lt;/ref&gt;, [[Latvija|Latvijska SSR]], [[Sovětsky sojuz|SSSR]] — 10 novembra 2017, Moskva &lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://ren.tv/novosti/2017-11-10/mihail-zadornov-umer-v-moskovskoy-klinike|title=Михаил Задорнов умер в московской клинике|author=|website=|date=2017-11-10|publisher=[[РЕН ТВ]]|lang=ru|access-date=2017-11-10|archive-date=2017-12-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20171201024718/http://ren.tv/novosti/2017-11-10/mihail-zadornov-umer-v-moskovskoy-klinike}}&lt;/ref&gt;, Rosija) — sovětsky i rosijsky pisatelj-satirik, dramaturg, humorist, aktor, režiser, scenarist. Lavreat [[Nagrada Leninskogo komsomola|nagrady Leninskogo komsomola]] (1975). Byl členom [[Sojuz pisateljev Rosije|Sojuza pisateljev Rosije]].

Zadornov jest počel svoju karieru aktora i dramaturga v 1970-h lětah v studentskom teatru [[Moskovsky aviačny institut|MAI]]. V srědině 1980-h lět rukovodil oddělom satiry i humora v [[Žurnal «Junost»|žurnalu «Junost»]]. Prvonačelno, jegove humoristične povědky i monology sut čitali na scenah drugi aktori. V 1980-h lětah on počel izstupati samostojno i dobyl sobě široku izvěstnost&lt;ref name=&quot;meduza&quot;&gt;{{Cite news|title=Умер писатель-сатирик Михаил Задорнов — Meduza|author=|url=https://meduza.io/news/2017/11/10/umer-pisatel-satirik-mihail-zadornov|work=Meduza|date=|access-date=2017-11-11|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110155402/https://meduza.io/news/2017/11/10/umer-pisatel-satirik-mihail-zadornov}}&lt;/ref&gt;. Jest byl avtorom liričnyh i satiričnyh razkazov, humoresok, esejev, putnyh zapisok i pies. On jest takože znany kako avtor amaterskyh hipotez v oblasti etimologije russkyh slov i historije slovjan&lt;ref name=&quot;meduza&quot; /&gt;, uvažajemyh v različnyh iztočnikah, vključno specialistov, kako [[Lženauka|psevdonaučne]] (psevdolingvistične i psevdohistorične)&lt;ref&gt;{{Cite web |title=Лженаука Михаила Задорнова |url=https://www.nlb.by/content/news/library-news/lzhenauka-mikhaila-zadornova_2059/ |publisher=[[Национальная библиотека Беларуси]] |date=2010-01-17 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-12-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20241207110226/https://www.nlb.by/content/news/library-news/lzhenauka-mikhaila-zadornova_2059/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |title=ВРАЛ-2017 |url=https://www.trv-science.ru/2017/08/vral-2017/ |publisher=[[Троицкий вариант — Наука]] |date=2017-08-29 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527174055/https://www.trv-science.ru/2017/08/vral-2017/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt;.

Syn pisatelja, zasluženogo dějatelja kultury Latvijskoj SSR [[Nikolaj Zadornov|Nikolaja Zadornova]] (1909—1992).

Suglasno anketovanju [[Vserosijsky centr izslědovanja spoločenskogo mněnja|VCIOM]], opublikovanomu 1 aprila 2019 goda, Mihail Zadornov jest zajel prvo město medžu humoristov, omiljenyh rosijanami&lt;ref&gt;{{Cite web|lang=ru|url=https://wciom.ru/analytical-reviews/analiticheskii-obzor/kto-smeshnee-shutit-|title=Кто смешнее шутит? Старые добрые юмористы отечественного ТВ обходят по популярности многих современных комиков / wciom.ru, 1 апреля 2019|date=2019-04-01|publisher=ВЦИОМ|archive-url=https://web.archive.org/web/20220401070356/https://wciom.ru/analytical-reviews/analiticheskii-obzor/kto-smeshnee-shutit-|archive-date=2022-04-01|access-date=2022-06-30|url-status=live}}&lt;/ref&gt;. Pod vlivanjem Zadornova, psevdolingvistične ideje počeli široko prědavati se v medijah. Svezane s Zadornovym nenaučne prědstavy o historije i jezyku sut dostali nazvu «[[wikt:задорновщина|zadornovščina]]»&lt;ref&gt;{{Cite journal|author=[[Клейн, Лев Самуилович|Клейн Л. С.]] |title=Еще один сказ о лехитских варягах. Продолжение спора |publisher=Stratum plus. Археология и культурная антропология |year=2014 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/esche-odin-skaz-o-lehitskih-varyagah-prodolzhenie-spora |issue=5 |page=341 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527141807/https://cyberleninka.ru/article/n/esche-odin-skaz-o-lehitskih-varyagah-prodolzhenie-spora }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |author=Михаил Лидин |title=Разоблачение задорновщины — Рюрик. Потерянная быль [Скепсис-обзор] |url=https://www.youtube.com/watch?v=Dx6ImYDuso8 |date=2014-06-20 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527141801/https://www.youtube.com/watch?v=Dx6ImYDuso8&amp;gl=US&amp;hl=en |url-status=live }}&lt;/ref&gt;.

== Životopis i profesionalna činnost ==

=== Ranje lěta ===
Mihail Zadornov se narodil 21 julija 1948 goda v Jurmalě. Učil se v Rižskoj srědnoj školě № 10.&lt;ref&gt; {{Cite web|url=http://zadornov.ks.ua/pages/bio.htm |date=2013-10-29| title = Михаил Задорнов. Биография}}&lt;/ref&gt; V jednom iz izstupjenij rěkl, že najprvo izšel na scenu vo  vtoroj klasě školy, kogdy igral Rěpku v jednoimennoj skazkě. Pri tom «iztegal se tako elegantno, že jemu sut křičeli: „Bis, bravo!“, kako by „iztegnete jego ješče raz“».&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.ural.kp.ru/daily/25758.4/2743689/|title=Михаил Задорнов: «Прохоров - ещё ребёнок»|publisher=[[Комсомольская правда]]|date=2011-09-22|access-date=2023-10-12|archive-date=2011-11-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20111109081755/http://ural.kp.ru/daily/25758.4/2743689/|url-status=live}}&lt;/ref&gt; Podolg vlastnyh slov, pobědil v matematičnoj olimpiadě i byl za to nagradžen fotokameroju FED.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.mk.ru/editions/daily/article/2000/12/27/115188-vse-izza-babok.html|title=Все из-за “бабок”|publisher=[[Московский комсомолец]]|date=2000-12-27|access-date=2023-06-26|author=Елизавета Маетная|archive-date=2023-06-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20230626181136/https://www.mk.ru/editions/daily/article/2000/12/27/115188-vse-izza-babok.html|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Podolg dvoh lět se učil v Rižskom politehničnom institutu. Zavzety razkazom studenta MAI&lt;ref name=Gordon1&gt;{{Youtube|t1mb_CJVl8A|Михаил Задорнов. «В гостях у Дмитрия Гордона». 1/5 (2010)}}&lt;/ref&gt;, prěvedl se s izguboju jednogo roka na fakultet «Motory letalovyh aparatov» Moskovskogo aviačnogo instituta na specialnost inžener mehanik. Iz-za tajnosti, v nazvanju specialnosti hybi kosmična tematika, ale Zadornov jest studoval motory kosmičnyh aparatov.&lt;ref name=Gordon1/&gt; MAI absolvoval v roku 1974. В 1974—1978 lětah jest rabotal na katedrě onogo instituta «Aviačno-kosmična teplotehnika» kako inžener, potom kako veduči inžener.

V 1970—1980-e lěta on jest umětničsky rukovoditelj, scenovy režiser i aktor studentskogo agitacijnogo teatra MAI «Rosija». S tutym kolektivom jest putoval po mnogyh kutah SSSR i vsesojuznyh strojiščah, dobyl Nagradu Leninskogo komsomola.

=== Smrt ===
Na početku oktobra 2016 jest stalo izvěstno, že Zadornov byl iměl iznajdenym mozgovy rak.

On jest umrl 10 novembra 2017 goda v 9:15 moskovskogo časa&lt;ref name=&quot;dated&quot;&gt;{{Cite news|title=Дорогие друзья и поклонники Михаила! - Михаил Задорнов|author=|url=http://zadornov.net/2017/11/dorogie-druzya-i-poklonniki-mihaila/|work=Михаил ЗАДОРНОВ|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|language=ru|archive-date=2020-09-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20200923225818/http://zadornov.net/2017/11/dorogie-druzya-i-poklonniki-mihaila/}}&lt;/ref&gt; v jednoj iz moskovskyh klinik na 70-m godu života.&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Кобзон рассказал о смерти Михаила Задорнова|url=https://ren.tv/novosti/2017-11-10/kobzon-raskryl-podrobnosti-smerti-mihaila-zadornova|publisher=[[РЕН ТВ]]|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|lang=ru|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110171949/https://ren.tv/novosti/2017-11-10/kobzon-raskryl-podrobnosti-smerti-mihaila-zadornova}}&lt;/ref&gt; Prezident Rosije Vladimir Putin jest izrazil svoju sužalost.&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Путин выразил соболезнования в связи со смертью Михаила Задорнова|url=http://ren.tv/novosti/2017-11-10/putin-vyrazil-soboleznovaniya-v-svyazi-so-smertyu-mihaila-zadornova|work=РЕН ТВ|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110120204/http://ren.tv/novosti/2017-11-10/putin-vyrazil-soboleznovaniya-v-svyazi-so-smertyu-mihaila-zadornova}}&lt;/ref&gt;

Razlučanje s Mihailom Zadornovym se slučilo 12 novembra 2017 goda v zatvorjenom režimu.&lt;ref&gt;{{Cite news |title=Прощание с Михаилом Задорновым проходит в закрытом режиме |url=https://www.gazeta.ru/culture/news/2017/11/12/n_10807226.shtml |work=Газета.Ru |access-date=2017-11-12 |archive-date=2017-11-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171115083228/https://www.gazeta.ru/culture/news/2017/11/12/n_10807226.shtml }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://tass.ru/obschestvo/4721745 |title=Прощание с Михаилом Задорновым в Москве пройдёт в закрытом режиме |access-date=2017-11-12 |archive-date=2017-11-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171112203828/http://tass.ru/obschestvo/4721745 |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Pogrěben 15 novembra 2017 na rižskom Lesnom grobišču při grobu otca, po odpěvanju v městnoj crkvi Aleksandra Nevskogo.&lt;ref&gt;{{Cite news |title=Спасибо всем, кто поддержал нас в эти тяжёлые дни - Михаил Задорнов |url=http://zadornov.net/2017/11/spasibo-vsem-kto-podderzhal-nas-v-ehti-tyazhelye-dni/ |work=Михаил Задорнов |date=2017-11-13 |access-date=2017-11-14 |language=ru |archive-date=2017-11-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171114041020/http://zadornov.net/2017/11/spasibo-vsem-kto-podderzhal-nas-v-ehti-tyazhelye-dni/}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.m-necropol.ru/zadornov-mihail.html |title=Задорнов Михаил Николаевич (1948—2017) |access-date=2024-02-11 |archive-date=2022-12-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221203200848/http://www.m-necropol.ru/zadornov-mihail.html |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Отец Алексий: Михаила Задорнова отпоют в рижском храме, где крестили 30 лет назад|url=http://oane.ws/2017/11/11/otec-aleksiy-mihaila-zadornova-otpoyut-v-rizhskom-hrame-gde-krestili-30-let-nazad.html|work=Интересные новости OAnews|access-date=2018-02-18|language=ru|archive-date=2018-02-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20180219090130/http://oane.ws/2017/11/11/otec-aleksiy-mihaila-zadornova-otpoyut-v-rizhskom-hrame-gde-krestili-30-let-nazad.html}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Галкин резко опроверг слухи о лечении и крещении Михаила Задорнова|url=https://www.anews.com/p/80263479-galkin-rezko-oproverg-sluhi-o-lechenii-i-kreshhenii-mihaila-zadornova/|date=2017-11-14|access-date=2018-02-18|archive-date=2018-02-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20180218210236/https://www.anews.com/p/80263479-galkin-rezko-oproverg-sluhi-o-lechenii-i-kreshhenii-mihaila-zadornova/}}&lt;/ref&gt;

== Kariera ==
Zadornov jest debutoval na Centralnoj televiziji SSSR (dnes &quot;1. kanal&quot; TV Rosije) v 1982 godu s monologom «Pismo studenta domoj». Istinna popularnost jest prišla v 1984 lětu, kogda v programu «Vokrug směha» on jest pročital svoj fejeton «Dva devety vagony», ktory jest Zadornovu prinesl široku izvěstnost. &lt;ref&gt;{{Cite news|title=Биография Михаила Задорнова|url=http://tass.ru/info/4717277|work=ТАСС|access-date=2017-11-13|language=ru|archive-date=2017-11-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20171112030337/http://tass.ru/info/4717277}}&lt;/ref&gt; V 1984—1985 lětah dělal kako načelnik odděla satiry i humora literaturnogo žurnala «Junost». Povědky i miniatury Zadornova sut čitali so sceny mnogi izvěstni artisti, a od konca 1980-h lět on jest počel sam čitati svoje děla. Od početka 1990-h lět byl jest avtorom i TV prezentorom izvěstnyh televizijnyh programov: «Anšlag», «Směhopanorama», «Satiričny prognoz», «Dočerky-materi».

[[Fajl:Krylatskoye District, Moscow, Russia - panoramio (50) (cropped).jpg|thumb|right|270px|Dom, kde jest žil Mihail Zadornov.&lt;br&gt;Moskva, Osennjaja ulica, dom 4, korpus 2]]

V 1990-h lětah jest izdavano několik knig Zadornova: «Konec světa», «Ne razuměju!», «Vozvračenje», jednoaktna komedija «Suvrěmenne ljudi», vesela piesa za smutno kino «Puloverčik», četyrehtomnik — «Velika država s neprědivlivoju minulostju», «My jesmo vsi iz &quot;Či-Či-Či-Pi», «Drobnějše zvězdy», «Zadorinky». Snimal se v filmah «Genij» (1991), «Depresija» (1991), «Hčem vašego muža» (1992).

Spektakly, postavjene po piesě Zadornova «Poslědno pokušanje», sut v programah několika rosijskyh teatrov. Spektakl «Vesna», postavjeny po povědkah Mihaila Zadornova&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://galerka-omsk.ru/spectacle/poslednjaja-popytka/ |title=Спектакль «Последняя попытка» на сайте Омского драматического театра «Галёрка» |access-date=2018-03-13 |archive-date=2018-03-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180314042842/http://galerka-omsk.ru/spectacle/poslednjaja-popytka/ |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://kazachiy-theatre.ru/collectiv/truppa/84-oksana-solovyeva |title=Спектакль «Последняя попытка» на сайте Волгоградского музыкально-драматического Казачьего театра |access-date=2020-04-29 |archive-date=2018-06-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180614094742/http://kazachiy-theatre.ru/collectiv/truppa/84-oksana-solovyeva |url-status=live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://m-g-t.ru/performance/vesna |title=Спектакль «Весна» на сайте Московского губернского театра |access-date=2018-03-13 |archive-date=2018-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180322163517/http://m-g-t.ru/performance/vesna |url-status=live }}&lt;/ref&gt; jest vključeny v program Moskovskogo gubernskogo teatra od lěta 2017.

[[Fajl:Zadornov mn.jpg|thumb|right|Prezentacija knigy, 2008]]
Zadornov jest vedl vlastny [https://web.archive.org/web/20120120072832/http://www.mk.ru/blog/30-blog-mihaila-zadornova.html blog] na sajtu gazety «Moskovsky komsomolec».

=== «Arijsko» proishodženje slovjan ===
Zadornov zajemal se o proizhodženju slovjan, ktoro razgledal v ramkah slovjanskogo novopaganstva, i takože jest propagoval ideju o proizhodženju slovjan od «arijcev» («drěvnyh arijev»), utvrdžal o «veličju slovjano-arijskyh prědkov», «prědnosti» slovjan nad Zapadom i pradomovině evropejcev v legendarnoj Hiperboreji. Sebe Zadornov jest definoval kako  «paganca ery Vodolěja». Psevdohistoričnym pogledam Zadornova na temu historije Rusi sut posvěčene jegove knigy «Paganec ery Vodolěja», «Slava Rodu», «Tretje uho» i dr. Zadornov jest razděljal světopogled Valerija Čudinova, znajemogo glavno kako avtora psevdonaučnyh teorij v oblastah historie i lingvistiky, ktory tvrdil, že prvoju civilizacijeju v historii byla «slovjanska vědičska civilizacija», i že mnoge narody sut byli rusami.&lt;ref name = Мороз &gt;{{Cite book|author=Мороз Е. Л.|chapter=Неоязычество в России |title=Цена ненависти. Национализм в России и противодействие расистским преступлениям: (сборник статей) |url=http://www.sova-center.ru/files/books/cn05-text.pdf |editor=Сост. [[Верховский, Александр Маркович|А. М. Верховский]] |place=М. |publisher=[[Информационно-аналитический центр «Сова»|Центр «Сова»]] |year=2005 |page=215 |isbn=5-98418-005-7 |access-date=2024-05-28 |archive-date=2012-07-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120726174120/http://www.sova-center.ru/files/books/cn05-text.pdf |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Zadornov takože razděljal ideje Vladimira Ščerbakova i Genadija Grineviča o slovjanskom jezyku etruskoj pismenosti i «kretskogo diska». Ne dělajuči razliku medžu etruskimy nadpisami i «Velesovoju knigoju», utvrdžal, že etruski, ktori, podolg jemu, sut byli rusi, pisali sut «na doskah» (odsylanje k «Velesovoj knigě»). Podtrimoval ideju o velikoj russkoj civilizaciji, jestvovavšej zadolgo prěd Rjurikom.

=== Amaterska etimologija ===
Od 2006 goda Zadornov v ramkah ideologie slovjanskogo novopaganstva v svojih monologah, razgovorah, internetovom blogu i na drugyh medijah aktivno vystupoval s mnogymi amaterskymi praktikami v etimologiji russkyh slov, protirěčnymi lungvističnoj naukě, ale dělal to s humorom, začto tute priměry psevdoetimologije byli popularne. Amaterske etimologije on jest dobyval s pomočju metod, podobnyh metodam novopaganskogo pisatelja Sergeja Aleksejeva, s koristanjem harakternoj za novoopagancev tehniky «razkryvanja» «glubokyh», «prvonačelnyh» značenij slov russkogo jezyka črez jihno drobjenje na proizvoljno interpretujeme česti.

Priměr formulacije «hipotezy» Zadornova:
&lt;blockquote&gt;«…Kako se moglo stati, že taky razumny narod iznenada izčeznul iz historije? I opet davnym-davno, na zemje [[Arijcy#Neopaganstvo|arijev]] jest počel napolzati lednik. Museli naši prědki sjeti so svojih sevěrnyh nasedenyh měst i idti za solncem. Tako arijci sut razsejali se — od slova «Rasseja» — na množstvo plemen, narodov po vsemu tutčasnomu našemu kontinentu od Indije do Evropy. Ale solnečno ''Ra'' jest vošlo v druge jezyky, daže v grečsky i latinu:&lt;ref name=&quot;1tv&quot;&gt;[https://www.youtube.com/watch?v=p04boZ7QC-c М. Задорнов на Первом канале] {{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=p04boZ7QC-c |title= «Гордон Кихот», Первый канал (Россия), 19.09.2008|date=2019-02-23}} &lt;/ref&gt;

Литерату-''ра'', культу-''ра'', г-''ра''-мота и… сати-''ра''

Б-''ра'', люст-''ра'', ''ра''-мпа, фа-''ра''…»&lt;/blockquote&gt;
«Komsomoljskaja pravda» cituje polno satirično izstupjenje Zadornova, kde tvrdženje odnosno «Ra-teorije» bylso sdělano v kontekstu i v redu s naslědujučimi:&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Михаил Задорнов: &quot;Тайны русского языка&quot;|first=|last=|url=https://www.spb.kp.ru/daily/24235.3/434554/|work=KP.RU - сайт «Комсомольской правды»|date=2009-01-29|access-date=2017-11-15|language=ru|archive-date=2017-11-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20171116024553/https://www.spb.kp.ru/daily/24235.3/434554/}}&lt;/ref&gt;
* {{Lang|ru|богатырь}} (bogatyr) jest stvorěno iz dvoh slov — {{-|''«бог»''}} i {{-|''«тырить»''}} («tyriti» označalo «nagromaditi»). Bogatyr — toj, ktory jest nagromadil v sebe Boga;
* {{Lang|ru|небеса}} (nebesa) — ne běsy, domovina Boga;
* {{Lang|ru|аристократ}} (aristokrat) — Arij sto krat, arijec v stokratnom pokoljenju;
* {{Lang|ru|Алла}} (žensko ime) — silaba {{-|«ал»}} — glavny, veličstvěny, močny. Kako ni čitaj, sprava nalěvo ili slěva napravo, vsekako Alla bude veličstvěna, rovnako sprědu i szadu;
* {{Lang|ru|славянин}} (slovjanin) — {{-|славь-ян-инь}} (slavi {{-|yang-yin}}); {{-|yin}} — ženska energije, {{-|yang}} — mužska, aktivna;
* {{Lang|ru|крестьянин}} (zemjedělec) — {{-|крест-ян-инь}} (križ-{{-|yang-yin}}). Tri svetyni v jednoj fljaškě!

=== Ocenjenje dějnosti ===
Zadornova podtrimyval Valerij Čudinov.&lt;ref name=&quot;1tv&quot; /&gt;

Specialist v oblasti historije [[Russky jezyk|russkogo jezyka]], professor [[Moskovsky državny universitet|MDU]], rukovoditelj Sektora historije russkogo literaturnogo jezyka Instituta russkogo jezyka imeni V. V. Vinogradova [[Rosijska akademija nauk|RAN]] V. M. Živov jest mněval metody Zadornova absolutno nenaučnymi i odměčal, že toj jih priměnjaje skoreje za cěljom propagacije slovjanofilnyh idej.&lt;ref name=&quot;1tv&quot; /&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=lRPeiKmXxcU |title=Виктор Живов о Задорнове |access-date=2017-08-11 |archive-date=2019-03-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190303140424/https://www.youtube.com/watch?v=lRPeiKmXxcU&amp;gl=US&amp;hl=en |url-status=live }}&lt;/ref&gt;

Akademik A. A. Zaliznjak jest odmětil, že diskutujuči s ukrajinskymi amaterskymi lingvistami avtor (ne nazyvajuči Zadornova po imenu) faktično sam koristaje podobne manipulačne metody. Fonetična akcentuacija trěbnogo korenja «drěvnogo slova» za dokazanje teorije «russkogo drěvnogo Ra» dělaje se sovršenno tako, kako i v ukrajinskoj amaterskoj lingvistikě iyvodi se proizhodženje ukrajincov od tevkrov («te-ukrov»), a to jest s ignorovanjem očevidnyh daže školnikam sufiksov i prědrastok.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=vJzhnZMaFkE|title=А. А. Зализняк о любительской лингвистике |author=RussianUnityRules |date=2013-07-12|access-date=2017-11-11|archive-date=2019-03-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20190303140333/https://www.youtube.com/watch?v=vJzhnZMaFkE&amp;gl=US&amp;hl=en|url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://elementy.ru/nauchno-populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|title=О профессиональной и любительской лингвистике|publisher=elementy.ru|lang=ru|access-date=2017-11-11|archive-date=2021-04-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210424072559/https://elementy.ru/nauchno-
populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|title=О профессиональной и любительской лингвистике|publisher=elementy.ru|lang=ru|access-date=2017-11-11|archive-date=2021-04-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210424072559/https://elementy.ru/nauchno-populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|url-status=live}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=FkvUb27xh5Y|title=Украина родина древних Укров! А. А. Зализняк|author=Berg Alexander|date=2014-05-03|access-date=2017-11-11|archive-date=2018-10-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20181004171609/https://www.youtube.com/watch?v=FkvUb27xh5Y|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

V 2016 godu Mihail Zadornov jest stal finalistom antinagrady «Uvažajemy akademik VRAL» za distigy v oblasti psevdolingvistiky i aktivno propagavanje psevdohistorije.&lt;ref&gt;{{Cite web |url= https://snob.ru/selected/entry/114335 |title= Лженаука на красной дорожке. Объявлены финалисты голосования за титул главного лжеучёного страны |publisher= «[[Сноб (журнал)|Сноб]]» |date= 2016-09-30 |author= Алексей Алексенко |access-date= 2018-11-24 |archive-date= 2018-11-24 |archive-url= https://web.archive.org/web/20181124220127/https://snob.ru/selected/entry/114335 |url-status= live }}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite web |url= https://www.novayagazeta.ru/articles/2017/10/02/74042-lzhest |title= Лжесть. Рассерженные учёные перешли к действиям — отлавливают и награждают всех мракобесов. Стоят смех да брань |publisher= «[[Новая газета]]» |date= 2017-10-02 |author= Екатерина Гликман |access-date= 2018-11-24 |archive-date= 2017-11-07 |archive-url= https://web.archive.org/web/20171107013157/https://www.novayagazeta.ru/articles/2017/10/02/74042-lzhest |url-status= live }}&lt;/ref&gt;

Ale za vešinstvo ljudij, imajučih smysl za humor, jego lingvistične teorije ostali kako parodijne.

== Politične pogledy ==

=== SŠA ===
Mihail Zadornov jest široko izvestny svojeju antiamerikanskoju satiroju. On jest faktično stvoril vlastnu marku humorističnyh tvorb «tupe amerikanci» s gaslom «nu tupe!»,&lt;ref&gt;{{Youtube|2mGgxrC927s|Ну тупые! Американская коллекция Михаила Задорнова}}&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{Cite news|title=Ну тупые! 10 высказываний сатирика Михаила Задорнова|url=https://www.m24.ru/articles/утраты/10112017/151503|work=m24.ru|access-date=2017-11-15|language=ru|archive-date=2017-11-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20171116020812/https://www.m24.ru/articles/%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%8B/10112017/151503}}&lt;/ref&gt; koristanje ktorogo pozdněje sam uznal kako neuměstno. Zadornovu prinaleži množstvo aforizmov na tutu temu.

=== Rosija ===
V oktobru 1993 poddržal činnost [[Boris Jeljcin|Borisa Jeljcina]] pri nasilnom odstranjenju Sjezda narodnyh deputatov zaradi &quot;[[Demokracija|demokracie]] &quot;, o čem 20 lět po tom iměl žalj. V pozdnjih lětah govoril, že jemu jest najvyše simpatična [[Komunistična partija Rosije]], ale sam v njej ne byl členom. 

Mnogo kritikoval reformaciju obrazovanja v Rosiji i zavedenje obveznogo EGE (Jedinogo državnogo egzamena), ktory jest odrodoju prijetoj v světu praktiky egzamenovanja na zakladě formalnyh testov s izborom medžu gotovymi rěšenjami. Od lěta 2010 napisal několiko člankov s jego kritikoju («EGE — kontrolny izstrěl do sistemy obrazovanja»&lt;ref&gt;{{Cite journal|url = http://telegrafua.com/517/world/10896/ | author = Задорнов М. Н.| title = ЕГЭ — контрольный выстрел в систему образования| journal= Общественно-политический еженедельник «Киевский телеграф»| issue = 15| page = 517|date=2010-04-16}}&lt;/ref&gt;, «Uzkoumni, naprěd=2»&lt;ref&gt;{{Cite web|title = Задорнов М. Н. «Узкоумственные, вперёд — 2». Общественно-политический еженедельник «Киевский телеграф», 28 мая 2010, № 21 (523)| url=http://telegrafua.com/523/world/11033/ |date=2010-04-11}} &lt;/ref&gt;, «Prědavstvo»&lt;ref name=&quot;rnl_zador_izm&quot;&gt;{{Cite web |url=https://ruskline.ru/news_rl/2011/02/04/nado_dobivatsya_otstavki_vsej_agentury_rezidenta_fursenko/ | date=2020-11-28| title = «Надо добиваться отставки всей агентуры резидента Фурсенко!» Русская народная линия, 04.02.2011.}} &lt;/ref&gt;).

== Literatura ==
* {{Cite journal|author=Бесков А. А.|title=Реминисценции восточнославянского язычества в современной российской культуре (статья первая)|journal=Colloquium heptaplomeres|year=2015|url=https://cyberleninka.ru/article/n/reministsentsii-vostochnoslavyanskogo-yazychestva-v-sovremennoy-rossiyskoy-kulture-statya-pervaya|issue=2 |pages=6—18 |ref=Бесков|archive-date=2021-09-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210924092253/https://cyberleninka.ru/article/n/reministsentsii-vostochnoslavyanskogo-yazychestva-v-sovremennoy-rossiyskoy-kulture-statya-pervaya}}
* {{Cite book|author=[[Гайдуков, Алексей Викторович|Гайдуков A. B.]] под ред. Р. В. Шиженского|url=http://ethna.su/biblioteka/gajdukov-2016-2020-publikatsii/gaydukov-a-v-novoe-yazyichestvo-neoyazyichestvo-rodnoverie-problema-terminologii/|chapter=Новое язычество, неоязычество, родноверие: проблема терминологии|title=Язычество в современной России: опыт междисциплинарного исследования: Монография |place=Нижний Новгород|publisher=[[Мининский университет]], Типография Поволжье|year=2016|pages=24—46|ref=Гайдуков}}
* {{Cite book|author=[[Дроботенко, Сергей Анатольевич|Дроботенко С. А.]] |chapter= |title=Михаил Задорнов. Шеф, гуру, незвезда… |place=М. |publisher=[[Эксмо]] |year=2018 |pages=288 |isbn=978-5-04-094466-8}}
* {{Cite book|ref=Задорнова|author=Задорнова Л. Н.|title=Задорновы. История рода|year=2009|place=М.|publisher=Амрита-Русь|pages=287|isbn=978-5-9787-0453-2}}
* {{Cite journal|author=Исайчев С. А. |title=Теоретическое язычество |journal=Известия Иркутского государственного университета. Серия: Политология. Религиоведение |year=2021 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/teoreticheskoe-yazychestvo |pages=118—125 |ref=Исайчев}}
* {{Cite journal |author=Ливанов К. Д. |title=Наука и шарлатаны: шарлатанство ради идеи |url=http://priroda.ras.ru/pdf/2013-03.pdf |journal=[[Природа (журнал)|Природа]] |place= |publisher=[[Наука (издательство)|Наука]] |year=2013 |issue=3 |pages=24—32 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language=ru |ref=Ливанов |archive-url= |archive-date=}}
* {{Cite journal |title=Наука и псевдонаука |journal=Антропологический форум |year=2013 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/nauka-i-psevdonauka |issue=18 |pages=9—140 |ref=Антропологический форум}}
* {{Cite journal |author1=Полиниченко Д. Ю.| author2= Бурханова М. С. |title=Любительские лингвистические концепции в современной России (на примере творчества М. Н. Задорнова) |url=http://www.philology.ru/linguistics2/polinichenko-burkhanova-13.htm |journal=NB: Филологические исследования |place= |publisher= |year=2013|issue=2 |pages=67—81 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language= |ref= |archive-url= |archive-date=}}
* {{Cite journal |author=[[Эрлихман, Вадим Викторович|Эрлихман В.]] |title=Мушкетёры и белошвейки лженауки |url= |journal=[[Родина (журнал)|Родина]]|place= |publisher= |year=2012 |issue=9 |pages=85—87 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language= |ref=Эрлихман |archive-url= |archive-date=}}

==Linky i referencije==
{{Iztočniky}}

==Vnješne linky==
{{Prěvod|ru|Задорнов, Михаил Николаевич}}
{{Prěvod|en|Mikhail Zadornov (comedian)}}


{{DEFAULTSORT:Zadornov, Mihail}}
[[Kategorija:Rosijski pisatelji]]
[[Kategorija:Rosijski poeti]]
[[Kategorija:Dramaturgi]]
[[Kategorija:Ljudi iz Sovětskogo sojuza]]</text>
      <sha1>n9xdi6sy3hzmwyhp6gszkdx6d2mzwnf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Mihail Světov</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1343</id>
    <revision>
      <id>43228</id>
      <parentid>35376</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:51:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43228</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1438" sha1="d1azq6y77wlcdesrti74lcrvr8mhriw" xml:space="preserve">{{Začetok|data=2024-11}}
[[Fajl:Mikhail Svetov in Volgograd, November 2018.jpg|thumb|Mihail Světov v Volgogradě v 2018]]

'''Mihail Vladimirovič Světov''' ({{Jezyky|ru|Михаил Владимирович Светов}}, urodženy [[4 januara]] [[1985]], [[Moskva]], [[Sovětsky Sojuz|SSSR]]) — [[Rosija|rosijsky]] [[Politika|politik]] i [[blog]]er, prědsědatelj spoločno-političskogo dviženja „Gradžansko družstvo”&lt;ref&gt;{{Cite web |url = https://civsoc.net/#contacts|title = Гражданское общество|archive-date=2020-03-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20200310175320/https://civsoc.net/#contacts}}&lt;/ref&gt;, jedin iz glavnyh popularizatorov [[Libertarianstvo|Libertarianstva]] v Rosiji. Avtor {{-|[[YouTube]]}}-kanala {{-|«SVTV»}} i sozdatelj internet-izdanija {{-|«SVTV News»}}.

== Životopis ==
=== Rannji život ===
Mihail Světov urodil se 4 januara 1985 roka v Moskvě v sěmji studentov-medikov; mati rabotala farmacevtom, otec zajel se prědprijemstvom. Suglasno njemu, jego děd — [[Geofizika|geofizik]] [[Boris Světov]], a bělorussky maljar [[Vitoljd Bjalynicky-Birulja]] — daljnji srodnik. Kako zauvaži sam Mihail, on vozrastil v sěmji [[Klasičsky liberalizm|klasičskyh liberalov]].

== Vněšnje linky ==
{{Prěvod|ru|Светов, Михаил Владимирович}}

{{DEFAULTSORT:Světov, Mihail}}
[[Kategorija:Rosijski politiki]]
[[Kategorija:Rosijski blogeri]]</text>
      <sha1>d1azq6y77wlcdesrti74lcrvr8mhriw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Mikitko syn Aleksejev</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1344</id>
    <revision>
      <id>43225</id>
      <parentid>35377</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:49:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43225</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="699" sha1="srgbpoxpvt7157odocs5nl1tqq31foz" xml:space="preserve">[[Fajl:Микитко сын Алексеев.jpg|thumb|Mikitko syn Aleksejev]]

{{Začetok|data=2024-11}}
'''Mikitko syn Aleksejev''' ({{Jezyky|ru|Микитко сын Алексеев}}, urodženy v 1997 roku v [[Moskva|Moskvě]]) jest bloger, lingvist iz [[Rosija|Rosije]]. Imaje kanal na [[YouTube]] s vyše 300 tys. subskribentov, kanal jest posvečeny [[Lingvistika|lingvistikě]], o [[Russky jezyk|russkom jezyku]] i drugyh [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykah]], takože sut videa učenja [[Poljsky jezyk|poljskomu jezyku]], boret se s [[preskriptivizm]]om.

== Iztočniky ==
* [https://youtube.com/@Mikitko/ Kanal na YouTube]

[[Kategorija:Rosijski blogeri]]
[[Kategorija:Jezykoznavci]]</text>
      <sha1>srgbpoxpvt7157odocs5nl1tqq31foz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Mir (orbitalna stancija)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1350</id>
    <redirect title="Мир (орбитална станција)" />
    <revision>
      <id>43275</id>
      <parentid>32323</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:39:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43275</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="143" sha1="igqtg4ce3itn3v51rmu2jtsvucljweo" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Мир (орбитална станција)]]

[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]
[[Kategorija:Zvězdoznavstvo]]
[[Kategorija:Rosija]]</text>
      <sha1>igqtg4ce3itn3v51rmu2jtsvucljweo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Mira Lohvickaja</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1351</id>
    <redirect title="Мира Лохвицкаја" />
    <revision>
      <id>43297</id>
      <parentid>11282</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T16:36:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43297</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="139" sha1="9nt8i6jlnj08ae8uzali8f69fl0gc8y" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Мира Лохвицкаја]]
{{DEFAULTSORT:Lohvickaja Mira}}
[[Kategorija:Rosijski pisatelji]]
[[Kategorija:Rosijski poeti]]</text>
      <sha1>9nt8i6jlnj08ae8uzali8f69fl0gc8y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Mobileamorekvadronekrouretroksenofobija</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1361</id>
    <revision>
      <id>43465</id>
      <parentid>11344</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T23:55:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43465</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="139" sha1="1aairjzqq3mpyfkjhosx5jpcu3idr4o" xml:space="preserve">'''Mobileamorekvadronekrouretroksenofobija''' jest bojaznj zaljubiti se v četyreh prěměščajučih se mrtvyh inozemcov, ktore močet se.</text>
      <sha1>1aairjzqq3mpyfkjhosx5jpcu3idr4o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Muhamad</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1379</id>
    <revision>
      <id>43394</id>
      <parentid>35398</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T20:58:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>43394</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15040" sha1="bgoney0avj3jb4z1qqtxsnlhyd53uio" xml:space="preserve">{{Kartka osoba
| name               = {{Big|Muhamad}}&lt;br /&gt;{{Lang|ar|مُحَمَّدٌ}}
| honorific_suffix   = 
| image              = [[Fajl:Prophet Muhammad Name Arabic Calligraphy (with sAaws).png|center|250px|Kaligrafično izobraženje imene Proroka na arabskom jezyku]]
| caption            = Kaligrafično izobraženje imene Proroka na arabskom jezyku
| birth_name         = Muḥammad ibn ʿAbdullāh &lt;br&gt; ({{Lang|ar|مُحَمَّد بِن عَبد الله}})
| birth_date         = 570
| birth_place        = [[Meka]], [[Hidžaz]], [[Arabiijsky poluostrov|Arabija]]&lt;br /&gt;(v naše dni [[Saudovska Arabija]])
| death_date         = 8 junija 632
| death_place        = [[Medina]], [[Hidžaz]], [[Arabiijsky poluostrov|Arabia]]&lt;br /&gt;(v naše dni [[Saudovska Arabija]])
| body_discovered    = 
| resting_place      = [[Zelena kupola]] v [[al-Masdžid an-Nabavi]], Medina&lt;br /&gt;(v naše dni [[Saudovska Arabija]])
| resting_place_coordinates = {{Coord|24|28|03.22|N|039|36|41.18|E|type:landmark_scale:5000_region:SA|display=title|name=Zelena kupola}}
| monuments          = 
| other_names        = {{Unbulleted list|style=line-height:1.3em; |''Abu al-Kasim'' ([[Kunja (u Arabov)|prězvišče]]) |''Rasul Allāh'' (Poslannik Boga) |''(sm. [[Imena i tituly Muhamada]])''}}
| years_active       = 583–609 kako kupec&lt;br /&gt;609–632 kako religijny vodž
| employer           = 
| notable_works      = [[Konstitucija Mediny]]
| predecessor        = 
| successor          = [[Nastupniky Muhamada]]
| spouse             = {{Aligned table|style=line-height:120%;right=y|row1header=y|nowrap1=y|nowrap2=y
| [[Ženy Muhamada]]    | Lěta
| [[Hadidža bint Huvajlid]]    |595–619
| [[Sawda bint Zamʿa]]          |619–632
| [[Aiša|Aiša bint Abi Bakr]] |619–632
| [[Hafsa bint Umar]]           |624–632
| [[Zajnab bint Huzajma]]      |625–627
| [[Umm Salama|Hind bint Abi Umajja]]|625–632
| [[Zajnab bint Džahš]]         |627–632
| [[Džuwajrijja bint al-Harith]] |628–632
| [[Ramla bint Abi Sufjan]]     |628–632
| [[Rajhana bint Zaid]]         |629–631
| [[Safijja bint Hujaji]]       |629–632
| [[Majmunah bint al-Harith]]   |630–632
| [[Marija al-Kibtijja]]         |630–632
}}
| children           = [[Děti Muhamada|Děti]]
| parents            = [[Abdullah ibn Abdul-Muttalib]] (otec)&lt;br&gt;[[Aminah|Aminah bint Wahb]] (mati)
| relatives          = [[Rodinno drěvo Muhamada]], [[Ahl al-Bajt]]&amp;nbsp;(&quot;Rodina Doma&quot;)
| module             = {{Kartka arabsko ime|embed=yes
| ism = Muhammad
| nasab = Muḥammad ibn [[Abdullah ibn Abdul-Muttalib|'Abd Allah]] ibn '[[Abdul-Muttalib]] ibn [[Hashim ibn Abd Manaf|Hašim]] ibn [[Abd Manaf ibn Kusai|'Abd Manaf]] ibn [[Kusai ibn Kilab|Kusai]] ibn [[Kilab ibn Murrah|Kilab]]
| kunya = Abu [[Kasim ibn Muhammad|al-Kasim]]
| laqab = [[Hātim an-Nâbîdžīn]] (Poslědny iz Prorokov)
}}
| signature          = [[Fajl:Muhammad Seal.svg|center|150px|]]
|signature_type=Pečet}}

'''Muhamad''' ({{Lang|ar|محمد}} {{-|[mʊħɑmmæd]}}, &lt;sup&gt;{{Zvuk|Ar-muhammad.ogg|izgovor}}&lt;/sup&gt;), takože '''Mohamad, Muhammed''' i '''Magomet''', jest [[Araby|arabski]] [[Religija|religijny]] i [[Politika|političny]] vodž i Prorok [[Islam]]a. Jest takože izvestny kako '''Abu Kasim ibn Abd Abdullah'''. Byl nazvany &quot;Pečet Prorokov&quot; ili v vyše točnom prěkladu, &quot;Poslědny iz Prorokov&quot;.

== Ranje žitje ==
Muhamad ('''Muhammad ibn Abd Allah''') rodil se v 570 ili 571 g. v gradu [[Meka]] v [[Hidžaz]]u (dnešna [[Saudovska Arabija]]) – procvětavšem v svoje vreme trgovom centru na trgovom putu, koj jest svezyval [[Jemen]] so [[Srědozemnomorje]]m.

Proizhodi iz roda [[Banu Hašim]] plemena [[koraiš]], ktoro jest upravljalo gradom. Jego otec [[Abdullah ibn Abdul-Muttalib|Abdullah]] (&quot;rab Boga&quot;) jest umrl prěd jego rodženjem, kogda byl na trgovanju v gradu [[Basra]] (dnešny [[Irak]]). Mati [[Aminah bint Wahb|Amina]] (&quot;blagočestiva“) jego dava za oglědanje krmilice imenom [[Halima]] (po tradicije novorodžene se davali krmilicam od plemena, koje jest žilo v pustynje, da by izrastli zdravi, daleko od bolěznjij i [[Epidemija|epidemij]] v gradu), ale na 4-godišny vozrast ta jego vratila do grada k jegovoj mati. Kogda Muhamadu bylo 6 lět, pri putuvanju obratno od rodinnogo gostěvanja do [[Medina|Mediny]] umiraje jemu mati slěd jejinoj hvoroby, i on ide k svojemu dědu [[Abd al Muttalib]]u, koj umiraje ješče slěd 2 lět. Buduči prorok ostava pod dbanjem svojego stryjca [[Abu Talib]]a.

Kogda Muhamadu bylo 12 lět, on putоval jest zajedno so stryjcom za trgovanje do [[Sirija|Sirije]]. Blizko do Basry oni vezli se okolo obitališča hristijanskogo otšelnika imenom [[Bahira]], koj jest poželal strěčati karvandžikov, da by jim skazati, že s nimi putuje buduči prorok. V lětu [[595]] Muhamad vračaje se v [[Meka|Meku]] i stava se pastyrom. V toj čas rod proroka imaje finansove zatrudnenija i zato on započinaje rabotati voditeljem karavanov za bogatu vdovicu [[Hadidža bint Huvajlid|Hadidžu]] (ili Hatidžu na [[Turkijske jezyky|tjurkskom]]), ktora iměla naslědstvo po 2 suprugah. Ona byla tak vpečatlena od kakostej Muhamada, že jego prosila o ruku. Od nej on iměl četyri dočerky i dvoh vnukov – Al-Hasana i Al-Husejna. Oni oba, zajedno s četyrěmi prvymi halifami věry, samogo Allaha i Proroka Muhamada sut izobraženy kako 8 [[Tugry|tugrov]] na kupolě každoj [[Mečeta|mečety]]. Odnosno poklonenija tlennym ostankam naslědnikov Proroka vznikajut različja medžu [[Šiizm|šiitami]] (od ''šaiat Ali'' ili &quot;spodvižnikov Ali“ – poklonniky tradicije, proizhodeči od Ali, zeta Muhamada i jego kuzena) i [[Sunizm|sunitami]] (mněvajučimi, že svez medžu Allahom i ljudmi musi byti črěz teksty Korana i propověd Muhamada).

Kogda jest priblizilo se jego 40-to lěto, vse ješče ne byli vnešnji priznaky, že jest vidnoju ličnostju. V toj čas večšinstvo arabov byli [[Poganstvo|pogancami]], věrivšimi vo mnogo božestv.

== Objavjanja ==
Okolo 610 g. Muhamad načinaje osamočenje v jamě Hira na gorě Nur v okolnosti Meki na vreme měseca [[Ramadan]]. Tam on posti i se oddavaje molitvam. Jednoju nočju byl posěčeny [[Arhangel]]om [[Gabriel]]om (Džabrailom), ktory jemu jest kazal: &quot;''Čitaj&quot;'' ili &quot;''Recitiuj&quot;''. Podolg islamskoj tradicije, Muhamad je negramotny i ne može čitati. V dojmu od sobytja, on vračaje se pri Hadidžu, ktora jego priznavaje [[prorok]]om i prijemaje [[Islam]]. Zanedolgo za nej sut poslědovali jedva 10-lěty kuzen Muhameda [[Ali ibn Abi Talib|Ali]] i blizky drug proroka [[Abu Bakr]]. V prodolženje dolgyh lět Džabrail razkryvaje proroku Božje Slovo – sodržanje [[Koran]]a. Muhamed propovědaje 3 goda samo blizkim prijateljam i znajemym. Poslěd, pri 613 g., se oddavaje publičnym [[propověd]]jam.

== Hidžra ==
Kogda jest začalo pri Muhamadu pojavjati se věče poslědovateljev, vlada v Meke načinaje jego mněvati nebezpečnym. Muhamad se čuvstvuje ogroženym i prěz 622 g. se prěsěljaje vo grad [[Jasrib]] – Medinu (okolo 450 kilometrov va sěver ot Meky), kde jemu prědkladajut ukrytje.

Tuto prěsěljenje, narečeno [[hidžra]], jest povratna točka v žitju Proroka. Od hidžry začinaje se [[Islamsky kalendar|muslimansko lětoizčisljenje]]. V Meke on ne imaje mnogo poslědovateljev, ale v Medině tyh jest mnogo veče, i on skoro dobyvaje vliv, ktory jego faktično dělaje absolutnym vladarom. Podčas několik dalših lět, kogda čislo [[Islam|muslimanov]] brzo narastaje, se stalo několiko bitev medžu Medinoju i Mekoju. Tuta vojna zakončila se v 630 g. i Muhamad vračaje se pobědonosno v Meku kako dobyvatelj. Podčas ostalyh 2,5 lět jego života [[Arabi|arabske plemena]] brzo se priobčajut k novoj religije.

== Ekspansija Islama ==
Kogda on jest umrl v ponedelnik 8 junija 632 g., Muhamad uže byl faktično vladarem cěloj Južnoj Arabiji. [[Beduiny|Beduinske plemena]] v [[Arabski poluostrov|Arabiji]] byli slavni kako bezstrašni bojovniky, ale oni sut byli male čislom i byli razdirane razjedinjenjem i medžuosobnimy vojnamy i ne sut mogli se měriti s večšimi armijami kraljevstv, ustanovjenyh v [[Zemjedělje|zemjedelskyh]] regionah na sěveru. Objedinjene Muhamadom prvokratno v historiji i inspirovane plamennoju věroju v [[Jednobožstvo|jedinogo Boga]], tute arabske bojovniky sut prědprijali red naj-raziteljnyh zavojevanij v ljudskoj historiji.

Na severoiztok ot Arabije jest ležela obširna [[Persidska imperija|novopersidska imperija]] [[Sasanidy|Sasanidov]]; dalje na severozapadu byla [[Bizantijska imperija|Bizantija]], ili [[Iztočna rimska imperija]] s centrom v [[Konstantinopol]]u. Kolikostno, araby ne mogli sut se sravnjati s protivnikami. Ale na polě bitvy situacija byla vpolno inoju i inspirovane araby sut brzo dobyli cělu [[Mesopotamija|Mesopotamiju]], [[Sirija|Siriju]] i [[Palestina|Palestinu]]. V 642 g. [[Egipt]] byl odrězanym od [[Bizantijska imperija|Bizantijskoj imperije]], a persidske vojska sut razbite pri velikih bitvah okolo [[Bitva pri Kadisiji|Kadisiji]] v 637 g. i [[Bitva pri Nefavendu|Nefavendu]] v 642 g. Ale daže tute ogromni zavoevanija, dosežene pod voditeljstvom naj-blizkih prijateljev i nastupnikov Muhamada – [[Abu Bakr]]a i [[Omar Ibn Al-Hatab|Omara Ibn Al-Hataba]], ne stali sut krajem arabskogo našestvja. V 711 g. arabske armije uže dobyli sut cělu Sěvernu [[Afrika|Afriku]] až k  [[Atlantičny okean|Atlantičnomu okeanu]]. Odtud oni sut se posunuli na sěver, prěbrodili [[Gibraltarski protok|Gibraltarsky protok]] i [[Arabsko-islamsko zavojevanje Iberijskogo poluostrova|zavladnuli Iberijsky poluostrov]]. Pet lět  po tom araby napadajut Konstantinopol po suše i morju, pod prědvodženjem Maslamy, brata halifa Sulejmana ibn Abd al Malika. Oni prišli sut s ne viděnoju v tu epohu armijeju – 200 000 duš i 5000 korabov. Onogda jestvovalo ostrěganje, že muslimany mogut pokoriti cělu hristijansku [[Evropa|Evropu]]. Slěd neuspešnoj jednogodičnoj obsady, lětom 718 g. araby sut dostali sveže sily. Nova vojska debarkovali sut pri Abidosu v Trakiji i izstupili sut na Konstantinopol. Ale, v rešajučej sěče bulgary pod voditeljstvom [[Han Tervel|Hana Tervela]] totalno jih razbivajut. V znamenitoj [[Bitva pri Puatje|bitvě pri Puatje]] v 732 g. muslimanske vojska, ševše vprěd do centra dnešnoj [[Francija|Francije]], sut byli razbity [[Franky|frankami]].

Za menje než jedno stolětje araby sut iztvorili imperiju, koja jest se prostirala ot [[Indija|Indiji]] do [[Atlantičny okean|Atlantičnogo okeana]], kaku svět ne jest ješče viděl prěd tym. I vsekde, kam stupali muslimanske vojska, proiztěkala masova integracija v novu věru. Ne vse zavoevanija trajat dolgo. Ače  persy sut shranili svoju věru v Proroka, pozdněje persy sebe izvojovali nezavisnost ot arabov. A slěd veče než 7 stolětij borby hristijane sut si vratili [[Iberijsky poluostrov]] podolg [[Rekonkista|Rekonkisty]]. [[Mesopotamija]] i [[Egipt]], kolěbky drěvnyh civilizacij, ostanut nadolgo vo vladanju arabov, ktore vladajut i cělym [[Sěverna Afrika|sěveroafrikanskim]] pribrěžjem.

Islam prodolžil razprostranjati se prěz stolětja daleko za granicy prvonačelnih muslimanskih zavojevanij. V naši dni on imaje desetki milionov poslědovateljev v [[Afrika|Afrikě]] i Centralnoj [[Azija|Aziji]] i mnogo vyšši čislo v [[Pakistan]]u, Severnoj [[Indija|Indiji]] i [[Indonezija|Indoneziji]]. Kako i vse religije, Islam okazyvaje ogromny vliv na žitje svojih poslědovateljev.

== Vliv ==
Od čisto religioznogo gledišča može skazati, že vilv Muhamada na historiju člověčstva jest sravnimy s vlivom [[Isus]]a. Muhamad, na razliku od Isusa, jest dostojnoju figuroju kako od religioznogo, tak i od světskogo gledišča. Jedinymi podobnymi uspehami v človečkoj historiji sut zavojevanja [[Mongoly|mongolov]] v 13-m věku, ktore sut glavno svezane s [[Čingis han]]om (''Temučinom''), [[Drevna Makedonija|Drěvnoju Makedonijeju]] i [[Rimskata imperija|Rimskoju imperijeju]]. Ače oni byli vyše obširnymi, než arabske, te jednakože se okazyvajut vyše netrajnymi v jezikovom i spoločnostnom smyslah. Arabske zavojevanja sut vyše homogenni, od [[Irak]]a do [[Maroko|Maroka]] se prostiraje cěla veriga arabskih nacij (do velikogo stupnja od arabizovanyh narodov), objedinenyh ne samo Islamskoju věroju, no i občim za njih [[Arabsky jezyk|arabskym jezykom]], historijeju i kulturoju.

Muhamad jest jediny voditelj v historiji, dostignuvši izključiteljnyh uspehov kakto vo věrozakonoj, tako i vo světskoj sferah. Bez obzira nai skromno proizhodženje, on razprostranjaje jednu iz naj-velikyh religij na světu, projavjajuči sebe kako nadobyčajno silny političny vodž.

Město [[Koran]]a v islamskom věrozakonu i toj fakt, že on jest napisany na arabskom, isto sut unemožnili razpad arabskogo jezyka na vzajemno nerazumlive [[dialekt]]y, čto inače by moglo se slučiti prěz prošedše 14 stoljětij. Arabske zavojevanja, nadohnene Muhamadom v 7-om věku, prodolžajut i dnes igrati važnu rolju v historiji člověčstva.

== Svezane članky ==
* [[Islam]]

== Čitati dalje ==
* {{Cite book
 | last = Mubarakfuri
 | first = Safiurrahman
 | others = prěvod s arabskogo: Mariana Malinova
 | title = Светли страници от житието на Мухаммед
 | origyear = 2006
 | url = http://www.islamforbulgaria.com/onlinelibrary/Jitieto_na_Muhammed(a.s.s.).pdf
 | publisher = Прозрение-1424; К-принт
 | location = Sofija
 | isbn = 954-915-152-2
 }} 
* {{Cite book
 | last = Jylmyz
 | first = Hajati
 | others = Memiš Merdan (prěklad)
 | title = Хазрети Мухаммед и ислямското общество
 | origyear = 2008
 | publisher = Главно мюфтийство на мюсюлманите в Република България
 | location = Sofija
 | isbn = 978-954-9880-16-8
}}
* {{Cite book
 | last = Bej
 | first = Esad
 | title = Мохамед – биография
 | origyear = 2008
 | publisher = Гуторанов и Син
 | location = Sofija
 | isbn = 954-5072-12-1
}}
* {{Cite book
 | last = Kandemir
 | first = Jašar
 | title = Хз. Мухамед (с.а.в.)
 | origyear = 2007
 | publisher = Главно мюфтийство на мюсюлманите в Република България
 | location = Sofija
}}
* Теофанов, Цветан. Феноменология на пророка. София, Университетско издателство „Св. Климент Охридски“, 2015. ISBN 978-954-07-3987-8.

==Linky i referencije==
{{Iztočniky}}

==Vnešnje linky==
* [http://www.way-to-allah.com/bul/miracles/wunder_prophet.html Чудесата на пророка Мухаммед]
* [http://www.way-to-allah.com/bul/documents/Jitieto_na_Muhammed(a.s.s.).pdf Житието на Мухаммед]
* [http://islam-bg.blogspot.com/2008/02/blog-post.html Мохаммед (С.А.С.)]
{{Prěvod|bg|Мохамед}}
[[Kategorija:Islam]]
[[Kategorija:Arabi]]
[[Kategorija:Religija]]</text>
      <sha1>bgoney0avj3jb4z1qqtxsnlhyd53uio</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Nikolaj Pljaskin</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1420</id>
    <revision>
      <id>43220</id>
      <parentid>36759</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:44:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43220</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="712" sha1="mfzu3nvqludz359pjb9zcl8refjfh7i" xml:space="preserve">'''Nikolaj Pljaskin''' jest [[Rosija|rosijsky]] videobloger. Urodženy 16 decembra 1998 g. v [[Siverskij|Siverskom]], [[Rosija]]. On dělal prěgledy različnyh [[telefon]]ov, [[laptop]]ov, a takože [[Operacijna sistema|operacijnyh sistemov]] i jih beta-verzij. Najprvo 17 septembra 2013 byl stvorěn kanal na {{-|[[YouTube]]}} pod nazvoju &quot;Bazar TV&quot;, ktory byl zakryty v 2015 i udaljeny v 2017. V 2018 ponovno načel dějateljnost na {{-|YouTube}}, a v 2024 ponovno prěstal snimati video.&lt;ref&gt;{{Cite web | url=https://youtube.com/@pionerzxc/ | title=&quot;нет такого канала&quot; na {{-|YouTube}}}}&lt;/ref&gt; 

== Iztočnik ==
{{Iztočniky}}

{{DEFAULTSORT:Pljaskin, Nikolaj}}
[[Kategorija:Rosijski blogeri]]</text>
      <sha1>mfzu3nvqludz359pjb9zcl8refjfh7i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Pepelac</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1503</id>
    <redirect title="Пепелац" />
    <revision>
      <id>43274</id>
      <parentid>32749</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:39:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43274</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="82" sha1="j1cyiug3kq0zc45sr1tutuwcbvv426m" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Пепелац]]
[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]
[[Kategorija:Lětala]]</text>
      <sha1>j1cyiug3kq0zc45sr1tutuwcbvv426m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Permske jezyky</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1508</id>
    <revision>
      <id>43487</id>
      <parentid>36761</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:39:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>43487</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1028" sha1="cfvy80heogubyngaick5f0pat7ml1f5" xml:space="preserve">{{Začetok}}
[[Fajl:5-Permic-branch.png | thumb | 350px | Razprostranjenje permskyh jezykov na početku 20. stolětja]]
'''Permske jezyky''' sut grupa dvoh do četyreh [[jezyk]]ov, naležečih do [[Ugrofinske jezyky|ugrofinskoj větvy]] [[Uralske jezyky|uralskyh jezykov]] i govorjenyh prěvažno v [[Udmurtija|Udmurtiji]], [[Republika Komi|Republikě Komi]] i [[Permsky kraj|Permskom kraju]].

== Prěgled ==
{{Tree list}}
* '''Uralske jezyky'''
** [[Ugrofinske jezyky]]
*** Permsko-finske jezyky
**** {{Tree list/final branch}} Permske jezyky
***** [[Komi jezyk]] &lt;tt&gt; {{-|[kv, kom]}} &lt;/tt&gt;
****** [[Komi-zyrjansky jezyk|Komi-zyrjansky]] &lt;tt&gt; {{-|[kpv]}} &lt;/tt&gt; (99,6 tys.)
****** [[Komi-permjačsky jezyk|Komi-permjačsky]] &lt;tt&gt; {{-|[koi]}} &lt;/tt&gt; (41,4 tys.)
****** {{Tree list/final branch}} [[Komi-jazvinsky jezyk|Komi-jazvinsky]] &lt;tt&gt; [—] &lt;/tt&gt; (několiko sot)
***** {{Tree list/final branch}} [[Udmurtsky jezyk|Udmurtsky]] (Votjačsky) &lt;tt&gt; {{-|[udm]}} &lt;/tt&gt; (270 tys.)
{{Tree list/end}}

[[Kategorija:Uralske jezyky| ]]</text>
      <sha1>cfvy80heogubyngaick5f0pat7ml1f5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Planetfall</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1521</id>
    <revision>
      <id>43408</id>
      <parentid>40388</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:25:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>kir.</comment>
      <origin>43408</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4266" sha1="hg269v741e3zlpc8djam4kjior48lnc" xml:space="preserve">{{Kompjuterna igra|platformy=[[Amiga]], [[Amstrad CPC]], [[Apple II]], Atari 8-bit, [[Atari ST]], [[Commodore 64]], [[Macintosh]], [[MS-DOS]], [[TI-99/4A]], [[TRS-80]], [[CP/M]], [[PC-9801]], [[NEC APC]], [[Apricot PC]]|jezyk interfejsa=[[Anglijsky jezyk|anglijsky]]|razrabotniki=[[Infocom]]|posledna versija=Solid Gold (10) (1988)|izdatelji=[[Infocom]]|žanr=[[Interaktivna fikcija|Interactive Fiction]]|gejmdizajner=Steve Meretzky|igrovy motor=[[Z-machine]]|dataizdanja=Izdanje 20: 
8 julija 1983-go leta

Izdanje 26: 
14 oktobra 1983-go leta

Izdanje 29: 
18 januara 1984-go leta

Izdanje 37: 
3 oktobra 1985-go leta

Solid Gold: 
31 maja 1988-go leta}}

'''Planetfall''' jest naučno-fantastična [[kompjuterna igra]] v žanru [[Interaktivna fikcija|interactive fiction]], koju izpustila kompanija [[Infocom]] v 1983 lětu i avtor ktoroj je Steven Meretzky. Prva versija je imala versije za [[Apple II]], Atari 8-bit, [[TRS-80]] i IBM suměstime/kompatibelne kompjutery. Igra koristaje virtualnu mašinu [[Z-machine]].

Arthur Byron Cover je napisal po igrě jednoimennu knigu v žanru humorističnoj fantastiky v 1988 lětu.

== Skaz ==
Na početku igry igrač imaje rolu malogo oficera sedmogo klasa na kosmičnom korabu zvězdnogo patrula Feinstein. On povinen je čistiti korab i ta rabota jego umorjaje, za čto on hče odhoditi od služby na korabu. Ibo to ne jest to, čego jemu rěkli rekruteri pri najmu na Galliumu. Ale na korabu neočekivano sut slučili se izbuhy/eksplozije i heroj ide do spasatelnyh kapsul, jedna iz kojih prizemjila se na blizkoj planetě. Na planetě igrač vidi elementy někakoj civilizacije, ale razumnih subjektov ne. S pomočju robota Flojda (Floyd) igrač uznaje tajny žiteljev planety. Javjaje se, že obitatelji planety vošli vo anabioz za smrtelnoj čumy i mora. V toj že čas robosistemy struktur žiteljev stvorjali lěk i k času prihoda igrača na planetu praktično skončili to delo. Ale planeta je prěd izniščenjem - jeja orbita je se izměnila za čto uravenj morej povysil se i na planetu letajut meteority; kompjuterne sistemy, koje sut povinneny držati vsečto v stanju normy ne sut sposobne na rabotu. Igrač povinen remontovati sistem na komunikaciju/svez, obranitelnu sistemu planety i sistem za kontrol kursa. 

Igrač može umreti za hvoroby/bolěznji. Ako li igrač bude najdti lěk, to on bude ozdravjen. Ale uravenj vody dělaje se vyše i zemjenoj povrhnosti stanovi se malo.

Kogdy igrač remontuje vse sistemy, žitelji planetu probudžajut se i izlěčivajut se. Ale ako li sistem kontrola kursa ne jest remontovany, togdy za neizměnu orbity planeta plavi se vo zvězdě. Ježeli kontrol kursa remontovan, ale druge sistemy ne, togdy heroj ostaje na planetě, ibo korab zvězdnogo patrula izniščaje se sistemom obranjenja planety ili do njego nemožno ustanoviti sjedinjenje/svez za slomjenu komunikacijnu sistemu. Ale ako li vse sistemy pracujut, to obitatelji planety blagodaret jego, kako heroja, a igrač takože dobyvaje vysoky čin/zvanje/rang.

== Igra ==
Igra jest cělnopolno tekstova. Upravjenje ide s pomočju vvodženja komand na anglijskom jezyku i dostaje odpověd od igry na reakcije. Sistem razpoznavanja komand v igrah Infocom je byla najmočna na čas izhoda tutoj igry.

Igra rabotaje na [[Z-machine]], za čego ona je byla portovana na mnoge sistemy.

== Vněšne linky ==
* [https://archive.org/details/msdos_Planetfall_1983 Igra v Planetfall] on-line na archive.org
* [http://www.infocom-if.org/games/planetfall/planetfall.html Planetfall na infocom-if.org]
* [https://ifdb.org/viewgame?id=xe6kb3cuqwie2q38 Planetfall v bazě interaktivnoj fikcije ifdb.org]
* [http://infocom.elsewhere.org/gallery/planetfall/planetfall.html Foto i skany različnyh papirov od igry]

[[Kategorija:Videoigry]]
[[Kategorija:Interaktivna fikcija]]
[[Kategorija:Igry za Atari ST]]
[[Kategorija:Igry za Commodore 64]]
[[Kategorija:Igry za Amstrad CPC]]
[[Kategorija:Igry za DOS]]
[[Kategorija:Igry za Amiga]]

[[Kategorija:Видеоигры]]
[[Kategorija:Интерактивна фикција]]
[[Kategorija:Игры за Atari ST]]
[[Kategorija:Игры за Commodore 64]]
[[Kategorija:Игры за Amstrad CPC]]
[[Kategorija:Игры за DOS]]
[[Kategorija:Игры за Amiga]]</text>
      <sha1>hg269v741e3zlpc8djam4kjior48lnc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Proletariji vsih krajev, sjedinite se!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1575</id>
    <revision>
      <id>43264</id>
      <parentid>35526</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:36:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43264</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2830" sha1="5ojwdkoaz6av82fr0wkpd5hx19icm8x" xml:space="preserve">{{Začetok|data=2023-04}}
[[Fajl:Coat of arms of the Soviet Union (1956–1991).svg|thumb|Emblem [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]] imala gaslo na 15 državnyh jezykah republik SSSR.]]
'''&quot;Proletariji vsih krajev, sjedinite se!&quot;''' ({{Jezyky|de|Proletarier aller Länder, vereinigt Euch!}}) jest jedno iz najznanějših [[Gaslo|gasl]] [[Komunizm|komunističnogo dviženja]]. Ono proizhodi iz Komunističnogo manifesta [[Karl Marks|Karla Marksa]] i [[Fridrih Engels|Fridriha Engelsa]].

Nadpis &quot;Proletariji vsih krajev, sjedinite se&quot; kako gaslo [[Sovětsky Sojuz|Sovětskogo Sojuza]] byl na gerbu na jezykah vsih narodnyh republik i na jih gerbah — na jezykah tutyh republik i na russkom. Državny gerb avtonomnoj republiky jest gerb toj sojuznoj republiky, v ktoroj ona jest, s doloženjem nazvy na jezykah sej avtonomnoj i sojuznoj republiki i na russkom jezyku.

&lt;!--18/35 jezykah vneseno--&gt;
* {{Jezyky|az|!بوتون اؤلکه‌لرین پرولئتارلاری، بیرلشین|az|Бүтүн өлкәләрин пролетарлары, бирләшин!|az|Bütün ölkələrin proletarları, birləşin!}}
* {{Jezyky|hy|Պրոլետարներ բոլոր երկրների, միացե՜ք|hy|Proletarner bolor yerkərneri, miacʿekʿ!}}
* {{Jezyky|be|Пралетарыі ўсіх краін, яднайцеся!}}
* {{Jezyky|et|Kõigi maade proletaarlased, ühinege!}}
* {{Jezyky|fi|Kaikkien maiden proletaarit, liittykää yhteen!}}
* {{Jezyky|ka|პროლეტარებო ყველა ქვეყნისა, შეერთდით!|ka|P’rolet’arebo q’vela kveq’nisa, šeertdit!}}
* {{Jezyky|kk|Барлық елдердің пролетарлары, бірігіңдер!}}
* {{Jezyky|krl|Kaikkien maiden proletaarit, liittykää yhteen!}}
* {{Jezyky|ki|Бардык өлкөлөрдүн пролетарлары, бириккиле!}}
* {{Jezyky|lv|Visu zemju proletārieši, savienojieties!}}
* {{Jezyky|lt|Visų šalių proletarai, vienykitės!}}
* {{Jezyky|ro|Proletari din toate ţările, uniţi-vă!|ro|Пролетарь дин тоате цэриле, униць-вэ!}}
* {{Jezyky|ru|Пролетарии всех стран, соединяйтесь!}}
* {{Jezyky|tt|Барлык илләрнең пролетарийлары, берләшегез!}}
* {{Jezyky|tg|Proletarhoji hamaji mamlakatho, jak şaved!|tg|Пролетарҳои ҳамаи мамлакатҳо, як шавед!}}
* {{Jezyky|tk|Ähli ýurtlaryň proletarlary, birleşiň!|tk|Әхли юртларың пролетарлары, бирлешиң!}}
* {{Jezyky|uk|Пролетарі всіх країн, єднайтеся!}}
* {{Jezyky|uz|Butun dunyo proletarlari, birlashingiz!|uz|Бутун дунё пролетарлари, бирлашингиз!}}

{{Pravopis prověrjeny}}
[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]</text>
      <sha1>5ojwdkoaz6av82fr0wkpd5hx19icm8x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Putovanje</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1596</id>
    <revision>
      <id>43469</id>
      <parentid>35540</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T08:34:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Izpravil jesm prvo rěčenje; kat.</comment>
      <origin>43469</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15085" sha1="nmu5l0lxr81wbr8mey81jpsi8wu4gi5" xml:space="preserve">{{pravopis}}
[[Fajl:Transasia_trade_routes_1stC_CE_gr2.png|thumb|300px|[[Put svily]] — jedna iz najstarějših putovateljskyh tras v historiji, svezujuča [[Kitaj]] s [[Evropa|Evropoju]].]]
'''Putovan‌je''' jest prěměščan‌je člověka iz jednogo města v drugo prěz věčše razstojan‌je za razne cělje – rekreacija, obrazovan‌je, trgovan‌je, piligrimstvo ili druge. Putovan‌je jest jedna iz najstarějših aktivnostij člověka — ješče v davnosti ljudi putovali za jědoju, trgovju i religijne cělje.

== Historija ==

=== Davnost ===

Historija putovanija jest tako stara kako i historija čovečestva. Pervotno «putovanje» bylo gnano neobhodimostju — sledovanjem za stadami životinj i nahodženijem novih resursov jědy. Rane člověčeske migracije iz Afriky, počavšie okolo 60 000 lět prěd n. e., byli motivovane iskaanjem lěpšyh klimatov i zemelj.

S razvojem zemlědělija okolo 10 000 prěd n. e. i tvorenijem prvyh civilizacij, putovanje počalo priobiravati organizovanu formu. Sumercy i Vavilonjany okolo 3000 prěd n. e. bili pionery v tvorenju torgovlinih tras. Drevny [[Egipt]] igral klučnu rolju — [[Nil]] stal glavnoj arterioj prěnosa ljud, tovara i idej.

Pod vladavoju {{-|[[Cyrus the Great|{{-|Cyrus'a Velikogo}}]]|[[Cyrus the Great|Кира Великого]]}}, [[Persija]] razvila prostornu mrežu kraljevskih drog, razprostranjenih od Suzy do Sardisa. Pod vladavoju {{-|[[Darius I|{{-|Darius'a I}}]]|[[Darius I|Дария I]]}} tute dorogy byli koristane za administrativne, vojene i torgovelne cěli.

Bogaty Grěcy i Rimljany putovaly za dokolicom v své lětnje domovy i vily v gradah kako [[Pompeji]] i [[Baje]].&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Casson | first = Lionel | year = 1994 | title = Travel in the Ancient World | publisher = Johns Hopkins University Press | isbn = 978-0-8018-4808-8}}&lt;/ref&gt; [[Sedem čudes světa]] staly ciljevymi městami za putovateljev. Věčšina drevnogo putovanija byla sdělana v interesy vojny, diplomacije, državnoj gradby ili torgovly; socialne motivacije za putovanje vklučaly posěščanje religijnih měst, festivalov i zdorovstvenih sanatorijej.

Rano hodočešče k buddijskim světiliščam počalo se věčše čem 2000 lět prěd n. e. V 5.–9. věkah n. e., stotine kitajskih buddistov putovaly v [[Indija|Indiju]] za učenijem u buddijskyh učiteljev, zbiranjem svetih textov i posěšćanjem svetih měst.&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Elverskog | first = Johan | year = 2010 | title = Buddhism and Islam on the Silk Road | publisher = University of Pennsylvania Press | isbn = 978-0-8122-4237-9}}&lt;/ref&gt;

=== Srědnjevěčje: torgovcy, pilgrimi i istraživateli ===

[[Fajl:Marco_Polo.jpg|thumb|200px|{{-|[[Marco Polo|{{-|Marko Polo}}]]|[[Marco Polo|Марко Поло]]}} — jedin iz najznamenitějšyh putovateljev Srědnjevěčja.]]

V Srědnjevěčju putovanje bylo varijativno po svoim celjam i složnostji. Torgovcy, vojaky, studenty i pilgrimi putovaly po vsej Evropě i dalej. Razvoj [[Put svily|Puta svily]] omogučil torgovlu meždu [[Kitaj]]em, [[Persija|Persijoju]] i [[Evropa|Evropoju]]. [[Put svily]] nikogda ne byl jedinstvenoj trasoj svyazujučoj Kitaj s Srědizomnomorijem — to bila mreža tras; putovatelji stalkivaly se s stalnim opasnostjami razbojev i nomadskyh najezdov.&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Hansen | first = Valerie | year = 2012 | title = The Silk Road: A New History | publisher = Oxford University Press | isbn = 978-0-19-993921-3}}&lt;/ref&gt;

Venetsky kupec {{-|[[Marco Polo|{{-|Marko Polo}}]]|[[Marco Polo|Марко Поло]]}} putoval prěz Aziju od 1271 do 1295 roka, opisujučy svoj pobyt na dvoru vladara [[Mongolija|Mongolije]] {{-|[[Kublai Khan|{{-|Kublaj Han'a}}]]|[[Kublai Khan|Кублај Хана]]}}. Jego zapiski sut byti čitane po vsej Evropě.&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Polo | first = Marco | year = 1300 | title = Il Milione (The Travels of Marco Polo) | publisher = Rustichello da Pisa}}&lt;/ref&gt;

Arabsky putovatelj {{-|[[Ibn Battuta]]|[[Ibn Battuta|Ибн Батуты]]}} iz [[Maroko|Maroka]] v 14. věku prěvozil razstojanje okolo 120 000 km — věčše čem ljuboj iny putovatelj svojego časa. Njegovo putovanje trajalo okolo 30 lět i obhvatilo Afriku, Aziju i Evropu.&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Mackintosh-Smith | first = Tim | year = 2002 | title = Travels with a Tangerine: A Journey in the Footnotes of Ibn Battutah | publisher = John Murray | isbn = 978-0-7195-6029-4}}&lt;/ref&gt;

Rane primery putovatelnej literatury vklučajut «Periplus Erythrejskogo mora» (1. věk n. e.) i «Opisanije Grěcije» {{-|[[Pausanias|{{-|Pausania}}]]|[[Pausanias|Паусаниa]]}} (2. věk n. e.). V pozdnom 16. věku stalo modno dla mladyh evropejskyh aristokratov putovati po Evropě v celju obrazovanija v oblasty iskustva i literatury — toje jest bylo nazyvaemo «Grand Tour».&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Buzard | first = James | year = 1993 | title = The Beaten Track: European Tourism, Literature, and the Ways to Culture | publisher = Oxford University Press | isbn = 978-0-19-812213-2}}&lt;/ref&gt;

=== Věk otkrytij ===

[[Fajl:Christopher_Columbus.jpg|thumb|200px|{{-|[[Cristoforo Colombo|{{-|Kristofor Kolumbo}}]]|[[Cristoforo Colombo|Кристофор Колумбо]]}} — moreplavatělj, ktory otkril Ameriku dla Evropejcov v 1492 roku.]]

V 100 letah od srědine 15. do srědine 16. věka, kombinacija okolnostej stimulirovala ljud iskatj nove trasy. Prvo, k koncy 14. věka, vasna mongolska imperija razpadala se; tako zapadne torgovcy ne mogli byti zaručeny bezopasnym prěhodom po zemlinih trasah. Vtoro, Osmansky Turcy i Venetcy kontrolirovali komercijalne dostupje k Srědizomu morju i drevnim morskim trasam iz Vostoka. Treto, nove nacije na Atlantičeskih obrežjah Evropy bili gotove iskati zamorsku torgovlu i avanturirovati.

V tutom časy {{-|[[Vasco da Gama|{{-|Vasko da Gama}}]]|[[Vasco da Gama|Васко да Гама]]}} otkril morsku trasu v [[Indija|Indiju]] prěz [[Afrika|Afriku]] v 1498 roku, a {{-|[[Cristoforo Colombo|{{-|Kristofor Kolumbo}}]]|[[Cristoforo Colombo|Кристофор Колумбо]]}} dostigl [[Amerika|Ameriky]] v 1492 roku.&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Fernandez-Armesto | first = Felipe | year = 2006 | title = Pathfinders: A Global History of Exploration | publisher = W. W. Norton | isbn = 978-0-393-06259-5}}&lt;/ref&gt; Tute otkrytija fundamentalno prěměnily obzor člověčeskogo putovanija i znanja o světě.

=== 19. věk: železnica i masovno putovanje ===

[[Fajl:Steam_locomotive.jpg|thumb|250px|Parovoz — tehničeske otkrytje ktore revolutionizovalo putovanje v 19. věku.]]

Razvoj [[Železnica|železnice]] v 19. věku fundamentalno prěměnil putovanje. Pervo, putovanje bylo rezervovano za bogatašev i privilegovanih; s razvojem parovoza i železničnyh linij putovanje stalo dostupno za věčše ljud.

Britansky preduzimatelj {{-|[[Thomas Cook|{{-|Tomas Kuk}}]]|[[Thomas Cook|Томас Кук]]}} jest organiziral prvo skupno putovanje železnicom v 1841 roku — od Lesteru do Lufboroa za temperantnički zbor. Kompanija {{-|[[Cox &amp; Kings|{{-|Koks i Kings}}]]|[[Cox &amp; Kings|Кокс и Кингс]]}} bila jest perva oficijalna putovatelna kompanija, osnovana v 1758 roku.&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Brendon | first = Piers | year = 1991 | title = Thomas Cook: 150 Years of Popular Tourism | publisher = Secker &amp; Warburg | isbn = 978-0-436-06073-5}}&lt;/ref&gt;

=== 20. věk: avijacija i globalizacija putovanija ===

[[Fajl:Wright_Flyer.jpg|thumb|250px|Pervý let bratov {{-|[[Wright brothers|{{-|Rajt}}]]|[[Wright brothers|Рајт]]}} v 1903 roku — začatek epohy avijacije.]]

S uspěšnym pervym letom bratov {{-|[[Wright brothers|{{-|Rajt}}]]|[[Wright brothers|Рајт]]}} v 1903 roku, avijacija počala revolucionizovati putovanje.&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Crouch | first = Tom D. | year = 2003 | title = The Bishop's Boys: A Life of Wilbur and Orville Wright | publisher = W. W. Norton | isbn = 978-0-393-30695-1}}&lt;/ref&gt; Do srědine 20. věka, komercijalni letovi staly dostupni za širu publiku, radikalno skrativše vrěme putovanija meždu kontinentami.

Po Drugoj světovoj vojně, ekonomicky razvoj i razširenije avijacije vodili k tomu čto putovanje stalo masovom aktivnostju. Razvoj džet-avijacije v 1950-yh i 1960-yh letah ješče věčše uskorił toj proces. Meždunarodni putovatelji počali meriti se ne v tysačah, ale v milijardah.&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Lyth | first = Peter | last2 = Dierikx | first2 = Marc | year = 1994 | title = From Privilege to Popularity: The Growth of Leisure Air Travel since 1945 | publisher = Journal of Transport History | volume = 15}}&lt;/ref&gt;

== Celji putovanija ==

Ljude putujut za raznimi celjami:

* '''Rekreacija i odpočinek''' — putovanje za dokolom, relaksacijoju i novymi impressijami
* '''Obrazovanije''' — putovanje za nabytjem znanja, izslědovanjem novih kultur i historije
* '''Torgovlja i poslo''' — putovanje za ekonomičnimi celjami, pregovorami i konferencijami
* '''Hodočešče''' — putovanje k svetim místam za religijnimi celjami
* '''Istraživanje''' — putovanje v neznane ili malo izslědovane oblasti
* '''Medicina''' — putovanje za léčenijem ili zdorovstvenim pobytom
* '''Migracija''' — dolgotrajno prěměščenije za stalnim žitelstvom

== Typy putovanija ==

=== Po sredstvě prěvoza ===

[[Fajl:Caravan.jpg|thumb|250px|Karavana — tradicijny sposob putovanija prěz pustinje i stepi v drevnostji.]]

* '''Pěšo''' — najstarěšy sposob putovanija; do sučasnih dnev koristany v hodočešću i pohodu
* '''Na konju''' — od okolo 3500 prěd n. e. konj byl glavno sredstvo dalnogo putovanija
* '''Vodoj''' — rěky, mora i okeany oduvek bili glavnymi trasami putovanija
* '''Karavanom''' — organizovana skupina putovateljev, osobito po Putu svily
* '''Železnicom''' — od 19. věka; revolutioniziralo masovno putovanje
* '''Avtomobilom''' — od počely 20. věka; dal osobnu slobodu prěmještanja
* '''Samolotom''' — od srědine 20. věka; učinilo globalno putovanje brzym i dostupnim

=== Po cělji ===

* '''Kulturnoje putovanje''' — posěščanje muzejov, historičnih pamjatnikov, festivalov
* '''Prirodno putovanje''' — posěščanje nacionalnih parkov, planin, mora
* '''Avanturistično putovanje''' — pěšačenje, alpinizm, rafting, skakanje s padabranom
* '''Gastronomično putovanje''' — putovanje za poznanjem měznih kulinarnih tradicij
* '''Naučno putovanje''' — ekspedicije za naučnymi celji

== Znamenity putovatelji ==

[[Fajl:Handmade_oil_painting_reproduction_of_Ibn_Battuta_in_Egypt,_a_painting_by_Hippolyte_Leon_Benett..jpg|thumb|200px|{{-|[[Ibn Battuta|{{-|Ibn Battuta}}]]|[[Ibn Battuta|Ибн Батута]]}} — arabsky putovatelj, prěvozivšy okolo 120 000 km v 14. věku.]]

Prěz historiju, několiko putovateljev jest ostavilo posebno značny trag:

* {{-|[[Herodotus|{{-|Herodot}}]]|[[Herodotus|Херодот]]}} (5. věk prěd n. e.) — grěcky istorik i putovatelj, opisavšy mnoge narody i zemje antičnogo světa&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Romm | first = James | year = 1998 | title = Herodotus | publisher = Yale University Press | isbn = 978-0-300-07229-4}}&lt;/ref&gt;
* {{-|[[Pytheas|{{-|Piteas}}]]|[[Pytheas|Питеас]]}} (4. věk prěd n. e.) — grěcky moreplavatělj, dostigšy Britanije i opisavšy Severno more
* {{-|[[Zhang Qian|{{-|Čžan Can}}]]|[[Zhang Qian|Чжан Цан]]}} (2. věk prěd n. e.) — kitajsky diplomat, otkrišy Centralnu Aziju za Kitaj
* {{-|[[Marco Polo|{{-|Marko Polo}}]]|[[Marco Polo|Марко Поло]]}} (13.–14. věk) — venetsky kupec, opisavšy Aziju i mongolsky dvor&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Polo | first = Marco | year = 1300 | title = Il Milione (The Travels of Marco Polo) | publisher = Rustichello da Pisa}}&lt;/ref&gt;
* {{-|[[Ibn Battuta]]|[[Ibn Battuta|Ибн Батута]]}} (14. věk) — arabsky putovatelj, prěvozivšy okolo 120 000 km&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Mackintosh-Smith | first = Tim | year = 2002 | title = Travels with a Tangerine | publisher = John Murray | isbn = 978-0-7195-6029-4}}&lt;/ref&gt;
* {{-|[[Xuanzang|{{-|Sjuan Czan}}]]|[[Xuanzang|Сюан Цзан]]}} (7. věk) — kitajsky monah, putovavšy 17 lět v Indiju za buddijskimi textami
* {{-|[[Cristoforo Colombo|{{-|Kristofor Kolumbo}}]]|[[Cristoforo Colombo|Кристофор Колумбо]]}} (15.–16. věk) — moreplavatělj, otkrišy Ameriku za Evropejcov&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Morison | first = Samuel Eliot | year = 1942 | title = Admiral of the Ocean Sea: A Life of Christopher Columbus | publisher = Little, Brown | isbn = 978-0-316-58360-4}}&lt;/ref&gt;
* {{-|[[Ferdinand Magellan]]|[[Ferdinand Magellan|Фердинанд Магеллан]]}} (16. věk) — organizator prvogo okolosvětovogo putovanija&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Bergreen | first = Laurence | year = 2003 | title = Over the Edge of the World: Magellan's Terrifying Circumnavigation of the Globe | publisher = William Morrow | isbn = 978-0-06-621173-2}}&lt;/ref&gt;

== Putovanje v kulturi ==

Putovanje jest inspirirovalo ogromno čislo književnih děl, od «[[Odiseja|Odiseje]]» {{-|[[Homer|{{-|Homer'a}}]]|[[Homer|Хомера]]}} do modernih putovatelnih romanov. Motiv putovanija jest jedin iz klučnih v světovoj literatury — putovanje kako metafora žizni, rasta i samopoznanija.

[[Fajl:Don_Quixote.jpg|thumb|200px|Ilustracija k «Don Kihotu» {{-|[[Miguel de Cervantes|{{-|Migelja de Servantesa}}]]|[[Miguel de Cervantes|Мигела де Сервантеса]]}} — jedin iz najznamenitějšyh putovatelnih romanov v světovoj literatury.]]

«Grand Tour» — tradicija putovanija mladih aristokratov po Evropě za kulturnymi celjami — bila popularna v 17. i 18. věkah. Ona vklučala posěščanje [[Italija|Italije]], [[Francija|Francije]], [[Grěcija|Grěcije]] i druhih kulturnih centrov Evropy za ciljem kulturnogo i intelektualnogo razvoja.&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Black | first = Jeremy | year = 1992 | title = The British Abroad: The Grand Tour in the Eighteenth Century | publisher = Sutton | isbn = 978-0-7509-0529-3}}&lt;/ref&gt;

== Orudje i pripravljenje putovanija ==

Prěz vsiju historiju putovanija, ljude koristali razna orudja za navigaciju i pripravljenje:

* '''Karty''' — od drevnih kartografičeskih děl do sučasnih digitalnih kart&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Harley | first = J. B. | last2 = Woodward | first2 = David | year = 1987 | title = The History of Cartography | publisher = University of Chicago Press | isbn = 978-0-226-31633-8}}&lt;/ref&gt;
* '''Kompas''' — iznahodžen v [[Kitaj]]ě v 11. věku, revolutioniziroval morsku navigaciju
* '''Hronometar''' — umožnil točno oprědělanje dolgoty na moru&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Sobel | first = Dava | year = 1995 | title = Longitude | publisher = Walker | isbn = 978-0-8027-1312-5}}&lt;/ref&gt;
* '''Putniky pasoš''' — dokument, umožnivšy meždunarodno putovanje

== Gledite takože ==

* [[Istraživanje]]
* [[Hodočešče]]
* [[Geografija]]
* [[Avijacija]]
* [[Moreplavatělstvo]]
* [[Put svily]]

== Iztočniky ==

&lt;div class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
{{Iztočniky}}
&lt;/div&gt;

[[Kategorija:Vesdenno žitje]]</text>
      <sha1>nmu5l0lxr81wbr8mey81jpsi8wu4gi5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>RSA</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1603</id>
    <revision>
      <id>43532</id>
      <parentid>35543</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:53:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>kat.</comment>
      <origin>43532</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9112" sha1="jcyhmnydsl14wclscm4v0md2zrzkf02" xml:space="preserve">

Statja ne dokončena i ne doděłana do normalnogo stanja!!!

'''RSA''' (Rivest, Shamir, Adleman) jest kryptografičny algoritm z otvorenym ključem, čja bezopasnost opiraje sę na trudosť faktorizacije velikih poluprostyh čisel.

[[Fajl:2017-08-Ron Rivest Adi Shamir and Len Adleman on CRYPTO 2017 in UCSB.jpg|400px|thumb|2017-08-Ron Rivest Adi Shamir and Len Adleman on CRYPTO 2017 in UCSB]]

Zamysl otkľučevej kryptografije byl pŕvy raz predstavjeny Vitfieldom Diffijem i Martinom Hellmanom v godě 1976. Jednak ne uspěli rěšiti problemu tvorjenja naděždnoj jednostrannoj funkcije. God potěm grupa z Massachusettskogo Technologičnogo Instituta, sostojųća iz Rona Rivesta, Adi Šamira i Leonarda Adlemana, dělala na tvorjenju takoj funkcije. Prělom stal sę v aprilju goda 1977.

&lt;blockquote&gt;Poslanje šifrųjet sę prědstavljanjem jego kako čislo M, podnesenjem M na vseslavno stepenь e, a potym izvlěčenjem ostatka pri děljenju rezultata na vseslavno izdanje n dvoma velikima tajnyma prostyma čislama p i q. Dešifrácia jest podobna; toliko sę koristaje ina, tajna, stepenь d, gdě e · d ≡ 1 (mod (p − 1) · (q − 1)). Bezopasnost sistema čąstečnosťju osnovana na složnosti razloženija na množitele izdanogo dělitelja n.

'''- A Method for Obtaining Digital Signatures and Public-Key Cryptosystems R.L. Rivest, A. Shamir, and L. Adleman∗'''

Abstract&lt;ref&gt;https://people.csail.mit.edu/rivest/Rsapaper.pdf&lt;/ref&gt;&lt;/blockquote&gt;

== Poljzovanje ==
RSA — jest prvy široko koristany algoritm nesěmětričnoj kriptografije, kotory do sěgodnja jest populjarny v industriji. RSA jest koristana v [[Mehanizm inkapsulacije ključev|KEM]] tako že, jako e-znak, i prostě šifrovana otvorenym ključem.

Algoritm jest uporabjeny v [[transport layer security|TLS]]/SSL i certifikatěh bezopastnosti, děl rynka bazovana na krivyh rastet, česo on vse ješče velmi popularny. Česo mnogo certifikacijnyh centrov koristajųt različnymi algoritmami, jest rjada [[Centr certifikacije|certifikacijnyh centrov]] (CA), kotory vydajųt certifikaty toliko s RSA. [[Let’s Encrypt]] po umolčanju predlagajet RSA.

[[GnuPG]] predlagaje RSA standardno. Algoritm jest populjarny dlja elektroničnyh podpisov i jest v mnogih državah standardom podpisov dlja državnyh portalov.

== Vzlomy i zraniteľnosti ==
Ogółny smysl dokazanogo prołoma RSA pri značenjah 2048/4096 bit ne jest v publicnem pristupu, ale sųt dokazy możnosti prołoma 2048 za korotko vręmę na klasičnem kompjuterě i slědstveno ostalnyh za obzrimo pri dostatočnyh moćnostjah i tako že sųt teoretične prołomy na kvantovyh kompjuterah.


'''Na klasičnyh kompjuterah''': Obščaja numerična sita polja, 2 000 jadro-lět na 768 bitov, 2 700 jadro-lět na 829 bitov, teoretičeski 1 500 000 jadro-lět na 1024 bitov.&lt;ref&gt;https://jacobsschool.ucsd.edu/news/release/2991?id=2991&lt;/ref&gt; 

&lt;u&gt;Važno je, že jadro-lěta sųt smatrane bez FPGA/GPU/ASIC i podobnogo uskorenja na procesorah približno 2.1 GHz na jadro. Tak že v slučaju sųčnosti neophodnoj skrytoj strukturě, što byvajet dovolno často, sųt kuda bolěje efektivne metody.&lt;/u&gt;


'''QuantumComputing'''

Dlja Šoroveho algoritma treba približno 2n logičnyh kubitov (gde n jest dlžina ključa). Dlja RSA-2048 to jest okolo 4 100 logičnyh kubitov. 1-10 godin.&lt;ref&gt;https://arxiv.org/abs/quant-ph/9508027&lt;/ref&gt; 

Algoritm Regeva (Oded Regev, 2023) pozvoljaje umenšiti količstvo potrebnyh logičnyh kubitov od c 2n do korenj n.&lt;ref&gt;https://arxiv.org/abs/2308.06572&lt;/ref&gt;

== Čisty algoritm i podmnožestva ==

==== Napad pri malem ukazatelju e ====
Širokověščatelny napad Hastada (Hastad's Broadcast Attack)

Sųt': Jestli že samyj posyl M šifrųje sę malym ukazatelem e (na primer, e = 3) několiko adresatam s različnymi moduljami N₁, N₂, N₃, to protivnik možet vosstanoviti otkrųty tekst bez znanja zakrųtyh ključev.

Kako dějstvuje napad pri e = 3

Predložim, tri uporabitelja imajųt otkrųte ključe (N₁, 3), (N₂, 3), (N₃, 3) i dobivajųt jediny posyl M:

C₁ ≡ M³ (mod N₁)

C₂ ≡ M³ (mod N₂)

C₃ ≡ M³ (mod N₃)

Protivnik presrětajet vse tri šifroteksty. Po kitajskoj teoremi o ostatkah (CRT) možno najti C takoje, že:

C ≡ M³ (mod N₁ × N₂ × N₃)

Odže M &lt; každygo iz N₁, N₂, N₃, to M³ &lt; N₁ × N₂ × N₃.

Sledovatelno: C = M³ (jako obyčajne cělo čislo, ne po modulu)

Protivnik prosto izčislja M = ∛C — kubičny korěń, i otkryvaje posyl.

Primer s konkretnymi čislami

Nehaj tri modulja:

N₁ = 3233, N₂ = 2737, N₃ = 4087

e = 3 za vse

M = 42

Šifroteksty:

C₁ ≡ 42³ ≡ 74088 ≡ 2587 (mod 3233)

C₂ ≡ 42³ ≡ 74088 ≡ 614 (mod 2737)

C₃ ≡ 42³ ≡ 74088 ≡ 2084 (mod 4087)

Po CRT nahodimo C ≡ 74088 (mod 3233 × 2737 × 4087 ≈ 43 mln)

Odže 74088 &lt; 43 mln, to C = 74088 = 42³.

Izčisljajemo: ∛74088 ≈ 42.00 → M = 42 ✓

==== Napadi pri slabih p i q ====
1. Blizki prosti čisla (Fermatova faktorizacija)

Ujazvimość: Jesli p i q sų blizki jedne k drugomu, možno bystro faktorizovati N.

Kako delaje: 

Jesli p ≈ q, to N ≈ (p + q)² / 4, značit p + q ≈ 2√N.

Iščemo predstavo: N = x² - y², gde x = (p + q)/2, y = (p - q)/2

Togda: p = x - y, q = x + y

Algoritm Fermata:

Načinajemo s x = ⌈√N⌉

Vypočitajem y² = x² - N

Prověřajem, li jest y² cěly kvadrat

Jesli da, našli p i q; jesli ne, povećajemo x i povtorjajemo

Priměr:

N = 91 = 7 × 13

√91 ≈ 9.54, načinajemo s x = 10

y² = 100 - 91 = 9 = 3² ✓

p = 10 - 3 = 7, q = 10 + 3 = 13

Pri p ≈ q algoritm nahodi rěšenje za několiko iteracij vměsto eksponencialnogo vremene.

2. p - 1 i q - 1 imajų toliko male dělitele (Pollardov p - 1)

Ujazvimość: Jesli vse prosti dělitele (p - 1) ili (q - 1) sų mali, možno faktorizovati N efektivno.

Kako delaje:

Po těoremě Fermata: a^(p-1) ≡ 1 (mod p) za vse a, ne dělajuće sę na p.

Jesli p - 1 = ∏ rᵢ^αᵢ, gde vse rᵢ sų mali, vypočitajem:

B = ∏ rᵢ^(⌊log(limit)/log(rᵢ)⌋)

gde limit — někotoro čislo (na priměr, 10⁶).

Togda: a^B ≡ 1 (mod p), no a^B ≢ 1 (mod q) (věrojatno).

Vypočitajem: gcd(a^B - 1, N) — to dasto dělitelja N.

Priměr:

p = 1000000007 (prosto čislo)

p - 1 = 1000000006 = 2 × 500000003

Jesli 500000003 — takože produkt malyh prostyh, algoritm Pollarda děłaje za O(√(maks. malogo dělitelja)).

=== SNFS ===
SNFS jest efektivny toliko za čisla vida &lt;math&gt;n = r^e \pm s&lt;/math&gt;, gdě koeficienty '''r''' i '''s''' sųt velmi mali. K takim čislam prinadležųt&lt;ref&gt;https://www.cs.umd.edu/~gasarch/TOPICS/factoring/NFSmadeeasy.pdf&lt;/ref&gt;: 

&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;   Mersennovy čisla (&lt;math&gt;2^p - 1&lt;/math&gt;).

&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;   Fermatovy čisla (&lt;math&gt;2^{2^n} + 1&lt;/math&gt;).

&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;   Čisla iz projekta Kanningema (na primer, &lt;math&gt;10^{211} - 1&lt;/math&gt;). 

Jestli čislo '''n''' ne imaje takų strukturu, SNFS ne jest možno upotrebiti, i nado koristovati se pomalšnym GNFS.

== Univerzalne ataki ==

==== Napad bazovany na cikličnom povtorjenju šifrovanija ====
V RSA procesě šifrovanja izgleda tako: 

&lt;math&gt;C = M^e \pmod n&lt;/math&gt;

Ako my načnemo povtorno šifrovati polučenyj šifrovaný tekst С, to my budemo polučati poslědovnosť:

1. &lt;math&gt;C_1 = C^e \pmod n&lt;/math&gt;

2. &lt;math&gt;C_2 = C_1^e = C^{e^2} \pmod n&lt;/math&gt;

3. ...

4. &lt;math&gt;C_j = C_{j-1}^e = C^{e^j} \pmod n&lt;/math&gt;

Jakože čislo elementov v kolci &lt;math&gt;\mathbb{Z}_n&lt;/math&gt; je konečno, ta poslědovnosť obavezno zacykli sę. Jak toliko my najdemo takoje &lt;math&gt;j&lt;/math&gt;, pri ktorom &lt;math&gt;C_j \equiv C \pmod n&lt;/math&gt;, to bude značiti:

&lt;math&gt;(C_{j-1})^e \equiv C \pmod n&lt;/math&gt;

Poněže po definiciji RSA &lt;math&gt;M^e \equiv C \pmod n&lt;/math&gt;, to &lt;math&gt;M = C_{j-1}&lt;/math&gt;.

1. Zašifrovanje:

&lt;math&gt;C = M^e \pmod n = 123456^{49} \pmod{553429} = 1603&lt;/math&gt;.

2. Iskanje cikla:

Protivnik vyčislja &lt;math&gt;C_j = C^{e^j} \pmod n&lt;/math&gt;:

&lt;math&gt;C_1 = 1603^{49} \pmod{553429} = \dots&lt;/math&gt;

... (srednje kroky)

&lt;math&gt;C_7 = 1603^{49^7} \pmod{553429} = 85978&lt;/math&gt;

&lt;math&gt;C_8 = 85978^{49} \pmod{553429} = 123456&lt;/math&gt;.

&lt;math&gt;C_9 = 123456^{49} \pmod{553429} = 1603&lt;/math&gt;.

3. Rezultat:

V sųčasnyh sistemah RSA koristajų sę ogromny prosty čisla (&lt;math&gt;p&lt;/math&gt; i &lt;math&gt;q&lt;/math&gt; po 1024-2048 bitov). V tomto pripadě: Dĺžka cikla &lt;math&gt;j&lt;/math&gt; čęsto srovniva ję s razměrom dělitelev &lt;math&gt;\phi(n)&lt;/math&gt;. Za slučajno poslannje &lt;math&gt;M&lt;/math&gt; věrojatnosť najti korotky cikl (jako &lt;math&gt;j=9&lt;/math&gt; v primerě) je ništožno mala. Vyčislitelna složnosť takogo perebora staje sę vyšja, něž složnosť faktorizacije modula &lt;math&gt;n&lt;/math&gt;.

Ta metod je opasen toliko pri koristovanju &quot;slabyh&quot; prostyh čisel, u ktoryh značenja &lt;math&gt;p-1&lt;/math&gt; i &lt;math&gt;q-1&lt;/math&gt; imajų toliko male prosty dělitele (gladky čisla).

== Iztočniky ==
&lt;references /&gt;

[[Kategorija:Šifrovanje]]
[[Kategorija:Informatika]]
[[Kategorija:Informacijne tehnologije]]

[[Kategorija:Шифрованје]]
[[Kategorija:Информатика]]
[[Kategorija:Информацијне технологије]]</text>
      <sha1>jcyhmnydsl14wclscm4v0md2zrzkf02</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43533</id>
      <parentid>43532</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:55:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>/* Iztočniky */</comment>
      <origin>43533</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9120" sha1="qlwt0l592kl65mga73ty1o65h3msfmc" xml:space="preserve">

Statja ne dokončena i ne doděłana do normalnogo stanja!!!

'''RSA''' (Rivest, Shamir, Adleman) jest kryptografičny algoritm z otvorenym ključem, čja bezopasnost opiraje sę na trudosť faktorizacije velikih poluprostyh čisel.

[[Fajl:2017-08-Ron Rivest Adi Shamir and Len Adleman on CRYPTO 2017 in UCSB.jpg|400px|thumb|2017-08-Ron Rivest Adi Shamir and Len Adleman on CRYPTO 2017 in UCSB]]

Zamysl otkľučevej kryptografije byl pŕvy raz predstavjeny Vitfieldom Diffijem i Martinom Hellmanom v godě 1976. Jednak ne uspěli rěšiti problemu tvorjenja naděždnoj jednostrannoj funkcije. God potěm grupa z Massachusettskogo Technologičnogo Instituta, sostojųća iz Rona Rivesta, Adi Šamira i Leonarda Adlemana, dělala na tvorjenju takoj funkcije. Prělom stal sę v aprilju goda 1977.

&lt;blockquote&gt;Poslanje šifrųjet sę prědstavljanjem jego kako čislo M, podnesenjem M na vseslavno stepenь e, a potym izvlěčenjem ostatka pri děljenju rezultata na vseslavno izdanje n dvoma velikima tajnyma prostyma čislama p i q. Dešifrácia jest podobna; toliko sę koristaje ina, tajna, stepenь d, gdě e · d ≡ 1 (mod (p − 1) · (q − 1)). Bezopasnost sistema čąstečnosťju osnovana na složnosti razloženija na množitele izdanogo dělitelja n.

'''- A Method for Obtaining Digital Signatures and Public-Key Cryptosystems R.L. Rivest, A. Shamir, and L. Adleman∗'''

Abstract&lt;ref&gt;https://people.csail.mit.edu/rivest/Rsapaper.pdf&lt;/ref&gt;&lt;/blockquote&gt;

== Poljzovanje ==
RSA — jest prvy široko koristany algoritm nesěmětričnoj kriptografije, kotory do sěgodnja jest populjarny v industriji. RSA jest koristana v [[Mehanizm inkapsulacije ključev|KEM]] tako že, jako e-znak, i prostě šifrovana otvorenym ključem.

Algoritm jest uporabjeny v [[transport layer security|TLS]]/SSL i certifikatěh bezopastnosti, děl rynka bazovana na krivyh rastet, česo on vse ješče velmi popularny. Česo mnogo certifikacijnyh centrov koristajųt različnymi algoritmami, jest rjada [[Centr certifikacije|certifikacijnyh centrov]] (CA), kotory vydajųt certifikaty toliko s RSA. [[Let’s Encrypt]] po umolčanju predlagajet RSA.

[[GnuPG]] predlagaje RSA standardno. Algoritm jest populjarny dlja elektroničnyh podpisov i jest v mnogih državah standardom podpisov dlja državnyh portalov.

== Vzlomy i zraniteľnosti ==
Ogółny smysl dokazanogo prołoma RSA pri značenjah 2048/4096 bit ne jest v publicnem pristupu, ale sųt dokazy możnosti prołoma 2048 za korotko vręmę na klasičnem kompjuterě i slědstveno ostalnyh za obzrimo pri dostatočnyh moćnostjah i tako že sųt teoretične prołomy na kvantovyh kompjuterah.


'''Na klasičnyh kompjuterah''': Obščaja numerična sita polja, 2 000 jadro-lět na 768 bitov, 2 700 jadro-lět na 829 bitov, teoretičeski 1 500 000 jadro-lět na 1024 bitov.&lt;ref&gt;https://jacobsschool.ucsd.edu/news/release/2991?id=2991&lt;/ref&gt; 

&lt;u&gt;Važno je, že jadro-lěta sųt smatrane bez FPGA/GPU/ASIC i podobnogo uskorenja na procesorah približno 2.1 GHz na jadro. Tak že v slučaju sųčnosti neophodnoj skrytoj strukturě, što byvajet dovolno často, sųt kuda bolěje efektivne metody.&lt;/u&gt;


'''QuantumComputing'''

Dlja Šoroveho algoritma treba približno 2n logičnyh kubitov (gde n jest dlžina ključa). Dlja RSA-2048 to jest okolo 4 100 logičnyh kubitov. 1-10 godin.&lt;ref&gt;https://arxiv.org/abs/quant-ph/9508027&lt;/ref&gt; 

Algoritm Regeva (Oded Regev, 2023) pozvoljaje umenšiti količstvo potrebnyh logičnyh kubitov od c 2n do korenj n.&lt;ref&gt;https://arxiv.org/abs/2308.06572&lt;/ref&gt;

== Čisty algoritm i podmnožestva ==

==== Napad pri malem ukazatelju e ====
Širokověščatelny napad Hastada (Hastad's Broadcast Attack)

Sųt': Jestli že samyj posyl M šifrųje sę malym ukazatelem e (na primer, e = 3) několiko adresatam s različnymi moduljami N₁, N₂, N₃, to protivnik možet vosstanoviti otkrųty tekst bez znanja zakrųtyh ključev.

Kako dějstvuje napad pri e = 3

Predložim, tri uporabitelja imajųt otkrųte ključe (N₁, 3), (N₂, 3), (N₃, 3) i dobivajųt jediny posyl M:

C₁ ≡ M³ (mod N₁)

C₂ ≡ M³ (mod N₂)

C₃ ≡ M³ (mod N₃)

Protivnik presrětajet vse tri šifroteksty. Po kitajskoj teoremi o ostatkah (CRT) možno najti C takoje, že:

C ≡ M³ (mod N₁ × N₂ × N₃)

Odže M &lt; každygo iz N₁, N₂, N₃, to M³ &lt; N₁ × N₂ × N₃.

Sledovatelno: C = M³ (jako obyčajne cělo čislo, ne po modulu)

Protivnik prosto izčislja M = ∛C — kubičny korěń, i otkryvaje posyl.

Primer s konkretnymi čislami

Nehaj tri modulja:

N₁ = 3233, N₂ = 2737, N₃ = 4087

e = 3 za vse

M = 42

Šifroteksty:

C₁ ≡ 42³ ≡ 74088 ≡ 2587 (mod 3233)

C₂ ≡ 42³ ≡ 74088 ≡ 614 (mod 2737)

C₃ ≡ 42³ ≡ 74088 ≡ 2084 (mod 4087)

Po CRT nahodimo C ≡ 74088 (mod 3233 × 2737 × 4087 ≈ 43 mln)

Odže 74088 &lt; 43 mln, to C = 74088 = 42³.

Izčisljajemo: ∛74088 ≈ 42.00 → M = 42 ✓

==== Napadi pri slabih p i q ====
1. Blizki prosti čisla (Fermatova faktorizacija)

Ujazvimość: Jesli p i q sų blizki jedne k drugomu, možno bystro faktorizovati N.

Kako delaje: 

Jesli p ≈ q, to N ≈ (p + q)² / 4, značit p + q ≈ 2√N.

Iščemo predstavo: N = x² - y², gde x = (p + q)/2, y = (p - q)/2

Togda: p = x - y, q = x + y

Algoritm Fermata:

Načinajemo s x = ⌈√N⌉

Vypočitajem y² = x² - N

Prověřajem, li jest y² cěly kvadrat

Jesli da, našli p i q; jesli ne, povećajemo x i povtorjajemo

Priměr:

N = 91 = 7 × 13

√91 ≈ 9.54, načinajemo s x = 10

y² = 100 - 91 = 9 = 3² ✓

p = 10 - 3 = 7, q = 10 + 3 = 13

Pri p ≈ q algoritm nahodi rěšenje za několiko iteracij vměsto eksponencialnogo vremene.

2. p - 1 i q - 1 imajų toliko male dělitele (Pollardov p - 1)

Ujazvimość: Jesli vse prosti dělitele (p - 1) ili (q - 1) sų mali, možno faktorizovati N efektivno.

Kako delaje:

Po těoremě Fermata: a^(p-1) ≡ 1 (mod p) za vse a, ne dělajuće sę na p.

Jesli p - 1 = ∏ rᵢ^αᵢ, gde vse rᵢ sų mali, vypočitajem:

B = ∏ rᵢ^(⌊log(limit)/log(rᵢ)⌋)

gde limit — někotoro čislo (na priměr, 10⁶).

Togda: a^B ≡ 1 (mod p), no a^B ≢ 1 (mod q) (věrojatno).

Vypočitajem: gcd(a^B - 1, N) — to dasto dělitelja N.

Priměr:

p = 1000000007 (prosto čislo)

p - 1 = 1000000006 = 2 × 500000003

Jesli 500000003 — takože produkt malyh prostyh, algoritm Pollarda děłaje za O(√(maks. malogo dělitelja)).

=== SNFS ===
SNFS jest efektivny toliko za čisla vida &lt;math&gt;n = r^e \pm s&lt;/math&gt;, gdě koeficienty '''r''' i '''s''' sųt velmi mali. K takim čislam prinadležųt&lt;ref&gt;https://www.cs.umd.edu/~gasarch/TOPICS/factoring/NFSmadeeasy.pdf&lt;/ref&gt;: 

&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;   Mersennovy čisla (&lt;math&gt;2^p - 1&lt;/math&gt;).

&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;   Fermatovy čisla (&lt;math&gt;2^{2^n} + 1&lt;/math&gt;).

&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;   Čisla iz projekta Kanningema (na primer, &lt;math&gt;10^{211} - 1&lt;/math&gt;). 

Jestli čislo '''n''' ne imaje takų strukturu, SNFS ne jest možno upotrebiti, i nado koristovati se pomalšnym GNFS.

== Univerzalne ataki ==

==== Napad bazovany na cikličnom povtorjenju šifrovanija ====
V RSA procesě šifrovanja izgleda tako: 

&lt;math&gt;C = M^e \pmod n&lt;/math&gt;

Ako my načnemo povtorno šifrovati polučenyj šifrovaný tekst С, to my budemo polučati poslědovnosť:

1. &lt;math&gt;C_1 = C^e \pmod n&lt;/math&gt;

2. &lt;math&gt;C_2 = C_1^e = C^{e^2} \pmod n&lt;/math&gt;

3. ...

4. &lt;math&gt;C_j = C_{j-1}^e = C^{e^j} \pmod n&lt;/math&gt;

Jakože čislo elementov v kolci &lt;math&gt;\mathbb{Z}_n&lt;/math&gt; je konečno, ta poslědovnosť obavezno zacykli sę. Jak toliko my najdemo takoje &lt;math&gt;j&lt;/math&gt;, pri ktorom &lt;math&gt;C_j \equiv C \pmod n&lt;/math&gt;, to bude značiti:

&lt;math&gt;(C_{j-1})^e \equiv C \pmod n&lt;/math&gt;

Poněže po definiciji RSA &lt;math&gt;M^e \equiv C \pmod n&lt;/math&gt;, to &lt;math&gt;M = C_{j-1}&lt;/math&gt;.

1. Zašifrovanje:

&lt;math&gt;C = M^e \pmod n = 123456^{49} \pmod{553429} = 1603&lt;/math&gt;.

2. Iskanje cikla:

Protivnik vyčislja &lt;math&gt;C_j = C^{e^j} \pmod n&lt;/math&gt;:

&lt;math&gt;C_1 = 1603^{49} \pmod{553429} = \dots&lt;/math&gt;

... (srednje kroky)

&lt;math&gt;C_7 = 1603^{49^7} \pmod{553429} = 85978&lt;/math&gt;

&lt;math&gt;C_8 = 85978^{49} \pmod{553429} = 123456&lt;/math&gt;.

&lt;math&gt;C_9 = 123456^{49} \pmod{553429} = 1603&lt;/math&gt;.

3. Rezultat:

V sųčasnyh sistemah RSA koristajų sę ogromny prosty čisla (&lt;math&gt;p&lt;/math&gt; i &lt;math&gt;q&lt;/math&gt; po 1024-2048 bitov). V tomto pripadě: Dĺžka cikla &lt;math&gt;j&lt;/math&gt; čęsto srovniva ję s razměrom dělitelev &lt;math&gt;\phi(n)&lt;/math&gt;. Za slučajno poslannje &lt;math&gt;M&lt;/math&gt; věrojatnosť najti korotky cikl (jako &lt;math&gt;j=9&lt;/math&gt; v primerě) je ništožno mala. Vyčislitelna složnosť takogo perebora staje sę vyšja, něž složnosť faktorizacije modula &lt;math&gt;n&lt;/math&gt;.

Ta metod je opasen toliko pri koristovanju &quot;slabyh&quot; prostyh čisel, u ktoryh značenja &lt;math&gt;p-1&lt;/math&gt; i &lt;math&gt;q-1&lt;/math&gt; imajų toliko male prosty dělitele (gladky čisla).

== Iztočniky ==
&lt;references /&gt;

[[Kategorija:Kriptografija]]
[[Kategorija:Informatika]]
[[Kategorija:Informacijne tehnologije]]

[[Kategorija:Криптографија]]
[[Kategorija:Информатика]]
[[Kategorija:Информацијне технологије]]</text>
      <sha1>qlwt0l592kl65mga73ty1o65h3msfmc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>RomaDVD</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1634</id>
    <revision>
      <id>43222</id>
      <parentid>35567</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:45:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43222</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="422" sha1="qtuefqx8tc0ru4kg411z1jziyiw3a6f" xml:space="preserve">'''RomaDVD''' jest [[Rosija|rosijsky]] videobloger, polno ime jest '''Roman Sergejevič Gromov''' ({{Jezyky|ru|Роман Сергеевич Громов}}), urodženy 25 maja 1982 goda v [[Omsk]]ě. Byl izvěstny svojim tvorenjem pod nazvoju [[Školotankery]] ({{Jezyky|ru|Школотанкеры}}). V tuto vreme je strimer na [[YouTube]].

[[Kategorija:Rosijski blogeri]]
[[Kategorija:Росијски блогери]]</text>
      <sha1>qtuefqx8tc0ru4kg411z1jziyiw3a6f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Sauveté</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1672</id>
    <redirect title="Совте" />
    <revision>
      <id>43525</id>
      <parentid>33366</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:35:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43525</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="94" sha1="t73h93dcqpk5pz8w5bxtutule1eh4tm" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Совте]]
[[Kategorija:Historija Oksitanije]]
[[Kategorija:Historija Francije]]</text>
      <sha1>t73h93dcqpk5pz8w5bxtutule1eh4tm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Sharisha</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1684</id>
    <revision>
      <id>43227</id>
      <parentid>35594</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:51:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43227</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="625" sha1="atvhocdzd3rebgz3uq4hua8jvc03e31" xml:space="preserve">[[Fajl:Kozyreva Karina.jpg|thumb|{{-|Sharisha}}]]

'''{{-|Sharisha}}''' ili '''Strimerka Karina''' ({{Jezyky|ru|Стримерша Карина}}), polno ime jest '''Karina Kozyreva''' ({{Jezyky|ru|Карина Козырева}}), urodžena 31 marta 1998 g. v [[Bělgorod]]ě. [[Rosija|Rosijska]] blogerka i strimerka, ktora stala mnogo izvěstna na strimerskoj platformě {{-|[[Twitch]]}} v 2015-2016 lětah, dekujuči tomu, že gledači donatili urazy, a ona odpovědala na njih s krikami. Proživaje v [[Italija|Italiji]] uže vyše 10 lět.

[[Kategorija:Rosijski blogeri]]
[[Kategorija:Росијски блогери]]</text>
      <sha1>atvhocdzd3rebgz3uq4hua8jvc03e31</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Slender Man's Shadow</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1699</id>
    <revision>
      <id>43197</id>
      <parentid>43149</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T11:59:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <origin>43197</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="964" sha1="3g9yg419znj6mqwzeyy7z4brw31oaxc" xml:space="preserve">{{Začetok|data=2025-01}}
{{Kartka kompjuterna igra
|nazva={{-|Slender Man's Shadow}}
|oficialny sajt=https://marcsteene.itch.io/slendermans-shadow
|žanr={{-|survival horror}}
|serija={{-|Slender}}
|razrabotniki={{-|Marc Steene, Wray Burgess}}
|izdatelji={{-|Marc Steene, Wray Burgess}}
|jezyk interfejsa=[[Anglijsky jezyk|anglijsky]]|
platformy={{-|[[Microsoft Windows]], [[MacOS]], [[Linux]]}}
|dataizdanja=12 junija 2013 lěta
|obložka=Slenderman's Shadow.png
|igrovy motor={{-|[[FPS Creator]]}}
}}

'''{{-|Slender Man's Shadow}}''' jest bezplatna [[videoigra]] o mitičskom personažu tonkom člověku {{-|[[Slender Man]]u|[[Slender Man|Слендер-мену]]}}. Glavni razrabotniki sut {{-|Marc Steene|Марк Стин}} i {{-|Wray Burgess|Реj Буржес}}. Igra jest inspirovana igroju {{-|[[Slender: The Eight Pages]]}} od razrabotnika {{-|Marka J. Hadley|Марка Джеj Хадли}}.
[[Kategorija:Videoigry]]
[[Kategorija:Видеоигры]]</text>
      <sha1>3g9yg419znj6mqwzeyy7z4brw31oaxc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Sovětsky Sojuz</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1738</id>
    <redirect title="Совєтскы Сојуз" />
    <revision>
      <id>43276</id>
      <parentid>33668</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:39:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43276</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="110" sha1="9zw4l60gv66kqwic4za3v62nd7n0wsp" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Совєтскы Сојуз]]

[[Kategorija:Sovětsky sojuz| ]]
[[Kategorija:Historične državy]]</text>
      <sha1>9zw4l60gv66kqwic4za3v62nd7n0wsp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>T-55</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1809</id>
    <redirect title="Т-55" />
    <revision>
      <id>43273</id>
      <parentid>33901</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:39:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43273</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="72" sha1="tbl2extixiw8bjibwnzplgp43npx5q5" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Т-55]]

[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]
[[Kategorija:Tanky]]</text>
      <sha1>tbl2extixiw8bjibwnzplgp43npx5q5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Tetris</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1830</id>
    <redirect title="Тетрис" />
    <revision>
      <id>43272</id>
      <parentid>33907</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:39:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43272</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="83" sha1="pmpxvwl0km05ajhk9bdovlqatamwd56" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Тетрис]]

[[Kategorija:Videoigry]]
[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]</text>
      <sha1>pmpxvwl0km05ajhk9bdovlqatamwd56</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Tjurma narodov</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1840</id>
    <revision>
      <id>43267</id>
      <parentid>35694</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:37:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43267</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1021" sha1="0cxaydlrssf5ilji1318h61b6grocgp" xml:space="preserve">{{Začetok|data=2023-06}}
[[Fajl:Banderivtsi html m4eef2379.png|thumb|Agitka [[УПА|UPA]], 1948 god. Na vrhu obraza jest napis [[Ukrajinsky jezyk|ukrajinskom jezyku]] &quot;SSSR jest tjurma narodov&quot;.]]

'''Tjurma narodov''' ({{Jezyky|ru|тюрьма народов}}) jest metafora, ktoru uživajut na imperije i mnogonarodne državy, ktore uniščajut domorodne narody na teritorijah, ktore stali jih čestju, črěz represije i asimilaciju. Izraz popularizoval [[Vladimir Lenin]], koristajuči jego v 1914 godu v stranu [[Rosijska imperija|Rosijskoj imperije]]. Najčestěje &quot;tjurmami narodov&quot; nazyvali [[Avstro-Madjarija|Avstro-Madjariju]], Britansku imperiju, [[Jugoslavija|Jugoslaviju]], [[Sovětsky sojuz]], Rosijsku imperiju, tutčasnu [[Rosija|Rosiju]]. Po smyslu metafory, država jest tjurmoju, a narody, ktore živut v njej, sut zaključilnikami ili nevoljnikami.

== Внєшње линкы ==
{{Prěvod|uk|Тюрма народів}}

[[Kategorija:Politika]]
[[Kategorija:Rosija]]
[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]</text>
      <sha1>0cxaydlrssf5ilji1318h61b6grocgp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ugrofinske jezyky</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1866</id>
    <revision>
      <id>43489</id>
      <parentid>35710</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:40:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43489</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="799" sha1="64e5x5ojr3dsgy21kxwtota0cs8dz2p" xml:space="preserve">[[Fajl:Ugrofinské jazyky.png|thumb|upright=1.5|Karta ugrofinskyh jezykov]]
'''Ugrofinske''' ili '''fino-ugrske jezyky''' sut grupa jezykov govorjenyh v sěvernyh čestah [[Evrazija|Evrazije]], a takože v [[Vugrija|Vugriji]]. Glavne podgrupy sut: baltijsko-finske jezyky (m.dr. [[Finsky jezyk|finsky]] i [[Estonsky jezyk|estonsky]]); saamske jezyky; [[Mordovsky jezyk|mordovsky]]; [[Marijsky jezyk|marijsky]]; permske jezyky ([[Udmurtsky jezyk|udmurtsky]] i [[Komi jezyk|komi]]); i ugrske jezyky (m.dr. [[Madjarsky jezyk|madjarsky]]).

Tradicijno do ugrofinskyh jezykov začisljajut se vse [[uralske jezyky]] kromě [[Samojedske jezyky|samojedskyh]], ačekoli često oba oprěděljenja koristajut se kako sinonimy.

Za podrobnosti, gledite '''[[Uralske jezyky]]'''.

[[Kategorija:Uralske jezyky| ]]</text>
      <sha1>64e5x5ojr3dsgy21kxwtota0cs8dz2p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ugrske jezyky</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1867</id>
    <revision>
      <id>43511</id>
      <parentid>35711</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:03:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>/* Iztočniky */</comment>
      <origin>43511</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13049" sha1="f6mpzow0dzdads1ybsi7jk554rtfi8j" xml:space="preserve">{{Kartka jezykova rodina
| name             = Ugrske jezyky
| map              = Ugric Languages0.png
| mapcaption       = Geografično razprostranjenje ugrskyh jezykov
| region           = [[Rosija]], [[Vugrija]]
| speakers         = 15 milionov
| protoname        = praugrsky jezyk
| ref              =
| family           = * [[Uralske jezyky]]
** [[Ugrofinske jezyky]]
}}

'''Ugrske jezyky''' — skupina [[Ugrofinske jezyky|ugrofinskyh]] [[Uralske jezyky|uralskyh jezykov]], razprostranjenyh v [[Vugrija|Vugriji]] i [[Rosija|Rosiji]]. Čislo govoriteljev — okolo 15 milionov ljudij; jih nositelji sut [[Ugrske ljudy|ugry]].

Ugrske jezyky vključajut tri jezyky: [[Madjarsky jezyk|madjarsky]], [[Hantyjsky jezyk|hantyjsky]] i [[Mansijsky jezyk|mansijsky]]. Posljědnje dva tradicijno mněvajut se oddělnymi jezykamy, hoti někogda jih razmatrjajut kako malu podgrupu ugrskoj jezyčnoj semji iz-za značnyh dialektnyh različij. Obči '''praugrsky jezyk,''' prědpokladano govorjeny od konca 3-go tysečlětja pr. n. e. i do prvoj poloviny 1-go tysečlětja pr. n. e., v Zapadnoj [[Siberija|Siberje]], k vozhodu od južnyh [[Ural|Uralskyh gor]]. Iz treh jezykov, hantyjsky i mansijsky někogda uděljajut od madjarskogo kako [[Obsko-ugrske jezyky|obsko-ugrske]], hot znane sut takože črty, jedine u mansijskogo i madjarskogo.

== Etimologija ==

Nazvanje '''«ugrsky»''' proizhodi od slova {{Jezyky|ru|угры}} — russkogo egzonima [[Madjari|Madjarov]] i takože nazvanja historičnogo sěvernogo russkogo regiona [[Jugra|Jugry]].&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Stevenson |first=Angus |title=Oxford Dictionary of English |year=2010 |publisher=OUP Oxford |isbn=978-0-19-957112-3 |page=1925}}&lt;/ref&gt; Svez medžu tutymi slovami byl vprvo predložen v početku XVI stolětja; jednako, suglasno {{LatCyr|István Vásáry|Иштвану Вашари|Ištvanu Vašari|1}}, etimologičny svez medžu njimi ne jest potvrdženy, i nazvanje «ugrsky» izjasna se na [[Narodna etimologija|narodnoj etimologiji]].

Samo nazvanje '''«madjarsky»''' ({{Jezyky|hu|magyar}}) proizhodi iz samonazvanja Madjarov. Po jednoj teoriji, ono jest prvonačelno shodno s nazvanjem [[mansi]] — blizko srodnyh madjaram ugrskih ljudij Zapadnoj Siberije; korenj ''*mäńć-'' jest shodny v obadvoh slovah.

Nazvanje '''«vugrsky»''' i podobne ({{Jezyky|la|Hungarica}}), koristajeme v věčšinstvu evropejskyh jezykov, proizhodi, věrojetno, od nazvy turkijskogo sveza plemen [[Onogury|Onogurov]] (čto označaje «deset strěl» ili «deset plemen»).&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Róna-Tas |first=András |title=Hungarians and Europe in the Early Middle Ages |publisher=Central European University Press |year=1999 |isbn=978-963-9116-48-1}}&lt;/ref&gt; Poljaki i iztočne slovjane nazyvali Madjarov {{Jezyky|pl|Ǫgry}}, čto po pravilnyh zvukovyh izměnah dovedlo do nazvanja «Vugrija» i pridavnika «vugrsky» v medžuslovjanskom jezyku.

== Klasifikacija ==

K ugrskyh jezykam odnoset se:

* [[madjarsky jezyk]] ({{Jezyky|hu|magyar nyelv}});
* [[Obsko-ugrske jezyky|obsko-ugrska skupina]] v [[Zapadna Siberija|Zapadnoj Siberje]]:
** [[hantyjsky jezyk]] ({{Jezyky|kca|Ханты ясаӈ}}; zastarělo nazvanje — ostjacky),
** [[mansijsky jezyk]] ({{Jezyky|mns|ма̄ньси ла̄тыӈ}}; zastarělo nazvanje — vogulsky),

každy iz ktoryh děli se na veliku kolikost [[Dialekt|narěčij]] (možlivo, [[Problem «jezyk ili dialekt»|oddělnyh jezykov]]).

== Razvitje i srodstvo ugrskyh jezykov ==

Naučniki domněvajut, že razkol [[Hanty|hantov]] i [[mansi]] na dva različne narody, privodivši k obrazovanju dvoh različnyh jezykov — hantyjskogo i mansijskogo — proizšel priblizno na početku n. e.&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Rombandejeva |first=E. I. |title=Mansijsky jezyk |location=L. |publisher=Prosvěčenje |year=1989 |pages=10}}&lt;/ref&gt;

=== Blizkost i vzajemno razuměnje ===

Ni jedin iz sovrěmennyh ugrskyh jezykov v razgovornoj molvy [[Vzajemno razuměnje|ne jest razumjeny]] nositeljem drugyh. Vyše togo, nositelji mnogyh nesměžnyh [[govor]]ov — napriměr, hantyjskogo jezyka — ispytyvajut značne trudnosti pri obščenju, vploty do polnoj nemožlivosti razuměti drug druga.&lt;ref&gt;Adondolo Daniel M. The Uralic languages. Routledge: 1990.&lt;/ref&gt;

=== Fonetika i fonologija ===

Obšče [[Fonetika|fonetične]] črty ugrskyh jezykov sut rezultatom pereustrojstva [[Prauralsky jezyk|prauralskogo]] zvukovogo stroja — v částnosti, izměnenja [[Sibilanty|sibilantov]] i [[Lenicija|lenicije]] [[Zadnjejezyčne suglasky|zadnjejezyčnyh suglasok]]&lt;ref name=&quot;Sml88&quot;&gt;{{Cite book |last=Sammallahti |first=Pekka |chapter=Historical phonology of the Uralic languages |title=The Uralic Languages: Description, History and Foreign Influences |editor=Denis Sinor |pages=478–554 |publisher=Brill |year=1988 |location=Leiden}}&lt;/ref&gt;:

* protouralske /*s/ i /*š/ sut slivali se (věrojatno, v {{-|IPA: [θ]}} ili {{-|IPA: [ɬ]}}) i stali v itogě zvukom, ne byvšim sibilantom, davši v konečnom itogě {{-|IPA: /t/}} v mansijskom i /*ɬ/, {{-|IPA: /t/}} ili {{-|IPA: /l/}} v hantyjskom (v zavisimosti od dialekta); v madjarskom tute zvuky byli vpolno utračeny;
* zvuk /ś/ stal /*s/;
* /*x/, /*k/, /*w/ stali, v věčšej česti, /*ɣ/.

Prauralske [[stečenje suglaskov]] ''*lm'' prěšlo v ugrskyh jezykah, v věčšej česti, v {{-|IPA: /m/}} (napriměr, prauralske ''*śilmä'' «oko» → madj. {{Jezyky|hu|szem}}, mans. {{Jezyky|mns|сам}} {{-|IPA: /sam/}}, hant. {{Jezyky|kca|сем}} {{-|IPA: /sem/}}). Priměčatelnym jest čislovnik «tri» — v madjarskom jezyku on izgledaje kako {{Jezyky|hu|három}}, v to vrěme kako v [[Finsky jezyk|finskom]] — {{Jezyky|fi|kolme}} (v drugyh [[Ugrofinske jezyky|ugrofinskyh jezykah]] takože sohranajut se ''m'' i ''l'': v [[Inari-saamsky jezyk|inari-saamskom]] — {{Jezyky|smn|kulma}}, v [[Erzjansky jezyk|erzjanskom]] — {{Jezyky|myv|колмо}} i t. p.). V hantyjskom jezyku on izgledaje kako {{Jezyky|kca|хурэм}} {{-|IPA: /xuːrəm/}} (v mansijskom — {{Jezyky|mns|хӯрум}}), to jest imaje, kako v madjarskom, suglasky ''r'' i ''m'', zatom možno sdělati vyvod, že madjarsky i mansijsky jezyky sut bliže medžu soboju v tutom otnošenju, neželi hantyjsky. Bylo vydvinuto prědpoloženje, že čislovnik «tri» izvonačelno iměl suglasky ''r'', ale v hodu razvitja on prěšel v [[Finno-permske jezyky|finno-permskyh jezykah]] v ''l''.&lt;ref&gt;{{Cite journal |last=Janhunen |first=Juha |title=Proto-Uralic – what, where and when? |year=2009 |journal=Suomalais-Ugrilaisen Seuran Toimituksia |volume=258 |issn=0355-0230 |url=http://www.sgr.fi/sust/sust258/sust258_janhunen.pdf |access-date=2024-08-26 |archive-date=2012-11-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121118233454/http://www.sgr.fi/sust/sust258/sust258_janhunen.pdf |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Vo vsih trěh ugrskyh jezykah proišla [[Lateralne suglasky|lateralizacija]] zvuka /*δ/ v /*l/ (kako i v [[Permske jezyky|permskyh jezykah]]).&lt;ref name=&quot;Sml88&quot; /&gt;

Madjarsky i sovrěmenne literaturne normy mansijskogo i hantyjskogo jezykov děljat spirantizaciju prauralskogo *k v {{-|IPA: /h/}} ili {{-|IPA: /x/}} prěd zadnymi samoglasnymi, napriměr «ryba»: PU *kala → madj. {{Jezyky|hu|hal}}, mans. {{Jezyky|mns|хул}} {{-|IPA: /xuːl/}}, hant. {{Jezyky|kca|хул}} {{-|IPA: /xul/}}.

=== Leksika ===

Sovrěmenne ugrske jezyky imajut v [[Leksika|leksikě]] veliko množstvo obščih slov, ktoryh ne ma v drugyh uralskih jezykah. V tuto čislo vhodet take slova, kako napriměr:

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Značenje !! [[Madjarsky jezyk|Madjarsky]] !! [[Mansijsky jezyk|Mansijsky]] !! [[Hantyjsky jezyk|Hantyjsky]]
|-
| «ogonj» || {{Jezyky|hu|tűz}} || {{Jezyky|mns|таўт}} {{-|IPA: /taːwt/}} || {{Jezyky|kca|тут}} {{-|IPA: /tut/}}
|-
| «konj» || {{Jezyky|hu|ló, lov-}} || {{Jezyky|mns|луў}} {{-|IPA: /luw/}} || {{Jezyky|kca|лав}} {{-|IPA: /law/}}
|-
| «sedlo» || {{Jezyky|hu|nyerëg}} || {{Jezyky|mns|нагэр}} {{-|IPA: /naɣər/}} ||
|-
| «kryša» || {{Jezyky|hu|tető}} || {{Jezyky|mns|такэм}} || {{Jezyky|kca|тевтәм}}
|-
| «pet» || {{Jezyky|hu|öt}} || {{Jezyky|mns|ат}} || {{Jezyky|kca|вет}}
|}&lt;ref&gt;{{Cite web |url=https://www.hungarianconservative.com/articles/culture_society/khanty_mansi_linguistic_relatives_hungarians_siberia_russia/ |title=The Khanty and the Mansi, the Closest Linguistic Relatives of the Hungarians |last=Zemplényi |first=Lili |date=2023-07-08 |access-date=2024-08-26 |archive-date=2024-08-31 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240831012657/https://www.hungarianconservative.com/articles/culture_society/khanty_mansi_linguistic_relatives_hungarians_siberia_russia/ |url-status=live}}&lt;/ref&gt;

Hanty i mansi sut blizky srodniki po jezyku i kulturě. V slovnikovom sostavě jih jezykov nahodet se veliko množstvo velmo podobno zvučačih slov:

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Značenje !! [[Mansijsky jezyk|Mansijsky]] !! [[Hantyjsky jezyk|Hantyjsky]]
|-
| «oko» || {{Jezyky|mns|сам}} || {{Jezyky|kca|сэм}}
|-
| «kost» || {{Jezyky|mns|лув}} || {{Jezyky|kca|лув}}
|-
| «pës» || {{Jezyky|mns|āмп}} || {{Jezyky|kca|амп}}
|-
| «věvjerica» || {{Jezyky|mns|охсар}} || {{Jezyky|kca|вухсар}}
|-
| «nebo» || {{Jezyky|mns|тōрум}} || {{Jezyky|kca|торəм}}
|-
| «zima» || {{Jezyky|mns|тāл}} || {{Jezyky|kca|тал}}
|-
| «mlajši brat» || {{Jezyky|mns|āпси}} || {{Jezyky|kca|апси}}
|-
| «ime» || {{Jezyky|mns|нам}} || {{Jezyky|kca|нэм}}
|-
| «lodka» || {{Jezyky|mns|хāп}} || {{Jezyky|kca|хэп}}
|-
| «my dvoje» || {{Jezyky|mns|мēн}} || {{Jezyky|kca|мин}}
|-
| «šest» || {{Jezyky|mns|хōт}} || {{Jezyky|kca|хəт}}
|}&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Rombandejeva |first=E. I. |title=Mansijsky jezyk |location=L. |publisher=Prosvěčenje |year=1989 |pages=10—11}}&lt;/ref&gt;

Mnoge slova v tutih jezykah (daže najosnovnějše), jednakože, izgledajut po-raznomu:

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Značenje !! [[Mansijsky jezyk|Mansijsky]] !! [[Hantyjsky jezyk|Hantyjsky]]
|-
| «glava» || {{Jezyky|mns|кāт}} || {{Jezyky|kca|ёш}}
|-
| «voda» || {{Jezyky|mns|вит}} || {{Jezyky|kca|йингк}}
|-
| «gora» || {{Jezyky|mns|ур}} || {{Jezyky|kca|рэп}}
|-
| «člověk» || {{Jezyky|mns|э̄лмхо̄лас}} || {{Jezyky|kca|ханнэхэ}}
|-
| «jedin» || {{Jezyky|mns|акв, аква}} || {{Jezyky|kca|и, ит}}
|}&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Rombandejeva |first=E. I. |title=Mansijsky jezyk |location=L. |publisher=Prosvěčenje |year=1989 |pages=11—12}}&lt;/ref&gt;

=== Ina interpretacija ugrskogo jedinstva ===

Iskonne jedinstvo ugrskyh jezykov (i, širše, tradicijno prědpolagajemo iskonne jedinstvo uralskih jezykov) stavije se pod pytanje někotorymi izslědovateljami.&lt;ref&gt;{{LatCyr|Tiit-Rein Viitso|Тийт-Рейн Вийтсо|Tiit-Rein Viitso|1}}. On classifying the Finno-Ugric languages. In Congressus Octavus Internationalis Finno-Ugristarum. Jyväskylä, 1996. s. 261—266.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;{{LatCyr|Angela Marcantonio|Анджела Маркантонио|Andžela Markantonio|1}}. The Uralic Language Family: Facts, Myths, and Statistics. Oxford: Blackwell. 2002.&lt;/ref&gt;

Drugy punkt zrěnja prědlagaje vtorničnu konvergenciju [[Idiom (lingvistika)|idiomov]] različnogo proishoženja (kako srodnyh, tako i nesrodnyh) vnutri [[Jezyčny sojuz|jezyčnogo sojuza]].

== Strukturne harakteristiky ==

* Predmetno časovanje glagolov
* Glagolne [[Prědrastka (lingvistika)|prědrastky]]
* Originalne [[ablativ]]ne padežy, označene ''-l''
* Série originalnyh [[Městnik|měsnych]] padežev
* [[Prisvojiteljne sufiksy]] stojet prěd padežnymi sufiksy
* Osobna forma čislovnika «dva»: {{Jezyky|hu|két}} vs. {{Jezyky|hu|kettő}}, {{Jezyky|mns|кит}} vs. {{Jezyky|mns|китиг}}, {{Jezyky|kca|кат}} vs. {{Jezyky|kca|катән}}

'''Primery glagolnyh prědrastok iz mansijskogo jezyka'''

''ēl(a)'' — «vperjod, dalje, prěč»

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
| {{Jezyky|mns|jōm-}} «iti, stupati» || {{Jezyky|mns|ēl-jōm-}} «uiti»
|-
| {{Jezyky|mns|tinal-}} «prodavati» || {{Jezyky|mns|ēl-tinal-}} «rasprodavati»
|}

''xot'' — «dviženje v storonu prěč i usiljenje dějstvja»

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
| {{Jezyky|mns|min-}} «iti» || {{Jezyky|mns|xot-min-}} «uiti, ostanoviti se»
|-
| {{Jezyky|mns|roxt-}} «bojati se» || {{Jezyky|mns|xot-roxt-}} «vdrug ispugati se»
|}

'''Primery iz madjarskogo jezyka'''

''el'' — «prěč»

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
| {{Jezyky|hu|ugrik}} «skakati» || {{Jezyky|hu|elugrik}} «uskočiti»
|-
| {{Jezyky|hu|mosolyog}} «usměhati se» || {{Jezyky|hu|elmosolyodik}} «načeti se usměhati»
|}

''ki'' — «iz»

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
| {{Jezyky|hu|ugrik}} «skakati» || {{Jezyky|hu|kiugrik}} «vyskočiti»
|-
| {{Jezyky|hu|néz}} «gledati» || {{Jezyky|hu|kinéz}} «vygledati»
|}

== Iztočniky ==
{{Iztočniky}}

{{Uralske jezyky}}

[[Kategorija:Uralske jezyky]]
[[Kategorija:Ugrske jezyky| ]]

{{Prěvod|hu|Ugor nyelvek}}
{{Prěvod|ru|Угорские языки}}
{{Prěvod|en|Ugric languages}}</text>
      <sha1>f6mpzow0dzdads1ybsi7jk554rtfi8j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Uralske jezyky</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1884</id>
    <revision>
      <id>43491</id>
      <parentid>35723</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:41:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43491</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7096" sha1="cr2a0m8wjzejjt4hbl3r5bjz0eh9q5n" xml:space="preserve">[[Fajl:Uralic languages ( ALL LANGUAGES ).png|thumb|upright=2|Karta uralskyh jezykov]]
'''Uralske jezyky''' – jezyčna grupa, ktora sostoji se iz ok. 30 živyh i 10 mrtvyh jezykov, govorjenyh od ok. 22–24 milionov ljudij. Jejna teritorija razprostranjaje se po obširnyh čestah sěvernoj Evrazije, od [[Skandinavija|Skandinavije]] do [[Tajmyr|Tajmyrskogo poluostrova]] za [[Ural]]om, a kromě togo sodrživaje teritoriju sučasnoj [[Vugrija|Vugrije]]. Najvažnějše i najbolje znajeme srěd njih sut [[Madjarsky jezyk|madjarsky]], [[Finsky jezyk|finsky]] i [[Estonsky jezyk|estonsky]]. Mnogymi jezykami iz tutoj grupy posluživajut se menše skupčiny v sěvernyh regionah Rosije, a s postupajučeju asimilacijeju jih jezyky sut zagrožene izumiranjem. 

Uralske jezyky vključajut dvě glavne podgrupy: [[Ugrofinske jezyky|ugrofinske]] i [[samojedske jezyky]]. Někoji jezykoznavci takože vključajut v njih takože [[Jukagirsky jezyk|jukagirsky]] i daže [[eskimo-aleutske jezyky]], poširjene na sěvernom vozhodu Rosije, ale ta hipoteza jest sporna. Do 1950-yh lět prědpolagalo se, že uralske jezyky zajedno s [[Altajske jezyk|altajskymi jezykami]] tvorili obču uralsko-altajsku grupu, ale nyně shodnosti medžu njimi raděje pripisyvaje se dolgotrvalomu jezyčnomu kontaktu ili prosto slučajnosti. Ješče menje uznajeme teorije povezyvajut uralske jezyky s [[Indoevropejske jezyky|indoevropejskymi]], [[Jenisejske jezyky|jenisejskymi]] ili [[Dravidske jezyky|dravidskymi jezykami]]. Nostratična hipoteza prědpokladaje makrofamiliju obimajuču vse povyše, a takože [[Kartvelske jezyky|kartvelske]] i [[afroazijatske jezyky]]. 

Prědpolagaje se, že vse uralske jezyky proizhodet od jednogo, prauralskogo jezyka, pravdopodobno govorjenogo někde v srědnjem ili južnom Uralu, ktory šest tyseč lět tomu nazad načel razpadati se v individualne podgrupy. Pokrovnost medžu uralskymi jezykami opiraje se glavno na shodnoj strukturě jezyka, ale v slovosboru jest malo podobnostij. Mnogo razširjene srěd njih jest bogata, aglutinativna [[morfologija]], vključno s obširneju sistemoju gramatičnyh padežev (do 20), a v množinstvu jezykov odrěkanje realizuje se posrědstvom sklanjajemogo pomočnogo glagola. 

== Prěgled uralskyh jezykov ==
Niže prědstavjeny jest prěgled vsih uralskyh jezykov, s dvubukvovym kodom [[ISO 639-1]] i tribukvovym kodom [[ISO 639-3]], a takože s čislom rodnyh govoriteljev danogo jezyka. Ustarěle ili alternativne nazvy jezykov sut pokazane v zatvorkah, dialekty kursivom.

{{Tree list}}
* '''Uralske jezyky'''
** [[Ugrofinske jezyky]]
*** Permsko-finske jezyky
**** Fino-volžske jezyky
***** Fino-saamske jezyky
****** Baltijsko-finske jazyky
******* [[Finsky jezyk|Finsky]] &lt;tt&gt; {{-|[fi, fin]}} &lt;/tt&gt; (5,0 mln.)
******** ''[[Mejankieli]]'' &lt;tt&gt; {{-|[fit]}} &lt;/tt&gt; (70 tys.)
******** {{Tree list/final branch}} ''[[Kvensky jezyk|Kvensky]]'' &lt;tt&gt; {{-|[fkv]}} &lt;/tt&gt; (2–8 tys.)
******* [[Karelsky jezyk|Karelsky]] &lt;tt&gt; {{-|[krl]}} &lt;/tt&gt; (14 tys.)
******** ''[[Olonečsko-karelsky jezyk|Olonečsko-karelsky]]'' &lt;tt&gt; {{-|[olo]}} &lt;/tt&gt; (14–25 tys.)
******** {{Tree list/final branch}} ''[[Ljudijsky jezyk|Ljudijsky]]'' &lt;tt&gt; {{-|[lud]}} &lt;/tt&gt; (300)
******* [[Estonsky jezyk|Estonsky]] &lt;tt&gt; {{-|[et, est]}} &lt;/tt&gt; (1,2 mln.)
******** ''[[Võro]] (Južnoestonsky)'' &lt;tt&gt; {{-|[vro]}} &lt;/tt&gt; (97 tys.)
******* [[Vepssky jezyk|Vepssky]] &lt;tt&gt; {{-|[vep]}} &lt;/tt&gt; (1,3 tys.)
******* [[Votsky jezyk|Votsky]] &lt;tt&gt; {{-|[vot]}} &lt;/tt&gt; (21)
******** ''[[Krevinsky dialekt|Krevinsky]]'' &lt;tt&gt; {{-|[zkv]}} &lt;/tt&gt; †
******* [[Livsky jezyk|Livsky]] (Livonsky) &lt;tt&gt; {{-|[liv]}} &lt;/tt&gt; (1)
******* {{Tree list/final branch}} [[Ižorsky jezyk|Ižorsky]] &lt;tt&gt; {{-|[izh]}} &lt;/tt&gt; (76)
****** {{Tree list/final branch}} Saamske jezyky
******* Zapadnosaamske jezyky
******** [[Južnosaamsky jezyk|Južnosaamsky]] &lt;tt&gt; {{-|[sma]}} &lt;/tt&gt; (600)
******** [[Sěvernosaamsky jezyk|Sěvernosaamsky]] &lt;tt&gt; {{-|[se, sme]}} &lt;/tt&gt; (20 tys.)
******** [[Lule-saamsky jezyk|Lule-saamsky]] &lt;tt&gt; {{-|[smj]}} &lt;/tt&gt; (650)
******** [[Ume-saamsky jezyk|Ume-saamsky]] &lt;tt&gt; {{-|[sju]}} &lt;/tt&gt; (100)
******** {{Tree list/final branch}} [[Pite-saamsky jezyk|Pite-saamsky]] &lt;tt&gt; {{-|[sje]}} &lt;/tt&gt; (25–50)
******* {{Tree list/final branch}} Vozhodnosaamske jezyky
******** [[Inari-saamsky jezyk|Inari-saamsky]] &lt;tt&gt; {{-|[smn]}} &lt;/tt&gt; (400)
******** [[Kildin-saamsky jezyk|Kildin-saamsky]] &lt;tt&gt; {{-|[sjd]}} &lt;/tt&gt; (341)
******** [[Skolta-saamsky jezyk|Skolta-saamsky]] &lt;tt&gt; {{-|[sms]}} &lt;/tt&gt; (330)
******** [[Tersko-saamsky jezyk|Tersko-saamsky]] &lt;tt&gt; {{-|[sjt]}} &lt;/tt&gt; (2)
******** [[Kemi-saamsky jezyk|Kemi-saamsky]] &lt;tt&gt; {{-|[sjk]}} &lt;/tt&gt; †
******** {{Tree list/final branch}} [[Akkala-saamsky jezyk|Akkala-saamsky]] &lt;tt&gt; {{-|[sia]}} &lt;/tt&gt; †
***** [[Mordovsky jezyk|Mordovsky]] (300 tys.)
****** [[Erzjansky jezyk|Erzjansky]] &lt;tt&gt; {{-|[mdf]}} &lt;/tt&gt;
****** {{Tree list/final branch}} [[Mokšansky jezyk|Mokšansky]] &lt;tt&gt; {{-|[myv]}} &lt;/tt&gt;
***** Volžske jezyky
****** [[Muromsky jezyk|Muromsky]] †
****** [[Meščersky jezyk|Meščersky]] †
****** {{Tree list/final branch}} [[Merjansky jezyk|Merjansky]] †
***** {{Tree list/final branch}} [[Marijsky jezyk|Marijsky]] (Čeremissky)
****** [[Lukomarijsky jezyk|Lukomarijsky]] &lt;tt&gt; {{-|[mhr]}} &lt;/tt&gt; (470 tys.)
****** [[Gorskomarijsky jezyk|Gorskomarijsky]] &lt;tt&gt; {{-|[mrj]}} &lt;/tt&gt; (30 tys.)
****** {{Tree list/final branch}}[[Sěverozapadnomarijsky jezyk|Sěverozapadnomarijsky]] (7 tys.)
**** {{Tree list/final branch}} [[Permske jezyky]]
***** [[Komi jezyk]]
****** [[Komi-zyrjansky jezyk|Komi-zyrjansky]] &lt;tt&gt; {{-|[kv, kpv]}} &lt;/tt&gt; (99,6 tys.)
****** [[Komi-permjačsky jezyk|Komi-permjačsky]] &lt;tt&gt; {{-|[koi]}} &lt;/tt&gt; (41,4 tys.)
****** {{Tree list/final branch}} [[Komi-jazvinsky jezyk|Komi-jazvinsky]] &lt;tt&gt; &lt;/tt&gt; (několiko sot)
***** {{Tree list/final branch}} [[Udmurtsky jezyk|Udmurtsky]] (Votjačsky) &lt;tt&gt; {{-|[udm]}} &lt;/tt&gt; (270 tys.)
*** {{Tree list/final branch}} [[Ugrske jezyky]]
**** [[Madjarsky jezyk|Madjarsky]] (Vugrsky) &lt;tt&gt; {{-|[hu, hun]}} &lt;/tt&gt; (15 mln.)
**** {{Tree list/final branch}} [[Obsko-ugrske jezyky]]
***** [[Hantyjsky jezyk|Hantyjsky]] (Ostjačsky) &lt;tt&gt; {{-|[kca]}} &lt;/tt&gt; (14 tys.)
***** {{Tree list/final branch}} [[Mansijsky jezyk|Mansijsky]] (Vogulsky) &lt;tt&gt; {{-|[mns]}} &lt;/tt&gt; (2,2 tys.)
** {{Tree list/final branch}} [[Samojedske jezyky]]
*** Sěvernosamojedske jezyky
**** [[Enečsky jezyk|Enečsky]] (69)
***** ''Tundrovo-enečsky'' &lt;tt&gt; {{-|[enh]}} &lt;/tt&gt;
***** ''Lěsno-enečsky'' &lt;tt&gt; {{-|[enf]}} &lt;/tt&gt;
**** [[Nenečsky jezyk|Nenečsky]] (Juračsky) &lt;tt&gt; {{-|[yrk]}} &lt;/tt&gt; (49 tys.)
**** [[Nganasansky jezyk|Nganasansky]] (Tavgijsky) &lt;tt&gt; {{-|[nio]}} &lt;/tt&gt; (100)
**** {{Tree list/final branch}}[[Juračsky jezyk|Juračsky]] &lt;tt&gt; {{-|[rts]}} &lt;/tt&gt; †
*** {{Tree list/final branch}}Južnosamojedske jezyky
**** [[Selkupsky jezyk|Selkupsky]] &lt;tt&gt; {{-|[sel]}} &lt;/tt&gt; (1,6 tys.)
**** [[Kamassky jezyk|Kamassky]] &lt;tt&gt; {{-|[xas]}} &lt;/tt&gt; †
**** {{Tree list/final branch}} [[Matorsky jezyk|Matorsky]] &lt;tt&gt; {{-|[mtm]}} &lt;/tt&gt; †
{{Tree list/end}}

[[Kategorija:Uralske jezyky| ]]
[[Kategorija:Jezyky]]</text>
      <sha1>cr2a0m8wjzejjt4hbl3r5bjz0eh9q5n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Zoologija</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2043</id>
    <revision>
      <id>43208</id>
      <parentid>35817</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:33:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>/* Gledite takože */</comment>
      <origin>43208</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10126" sha1="6al77j3cfsrouqiyrnioy87fno0k3e3" xml:space="preserve">[[Fajl:Haeckel Actiniae.jpg|thumb|300px|Tabela iz «Umětnostij prirody» (1904) {{-|[[Ernst Haekel|Ernst'a Haeckel'a]] |Эрнста Гекелја ({{-|[[Ernst Haeckel]]}})}} — priměr ilustrovanja  raznorodnosti životin v zoologičnyh publikacijah.]]

'''Zoologija''' (iz davnogrěčskogo: {{Lang|grc|ζῷον}}, ''{{-|zōion}}'' — «životina», i {{Lang|grc|λόγος}}, ''{{-|logos}}'' — «znanje», «nauka»)&lt;ref&gt;{{Cite web | title = Zoology | url = https://www.etymonline.com/word/zoology | publisher = Online Etymology Dictionary | access-date = 2024-01-01}}&lt;/ref&gt; jest naučno izslědovanje [[Životina|životin]]. Prědmet jejnogo izslědovanja vključaje [[Anatomija|anatomiju]], [[Embriologija|embriologiju]], [[Biosistematika|klasifikaciju]], [[Etologija|navyky]] i razprědělenije vsih životin, i živyh, i [[Izumrětije|izumrělyh]], a takože kako one vzajemodějstvujut so svojimi [[ekosistema]]mi.&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Campbell | first = Neil A. | year = 2008 | title = Biology | publisher = Pearson | isbn = 978-0-321-54325-7}}&lt;/ref&gt; Zoologija jest jedna iz glavnyh větv [[Biologija|biologie]].

== Historija ==

=== Davnost ===

[[Fajl:Aristotle Altemps Inv8575.jpg|thumb|200px|[[Aristotelj]] — osnovatelj zoologije kako nauki.]]

Hoti ljudi vsegda byli zainteresovani v prirodnoj historiji životin okolo njih i koristali tuto znanje za priručevanje něktoryh vidov, formalno, zoologične izslědovanja jest možlivo mněvati proishodečimi iz děl Aristotelja. V 4. věku prěd n. e. on gledal na životiny kako na žive organizmy, izslědoval jihnu strukturu, razvoj i vitalne javjenija. On razděljal jih v dvě grupy: životiny s krovju, ekvivalentne našemu konceptu [[Vertebrata|vertebratov]], i životiny bez krvi — [[Invertebrata|invertebrati]]. On provedl dva lěta na [[Lesbos]]u, observujuči i opisujuči životiny i rastliny.&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Leroi | first = Armand Marie | year = 2014 | title = The Lagoon: How Aristotle Invented Science | publisher = Bloomsbury | isbn = 978-1-4088-3622-4}}&lt;/ref&gt;

Četyristo lět pozdněje, rimsky doktor [[Galen]] izskryval životiny za izslědovanije jih anatomije i funkcij raznyh čestij, zatože izskryvanje ljud­skyh těl bylo zabranjeno v tamtom času. To jego jest privedlo k něktorym ložnym zaključenjam, ale podčas mnogyh věkov mněvalo jest heretičnym osparjati jego pogledy.

=== Srědnjevěčje i islamska nauka ===

V postklaasičnu epohu, iztočna nauka i medicina sut byli najvěčše na světu, integrujuči koncepty iz Drěvnoj Grěcije, Rima, Mesopotamije i Persije. V 13. věku {{LatCyr|Albertus Magnus|Алберт Великий|Albert Veliky|1}} napisal komentarije i parafrazy vsih děl Aristotelja; jego knigy o botanikě, zoologije i mineralah vklučali sut informaciju iz drěvnyh iztočnikov, ale takože rezuljaty jego vlastnyh izslědovanij.

Ranny pionjer byl {{LatCyr|Conrad Gessner|Конрад Геснер||1}}, čija monumentalna enciklopedija životin «{{Lang|la|Historia animalium}}» v 4500 stranicah jest byla opublikovana v četyreh tomah medžu 1551 i 1558 lětami.&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Gessner | first = Conrad | year = 1551 | title = Historia animalium | publisher = Froschauer}}&lt;/ref&gt;

=== Renesans i rano moderno vrěme ===

[[Fajl:Carl von Linné.jpg|thumb|left|180px|[[Carl Linnaeus|{{LatCyr|Carl Linnaeus|Карл Линней|Karl Linnej|1}}]]— tvoritelj modernoj biologičnoj nomenklatury.]]

V epohy [[Renesans]]a i rannjego modernogo vrěmena, zoologična dumka byla revolucionizovana v Evropě obnovjenym interesom k [[empirizm]]u i odkrytju mnogih novih organizmov. Vidne v tutom dviženiju sut byti [[Andreas Vesalius|{{LatCyr|Andreas Vesalius|Андреас Везалий|Andreas Vezalij|1}}]] i [[William Harvey|{{LatCyr|William Harvey|Вилијам Харви|Vilijam Harvi|1}}]], ktori koristali eksperimentovanje i pažljivo nabljudenije v [[Fiziologija|fiziologiji]], i naturalisty kako {{LatCyr|Carl Linnaeus|Карл Линней|Karl Linnej|1}}, [[Jean-Baptiste Lamarck|{{LatCyr|Jean-Baptiste Lamarck|Жан-Батист Ламарк|Žan-Batist Lamark|1}}]] i [[Georges-Louis Leclerc|{{LatCyr|Georges-Louis Leclerc, Comte de Buffon|Жорж-Луи Леклер, граф де Бюффон|Žorž-Lui Lekler, graf de Bjuffon|1}}]], ktori počeli klasifikovati raznorodnost života.

[[Antonie van Leeuwenhoek|{{LatCyr|Antonie van Leeuwenhoek|Антони ван Лјовенхук|Antoni van Ljovenhuk|1}}]] sdělal pionirsko dělo v [[Mikroskopija|mikroskopiji]] i odkryl prědže neznany svět [[mikroorganizm]]ov, zakladajuči osnovy [[Teorija kletky|teorije kletky]]. Observacije {{-|van Leeuwenhoeka|ван Лјовенхука}} sut byli potvrdžene {{-|[[Robert Hooke|Robertom Hukom]]|[[Robert Hooke|Робертом Хуком]]}}.

=== 18.–19. věk: Darvinova revolucija ===

[[Fajl:Charles Darwin seated crop.jpg|thumb|200px|[[Charles Darwin|{{LatCyr|Charles Darwin|Чарлз Дарвин|Čarlz Darvin|1}}]] — avtor teorije evolucije črěz prirodny odbor.]]

Naturalisti-izslědovateli kako [[Alexander von Humboldt|{{LatCyr|Alexander von Humboldt|Александр фон Гумбольдт|Aleksandr fon Gumboldt|1}}]] izslědovali vzajemodějstvo medžu organizmami i jih obsrědjem, zakladajuči osnovy [[Biogeografija|biogeografije]], [[Ekologija|ekologije]] i [[Etologija|etologije]].

V 1859 roku [[Charles Darwin|{{LatCyr|Charles Darwin|Чарлз Дарвин|Čarlz Darvin|1}}]] opublikoval svoju teoriju [[Evolucija|evolucije]] prěz [[prirodny odbor]], v ktoroj položil teoriju organičnoj evolucije na novu osnovu, poznavajuči procesy prěz ktore ona može se činiti, i prědstavjajuči observacionne dokazy, čto se sdělalo. Teorija {{-|Darwin|Дарвина}} byla brzo prijeta naučnoju spoločnostju i skoro stala centralnoju aksiomoju brzo razvivajučej se nauky biologije.&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Darwin | first = Charles | year = 1859 | title = On the Origin of Species | publisher = John Murray}}&lt;/ref&gt;

Osnova modernoj genetiky se začala s rabotami [[Gregor Mendel|Gregora Mendelja]] o grahu v 1865 roku, hoti značenje jego raboty ne bylo ocěnjeno v tamtom časy.&lt;ref&gt;{{Cite journal | last = Mendel | first = Gregor | year = 1866 | title = Versuche über Pflanzenhybriden | journal = Verhandlungen des naturforschenden Vereines in Brünn | volume = 4 | pages = 3–47}}&lt;/ref&gt;

=== 20. věk: molekularna biologija ===

[[Fajl:Francis Crick.png|thumb|180px|[[Francis Crick|{{LatCyr|Francis Crick|Френсис Крик||1}}]] — soodkryvatelj struktury DNK.]]

S iznalezom dvuhspiralnoj struktury molekuly [[DNK]] {{-|Francisom Crickom|Френсисом Криком||}}, {{-|[[James Watson|Jamesom Watsonom]]|[[James Watson|Джеймсом Уотсоном ({{-|James Watson}})]]}} i [[Rosalind Franklin|{{LatCyr|Rosalind Franklin|Розалинд Франклин||1}}]] v 1953 roku,&lt;ref&gt;{{Cite journal | last = Watson | first = J. D. | last2 = Crick | first2 = F. H. C. | year = 1953 | title = Molecular Structure of Nucleic Acids | journal = Nature | volume = 171 | pages = 737–738}}&lt;/ref&gt; odkryla se oblast [[Molekularna biologija|molekularnoj biologije]], veduči k razvoju [[Kletočna biologija|kletočnoj biologije]], [[Razvojna biologija|razvojnoj biologije]] i [[Molekularna genetika|molekularnoj genetiky]]. Izslědovanje [[Sistematika|sistematiky]] bylo transformovano, ako [[sekvenciranje DNK]] izjasnilo měru rodstvenosti medžu različnymi organizmami.

== Oblasti zoologije ==

[[Fajl:Haeckel Siphonophorae.jpg|thumb|250px|Ilustracija sifonofory iz děla {{LatCyr|Ernsta Haeckela|Эрнста Хеккеля (Ernst Haeckel)||}}.]]

Zoologija jest podrazděljena na mnogo subdisciplin. Medžu njimi sut:

* [[Biosistematika|Sistematika i taksonomija]] — klasifikacija i nomenklatura životin
* [[Morfologija (biologija)|Morfologija]] — izslědovanje form i struktury životin
* [[Fiziologija životinj|Fiziologija]] — izslědovanje funkcij organov i sistem
* [[Etologija]] — izslědovanje povedenja životin
* [[Ekologija životinj|Ekologija]] — vzajemodějstvo životin s okoliceju
* [[Embriologija]] — izslědovanje razvitija živogo organizma
* [[Paleozoologija]] — izslědovanje izumrělyh životin črěz fosilne nahodky
* [[Biogeografija]] — razprědělenje životin po geografičnyh oblasteh
* [[Genetika]] i [[evolucijnna biologija]]

== Klasifikacija životinj ==

[[Fajl:Phylogenetic tree.svg|thumb|250px|Filogenetično drěvo životin.]]

[[Vid (biologija)|Vid]] može byti oprěděleny kako največša skupina [[organizm]]ov, v ktoroj dva jedinca prikladnogo pola mogut produkovati plodovito potomstvo; okolo 1,5 miliona vidov životin sut byli opisane i ocěnjuje se, že až 8 milijonov vidov životin može jestvovati.&lt;ref&gt;{{Cite journal | last = Mora | first = Camilo | year = 2011 | title = How Many Species Are There on Earth and in the Ocean? | journal = PLOS Biology | volume = 9 | issue = 8}}&lt;/ref&gt;

Sučasna [[Biosistematika|biologična klasifikacija]] imaje svoje korěnje v rabotah {{LatCyr|Karla Linneja ([[Carl Linnaeus]])|Карла Линнея ([[Carl Linnaeus]])||}}, ktory grupoval vidy suglasno občim fizičnym harakateristikam. Tute grupovanija sut byti revizovane za povyšenje suglasnosti s [[Darvinizm|darvinskym]] principom občego prědka. [[Molekularna filogenetika]], ktora koristaje poslědnosti [[Nukleinova kyslina|nukleinovyh kyslin]] kako dane, jest prošla mnoge nedavne revizije.

== Zoologija i obsrědinove problemy ==

Zoologija igraje vitaljnu rolju v borbě s sučasnymi obsrědinovymi izzovami, vklučno klimatičnyh izměn, [[uniščenije stanišča]] i izumiranje vidov. Izslědovanjem raznoobraznosti životin i vzajemodějstv ekosistem, zoologi formujut strategije [[Ohrana prirody|ohrany prirody]] i zaklad obnovjenja ekosistem.

== Iztočniky ==

&lt;div class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
{{Iztočniky}}
&lt;/div&gt;

== Gledite takože ==

* [[Biologija]]
* [[Botanika]]
* [[Ekologija]]
* [[Paleontologija]]
* [[Etologija]]

[[Kategorija:Biologija]]
[[Kategorija:Prirodne nauky]]

{{Pravopis prověrjeny}}</text>
      <sha1>6al77j3cfsrouqiyrnioy87fno0k3e3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Čeburaška</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2056</id>
    <redirect title="Чебурашка" />
    <revision>
      <id>43271</id>
      <parentid>34641</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:39:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43271</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="63" sha1="6n49ze8gayl4rhr1nfli4oaupty1568" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Чебурашка]]
[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]</text>
      <sha1>6n49ze8gayl4rhr1nfli4oaupty1568</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Črvena armija</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2072</id>
    <redirect title="Чрвена армија" />
    <revision>
      <id>43270</id>
      <parentid>34750</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:39:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43270</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="93" sha1="bx4v1cha8p2a690n6814an7bthv8aup" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Чрвена армија]]

[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]
[[Kategorija:Vojsko]]</text>
      <sha1>bx4v1cha8p2a690n6814an7bthv8aup</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Šag (moneta)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2076</id>
    <revision>
      <id>43316</id>
      <parentid>35841</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:23:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43316</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1466" sha1="pss879q655260vek26tf3qozf4g7mbw" xml:space="preserve">'''Šag''' byl računova moneta, koristana v Kraljevstvu Saska, [[Bohemija|Bohemiji]], [[Ukrajina|Ukrajini]] i Šlesiji. Ruzne šagi byle v ruznyh regionah, obično imějuči 60 elementov v jednom šagu.

== Šag v Kraljevstvu Saska ==

V Saska šag byl deljen po staromu računomu mjerilu:
* Stary šag = 60 malyh šaggrošej = 20 dobryh grošej = 5⁄4 konvencijskogo guldena = 75 krajcerov.
* Novy/těžky šag = 60 dobryh grošej = 3 stary šagi = 15⁄4 konvencijskogo guldena = 225 krajcerov.

== Šag v Bohemiji i Šlesiji ==

V Bohemiji i Šlesiji su byli različne šagi, v češskom jazyku zvane kopa.

V [[Praga|Prage]] i Bohemiji groši byli zvani bohemy, a grošelji takože letići myši (Fledermäuse).

* Stary bohemsky šag = 60 bohemov = 3⁄2 specijestalera = 3 konvencijskogo guldena = 180 krajcerov.
* Novy/maly bohemsky šag = 40 bohemov = 2⁄3 stary bohemsky šag = 1 specijestaler = 2 konvencijskogo guldena = 60 dvokrajcerov.
* Šag grošeljev = 60 grošeljev = 1⁄4 stary bohemsky šag = 3⁄4 konvencijskogo guldena = 45 krajcerov = 180 peněz.

== V Ukrajini ==

Šag byl mala moneta, koristana v Ukrajini v XVII–XVIII věkah, byl vveden v obih 1652 goda Hetmanom Bohdanom Hmeljnickim i byl prvaja nacionalna ukrajinska moneta.
* Ukrajinsky šag byl mědny i imel nominal 1⁄3 groša

V XIX věk šag v Ukrajini ne byše v aktivnom obihu, no slovo šag jest koristano do dnes v značenju maloj denežnoj summi.

[[Kategorija:Valuty]]</text>
      <sha1>pss879q655260vek26tf3qozf4g7mbw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Будинос</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2321</id>
    <redirect title="Budinos" />
    <revision>
      <id>43493</id>
      <parentid>18825</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:42:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43493</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="108" sha1="3n47wiwbdz42ecjdrrspe5syqkiaepw" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Budinos]]

[[Kategorija:Планове језыкы]]
[[Kategorija:Уралске језыкы]]</text>
      <sha1>3n47wiwbdz42ecjdrrspe5syqkiaepw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Втора свєтова војна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2403</id>
    <redirect title="Vtora světova vojna" />
    <revision>
      <id>43515</id>
      <parentid>37341</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:22:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43515</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="155" sha1="c2eah6md6g9u1k0mn79a6xudtccq3ah" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Vtora světova vojna]]
[[Kategorija:Друга свєтова војна| ]]
[[Kategorija:Свєтове војны]]
[[Kategorija:20. вєк]]</text>
      <sha1>c2eah6md6g9u1k0mn79a6xudtccq3ah</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Дисидент</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2482</id>
    <redirect title="Disident" />
    <revision>
      <id>43283</id>
      <parentid>19437</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:49:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43283</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="97" sha1="quysgqpombvwwkqeosthbj12o3tq495" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Disident]]
[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]
[[Kategorija:Политика]]</text>
      <sha1>quysgqpombvwwkqeosthbj12o3tq495</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Дмитрий Бачило</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2485</id>
    <redirect title="Dmitrij Bačilo" />
    <revision>
      <id>43216</id>
      <parentid>19443</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:41:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43216</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="121" sha1="7s6plg1npupflsz67czdd6aftvq8b5u" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Dmitrij Bačilo]]
{{DEFAULTSORT:Бачило, Дмитриј}}
[[Kategorija:Росијски блогери]]</text>
      <sha1>7s6plg1npupflsz67czdd6aftvq8b5u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Информатика</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2599</id>
    <redirect title="Informatika" />
    <revision>
      <id>43531</id>
      <parentid>19828</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:49:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43531</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="91" sha1="mb9wii5lux411k3k34fk0jrxnvw704z" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Informatika]]
[[Kategorija:Информатика| ]]
[[Kategorija:Наука]]</text>
      <sha1>mb9wii5lux411k3k34fk0jrxnvw704z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кир Великы</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2650</id>
    <redirect title="Kir Veliky" />
    <revision>
      <id>43517</id>
      <parentid>19995</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:25:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43517</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="88" sha1="bqo3xk5t1b27glgk0d17xdmew2ljrip" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Kir Veliky]]
[[Kategorija:Монархи]]
[[Kategorija:Античност]]</text>
      <sha1>bqo3xk5t1b27glgk0d17xdmew2ljrip</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кировска област</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2654</id>
    <revision>
      <id>43444</id>
      <parentid>20034</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T22:08:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43444</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1517" sha1="p5qrdv88fi13cxuo82ii3eagan6qhhv" xml:space="preserve">{{Kartka država
| status = 
| capital = [[Киров]]
| largest_settlement = [[Киров]]
| official_languages = [[русскы језык]]
| area = 120 374
| population_estimate = 1 129 935
| currency = [[росијскы рубљ]]
| currency_code = RUB
| map_caption = 
}}

'''Кировска област''' јест област в [[Росија|Росији]]. 

Област је была створјена в 1934 году како Кировскы краj. Граничи с [[Вологодска област|Вологодскоjу]], [[Костромска област|Костромскоjу]] и [[Нижегородска област|Нижегородскоjу]] областами.

Плошча — 120 374 км². 

Насељенје — 1 129 935 људ., густост насељенја — 9,39 чел./км². 

Областны центр — град [[Киров]].

== Административно-териториално дєљенје ==
'''Административно-териториалны устрој'''

* 39 рајоны
* 5 грады областного значенја
* 1 ЗАТО

; Муниципалны устрој

Коликост муниципалных образованиј — 365, вкључно:

* градских округов — 6
* муниципалных рајонов — 39
* градских посељениј — 52
* селских посељениј — 268

[[Kategorija:Федералне субјекты Росије]]</text>
      <sha1>p5qrdv88fi13cxuo82ii3eagan6qhhv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кокуј</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2663</id>
    <revision>
      <id>43443</id>
      <parentid>20056</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T22:06:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43443</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1866" sha1="h9evle9w04nj709exmckybmiq4xn8nl" xml:space="preserve">{{Začetok|data=2023-04}}
{{Městna interesnost
| fotografija = Kokoy Tower in Velikiy Novgorod Detinets 02.jpg
| podnapis = Кокуj
| država = [[Росија]]
| nazva města = [[Великы Новгород]]
| vyšina = 38,5 м
| data osnovanja = 17. столєтје
| koordinaty = {{Coord|31|16|21|N|58|31|10|E|display=it}}
}}

'''Кокуј''' (Кукуј, Каланча, Каланчовскаја) — [[вєжа]] в југозападној чести [[Новгородскы кремљ|Новгородского кремља]], ктора сбудована/поставјена је в около 17. столєтју. Вєжа прємокутникова/правовуголникова, има ширину стєн/зидов в 2 метра и плошчу у основы в 8,5×10,4 м.

&lt;gallery&gt;
File:Kokui Tower (1913).jpg|Вєжа Кокуј в 1913 року
File:Новгород. Детинец и торговая сторона с птичьего полета.(отк) конXIXвека e0OMqt9nPDM e1.jpg|Детинец и вєжа Кокуј на разгледницє/одкрыткє/почтовкє конца 19 столєтја
&lt;/gallery&gt;

== Внєшње линкы ==
* [https://whc.unesco.org/ru/list/604-001 Хисторичне паметникы Великого Новгорода на сајту UNESCO] — [https://web.archive.org/web/20221204095838/https://whc.unesco.org/ru/list/604-001 архивована версија]
* [https://novgorodmuseum.ru/muzei/novgorodskij-kreml Новгородскы кремљ на сајту Новгородского музеја] — [https://web.archive.org/web/20221201190807/https://novgorodmuseum.ru/muzei/novgorodskij-kreml архивована версија]

[[Kategorija:Будынкы]]
[[Kategorija:Великы Новгород]]
[[Kategorija:Росија]]</text>
      <sha1>h9evle9w04nj709exmckybmiq4xn8nl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Компјутер</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2673</id>
    <redirect title="Kompjuter" />
    <revision>
      <id>43332</id>
      <parentid>20081</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:37:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43332</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="162" sha1="5szsj3tip0lr5jddwmhv0kilvp07miq" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Kompjuter]]
[[Kategorija:Компјутеры| ]]
[[Kategorija:Информацијне технологије]]
[[Kategorija:Електроника]]</text>
      <sha1>5szsj3tip0lr5jddwmhv0kilvp07miq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Курганска област</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2700</id>
    <revision>
      <id>43445</id>
      <parentid>20189</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T22:09:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43445</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1297" sha1="s30o157fg8e9efn46khulew4l1wp0db" xml:space="preserve">{{Kartka država
| native_name = {{Jezyky|ru|Курганская область}}
| image_flag = Flag of Kurgan Oblast.svg
| image_coat = Coat of arms of Kurgan Oblast.svg
| status = 
| capital = [[Курган (град)|Курган]]
| largest_settlement = [[Курган (град)|Курган]]
| official_languages = [[русскы језык]]
| area = 71 488
| population_estimate = 753 002
| currency = [[росијскы рубљ]]
| currency_code = RUB
| map_caption = 
}}

'''Курганска област''' јест област в [[Росија|Росији]]. 

Област је была створјена в 1943 году. Граничи с Челjабинскоjу, Свердловскоjу, Тjуменскоjу областами и Казахстаном.

Плошча — 71 488 км². 

Насељенје — 753 002 људ., густост насељенја — 10,53 чел./км². 

Областны центр — град [[Курган (град)|Курган]].

== Административно-териториално дєљенје ==
'''Административно-териториалны устрој'''

* 24 рајонов
* 2 градов областного значенjа

[[Kategorija:Федералне субјекты Росије]]</text>
      <sha1>s30o157fg8e9efn46khulew4l1wp0db</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ленинградска област</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2721</id>
    <revision>
      <id>43446</id>
      <parentid>20285</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T22:10:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43446</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1819" sha1="tvezpxrrvec17cc1r9sz7posiaeh5e7" xml:space="preserve">{{Kartka država
| native_name = {{Jezyky|ru|Ленинградская область}}
| image_flag = Flag of Leningrad Oblast.svg
| image_coat = Coat of arms of Leningrad Oblast.svg
| status = 
| capital = [[Гатчина]]
| largest_settlement = [[Мурино]]
| official_languages = [[русскы језык]]
| area = 83 908
| population_estimate = 2 035 762
| currency = [[росијскы рубљ]]
| currency_code = RUB
| map_caption = 
}}

'''Ленинградска област''' јест област в [[Росија|Росији]]. 

Област је была створјена в 1927 году. Граничи с [[Вологодска област|Вологодcкоjу]], [[Псковска област|Псковскоjу]], [[Новгородска област|Новгородскоjу]] областами, [[Карелиjа|Карелиjеjу]], [[Санкт-Петербург]]ом, Естониjеjу и Финландиjеjу.

Плошча — 83 908 км². 

Насељенје — 2 035 762 људ., густост насељенја — 24,26 чел./км². 

Областны центр — град [[Гатчина]].

== Административно-териториално дєљенје ==
'''Административно-териториалны устрој'''

* 16 рајонов

; Муниципалны устрој

Коликост муниципалных образованиј — 188, вкључно:

* градских округов — 1
* муниципалных округов — 1
* муниципалных рајонов — 16
** градских посељениј — 62
** селских посељениј — 108

[[Kategorija:Федералне субјекты Росије]]
[[Kategorija:Ленинградска област|*]]</text>
      <sha1>tvezpxrrvec17cc1r9sz7posiaeh5e7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мадjарскы jезык</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2750</id>
    <redirect title="Madjarsky jezyk" />
    <revision>
      <id>43502</id>
      <parentid>20370</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:54:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43502</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="190" sha1="gr7ojkgsdfuewo1h6y2dxb1wknal5kg" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Madjarsky jezyk]]
[[Kategorija:Мадјарскы језык| ]]
[[Kategorija:Вугрија]]
[[Kategorija:Уралске језыкы]]
[[Kategorija:Угрске језыкы]]</text>
      <sha1>gr7ojkgsdfuewo1h6y2dxb1wknal5kg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Макс Вебер</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2755</id>
    <redirect title="Max Weber" />
    <revision>
      <id>43331</id>
      <parentid>20388</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:31:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje izměnjeno s [[Maks Veber]] na [[Max Weber]]</comment>
      <origin>43331</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="156" sha1="ofx2ge1kulcftdht27n93igzigbelq9" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Max Weber]]
{{DEFAULTSORT:Вебер, Макс}}
[[Kategorija:Нємци]]
[[Kategorija:Економисти]]
[[Kategorija:Хисторики]]</text>
      <sha1>ofx2ge1kulcftdht27n93igzigbelq9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Микитко сын Алексеев</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2799</id>
    <redirect title="Mikitko syn Aleksejev" />
    <revision>
      <id>43226</id>
      <parentid>20549</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:49:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43226</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="82" sha1="pvxoeyphz8ovxjjujaieusriamej8kg" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Mikitko syn Aleksejev]]
[[Kategorija:Росијски блогери]]</text>
      <sha1>pvxoeyphz8ovxjjujaieusriamej8kg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мир (орбитална станција)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2807</id>
    <revision>
      <id>43262</id>
      <parentid>38938</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:36:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43262</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2402" sha1="0hyl16gvy808trv8gxcun4ojkigg2nb" xml:space="preserve">{{Koristajte kirilicu|su}}
{{O|орбиталној станцији||Мир}}
{{Začetok|data=2023-04}}
[[Fajl:Mir Space Station viewed from Endeavour during STS-89.jpg|thumb|Орбиталны комплекс «Мир» в 1998 году.]]

'''«Мир»''' была [[Совєтскы Сојуз|совєтска]] и [[Росија|росијска]] пилотујема научно-разискывателна орбитална станција, ктора была в околоземном простору с 20 февруара 1986 рока до 23 мартца 2001 рока&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Новости космонавтики. Орбитальная станция «Мир» - Цифры и факты. 1 - 31 марта 2001|url=https://epizodsspace.airbase.ru/bibl/nk/2001/5/nk2001-05.pdf|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230605141215/https://epizodsspace.airbase.ru/bibl/nk/2001/5/nk2001-05.pdf|archive-date=2023-06-05}}&lt;/ref&gt;.

Прва многомодулна орбитална станција в хисторије. Спроектована је «[[Енергија (компанија)|НПО Енергија]]». Базовы блок был изведены на орбиту ракетоју-носитељем [[Протон (ракета-носитељ)|Протон]]&lt;ref&gt;{{Cite web|date=2021-02-20|title=35 лет cтанции «Мир»|url=https://www.energia.ru/ru/news/news-2021/news_02-20.html|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220318143426/https://www.energia.ru/ru/news/news-2021/news_02-20.html|archive-date=2022-03-18}}&lt;/ref&gt;.

Основоју за модулы стали станције серије «[[Саљут (космична програма)|Саљут]]»&lt;ref&gt;{{Cite web|title=Salyut - Soviet space station series|url=https://www.britannica.com/technology/Salyut|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230421183359/https://www.britannica.com/technology/Salyut|archive-date=2023-04-21}}&lt;/ref&gt;, кторе сут изтворјены [[ГКНПЦ имене Хруничева|Заводом имене Хруничева]] и космичне корабы «[[ТКС (космичны кораб)|ТКС]]».

== Източникы ==
{{Iztočniky}}

[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]
[[Kategorija:Звєздознавство]]
[[Kategorija:Росија]]</text>
      <sha1>0hyl16gvy808trv8gxcun4ojkigg2nb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мира Лохвицкаја</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2808</id>
    <revision>
      <id>43294</id>
      <parentid>38939</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T16:34:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43294</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3039" sha1="ehqxc6f56hf91ifcohmvruf3zbn3gym" xml:space="preserve">[[Fajl:Mirra lochvitzkaya.jpg|thumb|Мира Лохвицкаја]]
'''Мира Лохвицкаја''' ({{Jezyky|ru|Мирра Лохвицкая}}, 1869–1905; име при родженју '''Марија Аљександровна Лохвицкаја''', {{Jezyky|ru|Мария Александровна Лохвицкая}}), была [[Росија|росијска]] поетка, ктора стала знајема в 1890-х роках. В јеј кратком житје она опубликовала 5 книг с поезијеју, прва и последња из кторых добыли најпрестижну книжевну награду јеј времени, [[Пушкинска награда|Пушкинску награду]].&lt;ref name=&quot;goo&quot;&gt;{{Cite book|author = Solomon Volkov, translator Antonina W. Bouis| url =https://books.google.com/books?id=6JheQS-7drEC&amp;pg=PA167 | title =  St. Petersburg: A Cultural History| accessdate = 2010-08-13|isbn = 9781451603156|date = 2010-06-15 | language = en }}&lt;/ref&gt;

Мира Лохвицкаја родила се 19 новембра 1869 года в [[Санкт-Петербург]]у. За еротичној розкошности јеј творов современники звали Лохвицкају «русскоју [[Сафо]]», что не равнило се с јеј консервативным образом житја посвеченој жены и маткы 5 сынов. Она была забудена в советску еру и одкрыта поновно в конце 20-го столетја, кда она была познавана ако једна из најсамобытных и највливных гласов [[Сребрна ера русској поезији|Србрној еры русској поезији]]&lt;ref name=&quot;casimir_norkeliunas&quot;&gt;{{Cite web| author = Casimir John Norkeliunas| url = http://www.academic.marist.edu/nork/mirra.htm| title = Mirra Lokhvitskaya: A Russian Symbolist Poet of Decadence (1869–1905) |language = en |publisher = www.academic.marist.edu| accessdate = 2010-08-13| url-status = dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110716170705/http://www.academic.marist.edu/nork/mirra.htm| archivedate = 2011-07-16}}&lt;/ref&gt; и првоју сред поеток на руском језыку, ктора подала пут [[Ана Ахматова|Ане Ахматове]] и [[Марина Цветајева|Марине Цветајеве]].&lt;ref name=&quot;mirr_bio&quot;&gt;{{Cite web| url =http://www.mirrelia.ru/bio/| title = М. Лохвицкая. Биография| publisher = www.mirrelia.ru| language=ru| accessdate = 2010-08-13}}&lt;/ref&gt; Умрєла 27 августа 1905 года в Санкт-Петербургу.

== Източникы ==
&lt;references /&gt;

== Внєшње линкы ==
{{Prěvod|en|Mirra Lokhvitskaya}}

{{DEFAULTSORT:Лохвицкаја, Мира}}
[[Kategorija:Росијски писатељи]]
[[Kategorija:Росијски поети]]</text>
      <sha1>ehqxc6f56hf91ifcohmvruf3zbn3gym</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Михаил Свєтов</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2812</id>
    <redirect title="Mihail Světov" />
    <revision>
      <id>43229</id>
      <parentid>20592</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:52:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43229</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="167" sha1="9hrzxxz7ubhc5xumg2fa3cuvasqndcu" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Mihail Světov]]
{{DEFAULTSORT:Свєтов, Михаил}}
[[Kategorija:Росијски политики]]
[[Kategorija:Росијски блогери]]</text>
      <sha1>9hrzxxz7ubhc5xumg2fa3cuvasqndcu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Koristnik:Ilja isv/pěskovišče</title>
    <ns>2</ns>
    <id>2830</id>
    <revision>
      <id>43198</id>
      <parentid>43152</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T12:16:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <comment>/* Razširjeny spisok sčetnyh sov */</comment>
      <origin>43198</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57489" sha1="tfh2axxbjjbjq7rdtxfddzmieyxtfy1" xml:space="preserve">{{Začetok|data=July 2026}}
{{-|''Under construction''}}

V [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]] [[Japonske čislovniky|čislovniky]], prědavajuče informaciju o čislu objektov, blizko vsegda koristajut se s [[postfiks]]ami — specialnymi služebnymi slovami, ktore se nazyvajut {{Nihongo|'''sčetne pomočne slova'''|助数詞|josūshi}}.

Podobna situacija jestvuje i v drugyh jezykah, ako li zajedno s [[Nečislime imenniky|nečislimymi imennikami]] ne može bezposrědno se koristati čislovnik. V věčšinstvu [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykov]] prěd takovymi imennikami ({{-|''sok, dym''}}) ne može byti čislovnik, hoti v molvě izrazy kako &quot;prosim, dva soky&quot; sut često dozvolime. Kolikost takyh prědmetov oprěděljajut s pomočju specialnyh slov, ktore odpovědajut něktoromu jih množstvu: &quot;litr&quot;, &quot;skljanka&quot;. Tute medžuslovjanske slova sut samostojne i zato ne sut ravnymi odpovědnostemi japonskym sčetnym slovam, ktore se koristaji podobno sufiksam, hoti v něktoryh slučajah rěčenja budujut se identično, napriměr {{Nihongo|コーヒーを一杯お願いします|''kōhī-o ippai onegaishimasu''}} — časku kavy, laskavo prosim.

Drugoju nepremoju analogijeju može služiti izkoristanje specialnyh slov za sčitanje oprěděljennogo roda objektov, kako, napriměr sčitanje krav i bykov po glavam (&quot;20 glav&quot; vměsto &quot;20 krav i bykov&quot;). V bylyh formah russkogo jezyka, napriměr, sčitali odrězy platna v štukah (&quot;{{-|три штуки парчи}}&quot; vměsto &quot;{{-|три отреза}}&quot; ili &quot;{{-|три рулона}}&quot;), i tako dalje.

== Kako prěvoditi na slovjanske jezyky ==
Konstrukcije, imajuče sčetne slova, jest možlivo razděliti na tri grupy zavisno na tom, kako se oni prěvodet na slovjanske jezyky.

# Konstrukcije, imajuče sčetne slova kako jedinice měrjenja (časa, temperatury) ili označajuče objekty (ostrov, krajina, etaž i t.p.), obyčno prěkladjut s koristanjem slova v roditelniku (&quot;posětil tri krajiny&quot;, &quot;temperatura jest 16 stupnjev&quot;, &quot;on imaje 20 lět&quot;), [[Redny čisovnik|rednogo čisovnika]] &quot;pety etaž&quot;, či so stvarjanjem složitogo pridavnika (&quot;sedmilěto děte&quot;, &quot;petiminutna pauza&quot;, &quot;trietažny budinok&quot;). Govoritelje slovjanskyh jezykov mogut daže ne pojmati tute služebne slova kako osoblivu črtu japonskogo jezyka, zatože jihno koristanje jest blizko k odpovědajučim konstrukcijam v jihnom rodnom jezyku.
# Konstrukcije, imajuče sčetne slova, koristane zajedno s nečislimymi imennikami, takože izgledajut za govoriteljev slovjanskyh jezykov prirodno. V molve věčšinstva slovjanskyh jezykov jest dozvoljeno govoriti &quot;dajte prosim tri mlěka i dva soka&quot;, ale v gramotnoj rěči v pismu jest trěbno utočnjenje, napriměr, &quot;tri butylky mlěka i dvě opakovky soka&quot;. Zato japonske sčetne slova prěkladajut se na slovjanske jezyky prirodnym obrazom (&quot;dva svitky tapet&quot;, &quot;čaška čaja&quot;).
# Najvyše složite za razuměnje sut konstrukcije, v ktoryh sčetne slova koristajut zajedno s čislimymi imennikami. Napriměr, izraz &quot;rodina imaje tri děteta&quot; na japonskom jezyku bude sodrživati ne jedino slovo &quot;děte&quot;, ale i sčetno slovo za sčitanje osob: &quot;rodina imaje tri osoby dětij&quot;. Podobno, ne jest možno rěkti &quot;ja jesm kupil tri jabloky&quot; ale jest obvezno izkoristati sčetno slovo za sčitanje malyh prědmetov: &quot;ja jesm kupil jablok tri kusy&quot;. V věčšinstvu inyh slučajev tute japonske konstrukcije sovsěm ne jest možno točno prědati na slovjanske jezyky s koristanjem sčetnogo slova.

== Koristanje sčetnyh slov ==
V japonskom jezyku praktično vse imenniky muset se koristati so sčetnymi slovami za izraženje jih čisla, zatože v japonskom jezyku  odsutstvuje morfologija jedinstvenogo i množnogo čisla.&lt;ref&gt;{{Cite book|url=http://link.springer.com/10.1007/978-94-007-2681-9|title=Handbook of Quantifiers in Natural Language|date=2012|publisher=Springer Netherlands|isbn=978-94-007-2680-2|editor-last=Keenan|editor-first=Edward L.|series=Studies in Linguistics and Philosophy|volume=90|location=Dordrecht|doi=10.1007/978-94-007-2681-9|editor-last2=Paperno|editor-first2=Denis}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal|last=Watanabe|first=Akira|date=February 2006|title=Functional Projections of Nominals in Japanese: Syntax of Classifiers*|url=http://dx.doi.org/10.1007/s11049-005-3042-4|journal=Natural Language &amp; Linguistic Theory|volume=24|issue=1|pages=241–306|doi=10.1007/s11049-005-3042-4|s2cid=33599661|issn=0167-806X|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; S tutogo gledišča, blizko vse japonske imenniky sut nečislime. Taka gramatična osoblivost može projavjati se v situacijah, kogda govoreči ne može sintaksično pravilno izraziti množstvo konkretnogo prědmeta, jestli on ne znaje ili ne može vspomniti uměstno sčetno slovo. Za množstva od jednogo do deseti tutz problem može byti obojdeny koristanjem tradicijnyh čislovnikov (gledite poniže), čto dozvoljaje prisvojiti kolikost mnogym imennikam bez pomoči. Napriměr, &quot;četyri jabloka&quot; bude {{Nihongo|りんご四個|''ringo yonko''}}, kde {{Nihongo|j個|''ko''}} javjaje se sčetnym slovom, ale takože može byti izraženo s pomočju tradicijnogo čislovnika četyri kako {{Nihongo|りんご四つ|''ringo yottsu''}}. Tute tradicijne čislovniky jednakože ne mogut se uživati za sčitanje libokakyh imennikov; něktore, vključno imennikov za ljudij i životnyh, trěbujut uměstnogo sčetnogo slova (pomimo za 1 i 2 ljudij, u ktoryh praktično vsekogda koristajut varianty s tradicijnami čislovnikami, gledite [[Koristnik:Ilja isv/pěskovišče#Izključenja|izključenja]]).

Konstrukcije s koristanjem čislovnikov se mogut budovati podlě naslědnyh shem.
* Prva shema: ''kolikost + sčetnik —'' の ''({{Lang|en|no}}) — prědmet'', napriměr:
:一本   の   鉛筆:  {{Lang|en|ippon-no empitsu}} ― jedna grafitka;
:八歳   の   娘:  {{Lang|en|hassai-no musume}} ― osmilěta děvčinka.

V danyh priměrah jednake v japonskom zezyku konstrukcije pri převodu prědavajut se velmi različno.

* Vtora shema: '' prědmet — svezna čestica — kolikost + sčetnik — glagol'', napriměr:
:鉛筆  を  三本   買いました:  {{Lang|en|empitsu-o sanbon kaimashita}} ― kupil jest tri grafitky.
:八歳の娘  が  三人  います:  {{Lang|en|hassai-no musume-ga sannin imasu}} ― sut tri osmilěte děvčinky.

Pri izboru sčetnogo slova uvažaje se ne jedino faktična prinaležnost ko klase věčij (&quot;vojenne koraby&quot;, &quot;životiny&quot; i t.d.), ale i jih forma.
* &quot;jedin plyvuči tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippiki'''-no maguro}}|一匹の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;glavy skota&quot;
* &quot;jedin izlovjeny tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippon'''-no maguro}}|一本の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;cilindrične prědmety&quot;,
* &quot;jedin trup tunca bez glavy i kože&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ichyō'''-no maguro}}|一丁の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;porcije&quot;,
* &quot;jedin kusok tunca&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokamari'''-no maguro}}|一塊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;kusky&quot;,
* &quot;tonky krajec tunca v opakovkě&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitosaku'''-no maguro}}|一冊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;prugy&quot;,
* &quot;odrěz mesa tunca, gotovy k použivanju&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokire'''-no maguro}}|一切れの鮪|}}, sčitaje se kako &quot;male kusky&quot;.

Něktore vyše česte sčetne slova mogut zaměnjati te mene česte. Napriměr, {{Nihongo|匹|''hiki''}} (gledite dole) često se koristaje za životiny, bez obzira na jih razměr. Jednakože, večšinstvo govoriteljev budut prědpočitati posluživati se pravilnym tradicijnym sčetnikom, {{Nihongo|頭|''tō''}}, ako li ide o večših životinah kako o konjah. Tuto stvarjaje red možnyh sčetnyh slov s različnymi stupnjami i prijemlivostju – napriměr, pri naručenju {{-|''[[Kushikatsu|kushikatsu]]''}} (smaženo meso na kyju), někto može naručati jih kako {{Nihongo|二串|''futa-kushi''}} (dva šašlyki), {{Nihongo|二本|''ni-hon''}} (dva kyje), ili {{Nihongo|二つ|''futa-tsu''}} (dva prědmety), so sniženjem točnosti v tutom redu.

Sčetne slova mogut cěljeno naduživane zaradi humorističnogo efekta, gluposti ili uražanja. Napriměr, rěčenje {{Nihongo|男一匹|''otoko ippiki''}} (&quot;jedin člověk [kako životina]&quot;), koristaje {{Nihongo|匹|''hiki''}}, sčetnik za životnyh, vměsto tipičnyh sčetnyh slov za ljudij.&lt;ref&gt;{{Cite web |script-title=ja:男一匹とは |trans-title=Čto jest 'otoko ippiki'? |url=https://kotobank.jp/word/%E7%94%B7%E4%B8%80%E5%8C%B9-453322 |access-date=2023-01-10 |script-website=ja:コトバンク |publisher=日本国語大辞典 |language=ja |script-quote=ja:一人前の男子ということを強めていう語。また、しっかりした男。|trans-quote=Koristaje se za podčrkivanje obraza vpolno dorastlogo i samostojnogo mladca. Može takože odkazyvati na člověka s silnym harakterom.}}&lt;/ref&gt;

==Tablica tradicijnyh čislovnikov==
{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! Čislovnik
! Izgovor ([[romaji|romadži]])
! Zapis [[hiragana|hiraganoju]]
|-
| 1
| {{lang|ja|一つ}}
| ''{{-||hitotsu}}''
| {{lang|ja|ひとつ}}
|-
| 2
| {{lang|ja|二つ}}
| ''{{-||futatsu}}''
| {{lang|ja|ふたつ}}
|-
| 3
| {{lang|ja|三つ}}
| ''{{-||mittsu}}''
| {{lang|ja|みっつ}}
|-
| 4
| {{lang|ja|四つ}}
| ''{{-||yottsu}}''
| {{lang|ja|よっつ}}
|-
| 5
| {{lang|ja|五つ}}
| ''{{-||itsutsu}}''
| {{lang|ja|いつつ}}
|-
| 6
| {{lang|ja|六つ}}
| ''{{-||muttsu}}''
| {{lang|ja|むっつ}}
|-
| 7
| {{lang|ja|七つ}}
| ''{{-||nanatsu}}''
| {{lang|ja|ななつ}}
|-
| 8
| {{lang|ja|八つ}}
| ''{{-||yattsu}}''
| {{lang|ja|やっつ}}
|-
| 9
| {{lang|ja|九つ}}
| ''{{-||kokonotsu}}''
| {{lang|ja|ここのつ}}
|-
| 10
| {{lang|ja|十}}
| ''{{-||tō}}''
| {{lang|ja|とお}}
|}

==Obče sčetne slova po kategoriji==
Tuto jest izbrany spisok iz něktoryh najčesteje koristanyh sčetnyh slov.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Koristanje
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Ljudi i prědmety
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| Kopij žurnalov ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| Avt, velosipedov, mašin, mehaničnyh devajsov, [[Domova tehnika|domovyh aparatov]]
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| Čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}, {{lang|ja|びき}} {{-|biki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| Malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| '''često koristano slovo'''  Dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov, maršrutov vlakov ili avtobusov, kin (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy (modernogo formata {{-|[[Kodeks (knižny format)|kodeks]]}}) bude ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| Etažev, podlog
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, ili {{lang|ja|ヶ}}
| '''često koristano slovo''' Prědpokladaje, že prědmet jest maly i/ili krugly.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://www.punipunijapan.com/japanese-counter-ko/|title = Counting Small Objects in Japanese with 個 &amp;#124; PuniPuniJapan| date=15 August 2013 }}&lt;/ref&gt; {{lang|ja|個}} takože koristajut za vojenne jedinice.
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| '''često koristano slovo''' Tonkyh, ploskyh prědmetov: listov papira, fotografij, talirek, prědmetov oblečenja (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| [[Ljudi|Ljudij]] (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| Širokyh, ploskyh prědmetov: zrcal, dosok dlja stolnyh igr (šahov, igo, šogi), uravnjev [[Videoigra|kompjuternyh igr]], stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| Ljudij (ale gledite tabelu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| Ljudij, koristaje se v slovah {{lang|ja|一人 (ひとり)}} i {{lang|ja|二人 (ふたり)}}
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| Knig
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|[[wikt:つ#Etymology_4|つ]]}}
| '''često koristano slovo''' Sčetno slovo občego naměrjenja, vhodi v sostav tradicijnyh japonskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}} (&quot;jedna věč&quot;), {{lang|ja|二つ}} (&quot;dvě věči&quot;), {{lang|ja|三つ}} (&quot;tri věči&quot;), i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| Razkazov, epizodov TV serialov, i t.d.
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Čas, kalendar, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| Sekund
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| Minut
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| Měsecev v godu. Periodov času dolgostju měsec, kogda čitaje se kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}, {{lang|ja|ぱく}} {{-|paku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| Nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| Časin dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| Periodov dolgostju časinu
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| Dnjev měseca
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| Periodov dolgostju měsec (gledite takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| Lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| Dnjev měseca (sle gledite tablicu izključenij dole)
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}})
| Lět vozrasta ({{lang|ja|才}} obyčno posluživaje se kako [[ryakuji|''ryakuji'']])
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| Sedmic
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Stupenj, čestota, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| Množnost, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| Město, pozicija v sportovnyh matčah
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| '''često koristano slovo''' Slučajev, raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| Matov [[Tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|jō}}''
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
|}

==Razširjeny spisok sčetnyh sov==
Tuty spisok takože vključaje něktore sčetne slova i upotrěbjenja, ktore strěčajut se rědko ili ne sut široko znajeme; druge slova mogut sporadično se upotrěbjati kako sčetne slova.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Upotrěba
|-
| ''{{lang|ja|ば}} {{-|ba}}''
| {{lang|ja|場}}
| scen pjesy
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| raz, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|晩}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ya}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| posicija, platforma vlaka, izsledok sportivnogo matča
|-
| ''{{lang|ja|び}} {{-|bi}}''
| {{lang|ja|尾}}
| malyh ryb i [[Krevetka|krevetok]] (koristaje se pri trgovanju rybami; mnogo ljudij vměsto tomu govoret ''{{-|hiki}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| kopij žurnala ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|ぶん}} {{-|bun}}''
| {{lang|ja|文}}
| rěčenij
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| sekund
|-
| ''{{lang|ja|ちゃく}} {{-|chaku}}''
| {{lang|ja|着}}
| kostjumov oblečenja (gledie takože: {{-|mai}})
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|挺}}
| dolgyh, uzkyh prědmetov kako sut [[Vintovka|vintovky]], palky [[Tuš|tuše]], [[Nosilka|nosilky]], [[Rikša|rikše]], [[Skripka (gusle)|gusle]]
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|丁}}
| listov, stranic, orudij, nožic, pil, nogavic, pistoletov, blokov tofu, gradskyh kvartalov, porcij v restoranu
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|町}}
| gradskyh kvartalov
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|代}}
| generacij, historičnyh periodov, carstvovanij
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| avt, velosipedov, mašin, mehanizmov, domovyh aparatov
|-
| ''{{lang|ja|だん}} {{-|dan}}''
| {{lang|ja|段}}
| uravnij, rangov, stupenij (stupenišča).
|-
| ''{{lang|ja|だんらく}} {{-|danraku}}''
| {{lang|ja|段落}}
| paragrafov
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| slučajev, kolikostij raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|ふで}} {{-|fude}}''
| {{lang|ja|筆}}
| sekvencij bukv ili rysovanok, ktore vy pišete ili rysujete ne odryvajuči pero od papira. Ne zaměšivati s ''{{-|hitsu}}'' ({{lang|ja|筆}}) poniž.
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|服}}
| čašek ''{{-|[[matcha]]}}'' (praškovy zeleny čaj); paketov ili doz praškovyh lěkov; vteganij (napr. cigarety); prěryvov ili pauz
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|幅}}
| visečih svitkov (''{{-|[[kakemono|kakejiku]]}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| minut
|-
| ''{{lang|ja|ふり}} {{-|furi}}''
| {{lang|ja|振}}
| mečev
|-
| ''{{lang|ja|がっきゅう}} {{-|gakkyū}}''
| {{lang|ja|学級}}
| klas (v školnom obrazovanju)
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| měsec goda; periodov dolžinoju měsec pri čitanju kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ご}} {{-|go}}''
| {{lang|ja|語}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ごう}} {{-|gō}}''
| {{lang|ja|合}}
| malyh vměstilnikov (napr. čašek ryže, čaš sake)
|-
| ''{{lang|ja|ごん}} {{-|gon}}, also {{lang|ja|こと}} {{-|koto}}''
| {{lang|ja|言}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ぐ}} {{-|gu}}''
| {{lang|ja|具}}
| sbirok pancyrov, sbirok mebelja
|-
| ''{{lang|ja|ぎょう}} {{-|gyō}}''
| {{lang|ja|行}}
| redkov teksta
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}''
| {{lang|ja|敗}}
| proigr (sportivnyh bojev)
|-
| ''{{lang|ja|はこ}} {{-|hako}}''
| {{lang|ja|箱}}
| krabok
|-
| ''{{lang|ja|はり}} {{-|hari}}''
| {{lang|ja|張}}
| doždnikov, solnečnikov, šatorov
|-
| ''{{lang|ja|はしら}} {{-|hashira}}''
| {{lang|ja|柱}}
| bogov, memorialnyh dosok
|-
| ''{{lang|ja|はつ}} {{-|hatsu}}, {{lang|ja|ぱつ}} {{-|patsu}}''
| {{lang|ja|発}}
| izstrělov, kulej, vozdušnyh fejerverkov; orgazmov, polovyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ひん}} {{-|hin}}, {{lang|ja|ぴん}} {{-|pin}}''
| {{lang|ja|品}}
| (čestij jedanja, bljud (gledite takože: ''{{-|shina}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ひつ}} {{-|hitsu}}, {{lang|ja|ぴつ}} {{-|pitsu}}''
| {{lang|ja|筆}}
|podělov zemje i člověk
|-
| ''{{lang|ja|ほ}} {{-|ho}}, {{lang|ja|ぽ}} {{-|po}}''
| {{lang|ja|歩}}
| krokov
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), maršrutov vlakov ili avtobusov, kin, bejsbolovyh  {{-|home-run'ov|хоум-ранов}}, punktov, ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy je ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|ひょう}} {{-|hyō}}, {{lang|ja|ぴょう}} {{-|pyō}}''
| {{lang|ja|票}}
| glasov
|-
| ''{{lang|ja|ひょうし}} {{-|hyōshi}}, {{lang|ja|びょうし}} {{-|byōshi}}''
| {{lang|ja|拍子}}
| muzikalnyh uderov, bitov
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|字}}
| bukv, znakov kandži i kany
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|児}}
| dětij. Kako v &quot;otec dvoh [dětij]&quot;, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| čas dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| periodov dolžinoju časinu
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|yo jō han}}''
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|錠}}
| pilulek/kapsul
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|条}}
| člankov zakona, tonkyh objektov, lučev ili potokov světla, prugov dyma ili blěskavic
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| denj měseca
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|架}}
| kadrov
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|課}}
| lekcij
|-
| ''{{lang|ja|かぶ}} {{-|kabu}}''
| {{lang|ja|株}}
| akcij kompanije; razsady drěv
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| periodov dolžinoju měsec (takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
| Slučajev, kolikost raz/krat (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| Čislo etažev
|-
| ''{{lang|ja|かこく}} {{-|kakoku}}''
| {{lang|ja|ヶ国}}, {{lang|ja|箇国}}
| Držav
|-
| ''{{lang|ja|かこくご}} {{-|kakokugo}}''
| {{lang|ja|ヶ国語}}, {{lang|ja|箇国語}}
| (narodnyh) jezykov
|-
| ''{{lang|ja|かく}} {{-|kaku}}''
| {{lang|ja|画}}
| Črt v kandži
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|貫}}
| Kusov {{Lang|en|[[Sushi|nigiri-zushi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|艦}}
| Warships
|-
| ''{{lang|ja|けいとう}} {{-|keitou}}''
| {{lang|ja|系統}}
| Bus routes
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}''
| {{lang|ja|件}}
| Abstract matters and cases
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}, {{lang|ja|げん}} {{-|gen}}''
| {{lang|ja|軒}}
| Houses
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|機}}
| Aircraft, machines
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|基}}
| [[grave (burial)|Grave]]s, [[wreath]]s, [[CPU]]s, [[Nuclear reactor|reactor]]s, [[elevator]]s, [[dam]]s
|-
| ''{{lang|ja|きん}} {{-|kin}}''
| {{lang|ja|斤}}
| Loaves of bread
|-
| ''{{lang|ja|きれ}} {{-|kire}}''
| {{lang|ja|切れ}}
| Slices (of bread, cake, [[sashimi]] etc.)
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, or {{lang|ja|ヶ}}
| General measure word, used when there is no specific counter. {{lang|ja|個}} is also used for [[military]] units.
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|戸}}
| Houses ({{lang|ja|戸}} means &quot;door&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|校}}
| Schools
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|稿}}
| Drafts of a manuscript
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|行}}
| Banks
|-
| ''{{lang|ja|こま}} {{-|koma}}''
| {{lang|ja|齣}}, {{lang|ja|コマ}}
| Frames, panels. {{lang|ja|齣}} is virtually unused nowadays.
|-
| ''{{lang|ja|こん}} {{-|kon}}''
| {{lang|ja|献}}
| shots (of drink)
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|区}}
| Sections, city [[Wards of Japan|district]]s
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|句}}
| [[Haiku]], [[senryū]]
|-
| ''{{lang|ja|くち}} {{-|kuchi}}''
| {{lang|ja|口}}
| (Bank) accounts, donations ({{lang|ja|口}} means &quot;opening&quot; or &quot;entrance&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|くみ}} {{-|kumi}}''
| {{lang|ja|組}}
| Groups, a pair of people (twins, a husband and a wife, dancers, etc.)
|-
| ''{{lang|ja|くらす}} {{-|kurasu}}''
| {{lang|ja|クラス}}
| School classes
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|脚}}
| Desks, chairs, long-stemmed glasses
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|客}}
| Pairs of cup and saucer
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|曲}}
| Pieces of music
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|局}}
| [[Board game]] matches ([[chess]], [[Go (board game)|igo]], [[shogi]], [[mahjong]]); radio stations, television stations
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| Thin, flat objects, sheets of paper, photographs, plates, articles of clothing (see also: {{-|chaku}})
|-
| ''{{lang|ja|まき}} {{-|maki}} or {{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|巻}}
| Rolls, scrolls, kan for volumes of book
|-
| ''{{lang|ja|まく}} {{-|maku}}''
| {{lang|ja|幕}}
| Theatrical acts
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| People (polite) ({{lang|ja|名}} means &quot;name&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| Mirrors, boards for board games (chess, igo, shogi), stages of [[computer game]]s, walls of a room, tennis courts
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|門}}
| [[Cannon]]s
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|問}}
| Questions
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| Years, school years (grades); not years of age
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| Days of the month (but see table of exceptions below)
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| People (but see table of exceptions below)
|-
| ''{{lang|ja|にんまえ}} {{-|ninmae}}''
| {{lang|ja|人前}}
| Food portions (without exceptions, unlike {{-|nin}} above)
|-
| ''{{lang|ja|おり}} {{-|ori}}''
| {{lang|ja|折}}
| Boxes made of folded paper (compare to {{-|hako}} above, which refers to boxes in general)
|-
| ''{{lang|ja|ぺーじ}} {{-|pēji}}''
| {{lang|ja|ページ}}, {{lang|ja|頁}}
| Pages
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|例}}
| Cases, examples
|-
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|礼}}
| [[Bowing (social)|Bow]]s during worship at a shrine
|-
| ''{{lang|ja|れん}} {{-|ren}}''
| {{lang|ja|連}}
| finger rings or necklace loops
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| People, used in the words {{lang|ja|一人 (ひとり)}} and {{lang|ja|二人 (ふたり)}}.
|-
| ''{{lang|ja|りん}} {{-|rin}}''
| {{lang|ja|輪}}
| Wheels, flowers
|-
| ''{{lang|ja|りょう}} {{-|ryō}}''
| {{lang|ja|両}}
| Railway cars
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|才}} ili {{lang|ja|歳}}
| Years of age
|-
| ''{{lang|ja|さお}} {{-|sao}}''
| {{lang|ja|棹}}
| Chests of drawers, flags
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| Books
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|席}}
| Seats, [[rakugo]] shows, (drinking) parties
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|隻}}
| Ships, half of a pair (e.g., half of a folding screen), item carried in a bundle (fish, birds, arrows etc.)
|-
| ''{{lang|ja|しな}} {{-|shina}}''
| {{lang|ja|品}}
| Parts of a meal, courses (see also: {{-|hin}})
|-
| ''{{lang|ja|しゃ}} {{-|sha}}''
| {{lang|ja|社}}
| used for businesses, i.e. {{lang|ja|会社}}
|-
| ''{{lang|ja|しき}} {{-|shiki}}''
| {{lang|ja|式}}
| Sets of things, such as documents or furniture
|-
| ''{{lang|ja|しょう}} {{-|shō}}''
| {{lang|ja|勝}}
| Wins (sports bouts)
|-
| ''{{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|首}}
| [[Waka (poetry)|Tanka]]
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| Weeks
|-
| ''{{lang|ja|しゅるい}} {{-|shurui}} or {{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|種類}} ili {{lang|ja|種}}
| Kinds, species
|-
| ''{{lang|ja|そく}} {{-|soku}}''
| {{lang|ja|足}}
| Pairs of footwear, pairs of socks, stockings, [[tabi]]
|-
| ''{{lang|ja|そう}} {{-|sō}}''
| {{lang|ja|双}}
| Pairs
|-
| ''{{lang|ja|たば}} {{-|taba}}''
| {{lang|ja|束}}
| bundles (of banknotes), bunches (of flowers, vegetables), sheaves
|-
| ''{{lang|ja|たい}} {{-|tai}}''
| {{lang|ja|体}}
| Images, statues, person's remains, dolls, androids, humanoid robots
|-
| ''{{lang|ja|たわら}} {{-|tawara}}''
| {{lang|ja|俵}}
| Bags of rice
|-
| ''{{lang|ja|てき}} {{-|teki}}''
| {{lang|ja|滴}}
| Drops of liquid
|-
| ''{{lang|ja|てん}} {{-|ten}}''
| {{lang|ja|点}}
| Points, dots, pieces of a set
|-
| ''{{lang|ja|とう}} {{-|tō}}''
| {{lang|ja|頭}}
| Large animals, cattle, elephants, whales, dolphins, butterflies ({{lang|ja|頭}} means &quot;head&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|とき}} {{-|toki}}''
| {{lang|ja|時}}
| Time periods, a sixth of either day or night (in the traditional, obsolete way of telling time). See also: {{-|jikan}}
|-
| ''{{lang|ja|とおり}} {{-|tōri}}''
| {{lang|ja|通り}}
| Combinations, puzzle solutions
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|つ}}
| Used as part of the indigenous Japanese numbers {{lang|ja|一つ}}, {{lang|ja|二つ}}, {{lang|ja|三つ}} etc.
|-
| ''{{lang|ja|つう}} {{-|tsū}}''
| {{lang|ja|通}}
| Letters
|-
| ''{{lang|ja|つぼ}} {{-|tsubo}}''
| {{lang|ja|坪}}
| [[tsubo|Commonly used unit of area]] equal to 3.3 square metres.
|-
| ''{{lang|ja|つぶ}} {{-|tsubu}}''
| {{lang|ja|粒}}
| Almonds, grain
|-
| ''{{lang|ja|つうわ}} {{-|tsūwa}}''
| {{lang|ja|通話}}
| Telephone calls (see also: {{-|hon}})
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}, {{lang|ja|ば}} {{-|ba}}, {{lang|ja|ぱ}} {{-|pa}}''
| {{lang|ja|羽}}
| Birds, rabbits. {{lang|ja|羽}} means &quot;feather&quot; or &quot;wing.&quot;
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|把}}
| Bundles
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| Stories, episodes of TV series, etc.
|-
| ''{{lang|ja|や}} {{-|ya}}''
| {{lang|ja|夜}}
| Nights (see also: {{-|ban}})
|-
| ''{{lang|ja|ぜん}} {{-|zen}}''
| {{lang|ja|膳}}
| Pairs of [[chopsticks]]; bowls of rice
|}

==Blagozvučne izměny==
Ako li prěd sčetnym slovom sut oprěděljene čislovniky s oprěděljenymi fonemami, slučajut se sistematične izměny jih izgovora. Napriněr, {{lang|ja|一}} ''{{-|ichi}}'' + {{lang|ja|回}} {{-|kai}} → {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}''. Vyše podrobnostej najdete v tabelě poniž.

Tuto moglo byti naslědkom morfo-fonologičnogo fenomena historičnoj izměny zvukov japonskogo jezyka,&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Kobuchi-Philip|first=Mana|date=May 2007|title=Floating numerals and floating quantifiers|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.lingua.2006.03.008|journal=Lingua|volume=117|issue=5|pages=814–831|doi=10.1016/j.lingua.2006.03.008|issn=0024-3841|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; kako jest možno viděti na prikladu ozvučanja {{lang|ja|匹}} ''{{-|hiki}}'':
{| class=&quot;wikitable&quot;
|六
| +
|匹
|→
|六匹
|-
|''roku''
|
|'''''h'''iki''
|
|''ro'''pp'''iki''
|-
|šest
|
|malyh životin
|
|
|}
izměna grlovogo {{-|[h]}} na dvugubny {{-|[p]}}.

Drugy priměr:
{|
|一人
|-
|''hito-ri''
|-
|na jednu osobu
|}
{|
|二人
|-
|''futa-ri''
|-
|na dvě osoby
|}
{|
|三人
|-
|''san-'''nin'''''
|-
|na tri osoby
|}
Tute izměny sut slědovane dosti konsistentno, ale sut možlive variacije medžu govoriteljami. V tabelě, ako li variacije sut česte, jest uvedeno vyše alernativ.

''{{-|Jū}}'' zaměnjaje se ''{{-|ju-}}'' ili ''{{-|ji-}}'' ({{lang|ja|じゅっ/じっ}}) i dvojnoju suglaskoju prěd bezzvučnoju suglaskoju, kako to jest pokazano v tabelě. ''{{-|Ji-}}'' jest stara forma, ktora uže jest zaměnjena s ''{{-|ju-}}'' v v rěči poslědnjih generacij.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Numeral
! {{-|k}}- ({{lang|ja|か}} {{lang|ja|きゃ}} i t.d.)
! {{-|s/sh}}- ({{lang|ja|さ}} {{lang|ja|しゃ}} i t.d.)
! {{-|t/ch}}- ({{lang|ja|た}} {{lang|ja|ちゃ}} i t.d.)
! {{-|h}}- ({{lang|ja|は}} {{lang|ja|ひ}} {{lang|ja|へ}} {{lang|ja|ほ}} {{lang|ja|ひゃ}} {{lang|ja|ひゅ}} {{lang|ja|ひょ}})
! {{-|f}}- ({{lang|ja|ふ}})
! {{-|p}}- ({{lang|ja|ぱ}} etc.)
! {{-|w}}- ({{lang|ja|わ}})
|-
| 1 {{-|ichi}}
| ''{{-|ikk-}} {{lang|ja|いっか}}''
| ''{{-|iss-}} {{lang|ja|いっさ}}''
| ''{{-|itt-}} {{lang|ja|いった}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぷ}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|
|-
| 3 {{-|san}}
|
|
|
| ''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
| ''{{-|sanp-}} {{lang|ja|さんぷ}}''
|
| ''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|-
| 4 {{-|yon}}
|
|
|
| ''{{-|yonh-}} {{lang|ja|よんは}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぱ}}''
| ''{{-|yonf-}} {{lang|ja|よんふ}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぷ}}''
|
| ''{{-|yow-}} {{lang|ja|よわ}}''
''{{-|yonw-}} {{lang|ja|よんわ}}
{{-|yonb-}} {{lang|ja|よんば}}''
|-
| 6 {{-|roku}}
| ''{{-|rokk-}} {{lang|ja|ろっか}}''
|
|
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぷ}}''
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
| ''{{-|rokuw-}} {{lang|ja|ろくわ}}''
''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|-
| 8 {{-|hachi}}
| ''{{-|hakk-}} {{lang|ja|はっか}}''
| ''{{-|hass-}} {{lang|ja|はっさ}}''
| ''{{-|hatt-}} {{lang|ja|はった}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぷ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
''{{-|hachiw-}} {{lang|ja|はちわ}}''
|-
| 10 {{-|jū}}
| ''{{-|jikk-}} {{lang|ja|じっか}}''
''{{-|jukk-}} {{lang|ja|じゅっか}}''
| ''{{-|jiss-}} {{lang|ja|じっさ}}''
''{{-|juss-}} {{lang|ja|じゅっさ}}''
| ''{{-|jitt-}} {{lang|ja|じった}}''
''{{-|jutt-}} {{lang|ja|じゅった}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぷ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぷ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
|-
| 100 {{-|hyaku}}
| ''{{-|hyakk-}} {{lang|ja|ひゃっか}}''
|
|
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぷ}}''
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|
|-
| 1000 {{-|sen}}
|
|
|
| ''{{-|senb-}} {{lang|ja|せんば}}''
| ''{{-|senp-}} {{lang|ja|せんぷ}}''
|
|
|-
| 10000 {{-|man}}
|
|
|
| ''{{-|manb-}} {{lang|ja|まんば}}''
| ''{{-|manp-}} {{lang|ja|まんぷ}}''
|
|
|-
| 何 {{-|nan}}
|
|
|
| ''{{-|nanb-}} {{lang|ja|なんば}}''
| ''{{-|nanp-}} {{lang|ja|なんぷ}}''
|
|
|}

==Izključenja==
Tradicijne čislovniky koristajut se dětmi i za dětij, da by ukazyvati jih věk, vměsto upotrěbjanja sčetnogo slova za věk {{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}}) ''{{-|sai}}''.

Něktore sčetne slova, imenno {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' i {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}'', koristajut se s tradičnymi čislovnikami za něktore čisla, kako jest možno viděti v tabelě poniž. Ine izkoristanja tradicijnyh čislovnikov sut obyčno ograničene oprěděljenymi rěčenjami, takymi, kako {{lang|ja|一月}} ''{{-|hitotsuki}}'' i {{lang|ja|二月}} ''{{-|futatsuki}}'' (jedin i dva měseca, odpovědajuči), {{lang|ja|一言}} ''{{-|hitokoto}}'' (cělno slovo) i {{lang|ja|一度}} ''{{-|hitotabi}}'' (jednokratno).

Poněkogda obyčne čisla, ktore imajut izvedeno značenje, zapisyvajut s pomočju odličnyh kandži. Napriměr, ''{{-|hitori}}'' (sam, jedin) zapisyvajut kako {{lang|ja|独り}}, a ''{{-|futatabi}}'' (ješče raz, v drugy raz) obyčno pišut kako {{lang|ja|再び}} vměsto {{lang|ja|二度}}. Sčetno Čislo za měsece ''{{-|kagetsu}}'' (izvedeno od kandžii {{lang|ja|箇月}}) često zapisyvajut kako {{lang|ja|ヶ月}}.

''{{-|Nana}}'' i ''{{-|shichi}}'' sut variantami za 7, ''{{-|yon}}'' i ''{{-|shi}}'' sut variantami za 4, i ''{{-|kyū}}'' i ''{{-|ku}}'' sut alternativy za 9. V tutyh treh parah variantov, ''{{-|nana}}'', ''{{-|yon}}'' i ''{{-|kyū}}'' sut izkoristane česteje. Něktore sčetne slova, jednakože, imenno {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}'' (ljudij), {{lang|ja|月}} ''{{-|gatsu}}'' (měsec goda), {{lang|ja|日}} ''{{-|ka/nichi}}'' (denj měseca, dnjev), {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'' (časina dnja) i {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' (časin) rabotajut jedino s konkretnymi variantami. Tute varianty možno uviděti v tabelě dole.

Dokolě {{lang|ja|回}} ''{{-|kai}}'' (slučajev) i {{lang|ja|銭}} ''{{-|sen}}'' (0.01 jena, tutčas rědko se posluživaje) slědujut povyš uvedenym blagozvučnym izměnam, jih homofony {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}'' (etažev budinka) i {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}'' (tyseč) nemnogo odličajut se, kako uvedeno dole, ale tuto različenje ne jest vsegda slědovano vsemi govoriteljami. Tako, {{lang|ja|三階}} (&quot;tretji etaž&quot;) može čitati se ''{{-|san'''k'''ai}}'' ili ''{{-|san'''g'''ai}}'', ale {{lang|ja|三回}} (&quot;tri raza&quot;) izgovarjaje se jedino kako ''{{-|san'''k'''ai}}''.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! {{lang|ja|つ}} ''{{-|tsu}}''
! {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}''
! {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}''
! {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''
! {{lang|ja|月}} ''{{-|gatsu}}''
! {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}''
! {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}''
! {{lang|ja|百}} ''{{-|hyaku}}''
! {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}''
! {{lang|ja|歳}} ''{{-|sai}}''
! {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}''
|-
| 1
|''{{lang|ja|ひとつ}}&lt;br /&gt;{{-|hitotsu}}''
| ''{{-|tsuitachi}}{{efn|But when counting number of days rather than days of the month, {{-|ichinichi}} is used. {{-|Ippi}} is also heard.}}''
| ''{{-|hitori}}''
|
|
|
| ''{{-|ippun}}''
|
| ''{{-|issen}}''
| ''{{-|issai}}''
| ''{{-|ikkai}}''
|-
| 2
|''{{lang|ja|ふたつ}}&lt;br /&gt;{{-|futatsu}}''
| ''{{-|futsuka}}''
| ''{{-|futari}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
| 3
|''{{lang|ja|みっつ}}&lt;br /&gt;{{-|mittsu}}''
| ''{{-|mikka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|sanpun}}''
| ''{{-|sanbyaku}}''
| ''{{-|sanzen}}''
|
| ''{{-|sangai}}''
|-
| 4
|''{{lang|ja|よっつ}}&lt;br /&gt;{{-|yottsu}}''
| ''{{-|yokka}}''
| ''{{-|yonin}}{{efn|In remote rural areas (e.g. Northern [[Honshu]] and Eastern [[Hokkaido]]) older speakers might use {{-|yottari}}.{{refn|{{Cite web|url=http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|title=Language Contact and Lexical Innovation|access-date=2007-02-14|archive-date=2004-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20041216014043/http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|url-status=dead}} Table 1. Native Counting in Japanese}} }}''
| ''{{-|yonen}}''
| ''{{-|shigatsu}}''
| ''{{-|yoji}}''
| ''{{-|yonpun}}''
|
|
|
|
|-
| 5
|''{{lang|ja|いつつ}}&lt;br /&gt;{{-|itsutsu}}''
| ''{{-|itsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
| 6
|''{{lang|ja|むっつ}}&lt;br /&gt;{{-|muttsu}}''
| ''{{-|muika}}''
|
|
|
|
| ''{{-|roppun}}''
| ''{{-|roppyaku}}''
|
|
| ''{{-|rokkai}}''
|-
| 7
|''{{lang|ja|ななつ}}&lt;br /&gt;{{-|nanatsu}}''
| ''{{-|nanoka}}''
| ''{{-|shichinin}}''
|
| ''{{-|shichigatsu}}''
| ''{{-|shichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 8
|''{{lang|ja|やっつ}}&lt;br /&gt;{{-|yattsu}}''
| ''{{-|yōka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|happun}}''
| ''{{-|happyaku}}''
| ''{{-|hassen}}''
| ''{{-|hassai}}''
| ''{{-|hakkai}}''
|-
| 9
|''{{lang|ja|ここのつ}}&lt;br /&gt;{{-|kokonotsu}}''
| ''{{-|kokonoka}}''
|
|
| ''{{-|kugatsu}}''
| ''{{-|kuji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 10
|''{{lang|ja|とお}}&lt;br /&gt;{{-|tō}}''
| ''{{-|tōka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|jippun}}''
|
|
| ''{{-|jissai}}''
| ''{{-|jikkai}}''
|-
| 14
|
| ''{{-|jūyokka}}''
| ''{{-|jūyonin}}''
| ''{{-|jūyonen}}''
|
| ''{{-|jūyoji}}''
| ''{{-|jūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|17
|
|''{{-|jūshichinichi}}''
|''{{-|jūshichinin}}''
|
|
|''{{-|jūshichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|19
|
|''{{-|jūkunichi}}''
|
|
|
|''{{-|jūkuji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 20
|
| ''{{-|hatsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
| ''{{-|hatachi}}''
|
|-
| 24
|
|''{{-|nijūyokka}}''
|''{{-|nijūyonin}}''
|''{{-|nijūyonen}}''
|
|''{{-|nijūyoji}}''
|''{{-|nijūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
| {{lang|ja|何}} {{-|nan}}
|
| 
| ''{{efn|Both {{lang|ja|幾人}} {{-|ikunin}} and {{lang|ja|何人}} {{-|nannin}} are used to mean &quot;how many people&quot;.}}''
|
|
|
| ''{{-|nanpun}}''
| ''{{-|nanbyaku}}''
| ''{{-|nanzen}}''
| 
| ''{{-|nangai}}''
|}
{{notelist}}

==Redne čislovniky==
Generalnko, opisane povyš sčetne slova sut [[Kolikostny čislovnik|kolikostne čislovniky]], vo smyslu, že oni ukazyvajut množstvo. Da by transformovati sčetno slovo v [[redny čislovnik]], ktory označaje poziciju v redu, poslě čislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} ''{{-|me}}''. Tako, &quot;jedin raz&quot; bude se prěvoditi kako {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}'', ale &quot;prvy raz&quot; kako {{lang|ja|一回目}} ''{{-|ikkaime}}''.

Tuto pravilo jest jednakože nedoslědno, zatože sČetno slovo bez sufiksa ''{{-|me}}'' često koristajut vzajemo zaměnlivo v značenjah kolikostnogo či rednogo čislovnika. Napriměr, {{lang|ja|三階}} ''{{-|sangai}}'' može označati i &quot;tri etaža&quot;, i &quot;tretji etaž&quot;.

==Intervaly časa==
Za izraženje časovogo intervala jest možno dodati {{lang|ja|間}} ''{{-|kan}}'' k naslědnym slovam: {{lang|ja|秒}} ''{{-|byō}}'', {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}'', {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'', {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' (i jih nestandardnym izgovoram, pomimo ''{{-|tsuitachi}}''), {{lang|ja|週}} ''{{-|shū}}'', {{lang|ja|ヶ月}} ''{{-|kagetsu}}'' i {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''. Jednakože, upotrěbjenje se měnjaje v zavislnosti na slovu. Napriměr, propuskanje ''{{-|kan}}'' v slučaju {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' balo by grěškoju, i kogda ''{{-|shūkan}}'' i ''{{-|shū}} sut'' oba upotrěbjaut se često. Mimo tomu, slovo ''{{-|kagetsukan}}'' možno uslyšati odnositelno rědko, zatože ono jest izbytočnym, dokolě ''{{-|ka}}'' uže imaje funkciju ukazanja dolžiny.

== Sčetno slovo na kralikov ==
Sčetno slovo na kralikov jest ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}), čto jest to samo kako na ptic. Obyčno pri sčitanju &quot;životin od malyh do srědnjih&quot; koristaje se ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}),&lt;ref name=&quot;:03&quot;&gt;{{Cite journal |last1=Miura |first1=Akira |last2=Tanimori |first2=Masahiro |date=1996 |title=Handbook of Japanese Grammar |url=http://dx.doi.org/10.2307/329477 |journal=The Modern Language Journal |volume=80 |issue=3 |pages=424 |doi=10.2307/329477 |jstor=329477 |issn=0026-7902|url-access=subscription }}&lt;/ref&gt; slědovateljno, sčetnik za kralikov jest izključenjem. Jestvuje mnogo teorij o tom, začto na sčitanje kralikov koristaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).

Jedna iz takyh teorij glasi, že v eru Edo bylo strogo zabranjeno vladoju jedati životin, ktore imajut četyri nogy, i zato ne bylo dozvoljeno ljudam jedati kralikovo meso.&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot;&gt;{{Cite book |last=Tsurumi |first=Noriaki |script-title=ja:干支ってなぁ～に？ |publisher=Chikuma Shubansha |year=2000 |location=Japan |pages=92 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite book |script-title=ja:Japonica時事百科 : 大日本百科事典編 |publisher=Shogakukan |year=1980 |location=Japan |pages=85–86 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Vtogda ljudi sut počeli kategorizovati kralikov kako ptic, da by jedati jejih meso, i sčetno slovo takože izměnili od ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}) na ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt; Druga teorija jest v tom, že vkus kralikova mesa jest podobny mesu ptic, i čtovyše, kralikov lovili sut sětju, kako i ptic, i zato koristali sut ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |script-title=ja:平凡社大百科事典 |publisher=Heibinsya |year=1984 |location=Japan |pages=221–222 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Takemicu govori, že zdroj slova kralik, {{lang|ja|兎}} ''{{-|usagi}}'', jest {{lang|ja|羽}} ''{{-|u}}'', slovo, ktoro opisyvaje ptičje pera: slědovateljno, na kraliko upotrěbjaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Takemitsu |first=Makoto |script-title=ja:歴史から生まれた日常語の由来辞典 |publisher=Tokyodo Shuppan. |year=1998 |location=Japan |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;

== Употребление == 
В японском языке конструкции с использованием количественных [[числительное|числительных]] могут строиться по нижеследующим схемам.
* Первая схема: ''количество + суффикс —'' の ''(но) — предмет'', например:
:一本 — の — 鉛筆: иппон-но эмпицу, jedin карандаш;
:八歳 — の — 娘: хассай-но мусумэ, восьмилетняя девочка.

В данных примерах идентичные в японском языке конструкции передаются при переводе совершенно по-разному.

* Вторая схема: '' предмет — частица связи с глаголом — количество + суффикс — глагол'', например:
:鉛筆 — を — 三本 — 買いました: эмпицу-о санбон каймасита, купил три карандаша.
:八歳の娘 — が — 三人 — います: хассай-но мусумэ-га саннин имасу, присутствуют три восьмилетних девочки.

При выборе суффикса учитывается не только фактическая принадлежность к классу вещей (&quot;круглые предметы&quot; или &quot;животные&quot;), но и форма.
* &quot;jedin плывущий tunec&quot; — {{Nihongo|''иппики'' но магуро|一匹の鮪||считается на «головы скота»}},
* &quot;jedin выловленный tunec&quot; — {{Nihongo|''иппон'' но магуро|一本の鮪||считается на «цилиндрические предметы»}},
* &quot;одна тушка тунца без головы и кожи&quot; — {{Nihongo|''иттё:'' но магуро|一丁の鮪||считается на «порции»}},
* &quot;jedin кусок тунца&quot; — {{Nihongo|''хитокатамари'' но магуро|一塊の鮪||считается на «куски»}},
* &quot;тонкий ломтик тунца в упаковке&quot; — {{Nihongo|''хитосаку'' но магуро|一冊の鮪||считается на «полоски»}},
* &quot;отрезанный кусочек мяса тунца, готовый к употреблению&quot; — {{Nihongo|''хитокирэ'' но магуро|一切れの鮪||считается на «кусочки»}}.

== Список счётных суффиксов ==
В примерах выше используются суффиксы 本 (&quot;хон&quot;, иногда произносится как &quot;пон&quot; или &quot;бон&quot;), 歳 (&quot;сай&quot;) и 人 (&quot;нин&quot;). Наиболее употребительные суффиксы приведены в таблице:

{|class = wikitable
!Кандзи
!Хирагана
!Киридзи
!Применение
!Пример
|-
|個
|こ
|ко
|мелкие предметы, не входящие в другие категории, в том числе плоды, монеты и др.
|хак'''ко'''-но ринго (восемь яблок)
|-
|本
|ほん, ぼん, ぽん
|хон, бон, пон
|длинные цилиндрические предметы: деревья и цветы, ручки и карандаши, продолговатые фрукты и овощи, зонты;&lt;br /&gt;кинофильмы; схватки в единоборствах; автобусы; составы поездов
|роп'''пон'''-но банана (шесть бананов)
|-
|枚
|まい
|май
|плоские предметы: листы и листья, картины и фотографии без рамки, тарелки, доски, сложенная или висящая одежда
|ити'''май'''-но тикэтто (jedin билет)
|-
|人
|にん
|нин
|люди
|нидзю'''нин'''-но гакусэй (двадцать студентов)
|-
|か月
|かげつ
|кагэцу
|периоды времени, выраженные в месяцах
|росиа-ни сан-'''кагэцу''' имасита (три месяца провёл в России)
|-
|月
|がつ
|гацу
|для названий месяцев
|го'''гацу'''-ни (в мае; го'''гацу''' — пятый месяц)
|-
|時
|じ
|дзи
|для счёта часов
|има ё'''дзи''' дэс (сейчас четыре часа)
|-
|台
|だい
|дай
|для счёта больших предметов, техники
|курума га ни'''дай''' аримасу ([у меня] две машины)
|-
|羽
|わ
|ва
|для счёта птиц и кроликов
|ути дэ тори о ни'''ва''' каимасу (дома держу двух птиц)
|-
|晩
|ばん
|бан
|для счёта вечеров, ночей
|
|-
|度
|ど
|до
|для счёта разов, повторов, событий
|мо: ити'''до''' ёндэ кудасай (прочтите ещё [один] раз)
|-
|日
|か
|ка
|для названий 2—10 дней месяца, также периодов от 2 до 10 дней
|гогацу коконо-'''ка''' (Девятое Мая)
|-
|代
|だい
|дай
|для счёта эпох и поколений
|
|-
|名
|めい
|мэй
|вежливый суффикс для счёта людей (см. также '''нин''')
|
|-
|年
|ねん
|нэн
|для счёта лет
|Киссатэн-дэ ити'''нэн''' хатаракимасита (год работал в кафе)
|-
|尾
|び
|би
|для счета рыб
|
|-
|杯
|はい
|хай
|для счета чашечек (сакэ, чай), также для счета осьминогов, кальмаров
|
|-
|}

Следующие суффиксы тоже регулярно встречаются в речи японцев:
{|class = wikitable
!Кандзи
!Хирагана
!Киридзи
!Применение
|-
|発
|はつ
|хацу
|для счёта выстрелов и ударов
|-
|冊
|さつ
|сацу
|для счёта книг
|-
|門
|もん
|мон
|для счёта пушек
|-
|部
|ぶ
|бу
|для счёта копий бумаг
|-
|頭
|とう
|то:
|для крупных животных
|-
|課
|か
|ка
|для счёта занятий, уроков
|-
|品
|ひん
|хин
|для счёта блюд
|-
|通
|つう
|цу:
|для счёта документов, писем; способов, сортов
|-
|回
|かい
|кай
|для счёта разов
|-
|対
|つい
|цуй
|для счёта наборов
|-
|歩
|ほ
|хо
|для счёта шагов
|-
|畳
|じょう
|дзё:
|для счёта площади по количеству [[татами]]
|-
|艘
|そう
|со:
|для счёта маленьких лодок
|-
|俵
|ひょう
|хё:
|для счёта сумок
|}

Без суффиксов могут употребляться только десять исконно [[Японские цифры#Японские цифры|японских числительных]], оканчивающихся на -цу (хитоцу, футацу, мицу…).

: 二つ | の | 桜ん坊 
: футацу| но | сакурамбо
: две | вишенки
вместо:
: 二 | 個 | の | 桜ん坊
: ни | ко | но | сакурамбо
: две | штуки | вишенки

== Вопросительные местоимения ==
[[Вопросительные местоимения]] в японском языке столь же разнообразны, как и счётные суффиксы, и так же зависят от того, к каким предметам относятся. В общем случае вопросительные местоимения образуются путём сложения вопросительного слова {{Nihongo|«нан»|何||''что''}} и счётного суффикса. Таким образом, вопрос &quot;Сколько сакур растёт в саду?&quot; может выглядеть так:
:桜の木は |  何本 | 庭に | あります |か
:сакураноки-ва | намбон | нива-ни | аримас | ка (вопросительная частица)
:вишнёвое дерево| сколько | в саду | имеется | ?
Существуют и другие вопросительные местоимения&lt;ref&gt;Вопросительные местоимения (вторая форма более вежливая):
* что — «нан»/«нани»
* кто — «дарэ»/«доната»
* где — «доко»/«дотира»
* когда — «ицу»&lt;/ref&gt;, например {{Nihongo|幾ら||икура|сколько(как дорого)}}.

== Primětky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
* {{cite web
 |url         = http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |title       = Счётные суффиксы
 |lang        = ru
 |access-date  = 2010-12-25
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20110114103605/http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |archive-date = 2011-01-14
 |url-status    = dead
}}

{{Prěvod|ru|Японские счётные суффиксы}}
{{Prěvod|en|Japanese counter word}}
[[Kategorija:Jezyk]]
[[Kategorija:Japonsky jezyk]]

{{Kartka carstvenna osoba
| name         = Napoleon Bonapart
| image        = [[Fajl:Jacques-Louis David - The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries - Google Art Project.jpg|thumb|center|''[[Imperator Napoleon v svojem kabinetu na Tuijeri]]'', Žak-Lui David (1812)]]
| alt          = Portrait of Napoleon in his late thirties, in high-ranking white and dark blue military dress uniform. In the original image he stands amid rich 18th-century furniture laden with papers, and gazes at the viewer. His hair is Brutus style, cropped close but with a short fringe in front, and his right hand is tucked in his waistcoat.
| caption      = ''[[The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries]]'', 1812
| succession   = [[Imperator francuzov]]
| reign        = 18 maja 1804 – {{nowrap|6 aprila 1814}}
| reign_type   = 1. carstvo
| cor_type     = 
| coronation   = 
| predecessor  = 
| successor    = [[Louis XVIII|Lui XVIII]]&lt;ref name=louis&gt; [[Kralj Francije]]&lt;/ref&gt;
| reign_type1  = [[Sto dnjev|2. carstvo]]
| reign1       = {{nowrap|20 mareca 1815 ― 22&amp;nbsp;junija 1815}}
| predecessor1 = 
| successor1   = {{-|Louis XVIII|Луи XVIII}}&lt;ref name=louis/&gt;
| birth_name   = {{-|Napoleone di Buonaparte}}
| birth_date   = {{Birth date|1769|8|15|df=yes}}
| birth_place  = [[Ajaccio|Ažakio]], Korsika, Francija
| death_date   = {{Death date and age|1821|5|5|1769|8|15|df=yes}}
| death_place  = [[Longwood, Saint Helena|Longvud, Sveta Helena]]
| burial_date  = 15 dekembra 1840
| burial_place = {{lang|fr|[[Les Invalides]]|italic=no}}, Pariž, Francija
| spouses      = {{plainlist|
* {{-|[[Joséphine de Beauharnais]]|[[Joséphine de Beauharnais|Жозефин де Боарне]]}}&lt;br/&gt; 9 mareca 1796 - 10 januara 1810 (anulacija)
* {{-|[[Marie Louise Avstriska]]|[[Marie Louise Avstriska|Мари-Луиз Австриjска]]}}&lt;br&gt; 11 mareca 1810 - 1814 (razvod)}}
| religion     = 
| regnal_name  = 
| issue        = 
| issue_link   = #Children
| issue_pipe   = vyše...
| full_name    = 
| house        = 
| father       = 
| mother       = 
| signature    = [[Fajl:Firma Napoleón Bonaparte.svg|center|200px]]
}}


=== Související články ===
* [[Přívozská halda]]
* [[Halda Hrabůvka]]
* [[Halda Heřmanice]]

Tuto jest peskovišče.

[[File:Nihongo.svg|thumb|right|100px| 日本語 (Japonsky jezyk)]]

'''Japonsky jezyk''' ({{Jezyky|ja|日本語 {{!}} にほんご}} | {{-|''Nihongo'' [nʲiho̞ŋːo̞]}})


{{Kartka činovnik/ofis| name=}}

&lt;span class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
&lt;/span&gt;

== Referencije ==
&lt;div class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
{{Iztočniky}}
&lt;/div&gt;

{{Prěvod|en|Japanese language|}}
[[Kategorija:Jezyk]]

{{Pravopis prověrjeny}}</text>
      <sha1>tfh2axxbjjbjq7rdtxfddzmieyxtfy1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43199</id>
      <parentid>43198</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T12:36:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <comment>/* Razširjeny spisok sčetnyh sov */</comment>
      <origin>43199</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57532" sha1="rz0h6ys53qum8cbbijaiwsx45tamya2" xml:space="preserve">{{Začetok|data=July 2026}}
{{-|''Under construction''}}

V [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]] [[Japonske čislovniky|čislovniky]], prědavajuče informaciju o čislu objektov, blizko vsegda koristajut se s [[postfiks]]ami — specialnymi služebnymi slovami, ktore se nazyvajut {{Nihongo|'''sčetne pomočne slova'''|助数詞|josūshi}}.

Podobna situacija jestvuje i v drugyh jezykah, ako li zajedno s [[Nečislime imenniky|nečislimymi imennikami]] ne može bezposrědno se koristati čislovnik. V věčšinstvu [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykov]] prěd takovymi imennikami ({{-|''sok, dym''}}) ne može byti čislovnik, hoti v molvě izrazy kako &quot;prosim, dva soky&quot; sut često dozvolime. Kolikost takyh prědmetov oprěděljajut s pomočju specialnyh slov, ktore odpovědajut něktoromu jih množstvu: &quot;litr&quot;, &quot;skljanka&quot;. Tute medžuslovjanske slova sut samostojne i zato ne sut ravnymi odpovědnostemi japonskym sčetnym slovam, ktore se koristaji podobno sufiksam, hoti v něktoryh slučajah rěčenja budujut se identično, napriměr {{Nihongo|コーヒーを一杯お願いします|''kōhī-o ippai onegaishimasu''}} — časku kavy, laskavo prosim.

Drugoju nepremoju analogijeju može služiti izkoristanje specialnyh slov za sčitanje oprěděljennogo roda objektov, kako, napriměr sčitanje krav i bykov po glavam (&quot;20 glav&quot; vměsto &quot;20 krav i bykov&quot;). V bylyh formah russkogo jezyka, napriměr, sčitali odrězy platna v štukah (&quot;{{-|три штуки парчи}}&quot; vměsto &quot;{{-|три отреза}}&quot; ili &quot;{{-|три рулона}}&quot;), i tako dalje.

== Kako prěvoditi na slovjanske jezyky ==
Konstrukcije, imajuče sčetne slova, jest možlivo razděliti na tri grupy zavisno na tom, kako se oni prěvodet na slovjanske jezyky.

# Konstrukcije, imajuče sčetne slova kako jedinice měrjenja (časa, temperatury) ili označajuče objekty (ostrov, krajina, etaž i t.p.), obyčno prěkladjut s koristanjem slova v roditelniku (&quot;posětil tri krajiny&quot;, &quot;temperatura jest 16 stupnjev&quot;, &quot;on imaje 20 lět&quot;), [[Redny čisovnik|rednogo čisovnika]] &quot;pety etaž&quot;, či so stvarjanjem složitogo pridavnika (&quot;sedmilěto děte&quot;, &quot;petiminutna pauza&quot;, &quot;trietažny budinok&quot;). Govoritelje slovjanskyh jezykov mogut daže ne pojmati tute služebne slova kako osoblivu črtu japonskogo jezyka, zatože jihno koristanje jest blizko k odpovědajučim konstrukcijam v jihnom rodnom jezyku.
# Konstrukcije, imajuče sčetne slova, koristane zajedno s nečislimymi imennikami, takože izgledajut za govoriteljev slovjanskyh jezykov prirodno. V molve věčšinstva slovjanskyh jezykov jest dozvoljeno govoriti &quot;dajte prosim tri mlěka i dva soka&quot;, ale v gramotnoj rěči v pismu jest trěbno utočnjenje, napriměr, &quot;tri butylky mlěka i dvě opakovky soka&quot;. Zato japonske sčetne slova prěkladajut se na slovjanske jezyky prirodnym obrazom (&quot;dva svitky tapet&quot;, &quot;čaška čaja&quot;).
# Najvyše složite za razuměnje sut konstrukcije, v ktoryh sčetne slova koristajut zajedno s čislimymi imennikami. Napriměr, izraz &quot;rodina imaje tri děteta&quot; na japonskom jezyku bude sodrživati ne jedino slovo &quot;děte&quot;, ale i sčetno slovo za sčitanje osob: &quot;rodina imaje tri osoby dětij&quot;. Podobno, ne jest možno rěkti &quot;ja jesm kupil tri jabloky&quot; ale jest obvezno izkoristati sčetno slovo za sčitanje malyh prědmetov: &quot;ja jesm kupil jablok tri kusy&quot;. V věčšinstvu inyh slučajev tute japonske konstrukcije sovsěm ne jest možno točno prědati na slovjanske jezyky s koristanjem sčetnogo slova.

== Koristanje sčetnyh slov ==
V japonskom jezyku praktično vse imenniky muset se koristati so sčetnymi slovami za izraženje jih čisla, zatože v japonskom jezyku  odsutstvuje morfologija jedinstvenogo i množnogo čisla.&lt;ref&gt;{{Cite book|url=http://link.springer.com/10.1007/978-94-007-2681-9|title=Handbook of Quantifiers in Natural Language|date=2012|publisher=Springer Netherlands|isbn=978-94-007-2680-2|editor-last=Keenan|editor-first=Edward L.|series=Studies in Linguistics and Philosophy|volume=90|location=Dordrecht|doi=10.1007/978-94-007-2681-9|editor-last2=Paperno|editor-first2=Denis}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal|last=Watanabe|first=Akira|date=February 2006|title=Functional Projections of Nominals in Japanese: Syntax of Classifiers*|url=http://dx.doi.org/10.1007/s11049-005-3042-4|journal=Natural Language &amp; Linguistic Theory|volume=24|issue=1|pages=241–306|doi=10.1007/s11049-005-3042-4|s2cid=33599661|issn=0167-806X|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; S tutogo gledišča, blizko vse japonske imenniky sut nečislime. Taka gramatična osoblivost može projavjati se v situacijah, kogda govoreči ne može sintaksično pravilno izraziti množstvo konkretnogo prědmeta, jestli on ne znaje ili ne može vspomniti uměstno sčetno slovo. Za množstva od jednogo do deseti tutz problem može byti obojdeny koristanjem tradicijnyh čislovnikov (gledite poniže), čto dozvoljaje prisvojiti kolikost mnogym imennikam bez pomoči. Napriměr, &quot;četyri jabloka&quot; bude {{Nihongo|りんご四個|''ringo yonko''}}, kde {{Nihongo|j個|''ko''}} javjaje se sčetnym slovom, ale takože može byti izraženo s pomočju tradicijnogo čislovnika četyri kako {{Nihongo|りんご四つ|''ringo yottsu''}}. Tute tradicijne čislovniky jednakože ne mogut se uživati za sčitanje libokakyh imennikov; něktore, vključno imennikov za ljudij i životnyh, trěbujut uměstnogo sčetnogo slova (pomimo za 1 i 2 ljudij, u ktoryh praktično vsekogda koristajut varianty s tradicijnami čislovnikami, gledite [[Koristnik:Ilja isv/pěskovišče#Izključenja|izključenja]]).

Konstrukcije s koristanjem čislovnikov se mogut budovati podlě naslědnyh shem.
* Prva shema: ''kolikost + sčetnik —'' の ''({{Lang|en|no}}) — prědmet'', napriměr:
:一本   の   鉛筆:  {{Lang|en|ippon-no empitsu}} ― jedna grafitka;
:八歳   の   娘:  {{Lang|en|hassai-no musume}} ― osmilěta děvčinka.

V danyh priměrah jednake v japonskom zezyku konstrukcije pri převodu prědavajut se velmi različno.

* Vtora shema: '' prědmet — svezna čestica — kolikost + sčetnik — glagol'', napriměr:
:鉛筆  を  三本   買いました:  {{Lang|en|empitsu-o sanbon kaimashita}} ― kupil jest tri grafitky.
:八歳の娘  が  三人  います:  {{Lang|en|hassai-no musume-ga sannin imasu}} ― sut tri osmilěte děvčinky.

Pri izboru sčetnogo slova uvažaje se ne jedino faktična prinaležnost ko klase věčij (&quot;vojenne koraby&quot;, &quot;životiny&quot; i t.d.), ale i jih forma.
* &quot;jedin plyvuči tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippiki'''-no maguro}}|一匹の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;glavy skota&quot;
* &quot;jedin izlovjeny tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippon'''-no maguro}}|一本の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;cilindrične prědmety&quot;,
* &quot;jedin trup tunca bez glavy i kože&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ichyō'''-no maguro}}|一丁の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;porcije&quot;,
* &quot;jedin kusok tunca&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokamari'''-no maguro}}|一塊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;kusky&quot;,
* &quot;tonky krajec tunca v opakovkě&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitosaku'''-no maguro}}|一冊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;prugy&quot;,
* &quot;odrěz mesa tunca, gotovy k použivanju&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokire'''-no maguro}}|一切れの鮪|}}, sčitaje se kako &quot;male kusky&quot;.

Něktore vyše česte sčetne slova mogut zaměnjati te mene česte. Napriměr, {{Nihongo|匹|''hiki''}} (gledite dole) često se koristaje za životiny, bez obzira na jih razměr. Jednakože, večšinstvo govoriteljev budut prědpočitati posluživati se pravilnym tradicijnym sčetnikom, {{Nihongo|頭|''tō''}}, ako li ide o večših životinah kako o konjah. Tuto stvarjaje red možnyh sčetnyh slov s različnymi stupnjami i prijemlivostju – napriměr, pri naručenju {{-|''[[Kushikatsu|kushikatsu]]''}} (smaženo meso na kyju), někto može naručati jih kako {{Nihongo|二串|''futa-kushi''}} (dva šašlyki), {{Nihongo|二本|''ni-hon''}} (dva kyje), ili {{Nihongo|二つ|''futa-tsu''}} (dva prědmety), so sniženjem točnosti v tutom redu.

Sčetne slova mogut cěljeno naduživane zaradi humorističnogo efekta, gluposti ili uražanja. Napriměr, rěčenje {{Nihongo|男一匹|''otoko ippiki''}} (&quot;jedin člověk [kako životina]&quot;), koristaje {{Nihongo|匹|''hiki''}}, sčetnik za životnyh, vměsto tipičnyh sčetnyh slov za ljudij.&lt;ref&gt;{{Cite web |script-title=ja:男一匹とは |trans-title=Čto jest 'otoko ippiki'? |url=https://kotobank.jp/word/%E7%94%B7%E4%B8%80%E5%8C%B9-453322 |access-date=2023-01-10 |script-website=ja:コトバンク |publisher=日本国語大辞典 |language=ja |script-quote=ja:一人前の男子ということを強めていう語。また、しっかりした男。|trans-quote=Koristaje se za podčrkivanje obraza vpolno dorastlogo i samostojnogo mladca. Može takože odkazyvati na člověka s silnym harakterom.}}&lt;/ref&gt;

==Tablica tradicijnyh čislovnikov==
{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! Čislovnik
! Izgovor ([[romaji|romadži]])
! Zapis [[hiragana|hiraganoju]]
|-
| 1
| {{lang|ja|一つ}}
| ''{{-||hitotsu}}''
| {{lang|ja|ひとつ}}
|-
| 2
| {{lang|ja|二つ}}
| ''{{-||futatsu}}''
| {{lang|ja|ふたつ}}
|-
| 3
| {{lang|ja|三つ}}
| ''{{-||mittsu}}''
| {{lang|ja|みっつ}}
|-
| 4
| {{lang|ja|四つ}}
| ''{{-||yottsu}}''
| {{lang|ja|よっつ}}
|-
| 5
| {{lang|ja|五つ}}
| ''{{-||itsutsu}}''
| {{lang|ja|いつつ}}
|-
| 6
| {{lang|ja|六つ}}
| ''{{-||muttsu}}''
| {{lang|ja|むっつ}}
|-
| 7
| {{lang|ja|七つ}}
| ''{{-||nanatsu}}''
| {{lang|ja|ななつ}}
|-
| 8
| {{lang|ja|八つ}}
| ''{{-||yattsu}}''
| {{lang|ja|やっつ}}
|-
| 9
| {{lang|ja|九つ}}
| ''{{-||kokonotsu}}''
| {{lang|ja|ここのつ}}
|-
| 10
| {{lang|ja|十}}
| ''{{-||tō}}''
| {{lang|ja|とお}}
|}

==Obče sčetne slova po kategoriji==
Tuto jest izbrany spisok iz něktoryh najčesteje koristanyh sčetnyh slov.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Koristanje
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Ljudi i prědmety
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| Kopij žurnalov ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| Avt, velosipedov, mašin, mehaničnyh devajsov, [[Domova tehnika|domovyh aparatov]]
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| Čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}, {{lang|ja|びき}} {{-|biki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| Malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| '''često koristano slovo'''  Dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov, maršrutov vlakov ili avtobusov, kin (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy (modernogo formata {{-|[[Kodeks (knižny format)|kodeks]]}}) bude ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| Etažev, podlog
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, ili {{lang|ja|ヶ}}
| '''često koristano slovo''' Prědpokladaje, že prědmet jest maly i/ili krugly.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://www.punipunijapan.com/japanese-counter-ko/|title = Counting Small Objects in Japanese with 個 &amp;#124; PuniPuniJapan| date=15 August 2013 }}&lt;/ref&gt; {{lang|ja|個}} takože koristajut za vojenne jedinice.
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| '''često koristano slovo''' Tonkyh, ploskyh prědmetov: listov papira, fotografij, talirek, prědmetov oblečenja (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| [[Ljudi|Ljudij]] (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| Širokyh, ploskyh prědmetov: zrcal, dosok dlja stolnyh igr (šahov, igo, šogi), uravnjev [[Videoigra|kompjuternyh igr]], stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| Ljudij (ale gledite tabelu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| Ljudij, koristaje se v slovah {{lang|ja|一人 (ひとり)}} i {{lang|ja|二人 (ふたり)}}
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| Knig
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|[[wikt:つ#Etymology_4|つ]]}}
| '''često koristano slovo''' Sčetno slovo občego naměrjenja, vhodi v sostav tradicijnyh japonskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}} (&quot;jedna věč&quot;), {{lang|ja|二つ}} (&quot;dvě věči&quot;), {{lang|ja|三つ}} (&quot;tri věči&quot;), i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| Razkazov, epizodov TV serialov, i t.d.
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Čas, kalendar, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| Sekund
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| Minut
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| Měsecev v godu. Periodov času dolgostju měsec, kogda čitaje se kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}, {{lang|ja|ぱく}} {{-|paku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| Nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| Časin dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| Periodov dolgostju časinu
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| Dnjev měseca
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| Periodov dolgostju měsec (gledite takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| Lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| Dnjev měseca (sle gledite tablicu izključenij dole)
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}})
| Lět vozrasta ({{lang|ja|才}} obyčno posluživaje se kako [[ryakuji|''ryakuji'']])
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| Sedmic
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Stupenj, čestota, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| Množnost, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| Město, pozicija v sportovnyh matčah
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| '''često koristano slovo''' Slučajev, raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| Matov [[Tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|jō}}''
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
|}

==Razširjeny spisok sčetnyh sov==
Tuty spisok takože vključaje něktore sčetne slova i upotrěbjenja, ktore strěčajut se rědko ili ne sut široko znajeme; druge slova mogut sporadično se upotrěbjati kako sčetne slova.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Upotrěba
|-
| ''{{lang|ja|ば}} {{-|ba}}''
| {{lang|ja|場}}
| scen pjesy
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| raz, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|晩}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ya}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| posicija, platforma vlaka, izsledok sportivnogo matča
|-
| ''{{lang|ja|び}} {{-|bi}}''
| {{lang|ja|尾}}
| malyh ryb i [[Krevetka|krevetok]] (koristaje se pri trgovanju rybami; mnogo ljudij vměsto tomu govoret ''{{-|hiki}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| kopij žurnala ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|ぶん}} {{-|bun}}''
| {{lang|ja|文}}
| rěčenij
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| sekund
|-
| ''{{lang|ja|ちゃく}} {{-|chaku}}''
| {{lang|ja|着}}
| kostjumov oblečenja (gledie takože: {{-|mai}})
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|挺}}
| dolgyh, uzkyh prědmetov kako sut [[Vintovka|vintovky]], palky [[Tuš|tuše]], [[Nosilka|nosilky]], [[Rikša|rikše]], [[Skripka (gusle)|gusle]]
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|丁}}
| listov, stranic, orudij, nožic, pil, nogavic, pistoletov, blokov tofu, gradskyh kvartalov, porcij v restoranu
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|町}}
| gradskyh kvartalov
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|代}}
| generacij, historičnyh periodov, carstvovanij
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| avt, velosipedov, mašin, mehanizmov, domovyh aparatov
|-
| ''{{lang|ja|だん}} {{-|dan}}''
| {{lang|ja|段}}
| uravnij, rangov, stupenij (stupenišča).
|-
| ''{{lang|ja|だんらく}} {{-|danraku}}''
| {{lang|ja|段落}}
| paragrafov
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| slučajev, kolikostij raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|ふで}} {{-|fude}}''
| {{lang|ja|筆}}
| sekvencij bukv ili rysovanok, ktore vy pišete ili rysujete ne odryvajuči pero od papira. Ne zaměšivati s ''{{-|hitsu}}'' ({{lang|ja|筆}}) poniž.
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|服}}
| čašek ''{{-|[[matcha]]}}'' (praškovy zeleny čaj); paketov ili doz praškovyh lěkov; vteganij (napr. cigarety); prěryvov ili pauz
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|幅}}
| visečih svitkov (''{{-|[[kakemono|kakejiku]]}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| minut
|-
| ''{{lang|ja|ふり}} {{-|furi}}''
| {{lang|ja|振}}
| mečev
|-
| ''{{lang|ja|がっきゅう}} {{-|gakkyū}}''
| {{lang|ja|学級}}
| klas (v školnom obrazovanju)
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| měsec goda; periodov dolžinoju měsec pri čitanju kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ご}} {{-|go}}''
| {{lang|ja|語}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ごう}} {{-|gō}}''
| {{lang|ja|合}}
| malyh vměstilnikov (napr. čašek ryže, čaš sake)
|-
| ''{{lang|ja|ごん}} {{-|gon}}, also {{lang|ja|こと}} {{-|koto}}''
| {{lang|ja|言}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ぐ}} {{-|gu}}''
| {{lang|ja|具}}
| sbirok pancyrov, sbirok mebelja
|-
| ''{{lang|ja|ぎょう}} {{-|gyō}}''
| {{lang|ja|行}}
| redkov teksta
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}''
| {{lang|ja|敗}}
| proigr (sportivnyh bojev)
|-
| ''{{lang|ja|はこ}} {{-|hako}}''
| {{lang|ja|箱}}
| krabok
|-
| ''{{lang|ja|はり}} {{-|hari}}''
| {{lang|ja|張}}
| doždnikov, solnečnikov, šatorov
|-
| ''{{lang|ja|はしら}} {{-|hashira}}''
| {{lang|ja|柱}}
| bogov, memorialnyh dosok
|-
| ''{{lang|ja|はつ}} {{-|hatsu}}, {{lang|ja|ぱつ}} {{-|patsu}}''
| {{lang|ja|発}}
| izstrělov, kulej, vozdušnyh fejerverkov; orgazmov, polovyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ひん}} {{-|hin}}, {{lang|ja|ぴん}} {{-|pin}}''
| {{lang|ja|品}}
| (čestij jedanja, bljud (gledite takože: ''{{-|shina}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ひつ}} {{-|hitsu}}, {{lang|ja|ぴつ}} {{-|pitsu}}''
| {{lang|ja|筆}}
|podělov zemje i člověk
|-
| ''{{lang|ja|ほ}} {{-|ho}}, {{lang|ja|ぽ}} {{-|po}}''
| {{lang|ja|歩}}
| krokov
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), maršrutov vlakov ili avtobusov, kin, bejsbolovyh  {{-|home-run'ov|хоум-ранов}}, punktov, ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy je ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|ひょう}} {{-|hyō}}, {{lang|ja|ぴょう}} {{-|pyō}}''
| {{lang|ja|票}}
| glasov
|-
| ''{{lang|ja|ひょうし}} {{-|hyōshi}}, {{lang|ja|びょうし}} {{-|byōshi}}''
| {{lang|ja|拍子}}
| muzikalnyh uderov, bitov
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|字}}
| bukv, znakov kandži i kany
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|児}}
| dětij. Kako v &quot;otec dvoh [dětij]&quot;, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| čas dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| periodov dolžinoju časinu
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|yo jō han}}''
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|錠}}
| pilulek/kapsul
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|条}}
| člankov zakona, tonkyh objektov, lučev ili potokov světla, prugov dyma ili blěskavic
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| denj měseca
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|架}}
| kadrov
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|課}}
| lekcij
|-
| ''{{lang|ja|かぶ}} {{-|kabu}}''
| {{lang|ja|株}}
| akcij kompanije; razsady drěv
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| periodov dolžinoju měsec (takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
| slučajev, kolikost raz/krat (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| čislo etažev
|-
| ''{{lang|ja|かこく}} {{-|kakoku}}''
| {{lang|ja|ヶ国}}, {{lang|ja|箇国}}
| držav
|-
| ''{{lang|ja|かこくご}} {{-|kakokugo}}''
| {{lang|ja|ヶ国語}}, {{lang|ja|箇国語}}
| (narodnyh) jezykov
|-
| ''{{lang|ja|かく}} {{-|kaku}}''
| {{lang|ja|画}}
| črt v kandži
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|貫}}
| kusov {{Lang|en|[[Sushi|nigiri-zushi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|艦}}
| vojennyh korabov
|-
| ''{{lang|ja|けいとう}} {{-|keitou}}''
| {{lang|ja|系統}}
| avtobusnyh maršrutov
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}''
| {{lang|ja|件}}
| abstraktnyh materij i slučajev
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}, {{lang|ja|げん}} {{-|gen}}''
| {{lang|ja|軒}}
| domov
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|機}}
| samoletov, mašin
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|基}}
| grobov, věncov, mikroprocessorov, reaktorov, liftov, damb
|-
| ''{{lang|ja|きん}} {{-|kin}}''
| {{lang|ja|斤}}
| bulok hlěba
|-
| ''{{lang|ja|きれ}} {{-|kire}}''
| {{lang|ja|切れ}}
| kuskov (hlěba, torta, {{Lang|en|[[sashimi]]}} i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, or {{lang|ja|ヶ}}
| občo měriteljno slovo, koristaje se ako li ne jestvuje specifično sčetno slovo. {{lang|ja|個}} takože upotrěbjajut za sčitanje vojenskyh podrazděljenij.
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|戸}}
| domov ({{lang|ja|戸}} označaje &quot;dver&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|校}}
| škol
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|稿}}
| skic manuskripta
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|行}}
| bankov
|-
| ''{{lang|ja|こま}} {{-|koma}}''
| {{lang|ja|齣}}, {{lang|ja|コマ}}
| ramov, panelov. {{lang|ja|齣}} v naše časy se praktično ne koristaje
|-
| ''{{lang|ja|こん}} {{-|kon}}''
| {{lang|ja|献}}
| melkyh skljanok (napitkov)
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|区}}
| razdělov, okrugov grada
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|句}}
| {{Lang|en|[[haiku]], [[senryū]]}}
|-
| ''{{lang|ja|くち}} {{-|kuchi}}''
| {{lang|ja|口}}
| (bankovnyh) kont, donatov ({{lang|ja|口}} označaje &quot;otvor&quot; ili &quot;vstup&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|くみ}} {{-|kumi}}''
| {{lang|ja|組}}
| Groups, a pair of people (twins, a husband and a wife, dancers, etc.)
|-
| ''{{lang|ja|くらす}} {{-|kurasu}}''
| {{lang|ja|クラス}}
| School classes
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|脚}}
| Desks, chairs, long-stemmed glasses
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|客}}
| Pairs of cup and saucer
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|曲}}
| Pieces of music
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|局}}
| [[Board game]] matches ([[chess]], [[Go (board game)|igo]], [[shogi]], [[mahjong]]); radio stations, television stations
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| Thin, flat objects, sheets of paper, photographs, plates, articles of clothing (see also: {{-|chaku}})
|-
| ''{{lang|ja|まき}} {{-|maki}} or {{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|巻}}
| Rolls, scrolls, kan for volumes of book
|-
| ''{{lang|ja|まく}} {{-|maku}}''
| {{lang|ja|幕}}
| Theatrical acts
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| People (polite) ({{lang|ja|名}} means &quot;name&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| Mirrors, boards for board games (chess, igo, shogi), stages of [[computer game]]s, walls of a room, tennis courts
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|門}}
| [[Cannon]]s
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|問}}
| Questions
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| Years, school years (grades); not years of age
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| Days of the month (but see table of exceptions below)
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| People (but see table of exceptions below)
|-
| ''{{lang|ja|にんまえ}} {{-|ninmae}}''
| {{lang|ja|人前}}
| Food portions (without exceptions, unlike {{-|nin}} above)
|-
| ''{{lang|ja|おり}} {{-|ori}}''
| {{lang|ja|折}}
| Boxes made of folded paper (compare to {{-|hako}} above, which refers to boxes in general)
|-
| ''{{lang|ja|ぺーじ}} {{-|pēji}}''
| {{lang|ja|ページ}}, {{lang|ja|頁}}
| Pages
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|例}}
| Cases, examples
|-
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|礼}}
| [[Bowing (social)|Bow]]s during worship at a shrine
|-
| ''{{lang|ja|れん}} {{-|ren}}''
| {{lang|ja|連}}
| finger rings or necklace loops
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| People, used in the words {{lang|ja|一人 (ひとり)}} and {{lang|ja|二人 (ふたり)}}.
|-
| ''{{lang|ja|りん}} {{-|rin}}''
| {{lang|ja|輪}}
| Wheels, flowers
|-
| ''{{lang|ja|りょう}} {{-|ryō}}''
| {{lang|ja|両}}
| Railway cars
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|才}} ili {{lang|ja|歳}}
| Years of age
|-
| ''{{lang|ja|さお}} {{-|sao}}''
| {{lang|ja|棹}}
| Chests of drawers, flags
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| Books
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|席}}
| Seats, [[rakugo]] shows, (drinking) parties
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|隻}}
| Ships, half of a pair (e.g., half of a folding screen), item carried in a bundle (fish, birds, arrows etc.)
|-
| ''{{lang|ja|しな}} {{-|shina}}''
| {{lang|ja|品}}
| Parts of a meal, courses (see also: {{-|hin}})
|-
| ''{{lang|ja|しゃ}} {{-|sha}}''
| {{lang|ja|社}}
| used for businesses, i.e. {{lang|ja|会社}}
|-
| ''{{lang|ja|しき}} {{-|shiki}}''
| {{lang|ja|式}}
| Sets of things, such as documents or furniture
|-
| ''{{lang|ja|しょう}} {{-|shō}}''
| {{lang|ja|勝}}
| Wins (sports bouts)
|-
| ''{{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|首}}
| [[Waka (poetry)|Tanka]]
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| Weeks
|-
| ''{{lang|ja|しゅるい}} {{-|shurui}} or {{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|種類}} ili {{lang|ja|種}}
| Kinds, species
|-
| ''{{lang|ja|そく}} {{-|soku}}''
| {{lang|ja|足}}
| Pairs of footwear, pairs of socks, stockings, [[tabi]]
|-
| ''{{lang|ja|そう}} {{-|sō}}''
| {{lang|ja|双}}
| Pairs
|-
| ''{{lang|ja|たば}} {{-|taba}}''
| {{lang|ja|束}}
| bundles (of banknotes), bunches (of flowers, vegetables), sheaves
|-
| ''{{lang|ja|たい}} {{-|tai}}''
| {{lang|ja|体}}
| Images, statues, person's remains, dolls, androids, humanoid robots
|-
| ''{{lang|ja|たわら}} {{-|tawara}}''
| {{lang|ja|俵}}
| Bags of rice
|-
| ''{{lang|ja|てき}} {{-|teki}}''
| {{lang|ja|滴}}
| Drops of liquid
|-
| ''{{lang|ja|てん}} {{-|ten}}''
| {{lang|ja|点}}
| Points, dots, pieces of a set
|-
| ''{{lang|ja|とう}} {{-|tō}}''
| {{lang|ja|頭}}
| Large animals, cattle, elephants, whales, dolphins, butterflies ({{lang|ja|頭}} means &quot;head&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|とき}} {{-|toki}}''
| {{lang|ja|時}}
| Time periods, a sixth of either day or night (in the traditional, obsolete way of telling time). See also: {{-|jikan}}
|-
| ''{{lang|ja|とおり}} {{-|tōri}}''
| {{lang|ja|通り}}
| Combinations, puzzle solutions
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|つ}}
| Used as part of the indigenous Japanese numbers {{lang|ja|一つ}}, {{lang|ja|二つ}}, {{lang|ja|三つ}} etc.
|-
| ''{{lang|ja|つう}} {{-|tsū}}''
| {{lang|ja|通}}
| Letters
|-
| ''{{lang|ja|つぼ}} {{-|tsubo}}''
| {{lang|ja|坪}}
| [[tsubo|Commonly used unit of area]] equal to 3.3 square metres.
|-
| ''{{lang|ja|つぶ}} {{-|tsubu}}''
| {{lang|ja|粒}}
| Almonds, grain
|-
| ''{{lang|ja|つうわ}} {{-|tsūwa}}''
| {{lang|ja|通話}}
| Telephone calls (see also: {{-|hon}})
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}, {{lang|ja|ば}} {{-|ba}}, {{lang|ja|ぱ}} {{-|pa}}''
| {{lang|ja|羽}}
| Birds, rabbits. {{lang|ja|羽}} means &quot;feather&quot; or &quot;wing.&quot;
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|把}}
| Bundles
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| Stories, episodes of TV series, etc.
|-
| ''{{lang|ja|や}} {{-|ya}}''
| {{lang|ja|夜}}
| Nights (see also: {{-|ban}})
|-
| ''{{lang|ja|ぜん}} {{-|zen}}''
| {{lang|ja|膳}}
| Pairs of [[chopsticks]]; bowls of rice
|}

==Blagozvučne izměny==
Ako li prěd sčetnym slovom sut oprěděljene čislovniky s oprěděljenymi fonemami, slučajut se sistematične izměny jih izgovora. Napriněr, {{lang|ja|一}} ''{{-|ichi}}'' + {{lang|ja|回}} {{-|kai}} → {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}''. Vyše podrobnostej najdete v tabelě poniž.

Tuto moglo byti naslědkom morfo-fonologičnogo fenomena historičnoj izměny zvukov japonskogo jezyka,&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Kobuchi-Philip|first=Mana|date=May 2007|title=Floating numerals and floating quantifiers|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.lingua.2006.03.008|journal=Lingua|volume=117|issue=5|pages=814–831|doi=10.1016/j.lingua.2006.03.008|issn=0024-3841|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; kako jest možno viděti na prikladu ozvučanja {{lang|ja|匹}} ''{{-|hiki}}'':
{| class=&quot;wikitable&quot;
|六
| +
|匹
|→
|六匹
|-
|''roku''
|
|'''''h'''iki''
|
|''ro'''pp'''iki''
|-
|šest
|
|malyh životin
|
|
|}
izměna grlovogo {{-|[h]}} na dvugubny {{-|[p]}}.

Drugy priměr:
{|
|一人
|-
|''hito-ri''
|-
|na jednu osobu
|}
{|
|二人
|-
|''futa-ri''
|-
|na dvě osoby
|}
{|
|三人
|-
|''san-'''nin'''''
|-
|na tri osoby
|}
Tute izměny sut slědovane dosti konsistentno, ale sut možlive variacije medžu govoriteljami. V tabelě, ako li variacije sut česte, jest uvedeno vyše alernativ.

''{{-|Jū}}'' zaměnjaje se ''{{-|ju-}}'' ili ''{{-|ji-}}'' ({{lang|ja|じゅっ/じっ}}) i dvojnoju suglaskoju prěd bezzvučnoju suglaskoju, kako to jest pokazano v tabelě. ''{{-|Ji-}}'' jest stara forma, ktora uže jest zaměnjena s ''{{-|ju-}}'' v v rěči poslědnjih generacij.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Numeral
! {{-|k}}- ({{lang|ja|か}} {{lang|ja|きゃ}} i t.d.)
! {{-|s/sh}}- ({{lang|ja|さ}} {{lang|ja|しゃ}} i t.d.)
! {{-|t/ch}}- ({{lang|ja|た}} {{lang|ja|ちゃ}} i t.d.)
! {{-|h}}- ({{lang|ja|は}} {{lang|ja|ひ}} {{lang|ja|へ}} {{lang|ja|ほ}} {{lang|ja|ひゃ}} {{lang|ja|ひゅ}} {{lang|ja|ひょ}})
! {{-|f}}- ({{lang|ja|ふ}})
! {{-|p}}- ({{lang|ja|ぱ}} etc.)
! {{-|w}}- ({{lang|ja|わ}})
|-
| 1 {{-|ichi}}
| ''{{-|ikk-}} {{lang|ja|いっか}}''
| ''{{-|iss-}} {{lang|ja|いっさ}}''
| ''{{-|itt-}} {{lang|ja|いった}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぷ}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|
|-
| 3 {{-|san}}
|
|
|
| ''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
| ''{{-|sanp-}} {{lang|ja|さんぷ}}''
|
| ''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|-
| 4 {{-|yon}}
|
|
|
| ''{{-|yonh-}} {{lang|ja|よんは}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぱ}}''
| ''{{-|yonf-}} {{lang|ja|よんふ}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぷ}}''
|
| ''{{-|yow-}} {{lang|ja|よわ}}''
''{{-|yonw-}} {{lang|ja|よんわ}}
{{-|yonb-}} {{lang|ja|よんば}}''
|-
| 6 {{-|roku}}
| ''{{-|rokk-}} {{lang|ja|ろっか}}''
|
|
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぷ}}''
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
| ''{{-|rokuw-}} {{lang|ja|ろくわ}}''
''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|-
| 8 {{-|hachi}}
| ''{{-|hakk-}} {{lang|ja|はっか}}''
| ''{{-|hass-}} {{lang|ja|はっさ}}''
| ''{{-|hatt-}} {{lang|ja|はった}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぷ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
''{{-|hachiw-}} {{lang|ja|はちわ}}''
|-
| 10 {{-|jū}}
| ''{{-|jikk-}} {{lang|ja|じっか}}''
''{{-|jukk-}} {{lang|ja|じゅっか}}''
| ''{{-|jiss-}} {{lang|ja|じっさ}}''
''{{-|juss-}} {{lang|ja|じゅっさ}}''
| ''{{-|jitt-}} {{lang|ja|じった}}''
''{{-|jutt-}} {{lang|ja|じゅった}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぷ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぷ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
|-
| 100 {{-|hyaku}}
| ''{{-|hyakk-}} {{lang|ja|ひゃっか}}''
|
|
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぷ}}''
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|
|-
| 1000 {{-|sen}}
|
|
|
| ''{{-|senb-}} {{lang|ja|せんば}}''
| ''{{-|senp-}} {{lang|ja|せんぷ}}''
|
|
|-
| 10000 {{-|man}}
|
|
|
| ''{{-|manb-}} {{lang|ja|まんば}}''
| ''{{-|manp-}} {{lang|ja|まんぷ}}''
|
|
|-
| 何 {{-|nan}}
|
|
|
| ''{{-|nanb-}} {{lang|ja|なんば}}''
| ''{{-|nanp-}} {{lang|ja|なんぷ}}''
|
|
|}

==Izključenja==
Tradicijne čislovniky koristajut se dětmi i za dětij, da by ukazyvati jih věk, vměsto upotrěbjanja sčetnogo slova za věk {{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}}) ''{{-|sai}}''.

Něktore sčetne slova, imenno {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' i {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}'', koristajut se s tradičnymi čislovnikami za něktore čisla, kako jest možno viděti v tabelě poniž. Ine izkoristanja tradicijnyh čislovnikov sut obyčno ograničene oprěděljenymi rěčenjami, takymi, kako {{lang|ja|一月}} ''{{-|hitotsuki}}'' i {{lang|ja|二月}} ''{{-|futatsuki}}'' (jedin i dva měseca, odpovědajuči), {{lang|ja|一言}} ''{{-|hitokoto}}'' (cělno slovo) i {{lang|ja|一度}} ''{{-|hitotabi}}'' (jednokratno).

Poněkogda obyčne čisla, ktore imajut izvedeno značenje, zapisyvajut s pomočju odličnyh kandži. Napriměr, ''{{-|hitori}}'' (sam, jedin) zapisyvajut kako {{lang|ja|独り}}, a ''{{-|futatabi}}'' (ješče raz, v drugy raz) obyčno pišut kako {{lang|ja|再び}} vměsto {{lang|ja|二度}}. Sčetno Čislo za měsece ''{{-|kagetsu}}'' (izvedeno od kandžii {{lang|ja|箇月}}) često zapisyvajut kako {{lang|ja|ヶ月}}.

''{{-|Nana}}'' i ''{{-|shichi}}'' sut variantami za 7, ''{{-|yon}}'' i ''{{-|shi}}'' sut variantami za 4, i ''{{-|kyū}}'' i ''{{-|ku}}'' sut alternativy za 9. V tutyh treh parah variantov, ''{{-|nana}}'', ''{{-|yon}}'' i ''{{-|kyū}}'' sut izkoristane česteje. Něktore sčetne slova, jednakože, imenno {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}'' (ljudij), {{lang|ja|月}} ''{{-|gatsu}}'' (měsec goda), {{lang|ja|日}} ''{{-|ka/nichi}}'' (denj měseca, dnjev), {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'' (časina dnja) i {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' (časin) rabotajut jedino s konkretnymi variantami. Tute varianty možno uviděti v tabelě dole.

Dokolě {{lang|ja|回}} ''{{-|kai}}'' (slučajev) i {{lang|ja|銭}} ''{{-|sen}}'' (0.01 jena, tutčas rědko se posluživaje) slědujut povyš uvedenym blagozvučnym izměnam, jih homofony {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}'' (etažev budinka) i {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}'' (tyseč) nemnogo odličajut se, kako uvedeno dole, ale tuto različenje ne jest vsegda slědovano vsemi govoriteljami. Tako, {{lang|ja|三階}} (&quot;tretji etaž&quot;) može čitati se ''{{-|san'''k'''ai}}'' ili ''{{-|san'''g'''ai}}'', ale {{lang|ja|三回}} (&quot;tri raza&quot;) izgovarjaje se jedino kako ''{{-|san'''k'''ai}}''.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! {{lang|ja|つ}} ''{{-|tsu}}''
! {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}''
! {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}''
! {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''
! {{lang|ja|月}} ''{{-|gatsu}}''
! {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}''
! {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}''
! {{lang|ja|百}} ''{{-|hyaku}}''
! {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}''
! {{lang|ja|歳}} ''{{-|sai}}''
! {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}''
|-
| 1
|''{{lang|ja|ひとつ}}&lt;br /&gt;{{-|hitotsu}}''
| ''{{-|tsuitachi}}{{efn|But when counting number of days rather than days of the month, {{-|ichinichi}} is used. {{-|Ippi}} is also heard.}}''
| ''{{-|hitori}}''
|
|
|
| ''{{-|ippun}}''
|
| ''{{-|issen}}''
| ''{{-|issai}}''
| ''{{-|ikkai}}''
|-
| 2
|''{{lang|ja|ふたつ}}&lt;br /&gt;{{-|futatsu}}''
| ''{{-|futsuka}}''
| ''{{-|futari}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
| 3
|''{{lang|ja|みっつ}}&lt;br /&gt;{{-|mittsu}}''
| ''{{-|mikka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|sanpun}}''
| ''{{-|sanbyaku}}''
| ''{{-|sanzen}}''
|
| ''{{-|sangai}}''
|-
| 4
|''{{lang|ja|よっつ}}&lt;br /&gt;{{-|yottsu}}''
| ''{{-|yokka}}''
| ''{{-|yonin}}{{efn|In remote rural areas (e.g. Northern [[Honshu]] and Eastern [[Hokkaido]]) older speakers might use {{-|yottari}}.{{refn|{{Cite web|url=http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|title=Language Contact and Lexical Innovation|access-date=2007-02-14|archive-date=2004-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20041216014043/http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|url-status=dead}} Table 1. Native Counting in Japanese}} }}''
| ''{{-|yonen}}''
| ''{{-|shigatsu}}''
| ''{{-|yoji}}''
| ''{{-|yonpun}}''
|
|
|
|
|-
| 5
|''{{lang|ja|いつつ}}&lt;br /&gt;{{-|itsutsu}}''
| ''{{-|itsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
| 6
|''{{lang|ja|むっつ}}&lt;br /&gt;{{-|muttsu}}''
| ''{{-|muika}}''
|
|
|
|
| ''{{-|roppun}}''
| ''{{-|roppyaku}}''
|
|
| ''{{-|rokkai}}''
|-
| 7
|''{{lang|ja|ななつ}}&lt;br /&gt;{{-|nanatsu}}''
| ''{{-|nanoka}}''
| ''{{-|shichinin}}''
|
| ''{{-|shichigatsu}}''
| ''{{-|shichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 8
|''{{lang|ja|やっつ}}&lt;br /&gt;{{-|yattsu}}''
| ''{{-|yōka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|happun}}''
| ''{{-|happyaku}}''
| ''{{-|hassen}}''
| ''{{-|hassai}}''
| ''{{-|hakkai}}''
|-
| 9
|''{{lang|ja|ここのつ}}&lt;br /&gt;{{-|kokonotsu}}''
| ''{{-|kokonoka}}''
|
|
| ''{{-|kugatsu}}''
| ''{{-|kuji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 10
|''{{lang|ja|とお}}&lt;br /&gt;{{-|tō}}''
| ''{{-|tōka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|jippun}}''
|
|
| ''{{-|jissai}}''
| ''{{-|jikkai}}''
|-
| 14
|
| ''{{-|jūyokka}}''
| ''{{-|jūyonin}}''
| ''{{-|jūyonen}}''
|
| ''{{-|jūyoji}}''
| ''{{-|jūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|17
|
|''{{-|jūshichinichi}}''
|''{{-|jūshichinin}}''
|
|
|''{{-|jūshichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|19
|
|''{{-|jūkunichi}}''
|
|
|
|''{{-|jūkuji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 20
|
| ''{{-|hatsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
| ''{{-|hatachi}}''
|
|-
| 24
|
|''{{-|nijūyokka}}''
|''{{-|nijūyonin}}''
|''{{-|nijūyonen}}''
|
|''{{-|nijūyoji}}''
|''{{-|nijūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
| {{lang|ja|何}} {{-|nan}}
|
| 
| ''{{efn|Both {{lang|ja|幾人}} {{-|ikunin}} and {{lang|ja|何人}} {{-|nannin}} are used to mean &quot;how many people&quot;.}}''
|
|
|
| ''{{-|nanpun}}''
| ''{{-|nanbyaku}}''
| ''{{-|nanzen}}''
| 
| ''{{-|nangai}}''
|}
{{notelist}}

==Redne čislovniky==
Generalnko, opisane povyš sčetne slova sut [[Kolikostny čislovnik|kolikostne čislovniky]], vo smyslu, že oni ukazyvajut množstvo. Da by transformovati sčetno slovo v [[redny čislovnik]], ktory označaje poziciju v redu, poslě čislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} ''{{-|me}}''. Tako, &quot;jedin raz&quot; bude se prěvoditi kako {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}'', ale &quot;prvy raz&quot; kako {{lang|ja|一回目}} ''{{-|ikkaime}}''.

Tuto pravilo jest jednakože nedoslědno, zatože sČetno slovo bez sufiksa ''{{-|me}}'' često koristajut vzajemo zaměnlivo v značenjah kolikostnogo či rednogo čislovnika. Napriměr, {{lang|ja|三階}} ''{{-|sangai}}'' može označati i &quot;tri etaža&quot;, i &quot;tretji etaž&quot;.

==Intervaly časa==
Za izraženje časovogo intervala jest možno dodati {{lang|ja|間}} ''{{-|kan}}'' k naslědnym slovam: {{lang|ja|秒}} ''{{-|byō}}'', {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}'', {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'', {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' (i jih nestandardnym izgovoram, pomimo ''{{-|tsuitachi}}''), {{lang|ja|週}} ''{{-|shū}}'', {{lang|ja|ヶ月}} ''{{-|kagetsu}}'' i {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''. Jednakože, upotrěbjenje se měnjaje v zavislnosti na slovu. Napriměr, propuskanje ''{{-|kan}}'' v slučaju {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' balo by grěškoju, i kogda ''{{-|shūkan}}'' i ''{{-|shū}} sut'' oba upotrěbjaut se često. Mimo tomu, slovo ''{{-|kagetsukan}}'' možno uslyšati odnositelno rědko, zatože ono jest izbytočnym, dokolě ''{{-|ka}}'' uže imaje funkciju ukazanja dolžiny.

== Sčetno slovo na kralikov ==
Sčetno slovo na kralikov jest ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}), čto jest to samo kako na ptic. Obyčno pri sčitanju &quot;životin od malyh do srědnjih&quot; koristaje se ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}),&lt;ref name=&quot;:03&quot;&gt;{{Cite journal |last1=Miura |first1=Akira |last2=Tanimori |first2=Masahiro |date=1996 |title=Handbook of Japanese Grammar |url=http://dx.doi.org/10.2307/329477 |journal=The Modern Language Journal |volume=80 |issue=3 |pages=424 |doi=10.2307/329477 |jstor=329477 |issn=0026-7902|url-access=subscription }}&lt;/ref&gt; slědovateljno, sčetnik za kralikov jest izključenjem. Jestvuje mnogo teorij o tom, začto na sčitanje kralikov koristaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).

Jedna iz takyh teorij glasi, že v eru Edo bylo strogo zabranjeno vladoju jedati životin, ktore imajut četyri nogy, i zato ne bylo dozvoljeno ljudam jedati kralikovo meso.&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot;&gt;{{Cite book |last=Tsurumi |first=Noriaki |script-title=ja:干支ってなぁ～に？ |publisher=Chikuma Shubansha |year=2000 |location=Japan |pages=92 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite book |script-title=ja:Japonica時事百科 : 大日本百科事典編 |publisher=Shogakukan |year=1980 |location=Japan |pages=85–86 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Vtogda ljudi sut počeli kategorizovati kralikov kako ptic, da by jedati jejih meso, i sčetno slovo takože izměnili od ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}) na ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt; Druga teorija jest v tom, že vkus kralikova mesa jest podobny mesu ptic, i čtovyše, kralikov lovili sut sětju, kako i ptic, i zato koristali sut ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |script-title=ja:平凡社大百科事典 |publisher=Heibinsya |year=1984 |location=Japan |pages=221–222 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Takemicu govori, že zdroj slova kralik, {{lang|ja|兎}} ''{{-|usagi}}'', jest {{lang|ja|羽}} ''{{-|u}}'', slovo, ktoro opisyvaje ptičje pera: slědovateljno, na kraliko upotrěbjaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Takemitsu |first=Makoto |script-title=ja:歴史から生まれた日常語の由来辞典 |publisher=Tokyodo Shuppan. |year=1998 |location=Japan |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;

== Употребление == 
В японском языке конструкции с использованием количественных [[числительное|числительных]] могут строиться по нижеследующим схемам.
* Первая схема: ''количество + суффикс —'' の ''(но) — предмет'', например:
:一本 — の — 鉛筆: иппон-но эмпицу, jedin карандаш;
:八歳 — の — 娘: хассай-но мусумэ, восьмилетняя девочка.

В данных примерах идентичные в японском языке конструкции передаются при переводе совершенно по-разному.

* Вторая схема: '' предмет — частица связи с глаголом — количество + суффикс — глагол'', например:
:鉛筆 — を — 三本 — 買いました: эмпицу-о санбон каймасита, купил три карандаша.
:八歳の娘 — が — 三人 — います: хассай-но мусумэ-га саннин имасу, присутствуют три восьмилетних девочки.

При выборе суффикса учитывается не только фактическая принадлежность к классу вещей (&quot;круглые предметы&quot; или &quot;животные&quot;), но и форма.
* &quot;jedin плывущий tunec&quot; — {{Nihongo|''иппики'' но магуро|一匹の鮪||считается на «головы скота»}},
* &quot;jedin выловленный tunec&quot; — {{Nihongo|''иппон'' но магуро|一本の鮪||считается на «цилиндрические предметы»}},
* &quot;одна тушка тунца без головы и кожи&quot; — {{Nihongo|''иттё:'' но магуро|一丁の鮪||считается на «порции»}},
* &quot;jedin кусок тунца&quot; — {{Nihongo|''хитокатамари'' но магуро|一塊の鮪||считается на «куски»}},
* &quot;тонкий ломтик тунца в упаковке&quot; — {{Nihongo|''хитосаку'' но магуро|一冊の鮪||считается на «полоски»}},
* &quot;отрезанный кусочек мяса тунца, готовый к употреблению&quot; — {{Nihongo|''хитокирэ'' но магуро|一切れの鮪||считается на «кусочки»}}.

== Список счётных суффиксов ==
В примерах выше используются суффиксы 本 (&quot;хон&quot;, иногда произносится как &quot;пон&quot; или &quot;бон&quot;), 歳 (&quot;сай&quot;) и 人 (&quot;нин&quot;). Наиболее употребительные суффиксы приведены в таблице:

{|class = wikitable
!Кандзи
!Хирагана
!Киридзи
!Применение
!Пример
|-
|個
|こ
|ко
|мелкие предметы, не входящие в другие категории, в том числе плоды, монеты и др.
|хак'''ко'''-но ринго (восемь яблок)
|-
|本
|ほん, ぼん, ぽん
|хон, бон, пон
|длинные цилиндрические предметы: деревья и цветы, ручки и карандаши, продолговатые фрукты и овощи, зонты;&lt;br /&gt;кинофильмы; схватки в единоборствах; автобусы; составы поездов
|роп'''пон'''-но банана (шесть бананов)
|-
|枚
|まい
|май
|плоские предметы: листы и листья, картины и фотографии без рамки, тарелки, доски, сложенная или висящая одежда
|ити'''май'''-но тикэтто (jedin билет)
|-
|人
|にん
|нин
|люди
|нидзю'''нин'''-но гакусэй (двадцать студентов)
|-
|か月
|かげつ
|кагэцу
|периоды времени, выраженные в месяцах
|росиа-ни сан-'''кагэцу''' имасита (три месяца провёл в России)
|-
|月
|がつ
|гацу
|для названий месяцев
|го'''гацу'''-ни (в мае; го'''гацу''' — пятый месяц)
|-
|時
|じ
|дзи
|для счёта часов
|има ё'''дзи''' дэс (сейчас четыре часа)
|-
|台
|だい
|дай
|для счёта больших предметов, техники
|курума га ни'''дай''' аримасу ([у меня] две машины)
|-
|羽
|わ
|ва
|для счёта птиц и кроликов
|ути дэ тори о ни'''ва''' каимасу (дома держу двух птиц)
|-
|晩
|ばん
|бан
|для счёта вечеров, ночей
|
|-
|度
|ど
|до
|для счёта разов, повторов, событий
|мо: ити'''до''' ёндэ кудасай (прочтите ещё [один] раз)
|-
|日
|か
|ка
|для названий 2—10 дней месяца, также периодов от 2 до 10 дней
|гогацу коконо-'''ка''' (Девятое Мая)
|-
|代
|だい
|дай
|для счёта эпох и поколений
|
|-
|名
|めい
|мэй
|вежливый суффикс для счёта людей (см. также '''нин''')
|
|-
|年
|ねん
|нэн
|для счёта лет
|Киссатэн-дэ ити'''нэн''' хатаракимасита (год работал в кафе)
|-
|尾
|び
|би
|для счета рыб
|
|-
|杯
|はい
|хай
|для счета чашечек (сакэ, чай), также для счета осьминогов, кальмаров
|
|-
|}

Следующие суффиксы тоже регулярно встречаются в речи японцев:
{|class = wikitable
!Кандзи
!Хирагана
!Киридзи
!Применение
|-
|発
|はつ
|хацу
|для счёта выстрелов и ударов
|-
|冊
|さつ
|сацу
|для счёта книг
|-
|門
|もん
|мон
|для счёта пушек
|-
|部
|ぶ
|бу
|для счёта копий бумаг
|-
|頭
|とう
|то:
|для крупных животных
|-
|課
|か
|ка
|для счёта занятий, уроков
|-
|品
|ひん
|хин
|для счёта блюд
|-
|通
|つう
|цу:
|для счёта документов, писем; способов, сортов
|-
|回
|かい
|кай
|для счёта разов
|-
|対
|つい
|цуй
|для счёта наборов
|-
|歩
|ほ
|хо
|для счёта шагов
|-
|畳
|じょう
|дзё:
|для счёта площади по количеству [[татами]]
|-
|艘
|そう
|со:
|для счёта маленьких лодок
|-
|俵
|ひょう
|хё:
|для счёта сумок
|}

Без суффиксов могут употребляться только десять исконно [[Японские цифры#Японские цифры|японских числительных]], оканчивающихся на -цу (хитоцу, футацу, мицу…).

: 二つ | の | 桜ん坊 
: футацу| но | сакурамбо
: две | вишенки
вместо:
: 二 | 個 | の | 桜ん坊
: ни | ко | но | сакурамбо
: две | штуки | вишенки

== Вопросительные местоимения ==
[[Вопросительные местоимения]] в японском языке столь же разнообразны, как и счётные суффиксы, и так же зависят от того, к каким предметам относятся. В общем случае вопросительные местоимения образуются путём сложения вопросительного слова {{Nihongo|«нан»|何||''что''}} и счётного суффикса. Таким образом, вопрос &quot;Сколько сакур растёт в саду?&quot; может выглядеть так:
:桜の木は |  何本 | 庭に | あります |か
:сакураноки-ва | намбон | нива-ни | аримас | ка (вопросительная частица)
:вишнёвое дерево| сколько | в саду | имеется | ?
Существуют и другие вопросительные местоимения&lt;ref&gt;Вопросительные местоимения (вторая форма более вежливая):
* что — «нан»/«нани»
* кто — «дарэ»/«доната»
* где — «доко»/«дотира»
* когда — «ицу»&lt;/ref&gt;, например {{Nihongo|幾ら||икура|сколько(как дорого)}}.

== Primětky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
* {{cite web
 |url         = http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |title       = Счётные суффиксы
 |lang        = ru
 |access-date  = 2010-12-25
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20110114103605/http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |archive-date = 2011-01-14
 |url-status    = dead
}}

{{Prěvod|ru|Японские счётные суффиксы}}
{{Prěvod|en|Japanese counter word}}
[[Kategorija:Jezyk]]
[[Kategorija:Japonsky jezyk]]

{{Kartka carstvenna osoba
| name         = Napoleon Bonapart
| image        = [[Fajl:Jacques-Louis David - The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries - Google Art Project.jpg|thumb|center|''[[Imperator Napoleon v svojem kabinetu na Tuijeri]]'', Žak-Lui David (1812)]]
| alt          = Portrait of Napoleon in his late thirties, in high-ranking white and dark blue military dress uniform. In the original image he stands amid rich 18th-century furniture laden with papers, and gazes at the viewer. His hair is Brutus style, cropped close but with a short fringe in front, and his right hand is tucked in his waistcoat.
| caption      = ''[[The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries]]'', 1812
| succession   = [[Imperator francuzov]]
| reign        = 18 maja 1804 – {{nowrap|6 aprila 1814}}
| reign_type   = 1. carstvo
| cor_type     = 
| coronation   = 
| predecessor  = 
| successor    = [[Louis XVIII|Lui XVIII]]&lt;ref name=louis&gt; [[Kralj Francije]]&lt;/ref&gt;
| reign_type1  = [[Sto dnjev|2. carstvo]]
| reign1       = {{nowrap|20 mareca 1815 ― 22&amp;nbsp;junija 1815}}
| predecessor1 = 
| successor1   = {{-|Louis XVIII|Луи XVIII}}&lt;ref name=louis/&gt;
| birth_name   = {{-|Napoleone di Buonaparte}}
| birth_date   = {{Birth date|1769|8|15|df=yes}}
| birth_place  = [[Ajaccio|Ažakio]], Korsika, Francija
| death_date   = {{Death date and age|1821|5|5|1769|8|15|df=yes}}
| death_place  = [[Longwood, Saint Helena|Longvud, Sveta Helena]]
| burial_date  = 15 dekembra 1840
| burial_place = {{lang|fr|[[Les Invalides]]|italic=no}}, Pariž, Francija
| spouses      = {{plainlist|
* {{-|[[Joséphine de Beauharnais]]|[[Joséphine de Beauharnais|Жозефин де Боарне]]}}&lt;br/&gt; 9 mareca 1796 - 10 januara 1810 (anulacija)
* {{-|[[Marie Louise Avstriska]]|[[Marie Louise Avstriska|Мари-Луиз Австриjска]]}}&lt;br&gt; 11 mareca 1810 - 1814 (razvod)}}
| religion     = 
| regnal_name  = 
| issue        = 
| issue_link   = #Children
| issue_pipe   = vyše...
| full_name    = 
| house        = 
| father       = 
| mother       = 
| signature    = [[Fajl:Firma Napoleón Bonaparte.svg|center|200px]]
}}


=== Související články ===
* [[Přívozská halda]]
* [[Halda Hrabůvka]]
* [[Halda Heřmanice]]

Tuto jest peskovišče.

[[File:Nihongo.svg|thumb|right|100px| 日本語 (Japonsky jezyk)]]

'''Japonsky jezyk''' ({{Jezyky|ja|日本語 {{!}} にほんご}} | {{-|''Nihongo'' [nʲiho̞ŋːo̞]}})


{{Kartka činovnik/ofis| name=}}

&lt;span class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
&lt;/span&gt;

== Referencije ==
&lt;div class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
{{Iztočniky}}
&lt;/div&gt;

{{Prěvod|en|Japanese language|}}
[[Kategorija:Jezyk]]

{{Pravopis prověrjeny}}</text>
      <sha1>rz0h6ys53qum8cbbijaiwsx45tamya2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43202</id>
      <parentid>43199</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T12:58:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <comment>/* Razširjeny spisok sčetnyh sov */</comment>
      <origin>43202</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57435" sha1="0eynoll676cuqqr2gzfy4ip2d44m3pn" xml:space="preserve">{{Začetok|data=July 2026}}
{{-|''Under construction''}}

V [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]] [[Japonske čislovniky|čislovniky]], prědavajuče informaciju o čislu objektov, blizko vsegda koristajut se s [[postfiks]]ami — specialnymi služebnymi slovami, ktore se nazyvajut {{Nihongo|'''sčetne pomočne slova'''|助数詞|josūshi}}.

Podobna situacija jestvuje i v drugyh jezykah, ako li zajedno s [[Nečislime imenniky|nečislimymi imennikami]] ne može bezposrědno se koristati čislovnik. V věčšinstvu [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykov]] prěd takovymi imennikami ({{-|''sok, dym''}}) ne može byti čislovnik, hoti v molvě izrazy kako &quot;prosim, dva soky&quot; sut često dozvolime. Kolikost takyh prědmetov oprěděljajut s pomočju specialnyh slov, ktore odpovědajut něktoromu jih množstvu: &quot;litr&quot;, &quot;skljanka&quot;. Tute medžuslovjanske slova sut samostojne i zato ne sut ravnymi odpovědnostemi japonskym sčetnym slovam, ktore se koristaji podobno sufiksam, hoti v něktoryh slučajah rěčenja budujut se identično, napriměr {{Nihongo|コーヒーを一杯お願いします|''kōhī-o ippai onegaishimasu''}} — časku kavy, laskavo prosim.

Drugoju nepremoju analogijeju može služiti izkoristanje specialnyh slov za sčitanje oprěděljennogo roda objektov, kako, napriměr sčitanje krav i bykov po glavam (&quot;20 glav&quot; vměsto &quot;20 krav i bykov&quot;). V bylyh formah russkogo jezyka, napriměr, sčitali odrězy platna v štukah (&quot;{{-|три штуки парчи}}&quot; vměsto &quot;{{-|три отреза}}&quot; ili &quot;{{-|три рулона}}&quot;), i tako dalje.

== Kako prěvoditi na slovjanske jezyky ==
Konstrukcije, imajuče sčetne slova, jest možlivo razděliti na tri grupy zavisno na tom, kako se oni prěvodet na slovjanske jezyky.

# Konstrukcije, imajuče sčetne slova kako jedinice měrjenja (časa, temperatury) ili označajuče objekty (ostrov, krajina, etaž i t.p.), obyčno prěkladjut s koristanjem slova v roditelniku (&quot;posětil tri krajiny&quot;, &quot;temperatura jest 16 stupnjev&quot;, &quot;on imaje 20 lět&quot;), [[Redny čisovnik|rednogo čisovnika]] &quot;pety etaž&quot;, či so stvarjanjem složitogo pridavnika (&quot;sedmilěto děte&quot;, &quot;petiminutna pauza&quot;, &quot;trietažny budinok&quot;). Govoritelje slovjanskyh jezykov mogut daže ne pojmati tute služebne slova kako osoblivu črtu japonskogo jezyka, zatože jihno koristanje jest blizko k odpovědajučim konstrukcijam v jihnom rodnom jezyku.
# Konstrukcije, imajuče sčetne slova, koristane zajedno s nečislimymi imennikami, takože izgledajut za govoriteljev slovjanskyh jezykov prirodno. V molve věčšinstva slovjanskyh jezykov jest dozvoljeno govoriti &quot;dajte prosim tri mlěka i dva soka&quot;, ale v gramotnoj rěči v pismu jest trěbno utočnjenje, napriměr, &quot;tri butylky mlěka i dvě opakovky soka&quot;. Zato japonske sčetne slova prěkladajut se na slovjanske jezyky prirodnym obrazom (&quot;dva svitky tapet&quot;, &quot;čaška čaja&quot;).
# Najvyše složite za razuměnje sut konstrukcije, v ktoryh sčetne slova koristajut zajedno s čislimymi imennikami. Napriměr, izraz &quot;rodina imaje tri děteta&quot; na japonskom jezyku bude sodrživati ne jedino slovo &quot;děte&quot;, ale i sčetno slovo za sčitanje osob: &quot;rodina imaje tri osoby dětij&quot;. Podobno, ne jest možno rěkti &quot;ja jesm kupil tri jabloky&quot; ale jest obvezno izkoristati sčetno slovo za sčitanje malyh prědmetov: &quot;ja jesm kupil jablok tri kusy&quot;. V věčšinstvu inyh slučajev tute japonske konstrukcije sovsěm ne jest možno točno prědati na slovjanske jezyky s koristanjem sčetnogo slova.

== Koristanje sčetnyh slov ==
V japonskom jezyku praktično vse imenniky muset se koristati so sčetnymi slovami za izraženje jih čisla, zatože v japonskom jezyku  odsutstvuje morfologija jedinstvenogo i množnogo čisla.&lt;ref&gt;{{Cite book|url=http://link.springer.com/10.1007/978-94-007-2681-9|title=Handbook of Quantifiers in Natural Language|date=2012|publisher=Springer Netherlands|isbn=978-94-007-2680-2|editor-last=Keenan|editor-first=Edward L.|series=Studies in Linguistics and Philosophy|volume=90|location=Dordrecht|doi=10.1007/978-94-007-2681-9|editor-last2=Paperno|editor-first2=Denis}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal|last=Watanabe|first=Akira|date=February 2006|title=Functional Projections of Nominals in Japanese: Syntax of Classifiers*|url=http://dx.doi.org/10.1007/s11049-005-3042-4|journal=Natural Language &amp; Linguistic Theory|volume=24|issue=1|pages=241–306|doi=10.1007/s11049-005-3042-4|s2cid=33599661|issn=0167-806X|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; S tutogo gledišča, blizko vse japonske imenniky sut nečislime. Taka gramatična osoblivost može projavjati se v situacijah, kogda govoreči ne može sintaksično pravilno izraziti množstvo konkretnogo prědmeta, jestli on ne znaje ili ne može vspomniti uměstno sčetno slovo. Za množstva od jednogo do deseti tutz problem može byti obojdeny koristanjem tradicijnyh čislovnikov (gledite poniže), čto dozvoljaje prisvojiti kolikost mnogym imennikam bez pomoči. Napriměr, &quot;četyri jabloka&quot; bude {{Nihongo|りんご四個|''ringo yonko''}}, kde {{Nihongo|j個|''ko''}} javjaje se sčetnym slovom, ale takože može byti izraženo s pomočju tradicijnogo čislovnika četyri kako {{Nihongo|りんご四つ|''ringo yottsu''}}. Tute tradicijne čislovniky jednakože ne mogut se uživati za sčitanje libokakyh imennikov; něktore, vključno imennikov za ljudij i životnyh, trěbujut uměstnogo sčetnogo slova (pomimo za 1 i 2 ljudij, u ktoryh praktično vsekogda koristajut varianty s tradicijnami čislovnikami, gledite [[Koristnik:Ilja isv/pěskovišče#Izključenja|izključenja]]).

Konstrukcije s koristanjem čislovnikov se mogut budovati podlě naslědnyh shem.
* Prva shema: ''kolikost + sčetnik —'' の ''({{Lang|en|no}}) — prědmet'', napriměr:
:一本   の   鉛筆:  {{Lang|en|ippon-no empitsu}} ― jedna grafitka;
:八歳   の   娘:  {{Lang|en|hassai-no musume}} ― osmilěta děvčinka.

V danyh priměrah jednake v japonskom zezyku konstrukcije pri převodu prědavajut se velmi različno.

* Vtora shema: '' prědmet — svezna čestica — kolikost + sčetnik — glagol'', napriměr:
:鉛筆  を  三本   買いました:  {{Lang|en|empitsu-o sanbon kaimashita}} ― kupil jest tri grafitky.
:八歳の娘  が  三人  います:  {{Lang|en|hassai-no musume-ga sannin imasu}} ― sut tri osmilěte děvčinky.

Pri izboru sčetnogo slova uvažaje se ne jedino faktična prinaležnost ko klase věčij (&quot;vojenne koraby&quot;, &quot;životiny&quot; i t.d.), ale i jih forma.
* &quot;jedin plyvuči tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippiki'''-no maguro}}|一匹の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;glavy skota&quot;
* &quot;jedin izlovjeny tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippon'''-no maguro}}|一本の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;cilindrične prědmety&quot;,
* &quot;jedin trup tunca bez glavy i kože&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ichyō'''-no maguro}}|一丁の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;porcije&quot;,
* &quot;jedin kusok tunca&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokamari'''-no maguro}}|一塊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;kusky&quot;,
* &quot;tonky krajec tunca v opakovkě&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitosaku'''-no maguro}}|一冊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;prugy&quot;,
* &quot;odrěz mesa tunca, gotovy k použivanju&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokire'''-no maguro}}|一切れの鮪|}}, sčitaje se kako &quot;male kusky&quot;.

Něktore vyše česte sčetne slova mogut zaměnjati te mene česte. Napriměr, {{Nihongo|匹|''hiki''}} (gledite dole) često se koristaje za životiny, bez obzira na jih razměr. Jednakože, večšinstvo govoriteljev budut prědpočitati posluživati se pravilnym tradicijnym sčetnikom, {{Nihongo|頭|''tō''}}, ako li ide o večših životinah kako o konjah. Tuto stvarjaje red možnyh sčetnyh slov s različnymi stupnjami i prijemlivostju – napriměr, pri naručenju {{-|''[[Kushikatsu|kushikatsu]]''}} (smaženo meso na kyju), někto može naručati jih kako {{Nihongo|二串|''futa-kushi''}} (dva šašlyki), {{Nihongo|二本|''ni-hon''}} (dva kyje), ili {{Nihongo|二つ|''futa-tsu''}} (dva prědmety), so sniženjem točnosti v tutom redu.

Sčetne slova mogut cěljeno naduživane zaradi humorističnogo efekta, gluposti ili uražanja. Napriměr, rěčenje {{Nihongo|男一匹|''otoko ippiki''}} (&quot;jedin člověk [kako životina]&quot;), koristaje {{Nihongo|匹|''hiki''}}, sčetnik za životnyh, vměsto tipičnyh sčetnyh slov za ljudij.&lt;ref&gt;{{Cite web |script-title=ja:男一匹とは |trans-title=Čto jest 'otoko ippiki'? |url=https://kotobank.jp/word/%E7%94%B7%E4%B8%80%E5%8C%B9-453322 |access-date=2023-01-10 |script-website=ja:コトバンク |publisher=日本国語大辞典 |language=ja |script-quote=ja:一人前の男子ということを強めていう語。また、しっかりした男。|trans-quote=Koristaje se za podčrkivanje obraza vpolno dorastlogo i samostojnogo mladca. Može takože odkazyvati na člověka s silnym harakterom.}}&lt;/ref&gt;

==Tablica tradicijnyh čislovnikov==
{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! Čislovnik
! Izgovor ([[romaji|romadži]])
! Zapis [[hiragana|hiraganoju]]
|-
| 1
| {{lang|ja|一つ}}
| ''{{-||hitotsu}}''
| {{lang|ja|ひとつ}}
|-
| 2
| {{lang|ja|二つ}}
| ''{{-||futatsu}}''
| {{lang|ja|ふたつ}}
|-
| 3
| {{lang|ja|三つ}}
| ''{{-||mittsu}}''
| {{lang|ja|みっつ}}
|-
| 4
| {{lang|ja|四つ}}
| ''{{-||yottsu}}''
| {{lang|ja|よっつ}}
|-
| 5
| {{lang|ja|五つ}}
| ''{{-||itsutsu}}''
| {{lang|ja|いつつ}}
|-
| 6
| {{lang|ja|六つ}}
| ''{{-||muttsu}}''
| {{lang|ja|むっつ}}
|-
| 7
| {{lang|ja|七つ}}
| ''{{-||nanatsu}}''
| {{lang|ja|ななつ}}
|-
| 8
| {{lang|ja|八つ}}
| ''{{-||yattsu}}''
| {{lang|ja|やっつ}}
|-
| 9
| {{lang|ja|九つ}}
| ''{{-||kokonotsu}}''
| {{lang|ja|ここのつ}}
|-
| 10
| {{lang|ja|十}}
| ''{{-||tō}}''
| {{lang|ja|とお}}
|}

==Obče sčetne slova po kategoriji==
Tuto jest izbrany spisok iz něktoryh najčesteje koristanyh sčetnyh slov.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Koristanje
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Ljudi i prědmety
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| Kopij žurnalov ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| Avt, velosipedov, mašin, mehaničnyh devajsov, [[Domova tehnika|domovyh aparatov]]
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| Čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}, {{lang|ja|びき}} {{-|biki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| Malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| '''često koristano slovo'''  Dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov, maršrutov vlakov ili avtobusov, kin (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy (modernogo formata {{-|[[Kodeks (knižny format)|kodeks]]}}) bude ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| Etažev, podlog
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, ili {{lang|ja|ヶ}}
| '''često koristano slovo''' Prědpokladaje, že prědmet jest maly i/ili krugly.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://www.punipunijapan.com/japanese-counter-ko/|title = Counting Small Objects in Japanese with 個 &amp;#124; PuniPuniJapan| date=15 August 2013 }}&lt;/ref&gt; {{lang|ja|個}} takože koristajut za vojenne jedinice.
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| '''često koristano slovo''' Tonkyh, ploskyh prědmetov: listov papira, fotografij, talirek, prědmetov oblečenja (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| [[Ljudi|Ljudij]] (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| Širokyh, ploskyh prědmetov: zrcal, dosok dlja stolnyh igr (šahov, igo, šogi), uravnjev [[Videoigra|kompjuternyh igr]], stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| Ljudij (ale gledite tabelu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| Ljudij, koristaje se v slovah {{lang|ja|一人 (ひとり)}} i {{lang|ja|二人 (ふたり)}}
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| Knig
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|[[wikt:つ#Etymology_4|つ]]}}
| '''često koristano slovo''' Sčetno slovo občego naměrjenja, vhodi v sostav tradicijnyh japonskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}} (&quot;jedna věč&quot;), {{lang|ja|二つ}} (&quot;dvě věči&quot;), {{lang|ja|三つ}} (&quot;tri věči&quot;), i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| Razkazov, epizodov TV serialov, i t.d.
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Čas, kalendar, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| Sekund
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| Minut
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| Měsecev v godu. Periodov času dolgostju měsec, kogda čitaje se kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}, {{lang|ja|ぱく}} {{-|paku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| Nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| Časin dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| Periodov dolgostju časinu
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| Dnjev měseca
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| Periodov dolgostju měsec (gledite takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| Lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| Dnjev měseca (sle gledite tablicu izključenij dole)
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}})
| Lět vozrasta ({{lang|ja|才}} obyčno posluživaje se kako [[ryakuji|''ryakuji'']])
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| Sedmic
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Stupenj, čestota, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| Množnost, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| Město, pozicija v sportovnyh matčah
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| '''često koristano slovo''' Slučajev, raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| Matov [[Tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|jō}}''
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
|}

==Razširjeny spisok sčetnyh sov==
Tuty spisok takože vključaje něktore sčetne slova i upotrěbjenja, ktore strěčajut se rědko ili ne sut široko znajeme; druge slova mogut sporadično se upotrěbjati kako sčetne slova.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Upotrěba
|-
| ''{{lang|ja|ば}} {{-|ba}}''
| {{lang|ja|場}}
| scen pjesy
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| raz, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|晩}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ya}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| posicija, platforma vlaka, izsledok sportivnogo matča
|-
| ''{{lang|ja|び}} {{-|bi}}''
| {{lang|ja|尾}}
| malyh ryb i [[Krevetka|krevetok]] (koristaje se pri trgovanju rybami; mnogo ljudij vměsto tomu govoret ''{{-|hiki}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| kopij žurnala ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|ぶん}} {{-|bun}}''
| {{lang|ja|文}}
| rěčenij
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| sekund
|-
| ''{{lang|ja|ちゃく}} {{-|chaku}}''
| {{lang|ja|着}}
| kostjumov oblečenja (gledie takože: {{-|mai}})
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|挺}}
| dolgyh, uzkyh prědmetov kako sut vintovky, palky tuše, nosilky, rikše, gusle
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|丁}}
| listov, stranic, orudij, nožic, pil, nogavic, pistoletov, blokov tofu, gradskyh kvartalov, porcij v restoranu
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|町}}
| gradskyh kvartalov
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|代}}
| generacij, historičnyh periodov, carstvovanij
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| avt, velosipedov, mašin, mehanizmov, domovyh aparatov
|-
| ''{{lang|ja|だん}} {{-|dan}}''
| {{lang|ja|段}}
| uravnij, rangov, stupenij (stupenišča).
|-
| ''{{lang|ja|だんらく}} {{-|danraku}}''
| {{lang|ja|段落}}
| paragrafov
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| slučajev, kolikostij raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|ふで}} {{-|fude}}''
| {{lang|ja|筆}}
| sekvencij bukv ili rysovanok, ktore vy pišete ili rysujete ne odryvajuči pero od papira. Ne zaměšivati s ''{{-|hitsu}}'' ({{lang|ja|筆}}) poniž.
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|服}}
| čašek ''{{-|[[matcha]]}}'' (praškovy zeleny čaj); paketov ili doz praškovyh lěkov; vteganij (napr. cigarety); prěryvov ili pauz
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|幅}}
| visečih svitkov (''{{-|[[kakemono|kakejiku]]}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| minut
|-
| ''{{lang|ja|ふり}} {{-|furi}}''
| {{lang|ja|振}}
| mečev
|-
| ''{{lang|ja|がっきゅう}} {{-|gakkyū}}''
| {{lang|ja|学級}}
| klas (v školnom obrazovanju)
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| měsec goda; periodov dolžinoju měsec pri čitanju kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ご}} {{-|go}}''
| {{lang|ja|語}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ごう}} {{-|gō}}''
| {{lang|ja|合}}
| malyh vměstilnikov (napr. čašek ryže, čaš sake)
|-
| ''{{lang|ja|ごん}} {{-|gon}}, also {{lang|ja|こと}} {{-|koto}}''
| {{lang|ja|言}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ぐ}} {{-|gu}}''
| {{lang|ja|具}}
| sbirok pancyrov, sbirok mebelja
|-
| ''{{lang|ja|ぎょう}} {{-|gyō}}''
| {{lang|ja|行}}
| redkov teksta
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| čašek i skljanok napitkov, ložek; kalmarov, osmonogov, krabov, morskyh ušij, lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}''
| {{lang|ja|敗}}
| proigr (sportivnyh bojev)
|-
| ''{{lang|ja|はこ}} {{-|hako}}''
| {{lang|ja|箱}}
| krabok
|-
| ''{{lang|ja|はり}} {{-|hari}}''
| {{lang|ja|張}}
| doždnikov, solnečnikov, šatorov
|-
| ''{{lang|ja|はしら}} {{-|hashira}}''
| {{lang|ja|柱}}
| bogov, memorialnyh dosok
|-
| ''{{lang|ja|はつ}} {{-|hatsu}}, {{lang|ja|ぱつ}} {{-|patsu}}''
| {{lang|ja|発}}
| izstrělov, kulej, vozdušnyh fejerverkov; orgazmov, polovyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ひん}} {{-|hin}}, {{lang|ja|ぴん}} {{-|pin}}''
| {{lang|ja|品}}
| (čestij jedanja, bljud (gledite takože: ''{{-|shina}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ひつ}} {{-|hitsu}}, {{lang|ja|ぴつ}} {{-|pitsu}}''
| {{lang|ja|筆}}
|podělov zemje i člověk
|-
| ''{{lang|ja|ほ}} {{-|ho}}, {{lang|ja|ぽ}} {{-|po}}''
| {{lang|ja|歩}}
| krokov
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), maršrutov vlakov ili avtobusov, kin, bejsbolovyh  {{-|home-run'ov|хоум-ранов}}, punktov, ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy je ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|ひょう}} {{-|hyō}}, {{lang|ja|ぴょう}} {{-|pyō}}''
| {{lang|ja|票}}
| glasov
|-
| ''{{lang|ja|ひょうし}} {{-|hyōshi}}, {{lang|ja|びょうし}} {{-|byōshi}}''
| {{lang|ja|拍子}}
| muzikalnyh uderov, bitov
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|字}}
| bukv, znakov kandži i kany
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|児}}
| dětij. Kako v &quot;otec dvoh [dětij]&quot;, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| čas dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| periodov dolžinoju časinu
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|yo jō han}}''
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|錠}}
| pilulek/kapsul
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|条}}
| člankov zakona, tonkyh objektov, lučev ili potokov světla, prugov dyma ili blěskavic
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| denj měseca
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|架}}
| kadrov
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|課}}
| lekcij
|-
| ''{{lang|ja|かぶ}} {{-|kabu}}''
| {{lang|ja|株}}
| akcij kompanije; razsady drěv
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| periodov dolžinoju měsec (takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
| slučajev, kolikost raz/krat (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| čislo etažev
|-
| ''{{lang|ja|かこく}} {{-|kakoku}}''
| {{lang|ja|ヶ国}}, {{lang|ja|箇国}}
| držav
|-
| ''{{lang|ja|かこくご}} {{-|kakokugo}}''
| {{lang|ja|ヶ国語}}, {{lang|ja|箇国語}}
| (narodnyh) jezykov
|-
| ''{{lang|ja|かく}} {{-|kaku}}''
| {{lang|ja|画}}
| črt v kandži
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|貫}}
| kusov {{Lang|en|[[Sushi|nigiri-zushi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|艦}}
| vojennyh korabov
|-
| ''{{lang|ja|けいとう}} {{-|keitou}}''
| {{lang|ja|系統}}
| avtobusnyh maršrutov
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}''
| {{lang|ja|件}}
| abstraktnyh materij i slučajev
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}, {{lang|ja|げん}} {{-|gen}}''
| {{lang|ja|軒}}
| domov
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|機}}
| samoletov, mašin
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|基}}
| grobov, věncov, mikroprocessorov, reaktorov, liftov, damb
|-
| ''{{lang|ja|きん}} {{-|kin}}''
| {{lang|ja|斤}}
| bulok hlěba
|-
| ''{{lang|ja|きれ}} {{-|kire}}''
| {{lang|ja|切れ}}
| kuskov (hlěba, torta, {{Lang|en|[[sashimi]]}} i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, or {{lang|ja|ヶ}}
| občo měriteljno slovo, koristaje se ako li ne jestvuje specifično sčetno slovo. {{lang|ja|個}} takože upotrěbjajut za sčitanje vojenskyh podrazděljenij.
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|戸}}
| domov ({{lang|ja|戸}} označaje &quot;dver&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|校}}
| škol
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|稿}}
| skic manuskripta
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|行}}
| bankov
|-
| ''{{lang|ja|こま}} {{-|koma}}''
| {{lang|ja|齣}}, {{lang|ja|コマ}}
| ramov, panelov. {{lang|ja|齣}} v naše časy se praktično ne koristaje
|-
| ''{{lang|ja|こん}} {{-|kon}}''
| {{lang|ja|献}}
| melkyh skljanok (napitkov)
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|区}}
| razdělov, okrugov grada
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|句}}
| {{Lang|en|[[haiku]], [[senryū]]}}
|-
| ''{{lang|ja|くち}} {{-|kuchi}}''
| {{lang|ja|口}}
| (bankovnyh) kont, donatov ({{lang|ja|口}} označaje &quot;otvor&quot; ili &quot;vstup&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|くみ}} {{-|kumi}}''
| {{lang|ja|組}}
| skupin, par ljudij (dvojčet, muža s ženoju, tancorov, i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|くらす}} {{-|kurasu}}''
| {{lang|ja|クラス}}
| školnyh lekcij
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|脚}}
| stolov, stolek, kubkov na dolgoj nogě
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|客}}
| zbirok čašky i bljudca
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|曲}}
| muzikalnyh pjes
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|局}}
| matčev v nastoljnyh igrah (šahah, igo, šogi, madžongu); radio stancij, televizijnyh stancij
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| tonkyh ploskyh prědmetov, listov papira, fotografij, talirok, prědmetov odědže (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|まき}} {{-|maki}} or {{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|巻}}
| svitkov, {{Lang|en|kan}} dlja tomov knig
|-
| ''{{lang|ja|まく}} {{-|maku}}''
| {{lang|ja|幕}}
| teatralnyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| lujdij (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| zrcal, dosok za  nastoljne igry (šahy, igo, šogi); uravnjev kompjuternyh igr, stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|門}}
| pušek
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|問}}
| pytanij
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| čisla dnev měseca (ale gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| ljudij (gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にんまえ}} {{-|ninmae}}''
| {{lang|ja|人前}}
| porcij jedy (bez izključenij, na razliku od ''{{-|nin}}'' povyš)
|-
| ''{{lang|ja|おり}} {{-|ori}}''
| {{lang|ja|折}}
| krabok, sdělanyh iz složenogo papira (sravnite s ''{{-|hako}}'' povyš, ktoro odnosi se ko krabkam generalno)
|-
| ''{{lang|ja|ぺーじ}} {{-|pēji}}''
| {{lang|ja|ページ}}, {{lang|ja|頁}}
| stranic
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|例}}
| slučajev, priměrov
|-
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|礼}}
| poklonov pri bogoslužbě v hramu
|-
| ''{{lang|ja|れん}} {{-|ren}}''
| {{lang|ja|連}}
| finger rings or necklace loops
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| People, used in the words {{lang|ja|一人 (ひとり)}} and {{lang|ja|二人 (ふたり)}}.
|-
| ''{{lang|ja|りん}} {{-|rin}}''
| {{lang|ja|輪}}
| Wheels, flowers
|-
| ''{{lang|ja|りょう}} {{-|ryō}}''
| {{lang|ja|両}}
| Railway cars
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|才}} ili {{lang|ja|歳}}
| Years of age
|-
| ''{{lang|ja|さお}} {{-|sao}}''
| {{lang|ja|棹}}
| Chests of drawers, flags
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| Books
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|席}}
| Seats, [[rakugo]] shows, (drinking) parties
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|隻}}
| Ships, half of a pair (e.g., half of a folding screen), item carried in a bundle (fish, birds, arrows etc.)
|-
| ''{{lang|ja|しな}} {{-|shina}}''
| {{lang|ja|品}}
| Parts of a meal, courses (see also: {{-|hin}})
|-
| ''{{lang|ja|しゃ}} {{-|sha}}''
| {{lang|ja|社}}
| used for businesses, i.e. {{lang|ja|会社}}
|-
| ''{{lang|ja|しき}} {{-|shiki}}''
| {{lang|ja|式}}
| Sets of things, such as documents or furniture
|-
| ''{{lang|ja|しょう}} {{-|shō}}''
| {{lang|ja|勝}}
| Wins (sports bouts)
|-
| ''{{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|首}}
| [[Waka (poetry)|Tanka]]
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| Weeks
|-
| ''{{lang|ja|しゅるい}} {{-|shurui}} or {{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|種類}} ili {{lang|ja|種}}
| Kinds, species
|-
| ''{{lang|ja|そく}} {{-|soku}}''
| {{lang|ja|足}}
| Pairs of footwear, pairs of socks, stockings, [[tabi]]
|-
| ''{{lang|ja|そう}} {{-|sō}}''
| {{lang|ja|双}}
| Pairs
|-
| ''{{lang|ja|たば}} {{-|taba}}''
| {{lang|ja|束}}
| bundles (of banknotes), bunches (of flowers, vegetables), sheaves
|-
| ''{{lang|ja|たい}} {{-|tai}}''
| {{lang|ja|体}}
| Images, statues, person's remains, dolls, androids, humanoid robots
|-
| ''{{lang|ja|たわら}} {{-|tawara}}''
| {{lang|ja|俵}}
| Bags of rice
|-
| ''{{lang|ja|てき}} {{-|teki}}''
| {{lang|ja|滴}}
| Drops of liquid
|-
| ''{{lang|ja|てん}} {{-|ten}}''
| {{lang|ja|点}}
| Points, dots, pieces of a set
|-
| ''{{lang|ja|とう}} {{-|tō}}''
| {{lang|ja|頭}}
| Large animals, cattle, elephants, whales, dolphins, butterflies ({{lang|ja|頭}} means &quot;head&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|とき}} {{-|toki}}''
| {{lang|ja|時}}
| Time periods, a sixth of either day or night (in the traditional, obsolete way of telling time). See also: {{-|jikan}}
|-
| ''{{lang|ja|とおり}} {{-|tōri}}''
| {{lang|ja|通り}}
| Combinations, puzzle solutions
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|つ}}
| Used as part of the indigenous Japanese numbers {{lang|ja|一つ}}, {{lang|ja|二つ}}, {{lang|ja|三つ}} etc.
|-
| ''{{lang|ja|つう}} {{-|tsū}}''
| {{lang|ja|通}}
| Letters
|-
| ''{{lang|ja|つぼ}} {{-|tsubo}}''
| {{lang|ja|坪}}
| [[tsubo|Commonly used unit of area]] equal to 3.3 square metres.
|-
| ''{{lang|ja|つぶ}} {{-|tsubu}}''
| {{lang|ja|粒}}
| Almonds, grain
|-
| ''{{lang|ja|つうわ}} {{-|tsūwa}}''
| {{lang|ja|通話}}
| Telephone calls (see also: {{-|hon}})
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}, {{lang|ja|ば}} {{-|ba}}, {{lang|ja|ぱ}} {{-|pa}}''
| {{lang|ja|羽}}
| Birds, rabbits. {{lang|ja|羽}} means &quot;feather&quot; or &quot;wing.&quot;
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|把}}
| Bundles
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| Stories, episodes of TV series, etc.
|-
| ''{{lang|ja|や}} {{-|ya}}''
| {{lang|ja|夜}}
| Nights (see also: {{-|ban}})
|-
| ''{{lang|ja|ぜん}} {{-|zen}}''
| {{lang|ja|膳}}
| Pairs of [[chopsticks]]; bowls of rice
|}

==Blagozvučne izměny==
Ako li prěd sčetnym slovom sut oprěděljene čislovniky s oprěděljenymi fonemami, slučajut se sistematične izměny jih izgovora. Napriněr, {{lang|ja|一}} ''{{-|ichi}}'' + {{lang|ja|回}} {{-|kai}} → {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}''. Vyše podrobnostej najdete v tabelě poniž.

Tuto moglo byti naslědkom morfo-fonologičnogo fenomena historičnoj izměny zvukov japonskogo jezyka,&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Kobuchi-Philip|first=Mana|date=May 2007|title=Floating numerals and floating quantifiers|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.lingua.2006.03.008|journal=Lingua|volume=117|issue=5|pages=814–831|doi=10.1016/j.lingua.2006.03.008|issn=0024-3841|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; kako jest možno viděti na prikladu ozvučanja {{lang|ja|匹}} ''{{-|hiki}}'':
{| class=&quot;wikitable&quot;
|六
| +
|匹
|→
|六匹
|-
|''roku''
|
|'''''h'''iki''
|
|''ro'''pp'''iki''
|-
|šest
|
|malyh životin
|
|
|}
izměna grlovogo {{-|[h]}} na dvugubny {{-|[p]}}.

Drugy priměr:
{|
|一人
|-
|''hito-ri''
|-
|na jednu osobu
|}
{|
|二人
|-
|''futa-ri''
|-
|na dvě osoby
|}
{|
|三人
|-
|''san-'''nin'''''
|-
|na tri osoby
|}
Tute izměny sut slědovane dosti konsistentno, ale sut možlive variacije medžu govoriteljami. V tabelě, ako li variacije sut česte, jest uvedeno vyše alernativ.

''{{-|Jū}}'' zaměnjaje se ''{{-|ju-}}'' ili ''{{-|ji-}}'' ({{lang|ja|じゅっ/じっ}}) i dvojnoju suglaskoju prěd bezzvučnoju suglaskoju, kako to jest pokazano v tabelě. ''{{-|Ji-}}'' jest stara forma, ktora uže jest zaměnjena s ''{{-|ju-}}'' v v rěči poslědnjih generacij.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Numeral
! {{-|k}}- ({{lang|ja|か}} {{lang|ja|きゃ}} i t.d.)
! {{-|s/sh}}- ({{lang|ja|さ}} {{lang|ja|しゃ}} i t.d.)
! {{-|t/ch}}- ({{lang|ja|た}} {{lang|ja|ちゃ}} i t.d.)
! {{-|h}}- ({{lang|ja|は}} {{lang|ja|ひ}} {{lang|ja|へ}} {{lang|ja|ほ}} {{lang|ja|ひゃ}} {{lang|ja|ひゅ}} {{lang|ja|ひょ}})
! {{-|f}}- ({{lang|ja|ふ}})
! {{-|p}}- ({{lang|ja|ぱ}} etc.)
! {{-|w}}- ({{lang|ja|わ}})
|-
| 1 {{-|ichi}}
| ''{{-|ikk-}} {{lang|ja|いっか}}''
| ''{{-|iss-}} {{lang|ja|いっさ}}''
| ''{{-|itt-}} {{lang|ja|いった}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぷ}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|
|-
| 3 {{-|san}}
|
|
|
| ''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
| ''{{-|sanp-}} {{lang|ja|さんぷ}}''
|
| ''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|-
| 4 {{-|yon}}
|
|
|
| ''{{-|yonh-}} {{lang|ja|よんは}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぱ}}''
| ''{{-|yonf-}} {{lang|ja|よんふ}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぷ}}''
|
| ''{{-|yow-}} {{lang|ja|よわ}}''
''{{-|yonw-}} {{lang|ja|よんわ}}
{{-|yonb-}} {{lang|ja|よんば}}''
|-
| 6 {{-|roku}}
| ''{{-|rokk-}} {{lang|ja|ろっか}}''
|
|
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぷ}}''
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
| ''{{-|rokuw-}} {{lang|ja|ろくわ}}''
''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|-
| 8 {{-|hachi}}
| ''{{-|hakk-}} {{lang|ja|はっか}}''
| ''{{-|hass-}} {{lang|ja|はっさ}}''
| ''{{-|hatt-}} {{lang|ja|はった}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぷ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
''{{-|hachiw-}} {{lang|ja|はちわ}}''
|-
| 10 {{-|jū}}
| ''{{-|jikk-}} {{lang|ja|じっか}}''
''{{-|jukk-}} {{lang|ja|じゅっか}}''
| ''{{-|jiss-}} {{lang|ja|じっさ}}''
''{{-|juss-}} {{lang|ja|じゅっさ}}''
| ''{{-|jitt-}} {{lang|ja|じった}}''
''{{-|jutt-}} {{lang|ja|じゅった}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぷ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぷ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
|-
| 100 {{-|hyaku}}
| ''{{-|hyakk-}} {{lang|ja|ひゃっか}}''
|
|
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぷ}}''
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|
|-
| 1000 {{-|sen}}
|
|
|
| ''{{-|senb-}} {{lang|ja|せんば}}''
| ''{{-|senp-}} {{lang|ja|せんぷ}}''
|
|
|-
| 10000 {{-|man}}
|
|
|
| ''{{-|manb-}} {{lang|ja|まんば}}''
| ''{{-|manp-}} {{lang|ja|まんぷ}}''
|
|
|-
| 何 {{-|nan}}
|
|
|
| ''{{-|nanb-}} {{lang|ja|なんば}}''
| ''{{-|nanp-}} {{lang|ja|なんぷ}}''
|
|
|}

==Izključenja==
Tradicijne čislovniky koristajut se dětmi i za dětij, da by ukazyvati jih věk, vměsto upotrěbjanja sčetnogo slova za věk {{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}}) ''{{-|sai}}''.

Něktore sčetne slova, imenno {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' i {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}'', koristajut se s tradičnymi čislovnikami za něktore čisla, kako jest možno viděti v tabelě poniž. Ine izkoristanja tradicijnyh čislovnikov sut obyčno ograničene oprěděljenymi rěčenjami, takymi, kako {{lang|ja|一月}} ''{{-|hitotsuki}}'' i {{lang|ja|二月}} ''{{-|futatsuki}}'' (jedin i dva měseca, odpovědajuči), {{lang|ja|一言}} ''{{-|hitokoto}}'' (cělno slovo) i {{lang|ja|一度}} ''{{-|hitotabi}}'' (jednokratno).

Poněkogda obyčne čisla, ktore imajut izvedeno značenje, zapisyvajut s pomočju odličnyh kandži. Napriměr, ''{{-|hitori}}'' (sam, jedin) zapisyvajut kako {{lang|ja|独り}}, a ''{{-|futatabi}}'' (ješče raz, v drugy raz) obyčno pišut kako {{lang|ja|再び}} vměsto {{lang|ja|二度}}. Sčetno Čislo za měsece ''{{-|kagetsu}}'' (izvedeno od kandžii {{lang|ja|箇月}}) često zapisyvajut kako {{lang|ja|ヶ月}}.

''{{-|Nana}}'' i ''{{-|shichi}}'' sut variantami za 7, ''{{-|yon}}'' i ''{{-|shi}}'' sut variantami za 4, i ''{{-|kyū}}'' i ''{{-|ku}}'' sut alternativy za 9. V tutyh treh parah variantov, ''{{-|nana}}'', ''{{-|yon}}'' i ''{{-|kyū}}'' sut izkoristane česteje. Něktore sčetne slova, jednakože, imenno {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}'' (ljudij), {{lang|ja|月}} ''{{-|gatsu}}'' (měsec goda), {{lang|ja|日}} ''{{-|ka/nichi}}'' (denj měseca, dnjev), {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'' (časina dnja) i {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' (časin) rabotajut jedino s konkretnymi variantami. Tute varianty možno uviděti v tabelě dole.

Dokolě {{lang|ja|回}} ''{{-|kai}}'' (slučajev) i {{lang|ja|銭}} ''{{-|sen}}'' (0.01 jena, tutčas rědko se posluživaje) slědujut povyš uvedenym blagozvučnym izměnam, jih homofony {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}'' (etažev budinka) i {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}'' (tyseč) nemnogo odličajut se, kako uvedeno dole, ale tuto različenje ne jest vsegda slědovano vsemi govoriteljami. Tako, {{lang|ja|三階}} (&quot;tretji etaž&quot;) može čitati se ''{{-|san'''k'''ai}}'' ili ''{{-|san'''g'''ai}}'', ale {{lang|ja|三回}} (&quot;tri raza&quot;) izgovarjaje se jedino kako ''{{-|san'''k'''ai}}''.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! {{lang|ja|つ}} ''{{-|tsu}}''
! {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}''
! {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}''
! {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''
! {{lang|ja|月}} ''{{-|gatsu}}''
! {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}''
! {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}''
! {{lang|ja|百}} ''{{-|hyaku}}''
! {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}''
! {{lang|ja|歳}} ''{{-|sai}}''
! {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}''
|-
| 1
|''{{lang|ja|ひとつ}}&lt;br /&gt;{{-|hitotsu}}''
| ''{{-|tsuitachi}}{{efn|But when counting number of days rather than days of the month, {{-|ichinichi}} is used. {{-|Ippi}} is also heard.}}''
| ''{{-|hitori}}''
|
|
|
| ''{{-|ippun}}''
|
| ''{{-|issen}}''
| ''{{-|issai}}''
| ''{{-|ikkai}}''
|-
| 2
|''{{lang|ja|ふたつ}}&lt;br /&gt;{{-|futatsu}}''
| ''{{-|futsuka}}''
| ''{{-|futari}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
| 3
|''{{lang|ja|みっつ}}&lt;br /&gt;{{-|mittsu}}''
| ''{{-|mikka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|sanpun}}''
| ''{{-|sanbyaku}}''
| ''{{-|sanzen}}''
|
| ''{{-|sangai}}''
|-
| 4
|''{{lang|ja|よっつ}}&lt;br /&gt;{{-|yottsu}}''
| ''{{-|yokka}}''
| ''{{-|yonin}}{{efn|In remote rural areas (e.g. Northern [[Honshu]] and Eastern [[Hokkaido]]) older speakers might use {{-|yottari}}.{{refn|{{Cite web|url=http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|title=Language Contact and Lexical Innovation|access-date=2007-02-14|archive-date=2004-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20041216014043/http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|url-status=dead}} Table 1. Native Counting in Japanese}} }}''
| ''{{-|yonen}}''
| ''{{-|shigatsu}}''
| ''{{-|yoji}}''
| ''{{-|yonpun}}''
|
|
|
|
|-
| 5
|''{{lang|ja|いつつ}}&lt;br /&gt;{{-|itsutsu}}''
| ''{{-|itsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
| 6
|''{{lang|ja|むっつ}}&lt;br /&gt;{{-|muttsu}}''
| ''{{-|muika}}''
|
|
|
|
| ''{{-|roppun}}''
| ''{{-|roppyaku}}''
|
|
| ''{{-|rokkai}}''
|-
| 7
|''{{lang|ja|ななつ}}&lt;br /&gt;{{-|nanatsu}}''
| ''{{-|nanoka}}''
| ''{{-|shichinin}}''
|
| ''{{-|shichigatsu}}''
| ''{{-|shichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 8
|''{{lang|ja|やっつ}}&lt;br /&gt;{{-|yattsu}}''
| ''{{-|yōka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|happun}}''
| ''{{-|happyaku}}''
| ''{{-|hassen}}''
| ''{{-|hassai}}''
| ''{{-|hakkai}}''
|-
| 9
|''{{lang|ja|ここのつ}}&lt;br /&gt;{{-|kokonotsu}}''
| ''{{-|kokonoka}}''
|
|
| ''{{-|kugatsu}}''
| ''{{-|kuji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 10
|''{{lang|ja|とお}}&lt;br /&gt;{{-|tō}}''
| ''{{-|tōka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|jippun}}''
|
|
| ''{{-|jissai}}''
| ''{{-|jikkai}}''
|-
| 14
|
| ''{{-|jūyokka}}''
| ''{{-|jūyonin}}''
| ''{{-|jūyonen}}''
|
| ''{{-|jūyoji}}''
| ''{{-|jūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|17
|
|''{{-|jūshichinichi}}''
|''{{-|jūshichinin}}''
|
|
|''{{-|jūshichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|19
|
|''{{-|jūkunichi}}''
|
|
|
|''{{-|jūkuji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 20
|
| ''{{-|hatsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
| ''{{-|hatachi}}''
|
|-
| 24
|
|''{{-|nijūyokka}}''
|''{{-|nijūyonin}}''
|''{{-|nijūyonen}}''
|
|''{{-|nijūyoji}}''
|''{{-|nijūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
| {{lang|ja|何}} {{-|nan}}
|
| 
| ''{{efn|Both {{lang|ja|幾人}} {{-|ikunin}} and {{lang|ja|何人}} {{-|nannin}} are used to mean &quot;how many people&quot;.}}''
|
|
|
| ''{{-|nanpun}}''
| ''{{-|nanbyaku}}''
| ''{{-|nanzen}}''
| 
| ''{{-|nangai}}''
|}
{{notelist}}

==Redne čislovniky==
Generalnko, opisane povyš sčetne slova sut [[Kolikostny čislovnik|kolikostne čislovniky]], vo smyslu, že oni ukazyvajut množstvo. Da by transformovati sčetno slovo v [[redny čislovnik]], ktory označaje poziciju v redu, poslě čislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} ''{{-|me}}''. Tako, &quot;jedin raz&quot; bude se prěvoditi kako {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}'', ale &quot;prvy raz&quot; kako {{lang|ja|一回目}} ''{{-|ikkaime}}''.

Tuto pravilo jest jednakože nedoslědno, zatože sČetno slovo bez sufiksa ''{{-|me}}'' često koristajut vzajemo zaměnlivo v značenjah kolikostnogo či rednogo čislovnika. Napriměr, {{lang|ja|三階}} ''{{-|sangai}}'' može označati i &quot;tri etaža&quot;, i &quot;tretji etaž&quot;.

==Intervaly časa==
Za izraženje časovogo intervala jest možno dodati {{lang|ja|間}} ''{{-|kan}}'' k naslědnym slovam: {{lang|ja|秒}} ''{{-|byō}}'', {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}'', {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'', {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' (i jih nestandardnym izgovoram, pomimo ''{{-|tsuitachi}}''), {{lang|ja|週}} ''{{-|shū}}'', {{lang|ja|ヶ月}} ''{{-|kagetsu}}'' i {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''. Jednakože, upotrěbjenje se měnjaje v zavislnosti na slovu. Napriměr, propuskanje ''{{-|kan}}'' v slučaju {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' balo by grěškoju, i kogda ''{{-|shūkan}}'' i ''{{-|shū}} sut'' oba upotrěbjaut se često. Mimo tomu, slovo ''{{-|kagetsukan}}'' možno uslyšati odnositelno rědko, zatože ono jest izbytočnym, dokolě ''{{-|ka}}'' uže imaje funkciju ukazanja dolžiny.

== Sčetno slovo na kralikov ==
Sčetno slovo na kralikov jest ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}), čto jest to samo kako na ptic. Obyčno pri sčitanju &quot;životin od malyh do srědnjih&quot; koristaje se ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}),&lt;ref name=&quot;:03&quot;&gt;{{Cite journal |last1=Miura |first1=Akira |last2=Tanimori |first2=Masahiro |date=1996 |title=Handbook of Japanese Grammar |url=http://dx.doi.org/10.2307/329477 |journal=The Modern Language Journal |volume=80 |issue=3 |pages=424 |doi=10.2307/329477 |jstor=329477 |issn=0026-7902|url-access=subscription }}&lt;/ref&gt; slědovateljno, sčetnik za kralikov jest izključenjem. Jestvuje mnogo teorij o tom, začto na sčitanje kralikov koristaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).

Jedna iz takyh teorij glasi, že v eru Edo bylo strogo zabranjeno vladoju jedati životin, ktore imajut četyri nogy, i zato ne bylo dozvoljeno ljudam jedati kralikovo meso.&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot;&gt;{{Cite book |last=Tsurumi |first=Noriaki |script-title=ja:干支ってなぁ～に？ |publisher=Chikuma Shubansha |year=2000 |location=Japan |pages=92 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite book |script-title=ja:Japonica時事百科 : 大日本百科事典編 |publisher=Shogakukan |year=1980 |location=Japan |pages=85–86 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Vtogda ljudi sut počeli kategorizovati kralikov kako ptic, da by jedati jejih meso, i sčetno slovo takože izměnili od ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}) na ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt; Druga teorija jest v tom, že vkus kralikova mesa jest podobny mesu ptic, i čtovyše, kralikov lovili sut sětju, kako i ptic, i zato koristali sut ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |script-title=ja:平凡社大百科事典 |publisher=Heibinsya |year=1984 |location=Japan |pages=221–222 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Takemicu govori, že zdroj slova kralik, {{lang|ja|兎}} ''{{-|usagi}}'', jest {{lang|ja|羽}} ''{{-|u}}'', slovo, ktoro opisyvaje ptičje pera: slědovateljno, na kraliko upotrěbjaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Takemitsu |first=Makoto |script-title=ja:歴史から生まれた日常語の由来辞典 |publisher=Tokyodo Shuppan. |year=1998 |location=Japan |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;

== Употребление == 
В японском языке конструкции с использованием количественных [[числительное|числительных]] могут строиться по нижеследующим схемам.
* Первая схема: ''количество + суффикс —'' の ''(но) — предмет'', например:
:一本 — の — 鉛筆: иппон-но эмпицу, jedin карандаш;
:八歳 — の — 娘: хассай-но мусумэ, восьмилетняя девочка.

В данных примерах идентичные в японском языке конструкции передаются при переводе совершенно по-разному.

* Вторая схема: '' предмет — частица связи с глаголом — количество + суффикс — глагол'', например:
:鉛筆 — を — 三本 — 買いました: эмпицу-о санбон каймасита, купил три карандаша.
:八歳の娘 — が — 三人 — います: хассай-но мусумэ-га саннин имасу, присутствуют три восьмилетних девочки.

При выборе суффикса учитывается не только фактическая принадлежность к классу вещей (&quot;круглые предметы&quot; или &quot;животные&quot;), но и форма.
* &quot;jedin плывущий tunec&quot; — {{Nihongo|''иппики'' но магуро|一匹の鮪||считается на «головы скота»}},
* &quot;jedin выловленный tunec&quot; — {{Nihongo|''иппон'' но магуро|一本の鮪||считается на «цилиндрические предметы»}},
* &quot;одна тушка тунца без головы и кожи&quot; — {{Nihongo|''иттё:'' но магуро|一丁の鮪||считается на «порции»}},
* &quot;jedin кусок тунца&quot; — {{Nihongo|''хитокатамари'' но магуро|一塊の鮪||считается на «куски»}},
* &quot;тонкий ломтик тунца в упаковке&quot; — {{Nihongo|''хитосаку'' но магуро|一冊の鮪||считается на «полоски»}},
* &quot;отрезанный кусочек мяса тунца, готовый к употреблению&quot; — {{Nihongo|''хитокирэ'' но магуро|一切れの鮪||считается на «кусочки»}}.

== Список счётных суффиксов ==
В примерах выше используются суффиксы 本 (&quot;хон&quot;, иногда произносится как &quot;пон&quot; или &quot;бон&quot;), 歳 (&quot;сай&quot;) и 人 (&quot;нин&quot;). Наиболее употребительные суффиксы приведены в таблице:

{|class = wikitable
!Кандзи
!Хирагана
!Киридзи
!Применение
!Пример
|-
|個
|こ
|ко
|мелкие предметы, не входящие в другие категории, в том числе плоды, монеты и др.
|хак'''ко'''-но ринго (восемь яблок)
|-
|本
|ほん, ぼん, ぽん
|хон, бон, пон
|длинные цилиндрические предметы: деревья и цветы, ручки и карандаши, продолговатые фрукты и овощи, зонты;&lt;br /&gt;кинофильмы; схватки в единоборствах; автобусы; составы поездов
|роп'''пон'''-но банана (шесть бананов)
|-
|枚
|まい
|май
|плоские предметы: листы и листья, картины и фотографии без рамки, тарелки, доски, сложенная или висящая одежда
|ити'''май'''-но тикэтто (jedin билет)
|-
|人
|にん
|нин
|люди
|нидзю'''нин'''-но гакусэй (двадцать студентов)
|-
|か月
|かげつ
|кагэцу
|периоды времени, выраженные в месяцах
|росиа-ни сан-'''кагэцу''' имасита (три месяца провёл в России)
|-
|月
|がつ
|гацу
|для названий месяцев
|го'''гацу'''-ни (в мае; го'''гацу''' — пятый месяц)
|-
|時
|じ
|дзи
|для счёта часов
|има ё'''дзи''' дэс (сейчас четыре часа)
|-
|台
|だい
|дай
|для счёта больших предметов, техники
|курума га ни'''дай''' аримасу ([у меня] две машины)
|-
|羽
|わ
|ва
|для счёта птиц и кроликов
|ути дэ тори о ни'''ва''' каимасу (дома держу двух птиц)
|-
|晩
|ばん
|бан
|для счёта вечеров, ночей
|
|-
|度
|ど
|до
|для счёта разов, повторов, событий
|мо: ити'''до''' ёндэ кудасай (прочтите ещё [один] раз)
|-
|日
|か
|ка
|для названий 2—10 дней месяца, также периодов от 2 до 10 дней
|гогацу коконо-'''ка''' (Девятое Мая)
|-
|代
|だい
|дай
|для счёта эпох и поколений
|
|-
|名
|めい
|мэй
|вежливый суффикс для счёта людей (см. также '''нин''')
|
|-
|年
|ねん
|нэн
|для счёта лет
|Киссатэн-дэ ити'''нэн''' хатаракимасита (год работал в кафе)
|-
|尾
|び
|би
|для счета рыб
|
|-
|杯
|はい
|хай
|для счета чашечек (сакэ, чай), также для счета осьминогов, кальмаров
|
|-
|}

Следующие суффиксы тоже регулярно встречаются в речи японцев:
{|class = wikitable
!Кандзи
!Хирагана
!Киридзи
!Применение
|-
|発
|はつ
|хацу
|для счёта выстрелов и ударов
|-
|冊
|さつ
|сацу
|для счёта книг
|-
|門
|もん
|мон
|для счёта пушек
|-
|部
|ぶ
|бу
|для счёта копий бумаг
|-
|頭
|とう
|то:
|для крупных животных
|-
|課
|か
|ка
|для счёта занятий, уроков
|-
|品
|ひん
|хин
|для счёта блюд
|-
|通
|つう
|цу:
|для счёта документов, писем; способов, сортов
|-
|回
|かい
|кай
|для счёта разов
|-
|対
|つい
|цуй
|для счёта наборов
|-
|歩
|ほ
|хо
|для счёта шагов
|-
|畳
|じょう
|дзё:
|для счёта площади по количеству [[татами]]
|-
|艘
|そう
|со:
|для счёта маленьких лодок
|-
|俵
|ひょう
|хё:
|для счёта сумок
|}

Без суффиксов могут употребляться только десять исконно [[Японские цифры#Японские цифры|японских числительных]], оканчивающихся на -цу (хитоцу, футацу, мицу…).

: 二つ | の | 桜ん坊 
: футацу| но | сакурамбо
: две | вишенки
вместо:
: 二 | 個 | の | 桜ん坊
: ни | ко | но | сакурамбо
: две | штуки | вишенки

== Вопросительные местоимения ==
[[Вопросительные местоимения]] в японском языке столь же разнообразны, как и счётные суффиксы, и так же зависят от того, к каким предметам относятся. В общем случае вопросительные местоимения образуются путём сложения вопросительного слова {{Nihongo|«нан»|何||''что''}} и счётного суффикса. Таким образом, вопрос &quot;Сколько сакур растёт в саду?&quot; может выглядеть так:
:桜の木は |  何本 | 庭に | あります |か
:сакураноки-ва | намбон | нива-ни | аримас | ка (вопросительная частица)
:вишнёвое дерево| сколько | в саду | имеется | ?
Существуют и другие вопросительные местоимения&lt;ref&gt;Вопросительные местоимения (вторая форма более вежливая):
* что — «нан»/«нани»
* кто — «дарэ»/«доната»
* где — «доко»/«дотира»
* когда — «ицу»&lt;/ref&gt;, например {{Nihongo|幾ら||икура|сколько(как дорого)}}.

== Primětky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
* {{cite web
 |url         = http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |title       = Счётные суффиксы
 |lang        = ru
 |access-date  = 2010-12-25
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20110114103605/http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |archive-date = 2011-01-14
 |url-status    = dead
}}

{{Prěvod|ru|Японские счётные суффиксы}}
{{Prěvod|en|Japanese counter word}}
[[Kategorija:Jezyk]]
[[Kategorija:Japonsky jezyk]]

{{Kartka carstvenna osoba
| name         = Napoleon Bonapart
| image        = [[Fajl:Jacques-Louis David - The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries - Google Art Project.jpg|thumb|center|''[[Imperator Napoleon v svojem kabinetu na Tuijeri]]'', Žak-Lui David (1812)]]
| alt          = Portrait of Napoleon in his late thirties, in high-ranking white and dark blue military dress uniform. In the original image he stands amid rich 18th-century furniture laden with papers, and gazes at the viewer. His hair is Brutus style, cropped close but with a short fringe in front, and his right hand is tucked in his waistcoat.
| caption      = ''[[The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries]]'', 1812
| succession   = [[Imperator francuzov]]
| reign        = 18 maja 1804 – {{nowrap|6 aprila 1814}}
| reign_type   = 1. carstvo
| cor_type     = 
| coronation   = 
| predecessor  = 
| successor    = [[Louis XVIII|Lui XVIII]]&lt;ref name=louis&gt; [[Kralj Francije]]&lt;/ref&gt;
| reign_type1  = [[Sto dnjev|2. carstvo]]
| reign1       = {{nowrap|20 mareca 1815 ― 22&amp;nbsp;junija 1815}}
| predecessor1 = 
| successor1   = {{-|Louis XVIII|Луи XVIII}}&lt;ref name=louis/&gt;
| birth_name   = {{-|Napoleone di Buonaparte}}
| birth_date   = {{Birth date|1769|8|15|df=yes}}
| birth_place  = [[Ajaccio|Ažakio]], Korsika, Francija
| death_date   = {{Death date and age|1821|5|5|1769|8|15|df=yes}}
| death_place  = [[Longwood, Saint Helena|Longvud, Sveta Helena]]
| burial_date  = 15 dekembra 1840
| burial_place = {{lang|fr|[[Les Invalides]]|italic=no}}, Pariž, Francija
| spouses      = {{plainlist|
* {{-|[[Joséphine de Beauharnais]]|[[Joséphine de Beauharnais|Жозефин де Боарне]]}}&lt;br/&gt; 9 mareca 1796 - 10 januara 1810 (anulacija)
* {{-|[[Marie Louise Avstriska]]|[[Marie Louise Avstriska|Мари-Луиз Австриjска]]}}&lt;br&gt; 11 mareca 1810 - 1814 (razvod)}}
| religion     = 
| regnal_name  = 
| issue        = 
| issue_link   = #Children
| issue_pipe   = vyše...
| full_name    = 
| house        = 
| father       = 
| mother       = 
| signature    = [[Fajl:Firma Napoleón Bonaparte.svg|center|200px]]
}}


=== Související články ===
* [[Přívozská halda]]
* [[Halda Hrabůvka]]
* [[Halda Heřmanice]]

Tuto jest peskovišče.

[[File:Nihongo.svg|thumb|right|100px| 日本語 (Japonsky jezyk)]]

'''Japonsky jezyk''' ({{Jezyky|ja|日本語 {{!}} にほんご}} | {{-|''Nihongo'' [nʲiho̞ŋːo̞]}})


{{Kartka činovnik/ofis| name=}}

&lt;span class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
&lt;/span&gt;

== Referencije ==
&lt;div class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
{{Iztočniky}}
&lt;/div&gt;

{{Prěvod|en|Japanese language|}}
[[Kategorija:Jezyk]]

{{Pravopis prověrjeny}}</text>
      <sha1>0eynoll676cuqqr2gzfy4ip2d44m3pn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43221</id>
      <parentid>43202</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:44:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <origin>43221</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57499" sha1="78xfx951cr4a74lyq0wvrgv41rvy2fy" xml:space="preserve">{{Začetok|data=July 2026}}
{{-|''Under construction''}}

V [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]] [[Japonske čislovniky|čislovniky]], prědavajuče informaciju o čislu objektov, blizko vsegda koristajut se s [[postfiks]]ami — specialnymi služebnymi slovami, ktore se nazyvajut {{Nihongo|'''sčetne pomočne slova'''|助数詞|josūshi}}.

Podobna situacija jestvuje i v drugyh jezykah, ako li zajedno s [[Nečislime imenniky|nečislimymi imennikami]] ne može bezposrědno se koristati čislovnik. V věčšinstvu [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykov]] prěd takovymi imennikami ({{-|''sok, dym''}}) ne može byti čislovnik, hoti v molvě izrazy kako &quot;prosim, dva soky&quot; sut često dozvolime. Kolikost takyh prědmetov oprěděljajut s pomočju specialnyh slov, ktore odpovědajut něktoromu jih množstvu: &quot;litr&quot;, &quot;skljanka&quot;. Tute medžuslovjanske slova sut samostojne i zato ne sut ravnymi odpovědnostemi japonskym sčetnym slovam, ktore se koristaji podobno sufiksam, hoti v něktoryh slučajah rěčenja budujut se identično, napriměr {{Nihongo|コーヒーを一杯お願いします|''kōhī-o ippai onegaishimasu''}} — časku kavy, laskavo prosim.

Drugoju nepremoju analogijeju može služiti izkoristanje specialnyh slov za sčitanje oprěděljennogo roda objektov, kako, napriměr sčitanje krav i bykov po glavam (&quot;20 glav&quot; vměsto &quot;20 krav i bykov&quot;). V bylyh formah russkogo jezyka, napriměr, sčitali odrězy platna v štukah (&quot;{{-|три штуки парчи}}&quot; vměsto &quot;{{-|три отреза}}&quot; ili &quot;{{-|три рулона}}&quot;), i tako dalje.

== Kako prěvoditi na slovjanske jezyky ==
Konstrukcije, imajuče sčetne slova, jest možlivo razděliti na tri grupy zavisno na tom, kako se oni prěvodet na slovjanske jezyky.

# Konstrukcije, imajuče sčetne slova kako jedinice měrjenja (časa, temperatury) ili označajuče objekty (ostrov, krajina, etaž i t.p.), obyčno prěkladjut s koristanjem slova v roditelniku (&quot;posětil tri krajiny&quot;, &quot;temperatura jest 16 stupnjev&quot;, &quot;on imaje 20 lět&quot;), [[Redny čisovnik|rednogo čisovnika]] &quot;pety etaž&quot;, či so stvarjanjem složitogo pridavnika (&quot;sedmilěto děte&quot;, &quot;petiminutna pauza&quot;, &quot;trietažny budinok&quot;). Govoritelje slovjanskyh jezykov mogut daže ne pojmati tute služebne slova kako osoblivu črtu japonskogo jezyka, zatože jihno koristanje jest blizko k odpovědajučim konstrukcijam v jihnom rodnom jezyku.
# Konstrukcije, imajuče sčetne slova, koristane zajedno s nečislimymi imennikami, takože izgledajut za govoriteljev slovjanskyh jezykov prirodno. V molve věčšinstva slovjanskyh jezykov jest dozvoljeno govoriti &quot;dajte prosim tri mlěka i dva soka&quot;, ale v gramotnoj rěči v pismu jest trěbno utočnjenje, napriměr, &quot;tri butylky mlěka i dvě opakovky soka&quot;. Zato japonske sčetne slova prěkladajut se na slovjanske jezyky prirodnym obrazom (&quot;dva svitky tapet&quot;, &quot;čaška čaja&quot;).
# Najvyše složite za razuměnje sut konstrukcije, v ktoryh sčetne slova koristajut zajedno s čislimymi imennikami. Napriměr, izraz &quot;rodina imaje tri děteta&quot; na japonskom jezyku bude sodrživati ne jedino slovo &quot;děte&quot;, ale i sčetno slovo za sčitanje osob: &quot;rodina imaje tri osoby dětij&quot;. Podobno, ne jest možno rěkti &quot;ja jesm kupil tri jabloky&quot; ale jest obvezno izkoristati sčetno slovo za sčitanje malyh prědmetov: &quot;ja jesm kupil jablok tri kusy&quot;. V věčšinstvu inyh slučajev tute japonske konstrukcije sovsěm ne jest možno točno prědati na slovjanske jezyky s koristanjem sčetnogo slova.

== Koristanje sčetnyh slov ==
V japonskom jezyku praktično vse imenniky muset se koristati so sčetnymi slovami za izraženje jih čisla, zatože v japonskom jezyku  odsutstvuje morfologija jedinstvenogo i množnogo čisla.&lt;ref&gt;{{Cite book|url=http://link.springer.com/10.1007/978-94-007-2681-9|title=Handbook of Quantifiers in Natural Language|date=2012|publisher=Springer Netherlands|isbn=978-94-007-2680-2|editor-last=Keenan|editor-first=Edward L.|series=Studies in Linguistics and Philosophy|volume=90|location=Dordrecht|doi=10.1007/978-94-007-2681-9|editor-last2=Paperno|editor-first2=Denis}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal|last=Watanabe|first=Akira|date=February 2006|title=Functional Projections of Nominals in Japanese: Syntax of Classifiers*|url=http://dx.doi.org/10.1007/s11049-005-3042-4|journal=Natural Language &amp; Linguistic Theory|volume=24|issue=1|pages=241–306|doi=10.1007/s11049-005-3042-4|s2cid=33599661|issn=0167-806X|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; S tutogo gledišča, blizko vse japonske imenniky sut nečislime. Taka gramatična osoblivost može projavjati se v situacijah, kogda govoreči ne može sintaksično pravilno izraziti množstvo konkretnogo prědmeta, jestli on ne znaje ili ne može vspomniti uměstno sčetno slovo. Za množstva od jednogo do deseti tutz problem može byti obojdeny koristanjem tradicijnyh čislovnikov (gledite poniže), čto dozvoljaje prisvojiti kolikost mnogym imennikam bez pomoči. Napriměr, &quot;četyri jabloka&quot; bude {{Nihongo|りんご四個|''ringo yonko''}}, kde {{Nihongo|j個|''ko''}} javjaje se sčetnym slovom, ale takože može byti izraženo s pomočju tradicijnogo čislovnika četyri kako {{Nihongo|りんご四つ|''ringo yottsu''}}. Tute tradicijne čislovniky jednakože ne mogut se uživati za sčitanje libokakyh imennikov; něktore, vključno imennikov za ljudij i životnyh, trěbujut uměstnogo sčetnogo slova (pomimo za 1 i 2 ljudij, u ktoryh praktično vsekogda koristajut varianty s tradicijnami čislovnikami, gledite [[Koristnik:Ilja isv/pěskovišče#Izključenja|izključenja]]).

Konstrukcije s koristanjem čislovnikov se mogut budovati podlě naslědnyh shem.
* Prva shema: ''kolikost + sčetnik —'' の ''({{Lang|en|no}}) — prědmet'', napriměr:
:一本   の   鉛筆:  {{Lang|en|ippon-no empitsu}} ― jedna grafitka;
:八歳   の   娘:  {{Lang|en|hassai-no musume}} ― osmilěta děvčinka.

V danyh priměrah jednake v japonskom zezyku konstrukcije pri převodu prědavajut se velmi različno.

* Vtora shema: '' prědmet — svezna čestica — kolikost + sčetnik — glagol'', napriměr:
:鉛筆  を  三本   買いました:  {{Lang|en|empitsu-o sanbon kaimashita}} ― kupil jest tri grafitky.
:八歳の娘  が  三人  います:  {{Lang|en|hassai-no musume-ga sannin imasu}} ― sut tri osmilěte děvčinky.

Pri izboru sčetnogo slova uvažaje se ne jedino faktična prinaležnost ko klase věčij (&quot;vojenne koraby&quot;, &quot;životiny&quot; i t.d.), ale i jih forma.
* &quot;jedin plyvuči tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippiki'''-no maguro}}|一匹の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;glavy skota&quot;
* &quot;jedin izlovjeny tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippon'''-no maguro}}|一本の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;cilindrične prědmety&quot;,
* &quot;jedin trup tunca bez glavy i kože&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ichyō'''-no maguro}}|一丁の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;porcije&quot;,
* &quot;jedin kusok tunca&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokamari'''-no maguro}}|一塊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;kusky&quot;,
* &quot;tonky krajec tunca v opakovkě&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitosaku'''-no maguro}}|一冊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;prugy&quot;,
* &quot;odrěz mesa tunca, gotovy k použivanju&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokire'''-no maguro}}|一切れの鮪|}}, sčitaje se kako &quot;male kusky&quot;.

Něktore vyše česte sčetne slova mogut zaměnjati te mene česte. Napriměr, {{Nihongo|匹|''hiki''}} (gledite dole) često se koristaje za životiny, bez obzira na jih razměr. Jednakože, večšinstvo govoriteljev budut prědpočitati posluživati se pravilnym tradicijnym sčetnikom, {{Nihongo|頭|''tō''}}, ako li ide o večših životinah kako o konjah. Tuto stvarjaje red možnyh sčetnyh slov s različnymi stupnjami i prijemlivostju – napriměr, pri naručenju {{-|''[[Kushikatsu|kushikatsu]]''}} (smaženo meso na kyju), někto može naručati jih kako {{Nihongo|二串|''futa-kushi''}} (dva šašlyki), {{Nihongo|二本|''ni-hon''}} (dva kyje), ili {{Nihongo|二つ|''futa-tsu''}} (dva prědmety), so sniženjem točnosti v tutom redu.

Sčetne slova mogut cěljeno naduživane zaradi humorističnogo efekta, gluposti ili uražanja. Napriměr, rěčenje {{Nihongo|男一匹|''otoko ippiki''}} (&quot;jedin člověk [kako životina]&quot;), koristaje {{Nihongo|匹|''hiki''}}, sčetnik za životnyh, vměsto tipičnyh sčetnyh slov za ljudij.&lt;ref&gt;{{Cite web |script-title=ja:男一匹とは |trans-title=Čto jest 'otoko ippiki'? |url=https://kotobank.jp/word/%E7%94%B7%E4%B8%80%E5%8C%B9-453322 |access-date=2023-01-10 |script-website=ja:コトバンク |publisher=日本国語大辞典 |language=ja |script-quote=ja:一人前の男子ということを強めていう語。また、しっかりした男。|trans-quote=Koristaje se za podčrkivanje obraza vpolno dorastlogo i samostojnogo mladca. Može takože odkazyvati na člověka s silnym harakterom.}}&lt;/ref&gt;

==Tablica tradicijnyh čislovnikov==
{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! Čislovnik
! Izgovor ([[romaji|romadži]])
! Zapis [[hiragana|hiraganoju]]
|-
| 1
| {{lang|ja|一つ}}
| ''{{-||hitotsu}}''
| {{lang|ja|ひとつ}}
|-
| 2
| {{lang|ja|二つ}}
| ''{{-||futatsu}}''
| {{lang|ja|ふたつ}}
|-
| 3
| {{lang|ja|三つ}}
| ''{{-||mittsu}}''
| {{lang|ja|みっつ}}
|-
| 4
| {{lang|ja|四つ}}
| ''{{-||yottsu}}''
| {{lang|ja|よっつ}}
|-
| 5
| {{lang|ja|五つ}}
| ''{{-||itsutsu}}''
| {{lang|ja|いつつ}}
|-
| 6
| {{lang|ja|六つ}}
| ''{{-||muttsu}}''
| {{lang|ja|むっつ}}
|-
| 7
| {{lang|ja|七つ}}
| ''{{-||nanatsu}}''
| {{lang|ja|ななつ}}
|-
| 8
| {{lang|ja|八つ}}
| ''{{-||yattsu}}''
| {{lang|ja|やっつ}}
|-
| 9
| {{lang|ja|九つ}}
| ''{{-||kokonotsu}}''
| {{lang|ja|ここのつ}}
|-
| 10
| {{lang|ja|十}}
| ''{{-||tō}}''
| {{lang|ja|とお}}
|}

==Obče sčetne slova po kategoriji==
Tuto jest izbrany spisok iz něktoryh najčesteje koristanyh sčetnyh slov.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Koristanje
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Ljudi i prědmety
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| Kopij žurnalov ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| Avt, velosipedov, mašin, mehaničnyh devajsov, [[Domova tehnika|domovyh aparatov]]
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| Čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}, {{lang|ja|びき}} {{-|biki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| Malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| '''često koristano slovo'''  Dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov, maršrutov vlakov ili avtobusov, kin (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy (modernogo formata {{-|[[Kodeks (knižny format)|kodeks]]}}) bude ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| Etažev, podlog
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, ili {{lang|ja|ヶ}}
| '''često koristano slovo''' Prědpokladaje, že prědmet jest maly i/ili krugly.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://www.punipunijapan.com/japanese-counter-ko/|title = Counting Small Objects in Japanese with 個 &amp;#124; PuniPuniJapan| date=15 August 2013 }}&lt;/ref&gt; {{lang|ja|個}} takože koristajut za vojenne jedinice.
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| '''često koristano slovo''' Tonkyh, ploskyh prědmetov: listov papira, fotografij, talirek, prědmetov oblečenja (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| [[Ljudi|Ljudij]] (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| Širokyh, ploskyh prědmetov: zrcal, dosok dlja stolnyh igr (šahov, igo, šogi), uravnjev [[Videoigra|kompjuternyh igr]], stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| Ljudij (ale gledite tabelu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| Ljudij, koristaje se v slovah {{lang|ja|一人 (ひとり)}} i {{lang|ja|二人 (ふたり)}}
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| Knig
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|[[wikt:つ#Etymology_4|つ]]}}
| '''često koristano slovo''' Sčetno slovo občego naměrjenja, vhodi v sostav tradicijnyh japonskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}} (&quot;jedna věč&quot;), {{lang|ja|二つ}} (&quot;dvě věči&quot;), {{lang|ja|三つ}} (&quot;tri věči&quot;), i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| Razkazov, epizodov TV serialov, i t.d.
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Čas, kalendar, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| Sekund
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| Minut
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| Měsecev v godu. Periodov času dolgostju měsec, kogda čitaje se kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}, {{lang|ja|ぱく}} {{-|paku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| Nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| Časin dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| Periodov dolgostju časinu
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| Dnjev měseca
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| Periodov dolgostju měsec (gledite takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| Lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| Dnjev měseca (sle gledite tablicu izključenij dole)
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}})
| Lět vozrasta ({{lang|ja|才}} obyčno posluživaje se kako [[ryakuji|''ryakuji'']])
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| Sedmic
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Stupenj, čestota, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| Množnost, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| Město, pozicija v sportovnyh matčah
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| '''često koristano slovo''' Slučajev, raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| Matov [[Tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|jō}}''
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
|}

==Razširjeny spisok sčetnyh sov==
Tuty spisok takože vključaje něktore sčetne slova i upotrěbjenja, ktore strěčajut se rědko ili ne sut široko znajeme; druge slova mogut sporadično se upotrěbjati kako sčetne slova.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Upotrěba
|-
| ''{{lang|ja|ば}} {{-|ba}}''
| {{lang|ja|場}}
| scen pjesy
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| raz, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|晩}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ya}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| posicija, platforma vlaka, izsledok sportivnogo matča
|-
| ''{{lang|ja|び}} {{-|bi}}''
| {{lang|ja|尾}}
| malyh ryb i [[Krevetka|krevetok]] (koristaje se pri trgovanju rybami; mnogo ljudij vměsto tomu govoret ''{{-|hiki}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| kopij žurnala ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|ぶん}} {{-|bun}}''
| {{lang|ja|文}}
| rěčenij
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| sekund
|-
| ''{{lang|ja|ちゃく}} {{-|chaku}}''
| {{lang|ja|着}}
| kostjumov oblečenja (gledie takože: {{-|mai}})
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|挺}}
| dolgyh, uzkyh prědmetov kako sut vintovky, palky tuše, nosilky, rikše, gusle
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|丁}}
| listov, stranic, orudij, nožic, pil, nogavic, pistoletov, blokov tofu, gradskyh kvartalov, porcij v restoranu
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|町}}
| gradskyh kvartalov
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|代}}
| generacij, historičnyh periodov, carstvovanij
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| avt, velosipedov, mašin, mehanizmov, domovyh aparatov
|-
| ''{{lang|ja|だん}} {{-|dan}}''
| {{lang|ja|段}}
| uravnij, rangov, stupenij (stupenišča).
|-
| ''{{lang|ja|だんらく}} {{-|danraku}}''
| {{lang|ja|段落}}
| paragrafov
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| slučajev, kolikostij raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|ふで}} {{-|fude}}''
| {{lang|ja|筆}}
| sekvencij bukv ili rysovanok, ktore vy pišete ili rysujete ne odryvajuči pero od papira. Ne zaměšivati s ''{{-|hitsu}}'' ({{lang|ja|筆}}) poniž.
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|服}}
| čašek ''{{-|[[matcha]]}}'' (praškovy zeleny čaj); paketov ili doz praškovyh lěkov; vteganij (napr. cigarety); prěryvov ili pauz
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|幅}}
| visečih svitkov (''{{-|[[kakemono|kakejiku]]}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| minut
|-
| ''{{lang|ja|ふり}} {{-|furi}}''
| {{lang|ja|振}}
| mečev
|-
| ''{{lang|ja|がっきゅう}} {{-|gakkyū}}''
| {{lang|ja|学級}}
| klas (v školnom obrazovanju)
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| měsec goda; periodov dolžinoju měsec pri čitanju kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ご}} {{-|go}}''
| {{lang|ja|語}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ごう}} {{-|gō}}''
| {{lang|ja|合}}
| malyh vměstilnikov (napr. čašek ryže, čaš sake)
|-
| ''{{lang|ja|ごん}} {{-|gon}}, also {{lang|ja|こと}} {{-|koto}}''
| {{lang|ja|言}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ぐ}} {{-|gu}}''
| {{lang|ja|具}}
| sbirok pancyrov, sbirok mebelja
|-
| ''{{lang|ja|ぎょう}} {{-|gyō}}''
| {{lang|ja|行}}
| redkov teksta
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| čašek i skljanok napitkov, ložek; kalmarov, osmonogov, krabov, morskyh ušij, lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}''
| {{lang|ja|敗}}
| proigr (sportivnyh bojev)
|-
| ''{{lang|ja|はこ}} {{-|hako}}''
| {{lang|ja|箱}}
| krabok
|-
| ''{{lang|ja|はり}} {{-|hari}}''
| {{lang|ja|張}}
| doždnikov, solnečnikov, šatorov
|-
| ''{{lang|ja|はしら}} {{-|hashira}}''
| {{lang|ja|柱}}
| bogov, memorialnyh dosok
|-
| ''{{lang|ja|はつ}} {{-|hatsu}}, {{lang|ja|ぱつ}} {{-|patsu}}''
| {{lang|ja|発}}
| izstrělov, kulej, vozdušnyh fejerverkov; orgazmov, polovyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ひん}} {{-|hin}}, {{lang|ja|ぴん}} {{-|pin}}''
| {{lang|ja|品}}
| (čestij jedanja, bljud (gledite takože: ''{{-|shina}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ひつ}} {{-|hitsu}}, {{lang|ja|ぴつ}} {{-|pitsu}}''
| {{lang|ja|筆}}
|podělov zemje i člověk
|-
| ''{{lang|ja|ほ}} {{-|ho}}, {{lang|ja|ぽ}} {{-|po}}''
| {{lang|ja|歩}}
| krokov
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), maršrutov vlakov ili avtobusov, kin, bejsbolovyh  {{-|home-run'ov|хоум-ранов}}, punktov, ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy je ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|ひょう}} {{-|hyō}}, {{lang|ja|ぴょう}} {{-|pyō}}''
| {{lang|ja|票}}
| glasov
|-
| ''{{lang|ja|ひょうし}} {{-|hyōshi}}, {{lang|ja|びょうし}} {{-|byōshi}}''
| {{lang|ja|拍子}}
| muzikalnyh uderov, bitov
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|字}}
| bukv, znakov kandži i kany
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|児}}
| dětij. Kako v &quot;otec dvoh [dětij]&quot;, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| čas dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| periodov dolžinoju časinu
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|yo jō han}}''
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|錠}}
| pilulek/kapsul
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|条}}
| člankov zakona, tonkyh objektov, lučev ili potokov světla, prugov dyma ili blěskavic
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| denj měseca
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|架}}
| kadrov
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|課}}
| lekcij
|-
| ''{{lang|ja|かぶ}} {{-|kabu}}''
| {{lang|ja|株}}
| akcij kompanije; razsady drěv
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| periodov dolžinoju měsec (takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
| slučajev, kolikost raz/krat (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| čislo etažev
|-
| ''{{lang|ja|かこく}} {{-|kakoku}}''
| {{lang|ja|ヶ国}}, {{lang|ja|箇国}}
| držav
|-
| ''{{lang|ja|かこくご}} {{-|kakokugo}}''
| {{lang|ja|ヶ国語}}, {{lang|ja|箇国語}}
| (narodnyh) jezykov
|-
| ''{{lang|ja|かく}} {{-|kaku}}''
| {{lang|ja|画}}
| črt v kandži
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|貫}}
| kusov {{Lang|en|[[Sushi|nigiri-zushi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|艦}}
| vojennyh korabov
|-
| ''{{lang|ja|けいとう}} {{-|keitou}}''
| {{lang|ja|系統}}
| avtobusnyh maršrutov
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}''
| {{lang|ja|件}}
| abstraktnyh materij i slučajev
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}, {{lang|ja|げん}} {{-|gen}}''
| {{lang|ja|軒}}
| domov
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|機}}
| samoletov, mašin
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|基}}
| grobov, věncov, mikroprocessorov, reaktorov, liftov, damb
|-
| ''{{lang|ja|きん}} {{-|kin}}''
| {{lang|ja|斤}}
| bulok hlěba
|-
| ''{{lang|ja|きれ}} {{-|kire}}''
| {{lang|ja|切れ}}
| kuskov (hlěba, torta, {{Lang|en|[[sashimi]]}} i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, or {{lang|ja|ヶ}}
| občo měriteljno slovo, koristaje se ako li ne jestvuje specifično sčetno slovo. {{lang|ja|個}} takože upotrěbjajut za sčitanje vojenskyh podrazděljenij.
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|戸}}
| domov ({{lang|ja|戸}} označaje &quot;dver&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|校}}
| škol
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|稿}}
| skic manuskripta
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|行}}
| bankov
|-
| ''{{lang|ja|こま}} {{-|koma}}''
| {{lang|ja|齣}}, {{lang|ja|コマ}}
| ramov, panelov. {{lang|ja|齣}} v naše časy se praktično ne koristaje
|-
| ''{{lang|ja|こん}} {{-|kon}}''
| {{lang|ja|献}}
| melkyh skljanok (napitkov)
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|区}}
| razdělov, okrugov grada
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|句}}
| {{Lang|en|[[haiku]], [[senryū]]}}
|-
| ''{{lang|ja|くち}} {{-|kuchi}}''
| {{lang|ja|口}}
| (bankovnyh) kont, donatov ({{lang|ja|口}} označaje &quot;otvor&quot; ili &quot;vstup&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|くみ}} {{-|kumi}}''
| {{lang|ja|組}}
| skupin, par ljudij (dvojčet, muža s ženoju, tancorov, i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|くらす}} {{-|kurasu}}''
| {{lang|ja|クラス}}
| školnyh lekcij
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|脚}}
| stolov, stolek, kubkov na dolgoj nogě
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|客}}
| zbirok čašky i bljudca
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|曲}}
| muzikalnyh pjes
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|局}}
| matčev v nastoljnyh igrah (šahah, igo, šogi, madžongu); radio stancij, televizijnyh stancij
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| tonkyh ploskyh prědmetov, listov papira, fotografij, talirok, prědmetov odědže (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|まき}} {{-|maki}} or {{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|巻}}
| svitkov, {{Lang|en|kan}} dlja tomov knig
|-
| ''{{lang|ja|まく}} {{-|maku}}''
| {{lang|ja|幕}}
| teatralnyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| lujdij (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| zrcal, dosok za  nastoljne igry (šahy, igo, šogi); uravnjev kompjuternyh igr, stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|門}}
| pušek
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|問}}
| pytanij
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| čisla dnev měseca (ale gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| ljudij (gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にんまえ}} {{-|ninmae}}''
| {{lang|ja|人前}}
| porcij jedy (bez izključenij, na razliku od ''{{-|nin}}'' povyš)
|-
| ''{{lang|ja|おり}} {{-|ori}}''
| {{lang|ja|折}}
| krabok, sdělanyh iz složenogo papira (sravnite s ''{{-|hako}}'' povyš, ktoro odnosi se ko krabkam generalno)
|-
| ''{{lang|ja|ぺーじ}} {{-|pēji}}''
| {{lang|ja|ページ}}, {{lang|ja|頁}}
| stranic
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|例}}
| slučajev, priměrov
|-
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|礼}}
| poklonov pri bogoslužbě v hramu
|-
| ''{{lang|ja|れん}} {{-|ren}}''
| {{lang|ja|連}}
| finger rings or necklace loops
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| People, used in the words {{lang|ja|一人 (ひとり)}} and {{lang|ja|二人 (ふたり)}}.
|-
| ''{{lang|ja|りん}} {{-|rin}}''
| {{lang|ja|輪}}
| Wheels, flowers
|-
| ''{{lang|ja|りょう}} {{-|ryō}}''
| {{lang|ja|両}}
| Railway cars
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|才}} ili {{lang|ja|歳}}
| Years of age
|-
| ''{{lang|ja|さお}} {{-|sao}}''
| {{lang|ja|棹}}
| Chests of drawers, flags
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| Books
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|席}}
| Seats, [[rakugo]] shows, (drinking) parties
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|隻}}
| Ships, half of a pair (e.g., half of a folding screen), item carried in a bundle (fish, birds, arrows etc.)
|-
| ''{{lang|ja|しな}} {{-|shina}}''
| {{lang|ja|品}}
| Parts of a meal, courses (see also: {{-|hin}})
|-
| ''{{lang|ja|しゃ}} {{-|sha}}''
| {{lang|ja|社}}
| used for businesses, i.e. {{lang|ja|会社}}
|-
| ''{{lang|ja|しき}} {{-|shiki}}''
| {{lang|ja|式}}
| Sets of things, such as documents or furniture
|-
| ''{{lang|ja|しょう}} {{-|shō}}''
| {{lang|ja|勝}}
| Wins (sports bouts)
|-
| ''{{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|首}}
| [[Waka (poetry)|Tanka]]
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| Weeks
|-
| ''{{lang|ja|しゅるい}} {{-|shurui}} or {{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|種類}} ili {{lang|ja|種}}
| Kinds, species
|-
| ''{{lang|ja|そく}} {{-|soku}}''
| {{lang|ja|足}}
| par obuvok, ponožek, pančoh, {{Lang|en|[[tabi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|そう}} {{-|sō}}''
| {{lang|ja|双}}
| par
|-
| ''{{lang|ja|たば}} {{-|taba}}''
| {{lang|ja|束}}
| svezkov (banknot), grozdij (cvětov, zelenin), snopov
|-
| ''{{lang|ja|たい}} {{-|tai}}''
| {{lang|ja|体}}
| obrazov, statuj, ostatkov osob, kukol, androidov, humanoidnyh robotov
|-
| ''{{lang|ja|たわら}} {{-|tawara}}''
| {{lang|ja|俵}}
| měškov ryži
|-
| ''{{lang|ja|てき}} {{-|teki}}''
| {{lang|ja|滴}}
| kapej tekutiny
|-
| ''{{lang|ja|てん}} {{-|ten}}''
| {{lang|ja|点}}
| toček, čestij množstva, zbirky
|-
| ''{{lang|ja|とう}} {{-|tō}}''
| {{lang|ja|頭}}
| velikyh životin, skota, slonov, kitov, delfinov, motyljev ({{lang|ja|頭}} označaje &quot;glava&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|とき}} {{-|toki}}''
| {{lang|ja|時}}
| periodov časa, v šestyh čestah dnje ili noči (v tradicijnom i ustarělom sposobu govorjenja vremeni). Gledite takože: ''{{-|jikan}}''
|-
| ''{{lang|ja|とおり}} {{-|tōri}}''
| {{lang|ja|通り}}
| kombinacij, variantov rěšenja glavolomky
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|つ}}
| koristaje se v sostavu prvorodnyh japoskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}}, {{lang|ja|二つ}}, {{lang|ja|三つ}} etc.
|-
| ''{{lang|ja|つう}} {{-|tsū}}''
| {{lang|ja|通}}
| pisem
|-
| ''{{lang|ja|つぼ}} {{-|tsubo}}''
| {{lang|ja|坪}}
| često koristana edinica povrhnje, ravna 3.3 kvadratnyh metra.
|-
| ''{{lang|ja|つぶ}} {{-|tsubu}}''
| {{lang|ja|粒}}
| Almonds, grain
|-
| ''{{lang|ja|つうわ}} {{-|tsūwa}}''
| {{lang|ja|通話}}
| telefonovanij (gledite takože: ''{{-|hon}}'')
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}, {{lang|ja|ば}} {{-|ba}}, {{lang|ja|ぱ}} {{-|pa}}''
| {{lang|ja|羽}}
| ptic, kralikov. {{lang|ja|羽}} označaje &quot;pero&quot; ili &quot;krilo&quot;
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|把}}
| svezok, kompletov, vuzlov
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| razkazov, epizodov TV serialov, i t.d..
|-
| ''{{lang|ja|や}} {{-|ya}}''
| {{lang|ja|夜}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ban}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぜん}} {{-|zen}}''
| {{lang|ja|膳}}
| par palok za jedanje; misok ryži
|}

==Blagozvučne izměny==
Ako li prěd sčetnym slovom sut oprěděljene čislovniky s oprěděljenymi fonemami, slučajut se sistematične izměny jih izgovora. Napriněr, {{lang|ja|一}} ''{{-|ichi}}'' + {{lang|ja|回}} {{-|kai}} → {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}''. Vyše podrobnostej najdete v tabelě poniž.

Tuto moglo byti naslědkom morfo-fonologičnogo fenomena historičnoj izměny zvukov japonskogo jezyka,&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Kobuchi-Philip|first=Mana|date=May 2007|title=Floating numerals and floating quantifiers|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.lingua.2006.03.008|journal=Lingua|volume=117|issue=5|pages=814–831|doi=10.1016/j.lingua.2006.03.008|issn=0024-3841|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; kako jest možno viděti na prikladu ozvučanja {{lang|ja|匹}} ''{{-|hiki}}'':
{| class=&quot;wikitable&quot;
|六
| +
|匹
|→
|六匹
|-
|''roku''
|
|'''''h'''iki''
|
|''ro'''pp'''iki''
|-
|šest
|
|malyh životin
|
|
|}
izměna grlovogo {{-|[h]}} na dvugubny {{-|[p]}}.

Drugy priměr:
{|
|一人
|-
|''hito-ri''
|-
|na jednu osobu
|}
{|
|二人
|-
|''futa-ri''
|-
|na dvě osoby
|}
{|
|三人
|-
|''san-'''nin'''''
|-
|na tri osoby
|}
Tute izměny sut slědovane dosti konsistentno, ale sut možlive variacije medžu govoriteljami. V tabelě, ako li variacije sut česte, jest uvedeno vyše alernativ.

''{{-|Jū}}'' zaměnjaje se ''{{-|ju-}}'' ili ''{{-|ji-}}'' ({{lang|ja|じゅっ/じっ}}) i dvojnoju suglaskoju prěd bezzvučnoju suglaskoju, kako to jest pokazano v tabelě. ''{{-|Ji-}}'' jest stara forma, ktora uže jest zaměnjena s ''{{-|ju-}}'' v v rěči poslědnjih generacij.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Numeral
! {{-|k}}- ({{lang|ja|か}} {{lang|ja|きゃ}} i t.d.)
! {{-|s/sh}}- ({{lang|ja|さ}} {{lang|ja|しゃ}} i t.d.)
! {{-|t/ch}}- ({{lang|ja|た}} {{lang|ja|ちゃ}} i t.d.)
! {{-|h}}- ({{lang|ja|は}} {{lang|ja|ひ}} {{lang|ja|へ}} {{lang|ja|ほ}} {{lang|ja|ひゃ}} {{lang|ja|ひゅ}} {{lang|ja|ひょ}})
! {{-|f}}- ({{lang|ja|ふ}})
! {{-|p}}- ({{lang|ja|ぱ}} etc.)
! {{-|w}}- ({{lang|ja|わ}})
|-
| 1 {{-|ichi}}
| ''{{-|ikk-}} {{lang|ja|いっか}}''
| ''{{-|iss-}} {{lang|ja|いっさ}}''
| ''{{-|itt-}} {{lang|ja|いった}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぷ}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|
|-
| 3 {{-|san}}
|
|
|
| ''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
| ''{{-|sanp-}} {{lang|ja|さんぷ}}''
|
| ''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|-
| 4 {{-|yon}}
|
|
|
| ''{{-|yonh-}} {{lang|ja|よんは}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぱ}}''
| ''{{-|yonf-}} {{lang|ja|よんふ}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぷ}}''
|
| ''{{-|yow-}} {{lang|ja|よわ}}''
''{{-|yonw-}} {{lang|ja|よんわ}}
{{-|yonb-}} {{lang|ja|よんば}}''
|-
| 6 {{-|roku}}
| ''{{-|rokk-}} {{lang|ja|ろっか}}''
|
|
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぷ}}''
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
| ''{{-|rokuw-}} {{lang|ja|ろくわ}}''
''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|-
| 8 {{-|hachi}}
| ''{{-|hakk-}} {{lang|ja|はっか}}''
| ''{{-|hass-}} {{lang|ja|はっさ}}''
| ''{{-|hatt-}} {{lang|ja|はった}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぷ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
''{{-|hachiw-}} {{lang|ja|はちわ}}''
|-
| 10 {{-|jū}}
| ''{{-|jikk-}} {{lang|ja|じっか}}''
''{{-|jukk-}} {{lang|ja|じゅっか}}''
| ''{{-|jiss-}} {{lang|ja|じっさ}}''
''{{-|juss-}} {{lang|ja|じゅっさ}}''
| ''{{-|jitt-}} {{lang|ja|じった}}''
''{{-|jutt-}} {{lang|ja|じゅった}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぷ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぷ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
|-
| 100 {{-|hyaku}}
| ''{{-|hyakk-}} {{lang|ja|ひゃっか}}''
|
|
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぷ}}''
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|
|-
| 1000 {{-|sen}}
|
|
|
| ''{{-|senb-}} {{lang|ja|せんば}}''
| ''{{-|senp-}} {{lang|ja|せんぷ}}''
|
|
|-
| 10000 {{-|man}}
|
|
|
| ''{{-|manb-}} {{lang|ja|まんば}}''
| ''{{-|manp-}} {{lang|ja|まんぷ}}''
|
|
|-
| 何 {{-|nan}}
|
|
|
| ''{{-|nanb-}} {{lang|ja|なんば}}''
| ''{{-|nanp-}} {{lang|ja|なんぷ}}''
|
|
|}

==Izključenja==
Tradicijne čislovniky koristajut se dětmi i za dětij, da by ukazyvati jih věk, vměsto upotrěbjanja sčetnogo slova za věk {{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}}) ''{{-|sai}}''.

Něktore sčetne slova, imenno {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' i {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}'', koristajut se s tradičnymi čislovnikami za něktore čisla, kako jest možno viděti v tabelě poniž. Ine izkoristanja tradicijnyh čislovnikov sut obyčno ograničene oprěděljenymi rěčenjami, takymi, kako {{lang|ja|一月}} ''{{-|hitotsuki}}'' i {{lang|ja|二月}} ''{{-|futatsuki}}'' (jedin i dva měseca, odpovědajuči), {{lang|ja|一言}} ''{{-|hitokoto}}'' (cělno slovo) i {{lang|ja|一度}} ''{{-|hitotabi}}'' (jednokratno).

Poněkogda obyčne čisla, ktore imajut izvedeno značenje, zapisyvajut s pomočju odličnyh kandži. Napriměr, ''{{-|hitori}}'' (sam, jedin) zapisyvajut kako {{lang|ja|独り}}, a ''{{-|futatabi}}'' (ješče raz, v drugy raz) obyčno pišut kako {{lang|ja|再び}} vměsto {{lang|ja|二度}}. Sčetno Čislo za měsece ''{{-|kagetsu}}'' (izvedeno od kandžii {{lang|ja|箇月}}) često zapisyvajut kako {{lang|ja|ヶ月}}.

''{{-|Nana}}'' i ''{{-|shichi}}'' sut variantami za 7, ''{{-|yon}}'' i ''{{-|shi}}'' sut variantami za 4, i ''{{-|kyū}}'' i ''{{-|ku}}'' sut alternativy za 9. V tutyh treh parah variantov, ''{{-|nana}}'', ''{{-|yon}}'' i ''{{-|kyū}}'' sut izkoristane česteje. Něktore sčetne slova, jednakože, imenno {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}'' (ljudij), {{lang|ja|月}} ''{{-|gatsu}}'' (měsec goda), {{lang|ja|日}} ''{{-|ka/nichi}}'' (denj měseca, dnjev), {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'' (časina dnja) i {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' (časin) rabotajut jedino s konkretnymi variantami. Tute varianty možno uviděti v tabelě dole.

Dokolě {{lang|ja|回}} ''{{-|kai}}'' (slučajev) i {{lang|ja|銭}} ''{{-|sen}}'' (0.01 jena, tutčas rědko se posluživaje) slědujut povyš uvedenym blagozvučnym izměnam, jih homofony {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}'' (etažev budinka) i {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}'' (tyseč) nemnogo odličajut se, kako uvedeno dole, ale tuto različenje ne jest vsegda slědovano vsemi govoriteljami. Tako, {{lang|ja|三階}} (&quot;tretji etaž&quot;) može čitati se ''{{-|san'''k'''ai}}'' ili ''{{-|san'''g'''ai}}'', ale {{lang|ja|三回}} (&quot;tri raza&quot;) izgovarjaje se jedino kako ''{{-|san'''k'''ai}}''.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! {{lang|ja|つ}} ''{{-|tsu}}''
! {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}''
! {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}''
! {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''
! {{lang|ja|月}} ''{{-|gatsu}}''
! {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}''
! {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}''
! {{lang|ja|百}} ''{{-|hyaku}}''
! {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}''
! {{lang|ja|歳}} ''{{-|sai}}''
! {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}''
|-
| 1
|''{{lang|ja|ひとつ}}&lt;br /&gt;{{-|hitotsu}}''
| ''{{-|tsuitachi}}{{efn|But when counting number of days rather than days of the month, {{-|ichinichi}} is used. {{-|Ippi}} is also heard.}}''
| ''{{-|hitori}}''
|
|
|
| ''{{-|ippun}}''
|
| ''{{-|issen}}''
| ''{{-|issai}}''
| ''{{-|ikkai}}''
|-
| 2
|''{{lang|ja|ふたつ}}&lt;br /&gt;{{-|futatsu}}''
| ''{{-|futsuka}}''
| ''{{-|futari}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
| 3
|''{{lang|ja|みっつ}}&lt;br /&gt;{{-|mittsu}}''
| ''{{-|mikka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|sanpun}}''
| ''{{-|sanbyaku}}''
| ''{{-|sanzen}}''
|
| ''{{-|sangai}}''
|-
| 4
|''{{lang|ja|よっつ}}&lt;br /&gt;{{-|yottsu}}''
| ''{{-|yokka}}''
| ''{{-|yonin}}{{efn|In remote rural areas (e.g. Northern [[Honshu]] and Eastern [[Hokkaido]]) older speakers might use {{-|yottari}}.{{refn|{{Cite web|url=http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|title=Language Contact and Lexical Innovation|access-date=2007-02-14|archive-date=2004-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20041216014043/http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|url-status=dead}} Table 1. Native Counting in Japanese}} }}''
| ''{{-|yonen}}''
| ''{{-|shigatsu}}''
| ''{{-|yoji}}''
| ''{{-|yonpun}}''
|
|
|
|
|-
| 5
|''{{lang|ja|いつつ}}&lt;br /&gt;{{-|itsutsu}}''
| ''{{-|itsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
| 6
|''{{lang|ja|むっつ}}&lt;br /&gt;{{-|muttsu}}''
| ''{{-|muika}}''
|
|
|
|
| ''{{-|roppun}}''
| ''{{-|roppyaku}}''
|
|
| ''{{-|rokkai}}''
|-
| 7
|''{{lang|ja|ななつ}}&lt;br /&gt;{{-|nanatsu}}''
| ''{{-|nanoka}}''
| ''{{-|shichinin}}''
|
| ''{{-|shichigatsu}}''
| ''{{-|shichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 8
|''{{lang|ja|やっつ}}&lt;br /&gt;{{-|yattsu}}''
| ''{{-|yōka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|happun}}''
| ''{{-|happyaku}}''
| ''{{-|hassen}}''
| ''{{-|hassai}}''
| ''{{-|hakkai}}''
|-
| 9
|''{{lang|ja|ここのつ}}&lt;br /&gt;{{-|kokonotsu}}''
| ''{{-|kokonoka}}''
|
|
| ''{{-|kugatsu}}''
| ''{{-|kuji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 10
|''{{lang|ja|とお}}&lt;br /&gt;{{-|tō}}''
| ''{{-|tōka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|jippun}}''
|
|
| ''{{-|jissai}}''
| ''{{-|jikkai}}''
|-
| 14
|
| ''{{-|jūyokka}}''
| ''{{-|jūyonin}}''
| ''{{-|jūyonen}}''
|
| ''{{-|jūyoji}}''
| ''{{-|jūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|17
|
|''{{-|jūshichinichi}}''
|''{{-|jūshichinin}}''
|
|
|''{{-|jūshichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|19
|
|''{{-|jūkunichi}}''
|
|
|
|''{{-|jūkuji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 20
|
| ''{{-|hatsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
| ''{{-|hatachi}}''
|
|-
| 24
|
|''{{-|nijūyokka}}''
|''{{-|nijūyonin}}''
|''{{-|nijūyonen}}''
|
|''{{-|nijūyoji}}''
|''{{-|nijūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
| {{lang|ja|何}} {{-|nan}}
|
| 
| ''{{efn|Both {{lang|ja|幾人}} {{-|ikunin}} and {{lang|ja|何人}} {{-|nannin}} are used to mean &quot;how many people&quot;.}}''
|
|
|
| ''{{-|nanpun}}''
| ''{{-|nanbyaku}}''
| ''{{-|nanzen}}''
| 
| ''{{-|nangai}}''
|}
{{notelist}}

==Redne čislovniky==
Generalnko, opisane povyš sčetne slova sut [[Kolikostny čislovnik|kolikostne čislovniky]], vo smyslu, že oni ukazyvajut množstvo. Da by transformovati sčetno slovo v [[redny čislovnik]], ktory označaje poziciju v redu, poslě čislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} ''{{-|me}}''. Tako, &quot;jedin raz&quot; bude se prěvoditi kako {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}'', ale &quot;prvy raz&quot; kako {{lang|ja|一回目}} ''{{-|ikkaime}}''.

Tuto pravilo jest jednakože nedoslědno, zatože sČetno slovo bez sufiksa ''{{-|me}}'' često koristajut vzajemo zaměnlivo v značenjah kolikostnogo či rednogo čislovnika. Napriměr, {{lang|ja|三階}} ''{{-|sangai}}'' može označati i &quot;tri etaža&quot;, i &quot;tretji etaž&quot;.

==Intervaly časa==
Za izraženje časovogo intervala jest možno dodati {{lang|ja|間}} ''{{-|kan}}'' k naslědnym slovam: {{lang|ja|秒}} ''{{-|byō}}'', {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}'', {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'', {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' (i jih nestandardnym izgovoram, pomimo ''{{-|tsuitachi}}''), {{lang|ja|週}} ''{{-|shū}}'', {{lang|ja|ヶ月}} ''{{-|kagetsu}}'' i {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''. Jednakože, upotrěbjenje se měnjaje v zavislnosti na slovu. Napriměr, propuskanje ''{{-|kan}}'' v slučaju {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' balo by grěškoju, i kogda ''{{-|shūkan}}'' i ''{{-|shū}} sut'' oba upotrěbjaut se često. Mimo tomu, slovo ''{{-|kagetsukan}}'' možno uslyšati odnositelno rědko, zatože ono jest izbytočnym, dokolě ''{{-|ka}}'' uže imaje funkciju ukazanja dolžiny.

== Sčetno slovo na kralikov ==
Sčetno slovo na kralikov jest ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}), čto jest to samo kako na ptic. Obyčno pri sčitanju &quot;životin od malyh do srědnjih&quot; koristaje se ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}),&lt;ref name=&quot;:03&quot;&gt;{{Cite journal |last1=Miura |first1=Akira |last2=Tanimori |first2=Masahiro |date=1996 |title=Handbook of Japanese Grammar |url=http://dx.doi.org/10.2307/329477 |journal=The Modern Language Journal |volume=80 |issue=3 |pages=424 |doi=10.2307/329477 |jstor=329477 |issn=0026-7902|url-access=subscription }}&lt;/ref&gt; slědovateljno, sčetnik za kralikov jest izključenjem. Jestvuje mnogo teorij o tom, začto na sčitanje kralikov koristaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).

Jedna iz takyh teorij glasi, že v eru Edo bylo strogo zabranjeno vladoju jedati životin, ktore imajut četyri nogy, i zato ne bylo dozvoljeno ljudam jedati kralikovo meso.&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot;&gt;{{Cite book |last=Tsurumi |first=Noriaki |script-title=ja:干支ってなぁ～に？ |publisher=Chikuma Shubansha |year=2000 |location=Japan |pages=92 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite book |script-title=ja:Japonica時事百科 : 大日本百科事典編 |publisher=Shogakukan |year=1980 |location=Japan |pages=85–86 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Vtogda ljudi sut počeli kategorizovati kralikov kako ptic, da by jedati jejih meso, i sčetno slovo takože izměnili od ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}) na ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt; Druga teorija jest v tom, že vkus kralikova mesa jest podobny mesu ptic, i čtovyše, kralikov lovili sut sětju, kako i ptic, i zato koristali sut ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |script-title=ja:平凡社大百科事典 |publisher=Heibinsya |year=1984 |location=Japan |pages=221–222 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Takemicu govori, že zdroj slova kralik, {{lang|ja|兎}} ''{{-|usagi}}'', jest {{lang|ja|羽}} ''{{-|u}}'', slovo, ktoro opisyvaje ptičje pera: slědovateljno, na kraliko upotrěbjaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Takemitsu |first=Makoto |script-title=ja:歴史から生まれた日常語の由来辞典 |publisher=Tokyodo Shuppan. |year=1998 |location=Japan |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;

== Употребление == 
В японском языке конструкции с использованием количественных [[числительное|числительных]] могут строиться по нижеследующим схемам.
* Первая схема: ''количество + суффикс —'' の ''(но) — предмет'', например:
:一本 — の — 鉛筆: иппон-но эмпицу, jedin карандаш;
:八歳 — の — 娘: хассай-но мусумэ, восьмилетняя девочка.

В данных примерах идентичные в японском языке конструкции передаются при переводе совершенно по-разному.

* Вторая схема: '' предмет — частица связи с глаголом — количество + суффикс — глагол'', например:
:鉛筆 — を — 三本 — 買いました: эмпицу-о санбон каймасита, купил три карандаша.
:八歳の娘 — が — 三人 — います: хассай-но мусумэ-га саннин имасу, присутствуют три восьмилетних девочки.

При выборе суффикса учитывается не только фактическая принадлежность к классу вещей (&quot;круглые предметы&quot; или &quot;животные&quot;), но и форма.
* &quot;jedin плывущий tunec&quot; — {{Nihongo|''иппики'' но магуро|一匹の鮪||считается на «головы скота»}},
* &quot;jedin выловленный tunec&quot; — {{Nihongo|''иппон'' но магуро|一本の鮪||считается на «цилиндрические предметы»}},
* &quot;одна тушка тунца без головы и кожи&quot; — {{Nihongo|''иттё:'' но магуро|一丁の鮪||считается на «порции»}},
* &quot;jedin кусок тунца&quot; — {{Nihongo|''хитокатамари'' но магуро|一塊の鮪||считается на «куски»}},
* &quot;тонкий ломтик тунца в упаковке&quot; — {{Nihongo|''хитосаку'' но магуро|一冊の鮪||считается на «полоски»}},
* &quot;отрезанный кусочек мяса тунца, готовый к употреблению&quot; — {{Nihongo|''хитокирэ'' но магуро|一切れの鮪||считается на «кусочки»}}.

== Список счётных суффиксов ==
В примерах выше используются суффиксы 本 (&quot;хон&quot;, иногда произносится как &quot;пон&quot; или &quot;бон&quot;), 歳 (&quot;сай&quot;) и 人 (&quot;нин&quot;). Наиболее употребительные суффиксы приведены в таблице:

{|class = wikitable
!Кандзи
!Хирагана
!Киридзи
!Применение
!Пример
|-
|個
|こ
|ко
|мелкие предметы, не входящие в другие категории, в том числе плоды, монеты и др.
|хак'''ко'''-но ринго (восемь яблок)
|-
|本
|ほん, ぼん, ぽん
|хон, бон, пон
|длинные цилиндрические предметы: деревья и цветы, ручки и карандаши, продолговатые фрукты и овощи, зонты;&lt;br /&gt;кинофильмы; схватки в единоборствах; автобусы; составы поездов
|роп'''пон'''-но банана (шесть бананов)
|-
|枚
|まい
|май
|плоские предметы: листы и листья, картины и фотографии без рамки, тарелки, доски, сложенная или висящая одежда
|ити'''май'''-но тикэтто (jedin билет)
|-
|人
|にん
|нин
|люди
|нидзю'''нин'''-но гакусэй (двадцать студентов)
|-
|か月
|かげつ
|кагэцу
|периоды времени, выраженные в месяцах
|росиа-ни сан-'''кагэцу''' имасита (три месяца провёл в России)
|-
|月
|がつ
|гацу
|для названий месяцев
|го'''гацу'''-ни (в мае; го'''гацу''' — пятый месяц)
|-
|時
|じ
|дзи
|для счёта часов
|има ё'''дзи''' дэс (сейчас четыре часа)
|-
|台
|だい
|дай
|для счёта больших предметов, техники
|курума га ни'''дай''' аримасу ([у меня] две машины)
|-
|羽
|わ
|ва
|для счёта птиц и кроликов
|ути дэ тори о ни'''ва''' каимасу (дома держу двух птиц)
|-
|晩
|ばん
|бан
|для счёта вечеров, ночей
|
|-
|度
|ど
|до
|для счёта разов, повторов, событий
|мо: ити'''до''' ёндэ кудасай (прочтите ещё [один] раз)
|-
|日
|か
|ка
|для названий 2—10 дней месяца, также периодов от 2 до 10 дней
|гогацу коконо-'''ка''' (Девятое Мая)
|-
|代
|だい
|дай
|для счёта эпох и поколений
|
|-
|名
|めい
|мэй
|вежливый суффикс для счёта людей (см. также '''нин''')
|
|-
|年
|ねん
|нэн
|для счёта лет
|Киссатэн-дэ ити'''нэн''' хатаракимасита (год работал в кафе)
|-
|尾
|び
|би
|для счета рыб
|
|-
|杯
|はい
|хай
|для счета чашечек (сакэ, чай), также для счета осьминогов, кальмаров
|
|-
|}

Следующие суффиксы тоже регулярно встречаются в речи японцев:
{|class = wikitable
!Кандзи
!Хирагана
!Киридзи
!Применение
|-
|発
|はつ
|хацу
|для счёта выстрелов и ударов
|-
|冊
|さつ
|сацу
|для счёта книг
|-
|門
|もん
|мон
|для счёта пушек
|-
|部
|ぶ
|бу
|для счёта копий бумаг
|-
|頭
|とう
|то:
|для крупных животных
|-
|課
|か
|ка
|для счёта занятий, уроков
|-
|品
|ひん
|хин
|для счёта блюд
|-
|通
|つう
|цу:
|для счёта документов, писем; способов, сортов
|-
|回
|かい
|кай
|для счёта разов
|-
|対
|つい
|цуй
|для счёта наборов
|-
|歩
|ほ
|хо
|для счёта шагов
|-
|畳
|じょう
|дзё:
|для счёта площади по количеству [[татами]]
|-
|艘
|そう
|со:
|для счёта маленьких лодок
|-
|俵
|ひょう
|хё:
|для счёта сумок
|}

Без суффиксов могут употребляться только десять исконно [[Японские цифры#Японские цифры|японских числительных]], оканчивающихся на -цу (хитоцу, футацу, мицу…).

: 二つ | の | 桜ん坊 
: футацу| но | сакурамбо
: две | вишенки
вместо:
: 二 | 個 | の | 桜ん坊
: ни | ко | но | сакурамбо
: две | штуки | вишенки

== Вопросительные местоимения ==
[[Вопросительные местоимения]] в японском языке столь же разнообразны, как и счётные суффиксы, и так же зависят от того, к каким предметам относятся. В общем случае вопросительные местоимения образуются путём сложения вопросительного слова {{Nihongo|«нан»|何||''что''}} и счётного суффикса. Таким образом, вопрос &quot;Сколько сакур растёт в саду?&quot; может выглядеть так:
:桜の木は |  何本 | 庭に | あります |か
:сакураноки-ва | намбон | нива-ни | аримас | ка (вопросительная частица)
:вишнёвое дерево| сколько | в саду | имеется | ?
Существуют и другие вопросительные местоимения&lt;ref&gt;Вопросительные местоимения (вторая форма более вежливая):
* что — «нан»/«нани»
* кто — «дарэ»/«доната»
* где — «доко»/«дотира»
* когда — «ицу»&lt;/ref&gt;, например {{Nihongo|幾ら||икура|сколько(как дорого)}}.

== Primětky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
* {{cite web
 |url         = http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |title       = Счётные суффиксы
 |lang        = ru
 |access-date  = 2010-12-25
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20110114103605/http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |archive-date = 2011-01-14
 |url-status    = dead
}}

{{Prěvod|ru|Японские счётные суффиксы}}
{{Prěvod|en|Japanese counter word}}
[[Kategorija:Jezyk]]
[[Kategorija:Japonsky jezyk]]

{{Kartka carstvenna osoba
| name         = Napoleon Bonapart
| image        = [[Fajl:Jacques-Louis David - The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries - Google Art Project.jpg|thumb|center|''[[Imperator Napoleon v svojem kabinetu na Tuijeri]]'', Žak-Lui David (1812)]]
| alt          = Portrait of Napoleon in his late thirties, in high-ranking white and dark blue military dress uniform. In the original image he stands amid rich 18th-century furniture laden with papers, and gazes at the viewer. His hair is Brutus style, cropped close but with a short fringe in front, and his right hand is tucked in his waistcoat.
| caption      = ''[[The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries]]'', 1812
| succession   = [[Imperator francuzov]]
| reign        = 18 maja 1804 – {{nowrap|6 aprila 1814}}
| reign_type   = 1. carstvo
| cor_type     = 
| coronation   = 
| predecessor  = 
| successor    = [[Louis XVIII|Lui XVIII]]&lt;ref name=louis&gt; [[Kralj Francije]]&lt;/ref&gt;
| reign_type1  = [[Sto dnjev|2. carstvo]]
| reign1       = {{nowrap|20 mareca 1815 ― 22&amp;nbsp;junija 1815}}
| predecessor1 = 
| successor1   = {{-|Louis XVIII|Луи XVIII}}&lt;ref name=louis/&gt;
| birth_name   = {{-|Napoleone di Buonaparte}}
| birth_date   = {{Birth date|1769|8|15|df=yes}}
| birth_place  = [[Ajaccio|Ažakio]], Korsika, Francija
| death_date   = {{Death date and age|1821|5|5|1769|8|15|df=yes}}
| death_place  = [[Longwood, Saint Helena|Longvud, Sveta Helena]]
| burial_date  = 15 dekembra 1840
| burial_place = {{lang|fr|[[Les Invalides]]|italic=no}}, Pariž, Francija
| spouses      = {{plainlist|
* {{-|[[Joséphine de Beauharnais]]|[[Joséphine de Beauharnais|Жозефин де Боарне]]}}&lt;br/&gt; 9 mareca 1796 - 10 januara 1810 (anulacija)
* {{-|[[Marie Louise Avstriska]]|[[Marie Louise Avstriska|Мари-Луиз Австриjска]]}}&lt;br&gt; 11 mareca 1810 - 1814 (razvod)}}
| religion     = 
| regnal_name  = 
| issue        = 
| issue_link   = #Children
| issue_pipe   = vyše...
| full_name    = 
| house        = 
| father       = 
| mother       = 
| signature    = [[Fajl:Firma Napoleón Bonaparte.svg|center|200px]]
}}


=== Související články ===
* [[Přívozská halda]]
* [[Halda Hrabůvka]]
* [[Halda Heřmanice]]

Tuto jest peskovišče.

[[File:Nihongo.svg|thumb|right|100px| 日本語 (Japonsky jezyk)]]

'''Japonsky jezyk''' ({{Jezyky|ja|日本語 {{!}} にほんご}} | {{-|''Nihongo'' [nʲiho̞ŋːo̞]}})


{{Kartka činovnik/ofis| name=}}

&lt;span class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
&lt;/span&gt;

== Referencije ==
&lt;div class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
{{Iztočniky}}
&lt;/div&gt;

{{Prěvod|en|Japanese language|}}
[[Kategorija:Jezyk]]

{{Pravopis prověrjeny}}</text>
      <sha1>78xfx951cr4a74lyq0wvrgv41rvy2fy</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43234</id>
      <parentid>43221</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T14:01:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <origin>43234</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57610" sha1="g38kuoi1lvqeu20kztn6gro5zj67174" xml:space="preserve">{{Začetok|data=July 2026}}
{{-|''Under construction''}}

V [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]] [[Japonske čislovniky|čislovniky]], prědavajuče informaciju o čislu objektov, blizko vsegda koristajut se s [[postfiks]]ami — specialnymi služebnymi slovami, ktore se nazyvajut {{Nihongo|'''sčetne pomočne slova'''|助数詞|josūshi}}.

Podobna situacija jestvuje i v drugyh jezykah, ako li zajedno s [[Nečislime imenniky|nečislimymi imennikami]] ne može bezposrědno se koristati čislovnik. V věčšinstvu [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykov]] prěd takovymi imennikami ({{-|''sok, dym''}}) ne može byti čislovnik, hoti v molvě izrazy kako &quot;prosim, dva soky&quot; sut često dozvolime. Kolikost takyh prědmetov oprěděljajut s pomočju specialnyh slov, ktore odpovědajut něktoromu jih množstvu: &quot;litr&quot;, &quot;skljanka&quot;. Tute medžuslovjanske slova sut samostojne i zato ne sut ravnymi odpovědnostemi japonskym sčetnym slovam, ktore se koristaji podobno sufiksam, hoti v něktoryh slučajah rěčenja budujut se identično, napriměr {{Nihongo|コーヒーを一杯お願いします|''kōhī-o ippai onegaishimasu''}} — časku kavy, laskavo prosim.

Drugoju nepremoju analogijeju može služiti izkoristanje specialnyh slov za sčitanje oprěděljennogo roda objektov, kako, napriměr sčitanje krav i bykov po glavam (&quot;20 glav&quot; vměsto &quot;20 krav i bykov&quot;). V bylyh formah russkogo jezyka, napriměr, sčitali odrězy platna v štukah (&quot;{{-|три штуки парчи}}&quot; vměsto &quot;{{-|три отреза}}&quot; ili &quot;{{-|три рулона}}&quot;), i tako dalje.

== Kako prěvoditi na slovjanske jezyky ==
Konstrukcije, imajuče sčetne slova, jest možlivo razděliti na tri grupy zavisno na tom, kako se oni prěvodet na slovjanske jezyky.

# Konstrukcije, imajuče sčetne slova kako jedinice měrjenja (časa, temperatury) ili označajuče objekty (ostrov, krajina, etaž i t.p.), obyčno prěkladjut s koristanjem slova v roditelniku (&quot;posětil tri krajiny&quot;, &quot;temperatura jest 16 stupnjev&quot;, &quot;on imaje 20 lět&quot;), [[Redny čisovnik|rednogo čisovnika]] &quot;pety etaž&quot;, či so stvarjanjem složitogo pridavnika (&quot;sedmilěto děte&quot;, &quot;petiminutna pauza&quot;, &quot;trietažny budinok&quot;). Govoritelje slovjanskyh jezykov mogut daže ne pojmati tute služebne slova kako osoblivu črtu japonskogo jezyka, zatože jihno koristanje jest blizko k odpovědajučim konstrukcijam v jihnom rodnom jezyku.
# Konstrukcije, imajuče sčetne slova, koristane zajedno s nečislimymi imennikami, takože izgledajut za govoriteljev slovjanskyh jezykov prirodno. V molve věčšinstva slovjanskyh jezykov jest dozvoljeno govoriti &quot;dajte prosim tri mlěka i dva soka&quot;, ale v gramotnoj rěči v pismu jest trěbno utočnjenje, napriměr, &quot;tri butylky mlěka i dvě opakovky soka&quot;. Zato japonske sčetne slova prěkladajut se na slovjanske jezyky prirodnym obrazom (&quot;dva svitky tapet&quot;, &quot;čaška čaja&quot;).
# Najvyše složite za razuměnje sut konstrukcije, v ktoryh sčetne slova koristajut zajedno s čislimymi imennikami. Napriměr, izraz &quot;rodina imaje tri děteta&quot; na japonskom jezyku bude sodrživati ne jedino slovo &quot;děte&quot;, ale i sčetno slovo za sčitanje osob: &quot;rodina imaje tri osoby dětij&quot;. Podobno, ne jest možno rěkti &quot;ja jesm kupil tri jabloky&quot; ale jest obvezno izkoristati sčetno slovo za sčitanje malyh prědmetov: &quot;ja jesm kupil jablok tri kusy&quot;. V věčšinstvu inyh slučajev tute japonske konstrukcije sovsěm ne jest možno točno prědati na slovjanske jezyky s koristanjem sčetnogo slova.

== Koristanje sčetnyh slov ==
V japonskom jezyku praktično vse imenniky muset se koristati so sčetnymi slovami za izraženje jih čisla, zatože v japonskom jezyku  odsutstvuje morfologija jedinstvenogo i množnogo čisla.&lt;ref&gt;{{Cite book|url=http://link.springer.com/10.1007/978-94-007-2681-9|title=Handbook of Quantifiers in Natural Language|date=2012|publisher=Springer Netherlands|isbn=978-94-007-2680-2|editor-last=Keenan|editor-first=Edward L.|series=Studies in Linguistics and Philosophy|volume=90|location=Dordrecht|doi=10.1007/978-94-007-2681-9|editor-last2=Paperno|editor-first2=Denis}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal|last=Watanabe|first=Akira|date=February 2006|title=Functional Projections of Nominals in Japanese: Syntax of Classifiers*|url=http://dx.doi.org/10.1007/s11049-005-3042-4|journal=Natural Language &amp; Linguistic Theory|volume=24|issue=1|pages=241–306|doi=10.1007/s11049-005-3042-4|s2cid=33599661|issn=0167-806X|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; S tutogo gledišča, blizko vse japonske imenniky sut nečislime. Taka gramatična osoblivost može projavjati se v situacijah, kogda govoreči ne može sintaksično pravilno izraziti množstvo konkretnogo prědmeta, jestli on ne znaje ili ne može vspomniti uměstno sčetno slovo. Za množstva od jednogo do deseti tutz problem može byti obojdeny koristanjem tradicijnyh čislovnikov (gledite poniže), čto dozvoljaje prisvojiti kolikost mnogym imennikam bez pomoči. Napriměr, &quot;četyri jabloka&quot; bude {{Nihongo|りんご四個|''ringo yonko''}}, kde {{Nihongo|j個|''ko''}} javjaje se sčetnym slovom, ale takože može byti izraženo s pomočju tradicijnogo čislovnika četyri kako {{Nihongo|りんご四つ|''ringo yottsu''}}. Tute tradicijne čislovniky jednakože ne mogut se uživati za sčitanje libokakyh imennikov; něktore, vključno imennikov za ljudij i životnyh, trěbujut uměstnogo sčetnogo slova (pomimo za 1 i 2 ljudij, u ktoryh praktično vsekogda koristajut varianty s tradicijnami čislovnikami, gledite [[Koristnik:Ilja isv/pěskovišče#Izključenja|izključenja]]).

Konstrukcije s koristanjem čislovnikov se mogut budovati podlě naslědnyh shem.
* Prva shema: ''kolikost + sčetnik —'' の ''({{Lang|en|no}}) — prědmet'', napriměr:
:一本   の   鉛筆:  {{Lang|en|ippon-no empitsu}} ― jedna grafitka;
:八歳   の   娘:  {{Lang|en|hassai-no musume}} ― osmilěta děvčinka.

V danyh priměrah jednake v japonskom zezyku konstrukcije pri převodu prědavajut se velmi različno.

* Vtora shema: '' prědmet — svezna čestica — kolikost + sčetnik — glagol'', napriměr:
:鉛筆  を  三本   買いました:  {{Lang|en|empitsu-o sanbon kaimashita}} ― kupil jest tri grafitky.
:八歳の娘  が  三人  います:  {{Lang|en|hassai-no musume-ga sannin imasu}} ― sut tri osmilěte děvčinky.

Pri izboru sčetnogo slova uvažaje se ne jedino faktična prinaležnost ko klase věčij (&quot;vojenne koraby&quot;, &quot;životiny&quot; i t.d.), ale i jih forma.
* &quot;jedin plyvuči tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippiki'''-no maguro}}|一匹の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;glavy skota&quot;
* &quot;jedin izlovjeny tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippon'''-no maguro}}|一本の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;cilindrične prědmety&quot;,
* &quot;jedin trup tunca bez glavy i kože&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ichyō'''-no maguro}}|一丁の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;porcije&quot;,
* &quot;jedin kusok tunca&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokamari'''-no maguro}}|一塊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;kusky&quot;,
* &quot;tonky krajec tunca v opakovkě&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitosaku'''-no maguro}}|一冊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;prugy&quot;,
* &quot;odrěz mesa tunca, gotovy k použivanju&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokire'''-no maguro}}|一切れの鮪|}}, sčitaje se kako &quot;male kusky&quot;.

Něktore vyše česte sčetne slova mogut zaměnjati te mene česte. Napriměr, {{Nihongo|匹|''hiki''}} (gledite dole) često se koristaje za životiny, bez obzira na jih razměr. Jednakože, večšinstvo govoriteljev budut prědpočitati posluživati se pravilnym tradicijnym sčetnikom, {{Nihongo|頭|''tō''}}, ako li ide o večših životinah kako o konjah. Tuto stvarjaje red možnyh sčetnyh slov s različnymi stupnjami i prijemlivostju – napriměr, pri naručenju {{-|''[[Kushikatsu|kushikatsu]]''}} (smaženo meso na kyju), někto može naručati jih kako {{Nihongo|二串|''futa-kushi''}} (dva šašlyki), {{Nihongo|二本|''ni-hon''}} (dva kyje), ili {{Nihongo|二つ|''futa-tsu''}} (dva prědmety), so sniženjem točnosti v tutom redu.

Sčetne slova mogut cěljeno naduživane zaradi humorističnogo efekta, gluposti ili uražanja. Napriměr, rěčenje {{Nihongo|男一匹|''otoko ippiki''}} (&quot;jedin člověk [kako životina]&quot;), koristaje {{Nihongo|匹|''hiki''}}, sčetnik za životnyh, vměsto tipičnyh sčetnyh slov za ljudij.&lt;ref&gt;{{Cite web |script-title=ja:男一匹とは |trans-title=Čto jest 'otoko ippiki'? |url=https://kotobank.jp/word/%E7%94%B7%E4%B8%80%E5%8C%B9-453322 |access-date=2023-01-10 |script-website=ja:コトバンク |publisher=日本国語大辞典 |language=ja |script-quote=ja:一人前の男子ということを強めていう語。また、しっかりした男。|trans-quote=Koristaje se za podčrkivanje obraza vpolno dorastlogo i samostojnogo mladca. Može takože odkazyvati na člověka s silnym harakterom.}}&lt;/ref&gt;

==Tablica tradicijnyh čislovnikov==
{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! Čislovnik
! Izgovor ([[romaji|romadži]])
! Zapis [[hiragana|hiraganoju]]
|-
| 1
| {{lang|ja|一つ}}
| ''{{-||hitotsu}}''
| {{lang|ja|ひとつ}}
|-
| 2
| {{lang|ja|二つ}}
| ''{{-||futatsu}}''
| {{lang|ja|ふたつ}}
|-
| 3
| {{lang|ja|三つ}}
| ''{{-||mittsu}}''
| {{lang|ja|みっつ}}
|-
| 4
| {{lang|ja|四つ}}
| ''{{-||yottsu}}''
| {{lang|ja|よっつ}}
|-
| 5
| {{lang|ja|五つ}}
| ''{{-||itsutsu}}''
| {{lang|ja|いつつ}}
|-
| 6
| {{lang|ja|六つ}}
| ''{{-||muttsu}}''
| {{lang|ja|むっつ}}
|-
| 7
| {{lang|ja|七つ}}
| ''{{-||nanatsu}}''
| {{lang|ja|ななつ}}
|-
| 8
| {{lang|ja|八つ}}
| ''{{-||yattsu}}''
| {{lang|ja|やっつ}}
|-
| 9
| {{lang|ja|九つ}}
| ''{{-||kokonotsu}}''
| {{lang|ja|ここのつ}}
|-
| 10
| {{lang|ja|十}}
| ''{{-||tō}}''
| {{lang|ja|とお}}
|}

==Obče sčetne slova po kategoriji==
Tuto jest izbrany spisok iz něktoryh najčesteje koristanyh sčetnyh slov.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Koristanje
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Ljudi i prědmety
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| Kopij žurnalov ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| Avt, velosipedov, mašin, mehaničnyh devajsov, [[Domova tehnika|domovyh aparatov]]
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| Čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}, {{lang|ja|びき}} {{-|biki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| Malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| '''često koristano slovo'''  Dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov, maršrutov vlakov ili avtobusov, kin (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy (modernogo formata {{-|[[Kodeks (knižny format)|kodeks]]}}) bude ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| Etažev, podlog
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, ili {{lang|ja|ヶ}}
| '''često koristano slovo''' Prědpokladaje, že prědmet jest maly i/ili krugly.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://www.punipunijapan.com/japanese-counter-ko/|title = Counting Small Objects in Japanese with 個 &amp;#124; PuniPuniJapan| date=15 August 2013 }}&lt;/ref&gt; {{lang|ja|個}} takože koristajut za vojenne jedinice.
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| '''često koristano slovo''' Tonkyh, ploskyh prědmetov: listov papira, fotografij, talirek, prědmetov oblečenja (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| [[Ljudi|Ljudij]] (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| Širokyh, ploskyh prědmetov: zrcal, dosok dlja stolnyh igr (šahov, igo, šogi), uravnjev [[Videoigra|kompjuternyh igr]], stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| Ljudij (ale gledite tabelu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| Ljudij, koristaje se v slovah {{lang|ja|一人 (ひとり)}} i {{lang|ja|二人 (ふたり)}}
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| Knig
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|[[wikt:つ#Etymology_4|つ]]}}
| '''često koristano slovo''' Sčetno slovo občego naměrjenja, vhodi v sostav tradicijnyh japonskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}} (&quot;jedna věč&quot;), {{lang|ja|二つ}} (&quot;dvě věči&quot;), {{lang|ja|三つ}} (&quot;tri věči&quot;), i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| Razkazov, epizodov TV serialov, i t.d.
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Čas, kalendar, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| Sekund
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| Minut
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| Měsecev v godu. Periodov času dolgostju měsec, kogda čitaje se kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}, {{lang|ja|ぱく}} {{-|paku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| Nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| Časin dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| Periodov dolgostju časinu
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| Dnjev měseca
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| Periodov dolgostju měsec (gledite takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| Lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| Dnjev měseca (sle gledite tablicu izključenij dole)
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}})
| Lět vozrasta ({{lang|ja|才}} obyčno posluživaje se kako [[ryakuji|''ryakuji'']])
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| Sedmic
|-
! colspan=&quot;3&quot; | Stupenj, čestota, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| Množnost, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| Město, pozicija v sportovnyh matčah
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| '''često koristano slovo''' Slučajev, raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| Matov [[Tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|jō}}''
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
|}

==Razširjeny spisok sčetnyh sov==
Tuty spisok takože vključaje něktore sčetne slova i upotrěbjenja, ktore strěčajut se rědko ili ne sut široko znajeme; druge slova mogut sporadično se upotrěbjati kako sčetne slova.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Upotrěba
|-
| ''{{lang|ja|ば}} {{-|ba}}''
| {{lang|ja|場}}
| scen pjesy
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| raz, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|晩}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ya}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| posicija, platforma vlaka, izsledok sportivnogo matča
|-
| ''{{lang|ja|び}} {{-|bi}}''
| {{lang|ja|尾}}
| malyh ryb i [[Krevetka|krevetok]] (koristaje se pri trgovanju rybami; mnogo ljudij vměsto tomu govoret ''{{-|hiki}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| kopij žurnala ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|ぶん}} {{-|bun}}''
| {{lang|ja|文}}
| rěčenij
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| sekund
|-
| ''{{lang|ja|ちゃく}} {{-|chaku}}''
| {{lang|ja|着}}
| kostjumov oblečenja (gledie takože: {{-|mai}})
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|挺}}
| dolgyh, uzkyh prědmetov kako sut vintovky, palky tuše, nosilky, rikše, gusle
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|丁}}
| listov, stranic, orudij, nožic, pil, nogavic, pistoletov, blokov tofu, gradskyh kvartalov, porcij v restoranu
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|町}}
| gradskyh kvartalov
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|代}}
| generacij, historičnyh periodov, carstvovanij
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| avt, velosipedov, mašin, mehanizmov, domovyh aparatov
|-
| ''{{lang|ja|だん}} {{-|dan}}''
| {{lang|ja|段}}
| uravnij, rangov, stupenij (stupenišča).
|-
| ''{{lang|ja|だんらく}} {{-|danraku}}''
| {{lang|ja|段落}}
| paragrafov
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| slučajev, kolikostij raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|ふで}} {{-|fude}}''
| {{lang|ja|筆}}
| sekvencij bukv ili rysovanok, ktore vy pišete ili rysujete ne odryvajuči pero od papira. Ne zaměšivati s ''{{-|hitsu}}'' ({{lang|ja|筆}}) poniž.
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|服}}
| čašek ''{{-|[[matcha]]}}'' (praškovy zeleny čaj); paketov ili doz praškovyh lěkov; vteganij (napr. cigarety); prěryvov ili pauz
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|幅}}
| visečih svitkov (''{{-|[[kakemono|kakejiku]]}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| minut
|-
| ''{{lang|ja|ふり}} {{-|furi}}''
| {{lang|ja|振}}
| mečev
|-
| ''{{lang|ja|がっきゅう}} {{-|gakkyū}}''
| {{lang|ja|学級}}
| klas (v školnom obrazovanju)
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| měsec goda; periodov dolžinoju měsec pri čitanju kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ご}} {{-|go}}''
| {{lang|ja|語}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ごう}} {{-|gō}}''
| {{lang|ja|合}}
| malyh vměstilnikov (napr. čašek ryže, čaš sake)
|-
| ''{{lang|ja|ごん}} {{-|gon}}, also {{lang|ja|こと}} {{-|koto}}''
| {{lang|ja|言}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ぐ}} {{-|gu}}''
| {{lang|ja|具}}
| sbirok pancyrov, sbirok mebelja
|-
| ''{{lang|ja|ぎょう}} {{-|gyō}}''
| {{lang|ja|行}}
| redkov teksta
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| čašek i skljanok napitkov, ložek; kalmarov, osmonogov, krabov, morskyh ušij, lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}''
| {{lang|ja|敗}}
| proigr (sportivnyh bojev)
|-
| ''{{lang|ja|はこ}} {{-|hako}}''
| {{lang|ja|箱}}
| krabok
|-
| ''{{lang|ja|はり}} {{-|hari}}''
| {{lang|ja|張}}
| doždnikov, solnečnikov, šatorov
|-
| ''{{lang|ja|はしら}} {{-|hashira}}''
| {{lang|ja|柱}}
| bogov, memorialnyh dosok
|-
| ''{{lang|ja|はつ}} {{-|hatsu}}, {{lang|ja|ぱつ}} {{-|patsu}}''
| {{lang|ja|発}}
| izstrělov, kulej, vozdušnyh fejerverkov; orgazmov, polovyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ひん}} {{-|hin}}, {{lang|ja|ぴん}} {{-|pin}}''
| {{lang|ja|品}}
| (čestij jedanja, bljud (gledite takože: ''{{-|shina}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ひつ}} {{-|hitsu}}, {{lang|ja|ぴつ}} {{-|pitsu}}''
| {{lang|ja|筆}}
|podělov zemje i člověk
|-
| ''{{lang|ja|ほ}} {{-|ho}}, {{lang|ja|ぽ}} {{-|po}}''
| {{lang|ja|歩}}
| krokov
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), maršrutov vlakov ili avtobusov, kin, bejsbolovyh  {{-|home-run'ov|хоум-ранов}}, punktov, ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy je ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|ひょう}} {{-|hyō}}, {{lang|ja|ぴょう}} {{-|pyō}}''
| {{lang|ja|票}}
| glasov
|-
| ''{{lang|ja|ひょうし}} {{-|hyōshi}}, {{lang|ja|びょうし}} {{-|byōshi}}''
| {{lang|ja|拍子}}
| muzikalnyh uderov, bitov
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|字}}
| bukv, znakov kandži i kany
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|児}}
| dětij. Kako v &quot;otec dvoh [dětij]&quot;, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| čas dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| periodov dolžinoju časinu
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|yo jō han}}''
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|錠}}
| pilulek/kapsul
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|条}}
| člankov zakona, tonkyh objektov, lučev ili potokov světla, prugov dyma ili blěskavic
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| denj měseca
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|架}}
| kadrov
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|課}}
| lekcij
|-
| ''{{lang|ja|かぶ}} {{-|kabu}}''
| {{lang|ja|株}}
| akcij kompanije; razsady drěv
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| periodov dolžinoju měsec (takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
| slučajev, kolikost raz/krat (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| čislo etažev
|-
| ''{{lang|ja|かこく}} {{-|kakoku}}''
| {{lang|ja|ヶ国}}, {{lang|ja|箇国}}
| držav
|-
| ''{{lang|ja|かこくご}} {{-|kakokugo}}''
| {{lang|ja|ヶ国語}}, {{lang|ja|箇国語}}
| (narodnyh) jezykov
|-
| ''{{lang|ja|かく}} {{-|kaku}}''
| {{lang|ja|画}}
| črt v kandži
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|貫}}
| kusov {{Lang|en|[[Sushi|nigiri-zushi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|艦}}
| vojennyh korabov
|-
| ''{{lang|ja|けいとう}} {{-|keitou}}''
| {{lang|ja|系統}}
| avtobusnyh maršrutov
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}''
| {{lang|ja|件}}
| abstraktnyh materij i slučajev
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}, {{lang|ja|げん}} {{-|gen}}''
| {{lang|ja|軒}}
| domov
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|機}}
| samoletov, mašin
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|基}}
| grobov, věncov, mikroprocessorov, reaktorov, liftov, damb
|-
| ''{{lang|ja|きん}} {{-|kin}}''
| {{lang|ja|斤}}
| bulok hlěba
|-
| ''{{lang|ja|きれ}} {{-|kire}}''
| {{lang|ja|切れ}}
| kuskov (hlěba, torta, {{Lang|en|[[sashimi]]}} i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, or {{lang|ja|ヶ}}
| občo měriteljno slovo, koristaje se ako li ne jestvuje specifično sčetno slovo. {{lang|ja|個}} takože upotrěbjajut za sčitanje vojenskyh podrazděljenij.
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|戸}}
| domov ({{lang|ja|戸}} označaje &quot;dver&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|校}}
| škol
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|稿}}
| skic manuskripta
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|行}}
| bankov
|-
| ''{{lang|ja|こま}} {{-|koma}}''
| {{lang|ja|齣}}, {{lang|ja|コマ}}
| ramov, panelov. {{lang|ja|齣}} v naše časy se praktično ne koristaje
|-
| ''{{lang|ja|こん}} {{-|kon}}''
| {{lang|ja|献}}
| melkyh skljanok (napitkov)
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|区}}
| razdělov, okrugov grada
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|句}}
| {{Lang|en|[[haiku]], [[senryū]]}}
|-
| ''{{lang|ja|くち}} {{-|kuchi}}''
| {{lang|ja|口}}
| (bankovnyh) kont, donatov ({{lang|ja|口}} označaje &quot;otvor&quot; ili &quot;vstup&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|くみ}} {{-|kumi}}''
| {{lang|ja|組}}
| skupin, par ljudij (dvojčet, muža s ženoju, tancorov, i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|くらす}} {{-|kurasu}}''
| {{lang|ja|クラス}}
| školnyh lekcij
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|脚}}
| stolov, stolek, kubkov na dolgoj nogě
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|客}}
| zbirok čašky i bljudca
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|曲}}
| muzikalnyh pjes
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|局}}
| matčev v nastoljnyh igrah (šahah, igo, šogi, madžongu); radio stancij, televizijnyh stancij
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| tonkyh ploskyh prědmetov, listov papira, fotografij, talirok, prědmetov odědže (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|まき}} {{-|maki}} or {{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|巻}}
| svitkov, {{Lang|en|kan}} dlja tomov knig
|-
| ''{{lang|ja|まく}} {{-|maku}}''
| {{lang|ja|幕}}
| teatralnyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| lujdij (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| zrcal, dosok za  nastoljne igry (šahy, igo, šogi); uravnjev kompjuternyh igr, stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|門}}
| pušek
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|問}}
| pytanij
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| čisla dnev měseca (ale gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| ljudij (gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にんまえ}} {{-|ninmae}}''
| {{lang|ja|人前}}
| porcij jedy (bez izključenij, na razliku od ''{{-|nin}}'' povyš)
|-
| ''{{lang|ja|おり}} {{-|ori}}''
| {{lang|ja|折}}
| krabok, sdělanyh iz složenogo papira (sravnite s ''{{-|hako}}'' povyš, ktoro odnosi se ko krabkam generalno)
|-
| ''{{lang|ja|ぺーじ}} {{-|pēji}}''
| {{lang|ja|ページ}}, {{lang|ja|頁}}
| stranic
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|例}}
| slučajev, priměrov
|-
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|礼}}
| poklonov pri bogoslužbě v hramu
|-
| ''{{lang|ja|れん}} {{-|ren}}''
| {{lang|ja|連}}
| finger rings or necklace loops
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| ljudij, koristaje se v slovah {{Nihongo|一人|ひとり ''hitori''}} i {{Nihongo| 二人|ふたり ''futari''}}.
|-
| ''{{lang|ja|りん}} {{-|rin}}''
| {{lang|ja|輪}}
| koles, cvětov
|-
| ''{{lang|ja|りょう}} {{-|ryō}}''
| {{lang|ja|両}}
| želězničnyh vagonov
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|才}} ili {{lang|ja|歳}}
| lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|さお}} {{-|sao}}''
| {{lang|ja|棹}}
| skrinej s zasuvkami, horugv
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| knig
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|席}}
| měst za sedanje, prědstavjenij [[rakugo]], (pjanyh) zabav
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|隻}}
| korabov, jednogo iz pary (napr., polovinok skladanogo ekrana), prědmetov, nosimyh vkupě (ryb, ptic, strěl i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|しな}} {{-|shina}}''
| {{lang|ja|品}}
| čestij jedanja, bljud (see also: ''{{-|hin}}'')
|-
| ''{{lang|ja|しゃ}} {{-|sha}}''
| {{lang|ja|社}}
| koristaje se za sčitanje firm i kompanij, t.j. {{lang|ja|会社}}
|-
| ''{{lang|ja|しき}} {{-|shiki}}''
| {{lang|ja|式}}
| zbirok prědmetov, kako sut dokumenty ili meblje
|-
| ''{{lang|ja|しょう}} {{-|shō}}''
| {{lang|ja|勝}}
| poběd (v sport turnirah)
|-
| ''{{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|首}}
| veršev {{Lang|en|[[Waka (poezija)|tanka]]}}
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| sedmic
|-
| ''{{lang|ja|しゅるい}} {{-|shurui}} or {{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|種類}} ili {{lang|ja|種}}
| tipov, vidov
|-
| ''{{lang|ja|そく}} {{-|soku}}''
| {{lang|ja|足}}
| par obuvok, ponožek, pančoh, {{Lang|en|[[tabi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|そう}} {{-|sō}}''
| {{lang|ja|双}}
| par
|-
| ''{{lang|ja|たば}} {{-|taba}}''
| {{lang|ja|束}}
| svezkov (banknot), grozdij (cvětov, zelenin), snopov
|-
| ''{{lang|ja|たい}} {{-|tai}}''
| {{lang|ja|体}}
| obrazov, statuj, ostatkov osob, kukol, androidov, humanoidnyh robotov
|-
| ''{{lang|ja|たわら}} {{-|tawara}}''
| {{lang|ja|俵}}
| měškov ryži
|-
| ''{{lang|ja|てき}} {{-|teki}}''
| {{lang|ja|滴}}
| kapej tekutiny
|-
| ''{{lang|ja|てん}} {{-|ten}}''
| {{lang|ja|点}}
| toček, čestij množstva, zbirky
|-
| ''{{lang|ja|とう}} {{-|tō}}''
| {{lang|ja|頭}}
| velikyh životin, skota, slonov, kitov, delfinov, motyljev ({{lang|ja|頭}} označaje &quot;glava&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|とき}} {{-|toki}}''
| {{lang|ja|時}}
| periodov časa, v šestyh čestah dnje ili noči (v tradicijnom i ustarělom sposobu govorjenja vremeni). Gledite takože: ''{{-|jikan}}''
|-
| ''{{lang|ja|とおり}} {{-|tōri}}''
| {{lang|ja|通り}}
| kombinacij, variantov rěšenja glavolomky
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|つ}}
| koristaje se v sostavu prvorodnyh japoskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}}, {{lang|ja|二つ}}, {{lang|ja|三つ}} etc.
|-
| ''{{lang|ja|つう}} {{-|tsū}}''
| {{lang|ja|通}}
| pisem
|-
| ''{{lang|ja|つぼ}} {{-|tsubo}}''
| {{lang|ja|坪}}
| često koristana edinica povrhnje, ravna 3.3 kvadratnyh metra.
|-
| ''{{lang|ja|つぶ}} {{-|tsubu}}''
| {{lang|ja|粒}}
| Almonds, grain
|-
| ''{{lang|ja|つうわ}} {{-|tsūwa}}''
| {{lang|ja|通話}}
| telefonovanij (gledite takože: ''{{-|hon}}'')
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}, {{lang|ja|ば}} {{-|ba}}, {{lang|ja|ぱ}} {{-|pa}}''
| {{lang|ja|羽}}
| ptic, kralikov. {{lang|ja|羽}} označaje &quot;pero&quot; ili &quot;krilo&quot;
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|把}}
| svezok, kompletov, vuzlov
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| razkazov, epizodov TV serialov, i t.d..
|-
| ''{{lang|ja|や}} {{-|ya}}''
| {{lang|ja|夜}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ban}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぜん}} {{-|zen}}''
| {{lang|ja|膳}}
| par palok za jedanje; misok ryži
|}

==Blagozvučne izměny==
Ako li prěd sčetnym slovom sut oprěděljene čislovniky s oprěděljenymi fonemami, slučajut se sistematične izměny jih izgovora. Napriněr, {{lang|ja|一}} ''{{-|ichi}}'' + {{lang|ja|回}} {{-|kai}} → {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}''. Vyše podrobnostej najdete v tabelě poniž.

Tuto moglo byti naslědkom morfo-fonologičnogo fenomena historičnoj izměny zvukov japonskogo jezyka,&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Kobuchi-Philip|first=Mana|date=May 2007|title=Floating numerals and floating quantifiers|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.lingua.2006.03.008|journal=Lingua|volume=117|issue=5|pages=814–831|doi=10.1016/j.lingua.2006.03.008|issn=0024-3841|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; kako jest možno viděti na prikladu ozvučanja {{lang|ja|匹}} ''{{-|hiki}}'':
{| class=&quot;wikitable&quot;
|六
| +
|匹
|→
|六匹
|-
|''roku''
|
|'''''h'''iki''
|
|''ro'''pp'''iki''
|-
|šest
|
|malyh životin
|
|
|}
izměna grlovogo {{-|[h]}} na dvugubny {{-|[p]}}.

Drugy priměr:
{|
|一人
|-
|''hito-ri''
|-
|na jednu osobu
|}
{|
|二人
|-
|''futa-ri''
|-
|na dvě osoby
|}
{|
|三人
|-
|''san-'''nin'''''
|-
|na tri osoby
|}
Tute izměny sut slědovane dosti konsistentno, ale sut možlive variacije medžu govoriteljami. V tabelě, ako li variacije sut česte, jest uvedeno vyše alernativ.

''{{-|Jū}}'' zaměnjaje se ''{{-|ju-}}'' ili ''{{-|ji-}}'' ({{lang|ja|じゅっ/じっ}}) i dvojnoju suglaskoju prěd bezzvučnoju suglaskoju, kako to jest pokazano v tabelě. ''{{-|Ji-}}'' jest stara forma, ktora uže jest zaměnjena s ''{{-|ju-}}'' v v rěči poslědnjih generacij.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Numeral
! {{-|k}}- ({{lang|ja|か}} {{lang|ja|きゃ}} i t.d.)
! {{-|s/sh}}- ({{lang|ja|さ}} {{lang|ja|しゃ}} i t.d.)
! {{-|t/ch}}- ({{lang|ja|た}} {{lang|ja|ちゃ}} i t.d.)
! {{-|h}}- ({{lang|ja|は}} {{lang|ja|ひ}} {{lang|ja|へ}} {{lang|ja|ほ}} {{lang|ja|ひゃ}} {{lang|ja|ひゅ}} {{lang|ja|ひょ}})
! {{-|f}}- ({{lang|ja|ふ}})
! {{-|p}}- ({{lang|ja|ぱ}} etc.)
! {{-|w}}- ({{lang|ja|わ}})
|-
| 1 {{-|ichi}}
| ''{{-|ikk-}} {{lang|ja|いっか}}''
| ''{{-|iss-}} {{lang|ja|いっさ}}''
| ''{{-|itt-}} {{lang|ja|いった}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぷ}}''
| ''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|
|-
| 3 {{-|san}}
|
|
|
| ''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
| ''{{-|sanp-}} {{lang|ja|さんぷ}}''
|
| ''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|-
| 4 {{-|yon}}
|
|
|
| ''{{-|yonh-}} {{lang|ja|よんは}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぱ}}''
| ''{{-|yonf-}} {{lang|ja|よんふ}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぷ}}''
|
| ''{{-|yow-}} {{lang|ja|よわ}}''
''{{-|yonw-}} {{lang|ja|よんわ}}
{{-|yonb-}} {{lang|ja|よんば}}''
|-
| 6 {{-|roku}}
| ''{{-|rokk-}} {{lang|ja|ろっか}}''
|
|
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぷ}}''
| ''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
| ''{{-|rokuw-}} {{lang|ja|ろくわ}}''
''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|-
| 8 {{-|hachi}}
| ''{{-|hakk-}} {{lang|ja|はっか}}''
| ''{{-|hass-}} {{lang|ja|はっさ}}''
| ''{{-|hatt-}} {{lang|ja|はった}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぷ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
| ''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
''{{-|hachiw-}} {{lang|ja|はちわ}}''
|-
| 10 {{-|jū}}
| ''{{-|jikk-}} {{lang|ja|じっか}}''
''{{-|jukk-}} {{lang|ja|じゅっか}}''
| ''{{-|jiss-}} {{lang|ja|じっさ}}''
''{{-|juss-}} {{lang|ja|じゅっさ}}''
| ''{{-|jitt-}} {{lang|ja|じった}}''
''{{-|jutt-}} {{lang|ja|じゅった}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぷ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぷ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
| ''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
|-
| 100 {{-|hyaku}}
| ''{{-|hyakk-}} {{lang|ja|ひゃっか}}''
|
|
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぷ}}''
| ''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|
|-
| 1000 {{-|sen}}
|
|
|
| ''{{-|senb-}} {{lang|ja|せんば}}''
| ''{{-|senp-}} {{lang|ja|せんぷ}}''
|
|
|-
| 10000 {{-|man}}
|
|
|
| ''{{-|manb-}} {{lang|ja|まんば}}''
| ''{{-|manp-}} {{lang|ja|まんぷ}}''
|
|
|-
| 何 {{-|nan}}
|
|
|
| ''{{-|nanb-}} {{lang|ja|なんば}}''
| ''{{-|nanp-}} {{lang|ja|なんぷ}}''
|
|
|}

==Izključenja==
Tradicijne čislovniky koristajut se dětmi i za dětij, da by ukazyvati jih věk, vměsto upotrěbjanja sčetnogo slova za věk {{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}}) ''{{-|sai}}''.

Něktore sčetne slova, imenno {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' i {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}'', koristajut se s tradičnymi čislovnikami za něktore čisla, kako jest možno viděti v tabelě poniž. Ine izkoristanja tradicijnyh čislovnikov sut obyčno ograničene oprěděljenymi rěčenjami, takymi, kako {{lang|ja|一月}} ''{{-|hitotsuki}}'' i {{lang|ja|二月}} ''{{-|futatsuki}}'' (jedin i dva měseca, odpovědajuči), {{lang|ja|一言}} ''{{-|hitokoto}}'' (cělno slovo) i {{lang|ja|一度}} ''{{-|hitotabi}}'' (jednokratno).

Poněkogda obyčne čisla, ktore imajut izvedeno značenje, zapisyvajut s pomočju odličnyh kandži. Napriměr, ''{{-|hitori}}'' (sam, jedin) zapisyvajut kako {{lang|ja|独り}}, a ''{{-|futatabi}}'' (ješče raz, v drugy raz) obyčno pišut kako {{lang|ja|再び}} vměsto {{lang|ja|二度}}. Sčetno Čislo za měsece ''{{-|kagetsu}}'' (izvedeno od kandžii {{lang|ja|箇月}}) često zapisyvajut kako {{lang|ja|ヶ月}}.

''{{-|Nana}}'' i ''{{-|shichi}}'' sut variantami za 7, ''{{-|yon}}'' i ''{{-|shi}}'' sut variantami za 4, i ''{{-|kyū}}'' i ''{{-|ku}}'' sut alternativy za 9. V tutyh treh parah variantov, ''{{-|nana}}'', ''{{-|yon}}'' i ''{{-|kyū}}'' sut izkoristane česteje. Něktore sčetne slova, jednakože, imenno {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}'' (ljudij), {{lang|ja|月}} ''{{-|gatsu}}'' (měsec goda), {{lang|ja|日}} ''{{-|ka/nichi}}'' (denj měseca, dnjev), {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'' (časina dnja) i {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' (časin) rabotajut jedino s konkretnymi variantami. Tute varianty možno uviděti v tabelě dole.

Dokolě {{lang|ja|回}} ''{{-|kai}}'' (slučajev) i {{lang|ja|銭}} ''{{-|sen}}'' (0.01 jena, tutčas rědko se posluživaje) slědujut povyš uvedenym blagozvučnym izměnam, jih homofony {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}'' (etažev budinka) i {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}'' (tyseč) nemnogo odličajut se, kako uvedeno dole, ale tuto različenje ne jest vsegda slědovano vsemi govoriteljami. Tako, {{lang|ja|三階}} (&quot;tretji etaž&quot;) može čitati se ''{{-|san'''k'''ai}}'' ili ''{{-|san'''g'''ai}}'', ale {{lang|ja|三回}} (&quot;tri raza&quot;) izgovarjaje se jedino kako ''{{-|san'''k'''ai}}''.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! {{lang|ja|つ}} ''{{-|tsu}}''
! {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}''
! {{lang|ja|人}} ''{{-|nin}}''
! {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''
! {{lang|ja|月}} ''{{-|gatsu}}''
! {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}''
! {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}''
! {{lang|ja|百}} ''{{-|hyaku}}''
! {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}''
! {{lang|ja|歳}} ''{{-|sai}}''
! {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}''
|-
| 1
|''{{lang|ja|ひとつ}}&lt;br /&gt;{{-|hitotsu}}''
| ''{{-|tsuitachi}}{{efn|But when counting number of days rather than days of the month, {{-|ichinichi}} is used. {{-|Ippi}} is also heard.}}''
| ''{{-|hitori}}''
|
|
|
| ''{{-|ippun}}''
|
| ''{{-|issen}}''
| ''{{-|issai}}''
| ''{{-|ikkai}}''
|-
| 2
|''{{lang|ja|ふたつ}}&lt;br /&gt;{{-|futatsu}}''
| ''{{-|futsuka}}''
| ''{{-|futari}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
| 3
|''{{lang|ja|みっつ}}&lt;br /&gt;{{-|mittsu}}''
| ''{{-|mikka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|sanpun}}''
| ''{{-|sanbyaku}}''
| ''{{-|sanzen}}''
|
| ''{{-|sangai}}''
|-
| 4
|''{{lang|ja|よっつ}}&lt;br /&gt;{{-|yottsu}}''
| ''{{-|yokka}}''
| ''{{-|yonin}}{{efn|In remote rural areas (e.g. Northern [[Honshu]] and Eastern [[Hokkaido]]) older speakers might use {{-|yottari}}.{{refn|{{Cite web|url=http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|title=Language Contact and Lexical Innovation|access-date=2007-02-14|archive-date=2004-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20041216014043/http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|url-status=dead}} Table 1. Native Counting in Japanese}} }}''
| ''{{-|yonen}}''
| ''{{-|shigatsu}}''
| ''{{-|yoji}}''
| ''{{-|yonpun}}''
|
|
|
|
|-
| 5
|''{{lang|ja|いつつ}}&lt;br /&gt;{{-|itsutsu}}''
| ''{{-|itsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
| 6
|''{{lang|ja|むっつ}}&lt;br /&gt;{{-|muttsu}}''
| ''{{-|muika}}''
|
|
|
|
| ''{{-|roppun}}''
| ''{{-|roppyaku}}''
|
|
| ''{{-|rokkai}}''
|-
| 7
|''{{lang|ja|ななつ}}&lt;br /&gt;{{-|nanatsu}}''
| ''{{-|nanoka}}''
| ''{{-|shichinin}}''
|
| ''{{-|shichigatsu}}''
| ''{{-|shichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 8
|''{{lang|ja|やっつ}}&lt;br /&gt;{{-|yattsu}}''
| ''{{-|yōka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|happun}}''
| ''{{-|happyaku}}''
| ''{{-|hassen}}''
| ''{{-|hassai}}''
| ''{{-|hakkai}}''
|-
| 9
|''{{lang|ja|ここのつ}}&lt;br /&gt;{{-|kokonotsu}}''
| ''{{-|kokonoka}}''
|
|
| ''{{-|kugatsu}}''
| ''{{-|kuji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 10
|''{{lang|ja|とお}}&lt;br /&gt;{{-|tō}}''
| ''{{-|tōka}}''
|
|
|
|
| ''{{-|jippun}}''
|
|
| ''{{-|jissai}}''
| ''{{-|jikkai}}''
|-
| 14
|
| ''{{-|jūyokka}}''
| ''{{-|jūyonin}}''
| ''{{-|jūyonen}}''
|
| ''{{-|jūyoji}}''
| ''{{-|jūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|17
|
|''{{-|jūshichinichi}}''
|''{{-|jūshichinin}}''
|
|
|''{{-|jūshichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|19
|
|''{{-|jūkunichi}}''
|
|
|
|''{{-|jūkuji}}''
|
|
|
|
|
|-
| 20
|
| ''{{-|hatsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
| ''{{-|hatachi}}''
|
|-
| 24
|
|''{{-|nijūyokka}}''
|''{{-|nijūyonin}}''
|''{{-|nijūyonen}}''
|
|''{{-|nijūyoji}}''
|''{{-|nijūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
| {{lang|ja|何}} {{-|nan}}
|
| 
| ''{{efn|Both {{lang|ja|幾人}} {{-|ikunin}} and {{lang|ja|何人}} {{-|nannin}} are used to mean &quot;how many people&quot;.}}''
|
|
|
| ''{{-|nanpun}}''
| ''{{-|nanbyaku}}''
| ''{{-|nanzen}}''
| 
| ''{{-|nangai}}''
|}
{{notelist}}

==Redne čislovniky==
Generalnko, opisane povyš sčetne slova sut [[Kolikostny čislovnik|kolikostne čislovniky]], vo smyslu, že oni ukazyvajut množstvo. Da by transformovati sčetno slovo v [[redny čislovnik]], ktory označaje poziciju v redu, poslě čislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} ''{{-|me}}''. Tako, &quot;jedin raz&quot; bude se prěvoditi kako {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}'', ale &quot;prvy raz&quot; kako {{lang|ja|一回目}} ''{{-|ikkaime}}''.

Tuto pravilo jest jednakože nedoslědno, zatože sČetno slovo bez sufiksa ''{{-|me}}'' često koristajut vzajemo zaměnlivo v značenjah kolikostnogo či rednogo čislovnika. Napriměr, {{lang|ja|三階}} ''{{-|sangai}}'' može označati i &quot;tri etaža&quot;, i &quot;tretji etaž&quot;.

==Intervaly časa==
Za izraženje časovogo intervala jest možno dodati {{lang|ja|間}} ''{{-|kan}}'' k naslědnym slovam: {{lang|ja|秒}} ''{{-|byō}}'', {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}'', {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'', {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' (i jih nestandardnym izgovoram, pomimo ''{{-|tsuitachi}}''), {{lang|ja|週}} ''{{-|shū}}'', {{lang|ja|ヶ月}} ''{{-|kagetsu}}'' i {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''. Jednakože, upotrěbjenje se měnjaje v zavislnosti na slovu. Napriměr, propuskanje ''{{-|kan}}'' v slučaju {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' balo by grěškoju, i kogda ''{{-|shūkan}}'' i ''{{-|shū}} sut'' oba upotrěbjaut se često. Mimo tomu, slovo ''{{-|kagetsukan}}'' možno uslyšati odnositelno rědko, zatože ono jest izbytočnym, dokolě ''{{-|ka}}'' uže imaje funkciju ukazanja dolžiny.

== Sčetno slovo na kralikov ==
Sčetno slovo na kralikov jest ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}), čto jest to samo kako na ptic. Obyčno pri sčitanju &quot;životin od malyh do srědnjih&quot; koristaje se ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}),&lt;ref name=&quot;:03&quot;&gt;{{Cite journal |last1=Miura |first1=Akira |last2=Tanimori |first2=Masahiro |date=1996 |title=Handbook of Japanese Grammar |url=http://dx.doi.org/10.2307/329477 |journal=The Modern Language Journal |volume=80 |issue=3 |pages=424 |doi=10.2307/329477 |jstor=329477 |issn=0026-7902|url-access=subscription }}&lt;/ref&gt; slědovateljno, sčetnik za kralikov jest izključenjem. Jestvuje mnogo teorij o tom, začto na sčitanje kralikov koristaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).

Jedna iz takyh teorij glasi, že v eru Edo bylo strogo zabranjeno vladoju jedati životin, ktore imajut četyri nogy, i zato ne bylo dozvoljeno ljudam jedati kralikovo meso.&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot;&gt;{{Cite book |last=Tsurumi |first=Noriaki |script-title=ja:干支ってなぁ～に？ |publisher=Chikuma Shubansha |year=2000 |location=Japan |pages=92 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite book |script-title=ja:Japonica時事百科 : 大日本百科事典編 |publisher=Shogakukan |year=1980 |location=Japan |pages=85–86 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Vtogda ljudi sut počeli kategorizovati kralikov kako ptic, da by jedati jejih meso, i sčetno slovo takože izměnili od ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}) na ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt; Druga teorija jest v tom, že vkus kralikova mesa jest podobny mesu ptic, i čtovyše, kralikov lovili sut sětju, kako i ptic, i zato koristali sut ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |script-title=ja:平凡社大百科事典 |publisher=Heibinsya |year=1984 |location=Japan |pages=221–222 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Takemicu govori, že zdroj slova kralik, {{lang|ja|兎}} ''{{-|usagi}}'', jest {{lang|ja|羽}} ''{{-|u}}'', slovo, ktoro opisyvaje ptičje pera: slědovateljno, na kraliko upotrěbjaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Takemitsu |first=Makoto |script-title=ja:歴史から生まれた日常語の由来辞典 |publisher=Tokyodo Shuppan. |year=1998 |location=Japan |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;

== Употребление == 
В японском языке конструкции с использованием количественных [[числительное|числительных]] могут строиться по нижеследующим схемам.
* Первая схема: ''количество + суффикс —'' の ''(но) — предмет'', например:
:一本 — の — 鉛筆: иппон-но эмпицу, jedin карандаш;
:八歳 — の — 娘: хассай-но мусумэ, восьмилетняя девочка.

В данных примерах идентичные в японском языке конструкции передаются при переводе совершенно по-разному.

* Вторая схема: '' предмет — частица связи с глаголом — количество + суффикс — глагол'', например:
:鉛筆 — を — 三本 — 買いました: эмпицу-о санбон каймасита, купил три карандаша.
:八歳の娘 — が — 三人 — います: хассай-но мусумэ-га саннин имасу, присутствуют три восьмилетних девочки.

При выборе суффикса учитывается не только фактическая принадлежность к классу вещей (&quot;круглые предметы&quot; или &quot;животные&quot;), но и форма.
* &quot;jedin плывущий tunec&quot; — {{Nihongo|''иппики'' но магуро|一匹の鮪||считается на «головы скота»}},
* &quot;jedin выловленный tunec&quot; — {{Nihongo|''иппон'' но магуро|一本の鮪||считается на «цилиндрические предметы»}},
* &quot;одна тушка тунца без головы и кожи&quot; — {{Nihongo|''иттё:'' но магуро|一丁の鮪||считается на «порции»}},
* &quot;jedin кусок тунца&quot; — {{Nihongo|''хитокатамари'' но магуро|一塊の鮪||считается на «куски»}},
* &quot;тонкий ломтик тунца в упаковке&quot; — {{Nihongo|''хитосаку'' но магуро|一冊の鮪||считается на «полоски»}},
* &quot;отрезанный кусочек мяса тунца, готовый к употреблению&quot; — {{Nihongo|''хитокирэ'' но магуро|一切れの鮪||считается на «кусочки»}}.

== Список счётных суффиксов ==
В примерах выше используются суффиксы 本 (&quot;хон&quot;, иногда произносится как &quot;пон&quot; или &quot;бон&quot;), 歳 (&quot;сай&quot;) и 人 (&quot;нин&quot;). Наиболее употребительные суффиксы приведены в таблице:

{|class = wikitable
!Кандзи
!Хирагана
!Киридзи
!Применение
!Пример
|-
|個
|こ
|ко
|мелкие предметы, не входящие в другие категории, в том числе плоды, монеты и др.
|хак'''ко'''-но ринго (восемь яблок)
|-
|本
|ほん, ぼん, ぽん
|хон, бон, пон
|длинные цилиндрические предметы: деревья и цветы, ручки и карандаши, продолговатые фрукты и овощи, зонты;&lt;br /&gt;кинофильмы; схватки в единоборствах; автобусы; составы поездов
|роп'''пон'''-но банана (шесть бананов)
|-
|枚
|まい
|май
|плоские предметы: листы и листья, картины и фотографии без рамки, тарелки, доски, сложенная или висящая одежда
|ити'''май'''-но тикэтто (jedin билет)
|-
|人
|にん
|нин
|люди
|нидзю'''нин'''-но гакусэй (двадцать студентов)
|-
|か月
|かげつ
|кагэцу
|периоды времени, выраженные в месяцах
|росиа-ни сан-'''кагэцу''' имасита (три месяца провёл в России)
|-
|月
|がつ
|гацу
|для названий месяцев
|го'''гацу'''-ни (в мае; го'''гацу''' — пятый месяц)
|-
|時
|じ
|дзи
|для счёта часов
|има ё'''дзи''' дэс (сейчас четыре часа)
|-
|台
|だい
|дай
|для счёта больших предметов, техники
|курума га ни'''дай''' аримасу ([у меня] две машины)
|-
|羽
|わ
|ва
|для счёта птиц и кроликов
|ути дэ тори о ни'''ва''' каимасу (дома держу двух птиц)
|-
|晩
|ばん
|бан
|для счёта вечеров, ночей
|
|-
|度
|ど
|до
|для счёта разов, повторов, событий
|мо: ити'''до''' ёндэ кудасай (прочтите ещё [один] раз)
|-
|日
|か
|ка
|для названий 2—10 дней месяца, также периодов от 2 до 10 дней
|гогацу коконо-'''ка''' (Девятое Мая)
|-
|代
|だい
|дай
|для счёта эпох и поколений
|
|-
|名
|めい
|мэй
|вежливый суффикс для счёта людей (см. также '''нин''')
|
|-
|年
|ねん
|нэн
|для счёта лет
|Киссатэн-дэ ити'''нэн''' хатаракимасита (год работал в кафе)
|-
|尾
|び
|би
|для счета рыб
|
|-
|杯
|はい
|хай
|для счета чашечек (сакэ, чай), также для счета осьминогов, кальмаров
|
|-
|}

Следующие суффиксы тоже регулярно встречаются в речи японцев:
{|class = wikitable
!Кандзи
!Хирагана
!Киридзи
!Применение
|-
|発
|はつ
|хацу
|для счёта выстрелов и ударов
|-
|冊
|さつ
|сацу
|для счёта книг
|-
|門
|もん
|мон
|для счёта пушек
|-
|部
|ぶ
|бу
|для счёта копий бумаг
|-
|頭
|とう
|то:
|для крупных животных
|-
|課
|か
|ка
|для счёта занятий, уроков
|-
|品
|ひん
|хин
|для счёта блюд
|-
|通
|つう
|цу:
|для счёта документов, писем; способов, сортов
|-
|回
|かい
|кай
|для счёта разов
|-
|対
|つい
|цуй
|для счёта наборов
|-
|歩
|ほ
|хо
|для счёта шагов
|-
|畳
|じょう
|дзё:
|для счёта площади по количеству [[татами]]
|-
|艘
|そう
|со:
|для счёта маленьких лодок
|-
|俵
|ひょう
|хё:
|для счёта сумок
|}

Без суффиксов могут употребляться только десять исконно [[Японские цифры#Японские цифры|японских числительных]], оканчивающихся на -цу (хитоцу, футацу, мицу…).

: 二つ | の | 桜ん坊 
: футацу| но | сакурамбо
: две | вишенки
вместо:
: 二 | 個 | の | 桜ん坊
: ни | ко | но | сакурамбо
: две | штуки | вишенки

== Вопросительные местоимения ==
[[Вопросительные местоимения]] в японском языке столь же разнообразны, как и счётные суффиксы, и так же зависят от того, к каким предметам относятся. В общем случае вопросительные местоимения образуются путём сложения вопросительного слова {{Nihongo|«нан»|何||''что''}} и счётного суффикса. Таким образом, вопрос &quot;Сколько сакур растёт в саду?&quot; может выглядеть так:
:桜の木は |  何本 | 庭に | あります |か
:сакураноки-ва | намбон | нива-ни | аримас | ка (вопросительная частица)
:вишнёвое дерево| сколько | в саду | имеется | ?
Существуют и другие вопросительные местоимения&lt;ref&gt;Вопросительные местоимения (вторая форма более вежливая):
* что — «нан»/«нани»
* кто — «дарэ»/«доната»
* где — «доко»/«дотира»
* когда — «ицу»&lt;/ref&gt;, например {{Nihongo|幾ら||икура|сколько(как дорого)}}.

== Primětky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
* {{cite web
 |url         = http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |title       = Счётные суффиксы
 |lang        = ru
 |access-date  = 2010-12-25
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20110114103605/http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |archive-date = 2011-01-14
 |url-status    = dead
}}

{{Prěvod|ru|Японские счётные суффиксы}}
{{Prěvod|en|Japanese counter word}}
[[Kategorija:Jezyk]]
[[Kategorija:Japonsky jezyk]]

{{Kartka carstvenna osoba
| name         = Napoleon Bonapart
| image        = [[Fajl:Jacques-Louis David - The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries - Google Art Project.jpg|thumb|center|''[[Imperator Napoleon v svojem kabinetu na Tuijeri]]'', Žak-Lui David (1812)]]
| alt          = Portrait of Napoleon in his late thirties, in high-ranking white and dark blue military dress uniform. In the original image he stands amid rich 18th-century furniture laden with papers, and gazes at the viewer. His hair is Brutus style, cropped close but with a short fringe in front, and his right hand is tucked in his waistcoat.
| caption      = ''[[The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries]]'', 1812
| succession   = [[Imperator francuzov]]
| reign        = 18 maja 1804 – {{nowrap|6 aprila 1814}}
| reign_type   = 1. carstvo
| cor_type     = 
| coronation   = 
| predecessor  = 
| successor    = [[Louis XVIII|Lui XVIII]]&lt;ref name=louis&gt; [[Kralj Francije]]&lt;/ref&gt;
| reign_type1  = [[Sto dnjev|2. carstvo]]
| reign1       = {{nowrap|20 mareca 1815 ― 22&amp;nbsp;junija 1815}}
| predecessor1 = 
| successor1   = {{-|Louis XVIII|Луи XVIII}}&lt;ref name=louis/&gt;
| birth_name   = {{-|Napoleone di Buonaparte}}
| birth_date   = {{Birth date|1769|8|15|df=yes}}
| birth_place  = [[Ajaccio|Ažakio]], Korsika, Francija
| death_date   = {{Death date and age|1821|5|5|1769|8|15|df=yes}}
| death_place  = [[Longwood, Saint Helena|Longvud, Sveta Helena]]
| burial_date  = 15 dekembra 1840
| burial_place = {{lang|fr|[[Les Invalides]]|italic=no}}, Pariž, Francija
| spouses      = {{plainlist|
* {{-|[[Joséphine de Beauharnais]]|[[Joséphine de Beauharnais|Жозефин де Боарне]]}}&lt;br/&gt; 9 mareca 1796 - 10 januara 1810 (anulacija)
* {{-|[[Marie Louise Avstriska]]|[[Marie Louise Avstriska|Мари-Луиз Австриjска]]}}&lt;br&gt; 11 mareca 1810 - 1814 (razvod)}}
| religion     = 
| regnal_name  = 
| issue        = 
| issue_link   = #Children
| issue_pipe   = vyše...
| full_name    = 
| house        = 
| father       = 
| mother       = 
| signature    = [[Fajl:Firma Napoleón Bonaparte.svg|center|200px]]
}}


=== Související články ===
* [[Přívozská halda]]
* [[Halda Hrabůvka]]
* [[Halda Heřmanice]]

Tuto jest peskovišče.

[[File:Nihongo.svg|thumb|right|100px| 日本語 (Japonsky jezyk)]]

'''Japonsky jezyk''' ({{Jezyky|ja|日本語 {{!}} にほんご}} | {{-|''Nihongo'' [nʲiho̞ŋːo̞]}})


{{Kartka činovnik/ofis| name=}}

&lt;span class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
&lt;/span&gt;

== Referencije ==
&lt;div class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
{{Iztočniky}}
&lt;/div&gt;

{{Prěvod|en|Japanese language|}}
[[Kategorija:Jezyk]]

{{Pravopis prověrjeny}}</text>
      <sha1>g38kuoi1lvqeu20kztn6gro5zj67174</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Николај Пљаскин</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2891</id>
    <redirect title="Nikolaj Pljaskin" />
    <revision>
      <id>43219</id>
      <parentid>20834</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:43:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43219</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="124" sha1="3clr3ke5ncy4jj3ccf86mj3rld2idbh" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Nikolaj Pljaskin]]
{{DEFAULTSORT:Пљаскин, Николај}}
[[Kategorija:Росијски блогери]]</text>
      <sha1>3clr3ke5ncy4jj3ccf86mj3rld2idbh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Оружне силы Росије</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2932</id>
    <revision>
      <id>43466</id>
      <parentid>38079</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T06:46:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>~2026-41375-80</username>
        <id>648</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>43466</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4441" sha1="jlembaewxnloc7ctvm3wvnihfyuld9i" xml:space="preserve">[[Fajl:Middle emblem of the Armed Forces of the Russian Federation (27.01.1997-present).svg|thumb|Емблем Оружных сил Росије]]
'''Оружне силы Росіје''' ({{Jezyky|ru|Вооружённые силы России|ru|Вооружённые силы Российской Федерации}}) сут војенне силы [[Росија|Росіје]], кторе складајут се из [[Поземно војско Росије|Поземных војск]] (армије), [[Војенно-морска флота Росије|Војенно-морској флоты]] (флоты) и [[Воздушно-космичне силы Росије|Воздушно-космичных сил]] (воздушных сил). Такоже в составу Оружных сил Росіје сут 2 оддєлных рода војск: [[Ракетне војска стратегичного придєланја Росије|Ракетне војска стратегичного придєланја]] и [[Воздушно-десантне војска Росије|Воздушно-десантне војска]].

Оружне силы Росіје сут једне из највеликых војенных сил в свєту по числу бојцев. На 2019 рок они имајут без малого 1 милион активных људиј, то јест 4. највелике војенне силы в свєту.&lt;ref name=&quot;Studies2019&quot;&gt;{{Cite book |author = International Institute for Strategic Studies |title = The Military Balance 2019 |date = 2019-02-15 |publisher = Routledge |isbn = 978-1857439885 |page = 195 |language=en }}&lt;/ref&gt; Додаточно јествујут боље 2.5 милионов људиј в запасу. Дља росијскых мужеј законом обвезно проходити рок службы в Оружных силах.

Оружне силы Росије имајут највеликы запас [[Једрно оружје|једрного оружја]] в свєту.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://fas.org/issues/nuclear-weapons/status-world-nuclear-forces/ |title=Status of World Nuclear Forces – Federation Of American Scientists |publisher=Fas.org |access-date=2020-07-02 |language=en }}&lt;/ref&gt;

== Состав ==
Оружне силы Росије складајут се из 3 типов војенных сил, 2 оддєлных родов војск, и специалных војск.
# Армија: [[Поземно војско Росије]] ({{Jezyky|ru|Сухопутные войска России|ru|СВ}})
# Флота: [[Војенно-морска флота Росије]] ({{Jezyky|ru|Военно-морской флот России|ru|ВМФ}})
#* Балтичскы флот
#* Сєверны флот
#* Тихоокеанскы флот
#* Чрноморскы флот
#* Каспијска флотиља
# Воздушне силы: [[Воздушно-космичне силы Росије]] ({{Jezyky|ru|Воздушно-космические силы России|ru|ВКС}})

2 оддєлных рода војск:
# [[Ракетне војска стратегичного придєланја Росије]] ({{Jezyky|ru|Ракетные войска стратегического назначения России|ru|РВСН}})
# [[Воздушно-десантне војска Росије]] ({{Jezyky|ru|Воздушно-десантные войска России|ru|ВДВ}})

== Војенне округы ==
Послє реформы 2024 рока Оружне силы Росије дєлет се на 5 војенных округов:
# Московскы војенны округ ({{Jezyky|ru|Московский военный округ}})
# Ленинградскы воjенны округ ({{Jezyky|ru|Лениградский военный округ}})
# Јужны војенны округ ({{Jezyky|ru|Южный военный округ}})
# Централны војенны округ ({{Jezyky|ru|Центральный военный округ}})
# Източны војенны округ ({{Jezyky|ru|Восточный военный округ}})

== Източникы ==
&lt;references /&gt;

== Внєшње линкы ==
{{Prěvod|en|Russian Armed Forces|revizija=1022009707}}

[[Kategorija:Росија]]
[[Kategorija:Војско]]</text>
      <sha1>jlembaewxnloc7ctvm3wvnihfyuld9i</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43467</id>
      <parentid>43466</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T08:11:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Odčinjenje versije [[Special:Diff/43466|43466]] od koristnika [[Special:Contributions/~2026-41375-80|~2026-41375-80]] ([[User talk:~2026-41375-80|besěda]]) - v medžuslovjankoj kirilici nemaje bukvy і.</comment>
      <origin>43467</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4441" sha1="18ogf7h6ah9zj5azyrvzw6ts1davwr5" xml:space="preserve">[[Fajl:Middle emblem of the Armed Forces of the Russian Federation (27.01.1997-present).svg|thumb|Емблем Оружных сил Росије]]
'''Оружне силы Росије''' ({{Jezyky|ru|Вооружённые силы России|ru|Вооружённые силы Российской Федерации}}) сут војенне силы [[Росија|Росије]], кторе складајут се из [[Поземно војско Росије|Поземных војск]] (армије), [[Војенно-морска флота Росије|Војенно-морској флоты]] (флоты) и [[Воздушно-космичне силы Росије|Воздушно-космичных сил]] (воздушных сил). Такоже в составу Оружных сил Росије сут 2 оддєлных рода војск: [[Ракетне војска стратегичного придєланја Росије|Ракетне војска стратегичного придєланја]] и [[Воздушно-десантне војска Росије|Воздушно-десантне војска]].

Оружне силы Росије сут једне из највеликых војенных сил в свєту по числу бојцев. На 2019 рок они имајут без малого 1 милион активных људиј, то јест 4. највелике војенне силы в свєту.&lt;ref name=&quot;Studies2019&quot;&gt;{{Cite book |author = International Institute for Strategic Studies |title = The Military Balance 2019 |date = 2019-02-15 |publisher = Routledge |isbn = 978-1857439885 |page = 195 |language=en }}&lt;/ref&gt; Додаточно јествујут боље 2.5 милионов људиј в запасу. Дља росијскых мужеј законом обвезно проходити рок службы в Оружных силах.

Оружне силы Росије имајут највеликы запас [[Једрно оружје|једрного оружја]] в свєту.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://fas.org/issues/nuclear-weapons/status-world-nuclear-forces/ |title=Status of World Nuclear Forces – Federation Of American Scientists |publisher=Fas.org |access-date=2020-07-02 |language=en }}&lt;/ref&gt;

== Состав ==
Оружне силы Росије складајут се из 3 типов војенных сил, 2 оддєлных родов војск, и специалных војск.
# Армија: [[Поземно војско Росије]] ({{Jezyky|ru|Сухопутные войска России|ru|СВ}})
# Флота: [[Војенно-морска флота Росије]] ({{Jezyky|ru|Военно-морской флот России|ru|ВМФ}})
#* Балтичскы флот
#* Сєверны флот
#* Тихоокеанскы флот
#* Чрноморскы флот
#* Каспијска флотиља
# Воздушне силы: [[Воздушно-космичне силы Росије]] ({{Jezyky|ru|Воздушно-космические силы России|ru|ВКС}})

2 оддєлных рода војск:
# [[Ракетне војска стратегичного придєланја Росије]] ({{Jezyky|ru|Ракетные войска стратегического назначения России|ru|РВСН}})
# [[Воздушно-десантне војска Росије]] ({{Jezyky|ru|Воздушно-десантные войска России|ru|ВДВ}})

== Војенне округы ==
Послє реформы 2024 рока Оружне силы Росије дєлет се на 5 војенных округов:
# Московскы војенны округ ({{Jezyky|ru|Московский военный округ}})
# Ленинградскы воjенны округ ({{Jezyky|ru|Лениградский военный округ}})
# Јужны војенны округ ({{Jezyky|ru|Южный военный округ}})
# Централны војенны округ ({{Jezyky|ru|Центральный военный округ}})
# Източны војенны округ ({{Jezyky|ru|Восточный военный округ}})

== Източникы ==
&lt;references /&gt;

== Внєшње линкы ==
{{Prěvod|en|Russian Armed Forces|revizija=1022009707}}

[[Kategorija:Росија]]
[[Kategorija:Војско]]</text>
      <sha1>18ogf7h6ah9zj5azyrvzw6ts1davwr5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Особны компјутер</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2934</id>
    <redirect title="Osobny kompjuter" />
    <revision>
      <id>43339</id>
      <parentid>21001</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:57:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43339</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="117" sha1="qksge0pu40q5cvu6nnpz2r941uz0i8i" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Osobny kompjuter]]
[[Kategorija:Осовне компјутеры| ]]
[[Kategorija:Компјутеры]]</text>
      <sha1>qksge0pu40q5cvu6nnpz2r941uz0i8i</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43340</id>
      <parentid>43339</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:58:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>43340</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="117" sha1="8v599uyhwt9soxktvghyg584702zdff" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Osobny kompjuter]]
[[Kategorija:Особне компјутеры| ]]
[[Kategorija:Компјутеры]]</text>
      <sha1>8v599uyhwt9soxktvghyg584702zdff</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пепелац</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2966</id>
    <revision>
      <id>43263</id>
      <parentid>38112</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:36:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43263</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4272" sha1="f1f40r54o2zsbadzemc437fbusqpnmr" xml:space="preserve">[[Fajl:Pepelac2010.jpg|thumb|Својска версија пепелаца]]

'''Пепелац''' ({{Jezyky|ka|პეპელა}} [пе́пела] — мотылик) јест фантастичны лєталовы апарат из совєтского филма «[[Кин-Дза-Дза!]]», кторы изтворил умєтник Теодо́р Те́жик Чесла́вович. Пепелац јест популарно слово в разговорном русском језыку за означенје нєкакого лєтала, автомобила.

== Характеристикы ==
Пепелац јест лєтало, кторы има цилиндричну форму, вышину 5-6 метров, диаметр 2,5-3 метра. Наврху пепелац има пропелер, кторы врачаје се, когды пепелац лєтаје.

Пепелац може чинити меджупланетарне, космичне, и атмосферне прєлеты. За космично лєтанје потрєбна је ''гравицапа''.{{Efn|1=Правилна назва јест «гравицаппа» с двома &quot;п&quot;. О назвє писано је в самом филму. [https://www.youtube.com/watch?v=EYHv8eјrW2Y&amp;hl=ru&amp;t=1h04m01s Позрети о том на YouTube] од 1:04:00.}}&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite web|date=2018-01-17|title=Гравицапа - что то јест в филму &quot;Кин-Дза-Дза!&quot; и одкуд туто слово је|url=https://www.syl.ru/article/372798/gravitsapa---chto-eto-takoe-v-filme-kin-dza-dza-otkuda-vzyalos-slovo-gravitsapa#image2250505|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20211104171037/https://www.syl.ru/article/372798/gravitsapa---chto-eto-takoe-v-filme-kin-dza-dza-otkuda-vzyalos-slovo-gravitsapa#image2250505|archive-date=2021-11-10}}&lt;/ref&gt;

Гравицапа повинна быти в мотору кораба (в ''цапє''), да бы он могл лєтати в космосу&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;&lt;ref&gt;«Ну, гравица́ппа — это то, без чего пепела́ц может только так летать, а с гравицаппой — любая точка Вселенной — фьюить! — за пять секунд!» — цитат из филма&lt;/ref&gt;. На планетє Пљук гравицапа има цєну 2200 ''чатлов''{{Efn|Чатл — мєстна валута на Плјуку.}} или једна половина запалкы (или как нарєкајут обыватељи Плјука — ''КЦ'').&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;&lt;ref&gt;«Ты мой КЦ покажи. И больше полспички не давай, гравицаппа полспички стоит» — цитат из филма&lt;/ref&gt;

Когды пепелац лєтаје без гравицапы, он не може лєтати в космос. Приблизно брзост пепелаца је 150 км в једну часину&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;.

С гравицапоју пепелац може прємєшчати се меджу [[галактика]]ми толико в ''тентурє'' (в ''антитентурє'' не може){{Efn|Тентура — мєстна назва за нєкаку границу/мрєжу в галактикє.}} како бы телепортирујучи се&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;.

За паливо пепелац користаје ''луц''. Луц добыва се из воды (такоже можно добыти воду из луца). На Пљуку луц можно добыти в ''луцеколонкє''. Цєна луца је приблизно 10 чатлов и продаваје се в ''зарјадах'' (набојах). једного набоја јест достаточно за лєтанје до 160 км.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt;

== Запискы ==
{{Notelist}}

== Източникы ==
&lt;references /&gt;

== Внєшње линкы ==
* [https://ru.wikipedia.org/wiki/Файл:Пепелац_с_колесами.jpg Образок пепелаца из филма] на русској википедији

[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]
[[Kategorija:Лєтала]]</text>
      <sha1>f1f40r54o2zsbadzemc437fbusqpnmr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пермске језыкы</title>
    <ns>0</ns>
    <id>2970</id>
    <redirect title="Permske jezyky" />
    <revision>
      <id>43488</id>
      <parentid>21104</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:40:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43488</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="73" sha1="nxvuszarlm98s51ns5tdcb4b85z6wj3" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Permske jezyky]]
[[Kategorija:Уралске језыкы| ]]</text>
      <sha1>nxvuszarlm98s51ns5tdcb4b85z6wj3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Прва свєтова војна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3023</id>
    <redirect title="Prva světova vojna" />
    <revision>
      <id>43518</id>
      <parentid>38180</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:25:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43518</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="152" sha1="9sre7069sacaiq0899ji8rec5wjfv4o" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Prva světova vojna]]
[[Kategorija:Прва свєтова војна| ]]
[[Kategorija:Свєтове војны]]
[[Kategorija:20. вєк]]</text>
      <sha1>9sre7069sacaiq0899ji8rec5wjfv4o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пролетарији всих крајев, сједините се!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3033</id>
    <redirect title="Proletariji vsih krajev, sjedinite se!" />
    <revision>
      <id>43282</id>
      <parentid>38184</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:49:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43282</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="95" sha1="mvmzkvk2cthj5j8shwx813loshq0a2q" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Proletariji vsih krajev, sjedinite se!]]
[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]</text>
      <sha1>mvmzkvk2cthj5j8shwx813loshq0a2q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сексуална ориентација</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3121</id>
    <redirect title="Seksualna orientacija" />
    <revision>
      <id>43376</id>
      <parentid>21631</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T19:24:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43376</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="132" sha1="9lw8sdsr8bhq68pt3shk6f1y7x2l8o5" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Seksualna orientacija]]
[[Kategorija:Сексуална ориентација| ]]
[[Kategorija:Сексуалност]]</text>
      <sha1>9lw8sdsr8bhq68pt3shk6f1y7x2l8o5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Совте</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3159</id>
    <revision>
      <id>43523</id>
      <parentid>38434</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:33:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43523</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1675" sha1="2ccais32ilb17dtaenwhydjyonzz7mz" xml:space="preserve">[[Fajl:Garluche 2.JPG|thumb|267x267px|Пирамида совте [[Mimizan|Мимизан]] из [[гарлjух]]а, ктора jе будована в 1009 року]]
'''Совте''', '''совта''' ({{Jezyky|fr|Sauveté, sauvetat, salvetat}}) чест земjе на jугу [[Francija|Франциjе]] в [[Srědnjevěčje|Срєдњевєчје]], ктора имала станjе екстериториалности и ктороjу владала католичска црква, что одрєкало свєтско право/закон. Подобне оземjе/териториjе означали се посрєдством меджных каменных [[Столп (архитектура)|столпов]]. Как редност, подобне оземjа были вокруг црквы — в тутых мєстах забрањала се гонитва/прєслєдованје бєгцов.
[[Fajl:Hita sauvetat St Gironç 40.JPG|thumb|267x267px|Столп совте из [[Vielle-Saint-Girons]]]]
Будовали се туте зоны од инициативы/почина Цркви в рамках права убєжишча/скрывалишче/укрытја. Чрєз/прєз/скроз много часа Совте стали новыми селами, градами. В нjих сут шли људи в укрытjе од феудалных воjн и тежкых обвезков.&lt;ref&gt;Енциклопедичны словник [[Le Petit Larousse Illustré]]&lt;/ref&gt;

== Източникы ==
&lt;references /&gt;

[[Kategorija:Хисторија Окситаније]]
[[Kategorija:Хисторија Франције]]</text>
      <sha1>2ccais32ilb17dtaenwhydjyonzz7mz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Совєтскы Сојуз</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3160</id>
    <revision>
      <id>43258</id>
      <parentid>38447</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:35:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43258</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14294" sha1="4gris1foms5c3mann7t7jbr43jbfuq1" xml:space="preserve">{{Kartka država
| status = Historična država
| common_name = Совєтскы Сојуз
| native_name = {{Jezyky|ru|Советский Союз}}
| conventional_long_name = Сојуз Совєтскых Социалистичскых Републик ({{Jezyky|ru|Союз Советских Социалистических Республик}})
| government_type = једнопартијна република
совєтска республика
| date_start = 30 декембра
| year_start = 1922
| event_start = Основаны
| date_end = 25 декембра
| year_end = 1991
| event_end = Раздєљены
| image_flag = Flag of the Soviet Union.svg
| flag_type = Хоругва (1955–1991)
| flag = Flag of the Soviet Union
| image_coat = State Emblem of the Soviet Union.svg
| symbol_type = Герб (1956–1991)
| image_map = Union of Soviet Socialist Republics (orthographic projection).svg
| image_map_size = 220
| image_map_caption = Совєтскы Сојуз од 1945 до 1991 года
| capital = [[Москва]]
| largest_city = [[Москва]]
| national_anthem = * [[Интернационал]] (до 1944)
* [[Државны гимн Совєтского Сојуза]] (од 1944)
| official_languages = [[Русскы језык|русскы]]&lt;ref&gt;Једино фактично до 1990 года. В иных републиках Сојуза такоже были служебными народне језыкы тамтых крајев.&lt;/ref&gt;
| currency = [[совєтскы рубљ]]
| currency_code = SUR
| area_km2 = 22402200
| population_census = 286730819
| population_census_year = 1989&lt;ref&gt;{{-|''Almanaque Mundial 1996'', Editorial América/Televisa, Mexico, 1995, pages 548–552 (''Demografía/Biometría'' table).}}&lt;/ref&gt;
| population_census_rank = 3
| time_zone = ({{-|[[Coordinated Universal Time|UTC]]}}+2 до +12)
| iso3166code = SU
}}
'''Совєтскы Сојуз''', служебно '''Сојуз Совєтскых Социалистичскых Републик''' ({{Jezyky|ru|Союз Советских Социалистических Республик}}; '''СССР'''), была социалистична држава в [[Европа|Европє]] и [[Азија|Азији]], ктора јествовала од 1922 до 1991 года. Хот држава и была по конституцији федералным сојузом из реда националных републик, фактично јеј влада и економика были высоко централизоваными до послєдњих годов јествованја СССР. Совєтскы Сојуз до 1990 года был једнопартијноју државоју, ктороју владала [[Комунистична партија Совєтского Сојуза]]. Главным градом была [[Москва]], такоже главны град највеликој и најљудној републики, Росијској СФСР. Иными великыми градами были [[Санкт-Петербург|Ленинград]] (Росијска СФСР), [[Кыјев]] (Украјинска ССР), [[Минск]] (Бєлорусска ССР), [[Ташкент]] (Узбекска ССР), [[Алма-Ата]] (Казахска ССР) и [[Новосибирск]] (Росијска СФСР). Совєтскы Сојуз был највеликоју државоју свєта по плошче и зајмал вече 22402200 км² и 11 часовых зон.

== Хисторија ==
Совєтскы Сојуз произходи из Октобрского повстанја 1917 года в Росијској империји, когды бољшевики под водитељством [[Владимир Ленин|Владимира Ленина]] свргнули Врєменну владу, ктора ранєје замєнила монархију вслєд Фебруарского повстанја. Они основали Росијску совєтску републику, прву државу в мире, конституција кторој называла ју социалистичноју. Меджу бољшевиками и иными силами в былој империји почела се граджанска војна, главној противобољшевичској силој в кторој была [[Бєла армија]]. Како совєтска [[Чрвена армија]], тако и Бєла армија учествовали в терору и насилју против људства, кторых они мнили противниками. Тамте тероры сут знане како Чрвены терор и Бєлы терор.

К 1922 году бољшевики поразили противников и основали Совєтскы Сојуз, кторы сјединил Росију, Украјину, Бєлорус и Закавказје. К концу граджанској војны влада Лєнина ввела нову економичну политику (НЕП), в кторој честично вратили  свободны трг и приватно властничство. НЕП помогла државє в економичном изцєленју.

[[Fajl:Kolyma road00.jpg|thumb|center|Поставјенје моста чрєз рєку Колыму работниками гулага в составу Даљстроја.]]
Послє смрти Лєнина в 1924 году ко владє пришел [[Иосиф Сталин]]. Сталин подтискнул всу политичну опозицију јего владє в Комунистичној партији и почел планову економику. Вслєд того крај прошел период брзој индустриализације и насилној колективизације, кторе дали јему значны економичны раст, але такоже приведли к рукотворному гладу 1932–1933 лєтов и разширјенју строја работчих лагерев [[гулаг]]а. Сталин такоже развил политичну параноју и проведл Великы терор, да бы избавити се од својих правдивых и прєдпокладајемых противников в Партији чрєз масове арешты војенных воджеј, членов Комунистичној партије и редных граджан, кторых потом  посылали в работчи лагере или разстрєљали.

[[Fajl:RIAN archive 44732 Soviet soldiers attack house.jpg|thumb|center|upright=2|Совєтске бојци нападајут в часу боја за Сталинград.]]
23 августа 1939 года, послє реда неуспєшных проб сформовати антифашистскы сојуз с западными државами, Совєтскы Сојуз подписал договор о ненападу с [[Нацистична Нємција|нацистичноју Нємцијеју]]. Послє почетка [[Друга свєтова војна|Другој свєтовој војны]] прєдже невтралны Совєтскы Сојуз нападл и анексовал оземје реда източноевропејскых држав, вкључајучи източну Пољску и балтичске државы. В јунију 1941 года нацистична Нємција нападла на Совєтскы Сојуз, что почело највечши и најкрвавши фронт војны в хисторији. Совєтске жртвы в војнє были вечинством жртв Сојузников в конфликту вслєд реда крвавых бојев с државами Оси, такых как бој за Сталинград. Конечно совєтске војска захватили Берлин и поразили в Другој свєтовој војнє в Европє 8 (9) маја 1945 года. Оземје, кторе Чрвена армија взела у нацистичных војск в војнє, стали државами-марионетками Совєтского Сојуза, знаными како Източны блок. В 1947 году меджу западными и социалистичными државами почела се Хладна војна, и Западны блок сјединил се в НАТО в 1949 году.

Послє смрти Сталина в 1953 году под владоју [[Никита Хрушчев|Никиты Хрушчева]] почела се десталинизација и хрушчевска одтепељ. Крај развивал се брзо вслєд прєсељенја милионов сељанинов в индустриалне града. В часу Космичној гонкы Совєтскы Сојуз стал државоју, ктора успєшно пустила умєтны спутник и првого чловєка в космос и прву пробу на ину планету, [[Венера|Венеру]]. В 1970. лєтах Совєтскы Сојуз имал кратку детанту (&quot;разредку&quot;) со [[США]], але напруженја вратили се послє ввода совєтскых војск в [[Афганистан]] в 1979 году. Војна в Афганистану уморила економичне ресурсы и супровождала се американскоју економичноју помочју муджахединам.

[[Fajl:Image0 ST.jpg|thumb|Танк Т-80 на Чрвєној плошчє в часу Августского пуча 1991 года.]]
В срєдинє 1980. годов послєдњи совєтскы водж, [[Михаил Горбачјов]], покусил реформовати и либерализовати економику чрєз своје политикы &quot;[[гласност]]и&quot; и &quot;[[Прєстројка|прєстројкы]]&quot;. Цєљем тых политик было схрањенје Комунистичној партије разом с позаставјенјем економичного застоја. Хладна војна скончила се в јего владу и в 1989 году државы Варшавского договора в Източној Европє свргнули своје марксистске-ленинистске влады. Сиљне националистичне и сепаратистичне движенја почели се по всєму Сојузу. Горбачјов започел референдум, кторы бојкотовали балтичске републикы, [[Арменија]], [[Грузија]] и [[Молдова]], и в ктором вечинство људиј гласовали за схрањенје Сојуза како обновјеној федерације. В августу 1991 года консерватори в Комунистичној партији почели пуч. Он был неуспєшным, але потом Комунистичну партију забранили в Росији под владоју [[Борис Јељцин|Бориса Јељцина]]. Републикы под главоју Росије и Украјины прогласили незалежност. 25 декембра 1991 года Горбачјов одступил од влады, а Совєтскы Сојуз прєстал истновати. [[Росија]] взела меджународне права и обвезкы Совєтского Сојуза с иными државами.

== Административно дєљенје ==
[[Fajl:Republics of the USSR.svg|thumb|Републикы Совєтского Сојуза на картє в 1956 году, в час послєдњеј измєны в границах републик.]]
Од 1956 года Совєтскы Сојуз дєлил се на 15 републик:
# Росијска совєтска социалистична федеративна република (РСФСР; главны град — [[Москва]])
# Украјинска совєтска социалистична република ([[Кыјев]])
# Бєлорусска ССР ([[Минск]])
# Узбекска ССР ([[Ташкент]])
# Казахска ССР ([[Алма-Ата]])
# Грузинска ССР ([[Тбилиси]])
# Азербајджанска ССР ([[Баку]])
# Литовска ССР ([[Вилњус]])
# Молдовска ССР ([[Кишинев]])
# Латвијска ССР ([[Рига]])
# Кыргызска ССР ([[Бишкек|Фрунзе]])
# Таджикска ССР ([[Душанбе]])
# Арменска ССР ([[Јереван]])
# Туркменска ССР ([[Ашхабад]])
# Естонска ССР ([[Талин]])

Естонска, Латвијска и Литовска ССР стали честју СССР в 1940 году послє подписанја договора Молотова-Рибентропа и проводженја безалтернативных изборов в [[Естонија|Естонији]], [[Латвија|Латвији]] и [[Литва|Литвє]]. То не было полно познано иными државами, и соврєменна позиција јест то, же совєтске дєјанја были окупацијеју и анексијеју балтичскых држав.

== Запискы ==
{{Notelist}}

== Източникы ==
{{Iztočniky}}

== Внєшње линкы ==
{{Prěvod|en|Soviet Union|revizija=1046335774}}

[[Kategorija:Совєтскы сојуз| ]]
[[Kategorija:Хисторичне државы]]</text>
      <sha1>4gris1foms5c3mann7t7jbr43jbfuq1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Т-55</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3231</id>
    <revision>
      <id>43265</id>
      <parentid>38622</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:37:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43265</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10874" sha1="05v7xtfxcykizq64fo4v6rd0uii93qw" xml:space="preserve">{{Kartka tank
| nazva = Т-55
| tank = Т-55 (Верхняя Пышма).jpg
| klasifikacija = Срєдњи танк
| bojeva težina = 36,0
| ustroj = Класичны
| ekipa = 4
| podnapis = Фотографија танка Т-55
| tvoritelj = [[Харковскы конструкторскы уред машинобудованја]]
| proizvoditelj =
* [[Совєтскы Сојуз|СССР]]
* [[Чехословакија]]
* [[Poljska Narodna Republika|Пољска]]
* [[Социалистична Република Румунија|Румунија]]
| gody produkovanja = 1958–1979
| gody eksploatacije = Од 1958 года до наших дњев
| kolikost izdělanyh = 23600 танков
| osnovni koristniki =
* [[Совєтскы Сојуз|СССР]]
* [[Србија и Чрна Гора]]
* [[Източна Нємција]]
* [[Чехословакија]]
* [[Росија]]
* [[Пољска]]
* [[Сирија]]
* [[Сєверна Кореја]]
| dolgost těla = 6200
| dolgost těla s orudjem = 9000
| širokost = 3270
| vyšina = 2350
| zazor = 425
| tip pancyra = [[Stalj|Стаљовы]] ваљаны и литы панцыр
| Pancyr front telo vrh = 100 / 60°
| Pancyr front telo spod = 100 / 55°
| Pancyr bok telo vrh = 60 / 60°
| Pancyr bok telo spod = 80 / 0°
| Zadnja čest telo vrh = 30 / 60°
| Zadnja čest telo srěd = 45 / 17°
| Zadnja čest telo spod = 20 / 70°
| Dno = 20
| Strěha těla = 15-30
| Čelo kupoly = 200 / 0°&lt;br&gt;70 / 52°
}}

'''Т-55''' јест [[Совєтскы Сојуз|совєтскы]] [[срєдњи танк]]. Т-55 јест базованы на танку [[Т-54]]. Танк производили од 1958 до 1979 рока. Т-55 јест првы серијны танк в свєту, кторы был орудованы автоматичноју системоју противоједрној зашчиты (ПАЗ) - једна од првых бојевых машин новој генерације, кторе могут бојевати в условјах употрєбјенја [[Једрно оружје|једрного оружја]]. Стал првым танком в војсках, имајучим [[комплекс активној зашчиты]] (КАЗ «Дрозд»). '''Т-55''' и јего модификација '''Т-55А''' были широко експортујемыми и тутчас сут в оруженју многых држав свєта.

== Хисторија творјенја ==
Конструованје танка, базованого на [[Срєдњи танк|срєдњем танку]] [[Т-54]]Б, почело се в 1957 року на [[Завод № 183|Заводу № 183]], руководитељем работы был [[Л. Н. Кравцев]]. Работа шла једночасно с организацијеју серијного продуктованја Т-54Б. Машина достала означенје  '''«Објект 155»'''. При конструованју Т-55 користали се все устројске рєшенја и технологије, кторе были добыте подчас модернизације Т-54. Прве опытне образце и прве сериијне танкы имєли куполу од танка Т-54Б. В 1957 року сут были сдєлане прве двє опытне машины. За период зима 1957 — весна 1958 опытне машины скончили државне изпробованја и 8 маја 1958 года постановјенјем Совєта министров СССР № 493-230 «Објект 155» был пријеты в оруженје [[Совєтска армија|Совєтској армије]] под означенјем Т-55.

== Улєпшенја ==
Главно улєпшенје тутого танка јест в установјенју системы противоједрној зашчиты с сенсором рентгенского лученја.

Друге улєпшенја:
* Повышенје мочности мотора на 60 конскых сил.
* Установјенје термодымовој системы, ктора могла стварјати дымову прєграду, пушчајучи паливо в дымникову трубу танка.
* Установјенје баков-полиц помогло увеличити коликост орудных гранат од 34 до 43 изстрєлов, а такоже помогло повысити објем паливных баков.
* Дополњенје воздушных баков воздушным компресором за боље надежно пушченје мотора, схрањенје кондиције батариј, а такоже боље не было потрєбно мєњати изкористане воздушне бакы на нове, кторе сут были наполњене од внєшњего източника.
* Автоматична система пожарогашенја «Роса».
* В одличју од Т-54, Т-55 од почетка не имєл на собє куљемет ДШКМ тому, же против ракетных самолетов куљеметы боље не были ефективными. В концу 1960-х роков, когды јавили се противотанкове хеликоптеры, куљеметы изнова были установјене на танкы.

== Серијно продуктованје ==
В 1958 року в Совєтском Сојузу почело се серијно продуктованје танков Т-55 и јего модификациј на Заводу № 75, Заводу № 183 и Заводу № 174. Продуктованје трвало се до 1979 рока. За все лєта серијного продуктованја танка в Совєтском Сојузу на заводу № 174 было издєлано 13 032 танков Т-55 и јих модификациј Т-55К, Т-55А, Т-55АК. По информацији западных медија, всего в СССР было издєлано 20 тысечиј Т-55 и всих јего модификациј. Кромє СССР танкы Т-55 продуктовали и в другых државах:

* [[Poljska Narodna Republika|Пољска]] — 1500 танков Т-55 было издєлано в 1964-1978 лєтах.
* [[Чехословакија]] — 1700 танков Т-55 было издєлано по лиценцији в 1964-1973 лєтах на заводу ZTS в граду Мартин.
* [[Социалистична Република Румунија|Румунија]] — 400 танков Т-55 с означенјами TR-580 и TR-77 было издєлано в 1970-1977 лєтах.

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+Разклад продуктованја танка Т-55 и јего модификациј в Совєтском Сојузу
!Год
!Т-55
!Т-55К
!Т-55А
!Т-55АК
!Всего
|-
|1958
|610
|———
|———
|———
|610
|-
|1959
|1602
|200
|———
|———
|1802
|-
|1960
|2194
|100
|———
|———
|2294
|-
|1961
|2245
|50
|———
|———
|2295
|-
|1962
|1626
|50
|20
|———
|1696
|-
|1963
|225
|50
|465
|———
|740
|-
|1964
|———
|———
|610
|20
|630
|-
|1965
|———
|———
|466
|4
|470
|-
|1966
|———
|———
|
|
|
|-
|1967
|———
|———
|
|
|
|-
|1968
|———
|———
|
|
|780
|-
|1969
|———
|———
|
|
|800
|-
|1970
|———
|———
|
|
|
|-
|1971
|———
|———
|
|
|
|-
|1972
|———
|———
|
|
|
|-
|1973
|———
|———
|
|
|
|-
|1974
|———
|———
|
|
|
|-
|1975
|———
|———
|
|
|
|-
|1976
|———
|———
|
|
|
|-
|1977
|———
|———
|
|
|
|-
|1978
|———
|———
|
|
|
|-
|1979
|———
|———
|
|
|
|-
!Всего
!8502
!450
!———
!———
!~13 287
|}

== Ефективност танка и јего модификациј ==
В концу 1950 роков и до почетка 1970 Т-55 был дост модерным танком. В 1980 роках, абы увеличити зашчиту и орудну моч застарєлого на тој час Т-55, было створјено много модификациј и улєпшениј танка (Т-55М, Т-55МВ, Т-55АД и друге). В 1990 роках нєкторе возходноевропејске државы (Румунија, Словенија и друге) такоже проводили улєпшенја танка Т-55.

Модификоване версије танка (Т-55М, Т-55МВ) имєјут велми слабы панцыр. Челны панцыр Т-55МВ може зауставити једино [[Кумулативне (высоко експлозивне) гранаты|кумулативне]] (высоко експлозивне противотанкове) гранаты с пробитјем мєње, неж 250 мм по нормалє (под вуглом (кутом) 90 ступењев односно панцыра). РПГ-7 пробиваје приблизно 600 мм панцыра (чрєз динамичну зашчиту). Даже противотанкове контролујеме ракеты (ПТКР) 1970–80 роков имајут пробитје 400-800 мм панцыра. Т-55М имєје додаточне панцырне листы (300–400 мм), то увеличило тежину танка до 40 тон (друге модификације имајут 36–37 тон), але того такоже не је дост за добру зашчиту.

За всу војну в [[Сирија|Сирији]] владне војска утратили выше, неж 800 танков, бољшест од кторых сут Т-54/55 и Т-72М.

По информацији на 2017 рок танкы Т-54/55 сут сјете од оруженја [[Росија|Росије]] (сут складоване), [[Индија|Индије]], [[Poljska|Пољскы]], [[Němcija|Нємције]] (сут достане од [[Източна Нємција|Източној Нємције]]) и другых држав. Једино в африканскых и нєкторых азиатскых државах Т-54/55 будут много популарными јешче не једно десетилєтје.

== Внєшње линкы ==
{{Prěvod|ru|T-55}}

{{Članok s zvězdoju}}
[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]
[[Kategorija:Танкы]]</text>
      <sha1>05v7xtfxcykizq64fo4v6rd0uii93qw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тетрис</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3253</id>
    <revision>
      <id>43266</id>
      <parentid>38669</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:37:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43266</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7896" sha1="k43c7fqorccwye3s7hv5nuxql3yai95" xml:space="preserve">[[Fajl:Typical Tetris Game.svg|thumb|upright=0.75|Обычајна игра в &quot;Тетрис&quot;.]]

'''&quot;Тетрис&quot;''' ({{Jezyky|ru|Тетрис}}) јест [[видеоигра]]-главоломка, ктору створил [[Совєтскы Сојуз|совєтскы]] инженер Алексеј Пажитнов за компјутер [[Електроника-60]]. В часу створјенја концепције игры Пажитнову помагали Дмитриј Павловски и Вадим Герасимов. {{Trěba iztočnik|Игру опубликовали ред компаниј на нєколикых платформах за час јеј јествованја послє борбы за јеј авторске права в концу 1980|data=2023-06}}. годов. Послє долгого периода публикованја игры компанијеју [[Nintendo]] права прєшли к самому Пажитнову в 1996 году, кторы основал {{Lang|en|The Tetris Company}}.

В &quot;Тетрису&quot; играчу трєба створити полне чркы чрєз прємешченје фигур разных форм, ''[[Tetromino|тетроминов]]'', кторе падајут од врха до дола екрана. Полне чркы изчезајут, а играч достаје пункты и имаје можливост изнова додати чтоколи до пустых клєток. Игра немаје конца: играч проигрываје игру, когды хот бы једно тетрамино достаје врха екрана. Играчу трєба избєгнути того како можливо должеје дља доставанја максималного резултата. В случају игры с 2 играчами и выше, цєљ игры јест прєжити својих противников; в нєкторых верзијах играчи могут додати кары противникам, ако ли имајут дост число полных чрок. 

&quot;Тетрис&quot; основана на простых правилах и јест једна из великых класичных игр в хисторији видеоигр, разом с {{Lang|en|Pong}}, {{Lang|en|Space Invaders}} и {{Lang|en|Pac-Man}}. Игру адаптовали на вечинство играчных орудиј, вкључајучи компјутеры, играчне консољи и телефоны. Понєкторе верзије вкључајут таке измєны, како 3Д, систему одложенја фигур и многопољзоватељскы режим.

{{Trěba iztočnik|К 2010 году в свєту были продане выше 170 милионов копиј &quot;Тетрис&quot; од 1984 года|data=2023-06}}. &quot;Тетрис&quot; јест доступны за выше 65 платформ, а јего верзија на {{Lang|en|Game Boy}} јест једна из највыше проданых игр на платформє с выше 35 милионами копиј. {{Trěba iztočnik|В априљу 2014 года было анонсовано, же игра имаје выше 425 милионов достав на телефонах од 2005 года|data=2023-06}}. Тетрис имаје популарност в културє и јего слава имаје простор внє видеоигр, в [[Архитектура|архитектурє]], [[Музика|музикє]] и [[косплеј]]у.

== Играчне фигуры ==
Фигуры в &quot;Тетрису&quot;, кторы јест основа игры, сут [[Tetromino|тетромины]]. Име фигур измењјали в разны час: хот математики прєдпочитајут вариант &quot;тетромино&quot;, игры &quot;Тетриса&quot; в 1990. лєтах користали разне термины: блокы, тетрамино и т. д. Починајучи с 2000 годов официалны термин компаније &quot;Тетрис&quot; в их правилах игры јест &quot;тетримино&quot;. Јествује 7 разных форм тетроминов, все сут основане на сборкє 4 квадратов, одкуда произходи слово &quot;Тетрис&quot; по [[Грєчскы језык|грєчскому]] префиксу тетра-, кторы значи &quot;четыри&quot;. Играч може поврачати все блокы на 90° градов налєво или направо нєколико раз, зависно од верзије игры, и помєшчати ју в потрєбну позицију, допока она опадаје.

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Спис јествујучих тетроминов &lt;br&gt; [[Fajl:Tetriminos-banner.png|alt=|link=]]
|- 
! scope=&quot;col&quot; | Форма
! scope=&quot;col&quot; | Назва
! scope=&quot;col&quot; | Ине назвы
! scope=&quot;col&quot; | Конструкција
|-
| [[Fajl:Tetris I.svg|x24px|link=|Тетромино I]] || Тетромино I || &quot;Пала&quot;, &quot;обычајны&quot;, &quot;долгы&quot;
| 4 квадрата в чркє.
|-
| [[Fajl:Tetris O.svg|x48px|center|alt=Тетромино O|link=|Тетромино O]] || Тетромино {{-|O}} || &quot;Квадрат&quot;, &quot;блок&quot;, &quot;куб&quot;
| Метаквадрат 2×2.
|-
| [[Fajl:Tetris T.svg|x48px|link=|Тетромино T]] || Тетромино {{-|T}} ||  &quot;Те&quot;
| 3 квадрата в чркє и 1 квадрат в центру.
|-
| [[Fajl:Tetris L.svg|x48px|link=|Тетромино L]] || Тетромино {{-|L}} ||  &quot;Л&quot;, &quot;ламбда&quot;
| 3 квадрата в чркє и 1 квадрат под лєвоју страноју.
|-
| [[Fajl:Tetris J.svg|x48px|link=|Тетромино J]] || Тетромино {{-|J}} || &quot;Обратна Л&quot;, &quot;гамма&quot;
| 3 квадрата в чркє и 1 квадрат под правоју страноју.
|-
| [[Fajl:Tetris Z.svg|x48px|link=|Тетромино Z]] || Тетромино {{-|Z}} || &quot;Покошены&quot;
| Метаквадрат 2×2, але врхны ред јест двиганы на једин квадрат влєво.
|-
| [[Fajl:Tetris S.svg|x48px|link=|Тетромино S]] || Тетромино {{-|S}} || &quot;Обратны покошены&quot;
| Метаквадрат 2×2, але врхны ред јест двиганы на једин квадрат вправо.
|}

Все тетромины могут заполнити минимум 2 чркы: за изкљученјем Тетромино {{-|I}} всих јих потрєбно помєстити на 2 или 3 чркы, что позваљаје играчу сдєлати крокы, кторе дадут выше пунктов. Тетромины {{-|J}} и {{-|L}} зајмајут 3 чркы послє 90-градној или 270-градној ротације. Сходно Тетромино {{-|I}} може заполнити до 4 чрок вертикално, что јест знано како крок &quot;Тетрис&quot;.

Кажда из 7 фигур имаје собствены колор, и нєктори играчи користајут колоры дља назвы фигур. Једнако в раных верзијах игры колор каждој фигуры одличал се. Да бы избєгти того проблема компанија &quot;Тетрис&quot; додала колор каждој фигурє в својих правилах игры.

== Внєшње линкы ==
* [https://tetris.com/ Официалны сајт] &quot;Тетриса&quot;
{{Prěvod|fr|Tetris|revizija=204233963}}

[[Kategorija:Видеоигры]]
[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]</text>
      <sha1>k43c7fqorccwye3s7hv5nuxql3yai95</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тюрма народов</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3276</id>
    <redirect title="Tjurma narodov" />
    <revision>
      <id>43281</id>
      <parentid>22183</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:49:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43281</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="131" sha1="jwdfxb2g2syo16nlq2ddqua3r8mqsf0" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Tjurma narodov]]
[[Kategorija:Политика]]
[[Kategorija:Росија]]
[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]</text>
      <sha1>jwdfxb2g2syo16nlq2ddqua3r8mqsf0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Угрофинске језыкы</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3279</id>
    <redirect title="Ugrofinske jezyky" />
    <revision>
      <id>43490</id>
      <parentid>22194</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:40:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43490</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="77" sha1="6en7v0kkde42bmnmrathjnkqt3s0y1s" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Ugrofinske jezyky]]

[[Kategorija:Уралске језыкы| ]]</text>
      <sha1>6en7v0kkde42bmnmrathjnkqt3s0y1s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Уралске језыкы</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3293</id>
    <redirect title="Uralske jezyky" />
    <revision>
      <id>43492</id>
      <parentid>22258</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:41:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43492</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="101" sha1="0ekjznk7m2b0cl7t2ycpgk7u08v87vk" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Uralske jezyky]]
[[Kategorija:Уралске језыкы| ]]
[[Kategorija:Језыкы]]</text>
      <sha1>0ekjznk7m2b0cl7t2ycpgk7u08v87vk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Филм</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3309</id>
    <redirect title="Film" />
    <revision>
      <id>43377</id>
      <parentid>22293</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T19:39:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43377</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="124" sha1="esvvh5qbba8nlucjj2p0hr9vxvnawf4" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Film]]
[[Kategorija:Филмы| ]]
[[Kategorija:Умєтност]]
[[Kategorija:Кинематографија]]</text>
      <sha1>esvvh5qbba8nlucjj2p0hr9vxvnawf4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хладна војна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3354</id>
    <redirect title="Hladna vojna" />
    <revision>
      <id>43280</id>
      <parentid>22440</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:49:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43280</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="143" sha1="sp999ib0hukw8pql5je2jtxngvf6ml9" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Hladna vojna]]
[[Kategorija:Војна]]
[[Kategorija:20. вєк]]
[[Kategorija:США]]
[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]</text>
      <sha1>sp999ib0hukw8pql5je2jtxngvf6ml9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хоругва меджусловјанского језыка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3358</id>
    <redirect title="Horugva medžuslovjanskogo jezyka" />
    <revision>
      <id>43242</id>
      <parentid>22449</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T14:07:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43242</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="155" sha1="rsyifhb807ru7x5f4qc31u4qp46ht7c" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Horugva medžuslovjanskogo jezyka]] 
[[Kategorija:Меджусловјанскы]]
[[Kategorija:Хоругвы|Междусловјанскы]]</text>
      <sha1>rsyifhb807ru7x5f4qc31u4qp46ht7c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чебурашка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3392</id>
    <revision>
      <id>43268</id>
      <parentid>38915</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:37:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43268</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="798" sha1="8u9y75iiixlgoy16y12sq6ufdo7pxc4" xml:space="preserve">{{Začetok|data=2023-04}}
[[Fajl:Cheburashka.jpg|thumb|Пљушевы Чебурашка]]
'''Чебурашка''' — особа, измысљена од писатеља [[Едуард Успенски|Едуарда Успенского]] в 1966 году како једна из главных херојев книгы «[[Крокодил Гена и јегови пријатељи]]» и јеј продолжениј. После изхода чртаного филма [[Роман Качанов|Романа Качанова]] «[[Крокодил Гена]]» филмованого по тој книгє в 1969 году, особа стала широко прославјена.

== Vněšnje linky ==
{{Prěvod|ru|Чебурашка}}

[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]</text>
      <sha1>8u9y75iiixlgoy16y12sq6ufdo7pxc4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чрвена армија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3402</id>
    <revision>
      <id>43269</id>
      <parentid>38879</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:37:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43269</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4654" sha1="n7vyyni1klhgk2p2u9v8lv27t7kdn1g" xml:space="preserve">[[Fajl:Flag of the Soviet Red Army.svg|thumb|Неофициална застава чрвеној армије. Армија Совєтского Сојуза никогда не имєла официалну заставу.]]
'''Работническо-сељанска Чрвена армија''' ({{Jezyky|ru|Рабоче-крестьянская Красная армия}}), кратко знајема ако '''Чрвена армија''' ({{Jezyky|ru|Красная армия}}), была армија и војенна авиација [[Росијска Советска Федеративна Социалистическа Република|Росијској Совєтској Федеративној Социалистичској Републикы]] и, за 1922 годом, [[Совєтскы Сојуз|Совєтского Сојуза]]. Большевики створили армију за Росијску граджанску војну, абы бојевати против [[Бєла армија|Бєлој армији]], ктора бојевала за цєсара. В 1946 году, чрвена армија и војенны флот стали главноју основоју армије Совєтского Сојуза. 

Чрвена армија была много важна в Другој свєтовој војнє за победу против [[Нацистична Нємција|нацистичној Нємцији]]. На возходном фронту Чрвена армија бојевала против около 80% нємечској армије подчас војны.&lt;ref&gt;{{Cite news|first=Norman|last=Davies|title=How we didn't win the war … but the Russians did|language=en|url=https://www.thetimes.co.uk/article/how-we-didnt-win-the-war-but-the-russians-did-dkzspjfmzg5|date=2006-11-05|access-date=2021-04-21|publisher=The Sunday Times|issn=0140-0460}}&lt;/ref&gt;

== Конфликты ==

=== Русска граджанска војна ===
Русска граджанска војна ({{Jezyky|ru|Гражданская война в России}}) была граджанска војна в Россији од 1917 года до 1923 года. Тута војна имала три периоды. 
# Октобр 1917 - новембр 1918, од Большевичској револуције до конца [[Прва свєтова војна|Првој свєтовој војны]].
# Јануар 1919 - новембр 1919, Бєла армија починала идти впрєд и поразила Чрвену армију на всих фронтах. [[Лев Троцкы]] реформовал своју армију и атаковал Бєлу армију. Коло Новембра војини Бєлој армије были пополно измучени и Чрвена армија захватила Ростов-на-Дону.
# 1919 - 1923

=== Зимова војна ===
Зимова војна ({{Jezyky|ru|Зимняя война|fi|talvisota}}) была војна меджу Совєтскым Сојузом и [[Финландија|Финландијеју]] од 30. новембра 1939 до 13. марца 1940. Војну почел Совєтскы Сојуз својим нападом на Финладнију за три мєсеце до почетка Другој свєтовој војны - и закончила се по [[Московскы мирны договор|Московскому мирному договору]]. Чрвена армија имєла в три разы выше војинов, неж Финландија, в 30 разов выше самолетов и в 100 разов выше танков, але не имала успєх в војнє, тому же војини не имєли мотивацију и армија имала много неизкушеных офицеров.

=== Друга свєтова војна ===
Друга свєтова војна (в Россији такоже знајема како Велика Отечствена војна, {{Jezyky|ru|Великая Отечественная война}}) была највечша војна за Чрвену армију. Совєтскы Сојуз изгубил близ 9 милионов војинов и близ 20 милионов људиј, јестли такоже числити мирных људиј.

== Източникы ==
&lt;references /&gt;

== Внєшње линкы ==
{{Prěvod|en|Red Army}}

[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]
[[Kategorija:Војско]]</text>
      <sha1>n7vyyni1klhgk2p2u9v8lv27t7kdn1g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаг (монета)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3412</id>
    <redirect title="Šag (moneta)" />
    <revision>
      <id>43317</id>
      <parentid>22628</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:23:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43317</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55" sha1="dozsr3p1l3t3dn73gp52mpkchxc4nim" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Šag (moneta)]]
[[Kategorija:Валуты]]</text>
      <sha1>dozsr3p1l3t3dn73gp52mpkchxc4nim</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ө</title>
    <ns>0</ns>
    <id>3495</id>
    <revision>
      <id>43348</id>
      <parentid>36215</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T18:43:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>/* Pametnik */</comment>
      <origin>43348</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3152" sha1="o4gcr520li5j0cxskc9165lrafkg52s" xml:space="preserve">[[Fajl:Cyrillic letter Oe.svg | right | 240px]]
&lt;big&gt;'''Ө''', '''ө'''&lt;/big&gt; (''prěčrknuto O'') jest [[Kirilica|kirilična bukva]] upotrěbjajema v mnogyh neslovjanskyh, prěvažno [[Turkijske jezyky|turkijskyh]] i [[Mongolske jezyky|mongolskyh]] jezykah. Ona jest kombinacija bukv '''{{-|[[О (kirilica)|О]]}}''' i '''{{-|[[Е (kirilica)|Е]]}}'''. Pomimo shodnoj formy, ona ne imaje ničto občego ni s [[Grečsky alfabet|grečskoj]] bukvy Θ (''theta''), ni s [[Starokirilična azbuka|starokiriličnoj]] bukvy [[Ѳ]] (''fita''). Za transliteraciju v sistemě {{-|[[ISO 9]]}} koristaje se latinska bukva '''{{-|ô}}'''.

V kiriličnyh azbukah mnogyh turkijskyh jezykov (medžu drugymi [[Azerbajdžansky jezyk|azerbajdžanskogo]], [[Baškirsky jezyk|baškirskogo]], [[Dolgansky jezyk|dolganskogo]], [[Jakutsky jezyk|jakutskogo]], [[Karakalpaksky jezyk|karakalpakskogo]], [[Kazahsky jezyk|kazahskogo]], [[Kyrgyzsky jezyk|kyrgyzskogo]], [[Tatarsky jezyk|tatarskogo]], [[Tofalarsky jezyk|tofalarskogo]], [[Turkmensky jezyk|turkmenskogo]], [[Tuvinsky jezyk|tuvinskogo]], [[Ujgursky jezyk|ujgurskogo]]) ona označaje prědnju samoglasku {{MFA|ø}} ili {{MFA|œ}}. Menša grupa turkijskyh jezykov upotrěbjaje bukvu {{-|'''[[Ӧ]]'''}} za tojže sam zvuk.

V [[Mongolsky jezyk|mongolskom]] ona označaje samoglasku {{MFA|ɵ~o}}, v [[Burjatsky jezyk|burjatskom]] {{MFA|œ}}, v [[Kalmyksky jezyk|kalmykskom]] jezyku {{MFA|o}}.

Bukva '''Ө''' takože koristaje se v [[Selkupsky jezyk|selkupskom]] (izgovor: {{MFA|ø}}), [[Komi-jazvinsky jezyk|komi-jazvinskom]] (izgovor: {{MFA|ɯ~ɤ̹̈}}), [[Sěverozapadny marijsky jezyk|sěverozapadnom marijskom]] (izgovor: {{MFA|ů}}), někojih dialektah [[Hantyjsky jezyk|hantyjskogo]] (izgovor: {{MFA|ŏ}}), [[Evensky jezyk|evenskom]] (izgovor: {{MFA|ɵ}}) i [[Ketsky jezyk|ketskom]] (izgovor: {{MFA|o}}). Někoje jezyky (sěverozapadny marijsky, hantyjsky, evensky) takože imajut variant s umlautom, [[Ӫ]].

== Pametnik ==
[[Fajl:Ufa Airport Osokin-1.jpg | thumb | right | 300px | Aeroport grada [[Ufa]] ({{Jezyky|ba|Өфө}})]]
[[Fajl:ӨҢҮ_скульптура.jpg | thumb | left | 300px | Pametnik tuvinskym bukvam v [[Kyzyl]]u]]
V gradu [[Kyzyl]] v [[Tuvinska republika|Tuvinskoj republikě]] nahodi se [[Pametnik tuvinskym bukvam|Pametnik bukvam «Ө, Ң, Ү»]], harakterističnym za [[tuvinsky jezyk]].

&lt;br clear=all /&gt;

== Kodovanje ==
{| class=wikitable style=&quot;text-align:center;&quot;
! colspan=2 | Kodovanje
! &lt;big&gt;&lt;big&gt;{{-|Ө}}&lt;/big&gt;&lt;/big&gt;
! &lt;big&gt;&lt;big&gt;{{-|ө}}&lt;/big&gt;&lt;/big&gt;
|-
! colspan=2 | Nazva v Unikodu 
| {{-|CYRILLIC CAPITAL LETTER BARRED O}}
| {{-|CYRILLIC SMALL LETTER BARRED O}}
|-
! rowspan=2 | Unikod !! šestnadseterična sistema
| {{-|U+04E8}}
| {{-|U+04E9}}
|-
! deseterična sistema
| 1256
| 1257
|-
! rowspan=2 | {{-|HTML}} !! šestnadseterična sistema
| &lt;code&gt;&amp;amp;#x4e8;&lt;/code&gt;
| &lt;code&gt;&amp;amp;#x4e9;&lt;/code&gt; 
|-
! deseterična sistema
| &lt;code&gt;&amp;amp;#1256;&lt;/code&gt;
| &lt;code&gt;&amp;amp;#1257;&lt;/code&gt;
|}

== Izvor ==
* {{Cite web | url = https://www.omniglot.com/ | title = Omniglot.com}}

{{Kirilica}}
{{Varianty bukvy О}}
[[Kategorija:Kirilične bukvy]]
[[Kategorija:Кириличне буквы]]</text>
      <sha1>o4gcr520li5j0cxskc9165lrafkg52s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Besěda:Max Weber</title>
    <ns>1</ns>
    <id>3570</id>
    <revision>
      <id>43325</id>
      <parentid>23325</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:29:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Besěda:Maks Veber]] na [[Besěda:Max Weber]]: istno ime</comment>
      <origin>23324</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="899" sha1="rblj3o6kc97pyxmyvda9d0un0yblwet" xml:space="preserve">== glagol definiovati ==

slovnik imaje slovo ''defin'''io'''vati,'' ale ja myslju, že poljsky jest jedinstveny jezyk, ktory dodaje diftong -io-, kogda vse ostale koristajut jego kako v latinicě

myslju, diftong io ne jest potrěbny v tutom slovu

{| class=&quot;wikitable&quot;
|Latin
|definire
|-
|špansky
|definir
|-
|francuzky
|définir
|-
|angl
|define
|-
|Polish
|'''definiować'''
|-
|Czech
|definovat
|-
|Slovak
|definovať
|-
|Slovene
|definirati
|-
|Croatian
|definirati
|-
|Serbian
|дефинирати, одредити
|-
|Macedonian
|дефинира
|-
|Bulgarian
|дефинирам, определям
|}
[[Koristnik:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[Besěda s koristnikom:GlěbDyndar|talk]]) 19:39, 15 May 2025 (UTC)

:definovati pf  - definirovati ipf
:za mene izgledaje razumlivěje [[Koristnik:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[Besěda s koristnikom:GlěbDyndar|talk]]) 20:43, 15 May 2025 (UTC)</text>
      <sha1>rblj3o6kc97pyxmyvda9d0un0yblwet</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Hantyjsky jezyk</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3715</id>
    <revision>
      <id>43482</id>
      <parentid>23804</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:26:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43482</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="85" sha1="h3hfmnhhqb1vh5jmt7bdy517ps4svft" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Хантыјскы језык}}
[[Kategorija:Uralske jezyky]]</text>
      <sha1>h3hfmnhhqb1vh5jmt7bdy517ps4svft</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Kompjutery SSSR</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3793</id>
    <revision>
      <id>43255</id>
      <parentid>40857</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:35:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43255</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="112" sha1="j98e4vwik3awidswhgb074u6le9qt7s" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Компјутеры СССР}}
[[Kategorija:Kompjutery]]
[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]</text>
      <sha1>j98e4vwik3awidswhgb074u6le9qt7s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Madjarsky jezyk</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3820</id>
    <revision>
      <id>43503</id>
      <parentid>24140</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:55:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43503</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="170" sha1="kc2urbysc02kltrd2xi7mtkbzfcolzf" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Мадјарскы језык}}
[[Kategorija:Madjarsky jezyk| ]]
[[Kategorija:Ugrske jezyky]]
[[Kategorija:Uralske jezyky]]
[[Kategorija:Vugrija]]</text>
      <sha1>kc2urbysc02kltrd2xi7mtkbzfcolzf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Mansijsky jezyk</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3821</id>
    <revision>
      <id>43508</id>
      <parentid>24142</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:00:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43508</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="114" sha1="si4z9wakgyk8diclnk737gibu7v1e88" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Мансијскы језык}}
[[Kategorija:Uralske jezyky]]
[[Kategorija:Ugrske jezyky]]</text>
      <sha1>si4z9wakgyk8diclnk737gibu7v1e88</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Marijsky jezyk</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3823</id>
    <revision>
      <id>43495</id>
      <parentid>24146</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:46:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43495</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="83" sha1="ayxxi0swlhh95zsq7q1oyvpivpn00ex" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Маријскы језык}}
[[Kategorija:Uralske jezyky]]</text>
      <sha1>ayxxi0swlhh95zsq7q1oyvpivpn00ex</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Microsoft Windows</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3839</id>
    <revision>
      <id>43451</id>
      <parentid>24193</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T22:18:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43451</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="104" sha1="h990sp0bhkt9unhldvj1f2c65xtelfn" xml:space="preserve">[[Kategorija:Operacijne sistemy Microsoft]]
[[Kategorija:Операцијне системы Microsoft]]</text>
      <sha1>h990sp0bhkt9unhldvj1f2c65xtelfn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Sovětski politiki</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3966</id>
    <revision>
      <id>43256</id>
      <parentid>36628</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:35:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43256</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="114" sha1="ogcial661nrdy6ivx0r0ze9wh5o85r3" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Совєтски политики}}
[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]
[[Kategorija:Politiki]]</text>
      <sha1>ogcial661nrdy6ivx0r0ze9wh5o85r3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43290</id>
      <parentid>43256</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T16:27:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43290</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="126" sha1="frj234xxjlx3l720w1ml47eg7j78ora" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Совєтски политики}}
[[Kategorija:Ljudi iz Sovětskogo sojuza]]
[[Kategorija:Politiki]]</text>
      <sha1>frj234xxjlx3l720w1ml47eg7j78ora</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Sovětsky sojuz</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3967</id>
    <revision>
      <id>43277</id>
      <parentid>41172</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:40:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43277</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="112" sha1="hnuuoevrwb02dxpu7o3wxps8tlhpf7t" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Совєтскы сојуз}}
[[Kategorija:Historične državy]]
[[Kategorija:20. věk]]</text>
      <sha1>hnuuoevrwb02dxpu7o3wxps8tlhpf7t</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43278</id>
      <parentid>43277</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:46:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Kategorija:Sovětsky Sojuz]] na [[Kategorija:Sovětsky sojuz]] bez ostavjenja prěnapravjenja</comment>
      <origin>43277</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="112" sha1="hnuuoevrwb02dxpu7o3wxps8tlhpf7t" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Совєтскы сојуз}}
[[Kategorija:Historične državy]]
[[Kategorija:20. věk]]</text>
      <sha1>hnuuoevrwb02dxpu7o3wxps8tlhpf7t</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43279</id>
      <parentid>43278</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:46:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43279</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="137" sha1="etekmndhyes0c1ud4in9ucna8lmu9be" xml:space="preserve">{{Main|Sovětsky sojuz}}
{{Sestrinska kategorija|Совєтскы сојуз}}
[[Kategorija:Historične državy]]
[[Kategorija:20. věk]]</text>
      <sha1>etekmndhyes0c1ud4in9ucna8lmu9be</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Ugrske jezyky</title>
    <ns>14</ns>
    <id>3997</id>
    <revision>
      <id>43485</id>
      <parentid>24675</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:32:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43485</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="81" sha1="hx8udjfcl5ji42qo6qtm5jmq4vjm348" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Угрске језыкы}}
[[Kategorija:Uralske jezyky]]</text>
      <sha1>hx8udjfcl5ji42qo6qtm5jmq4vjm348</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Vozila</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4028</id>
    <revision>
      <id>43449</id>
      <parentid>24767</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T22:14:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43449</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64" sha1="f4f69m6y1whvt06dxlitl7o4qo2yi4f" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Возила}}

[[Kategorija:Transport]]</text>
      <sha1>f4f69m6y1whvt06dxlitl7o4qo2yi4f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Čehija</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4038</id>
    <revision>
      <id>43441</id>
      <parentid>41325</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T22:06:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43441</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="96" sha1="2poh90sjovymaeghs7w5ora8eout5ck" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Чехија}}
[[Kategorija:Državy v Evropě]]
[[Kategorija:Čehija| ]]</text>
      <sha1>2poh90sjovymaeghs7w5ora8eout5ck</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Друга свєтова војна</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4199</id>
    <revision>
      <id>43519</id>
      <parentid>25218</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:27:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43519</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="133" sha1="rkjeb12m60mg1dokf3koz539vvmmedy" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Druga světova vojna}}
[[Kategorija:Свєтове војны]]
[[Kategorija:20. вєк]]</text>
      <sha1>rkjeb12m60mg1dokf3koz539vvmmedy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Компјутеры СССР</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4263</id>
    <revision>
      <id>43285</id>
      <parentid>25374</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:49:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43285</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="140" sha1="qz6f9ho26ij7f2pr3eu634phsb0vvwx" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Kompjutery SSSR}}
[[Kategorija:Компјутеры]]
[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]</text>
      <sha1>qz6f9ho26ij7f2pr3eu634phsb0vvwx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Совєтски политики</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4415</id>
    <revision>
      <id>43284</id>
      <parentid>25729</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:49:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43284</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="139" sha1="ka7yh9bkbcqpytzitjrwvhrfdfwrzs3" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Sovětski politiki}}
[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]
[[Kategorija:Политики]]</text>
      <sha1>ka7yh9bkbcqpytzitjrwvhrfdfwrzs3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43291</id>
      <parentid>43284</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T16:28:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43291</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="159" sha1="2kq7t6640m7153m3pom5owgp13ecs2f" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Sovětski politiki}}
[[Kategorija:Људи из Совєтского сојуза]]
[[Kategorija:Политики]]</text>
      <sha1>2kq7t6640m7153m3pom5owgp13ecs2f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Совєтскы сојуз</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4416</id>
    <revision>
      <id>43286</id>
      <parentid>25733</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:50:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Kategorija:Совєтскы Сојуз]] na [[Kategorija:Совєтскы сојуз]] bez ostavjenja prěnapravjenja</comment>
      <origin>25732</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="136" sha1="fkl1ltx0ob3wl84jfyovorpicd477eq" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Sovětsky Sojuz}}
[[Kategorija:Хисторичне државы]]
[[Kategorija:20. вєк]]</text>
      <sha1>fkl1ltx0ob3wl84jfyovorpicd477eq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43287</id>
      <parentid>43286</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:51:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43287</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="161" sha1="nnkog8lb0hdvx5gxfmv7qxlwxtnobjs" xml:space="preserve">{{Main|Sovětsky sojuz}}
{{Сестринска категорија|Sovětsky sojuz}}
[[Kategorija:Хисторичне државы]]
[[Kategorija:20. вєк]]</text>
      <sha1>nnkog8lb0hdvx5gxfmv7qxlwxtnobjs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Чехија</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4500</id>
    <revision>
      <id>43442</id>
      <parentid>25922</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T22:06:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43442</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="127" sha1="qkjga0s0h9mtlw16s53ee3ba3641qzm" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Čehija}}
[[Kategorija:Државы в Европє]]
[[Kategorija:Чехија| ]]</text>
      <sha1>qkjga0s0h9mtlw16s53ee3ba3641qzm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>MediaWiki:Global.js</title>
    <ns>8</ns>
    <id>4518</id>
    <revision>
      <id>43471</id>
      <parentid>25957</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T08:49:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>blokovanje transliteracije v kategorijah</comment>
      <origin>43471</origin>
      <model>javascript</model>
      <format>text/javascript</format>
      <text bytes="14696" sha1="r8wh972a40z0cqj8cpb6tlexy7mghm8" xml:space="preserve">/*
 * Medžuviki transliterator
 * Converts visible content into Latin or Cyrillic
 * by [[User:Lev]] (originally at https://isv.miraheze.org/wiki/MediaWiki:Gadget-alphabet.js)
 * Modified for robust Minerva (Mobile) support.
 *
 * Borrows from: https://www.mediawiki.org/wiki/MediaWiki:Gadget-Numerakri.js
 * @license &lt;https://opensource.org/licenses/MIT&gt;
 */

(function () {
    // MediaWiki config options
    var config = mw.config.get( [
        'wgAction',
        'wgContentLanguage',
        'wgNamespaceNumber',
        'wgPageContentModel',
        'wgUserName',
        'skin'
    ] );

    mw.util.addCSS(
        '.alphabet-isv-Cyrl { display: none !important; }\n' +
        'html[data-variant$=&quot;-cyrl&quot;] .alphabet-isv-Cyrl { display: inline !important; }\n' +
        'html[data-variant$=&quot;-cyrl&quot;] .alphabet-isv-Latn { display: none !important; }\n' +
        '#gadget-alphabet-mobile a.selected { background-color: #eaecf0 !important; font-weight: bold; color: #202122; }'
    );

    if (
        // Only when viewing content
        config.wgAction !== 'view'
        // Any non-content pages
        || config.wgPageContentModel !== 'wikitext'
        // Special, MediaWiki, Category pages
        || [ -1, 8, 14 ].indexOf( config.wgNamespaceNumber ) &gt; -1
    ) return;
    
    // Variant indexes
    var varIndex = {
        default: 0,
        latn: 0,
        cyrl: 1
    };

    // Re-used variables
    var walker = null;
    var api;
    var targetStyle;
    var currentStyle = 'default';
    var defaultStorageKey = '__defaultAlphabetText';
    var ignoreClass = 'ext-gadget-alphabet-disable';
    var romanNumerals = [];

    // HTML tags that should not be touched by parser
    var skippedTags = [
        'code',
        'input',
        'link',
        'kbd',
        'noscript',
        'pre',
        'style',
        'textarea'
    ];
    
    // Standard label text
    var varLabels = {
        'default': 'Lat./Кир.',
        'latn': 'Latinica',
        'cyrl': 'Кирилица'
    };
    
    /**
     * Replacements (for Latin as a default).
     * Syntax: [&quot;Latin&quot;, &quot;Cyrillic&quot;],
     * Put additional conversions of same letters after the main one.
     */
    var data = {
        outliers: [
            // Use acutes for disambiguation purposes in Cyrillic
            [ 'lj', 'љ' ],
            [ 'nj', 'њ' ]
        ],
        mappings: [
            [ 'a', 'а' ], [ 'b', 'б' ], [ 'c', 'ц' ], [ 'č', 'ч' ], [ 'd', 'д' ],
            [ 'e', 'е' ], [ 'ě', 'є' ], [ 'f', 'ф' ], [ 'g', 'г' ], [ 'h', 'х' ],
            [ 'i', 'и' ], [ 'j', 'ј' ], [ 'k', 'к' ], [ 'l', 'л' ], [ 'ĺ', 'л' ],
            [ 'm', 'м' ], [ 'n', 'н' ], [ 'ń', 'н' ], [ 'o', 'о' ], [ 'p', 'п' ],
            [ 'r', 'р' ], [ 's', 'с' ], [ 'š', 'ш' ], [ 't', 'т' ], [ 'u', 'у' ],
            [ 'v', 'в' ], [ 'y', 'ы' ], [ 'z', 'з' ], [ 'ž', 'ж' ],
            
            // Optional (Extended) Interslavic, do not use in text preferably
            [ 'å', 'а' ], [ 'ć', 'ч' ], [ 'ď', 'д' ], [ 'đ', 'дж' ], [ 'ė', 'е' ],
            [ 'ę', 'е' ], [ 'ľ', 'љ' ], [ 'ň', 'н' ], [ 'ò', 'о' ], [ 'ŕ', 'р' ],
            [ 'ř', 'р' ], [ 'ś', 'с' ], [ 'ť', 'т' ], [ 'ų', 'у' ], [ 'ź', 'з' ],
            
            // Solely for Cyrillic to Latin conversions
            [ 'šč', 'щ' ], [ 'j', 'ь' ], [ 'ja', 'я' ], [ 'ju', 'ю' ],
            [ 'e', 'э' ], [ 'e', 'ѣ' ],
            
            // Non-used letters that can be good to have converted
            [ 'w', 'в' ], [ 'ł', 'л' ], [ 'ö', 'ӧ' ], [ 'ü', 'ӱ' ], [ 'x', 'кс' ]
        ]
    };

    /**
     * Filter the text nodes for tree walker.
     */
    function filterNode( node ) {
        if ( node.nodeType === Node.TEXT_NODE ) {
            if ( !/\S/.test( node.nodeValue ) ) return NodeFilter.FILTER_REJECT;
            return NodeFilter.FILTER_ACCEPT;
        }

        var tag = node.nodeName &amp;&amp; node.nodeName.toLowerCase();
        if ( skippedTags.indexOf( tag ) &gt; -1 ) return NodeFilter.FILTER_REJECT;

        var lang = $( node ).attr( 'lang' );
        var hasSkipClass = $( node ).hasClass( ignoreClass );
        if ( hasSkipClass ) {
            return NodeFilter.FILTER_REJECT;
        }

        return NodeFilter.FILTER_SKIP;
    }

    /**
     * Replace all text in the filtered nodes.
     */
    function handleTextNode( node ) {
        if ( targetStyle === 'default' ) {
            restoreDefaults( node );
            return;
        }
        var original = node.nodeValue;
        var changed = original;

        changed = removeRomanNumerals( changed );
        changed = replaceText( changed );
        changed = fixRomanNumerals( changed );

        storeDefaultValue( node, original, changed );
        if ( original !== changed ) {
            node.nodeValue = changed;
        }
    }

    function restoreDefaults( node ) {
        var defaults = node.parentNode[ defaultStorageKey ];
        var value = node.nodeValue;
        if ( typeof defaults !== 'object' || defaults === null ) {
            return;
        }

        if ( defaults[ value ] !== '' &amp;&amp; defaults[ value ] !== undefined ) {
            node.nodeValue = defaults[ value ];
        }
    }

    function storeDefaultValue( node, original, changed ) {
        var parent = node.parentNode;
        if ( typeof parent[ defaultStorageKey ] !== 'object' || parent[ defaultStorageKey ] === null ) {
            parent[ defaultStorageKey ] = {};
        }

        if ( currentStyle === 'default' ) {
            parent[ defaultStorageKey ][ changed ] = original;
            return;
        }

        if ( original in parent[ defaultStorageKey ] ) {
            parent[ defaultStorageKey ][ changed ] = parent[ defaultStorageKey ][ original ];
        }
    }

    function idleWalker( deadline ) {
        var el;
        if ( !walker ) {
            return;
        }
        while ( deadline.timeRemaining() &gt; 0 ) {
            el = walker.nextNode();
            if ( !el ) {
                walker = null;
                currentStyle = targetStyle;
                targetStyle = null;
                return;
            }
            handleTextNode( el );
        }

        if ( walker ) {
            mw.requestIdleCallback( idleWalker );
        }
    }
    
    function startPageConversion( event ) {
        if ( event.trigger !== true ) {
            event.preventDefault();
        }
        targetStyle = event.data.outputStyle;

        if ( event.trigger !== true &amp;&amp; currentStyle === targetStyle ) {
            return;
        }
        
        var $targetTab = $( '#ca-varlang-' + targetStyle );
        $( '[id^=&quot;ca-varlang&quot;].selected' ).removeClass( 'selected' );
        $( $targetTab ).addClass( 'selected' );
        $( '#p-variants-label &gt; span' ).text( $targetTab.text() );
        
        if ( event.trigger !== true ) {
            setVariant( targetStyle );
        }
        
        if ( event.trigger === true &amp;&amp; targetStyle === 'default' ) {
            return;
        }
    
        if ( !walker ) {
            mw.requestIdleCallback( idleWalker );
        }
        
        var contentNode = document.querySelector( '#mw-content-text' );
        if (contentNode) {
            walker = document.createTreeWalker(
                contentNode,
                NodeFilter.SHOW_ALL,
                filterNode,
                false
            );
            
            var lang = config.wgContentLanguage + ( targetStyle !== 'default' ? '-' + targetStyle : '' );
            contentNode.setAttribute( 'lang', lang );
            document.documentElement.setAttribute( 'data-variant', lang );

            var isCyrl = ( targetStyle === 'cyrl' );
            $( '#mw-content-text .alphabet-isv-Cyrl' ).css( 'display', isCyrl ? 'inline' : 'none' );
            $( '#mw-content-text .alphabet-isv-Latn' ).css( 'display', isCyrl ? 'none' : 'inline' );
        }
    }

    function replaceSequence( str, data, style ) {
        var input = data[ + !varIndex[ style ] ];
        var output = data[ varIndex[ style ] ];

        function capitalize( string ) {
            return string.charAt( 0 ).toUpperCase() + string.slice( 1 );
        }

        var capInput = capitalize( input );
        var capOutput = capitalize( output );
        var uppInput = input.toUpperCase();

        if ( !String.prototype.replaceAll ) {
            return str.replace( new RegExp( input, 'g' ), output )
                .replace( new RegExp( capInput, 'g' ), capOutput )
                .replace( new RegExp( uppInput, 'g' ), capOutput );
        }

        return str.replaceAll( input, output )
            .replaceAll( capInput, capOutput )
            .replaceAll( uppInput, capOutput );
    }
    
    function replaceText( str, style ) {
        style = style || targetStyle;
        
        for ( var i = 0; i &lt; data.outliers.length; i++ ) {
            str = replaceSequence( str, data.outliers[ i ], style );
        }

        for ( var j = 0; j &lt; data.mappings.length; j++ ) {
            str = replaceSequence( str, data.mappings[ j ], style );
        }
        
        return str;
    }

    function removeRomanNumerals( str ) {
        romanNumerals = [];
        var romanRegex = /\b(?=[MDCLXVI])M{0,4}(C[DM]|D?C{0,3})(X[LC]|L?X{0,3})(I[VX]|V?I{0,3})\b/g;
        return str.replace( romanRegex, function( match, $1 ) {
            if ( match.length &lt;= 1 ) {
                return match;
            }
            var count = romanNumerals.length;
            var id = '----' + count + '----';

            romanNumerals.push( match );
            return id;
        } );
    }

    function fixRomanNumerals( str ) {
        var idRegex = /----([\d+])----/g;
        return str.replace( idRegex, function( match, $1 ) {
            var numeral = romanNumerals[ $1 ];
            return numeral !== null ? numeral : match;
        } );
    }
    
    function getVariant() {
        var value;
        if ( config.wgUserName === null ) {
            mw.loader.using( 'mediawiki.storage' ).done( function() {
                value = mw.storage.get( 'ext-gadget-alphabet' );
                value = ( value !== null ? value : 'default' );
            } );

            return value || 'default';
        }

        mw.loader.using( 'mediawiki.user' ).done( function() {
            value = mw.user.options.get( 'userjs-ext-gadget-alphabet' );
            value = ( value !== null ? value : 'default' );
        } );
        return value || 'default';
    }
    
    function setVariant( name, prev ) {
        var isDefault = ( name === 'default' );
        var message = 'Vaše prědpočitańje azbuky bylo ' + ( isDefault ? 'udaljeno.' : 'zapisano.' );
        if ( currentStyle === 'cyrl' || name === 'cyrl' ) {
            message = replaceText( message, 'cyrl' );
        }
        if ( config.wgUserName === null ) {
            mw.loader.using( 'mediawiki.storage' ).done( function() {
                var action = ( isDefault ? 'remove' : 'set' );

                var stored = mw.storage[ action ]( 'ext-gadget-alphabet', name );
                if ( stored ) mw.notify( message );
            } );

            return;
        }

        mw.loader.using( [ 'mediawiki.api', 'mediawiki.user' ] ).done( function() {
            if ( !api ) api = new mw.Api();
            var value = ( isDefault ? null : name );
            
            api.saveOption( 'userjs-ext-gadget-alphabet', value ).then( function() {
                mw.notify( message );
            } );
        } );
    }
    
    /**
     * Add alphabet variants and start initial conversion.
     */
    function init() {
        var isVector = ( config.skin === 'vector' || config.skin === 'vector-2022' );
        var isMinerva = config.skin === 'minerva';
        
        if ( isVector ) {
            $( '#p-variants' ).removeClass( 'emptyPortlet' );
            $( '#p-variants-label' ).addClass( ignoreClass );
        }

        if ( isMinerva ) {
            var $wrapper = $( '&lt;div id=&quot;gadget-alphabet-mobile&quot; style=&quot;display:flex; justify-content:center; gap:8px; margin: 15px 0;&quot;&gt;&lt;/div&gt;' );
            var $minervaPortletLink = $( '&lt;a&gt;' )
                .attr( 'href', 'javascript:void(0);' )
                .css({
                    'padding': '6px 12px',
                    'border': '1px solid #a2a9b1',
                    'border-radius': '4px',
                    'background-color': '#f8f9fa',
                    'color': '#3366cc',
                    'text-decoration': 'none',
                    'font-size': '0.9em',
                    'cursor': 'pointer'
                });

            if ( $( '.minerva__tab-container' ).length ) {
                $( '.minerva__tab-container' ).append( $wrapper );
            } else {
                $( '#bodyContent' ).prepend( $wrapper );
            }
        }
        
        function addPortletLink( code ) {
            var $link;
            if ( isMinerva ) {
                $link = $minervaPortletLink.clone()
                    .attr( 'id', 'ca-varlang-' + code )
                    .text( varLabels[ code ] );

                if ( code === 'default' ) $link.addClass( 'selected' );

                $wrapper.append( $link );
            } else {
                var $portlet = $( mw.util.addPortletLink(
                    ( isVector ? 'p-variants' : 'p-cactions' ),
                    'javascript:void(0);',
                    varLabels[ code ],
                    'ca-varlang-' + code
                ) );

                var lang = config.wgContentLanguage + ( code !== 'default' ? '-' + code : '' );
                if ( code === 'default' ) $portlet.addClass( 'selected' );
                $portlet.attr( 'lang', lang ).addClass( ignoreClass );
                $link = $portlet.find( 'a' );
            }

            if ( isVector ) {
                mw.util.showPortlet( 'vector-variants-dropdown' );
            }
            $link.click( { 'outputStyle': code }, startPageConversion );
        }
        
        mw.loader.using( 'mediawiki.util' ).done( function() {
            addPortletLink( 'default' );
            addPortletLink( 'latn' );
            addPortletLink( 'cyrl' );
        } );

        // Start conversion when the document is idle
        var variant = getVariant();
        $( '#p-variants-label &gt; span' ).text( varLabels[ variant ] );
        mw.requestIdleCallback( function() {
            startPageConversion( {
                data: {
                    outputStyle: variant
                },
                trigger: true
            } );
        } );
    }

    $( init );
}() );</text>
      <sha1>r8wh972a40z0cqj8cpb6tlexy7mghm8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Mass Effect</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4528</id>
    <revision>
      <id>43556</id>
      <parentid>38943</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:47:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43556</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5592" sha1="94eo92v0y2alsig915oa16u3y440zw5" xml:space="preserve">{{Kartka Videoigrova serija|nazva={{-|Mass Effect}}|logotip=Logo Mass Effect.svg|razrabotniki={{-|[[BioWare]]}}|platformy={{-|[[PlayStation 3]], [[PlayStation 4]], [[Xbox 360]], [[Xbox One]], [[Microsoft Windows|Windows]], [[iOS]], [[Android]], [[Wii U]]}}|igromotory={{-|[[Unreal Engine]], [[Frostbite Engine]]}}|prvaigra={{-|[[Mass Effect (igra)|Mass Effect]]}}|žanry=[[Strěljanka od tretjego lica]], {{-|[[Action RPG]]}}|oficialnysajt={{-|[https://www.ea.com/games/mass-effect mass-effect]}}|izdatelji={{-|[[Microsoft Studios]], [[Electronic Arts]]}}}}

'''{{-|Mass Effect}}''' — jest naučno-fantastična medija-serija, ktoru sut stvorili [[Casey Hudson|Kejsi Hadson]] ({{Jezyky|en|Casey Hudson}}) i [[Drew Karpyshyn|Drju Karpišin]] ({{Jezyky|en|Drew Karpyshyn}}). V njej ide historija o dalekoj budučnosti, v ktoroj ljudi i inoplanetjani kolonizovali Mlěčny put s pomočju tehnologij najdavnih civilizacij.

Medija-serija sodrživaje seriju igr, ktore stvorila kompanija {{-|[[BioWare]]}} i ktore izdali {{-|[[Microsoft Studios]]}} i {{-|[[Electronic Arts]]}}. V prvyh treh igrah ({{-|[[Mass Effect (igra)|Mass Effect 1]]}}, {{-|[[Mass Effect 2]]}} i {{-|[[Mass Effect 3]]}}) ide reč o boju komandira Šeparda i jegovogo odreda protiv Žnecov, ktori hčut izniščiti vsaku živnost v galaktikě. V {{-|[[Mass Effect: Andromeda]]}} dějanja idut poslě 600 let od {{-|Mass Effect 3}} i izlagajut o kolonistah, ktori kolonizujut [[Galaktika Andromedy|galaktiku Andromedy]].

Osnovne igry serije sut strěljanky od tretjego lica s elementami roljevoj igry. Igrač može izbirati različne varianty za odgovor v dialogah, ktore imajut vliv na dějanja. Misije igrač hodi so svojim odredom, s nektorymi iz ktoryh možno dělati romany.

== Igry ==
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
!Leto
!Nazva
!Tvoritelj
! colspan=&quot;4&quot; |Platformy
|-
| colspan=&quot;7&quot; |'''Osnovna serija'''
|-
|2007
|{{-|[[Mass Effect (igra)|Mass Effect]]}}
| rowspan=&quot;4&quot; |[[BioWare]]
| rowspan=&quot;3&quot; |{{-|[[Xbox 360]]}}
| rowspan=&quot;3&quot; |{{-|[[PlayStation 3]]}}
| rowspan=&quot;4&quot; |{{-|[[Microsoft Windows|Windows]]}}
|
|-
|2010
|{{-|[[Mass Effect 2]]}}
|
|-
|2012
|{{-|[[Mass Effect 3]]}}
|[[Wii U]]
|-
|2017
|{{-|[[Mass Effect: Andromeda]]}}
|[[Xbox One]]
|[[PlayStation 4]]
|
|-
| colspan=&quot;7&quot; |'''Kolekcije'''
|-
|2012
|Mass Effect Trilogy
| rowspan=&quot;2&quot; |[[BioWare]]
|{{-|[[Xbox 360]]}}
|{{-|[[PlayStation 3]]}}
| rowspan=&quot;2&quot; |{{-|[[Microsoft Windows|Windows]]}}
|
|-
|2021
|[[Mass Effect: Legendary Edition]]
|[[Xbox One]]
|[[PlayStation 4]]
|
|-
| colspan=&quot;7&quot; |'''Mobilne igry'''
|-
|2009
|[[Mass Effect Galaxy]]
|[[BioWare]]
| rowspan=&quot;2&quot; |[[iOS]]
|
|
|
|-
|2012
|[[Mass Effect Infiltrator]]
|[[IronMonkey Studios]]
|[[Android]]
|[[Windows Phone]]
|[[BlackBerry 10]]
|}

== Aplikacije-programy ==
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
!Leto
!Nazva
!Tvoritelj
! colspan=&quot;2&quot; |Platformy
|-
|2012
|Mass Effect Datapad
| rowspan=&quot;2&quot; |[[BioWare]]
| rowspan=&quot;2&quot; |[[iOS]]
| rowspan=&quot;2&quot; |[[Android]]
|-
|2017
|Mass Effect: Andromeda APEX HQ
|}

=== Mass Effect Datapad ===
Mass Effect Datapad jest programa za mobilne aparaty, ktora dozvoljaje igračam gledati jihni status karty galaktiky v [[Mass Effect 3]] i dobyvati poslanja-soobčenja od vnutriigrovyh person. Datapad sodrži informaciju o personah, rasah, tehnikě, oružje i linije historiji světa Mass Effect. Mass Effect Datapad je byl oddaljen iz iOS AppStore i Google Play Store 5 Junja 2013-go leta&lt;ref&gt;[https://www.gamespot.com/articles/mass-effect-3-datapad-app-retired-today/1100-6409281/#:~:text=Electronic%20Arts%20has%20announced%20that,the%20mobile%2Doptimized%20N7HQ%20instead. Mass Effect 3 Datapad app retired today]&lt;/ref&gt;.

=== Mass Effect: Andromeda APEX HQ ===
Mass Effect: Andromeda APEX HQ jest oficialna programa za mnogoigračnu-setevomreževu igru v [[Mass Effect: Andromeda]]. S pomočju Mass Effect: Andromeda APEX HQ igrači sut mogli uzrěti jihni progres v igrě, upravjati vnutriigrovymi personami i imati dostup do jihnih spiskov prijateljev. 

== Igrovy svět / Seting ==
Dejanja v osnovnoj igrovoj trilogije (Mass Effect 1, Mass Effect 2 i Mass Effect 3) idut v [[Mlěčny put|Mlěčnom putu]] vo koncu 22-go stoletja. V 2148 letu ljudi sut našli na [[Mars|Marsu]] post-stanciju nekakoj inozemnoj civilizacije i dobyli tehnologiju prěmeščenja brzeje neželi světlo i nazvali jego kako &quot;Efekt Masy&quot; ({{Jezyky|en|Mass Effect}}). V 2149 letu ljudska naučna grupa primetila, že [[Haron]], ktory ranje myslil se kako sputnik-satelit [[Pluton|Plutona]], jest inozemny mas-retranslator. I, blagodarja informacije iz inoplanetnyh tehnologij na Marsu, ljudi sut smogli aktivirovati retranslator Haron za putovanje za granice Solnečnoj sistemy.

Mas-retranslatory sut inoplanetna tehnologija, ktora stvorjaje v kosmosu &quot;koridory&quot; v ktoryh masa/težina različnyh těl delaje se nulevoju. Mlěčny put sodrži v sobe velmi mnogo retranslatorov, mnogi iz ktoryh ne sut aktivirovane.

Galaktika Mlěčny put jest polna množinoju inoplanetnyh civilizacij. Jedna iz najvelikyh organizacij i političnyh struktur jest Sovět Citadely, ktory bazuje se na velikoj kosmičnoj stancije Citadel. Na Citadeli živut množstva inoplanetnyh lic, a takože lica vlad velikyh civilizacij. Sovět Citadely organizujut celo tri civilizacije: azari, salarianci i turianci.

Jednako, raz v 50 000 let nektora civilizacija Žnecov požinaje vsaku razumnu živnost v galaktikě. Ale oni ne izničtožajut malorazumni i malocivilizovani civilizacije.

== Iztočniky ==
&lt;references /&gt;

[[Kategorija:Mass Effect]]
[[Kategorija:Serije videoigr]]
[[Kategorija:Серије видеоигр]]</text>
      <sha1>94eo92v0y2alsig915oa16u3y440zw5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Mass Effect</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4529</id>
    <revision>
      <id>43450</id>
      <parentid>26991</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T22:16:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43450</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="75" sha1="sc0lqyncl6mxel7eoio1sebbq3ygy85" xml:space="preserve">[[Kategorija:Serije videoigr]]
[[Kategorija:Серије видеоигр]]</text>
      <sha1>sc0lqyncl6mxel7eoio1sebbq3ygy85</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Besěda s koristnikom:IJzeren Jan</title>
    <ns>3</ns>
    <id>4531</id>
    <revision>
      <id>43400</id>
      <parentid>43104</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:13:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <comment>/* Izbor Dnja Medžuslovjanskogo jezyka? */ Odgovor</comment>
      <origin>43400</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23774" sha1="6468g08odgrmcmuit36c70vahykiadb" xml:space="preserve">== Siberian prize ==
Будьте жывы-здоровы:-)

If you are a contributor now, you can win the &quot;Siberian prize&quot;. Voting every week on Fridays: http://samir74.livejournal.com/932177.html
This is just some present from Siberia:-) --[[User:Yaroslav Zolotaryov|Yaroslav Zolotaryov]] 09:36, 17 June 2006 (UTC)

:Thank you! But I'll have to read a lot of Siberian before I'll ever be able to contribute anything by myself. You know I was sort of cheating! ;) If there's anything that would warrant a &quot;Siberian prize&quot; for me, it would undoubtedly be my article on the Dutch wikipedia (which I'm quite satisfied with, to tell you the truth)! Cheers, [[User:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] 21:08, 17 June 2006 (UTC)

Hello! As soon as other admins will be allowed, we shall elect IJzeren Jan as A Honorable Siberian Wiki Admin:-)) --[[User:Yaroslav Zolotaryov|Yaroslav Zolotaryov]] 10:01, 4 September 2006 (UTC)

:Thank you! :) In the meantime, please have a look at [[Test-WP/chal/Польской говор|this]] and correct my (undoubtedly numerous) errors. Cheers, [[User:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] 10:32, 4 September 2006 (UTC)


Želajų vam zdravja i ščęstnosť! --[[User:Skorzeniewski|Skorzeniewski]] ([[User talk:Skorzeniewski|talk]]) 23:23, 4 October 2024 (UTC)

:Hvala vam lěpo i vzajemno! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:32, 4 October 2024 (UTC)

== Category:Users:By language:isv ==

Ahoj! Ja sozdaval [[:Category:Users:By language:isv]] - mysli že isv-Latn i isv-Cyrl ne sut jeziki. Wp/isv nedostavaje kategoriju dla vse koristniki ktory mozhet pomogati.

Zdes ne imajemo spisok vseh koristnikov, da? [[User:TutČas|TutČas]] ([[User talk:TutČas|talk]]) 15:14, 29 January 2025 (UTC)

:Dobry denj! Da, toj problem ješče ne jest razrěšeny, že isv-Latn i isv-Cyrl uvažajut se odděljnymi jezykami. Myslju, že tuto vrěmenno razrěšenje jest dobro, a kogda MS Vikipedija bude realizovana, bude takože razrěšenje za tutu kvestiju. S pozdravom, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 22:48, 30 January 2025 (UTC)

== Meta &quot;artificial language&quot; ==

[[:meta:Talk:Language_proposal_policy#Replace_term_artificial_language_with_term_constructed_language]]. [[User:TutČas|TutČas]] ([[User talk:TutČas|talk]]) 10:59, 3 February 2025 (UTC)

== Hvala za popravky! Slovo -dozvaljati iz slovnika ==

Pozdrav, Jan! Hvala za popravky v člankah. 

Slovo ''dozvaljati'' v slovniku koristaje korenj ''-val,'' ale čto mysliš o tom, že večinstvo prirodnyh jezykov koristajut korenj ''-vol.'' Togda kako korenj ''-val'' koristaje se v smyslu ''-valiti.''

Kako gledaju iz slovnika, jedino poljsky i belorussky směnili korenj na ''-val'' v tutom slovu. 

V russkom jezyku my govorimo дазвалять (prěmo kako belorusi pišut!), ale pišemo дозволять. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 09:35, 8 May 2025 (UTC)

:Pozdrav! Da, v principu imaješ pravdu. Ale kombinacija dozvoliti/dozvoliti jest pytanje regularnosti. Uže davno jesmo izslědovali, kako najlěpje (i najregularněje) prěobratiti sovršene glagoly v nesovršene. Jesmo sdělali inventarizaciju srěd različnyh možnostij, napr. -iti &gt; -jati, -iti &gt; -ivati i t.d., s dolženjem prědhodnoj samoglasky ili bez. Nu i togda došli jesmo k izvodu, že najbolje razprostranjena opcija jest napr. odnoviti &gt; odnavjati, razsmotriti &gt; razsmatrjati, razgovoriti &gt; razgovarjati, stvoriti &gt; stvarjati, izvolniti &gt; izvalnjati... Ale sejčas vidžu, že slovnik takože ne jest sovsim konsekventny: jest obvadnjati i odvadnjati, ale navodnjati. Tutčas myslju, že mogli byhmo formy dozvoljati, razgovorjati, dozvoljati dodati kako dodatočne formy. Ili daže dozvolivati, razgovorivati...? {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 22:01, 8 May 2025 (UTC)
::Hah, zajmlivo. Ja ne znal, že to byl generaly princip formovanja slovnika. Budu znati tutčas. Hvala za pojasnenje. 
::Kako razumeju, prěměna glasok v korenju i jej pravila sut različne v različnyh slovjanskyh jezykah. 
::V cělom, izhodeči iz filozofskyh principov formovanja MS (najvysša razumlivost za vseh slovjan), za mene dobra ideja jest koristanje form korenjev, ktore sut harakteristične za večšu kolikost jezykov. Ale, može byti, v něktoryh momentah možlivo takože shranjati prvonačelno pisanje korenja.
::Takože napriklad, v slučaju s ''obnoviti &gt; obnavjati'' vidimo, že ukrajinsky, russky, cešsky, slovačsky, makedonsky i bulgarsky ne imajut prěmenu v ''-nov- &gt; -nav-,'' kogda dodajemo sufiks ''-jati'' i shranjajut iznačelny korenj ''-nov-'' navet s sufiksom ''-jati''
::A vot v slovu ''razgovarjati'' vo vseh jezykah, ktore koristajut tuty korenj (pomimo ukrajinskogo) jest prěmena korenja ''govor-govar'', kogda dodajemo prefiks (govoriti &gt; razgovarjati) i tut koristanje prěměny samoglasky za mene izgledaje dobro. 
::''obvodniti i obvadnjati'' takože kako i dozvoljati. Jedino poljsky i belorussky imajut prěměnu s sufiksom ''-jati'' s korenjem ''-vod-''
::Dodatočne formy igledajut za mene lěpym variantom, ibo togda vně zavistnosti od togo, imaje li prěměnu korenj v prirodnom jezyku ili ne imaje, vsegda člověk smože najti slovo v slovniku, a ostalym to bude razumlivo. Možlivo koristati jedino universalno pravilo, ale togda pojavjajut se neprirodne formy za mnogyh jezykov.
::Ne znam, to jest velika diskusija.  [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 01:17, 9 May 2025 (UTC)
:::takož napriklad 
:::''odobriti &gt; odobrjati'' v slovniku shranjaje prvonačelny korenj, bez obriza na vid glagola i na sufiks ''-jati'' [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 01:55, 9 May 2025 (UTC)

== Using the &lt;nowiki&gt;&lt;indicator&gt;&lt;/nowiki&gt; tag ==

I went to your user page and found you were using &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;&lt;span style=&quot;background:#FFFFFF;position:absolute;top:-32px; right:1px;z-index:1&quot;&gt;[[Image:Flag of Interslavic.svg|40px|link=Wp/isv/Glavna stranica]]&lt;/span&gt;&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;.

Conveniently, I was just researching how the [[:w:Template:top icon|Template:Top icon]] worked, and I found the &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;&lt;indicator&gt;&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt; tag. So I decided to try to apply it here too.

* I made one without the white span: &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;&lt;indicator name=&quot;isv-mainpage&quot;&gt;[[Image:Flag of Interslavic.svg|40px|link=Wp/isv/Glavna stranica]]&lt;/indicator&gt;&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;
* Or with it, if you really need to have it for whatever reason: &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;&lt;span style=&quot;background:#FFFFFF&gt;&lt;indicator name=&quot;isv-mainpage&quot;&gt;[[Image:Flag of Interslavic.svg|40px|link=Wp/isv/Glavna stranica]]&lt;/indicator&gt;&lt;/span&gt;&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;
[[User:Kxeon|Kxeon]] ([[User talk:Kxeon|talk]]) 02:22, 14 July 2025 (UTC)

== Translation request ==
Hi, could you please translate this to Interslavic?

Glosa is an artificial auxiliary language designed for international communication. It has several characteristics:
* Its pronunciation is regular, and its spelling is phonetic.
* Its structure is very simple and based on meaning.
Thanks. [[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 13:33, 1 August 2025 (UTC)

:Hey, it's been a while! Of course, no problem. And in return, you might want to write a few sentences about Interslavic in Basque, or Maltese, or whatever. Deal? ;-)
:Anyway, here goes:
:
:Glosa jest umětny pomočny jezyk, stvorjeny v lětah 1972–1992 Ronaldom Klarkom {{Wp/isv/-|(Ronald Clark)}} i Uendi Ešbi {{Wp/isv/-|(Wendy Ashby)}} na osnově jezyčnogo projekta Interglossa iz 1943 g. On imaje slědujuče harakteristiky:
:* regularny izgovor i fonetično pravopisanje,
:* mnogo prostu strukturu osnovanu na značenju.
:
:Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 16:19, 1 August 2025 (UTC)
::I created the article in [[:scn:Interslavu|Sicilian]]. [[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 08:27, 9 August 2025 (UTC)
:::Great, thank you @[[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]]! Just send me the rest of the Glosa text, because I can't imagine that was all. ;) Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 12:51, 9 August 2025 (UTC)
::::That's the rest:
::::* It is an analytical language with no inflections or genders. A small number of words handle grammatical relations.
::::* Above all, Glosa is neutral and truly international due to the use of Latin and Greek roots, which are used in the international scientific vocabulary.
::::[[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 16:06, 14 August 2025 (UTC)
:::::Well then, @[[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]], here we go again, from the start:
:::::Glosa jest umětny pomočny jezyk, stvorjeny v lětah 1972–1992 Ronaldom Klarkom i Uendi Ešbi na osnově jezyčnogo projekta Interglossa iz 1943 g. On imaje slědujuče harakteristiky:
:::::* Izgovor jest regularny, a pravopisanje jest sovsěm regularno.
:::::* Struktura jezyka jest mnogo prosta i osnovana na značenju.
:::::* Glosa jest analitičny jezyk, bez fleksije i bez gramatičnyh rodov. Gramatične odnošenja oprěděljaje mala kolistkost slov.
:::::* Prěd vsim, upotrěba latinskyh i grečskyh korenjev koristajemyh v medžunarodnoj naučnoj leksikě v jezyku glosa prijaje jegovomu nevtralnomu i zaisto medžunarodnomu harakteru.
:::::I do have one question though: what exactly do you mean by &quot;its structure is based on meaning&quot;? Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 19:05, 14 August 2025 (UTC)

== korektorska prosba ==

Pozdrav, pane Jan!

Imaju tekst, ktory už něktory čas prěd tomu jesm prěklal na MS. Može byti, někogda sdělaju iz njego cělu knigu na MS... Mogu vas prositi ob korektrorskoj uslugě?🙂

Tekst ne jest veliky.

Hvala.


[[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 01:29, 12 August 2025 (UTC)

:Očevidno, s prijemnostju! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 12:33, 12 August 2025 (UTC)
::[https://docs.google.com/document/d/1vpXbaDiSSONUf6VtqEmMwE5lRErHx3_dJOa9M2MaDSE/edit?usp=sharing Tut jest tekst]
::To ne jest doslovny prěvod iz kitajskogo, ale prosto interpretacija několikyh tekstov na anglijskom. Kak vy znajete, [[:en:Tao_Te_Ching|Tao Te Ching]] ne jest možlivo prěkladati bukvalno na moderne jezyky. Moj cělj byl sdělati razumlivy tekst, zatom vitaju popravjenja leksiky, pravopisa, frazeologizmov, i t d. 
::Hvala. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 05:03, 14 August 2025 (UTC)
:::Krasiva rabota! Budu pročitati, ale prěduprědžaju, že to ne bude na dnes ili zautra! S pozdravom, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 09:38, 14 August 2025 (UTC)

== Volapük ==

Hi, sorry to bother you with these things but could you please:
* delete [[:vo:Geban:Caro de Segeda/Jenotem Volapüka|this]] page?
* [[:vo:Lifamod balugik|this]], [[:vo:Feil|this]] and [[:vo:Glüg Katulik|this]] articles?
Thank you. As you can see they are quite short and I provided the text in English to make sure the translation is correct. [[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 09:14, 20 October 2025 (UTC)

== Big problem in the Interslavic community ==

Hello, Jan. 

I'm writing this to you as to member of Interslavic committee. I do have a problem that I would like to discuss privately first. I've sent you an email. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 14:44, 21 October 2025 (UTC)

== Reasoning behind the odd choice of numerals ==

''When added to other numbers, the number 1 has only one universal form jedna''

''in all cases and the subject remains in the plural genitive.''

''example: '''dvadesetjedna ljudij (N)''''' &lt;sub&gt;(I imagine there is a typo here, should be ''ljudi'' - Glěb)&lt;/sub&gt;''''', dvadesetjedna ljudij (G), dvadesetjedna'''''

'''''ljudij (D), dvadesetjedna žen (G), ...'''''

This is an extract from the 2023 Vojtěch Merunka's manual on Interslavic.

I'm just curious, why was a choice in favor of one universal form made? The only Slavic language that somewhat has it is Slovenian, but even there it's a little bit different: '''''enaintrideset žena, enaintrideset mož.''''' 

If you would indulge me, I'd appreciate your thoughts. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 04:40, 19 November 2025 (UTC)

:Hey Glěb, I'll move this to the Krčma, as it can also be of interest to others. Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 11:59, 20 November 2025 (UTC)

== {{Wp/isv/-|MediaWiki}} stranice ==

Zdrav i ščestnogo Novogo Goda, Jan! Naděju se da budemo dobyti polnocěnnu Vikipediju čim skorěje, zato že redaktovanje na Inkubatoru mně jest katastrofično loše (prěd vsem, zaradi prefiksanja &lt;code&gt;Wp/isv/&lt;/code&gt; vsim linkam). Može byti možlivo ovde sdělati lokalne versij {{Wp/isv/-|MediaWiki}} stranic ktore umožnjajut dodavanje osoblivyh medžuslovjanskyh bukv i standardnyh nazv za razděly člankov (plus &quot;Takože&quot; za &quot;{{Wp/isv/-|See also}}&quot;) podobno ovomu: https://isv.miraheze.org/wiki/MediaWiki:Edittools ? Jesm priučil se funkciji razširjenja za [https://isv.miraheze.org/wiki/Med%C5%BEuviki:Pomo%C4%8D/Metoda_vpisa metodu vpisa], jest bylo prostěje i bystrěje pisati članky. Lěpy pozdrav. – [[User:Vipz|Vipz]] ([[User talk:Vipz|talk]] · [[User:Vipz/isv|isv]]) 08:24, 6 January 2026 (UTC)

:@[[User:Vipz|Vipz]] Zdravo, i tobě takože želaju ščestlivogo novogo goda! Čto se tyče Edittools, jesm suglasny, že to trěba iměti, ale ne znaju, jest li možno zainstalovati tako něčto v Inkubatoru. I često govoreči, ne jesm uvěrjeny, imaje li to smysl tutčas (v oktobru 2024 ješče naivno myslil jesm, že naš vlastny domen bude može tri ili četyri měsecev pozdněje). Ale ako toj domen bude, absoluto povinno jest byti to orudje. &lt;br /&gt; Ale ne razuměju točno, v čem jest problem s &lt;code&gt;Wp/isv/&lt;/code&gt;. V člankah ne trěba togo pisati, ibo sistema sama dodavaje. Samo v šablonah i na besědnyh stranicah trěba to dodati. S pozdravom, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 12:38, 7 January 2026 (UTC)

== Одиссеј, Одиссејa ==

Ne imaje byti jedno &quot;s&quot;, Odisej, Odiseja? [[User:Ilja isv|Ilja isv]] ([[User talk:Ilja isv|talk]]) 07:57, 4 February 2026 (UTC)

:Dobro pytanje. Često govoreči, jesm sumněval. V principu da, v medžuslovjanskom vsegda imajemo pojedinnu suglasku. Ale v slučaju imen jest trohu inako. V ukrajinskom na priklad jest Одіссей, ne Одісей. Ale imaješ pravdu, že značno večinstvo jezykov imaje jedno s. Izměnju to, hvala! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 08:46, 4 February 2026 (UTC)
::Hvala, Jane, a čto Rosija, ne Rossija že? [[User:Ilja isv|Ilja isv]] ([[User talk:Ilja isv|talk]]) 12:44, 4 February 2026 (UTC)
::i Одеса na ukrajinskom ne jest Одесса kako v ostalyh jeyzkah [[User:Ilja isv|Ilja isv]] ([[User talk:Ilja isv|talk]]) 12:46, 4 February 2026 (UTC)
:::Ne ne, Rosija imaje dva '''s''' samo v russkom, vse ostale jezyky imajut jedno. I nakoliko vidžu, s Odesoju menje-bolje jest tako samo. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 00:50, 5 February 2026 (UTC)

== Interslavic WP sibling projects ==

Hi @[[User:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] ! I see you are very productive with interslavic WP 

https://meta.toolforge.org/catanalysis/index.php?cat=0&amp;title=Wp/isv&amp;wiki=incubatorwiki

and I wonder if you would be interested in developing other Interslavic WP sibling projects?

I would be interested in Wikivoyage and Wikinews myself. [[User:Zblace|Zblace]] ([[User talk:Zblace|talk]]) 05:26, 17 March 2026 (UTC)

:Zdravo @[[User:Zblace|Zblace]]! It could be interesting, but if I'm being honest, I am sceptical about the odds for success. You see, those sister projects tend to attract only a fraction of the number of people who work on Wikipedia. With the exception of some of the largest languages, Wikinews is a total failure. For example, the Dutch Wikipedia has hundreds of regular, active users and is among the largest Wikipedias. The Dutch Wikinews, on the other hand, is probably going to be closed for the third time for lack of activity. I am not very familiar with Wikivoyage, but the situation there doesn't seem to be much better. So realistically speaking, any sister project in Interslavic is doomed to become a solo project before dying out entirely, and therefore it is highly unlikely that it will ever leave the Incubator. If you seriously intend to work on one of them, you are of course free to give it a try, but if you ask me, it would be much more worthwhile if we all concentrate on the Interslavic Wikipedia. Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 09:54, 17 March 2026 (UTC)

== Interslavic Wikipedia Approval ==

Hello! Did you already know that Jon Harald Søby published https://meta.wikimedia.org/wiki/Talk:Language_committee#c-Jon_Harald_Søby-20260615143400-Notification_about_proposed_approval_of_Interslavic_Wikipedia and that Interslavic Wikipedia will finally be approved in a week? People have been waiting for two years, and it's finally almost here! Cheers :) [[Special:Contributions/&amp;#126;2026-35330-09|&amp;#126;2026-35330-09]] ([[User talk:&amp;#126;2026-35330-09|talk]]) 12:47, 16 June 2026 (UTC)

:By the way, I noticed a strange error. Why is Wp/isv called &quot;medžuslovjansky Wikipedia&quot; in the English incubator, not &quot;Interslavic Wikipedia&quot;? Why did &quot;Interslavic&quot; become &quot;medžuslovjansky&quot;? The same error, by the way, appears on your account page. [[Special:Contributions/&amp;#126;2026-35418-38|&amp;#126;2026-35418-38]] ([[User talk:&amp;#126;2026-35418-38|talk]]) 13:39, 16 June 2026 (UTC)

::Yes, I am aware of that. Thank you. As for the other problem, that's to be sorted out. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 13:19, 17 June 2026 (UTC)
:::I've got an interesting idea. Is it technically possible for Wikipedia to automatically show Cyrillic text when people open it from Russia, Ukraine, or Bulgaria, while automatically showing Latin text when they open it from Poland, Slovakia, or Croatia? I think this would slow down the influx of users from Cyrillic Slavic countries. I think if they open a text in Latin, they won't even want to read it; they'll immediately think it's incomprehensible. But if they see it in Cyrillic, they'll automatically try to read it, understand a lot, and become interested in the language. [[Special:Contributions/&amp;#126;2026-35720-77|&amp;#126;2026-35720-77]] ([[User talk:&amp;#126;2026-35720-77|talk]]) 03:05, 19 June 2026 (UTC)
:::''Approved! 🎉''! [[Special:Contributions/&amp;#126;2026-36378-17|&amp;#126;2026-36378-17]] ([[User talk:&amp;#126;2026-36378-17|talk]]) 15:04, 23 June 2026 (UTC)

== Ja jesm někako slomil Krčmu ==

Prosim smilovati, ide li to izpraviti? [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 16:27, 25 junij 2026 (CEST)

:Ne jesi ničto slomil! V Krčmě nikogda ne bylo opcije &quot;odgovoriti&quot;, ibo to ne jest besědna stranica. :) {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 16:39, 25 junij 2026 (CEST)
:@[[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]]: kako vidiš, tu na mojej besědnoj stranici jest ta opcija. Druga razlika jest, že na besědnyh stranicah rabotaje opcija &quot;@&quot;, a v Krčmě uže ne. I tu podpis javi se avtomatično. Teoretično možno jest prěobratiti Krčmu v besědnu stranicu, togda te možnosti budut dostupne. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 16:42, 25 junij 2026 (CEST)
::Sdělano, lp. – [[Koristnik:Vipz|Vipz]] ([[Besěda s koristnikom:Vipz|besěda]]) 05:16, 26 junij 2026 (CEST)
:::Hvala velika! [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 07:16, 26 junij 2026 (CEST)

== Blagodarnost ==

@[[Koristnik:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] Považeny Pane Jane ja jesm priključil se k projektu toliko zaradi Vašego intervju panji Olgě Woźńiak &quot;Językotworzenie: jak słowa tworzą nowe światy&quot; i ja jesm gluboko blagodarny Vam kako za to intervju, tako i za pomoč v prověrkě mojih člankov v Inkubatorě. Ne smotrječi na to, že ja jesm znal o MS jezyku mnogo-mnogo lět, toliko Vaše intervju jest pobudilo mene pisati i izučati jego iznovo. Svoja Vikipedija to jest ogromny krok k razvitju našej občej literaturnoj normy i k stvorjenju literatury na medžuslovjanskom jezyku, čto dozvoli projektu žiti dalěje. Nehaj medžuslovjanska sila bude s Vami!

18:11, 25 junij 2026 (CEST) [[Koristnik:Panslavist|Panslavist]] ([[Besěda s koristnikom:Panslavist|besěda]]) 18:11, 25 junij 2026 (CEST)

== Translations ==

Hi! Здраво! Lately I have been translating special pages and namespaces. I noticed that an inter-Slavic Wikipedia was created (since I am from Ukraine myself) and I was very happy. So, I want to offer localization for this Wiki, all I need is a list of the necessary special pages and namespaces with their translation. If translation is still needed, then tag me under the list. [[Koristnik:VadymTS1|VadymTS1]] ([[Besěda s koristnikom:VadymTS1|besěda]]) 07:53, 26 junij 2026 (CEST)


== Izbor Dnja Medžuslovjanskogo jezyka? ==

Pozdrav dragy gospodine Jane! 
Kako my vsi znajemo, ljudi v čatah někogda imajut pytanje, kogda jest svetok Denj Medžuslovjanskogo jezyka, i to jest dobro. 
Na čatah v Keetu i Telegramu něktori ljudi htěli, žeby někto spytal o tom Jana, i tomu ja pišem.

Něktori ljudi pytajut, či 23 Junja – to je denj tvorjenja MS Wiki, bude izbrany kako Denj Medžuslovjanskogo jezyka? 

Ini ljudi pytajut, či potrěbno imati MS Denj akurat na Denj Kirila i Metodija.

Drugi ljudi pytajut, či jest pravilno 03 Junja imati Denj Medžuslovjanskogo jezyka? Budu napisati historiju togo: Priblizno 3 lěta tomu nazad něktori ljudi počeli govorili v Diskordu o tom, že možno slaviti Dnje Konferencije CISLA, kde byli sjedinene različne projekty v jedin Medžuslovjansky jezyk. Kako my znajemo, CISLA byla v početku 6 měseca: od 01.06 i dalje ješče několiko dnej. Ljudi v čatu počeli čestitati 03.06, tomu čto 01.06 i 02.06 sut zajete drugymi medžunarodnymi svetkami, a cifra tri ima prědnost, to jest božska cifra. Ja jesm takož byla prisutna pri tamtyh razgovorah na Diskordu, to byl odvorjeny razgovor za vsih ohotnyh i prisutnyh tam ljudij. Tako něktori ljudi počeli imati Neoficialny Denj Medžuslovjanskogo jezyka i slavili 03 Junja. 
Potom toj neoficialny denj pošel dalje: něktori ljudi slavili jego na živo na 2 shodkah, kde ja jesm takož byla prisutna. Jedin iz učestnikov FSK (Foruma Slovjanskyh Kultur), «Biblioteka inostrannoj literatury – Centr slovjanskyh kultur», imal mnogo učestnikov na shodkě, ktori slavili 03.06 kako Denj Msa tomu čto vzeli informaciju i inspriraciju o tom iz oficijnogo Diskorda (https://libfl.ru/ru/news/v-inostranke-obsudili-mezhslavyanskiy-yazyk). V prědhodno lěto tam bylo takož, s 60 učestnikami.
Ako my vidimo, razvoj MSa ide prirodno i někogda iventy tvoret se prirodno. 

Ale ljudam takože jest prirodno potrěbno poznati, kaky Denj jest pravilny? Najprijetnějše za ljudi jest, že by Jan označil kaky denj jest oficijny svetok Denj Medžuslovjanskogo jezyka. (Ja jesm uvěrjena, ni jedin člověk ne bude smutny ako Denj bude ne v toj denj ktory uže byl, abo v toj denj ktory uže byl. Vse varianty sut dobre). Prosimo vas dragy Jane, naznačite oficijny svetok v někaky denj, ktory budemo slaviti vsako lěto kako Denj Medžuslovjanskogo jezyka. Vsaky variant jest dobry i bude radost to imati. [[Koristnik:Plameniled|Plameniled]] ([[Besěda s koristnikom:Plameniled|besěda]]) 17:07, 8 julij 2026 (CEST)

:Zdravo, @[[Koristnik:Plameniled|Plameniled]]! Izvini, tvoje poslanje prišlo, kogda byl jesm na konferenciji v Daniji, a potom jesm sovsim zabyl ti odpisati! Interesna tema, očevidno ne imaju ničto protivno 3-emu juniju kako denj Medžuslovjanskogo jezyka – interesny pomysl. Mimohodom, 3 junija takože je moj denj rodženja! :) Srdečno, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:05, 23 julij 2026 (CEST)
::Pozdrav, Jane, v članku [[Jan van Steenbergen]] Vaš denj rodženja jest 3.7, trěba izpraviti [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 23:13, 24 julij 2026 (CEST)</text>
      <sha1>6468g08odgrmcmuit36c70vahykiadb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43402</id>
      <parentid>43400</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:16:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>/* Izbor Dnja Medžuslovjanskogo jezyka? */</comment>
      <origin>43402</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23879" sha1="h3mkipgjxfhhkmo09zsdlke139ky4pp" xml:space="preserve">== Siberian prize ==
Будьте жывы-здоровы:-)

If you are a contributor now, you can win the &quot;Siberian prize&quot;. Voting every week on Fridays: http://samir74.livejournal.com/932177.html
This is just some present from Siberia:-) --[[User:Yaroslav Zolotaryov|Yaroslav Zolotaryov]] 09:36, 17 June 2006 (UTC)

:Thank you! But I'll have to read a lot of Siberian before I'll ever be able to contribute anything by myself. You know I was sort of cheating! ;) If there's anything that would warrant a &quot;Siberian prize&quot; for me, it would undoubtedly be my article on the Dutch wikipedia (which I'm quite satisfied with, to tell you the truth)! Cheers, [[User:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] 21:08, 17 June 2006 (UTC)

Hello! As soon as other admins will be allowed, we shall elect IJzeren Jan as A Honorable Siberian Wiki Admin:-)) --[[User:Yaroslav Zolotaryov|Yaroslav Zolotaryov]] 10:01, 4 September 2006 (UTC)

:Thank you! :) In the meantime, please have a look at [[Test-WP/chal/Польской говор|this]] and correct my (undoubtedly numerous) errors. Cheers, [[User:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] 10:32, 4 September 2006 (UTC)


Želajų vam zdravja i ščęstnosť! --[[User:Skorzeniewski|Skorzeniewski]] ([[User talk:Skorzeniewski|talk]]) 23:23, 4 October 2024 (UTC)

:Hvala vam lěpo i vzajemno! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:32, 4 October 2024 (UTC)

== Category:Users:By language:isv ==

Ahoj! Ja sozdaval [[:Category:Users:By language:isv]] - mysli že isv-Latn i isv-Cyrl ne sut jeziki. Wp/isv nedostavaje kategoriju dla vse koristniki ktory mozhet pomogati.

Zdes ne imajemo spisok vseh koristnikov, da? [[User:TutČas|TutČas]] ([[User talk:TutČas|talk]]) 15:14, 29 January 2025 (UTC)

:Dobry denj! Da, toj problem ješče ne jest razrěšeny, že isv-Latn i isv-Cyrl uvažajut se odděljnymi jezykami. Myslju, že tuto vrěmenno razrěšenje jest dobro, a kogda MS Vikipedija bude realizovana, bude takože razrěšenje za tutu kvestiju. S pozdravom, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 22:48, 30 January 2025 (UTC)

== Meta &quot;artificial language&quot; ==

[[:meta:Talk:Language_proposal_policy#Replace_term_artificial_language_with_term_constructed_language]]. [[User:TutČas|TutČas]] ([[User talk:TutČas|talk]]) 10:59, 3 February 2025 (UTC)

== Hvala za popravky! Slovo -dozvaljati iz slovnika ==

Pozdrav, Jan! Hvala za popravky v člankah. 

Slovo ''dozvaljati'' v slovniku koristaje korenj ''-val,'' ale čto mysliš o tom, že večinstvo prirodnyh jezykov koristajut korenj ''-vol.'' Togda kako korenj ''-val'' koristaje se v smyslu ''-valiti.''

Kako gledaju iz slovnika, jedino poljsky i belorussky směnili korenj na ''-val'' v tutom slovu. 

V russkom jezyku my govorimo дазвалять (prěmo kako belorusi pišut!), ale pišemo дозволять. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 09:35, 8 May 2025 (UTC)

:Pozdrav! Da, v principu imaješ pravdu. Ale kombinacija dozvoliti/dozvoliti jest pytanje regularnosti. Uže davno jesmo izslědovali, kako najlěpje (i najregularněje) prěobratiti sovršene glagoly v nesovršene. Jesmo sdělali inventarizaciju srěd različnyh možnostij, napr. -iti &gt; -jati, -iti &gt; -ivati i t.d., s dolženjem prědhodnoj samoglasky ili bez. Nu i togda došli jesmo k izvodu, že najbolje razprostranjena opcija jest napr. odnoviti &gt; odnavjati, razsmotriti &gt; razsmatrjati, razgovoriti &gt; razgovarjati, stvoriti &gt; stvarjati, izvolniti &gt; izvalnjati... Ale sejčas vidžu, že slovnik takože ne jest sovsim konsekventny: jest obvadnjati i odvadnjati, ale navodnjati. Tutčas myslju, že mogli byhmo formy dozvoljati, razgovorjati, dozvoljati dodati kako dodatočne formy. Ili daže dozvolivati, razgovorivati...? {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 22:01, 8 May 2025 (UTC)
::Hah, zajmlivo. Ja ne znal, že to byl generaly princip formovanja slovnika. Budu znati tutčas. Hvala za pojasnenje. 
::Kako razumeju, prěměna glasok v korenju i jej pravila sut različne v različnyh slovjanskyh jezykah. 
::V cělom, izhodeči iz filozofskyh principov formovanja MS (najvysša razumlivost za vseh slovjan), za mene dobra ideja jest koristanje form korenjev, ktore sut harakteristične za večšu kolikost jezykov. Ale, može byti, v něktoryh momentah možlivo takože shranjati prvonačelno pisanje korenja.
::Takože napriklad, v slučaju s ''obnoviti &gt; obnavjati'' vidimo, že ukrajinsky, russky, cešsky, slovačsky, makedonsky i bulgarsky ne imajut prěmenu v ''-nov- &gt; -nav-,'' kogda dodajemo sufiks ''-jati'' i shranjajut iznačelny korenj ''-nov-'' navet s sufiksom ''-jati''
::A vot v slovu ''razgovarjati'' vo vseh jezykah, ktore koristajut tuty korenj (pomimo ukrajinskogo) jest prěmena korenja ''govor-govar'', kogda dodajemo prefiks (govoriti &gt; razgovarjati) i tut koristanje prěměny samoglasky za mene izgledaje dobro. 
::''obvodniti i obvadnjati'' takože kako i dozvoljati. Jedino poljsky i belorussky imajut prěměnu s sufiksom ''-jati'' s korenjem ''-vod-''
::Dodatočne formy igledajut za mene lěpym variantom, ibo togda vně zavistnosti od togo, imaje li prěměnu korenj v prirodnom jezyku ili ne imaje, vsegda člověk smože najti slovo v slovniku, a ostalym to bude razumlivo. Možlivo koristati jedino universalno pravilo, ale togda pojavjajut se neprirodne formy za mnogyh jezykov.
::Ne znam, to jest velika diskusija.  [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 01:17, 9 May 2025 (UTC)
:::takož napriklad 
:::''odobriti &gt; odobrjati'' v slovniku shranjaje prvonačelny korenj, bez obriza na vid glagola i na sufiks ''-jati'' [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 01:55, 9 May 2025 (UTC)

== Using the &lt;nowiki&gt;&lt;indicator&gt;&lt;/nowiki&gt; tag ==

I went to your user page and found you were using &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;&lt;span style=&quot;background:#FFFFFF;position:absolute;top:-32px; right:1px;z-index:1&quot;&gt;[[Image:Flag of Interslavic.svg|40px|link=Wp/isv/Glavna stranica]]&lt;/span&gt;&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;.

Conveniently, I was just researching how the [[:w:Template:top icon|Template:Top icon]] worked, and I found the &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;&lt;indicator&gt;&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt; tag. So I decided to try to apply it here too.

* I made one without the white span: &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;&lt;indicator name=&quot;isv-mainpage&quot;&gt;[[Image:Flag of Interslavic.svg|40px|link=Wp/isv/Glavna stranica]]&lt;/indicator&gt;&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;
* Or with it, if you really need to have it for whatever reason: &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;&lt;span style=&quot;background:#FFFFFF&gt;&lt;indicator name=&quot;isv-mainpage&quot;&gt;[[Image:Flag of Interslavic.svg|40px|link=Wp/isv/Glavna stranica]]&lt;/indicator&gt;&lt;/span&gt;&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt;
[[User:Kxeon|Kxeon]] ([[User talk:Kxeon|talk]]) 02:22, 14 July 2025 (UTC)

== Translation request ==
Hi, could you please translate this to Interslavic?

Glosa is an artificial auxiliary language designed for international communication. It has several characteristics:
* Its pronunciation is regular, and its spelling is phonetic.
* Its structure is very simple and based on meaning.
Thanks. [[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 13:33, 1 August 2025 (UTC)

:Hey, it's been a while! Of course, no problem. And in return, you might want to write a few sentences about Interslavic in Basque, or Maltese, or whatever. Deal? ;-)
:Anyway, here goes:
:
:Glosa jest umětny pomočny jezyk, stvorjeny v lětah 1972–1992 Ronaldom Klarkom {{Wp/isv/-|(Ronald Clark)}} i Uendi Ešbi {{Wp/isv/-|(Wendy Ashby)}} na osnově jezyčnogo projekta Interglossa iz 1943 g. On imaje slědujuče harakteristiky:
:* regularny izgovor i fonetično pravopisanje,
:* mnogo prostu strukturu osnovanu na značenju.
:
:Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 16:19, 1 August 2025 (UTC)
::I created the article in [[:scn:Interslavu|Sicilian]]. [[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 08:27, 9 August 2025 (UTC)
:::Great, thank you @[[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]]! Just send me the rest of the Glosa text, because I can't imagine that was all. ;) Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 12:51, 9 August 2025 (UTC)
::::That's the rest:
::::* It is an analytical language with no inflections or genders. A small number of words handle grammatical relations.
::::* Above all, Glosa is neutral and truly international due to the use of Latin and Greek roots, which are used in the international scientific vocabulary.
::::[[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 16:06, 14 August 2025 (UTC)
:::::Well then, @[[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]], here we go again, from the start:
:::::Glosa jest umětny pomočny jezyk, stvorjeny v lětah 1972–1992 Ronaldom Klarkom i Uendi Ešbi na osnově jezyčnogo projekta Interglossa iz 1943 g. On imaje slědujuče harakteristiky:
:::::* Izgovor jest regularny, a pravopisanje jest sovsěm regularno.
:::::* Struktura jezyka jest mnogo prosta i osnovana na značenju.
:::::* Glosa jest analitičny jezyk, bez fleksije i bez gramatičnyh rodov. Gramatične odnošenja oprěděljaje mala kolistkost slov.
:::::* Prěd vsim, upotrěba latinskyh i grečskyh korenjev koristajemyh v medžunarodnoj naučnoj leksikě v jezyku glosa prijaje jegovomu nevtralnomu i zaisto medžunarodnomu harakteru.
:::::I do have one question though: what exactly do you mean by &quot;its structure is based on meaning&quot;? Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 19:05, 14 August 2025 (UTC)

== korektorska prosba ==

Pozdrav, pane Jan!

Imaju tekst, ktory už něktory čas prěd tomu jesm prěklal na MS. Može byti, někogda sdělaju iz njego cělu knigu na MS... Mogu vas prositi ob korektrorskoj uslugě?🙂

Tekst ne jest veliky.

Hvala.


[[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 01:29, 12 August 2025 (UTC)

:Očevidno, s prijemnostju! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 12:33, 12 August 2025 (UTC)
::[https://docs.google.com/document/d/1vpXbaDiSSONUf6VtqEmMwE5lRErHx3_dJOa9M2MaDSE/edit?usp=sharing Tut jest tekst]
::To ne jest doslovny prěvod iz kitajskogo, ale prosto interpretacija několikyh tekstov na anglijskom. Kak vy znajete, [[:en:Tao_Te_Ching|Tao Te Ching]] ne jest možlivo prěkladati bukvalno na moderne jezyky. Moj cělj byl sdělati razumlivy tekst, zatom vitaju popravjenja leksiky, pravopisa, frazeologizmov, i t d. 
::Hvala. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 05:03, 14 August 2025 (UTC)
:::Krasiva rabota! Budu pročitati, ale prěduprědžaju, že to ne bude na dnes ili zautra! S pozdravom, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 09:38, 14 August 2025 (UTC)

== Volapük ==

Hi, sorry to bother you with these things but could you please:
* delete [[:vo:Geban:Caro de Segeda/Jenotem Volapüka|this]] page?
* [[:vo:Lifamod balugik|this]], [[:vo:Feil|this]] and [[:vo:Glüg Katulik|this]] articles?
Thank you. As you can see they are quite short and I provided the text in English to make sure the translation is correct. [[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 09:14, 20 October 2025 (UTC)

== Big problem in the Interslavic community ==

Hello, Jan. 

I'm writing this to you as to member of Interslavic committee. I do have a problem that I would like to discuss privately first. I've sent you an email. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 14:44, 21 October 2025 (UTC)

== Reasoning behind the odd choice of numerals ==

''When added to other numbers, the number 1 has only one universal form jedna''

''in all cases and the subject remains in the plural genitive.''

''example: '''dvadesetjedna ljudij (N)''''' &lt;sub&gt;(I imagine there is a typo here, should be ''ljudi'' - Glěb)&lt;/sub&gt;''''', dvadesetjedna ljudij (G), dvadesetjedna'''''

'''''ljudij (D), dvadesetjedna žen (G), ...'''''

This is an extract from the 2023 Vojtěch Merunka's manual on Interslavic.

I'm just curious, why was a choice in favor of one universal form made? The only Slavic language that somewhat has it is Slovenian, but even there it's a little bit different: '''''enaintrideset žena, enaintrideset mož.''''' 

If you would indulge me, I'd appreciate your thoughts. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 04:40, 19 November 2025 (UTC)

:Hey Glěb, I'll move this to the Krčma, as it can also be of interest to others. Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 11:59, 20 November 2025 (UTC)

== {{Wp/isv/-|MediaWiki}} stranice ==

Zdrav i ščestnogo Novogo Goda, Jan! Naděju se da budemo dobyti polnocěnnu Vikipediju čim skorěje, zato že redaktovanje na Inkubatoru mně jest katastrofično loše (prěd vsem, zaradi prefiksanja &lt;code&gt;Wp/isv/&lt;/code&gt; vsim linkam). Može byti možlivo ovde sdělati lokalne versij {{Wp/isv/-|MediaWiki}} stranic ktore umožnjajut dodavanje osoblivyh medžuslovjanskyh bukv i standardnyh nazv za razděly člankov (plus &quot;Takože&quot; za &quot;{{Wp/isv/-|See also}}&quot;) podobno ovomu: https://isv.miraheze.org/wiki/MediaWiki:Edittools ? Jesm priučil se funkciji razširjenja za [https://isv.miraheze.org/wiki/Med%C5%BEuviki:Pomo%C4%8D/Metoda_vpisa metodu vpisa], jest bylo prostěje i bystrěje pisati članky. Lěpy pozdrav. – [[User:Vipz|Vipz]] ([[User talk:Vipz|talk]] · [[User:Vipz/isv|isv]]) 08:24, 6 January 2026 (UTC)

:@[[User:Vipz|Vipz]] Zdravo, i tobě takože želaju ščestlivogo novogo goda! Čto se tyče Edittools, jesm suglasny, že to trěba iměti, ale ne znaju, jest li možno zainstalovati tako něčto v Inkubatoru. I često govoreči, ne jesm uvěrjeny, imaje li to smysl tutčas (v oktobru 2024 ješče naivno myslil jesm, že naš vlastny domen bude može tri ili četyri měsecev pozdněje). Ale ako toj domen bude, absoluto povinno jest byti to orudje. &lt;br /&gt; Ale ne razuměju točno, v čem jest problem s &lt;code&gt;Wp/isv/&lt;/code&gt;. V člankah ne trěba togo pisati, ibo sistema sama dodavaje. Samo v šablonah i na besědnyh stranicah trěba to dodati. S pozdravom, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 12:38, 7 January 2026 (UTC)

== Одиссеј, Одиссејa ==

Ne imaje byti jedno &quot;s&quot;, Odisej, Odiseja? [[User:Ilja isv|Ilja isv]] ([[User talk:Ilja isv|talk]]) 07:57, 4 February 2026 (UTC)

:Dobro pytanje. Često govoreči, jesm sumněval. V principu da, v medžuslovjanskom vsegda imajemo pojedinnu suglasku. Ale v slučaju imen jest trohu inako. V ukrajinskom na priklad jest Одіссей, ne Одісей. Ale imaješ pravdu, že značno večinstvo jezykov imaje jedno s. Izměnju to, hvala! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 08:46, 4 February 2026 (UTC)
::Hvala, Jane, a čto Rosija, ne Rossija že? [[User:Ilja isv|Ilja isv]] ([[User talk:Ilja isv|talk]]) 12:44, 4 February 2026 (UTC)
::i Одеса na ukrajinskom ne jest Одесса kako v ostalyh jeyzkah [[User:Ilja isv|Ilja isv]] ([[User talk:Ilja isv|talk]]) 12:46, 4 February 2026 (UTC)
:::Ne ne, Rosija imaje dva '''s''' samo v russkom, vse ostale jezyky imajut jedno. I nakoliko vidžu, s Odesoju menje-bolje jest tako samo. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 00:50, 5 February 2026 (UTC)

== Interslavic WP sibling projects ==

Hi @[[User:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] ! I see you are very productive with interslavic WP 

https://meta.toolforge.org/catanalysis/index.php?cat=0&amp;title=Wp/isv&amp;wiki=incubatorwiki

and I wonder if you would be interested in developing other Interslavic WP sibling projects?

I would be interested in Wikivoyage and Wikinews myself. [[User:Zblace|Zblace]] ([[User talk:Zblace|talk]]) 05:26, 17 March 2026 (UTC)

:Zdravo @[[User:Zblace|Zblace]]! It could be interesting, but if I'm being honest, I am sceptical about the odds for success. You see, those sister projects tend to attract only a fraction of the number of people who work on Wikipedia. With the exception of some of the largest languages, Wikinews is a total failure. For example, the Dutch Wikipedia has hundreds of regular, active users and is among the largest Wikipedias. The Dutch Wikinews, on the other hand, is probably going to be closed for the third time for lack of activity. I am not very familiar with Wikivoyage, but the situation there doesn't seem to be much better. So realistically speaking, any sister project in Interslavic is doomed to become a solo project before dying out entirely, and therefore it is highly unlikely that it will ever leave the Incubator. If you seriously intend to work on one of them, you are of course free to give it a try, but if you ask me, it would be much more worthwhile if we all concentrate on the Interslavic Wikipedia. Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 09:54, 17 March 2026 (UTC)

== Interslavic Wikipedia Approval ==

Hello! Did you already know that Jon Harald Søby published https://meta.wikimedia.org/wiki/Talk:Language_committee#c-Jon_Harald_Søby-20260615143400-Notification_about_proposed_approval_of_Interslavic_Wikipedia and that Interslavic Wikipedia will finally be approved in a week? People have been waiting for two years, and it's finally almost here! Cheers :) [[Special:Contributions/&amp;#126;2026-35330-09|&amp;#126;2026-35330-09]] ([[User talk:&amp;#126;2026-35330-09|talk]]) 12:47, 16 June 2026 (UTC)

:By the way, I noticed a strange error. Why is Wp/isv called &quot;medžuslovjansky Wikipedia&quot; in the English incubator, not &quot;Interslavic Wikipedia&quot;? Why did &quot;Interslavic&quot; become &quot;medžuslovjansky&quot;? The same error, by the way, appears on your account page. [[Special:Contributions/&amp;#126;2026-35418-38|&amp;#126;2026-35418-38]] ([[User talk:&amp;#126;2026-35418-38|talk]]) 13:39, 16 June 2026 (UTC)

::Yes, I am aware of that. Thank you. As for the other problem, that's to be sorted out. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 13:19, 17 June 2026 (UTC)
:::I've got an interesting idea. Is it technically possible for Wikipedia to automatically show Cyrillic text when people open it from Russia, Ukraine, or Bulgaria, while automatically showing Latin text when they open it from Poland, Slovakia, or Croatia? I think this would slow down the influx of users from Cyrillic Slavic countries. I think if they open a text in Latin, they won't even want to read it; they'll immediately think it's incomprehensible. But if they see it in Cyrillic, they'll automatically try to read it, understand a lot, and become interested in the language. [[Special:Contributions/&amp;#126;2026-35720-77|&amp;#126;2026-35720-77]] ([[User talk:&amp;#126;2026-35720-77|talk]]) 03:05, 19 June 2026 (UTC)
:::''Approved! 🎉''! [[Special:Contributions/&amp;#126;2026-36378-17|&amp;#126;2026-36378-17]] ([[User talk:&amp;#126;2026-36378-17|talk]]) 15:04, 23 June 2026 (UTC)

== Ja jesm někako slomil Krčmu ==

Prosim smilovati, ide li to izpraviti? [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 16:27, 25 junij 2026 (CEST)

:Ne jesi ničto slomil! V Krčmě nikogda ne bylo opcije &quot;odgovoriti&quot;, ibo to ne jest besědna stranica. :) {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 16:39, 25 junij 2026 (CEST)
:@[[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]]: kako vidiš, tu na mojej besědnoj stranici jest ta opcija. Druga razlika jest, že na besědnyh stranicah rabotaje opcija &quot;@&quot;, a v Krčmě uže ne. I tu podpis javi se avtomatično. Teoretično možno jest prěobratiti Krčmu v besědnu stranicu, togda te možnosti budut dostupne. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 16:42, 25 junij 2026 (CEST)
::Sdělano, lp. – [[Koristnik:Vipz|Vipz]] ([[Besěda s koristnikom:Vipz|besěda]]) 05:16, 26 junij 2026 (CEST)
:::Hvala velika! [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 07:16, 26 junij 2026 (CEST)

== Blagodarnost ==

@[[Koristnik:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] Považeny Pane Jane ja jesm priključil se k projektu toliko zaradi Vašego intervju panji Olgě Woźńiak &quot;Językotworzenie: jak słowa tworzą nowe światy&quot; i ja jesm gluboko blagodarny Vam kako za to intervju, tako i za pomoč v prověrkě mojih člankov v Inkubatorě. Ne smotrječi na to, že ja jesm znal o MS jezyku mnogo-mnogo lět, toliko Vaše intervju jest pobudilo mene pisati i izučati jego iznovo. Svoja Vikipedija to jest ogromny krok k razvitju našej občej literaturnoj normy i k stvorjenju literatury na medžuslovjanskom jezyku, čto dozvoli projektu žiti dalěje. Nehaj medžuslovjanska sila bude s Vami!

18:11, 25 junij 2026 (CEST) [[Koristnik:Panslavist|Panslavist]] ([[Besěda s koristnikom:Panslavist|besěda]]) 18:11, 25 junij 2026 (CEST)

== Translations ==

Hi! Здраво! Lately I have been translating special pages and namespaces. I noticed that an inter-Slavic Wikipedia was created (since I am from Ukraine myself) and I was very happy. So, I want to offer localization for this Wiki, all I need is a list of the necessary special pages and namespaces with their translation. If translation is still needed, then tag me under the list. [[Koristnik:VadymTS1|VadymTS1]] ([[Besěda s koristnikom:VadymTS1|besěda]]) 07:53, 26 junij 2026 (CEST)


== Izbor Dnja Medžuslovjanskogo jezyka? ==

Pozdrav dragy gospodine Jane! 
Kako my vsi znajemo, ljudi v čatah někogda imajut pytanje, kogda jest svetok Denj Medžuslovjanskogo jezyka, i to jest dobro. 
Na čatah v Keetu i Telegramu něktori ljudi htěli, žeby někto spytal o tom Jana, i tomu ja pišem.

Něktori ljudi pytajut, či 23 Junja – to je denj tvorjenja MS Wiki, bude izbrany kako Denj Medžuslovjanskogo jezyka? 

Ini ljudi pytajut, či potrěbno imati MS Denj akurat na Denj Kirila i Metodija.

Drugi ljudi pytajut, či jest pravilno 03 Junja imati Denj Medžuslovjanskogo jezyka? Budu napisati historiju togo: Priblizno 3 lěta tomu nazad něktori ljudi počeli govorili v Diskordu o tom, že možno slaviti Dnje Konferencije CISLA, kde byli sjedinene različne projekty v jedin Medžuslovjansky jezyk. Kako my znajemo, CISLA byla v početku 6 měseca: od 01.06 i dalje ješče několiko dnej. Ljudi v čatu počeli čestitati 03.06, tomu čto 01.06 i 02.06 sut zajete drugymi medžunarodnymi svetkami, a cifra tri ima prědnost, to jest božska cifra. Ja jesm takož byla prisutna pri tamtyh razgovorah na Diskordu, to byl odvorjeny razgovor za vsih ohotnyh i prisutnyh tam ljudij. Tako něktori ljudi počeli imati Neoficialny Denj Medžuslovjanskogo jezyka i slavili 03 Junja. 
Potom toj neoficialny denj pošel dalje: něktori ljudi slavili jego na živo na 2 shodkah, kde ja jesm takož byla prisutna. Jedin iz učestnikov FSK (Foruma Slovjanskyh Kultur), «Biblioteka inostrannoj literatury – Centr slovjanskyh kultur», imal mnogo učestnikov na shodkě, ktori slavili 03.06 kako Denj Msa tomu čto vzeli informaciju i inspriraciju o tom iz oficijnogo Diskorda (https://libfl.ru/ru/news/v-inostranke-obsudili-mezhslavyanskiy-yazyk). V prědhodno lěto tam bylo takož, s 60 učestnikami.
Ako my vidimo, razvoj MSa ide prirodno i někogda iventy tvoret se prirodno. 

Ale ljudam takože jest prirodno potrěbno poznati, kaky Denj jest pravilny? Najprijetnějše za ljudi jest, že by Jan označil kaky denj jest oficijny svetok Denj Medžuslovjanskogo jezyka. (Ja jesm uvěrjena, ni jedin člověk ne bude smutny ako Denj bude ne v toj denj ktory uže byl, abo v toj denj ktory uže byl. Vse varianty sut dobre). Prosimo vas dragy Jane, naznačite oficijny svetok v někaky denj, ktory budemo slaviti vsako lěto kako Denj Medžuslovjanskogo jezyka. Vsaky variant jest dobry i bude radost to imati. [[Koristnik:Plameniled|Plameniled]] ([[Besěda s koristnikom:Plameniled|besěda]]) 17:07, 8 julij 2026 (CEST)

:Zdravo, @[[Koristnik:Plameniled|Plameniled]]! Izvini, tvoje poslanje prišlo, kogda byl jesm na konferenciji v Daniji, a potom jesm sovsim zabyl ti odpisati! Interesna tema, očevidno ne imaju ničto protivno 3-emu juniju kako denj Medžuslovjanskogo jezyka – interesny pomysl. Mimohodom, 3 junija takože je moj denj rodženja! :) Srdečno, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:05, 23 julij 2026 (CEST)
::Pozdrav, Jane, v članku [[Jan van Steenbergen]] Vaš denj rodženja jest 3.7, trěba izpraviti [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 23:13, 24 julij 2026 (CEST)
:::Podrav! Da, to je grěška, trěba izpraviti. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:16, 24 julij 2026 (CEST)</text>
      <sha1>h3mkipgjxfhhkmo09zsdlke139ky4pp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Николај Лунев</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4617</id>
    <revision>
      <id>43217</id>
      <parentid>36736</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:42:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43217</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="627" sha1="of2fh05rwcyallmzz7aitgbg3t6rkqn" xml:space="preserve">'''Николај Лунев''' - [[Росија|росијскы]] видеоблогер на [[YouTube]], кторы дєлаје различне видео о компјутерах, телефонах, технике, находках и тако даље. Уроджены је 19 децембра 1997 г. в градє [[Рјазањ]], [[Росија]].&lt;ref&gt;{{Cite web | url=https://www.youtube.com/channel/UCaL1kHU91IFWZ-zTc_1CewQ/ | title=&quot;Жадный дракон&quot; na {{-|YouTube}}}}&lt;/ref&gt; 

== Iztočnik ==
{{Iztočniky}}

{{DEFAULTSORT:Лунев, Николај}}
[[Kategorija:Росијски блогери]]</text>
      <sha1>of2fh05rwcyallmzz7aitgbg3t6rkqn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Nikolaj Lunev</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4619</id>
    <redirect title="Николај Лунев" />
    <revision>
      <id>43218</id>
      <parentid>27422</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:43:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43218</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="103" sha1="r7mkokyrn31n0twvf8t9ala84dg244l" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Николај Лунев]]

{{DEFAULTSORT:Lunev, Nikolaj}}
[[Kategorija:Rosijski blogeri]]</text>
      <sha1>r7mkokyrn31n0twvf8t9ala84dg244l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Aleksej Gubanov</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4620</id>
    <revision>
      <id>43210</id>
      <parentid>36737</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:37:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43210</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1209" sha1="o2sel8pki6cjsoo06jbscm1cpygb8zv" xml:space="preserve">'''Aleksej Aleksandrovič Gubanov''' ({{Jezyky|ru|Алексей Александрович Губанов}}, urodženy 30 marca 1992 goda v [[Novokuzneck]]u, [[Rosija]]), takože je izvěstny pod psevdonimom {{-|''JesusAVGN''}}, {{-|''Jesus''}} ili ''Hesus''. [[Rosija|Rosijsky]] videobloger na {{-|[[YouTube]]}}&lt;ref&gt;{{Cite web | url=https://youtube.com/@JesusAVGN/ | title=&quot;JesusAVGN&quot; na {{-|YouTube}}}}&lt;/ref&gt; i strimer na {{-|[[Twitch]]}}&lt;ref&gt;{{Cite web | url=https://twitch.tv/jesusavgn/ | title=&quot;JesusAVGN&quot; na {{-|Twitch}}}}&lt;/ref&gt; i {{-|[[Kick]]}}&lt;ref&gt;{{Cite web | url=https://kick.com/JesusAVGN/ | title=&quot;JesusAVGN&quot; na {{-|Kick}}}}&lt;/ref&gt;. Stvoril kanal na {{-|YouTube}} ješče v 2012 godu, pozdněje na {{-|[[Twitch]]}}. Dělal raněje videa v žanrě {{-|[[Let's Play]]}}, něktore s učestjem blogera [[Andrej Nifjodov|Nifjodova]], tutčas strimuje igry i ogledaje različne videa na {{-|YouTube}}. Od 2022 goda aktivno kritikuje vladu v Rosiji za [[Росијскы напад в Украјину|vojnu v Ukrajině]], zajmaje se poddržkoju Ukrajiny. Od 2021 goda proživaje v [[SŠA]]. V 2025 godu byl dodany v [[Spisok inoagentov v Rosiji]].

== Vněšnje linky ==

[[Kategorija:Rosijski blogeri]]</text>
      <sha1>o2sel8pki6cjsoo06jbscm1cpygb8zv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43212</id>
      <parentid>43210</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:38:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43212</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1219" sha1="8bkw6i60ojzj91rkmpe3cndpzpm9pxc" xml:space="preserve">'''Aleksej Aleksandrovič Gubanov''' ({{Jezyky|ru|Алексей Александрович Губанов}}, urodženy 30 marca 1992 goda v [[Novokuzneck]]u, [[Rosija]]), takože je izvěstny pod psevdonimom {{-|''JesusAVGN''}}, {{-|''Jesus''}} ili ''Hesus''. [[Rosija|Rosijsky]] videobloger na {{-|[[YouTube]]}}&lt;ref&gt;{{Cite web | url=https://youtube.com/@JesusAVGN/ | title=&quot;JesusAVGN&quot; na {{-|YouTube}}}}&lt;/ref&gt; i strimer na {{-|[[Twitch]]}}&lt;ref&gt;{{Cite web | url=https://twitch.tv/jesusavgn/ | title=&quot;JesusAVGN&quot; na {{-|Twitch}}}}&lt;/ref&gt; i {{-|[[Kick]]}}&lt;ref&gt;{{Cite web | url=https://kick.com/JesusAVGN/ | title=&quot;JesusAVGN&quot; na {{-|Kick}}}}&lt;/ref&gt;. Stvoril kanal na {{-|YouTube}} ješče v 2012 godu, pozdněje na {{-|[[Twitch]]}}. Dělal raněje videa v žanrě {{-|[[Let's Play]]}}, něktore s učestjem blogera [[Andrej Nifjodov|Nifjodova]], tutčas strimuje igry i ogledaje različne videa na {{-|YouTube}}. Od 2022 goda aktivno kritikuje vladu v Rosiji za [[Росијскы напад в Украјину|vojnu v Ukrajině]], zajmaje se poddržkoju Ukrajiny. Od 2021 goda proživaje v [[SŠA]]. V 2025 godu byl dodany v [[Spisok inoagentov v Rosiji]].

{{DEFAULTSORT:Gubanov, Aleksej}}
[[Kategorija:Rosijski blogeri]]</text>
      <sha1>8bkw6i60ojzj91rkmpe3cndpzpm9pxc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Алексеј Губанов</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4623</id>
    <redirect title="Aleksej Gubanov" />
    <revision>
      <id>43214</id>
      <parentid>27432</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:40:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43214</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="124" sha1="fsx7hpogyyi06oxyx47too57aiwzp0x" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Aleksej Gubanov]]

{{DEFAULTSORT:Губанов, Алексеј}}
[[Kategorija:Росијски блогери]]</text>
      <sha1>fsx7hpogyyi06oxyx47too57aiwzp0x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Andrej Nifjodov</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4624</id>
    <revision>
      <id>43223</id>
      <parentid>36738</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:47:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43223</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1087" sha1="cq5uasbt0s9nmwo1t79grntre4wrl5a" xml:space="preserve">[[File:Андрей Нифёдов (2020 год).png|thumb|Andrej Nifjodov v 2020 godu]]
'''Andrej Jurjevič Narcev''' ({{Jezyky|ru|Андрей Юрьевич Нарцев}}, urodženy 23 novembra 1984 goda v [[Gatčina|Gatčině]], [[Rosija]]), takože izvěstny kako ''Andrej Nifjodov''. [[Rosija|Rosijsky]] videobloger, strimer, kompozitor, pisatelj, tvoritelj kompjuternyh igr. Stal mnogo izvěstny v 2012 godu, blagodarja svojim videa ''Školobloggery'', kde on pokazyval različne videa od školjnikov, ktore byli nizkoj kakosti, pokazyval kako dělati ne trěba. Takože dělal letspleji s drugym blogerom {{-|[[JesusAVGN]]}}. V 2020 godu byl dodany na [[Ukrajina|ukrajinsky]] sajt [[Mirotvorec]] za to, že byl v [[Krym|Krymu]]. V 2021 godu ponovno stal izvěstny za slučaj s arestom blogera [[Jurij Hovanskij|Jurija Hovanskogo]]. Znajduje se pod sankcijami [[Ukrajina|Ukrajiny]] i [[Švejcarija|Švejcariji]] za poddržku [[Rosijsky napad v Ukrajinu|vojny v Ukrajině]]. Tutčas proživaje v [[Anapa|Anapě]]. 

{{DEFAULTSORT:Nifjodov, Andrej}}
[[Kategorija:Rosijski blogeri]]</text>
      <sha1>cq5uasbt0s9nmwo1t79grntre4wrl5a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Андреј Нифјодов</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4625</id>
    <redirect title="Andrej Nifjodov" />
    <revision>
      <id>43224</id>
      <parentid>27436</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:47:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43224</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="123" sha1="iyaeiuc27wg4gvwketwne7i4sm3za93" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Andrej Nifjodov]]
{{DEFAULTSORT:Нифјодов, Андреј}}
[[Kategorija:Росијски блогери]]</text>
      <sha1>iyaeiuc27wg4gvwketwne7i4sm3za93</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Dizajnery videoigr</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4641</id>
    <revision>
      <id>43206</id>
      <parentid>27713</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:23:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43206</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="94" sha1="126lw8esi1fop4plttrqthnwuqo1wv4" xml:space="preserve">[[Kategorija:Dizajneri igr]]
[[Kategorija:Tvoritelji videoigr]]
[[Kategorija:Dizajn videoigr]]</text>
      <sha1>126lw8esi1fop4plttrqthnwuqo1wv4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43207</id>
      <parentid>43206</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:24:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43207</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="156" sha1="h6ycp5luei3royu2c9bmp3kyb5x8nnq" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Дизајнери видеоигр}}
[[Kategorija:Dizajneri igr]]
[[Kategorija:Tvoritelji videoigr]]
[[Kategorija:Dizajn videoigr]]</text>
      <sha1>h6ycp5luei3royu2c9bmp3kyb5x8nnq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Tvoritelji videoigr</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4643</id>
    <revision>
      <id>43204</id>
      <parentid>27715</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:20:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Kategorija:Tvoriteli videoigr]] na [[Kategorija:Tvoritelji videoigr]] bez ostavjenja prěnapravjenja</comment>
      <origin>27715</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="60" sha1="k220hsvnxrolyvi8m5z2z6d1v0facps" xml:space="preserve">{{INTERWIKI|qid=Q7173420}}
[[Kategorija:Tvorjenje videoigr]]</text>
      <sha1>k220hsvnxrolyvi8m5z2z6d1v0facps</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>BioWare</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4650</id>
    <revision>
      <id>43203</id>
      <parentid>38946</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:17:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>jezyčne šablony</comment>
      <origin>43203</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="844" sha1="tbt7sq4ufd9dzbc0ctp68a4m1rkw9kj" xml:space="preserve">[[Fajl:BioWare logo.svg | right | 300px]]
'''{{-|BioWare}}''' — je [[Kanada|kanadska]] studija, ktora tvori kompjuterne [[Videoigra|videoigry]]. Ona bazuje se v gradu [[Edmonton]], provincija Alberta državy [[Kanada]].

Studija je byla osnovana v 1995 letu doktorom mediciny {{-|Ray Muzyka|Реј Музика ({{Jezyky|en|Ray Muzyka}})}} i {{-|Gregom Zeschuk|Грегом Зешук ({{Jezyky|en|Greg Zeschuk}})}}. Od 2007 leta {{-|BioWare}} je kako dočerna studija {{-|[[Electronic Arts]]}}.

{{-|BioWare}} jest znana kako studija, ktora stvorjaje videogry v žanru roljevyh po licenzijam drugyh studij kako {{-|[[Baldur's Gate II: Shadows of Amn]], [[Neverwinter Nights]], [[Star Wars: Knights of the Old Republic]]}}, a takože ktora stvorjaje igry po svojim serijam {{-|[[Dragon Age]]}} i {{-|[[Mass Effect]]}}.

[[Kategorija:BioWare]]</text>
      <sha1>tbt7sq4ufd9dzbc0ctp68a4m1rkw9kj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:BioWare</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4651</id>
    <revision>
      <id>43205</id>
      <parentid>27727</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:21:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43205</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="85" sha1="ga9zzpcn9lszt1ykvxb5nu66p3vkqs8" xml:space="preserve">[[Kategorija:Tvoritelji videoigr]]
[[Kategorija:Творитељи видеоигр]]</text>
      <sha1>ga9zzpcn9lszt1ykvxb5nu66p3vkqs8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Фајлова система</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4652</id>
    <redirect title="Fajlova sistema" />
    <revision>
      <id>43454</id>
      <parentid>27730</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T23:08:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43454</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="76" sha1="oaf28ntgaboikvjmuoq0a1qiiovy3ep" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Fajlova sistema]]
[[Kategorija:Фајлове системы| ]]</text>
      <sha1>oaf28ntgaboikvjmuoq0a1qiiovy3ep</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Fajlove menedžery</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4657</id>
    <revision>
      <id>43431</id>
      <parentid>27742</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:55:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43431</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="80" sha1="bt0r1b0ed1dl316sx66hmptmm3ualrr" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Фајлове менедзеры}}
[[Kategorija:Fajly]]</text>
      <sha1>bt0r1b0ed1dl316sx66hmptmm3ualrr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Electronic Arts</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4661</id>
    <revision>
      <id>43547</id>
      <parentid>38950</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:35:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43547</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4451" sha1="tqhbbsknchyxi8mbakgl8tjy8s72qvg" xml:space="preserve">{{Začetok|data=July 2026}}
{{Kartka firma
| name                = {{-|Electronic Arts Inc.}}
| logo                = Electronic Arts Logo Blue.svg
| logo_class          = logo-nobg
| image               = [[Fajl:Electronic Arts Redwood City May 2011.jpg|center|Budynok centraly {{-|EA}} v Redvud-Siti, Kalifornija, maj 2011|300px]]
| image_caption       = The EA headquarters building at Redwood City, California, in May 2011
| type                = [[Publična kompanija]]
| traded_as           = {{-|{{Unbulleted list|{{NASDAQ|EA}}|[[Nasdaq-100]] component|[[List of S&amp;P 500 companies|S&amp;P 500]] component}}}}
| industry            = [[Industrija videoigr|Videoigry]]
| founded             = {{Start date and age|1982|05|27}} v [[San Mateo]], [[Kalifornija]], SŠA
| founder             = {{-|[[Trip Hawkins]]|[[Trip Hawkins|Трип Хокинс]]}}
| hq_location_city    = [[Redvud-Siti, Kalifornija]]
| hq_location_country = SŠA
| area_served         = Cělosvětno
| key_people          = {{Unbulleted list
| {{-|[[Andrew Wilson (businessman)|Andrew Wilson]]|[[Andrew Wilson (businessman)|Ендрjу Вилсон]]}} {{nowrap|([[generalny direktor]] i [[prědsednik]])}}
| {{-|[[Laura Miele]]|[[Laura Miele|Лаура Миле]]}} {{nowrap|([[Prezident (biznes)|prezidentka]] {{-|EA Entertainment}})}}
| {{-|Cam Weber|Кам Вебер}} {{nowrap|(prezident {{-|[[EA Sports]]}})}}
}}
| products            = [[Electronic Arts#Serije igr, ktore izdavaje Electronic Arts|spisok igr {{-|Electronic Arts}}]]
| revenue             = {{-|US$}} 7.46&amp;nbsp;miliardov
| revenue_year        = 2025
| operating_income    = {{-|US$}} 1.52&amp;nbsp;miliard
| income_year         = 2025
| net_income          = {{-|US$}} 1.12&amp;nbsp;miliard
| net_income_year     = 2025
| assets              = {{-|US$}} 12.4&amp;nbsp;miliardov
| assets_year         = 2025
| equity              = {{-|US$}} 6.39&amp;nbsp;miliardov
| equity_year         = 2025
| owner               =
| num_employees       = okolo 14,500
| num_employees_year  = 2025
| divisions           = {{-|{{Unbulleted list|EA Entertainment|[[EA Sports]]}}}}
| subsidiaries        = [[Electronic Arts#section link|struktura kompanije]]
| website             = {{-|[https://www.ea.com ea.com]}}
| footnotes           = Finansove ukazatelje na 31 mareca 2025.&lt;ref name=&quot;sec-filing&quot;&gt;{{cite web |date=May 13, 2025 |title=Electronic Arts (EA) Annual Report for the fiscal year ended March 31, 2025 (Form 10-K) |url=https://www.sec.gov/ix?doc=/Archives/edgar/data/0000712515/000071251525000022/ea-20250331.htm |access-date=June 26, 2025 |publisher=[[U.S. Securities and Exchange Commission]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20250529211013/https://www.sec.gov/ix?doc=/Archives/edgar/data/0000712515/000071251525000022/ea-20250331.htm |archive-date=May 29, 2025 }}&lt;/ref&gt; 
}}
'''{{-|Electronic Arts}}''' (skraščeno '''{{-|EA}}''') — [[Sjedinjene štaty Ameriky|amerikanska]] transnacionalna korporacija, ktora reklamuje i izdavaje kompjuterne [[Videoigra|videoigry]]. Bazuje se v Redvud-Siti ({{Jezyky|en|Redwood City}}), štat Kalifornija.

== Historija ==
Organizacija je byla osnovana 28 maja 1982 leta Tripom Hokinsom ({{Jezyky|en|William Murray Hawkins III}}) i je byla jednoj iz prvyh v igrovoj industrije. Organizacija v toj moment imala ime ''{{-|Amazin' Software}}''. Startovy kapital je byl iz svojih finansov Hokinsa i je byl 200 000 dolarov SŠA.

== Serije igr, ktore izdavaje {{-|Electronic Arts}} ==
{{-|EA}} jest osnovna trgova marka {{-|Electronic Arts}} pod ktoroju organizacija izdavaje igry.

Spisok serij igr, ktore izdavala i izdavaje {{-|EA}}:
&lt;div class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
* American McGee’s Alice
* Army of Two
* Battlefield
* BattleForge
* Burnout
* Command &amp; Conquer
* Crysis
* Dante's Inferno
* Dead Space
* Def Jam
* Dragon Age
* Dungeon Keeper
* EA Sports FC
* F1 Challenge 99–02
* FIFA
* Fight Night
* The Godfather: The Game
* Harry Potter
* James Bond
* Little Big Adventure
* Lord of the Rings
* Madden NFL
* [[Mass Effect]]
* Medal of Honor
* Mirror's Edge
* NASCAR
* Need for Speed
* NHL
* Plan B Crew
* Populous
* Real Racing
* Rock Band
* Shank
* SimCity
* The Sims
* Spore
* Star Wars
* SimRacing
* Syndicate
* Tiger Woods
* Titanfall
* UFC
* Ultima
* Wing Commander
&lt;/div&gt;

== Referencije ==
{{Iztočniky}}

{{Prěvod|en|Electronic Arts}}

[[Kategorija:Videoigry]]
[[Kategorija:Prědprijemstva]]
[[Kategorija:Прєдпријемства]]</text>
      <sha1>tqhbbsknchyxi8mbakgl8tjy8s72qvg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43552</id>
      <parentid>43547</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:39:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43552</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4485" sha1="pozu48siigtztu0k534bmjhz05ekv5p" xml:space="preserve">{{Začetok|data=July 2026}}
{{Kartka firma
| name                = {{-|Electronic Arts Inc.}}
| logo                = Electronic Arts Logo Blue.svg
| logo_class          = logo-nobg
| image               = [[Fajl:Electronic Arts Redwood City May 2011.jpg|center|Budynok centraly {{-|EA}} v Redvud-Siti, Kalifornija, maj 2011|300px]]
| image_caption       = The EA headquarters building at Redwood City, California, in May 2011
| type                = [[Publična kompanija]]
| traded_as           = {{-|{{Unbulleted list|{{NASDAQ|EA}}|[[Nasdaq-100]] component|[[List of S&amp;P 500 companies|S&amp;P 500]] component}}}}
| industry            = [[Industrija videoigr|Videoigry]]
| founded             = {{Start date and age|1982|05|27}} v [[San Mateo]], [[Kalifornija]], SŠA
| founder             = {{-|[[Trip Hawkins]]|[[Trip Hawkins|Трип Хокинс]]}}
| hq_location_city    = [[Redvud-Siti, Kalifornija]]
| hq_location_country = SŠA
| area_served         = Cělosvětno
| key_people          = {{Unbulleted list
| {{-|[[Andrew Wilson (businessman)|Andrew Wilson]]|[[Andrew Wilson (businessman)|Ендрjу Вилсон]]}} {{nowrap|([[generalny direktor]] i [[prědsednik]])}}
| {{-|[[Laura Miele]]|[[Laura Miele|Лаура Миле]]}} {{nowrap|([[Prezident (biznes)|prezidentka]] {{-|EA Entertainment}})}}
| {{-|Cam Weber|Кам Вебер}} {{nowrap|(prezident {{-|[[EA Sports]]}})}}
}}
| products            = [[Electronic Arts#Serije igr, ktore izdavaje Electronic Arts|spisok igr {{-|Electronic Arts}}]]
| revenue             = {{-|US$}} 7.46&amp;nbsp;miliardov
| revenue_year        = 2025
| operating_income    = {{-|US$}} 1.52&amp;nbsp;miliard
| income_year         = 2025
| net_income          = {{-|US$}} 1.12&amp;nbsp;miliard
| net_income_year     = 2025
| assets              = {{-|US$}} 12.4&amp;nbsp;miliardov
| assets_year         = 2025
| equity              = {{-|US$}} 6.39&amp;nbsp;miliardov
| equity_year         = 2025
| owner               =
| num_employees       = okolo 14,500
| num_employees_year  = 2025
| divisions           = {{-|{{Unbulleted list|EA Entertainment|[[EA Sports]]}}}}
| subsidiaries        = [[Electronic Arts#section link|struktura kompanije]]
| website             = {{-|[https://www.ea.com ea.com]}}
| footnotes           = Finansove ukazatelje na 31 mareca 2025.&lt;ref name=&quot;sec-filing&quot;&gt;{{cite web |date=May 13, 2025 |title=Electronic Arts (EA) Annual Report for the fiscal year ended March 31, 2025 (Form 10-K) |url=https://www.sec.gov/ix?doc=/Archives/edgar/data/0000712515/000071251525000022/ea-20250331.htm |access-date=June 26, 2025 |publisher=[[U.S. Securities and Exchange Commission]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20250529211013/https://www.sec.gov/ix?doc=/Archives/edgar/data/0000712515/000071251525000022/ea-20250331.htm |archive-date=May 29, 2025 }}&lt;/ref&gt; 
}}
'''{{-|Electronic Arts}}''' (skraščeno '''{{-|EA}}''') — [[Sjedinjene štaty Ameriky|amerikanska]] transnacionalna korporacija, ktora reklamuje i izdavaje kompjuterne [[Videoigra|videoigry]]. Bazuje se v Redvud-Siti ({{Jezyky|en|Redwood City}}), štat Kalifornija.

== Historija ==
Organizacija je byla osnovana 28 maja 1982 leta Tripom Hokinsom ({{Jezyky|en|William Murray Hawkins III}}) i je byla jednoj iz prvyh v igrovoj industrije. Organizacija v toj moment imala ime ''{{-|Amazin' Software}}''. Startovy kapital je byl iz svojih finansov Hokinsa i je byl 200 000 dolarov SŠA.

== Serije igr, ktore izdavaje {{-|Electronic Arts}} ==
{{-|EA}} jest osnovna trgova marka {{-|Electronic Arts}} pod ktoroju organizacija izdavaje igry.

Spisok serij igr, ktore izdavala i izdavaje {{-|EA}}:
&lt;div class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
* American McGee’s Alice
* Army of Two
* Battlefield
* BattleForge
* Burnout
* Command &amp; Conquer
* Crysis
* Dante's Inferno
* Dead Space
* Def Jam
* Dragon Age
* Dungeon Keeper
* EA Sports FC
* F1 Challenge 99–02
* FIFA
* Fight Night
* The Godfather: The Game
* Harry Potter
* James Bond
* Little Big Adventure
* Lord of the Rings
* Madden NFL
* [[Mass Effect]]
* Medal of Honor
* Mirror's Edge
* NASCAR
* Need for Speed
* NHL
* Plan B Crew
* Populous
* Real Racing
* Rock Band
* Shank
* SimCity
* The Sims
* Spore
* Star Wars
* SimRacing
* Syndicate
* Tiger Woods
* Titanfall
* UFC
* Ultima
* Wing Commander
&lt;/div&gt;

== Referencije ==
{{Iztočniky}}

{{Prěvod|en|Electronic Arts}}

[[Kategorija:Videoigry]]
[[Kategorija:Видеоигры]]
[[Kategorija:Prědprijemstva]]
[[Kategorija:Прєдпријемства]]</text>
      <sha1>pozu48siigtztu0k534bmjhz05ekv5p</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43553</id>
      <parentid>43552</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:43:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>male pravky</comment>
      <origin>43553</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4565" sha1="ry4xizyryvmnf7ffea7tyv70biyhv4v" xml:space="preserve">{{Začetok|data=July 2026}}
{{Kartka firma
| name                = {{-|Electronic Arts Inc.}}
| logo                = Electronic Arts Logo Blue.svg
| logo_class          = logo-nobg
| image               = [[Fajl:Electronic Arts Redwood City May 2011.jpg|center|Budynok centraly {{-|EA}} v Redvud-Siti, Kalifornija, maj 2011|300px]]
| image_caption       = The EA headquarters building at Redwood City, California, in May 2011
| type                = [[Publična kompanija]]
| traded_as           = {{-|{{Unbulleted list|{{NASDAQ|EA}}|[[Nasdaq-100]] component|[[List of S&amp;P 500 companies|S&amp;P 500]] component}}}}
| industry            = [[Industrija videoigr|Videoigry]]
| founded             = {{Start date and age|1982|05|27}} v [[San Mateo]], [[Kalifornija]], SŠA
| founder             = {{-|[[Trip Hawkins]]|[[Trip Hawkins|Трип Хокинс]]}}
| hq_location_city    = [[Redvud-Siti, Kalifornija]]
| hq_location_country = SŠA
| area_served         = Cělosvětno
| key_people          = {{Unbulleted list
| {{-|[[Andrew Wilson (businessman)|Andrew Wilson]]|[[Andrew Wilson (businessman)|Ендрjу Вилсон]]}} {{nowrap|([[generalny direktor]] i [[prědsednik]])}}
| {{-|[[Laura Miele]]|[[Laura Miele|Лаура Миле]]}} {{nowrap|([[Prezident (biznes)|prezidentka]] {{-|EA Entertainment}})}}
| {{-|Cam Weber|Кам Вебер}} {{nowrap|(prezident {{-|[[EA Sports]]}})}}
}}
| products            = [[Electronic Arts#Serije igr, ktore izdavaje Electronic Arts|spisok igr {{-|Electronic Arts}}]]
| revenue             = {{-|US$}} 7.46&amp;nbsp;miliardov
| revenue_year        = 2025
| operating_income    = {{-|US$}} 1.52&amp;nbsp;miliard
| income_year         = 2025
| net_income          = {{-|US$}} 1.12&amp;nbsp;miliard
| net_income_year     = 2025
| assets              = {{-|US$}} 12.4&amp;nbsp;miliardov
| assets_year         = 2025
| equity              = {{-|US$}} 6.39&amp;nbsp;miliardov
| equity_year         = 2025
| owner               =
| num_employees       = okolo 14,500
| num_employees_year  = 2025
| divisions           = {{-|{{Unbulleted list|EA Entertainment|[[EA Sports]]}}}}
| subsidiaries        = [[Electronic Arts#section link|struktura kompanije]]
| website             = {{-|[https://www.ea.com ea.com]}}
| footnotes           = Finansove ukazatelje na 31 mareca 2025.&lt;ref name=&quot;sec-filing&quot;&gt;{{cite web |date=May 13, 2025 |title=Electronic Arts (EA) Annual Report for the fiscal year ended March 31, 2025 (Form 10-K) |url=https://www.sec.gov/ix?doc=/Archives/edgar/data/0000712515/000071251525000022/ea-20250331.htm |access-date=June 26, 2025 |publisher=[[U.S. Securities and Exchange Commission]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20250529211013/https://www.sec.gov/ix?doc=/Archives/edgar/data/0000712515/000071251525000022/ea-20250331.htm |archive-date=May 29, 2025 }}&lt;/ref&gt; 
}}
'''{{-|Electronic Arts}}''' (skraščeno '''{{-|EA}}''') — [[Sjedinjene štaty Ameriky|amerikanska]] transnacionalna korporacija, ktora reklamuje i izdavaje kompjuterne [[Videoigra|videoigry]]. Bazuje se v {{-|Redwood City|Редвуд-Сити ({{Jezyky|en|Redwood City}})}}, štat [[Kalifornija]].

== Historija ==
Organizacija je byla osnovana 28 maja 1982 lěta Tripom {{-|Hawkinsom|Хокинсом}} ({{Jezyky|en|William Murray Hawkins III}}) i je byla jedna iz prvyh v igrovoj industrije. Organizacija v toj moment imala ime ''{{-|Amazin' Software}}''. Startovy kapital je byl iz svojih finansov {{-|Hawkinsa|Хокинса}} i je byl 200 000 dolarov SŠA.

== Serije igr, ktore izdavaje {{-|Electronic Arts}} ==
{{-|EA}} jest osnovna trgova marka {{-|Electronic Arts}}, pod ktoroju organizacija izdavaje igry.

Spisok serij igr, ktore izdavala i izdavaje {{-|EA}}:
&lt;div class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
* American McGee’s Alice
* Army of Two
* Battlefield
* BattleForge
* Burnout
* Command &amp; Conquer
* Crysis
* Dante's Inferno
* Dead Space
* Def Jam
* Dragon Age
* Dungeon Keeper
* EA Sports FC
* F1 Challenge 99–02
* FIFA
* Fight Night
* The Godfather: The Game
* Harry Potter
* James Bond
* Little Big Adventure
* Lord of the Rings
* Madden NFL
* [[Mass Effect]]
* Medal of Honor
* Mirror's Edge
* NASCAR
* Need for Speed
* NHL
* Plan B Crew
* Populous
* Real Racing
* Rock Band
* Shank
* SimCity
* The Sims
* Spore
* Star Wars
* SimRacing
* Syndicate
* Tiger Woods
* Titanfall
* UFC
* Ultima
* Wing Commander
&lt;/div&gt;

== Referencije ==
{{Iztočniky}}

{{Prěvod|en|Electronic Arts}}

[[Kategorija:Videoigry]]
[[Kategorija:Видеоигры]]
[[Kategorija:Prědprijemstva]]
[[Kategorija:Прєдпријемства]]</text>
      <sha1>ry4xizyryvmnf7ffea7tyv70biyhv4v</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43554</id>
      <parentid>43553</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:43:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>43554</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4563" sha1="khl32lu2eff4v6n35eaf7bzmlgxo1wa" xml:space="preserve">{{Začetok|data=July 2026}}
{{Kartka firma
| name                = {{-|Electronic Arts Inc.}}
| logo                = Electronic Arts Logo Blue.svg
| logo_class          = logo-nobg
| image               = [[Fajl:Electronic Arts Redwood City May 2011.jpg|center|Budynok centraly {{-|EA}} v Redvud-Siti, Kalifornija, maj 2011|300px]]
| image_caption       = The EA headquarters building at Redwood City, California, in May 2011
| type                = [[Publična kompanija]]
| traded_as           = {{-|{{Unbulleted list|{{NASDAQ|EA}}|[[Nasdaq-100]] component|[[List of S&amp;P 500 companies|S&amp;P 500]] component}}}}
| industry            = [[Industrija videoigr|Videoigry]]
| founded             = {{Start date and age|1982|05|27}} v [[San Mateo]], [[Kalifornija]], SŠA
| founder             = {{-|[[Trip Hawkins]]|[[Trip Hawkins|Трип Хокинс]]}}
| hq_location_city    = [[Redvud-Siti, Kalifornija]]
| hq_location_country = SŠA
| area_served         = Cělosvětno
| key_people          = {{Unbulleted list
| {{-|[[Andrew Wilson (businessman)|Andrew Wilson]]|[[Andrew Wilson (businessman)|Ендрjу Вилсон]]}} {{nowrap|([[generalny direktor]] i [[prědsednik]])}}
| {{-|[[Laura Miele]]|[[Laura Miele|Лаура Миле]]}} {{nowrap|([[Prezident (biznes)|prezidentka]] {{-|EA Entertainment}})}}
| {{-|Cam Weber|Кам Вебер}} {{nowrap|(prezident {{-|[[EA Sports]]}})}}
}}
| products            = [[Electronic Arts#Serije igr, ktore izdavaje Electronic Arts|spisok igr {{-|Electronic Arts}}]]
| revenue             = {{-|US$}} 7.46&amp;nbsp;miliardov
| revenue_year        = 2025
| operating_income    = {{-|US$}} 1.52&amp;nbsp;miliard
| income_year         = 2025
| net_income          = {{-|US$}} 1.12&amp;nbsp;miliard
| net_income_year     = 2025
| assets              = {{-|US$}} 12.4&amp;nbsp;miliardov
| assets_year         = 2025
| equity              = {{-|US$}} 6.39&amp;nbsp;miliardov
| equity_year         = 2025
| owner               =
| num_employees       = okolo 14,500
| num_employees_year  = 2025
| divisions           = {{-|{{Unbulleted list|EA Entertainment|[[EA Sports]]}}}}
| subsidiaries        = [[Electronic Arts#section link|struktura kompanije]]
| website             = {{-|[https://www.ea.com ea.com]}}
| footnotes           = Finansove ukazatelje na 31 mareca 2025.&lt;ref name=&quot;sec-filing&quot;&gt;{{cite web |date=May 13, 2025 |title=Electronic Arts (EA) Annual Report for the fiscal year ended March 31, 2025 (Form 10-K) |url=https://www.sec.gov/ix?doc=/Archives/edgar/data/0000712515/000071251525000022/ea-20250331.htm |access-date=June 26, 2025 |publisher=[[U.S. Securities and Exchange Commission]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20250529211013/https://www.sec.gov/ix?doc=/Archives/edgar/data/0000712515/000071251525000022/ea-20250331.htm |archive-date=May 29, 2025 }}&lt;/ref&gt; 
}}
'''{{-|Electronic Arts}}''' (skračeno '''{{-|EA}}''') — [[Sjedinjene štaty Ameriky|amerikanska]] transnacionalna korporacija, ktora reklamuje i izdavaje kompjuterne [[Videoigra|videoigry]]. Bazuje se v {{-|Redwood City|Редвуд-Сити ({{Jezyky|en|Redwood City}})}}, štat [[Kalifornija]].

== Historija ==
Organizacija je byla osnovana 28 maja 1982 lěta Tripom {{-|Hawkinsom|Хокинсом}} ({{Jezyky|en|William Murray Hawkins III}}) i je byla jedna iz prvyh v igrovoj industrije. Organizacija v toj moment imala ime ''{{-|Amazin' Software}}''. Startovy kapital je byl iz svojih finansov {{-|Hawkinsa|Хокинса}} i je byl 200 000 dolarov SŠA.

== Serije igr, ktore izdavaje {{-|Electronic Arts}} ==
{{-|EA}} jest osnovna trgova marka {{-|Electronic Arts}}, pod ktoroju organizacija izdavaje igry.

Spisok serij igr, ktore izdavala i izdavaje {{-|EA}}:
&lt;div class=&quot;ext-gadget-alphabet-disable&quot;&gt;
* American McGee’s Alice
* Army of Two
* Battlefield
* BattleForge
* Burnout
* Command &amp; Conquer
* Crysis
* Dante's Inferno
* Dead Space
* Def Jam
* Dragon Age
* Dungeon Keeper
* EA Sports FC
* F1 Challenge 99–02
* FIFA
* Fight Night
* The Godfather: The Game
* Harry Potter
* James Bond
* Little Big Adventure
* Lord of the Rings
* Madden NFL
* [[Mass Effect]]
* Medal of Honor
* Mirror's Edge
* NASCAR
* Need for Speed
* NHL
* Plan B Crew
* Populous
* Real Racing
* Rock Band
* Shank
* SimCity
* The Sims
* Spore
* Star Wars
* SimRacing
* Syndicate
* Tiger Woods
* Titanfall
* UFC
* Ultima
* Wing Commander
&lt;/div&gt;

== Referencije ==
{{Iztočniky}}

{{Prěvod|en|Electronic Arts}}

[[Kategorija:Videoigry]]
[[Kategorija:Видеоигры]]
[[Kategorija:Prědprijemstva]]
[[Kategorija:Прєдпријемства]]</text>
      <sha1>khl32lu2eff4v6n35eaf7bzmlgxo1wa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Fajlove sistemy</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4662</id>
    <revision>
      <id>43452</id>
      <parentid>27771</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T23:07:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43452</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="158" sha1="h7mqeug51iy0v2yhzpxmb1g7cx7q3qf" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Фајлове системы}}
[[Kategorija:Skladišče kompjuternyh danyh]]
[[Kategorija:Fajly]]
[[Kategorija:Informacijne sistemy]]</text>
      <sha1>h7mqeug51iy0v2yhzpxmb1g7cx7q3qf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Informacijne sistemy</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4663</id>
    <revision>
      <id>43457</id>
      <parentid>27772</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T23:11:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43457</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="105" sha1="8tcsvfipf8wuysxyniv93uljkph55uk" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Информацијне системы}}
[[Kategorija:Informacijne tehnologije]]</text>
      <sha1>8tcsvfipf8wuysxyniv93uljkph55uk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Fajly</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4664</id>
    <revision>
      <id>43433</id>
      <parentid>27773</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:57:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43433</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="82" sha1="jn3nuxbo0p6tawrc0bbyzz6v3muhx71" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Фајлы}}
[[Kategorija:Skladišče kompjuternyh danyh]]</text>
      <sha1>jn3nuxbo0p6tawrc0bbyzz6v3muhx71</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Skladišče kompjuternyh danyh</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4665</id>
    <revision>
      <id>43436</id>
      <parentid>27774</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:59:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43436</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="117" sha1="5wc8mn0jju8itbtmhrh0flo254o8vfb" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Складишче компјутерных даных}}
[[Kategorija:Hranjenje informacije]]</text>
      <sha1>5wc8mn0jju8itbtmhrh0flo254o8vfb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Hranjenje informacije</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4666</id>
    <revision>
      <id>43438</id>
      <parentid>27775</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T22:02:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43438</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="99" sha1="ib9trpm3zahpphmnhm8x0hm590clq8f" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Храњенје информације}}
[[Kategorija:Informacijna nauka]]</text>
      <sha1>ib9trpm3zahpphmnhm8x0hm590clq8f</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43440</id>
      <parentid>43438</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T22:03:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43440</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="92" sha1="k3cjm3yivqpq2l8n4xmvvt5tteqbb97" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Храњенје информације}}
[[Kategorija:Informatika]]</text>
      <sha1>k3cjm3yivqpq2l8n4xmvvt5tteqbb97</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Fajl</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4668</id>
    <revision>
      <id>43455</id>
      <parentid>38951</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T23:09:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43455</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="655" sha1="gkwtt3qlx8t3dux1haeyywy0byr76wa" xml:space="preserve">'''Fajl''' ({{Jezyky|en|file}}) — jest nazva za kolekciju danyh, ktore organizovane sut s pomočju nektoroj abstrakcije. Ta abstrakcija imaje nazvu [[fajlova sistema]]. Fajly upotrebjajut se za zapisyvanje na informacijne nositelji.

Različne tipy kompjuternyh fajlov mogut imati razne naznačenja: dokument, tablica, obrazok, video ili programa ili sodržati vsečto razom.

Bazovo fajly mogut imati ime, za dostup do njih od juzera, i takože put. Dodatno fajly mogut imati različne atributy: čas stvorjenja juzerom, informaciju o tipu fajla, dozvoljenja na čitanje/zapisyvanje i tako dalje. 

[[Kategorija:Fajly| ]]
[[Kategorija:Fajlove sistemy]]</text>
      <sha1>gkwtt3qlx8t3dux1haeyywy0byr76wa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Esperantojezyčne muzikalne grupy</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4708</id>
    <revision>
      <id>43448</id>
      <parentid>28121</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T22:11:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43448</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="155" sha1="qu3g2lcxs0u8sh0ck9d47h9bsjui70u" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Есперантојезычне музикалне групы}}
[[Kategorija:Esperanto]]
[[Kategorija:Muzikalne grupy po jezykam]]</text>
      <sha1>qu3g2lcxs0u8sh0ck9d47h9bsjui70u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Muzikalne grupy po jezykam</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4709</id>
    <revision>
      <id>43374</id>
      <parentid>28113</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T19:22:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43374</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="106" sha1="houhpr7wadtu4hmmwmdnwcr01tq52de" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Музикалне групы по језыкам}}
[[Kategorija:Muzikalne grupy]]</text>
      <sha1>houhpr7wadtu4hmmwmdnwcr01tq52de</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Esperanto</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4710</id>
    <revision>
      <id>43447</id>
      <parentid>28123</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T22:11:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43447</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="74" sha1="igqcjdt0urb2k5ausgj54em5qaphlaj" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Есперанто}}
[[Kategorija:Umětne jezyky]]</text>
      <sha1>igqcjdt0urb2k5ausgj54em5qaphlaj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kick Off</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4718</id>
    <revision>
      <id>43405</id>
      <parentid>38954</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:21:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>/* Iztočniky */</comment>
      <origin>43405</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2617" sha1="7qa5sqo3wmal1zl24cciuya6dmilmqf" xml:space="preserve">{{Kartka Videoigrova serija|žanry=Futbolny simulator|platformy=[[Amstrad CPC]], [[Nintendo Entertainment System|NES]], [[Atari ST]], [[Amiga]], [[PC]], [[Macintosh]], [[Sega Master System]], [[Game Boy]], [[Sega Mega Drive]], [[Super Nintendo Entertainment System|SNES]], [[PlayStation 4]], [[PlayStation Vita]], [[PlayStation]], [[Microsoft Windows|Windows]], [[ZX Spectrum]], [[MS-DOS]]|razrabotniki=[[Dino Dini]]|izdatelji=Anco Software, [[Imagineer Co., Ltd.]]|prvaigra=Kick Off|poslednaigra=Kick Off Revival}}
'''''Kick Off''''' (&quot;Podati kruglu/meč&quot;) — jest serija kompjuternyh futbolnyh simulatorov, ktoru stvoril Dino Dini&lt;ref&gt;[https://www.youtube.com/watch?v=4Ek0ZTBIYWc&amp;t=9m42s OUG Talks 25 Steve Screech] &lt;/ref&gt;. V 1989 leto igra je byla izdana kompanijeju ''Anco Software'' Anila Gupty ({{Jezyky|en|Anil Gupta}}) za [[Atari ST]] i [[Commodore]] Amiga.

=== Nagrady ===

* 1989 — Nagrada v Britanije: INDIN Najlepšy 16-bitny produkt ({{Jezyky|en|INDIN Best 16 Bit Product}})
* 1989 — INDIN Najlepšy programist, 2 mesto (prvo mest vzěl ''[[Bullfrog Productions|Bullfrog]]'' za igru [[Populous (igra)|Populous]]) ({{Jezyky|en|INDIN Best Programmer}})
* 1989 — [[EMAP]] Images Golden Joystick — najlepšy 16-bitny produkt ({{Jezyky|en|Best 16 Bit Product}})
* 1991 — Igra priznana sedmoju najlepšej igroju za vse vremena v žurnalu Amiga Power.

== Spisok igr v serije ==
'''Igry Dino Dini'''

* ''Kick Off'' (1989)
* ''Kick Off 2'' (1990)
* ''Kick Off 2 1MB'' (1990)
* ''Kick Off Revival'' (2016)&lt;ref name=&quot;revival&quot;&gt;[https://www.gamefaqs.com/vita/182187-dino-dinis-kick-off-revival/data GameFAQs]&lt;/ref&gt;
* ''Goal!''

'''Igry Stiva Skriča'''

* ''Kick Off 97'' (1997)
* ''Kick Off 3'' (1994)
* ''Kick Off 2002'' (2002)

== Iztočniky ==
&lt;references /&gt;

[[Kategorija:Serije videoigr]]
[[Kategorija:Igry za ZX Spectrum]]
[[Kategorija:Igry za Commodore 64]]
[[Kategorija:Igry za Atari ST]]
[[Kategorija:Igry za Amstrad CPC]]
[[Kategorija:Igry za Amiga]]
[[Kategorija:Igry za Sega Mega Drive]]
[[Kategorija:Igry za Game Boy]]
[[Kategorija:Igry za Sega Master System]]
[[Kategorija:Igry za SNES]]
[[Kategorija:Futbolne simulatory]]

[[Kategorija:Серије видеоигр]]
[[Kategorija:Игры за ZX Spectrum]]
[[Kategorija:Игры за Commodore 64]]
[[Kategorija:Игры за Atari ST]]
[[Kategorija:Игры за Amstrad CPC]]
[[Kategorija:Игры за Amiga]]
[[Kategorija:Игры за Sega Mega Drive]]
[[Kategorija:Игры за Game Boy]]
[[Kategorija:Игры за Sega Master System]]
[[Kategorija:Игры за SNES]]
[[Kategorija:Футболне симулаторы]]</text>
      <sha1>7qa5sqo3wmal1zl24cciuya6dmilmqf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Japonske sčetne slova</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4781</id>
    <revision>
      <id>43237</id>
      <parentid>43058</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T14:03:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <origin>43237</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45231" sha1="a063044kqju47j5e2t4fmb48shqxhx0" xml:space="preserve">V [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]] [[Japonske čislovniky|čislovniky]], prědavajuče informaciju o čislu objektov, blizko vsegda koristajut se s [[postfiks]]ami — specialnymi služebnymi slovami, ktore se nazyvajut {{Nihongo|'''sčetne pomočne slova'''|助数詞|josūshi}}.

Podobna situacija jestvuje i v drugyh jezykah, ako li zajedno s [[Nečislime imenniky|nečislimymi imennikami]] ne može bezposrědno se koristati čislovnik. V věčšinstvu [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykov]] prěd takovymi imennikami (''sok, dym'') ne može byti čislovnik, hoti v molvě izrazy kako &quot;prosim, dva soky&quot; sut često dozvolime. Kolikost takyh prědmetov oprěděljajut s pomočju specialnyh slov, ktore odpovědajut něktoromu jih množstvu: «litr», «skljanka». Tute medžuslovjanske slova sut samostojne i zato ne sut ravnymi odpovědnostemi japonskym sčetnym slovam, ktore se koristajut podobno sufiksam, hoti v něktoryh slučajah rěčenja budujut se identično, napriměr {{Nihongo|コーヒーを一杯お願いします|''kōhī-o ippai onegaishimasu''}} — čašku kavy, laskavo prosim.

Drugoju nepremoju analogijeju može služiti izkoristanje specialnyh slov za sčitanje oprěděljennogo roda objektov, kako, napriměr sčitanje krav i bykov po glavam (&quot;20 glav&quot; vměsto &quot;20 krav i bykov&quot;). V bylyh formah russkogo jezyka, napriměr, sčitali odrězy platna v štukah (&quot;{{-|три штуки парчи}}&quot; vměsto &quot;{{-|три отреза}}&quot; ili &quot;{{-|три рулона}}&quot;), i tako dalje.

== Kako prěvoditi na slovjanske jezyky ==
Konstrukcije, imajuče sčetne slova, jest možlivo razděliti na tri grupy zavisno na tom, kako se oni prěvodet na slovjanske jezyky.

# Konstrukcije, imajuče sčetne slova kako jedinice měrjenja (časa, temperatury) ili označajuče objekty (ostrov, krajina, etaž i t.p.), obyčno prěkladjut s koristanjem slova v roditelniku (&quot;posětil tri krajiny&quot;, &quot;temperatura jest 16 stupnjev&quot;, &quot;on imaje 20 lět&quot;), [[Redny čisovnik|rednogo čisovnika]] &quot;pety etaž&quot;, či so stvarjanjem složitogo pridavnika (&quot;sedmilěto děte&quot;, &quot;petiminutna pauza&quot;, &quot;trietažny budinok&quot;). Govoritelje slovjanskyh jezykov mogut daže ne pojmati tute služebne slova kako osoblivu črtu japonskogo jezyka, zatože jihno koristanje jest blizko k odpovědajučim konstrukcijam v jih rodnom jezyku.
# Konstrukcije, imajuče sčetne slova, koristane zajedno s nečislimymi imennikami, takože izgledajut za govoriteljev slovjanskyh jezykov prirodno. V molvě večšinstva slovjanskyh jezykov jest dozvoljeno govoriti &quot;dajte prosim tri mlěka i dva soka», ale v gramotnoj rěči v pismu jest potrěbno utočnjenje, napriměr, &quot;tri butylky mlěka i dvě opakovky soka&quot;. Zato japonske sčetne slova prěkladajut se na slovjanske jezyky prirodnym obrazom (&quot;dva svitky tapet&quot;, &quot;čaška čaja&quot;).
# Najvyše složite za razuměnje sut konstrukcije, v ktoryh sčetne slova koristajut zajedno s čislimymi imennikami. Napriměr, izraz &quot;rodina imaje tri děteta&quot; na japonskom jezyku bude sodrživati ne jedino slovo &quot;děte&quot;, ale i sčetno slovo za sčitanje osob: &quot;rodina imaje tri osoby dětij&quot;. Podobno, ne jest možno rěkti &quot;ja jesm kupil tri jabloka&quot; ale jest obvezno izkoristati sčetno slovo za sčitanje malyh prědmětov: &quot;ja jesm kupil jablok tri kusy&quot;. V večšinstvu inyh slučajev tute japonske konstrukcije sovsěm ne jest možno točno prědati na slovjanske jezyky s koristanjem sčetnogo slova.

== Koristanje sčetnyh slov ==
V japonskom jezyku praktično vse imenniky muset se koristati so sčetnymi slovami za izraženje jih čisla, zatože v japonskom jezyku  odsutstvuje morfologija jedinstvenogo i množnogo čisla.&lt;ref&gt;{{Cite book|url=http://link.springer.com/10.1007/978-94-007-2681-9|title=Handbook of Quantifiers in Natural Language|date=2012|publisher=Springer Netherlands|isbn=978-94-007-2680-2|editor-last=Keenan|editor-first=Edward L.|series=Studies in Linguistics and Philosophy|volume=90|location=Dordrecht|doi=10.1007/978-94-007-2681-9|editor-last2=Paperno|editor-first2=Denis}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal|last=Watanabe|first=Akira|date=February 2006|title=Functional Projections of Nominals in Japanese: Syntax of Classifiers*|url=http://dx.doi.org/10.1007/s11049-005-3042-4|journal=Natural Language &amp; Linguistic Theory|volume=24|issue=1|pages=241–306|doi=10.1007/s11049-005-3042-4|s2cid=33599661|issn=0167-806X|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; S tutogo gledišča, blizko vse japonske imenniky sut nečislime. Taka gramatična osoblivost može projavjati se v situacijah, kogda govoreči ne može sintaksično pravilno izraziti množstvo konkretnogo prědmeta, jestli on ne znaje ili ne može vspomniti uměstno sčetno slovo. Za množstva od jednogo do deseti tutz problem može byti obojdeny koristanjem tradicijnyh čislovnikov (gledite poniže), čto dozvoljaje prisvojiti kolikost mnogym imennikam bez pomoči. Napriměr, &quot;četyri jabloka&quot; bude {{Nihongo|りんご四個|''ringo yonko''}}, kde {{Nihongo|j個|''ko''}} javjaje se sčetnam slovom, ale takože može byti izraženo s pomočju tradicijnogo čislovnika četyri kako {{Nihongo|りんご四つ|''ringo yottsu''}}. Tute tradicijne čislovniky jednakože ne mogut se uživati za sčitanje libokakyh imennikov; něktore, vključno imennikov za ljudij i životnyh, trěbujut uměstnogo sčetnogo slova (pomimo za 1 i 2 ljudij, u ktoryh praktično vsekogda koristajut varianty s tradicijnami čislovnikami, gledite [[Koristnik:Ilja isv/pěskovišče#Izključenja|izključenja]]).

Konstrukcije s koristanjem čislovnikov se mogut budovati podlě naslědnyh shem.

* Prva shema: ''kolikost + sčetnik —'' の ''({{Lang|en|no}}) — prědmet'', napriměr:

: 一本   の   鉛筆:  {{Lang|en|ippon-no empitsu}} ― jedna grafitka;
: 八歳   の   娘:  {{Lang|en|hassai-no musume}} ― osmilěta děvčinka.

V danyh priměrah jednake v japonskom zezyku konstrukcije pri převodu prědavajut se velmi različno.

* Vtora shema:  ''prědmet — svezna čestica — kolikost + sčetnik — glagol'', napriměr:

: 鉛筆  を  三本   買いました:  {{Lang|en|empitsu-o sanbon kaimashita}} ― kupil jest tri grafitky.
: 八歳の娘  が  三人  います:  {{Lang|en|hassai-no musume-ga sannin imasu}} ― sut tri osmilěte děvčinky.

Pri izboru sčetnogo slova uvažaje se ne jedino faktična prinaležnost ko klase věčij (&quot;vojenne koraby&quot;, &quot;životiny&quot; i t.d.), ale i jih forma.

* &quot;jedin plyvuči tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippiki'''-no maguro}}|一匹の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;glavy skota&quot;
* &quot;jedin izlovjeny tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippon'''-no maguro}}|一本の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;cilindrične prědmety&quot;,
* &quot;jedin trup tunca bez glavy i kože&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ichyō'''-no maguro}}|一丁の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;porcije&quot;,
* &quot;jedin kusok tunca&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokamari'''-no maguro}}|一塊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;kusky&quot;,
* &quot;tonky krajec tunca v opakovkě&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitosaku'''-no maguro}}|一冊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;prugy&quot;,
* &quot;odrěz mesa tunca, gotovy k použivanju&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokire'''-no maguro}}|一切れの鮪|}}, sčitaje se kako &quot;male kusky&quot;.

Něktore vyše česte sčetne slova mogut zaměnjati te mene česte. Napriměr, {{Nihongo|匹|''hiki''}} (gledite dole) često se koristaje za životiny, bez obzira na jih razměr. Jednakože, večšinstvo govoriteljev budut prědpočitati posluživati se pravilnym tradicijnym sčetnikom, {{Nihongo|頭|''tō''}}, ako li ide o večših životinah kako o konjah. Tuto stvarjaje red možnyh sčetnyh slov s različnymi stupnjami i prijemlivostju – napriměr, pri naručenju {{-|''[[Kushikatsu|kushikatsu]]''}} (smaženo meso na kyju), někto može naručati jih kako {{Nihongo|二串|''futa-kushi''}} (dva šašlyki), {{Nihongo|二本|''ni-hon''}} (dva kyje), ili {{Nihongo|二つ|''futa-tsu''}} (dva prědmety), so sniženjem točnosti v tutom redu.

Sčetne slova mogut cěljeno naduživane zaradi humorističnogo efekta, gluposti ili uražanja. Napriměr, rěčenje {{Nihongo|男一匹|''otoko ippiki''}} (&quot;jedin člověk [kako životina]&quot;), koristaje {{Nihongo|匹|''hiki''}}, sčetnik za životnyh, vměsto tipičnyh sčetnyh slov za ljudij.&lt;ref&gt;{{Cite web |script-title=ja:男一匹とは |trans-title=Čto jest 'otoko ippiki'? |url=https://kotobank.jp/word/%E7%94%B7%E4%B8%80%E5%8C%B9-453322 |access-date=2023-01-10 |script-website=ja:コトバンク |publisher=日本国語大辞典 |language=ja |script-quote=ja:一人前の男子ということを強めていう語。また、しっかりした男。|trans-quote=Koristaje se za podčrkivanje obraza vpolno dorastlogo i samostojnogo mladca. Može takože odkazyvati na člověka s silnym harakterom}}&lt;/ref&gt;

==Tablica tradicijnyh čislovnikov==
{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! Čislovnik
! Transkripcija [[romaji|romadži]]
! Zapis [[hiragana|hiraganoju]]
|-
| 1
| {{lang|ja|一つ}}
| ''{{-||hitotsu}}''
| {{lang|ja|ひとつ}}
|-
| 2
| {{lang|ja|二つ}}
| ''{{-||futatsu}}''
| {{lang|ja|ふたつ}}
|-
| 3
| {{lang|ja|三つ}}
| ''{{-||mittsu}}''
| {{lang|ja|みっつ}}
|-
| 4
| {{lang|ja|四つ}}
| ''{{-||yottsu}}''
| {{lang|ja|よっつ}}
|-
| 5
| {{lang|ja|五つ}}
| ''{{-||itsutsu}}''
| {{lang|ja|いつつ}}
|-
| 6
| {{lang|ja|六つ}}
| ''{{-||muttsu}}''
| {{lang|ja|むっつ}}
|-
| 7
| {{lang|ja|七つ}}
| ''{{-||nanatsu}}''
| {{lang|ja|ななつ}}
|-
| 8
| {{lang|ja|八つ}}
| ''{{-||yattsu}}''
| {{lang|ja|やっつ}}
|-
| 9
| {{lang|ja|九つ}}
| ''{{-||kokonotsu}}''
| {{lang|ja|ここのつ}}
|-
| 10
| {{lang|ja|十}}
| ''{{-||tō}}''
| {{lang|ja|とお}}
|}

== Razprostranjene sčetne slova po kategorijah ==
Tuto jest izbrany spisok iz něktoryh najčesteje koristanyh sčetnyh slov.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Izgovor
!Zapis
!Koristanje
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Ljudi i prědmety
|-
|''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
|{{lang|ja|部}}
|Kopij žurnalov ili novin ili drugyh paketov papira
|-
|''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
|{{lang|ja|台}}
|Avt, velosipedov, mašin, mehaničnyh devajsov, [[Domova tehnika|domovyh aparatov]]
|-
|''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|杯}}
|Čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
|''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}, {{lang|ja|びき}} {{-|biki}}''
|{{lang|ja|匹}}
|Malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (folklore)|oni]] (běsov/črtov)
|-
|''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
|{{lang|ja|本}}
|'''često koristano slovo'''  Dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov, maršrutov vlakov ili avtobusov, kin (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy (modernogo formata {{-|[[Kodeks (knižny format)|kodeks]]}}) bude ''{{-|satsu}}''.
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
|{{lang|ja|階}}
|Etažev, podlog
|-
|''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
|{{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, ili {{lang|ja|ヶ}}
|'''često koristano slovo''' Prědpokladaje, že prědmet jest maly i/ili krugly.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://www.punipunijapan.com/japanese-counter-ko/|title=Counting Small Objects in Japanese with 個 &amp;#124; PuniPuniJapan|date=15 August 2013}}&lt;/ref&gt; {{lang|ja|個}} takože koristajut za vojenne jedinice.
|-
|''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
|{{lang|ja|枚}}
|'''često koristano slovo''' Tonkyh, ploskyh prědmetov: listov papira, fotografij, talirek, prědmetov oblečenja (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
|''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
|{{lang|ja|名}}
|[[Ljudi|Ljudij]] (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
|''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
|{{lang|ja|面}}
|Širokyh, ploskyh prědmetov: zrcal, dosok dlja stolnyh igr (šahov, igo, šogi), uravnjev [[Videoigra|kompjuternyh igr]], stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
|''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
|{{lang|ja|人}}
|Ljudij (ale gledite tabelu izključenij poniž)
|-
|''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
|{{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
|Ljudij, koristaje se v slovah {{lang|ja|一人 (ひとり)}} i {{lang|ja|二人 (ふたり)}}
|-
|''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
|{{lang|ja|冊}}
|Knig
|-
|''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
|{{lang|ja|[[wikt:つ#Etymology_4|つ]]}}
|'''često koristano slovo''' Sčetno slovo občego naměrjenja, vhodi v sostav tradicijnyh japonskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}} (&quot;jedna věč&quot;), {{lang|ja|二つ}} (&quot;dvě věči&quot;), {{lang|ja|三つ}} (&quot;tri věči&quot;), i t.d.
|-
|''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
|{{lang|ja|話}}
|Razkazov, epizodov TV serialov, i t.d.
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Čas, kalendar, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
|{{lang|ja|秒}}
|Sekund
|-
|''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
|{{lang|ja|分}}
|Minut
|-
|''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
|{{lang|ja|月}}
|Měsecev v godu. Periodov času dolgostju měsec, kogda čitaje se kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
|''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}, {{lang|ja|ぱく}} {{-|paku}}''
|{{lang|ja|泊}}
|Nočij pobytja
|-
|''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
|{{lang|ja|時}}
|Časin dnja
|-
|''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
|{{lang|ja|時間}}
|Periodov dolgostju časinu
|-
|''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca
|-
|''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
|{{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
|Periodov dolgostju měsec (gledite takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[Katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
|''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
|{{lang|ja|年}}
|Lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
|''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca (sle gledite tablicu izključenij dole)
|-
|''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
|{{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}})
|Lět vozrasta ({{lang|ja|才}} obyčno posluživaje se kako [[Ryakuji|''ryakuji'']])
|-
|''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
|{{lang|ja|週}}
|Sedmic
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Stupenj, čestota, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|倍}}
|Množnost, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
|''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
|{{lang|ja|番}}
|Město, pozicija v sportovnyh matčah
|-
|''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
|{{lang|ja|度}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
|''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
|{{lang|ja|畳}}
|Matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|jō}}''
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
|{{lang|ja|回}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
|}

== Blagozvučne izměny ==
Ako li prěd sčetnym slovom sut oprěděljene čislovniky s oprěděljenymi fonemami, slučajut se sistematične izměny jih izgovora. Napriněr, {{lang|ja|一}} ''{{-|ichi}}'' + {{lang|ja|回}} {{-|kai}} → {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}''. Vyše podrobnostej najdete v tabelě poniž.

Tuto moglo byti naslědkom morfo-fonologičnogo fenomena historičnoj izměny zvukov japonskogo jezyka,&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Kobuchi-Philip|first=Mana|date=May 2007|title=Floating numerals and floating quantifiers|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.lingua.2006.03.008|journal=Lingua|volume=117|issue=5|pages=814–831|doi=10.1016/j.lingua.2006.03.008|issn=0024-3841|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; kako jest možno viděti na prikladu ozvučanja {{lang|ja|匹}} ''{{-|hiki}}'':
{| class=&quot;wikitable&quot;
|六
| +
|匹
|→
|六匹
|-
|''roku''
|
|'''''h'''iki''
|
|''ro'''pp'''iki''
|-
|šest
|
|malyh životin
|
|
|}
izměna grlovogo {{-|[h]}} na dvugubny {{-|[p]}}.

Drugy priměr:
{|
|一人
|
|二人
|
|三人
|-
|''hito-ri''
|
|''futa-ri''
|
|''san-'''nin'''''
|-
|na jednu osobu
|
|na dvě osoby
|
|na tri osoby
|}
Tute izměny sut slědovane dosti konsistentno, ale sut možlive variacije medžu govoriteljami. V tabelě, ako li variacije sut česte, jest uvedeno vyše alernativ.

''{{-|Jū}}'' zaměnjaje se ''{{-|ju-}}'' ili ''{{-|ji-}}'' ({{lang|ja|じゅっ/じっ}}) i dvojnoju suglaskoju prěd bezzvučnoju suglaskoju, kako to jest pokazano v tabelě. ''{{-|Ji-}}'' jest stara forma, ktora uže jest zaměnjena s ''{{-|ju-}}'' v v rěči poslědnjih generacij.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Numeral
!{{-|k}}- ({{lang|ja|か}} {{lang|ja|きゃ}} i t.d.)
!{{-|s/sh}}- ({{lang|ja|さ}} {{lang|ja|しゃ}} i t.d.)
!{{-|t/ch}}- ({{lang|ja|た}} {{lang|ja|ちゃ}} i t.d.)
!{{-|h}}- ({{lang|ja|は}} {{lang|ja|ひ}} {{lang|ja|へ}} {{lang|ja|ほ}} {{lang|ja|ひゃ}} {{lang|ja|ひゅ}} {{lang|ja|ひょ}})
!{{-|f}}- ({{lang|ja|ふ}})
!{{-|p}}- ({{lang|ja|ぱ}} etc.)
!{{-|w}}- ({{lang|ja|わ}})
|-
|1 {{-|ichi}}
|''{{-|ikk-}} {{lang|ja|いっか}}''
|''{{-|iss-}} {{lang|ja|いっさ}}''
|''{{-|itt-}} {{lang|ja|いった}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぷ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|
|-
|3 {{-|san}}
|
|
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|''{{-|sanp-}} {{lang|ja|さんぷ}}''
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|-
|4 {{-|yon}}
|
|
|
|''{{-|yonh-}} {{lang|ja|よんは}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぱ}}''
|''{{-|yonf-}} {{lang|ja|よんふ}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぷ}}''
|
|''{{-|yow-}} {{lang|ja|よわ}}''
''{{-|yonw-}} {{lang|ja|よんわ}}'' {{-|yonb-}} {{lang|ja|よんば}}
|-
|6 {{-|roku}}
|''{{-|rokk-}} {{lang|ja|ろっか}}''
|
|
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぷ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|rokuw-}} {{lang|ja|ろくわ}}''
''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|-
|8 {{-|hachi}}
|''{{-|hakk-}} {{lang|ja|はっか}}''
|''{{-|hass-}} {{lang|ja|はっさ}}''
|''{{-|hatt-}} {{lang|ja|はった}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぷ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
''{{-|hachiw-}} {{lang|ja|はちわ}}''
|-
|10 {{-|jū}}
|''{{-|jikk-}} {{lang|ja|じっか}}''
''{{-|jukk-}} {{lang|ja|じゅっか}}''
|''{{-|jiss-}} {{lang|ja|じっさ}}''
''{{-|juss-}} {{lang|ja|じゅっさ}}''
|''{{-|jitt-}} {{lang|ja|じった}}''
''{{-|jutt-}} {{lang|ja|じゅった}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぷ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぷ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
|-
|100 {{-|hyaku}}
|''{{-|hyakk-}} {{lang|ja|ひゃっか}}''
|
|
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぷ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|
|-
|1000 {{-|sen}}
|
|
|
|''{{-|senb-}} {{lang|ja|せんば}}''
|''{{-|senp-}} {{lang|ja|せんぷ}}''
|
|
|-
|10000 {{-|man}}
|
|
|
|''{{-|manb-}} {{lang|ja|まんば}}''
|''{{-|manp-}} {{lang|ja|まんぷ}}''
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|
|''{{-|nanb-}} {{lang|ja|なんば}}''
|''{{-|nanp-}} {{lang|ja|なんぷ}}''
|
|
|}

==Razširjeny spisok sčetnyh sov==
Tuty spisok takože vključaje něktore sčetne slova i upotrěbjenja, ktore strěčajut se rědko ili ne sut široko znajeme; druge slova mogut sporadično se upotrěbjati kako sčetne slova.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Upotrěba
|-
| ''{{lang|ja|ば}} {{-|ba}}''
| {{lang|ja|場}}
| scen pjesy
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| raz, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|晩}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ya}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| posicija, platforma vlaka, izsledok sportivnogo matča
|-
| ''{{lang|ja|び}} {{-|bi}}''
| {{lang|ja|尾}}
| malyh ryb i [[Krevetka|krevetok]] (koristaje se pri trgovanju rybami; mnogo ljudij vměsto tomu govoret ''{{-|hiki}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| kopij žurnala ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|ぶん}} {{-|bun}}''
| {{lang|ja|文}}
| rěčenij
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| sekund
|-
| ''{{lang|ja|ちゃく}} {{-|chaku}}''
| {{lang|ja|着}}
| kostjumov oblečenja (gledie takože: {{-|mai}})
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|挺}}
| dolgyh, uzkyh prědmetov kako sut vintovky, palky tuše, nosilky, rikše, gusle
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|丁}}
| listov, stranic, orudij, nožic, pil, nogavic, pistoletov, blokov tofu, gradskyh kvartalov, porcij v restoranu
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|町}}
| gradskyh kvartalov
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|代}}
| generacij, historičnyh periodov, carstvovanij
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| avt, velosipedov, mašin, mehanizmov, domovyh aparatov
|-
| ''{{lang|ja|だん}} {{-|dan}}''
| {{lang|ja|段}}
| uravnij, rangov, stupenij (stupenišča).
|-
| ''{{lang|ja|だんらく}} {{-|danraku}}''
| {{lang|ja|段落}}
| paragrafov
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| slučajev, kolikostij raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|ふで}} {{-|fude}}''
| {{lang|ja|筆}}
| sekvencij bukv ili rysovanok, ktore vy pišete ili rysujete ne odryvajuči pero od papira. Ne zaměšivati s ''{{-|hitsu}}'' ({{lang|ja|筆}}) poniž.
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|服}}
| čašek ''{{-|[[matcha]]}}'' (praškovy zeleny čaj); paketov ili doz praškovyh lěkov; vteganij (napr. cigarety); prěryvov ili pauz
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|幅}}
| visečih svitkov (''{{-|[[kakemono|kakejiku]]}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| minut
|-
| ''{{lang|ja|ふり}} {{-|furi}}''
| {{lang|ja|振}}
| mečev
|-
| ''{{lang|ja|がっきゅう}} {{-|gakkyū}}''
| {{lang|ja|学級}}
| klas (v školnom obrazovanju)
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| měsec goda; periodov dolžinoju měsec pri čitanju kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ご}} {{-|go}}''
| {{lang|ja|語}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ごう}} {{-|gō}}''
| {{lang|ja|合}}
| malyh vměstilnikov (napr. čašek ryže, čaš sake)
|-
| ''{{lang|ja|ごん}} {{-|gon}}, also {{lang|ja|こと}} {{-|koto}}''
| {{lang|ja|言}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ぐ}} {{-|gu}}''
| {{lang|ja|具}}
| sbirok pancyrov, sbirok mebelja
|-
| ''{{lang|ja|ぎょう}} {{-|gyō}}''
| {{lang|ja|行}}
| redkov teksta
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| čašek i skljanok napitkov, ložek; kalmarov, osmonogov, krabov, morskyh ušij, lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}''
| {{lang|ja|敗}}
| proigr (sportivnyh bojev)
|-
| ''{{lang|ja|はこ}} {{-|hako}}''
| {{lang|ja|箱}}
| krabok
|-
| ''{{lang|ja|はり}} {{-|hari}}''
| {{lang|ja|張}}
| doždnikov, solnečnikov, šatorov
|-
| ''{{lang|ja|はしら}} {{-|hashira}}''
| {{lang|ja|柱}}
| bogov, memorialnyh dosok
|-
| ''{{lang|ja|はつ}} {{-|hatsu}}, {{lang|ja|ぱつ}} {{-|patsu}}''
| {{lang|ja|発}}
| izstrělov, kulej, vozdušnyh fejerverkov; orgazmov, polovyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ひん}} {{-|hin}}, {{lang|ja|ぴん}} {{-|pin}}''
| {{lang|ja|品}}
| (čestij jedanja, bljud (gledite takože: ''{{-|shina}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ひつ}} {{-|hitsu}}, {{lang|ja|ぴつ}} {{-|pitsu}}''
| {{lang|ja|筆}}
|podělov zemje i člověk
|-
| ''{{lang|ja|ほ}} {{-|ho}}, {{lang|ja|ぽ}} {{-|po}}''
| {{lang|ja|歩}}
| krokov
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), maršrutov vlakov ili avtobusov, kin, bejsbolovyh  {{-|home-run'ov|хоум-ранов}}, punktov, ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy je ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|ひょう}} {{-|hyō}}, {{lang|ja|ぴょう}} {{-|pyō}}''
| {{lang|ja|票}}
| glasov
|-
| ''{{lang|ja|ひょうし}} {{-|hyōshi}}, {{lang|ja|びょうし}} {{-|byōshi}}''
| {{lang|ja|拍子}}
| muzikalnyh uderov, bitov
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|字}}
| bukv, znakov kandži i kany
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|児}}
| dětij. Kako v &quot;otec dvoh [dětij]&quot;, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| čas dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| periodov dolžinoju časinu
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|yo jō han}}''
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|錠}}
| pilulek/kapsul
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|条}}
| člankov zakona, tonkyh objektov, lučev ili potokov světla, prugov dyma ili blěskavic
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| denj měseca
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|架}}
| kadrov
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|課}}
| lekcij
|-
| ''{{lang|ja|かぶ}} {{-|kabu}}''
| {{lang|ja|株}}
| akcij kompanije; razsady drěv
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| periodov dolžinoju měsec (takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
| slučajev, kolikost raz/krat (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| čislo etažev
|-
| ''{{lang|ja|かこく}} {{-|kakoku}}''
| {{lang|ja|ヶ国}}, {{lang|ja|箇国}}
| držav
|-
| ''{{lang|ja|かこくご}} {{-|kakokugo}}''
| {{lang|ja|ヶ国語}}, {{lang|ja|箇国語}}
| (narodnyh) jezykov
|-
| ''{{lang|ja|かく}} {{-|kaku}}''
| {{lang|ja|画}}
| črt v kandži
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|貫}}
| kusov {{Lang|en|[[Sushi|nigiri-zushi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|艦}}
| vojennyh korabov
|-
| ''{{lang|ja|けいとう}} {{-|keitou}}''
| {{lang|ja|系統}}
| avtobusnyh maršrutov
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}''
| {{lang|ja|件}}
| abstraktnyh materij i slučajev
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}, {{lang|ja|げん}} {{-|gen}}''
| {{lang|ja|軒}}
| domov
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|機}}
| samoletov, mašin
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|基}}
| grobov, věncov, mikroprocessorov, reaktorov, liftov, damb
|-
| ''{{lang|ja|きん}} {{-|kin}}''
| {{lang|ja|斤}}
| bulok hlěba
|-
| ''{{lang|ja|きれ}} {{-|kire}}''
| {{lang|ja|切れ}}
| kuskov (hlěba, torta, {{Lang|en|[[sashimi]]}} i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, or {{lang|ja|ヶ}}
| občo měriteljno slovo, koristaje se ako li ne jestvuje specifično sčetno slovo. {{lang|ja|個}} takože upotrěbjajut za sčitanje vojenskyh podrazděljenij.
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|戸}}
| domov ({{lang|ja|戸}} označaje &quot;dver&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|校}}
| škol
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|稿}}
| skic manuskripta
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|行}}
| bankov
|-
| ''{{lang|ja|こま}} {{-|koma}}''
| {{lang|ja|齣}}, {{lang|ja|コマ}}
| ramov, panelov. {{lang|ja|齣}} v naše časy se praktično ne koristaje
|-
| ''{{lang|ja|こん}} {{-|kon}}''
| {{lang|ja|献}}
| melkyh skljanok (napitkov)
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|区}}
| razdělov, okrugov grada
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|句}}
| {{Lang|en|[[haiku]], [[senryū]]}}
|-
| ''{{lang|ja|くち}} {{-|kuchi}}''
| {{lang|ja|口}}
| (bankovnyh) kont, donatov ({{lang|ja|口}} označaje &quot;otvor&quot; ili &quot;vstup&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|くみ}} {{-|kumi}}''
| {{lang|ja|組}}
| skupin, par ljudij (dvojčet, muža s ženoju, tancorov, i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|くらす}} {{-|kurasu}}''
| {{lang|ja|クラス}}
| školnyh lekcij
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|脚}}
| stolov, stolek, kubkov na dolgoj nogě
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|客}}
| zbirok čašky i bljudca
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|曲}}
| muzikalnyh pjes
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|局}}
| matčev v nastoljnyh igrah (šahah, igo, šogi, madžongu); radio stancij, televizijnyh stancij
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| tonkyh ploskyh prědmetov, listov papira, fotografij, talirok, prědmetov odědže (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|まき}} {{-|maki}} or {{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|巻}}
| svitkov, {{Lang|en|kan}} dlja tomov knig
|-
| ''{{lang|ja|まく}} {{-|maku}}''
| {{lang|ja|幕}}
| teatralnyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| lujdij (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| zrcal, dosok za  nastoljne igry (šahy, igo, šogi); uravnjev kompjuternyh igr, stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|門}}
| pušek
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|問}}
| pytanij
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| čisla dnev měseca (ale gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| ljudij (gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にんまえ}} {{-|ninmae}}''
| {{lang|ja|人前}}
| porcij jedy (bez izključenij, na razliku od ''{{-|nin}}'' povyš)
|-
| ''{{lang|ja|おり}} {{-|ori}}''
| {{lang|ja|折}}
| krabok, sdělanyh iz složenogo papira (sravnite s ''{{-|hako}}'' povyš, ktoro odnosi se ko krabkam generalno)
|-
| ''{{lang|ja|ぺーじ}} {{-|pēji}}''
| {{lang|ja|ページ}}, {{lang|ja|頁}}
| stranic
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|例}}
| slučajev, priměrov
|-
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|礼}}
| poklonov pri bogoslužbě v hramu
|-
| ''{{lang|ja|れん}} {{-|ren}}''
| {{lang|ja|連}}
| finger rings or necklace loops
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| ljudij, koristaje se v slovah {{Nihongo|一人|ひとり ''hitori''}} i {{Nihongo| 二人|ふたり ''futari''}}.
|-
| ''{{lang|ja|りん}} {{-|rin}}''
| {{lang|ja|輪}}
| koles, cvětov
|-
| ''{{lang|ja|りょう}} {{-|ryō}}''
| {{lang|ja|両}}
| želězničnyh vagonov
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|才}} ili {{lang|ja|歳}}
| lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|さお}} {{-|sao}}''
| {{lang|ja|棹}}
| skrinej s zasuvkami, horugv
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| knig
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|席}}
| měst za sedanje, prědstavjenij [[rakugo]], (pjanyh) zabav
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|隻}}
| korabov, jednogo iz pary (napr., polovinok skladanogo ekrana), prědmetov, nosimyh vkupě (ryb, ptic, strěl i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|しな}} {{-|shina}}''
| {{lang|ja|品}}
| čestij jedanja, bljud (see also: ''{{-|hin}}'')
|-
| ''{{lang|ja|しゃ}} {{-|sha}}''
| {{lang|ja|社}}
| koristaje se za sčitanje firm i kompanij, t.j. {{lang|ja|会社}}
|-
| ''{{lang|ja|しき}} {{-|shiki}}''
| {{lang|ja|式}}
| zbirok prědmetov, kako sut dokumenty ili meblje
|-
| ''{{lang|ja|しょう}} {{-|shō}}''
| {{lang|ja|勝}}
| poběd (v sport turnirah)
|-
| ''{{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|首}}
| veršev {{Lang|en|[[Waka (poezija)|tanka]]}}
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| sedmic
|-
| ''{{lang|ja|しゅるい}} {{-|shurui}} or {{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|種類}} ili {{lang|ja|種}}
| tipov, vidov
|-
| ''{{lang|ja|そく}} {{-|soku}}''
| {{lang|ja|足}}
| par obuvok, ponožek, pančoh, {{Lang|en|[[tabi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|そう}} {{-|sō}}''
| {{lang|ja|双}}
| par
|-
| ''{{lang|ja|たば}} {{-|taba}}''
| {{lang|ja|束}}
| svezkov (banknot), grozdij (cvětov, zelenin), snopov
|-
| ''{{lang|ja|たい}} {{-|tai}}''
| {{lang|ja|体}}
| obrazov, statuj, ostatkov osob, kukol, androidov, humanoidnyh robotov
|-
| ''{{lang|ja|たわら}} {{-|tawara}}''
| {{lang|ja|俵}}
| měškov ryži
|-
| ''{{lang|ja|てき}} {{-|teki}}''
| {{lang|ja|滴}}
| kapej tekutiny
|-
| ''{{lang|ja|てん}} {{-|ten}}''
| {{lang|ja|点}}
| toček, čestij množstva, zbirky
|-
| ''{{lang|ja|とう}} {{-|tō}}''
| {{lang|ja|頭}}
| velikyh životin, skota, slonov, kitov, delfinov, motyljev ({{lang|ja|頭}} označaje &quot;glava&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|とき}} {{-|toki}}''
| {{lang|ja|時}}
| periodov časa, v šestyh čestah dnje ili noči (v tradicijnom i ustarělom sposobu govorjenja vremeni). Gledite takože: ''{{-|jikan}}''
|-
| ''{{lang|ja|とおり}} {{-|tōri}}''
| {{lang|ja|通り}}
| kombinacij, variantov rěšenja glavolomky
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|つ}}
| koristaje se v sostavu prvorodnyh japoskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}}, {{lang|ja|二つ}}, {{lang|ja|三つ}} etc.
|-
| ''{{lang|ja|つう}} {{-|tsū}}''
| {{lang|ja|通}}
| pisem
|-
| ''{{lang|ja|つぼ}} {{-|tsubo}}''
| {{lang|ja|坪}}
| često koristana edinica povrhnje, ravna 3.3 kvadratnyh metra.
|-
| ''{{lang|ja|つぶ}} {{-|tsubu}}''
| {{lang|ja|粒}}
| Almonds, grain
|-
| ''{{lang|ja|つうわ}} {{-|tsūwa}}''
| {{lang|ja|通話}}
| telefonovanij (gledite takože: ''{{-|hon}}'')
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}, {{lang|ja|ば}} {{-|ba}}, {{lang|ja|ぱ}} {{-|pa}}''
| {{lang|ja|羽}}
| ptic, kralikov. {{lang|ja|羽}} označaje &quot;pero&quot; ili &quot;krilo&quot;
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|把}}
| svezok, kompletov, vuzlov
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| razkazov, epizodov TV serialov, i t.d..
|-
| ''{{lang|ja|や}} {{-|ya}}''
| {{lang|ja|夜}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ban}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぜん}} {{-|zen}}''
| {{lang|ja|膳}}
| par palok za jedanje; misok ryži
|}

== Izključenja ==
Tradicijne čislovniky koristajut se dětmi i za dětij, da by ukazyvati jih věk, vměsto upotrěbjanja sčetnogo slova za věk 歳 (ili 才) ''{{-|sai}}''.

Něktore sčetne slova, imenno 日 ''{{-|nichi}}'' i 人 ''{{-|nin}}'', koristajut se s tradičnymi čislovnikami za něktore čisla, kako jest možno viděti v tabelě poniž. Ine izkoristanja tradicijnyh čislovnikov sut obyčno ograničene oprěděljenymi rěčenjami, takymi, kako 一月 ''{{-|hitotsuki}}'' i 二月 ''{{-|futatsuki}}'' (jedin i dva měseca, odpovědajuči), 一言 ''{{-|hitokoto}}'' (cělno slovo) i 一度 ''{{-|hitotabi}}'' (jednokratno).

Poněkogda obyčne čisla, ktore imajut izvedeno značenje, zapisyvajut s pomočju odličnyh kandži. Napriměr, ''{{-|hitori}}'' (sam, jedin) zapisyvajut kako 独り, a ''{{-|futatabi}}'' (ješče raz, v drugy raz) obyčno pišut kako 再び vměsto 二度. Sčetno Čislo za měsece ''{{-|kagetsu}}'' (izvedeno od kandžii 箇月) često zapisyvajut kako ヶ月.

''{{-|Nana}}'' i ''{{-|shichi}}'' sut variantami za 7, ''{{-|yon}}'' i ''{{-|shi}}'' sut variantami za 4, i ''{{-|kyū}}'' i ''{{-|ku}}'' sut alternativy za 9. V tutyh treh parah variantov, ''{{-|nana}}'', ''{{-|yon}}'' i ''{{-|kyū}}'' sut izkoristane česteje. Něktore sčetne slova, jednakože, imenno 人 ''{{-|nin}}'' (ljudij), 月 ''{{-|gatsu}}'' (měsec goda), 日 ''{{-|ka/nichi}}'' (denj měseca, dnjev), 時 ''{{-|ji}}'' (časina dnja) i 時間 ''{{-|jikan}}'' (časin) rabotajut jedino s konkretnymi variantami. Tute varianty možno uviděti v tabelě dole.

Dokolě {{lang|ja|回}} ''{{-|kai}}'' (slučajev) i {{lang|ja|銭}} ''{{-|sen}}'' (0.01 jena, tutčas rědko se posluživaje) slědujut povyš uvedenym blagozvučnym izměnam, jih homofony {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}'' (etažev budinka) i {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}'' (tyseč) nemnogo odličajut se, kako uvedeno dole, ale tuto različenje ne jest vsegda slědovano vsemi govoriteljami. Tako, {{lang|ja|三階}} (&quot;tretji etaž&quot;) može čitati se ''{{-|san'''k'''ai}}'' ili ''{{-|san'''g'''ai}}'', ale {{lang|ja|三回}} (&quot;tri raza&quot;) izgovarjaje se jedino kako ''{{-|san'''k'''ai}}''.

{| class=&quot;wikitable&quot;
!Čislo
!つ ''{{-|tsu}}''
!日 ''{{-|nichi}}''
!人 ''{{-|nin}}''
!年 ''{{-|nen}}''
!月 ''{{-|gatsu}}''
!時 ''{{-|ji}}''
!分 ''{{-|fun}}''
!百 ''{{-|hyaku}}''
!千 ''{{-|sen}}''
!歳 ''{{-|sai}}''
!階 ''{{-|kai}}''
|-
|1
|''ひとつ''
''{{-|hitotsu}}''
|''{{-|tsuitachi}}''&lt;ref&gt;Jednakože, pri sčitanju čisla dnjev, na razliku od dnja v měsecu, koristajut ''{{-|ichinichi}}''. Takože jest možno uslyšati ''{{-|Ippi}}''&lt;/ref&gt;
|''{{-|hitori}}''
|
|
|
|''{{-|ippun}}''
|
|''{{-|issen}}''
|''{{-|issai}}''
|''{{-|ikkai}}''
|-
|2
|''ふたつ''
''{{-|futatsu}}''
|''{{-|futsuka}}''
|''{{-|futari}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|3
|''みっつ''
''{{-|mittsu}}''
|''{{-|mikka}}''
|
|
|
|
|''{{-|sanpun}}''
|''{{-|sanbyaku}}''
|''{{-|sanzen}}''
|
|''{{-|sangai}}''
|-
|4
|''よっつ''
''{{-|yottsu}}''
|''{{-|yokka}}''
|''{{-|yonin}}&lt;ref&gt;V dalěkyh oblasteh (napr. Sěverny [[Honšu]] i Iztočny [[Hokajdo]]) starše govoritelje mogut koristati ''{{-|yottari}}''.{{Cite web|url=http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|title=Language Contact and Lexical Innovation|access-date=2007-02-14|archive-date=2004-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20041216014043/http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|url-status=dead}} Table 1. Native Counting in Japanese&lt;/ref&gt;''
|''{{-|yonen}}''
|''{{-|shigatsu}}''
|''{{-|yoji}}''
|''{{-|yonpun}}''
|
|
|
|
|-
|5
|''いつつ''
''{{-|itsutsu}}''
|''{{-|itsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|6
|''むっつ''
''{{-|muttsu}}''
|''{{-|muika}}''
|
|
|
|
|''{{-|roppun}}''
|''{{-|roppyaku}}''
|
|
|''{{-|rokkai}}''
|-
|7
|''ななつ''
''{{-|nanatsu}}''
|''{{-|nanoka}}''
|''{{-|shichinin}}''
|
|''{{-|shichigatsu}}''
|''{{-|shichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|8
|''やっつ''
''{{-|yattsu}}''
|''{{-|yōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|happun}}''
|''{{-|happyaku}}''
|''{{-|hassen}}''
|''{{-|hassai}}''
|''{{-|hakkai}}''
|-
|9
|''ここのつ''
''{{-|kokonotsu}}''
|''{{-|kokonoka}}''
|
|
|''{{-|kugatsu}}''
|''{{-|kuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|10
|''とお''
''{{-|tō}}''
|''{{-|tōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|jippun}}''
|
|
|''{{-|jissai}}''
|''{{-|jikkai}}''
|-
|14
|
|''{{-|jūyokka}}''
|''{{-|jūyonin}}''
|''{{-|jūyonen}}''
|
|''{{-|jūyoji}}''
|''{{-|jūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|17
|
|''{{-|jūshichinichi}}''
|''{{-|jūshichinin}}''
|
|
|''{{-|jūshichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|19
|
|''{{-|jūkunichi}}''
|
|
|
|''{{-|jūkuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|20
|
|''{{-|hatsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|''{{-|hatachi}}''
|
|-
|24
|
|''{{-|nijūyokka}}''
|''{{-|nijūyonin}}''
|''{{-|nijūyonen}}''
|
|''{{-|nijūyoji}}''
|''{{-|nijūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|''&lt;ref&gt;I {{lang|ja|幾人}} ''{{-|ikunin}}'', i {{lang|ja|何人}} ''{{-|nannin}}'' koristajut v značenju &quot;kako mnogo jest ljudij&quot;.&lt;/ref&gt;
|
|
|
|''{{-|nanpun}}''
|''{{-|nanbyaku}}''
|''{{-|nanzen}}''
|
|''{{-|nangai}}''
|}

==Redne čislovniky==
Generalnko, opisane povyš sčetne slova sut [[Kolikostny čislovnik|kolikostne čislovniky]], vo smyslu, že oni ukazyvajut množstvo. Da by transformovati sčetno slovo v [[redny čislovnik]], ktory označaje poziciju v redu, poslě čislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} ''{{-|me}}''. Tako, &quot;jedin raz&quot; bude se prěvoditi kako {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}'', ale &quot;prvy raz&quot; kako {{lang|ja|一回目}} ''{{-|ikkaime}}''.

Tuto pravilo jest jednakože nedoslědno, zatože sČetno slovo bez sufiksa ''{{-|me}}'' često koristajut vzajemo zaměnlivo v značenjah kolikostnogo či rednogo čislovnika. Napriměr, {{lang|ja|三階}} ''{{-|sangai}}'' može označati i &quot;tri etaža&quot;, i &quot;tretji etaž&quot;.

==Intervaly časa==
Za izraženje časovogo intervala jest možno dodati {{lang|ja|間}} ''{{-|kan}}'' k naslědnym slovam: {{lang|ja|秒}} ''{{-|byō}}'', {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}'', {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'', {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' (i jih nestandardnym izgovoram, pomimo ''{{-|tsuitachi}}''), {{lang|ja|週}} ''{{-|shū}}'', {{lang|ja|ヶ月}} ''{{-|kagetsu}}'' i {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''. Jednakože, upotrěbjenje se měnjaje v zavislnosti na slovu. Napriměr, propuskanje ''{{-|kan}}'' v slučaju {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' balo by grěškoju, i kogda ''{{-|shūkan}}'' i ''{{-|shū}} sut'' oba upotrěbjaut se često. Mimo tomu, slovo ''{{-|kagetsukan}}'' možno uslyšati odnositelno rědko, zatože ono jest izbytočnym, dokolě ''{{-|ka}}'' uže imaje funkciju ukazanja dolžiny.

== Sčetno slovo na kralikov ==
Sčetno slovo na kralikov jest ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}), čto jest to samo kako na ptic. Obyčno pri sčitanju &quot;životin od malyh do srědnjih&quot; koristaje se ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}),&lt;ref name=&quot;:03&quot;&gt;{{Cite journal |last1=Miura |first1=Akira |last2=Tanimori |first2=Masahiro |date=1996 |title=Handbook of Japanese Grammar |url=http://dx.doi.org/10.2307/329477 |journal=The Modern Language Journal |volume=80 |issue=3 |pages=424 |doi=10.2307/329477 |jstor=329477 |issn=0026-7902|url-access=subscription }}&lt;/ref&gt; slědovateljno, sčetnik na kralikov jest izključenjem. Jestvuje mnogo teorij o tom, začto na sčitanje kralikov koristaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).

Jedna iz takyh teorij glasi, že v eru Edo bylo strogo zabranjeno vladoju jedati životin, ktore imajut četyri nogy, i zato ne bylo dozvoljeno ljudam jedati kraličje meso.&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot;&gt;{{Cite book |last=Tsurumi |first=Noriaki |script-title=ja:干支ってなぁ～に？ |publisher=Chikuma Shubansha |year=2000 |location=Japan |pages=92 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite book |script-title=ja:Japonica時事百科 : 大日本百科事典編 |publisher=Shogakukan |year=1980 |location=Japan |pages=85–86 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Vtogda ljudi sut počeli kategorizovati kralikov kako ptic, da by jedati jihno meso, i sčetno slovo takože izměnili od ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}) na ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt; Druga teorija jest v tom, že vkus kraličjego mesa jest podobny mesu ptic, i čtovyše, kralikov lovili sut sětju, kako i ptic, i zato koristali sut ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |script-title=ja:平凡社大百科事典 |publisher=Heibinsya |year=1984 |location=Japan |pages=221–222 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Takemicu govori, že zdroj slova kralik, {{lang|ja|兎}} ''{{-|usagi}}'', jest {{lang|ja|羽}} ''{{-|u}}'', slovo, ktoro opisyvaje ptičje pera: slědovateljno, na kralikov upotrěbjaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Takemitsu |first=Makoto |script-title=ja:歴史から生まれた日常語の由来辞典 |publisher=Tokyodo Shuppan. |year=1998 |location=Japan |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;

== Primětky i iztočniky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
* {{cite web
 |url         = http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |title       = Счётные суффиксы
 |lang        = ru
 |access-date  = 2010-12-25
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20110114103605/http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |archive-date = 2011-01-14
 |url-status    = dead
}}

{{Prěvod|ru|Японские счётные суффиксы}}
{{Prěvod|en|Japanese count words}}
[[Kategorija:Jezyky]]
[[Kategorija:Japonsky jezyk]]</text>
      <sha1>a063044kqju47j5e2t4fmb48shqxhx0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43239</id>
      <parentid>43237</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T14:04:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <comment>/* Razširjeny spisok sčetnyh sov */</comment>
      <origin>43239</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45231" sha1="8f98l9kpzq4k5r2wych4yq8upf5254o" xml:space="preserve">V [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]] [[Japonske čislovniky|čislovniky]], prědavajuče informaciju o čislu objektov, blizko vsegda koristajut se s [[postfiks]]ami — specialnymi služebnymi slovami, ktore se nazyvajut {{Nihongo|'''sčetne pomočne slova'''|助数詞|josūshi}}.

Podobna situacija jestvuje i v drugyh jezykah, ako li zajedno s [[Nečislime imenniky|nečislimymi imennikami]] ne može bezposrědno se koristati čislovnik. V věčšinstvu [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykov]] prěd takovymi imennikami (''sok, dym'') ne može byti čislovnik, hoti v molvě izrazy kako &quot;prosim, dva soky&quot; sut često dozvolime. Kolikost takyh prědmetov oprěděljajut s pomočju specialnyh slov, ktore odpovědajut něktoromu jih množstvu: «litr», «skljanka». Tute medžuslovjanske slova sut samostojne i zato ne sut ravnymi odpovědnostemi japonskym sčetnym slovam, ktore se koristajut podobno sufiksam, hoti v něktoryh slučajah rěčenja budujut se identično, napriměr {{Nihongo|コーヒーを一杯お願いします|''kōhī-o ippai onegaishimasu''}} — čašku kavy, laskavo prosim.

Drugoju nepremoju analogijeju može služiti izkoristanje specialnyh slov za sčitanje oprěděljennogo roda objektov, kako, napriměr sčitanje krav i bykov po glavam (&quot;20 glav&quot; vměsto &quot;20 krav i bykov&quot;). V bylyh formah russkogo jezyka, napriměr, sčitali odrězy platna v štukah (&quot;{{-|три штуки парчи}}&quot; vměsto &quot;{{-|три отреза}}&quot; ili &quot;{{-|три рулона}}&quot;), i tako dalje.

== Kako prěvoditi na slovjanske jezyky ==
Konstrukcije, imajuče sčetne slova, jest možlivo razděliti na tri grupy zavisno na tom, kako se oni prěvodet na slovjanske jezyky.

# Konstrukcije, imajuče sčetne slova kako jedinice měrjenja (časa, temperatury) ili označajuče objekty (ostrov, krajina, etaž i t.p.), obyčno prěkladjut s koristanjem slova v roditelniku (&quot;posětil tri krajiny&quot;, &quot;temperatura jest 16 stupnjev&quot;, &quot;on imaje 20 lět&quot;), [[Redny čisovnik|rednogo čisovnika]] &quot;pety etaž&quot;, či so stvarjanjem složitogo pridavnika (&quot;sedmilěto děte&quot;, &quot;petiminutna pauza&quot;, &quot;trietažny budinok&quot;). Govoritelje slovjanskyh jezykov mogut daže ne pojmati tute služebne slova kako osoblivu črtu japonskogo jezyka, zatože jihno koristanje jest blizko k odpovědajučim konstrukcijam v jih rodnom jezyku.
# Konstrukcije, imajuče sčetne slova, koristane zajedno s nečislimymi imennikami, takože izgledajut za govoriteljev slovjanskyh jezykov prirodno. V molvě večšinstva slovjanskyh jezykov jest dozvoljeno govoriti &quot;dajte prosim tri mlěka i dva soka», ale v gramotnoj rěči v pismu jest potrěbno utočnjenje, napriměr, &quot;tri butylky mlěka i dvě opakovky soka&quot;. Zato japonske sčetne slova prěkladajut se na slovjanske jezyky prirodnym obrazom (&quot;dva svitky tapet&quot;, &quot;čaška čaja&quot;).
# Najvyše složite za razuměnje sut konstrukcije, v ktoryh sčetne slova koristajut zajedno s čislimymi imennikami. Napriměr, izraz &quot;rodina imaje tri děteta&quot; na japonskom jezyku bude sodrživati ne jedino slovo &quot;děte&quot;, ale i sčetno slovo za sčitanje osob: &quot;rodina imaje tri osoby dětij&quot;. Podobno, ne jest možno rěkti &quot;ja jesm kupil tri jabloka&quot; ale jest obvezno izkoristati sčetno slovo za sčitanje malyh prědmětov: &quot;ja jesm kupil jablok tri kusy&quot;. V večšinstvu inyh slučajev tute japonske konstrukcije sovsěm ne jest možno točno prědati na slovjanske jezyky s koristanjem sčetnogo slova.

== Koristanje sčetnyh slov ==
V japonskom jezyku praktično vse imenniky muset se koristati so sčetnymi slovami za izraženje jih čisla, zatože v japonskom jezyku  odsutstvuje morfologija jedinstvenogo i množnogo čisla.&lt;ref&gt;{{Cite book|url=http://link.springer.com/10.1007/978-94-007-2681-9|title=Handbook of Quantifiers in Natural Language|date=2012|publisher=Springer Netherlands|isbn=978-94-007-2680-2|editor-last=Keenan|editor-first=Edward L.|series=Studies in Linguistics and Philosophy|volume=90|location=Dordrecht|doi=10.1007/978-94-007-2681-9|editor-last2=Paperno|editor-first2=Denis}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal|last=Watanabe|first=Akira|date=February 2006|title=Functional Projections of Nominals in Japanese: Syntax of Classifiers*|url=http://dx.doi.org/10.1007/s11049-005-3042-4|journal=Natural Language &amp; Linguistic Theory|volume=24|issue=1|pages=241–306|doi=10.1007/s11049-005-3042-4|s2cid=33599661|issn=0167-806X|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; S tutogo gledišča, blizko vse japonske imenniky sut nečislime. Taka gramatična osoblivost može projavjati se v situacijah, kogda govoreči ne može sintaksično pravilno izraziti množstvo konkretnogo prědmeta, jestli on ne znaje ili ne može vspomniti uměstno sčetno slovo. Za množstva od jednogo do deseti tutz problem može byti obojdeny koristanjem tradicijnyh čislovnikov (gledite poniže), čto dozvoljaje prisvojiti kolikost mnogym imennikam bez pomoči. Napriměr, &quot;četyri jabloka&quot; bude {{Nihongo|りんご四個|''ringo yonko''}}, kde {{Nihongo|j個|''ko''}} javjaje se sčetnam slovom, ale takože može byti izraženo s pomočju tradicijnogo čislovnika četyri kako {{Nihongo|りんご四つ|''ringo yottsu''}}. Tute tradicijne čislovniky jednakože ne mogut se uživati za sčitanje libokakyh imennikov; něktore, vključno imennikov za ljudij i životnyh, trěbujut uměstnogo sčetnogo slova (pomimo za 1 i 2 ljudij, u ktoryh praktično vsekogda koristajut varianty s tradicijnami čislovnikami, gledite [[Koristnik:Ilja isv/pěskovišče#Izključenja|izključenja]]).

Konstrukcije s koristanjem čislovnikov se mogut budovati podlě naslědnyh shem.

* Prva shema: ''kolikost + sčetnik —'' の ''({{Lang|en|no}}) — prědmet'', napriměr:

: 一本   の   鉛筆:  {{Lang|en|ippon-no empitsu}} ― jedna grafitka;
: 八歳   の   娘:  {{Lang|en|hassai-no musume}} ― osmilěta děvčinka.

V danyh priměrah jednake v japonskom zezyku konstrukcije pri převodu prědavajut se velmi različno.

* Vtora shema:  ''prědmet — svezna čestica — kolikost + sčetnik — glagol'', napriměr:

: 鉛筆  を  三本   買いました:  {{Lang|en|empitsu-o sanbon kaimashita}} ― kupil jest tri grafitky.
: 八歳の娘  が  三人  います:  {{Lang|en|hassai-no musume-ga sannin imasu}} ― sut tri osmilěte děvčinky.

Pri izboru sčetnogo slova uvažaje se ne jedino faktična prinaležnost ko klase věčij (&quot;vojenne koraby&quot;, &quot;životiny&quot; i t.d.), ale i jih forma.

* &quot;jedin plyvuči tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippiki'''-no maguro}}|一匹の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;glavy skota&quot;
* &quot;jedin izlovjeny tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippon'''-no maguro}}|一本の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;cilindrične prědmety&quot;,
* &quot;jedin trup tunca bez glavy i kože&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ichyō'''-no maguro}}|一丁の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;porcije&quot;,
* &quot;jedin kusok tunca&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokamari'''-no maguro}}|一塊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;kusky&quot;,
* &quot;tonky krajec tunca v opakovkě&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitosaku'''-no maguro}}|一冊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;prugy&quot;,
* &quot;odrěz mesa tunca, gotovy k použivanju&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokire'''-no maguro}}|一切れの鮪|}}, sčitaje se kako &quot;male kusky&quot;.

Něktore vyše česte sčetne slova mogut zaměnjati te mene česte. Napriměr, {{Nihongo|匹|''hiki''}} (gledite dole) često se koristaje za životiny, bez obzira na jih razměr. Jednakože, večšinstvo govoriteljev budut prědpočitati posluživati se pravilnym tradicijnym sčetnikom, {{Nihongo|頭|''tō''}}, ako li ide o večših životinah kako o konjah. Tuto stvarjaje red možnyh sčetnyh slov s različnymi stupnjami i prijemlivostju – napriměr, pri naručenju {{-|''[[Kushikatsu|kushikatsu]]''}} (smaženo meso na kyju), někto može naručati jih kako {{Nihongo|二串|''futa-kushi''}} (dva šašlyki), {{Nihongo|二本|''ni-hon''}} (dva kyje), ili {{Nihongo|二つ|''futa-tsu''}} (dva prědmety), so sniženjem točnosti v tutom redu.

Sčetne slova mogut cěljeno naduživane zaradi humorističnogo efekta, gluposti ili uražanja. Napriměr, rěčenje {{Nihongo|男一匹|''otoko ippiki''}} (&quot;jedin člověk [kako životina]&quot;), koristaje {{Nihongo|匹|''hiki''}}, sčetnik za životnyh, vměsto tipičnyh sčetnyh slov za ljudij.&lt;ref&gt;{{Cite web |script-title=ja:男一匹とは |trans-title=Čto jest 'otoko ippiki'? |url=https://kotobank.jp/word/%E7%94%B7%E4%B8%80%E5%8C%B9-453322 |access-date=2023-01-10 |script-website=ja:コトバンク |publisher=日本国語大辞典 |language=ja |script-quote=ja:一人前の男子ということを強めていう語。また、しっかりした男。|trans-quote=Koristaje se za podčrkivanje obraza vpolno dorastlogo i samostojnogo mladca. Može takože odkazyvati na člověka s silnym harakterom}}&lt;/ref&gt;

==Tablica tradicijnyh čislovnikov==
{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! Čislovnik
! Transkripcija [[romaji|romadži]]
! Zapis [[hiragana|hiraganoju]]
|-
| 1
| {{lang|ja|一つ}}
| ''{{-||hitotsu}}''
| {{lang|ja|ひとつ}}
|-
| 2
| {{lang|ja|二つ}}
| ''{{-||futatsu}}''
| {{lang|ja|ふたつ}}
|-
| 3
| {{lang|ja|三つ}}
| ''{{-||mittsu}}''
| {{lang|ja|みっつ}}
|-
| 4
| {{lang|ja|四つ}}
| ''{{-||yottsu}}''
| {{lang|ja|よっつ}}
|-
| 5
| {{lang|ja|五つ}}
| ''{{-||itsutsu}}''
| {{lang|ja|いつつ}}
|-
| 6
| {{lang|ja|六つ}}
| ''{{-||muttsu}}''
| {{lang|ja|むっつ}}
|-
| 7
| {{lang|ja|七つ}}
| ''{{-||nanatsu}}''
| {{lang|ja|ななつ}}
|-
| 8
| {{lang|ja|八つ}}
| ''{{-||yattsu}}''
| {{lang|ja|やっつ}}
|-
| 9
| {{lang|ja|九つ}}
| ''{{-||kokonotsu}}''
| {{lang|ja|ここのつ}}
|-
| 10
| {{lang|ja|十}}
| ''{{-||tō}}''
| {{lang|ja|とお}}
|}

== Razprostranjene sčetne slova po kategorijah ==
Tuto jest izbrany spisok iz něktoryh najčesteje koristanyh sčetnyh slov.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Izgovor
!Zapis
!Koristanje
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Ljudi i prědmety
|-
|''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
|{{lang|ja|部}}
|Kopij žurnalov ili novin ili drugyh paketov papira
|-
|''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
|{{lang|ja|台}}
|Avt, velosipedov, mašin, mehaničnyh devajsov, [[Domova tehnika|domovyh aparatov]]
|-
|''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|杯}}
|Čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
|''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}, {{lang|ja|びき}} {{-|biki}}''
|{{lang|ja|匹}}
|Malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (folklore)|oni]] (běsov/črtov)
|-
|''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
|{{lang|ja|本}}
|'''često koristano slovo'''  Dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov, maršrutov vlakov ili avtobusov, kin (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy (modernogo formata {{-|[[Kodeks (knižny format)|kodeks]]}}) bude ''{{-|satsu}}''.
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
|{{lang|ja|階}}
|Etažev, podlog
|-
|''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
|{{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, ili {{lang|ja|ヶ}}
|'''često koristano slovo''' Prědpokladaje, že prědmet jest maly i/ili krugly.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://www.punipunijapan.com/japanese-counter-ko/|title=Counting Small Objects in Japanese with 個 &amp;#124; PuniPuniJapan|date=15 August 2013}}&lt;/ref&gt; {{lang|ja|個}} takože koristajut za vojenne jedinice.
|-
|''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
|{{lang|ja|枚}}
|'''često koristano slovo''' Tonkyh, ploskyh prědmetov: listov papira, fotografij, talirek, prědmetov oblečenja (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
|''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
|{{lang|ja|名}}
|[[Ljudi|Ljudij]] (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
|''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
|{{lang|ja|面}}
|Širokyh, ploskyh prědmetov: zrcal, dosok dlja stolnyh igr (šahov, igo, šogi), uravnjev [[Videoigra|kompjuternyh igr]], stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
|''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
|{{lang|ja|人}}
|Ljudij (ale gledite tabelu izključenij poniž)
|-
|''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
|{{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
|Ljudij, koristaje se v slovah {{lang|ja|一人 (ひとり)}} i {{lang|ja|二人 (ふたり)}}
|-
|''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
|{{lang|ja|冊}}
|Knig
|-
|''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
|{{lang|ja|[[wikt:つ#Etymology_4|つ]]}}
|'''često koristano slovo''' Sčetno slovo občego naměrjenja, vhodi v sostav tradicijnyh japonskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}} (&quot;jedna věč&quot;), {{lang|ja|二つ}} (&quot;dvě věči&quot;), {{lang|ja|三つ}} (&quot;tri věči&quot;), i t.d.
|-
|''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
|{{lang|ja|話}}
|Razkazov, epizodov TV serialov, i t.d.
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Čas, kalendar, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
|{{lang|ja|秒}}
|Sekund
|-
|''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
|{{lang|ja|分}}
|Minut
|-
|''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
|{{lang|ja|月}}
|Měsecev v godu. Periodov času dolgostju měsec, kogda čitaje se kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
|''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}, {{lang|ja|ぱく}} {{-|paku}}''
|{{lang|ja|泊}}
|Nočij pobytja
|-
|''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
|{{lang|ja|時}}
|Časin dnja
|-
|''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
|{{lang|ja|時間}}
|Periodov dolgostju časinu
|-
|''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca
|-
|''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
|{{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
|Periodov dolgostju měsec (gledite takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[Katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
|''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
|{{lang|ja|年}}
|Lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
|''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca (sle gledite tablicu izključenij dole)
|-
|''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
|{{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}})
|Lět vozrasta ({{lang|ja|才}} obyčno posluživaje se kako [[Ryakuji|''ryakuji'']])
|-
|''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
|{{lang|ja|週}}
|Sedmic
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Stupenj, čestota, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|倍}}
|Množnost, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
|''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
|{{lang|ja|番}}
|Město, pozicija v sportovnyh matčah
|-
|''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
|{{lang|ja|度}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
|''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
|{{lang|ja|畳}}
|Matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|jō}}''
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
|{{lang|ja|回}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
|}

== Blagozvučne izměny ==
Ako li prěd sčetnym slovom sut oprěděljene čislovniky s oprěděljenymi fonemami, slučajut se sistematične izměny jih izgovora. Napriněr, {{lang|ja|一}} ''{{-|ichi}}'' + {{lang|ja|回}} {{-|kai}} → {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}''. Vyše podrobnostej najdete v tabelě poniž.

Tuto moglo byti naslědkom morfo-fonologičnogo fenomena historičnoj izměny zvukov japonskogo jezyka,&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Kobuchi-Philip|first=Mana|date=May 2007|title=Floating numerals and floating quantifiers|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.lingua.2006.03.008|journal=Lingua|volume=117|issue=5|pages=814–831|doi=10.1016/j.lingua.2006.03.008|issn=0024-3841|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; kako jest možno viděti na prikladu ozvučanja {{lang|ja|匹}} ''{{-|hiki}}'':
{| class=&quot;wikitable&quot;
|六
| +
|匹
|→
|六匹
|-
|''roku''
|
|'''''h'''iki''
|
|''ro'''pp'''iki''
|-
|šest
|
|malyh životin
|
|
|}
izměna grlovogo {{-|[h]}} na dvugubny {{-|[p]}}.

Drugy priměr:
{|
|一人
|
|二人
|
|三人
|-
|''hito-ri''
|
|''futa-ri''
|
|''san-'''nin'''''
|-
|na jednu osobu
|
|na dvě osoby
|
|na tri osoby
|}
Tute izměny sut slědovane dosti konsistentno, ale sut možlive variacije medžu govoriteljami. V tabelě, ako li variacije sut česte, jest uvedeno vyše alernativ.

''{{-|Jū}}'' zaměnjaje se ''{{-|ju-}}'' ili ''{{-|ji-}}'' ({{lang|ja|じゅっ/じっ}}) i dvojnoju suglaskoju prěd bezzvučnoju suglaskoju, kako to jest pokazano v tabelě. ''{{-|Ji-}}'' jest stara forma, ktora uže jest zaměnjena s ''{{-|ju-}}'' v v rěči poslědnjih generacij.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Numeral
!{{-|k}}- ({{lang|ja|か}} {{lang|ja|きゃ}} i t.d.)
!{{-|s/sh}}- ({{lang|ja|さ}} {{lang|ja|しゃ}} i t.d.)
!{{-|t/ch}}- ({{lang|ja|た}} {{lang|ja|ちゃ}} i t.d.)
!{{-|h}}- ({{lang|ja|は}} {{lang|ja|ひ}} {{lang|ja|へ}} {{lang|ja|ほ}} {{lang|ja|ひゃ}} {{lang|ja|ひゅ}} {{lang|ja|ひょ}})
!{{-|f}}- ({{lang|ja|ふ}})
!{{-|p}}- ({{lang|ja|ぱ}} etc.)
!{{-|w}}- ({{lang|ja|わ}})
|-
|1 {{-|ichi}}
|''{{-|ikk-}} {{lang|ja|いっか}}''
|''{{-|iss-}} {{lang|ja|いっさ}}''
|''{{-|itt-}} {{lang|ja|いった}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぷ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|
|-
|3 {{-|san}}
|
|
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|''{{-|sanp-}} {{lang|ja|さんぷ}}''
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|-
|4 {{-|yon}}
|
|
|
|''{{-|yonh-}} {{lang|ja|よんは}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぱ}}''
|''{{-|yonf-}} {{lang|ja|よんふ}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぷ}}''
|
|''{{-|yow-}} {{lang|ja|よわ}}''
''{{-|yonw-}} {{lang|ja|よんわ}}'' {{-|yonb-}} {{lang|ja|よんば}}
|-
|6 {{-|roku}}
|''{{-|rokk-}} {{lang|ja|ろっか}}''
|
|
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぷ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|rokuw-}} {{lang|ja|ろくわ}}''
''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|-
|8 {{-|hachi}}
|''{{-|hakk-}} {{lang|ja|はっか}}''
|''{{-|hass-}} {{lang|ja|はっさ}}''
|''{{-|hatt-}} {{lang|ja|はった}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぷ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
''{{-|hachiw-}} {{lang|ja|はちわ}}''
|-
|10 {{-|jū}}
|''{{-|jikk-}} {{lang|ja|じっか}}''
''{{-|jukk-}} {{lang|ja|じゅっか}}''
|''{{-|jiss-}} {{lang|ja|じっさ}}''
''{{-|juss-}} {{lang|ja|じゅっさ}}''
|''{{-|jitt-}} {{lang|ja|じった}}''
''{{-|jutt-}} {{lang|ja|じゅった}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぷ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぷ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
|-
|100 {{-|hyaku}}
|''{{-|hyakk-}} {{lang|ja|ひゃっか}}''
|
|
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぷ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|
|-
|1000 {{-|sen}}
|
|
|
|''{{-|senb-}} {{lang|ja|せんば}}''
|''{{-|senp-}} {{lang|ja|せんぷ}}''
|
|
|-
|10000 {{-|man}}
|
|
|
|''{{-|manb-}} {{lang|ja|まんば}}''
|''{{-|manp-}} {{lang|ja|まんぷ}}''
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|
|''{{-|nanb-}} {{lang|ja|なんば}}''
|''{{-|nanp-}} {{lang|ja|なんぷ}}''
|
|
|}

==Razširjeny spisok sčetnyh sov==
Tuty spisok takože vključaje něktore sčetne slova i upotrěbjenja, ktore strěčajut se rědko ili ne sut široko znajeme; druge slova mogut sporadično se upotrěbjati kako sčetne slova.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Upotrěba
|-
| ''{{lang|ja|ば}} {{-|ba}}''
| {{lang|ja|場}}
| scen pjesy
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| raz, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|晩}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ya}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| posicija, platforma vlaka, izsledok sportivnogo matča
|-
| ''{{lang|ja|び}} {{-|bi}}''
| {{lang|ja|尾}}
| malyh ryb i [[Krevetka|krevetok]] (koristaje se pri trgovanju rybami; mnogo ljudij vměsto tomu govoret ''{{-|hiki}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| kopij žurnala ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|ぶん}} {{-|bun}}''
| {{lang|ja|文}}
| rěčenij
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| sekund
|-
| ''{{lang|ja|ちゃく}} {{-|chaku}}''
| {{lang|ja|着}}
| kostjumov oblečenja (gledie takože: {{-|mai}})
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|挺}}
| dolgyh, uzkyh prědmetov kako sut vintovky, palky tuše, nosilky, rikše, gusle
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|丁}}
| listov, stranic, orudij, nožic, pil, nogavic, pistoletov, blokov tofu, gradskyh kvartalov, porcij v restoranu
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|町}}
| gradskyh kvartalov
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|代}}
| generacij, historičnyh periodov, carstvovanij
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| avt, velosipedov, mašin, mehanizmov, domovyh aparatov
|-
| ''{{lang|ja|だん}} {{-|dan}}''
| {{lang|ja|段}}
| uravnij, rangov, stupenij (stupenišča).
|-
| ''{{lang|ja|だんらく}} {{-|danraku}}''
| {{lang|ja|段落}}
| paragrafov
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| slučajev, kolikostij raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|ふで}} {{-|fude}}''
| {{lang|ja|筆}}
| sekvencij bukv ili rysovanok, ktore vy pišete ili rysujete ne odryvajuči pero od papira. Ne zaměšivati s ''{{-|hitsu}}'' ({{lang|ja|筆}}) poniž.
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|服}}
| čašek ''{{-|[[matcha]]}}'' (praškovy zeleny čaj); paketov ili doz praškovyh lěkov; vteganij (napr. cigarety); prěryvov ili pauz
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|幅}}
| visečih svitkov (''{{-|[[kakemono|kakejiku]]}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| minut
|-
| ''{{lang|ja|ふり}} {{-|furi}}''
| {{lang|ja|振}}
| mečev
|-
| ''{{lang|ja|がっきゅう}} {{-|gakkyū}}''
| {{lang|ja|学級}}
| klas (v školnom obrazovanju)
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| měsec goda; periodov dolžinoju měsec pri čitanju kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ご}} {{-|go}}''
| {{lang|ja|語}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ごう}} {{-|gō}}''
| {{lang|ja|合}}
| malyh vměstilnikov (napr. čašek ryže, čaš sake)
|-
| ''{{lang|ja|ごん}} {{-|gon}}, also {{lang|ja|こと}} {{-|koto}}''
| {{lang|ja|言}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ぐ}} {{-|gu}}''
| {{lang|ja|具}}
| sbirok pancyrov, sbirok mebelja
|-
| ''{{lang|ja|ぎょう}} {{-|gyō}}''
| {{lang|ja|行}}
| redkov teksta
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| čašek i skljanok napitkov, ložek; kalmarov, osmonogov, krabov, morskyh ušij, lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}''
| {{lang|ja|敗}}
| proigr (sportivnyh bojev)
|-
| ''{{lang|ja|はこ}} {{-|hako}}''
| {{lang|ja|箱}}
| krabok
|-
| ''{{lang|ja|はり}} {{-|hari}}''
| {{lang|ja|張}}
| doždnikov, solnečnikov, šatorov
|-
| ''{{lang|ja|はしら}} {{-|hashira}}''
| {{lang|ja|柱}}
| bogov, memorialnyh dosok
|-
| ''{{lang|ja|はつ}} {{-|hatsu}}, {{lang|ja|ぱつ}} {{-|patsu}}''
| {{lang|ja|発}}
| izstrělov, kulej, vozdušnyh fejerverkov; orgazmov, polovyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ひん}} {{-|hin}}, {{lang|ja|ぴん}} {{-|pin}}''
| {{lang|ja|品}}
| (čestij jedanja, bljud (gledite takože: ''{{-|shina}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ひつ}} {{-|hitsu}}, {{lang|ja|ぴつ}} {{-|pitsu}}''
| {{lang|ja|筆}}
|podělov zemje i člověk
|-
| ''{{lang|ja|ほ}} {{-|ho}}, {{lang|ja|ぽ}} {{-|po}}''
| {{lang|ja|歩}}
| krokov
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), maršrutov vlakov ili avtobusov, kin, bejsbolovyh  {{-|home-run'ov|хоум-ранов}}, punktov, ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy je ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|ひょう}} {{-|hyō}}, {{lang|ja|ぴょう}} {{-|pyō}}''
| {{lang|ja|票}}
| glasov
|-
| ''{{lang|ja|ひょうし}} {{-|hyōshi}}, {{lang|ja|びょうし}} {{-|byōshi}}''
| {{lang|ja|拍子}}
| muzikalnyh uderov, bitov
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|字}}
| bukv, znakov kandži i kany
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|児}}
| dětij. Kako v &quot;otec dvoh [dětij]&quot;, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| čas dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| periodov dolžinoju časinu
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|yo jō han}}''
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|錠}}
| pilulek/kapsul
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|条}}
| člankov zakona, tonkyh objektov, lučev ili potokov světla, prugov dyma ili blěskavic
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| denj měseca
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|架}}
| kadrov
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|課}}
| lekcij
|-
| ''{{lang|ja|かぶ}} {{-|kabu}}''
| {{lang|ja|株}}
| akcij kompanije; razsady drěv
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| periodov dolžinoju měsec (takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
| slučajev, kolikost raz/krat (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| čislo etažev
|-
| ''{{lang|ja|かこく}} {{-|kakoku}}''
| {{lang|ja|ヶ国}}, {{lang|ja|箇国}}
| držav
|-
| ''{{lang|ja|かこくご}} {{-|kakokugo}}''
| {{lang|ja|ヶ国語}}, {{lang|ja|箇国語}}
| (narodnyh) jezykov
|-
| ''{{lang|ja|かく}} {{-|kaku}}''
| {{lang|ja|画}}
| črt v kandži
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|貫}}
| kusov {{Lang|en|[[Sushi|nigiri-zushi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|艦}}
| vojennyh korabov
|-
| ''{{lang|ja|けいとう}} {{-|keitou}}''
| {{lang|ja|系統}}
| avtobusnyh maršrutov
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}''
| {{lang|ja|件}}
| abstraktnyh materij i slučajev
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}, {{lang|ja|げん}} {{-|gen}}''
| {{lang|ja|軒}}
| domov
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|機}}
| samoletov, mašin
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|基}}
| grobov, věncov, mikroprocessorov, reaktorov, liftov, damb
|-
| ''{{lang|ja|きん}} {{-|kin}}''
| {{lang|ja|斤}}
| bulok hlěba
|-
| ''{{lang|ja|きれ}} {{-|kire}}''
| {{lang|ja|切れ}}
| kuskov (hlěba, torta, {{Lang|en|[[sashimi]]}} i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, or {{lang|ja|ヶ}}
| občo měriteljno slovo, koristaje se ako li ne jestvuje specifično sčetno slovo. {{lang|ja|個}} takože upotrěbjajut za sčitanje vojenskyh podrazděljenij.
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|戸}}
| domov ({{lang|ja|戸}} označaje &quot;dver&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|校}}
| škol
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|稿}}
| skic manuskripta
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|行}}
| bankov
|-
| ''{{lang|ja|こま}} {{-|koma}}''
| {{lang|ja|齣}}, {{lang|ja|コマ}}
| ramov, panelov. {{lang|ja|齣}} v naše časy se praktično ne koristaje
|-
| ''{{lang|ja|こん}} {{-|kon}}''
| {{lang|ja|献}}
| melkyh skljanok (napitkov)
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|区}}
| razdělov, okrugov grada
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|句}}
| {{Lang|en|[[haiku]], [[senryū]]}}
|-
| ''{{lang|ja|くち}} {{-|kuchi}}''
| {{lang|ja|口}}
| (bankovnyh) kont, donatov ({{lang|ja|口}} označaje &quot;otvor&quot; ili &quot;vstup&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|くみ}} {{-|kumi}}''
| {{lang|ja|組}}
| skupin, par ljudij (dvojčet, muža s ženoju, tancorov, i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|くらす}} {{-|kurasu}}''
| {{lang|ja|クラス}}
| školnyh lekcij
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|脚}}
| stolov, stolek, kubkov na dolgoj nogě
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|客}}
| zbirok čašky i bljudca
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|曲}}
| muzikalnyh pjes
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|局}}
| matčev v nastoljnyh igrah (šahah, igo, šogi, madžongu); radio stancij, televizijnyh stancij
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| tonkyh ploskyh prědmetov, listov papira, fotografij, talirok, prědmetov odědže (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|まき}} {{-|maki}} or {{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|巻}}
| svitkov, {{Lang|en|kan}} dlja tomov knig
|-
| ''{{lang|ja|まく}} {{-|maku}}''
| {{lang|ja|幕}}
| teatralnyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| lujdij (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| zrcal, dosok za  nastoljne igry (šahy, igo, šogi); uravnjev kompjuternyh igr, stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|門}}
| pušek
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|問}}
| pytanij
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| čisla dnev měseca (ale gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| ljudij (gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にんまえ}} {{-|ninmae}}''
| {{lang|ja|人前}}
| porcij jedy (bez izključenij, na razliku od ''{{-|nin}}'' povyš)
|-
| ''{{lang|ja|おり}} {{-|ori}}''
| {{lang|ja|折}}
| krabok, sdělanyh iz složenogo papira (sravnite s ''{{-|hako}}'' povyš, ktoro odnosi se ko krabkam generalno)
|-
| ''{{lang|ja|ぺーじ}} {{-|pēji}}''
| {{lang|ja|ページ}}, {{lang|ja|頁}}
| stranic
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|例}}
| slučajev, priměrov
|-
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|礼}}
| poklonov pri bogoslužbě v hramu
|-
| ''{{lang|ja|れん}} {{-|ren}}''
| {{lang|ja|連}}
| finger rings or necklace loops
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| ljudij, koristaje se v slovah {{Nihongo|一人|ひとり ''hitori''}} i {{Nihongo| 二人|ふたり ''futari''}}.
|-
| ''{{lang|ja|りん}} {{-|rin}}''
| {{lang|ja|輪}}
| koles, cvětov
|-
| ''{{lang|ja|りょう}} {{-|ryō}}''
| {{lang|ja|両}}
| želězničnyh vagonov
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|才}} ili {{lang|ja|歳}}
| lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|さお}} {{-|sao}}''
| {{lang|ja|棹}}
| skrinej s zasuvkami, horugv
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| knig
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|席}}
| měst za sedanje, prědstavjenij [[rakugo]], (pjanyh) zabav
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|隻}}
| korabov, jednogo iz pary (napr., polovinok skladanogo ekrana), prědmetov, nosimyh vkupě (ryb, ptic, strěl i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|しな}} {{-|shina}}''
| {{lang|ja|品}}
| čestij jedanja, bljud (see also: ''{{-|hin}}'')
|-
| ''{{lang|ja|しゃ}} {{-|sha}}''
| {{lang|ja|社}}
| koristaje se za sčitanje firm i kompanij, t.j. {{lang|ja|会社}}
|-
| ''{{lang|ja|しき}} {{-|shiki}}''
| {{lang|ja|式}}
| zbirok prědmetov, kako sut dokumenty ili meblje
|-
| ''{{lang|ja|しょう}} {{-|shō}}''
| {{lang|ja|勝}}
| poběd (v sport turnirah)
|-
| ''{{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|首}}
| veršev {{Lang|en|[[Waka (poezija)|tanka]]}}
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| sedmic
|-
| ''{{lang|ja|しゅるい}} {{-|shurui}} or {{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|種類}} ili {{lang|ja|種}}
| tipov, vidov
|-
| ''{{lang|ja|そく}} {{-|soku}}''
| {{lang|ja|足}}
| par obuvok, ponožek, pančoh, {{Lang|en|[[tabi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|そう}} {{-|sō}}''
| {{lang|ja|双}}
| par
|-
| ''{{lang|ja|たば}} {{-|taba}}''
| {{lang|ja|束}}
| svezkov (banknot), grozdij (cvětov, zelenin), snopov
|-
| ''{{lang|ja|たい}} {{-|tai}}''
| {{lang|ja|体}}
| obrazov, statuj, ostatkov osob, kukol, androidov, humanoidnyh robotov
|-
| ''{{lang|ja|たわら}} {{-|tawara}}''
| {{lang|ja|俵}}
| měškov ryži
|-
| ''{{lang|ja|てき}} {{-|teki}}''
| {{lang|ja|滴}}
| kapej tekutiny
|-
| ''{{lang|ja|てん}} {{-|ten}}''
| {{lang|ja|点}}
| toček, čestij množstva, zbirky
|-
| ''{{lang|ja|とう}} {{-|tō}}''
| {{lang|ja|頭}}
| velikyh životin, skota, slonov, kitov, delfinov, motyljev ({{lang|ja|頭}} označaje &quot;glava&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|とき}} {{-|toki}}''
| {{lang|ja|時}}
| periodov časa, v šestyh čestah dnje ili noči (v tradicijnom i ustarělom sposobu govorjenja vremeni). Gledite takože: ''{{-|jikan}}''
|-
| ''{{lang|ja|とおり}} {{-|tōri}}''
| {{lang|ja|通り}}
| kombinacij, variantov rěšenja glavolomky
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|つ}}
| koristaje se v sostavu prvorodnyh japoskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}}, {{lang|ja|二つ}}, {{lang|ja|三つ}} etc.
|-
| ''{{lang|ja|つう}} {{-|tsū}}''
| {{lang|ja|通}}
| pisem
|-
| ''{{lang|ja|つぼ}} {{-|tsubo}}''
| {{lang|ja|坪}}
| često koristana edinica povrhnje, ravna 3.3 kvadratnyh metra.
|-
| ''{{lang|ja|つぶ}} {{-|tsubu}}''
| {{lang|ja|粒}}
| migdaljev, zrn
|-
| ''{{lang|ja|つうわ}} {{-|tsūwa}}''
| {{lang|ja|通話}}
| telefonovanij (gledite takože: ''{{-|hon}}'')
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}, {{lang|ja|ば}} {{-|ba}}, {{lang|ja|ぱ}} {{-|pa}}''
| {{lang|ja|羽}}
| ptic, kralikov. {{lang|ja|羽}} označaje &quot;pero&quot; ili &quot;krilo&quot;
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|把}}
| svezok, kompletov, vuzlov
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| razkazov, epizodov TV serialov, i t.d..
|-
| ''{{lang|ja|や}} {{-|ya}}''
| {{lang|ja|夜}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ban}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぜん}} {{-|zen}}''
| {{lang|ja|膳}}
| par palok za jedanje; misok ryži
|}

== Izključenja ==
Tradicijne čislovniky koristajut se dětmi i za dětij, da by ukazyvati jih věk, vměsto upotrěbjanja sčetnogo slova za věk 歳 (ili 才) ''{{-|sai}}''.

Něktore sčetne slova, imenno 日 ''{{-|nichi}}'' i 人 ''{{-|nin}}'', koristajut se s tradičnymi čislovnikami za něktore čisla, kako jest možno viděti v tabelě poniž. Ine izkoristanja tradicijnyh čislovnikov sut obyčno ograničene oprěděljenymi rěčenjami, takymi, kako 一月 ''{{-|hitotsuki}}'' i 二月 ''{{-|futatsuki}}'' (jedin i dva měseca, odpovědajuči), 一言 ''{{-|hitokoto}}'' (cělno slovo) i 一度 ''{{-|hitotabi}}'' (jednokratno).

Poněkogda obyčne čisla, ktore imajut izvedeno značenje, zapisyvajut s pomočju odličnyh kandži. Napriměr, ''{{-|hitori}}'' (sam, jedin) zapisyvajut kako 独り, a ''{{-|futatabi}}'' (ješče raz, v drugy raz) obyčno pišut kako 再び vměsto 二度. Sčetno Čislo za měsece ''{{-|kagetsu}}'' (izvedeno od kandžii 箇月) često zapisyvajut kako ヶ月.

''{{-|Nana}}'' i ''{{-|shichi}}'' sut variantami za 7, ''{{-|yon}}'' i ''{{-|shi}}'' sut variantami za 4, i ''{{-|kyū}}'' i ''{{-|ku}}'' sut alternativy za 9. V tutyh treh parah variantov, ''{{-|nana}}'', ''{{-|yon}}'' i ''{{-|kyū}}'' sut izkoristane česteje. Něktore sčetne slova, jednakože, imenno 人 ''{{-|nin}}'' (ljudij), 月 ''{{-|gatsu}}'' (měsec goda), 日 ''{{-|ka/nichi}}'' (denj měseca, dnjev), 時 ''{{-|ji}}'' (časina dnja) i 時間 ''{{-|jikan}}'' (časin) rabotajut jedino s konkretnymi variantami. Tute varianty možno uviděti v tabelě dole.

Dokolě {{lang|ja|回}} ''{{-|kai}}'' (slučajev) i {{lang|ja|銭}} ''{{-|sen}}'' (0.01 jena, tutčas rědko se posluživaje) slědujut povyš uvedenym blagozvučnym izměnam, jih homofony {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}'' (etažev budinka) i {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}'' (tyseč) nemnogo odličajut se, kako uvedeno dole, ale tuto različenje ne jest vsegda slědovano vsemi govoriteljami. Tako, {{lang|ja|三階}} (&quot;tretji etaž&quot;) može čitati se ''{{-|san'''k'''ai}}'' ili ''{{-|san'''g'''ai}}'', ale {{lang|ja|三回}} (&quot;tri raza&quot;) izgovarjaje se jedino kako ''{{-|san'''k'''ai}}''.

{| class=&quot;wikitable&quot;
!Čislo
!つ ''{{-|tsu}}''
!日 ''{{-|nichi}}''
!人 ''{{-|nin}}''
!年 ''{{-|nen}}''
!月 ''{{-|gatsu}}''
!時 ''{{-|ji}}''
!分 ''{{-|fun}}''
!百 ''{{-|hyaku}}''
!千 ''{{-|sen}}''
!歳 ''{{-|sai}}''
!階 ''{{-|kai}}''
|-
|1
|''ひとつ''
''{{-|hitotsu}}''
|''{{-|tsuitachi}}''&lt;ref&gt;Jednakože, pri sčitanju čisla dnjev, na razliku od dnja v měsecu, koristajut ''{{-|ichinichi}}''. Takože jest možno uslyšati ''{{-|Ippi}}''&lt;/ref&gt;
|''{{-|hitori}}''
|
|
|
|''{{-|ippun}}''
|
|''{{-|issen}}''
|''{{-|issai}}''
|''{{-|ikkai}}''
|-
|2
|''ふたつ''
''{{-|futatsu}}''
|''{{-|futsuka}}''
|''{{-|futari}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|3
|''みっつ''
''{{-|mittsu}}''
|''{{-|mikka}}''
|
|
|
|
|''{{-|sanpun}}''
|''{{-|sanbyaku}}''
|''{{-|sanzen}}''
|
|''{{-|sangai}}''
|-
|4
|''よっつ''
''{{-|yottsu}}''
|''{{-|yokka}}''
|''{{-|yonin}}&lt;ref&gt;V dalěkyh oblasteh (napr. Sěverny [[Honšu]] i Iztočny [[Hokajdo]]) starše govoritelje mogut koristati ''{{-|yottari}}''.{{Cite web|url=http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|title=Language Contact and Lexical Innovation|access-date=2007-02-14|archive-date=2004-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20041216014043/http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|url-status=dead}} Table 1. Native Counting in Japanese&lt;/ref&gt;''
|''{{-|yonen}}''
|''{{-|shigatsu}}''
|''{{-|yoji}}''
|''{{-|yonpun}}''
|
|
|
|
|-
|5
|''いつつ''
''{{-|itsutsu}}''
|''{{-|itsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|6
|''むっつ''
''{{-|muttsu}}''
|''{{-|muika}}''
|
|
|
|
|''{{-|roppun}}''
|''{{-|roppyaku}}''
|
|
|''{{-|rokkai}}''
|-
|7
|''ななつ''
''{{-|nanatsu}}''
|''{{-|nanoka}}''
|''{{-|shichinin}}''
|
|''{{-|shichigatsu}}''
|''{{-|shichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|8
|''やっつ''
''{{-|yattsu}}''
|''{{-|yōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|happun}}''
|''{{-|happyaku}}''
|''{{-|hassen}}''
|''{{-|hassai}}''
|''{{-|hakkai}}''
|-
|9
|''ここのつ''
''{{-|kokonotsu}}''
|''{{-|kokonoka}}''
|
|
|''{{-|kugatsu}}''
|''{{-|kuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|10
|''とお''
''{{-|tō}}''
|''{{-|tōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|jippun}}''
|
|
|''{{-|jissai}}''
|''{{-|jikkai}}''
|-
|14
|
|''{{-|jūyokka}}''
|''{{-|jūyonin}}''
|''{{-|jūyonen}}''
|
|''{{-|jūyoji}}''
|''{{-|jūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|17
|
|''{{-|jūshichinichi}}''
|''{{-|jūshichinin}}''
|
|
|''{{-|jūshichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|19
|
|''{{-|jūkunichi}}''
|
|
|
|''{{-|jūkuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|20
|
|''{{-|hatsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|''{{-|hatachi}}''
|
|-
|24
|
|''{{-|nijūyokka}}''
|''{{-|nijūyonin}}''
|''{{-|nijūyonen}}''
|
|''{{-|nijūyoji}}''
|''{{-|nijūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|''&lt;ref&gt;I {{lang|ja|幾人}} ''{{-|ikunin}}'', i {{lang|ja|何人}} ''{{-|nannin}}'' koristajut v značenju &quot;kako mnogo jest ljudij&quot;.&lt;/ref&gt;
|
|
|
|''{{-|nanpun}}''
|''{{-|nanbyaku}}''
|''{{-|nanzen}}''
|
|''{{-|nangai}}''
|}

==Redne čislovniky==
Generalnko, opisane povyš sčetne slova sut [[Kolikostny čislovnik|kolikostne čislovniky]], vo smyslu, že oni ukazyvajut množstvo. Da by transformovati sčetno slovo v [[redny čislovnik]], ktory označaje poziciju v redu, poslě čislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} ''{{-|me}}''. Tako, &quot;jedin raz&quot; bude se prěvoditi kako {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}'', ale &quot;prvy raz&quot; kako {{lang|ja|一回目}} ''{{-|ikkaime}}''.

Tuto pravilo jest jednakože nedoslědno, zatože sČetno slovo bez sufiksa ''{{-|me}}'' često koristajut vzajemo zaměnlivo v značenjah kolikostnogo či rednogo čislovnika. Napriměr, {{lang|ja|三階}} ''{{-|sangai}}'' može označati i &quot;tri etaža&quot;, i &quot;tretji etaž&quot;.

==Intervaly časa==
Za izraženje časovogo intervala jest možno dodati {{lang|ja|間}} ''{{-|kan}}'' k naslědnym slovam: {{lang|ja|秒}} ''{{-|byō}}'', {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}'', {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'', {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' (i jih nestandardnym izgovoram, pomimo ''{{-|tsuitachi}}''), {{lang|ja|週}} ''{{-|shū}}'', {{lang|ja|ヶ月}} ''{{-|kagetsu}}'' i {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''. Jednakože, upotrěbjenje se měnjaje v zavislnosti na slovu. Napriměr, propuskanje ''{{-|kan}}'' v slučaju {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' balo by grěškoju, i kogda ''{{-|shūkan}}'' i ''{{-|shū}} sut'' oba upotrěbjaut se često. Mimo tomu, slovo ''{{-|kagetsukan}}'' možno uslyšati odnositelno rědko, zatože ono jest izbytočnym, dokolě ''{{-|ka}}'' uže imaje funkciju ukazanja dolžiny.

== Sčetno slovo na kralikov ==
Sčetno slovo na kralikov jest ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}), čto jest to samo kako na ptic. Obyčno pri sčitanju &quot;životin od malyh do srědnjih&quot; koristaje se ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}),&lt;ref name=&quot;:03&quot;&gt;{{Cite journal |last1=Miura |first1=Akira |last2=Tanimori |first2=Masahiro |date=1996 |title=Handbook of Japanese Grammar |url=http://dx.doi.org/10.2307/329477 |journal=The Modern Language Journal |volume=80 |issue=3 |pages=424 |doi=10.2307/329477 |jstor=329477 |issn=0026-7902|url-access=subscription }}&lt;/ref&gt; slědovateljno, sčetnik na kralikov jest izključenjem. Jestvuje mnogo teorij o tom, začto na sčitanje kralikov koristaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).

Jedna iz takyh teorij glasi, že v eru Edo bylo strogo zabranjeno vladoju jedati životin, ktore imajut četyri nogy, i zato ne bylo dozvoljeno ljudam jedati kraličje meso.&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot;&gt;{{Cite book |last=Tsurumi |first=Noriaki |script-title=ja:干支ってなぁ～に？ |publisher=Chikuma Shubansha |year=2000 |location=Japan |pages=92 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite book |script-title=ja:Japonica時事百科 : 大日本百科事典編 |publisher=Shogakukan |year=1980 |location=Japan |pages=85–86 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Vtogda ljudi sut počeli kategorizovati kralikov kako ptic, da by jedati jihno meso, i sčetno slovo takože izměnili od ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}) na ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt; Druga teorija jest v tom, že vkus kraličjego mesa jest podobny mesu ptic, i čtovyše, kralikov lovili sut sětju, kako i ptic, i zato koristali sut ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |script-title=ja:平凡社大百科事典 |publisher=Heibinsya |year=1984 |location=Japan |pages=221–222 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Takemicu govori, že zdroj slova kralik, {{lang|ja|兎}} ''{{-|usagi}}'', jest {{lang|ja|羽}} ''{{-|u}}'', slovo, ktoro opisyvaje ptičje pera: slědovateljno, na kralikov upotrěbjaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Takemitsu |first=Makoto |script-title=ja:歴史から生まれた日常語の由来辞典 |publisher=Tokyodo Shuppan. |year=1998 |location=Japan |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;

== Primětky i iztočniky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
* {{cite web
 |url         = http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |title       = Счётные суффиксы
 |lang        = ru
 |access-date  = 2010-12-25
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20110114103605/http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |archive-date = 2011-01-14
 |url-status    = dead
}}

{{Prěvod|ru|Японские счётные суффиксы}}
{{Prěvod|en|Japanese count words}}
[[Kategorija:Jezyky]]
[[Kategorija:Japonsky jezyk]]</text>
      <sha1>8f98l9kpzq4k5r2wych4yq8upf5254o</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43245</id>
      <parentid>43239</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T14:43:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <origin>43245</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45453" sha1="bv1bbfs3gy1plqlozebx5y5p1tu462i" xml:space="preserve">[[Fajl:20080317-100-dollar-muskmelon.jpg|thumb|right|Priměr izkoristanja sčetnogo slova {{Nihongo|個||こ ko}}. Idealny melon za 1 Man jen (¥10,000), ne imajuči defektov, specialno odobrany kako simboličny podarok]]
V [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]] [[Japonske čislovniky|čislovniky]], prědavajuče informaciju o čislu objektov, blizko vsegda koristajut se s [[postfiks]]ami — specialnymi služebnymi slovami, ktore se nazyvajut {{Nihongo|'''sčetne pomočne slova'''|助数詞|josūshi}}.

Podobna situacija jestvuje i v drugyh jezykah, ako li zajedno s [[Nečislime imenniky|nečislimymi imennikami]] ne može bezposrědno se koristati čislovnik. V věčšinstvu [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykov]] prěd takovymi imennikami (''sok, dym'') ne može byti čislovnik, hoti v molvě izrazy kako &quot;prosim, dva soky&quot; sut često dozvolime. Kolikost takyh prědmetov oprěděljajut s pomočju specialnyh slov, ktore odpovědajut něktoromu jih množstvu: «litr», «skljanka». Tute medžuslovjanske slova sut samostojne i zato ne sut ravnymi odpovědnostemi japonskym sčetnym slovam, ktore se koristajut podobno sufiksam, hoti v něktoryh slučajah rěčenja budujut se identično, napriměr {{Nihongo|コーヒーを一杯お願いします|''kōhī-o ippai onegaishimasu''}} — čašku kavy, laskavo prosim.

Drugoju nepremoju analogijeju može služiti izkoristanje specialnyh slov za sčitanje oprěděljennogo roda objektov, kako, napriměr sčitanje krav i bykov po glavam (&quot;20 glav&quot; vměsto &quot;20 krav i bykov&quot;). V bylyh formah russkogo jezyka, napriměr, sčitali odrězy platna v štukah (&quot;{{-|три штуки парчи}}&quot; vměsto &quot;{{-|три отреза}}&quot; ili &quot;{{-|три рулона}}&quot;), i tako dalje.

== Kako prěvoditi na slovjanske jezyky ==
Konstrukcije, imajuče sčetne slova, jest možlivo razděliti na tri grupy zavisno na tom, kako se oni prěvodet na slovjanske jezyky.

# Konstrukcije, imajuče sčetne slova kako jedinice měrjenja (časa, temperatury) ili označajuče objekty (ostrov, krajina, etaž i t.p.), obyčno prěkladjut s koristanjem slova v roditelniku (&quot;posětil tri krajiny&quot;, &quot;temperatura jest 16 stupnjev&quot;, &quot;on imaje 20 lět&quot;), [[Redny čisovnik|rednogo čisovnika]] &quot;pety etaž&quot;, či so stvarjanjem složitogo pridavnika (&quot;sedmilěto děte&quot;, &quot;petiminutna pauza&quot;, &quot;trietažny budinok&quot;). Govoritelje slovjanskyh jezykov mogut daže ne pojmati tute služebne slova kako osoblivu črtu japonskogo jezyka, zatože jihno koristanje jest blizko k odpovědajučim konstrukcijam v jih rodnom jezyku.
# Konstrukcije, imajuče sčetne slova, koristane zajedno s nečislimymi imennikami, takože izgledajut za govoriteljev slovjanskyh jezykov prirodno. V molvě večšinstva slovjanskyh jezykov jest dozvoljeno govoriti &quot;dajte prosim tri mlěka i dva soka», ale v gramotnoj rěči v pismu jest potrěbno utočnjenje, napriměr, &quot;tri butylky mlěka i dvě opakovky soka&quot;. Zato japonske sčetne slova prěkladajut se na slovjanske jezyky prirodnym obrazom (&quot;dva svitky tapet&quot;, &quot;čaška čaja&quot;).
# Najvyše složite za razuměnje sut konstrukcije, v ktoryh sčetne slova koristajut zajedno s čislimymi imennikami. Napriměr, izraz &quot;rodina imaje tri děteta&quot; na japonskom jezyku bude sodrživati ne jedino slovo &quot;děte&quot;, ale i sčetno slovo za sčitanje osob: &quot;rodina imaje tri osoby dětij&quot;. Podobno, ne jest možno rěkti &quot;ja jesm kupil tri jabloka&quot; ale jest obvezno izkoristati sčetno slovo za sčitanje malyh prědmětov: &quot;ja jesm kupil jablok tri kusy&quot;. V večšinstvu inyh slučajev tute japonske konstrukcije sovsěm ne jest možno točno prědati na slovjanske jezyky s koristanjem sčetnogo slova.

== Koristanje sčetnyh slov ==
V japonskom jezyku praktično vse imenniky muset se koristati so sčetnymi slovami za izraženje jih čisla, zatože v japonskom jezyku  odsutstvuje morfologija jedinstvenogo i množnogo čisla.&lt;ref&gt;{{Cite book|url=http://link.springer.com/10.1007/978-94-007-2681-9|title=Handbook of Quantifiers in Natural Language|date=2012|publisher=Springer Netherlands|isbn=978-94-007-2680-2|editor-last=Keenan|editor-first=Edward L.|series=Studies in Linguistics and Philosophy|volume=90|location=Dordrecht|doi=10.1007/978-94-007-2681-9|editor-last2=Paperno|editor-first2=Denis}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal|last=Watanabe|first=Akira|date=February 2006|title=Functional Projections of Nominals in Japanese: Syntax of Classifiers*|url=http://dx.doi.org/10.1007/s11049-005-3042-4|journal=Natural Language &amp; Linguistic Theory|volume=24|issue=1|pages=241–306|doi=10.1007/s11049-005-3042-4|s2cid=33599661|issn=0167-806X|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; S tutogo gledišča, blizko vse japonske imenniky sut nečislime. Taka gramatična osoblivost može projavjati se v situacijah, kogda govoreči ne može sintaksično pravilno izraziti množstvo konkretnogo prědmeta, jestli on ne znaje ili ne može vspomniti uměstno sčetno slovo. Za množstva od jednogo do deseti tutz problem može byti obojdeny koristanjem tradicijnyh čislovnikov (gledite poniže), čto dozvoljaje prisvojiti kolikost mnogym imennikam bez pomoči. Napriměr, &quot;četyri jabloka&quot; bude {{Nihongo|りんご四個|''ringo yonko''}}, kde {{Nihongo|j個|''ko''}} javjaje se sčetnam slovom, ale takože može byti izraženo s pomočju tradicijnogo čislovnika četyri kako {{Nihongo|りんご四つ|''ringo yottsu''}}. Tute tradicijne čislovniky jednakože ne mogut se uživati za sčitanje libokakyh imennikov; něktore, vključno imennikov za ljudij i životnyh, trěbujut uměstnogo sčetnogo slova (pomimo za 1 i 2 ljudij, u ktoryh praktično vsekogda koristajut varianty s tradicijnami čislovnikami, gledite [[Koristnik:Ilja isv/pěskovišče#Izključenja|izključenja]]).

Konstrukcije s koristanjem čislovnikov se mogut budovati podlě naslědnyh shem.

* Prva shema: ''kolikost + sčetnik —'' の ''({{Lang|en|no}}) — prědmet'', napriměr:

: 一本   の   鉛筆:  {{Lang|en|ippon-no empitsu}} ― jedna grafitka;
: 八歳   の   娘:  {{Lang|en|hassai-no musume}} ― osmilěta děvčinka.

V danyh priměrah jednake v japonskom zezyku konstrukcije pri převodu prědavajut se velmi različno.

* Vtora shema:  ''prědmet — svezna čestica — kolikost + sčetnik — glagol'', napriměr:

: 鉛筆  を  三本   買いました:  {{Lang|en|empitsu-o sanbon kaimashita}} ― kupil jest tri grafitky.
: 八歳の娘  が  三人  います:  {{Lang|en|hassai-no musume-ga sannin imasu}} ― sut tri osmilěte děvčinky.

Pri izboru sčetnogo slova uvažaje se ne jedino faktična prinaležnost ko klase věčij (&quot;vojenne koraby&quot;, &quot;životiny&quot; i t.d.), ale i jih forma.

* &quot;jedin plyvuči tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippiki'''-no maguro}}|一匹の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;glavy skota&quot;
* &quot;jedin izlovjeny tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippon'''-no maguro}}|一本の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;cilindrične prědmety&quot;,
* &quot;jedin trup tunca bez glavy i kože&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ichyō'''-no maguro}}|一丁の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;porcije&quot;,
* &quot;jedin kusok tunca&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokamari'''-no maguro}}|一塊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;kusky&quot;,
* &quot;tonky krajec tunca v opakovkě&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitosaku'''-no maguro}}|一冊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;prugy&quot;,
* &quot;odrěz mesa tunca, gotovy k použivanju&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokire'''-no maguro}}|一切れの鮪|}}, sčitaje se kako &quot;male kusky&quot;.

Něktore vyše česte sčetne slova mogut zaměnjati te mene česte. Napriměr, {{Nihongo|匹|''hiki''}} (gledite dole) često se koristaje za životiny, bez obzira na jih razměr. Jednakože, večšinstvo govoriteljev budut prědpočitati posluživati se pravilnym tradicijnym sčetnikom, {{Nihongo|頭|''tō''}}, ako li ide o večših životinah kako o konjah. Tuto stvarjaje red možnyh sčetnyh slov s različnymi stupnjami i prijemlivostju – napriměr, pri naručenju {{-|''[[Kushikatsu|kushikatsu]]''}} (smaženo meso na kyju), někto može naručati jih kako {{Nihongo|二串|''futa-kushi''}} (dva šašlyki), {{Nihongo|二本|''ni-hon''}} (dva kyje), ili {{Nihongo|二つ|''futa-tsu''}} (dva prědmety), so sniženjem točnosti v tutom redu.

Sčetne slova mogut cěljeno naduživane zaradi humorističnogo efekta, gluposti ili uražanja. Napriměr, rěčenje {{Nihongo|男一匹|''otoko ippiki''}} (&quot;jedin člověk [kako životina]&quot;), koristaje {{Nihongo|匹|''hiki''}}, sčetnik za životnyh, vměsto tipičnyh sčetnyh slov za ljudij.&lt;ref&gt;{{Cite web |script-title=ja:男一匹とは |trans-title=Čto jest 'otoko ippiki'? |url=https://kotobank.jp/word/%E7%94%B7%E4%B8%80%E5%8C%B9-453322 |access-date=2023-01-10 |script-website=ja:コトバンク |publisher=日本国語大辞典 |language=ja |script-quote=ja:一人前の男子ということを強めていう語。また、しっかりした男。|trans-quote=Koristaje se za podčrkivanje obraza vpolno dorastlogo i samostojnogo mladca. Može takože odkazyvati na člověka s silnym harakterom}}&lt;/ref&gt;

==Tablica tradicijnyh čislovnikov==
{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! Čislovnik
! Transkripcija [[romaji|romadži]]
! Zapis [[hiragana|hiraganoju]]
|-
| 1
| {{lang|ja|一つ}}
| ''{{-||hitotsu}}''
| {{lang|ja|ひとつ}}
|-
| 2
| {{lang|ja|二つ}}
| ''{{-||futatsu}}''
| {{lang|ja|ふたつ}}
|-
| 3
| {{lang|ja|三つ}}
| ''{{-||mittsu}}''
| {{lang|ja|みっつ}}
|-
| 4
| {{lang|ja|四つ}}
| ''{{-||yottsu}}''
| {{lang|ja|よっつ}}
|-
| 5
| {{lang|ja|五つ}}
| ''{{-||itsutsu}}''
| {{lang|ja|いつつ}}
|-
| 6
| {{lang|ja|六つ}}
| ''{{-||muttsu}}''
| {{lang|ja|むっつ}}
|-
| 7
| {{lang|ja|七つ}}
| ''{{-||nanatsu}}''
| {{lang|ja|ななつ}}
|-
| 8
| {{lang|ja|八つ}}
| ''{{-||yattsu}}''
| {{lang|ja|やっつ}}
|-
| 9
| {{lang|ja|九つ}}
| ''{{-||kokonotsu}}''
| {{lang|ja|ここのつ}}
|-
| 10
| {{lang|ja|十}}
| ''{{-||tō}}''
| {{lang|ja|とお}}
|}

== Razprostranjene sčetne slova po kategorijah ==
Tuto jest izbrany spisok iz něktoryh najčesteje koristanyh sčetnyh slov.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Izgovor
!Zapis
!Koristanje
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Ljudi i prědmety
|-
|''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
|{{lang|ja|部}}
|Kopij žurnalov ili novin ili drugyh paketov papira
|-
|''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
|{{lang|ja|台}}
|Avt, velosipedov, mašin, mehaničnyh devajsov, [[Domova tehnika|domovyh aparatov]]
|-
|''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|杯}}
|Čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
|''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}, {{lang|ja|びき}} {{-|biki}}''
|{{lang|ja|匹}}
|Malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (folklore)|oni]] (běsov/črtov)
|-
|''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
|{{lang|ja|本}}
|'''često koristano slovo'''  Dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov, maršrutov vlakov ili avtobusov, kin (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy (modernogo formata {{-|[[Kodeks (knižny format)|kodeks]]}}) bude ''{{-|satsu}}''.
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
|{{lang|ja|階}}
|Etažev, podlog
|-
|''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
|{{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, ili {{lang|ja|ヶ}}
|'''često koristano slovo''' Prědpokladaje, že prědmet jest maly i/ili krugly.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://www.punipunijapan.com/japanese-counter-ko/|title=Counting Small Objects in Japanese with 個 &amp;#124; PuniPuniJapan|date=15 August 2013}}&lt;/ref&gt; {{lang|ja|個}} takože koristajut za vojenne jedinice.
|-
|''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
|{{lang|ja|枚}}
|'''često koristano slovo''' Tonkyh, ploskyh prědmetov: listov papira, fotografij, talirek, prědmetov oblečenja (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
|''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
|{{lang|ja|名}}
|[[Ljudi|Ljudij]] (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
|''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
|{{lang|ja|面}}
|Širokyh, ploskyh prědmetov: zrcal, dosok dlja stolnyh igr (šahov, igo, šogi), uravnjev [[Videoigra|kompjuternyh igr]], stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
|''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
|{{lang|ja|人}}
|Ljudij (ale gledite tabelu izključenij poniž)
|-
|''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
|{{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
|Ljudij, koristaje se v slovah {{lang|ja|一人 (ひとり)}} i {{lang|ja|二人 (ふたり)}}
|-
|''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
|{{lang|ja|冊}}
|Knig
|-
|''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
|{{lang|ja|[[wikt:つ#Etymology_4|つ]]}}
|'''često koristano slovo''' Sčetno slovo občego naměrjenja, vhodi v sostav tradicijnyh japonskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}} (&quot;jedna věč&quot;), {{lang|ja|二つ}} (&quot;dvě věči&quot;), {{lang|ja|三つ}} (&quot;tri věči&quot;), i t.d.
|-
|''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
|{{lang|ja|話}}
|Razkazov, epizodov TV serialov, i t.d.
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Čas, kalendar, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
|{{lang|ja|秒}}
|Sekund
|-
|''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
|{{lang|ja|分}}
|Minut
|-
|''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
|{{lang|ja|月}}
|Měsecev v godu. Periodov času dolgostju měsec, kogda čitaje se kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
|''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}, {{lang|ja|ぱく}} {{-|paku}}''
|{{lang|ja|泊}}
|Nočij pobytja
|-
|''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
|{{lang|ja|時}}
|Časin dnja
|-
|''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
|{{lang|ja|時間}}
|Periodov dolgostju časinu
|-
|''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca
|-
|''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
|{{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
|Periodov dolgostju měsec (gledite takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[Katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
|''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
|{{lang|ja|年}}
|Lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
|''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca (sle gledite tablicu izključenij dole)
|-
|''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
|{{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}})
|Lět vozrasta ({{lang|ja|才}} obyčno posluživaje se kako [[Ryakuji|''ryakuji'']])
|-
|''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
|{{lang|ja|週}}
|Sedmic
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Stupenj, čestota, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|倍}}
|Množnost, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
|''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
|{{lang|ja|番}}
|Město, pozicija v sportovnyh matčah
|-
|''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
|{{lang|ja|度}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
|''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
|{{lang|ja|畳}}
|Matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|jō}}''
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
|{{lang|ja|回}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
|}

== Blagozvučne izměny ==
Ako li prěd sčetnym slovom sut oprěděljene čislovniky s oprěděljenymi fonemami, slučajut se sistematične izměny jih izgovora. Napriněr, {{lang|ja|一}} ''{{-|ichi}}'' + {{lang|ja|回}} {{-|kai}} → {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}''. Vyše podrobnostej najdete v tabelě poniž.

Tuto moglo byti naslědkom morfo-fonologičnogo fenomena historičnoj izměny zvukov japonskogo jezyka,&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Kobuchi-Philip|first=Mana|date=May 2007|title=Floating numerals and floating quantifiers|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.lingua.2006.03.008|journal=Lingua|volume=117|issue=5|pages=814–831|doi=10.1016/j.lingua.2006.03.008|issn=0024-3841|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; kako jest možno viděti na prikladu ozvučanja {{lang|ja|匹}} ''{{-|hiki}}'':
{| class=&quot;wikitable&quot;
|六
| +
|匹
|→
|六匹
|-
|''roku''
|
|'''''h'''iki''
|
|''ro'''pp'''iki''
|-
|šest
|
|malyh životin
|
|
|}
izměna grlovogo {{-|[h]}} na dvugubny {{-|[p]}}.

Drugy priměr:
{|
|一人
|
|二人
|
|三人
|-
|''hito-ri''
|
|''futa-ri''
|
|''san-'''nin'''''
|-
|na jednu osobu
|
|na dvě osoby
|
|na tri osoby
|}
Tute izměny sut slědovane dosti konsistentno, ale sut možlive variacije medžu govoriteljami. V tabelě, ako li variacije sut česte, jest uvedeno vyše alernativ.

''{{-|Jū}}'' zaměnjaje se ''{{-|ju-}}'' ili ''{{-|ji-}}'' ({{lang|ja|じゅっ/じっ}}) i dvojnoju suglaskoju prěd bezzvučnoju suglaskoju, kako to jest pokazano v tabelě. ''{{-|Ji-}}'' jest stara forma, ktora uže jest zaměnjena s ''{{-|ju-}}'' v v rěči poslědnjih generacij.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Numeral
!{{-|k}}- ({{lang|ja|か}} {{lang|ja|きゃ}} i t.d.)
!{{-|s/sh}}- ({{lang|ja|さ}} {{lang|ja|しゃ}} i t.d.)
!{{-|t/ch}}- ({{lang|ja|た}} {{lang|ja|ちゃ}} i t.d.)
!{{-|h}}- ({{lang|ja|は}} {{lang|ja|ひ}} {{lang|ja|へ}} {{lang|ja|ほ}} {{lang|ja|ひゃ}} {{lang|ja|ひゅ}} {{lang|ja|ひょ}})
!{{-|f}}- ({{lang|ja|ふ}})
!{{-|p}}- ({{lang|ja|ぱ}} etc.)
!{{-|w}}- ({{lang|ja|わ}})
|-
|1 {{-|ichi}}
|''{{-|ikk-}} {{lang|ja|いっか}}''
|''{{-|iss-}} {{lang|ja|いっさ}}''
|''{{-|itt-}} {{lang|ja|いった}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぷ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|
|-
|3 {{-|san}}
|
|
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|''{{-|sanp-}} {{lang|ja|さんぷ}}''
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|-
|4 {{-|yon}}
|
|
|
|''{{-|yonh-}} {{lang|ja|よんは}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぱ}}''
|''{{-|yonf-}} {{lang|ja|よんふ}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぷ}}''
|
|''{{-|yow-}} {{lang|ja|よわ}}''
''{{-|yonw-}} {{lang|ja|よんわ}}'' {{-|yonb-}} {{lang|ja|よんば}}
|-
|6 {{-|roku}}
|''{{-|rokk-}} {{lang|ja|ろっか}}''
|
|
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぷ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|rokuw-}} {{lang|ja|ろくわ}}''
''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|-
|8 {{-|hachi}}
|''{{-|hakk-}} {{lang|ja|はっか}}''
|''{{-|hass-}} {{lang|ja|はっさ}}''
|''{{-|hatt-}} {{lang|ja|はった}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぷ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
''{{-|hachiw-}} {{lang|ja|はちわ}}''
|-
|10 {{-|jū}}
|''{{-|jikk-}} {{lang|ja|じっか}}''
''{{-|jukk-}} {{lang|ja|じゅっか}}''
|''{{-|jiss-}} {{lang|ja|じっさ}}''
''{{-|juss-}} {{lang|ja|じゅっさ}}''
|''{{-|jitt-}} {{lang|ja|じった}}''
''{{-|jutt-}} {{lang|ja|じゅった}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぷ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぷ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
|-
|100 {{-|hyaku}}
|''{{-|hyakk-}} {{lang|ja|ひゃっか}}''
|
|
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぷ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|
|-
|1000 {{-|sen}}
|
|
|
|''{{-|senb-}} {{lang|ja|せんば}}''
|''{{-|senp-}} {{lang|ja|せんぷ}}''
|
|
|-
|10000 {{-|man}}
|
|
|
|''{{-|manb-}} {{lang|ja|まんば}}''
|''{{-|manp-}} {{lang|ja|まんぷ}}''
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|
|''{{-|nanb-}} {{lang|ja|なんば}}''
|''{{-|nanp-}} {{lang|ja|なんぷ}}''
|
|
|}

==Razširjeny spisok sčetnyh sov==
Tuty spisok takože vključaje něktore sčetne slova i upotrěbjenja, ktore strěčajut se rědko ili ne sut široko znajeme; druge slova mogut sporadično se upotrěbjati kako sčetne slova.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Upotrěba
|-
| ''{{lang|ja|ば}} {{-|ba}}''
| {{lang|ja|場}}
| scen pjesy
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| raz, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|晩}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ya}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| posicija, platforma vlaka, izsledok sportivnogo matča
|-
| ''{{lang|ja|び}} {{-|bi}}''
| {{lang|ja|尾}}
| malyh ryb i [[Krevetka|krevetok]] (koristaje se pri trgovanju rybami; mnogo ljudij vměsto tomu govoret ''{{-|hiki}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| kopij žurnala ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|ぶん}} {{-|bun}}''
| {{lang|ja|文}}
| rěčenij
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| sekund
|-
| ''{{lang|ja|ちゃく}} {{-|chaku}}''
| {{lang|ja|着}}
| kostjumov oblečenja (gledie takože: {{-|mai}})
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|挺}}
| dolgyh, uzkyh prědmetov kako sut vintovky, palky tuše, nosilky, rikše, gusle
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|丁}}
| listov, stranic, orudij, nožic, pil, nogavic, pistoletov, blokov tofu, gradskyh kvartalov, porcij v restoranu
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|町}}
| gradskyh kvartalov
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|代}}
| generacij, historičnyh periodov, carstvovanij
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| avt, velosipedov, mašin, mehanizmov, domovyh aparatov
|-
| ''{{lang|ja|だん}} {{-|dan}}''
| {{lang|ja|段}}
| uravnij, rangov, stupenij (stupenišča).
|-
| ''{{lang|ja|だんらく}} {{-|danraku}}''
| {{lang|ja|段落}}
| paragrafov
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| slučajev, kolikostij raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|ふで}} {{-|fude}}''
| {{lang|ja|筆}}
| sekvencij bukv ili rysovanok, ktore vy pišete ili rysujete ne odryvajuči pero od papira. Ne zaměšivati s ''{{-|hitsu}}'' ({{lang|ja|筆}}) poniž.
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|服}}
| čašek ''{{-|[[matcha]]}}'' (praškovy zeleny čaj); paketov ili doz praškovyh lěkov; vteganij (napr. cigarety); prěryvov ili pauz
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|幅}}
| visečih svitkov (''{{-|[[kakemono|kakejiku]]}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| minut
|-
| ''{{lang|ja|ふり}} {{-|furi}}''
| {{lang|ja|振}}
| mečev
|-
| ''{{lang|ja|がっきゅう}} {{-|gakkyū}}''
| {{lang|ja|学級}}
| klas (v školnom obrazovanju)
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| měsec goda; periodov dolžinoju měsec pri čitanju kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ご}} {{-|go}}''
| {{lang|ja|語}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ごう}} {{-|gō}}''
| {{lang|ja|合}}
| malyh vměstilnikov (napr. čašek ryže, čaš sake)
|-
| ''{{lang|ja|ごん}} {{-|gon}}, also {{lang|ja|こと}} {{-|koto}}''
| {{lang|ja|言}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ぐ}} {{-|gu}}''
| {{lang|ja|具}}
| sbirok pancyrov, sbirok mebelja
|-
| ''{{lang|ja|ぎょう}} {{-|gyō}}''
| {{lang|ja|行}}
| redkov teksta
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| čašek i skljanok napitkov, ložek; kalmarov, osmonogov, krabov, morskyh ušij, lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}''
| {{lang|ja|敗}}
| proigr (sportivnyh bojev)
|-
| ''{{lang|ja|はこ}} {{-|hako}}''
| {{lang|ja|箱}}
| krabok
|-
| ''{{lang|ja|はり}} {{-|hari}}''
| {{lang|ja|張}}
| doždnikov, solnečnikov, šatorov
|-
| ''{{lang|ja|はしら}} {{-|hashira}}''
| {{lang|ja|柱}}
| bogov, memorialnyh dosok
|-
| ''{{lang|ja|はつ}} {{-|hatsu}}, {{lang|ja|ぱつ}} {{-|patsu}}''
| {{lang|ja|発}}
| izstrělov, kulej, vozdušnyh fejerverkov; orgazmov, polovyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ひん}} {{-|hin}}, {{lang|ja|ぴん}} {{-|pin}}''
| {{lang|ja|品}}
| (čestij jedanja, bljud (gledite takože: ''{{-|shina}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ひつ}} {{-|hitsu}}, {{lang|ja|ぴつ}} {{-|pitsu}}''
| {{lang|ja|筆}}
|podělov zemje i člověk
|-
| ''{{lang|ja|ほ}} {{-|ho}}, {{lang|ja|ぽ}} {{-|po}}''
| {{lang|ja|歩}}
| krokov
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), maršrutov vlakov ili avtobusov, kin, bejsbolovyh  {{-|home-run'ov|хоум-ранов}}, punktov, ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy je ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|ひょう}} {{-|hyō}}, {{lang|ja|ぴょう}} {{-|pyō}}''
| {{lang|ja|票}}
| glasov
|-
| ''{{lang|ja|ひょうし}} {{-|hyōshi}}, {{lang|ja|びょうし}} {{-|byōshi}}''
| {{lang|ja|拍子}}
| muzikalnyh uderov, bitov
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|字}}
| bukv, znakov kandži i kany
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|児}}
| dětij. Kako v &quot;otec dvoh [dětij]&quot;, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| čas dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| periodov dolžinoju časinu
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|yo jō han}}''
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|錠}}
| pilulek/kapsul
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|条}}
| člankov zakona, tonkyh objektov, lučev ili potokov světla, prugov dyma ili blěskavic
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| denj měseca
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|架}}
| kadrov
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|課}}
| lekcij
|-
| ''{{lang|ja|かぶ}} {{-|kabu}}''
| {{lang|ja|株}}
| akcij kompanije; razsady drěv
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| periodov dolžinoju měsec (takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
| slučajev, kolikost raz/krat (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| čislo etažev
|-
| ''{{lang|ja|かこく}} {{-|kakoku}}''
| {{lang|ja|ヶ国}}, {{lang|ja|箇国}}
| držav
|-
| ''{{lang|ja|かこくご}} {{-|kakokugo}}''
| {{lang|ja|ヶ国語}}, {{lang|ja|箇国語}}
| (narodnyh) jezykov
|-
| ''{{lang|ja|かく}} {{-|kaku}}''
| {{lang|ja|画}}
| črt v kandži
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|貫}}
| kusov {{Lang|en|[[Sushi|nigiri-zushi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|艦}}
| vojennyh korabov
|-
| ''{{lang|ja|けいとう}} {{-|keitou}}''
| {{lang|ja|系統}}
| avtobusnyh maršrutov
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}''
| {{lang|ja|件}}
| abstraktnyh materij i slučajev
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}, {{lang|ja|げん}} {{-|gen}}''
| {{lang|ja|軒}}
| domov
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|機}}
| samoletov, mašin
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|基}}
| grobov, věncov, mikroprocessorov, reaktorov, liftov, damb
|-
| ''{{lang|ja|きん}} {{-|kin}}''
| {{lang|ja|斤}}
| bulok hlěba
|-
| ''{{lang|ja|きれ}} {{-|kire}}''
| {{lang|ja|切れ}}
| kuskov (hlěba, torta, {{Lang|en|[[sashimi]]}} i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, or {{lang|ja|ヶ}}
| občo měriteljno slovo, koristaje se ako li ne jestvuje specifično sčetno slovo. {{lang|ja|個}} takože upotrěbjajut za sčitanje vojenskyh podrazděljenij.
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|戸}}
| domov ({{lang|ja|戸}} označaje &quot;dver&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|校}}
| škol
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|稿}}
| skic manuskripta
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|行}}
| bankov
|-
| ''{{lang|ja|こま}} {{-|koma}}''
| {{lang|ja|齣}}, {{lang|ja|コマ}}
| ramov, panelov. {{lang|ja|齣}} v naše časy se praktično ne koristaje
|-
| ''{{lang|ja|こん}} {{-|kon}}''
| {{lang|ja|献}}
| melkyh skljanok (napitkov)
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|区}}
| razdělov, okrugov grada
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|句}}
| {{Lang|en|[[haiku]], [[senryū]]}}
|-
| ''{{lang|ja|くち}} {{-|kuchi}}''
| {{lang|ja|口}}
| (bankovnyh) kont, donatov ({{lang|ja|口}} označaje &quot;otvor&quot; ili &quot;vstup&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|くみ}} {{-|kumi}}''
| {{lang|ja|組}}
| skupin, par ljudij (dvojčet, muža s ženoju, tancorov, i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|くらす}} {{-|kurasu}}''
| {{lang|ja|クラス}}
| školnyh lekcij
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|脚}}
| stolov, stolek, kubkov na dolgoj nogě
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|客}}
| zbirok čašky i bljudca
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|曲}}
| muzikalnyh pjes
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|局}}
| matčev v nastoljnyh igrah (šahah, igo, šogi, madžongu); radio stancij, televizijnyh stancij
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| tonkyh ploskyh prědmetov, listov papira, fotografij, talirok, prědmetov odědže (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|まき}} {{-|maki}} or {{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|巻}}
| svitkov, {{Lang|en|kan}} dlja tomov knig
|-
| ''{{lang|ja|まく}} {{-|maku}}''
| {{lang|ja|幕}}
| teatralnyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| lujdij (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| zrcal, dosok za  nastoljne igry (šahy, igo, šogi); uravnjev kompjuternyh igr, stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|門}}
| pušek
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|問}}
| pytanij
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| čisla dnev měseca (ale gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| ljudij (gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にんまえ}} {{-|ninmae}}''
| {{lang|ja|人前}}
| porcij jedy (bez izključenij, na razliku od ''{{-|nin}}'' povyš)
|-
| ''{{lang|ja|おり}} {{-|ori}}''
| {{lang|ja|折}}
| krabok, sdělanyh iz složenogo papira (sravnite s ''{{-|hako}}'' povyš, ktoro odnosi se ko krabkam generalno)
|-
| ''{{lang|ja|ぺーじ}} {{-|pēji}}''
| {{lang|ja|ページ}}, {{lang|ja|頁}}
| stranic
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|例}}
| slučajev, priměrov
|-
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|礼}}
| poklonov pri bogoslužbě v hramu
|-
| ''{{lang|ja|れん}} {{-|ren}}''
| {{lang|ja|連}}
| finger rings or necklace loops
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| ljudij, koristaje se v slovah {{Nihongo|一人|ひとり ''hitori''}} i {{Nihongo| 二人|ふたり ''futari''}}.
|-
| ''{{lang|ja|りん}} {{-|rin}}''
| {{lang|ja|輪}}
| koles, cvětov
|-
| ''{{lang|ja|りょう}} {{-|ryō}}''
| {{lang|ja|両}}
| želězničnyh vagonov
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|才}} ili {{lang|ja|歳}}
| lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|さお}} {{-|sao}}''
| {{lang|ja|棹}}
| skrinej s zasuvkami, horugv
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| knig
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|席}}
| měst za sedanje, prědstavjenij [[rakugo]], (pjanyh) zabav
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|隻}}
| korabov, jednogo iz pary (napr., polovinok skladanogo ekrana), prědmetov, nosimyh vkupě (ryb, ptic, strěl i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|しな}} {{-|shina}}''
| {{lang|ja|品}}
| čestij jedanja, bljud (see also: ''{{-|hin}}'')
|-
| ''{{lang|ja|しゃ}} {{-|sha}}''
| {{lang|ja|社}}
| koristaje se za sčitanje firm i kompanij, t.j. {{lang|ja|会社}}
|-
| ''{{lang|ja|しき}} {{-|shiki}}''
| {{lang|ja|式}}
| zbirok prědmetov, kako sut dokumenty ili meblje
|-
| ''{{lang|ja|しょう}} {{-|shō}}''
| {{lang|ja|勝}}
| poběd (v sport turnirah)
|-
| ''{{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|首}}
| veršev {{Lang|en|[[Waka (poezija)|tanka]]}}
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| sedmic
|-
| ''{{lang|ja|しゅるい}} {{-|shurui}} or {{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|種類}} ili {{lang|ja|種}}
| tipov, vidov
|-
| ''{{lang|ja|そく}} {{-|soku}}''
| {{lang|ja|足}}
| par obuvok, ponožek, pančoh, {{Lang|en|[[tabi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|そう}} {{-|sō}}''
| {{lang|ja|双}}
| par
|-
| ''{{lang|ja|たば}} {{-|taba}}''
| {{lang|ja|束}}
| svezkov (banknot), grozdij (cvětov, zelenin), snopov
|-
| ''{{lang|ja|たい}} {{-|tai}}''
| {{lang|ja|体}}
| obrazov, statuj, ostatkov osob, kukol, androidov, humanoidnyh robotov
|-
| ''{{lang|ja|たわら}} {{-|tawara}}''
| {{lang|ja|俵}}
| měškov ryži
|-
| ''{{lang|ja|てき}} {{-|teki}}''
| {{lang|ja|滴}}
| kapej tekutiny
|-
| ''{{lang|ja|てん}} {{-|ten}}''
| {{lang|ja|点}}
| toček, čestij množstva, zbirky
|-
| ''{{lang|ja|とう}} {{-|tō}}''
| {{lang|ja|頭}}
| velikyh životin, skota, slonov, kitov, delfinov, motyljev ({{lang|ja|頭}} označaje &quot;glava&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|とき}} {{-|toki}}''
| {{lang|ja|時}}
| periodov časa, v šestyh čestah dnje ili noči (v tradicijnom i ustarělom sposobu govorjenja vremeni). Gledite takože: ''{{-|jikan}}''
|-
| ''{{lang|ja|とおり}} {{-|tōri}}''
| {{lang|ja|通り}}
| kombinacij, variantov rěšenja glavolomky
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|つ}}
| koristaje se v sostavu prvorodnyh japoskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}}, {{lang|ja|二つ}}, {{lang|ja|三つ}} etc.
|-
| ''{{lang|ja|つう}} {{-|tsū}}''
| {{lang|ja|通}}
| pisem
|-
| ''{{lang|ja|つぼ}} {{-|tsubo}}''
| {{lang|ja|坪}}
| često koristana edinica povrhnje, ravna 3.3 kvadratnyh metra.
|-
| ''{{lang|ja|つぶ}} {{-|tsubu}}''
| {{lang|ja|粒}}
| migdaljev, zrn
|-
| ''{{lang|ja|つうわ}} {{-|tsūwa}}''
| {{lang|ja|通話}}
| telefonovanij (gledite takože: ''{{-|hon}}'')
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}, {{lang|ja|ば}} {{-|ba}}, {{lang|ja|ぱ}} {{-|pa}}''
| {{lang|ja|羽}}
| ptic, kralikov. {{lang|ja|羽}} označaje &quot;pero&quot; ili &quot;krilo&quot;
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|把}}
| svezok, kompletov, vuzlov
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| razkazov, epizodov TV serialov, i t.d..
|-
| ''{{lang|ja|や}} {{-|ya}}''
| {{lang|ja|夜}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ban}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぜん}} {{-|zen}}''
| {{lang|ja|膳}}
| par palok za jedanje; misok ryži
|}

== Izključenja ==
Tradicijne čislovniky koristajut se dětmi i za dětij, da by ukazyvati jih věk, vměsto upotrěbjanja sčetnogo slova za věk 歳 (ili 才) ''{{-|sai}}''.

Něktore sčetne slova, imenno 日 ''{{-|nichi}}'' i 人 ''{{-|nin}}'', koristajut se s tradičnymi čislovnikami za něktore čisla, kako jest možno viděti v tabelě poniž. Ine izkoristanja tradicijnyh čislovnikov sut obyčno ograničene oprěděljenymi rěčenjami, takymi, kako 一月 ''{{-|hitotsuki}}'' i 二月 ''{{-|futatsuki}}'' (jedin i dva měseca, odpovědajuči), 一言 ''{{-|hitokoto}}'' (cělno slovo) i 一度 ''{{-|hitotabi}}'' (jednokratno).

Poněkogda obyčne čisla, ktore imajut izvedeno značenje, zapisyvajut s pomočju odličnyh kandži. Napriměr, ''{{-|hitori}}'' (sam, jedin) zapisyvajut kako 独り, a ''{{-|futatabi}}'' (ješče raz, v drugy raz) obyčno pišut kako 再び vměsto 二度. Sčetno Čislo za měsece ''{{-|kagetsu}}'' (izvedeno od kandžii 箇月) često zapisyvajut kako ヶ月.

''{{-|Nana}}'' i ''{{-|shichi}}'' sut variantami za 7, ''{{-|yon}}'' i ''{{-|shi}}'' sut variantami za 4, i ''{{-|kyū}}'' i ''{{-|ku}}'' sut alternativy za 9. V tutyh treh parah variantov, ''{{-|nana}}'', ''{{-|yon}}'' i ''{{-|kyū}}'' sut izkoristane česteje. Něktore sčetne slova, jednakože, imenno 人 ''{{-|nin}}'' (ljudij), 月 ''{{-|gatsu}}'' (měsec goda), 日 ''{{-|ka/nichi}}'' (denj měseca, dnjev), 時 ''{{-|ji}}'' (časina dnja) i 時間 ''{{-|jikan}}'' (časin) rabotajut jedino s konkretnymi variantami. Tute varianty možno uviděti v tabelě dole.

Dokolě {{lang|ja|回}} ''{{-|kai}}'' (slučajev) i {{lang|ja|銭}} ''{{-|sen}}'' (0.01 jena, tutčas rědko se posluživaje) slědujut povyš uvedenym blagozvučnym izměnam, jih homofony {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}'' (etažev budinka) i {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}'' (tyseč) nemnogo odličajut se, kako uvedeno dole, ale tuto različenje ne jest vsegda slědovano vsemi govoriteljami. Tako, {{lang|ja|三階}} (&quot;tretji etaž&quot;) može čitati se ''{{-|san'''k'''ai}}'' ili ''{{-|san'''g'''ai}}'', ale {{lang|ja|三回}} (&quot;tri raza&quot;) izgovarjaje se jedino kako ''{{-|san'''k'''ai}}''.

{| class=&quot;wikitable&quot;
!Čislo
!つ ''{{-|tsu}}''
!日 ''{{-|nichi}}''
!人 ''{{-|nin}}''
!年 ''{{-|nen}}''
!月 ''{{-|gatsu}}''
!時 ''{{-|ji}}''
!分 ''{{-|fun}}''
!百 ''{{-|hyaku}}''
!千 ''{{-|sen}}''
!歳 ''{{-|sai}}''
!階 ''{{-|kai}}''
|-
|1
|''ひとつ''
''{{-|hitotsu}}''
|''{{-|tsuitachi}}''&lt;ref&gt;Jednakože, pri sčitanju čisla dnjev, na razliku od dnja v měsecu, koristajut ''{{-|ichinichi}}''. Takože jest možno uslyšati ''{{-|Ippi}}''&lt;/ref&gt;
|''{{-|hitori}}''
|
|
|
|''{{-|ippun}}''
|
|''{{-|issen}}''
|''{{-|issai}}''
|''{{-|ikkai}}''
|-
|2
|''ふたつ''
''{{-|futatsu}}''
|''{{-|futsuka}}''
|''{{-|futari}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|3
|''みっつ''
''{{-|mittsu}}''
|''{{-|mikka}}''
|
|
|
|
|''{{-|sanpun}}''
|''{{-|sanbyaku}}''
|''{{-|sanzen}}''
|
|''{{-|sangai}}''
|-
|4
|''よっつ''
''{{-|yottsu}}''
|''{{-|yokka}}''
|''{{-|yonin}}&lt;ref&gt;V dalěkyh oblasteh (napr. Sěverny [[Honšu]] i Iztočny [[Hokajdo]]) starše govoritelje mogut koristati ''{{-|yottari}}''.{{Cite web|url=http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|title=Language Contact and Lexical Innovation|access-date=2007-02-14|archive-date=2004-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20041216014043/http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|url-status=dead}} Table 1. Native Counting in Japanese&lt;/ref&gt;''
|''{{-|yonen}}''
|''{{-|shigatsu}}''
|''{{-|yoji}}''
|''{{-|yonpun}}''
|
|
|
|
|-
|5
|''いつつ''
''{{-|itsutsu}}''
|''{{-|itsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|6
|''むっつ''
''{{-|muttsu}}''
|''{{-|muika}}''
|
|
|
|
|''{{-|roppun}}''
|''{{-|roppyaku}}''
|
|
|''{{-|rokkai}}''
|-
|7
|''ななつ''
''{{-|nanatsu}}''
|''{{-|nanoka}}''
|''{{-|shichinin}}''
|
|''{{-|shichigatsu}}''
|''{{-|shichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|8
|''やっつ''
''{{-|yattsu}}''
|''{{-|yōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|happun}}''
|''{{-|happyaku}}''
|''{{-|hassen}}''
|''{{-|hassai}}''
|''{{-|hakkai}}''
|-
|9
|''ここのつ''
''{{-|kokonotsu}}''
|''{{-|kokonoka}}''
|
|
|''{{-|kugatsu}}''
|''{{-|kuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|10
|''とお''
''{{-|tō}}''
|''{{-|tōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|jippun}}''
|
|
|''{{-|jissai}}''
|''{{-|jikkai}}''
|-
|14
|
|''{{-|jūyokka}}''
|''{{-|jūyonin}}''
|''{{-|jūyonen}}''
|
|''{{-|jūyoji}}''
|''{{-|jūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|17
|
|''{{-|jūshichinichi}}''
|''{{-|jūshichinin}}''
|
|
|''{{-|jūshichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|19
|
|''{{-|jūkunichi}}''
|
|
|
|''{{-|jūkuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|20
|
|''{{-|hatsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|''{{-|hatachi}}''
|
|-
|24
|
|''{{-|nijūyokka}}''
|''{{-|nijūyonin}}''
|''{{-|nijūyonen}}''
|
|''{{-|nijūyoji}}''
|''{{-|nijūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|''&lt;ref&gt;I {{lang|ja|幾人}} ''{{-|ikunin}}'', i {{lang|ja|何人}} ''{{-|nannin}}'' koristajut v značenju &quot;kako mnogo jest ljudij&quot;.&lt;/ref&gt;
|
|
|
|''{{-|nanpun}}''
|''{{-|nanbyaku}}''
|''{{-|nanzen}}''
|
|''{{-|nangai}}''
|}

==Redne čislovniky==
Generalnko, opisane povyš sčetne slova sut [[Kolikostny čislovnik|kolikostne čislovniky]], vo smyslu, že oni ukazyvajut množstvo. Da by transformovati sčetno slovo v [[redny čislovnik]], ktory označaje poziciju v redu, poslě čislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} ''{{-|me}}''. Tako, &quot;jedin raz&quot; bude se prěvoditi kako {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}'', ale &quot;prvy raz&quot; kako {{lang|ja|一回目}} ''{{-|ikkaime}}''.

Tuto pravilo jest jednakože nedoslědno, zatože sČetno slovo bez sufiksa ''{{-|me}}'' često koristajut vzajemo zaměnlivo v značenjah kolikostnogo či rednogo čislovnika. Napriměr, {{lang|ja|三階}} ''{{-|sangai}}'' može označati i &quot;tri etaža&quot;, i &quot;tretji etaž&quot;.

==Intervaly časa==
Za izraženje časovogo intervala jest možno dodati {{lang|ja|間}} ''{{-|kan}}'' k naslědnym slovam: {{lang|ja|秒}} ''{{-|byō}}'', {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}'', {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'', {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' (i jih nestandardnym izgovoram, pomimo ''{{-|tsuitachi}}''), {{lang|ja|週}} ''{{-|shū}}'', {{lang|ja|ヶ月}} ''{{-|kagetsu}}'' i {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''. Jednakože, upotrěbjenje se měnjaje v zavislnosti na slovu. Napriměr, propuskanje ''{{-|kan}}'' v slučaju {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' balo by grěškoju, i kogda ''{{-|shūkan}}'' i ''{{-|shū}} sut'' oba upotrěbjaut se često. Mimo tomu, slovo ''{{-|kagetsukan}}'' možno uslyšati odnositelno rědko, zatože ono jest izbytočnym, dokolě ''{{-|ka}}'' uže imaje funkciju ukazanja dolžiny.

== Sčetno slovo na kralikov ==
Sčetno slovo na kralikov jest ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}), čto jest to samo kako na ptic. Obyčno pri sčitanju &quot;životin od malyh do srědnjih&quot; koristaje se ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}),&lt;ref name=&quot;:03&quot;&gt;{{Cite journal |last1=Miura |first1=Akira |last2=Tanimori |first2=Masahiro |date=1996 |title=Handbook of Japanese Grammar |url=http://dx.doi.org/10.2307/329477 |journal=The Modern Language Journal |volume=80 |issue=3 |pages=424 |doi=10.2307/329477 |jstor=329477 |issn=0026-7902|url-access=subscription }}&lt;/ref&gt; slědovateljno, sčetnik na kralikov jest izključenjem. Jestvuje mnogo teorij o tom, začto na sčitanje kralikov koristaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).

Jedna iz takyh teorij glasi, že v eru Edo bylo strogo zabranjeno vladoju jedati životin, ktore imajut četyri nogy, i zato ne bylo dozvoljeno ljudam jedati kraličje meso.&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot;&gt;{{Cite book |last=Tsurumi |first=Noriaki |script-title=ja:干支ってなぁ～に？ |publisher=Chikuma Shubansha |year=2000 |location=Japan |pages=92 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite book |script-title=ja:Japonica時事百科 : 大日本百科事典編 |publisher=Shogakukan |year=1980 |location=Japan |pages=85–86 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Vtogda ljudi sut počeli kategorizovati kralikov kako ptic, da by jedati jihno meso, i sčetno slovo takože izměnili od ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}) na ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt; Druga teorija jest v tom, že vkus kraličjego mesa jest podobny mesu ptic, i čtovyše, kralikov lovili sut sětju, kako i ptic, i zato koristali sut ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |script-title=ja:平凡社大百科事典 |publisher=Heibinsya |year=1984 |location=Japan |pages=221–222 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Takemicu govori, že zdroj slova kralik, {{lang|ja|兎}} ''{{-|usagi}}'', jest {{lang|ja|羽}} ''{{-|u}}'', slovo, ktoro opisyvaje ptičje pera: slědovateljno, na kralikov upotrěbjaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Takemitsu |first=Makoto |script-title=ja:歴史から生まれた日常語の由来辞典 |publisher=Tokyodo Shuppan. |year=1998 |location=Japan |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;

== Primětky i iztočniky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
* {{cite web
 |url         = http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |title       = Счётные суффиксы
 |lang        = ru
 |access-date  = 2010-12-25
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20110114103605/http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |archive-date = 2011-01-14
 |url-status    = dead
}}

{{Prěvod|ru|Японские счётные суффиксы}}
{{Prěvod|en|Japanese count words}}
[[Kategorija:Jezyky]]
[[Kategorija:Japonsky jezyk]]</text>
      <sha1>bv1bbfs3gy1plqlozebx5y5p1tu462i</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43246</id>
      <parentid>43245</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T14:44:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <origin>43246</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45453" sha1="1clgbxsxwou1cjdn6cznam2twg261ja" xml:space="preserve">[[Fajl:20080317-100-dollar-muskmelon.jpg|thumb|right|Priměr izkoristanja sčetnogo slova {{Nihongo|個|こ| ko}}. Idealny melon za 1 Man jen (¥10,000), ne imajuči defektov, specialno odobrany kako simboličny podarok]]
V [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]] [[Japonske čislovniky|čislovniky]], prědavajuče informaciju o čislu objektov, blizko vsegda koristajut se s [[postfiks]]ami — specialnymi služebnymi slovami, ktore se nazyvajut {{Nihongo|'''sčetne pomočne slova'''|助数詞|josūshi}}.

Podobna situacija jestvuje i v drugyh jezykah, ako li zajedno s [[Nečislime imenniky|nečislimymi imennikami]] ne može bezposrědno se koristati čislovnik. V věčšinstvu [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykov]] prěd takovymi imennikami (''sok, dym'') ne može byti čislovnik, hoti v molvě izrazy kako &quot;prosim, dva soky&quot; sut često dozvolime. Kolikost takyh prědmetov oprěděljajut s pomočju specialnyh slov, ktore odpovědajut něktoromu jih množstvu: «litr», «skljanka». Tute medžuslovjanske slova sut samostojne i zato ne sut ravnymi odpovědnostemi japonskym sčetnym slovam, ktore se koristajut podobno sufiksam, hoti v něktoryh slučajah rěčenja budujut se identično, napriměr {{Nihongo|コーヒーを一杯お願いします|''kōhī-o ippai onegaishimasu''}} — čašku kavy, laskavo prosim.

Drugoju nepremoju analogijeju može služiti izkoristanje specialnyh slov za sčitanje oprěděljennogo roda objektov, kako, napriměr sčitanje krav i bykov po glavam (&quot;20 glav&quot; vměsto &quot;20 krav i bykov&quot;). V bylyh formah russkogo jezyka, napriměr, sčitali odrězy platna v štukah (&quot;{{-|три штуки парчи}}&quot; vměsto &quot;{{-|три отреза}}&quot; ili &quot;{{-|три рулона}}&quot;), i tako dalje.

== Kako prěvoditi na slovjanske jezyky ==
Konstrukcije, imajuče sčetne slova, jest možlivo razděliti na tri grupy zavisno na tom, kako se oni prěvodet na slovjanske jezyky.

# Konstrukcije, imajuče sčetne slova kako jedinice měrjenja (časa, temperatury) ili označajuče objekty (ostrov, krajina, etaž i t.p.), obyčno prěkladjut s koristanjem slova v roditelniku (&quot;posětil tri krajiny&quot;, &quot;temperatura jest 16 stupnjev&quot;, &quot;on imaje 20 lět&quot;), [[Redny čisovnik|rednogo čisovnika]] &quot;pety etaž&quot;, či so stvarjanjem složitogo pridavnika (&quot;sedmilěto děte&quot;, &quot;petiminutna pauza&quot;, &quot;trietažny budinok&quot;). Govoritelje slovjanskyh jezykov mogut daže ne pojmati tute služebne slova kako osoblivu črtu japonskogo jezyka, zatože jihno koristanje jest blizko k odpovědajučim konstrukcijam v jih rodnom jezyku.
# Konstrukcije, imajuče sčetne slova, koristane zajedno s nečislimymi imennikami, takože izgledajut za govoriteljev slovjanskyh jezykov prirodno. V molvě večšinstva slovjanskyh jezykov jest dozvoljeno govoriti &quot;dajte prosim tri mlěka i dva soka», ale v gramotnoj rěči v pismu jest potrěbno utočnjenje, napriměr, &quot;tri butylky mlěka i dvě opakovky soka&quot;. Zato japonske sčetne slova prěkladajut se na slovjanske jezyky prirodnym obrazom (&quot;dva svitky tapet&quot;, &quot;čaška čaja&quot;).
# Najvyše složite za razuměnje sut konstrukcije, v ktoryh sčetne slova koristajut zajedno s čislimymi imennikami. Napriměr, izraz &quot;rodina imaje tri děteta&quot; na japonskom jezyku bude sodrživati ne jedino slovo &quot;děte&quot;, ale i sčetno slovo za sčitanje osob: &quot;rodina imaje tri osoby dětij&quot;. Podobno, ne jest možno rěkti &quot;ja jesm kupil tri jabloka&quot; ale jest obvezno izkoristati sčetno slovo za sčitanje malyh prědmětov: &quot;ja jesm kupil jablok tri kusy&quot;. V večšinstvu inyh slučajev tute japonske konstrukcije sovsěm ne jest možno točno prědati na slovjanske jezyky s koristanjem sčetnogo slova.

== Koristanje sčetnyh slov ==
V japonskom jezyku praktično vse imenniky muset se koristati so sčetnymi slovami za izraženje jih čisla, zatože v japonskom jezyku  odsutstvuje morfologija jedinstvenogo i množnogo čisla.&lt;ref&gt;{{Cite book|url=http://link.springer.com/10.1007/978-94-007-2681-9|title=Handbook of Quantifiers in Natural Language|date=2012|publisher=Springer Netherlands|isbn=978-94-007-2680-2|editor-last=Keenan|editor-first=Edward L.|series=Studies in Linguistics and Philosophy|volume=90|location=Dordrecht|doi=10.1007/978-94-007-2681-9|editor-last2=Paperno|editor-first2=Denis}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal|last=Watanabe|first=Akira|date=February 2006|title=Functional Projections of Nominals in Japanese: Syntax of Classifiers*|url=http://dx.doi.org/10.1007/s11049-005-3042-4|journal=Natural Language &amp; Linguistic Theory|volume=24|issue=1|pages=241–306|doi=10.1007/s11049-005-3042-4|s2cid=33599661|issn=0167-806X|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; S tutogo gledišča, blizko vse japonske imenniky sut nečislime. Taka gramatična osoblivost može projavjati se v situacijah, kogda govoreči ne može sintaksično pravilno izraziti množstvo konkretnogo prědmeta, jestli on ne znaje ili ne može vspomniti uměstno sčetno slovo. Za množstva od jednogo do deseti tutz problem može byti obojdeny koristanjem tradicijnyh čislovnikov (gledite poniže), čto dozvoljaje prisvojiti kolikost mnogym imennikam bez pomoči. Napriměr, &quot;četyri jabloka&quot; bude {{Nihongo|りんご四個|''ringo yonko''}}, kde {{Nihongo|j個|''ko''}} javjaje se sčetnam slovom, ale takože može byti izraženo s pomočju tradicijnogo čislovnika četyri kako {{Nihongo|りんご四つ|''ringo yottsu''}}. Tute tradicijne čislovniky jednakože ne mogut se uživati za sčitanje libokakyh imennikov; něktore, vključno imennikov za ljudij i životnyh, trěbujut uměstnogo sčetnogo slova (pomimo za 1 i 2 ljudij, u ktoryh praktično vsekogda koristajut varianty s tradicijnami čislovnikami, gledite [[Koristnik:Ilja isv/pěskovišče#Izključenja|izključenja]]).

Konstrukcije s koristanjem čislovnikov se mogut budovati podlě naslědnyh shem.

* Prva shema: ''kolikost + sčetnik —'' の ''({{Lang|en|no}}) — prědmet'', napriměr:

: 一本   の   鉛筆:  {{Lang|en|ippon-no empitsu}} ― jedna grafitka;
: 八歳   の   娘:  {{Lang|en|hassai-no musume}} ― osmilěta děvčinka.

V danyh priměrah jednake v japonskom zezyku konstrukcije pri převodu prědavajut se velmi različno.

* Vtora shema:  ''prědmet — svezna čestica — kolikost + sčetnik — glagol'', napriměr:

: 鉛筆  を  三本   買いました:  {{Lang|en|empitsu-o sanbon kaimashita}} ― kupil jest tri grafitky.
: 八歳の娘  が  三人  います:  {{Lang|en|hassai-no musume-ga sannin imasu}} ― sut tri osmilěte děvčinky.

Pri izboru sčetnogo slova uvažaje se ne jedino faktična prinaležnost ko klase věčij (&quot;vojenne koraby&quot;, &quot;životiny&quot; i t.d.), ale i jih forma.

* &quot;jedin plyvuči tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippiki'''-no maguro}}|一匹の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;glavy skota&quot;
* &quot;jedin izlovjeny tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippon'''-no maguro}}|一本の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;cilindrične prědmety&quot;,
* &quot;jedin trup tunca bez glavy i kože&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ichyō'''-no maguro}}|一丁の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;porcije&quot;,
* &quot;jedin kusok tunca&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokamari'''-no maguro}}|一塊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;kusky&quot;,
* &quot;tonky krajec tunca v opakovkě&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitosaku'''-no maguro}}|一冊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;prugy&quot;,
* &quot;odrěz mesa tunca, gotovy k použivanju&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokire'''-no maguro}}|一切れの鮪|}}, sčitaje se kako &quot;male kusky&quot;.

Něktore vyše česte sčetne slova mogut zaměnjati te mene česte. Napriměr, {{Nihongo|匹|''hiki''}} (gledite dole) često se koristaje za životiny, bez obzira na jih razměr. Jednakože, večšinstvo govoriteljev budut prědpočitati posluživati se pravilnym tradicijnym sčetnikom, {{Nihongo|頭|''tō''}}, ako li ide o večših životinah kako o konjah. Tuto stvarjaje red možnyh sčetnyh slov s različnymi stupnjami i prijemlivostju – napriměr, pri naručenju {{-|''[[Kushikatsu|kushikatsu]]''}} (smaženo meso na kyju), někto može naručati jih kako {{Nihongo|二串|''futa-kushi''}} (dva šašlyki), {{Nihongo|二本|''ni-hon''}} (dva kyje), ili {{Nihongo|二つ|''futa-tsu''}} (dva prědmety), so sniženjem točnosti v tutom redu.

Sčetne slova mogut cěljeno naduživane zaradi humorističnogo efekta, gluposti ili uražanja. Napriměr, rěčenje {{Nihongo|男一匹|''otoko ippiki''}} (&quot;jedin člověk [kako životina]&quot;), koristaje {{Nihongo|匹|''hiki''}}, sčetnik za životnyh, vměsto tipičnyh sčetnyh slov za ljudij.&lt;ref&gt;{{Cite web |script-title=ja:男一匹とは |trans-title=Čto jest 'otoko ippiki'? |url=https://kotobank.jp/word/%E7%94%B7%E4%B8%80%E5%8C%B9-453322 |access-date=2023-01-10 |script-website=ja:コトバンク |publisher=日本国語大辞典 |language=ja |script-quote=ja:一人前の男子ということを強めていう語。また、しっかりした男。|trans-quote=Koristaje se za podčrkivanje obraza vpolno dorastlogo i samostojnogo mladca. Može takože odkazyvati na člověka s silnym harakterom}}&lt;/ref&gt;

==Tablica tradicijnyh čislovnikov==
{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! Čislovnik
! Transkripcija [[romaji|romadži]]
! Zapis [[hiragana|hiraganoju]]
|-
| 1
| {{lang|ja|一つ}}
| ''{{-||hitotsu}}''
| {{lang|ja|ひとつ}}
|-
| 2
| {{lang|ja|二つ}}
| ''{{-||futatsu}}''
| {{lang|ja|ふたつ}}
|-
| 3
| {{lang|ja|三つ}}
| ''{{-||mittsu}}''
| {{lang|ja|みっつ}}
|-
| 4
| {{lang|ja|四つ}}
| ''{{-||yottsu}}''
| {{lang|ja|よっつ}}
|-
| 5
| {{lang|ja|五つ}}
| ''{{-||itsutsu}}''
| {{lang|ja|いつつ}}
|-
| 6
| {{lang|ja|六つ}}
| ''{{-||muttsu}}''
| {{lang|ja|むっつ}}
|-
| 7
| {{lang|ja|七つ}}
| ''{{-||nanatsu}}''
| {{lang|ja|ななつ}}
|-
| 8
| {{lang|ja|八つ}}
| ''{{-||yattsu}}''
| {{lang|ja|やっつ}}
|-
| 9
| {{lang|ja|九つ}}
| ''{{-||kokonotsu}}''
| {{lang|ja|ここのつ}}
|-
| 10
| {{lang|ja|十}}
| ''{{-||tō}}''
| {{lang|ja|とお}}
|}

== Razprostranjene sčetne slova po kategorijah ==
Tuto jest izbrany spisok iz něktoryh najčesteje koristanyh sčetnyh slov.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Izgovor
!Zapis
!Koristanje
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Ljudi i prědmety
|-
|''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
|{{lang|ja|部}}
|Kopij žurnalov ili novin ili drugyh paketov papira
|-
|''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
|{{lang|ja|台}}
|Avt, velosipedov, mašin, mehaničnyh devajsov, [[Domova tehnika|domovyh aparatov]]
|-
|''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|杯}}
|Čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
|''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}, {{lang|ja|びき}} {{-|biki}}''
|{{lang|ja|匹}}
|Malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (folklore)|oni]] (běsov/črtov)
|-
|''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
|{{lang|ja|本}}
|'''često koristano slovo'''  Dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov, maršrutov vlakov ili avtobusov, kin (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy (modernogo formata {{-|[[Kodeks (knižny format)|kodeks]]}}) bude ''{{-|satsu}}''.
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
|{{lang|ja|階}}
|Etažev, podlog
|-
|''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
|{{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, ili {{lang|ja|ヶ}}
|'''često koristano slovo''' Prědpokladaje, že prědmet jest maly i/ili krugly.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://www.punipunijapan.com/japanese-counter-ko/|title=Counting Small Objects in Japanese with 個 &amp;#124; PuniPuniJapan|date=15 August 2013}}&lt;/ref&gt; {{lang|ja|個}} takože koristajut za vojenne jedinice.
|-
|''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
|{{lang|ja|枚}}
|'''često koristano slovo''' Tonkyh, ploskyh prědmetov: listov papira, fotografij, talirek, prědmetov oblečenja (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
|''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
|{{lang|ja|名}}
|[[Ljudi|Ljudij]] (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
|''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
|{{lang|ja|面}}
|Širokyh, ploskyh prědmetov: zrcal, dosok dlja stolnyh igr (šahov, igo, šogi), uravnjev [[Videoigra|kompjuternyh igr]], stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
|''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
|{{lang|ja|人}}
|Ljudij (ale gledite tabelu izključenij poniž)
|-
|''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
|{{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
|Ljudij, koristaje se v slovah {{lang|ja|一人 (ひとり)}} i {{lang|ja|二人 (ふたり)}}
|-
|''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
|{{lang|ja|冊}}
|Knig
|-
|''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
|{{lang|ja|[[wikt:つ#Etymology_4|つ]]}}
|'''često koristano slovo''' Sčetno slovo občego naměrjenja, vhodi v sostav tradicijnyh japonskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}} (&quot;jedna věč&quot;), {{lang|ja|二つ}} (&quot;dvě věči&quot;), {{lang|ja|三つ}} (&quot;tri věči&quot;), i t.d.
|-
|''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
|{{lang|ja|話}}
|Razkazov, epizodov TV serialov, i t.d.
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Čas, kalendar, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
|{{lang|ja|秒}}
|Sekund
|-
|''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
|{{lang|ja|分}}
|Minut
|-
|''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
|{{lang|ja|月}}
|Měsecev v godu. Periodov času dolgostju měsec, kogda čitaje se kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
|''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}, {{lang|ja|ぱく}} {{-|paku}}''
|{{lang|ja|泊}}
|Nočij pobytja
|-
|''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
|{{lang|ja|時}}
|Časin dnja
|-
|''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
|{{lang|ja|時間}}
|Periodov dolgostju časinu
|-
|''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca
|-
|''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
|{{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
|Periodov dolgostju měsec (gledite takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[Katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
|''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
|{{lang|ja|年}}
|Lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
|''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca (sle gledite tablicu izključenij dole)
|-
|''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
|{{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}})
|Lět vozrasta ({{lang|ja|才}} obyčno posluživaje se kako [[Ryakuji|''ryakuji'']])
|-
|''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
|{{lang|ja|週}}
|Sedmic
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Stupenj, čestota, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|倍}}
|Množnost, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
|''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
|{{lang|ja|番}}
|Město, pozicija v sportovnyh matčah
|-
|''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
|{{lang|ja|度}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
|''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
|{{lang|ja|畳}}
|Matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|jō}}''
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
|{{lang|ja|回}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
|}

== Blagozvučne izměny ==
Ako li prěd sčetnym slovom sut oprěděljene čislovniky s oprěděljenymi fonemami, slučajut se sistematične izměny jih izgovora. Napriněr, {{lang|ja|一}} ''{{-|ichi}}'' + {{lang|ja|回}} {{-|kai}} → {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}''. Vyše podrobnostej najdete v tabelě poniž.

Tuto moglo byti naslědkom morfo-fonologičnogo fenomena historičnoj izměny zvukov japonskogo jezyka,&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Kobuchi-Philip|first=Mana|date=May 2007|title=Floating numerals and floating quantifiers|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.lingua.2006.03.008|journal=Lingua|volume=117|issue=5|pages=814–831|doi=10.1016/j.lingua.2006.03.008|issn=0024-3841|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; kako jest možno viděti na prikladu ozvučanja {{lang|ja|匹}} ''{{-|hiki}}'':
{| class=&quot;wikitable&quot;
|六
| +
|匹
|→
|六匹
|-
|''roku''
|
|'''''h'''iki''
|
|''ro'''pp'''iki''
|-
|šest
|
|malyh životin
|
|
|}
izměna grlovogo {{-|[h]}} na dvugubny {{-|[p]}}.

Drugy priměr:
{|
|一人
|
|二人
|
|三人
|-
|''hito-ri''
|
|''futa-ri''
|
|''san-'''nin'''''
|-
|na jednu osobu
|
|na dvě osoby
|
|na tri osoby
|}
Tute izměny sut slědovane dosti konsistentno, ale sut možlive variacije medžu govoriteljami. V tabelě, ako li variacije sut česte, jest uvedeno vyše alernativ.

''{{-|Jū}}'' zaměnjaje se ''{{-|ju-}}'' ili ''{{-|ji-}}'' ({{lang|ja|じゅっ/じっ}}) i dvojnoju suglaskoju prěd bezzvučnoju suglaskoju, kako to jest pokazano v tabelě. ''{{-|Ji-}}'' jest stara forma, ktora uže jest zaměnjena s ''{{-|ju-}}'' v v rěči poslědnjih generacij.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Numeral
!{{-|k}}- ({{lang|ja|か}} {{lang|ja|きゃ}} i t.d.)
!{{-|s/sh}}- ({{lang|ja|さ}} {{lang|ja|しゃ}} i t.d.)
!{{-|t/ch}}- ({{lang|ja|た}} {{lang|ja|ちゃ}} i t.d.)
!{{-|h}}- ({{lang|ja|は}} {{lang|ja|ひ}} {{lang|ja|へ}} {{lang|ja|ほ}} {{lang|ja|ひゃ}} {{lang|ja|ひゅ}} {{lang|ja|ひょ}})
!{{-|f}}- ({{lang|ja|ふ}})
!{{-|p}}- ({{lang|ja|ぱ}} etc.)
!{{-|w}}- ({{lang|ja|わ}})
|-
|1 {{-|ichi}}
|''{{-|ikk-}} {{lang|ja|いっか}}''
|''{{-|iss-}} {{lang|ja|いっさ}}''
|''{{-|itt-}} {{lang|ja|いった}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぷ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|
|-
|3 {{-|san}}
|
|
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|''{{-|sanp-}} {{lang|ja|さんぷ}}''
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|-
|4 {{-|yon}}
|
|
|
|''{{-|yonh-}} {{lang|ja|よんは}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぱ}}''
|''{{-|yonf-}} {{lang|ja|よんふ}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぷ}}''
|
|''{{-|yow-}} {{lang|ja|よわ}}''
''{{-|yonw-}} {{lang|ja|よんわ}}'' {{-|yonb-}} {{lang|ja|よんば}}
|-
|6 {{-|roku}}
|''{{-|rokk-}} {{lang|ja|ろっか}}''
|
|
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぷ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|rokuw-}} {{lang|ja|ろくわ}}''
''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|-
|8 {{-|hachi}}
|''{{-|hakk-}} {{lang|ja|はっか}}''
|''{{-|hass-}} {{lang|ja|はっさ}}''
|''{{-|hatt-}} {{lang|ja|はった}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぷ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
''{{-|hachiw-}} {{lang|ja|はちわ}}''
|-
|10 {{-|jū}}
|''{{-|jikk-}} {{lang|ja|じっか}}''
''{{-|jukk-}} {{lang|ja|じゅっか}}''
|''{{-|jiss-}} {{lang|ja|じっさ}}''
''{{-|juss-}} {{lang|ja|じゅっさ}}''
|''{{-|jitt-}} {{lang|ja|じった}}''
''{{-|jutt-}} {{lang|ja|じゅった}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぷ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぷ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
|-
|100 {{-|hyaku}}
|''{{-|hyakk-}} {{lang|ja|ひゃっか}}''
|
|
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぷ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|
|-
|1000 {{-|sen}}
|
|
|
|''{{-|senb-}} {{lang|ja|せんば}}''
|''{{-|senp-}} {{lang|ja|せんぷ}}''
|
|
|-
|10000 {{-|man}}
|
|
|
|''{{-|manb-}} {{lang|ja|まんば}}''
|''{{-|manp-}} {{lang|ja|まんぷ}}''
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|
|''{{-|nanb-}} {{lang|ja|なんば}}''
|''{{-|nanp-}} {{lang|ja|なんぷ}}''
|
|
|}

==Razširjeny spisok sčetnyh sov==
Tuty spisok takože vključaje něktore sčetne slova i upotrěbjenja, ktore strěčajut se rědko ili ne sut široko znajeme; druge slova mogut sporadično se upotrěbjati kako sčetne slova.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Upotrěba
|-
| ''{{lang|ja|ば}} {{-|ba}}''
| {{lang|ja|場}}
| scen pjesy
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| raz, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|晩}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ya}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| posicija, platforma vlaka, izsledok sportivnogo matča
|-
| ''{{lang|ja|び}} {{-|bi}}''
| {{lang|ja|尾}}
| malyh ryb i [[Krevetka|krevetok]] (koristaje se pri trgovanju rybami; mnogo ljudij vměsto tomu govoret ''{{-|hiki}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| kopij žurnala ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|ぶん}} {{-|bun}}''
| {{lang|ja|文}}
| rěčenij
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| sekund
|-
| ''{{lang|ja|ちゃく}} {{-|chaku}}''
| {{lang|ja|着}}
| kostjumov oblečenja (gledie takože: {{-|mai}})
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|挺}}
| dolgyh, uzkyh prědmetov kako sut vintovky, palky tuše, nosilky, rikše, gusle
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|丁}}
| listov, stranic, orudij, nožic, pil, nogavic, pistoletov, blokov tofu, gradskyh kvartalov, porcij v restoranu
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|町}}
| gradskyh kvartalov
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|代}}
| generacij, historičnyh periodov, carstvovanij
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| avt, velosipedov, mašin, mehanizmov, domovyh aparatov
|-
| ''{{lang|ja|だん}} {{-|dan}}''
| {{lang|ja|段}}
| uravnij, rangov, stupenij (stupenišča).
|-
| ''{{lang|ja|だんらく}} {{-|danraku}}''
| {{lang|ja|段落}}
| paragrafov
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| slučajev, kolikostij raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|ふで}} {{-|fude}}''
| {{lang|ja|筆}}
| sekvencij bukv ili rysovanok, ktore vy pišete ili rysujete ne odryvajuči pero od papira. Ne zaměšivati s ''{{-|hitsu}}'' ({{lang|ja|筆}}) poniž.
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|服}}
| čašek ''{{-|[[matcha]]}}'' (praškovy zeleny čaj); paketov ili doz praškovyh lěkov; vteganij (napr. cigarety); prěryvov ili pauz
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|幅}}
| visečih svitkov (''{{-|[[kakemono|kakejiku]]}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| minut
|-
| ''{{lang|ja|ふり}} {{-|furi}}''
| {{lang|ja|振}}
| mečev
|-
| ''{{lang|ja|がっきゅう}} {{-|gakkyū}}''
| {{lang|ja|学級}}
| klas (v školnom obrazovanju)
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| měsec goda; periodov dolžinoju měsec pri čitanju kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ご}} {{-|go}}''
| {{lang|ja|語}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ごう}} {{-|gō}}''
| {{lang|ja|合}}
| malyh vměstilnikov (napr. čašek ryže, čaš sake)
|-
| ''{{lang|ja|ごん}} {{-|gon}}, also {{lang|ja|こと}} {{-|koto}}''
| {{lang|ja|言}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ぐ}} {{-|gu}}''
| {{lang|ja|具}}
| sbirok pancyrov, sbirok mebelja
|-
| ''{{lang|ja|ぎょう}} {{-|gyō}}''
| {{lang|ja|行}}
| redkov teksta
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| čašek i skljanok napitkov, ložek; kalmarov, osmonogov, krabov, morskyh ušij, lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}''
| {{lang|ja|敗}}
| proigr (sportivnyh bojev)
|-
| ''{{lang|ja|はこ}} {{-|hako}}''
| {{lang|ja|箱}}
| krabok
|-
| ''{{lang|ja|はり}} {{-|hari}}''
| {{lang|ja|張}}
| doždnikov, solnečnikov, šatorov
|-
| ''{{lang|ja|はしら}} {{-|hashira}}''
| {{lang|ja|柱}}
| bogov, memorialnyh dosok
|-
| ''{{lang|ja|はつ}} {{-|hatsu}}, {{lang|ja|ぱつ}} {{-|patsu}}''
| {{lang|ja|発}}
| izstrělov, kulej, vozdušnyh fejerverkov; orgazmov, polovyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ひん}} {{-|hin}}, {{lang|ja|ぴん}} {{-|pin}}''
| {{lang|ja|品}}
| (čestij jedanja, bljud (gledite takože: ''{{-|shina}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ひつ}} {{-|hitsu}}, {{lang|ja|ぴつ}} {{-|pitsu}}''
| {{lang|ja|筆}}
|podělov zemje i člověk
|-
| ''{{lang|ja|ほ}} {{-|ho}}, {{lang|ja|ぽ}} {{-|po}}''
| {{lang|ja|歩}}
| krokov
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), maršrutov vlakov ili avtobusov, kin, bejsbolovyh  {{-|home-run'ov|хоум-ранов}}, punktov, ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy je ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|ひょう}} {{-|hyō}}, {{lang|ja|ぴょう}} {{-|pyō}}''
| {{lang|ja|票}}
| glasov
|-
| ''{{lang|ja|ひょうし}} {{-|hyōshi}}, {{lang|ja|びょうし}} {{-|byōshi}}''
| {{lang|ja|拍子}}
| muzikalnyh uderov, bitov
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|字}}
| bukv, znakov kandži i kany
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|児}}
| dětij. Kako v &quot;otec dvoh [dětij]&quot;, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| čas dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| periodov dolžinoju časinu
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|yo jō han}}''
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|錠}}
| pilulek/kapsul
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|条}}
| člankov zakona, tonkyh objektov, lučev ili potokov světla, prugov dyma ili blěskavic
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| denj měseca
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|架}}
| kadrov
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|課}}
| lekcij
|-
| ''{{lang|ja|かぶ}} {{-|kabu}}''
| {{lang|ja|株}}
| akcij kompanije; razsady drěv
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| periodov dolžinoju měsec (takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
| slučajev, kolikost raz/krat (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| čislo etažev
|-
| ''{{lang|ja|かこく}} {{-|kakoku}}''
| {{lang|ja|ヶ国}}, {{lang|ja|箇国}}
| držav
|-
| ''{{lang|ja|かこくご}} {{-|kakokugo}}''
| {{lang|ja|ヶ国語}}, {{lang|ja|箇国語}}
| (narodnyh) jezykov
|-
| ''{{lang|ja|かく}} {{-|kaku}}''
| {{lang|ja|画}}
| črt v kandži
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|貫}}
| kusov {{Lang|en|[[Sushi|nigiri-zushi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|艦}}
| vojennyh korabov
|-
| ''{{lang|ja|けいとう}} {{-|keitou}}''
| {{lang|ja|系統}}
| avtobusnyh maršrutov
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}''
| {{lang|ja|件}}
| abstraktnyh materij i slučajev
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}, {{lang|ja|げん}} {{-|gen}}''
| {{lang|ja|軒}}
| domov
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|機}}
| samoletov, mašin
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|基}}
| grobov, věncov, mikroprocessorov, reaktorov, liftov, damb
|-
| ''{{lang|ja|きん}} {{-|kin}}''
| {{lang|ja|斤}}
| bulok hlěba
|-
| ''{{lang|ja|きれ}} {{-|kire}}''
| {{lang|ja|切れ}}
| kuskov (hlěba, torta, {{Lang|en|[[sashimi]]}} i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, or {{lang|ja|ヶ}}
| občo měriteljno slovo, koristaje se ako li ne jestvuje specifično sčetno slovo. {{lang|ja|個}} takože upotrěbjajut za sčitanje vojenskyh podrazděljenij.
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|戸}}
| domov ({{lang|ja|戸}} označaje &quot;dver&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|校}}
| škol
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|稿}}
| skic manuskripta
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|行}}
| bankov
|-
| ''{{lang|ja|こま}} {{-|koma}}''
| {{lang|ja|齣}}, {{lang|ja|コマ}}
| ramov, panelov. {{lang|ja|齣}} v naše časy se praktično ne koristaje
|-
| ''{{lang|ja|こん}} {{-|kon}}''
| {{lang|ja|献}}
| melkyh skljanok (napitkov)
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|区}}
| razdělov, okrugov grada
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|句}}
| {{Lang|en|[[haiku]], [[senryū]]}}
|-
| ''{{lang|ja|くち}} {{-|kuchi}}''
| {{lang|ja|口}}
| (bankovnyh) kont, donatov ({{lang|ja|口}} označaje &quot;otvor&quot; ili &quot;vstup&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|くみ}} {{-|kumi}}''
| {{lang|ja|組}}
| skupin, par ljudij (dvojčet, muža s ženoju, tancorov, i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|くらす}} {{-|kurasu}}''
| {{lang|ja|クラス}}
| školnyh lekcij
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|脚}}
| stolov, stolek, kubkov na dolgoj nogě
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|客}}
| zbirok čašky i bljudca
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|曲}}
| muzikalnyh pjes
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|局}}
| matčev v nastoljnyh igrah (šahah, igo, šogi, madžongu); radio stancij, televizijnyh stancij
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| tonkyh ploskyh prědmetov, listov papira, fotografij, talirok, prědmetov odědže (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|まき}} {{-|maki}} or {{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|巻}}
| svitkov, {{Lang|en|kan}} dlja tomov knig
|-
| ''{{lang|ja|まく}} {{-|maku}}''
| {{lang|ja|幕}}
| teatralnyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| lujdij (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| zrcal, dosok za  nastoljne igry (šahy, igo, šogi); uravnjev kompjuternyh igr, stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|門}}
| pušek
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|問}}
| pytanij
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| čisla dnev měseca (ale gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| ljudij (gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にんまえ}} {{-|ninmae}}''
| {{lang|ja|人前}}
| porcij jedy (bez izključenij, na razliku od ''{{-|nin}}'' povyš)
|-
| ''{{lang|ja|おり}} {{-|ori}}''
| {{lang|ja|折}}
| krabok, sdělanyh iz složenogo papira (sravnite s ''{{-|hako}}'' povyš, ktoro odnosi se ko krabkam generalno)
|-
| ''{{lang|ja|ぺーじ}} {{-|pēji}}''
| {{lang|ja|ページ}}, {{lang|ja|頁}}
| stranic
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|例}}
| slučajev, priměrov
|-
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|礼}}
| poklonov pri bogoslužbě v hramu
|-
| ''{{lang|ja|れん}} {{-|ren}}''
| {{lang|ja|連}}
| finger rings or necklace loops
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| ljudij, koristaje se v slovah {{Nihongo|一人|ひとり ''hitori''}} i {{Nihongo| 二人|ふたり ''futari''}}.
|-
| ''{{lang|ja|りん}} {{-|rin}}''
| {{lang|ja|輪}}
| koles, cvětov
|-
| ''{{lang|ja|りょう}} {{-|ryō}}''
| {{lang|ja|両}}
| želězničnyh vagonov
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|才}} ili {{lang|ja|歳}}
| lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|さお}} {{-|sao}}''
| {{lang|ja|棹}}
| skrinej s zasuvkami, horugv
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| knig
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|席}}
| měst za sedanje, prědstavjenij [[rakugo]], (pjanyh) zabav
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|隻}}
| korabov, jednogo iz pary (napr., polovinok skladanogo ekrana), prědmetov, nosimyh vkupě (ryb, ptic, strěl i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|しな}} {{-|shina}}''
| {{lang|ja|品}}
| čestij jedanja, bljud (see also: ''{{-|hin}}'')
|-
| ''{{lang|ja|しゃ}} {{-|sha}}''
| {{lang|ja|社}}
| koristaje se za sčitanje firm i kompanij, t.j. {{lang|ja|会社}}
|-
| ''{{lang|ja|しき}} {{-|shiki}}''
| {{lang|ja|式}}
| zbirok prědmetov, kako sut dokumenty ili meblje
|-
| ''{{lang|ja|しょう}} {{-|shō}}''
| {{lang|ja|勝}}
| poběd (v sport turnirah)
|-
| ''{{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|首}}
| veršev {{Lang|en|[[Waka (poezija)|tanka]]}}
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| sedmic
|-
| ''{{lang|ja|しゅるい}} {{-|shurui}} or {{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|種類}} ili {{lang|ja|種}}
| tipov, vidov
|-
| ''{{lang|ja|そく}} {{-|soku}}''
| {{lang|ja|足}}
| par obuvok, ponožek, pančoh, {{Lang|en|[[tabi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|そう}} {{-|sō}}''
| {{lang|ja|双}}
| par
|-
| ''{{lang|ja|たば}} {{-|taba}}''
| {{lang|ja|束}}
| svezkov (banknot), grozdij (cvětov, zelenin), snopov
|-
| ''{{lang|ja|たい}} {{-|tai}}''
| {{lang|ja|体}}
| obrazov, statuj, ostatkov osob, kukol, androidov, humanoidnyh robotov
|-
| ''{{lang|ja|たわら}} {{-|tawara}}''
| {{lang|ja|俵}}
| měškov ryži
|-
| ''{{lang|ja|てき}} {{-|teki}}''
| {{lang|ja|滴}}
| kapej tekutiny
|-
| ''{{lang|ja|てん}} {{-|ten}}''
| {{lang|ja|点}}
| toček, čestij množstva, zbirky
|-
| ''{{lang|ja|とう}} {{-|tō}}''
| {{lang|ja|頭}}
| velikyh životin, skota, slonov, kitov, delfinov, motyljev ({{lang|ja|頭}} označaje &quot;glava&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|とき}} {{-|toki}}''
| {{lang|ja|時}}
| periodov časa, v šestyh čestah dnje ili noči (v tradicijnom i ustarělom sposobu govorjenja vremeni). Gledite takože: ''{{-|jikan}}''
|-
| ''{{lang|ja|とおり}} {{-|tōri}}''
| {{lang|ja|通り}}
| kombinacij, variantov rěšenja glavolomky
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|つ}}
| koristaje se v sostavu prvorodnyh japoskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}}, {{lang|ja|二つ}}, {{lang|ja|三つ}} etc.
|-
| ''{{lang|ja|つう}} {{-|tsū}}''
| {{lang|ja|通}}
| pisem
|-
| ''{{lang|ja|つぼ}} {{-|tsubo}}''
| {{lang|ja|坪}}
| često koristana edinica povrhnje, ravna 3.3 kvadratnyh metra.
|-
| ''{{lang|ja|つぶ}} {{-|tsubu}}''
| {{lang|ja|粒}}
| migdaljev, zrn
|-
| ''{{lang|ja|つうわ}} {{-|tsūwa}}''
| {{lang|ja|通話}}
| telefonovanij (gledite takože: ''{{-|hon}}'')
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}, {{lang|ja|ば}} {{-|ba}}, {{lang|ja|ぱ}} {{-|pa}}''
| {{lang|ja|羽}}
| ptic, kralikov. {{lang|ja|羽}} označaje &quot;pero&quot; ili &quot;krilo&quot;
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|把}}
| svezok, kompletov, vuzlov
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| razkazov, epizodov TV serialov, i t.d..
|-
| ''{{lang|ja|や}} {{-|ya}}''
| {{lang|ja|夜}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ban}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぜん}} {{-|zen}}''
| {{lang|ja|膳}}
| par palok za jedanje; misok ryži
|}

== Izključenja ==
Tradicijne čislovniky koristajut se dětmi i za dětij, da by ukazyvati jih věk, vměsto upotrěbjanja sčetnogo slova za věk 歳 (ili 才) ''{{-|sai}}''.

Něktore sčetne slova, imenno 日 ''{{-|nichi}}'' i 人 ''{{-|nin}}'', koristajut se s tradičnymi čislovnikami za něktore čisla, kako jest možno viděti v tabelě poniž. Ine izkoristanja tradicijnyh čislovnikov sut obyčno ograničene oprěděljenymi rěčenjami, takymi, kako 一月 ''{{-|hitotsuki}}'' i 二月 ''{{-|futatsuki}}'' (jedin i dva měseca, odpovědajuči), 一言 ''{{-|hitokoto}}'' (cělno slovo) i 一度 ''{{-|hitotabi}}'' (jednokratno).

Poněkogda obyčne čisla, ktore imajut izvedeno značenje, zapisyvajut s pomočju odličnyh kandži. Napriměr, ''{{-|hitori}}'' (sam, jedin) zapisyvajut kako 独り, a ''{{-|futatabi}}'' (ješče raz, v drugy raz) obyčno pišut kako 再び vměsto 二度. Sčetno Čislo za měsece ''{{-|kagetsu}}'' (izvedeno od kandžii 箇月) često zapisyvajut kako ヶ月.

''{{-|Nana}}'' i ''{{-|shichi}}'' sut variantami za 7, ''{{-|yon}}'' i ''{{-|shi}}'' sut variantami za 4, i ''{{-|kyū}}'' i ''{{-|ku}}'' sut alternativy za 9. V tutyh treh parah variantov, ''{{-|nana}}'', ''{{-|yon}}'' i ''{{-|kyū}}'' sut izkoristane česteje. Něktore sčetne slova, jednakože, imenno 人 ''{{-|nin}}'' (ljudij), 月 ''{{-|gatsu}}'' (měsec goda), 日 ''{{-|ka/nichi}}'' (denj měseca, dnjev), 時 ''{{-|ji}}'' (časina dnja) i 時間 ''{{-|jikan}}'' (časin) rabotajut jedino s konkretnymi variantami. Tute varianty možno uviděti v tabelě dole.

Dokolě {{lang|ja|回}} ''{{-|kai}}'' (slučajev) i {{lang|ja|銭}} ''{{-|sen}}'' (0.01 jena, tutčas rědko se posluživaje) slědujut povyš uvedenym blagozvučnym izměnam, jih homofony {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}'' (etažev budinka) i {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}'' (tyseč) nemnogo odličajut se, kako uvedeno dole, ale tuto različenje ne jest vsegda slědovano vsemi govoriteljami. Tako, {{lang|ja|三階}} (&quot;tretji etaž&quot;) može čitati se ''{{-|san'''k'''ai}}'' ili ''{{-|san'''g'''ai}}'', ale {{lang|ja|三回}} (&quot;tri raza&quot;) izgovarjaje se jedino kako ''{{-|san'''k'''ai}}''.

{| class=&quot;wikitable&quot;
!Čislo
!つ ''{{-|tsu}}''
!日 ''{{-|nichi}}''
!人 ''{{-|nin}}''
!年 ''{{-|nen}}''
!月 ''{{-|gatsu}}''
!時 ''{{-|ji}}''
!分 ''{{-|fun}}''
!百 ''{{-|hyaku}}''
!千 ''{{-|sen}}''
!歳 ''{{-|sai}}''
!階 ''{{-|kai}}''
|-
|1
|''ひとつ''
''{{-|hitotsu}}''
|''{{-|tsuitachi}}''&lt;ref&gt;Jednakože, pri sčitanju čisla dnjev, na razliku od dnja v měsecu, koristajut ''{{-|ichinichi}}''. Takože jest možno uslyšati ''{{-|Ippi}}''&lt;/ref&gt;
|''{{-|hitori}}''
|
|
|
|''{{-|ippun}}''
|
|''{{-|issen}}''
|''{{-|issai}}''
|''{{-|ikkai}}''
|-
|2
|''ふたつ''
''{{-|futatsu}}''
|''{{-|futsuka}}''
|''{{-|futari}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|3
|''みっつ''
''{{-|mittsu}}''
|''{{-|mikka}}''
|
|
|
|
|''{{-|sanpun}}''
|''{{-|sanbyaku}}''
|''{{-|sanzen}}''
|
|''{{-|sangai}}''
|-
|4
|''よっつ''
''{{-|yottsu}}''
|''{{-|yokka}}''
|''{{-|yonin}}&lt;ref&gt;V dalěkyh oblasteh (napr. Sěverny [[Honšu]] i Iztočny [[Hokajdo]]) starše govoritelje mogut koristati ''{{-|yottari}}''.{{Cite web|url=http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|title=Language Contact and Lexical Innovation|access-date=2007-02-14|archive-date=2004-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20041216014043/http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|url-status=dead}} Table 1. Native Counting in Japanese&lt;/ref&gt;''
|''{{-|yonen}}''
|''{{-|shigatsu}}''
|''{{-|yoji}}''
|''{{-|yonpun}}''
|
|
|
|
|-
|5
|''いつつ''
''{{-|itsutsu}}''
|''{{-|itsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|6
|''むっつ''
''{{-|muttsu}}''
|''{{-|muika}}''
|
|
|
|
|''{{-|roppun}}''
|''{{-|roppyaku}}''
|
|
|''{{-|rokkai}}''
|-
|7
|''ななつ''
''{{-|nanatsu}}''
|''{{-|nanoka}}''
|''{{-|shichinin}}''
|
|''{{-|shichigatsu}}''
|''{{-|shichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|8
|''やっつ''
''{{-|yattsu}}''
|''{{-|yōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|happun}}''
|''{{-|happyaku}}''
|''{{-|hassen}}''
|''{{-|hassai}}''
|''{{-|hakkai}}''
|-
|9
|''ここのつ''
''{{-|kokonotsu}}''
|''{{-|kokonoka}}''
|
|
|''{{-|kugatsu}}''
|''{{-|kuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|10
|''とお''
''{{-|tō}}''
|''{{-|tōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|jippun}}''
|
|
|''{{-|jissai}}''
|''{{-|jikkai}}''
|-
|14
|
|''{{-|jūyokka}}''
|''{{-|jūyonin}}''
|''{{-|jūyonen}}''
|
|''{{-|jūyoji}}''
|''{{-|jūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|17
|
|''{{-|jūshichinichi}}''
|''{{-|jūshichinin}}''
|
|
|''{{-|jūshichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|19
|
|''{{-|jūkunichi}}''
|
|
|
|''{{-|jūkuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|20
|
|''{{-|hatsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|''{{-|hatachi}}''
|
|-
|24
|
|''{{-|nijūyokka}}''
|''{{-|nijūyonin}}''
|''{{-|nijūyonen}}''
|
|''{{-|nijūyoji}}''
|''{{-|nijūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|''&lt;ref&gt;I {{lang|ja|幾人}} ''{{-|ikunin}}'', i {{lang|ja|何人}} ''{{-|nannin}}'' koristajut v značenju &quot;kako mnogo jest ljudij&quot;.&lt;/ref&gt;
|
|
|
|''{{-|nanpun}}''
|''{{-|nanbyaku}}''
|''{{-|nanzen}}''
|
|''{{-|nangai}}''
|}

==Redne čislovniky==
Generalnko, opisane povyš sčetne slova sut [[Kolikostny čislovnik|kolikostne čislovniky]], vo smyslu, že oni ukazyvajut množstvo. Da by transformovati sčetno slovo v [[redny čislovnik]], ktory označaje poziciju v redu, poslě čislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} ''{{-|me}}''. Tako, &quot;jedin raz&quot; bude se prěvoditi kako {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}'', ale &quot;prvy raz&quot; kako {{lang|ja|一回目}} ''{{-|ikkaime}}''.

Tuto pravilo jest jednakože nedoslědno, zatože sČetno slovo bez sufiksa ''{{-|me}}'' često koristajut vzajemo zaměnlivo v značenjah kolikostnogo či rednogo čislovnika. Napriměr, {{lang|ja|三階}} ''{{-|sangai}}'' može označati i &quot;tri etaža&quot;, i &quot;tretji etaž&quot;.

==Intervaly časa==
Za izraženje časovogo intervala jest možno dodati {{lang|ja|間}} ''{{-|kan}}'' k naslědnym slovam: {{lang|ja|秒}} ''{{-|byō}}'', {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}'', {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'', {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' (i jih nestandardnym izgovoram, pomimo ''{{-|tsuitachi}}''), {{lang|ja|週}} ''{{-|shū}}'', {{lang|ja|ヶ月}} ''{{-|kagetsu}}'' i {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''. Jednakože, upotrěbjenje se měnjaje v zavislnosti na slovu. Napriměr, propuskanje ''{{-|kan}}'' v slučaju {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' balo by grěškoju, i kogda ''{{-|shūkan}}'' i ''{{-|shū}} sut'' oba upotrěbjaut se često. Mimo tomu, slovo ''{{-|kagetsukan}}'' možno uslyšati odnositelno rědko, zatože ono jest izbytočnym, dokolě ''{{-|ka}}'' uže imaje funkciju ukazanja dolžiny.

== Sčetno slovo na kralikov ==
Sčetno slovo na kralikov jest ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}), čto jest to samo kako na ptic. Obyčno pri sčitanju &quot;životin od malyh do srědnjih&quot; koristaje se ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}),&lt;ref name=&quot;:03&quot;&gt;{{Cite journal |last1=Miura |first1=Akira |last2=Tanimori |first2=Masahiro |date=1996 |title=Handbook of Japanese Grammar |url=http://dx.doi.org/10.2307/329477 |journal=The Modern Language Journal |volume=80 |issue=3 |pages=424 |doi=10.2307/329477 |jstor=329477 |issn=0026-7902|url-access=subscription }}&lt;/ref&gt; slědovateljno, sčetnik na kralikov jest izključenjem. Jestvuje mnogo teorij o tom, začto na sčitanje kralikov koristaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).

Jedna iz takyh teorij glasi, že v eru Edo bylo strogo zabranjeno vladoju jedati životin, ktore imajut četyri nogy, i zato ne bylo dozvoljeno ljudam jedati kraličje meso.&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot;&gt;{{Cite book |last=Tsurumi |first=Noriaki |script-title=ja:干支ってなぁ～に？ |publisher=Chikuma Shubansha |year=2000 |location=Japan |pages=92 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite book |script-title=ja:Japonica時事百科 : 大日本百科事典編 |publisher=Shogakukan |year=1980 |location=Japan |pages=85–86 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Vtogda ljudi sut počeli kategorizovati kralikov kako ptic, da by jedati jihno meso, i sčetno slovo takože izměnili od ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}) na ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt; Druga teorija jest v tom, že vkus kraličjego mesa jest podobny mesu ptic, i čtovyše, kralikov lovili sut sětju, kako i ptic, i zato koristali sut ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |script-title=ja:平凡社大百科事典 |publisher=Heibinsya |year=1984 |location=Japan |pages=221–222 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Takemicu govori, že zdroj slova kralik, {{lang|ja|兎}} ''{{-|usagi}}'', jest {{lang|ja|羽}} ''{{-|u}}'', slovo, ktoro opisyvaje ptičje pera: slědovateljno, na kralikov upotrěbjaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Takemitsu |first=Makoto |script-title=ja:歴史から生まれた日常語の由来辞典 |publisher=Tokyodo Shuppan. |year=1998 |location=Japan |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;

== Primětky i iztočniky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
* {{cite web
 |url         = http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |title       = Счётные суффиксы
 |lang        = ru
 |access-date  = 2010-12-25
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20110114103605/http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |archive-date = 2011-01-14
 |url-status    = dead
}}

{{Prěvod|ru|Японские счётные суффиксы}}
{{Prěvod|en|Japanese count words}}
[[Kategorija:Jezyky]]
[[Kategorija:Japonsky jezyk]]</text>
      <sha1>1clgbxsxwou1cjdn6cznam2twg261ja</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43247</id>
      <parentid>43246</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T14:47:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <origin>43247</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45459" sha1="qgcds0ma52j5jqyn1wi1lb7fz0qj48t" xml:space="preserve">[[Fajl:20080317-100-dollar-muskmelon.jpg|thumb|right|300px|Priměr izkoristanja sčetnogo slova {{Nihongo|個|こ| ko}}. Idealny melon za 1 Man jen (¥10,000), ne imajuči defektov, specialno odobrany kako simboličny podarok]]
V [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]] [[Japonske čislovniky|čislovniky]], prědavajuče informaciju o čislu objektov, blizko vsegda koristajut se s [[postfiks]]ami — specialnymi služebnymi slovami, ktore se nazyvajut {{Nihongo|'''sčetne pomočne slova'''|助数詞|josūshi}}.

Podobna situacija jestvuje i v drugyh jezykah, ako li zajedno s [[Nečislime imenniky|nečislimymi imennikami]] ne može bezposrědno se koristati čislovnik. V věčšinstvu [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykov]] prěd takovymi imennikami (''sok, dym'') ne može byti čislovnik, hoti v molvě izrazy kako &quot;prosim, dva soky&quot; sut često dozvolime. Kolikost takyh prědmetov oprěděljajut s pomočju specialnyh slov, ktore odpovědajut něktoromu jih množstvu: «litr», «skljanka». Tute medžuslovjanske slova sut samostojne i zato ne sut ravnymi odpovědnostemi japonskym sčetnym slovam, ktore se koristajut podobno sufiksam, hoti v něktoryh slučajah rěčenja budujut se identično, napriměr {{Nihongo|コーヒーを一杯お願いします|''kōhī-o ippai onegaishimasu''}} — čašku kavy, laskavo prosim.

Drugoju nepremoju analogijeju može služiti izkoristanje specialnyh slov za sčitanje oprěděljennogo roda objektov, kako, napriměr sčitanje krav i bykov po glavam (&quot;20 glav&quot; vměsto &quot;20 krav i bykov&quot;). V bylyh formah russkogo jezyka, napriměr, sčitali odrězy platna v štukah (&quot;{{-|три штуки парчи}}&quot; vměsto &quot;{{-|три отреза}}&quot; ili &quot;{{-|три рулона}}&quot;), i tako dalje.

== Kako prěvoditi na slovjanske jezyky ==
Konstrukcije, imajuče sčetne slova, jest možlivo razděliti na tri grupy zavisno na tom, kako se oni prěvodet na slovjanske jezyky.

# Konstrukcije, imajuče sčetne slova kako jedinice měrjenja (časa, temperatury) ili označajuče objekty (ostrov, krajina, etaž i t.p.), obyčno prěkladjut s koristanjem slova v roditelniku (&quot;posětil tri krajiny&quot;, &quot;temperatura jest 16 stupnjev&quot;, &quot;on imaje 20 lět&quot;), [[Redny čisovnik|rednogo čisovnika]] &quot;pety etaž&quot;, či so stvarjanjem složitogo pridavnika (&quot;sedmilěto děte&quot;, &quot;petiminutna pauza&quot;, &quot;trietažny budinok&quot;). Govoritelje slovjanskyh jezykov mogut daže ne pojmati tute služebne slova kako osoblivu črtu japonskogo jezyka, zatože jihno koristanje jest blizko k odpovědajučim konstrukcijam v jih rodnom jezyku.
# Konstrukcije, imajuče sčetne slova, koristane zajedno s nečislimymi imennikami, takože izgledajut za govoriteljev slovjanskyh jezykov prirodno. V molvě večšinstva slovjanskyh jezykov jest dozvoljeno govoriti &quot;dajte prosim tri mlěka i dva soka», ale v gramotnoj rěči v pismu jest potrěbno utočnjenje, napriměr, &quot;tri butylky mlěka i dvě opakovky soka&quot;. Zato japonske sčetne slova prěkladajut se na slovjanske jezyky prirodnym obrazom (&quot;dva svitky tapet&quot;, &quot;čaška čaja&quot;).
# Najvyše složite za razuměnje sut konstrukcije, v ktoryh sčetne slova koristajut zajedno s čislimymi imennikami. Napriměr, izraz &quot;rodina imaje tri děteta&quot; na japonskom jezyku bude sodrživati ne jedino slovo &quot;děte&quot;, ale i sčetno slovo za sčitanje osob: &quot;rodina imaje tri osoby dětij&quot;. Podobno, ne jest možno rěkti &quot;ja jesm kupil tri jabloka&quot; ale jest obvezno izkoristati sčetno slovo za sčitanje malyh prědmětov: &quot;ja jesm kupil jablok tri kusy&quot;. V večšinstvu inyh slučajev tute japonske konstrukcije sovsěm ne jest možno točno prědati na slovjanske jezyky s koristanjem sčetnogo slova.

== Koristanje sčetnyh slov ==
V japonskom jezyku praktično vse imenniky muset se koristati so sčetnymi slovami za izraženje jih čisla, zatože v japonskom jezyku  odsutstvuje morfologija jedinstvenogo i množnogo čisla.&lt;ref&gt;{{Cite book|url=http://link.springer.com/10.1007/978-94-007-2681-9|title=Handbook of Quantifiers in Natural Language|date=2012|publisher=Springer Netherlands|isbn=978-94-007-2680-2|editor-last=Keenan|editor-first=Edward L.|series=Studies in Linguistics and Philosophy|volume=90|location=Dordrecht|doi=10.1007/978-94-007-2681-9|editor-last2=Paperno|editor-first2=Denis}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal|last=Watanabe|first=Akira|date=February 2006|title=Functional Projections of Nominals in Japanese: Syntax of Classifiers*|url=http://dx.doi.org/10.1007/s11049-005-3042-4|journal=Natural Language &amp; Linguistic Theory|volume=24|issue=1|pages=241–306|doi=10.1007/s11049-005-3042-4|s2cid=33599661|issn=0167-806X|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; S tutogo gledišča, blizko vse japonske imenniky sut nečislime. Taka gramatična osoblivost može projavjati se v situacijah, kogda govoreči ne može sintaksično pravilno izraziti množstvo konkretnogo prědmeta, jestli on ne znaje ili ne može vspomniti uměstno sčetno slovo. Za množstva od jednogo do deseti tutz problem može byti obojdeny koristanjem tradicijnyh čislovnikov (gledite poniže), čto dozvoljaje prisvojiti kolikost mnogym imennikam bez pomoči. Napriměr, &quot;četyri jabloka&quot; bude {{Nihongo|りんご四個|''ringo yonko''}}, kde {{Nihongo|j個|''ko''}} javjaje se sčetnam slovom, ale takože može byti izraženo s pomočju tradicijnogo čislovnika četyri kako {{Nihongo|りんご四つ|''ringo yottsu''}}. Tute tradicijne čislovniky jednakože ne mogut se uživati za sčitanje libokakyh imennikov; něktore, vključno imennikov za ljudij i životnyh, trěbujut uměstnogo sčetnogo slova (pomimo za 1 i 2 ljudij, u ktoryh praktično vsekogda koristajut varianty s tradicijnami čislovnikami, gledite [[Koristnik:Ilja isv/pěskovišče#Izključenja|izključenja]]).

Konstrukcije s koristanjem čislovnikov se mogut budovati podlě naslědnyh shem.

* Prva shema: ''kolikost + sčetnik —'' の ''({{Lang|en|no}}) — prědmet'', napriměr:

: 一本   の   鉛筆:  {{Lang|en|ippon-no empitsu}} ― jedna grafitka;
: 八歳   の   娘:  {{Lang|en|hassai-no musume}} ― osmilěta děvčinka.

V danyh priměrah jednake v japonskom zezyku konstrukcije pri převodu prědavajut se velmi različno.

* Vtora shema:  ''prědmet — svezna čestica — kolikost + sčetnik — glagol'', napriměr:

: 鉛筆  を  三本   買いました:  {{Lang|en|empitsu-o sanbon kaimashita}} ― kupil jest tri grafitky.
: 八歳の娘  が  三人  います:  {{Lang|en|hassai-no musume-ga sannin imasu}} ― sut tri osmilěte děvčinky.

Pri izboru sčetnogo slova uvažaje se ne jedino faktična prinaležnost ko klase věčij (&quot;vojenne koraby&quot;, &quot;životiny&quot; i t.d.), ale i jih forma.

* &quot;jedin plyvuči tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippiki'''-no maguro}}|一匹の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;glavy skota&quot;
* &quot;jedin izlovjeny tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippon'''-no maguro}}|一本の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;cilindrične prědmety&quot;,
* &quot;jedin trup tunca bez glavy i kože&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ichyō'''-no maguro}}|一丁の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;porcije&quot;,
* &quot;jedin kusok tunca&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokamari'''-no maguro}}|一塊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;kusky&quot;,
* &quot;tonky krajec tunca v opakovkě&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitosaku'''-no maguro}}|一冊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;prugy&quot;,
* &quot;odrěz mesa tunca, gotovy k použivanju&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokire'''-no maguro}}|一切れの鮪|}}, sčitaje se kako &quot;male kusky&quot;.

Něktore vyše česte sčetne slova mogut zaměnjati te mene česte. Napriměr, {{Nihongo|匹|''hiki''}} (gledite dole) često se koristaje za životiny, bez obzira na jih razměr. Jednakože, večšinstvo govoriteljev budut prědpočitati posluživati se pravilnym tradicijnym sčetnikom, {{Nihongo|頭|''tō''}}, ako li ide o večših životinah kako o konjah. Tuto stvarjaje red možnyh sčetnyh slov s različnymi stupnjami i prijemlivostju – napriměr, pri naručenju {{-|''[[Kushikatsu|kushikatsu]]''}} (smaženo meso na kyju), někto može naručati jih kako {{Nihongo|二串|''futa-kushi''}} (dva šašlyki), {{Nihongo|二本|''ni-hon''}} (dva kyje), ili {{Nihongo|二つ|''futa-tsu''}} (dva prědmety), so sniženjem točnosti v tutom redu.

Sčetne slova mogut cěljeno naduživane zaradi humorističnogo efekta, gluposti ili uražanja. Napriměr, rěčenje {{Nihongo|男一匹|''otoko ippiki''}} (&quot;jedin člověk [kako životina]&quot;), koristaje {{Nihongo|匹|''hiki''}}, sčetnik za životnyh, vměsto tipičnyh sčetnyh slov za ljudij.&lt;ref&gt;{{Cite web |script-title=ja:男一匹とは |trans-title=Čto jest 'otoko ippiki'? |url=https://kotobank.jp/word/%E7%94%B7%E4%B8%80%E5%8C%B9-453322 |access-date=2023-01-10 |script-website=ja:コトバンク |publisher=日本国語大辞典 |language=ja |script-quote=ja:一人前の男子ということを強めていう語。また、しっかりした男。|trans-quote=Koristaje se za podčrkivanje obraza vpolno dorastlogo i samostojnogo mladca. Može takože odkazyvati na člověka s silnym harakterom}}&lt;/ref&gt;

==Tablica tradicijnyh čislovnikov==
{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! Čislovnik
! Transkripcija [[romaji|romadži]]
! Zapis [[hiragana|hiraganoju]]
|-
| 1
| {{lang|ja|一つ}}
| ''{{-||hitotsu}}''
| {{lang|ja|ひとつ}}
|-
| 2
| {{lang|ja|二つ}}
| ''{{-||futatsu}}''
| {{lang|ja|ふたつ}}
|-
| 3
| {{lang|ja|三つ}}
| ''{{-||mittsu}}''
| {{lang|ja|みっつ}}
|-
| 4
| {{lang|ja|四つ}}
| ''{{-||yottsu}}''
| {{lang|ja|よっつ}}
|-
| 5
| {{lang|ja|五つ}}
| ''{{-||itsutsu}}''
| {{lang|ja|いつつ}}
|-
| 6
| {{lang|ja|六つ}}
| ''{{-||muttsu}}''
| {{lang|ja|むっつ}}
|-
| 7
| {{lang|ja|七つ}}
| ''{{-||nanatsu}}''
| {{lang|ja|ななつ}}
|-
| 8
| {{lang|ja|八つ}}
| ''{{-||yattsu}}''
| {{lang|ja|やっつ}}
|-
| 9
| {{lang|ja|九つ}}
| ''{{-||kokonotsu}}''
| {{lang|ja|ここのつ}}
|-
| 10
| {{lang|ja|十}}
| ''{{-||tō}}''
| {{lang|ja|とお}}
|}

== Razprostranjene sčetne slova po kategorijah ==
Tuto jest izbrany spisok iz něktoryh najčesteje koristanyh sčetnyh slov.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Izgovor
!Zapis
!Koristanje
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Ljudi i prědmety
|-
|''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
|{{lang|ja|部}}
|Kopij žurnalov ili novin ili drugyh paketov papira
|-
|''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
|{{lang|ja|台}}
|Avt, velosipedov, mašin, mehaničnyh devajsov, [[Domova tehnika|domovyh aparatov]]
|-
|''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|杯}}
|Čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
|''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}, {{lang|ja|びき}} {{-|biki}}''
|{{lang|ja|匹}}
|Malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (folklore)|oni]] (běsov/črtov)
|-
|''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
|{{lang|ja|本}}
|'''često koristano slovo'''  Dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov, maršrutov vlakov ili avtobusov, kin (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy (modernogo formata {{-|[[Kodeks (knižny format)|kodeks]]}}) bude ''{{-|satsu}}''.
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
|{{lang|ja|階}}
|Etažev, podlog
|-
|''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
|{{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, ili {{lang|ja|ヶ}}
|'''često koristano slovo''' Prědpokladaje, že prědmet jest maly i/ili krugly.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://www.punipunijapan.com/japanese-counter-ko/|title=Counting Small Objects in Japanese with 個 &amp;#124; PuniPuniJapan|date=15 August 2013}}&lt;/ref&gt; {{lang|ja|個}} takože koristajut za vojenne jedinice.
|-
|''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
|{{lang|ja|枚}}
|'''često koristano slovo''' Tonkyh, ploskyh prědmetov: listov papira, fotografij, talirek, prědmetov oblečenja (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
|''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
|{{lang|ja|名}}
|[[Ljudi|Ljudij]] (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
|''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
|{{lang|ja|面}}
|Širokyh, ploskyh prědmetov: zrcal, dosok dlja stolnyh igr (šahov, igo, šogi), uravnjev [[Videoigra|kompjuternyh igr]], stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
|''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
|{{lang|ja|人}}
|Ljudij (ale gledite tabelu izključenij poniž)
|-
|''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
|{{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
|Ljudij, koristaje se v slovah {{lang|ja|一人 (ひとり)}} i {{lang|ja|二人 (ふたり)}}
|-
|''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
|{{lang|ja|冊}}
|Knig
|-
|''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
|{{lang|ja|[[wikt:つ#Etymology_4|つ]]}}
|'''često koristano slovo''' Sčetno slovo občego naměrjenja, vhodi v sostav tradicijnyh japonskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}} (&quot;jedna věč&quot;), {{lang|ja|二つ}} (&quot;dvě věči&quot;), {{lang|ja|三つ}} (&quot;tri věči&quot;), i t.d.
|-
|''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
|{{lang|ja|話}}
|Razkazov, epizodov TV serialov, i t.d.
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Čas, kalendar, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
|{{lang|ja|秒}}
|Sekund
|-
|''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
|{{lang|ja|分}}
|Minut
|-
|''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
|{{lang|ja|月}}
|Měsecev v godu. Periodov času dolgostju měsec, kogda čitaje se kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
|''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}, {{lang|ja|ぱく}} {{-|paku}}''
|{{lang|ja|泊}}
|Nočij pobytja
|-
|''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
|{{lang|ja|時}}
|Časin dnja
|-
|''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
|{{lang|ja|時間}}
|Periodov dolgostju časinu
|-
|''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca
|-
|''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
|{{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
|Periodov dolgostju měsec (gledite takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[Katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
|''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
|{{lang|ja|年}}
|Lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
|''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca (sle gledite tablicu izključenij dole)
|-
|''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
|{{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}})
|Lět vozrasta ({{lang|ja|才}} obyčno posluživaje se kako [[Ryakuji|''ryakuji'']])
|-
|''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
|{{lang|ja|週}}
|Sedmic
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Stupenj, čestota, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|倍}}
|Množnost, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
|''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
|{{lang|ja|番}}
|Město, pozicija v sportovnyh matčah
|-
|''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
|{{lang|ja|度}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
|''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
|{{lang|ja|畳}}
|Matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|jō}}''
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
|{{lang|ja|回}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
|}

== Blagozvučne izměny ==
Ako li prěd sčetnym slovom sut oprěděljene čislovniky s oprěděljenymi fonemami, slučajut se sistematične izměny jih izgovora. Napriněr, {{lang|ja|一}} ''{{-|ichi}}'' + {{lang|ja|回}} {{-|kai}} → {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}''. Vyše podrobnostej najdete v tabelě poniž.

Tuto moglo byti naslědkom morfo-fonologičnogo fenomena historičnoj izměny zvukov japonskogo jezyka,&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Kobuchi-Philip|first=Mana|date=May 2007|title=Floating numerals and floating quantifiers|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.lingua.2006.03.008|journal=Lingua|volume=117|issue=5|pages=814–831|doi=10.1016/j.lingua.2006.03.008|issn=0024-3841|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; kako jest možno viděti na prikladu ozvučanja {{lang|ja|匹}} ''{{-|hiki}}'':
{| class=&quot;wikitable&quot;
|六
| +
|匹
|→
|六匹
|-
|''roku''
|
|'''''h'''iki''
|
|''ro'''pp'''iki''
|-
|šest
|
|malyh životin
|
|
|}
izměna grlovogo {{-|[h]}} na dvugubny {{-|[p]}}.

Drugy priměr:
{|
|一人
|
|二人
|
|三人
|-
|''hito-ri''
|
|''futa-ri''
|
|''san-'''nin'''''
|-
|na jednu osobu
|
|na dvě osoby
|
|na tri osoby
|}
Tute izměny sut slědovane dosti konsistentno, ale sut možlive variacije medžu govoriteljami. V tabelě, ako li variacije sut česte, jest uvedeno vyše alernativ.

''{{-|Jū}}'' zaměnjaje se ''{{-|ju-}}'' ili ''{{-|ji-}}'' ({{lang|ja|じゅっ/じっ}}) i dvojnoju suglaskoju prěd bezzvučnoju suglaskoju, kako to jest pokazano v tabelě. ''{{-|Ji-}}'' jest stara forma, ktora uže jest zaměnjena s ''{{-|ju-}}'' v v rěči poslědnjih generacij.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Numeral
!{{-|k}}- ({{lang|ja|か}} {{lang|ja|きゃ}} i t.d.)
!{{-|s/sh}}- ({{lang|ja|さ}} {{lang|ja|しゃ}} i t.d.)
!{{-|t/ch}}- ({{lang|ja|た}} {{lang|ja|ちゃ}} i t.d.)
!{{-|h}}- ({{lang|ja|は}} {{lang|ja|ひ}} {{lang|ja|へ}} {{lang|ja|ほ}} {{lang|ja|ひゃ}} {{lang|ja|ひゅ}} {{lang|ja|ひょ}})
!{{-|f}}- ({{lang|ja|ふ}})
!{{-|p}}- ({{lang|ja|ぱ}} etc.)
!{{-|w}}- ({{lang|ja|わ}})
|-
|1 {{-|ichi}}
|''{{-|ikk-}} {{lang|ja|いっか}}''
|''{{-|iss-}} {{lang|ja|いっさ}}''
|''{{-|itt-}} {{lang|ja|いった}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぷ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|
|-
|3 {{-|san}}
|
|
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|''{{-|sanp-}} {{lang|ja|さんぷ}}''
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|-
|4 {{-|yon}}
|
|
|
|''{{-|yonh-}} {{lang|ja|よんは}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぱ}}''
|''{{-|yonf-}} {{lang|ja|よんふ}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぷ}}''
|
|''{{-|yow-}} {{lang|ja|よわ}}''
''{{-|yonw-}} {{lang|ja|よんわ}}'' {{-|yonb-}} {{lang|ja|よんば}}
|-
|6 {{-|roku}}
|''{{-|rokk-}} {{lang|ja|ろっか}}''
|
|
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぷ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|rokuw-}} {{lang|ja|ろくわ}}''
''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|-
|8 {{-|hachi}}
|''{{-|hakk-}} {{lang|ja|はっか}}''
|''{{-|hass-}} {{lang|ja|はっさ}}''
|''{{-|hatt-}} {{lang|ja|はった}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぷ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
''{{-|hachiw-}} {{lang|ja|はちわ}}''
|-
|10 {{-|jū}}
|''{{-|jikk-}} {{lang|ja|じっか}}''
''{{-|jukk-}} {{lang|ja|じゅっか}}''
|''{{-|jiss-}} {{lang|ja|じっさ}}''
''{{-|juss-}} {{lang|ja|じゅっさ}}''
|''{{-|jitt-}} {{lang|ja|じった}}''
''{{-|jutt-}} {{lang|ja|じゅった}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぷ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぷ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
|-
|100 {{-|hyaku}}
|''{{-|hyakk-}} {{lang|ja|ひゃっか}}''
|
|
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぷ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|
|-
|1000 {{-|sen}}
|
|
|
|''{{-|senb-}} {{lang|ja|せんば}}''
|''{{-|senp-}} {{lang|ja|せんぷ}}''
|
|
|-
|10000 {{-|man}}
|
|
|
|''{{-|manb-}} {{lang|ja|まんば}}''
|''{{-|manp-}} {{lang|ja|まんぷ}}''
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|
|''{{-|nanb-}} {{lang|ja|なんば}}''
|''{{-|nanp-}} {{lang|ja|なんぷ}}''
|
|
|}

==Razširjeny spisok sčetnyh sov==
Tuty spisok takože vključaje něktore sčetne slova i upotrěbjenja, ktore strěčajut se rědko ili ne sut široko znajeme; druge slova mogut sporadično se upotrěbjati kako sčetne slova.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Upotrěba
|-
| ''{{lang|ja|ば}} {{-|ba}}''
| {{lang|ja|場}}
| scen pjesy
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| raz, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|晩}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ya}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| posicija, platforma vlaka, izsledok sportivnogo matča
|-
| ''{{lang|ja|び}} {{-|bi}}''
| {{lang|ja|尾}}
| malyh ryb i [[Krevetka|krevetok]] (koristaje se pri trgovanju rybami; mnogo ljudij vměsto tomu govoret ''{{-|hiki}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| kopij žurnala ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|ぶん}} {{-|bun}}''
| {{lang|ja|文}}
| rěčenij
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| sekund
|-
| ''{{lang|ja|ちゃく}} {{-|chaku}}''
| {{lang|ja|着}}
| kostjumov oblečenja (gledie takože: {{-|mai}})
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|挺}}
| dolgyh, uzkyh prědmetov kako sut vintovky, palky tuše, nosilky, rikše, gusle
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|丁}}
| listov, stranic, orudij, nožic, pil, nogavic, pistoletov, blokov tofu, gradskyh kvartalov, porcij v restoranu
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|町}}
| gradskyh kvartalov
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|代}}
| generacij, historičnyh periodov, carstvovanij
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| avt, velosipedov, mašin, mehanizmov, domovyh aparatov
|-
| ''{{lang|ja|だん}} {{-|dan}}''
| {{lang|ja|段}}
| uravnij, rangov, stupenij (stupenišča).
|-
| ''{{lang|ja|だんらく}} {{-|danraku}}''
| {{lang|ja|段落}}
| paragrafov
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| slučajev, kolikostij raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|ふで}} {{-|fude}}''
| {{lang|ja|筆}}
| sekvencij bukv ili rysovanok, ktore vy pišete ili rysujete ne odryvajuči pero od papira. Ne zaměšivati s ''{{-|hitsu}}'' ({{lang|ja|筆}}) poniž.
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|服}}
| čašek ''{{-|[[matcha]]}}'' (praškovy zeleny čaj); paketov ili doz praškovyh lěkov; vteganij (napr. cigarety); prěryvov ili pauz
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|幅}}
| visečih svitkov (''{{-|[[kakemono|kakejiku]]}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| minut
|-
| ''{{lang|ja|ふり}} {{-|furi}}''
| {{lang|ja|振}}
| mečev
|-
| ''{{lang|ja|がっきゅう}} {{-|gakkyū}}''
| {{lang|ja|学級}}
| klas (v školnom obrazovanju)
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| měsec goda; periodov dolžinoju měsec pri čitanju kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ご}} {{-|go}}''
| {{lang|ja|語}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ごう}} {{-|gō}}''
| {{lang|ja|合}}
| malyh vměstilnikov (napr. čašek ryže, čaš sake)
|-
| ''{{lang|ja|ごん}} {{-|gon}}, also {{lang|ja|こと}} {{-|koto}}''
| {{lang|ja|言}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ぐ}} {{-|gu}}''
| {{lang|ja|具}}
| sbirok pancyrov, sbirok mebelja
|-
| ''{{lang|ja|ぎょう}} {{-|gyō}}''
| {{lang|ja|行}}
| redkov teksta
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| čašek i skljanok napitkov, ložek; kalmarov, osmonogov, krabov, morskyh ušij, lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}''
| {{lang|ja|敗}}
| proigr (sportivnyh bojev)
|-
| ''{{lang|ja|はこ}} {{-|hako}}''
| {{lang|ja|箱}}
| krabok
|-
| ''{{lang|ja|はり}} {{-|hari}}''
| {{lang|ja|張}}
| doždnikov, solnečnikov, šatorov
|-
| ''{{lang|ja|はしら}} {{-|hashira}}''
| {{lang|ja|柱}}
| bogov, memorialnyh dosok
|-
| ''{{lang|ja|はつ}} {{-|hatsu}}, {{lang|ja|ぱつ}} {{-|patsu}}''
| {{lang|ja|発}}
| izstrělov, kulej, vozdušnyh fejerverkov; orgazmov, polovyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ひん}} {{-|hin}}, {{lang|ja|ぴん}} {{-|pin}}''
| {{lang|ja|品}}
| (čestij jedanja, bljud (gledite takože: ''{{-|shina}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ひつ}} {{-|hitsu}}, {{lang|ja|ぴつ}} {{-|pitsu}}''
| {{lang|ja|筆}}
|podělov zemje i člověk
|-
| ''{{lang|ja|ほ}} {{-|ho}}, {{lang|ja|ぽ}} {{-|po}}''
| {{lang|ja|歩}}
| krokov
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), maršrutov vlakov ili avtobusov, kin, bejsbolovyh  {{-|home-run'ov|хоум-ранов}}, punktov, ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy je ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|ひょう}} {{-|hyō}}, {{lang|ja|ぴょう}} {{-|pyō}}''
| {{lang|ja|票}}
| glasov
|-
| ''{{lang|ja|ひょうし}} {{-|hyōshi}}, {{lang|ja|びょうし}} {{-|byōshi}}''
| {{lang|ja|拍子}}
| muzikalnyh uderov, bitov
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|字}}
| bukv, znakov kandži i kany
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|児}}
| dětij. Kako v &quot;otec dvoh [dětij]&quot;, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| čas dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| periodov dolžinoju časinu
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|yo jō han}}''
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|錠}}
| pilulek/kapsul
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|条}}
| člankov zakona, tonkyh objektov, lučev ili potokov světla, prugov dyma ili blěskavic
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| denj měseca
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|架}}
| kadrov
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|課}}
| lekcij
|-
| ''{{lang|ja|かぶ}} {{-|kabu}}''
| {{lang|ja|株}}
| akcij kompanije; razsady drěv
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| periodov dolžinoju měsec (takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
| slučajev, kolikost raz/krat (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| čislo etažev
|-
| ''{{lang|ja|かこく}} {{-|kakoku}}''
| {{lang|ja|ヶ国}}, {{lang|ja|箇国}}
| držav
|-
| ''{{lang|ja|かこくご}} {{-|kakokugo}}''
| {{lang|ja|ヶ国語}}, {{lang|ja|箇国語}}
| (narodnyh) jezykov
|-
| ''{{lang|ja|かく}} {{-|kaku}}''
| {{lang|ja|画}}
| črt v kandži
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|貫}}
| kusov {{Lang|en|[[Sushi|nigiri-zushi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|艦}}
| vojennyh korabov
|-
| ''{{lang|ja|けいとう}} {{-|keitou}}''
| {{lang|ja|系統}}
| avtobusnyh maršrutov
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}''
| {{lang|ja|件}}
| abstraktnyh materij i slučajev
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}, {{lang|ja|げん}} {{-|gen}}''
| {{lang|ja|軒}}
| domov
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|機}}
| samoletov, mašin
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|基}}
| grobov, věncov, mikroprocessorov, reaktorov, liftov, damb
|-
| ''{{lang|ja|きん}} {{-|kin}}''
| {{lang|ja|斤}}
| bulok hlěba
|-
| ''{{lang|ja|きれ}} {{-|kire}}''
| {{lang|ja|切れ}}
| kuskov (hlěba, torta, {{Lang|en|[[sashimi]]}} i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, or {{lang|ja|ヶ}}
| občo měriteljno slovo, koristaje se ako li ne jestvuje specifično sčetno slovo. {{lang|ja|個}} takože upotrěbjajut za sčitanje vojenskyh podrazděljenij.
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|戸}}
| domov ({{lang|ja|戸}} označaje &quot;dver&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|校}}
| škol
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|稿}}
| skic manuskripta
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|行}}
| bankov
|-
| ''{{lang|ja|こま}} {{-|koma}}''
| {{lang|ja|齣}}, {{lang|ja|コマ}}
| ramov, panelov. {{lang|ja|齣}} v naše časy se praktično ne koristaje
|-
| ''{{lang|ja|こん}} {{-|kon}}''
| {{lang|ja|献}}
| melkyh skljanok (napitkov)
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|区}}
| razdělov, okrugov grada
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|句}}
| {{Lang|en|[[haiku]], [[senryū]]}}
|-
| ''{{lang|ja|くち}} {{-|kuchi}}''
| {{lang|ja|口}}
| (bankovnyh) kont, donatov ({{lang|ja|口}} označaje &quot;otvor&quot; ili &quot;vstup&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|くみ}} {{-|kumi}}''
| {{lang|ja|組}}
| skupin, par ljudij (dvojčet, muža s ženoju, tancorov, i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|くらす}} {{-|kurasu}}''
| {{lang|ja|クラス}}
| školnyh lekcij
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|脚}}
| stolov, stolek, kubkov na dolgoj nogě
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|客}}
| zbirok čašky i bljudca
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|曲}}
| muzikalnyh pjes
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|局}}
| matčev v nastoljnyh igrah (šahah, igo, šogi, madžongu); radio stancij, televizijnyh stancij
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| tonkyh ploskyh prědmetov, listov papira, fotografij, talirok, prědmetov odědže (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|まき}} {{-|maki}} or {{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|巻}}
| svitkov, {{Lang|en|kan}} dlja tomov knig
|-
| ''{{lang|ja|まく}} {{-|maku}}''
| {{lang|ja|幕}}
| teatralnyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| lujdij (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| zrcal, dosok za  nastoljne igry (šahy, igo, šogi); uravnjev kompjuternyh igr, stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|門}}
| pušek
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|問}}
| pytanij
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| čisla dnev měseca (ale gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| ljudij (gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にんまえ}} {{-|ninmae}}''
| {{lang|ja|人前}}
| porcij jedy (bez izključenij, na razliku od ''{{-|nin}}'' povyš)
|-
| ''{{lang|ja|おり}} {{-|ori}}''
| {{lang|ja|折}}
| krabok, sdělanyh iz složenogo papira (sravnite s ''{{-|hako}}'' povyš, ktoro odnosi se ko krabkam generalno)
|-
| ''{{lang|ja|ぺーじ}} {{-|pēji}}''
| {{lang|ja|ページ}}, {{lang|ja|頁}}
| stranic
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|例}}
| slučajev, priměrov
|-
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|礼}}
| poklonov pri bogoslužbě v hramu
|-
| ''{{lang|ja|れん}} {{-|ren}}''
| {{lang|ja|連}}
| finger rings or necklace loops
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| ljudij, koristaje se v slovah {{Nihongo|一人|ひとり ''hitori''}} i {{Nihongo| 二人|ふたり ''futari''}}.
|-
| ''{{lang|ja|りん}} {{-|rin}}''
| {{lang|ja|輪}}
| koles, cvětov
|-
| ''{{lang|ja|りょう}} {{-|ryō}}''
| {{lang|ja|両}}
| želězničnyh vagonov
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|才}} ili {{lang|ja|歳}}
| lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|さお}} {{-|sao}}''
| {{lang|ja|棹}}
| skrinej s zasuvkami, horugv
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| knig
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|席}}
| měst za sedanje, prědstavjenij [[rakugo]], (pjanyh) zabav
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|隻}}
| korabov, jednogo iz pary (napr., polovinok skladanogo ekrana), prědmetov, nosimyh vkupě (ryb, ptic, strěl i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|しな}} {{-|shina}}''
| {{lang|ja|品}}
| čestij jedanja, bljud (see also: ''{{-|hin}}'')
|-
| ''{{lang|ja|しゃ}} {{-|sha}}''
| {{lang|ja|社}}
| koristaje se za sčitanje firm i kompanij, t.j. {{lang|ja|会社}}
|-
| ''{{lang|ja|しき}} {{-|shiki}}''
| {{lang|ja|式}}
| zbirok prědmetov, kako sut dokumenty ili meblje
|-
| ''{{lang|ja|しょう}} {{-|shō}}''
| {{lang|ja|勝}}
| poběd (v sport turnirah)
|-
| ''{{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|首}}
| veršev {{Lang|en|[[Waka (poezija)|tanka]]}}
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| sedmic
|-
| ''{{lang|ja|しゅるい}} {{-|shurui}} or {{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|種類}} ili {{lang|ja|種}}
| tipov, vidov
|-
| ''{{lang|ja|そく}} {{-|soku}}''
| {{lang|ja|足}}
| par obuvok, ponožek, pančoh, {{Lang|en|[[tabi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|そう}} {{-|sō}}''
| {{lang|ja|双}}
| par
|-
| ''{{lang|ja|たば}} {{-|taba}}''
| {{lang|ja|束}}
| svezkov (banknot), grozdij (cvětov, zelenin), snopov
|-
| ''{{lang|ja|たい}} {{-|tai}}''
| {{lang|ja|体}}
| obrazov, statuj, ostatkov osob, kukol, androidov, humanoidnyh robotov
|-
| ''{{lang|ja|たわら}} {{-|tawara}}''
| {{lang|ja|俵}}
| měškov ryži
|-
| ''{{lang|ja|てき}} {{-|teki}}''
| {{lang|ja|滴}}
| kapej tekutiny
|-
| ''{{lang|ja|てん}} {{-|ten}}''
| {{lang|ja|点}}
| toček, čestij množstva, zbirky
|-
| ''{{lang|ja|とう}} {{-|tō}}''
| {{lang|ja|頭}}
| velikyh životin, skota, slonov, kitov, delfinov, motyljev ({{lang|ja|頭}} označaje &quot;glava&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|とき}} {{-|toki}}''
| {{lang|ja|時}}
| periodov časa, v šestyh čestah dnje ili noči (v tradicijnom i ustarělom sposobu govorjenja vremeni). Gledite takože: ''{{-|jikan}}''
|-
| ''{{lang|ja|とおり}} {{-|tōri}}''
| {{lang|ja|通り}}
| kombinacij, variantov rěšenja glavolomky
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|つ}}
| koristaje se v sostavu prvorodnyh japoskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}}, {{lang|ja|二つ}}, {{lang|ja|三つ}} etc.
|-
| ''{{lang|ja|つう}} {{-|tsū}}''
| {{lang|ja|通}}
| pisem
|-
| ''{{lang|ja|つぼ}} {{-|tsubo}}''
| {{lang|ja|坪}}
| često koristana edinica povrhnje, ravna 3.3 kvadratnyh metra.
|-
| ''{{lang|ja|つぶ}} {{-|tsubu}}''
| {{lang|ja|粒}}
| migdaljev, zrn
|-
| ''{{lang|ja|つうわ}} {{-|tsūwa}}''
| {{lang|ja|通話}}
| telefonovanij (gledite takože: ''{{-|hon}}'')
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}, {{lang|ja|ば}} {{-|ba}}, {{lang|ja|ぱ}} {{-|pa}}''
| {{lang|ja|羽}}
| ptic, kralikov. {{lang|ja|羽}} označaje &quot;pero&quot; ili &quot;krilo&quot;
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|把}}
| svezok, kompletov, vuzlov
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| razkazov, epizodov TV serialov, i t.d..
|-
| ''{{lang|ja|や}} {{-|ya}}''
| {{lang|ja|夜}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ban}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぜん}} {{-|zen}}''
| {{lang|ja|膳}}
| par palok za jedanje; misok ryži
|}

== Izključenja ==
Tradicijne čislovniky koristajut se dětmi i za dětij, da by ukazyvati jih věk, vměsto upotrěbjanja sčetnogo slova za věk 歳 (ili 才) ''{{-|sai}}''.

Něktore sčetne slova, imenno 日 ''{{-|nichi}}'' i 人 ''{{-|nin}}'', koristajut se s tradičnymi čislovnikami za něktore čisla, kako jest možno viděti v tabelě poniž. Ine izkoristanja tradicijnyh čislovnikov sut obyčno ograničene oprěděljenymi rěčenjami, takymi, kako 一月 ''{{-|hitotsuki}}'' i 二月 ''{{-|futatsuki}}'' (jedin i dva měseca, odpovědajuči), 一言 ''{{-|hitokoto}}'' (cělno slovo) i 一度 ''{{-|hitotabi}}'' (jednokratno).

Poněkogda obyčne čisla, ktore imajut izvedeno značenje, zapisyvajut s pomočju odličnyh kandži. Napriměr, ''{{-|hitori}}'' (sam, jedin) zapisyvajut kako 独り, a ''{{-|futatabi}}'' (ješče raz, v drugy raz) obyčno pišut kako 再び vměsto 二度. Sčetno Čislo za měsece ''{{-|kagetsu}}'' (izvedeno od kandžii 箇月) često zapisyvajut kako ヶ月.

''{{-|Nana}}'' i ''{{-|shichi}}'' sut variantami za 7, ''{{-|yon}}'' i ''{{-|shi}}'' sut variantami za 4, i ''{{-|kyū}}'' i ''{{-|ku}}'' sut alternativy za 9. V tutyh treh parah variantov, ''{{-|nana}}'', ''{{-|yon}}'' i ''{{-|kyū}}'' sut izkoristane česteje. Něktore sčetne slova, jednakože, imenno 人 ''{{-|nin}}'' (ljudij), 月 ''{{-|gatsu}}'' (měsec goda), 日 ''{{-|ka/nichi}}'' (denj měseca, dnjev), 時 ''{{-|ji}}'' (časina dnja) i 時間 ''{{-|jikan}}'' (časin) rabotajut jedino s konkretnymi variantami. Tute varianty možno uviděti v tabelě dole.

Dokolě {{lang|ja|回}} ''{{-|kai}}'' (slučajev) i {{lang|ja|銭}} ''{{-|sen}}'' (0.01 jena, tutčas rědko se posluživaje) slědujut povyš uvedenym blagozvučnym izměnam, jih homofony {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}'' (etažev budinka) i {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}'' (tyseč) nemnogo odličajut se, kako uvedeno dole, ale tuto različenje ne jest vsegda slědovano vsemi govoriteljami. Tako, {{lang|ja|三階}} (&quot;tretji etaž&quot;) može čitati se ''{{-|san'''k'''ai}}'' ili ''{{-|san'''g'''ai}}'', ale {{lang|ja|三回}} (&quot;tri raza&quot;) izgovarjaje se jedino kako ''{{-|san'''k'''ai}}''.

{| class=&quot;wikitable&quot;
!Čislo
!つ ''{{-|tsu}}''
!日 ''{{-|nichi}}''
!人 ''{{-|nin}}''
!年 ''{{-|nen}}''
!月 ''{{-|gatsu}}''
!時 ''{{-|ji}}''
!分 ''{{-|fun}}''
!百 ''{{-|hyaku}}''
!千 ''{{-|sen}}''
!歳 ''{{-|sai}}''
!階 ''{{-|kai}}''
|-
|1
|''ひとつ''
''{{-|hitotsu}}''
|''{{-|tsuitachi}}''&lt;ref&gt;Jednakože, pri sčitanju čisla dnjev, na razliku od dnja v měsecu, koristajut ''{{-|ichinichi}}''. Takože jest možno uslyšati ''{{-|Ippi}}''&lt;/ref&gt;
|''{{-|hitori}}''
|
|
|
|''{{-|ippun}}''
|
|''{{-|issen}}''
|''{{-|issai}}''
|''{{-|ikkai}}''
|-
|2
|''ふたつ''
''{{-|futatsu}}''
|''{{-|futsuka}}''
|''{{-|futari}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|3
|''みっつ''
''{{-|mittsu}}''
|''{{-|mikka}}''
|
|
|
|
|''{{-|sanpun}}''
|''{{-|sanbyaku}}''
|''{{-|sanzen}}''
|
|''{{-|sangai}}''
|-
|4
|''よっつ''
''{{-|yottsu}}''
|''{{-|yokka}}''
|''{{-|yonin}}&lt;ref&gt;V dalěkyh oblasteh (napr. Sěverny [[Honšu]] i Iztočny [[Hokajdo]]) starše govoritelje mogut koristati ''{{-|yottari}}''.{{Cite web|url=http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|title=Language Contact and Lexical Innovation|access-date=2007-02-14|archive-date=2004-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20041216014043/http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|url-status=dead}} Table 1. Native Counting in Japanese&lt;/ref&gt;''
|''{{-|yonen}}''
|''{{-|shigatsu}}''
|''{{-|yoji}}''
|''{{-|yonpun}}''
|
|
|
|
|-
|5
|''いつつ''
''{{-|itsutsu}}''
|''{{-|itsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|6
|''むっつ''
''{{-|muttsu}}''
|''{{-|muika}}''
|
|
|
|
|''{{-|roppun}}''
|''{{-|roppyaku}}''
|
|
|''{{-|rokkai}}''
|-
|7
|''ななつ''
''{{-|nanatsu}}''
|''{{-|nanoka}}''
|''{{-|shichinin}}''
|
|''{{-|shichigatsu}}''
|''{{-|shichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|8
|''やっつ''
''{{-|yattsu}}''
|''{{-|yōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|happun}}''
|''{{-|happyaku}}''
|''{{-|hassen}}''
|''{{-|hassai}}''
|''{{-|hakkai}}''
|-
|9
|''ここのつ''
''{{-|kokonotsu}}''
|''{{-|kokonoka}}''
|
|
|''{{-|kugatsu}}''
|''{{-|kuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|10
|''とお''
''{{-|tō}}''
|''{{-|tōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|jippun}}''
|
|
|''{{-|jissai}}''
|''{{-|jikkai}}''
|-
|14
|
|''{{-|jūyokka}}''
|''{{-|jūyonin}}''
|''{{-|jūyonen}}''
|
|''{{-|jūyoji}}''
|''{{-|jūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|17
|
|''{{-|jūshichinichi}}''
|''{{-|jūshichinin}}''
|
|
|''{{-|jūshichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|19
|
|''{{-|jūkunichi}}''
|
|
|
|''{{-|jūkuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|20
|
|''{{-|hatsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|''{{-|hatachi}}''
|
|-
|24
|
|''{{-|nijūyokka}}''
|''{{-|nijūyonin}}''
|''{{-|nijūyonen}}''
|
|''{{-|nijūyoji}}''
|''{{-|nijūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|''&lt;ref&gt;I {{lang|ja|幾人}} ''{{-|ikunin}}'', i {{lang|ja|何人}} ''{{-|nannin}}'' koristajut v značenju &quot;kako mnogo jest ljudij&quot;.&lt;/ref&gt;
|
|
|
|''{{-|nanpun}}''
|''{{-|nanbyaku}}''
|''{{-|nanzen}}''
|
|''{{-|nangai}}''
|}

==Redne čislovniky==
Generalnko, opisane povyš sčetne slova sut [[Kolikostny čislovnik|kolikostne čislovniky]], vo smyslu, že oni ukazyvajut množstvo. Da by transformovati sčetno slovo v [[redny čislovnik]], ktory označaje poziciju v redu, poslě čislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} ''{{-|me}}''. Tako, &quot;jedin raz&quot; bude se prěvoditi kako {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}'', ale &quot;prvy raz&quot; kako {{lang|ja|一回目}} ''{{-|ikkaime}}''.

Tuto pravilo jest jednakože nedoslědno, zatože sČetno slovo bez sufiksa ''{{-|me}}'' često koristajut vzajemo zaměnlivo v značenjah kolikostnogo či rednogo čislovnika. Napriměr, {{lang|ja|三階}} ''{{-|sangai}}'' može označati i &quot;tri etaža&quot;, i &quot;tretji etaž&quot;.

==Intervaly časa==
Za izraženje časovogo intervala jest možno dodati {{lang|ja|間}} ''{{-|kan}}'' k naslědnym slovam: {{lang|ja|秒}} ''{{-|byō}}'', {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}'', {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'', {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' (i jih nestandardnym izgovoram, pomimo ''{{-|tsuitachi}}''), {{lang|ja|週}} ''{{-|shū}}'', {{lang|ja|ヶ月}} ''{{-|kagetsu}}'' i {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''. Jednakože, upotrěbjenje se měnjaje v zavislnosti na slovu. Napriměr, propuskanje ''{{-|kan}}'' v slučaju {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' balo by grěškoju, i kogda ''{{-|shūkan}}'' i ''{{-|shū}} sut'' oba upotrěbjaut se često. Mimo tomu, slovo ''{{-|kagetsukan}}'' možno uslyšati odnositelno rědko, zatože ono jest izbytočnym, dokolě ''{{-|ka}}'' uže imaje funkciju ukazanja dolžiny.

== Sčetno slovo na kralikov ==
Sčetno slovo na kralikov jest ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}), čto jest to samo kako na ptic. Obyčno pri sčitanju &quot;životin od malyh do srědnjih&quot; koristaje se ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}),&lt;ref name=&quot;:03&quot;&gt;{{Cite journal |last1=Miura |first1=Akira |last2=Tanimori |first2=Masahiro |date=1996 |title=Handbook of Japanese Grammar |url=http://dx.doi.org/10.2307/329477 |journal=The Modern Language Journal |volume=80 |issue=3 |pages=424 |doi=10.2307/329477 |jstor=329477 |issn=0026-7902|url-access=subscription }}&lt;/ref&gt; slědovateljno, sčetnik na kralikov jest izključenjem. Jestvuje mnogo teorij o tom, začto na sčitanje kralikov koristaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).

Jedna iz takyh teorij glasi, že v eru Edo bylo strogo zabranjeno vladoju jedati životin, ktore imajut četyri nogy, i zato ne bylo dozvoljeno ljudam jedati kraličje meso.&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot;&gt;{{Cite book |last=Tsurumi |first=Noriaki |script-title=ja:干支ってなぁ～に？ |publisher=Chikuma Shubansha |year=2000 |location=Japan |pages=92 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite book |script-title=ja:Japonica時事百科 : 大日本百科事典編 |publisher=Shogakukan |year=1980 |location=Japan |pages=85–86 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Vtogda ljudi sut počeli kategorizovati kralikov kako ptic, da by jedati jihno meso, i sčetno slovo takože izměnili od ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}) na ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt; Druga teorija jest v tom, že vkus kraličjego mesa jest podobny mesu ptic, i čtovyše, kralikov lovili sut sětju, kako i ptic, i zato koristali sut ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |script-title=ja:平凡社大百科事典 |publisher=Heibinsya |year=1984 |location=Japan |pages=221–222 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Takemicu govori, že zdroj slova kralik, {{lang|ja|兎}} ''{{-|usagi}}'', jest {{lang|ja|羽}} ''{{-|u}}'', slovo, ktoro opisyvaje ptičje pera: slědovateljno, na kralikov upotrěbjaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Takemitsu |first=Makoto |script-title=ja:歴史から生まれた日常語の由来辞典 |publisher=Tokyodo Shuppan. |year=1998 |location=Japan |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;

== Primětky i iztočniky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
* {{cite web
 |url         = http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |title       = Счётные суффиксы
 |lang        = ru
 |access-date  = 2010-12-25
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20110114103605/http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |archive-date = 2011-01-14
 |url-status    = dead
}}

{{Prěvod|ru|Японские счётные суффиксы}}
{{Prěvod|en|Japanese count words}}
[[Kategorija:Jezyky]]
[[Kategorija:Japonsky jezyk]]</text>
      <sha1>qgcds0ma52j5jqyn1wi1lb7fz0qj48t</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43248</id>
      <parentid>43247</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T14:47:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <origin>43248</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45461" sha1="2fg861upsva3qfci4f0zbbif6k5em8n" xml:space="preserve">[[Fajl:20080317-100-dollar-muskmelon.jpg|thumb|right|300px|Priměr izkoristanja sčetnogo slova {{Nihongo|個|こ| ko}}. Idealny melon za 1 Man jenov (¥10,000), ne imajuči defektov, specialno odobrany kako simboličny podarok]]
V [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]] [[Japonske čislovniky|čislovniky]], prědavajuče informaciju o čislu objektov, blizko vsegda koristajut se s [[postfiks]]ami — specialnymi služebnymi slovami, ktore se nazyvajut {{Nihongo|'''sčetne pomočne slova'''|助数詞|josūshi}}.

Podobna situacija jestvuje i v drugyh jezykah, ako li zajedno s [[Nečislime imenniky|nečislimymi imennikami]] ne može bezposrědno se koristati čislovnik. V věčšinstvu [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykov]] prěd takovymi imennikami (''sok, dym'') ne može byti čislovnik, hoti v molvě izrazy kako &quot;prosim, dva soky&quot; sut često dozvolime. Kolikost takyh prědmetov oprěděljajut s pomočju specialnyh slov, ktore odpovědajut něktoromu jih množstvu: «litr», «skljanka». Tute medžuslovjanske slova sut samostojne i zato ne sut ravnymi odpovědnostemi japonskym sčetnym slovam, ktore se koristajut podobno sufiksam, hoti v něktoryh slučajah rěčenja budujut se identično, napriměr {{Nihongo|コーヒーを一杯お願いします|''kōhī-o ippai onegaishimasu''}} — čašku kavy, laskavo prosim.

Drugoju nepremoju analogijeju može služiti izkoristanje specialnyh slov za sčitanje oprěděljennogo roda objektov, kako, napriměr sčitanje krav i bykov po glavam (&quot;20 glav&quot; vměsto &quot;20 krav i bykov&quot;). V bylyh formah russkogo jezyka, napriměr, sčitali odrězy platna v štukah (&quot;{{-|три штуки парчи}}&quot; vměsto &quot;{{-|три отреза}}&quot; ili &quot;{{-|три рулона}}&quot;), i tako dalje.

== Kako prěvoditi na slovjanske jezyky ==
Konstrukcije, imajuče sčetne slova, jest možlivo razděliti na tri grupy zavisno na tom, kako se oni prěvodet na slovjanske jezyky.

# Konstrukcije, imajuče sčetne slova kako jedinice měrjenja (časa, temperatury) ili označajuče objekty (ostrov, krajina, etaž i t.p.), obyčno prěkladjut s koristanjem slova v roditelniku (&quot;posětil tri krajiny&quot;, &quot;temperatura jest 16 stupnjev&quot;, &quot;on imaje 20 lět&quot;), [[Redny čisovnik|rednogo čisovnika]] &quot;pety etaž&quot;, či so stvarjanjem složitogo pridavnika (&quot;sedmilěto děte&quot;, &quot;petiminutna pauza&quot;, &quot;trietažny budinok&quot;). Govoritelje slovjanskyh jezykov mogut daže ne pojmati tute služebne slova kako osoblivu črtu japonskogo jezyka, zatože jihno koristanje jest blizko k odpovědajučim konstrukcijam v jih rodnom jezyku.
# Konstrukcije, imajuče sčetne slova, koristane zajedno s nečislimymi imennikami, takože izgledajut za govoriteljev slovjanskyh jezykov prirodno. V molvě večšinstva slovjanskyh jezykov jest dozvoljeno govoriti &quot;dajte prosim tri mlěka i dva soka», ale v gramotnoj rěči v pismu jest potrěbno utočnjenje, napriměr, &quot;tri butylky mlěka i dvě opakovky soka&quot;. Zato japonske sčetne slova prěkladajut se na slovjanske jezyky prirodnym obrazom (&quot;dva svitky tapet&quot;, &quot;čaška čaja&quot;).
# Najvyše složite za razuměnje sut konstrukcije, v ktoryh sčetne slova koristajut zajedno s čislimymi imennikami. Napriměr, izraz &quot;rodina imaje tri děteta&quot; na japonskom jezyku bude sodrživati ne jedino slovo &quot;děte&quot;, ale i sčetno slovo za sčitanje osob: &quot;rodina imaje tri osoby dětij&quot;. Podobno, ne jest možno rěkti &quot;ja jesm kupil tri jabloka&quot; ale jest obvezno izkoristati sčetno slovo za sčitanje malyh prědmětov: &quot;ja jesm kupil jablok tri kusy&quot;. V večšinstvu inyh slučajev tute japonske konstrukcije sovsěm ne jest možno točno prědati na slovjanske jezyky s koristanjem sčetnogo slova.

== Koristanje sčetnyh slov ==
V japonskom jezyku praktično vse imenniky muset se koristati so sčetnymi slovami za izraženje jih čisla, zatože v japonskom jezyku  odsutstvuje morfologija jedinstvenogo i množnogo čisla.&lt;ref&gt;{{Cite book|url=http://link.springer.com/10.1007/978-94-007-2681-9|title=Handbook of Quantifiers in Natural Language|date=2012|publisher=Springer Netherlands|isbn=978-94-007-2680-2|editor-last=Keenan|editor-first=Edward L.|series=Studies in Linguistics and Philosophy|volume=90|location=Dordrecht|doi=10.1007/978-94-007-2681-9|editor-last2=Paperno|editor-first2=Denis}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal|last=Watanabe|first=Akira|date=February 2006|title=Functional Projections of Nominals in Japanese: Syntax of Classifiers*|url=http://dx.doi.org/10.1007/s11049-005-3042-4|journal=Natural Language &amp; Linguistic Theory|volume=24|issue=1|pages=241–306|doi=10.1007/s11049-005-3042-4|s2cid=33599661|issn=0167-806X|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; S tutogo gledišča, blizko vse japonske imenniky sut nečislime. Taka gramatična osoblivost može projavjati se v situacijah, kogda govoreči ne može sintaksično pravilno izraziti množstvo konkretnogo prědmeta, jestli on ne znaje ili ne može vspomniti uměstno sčetno slovo. Za množstva od jednogo do deseti tutz problem može byti obojdeny koristanjem tradicijnyh čislovnikov (gledite poniže), čto dozvoljaje prisvojiti kolikost mnogym imennikam bez pomoči. Napriměr, &quot;četyri jabloka&quot; bude {{Nihongo|りんご四個|''ringo yonko''}}, kde {{Nihongo|j個|''ko''}} javjaje se sčetnam slovom, ale takože može byti izraženo s pomočju tradicijnogo čislovnika četyri kako {{Nihongo|りんご四つ|''ringo yottsu''}}. Tute tradicijne čislovniky jednakože ne mogut se uživati za sčitanje libokakyh imennikov; něktore, vključno imennikov za ljudij i životnyh, trěbujut uměstnogo sčetnogo slova (pomimo za 1 i 2 ljudij, u ktoryh praktično vsekogda koristajut varianty s tradicijnami čislovnikami, gledite [[Koristnik:Ilja isv/pěskovišče#Izključenja|izključenja]]).

Konstrukcije s koristanjem čislovnikov se mogut budovati podlě naslědnyh shem.

* Prva shema: ''kolikost + sčetnik —'' の ''({{Lang|en|no}}) — prědmet'', napriměr:

: 一本   の   鉛筆:  {{Lang|en|ippon-no empitsu}} ― jedna grafitka;
: 八歳   の   娘:  {{Lang|en|hassai-no musume}} ― osmilěta děvčinka.

V danyh priměrah jednake v japonskom zezyku konstrukcije pri převodu prědavajut se velmi različno.

* Vtora shema:  ''prědmet — svezna čestica — kolikost + sčetnik — glagol'', napriměr:

: 鉛筆  を  三本   買いました:  {{Lang|en|empitsu-o sanbon kaimashita}} ― kupil jest tri grafitky.
: 八歳の娘  が  三人  います:  {{Lang|en|hassai-no musume-ga sannin imasu}} ― sut tri osmilěte děvčinky.

Pri izboru sčetnogo slova uvažaje se ne jedino faktična prinaležnost ko klase věčij (&quot;vojenne koraby&quot;, &quot;životiny&quot; i t.d.), ale i jih forma.

* &quot;jedin plyvuči tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippiki'''-no maguro}}|一匹の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;glavy skota&quot;
* &quot;jedin izlovjeny tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippon'''-no maguro}}|一本の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;cilindrične prědmety&quot;,
* &quot;jedin trup tunca bez glavy i kože&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ichyō'''-no maguro}}|一丁の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;porcije&quot;,
* &quot;jedin kusok tunca&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokamari'''-no maguro}}|一塊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;kusky&quot;,
* &quot;tonky krajec tunca v opakovkě&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitosaku'''-no maguro}}|一冊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;prugy&quot;,
* &quot;odrěz mesa tunca, gotovy k použivanju&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokire'''-no maguro}}|一切れの鮪|}}, sčitaje se kako &quot;male kusky&quot;.

Něktore vyše česte sčetne slova mogut zaměnjati te mene česte. Napriměr, {{Nihongo|匹|''hiki''}} (gledite dole) često se koristaje za životiny, bez obzira na jih razměr. Jednakože, večšinstvo govoriteljev budut prědpočitati posluživati se pravilnym tradicijnym sčetnikom, {{Nihongo|頭|''tō''}}, ako li ide o večših životinah kako o konjah. Tuto stvarjaje red možnyh sčetnyh slov s različnymi stupnjami i prijemlivostju – napriměr, pri naručenju {{-|''[[Kushikatsu|kushikatsu]]''}} (smaženo meso na kyju), někto može naručati jih kako {{Nihongo|二串|''futa-kushi''}} (dva šašlyki), {{Nihongo|二本|''ni-hon''}} (dva kyje), ili {{Nihongo|二つ|''futa-tsu''}} (dva prědmety), so sniženjem točnosti v tutom redu.

Sčetne slova mogut cěljeno naduživane zaradi humorističnogo efekta, gluposti ili uražanja. Napriměr, rěčenje {{Nihongo|男一匹|''otoko ippiki''}} (&quot;jedin člověk [kako životina]&quot;), koristaje {{Nihongo|匹|''hiki''}}, sčetnik za životnyh, vměsto tipičnyh sčetnyh slov za ljudij.&lt;ref&gt;{{Cite web |script-title=ja:男一匹とは |trans-title=Čto jest 'otoko ippiki'? |url=https://kotobank.jp/word/%E7%94%B7%E4%B8%80%E5%8C%B9-453322 |access-date=2023-01-10 |script-website=ja:コトバンク |publisher=日本国語大辞典 |language=ja |script-quote=ja:一人前の男子ということを強めていう語。また、しっかりした男。|trans-quote=Koristaje se za podčrkivanje obraza vpolno dorastlogo i samostojnogo mladca. Može takože odkazyvati na člověka s silnym harakterom}}&lt;/ref&gt;

==Tablica tradicijnyh čislovnikov==
{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! Čislovnik
! Transkripcija [[romaji|romadži]]
! Zapis [[hiragana|hiraganoju]]
|-
| 1
| {{lang|ja|一つ}}
| ''{{-||hitotsu}}''
| {{lang|ja|ひとつ}}
|-
| 2
| {{lang|ja|二つ}}
| ''{{-||futatsu}}''
| {{lang|ja|ふたつ}}
|-
| 3
| {{lang|ja|三つ}}
| ''{{-||mittsu}}''
| {{lang|ja|みっつ}}
|-
| 4
| {{lang|ja|四つ}}
| ''{{-||yottsu}}''
| {{lang|ja|よっつ}}
|-
| 5
| {{lang|ja|五つ}}
| ''{{-||itsutsu}}''
| {{lang|ja|いつつ}}
|-
| 6
| {{lang|ja|六つ}}
| ''{{-||muttsu}}''
| {{lang|ja|むっつ}}
|-
| 7
| {{lang|ja|七つ}}
| ''{{-||nanatsu}}''
| {{lang|ja|ななつ}}
|-
| 8
| {{lang|ja|八つ}}
| ''{{-||yattsu}}''
| {{lang|ja|やっつ}}
|-
| 9
| {{lang|ja|九つ}}
| ''{{-||kokonotsu}}''
| {{lang|ja|ここのつ}}
|-
| 10
| {{lang|ja|十}}
| ''{{-||tō}}''
| {{lang|ja|とお}}
|}

== Razprostranjene sčetne slova po kategorijah ==
Tuto jest izbrany spisok iz něktoryh najčesteje koristanyh sčetnyh slov.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Izgovor
!Zapis
!Koristanje
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Ljudi i prědmety
|-
|''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
|{{lang|ja|部}}
|Kopij žurnalov ili novin ili drugyh paketov papira
|-
|''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
|{{lang|ja|台}}
|Avt, velosipedov, mašin, mehaničnyh devajsov, [[Domova tehnika|domovyh aparatov]]
|-
|''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|杯}}
|Čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
|''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}, {{lang|ja|びき}} {{-|biki}}''
|{{lang|ja|匹}}
|Malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (folklore)|oni]] (běsov/črtov)
|-
|''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
|{{lang|ja|本}}
|'''često koristano slovo'''  Dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov, maršrutov vlakov ili avtobusov, kin (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy (modernogo formata {{-|[[Kodeks (knižny format)|kodeks]]}}) bude ''{{-|satsu}}''.
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
|{{lang|ja|階}}
|Etažev, podlog
|-
|''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
|{{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, ili {{lang|ja|ヶ}}
|'''često koristano slovo''' Prědpokladaje, že prědmet jest maly i/ili krugly.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://www.punipunijapan.com/japanese-counter-ko/|title=Counting Small Objects in Japanese with 個 &amp;#124; PuniPuniJapan|date=15 August 2013}}&lt;/ref&gt; {{lang|ja|個}} takože koristajut za vojenne jedinice.
|-
|''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
|{{lang|ja|枚}}
|'''često koristano slovo''' Tonkyh, ploskyh prědmetov: listov papira, fotografij, talirek, prědmetov oblečenja (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
|''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
|{{lang|ja|名}}
|[[Ljudi|Ljudij]] (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
|''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
|{{lang|ja|面}}
|Širokyh, ploskyh prědmetov: zrcal, dosok dlja stolnyh igr (šahov, igo, šogi), uravnjev [[Videoigra|kompjuternyh igr]], stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
|''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
|{{lang|ja|人}}
|Ljudij (ale gledite tabelu izključenij poniž)
|-
|''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
|{{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
|Ljudij, koristaje se v slovah {{lang|ja|一人 (ひとり)}} i {{lang|ja|二人 (ふたり)}}
|-
|''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
|{{lang|ja|冊}}
|Knig
|-
|''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
|{{lang|ja|[[wikt:つ#Etymology_4|つ]]}}
|'''često koristano slovo''' Sčetno slovo občego naměrjenja, vhodi v sostav tradicijnyh japonskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}} (&quot;jedna věč&quot;), {{lang|ja|二つ}} (&quot;dvě věči&quot;), {{lang|ja|三つ}} (&quot;tri věči&quot;), i t.d.
|-
|''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
|{{lang|ja|話}}
|Razkazov, epizodov TV serialov, i t.d.
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Čas, kalendar, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
|{{lang|ja|秒}}
|Sekund
|-
|''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
|{{lang|ja|分}}
|Minut
|-
|''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
|{{lang|ja|月}}
|Měsecev v godu. Periodov času dolgostju měsec, kogda čitaje se kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
|''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}, {{lang|ja|ぱく}} {{-|paku}}''
|{{lang|ja|泊}}
|Nočij pobytja
|-
|''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
|{{lang|ja|時}}
|Časin dnja
|-
|''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
|{{lang|ja|時間}}
|Periodov dolgostju časinu
|-
|''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca
|-
|''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
|{{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
|Periodov dolgostju měsec (gledite takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[Katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
|''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
|{{lang|ja|年}}
|Lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
|''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca (sle gledite tablicu izključenij dole)
|-
|''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
|{{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}})
|Lět vozrasta ({{lang|ja|才}} obyčno posluživaje se kako [[Ryakuji|''ryakuji'']])
|-
|''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
|{{lang|ja|週}}
|Sedmic
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Stupenj, čestota, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|倍}}
|Množnost, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
|''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
|{{lang|ja|番}}
|Město, pozicija v sportovnyh matčah
|-
|''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
|{{lang|ja|度}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
|''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
|{{lang|ja|畳}}
|Matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|jō}}''
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
|{{lang|ja|回}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
|}

== Blagozvučne izměny ==
Ako li prěd sčetnym slovom sut oprěděljene čislovniky s oprěděljenymi fonemami, slučajut se sistematične izměny jih izgovora. Napriněr, {{lang|ja|一}} ''{{-|ichi}}'' + {{lang|ja|回}} {{-|kai}} → {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}''. Vyše podrobnostej najdete v tabelě poniž.

Tuto moglo byti naslědkom morfo-fonologičnogo fenomena historičnoj izměny zvukov japonskogo jezyka,&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Kobuchi-Philip|first=Mana|date=May 2007|title=Floating numerals and floating quantifiers|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.lingua.2006.03.008|journal=Lingua|volume=117|issue=5|pages=814–831|doi=10.1016/j.lingua.2006.03.008|issn=0024-3841|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; kako jest možno viděti na prikladu ozvučanja {{lang|ja|匹}} ''{{-|hiki}}'':
{| class=&quot;wikitable&quot;
|六
| +
|匹
|→
|六匹
|-
|''roku''
|
|'''''h'''iki''
|
|''ro'''pp'''iki''
|-
|šest
|
|malyh životin
|
|
|}
izměna grlovogo {{-|[h]}} na dvugubny {{-|[p]}}.

Drugy priměr:
{|
|一人
|
|二人
|
|三人
|-
|''hito-ri''
|
|''futa-ri''
|
|''san-'''nin'''''
|-
|na jednu osobu
|
|na dvě osoby
|
|na tri osoby
|}
Tute izměny sut slědovane dosti konsistentno, ale sut možlive variacije medžu govoriteljami. V tabelě, ako li variacije sut česte, jest uvedeno vyše alernativ.

''{{-|Jū}}'' zaměnjaje se ''{{-|ju-}}'' ili ''{{-|ji-}}'' ({{lang|ja|じゅっ/じっ}}) i dvojnoju suglaskoju prěd bezzvučnoju suglaskoju, kako to jest pokazano v tabelě. ''{{-|Ji-}}'' jest stara forma, ktora uže jest zaměnjena s ''{{-|ju-}}'' v v rěči poslědnjih generacij.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Numeral
!{{-|k}}- ({{lang|ja|か}} {{lang|ja|きゃ}} i t.d.)
!{{-|s/sh}}- ({{lang|ja|さ}} {{lang|ja|しゃ}} i t.d.)
!{{-|t/ch}}- ({{lang|ja|た}} {{lang|ja|ちゃ}} i t.d.)
!{{-|h}}- ({{lang|ja|は}} {{lang|ja|ひ}} {{lang|ja|へ}} {{lang|ja|ほ}} {{lang|ja|ひゃ}} {{lang|ja|ひゅ}} {{lang|ja|ひょ}})
!{{-|f}}- ({{lang|ja|ふ}})
!{{-|p}}- ({{lang|ja|ぱ}} etc.)
!{{-|w}}- ({{lang|ja|わ}})
|-
|1 {{-|ichi}}
|''{{-|ikk-}} {{lang|ja|いっか}}''
|''{{-|iss-}} {{lang|ja|いっさ}}''
|''{{-|itt-}} {{lang|ja|いった}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぷ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|
|-
|3 {{-|san}}
|
|
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|''{{-|sanp-}} {{lang|ja|さんぷ}}''
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|-
|4 {{-|yon}}
|
|
|
|''{{-|yonh-}} {{lang|ja|よんは}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぱ}}''
|''{{-|yonf-}} {{lang|ja|よんふ}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぷ}}''
|
|''{{-|yow-}} {{lang|ja|よわ}}''
''{{-|yonw-}} {{lang|ja|よんわ}}'' {{-|yonb-}} {{lang|ja|よんば}}
|-
|6 {{-|roku}}
|''{{-|rokk-}} {{lang|ja|ろっか}}''
|
|
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぷ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|rokuw-}} {{lang|ja|ろくわ}}''
''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|-
|8 {{-|hachi}}
|''{{-|hakk-}} {{lang|ja|はっか}}''
|''{{-|hass-}} {{lang|ja|はっさ}}''
|''{{-|hatt-}} {{lang|ja|はった}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぷ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
''{{-|hachiw-}} {{lang|ja|はちわ}}''
|-
|10 {{-|jū}}
|''{{-|jikk-}} {{lang|ja|じっか}}''
''{{-|jukk-}} {{lang|ja|じゅっか}}''
|''{{-|jiss-}} {{lang|ja|じっさ}}''
''{{-|juss-}} {{lang|ja|じゅっさ}}''
|''{{-|jitt-}} {{lang|ja|じった}}''
''{{-|jutt-}} {{lang|ja|じゅった}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぷ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぷ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
|-
|100 {{-|hyaku}}
|''{{-|hyakk-}} {{lang|ja|ひゃっか}}''
|
|
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぷ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|
|-
|1000 {{-|sen}}
|
|
|
|''{{-|senb-}} {{lang|ja|せんば}}''
|''{{-|senp-}} {{lang|ja|せんぷ}}''
|
|
|-
|10000 {{-|man}}
|
|
|
|''{{-|manb-}} {{lang|ja|まんば}}''
|''{{-|manp-}} {{lang|ja|まんぷ}}''
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|
|''{{-|nanb-}} {{lang|ja|なんば}}''
|''{{-|nanp-}} {{lang|ja|なんぷ}}''
|
|
|}

==Razširjeny spisok sčetnyh sov==
Tuty spisok takože vključaje něktore sčetne slova i upotrěbjenja, ktore strěčajut se rědko ili ne sut široko znajeme; druge slova mogut sporadično se upotrěbjati kako sčetne slova.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Upotrěba
|-
| ''{{lang|ja|ば}} {{-|ba}}''
| {{lang|ja|場}}
| scen pjesy
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| raz, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|晩}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ya}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| posicija, platforma vlaka, izsledok sportivnogo matča
|-
| ''{{lang|ja|び}} {{-|bi}}''
| {{lang|ja|尾}}
| malyh ryb i [[Krevetka|krevetok]] (koristaje se pri trgovanju rybami; mnogo ljudij vměsto tomu govoret ''{{-|hiki}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| kopij žurnala ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|ぶん}} {{-|bun}}''
| {{lang|ja|文}}
| rěčenij
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| sekund
|-
| ''{{lang|ja|ちゃく}} {{-|chaku}}''
| {{lang|ja|着}}
| kostjumov oblečenja (gledie takože: {{-|mai}})
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|挺}}
| dolgyh, uzkyh prědmetov kako sut vintovky, palky tuše, nosilky, rikše, gusle
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|丁}}
| listov, stranic, orudij, nožic, pil, nogavic, pistoletov, blokov tofu, gradskyh kvartalov, porcij v restoranu
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|町}}
| gradskyh kvartalov
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|代}}
| generacij, historičnyh periodov, carstvovanij
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| avt, velosipedov, mašin, mehanizmov, domovyh aparatov
|-
| ''{{lang|ja|だん}} {{-|dan}}''
| {{lang|ja|段}}
| uravnij, rangov, stupenij (stupenišča).
|-
| ''{{lang|ja|だんらく}} {{-|danraku}}''
| {{lang|ja|段落}}
| paragrafov
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| slučajev, kolikostij raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|ふで}} {{-|fude}}''
| {{lang|ja|筆}}
| sekvencij bukv ili rysovanok, ktore vy pišete ili rysujete ne odryvajuči pero od papira. Ne zaměšivati s ''{{-|hitsu}}'' ({{lang|ja|筆}}) poniž.
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|服}}
| čašek ''{{-|[[matcha]]}}'' (praškovy zeleny čaj); paketov ili doz praškovyh lěkov; vteganij (napr. cigarety); prěryvov ili pauz
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|幅}}
| visečih svitkov (''{{-|[[kakemono|kakejiku]]}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| minut
|-
| ''{{lang|ja|ふり}} {{-|furi}}''
| {{lang|ja|振}}
| mečev
|-
| ''{{lang|ja|がっきゅう}} {{-|gakkyū}}''
| {{lang|ja|学級}}
| klas (v školnom obrazovanju)
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| měsec goda; periodov dolžinoju měsec pri čitanju kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ご}} {{-|go}}''
| {{lang|ja|語}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ごう}} {{-|gō}}''
| {{lang|ja|合}}
| malyh vměstilnikov (napr. čašek ryže, čaš sake)
|-
| ''{{lang|ja|ごん}} {{-|gon}}, also {{lang|ja|こと}} {{-|koto}}''
| {{lang|ja|言}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ぐ}} {{-|gu}}''
| {{lang|ja|具}}
| sbirok pancyrov, sbirok mebelja
|-
| ''{{lang|ja|ぎょう}} {{-|gyō}}''
| {{lang|ja|行}}
| redkov teksta
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| čašek i skljanok napitkov, ložek; kalmarov, osmonogov, krabov, morskyh ušij, lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}''
| {{lang|ja|敗}}
| proigr (sportivnyh bojev)
|-
| ''{{lang|ja|はこ}} {{-|hako}}''
| {{lang|ja|箱}}
| krabok
|-
| ''{{lang|ja|はり}} {{-|hari}}''
| {{lang|ja|張}}
| doždnikov, solnečnikov, šatorov
|-
| ''{{lang|ja|はしら}} {{-|hashira}}''
| {{lang|ja|柱}}
| bogov, memorialnyh dosok
|-
| ''{{lang|ja|はつ}} {{-|hatsu}}, {{lang|ja|ぱつ}} {{-|patsu}}''
| {{lang|ja|発}}
| izstrělov, kulej, vozdušnyh fejerverkov; orgazmov, polovyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ひん}} {{-|hin}}, {{lang|ja|ぴん}} {{-|pin}}''
| {{lang|ja|品}}
| (čestij jedanja, bljud (gledite takože: ''{{-|shina}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ひつ}} {{-|hitsu}}, {{lang|ja|ぴつ}} {{-|pitsu}}''
| {{lang|ja|筆}}
|podělov zemje i člověk
|-
| ''{{lang|ja|ほ}} {{-|ho}}, {{lang|ja|ぽ}} {{-|po}}''
| {{lang|ja|歩}}
| krokov
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), maršrutov vlakov ili avtobusov, kin, bejsbolovyh  {{-|home-run'ov|хоум-ранов}}, punktov, ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy je ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|ひょう}} {{-|hyō}}, {{lang|ja|ぴょう}} {{-|pyō}}''
| {{lang|ja|票}}
| glasov
|-
| ''{{lang|ja|ひょうし}} {{-|hyōshi}}, {{lang|ja|びょうし}} {{-|byōshi}}''
| {{lang|ja|拍子}}
| muzikalnyh uderov, bitov
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|字}}
| bukv, znakov kandži i kany
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|児}}
| dětij. Kako v &quot;otec dvoh [dětij]&quot;, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| čas dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| periodov dolžinoju časinu
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|yo jō han}}''
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|錠}}
| pilulek/kapsul
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|条}}
| člankov zakona, tonkyh objektov, lučev ili potokov světla, prugov dyma ili blěskavic
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| denj měseca
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|架}}
| kadrov
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|課}}
| lekcij
|-
| ''{{lang|ja|かぶ}} {{-|kabu}}''
| {{lang|ja|株}}
| akcij kompanije; razsady drěv
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| periodov dolžinoju měsec (takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
| slučajev, kolikost raz/krat (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| čislo etažev
|-
| ''{{lang|ja|かこく}} {{-|kakoku}}''
| {{lang|ja|ヶ国}}, {{lang|ja|箇国}}
| držav
|-
| ''{{lang|ja|かこくご}} {{-|kakokugo}}''
| {{lang|ja|ヶ国語}}, {{lang|ja|箇国語}}
| (narodnyh) jezykov
|-
| ''{{lang|ja|かく}} {{-|kaku}}''
| {{lang|ja|画}}
| črt v kandži
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|貫}}
| kusov {{Lang|en|[[Sushi|nigiri-zushi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|艦}}
| vojennyh korabov
|-
| ''{{lang|ja|けいとう}} {{-|keitou}}''
| {{lang|ja|系統}}
| avtobusnyh maršrutov
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}''
| {{lang|ja|件}}
| abstraktnyh materij i slučajev
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}, {{lang|ja|げん}} {{-|gen}}''
| {{lang|ja|軒}}
| domov
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|機}}
| samoletov, mašin
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|基}}
| grobov, věncov, mikroprocessorov, reaktorov, liftov, damb
|-
| ''{{lang|ja|きん}} {{-|kin}}''
| {{lang|ja|斤}}
| bulok hlěba
|-
| ''{{lang|ja|きれ}} {{-|kire}}''
| {{lang|ja|切れ}}
| kuskov (hlěba, torta, {{Lang|en|[[sashimi]]}} i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, or {{lang|ja|ヶ}}
| občo měriteljno slovo, koristaje se ako li ne jestvuje specifično sčetno slovo. {{lang|ja|個}} takože upotrěbjajut za sčitanje vojenskyh podrazděljenij.
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|戸}}
| domov ({{lang|ja|戸}} označaje &quot;dver&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|校}}
| škol
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|稿}}
| skic manuskripta
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|行}}
| bankov
|-
| ''{{lang|ja|こま}} {{-|koma}}''
| {{lang|ja|齣}}, {{lang|ja|コマ}}
| ramov, panelov. {{lang|ja|齣}} v naše časy se praktično ne koristaje
|-
| ''{{lang|ja|こん}} {{-|kon}}''
| {{lang|ja|献}}
| melkyh skljanok (napitkov)
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|区}}
| razdělov, okrugov grada
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|句}}
| {{Lang|en|[[haiku]], [[senryū]]}}
|-
| ''{{lang|ja|くち}} {{-|kuchi}}''
| {{lang|ja|口}}
| (bankovnyh) kont, donatov ({{lang|ja|口}} označaje &quot;otvor&quot; ili &quot;vstup&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|くみ}} {{-|kumi}}''
| {{lang|ja|組}}
| skupin, par ljudij (dvojčet, muža s ženoju, tancorov, i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|くらす}} {{-|kurasu}}''
| {{lang|ja|クラス}}
| školnyh lekcij
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|脚}}
| stolov, stolek, kubkov na dolgoj nogě
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|客}}
| zbirok čašky i bljudca
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|曲}}
| muzikalnyh pjes
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|局}}
| matčev v nastoljnyh igrah (šahah, igo, šogi, madžongu); radio stancij, televizijnyh stancij
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| tonkyh ploskyh prědmetov, listov papira, fotografij, talirok, prědmetov odědže (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|まき}} {{-|maki}} or {{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|巻}}
| svitkov, {{Lang|en|kan}} dlja tomov knig
|-
| ''{{lang|ja|まく}} {{-|maku}}''
| {{lang|ja|幕}}
| teatralnyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| lujdij (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| zrcal, dosok za  nastoljne igry (šahy, igo, šogi); uravnjev kompjuternyh igr, stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|門}}
| pušek
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|問}}
| pytanij
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| čisla dnev měseca (ale gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| ljudij (gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にんまえ}} {{-|ninmae}}''
| {{lang|ja|人前}}
| porcij jedy (bez izključenij, na razliku od ''{{-|nin}}'' povyš)
|-
| ''{{lang|ja|おり}} {{-|ori}}''
| {{lang|ja|折}}
| krabok, sdělanyh iz složenogo papira (sravnite s ''{{-|hako}}'' povyš, ktoro odnosi se ko krabkam generalno)
|-
| ''{{lang|ja|ぺーじ}} {{-|pēji}}''
| {{lang|ja|ページ}}, {{lang|ja|頁}}
| stranic
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|例}}
| slučajev, priměrov
|-
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|礼}}
| poklonov pri bogoslužbě v hramu
|-
| ''{{lang|ja|れん}} {{-|ren}}''
| {{lang|ja|連}}
| finger rings or necklace loops
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| ljudij, koristaje se v slovah {{Nihongo|一人|ひとり ''hitori''}} i {{Nihongo| 二人|ふたり ''futari''}}.
|-
| ''{{lang|ja|りん}} {{-|rin}}''
| {{lang|ja|輪}}
| koles, cvětov
|-
| ''{{lang|ja|りょう}} {{-|ryō}}''
| {{lang|ja|両}}
| želězničnyh vagonov
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|才}} ili {{lang|ja|歳}}
| lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|さお}} {{-|sao}}''
| {{lang|ja|棹}}
| skrinej s zasuvkami, horugv
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| knig
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|席}}
| měst za sedanje, prědstavjenij [[rakugo]], (pjanyh) zabav
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|隻}}
| korabov, jednogo iz pary (napr., polovinok skladanogo ekrana), prědmetov, nosimyh vkupě (ryb, ptic, strěl i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|しな}} {{-|shina}}''
| {{lang|ja|品}}
| čestij jedanja, bljud (see also: ''{{-|hin}}'')
|-
| ''{{lang|ja|しゃ}} {{-|sha}}''
| {{lang|ja|社}}
| koristaje se za sčitanje firm i kompanij, t.j. {{lang|ja|会社}}
|-
| ''{{lang|ja|しき}} {{-|shiki}}''
| {{lang|ja|式}}
| zbirok prědmetov, kako sut dokumenty ili meblje
|-
| ''{{lang|ja|しょう}} {{-|shō}}''
| {{lang|ja|勝}}
| poběd (v sport turnirah)
|-
| ''{{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|首}}
| veršev {{Lang|en|[[Waka (poezija)|tanka]]}}
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| sedmic
|-
| ''{{lang|ja|しゅるい}} {{-|shurui}} or {{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|種類}} ili {{lang|ja|種}}
| tipov, vidov
|-
| ''{{lang|ja|そく}} {{-|soku}}''
| {{lang|ja|足}}
| par obuvok, ponožek, pančoh, {{Lang|en|[[tabi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|そう}} {{-|sō}}''
| {{lang|ja|双}}
| par
|-
| ''{{lang|ja|たば}} {{-|taba}}''
| {{lang|ja|束}}
| svezkov (banknot), grozdij (cvětov, zelenin), snopov
|-
| ''{{lang|ja|たい}} {{-|tai}}''
| {{lang|ja|体}}
| obrazov, statuj, ostatkov osob, kukol, androidov, humanoidnyh robotov
|-
| ''{{lang|ja|たわら}} {{-|tawara}}''
| {{lang|ja|俵}}
| měškov ryži
|-
| ''{{lang|ja|てき}} {{-|teki}}''
| {{lang|ja|滴}}
| kapej tekutiny
|-
| ''{{lang|ja|てん}} {{-|ten}}''
| {{lang|ja|点}}
| toček, čestij množstva, zbirky
|-
| ''{{lang|ja|とう}} {{-|tō}}''
| {{lang|ja|頭}}
| velikyh životin, skota, slonov, kitov, delfinov, motyljev ({{lang|ja|頭}} označaje &quot;glava&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|とき}} {{-|toki}}''
| {{lang|ja|時}}
| periodov časa, v šestyh čestah dnje ili noči (v tradicijnom i ustarělom sposobu govorjenja vremeni). Gledite takože: ''{{-|jikan}}''
|-
| ''{{lang|ja|とおり}} {{-|tōri}}''
| {{lang|ja|通り}}
| kombinacij, variantov rěšenja glavolomky
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|つ}}
| koristaje se v sostavu prvorodnyh japoskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}}, {{lang|ja|二つ}}, {{lang|ja|三つ}} etc.
|-
| ''{{lang|ja|つう}} {{-|tsū}}''
| {{lang|ja|通}}
| pisem
|-
| ''{{lang|ja|つぼ}} {{-|tsubo}}''
| {{lang|ja|坪}}
| često koristana edinica povrhnje, ravna 3.3 kvadratnyh metra.
|-
| ''{{lang|ja|つぶ}} {{-|tsubu}}''
| {{lang|ja|粒}}
| migdaljev, zrn
|-
| ''{{lang|ja|つうわ}} {{-|tsūwa}}''
| {{lang|ja|通話}}
| telefonovanij (gledite takože: ''{{-|hon}}'')
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}, {{lang|ja|ば}} {{-|ba}}, {{lang|ja|ぱ}} {{-|pa}}''
| {{lang|ja|羽}}
| ptic, kralikov. {{lang|ja|羽}} označaje &quot;pero&quot; ili &quot;krilo&quot;
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|把}}
| svezok, kompletov, vuzlov
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| razkazov, epizodov TV serialov, i t.d..
|-
| ''{{lang|ja|や}} {{-|ya}}''
| {{lang|ja|夜}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ban}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぜん}} {{-|zen}}''
| {{lang|ja|膳}}
| par palok za jedanje; misok ryži
|}

== Izključenja ==
Tradicijne čislovniky koristajut se dětmi i za dětij, da by ukazyvati jih věk, vměsto upotrěbjanja sčetnogo slova za věk 歳 (ili 才) ''{{-|sai}}''.

Něktore sčetne slova, imenno 日 ''{{-|nichi}}'' i 人 ''{{-|nin}}'', koristajut se s tradičnymi čislovnikami za něktore čisla, kako jest možno viděti v tabelě poniž. Ine izkoristanja tradicijnyh čislovnikov sut obyčno ograničene oprěděljenymi rěčenjami, takymi, kako 一月 ''{{-|hitotsuki}}'' i 二月 ''{{-|futatsuki}}'' (jedin i dva měseca, odpovědajuči), 一言 ''{{-|hitokoto}}'' (cělno slovo) i 一度 ''{{-|hitotabi}}'' (jednokratno).

Poněkogda obyčne čisla, ktore imajut izvedeno značenje, zapisyvajut s pomočju odličnyh kandži. Napriměr, ''{{-|hitori}}'' (sam, jedin) zapisyvajut kako 独り, a ''{{-|futatabi}}'' (ješče raz, v drugy raz) obyčno pišut kako 再び vměsto 二度. Sčetno Čislo za měsece ''{{-|kagetsu}}'' (izvedeno od kandžii 箇月) često zapisyvajut kako ヶ月.

''{{-|Nana}}'' i ''{{-|shichi}}'' sut variantami za 7, ''{{-|yon}}'' i ''{{-|shi}}'' sut variantami za 4, i ''{{-|kyū}}'' i ''{{-|ku}}'' sut alternativy za 9. V tutyh treh parah variantov, ''{{-|nana}}'', ''{{-|yon}}'' i ''{{-|kyū}}'' sut izkoristane česteje. Něktore sčetne slova, jednakože, imenno 人 ''{{-|nin}}'' (ljudij), 月 ''{{-|gatsu}}'' (měsec goda), 日 ''{{-|ka/nichi}}'' (denj měseca, dnjev), 時 ''{{-|ji}}'' (časina dnja) i 時間 ''{{-|jikan}}'' (časin) rabotajut jedino s konkretnymi variantami. Tute varianty možno uviděti v tabelě dole.

Dokolě {{lang|ja|回}} ''{{-|kai}}'' (slučajev) i {{lang|ja|銭}} ''{{-|sen}}'' (0.01 jena, tutčas rědko se posluživaje) slědujut povyš uvedenym blagozvučnym izměnam, jih homofony {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}'' (etažev budinka) i {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}'' (tyseč) nemnogo odličajut se, kako uvedeno dole, ale tuto različenje ne jest vsegda slědovano vsemi govoriteljami. Tako, {{lang|ja|三階}} (&quot;tretji etaž&quot;) može čitati se ''{{-|san'''k'''ai}}'' ili ''{{-|san'''g'''ai}}'', ale {{lang|ja|三回}} (&quot;tri raza&quot;) izgovarjaje se jedino kako ''{{-|san'''k'''ai}}''.

{| class=&quot;wikitable&quot;
!Čislo
!つ ''{{-|tsu}}''
!日 ''{{-|nichi}}''
!人 ''{{-|nin}}''
!年 ''{{-|nen}}''
!月 ''{{-|gatsu}}''
!時 ''{{-|ji}}''
!分 ''{{-|fun}}''
!百 ''{{-|hyaku}}''
!千 ''{{-|sen}}''
!歳 ''{{-|sai}}''
!階 ''{{-|kai}}''
|-
|1
|''ひとつ''
''{{-|hitotsu}}''
|''{{-|tsuitachi}}''&lt;ref&gt;Jednakože, pri sčitanju čisla dnjev, na razliku od dnja v měsecu, koristajut ''{{-|ichinichi}}''. Takože jest možno uslyšati ''{{-|Ippi}}''&lt;/ref&gt;
|''{{-|hitori}}''
|
|
|
|''{{-|ippun}}''
|
|''{{-|issen}}''
|''{{-|issai}}''
|''{{-|ikkai}}''
|-
|2
|''ふたつ''
''{{-|futatsu}}''
|''{{-|futsuka}}''
|''{{-|futari}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|3
|''みっつ''
''{{-|mittsu}}''
|''{{-|mikka}}''
|
|
|
|
|''{{-|sanpun}}''
|''{{-|sanbyaku}}''
|''{{-|sanzen}}''
|
|''{{-|sangai}}''
|-
|4
|''よっつ''
''{{-|yottsu}}''
|''{{-|yokka}}''
|''{{-|yonin}}&lt;ref&gt;V dalěkyh oblasteh (napr. Sěverny [[Honšu]] i Iztočny [[Hokajdo]]) starše govoritelje mogut koristati ''{{-|yottari}}''.{{Cite web|url=http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|title=Language Contact and Lexical Innovation|access-date=2007-02-14|archive-date=2004-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20041216014043/http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|url-status=dead}} Table 1. Native Counting in Japanese&lt;/ref&gt;''
|''{{-|yonen}}''
|''{{-|shigatsu}}''
|''{{-|yoji}}''
|''{{-|yonpun}}''
|
|
|
|
|-
|5
|''いつつ''
''{{-|itsutsu}}''
|''{{-|itsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|6
|''むっつ''
''{{-|muttsu}}''
|''{{-|muika}}''
|
|
|
|
|''{{-|roppun}}''
|''{{-|roppyaku}}''
|
|
|''{{-|rokkai}}''
|-
|7
|''ななつ''
''{{-|nanatsu}}''
|''{{-|nanoka}}''
|''{{-|shichinin}}''
|
|''{{-|shichigatsu}}''
|''{{-|shichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|8
|''やっつ''
''{{-|yattsu}}''
|''{{-|yōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|happun}}''
|''{{-|happyaku}}''
|''{{-|hassen}}''
|''{{-|hassai}}''
|''{{-|hakkai}}''
|-
|9
|''ここのつ''
''{{-|kokonotsu}}''
|''{{-|kokonoka}}''
|
|
|''{{-|kugatsu}}''
|''{{-|kuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|10
|''とお''
''{{-|tō}}''
|''{{-|tōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|jippun}}''
|
|
|''{{-|jissai}}''
|''{{-|jikkai}}''
|-
|14
|
|''{{-|jūyokka}}''
|''{{-|jūyonin}}''
|''{{-|jūyonen}}''
|
|''{{-|jūyoji}}''
|''{{-|jūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|17
|
|''{{-|jūshichinichi}}''
|''{{-|jūshichinin}}''
|
|
|''{{-|jūshichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|19
|
|''{{-|jūkunichi}}''
|
|
|
|''{{-|jūkuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|20
|
|''{{-|hatsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|''{{-|hatachi}}''
|
|-
|24
|
|''{{-|nijūyokka}}''
|''{{-|nijūyonin}}''
|''{{-|nijūyonen}}''
|
|''{{-|nijūyoji}}''
|''{{-|nijūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|''&lt;ref&gt;I {{lang|ja|幾人}} ''{{-|ikunin}}'', i {{lang|ja|何人}} ''{{-|nannin}}'' koristajut v značenju &quot;kako mnogo jest ljudij&quot;.&lt;/ref&gt;
|
|
|
|''{{-|nanpun}}''
|''{{-|nanbyaku}}''
|''{{-|nanzen}}''
|
|''{{-|nangai}}''
|}

==Redne čislovniky==
Generalnko, opisane povyš sčetne slova sut [[Kolikostny čislovnik|kolikostne čislovniky]], vo smyslu, že oni ukazyvajut množstvo. Da by transformovati sčetno slovo v [[redny čislovnik]], ktory označaje poziciju v redu, poslě čislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} ''{{-|me}}''. Tako, &quot;jedin raz&quot; bude se prěvoditi kako {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}'', ale &quot;prvy raz&quot; kako {{lang|ja|一回目}} ''{{-|ikkaime}}''.

Tuto pravilo jest jednakože nedoslědno, zatože sČetno slovo bez sufiksa ''{{-|me}}'' često koristajut vzajemo zaměnlivo v značenjah kolikostnogo či rednogo čislovnika. Napriměr, {{lang|ja|三階}} ''{{-|sangai}}'' može označati i &quot;tri etaža&quot;, i &quot;tretji etaž&quot;.

==Intervaly časa==
Za izraženje časovogo intervala jest možno dodati {{lang|ja|間}} ''{{-|kan}}'' k naslědnym slovam: {{lang|ja|秒}} ''{{-|byō}}'', {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}'', {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'', {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' (i jih nestandardnym izgovoram, pomimo ''{{-|tsuitachi}}''), {{lang|ja|週}} ''{{-|shū}}'', {{lang|ja|ヶ月}} ''{{-|kagetsu}}'' i {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''. Jednakože, upotrěbjenje se měnjaje v zavislnosti na slovu. Napriměr, propuskanje ''{{-|kan}}'' v slučaju {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' balo by grěškoju, i kogda ''{{-|shūkan}}'' i ''{{-|shū}} sut'' oba upotrěbjaut se često. Mimo tomu, slovo ''{{-|kagetsukan}}'' možno uslyšati odnositelno rědko, zatože ono jest izbytočnym, dokolě ''{{-|ka}}'' uže imaje funkciju ukazanja dolžiny.

== Sčetno slovo na kralikov ==
Sčetno slovo na kralikov jest ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}), čto jest to samo kako na ptic. Obyčno pri sčitanju &quot;životin od malyh do srědnjih&quot; koristaje se ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}),&lt;ref name=&quot;:03&quot;&gt;{{Cite journal |last1=Miura |first1=Akira |last2=Tanimori |first2=Masahiro |date=1996 |title=Handbook of Japanese Grammar |url=http://dx.doi.org/10.2307/329477 |journal=The Modern Language Journal |volume=80 |issue=3 |pages=424 |doi=10.2307/329477 |jstor=329477 |issn=0026-7902|url-access=subscription }}&lt;/ref&gt; slědovateljno, sčetnik na kralikov jest izključenjem. Jestvuje mnogo teorij o tom, začto na sčitanje kralikov koristaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).

Jedna iz takyh teorij glasi, že v eru Edo bylo strogo zabranjeno vladoju jedati životin, ktore imajut četyri nogy, i zato ne bylo dozvoljeno ljudam jedati kraličje meso.&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot;&gt;{{Cite book |last=Tsurumi |first=Noriaki |script-title=ja:干支ってなぁ～に？ |publisher=Chikuma Shubansha |year=2000 |location=Japan |pages=92 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite book |script-title=ja:Japonica時事百科 : 大日本百科事典編 |publisher=Shogakukan |year=1980 |location=Japan |pages=85–86 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Vtogda ljudi sut počeli kategorizovati kralikov kako ptic, da by jedati jihno meso, i sčetno slovo takože izměnili od ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}) na ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt; Druga teorija jest v tom, že vkus kraličjego mesa jest podobny mesu ptic, i čtovyše, kralikov lovili sut sětju, kako i ptic, i zato koristali sut ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |script-title=ja:平凡社大百科事典 |publisher=Heibinsya |year=1984 |location=Japan |pages=221–222 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Takemicu govori, že zdroj slova kralik, {{lang|ja|兎}} ''{{-|usagi}}'', jest {{lang|ja|羽}} ''{{-|u}}'', slovo, ktoro opisyvaje ptičje pera: slědovateljno, na kralikov upotrěbjaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Takemitsu |first=Makoto |script-title=ja:歴史から生まれた日常語の由来辞典 |publisher=Tokyodo Shuppan. |year=1998 |location=Japan |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;

== Primětky i iztočniky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
* {{cite web
 |url         = http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |title       = Счётные суффиксы
 |lang        = ru
 |access-date  = 2010-12-25
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20110114103605/http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |archive-date = 2011-01-14
 |url-status    = dead
}}

{{Prěvod|ru|Японские счётные суффиксы}}
{{Prěvod|en|Japanese count words}}
[[Kategorija:Jezyky]]
[[Kategorija:Japonsky jezyk]]</text>
      <sha1>2fg861upsva3qfci4f0zbbif6k5em8n</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43349</id>
      <parentid>43248</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T19:05:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>43349</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45458" sha1="77ue25czh233ewrldbmm0arosef31pb" xml:space="preserve">[[Fajl:20080317-100-dollar-muskmelon.jpg|thumb|right|300px|Priměr izkoristanja sčetnogo slova {{Nihongo|個|こ| ko}}. Idealny melon za 1 Man jenov (¥10,000), ne imajuči defektov, specialno odobrany kako simboličny podarok]]
V [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]] [[Japonske čislovniky|čislovniky]], prědavajuče informaciju o čislu objektov, blizko vsegda koristajut se s [[postfiks]]ami — specialnymi služebnymi slovami, ktore nazyvajut {{Nihongo|'''sčetne pomočne slova'''|助数詞|josūshi}}.

Podobna situacija jestvuje i v drugyh jezykah, ako li zajedno s [[Nečislime imenniky|nečislimymi imennikami]] ne može bezposrědno se koristati čislovnik. V věčšinstvu [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykov]] prěd takovymi imennikami (''sok, dym'') ne može byti čislovnik, hoti v molvě izrazy kako &quot;prosim, dva soky&quot; sut često dozvolime. Kolikost takyh prědmetov oprěděljajut s pomočju specialnyh slov, ktore odpovědajut něktoromu jih množstvu: «litr», «skljanka». Tute medžuslovjanske slova sut samostojne i zato ne sut ravnymi odpovědnostemi japonskym sčetnym slovam, ktore se koristajut podobno sufiksam, hoti v něktoryh slučajah rěčenja budujut se identično, napriměr {{Nihongo|コーヒーを一杯お願いします|''kōhī-o ippai onegaishimasu''}} — čašku kavy, laskavo prosim.

Drugoju nepremoju analogijeju može služiti izkoristanje specialnyh slov za sčitanje oprěděljennogo roda objektov, kako, napriměr sčitanje krav i bykov po glavam (&quot;20 glav&quot; vměsto &quot;20 krav i bykov&quot;). V bylyh formah russkogo jezyka, napriměr, sčitali odrězy platna v štukah (&quot;{{-|три штуки парчи}}&quot; vměsto &quot;{{-|три отреза}}&quot; ili &quot;{{-|три рулона}}&quot;), i tako dalje.

== Kako prěvoditi na slovjanske jezyky ==
Konstrukcije, imajuče sčetne slova, jest možlivo razděliti na tri grupy zavisno na tom, kako se oni prěvodet na slovjanske jezyky.

# Konstrukcije, imajuče sčetne slova kako jedinice měrjenja (časa, temperatury) ili označajuče objekty (ostrov, krajina, etaž i t.p.), obyčno prěkladjut s koristanjem slova v roditelniku (&quot;posětil tri krajiny&quot;, &quot;temperatura jest 16 stupnjev&quot;, &quot;on imaje 20 lět&quot;), [[Redny čisovnik|rednogo čisovnika]] &quot;pety etaž&quot;, či so stvarjanjem složitogo pridavnika (&quot;sedmilěto děte&quot;, &quot;petiminutna pauza&quot;, &quot;trietažny budinok&quot;). Govoritelje slovjanskyh jezykov mogut daže ne pojmati tute služebne slova kako osoblivu črtu japonskogo jezyka, zatože jihno koristanje jest blizko k odpovědajučim konstrukcijam v jih rodnom jezyku.
# Konstrukcije, imajuče sčetne slova, koristane zajedno s nečislimymi imennikami, takože izgledajut za govoriteljev slovjanskyh jezykov prirodno. V molvě večšinstva slovjanskyh jezykov jest dozvoljeno govoriti &quot;dajte prosim tri mlěka i dva soka», ale v gramotnoj rěči v pismu jest potrěbno utočnjenje, napriměr, &quot;tri butylky mlěka i dvě opakovky soka&quot;. Zato japonske sčetne slova prěkladajut se na slovjanske jezyky prirodnym obrazom (&quot;dva svitky tapet&quot;, &quot;čaška čaja&quot;).
# Najvyše složite za razuměnje sut konstrukcije, v ktoryh sčetne slova koristajut zajedno s čislimymi imennikami. Napriměr, izraz &quot;rodina imaje tri děteta&quot; na japonskom jezyku bude sodrživati ne jedino slovo &quot;děte&quot;, ale i sčetno slovo za sčitanje osob: &quot;rodina imaje tri osoby dětij&quot;. Podobno, ne jest možno rěkti &quot;ja jesm kupil tri jabloka&quot; ale jest obvezno izkoristati sčetno slovo za sčitanje malyh prědmětov: &quot;ja jesm kupil jablok tri kusy&quot;. V večšinstvu inyh slučajev tute japonske konstrukcije sovsěm ne jest možno točno prědati na slovjanske jezyky s koristanjem sčetnogo slova.

== Koristanje sčetnyh slov ==
V japonskom jezyku praktično vse imenniky muset se koristati so sčetnymi slovami za izraženje jih čisla, zatože v japonskom jezyku  odsutstvuje morfologija jedinstvenogo i množnogo čisla.&lt;ref&gt;{{Cite book|url=http://link.springer.com/10.1007/978-94-007-2681-9|title=Handbook of Quantifiers in Natural Language|date=2012|publisher=Springer Netherlands|isbn=978-94-007-2680-2|editor-last=Keenan|editor-first=Edward L.|series=Studies in Linguistics and Philosophy|volume=90|location=Dordrecht|doi=10.1007/978-94-007-2681-9|editor-last2=Paperno|editor-first2=Denis}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal|last=Watanabe|first=Akira|date=February 2006|title=Functional Projections of Nominals in Japanese: Syntax of Classifiers*|url=http://dx.doi.org/10.1007/s11049-005-3042-4|journal=Natural Language &amp; Linguistic Theory|volume=24|issue=1|pages=241–306|doi=10.1007/s11049-005-3042-4|s2cid=33599661|issn=0167-806X|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; S tutogo gledišča, blizko vse japonske imenniky sut nečislime. Taka gramatična osoblivost može projavjati se v situacijah, kogda govoreči ne može sintaksično pravilno izraziti množstvo konkretnogo prědmeta, jestli on ne znaje ili ne može vspomniti uměstno sčetno slovo. Za množstva od jednogo do deseti tutz problem može byti obojdeny koristanjem tradicijnyh čislovnikov (gledite poniže), čto dozvoljaje prisvojiti kolikost mnogym imennikam bez pomoči. Napriměr, &quot;četyri jabloka&quot; bude {{Nihongo|りんご四個|''ringo yonko''}}, kde {{Nihongo|j個|''ko''}} javjaje se sčetnam slovom, ale takože može byti izraženo s pomočju tradicijnogo čislovnika četyri kako {{Nihongo|りんご四つ|''ringo yottsu''}}. Tute tradicijne čislovniky jednakože ne mogut se uživati za sčitanje libokakyh imennikov; něktore, vključno imennikov za ljudij i životnyh, trěbujut uměstnogo sčetnogo slova (pomimo za 1 i 2 ljudij, u ktoryh praktično vsekogda koristajut varianty s tradicijnami čislovnikami, gledite [[Koristnik:Ilja isv/pěskovišče#Izključenja|izključenja]]).

Konstrukcije s koristanjem čislovnikov se mogut budovati podlě naslědnyh shem.

* Prva shema: ''kolikost + sčetnik —'' の ''({{Lang|en|no}}) — prědmet'', napriměr:

: 一本   の   鉛筆:  {{Lang|en|ippon-no empitsu}} ― jedna grafitka;
: 八歳   の   娘:  {{Lang|en|hassai-no musume}} ― osmilěta děvčinka.

V danyh priměrah jednake v japonskom zezyku konstrukcije pri převodu prědavajut se velmi različno.

* Vtora shema:  ''prědmet — svezna čestica — kolikost + sčetnik — glagol'', napriměr:

: 鉛筆  を  三本   買いました:  {{Lang|en|empitsu-o sanbon kaimashita}} ― kupil jest tri grafitky.
: 八歳の娘  が  三人  います:  {{Lang|en|hassai-no musume-ga sannin imasu}} ― sut tri osmilěte děvčinky.

Pri izboru sčetnogo slova uvažaje se ne jedino faktična prinaležnost ko klase věčij (&quot;vojenne koraby&quot;, &quot;životiny&quot; i t.d.), ale i jih forma.

* &quot;jedin plyvuči tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippiki'''-no maguro}}|一匹の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;glavy skota&quot;
* &quot;jedin izlovjeny tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippon'''-no maguro}}|一本の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;cilindrične prědmety&quot;,
* &quot;jedin trup tunca bez glavy i kože&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ichyō'''-no maguro}}|一丁の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;porcije&quot;,
* &quot;jedin kusok tunca&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokamari'''-no maguro}}|一塊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;kusky&quot;,
* &quot;tonky krajec tunca v opakovkě&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitosaku'''-no maguro}}|一冊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;prugy&quot;,
* &quot;odrěz mesa tunca, gotovy k použivanju&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokire'''-no maguro}}|一切れの鮪|}}, sčitaje se kako &quot;male kusky&quot;.

Něktore vyše česte sčetne slova mogut zaměnjati te mene česte. Napriměr, {{Nihongo|匹|''hiki''}} (gledite dole) često se koristaje za životiny, bez obzira na jih razměr. Jednakože, večšinstvo govoriteljev budut prědpočitati posluživati se pravilnym tradicijnym sčetnikom, {{Nihongo|頭|''tō''}}, ako li ide o večših životinah kako o konjah. Tuto stvarjaje red možnyh sčetnyh slov s različnymi stupnjami i prijemlivostju – napriměr, pri naručenju {{-|''[[Kushikatsu|kushikatsu]]''}} (smaženo meso na kyju), někto može naručati jih kako {{Nihongo|二串|''futa-kushi''}} (dva šašlyki), {{Nihongo|二本|''ni-hon''}} (dva kyje), ili {{Nihongo|二つ|''futa-tsu''}} (dva prědmety), so sniženjem točnosti v tutom redu.

Sčetne slova mogut cěljeno naduživane zaradi humorističnogo efekta, gluposti ili uražanja. Napriměr, rěčenje {{Nihongo|男一匹|''otoko ippiki''}} (&quot;jedin člověk [kako životina]&quot;), koristaje {{Nihongo|匹|''hiki''}}, sčetnik za životnyh, vměsto tipičnyh sčetnyh slov za ljudij.&lt;ref&gt;{{Cite web |script-title=ja:男一匹とは |trans-title=Čto jest 'otoko ippiki'? |url=https://kotobank.jp/word/%E7%94%B7%E4%B8%80%E5%8C%B9-453322 |access-date=2023-01-10 |script-website=ja:コトバンク |publisher=日本国語大辞典 |language=ja |script-quote=ja:一人前の男子ということを強めていう語。また、しっかりした男。|trans-quote=Koristaje se za podčrkivanje obraza vpolno dorastlogo i samostojnogo mladca. Može takože odkazyvati na člověka s silnym harakterom}}&lt;/ref&gt;

==Tablica tradicijnyh čislovnikov==
{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! Čislovnik
! Transkripcija [[romaji|romadži]]
! Zapis [[hiragana|hiraganoju]]
|-
| 1
| {{lang|ja|一つ}}
| ''{{-||hitotsu}}''
| {{lang|ja|ひとつ}}
|-
| 2
| {{lang|ja|二つ}}
| ''{{-||futatsu}}''
| {{lang|ja|ふたつ}}
|-
| 3
| {{lang|ja|三つ}}
| ''{{-||mittsu}}''
| {{lang|ja|みっつ}}
|-
| 4
| {{lang|ja|四つ}}
| ''{{-||yottsu}}''
| {{lang|ja|よっつ}}
|-
| 5
| {{lang|ja|五つ}}
| ''{{-||itsutsu}}''
| {{lang|ja|いつつ}}
|-
| 6
| {{lang|ja|六つ}}
| ''{{-||muttsu}}''
| {{lang|ja|むっつ}}
|-
| 7
| {{lang|ja|七つ}}
| ''{{-||nanatsu}}''
| {{lang|ja|ななつ}}
|-
| 8
| {{lang|ja|八つ}}
| ''{{-||yattsu}}''
| {{lang|ja|やっつ}}
|-
| 9
| {{lang|ja|九つ}}
| ''{{-||kokonotsu}}''
| {{lang|ja|ここのつ}}
|-
| 10
| {{lang|ja|十}}
| ''{{-||tō}}''
| {{lang|ja|とお}}
|}

== Razprostranjene sčetne slova po kategorijah ==
Tuto jest izbrany spisok iz něktoryh najčesteje koristanyh sčetnyh slov.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Izgovor
!Zapis
!Koristanje
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Ljudi i prědmety
|-
|''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
|{{lang|ja|部}}
|Kopij žurnalov ili novin ili drugyh paketov papira
|-
|''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
|{{lang|ja|台}}
|Avt, velosipedov, mašin, mehaničnyh devajsov, [[Domova tehnika|domovyh aparatov]]
|-
|''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|杯}}
|Čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
|''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}, {{lang|ja|びき}} {{-|biki}}''
|{{lang|ja|匹}}
|Malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (folklore)|oni]] (běsov/črtov)
|-
|''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
|{{lang|ja|本}}
|'''često koristano slovo'''  Dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov, maršrutov vlakov ili avtobusov, kin (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy (modernogo formata {{-|[[Kodeks (knižny format)|kodeks]]}}) bude ''{{-|satsu}}''.
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
|{{lang|ja|階}}
|Etažev, podlog
|-
|''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
|{{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, ili {{lang|ja|ヶ}}
|'''često koristano slovo''' Prědpokladaje, že prědmet jest maly i/ili krugly.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://www.punipunijapan.com/japanese-counter-ko/|title=Counting Small Objects in Japanese with 個 &amp;#124; PuniPuniJapan|date=15 August 2013}}&lt;/ref&gt; {{lang|ja|個}} takože koristajut za vojenne jedinice.
|-
|''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
|{{lang|ja|枚}}
|'''često koristano slovo''' Tonkyh, ploskyh prědmetov: listov papira, fotografij, talirek, prědmetov oblečenja (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
|''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
|{{lang|ja|名}}
|[[Ljudi|Ljudij]] (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
|''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
|{{lang|ja|面}}
|Širokyh, ploskyh prědmetov: zrcal, dosok dlja stolnyh igr (šahov, igo, šogi), uravnjev [[Videoigra|kompjuternyh igr]], stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
|''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
|{{lang|ja|人}}
|Ljudij (ale gledite tabelu izključenij poniž)
|-
|''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
|{{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
|Ljudij, koristaje se v slovah {{lang|ja|一人 (ひとり)}} i {{lang|ja|二人 (ふたり)}}
|-
|''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
|{{lang|ja|冊}}
|Knig
|-
|''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
|{{lang|ja|[[wikt:つ#Etymology_4|つ]]}}
|'''često koristano slovo''' Sčetno slovo občego naměrjenja, vhodi v sostav tradicijnyh japonskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}} (&quot;jedna věč&quot;), {{lang|ja|二つ}} (&quot;dvě věči&quot;), {{lang|ja|三つ}} (&quot;tri věči&quot;), i t.d.
|-
|''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
|{{lang|ja|話}}
|Razkazov, epizodov TV serialov, i t.d.
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Čas, kalendar, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
|{{lang|ja|秒}}
|Sekund
|-
|''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
|{{lang|ja|分}}
|Minut
|-
|''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
|{{lang|ja|月}}
|Měsecev v godu. Periodov času dolgostju měsec, kogda čitaje se kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
|''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}, {{lang|ja|ぱく}} {{-|paku}}''
|{{lang|ja|泊}}
|Nočij pobytja
|-
|''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
|{{lang|ja|時}}
|Časin dnja
|-
|''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
|{{lang|ja|時間}}
|Periodov dolgostju časinu
|-
|''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca
|-
|''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
|{{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
|Periodov dolgostju měsec (gledite takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[Katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
|''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
|{{lang|ja|年}}
|Lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
|''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca (sle gledite tablicu izključenij dole)
|-
|''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
|{{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}})
|Lět vozrasta ({{lang|ja|才}} obyčno posluživaje se kako [[Ryakuji|''ryakuji'']])
|-
|''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
|{{lang|ja|週}}
|Sedmic
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Stupenj, čestota, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|倍}}
|Množnost, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
|''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
|{{lang|ja|番}}
|Město, pozicija v sportovnyh matčah
|-
|''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
|{{lang|ja|度}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
|''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
|{{lang|ja|畳}}
|Matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|jō}}''
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
|{{lang|ja|回}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
|}

== Blagozvučne izměny ==
Ako li prěd sčetnym slovom sut oprěděljene čislovniky s oprěděljenymi fonemami, slučajut se sistematične izměny jih izgovora. Napriněr, {{lang|ja|一}} ''{{-|ichi}}'' + {{lang|ja|回}} {{-|kai}} → {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}''. Vyše podrobnostej najdete v tabelě poniž.

Tuto moglo byti naslědkom morfo-fonologičnogo fenomena historičnoj izměny zvukov japonskogo jezyka,&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Kobuchi-Philip|first=Mana|date=May 2007|title=Floating numerals and floating quantifiers|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.lingua.2006.03.008|journal=Lingua|volume=117|issue=5|pages=814–831|doi=10.1016/j.lingua.2006.03.008|issn=0024-3841|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; kako jest možno viděti na prikladu ozvučanja {{lang|ja|匹}} ''{{-|hiki}}'':
{| class=&quot;wikitable&quot;
|六
| +
|匹
|→
|六匹
|-
|''roku''
|
|'''''h'''iki''
|
|''ro'''pp'''iki''
|-
|šest
|
|malyh životin
|
|
|}
izměna grlovogo {{-|[h]}} na dvugubny {{-|[p]}}.

Drugy priměr:
{|
|一人
|
|二人
|
|三人
|-
|''hito-ri''
|
|''futa-ri''
|
|''san-'''nin'''''
|-
|na jednu osobu
|
|na dvě osoby
|
|na tri osoby
|}
Tute izměny sut slědovane dosti konsistentno, ale sut možlive variacije medžu govoriteljami. V tabelě, ako li variacije sut česte, jest uvedeno vyše alernativ.

''{{-|Jū}}'' zaměnjaje se ''{{-|ju-}}'' ili ''{{-|ji-}}'' ({{lang|ja|じゅっ/じっ}}) i dvojnoju suglaskoju prěd bezzvučnoju suglaskoju, kako to jest pokazano v tabelě. ''{{-|Ji-}}'' jest stara forma, ktora uže jest zaměnjena s ''{{-|ju-}}'' v v rěči poslědnjih generacij.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Numeral
!{{-|k}}- ({{lang|ja|か}} {{lang|ja|きゃ}} i t.d.)
!{{-|s/sh}}- ({{lang|ja|さ}} {{lang|ja|しゃ}} i t.d.)
!{{-|t/ch}}- ({{lang|ja|た}} {{lang|ja|ちゃ}} i t.d.)
!{{-|h}}- ({{lang|ja|は}} {{lang|ja|ひ}} {{lang|ja|へ}} {{lang|ja|ほ}} {{lang|ja|ひゃ}} {{lang|ja|ひゅ}} {{lang|ja|ひょ}})
!{{-|f}}- ({{lang|ja|ふ}})
!{{-|p}}- ({{lang|ja|ぱ}} etc.)
!{{-|w}}- ({{lang|ja|わ}})
|-
|1 {{-|ichi}}
|''{{-|ikk-}} {{lang|ja|いっか}}''
|''{{-|iss-}} {{lang|ja|いっさ}}''
|''{{-|itt-}} {{lang|ja|いった}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぷ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|
|-
|3 {{-|san}}
|
|
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|''{{-|sanp-}} {{lang|ja|さんぷ}}''
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|-
|4 {{-|yon}}
|
|
|
|''{{-|yonh-}} {{lang|ja|よんは}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぱ}}''
|''{{-|yonf-}} {{lang|ja|よんふ}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぷ}}''
|
|''{{-|yow-}} {{lang|ja|よわ}}''
''{{-|yonw-}} {{lang|ja|よんわ}}'' {{-|yonb-}} {{lang|ja|よんば}}
|-
|6 {{-|roku}}
|''{{-|rokk-}} {{lang|ja|ろっか}}''
|
|
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぷ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|rokuw-}} {{lang|ja|ろくわ}}''
''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|-
|8 {{-|hachi}}
|''{{-|hakk-}} {{lang|ja|はっか}}''
|''{{-|hass-}} {{lang|ja|はっさ}}''
|''{{-|hatt-}} {{lang|ja|はった}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぷ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
''{{-|hachiw-}} {{lang|ja|はちわ}}''
|-
|10 {{-|jū}}
|''{{-|jikk-}} {{lang|ja|じっか}}''
''{{-|jukk-}} {{lang|ja|じゅっか}}''
|''{{-|jiss-}} {{lang|ja|じっさ}}''
''{{-|juss-}} {{lang|ja|じゅっさ}}''
|''{{-|jitt-}} {{lang|ja|じった}}''
''{{-|jutt-}} {{lang|ja|じゅった}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぷ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぷ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
|-
|100 {{-|hyaku}}
|''{{-|hyakk-}} {{lang|ja|ひゃっか}}''
|
|
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぷ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|
|-
|1000 {{-|sen}}
|
|
|
|''{{-|senb-}} {{lang|ja|せんば}}''
|''{{-|senp-}} {{lang|ja|せんぷ}}''
|
|
|-
|10000 {{-|man}}
|
|
|
|''{{-|manb-}} {{lang|ja|まんば}}''
|''{{-|manp-}} {{lang|ja|まんぷ}}''
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|
|''{{-|nanb-}} {{lang|ja|なんば}}''
|''{{-|nanp-}} {{lang|ja|なんぷ}}''
|
|
|}

==Razširjeny spisok sčetnyh sov==
Tuty spisok takože vključaje něktore sčetne slova i upotrěbjenja, ktore strěčajut se rědko ili ne sut široko znajeme; druge slova mogut sporadično se upotrěbjati kako sčetne slova.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Upotrěba
|-
| ''{{lang|ja|ば}} {{-|ba}}''
| {{lang|ja|場}}
| scen pjesy
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| raz, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|晩}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ya}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| posicija, platforma vlaka, izsledok sportivnogo matča
|-
| ''{{lang|ja|び}} {{-|bi}}''
| {{lang|ja|尾}}
| malyh ryb i [[Krevetka|krevetok]] (koristaje se pri trgovanju rybami; mnogo ljudij vměsto tomu govoret ''{{-|hiki}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| kopij žurnala ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|ぶん}} {{-|bun}}''
| {{lang|ja|文}}
| rěčenij
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| sekund
|-
| ''{{lang|ja|ちゃく}} {{-|chaku}}''
| {{lang|ja|着}}
| kostjumov oblečenja (gledie takože: {{-|mai}})
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|挺}}
| dolgyh, uzkyh prědmetov kako sut vintovky, palky tuše, nosilky, rikše, gusle
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|丁}}
| listov, stranic, orudij, nožic, pil, nogavic, pistoletov, blokov tofu, gradskyh kvartalov, porcij v restoranu
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|町}}
| gradskyh kvartalov
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|代}}
| generacij, historičnyh periodov, carstvovanij
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| avt, velosipedov, mašin, mehanizmov, domovyh aparatov
|-
| ''{{lang|ja|だん}} {{-|dan}}''
| {{lang|ja|段}}
| uravnij, rangov, stupenij (stupenišča).
|-
| ''{{lang|ja|だんらく}} {{-|danraku}}''
| {{lang|ja|段落}}
| paragrafov
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| slučajev, kolikostij raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|ふで}} {{-|fude}}''
| {{lang|ja|筆}}
| sekvencij bukv ili rysovanok, ktore vy pišete ili rysujete ne odryvajuči pero od papira. Ne zaměšivati s ''{{-|hitsu}}'' ({{lang|ja|筆}}) poniž.
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|服}}
| čašek ''{{-|[[matcha]]}}'' (praškovy zeleny čaj); paketov ili doz praškovyh lěkov; vteganij (napr. cigarety); prěryvov ili pauz
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|幅}}
| visečih svitkov (''{{-|[[kakemono|kakejiku]]}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| minut
|-
| ''{{lang|ja|ふり}} {{-|furi}}''
| {{lang|ja|振}}
| mečev
|-
| ''{{lang|ja|がっきゅう}} {{-|gakkyū}}''
| {{lang|ja|学級}}
| klas (v školnom obrazovanju)
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| měsec goda; periodov dolžinoju měsec pri čitanju kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ご}} {{-|go}}''
| {{lang|ja|語}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ごう}} {{-|gō}}''
| {{lang|ja|合}}
| malyh vměstilnikov (napr. čašek ryže, čaš sake)
|-
| ''{{lang|ja|ごん}} {{-|gon}}, also {{lang|ja|こと}} {{-|koto}}''
| {{lang|ja|言}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ぐ}} {{-|gu}}''
| {{lang|ja|具}}
| sbirok pancyrov, sbirok mebelja
|-
| ''{{lang|ja|ぎょう}} {{-|gyō}}''
| {{lang|ja|行}}
| redkov teksta
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| čašek i skljanok napitkov, ložek; kalmarov, osmonogov, krabov, morskyh ušij, lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}''
| {{lang|ja|敗}}
| proigr (sportivnyh bojev)
|-
| ''{{lang|ja|はこ}} {{-|hako}}''
| {{lang|ja|箱}}
| krabok
|-
| ''{{lang|ja|はり}} {{-|hari}}''
| {{lang|ja|張}}
| doždnikov, solnečnikov, šatorov
|-
| ''{{lang|ja|はしら}} {{-|hashira}}''
| {{lang|ja|柱}}
| bogov, memorialnyh dosok
|-
| ''{{lang|ja|はつ}} {{-|hatsu}}, {{lang|ja|ぱつ}} {{-|patsu}}''
| {{lang|ja|発}}
| izstrělov, kulej, vozdušnyh fejerverkov; orgazmov, polovyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ひん}} {{-|hin}}, {{lang|ja|ぴん}} {{-|pin}}''
| {{lang|ja|品}}
| (čestij jedanja, bljud (gledite takože: ''{{-|shina}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ひつ}} {{-|hitsu}}, {{lang|ja|ぴつ}} {{-|pitsu}}''
| {{lang|ja|筆}}
|podělov zemje i člověk
|-
| ''{{lang|ja|ほ}} {{-|ho}}, {{lang|ja|ぽ}} {{-|po}}''
| {{lang|ja|歩}}
| krokov
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), maršrutov vlakov ili avtobusov, kin, bejsbolovyh  {{-|home-run'ov|хоум-ранов}}, punktov, ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy je ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|ひょう}} {{-|hyō}}, {{lang|ja|ぴょう}} {{-|pyō}}''
| {{lang|ja|票}}
| glasov
|-
| ''{{lang|ja|ひょうし}} {{-|hyōshi}}, {{lang|ja|びょうし}} {{-|byōshi}}''
| {{lang|ja|拍子}}
| muzikalnyh uderov, bitov
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|字}}
| bukv, znakov kandži i kany
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|児}}
| dětij. Kako v &quot;otec dvoh [dětij]&quot;, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| čas dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| periodov dolžinoju časinu
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|yo jō han}}''
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|錠}}
| pilulek/kapsul
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|条}}
| člankov zakona, tonkyh objektov, lučev ili potokov světla, prugov dyma ili blěskavic
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| denj měseca
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|架}}
| kadrov
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|課}}
| lekcij
|-
| ''{{lang|ja|かぶ}} {{-|kabu}}''
| {{lang|ja|株}}
| akcij kompanije; razsady drěv
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| periodov dolžinoju měsec (takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
| slučajev, kolikost raz/krat (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| čislo etažev
|-
| ''{{lang|ja|かこく}} {{-|kakoku}}''
| {{lang|ja|ヶ国}}, {{lang|ja|箇国}}
| držav
|-
| ''{{lang|ja|かこくご}} {{-|kakokugo}}''
| {{lang|ja|ヶ国語}}, {{lang|ja|箇国語}}
| (narodnyh) jezykov
|-
| ''{{lang|ja|かく}} {{-|kaku}}''
| {{lang|ja|画}}
| črt v kandži
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|貫}}
| kusov {{Lang|en|[[Sushi|nigiri-zushi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|艦}}
| vojennyh korabov
|-
| ''{{lang|ja|けいとう}} {{-|keitou}}''
| {{lang|ja|系統}}
| avtobusnyh maršrutov
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}''
| {{lang|ja|件}}
| abstraktnyh materij i slučajev
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}, {{lang|ja|げん}} {{-|gen}}''
| {{lang|ja|軒}}
| domov
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|機}}
| samoletov, mašin
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|基}}
| grobov, věncov, mikroprocessorov, reaktorov, liftov, damb
|-
| ''{{lang|ja|きん}} {{-|kin}}''
| {{lang|ja|斤}}
| bulok hlěba
|-
| ''{{lang|ja|きれ}} {{-|kire}}''
| {{lang|ja|切れ}}
| kuskov (hlěba, torta, {{Lang|en|[[sashimi]]}} i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, or {{lang|ja|ヶ}}
| občo měriteljno slovo, koristaje se ako li ne jestvuje specifično sčetno slovo. {{lang|ja|個}} takože upotrěbjajut za sčitanje vojenskyh podrazděljenij.
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|戸}}
| domov ({{lang|ja|戸}} označaje &quot;dver&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|校}}
| škol
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|稿}}
| skic manuskripta
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|行}}
| bankov
|-
| ''{{lang|ja|こま}} {{-|koma}}''
| {{lang|ja|齣}}, {{lang|ja|コマ}}
| ramov, panelov. {{lang|ja|齣}} v naše časy se praktično ne koristaje
|-
| ''{{lang|ja|こん}} {{-|kon}}''
| {{lang|ja|献}}
| melkyh skljanok (napitkov)
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|区}}
| razdělov, okrugov grada
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|句}}
| {{Lang|en|[[haiku]], [[senryū]]}}
|-
| ''{{lang|ja|くち}} {{-|kuchi}}''
| {{lang|ja|口}}
| (bankovnyh) kont, donatov ({{lang|ja|口}} označaje &quot;otvor&quot; ili &quot;vstup&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|くみ}} {{-|kumi}}''
| {{lang|ja|組}}
| skupin, par ljudij (dvojčet, muža s ženoju, tancorov, i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|くらす}} {{-|kurasu}}''
| {{lang|ja|クラス}}
| školnyh lekcij
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|脚}}
| stolov, stolek, kubkov na dolgoj nogě
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|客}}
| zbirok čašky i bljudca
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|曲}}
| muzikalnyh pjes
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|局}}
| matčev v nastoljnyh igrah (šahah, igo, šogi, madžongu); radio stancij, televizijnyh stancij
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| tonkyh ploskyh prědmetov, listov papira, fotografij, talirok, prědmetov odědže (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|まき}} {{-|maki}} or {{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|巻}}
| svitkov, {{Lang|en|kan}} dlja tomov knig
|-
| ''{{lang|ja|まく}} {{-|maku}}''
| {{lang|ja|幕}}
| teatralnyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| lujdij (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| zrcal, dosok za  nastoljne igry (šahy, igo, šogi); uravnjev kompjuternyh igr, stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|門}}
| pušek
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|問}}
| pytanij
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| čisla dnev měseca (ale gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| ljudij (gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にんまえ}} {{-|ninmae}}''
| {{lang|ja|人前}}
| porcij jedy (bez izključenij, na razliku od ''{{-|nin}}'' povyš)
|-
| ''{{lang|ja|おり}} {{-|ori}}''
| {{lang|ja|折}}
| krabok, sdělanyh iz složenogo papira (sravnite s ''{{-|hako}}'' povyš, ktoro odnosi se ko krabkam generalno)
|-
| ''{{lang|ja|ぺーじ}} {{-|pēji}}''
| {{lang|ja|ページ}}, {{lang|ja|頁}}
| stranic
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|例}}
| slučajev, priměrov
|-
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|礼}}
| poklonov pri bogoslužbě v hramu
|-
| ''{{lang|ja|れん}} {{-|ren}}''
| {{lang|ja|連}}
| finger rings or necklace loops
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| ljudij, koristaje se v slovah {{Nihongo|一人|ひとり ''hitori''}} i {{Nihongo| 二人|ふたり ''futari''}}.
|-
| ''{{lang|ja|りん}} {{-|rin}}''
| {{lang|ja|輪}}
| koles, cvětov
|-
| ''{{lang|ja|りょう}} {{-|ryō}}''
| {{lang|ja|両}}
| želězničnyh vagonov
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|才}} ili {{lang|ja|歳}}
| lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|さお}} {{-|sao}}''
| {{lang|ja|棹}}
| skrinej s zasuvkami, horugv
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| knig
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|席}}
| měst za sedanje, prědstavjenij [[rakugo]], (pjanyh) zabav
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|隻}}
| korabov, jednogo iz pary (napr., polovinok skladanogo ekrana), prědmetov, nosimyh vkupě (ryb, ptic, strěl i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|しな}} {{-|shina}}''
| {{lang|ja|品}}
| čestij jedanja, bljud (see also: ''{{-|hin}}'')
|-
| ''{{lang|ja|しゃ}} {{-|sha}}''
| {{lang|ja|社}}
| koristaje se za sčitanje firm i kompanij, t.j. {{lang|ja|会社}}
|-
| ''{{lang|ja|しき}} {{-|shiki}}''
| {{lang|ja|式}}
| zbirok prědmetov, kako sut dokumenty ili meblje
|-
| ''{{lang|ja|しょう}} {{-|shō}}''
| {{lang|ja|勝}}
| poběd (v sport turnirah)
|-
| ''{{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|首}}
| veršev {{Lang|en|[[Waka (poezija)|tanka]]}}
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| sedmic
|-
| ''{{lang|ja|しゅるい}} {{-|shurui}} or {{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|種類}} ili {{lang|ja|種}}
| tipov, vidov
|-
| ''{{lang|ja|そく}} {{-|soku}}''
| {{lang|ja|足}}
| par obuvok, ponožek, pančoh, {{Lang|en|[[tabi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|そう}} {{-|sō}}''
| {{lang|ja|双}}
| par
|-
| ''{{lang|ja|たば}} {{-|taba}}''
| {{lang|ja|束}}
| svezkov (banknot), grozdij (cvětov, zelenin), snopov
|-
| ''{{lang|ja|たい}} {{-|tai}}''
| {{lang|ja|体}}
| obrazov, statuj, ostatkov osob, kukol, androidov, humanoidnyh robotov
|-
| ''{{lang|ja|たわら}} {{-|tawara}}''
| {{lang|ja|俵}}
| měškov ryži
|-
| ''{{lang|ja|てき}} {{-|teki}}''
| {{lang|ja|滴}}
| kapej tekutiny
|-
| ''{{lang|ja|てん}} {{-|ten}}''
| {{lang|ja|点}}
| toček, čestij množstva, zbirky
|-
| ''{{lang|ja|とう}} {{-|tō}}''
| {{lang|ja|頭}}
| velikyh životin, skota, slonov, kitov, delfinov, motyljev ({{lang|ja|頭}} označaje &quot;glava&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|とき}} {{-|toki}}''
| {{lang|ja|時}}
| periodov časa, v šestyh čestah dnje ili noči (v tradicijnom i ustarělom sposobu govorjenja vremeni). Gledite takože: ''{{-|jikan}}''
|-
| ''{{lang|ja|とおり}} {{-|tōri}}''
| {{lang|ja|通り}}
| kombinacij, variantov rěšenja glavolomky
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|つ}}
| koristaje se v sostavu prvorodnyh japoskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}}, {{lang|ja|二つ}}, {{lang|ja|三つ}} etc.
|-
| ''{{lang|ja|つう}} {{-|tsū}}''
| {{lang|ja|通}}
| pisem
|-
| ''{{lang|ja|つぼ}} {{-|tsubo}}''
| {{lang|ja|坪}}
| često koristana edinica povrhnje, ravna 3.3 kvadratnyh metra.
|-
| ''{{lang|ja|つぶ}} {{-|tsubu}}''
| {{lang|ja|粒}}
| migdaljev, zrn
|-
| ''{{lang|ja|つうわ}} {{-|tsūwa}}''
| {{lang|ja|通話}}
| telefonovanij (gledite takože: ''{{-|hon}}'')
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}, {{lang|ja|ば}} {{-|ba}}, {{lang|ja|ぱ}} {{-|pa}}''
| {{lang|ja|羽}}
| ptic, kralikov. {{lang|ja|羽}} označaje &quot;pero&quot; ili &quot;krilo&quot;
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|把}}
| svezok, kompletov, vuzlov
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| razkazov, epizodov TV serialov, i t.d..
|-
| ''{{lang|ja|や}} {{-|ya}}''
| {{lang|ja|夜}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ban}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぜん}} {{-|zen}}''
| {{lang|ja|膳}}
| par palok za jedanje; misok ryži
|}

== Izključenja ==
Tradicijne čislovniky koristajut se dětmi i za dětij, da by ukazyvati jih věk, vměsto upotrěbjanja sčetnogo slova za věk 歳 (ili 才) ''{{-|sai}}''.

Něktore sčetne slova, imenno 日 ''{{-|nichi}}'' i 人 ''{{-|nin}}'', koristajut se s tradičnymi čislovnikami za něktore čisla, kako jest možno viděti v tabelě poniž. Ine izkoristanja tradicijnyh čislovnikov sut obyčno ograničene oprěděljenymi rěčenjami, takymi, kako 一月 ''{{-|hitotsuki}}'' i 二月 ''{{-|futatsuki}}'' (jedin i dva měseca, odpovědajuči), 一言 ''{{-|hitokoto}}'' (cělno slovo) i 一度 ''{{-|hitotabi}}'' (jednokratno).

Poněkogda obyčne čisla, ktore imajut izvedeno značenje, zapisyvajut s pomočju odličnyh kandži. Napriměr, ''{{-|hitori}}'' (sam, jedin) zapisyvajut kako 独り, a ''{{-|futatabi}}'' (ješče raz, v drugy raz) obyčno pišut kako 再び vměsto 二度. Sčetno Čislo za měsece ''{{-|kagetsu}}'' (izvedeno od kandžii 箇月) često zapisyvajut kako ヶ月.

''{{-|Nana}}'' i ''{{-|shichi}}'' sut variantami za 7, ''{{-|yon}}'' i ''{{-|shi}}'' sut variantami za 4, i ''{{-|kyū}}'' i ''{{-|ku}}'' sut alternativy za 9. V tutyh treh parah variantov, ''{{-|nana}}'', ''{{-|yon}}'' i ''{{-|kyū}}'' sut izkoristane česteje. Něktore sčetne slova, jednakože, imenno 人 ''{{-|nin}}'' (ljudij), 月 ''{{-|gatsu}}'' (měsec goda), 日 ''{{-|ka/nichi}}'' (denj měseca, dnjev), 時 ''{{-|ji}}'' (časina dnja) i 時間 ''{{-|jikan}}'' (časin) rabotajut jedino s konkretnymi variantami. Tute varianty možno uviděti v tabelě dole.

Dokolě {{lang|ja|回}} ''{{-|kai}}'' (slučajev) i {{lang|ja|銭}} ''{{-|sen}}'' (0.01 jena, tutčas rědko se posluživaje) slědujut povyš uvedenym blagozvučnym izměnam, jih homofony {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}'' (etažev budinka) i {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}'' (tyseč) nemnogo odličajut se, kako uvedeno dole, ale tuto različenje ne jest vsegda slědovano vsemi govoriteljami. Tako, {{lang|ja|三階}} (&quot;tretji etaž&quot;) može čitati se ''{{-|san'''k'''ai}}'' ili ''{{-|san'''g'''ai}}'', ale {{lang|ja|三回}} (&quot;tri raza&quot;) izgovarjaje se jedino kako ''{{-|san'''k'''ai}}''.

{| class=&quot;wikitable&quot;
!Čislo
!つ ''{{-|tsu}}''
!日 ''{{-|nichi}}''
!人 ''{{-|nin}}''
!年 ''{{-|nen}}''
!月 ''{{-|gatsu}}''
!時 ''{{-|ji}}''
!分 ''{{-|fun}}''
!百 ''{{-|hyaku}}''
!千 ''{{-|sen}}''
!歳 ''{{-|sai}}''
!階 ''{{-|kai}}''
|-
|1
|''ひとつ''
''{{-|hitotsu}}''
|''{{-|tsuitachi}}''&lt;ref&gt;Jednakože, pri sčitanju čisla dnjev, na razliku od dnja v měsecu, koristajut ''{{-|ichinichi}}''. Takože jest možno uslyšati ''{{-|Ippi}}''&lt;/ref&gt;
|''{{-|hitori}}''
|
|
|
|''{{-|ippun}}''
|
|''{{-|issen}}''
|''{{-|issai}}''
|''{{-|ikkai}}''
|-
|2
|''ふたつ''
''{{-|futatsu}}''
|''{{-|futsuka}}''
|''{{-|futari}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|3
|''みっつ''
''{{-|mittsu}}''
|''{{-|mikka}}''
|
|
|
|
|''{{-|sanpun}}''
|''{{-|sanbyaku}}''
|''{{-|sanzen}}''
|
|''{{-|sangai}}''
|-
|4
|''よっつ''
''{{-|yottsu}}''
|''{{-|yokka}}''
|''{{-|yonin}}&lt;ref&gt;V dalěkyh oblasteh (napr. Sěverny [[Honšu]] i Iztočny [[Hokajdo]]) starše govoritelje mogut koristati ''{{-|yottari}}''.{{Cite web|url=http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|title=Language Contact and Lexical Innovation|access-date=2007-02-14|archive-date=2004-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20041216014043/http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|url-status=dead}} Table 1. Native Counting in Japanese&lt;/ref&gt;''
|''{{-|yonen}}''
|''{{-|shigatsu}}''
|''{{-|yoji}}''
|''{{-|yonpun}}''
|
|
|
|
|-
|5
|''いつつ''
''{{-|itsutsu}}''
|''{{-|itsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|6
|''むっつ''
''{{-|muttsu}}''
|''{{-|muika}}''
|
|
|
|
|''{{-|roppun}}''
|''{{-|roppyaku}}''
|
|
|''{{-|rokkai}}''
|-
|7
|''ななつ''
''{{-|nanatsu}}''
|''{{-|nanoka}}''
|''{{-|shichinin}}''
|
|''{{-|shichigatsu}}''
|''{{-|shichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|8
|''やっつ''
''{{-|yattsu}}''
|''{{-|yōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|happun}}''
|''{{-|happyaku}}''
|''{{-|hassen}}''
|''{{-|hassai}}''
|''{{-|hakkai}}''
|-
|9
|''ここのつ''
''{{-|kokonotsu}}''
|''{{-|kokonoka}}''
|
|
|''{{-|kugatsu}}''
|''{{-|kuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|10
|''とお''
''{{-|tō}}''
|''{{-|tōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|jippun}}''
|
|
|''{{-|jissai}}''
|''{{-|jikkai}}''
|-
|14
|
|''{{-|jūyokka}}''
|''{{-|jūyonin}}''
|''{{-|jūyonen}}''
|
|''{{-|jūyoji}}''
|''{{-|jūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|17
|
|''{{-|jūshichinichi}}''
|''{{-|jūshichinin}}''
|
|
|''{{-|jūshichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|19
|
|''{{-|jūkunichi}}''
|
|
|
|''{{-|jūkuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|20
|
|''{{-|hatsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|''{{-|hatachi}}''
|
|-
|24
|
|''{{-|nijūyokka}}''
|''{{-|nijūyonin}}''
|''{{-|nijūyonen}}''
|
|''{{-|nijūyoji}}''
|''{{-|nijūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|''&lt;ref&gt;I {{lang|ja|幾人}} ''{{-|ikunin}}'', i {{lang|ja|何人}} ''{{-|nannin}}'' koristajut v značenju &quot;kako mnogo jest ljudij&quot;.&lt;/ref&gt;
|
|
|
|''{{-|nanpun}}''
|''{{-|nanbyaku}}''
|''{{-|nanzen}}''
|
|''{{-|nangai}}''
|}

==Redne čislovniky==
Generalnko, opisane povyš sčetne slova sut [[Kolikostny čislovnik|kolikostne čislovniky]], vo smyslu, že oni ukazyvajut množstvo. Da by transformovati sčetno slovo v [[redny čislovnik]], ktory označaje poziciju v redu, poslě čislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} ''{{-|me}}''. Tako, &quot;jedin raz&quot; bude se prěvoditi kako {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}'', ale &quot;prvy raz&quot; kako {{lang|ja|一回目}} ''{{-|ikkaime}}''.

Tuto pravilo jest jednakože nedoslědno, zatože sČetno slovo bez sufiksa ''{{-|me}}'' često koristajut vzajemo zaměnlivo v značenjah kolikostnogo či rednogo čislovnika. Napriměr, {{lang|ja|三階}} ''{{-|sangai}}'' može označati i &quot;tri etaža&quot;, i &quot;tretji etaž&quot;.

==Intervaly časa==
Za izraženje časovogo intervala jest možno dodati {{lang|ja|間}} ''{{-|kan}}'' k naslědnym slovam: {{lang|ja|秒}} ''{{-|byō}}'', {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}'', {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'', {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' (i jih nestandardnym izgovoram, pomimo ''{{-|tsuitachi}}''), {{lang|ja|週}} ''{{-|shū}}'', {{lang|ja|ヶ月}} ''{{-|kagetsu}}'' i {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''. Jednakože, upotrěbjenje se měnjaje v zavislnosti na slovu. Napriměr, propuskanje ''{{-|kan}}'' v slučaju {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' balo by grěškoju, i kogda ''{{-|shūkan}}'' i ''{{-|shū}} sut'' oba upotrěbjaut se često. Mimo tomu, slovo ''{{-|kagetsukan}}'' možno uslyšati odnositelno rědko, zatože ono jest izbytočnym, dokolě ''{{-|ka}}'' uže imaje funkciju ukazanja dolžiny.

== Sčetno slovo na kralikov ==
Sčetno slovo na kralikov jest ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}), čto jest to samo kako na ptic. Obyčno pri sčitanju &quot;životin od malyh do srědnjih&quot; koristaje se ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}),&lt;ref name=&quot;:03&quot;&gt;{{Cite journal |last1=Miura |first1=Akira |last2=Tanimori |first2=Masahiro |date=1996 |title=Handbook of Japanese Grammar |url=http://dx.doi.org/10.2307/329477 |journal=The Modern Language Journal |volume=80 |issue=3 |pages=424 |doi=10.2307/329477 |jstor=329477 |issn=0026-7902|url-access=subscription }}&lt;/ref&gt; slědovateljno, sčetnik na kralikov jest izključenjem. Jestvuje mnogo teorij o tom, začto na sčitanje kralikov koristaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).

Jedna iz takyh teorij glasi, že v eru Edo bylo strogo zabranjeno vladoju jedati životin, ktore imajut četyri nogy, i zato ne bylo dozvoljeno ljudam jedati kraličje meso.&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot;&gt;{{Cite book |last=Tsurumi |first=Noriaki |script-title=ja:干支ってなぁ～に？ |publisher=Chikuma Shubansha |year=2000 |location=Japan |pages=92 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite book |script-title=ja:Japonica時事百科 : 大日本百科事典編 |publisher=Shogakukan |year=1980 |location=Japan |pages=85–86 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Vtogda ljudi sut počeli kategorizovati kralikov kako ptic, da by jedati jihno meso, i sčetno slovo takože izměnili od ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}) na ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt; Druga teorija jest v tom, že vkus kraličjego mesa jest podobny mesu ptic, i čtovyše, kralikov lovili sut sětju, kako i ptic, i zato koristali sut ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |script-title=ja:平凡社大百科事典 |publisher=Heibinsya |year=1984 |location=Japan |pages=221–222 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Takemicu govori, že zdroj slova kralik, {{lang|ja|兎}} ''{{-|usagi}}'', jest {{lang|ja|羽}} ''{{-|u}}'', slovo, ktoro opisyvaje ptičje pera: slědovateljno, na kralikov upotrěbjaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Takemitsu |first=Makoto |script-title=ja:歴史から生まれた日常語の由来辞典 |publisher=Tokyodo Shuppan. |year=1998 |location=Japan |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;

== Primětky i iztočniky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
* {{cite web
 |url         = http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |title       = Счётные суффиксы
 |lang        = ru
 |access-date  = 2010-12-25
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20110114103605/http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |archive-date = 2011-01-14
 |url-status    = dead
}}

{{Prěvod|ru|Японские счётные суффиксы}}
{{Prěvod|en|Japanese count words}}
[[Kategorija:Jezyky]]
[[Kategorija:Japonsky jezyk]]</text>
      <sha1>77ue25czh233ewrldbmm0arosef31pb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43350</id>
      <parentid>43349</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T19:10:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <comment>/* Razširjeny spisok sčetnyh slov */</comment>
      <origin>43350</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45459" sha1="pn5u6pu4547evm3tkvzrfbg20363y99" xml:space="preserve">[[Fajl:20080317-100-dollar-muskmelon.jpg|thumb|right|300px|Priměr izkoristanja sčetnogo slova {{Nihongo|個|こ| ko}}. Idealny melon za 1 Man jenov (¥10,000), ne imajuči defektov, specialno odobrany kako simboličny podarok]]
V [[Japonsky jezyk|japonskom jezyku]] [[Japonske čislovniky|čislovniky]], prědavajuče informaciju o čislu objektov, blizko vsegda koristajut se s [[postfiks]]ami — specialnymi služebnymi slovami, ktore nazyvajut {{Nihongo|'''sčetne pomočne slova'''|助数詞|josūshi}}.

Podobna situacija jestvuje i v drugyh jezykah, ako li zajedno s [[Nečislime imenniky|nečislimymi imennikami]] ne može bezposrědno se koristati čislovnik. V věčšinstvu [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykov]] prěd takovymi imennikami (''sok, dym'') ne može byti čislovnik, hoti v molvě izrazy kako &quot;prosim, dva soky&quot; sut često dozvolime. Kolikost takyh prědmetov oprěděljajut s pomočju specialnyh slov, ktore odpovědajut něktoromu jih množstvu: «litr», «skljanka». Tute medžuslovjanske slova sut samostojne i zato ne sut ravnymi odpovědnostemi japonskym sčetnym slovam, ktore se koristajut podobno sufiksam, hoti v něktoryh slučajah rěčenja budujut se identično, napriměr {{Nihongo|コーヒーを一杯お願いします|''kōhī-o ippai onegaishimasu''}} — čašku kavy, laskavo prosim.

Drugoju nepremoju analogijeju može služiti izkoristanje specialnyh slov za sčitanje oprěděljennogo roda objektov, kako, napriměr sčitanje krav i bykov po glavam (&quot;20 glav&quot; vměsto &quot;20 krav i bykov&quot;). V bylyh formah russkogo jezyka, napriměr, sčitali odrězy platna v štukah (&quot;{{-|три штуки парчи}}&quot; vměsto &quot;{{-|три отреза}}&quot; ili &quot;{{-|три рулона}}&quot;), i tako dalje.

== Kako prěvoditi na slovjanske jezyky ==
Konstrukcije, imajuče sčetne slova, jest možlivo razděliti na tri grupy zavisno na tom, kako se oni prěvodet na slovjanske jezyky.

# Konstrukcije, imajuče sčetne slova kako jedinice měrjenja (časa, temperatury) ili označajuče objekty (ostrov, krajina, etaž i t.p.), obyčno prěkladjut s koristanjem slova v roditelniku (&quot;posětil tri krajiny&quot;, &quot;temperatura jest 16 stupnjev&quot;, &quot;on imaje 20 lět&quot;), [[Redny čisovnik|rednogo čisovnika]] &quot;pety etaž&quot;, či so stvarjanjem složitogo pridavnika (&quot;sedmilěto děte&quot;, &quot;petiminutna pauza&quot;, &quot;trietažny budinok&quot;). Govoritelje slovjanskyh jezykov mogut daže ne pojmati tute služebne slova kako osoblivu črtu japonskogo jezyka, zatože jihno koristanje jest blizko k odpovědajučim konstrukcijam v jih rodnom jezyku.
# Konstrukcije, imajuče sčetne slova, koristane zajedno s nečislimymi imennikami, takože izgledajut za govoriteljev slovjanskyh jezykov prirodno. V molvě večšinstva slovjanskyh jezykov jest dozvoljeno govoriti &quot;dajte prosim tri mlěka i dva soka», ale v gramotnoj rěči v pismu jest potrěbno utočnjenje, napriměr, &quot;tri butylky mlěka i dvě opakovky soka&quot;. Zato japonske sčetne slova prěkladajut se na slovjanske jezyky prirodnym obrazom (&quot;dva svitky tapet&quot;, &quot;čaška čaja&quot;).
# Najvyše složite za razuměnje sut konstrukcije, v ktoryh sčetne slova koristajut zajedno s čislimymi imennikami. Napriměr, izraz &quot;rodina imaje tri děteta&quot; na japonskom jezyku bude sodrživati ne jedino slovo &quot;děte&quot;, ale i sčetno slovo za sčitanje osob: &quot;rodina imaje tri osoby dětij&quot;. Podobno, ne jest možno rěkti &quot;ja jesm kupil tri jabloka&quot; ale jest obvezno izkoristati sčetno slovo za sčitanje malyh prědmětov: &quot;ja jesm kupil jablok tri kusy&quot;. V večšinstvu inyh slučajev tute japonske konstrukcije sovsěm ne jest možno točno prědati na slovjanske jezyky s koristanjem sčetnogo slova.

== Koristanje sčetnyh slov ==
V japonskom jezyku praktično vse imenniky muset se koristati so sčetnymi slovami za izraženje jih čisla, zatože v japonskom jezyku  odsutstvuje morfologija jedinstvenogo i množnogo čisla.&lt;ref&gt;{{Cite book|url=http://link.springer.com/10.1007/978-94-007-2681-9|title=Handbook of Quantifiers in Natural Language|date=2012|publisher=Springer Netherlands|isbn=978-94-007-2680-2|editor-last=Keenan|editor-first=Edward L.|series=Studies in Linguistics and Philosophy|volume=90|location=Dordrecht|doi=10.1007/978-94-007-2681-9|editor-last2=Paperno|editor-first2=Denis}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;{{Cite journal|last=Watanabe|first=Akira|date=February 2006|title=Functional Projections of Nominals in Japanese: Syntax of Classifiers*|url=http://dx.doi.org/10.1007/s11049-005-3042-4|journal=Natural Language &amp; Linguistic Theory|volume=24|issue=1|pages=241–306|doi=10.1007/s11049-005-3042-4|s2cid=33599661|issn=0167-806X|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; S tutogo gledišča, blizko vse japonske imenniky sut nečislime. Taka gramatična osoblivost može projavjati se v situacijah, kogda govoreči ne može sintaksično pravilno izraziti množstvo konkretnogo prědmeta, jestli on ne znaje ili ne može vspomniti uměstno sčetno slovo. Za množstva od jednogo do deseti tutz problem može byti obojdeny koristanjem tradicijnyh čislovnikov (gledite poniže), čto dozvoljaje prisvojiti kolikost mnogym imennikam bez pomoči. Napriměr, &quot;četyri jabloka&quot; bude {{Nihongo|りんご四個|''ringo yonko''}}, kde {{Nihongo|j個|''ko''}} javjaje se sčetnam slovom, ale takože može byti izraženo s pomočju tradicijnogo čislovnika četyri kako {{Nihongo|りんご四つ|''ringo yottsu''}}. Tute tradicijne čislovniky jednakože ne mogut se uživati za sčitanje libokakyh imennikov; něktore, vključno imennikov za ljudij i životnyh, trěbujut uměstnogo sčetnogo slova (pomimo za 1 i 2 ljudij, u ktoryh praktično vsekogda koristajut varianty s tradicijnami čislovnikami, gledite [[Koristnik:Ilja isv/pěskovišče#Izključenja|izključenja]]).

Konstrukcije s koristanjem čislovnikov se mogut budovati podlě naslědnyh shem.

* Prva shema: ''kolikost + sčetnik —'' の ''({{Lang|en|no}}) — prědmet'', napriměr:

: 一本   の   鉛筆:  {{Lang|en|ippon-no empitsu}} ― jedna grafitka;
: 八歳   の   娘:  {{Lang|en|hassai-no musume}} ― osmilěta děvčinka.

V danyh priměrah jednake v japonskom zezyku konstrukcije pri převodu prědavajut se velmi različno.

* Vtora shema:  ''prědmet — svezna čestica — kolikost + sčetnik — glagol'', napriměr:

: 鉛筆  を  三本   買いました:  {{Lang|en|empitsu-o sanbon kaimashita}} ― kupil jest tri grafitky.
: 八歳の娘  が  三人  います:  {{Lang|en|hassai-no musume-ga sannin imasu}} ― sut tri osmilěte děvčinky.

Pri izboru sčetnogo slova uvažaje se ne jedino faktična prinaležnost ko klase věčij (&quot;vojenne koraby&quot;, &quot;životiny&quot; i t.d.), ale i jih forma.

* &quot;jedin plyvuči tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippiki'''-no maguro}}|一匹の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;glavy skota&quot;
* &quot;jedin izlovjeny tunec&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ippon'''-no maguro}}|一本の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;cilindrične prědmety&quot;,
* &quot;jedin trup tunca bez glavy i kože&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''ichyō'''-no maguro}}|一丁の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;porcije&quot;,
* &quot;jedin kusok tunca&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokamari'''-no maguro}}|一塊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;kusky&quot;,
* &quot;tonky krajec tunca v opakovkě&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitosaku'''-no maguro}}|一冊の鮪|}}, sčitaje se kako &quot;prugy&quot;,
* &quot;odrěz mesa tunca, gotovy k použivanju&quot; — {{Nihongo|{{Lang|en|'''hitokire'''-no maguro}}|一切れの鮪|}}, sčitaje se kako &quot;male kusky&quot;.

Něktore vyše česte sčetne slova mogut zaměnjati te mene česte. Napriměr, {{Nihongo|匹|''hiki''}} (gledite dole) često se koristaje za životiny, bez obzira na jih razměr. Jednakože, večšinstvo govoriteljev budut prědpočitati posluživati se pravilnym tradicijnym sčetnikom, {{Nihongo|頭|''tō''}}, ako li ide o večših životinah kako o konjah. Tuto stvarjaje red možnyh sčetnyh slov s različnymi stupnjami i prijemlivostju – napriměr, pri naručenju {{-|''[[Kushikatsu|kushikatsu]]''}} (smaženo meso na kyju), někto može naručati jih kako {{Nihongo|二串|''futa-kushi''}} (dva šašlyki), {{Nihongo|二本|''ni-hon''}} (dva kyje), ili {{Nihongo|二つ|''futa-tsu''}} (dva prědmety), so sniženjem točnosti v tutom redu.

Sčetne slova mogut cěljeno naduživane zaradi humorističnogo efekta, gluposti ili uražanja. Napriměr, rěčenje {{Nihongo|男一匹|''otoko ippiki''}} (&quot;jedin člověk [kako životina]&quot;), koristaje {{Nihongo|匹|''hiki''}}, sčetnik za životnyh, vměsto tipičnyh sčetnyh slov za ljudij.&lt;ref&gt;{{Cite web |script-title=ja:男一匹とは |trans-title=Čto jest 'otoko ippiki'? |url=https://kotobank.jp/word/%E7%94%B7%E4%B8%80%E5%8C%B9-453322 |access-date=2023-01-10 |script-website=ja:コトバンク |publisher=日本国語大辞典 |language=ja |script-quote=ja:一人前の男子ということを強めていう語。また、しっかりした男。|trans-quote=Koristaje se za podčrkivanje obraza vpolno dorastlogo i samostojnogo mladca. Može takože odkazyvati na člověka s silnym harakterom}}&lt;/ref&gt;

==Tablica tradicijnyh čislovnikov==
{| class=&quot;wikitable&quot;
! Čislo
! Čislovnik
! Transkripcija [[romaji|romadži]]
! Zapis [[hiragana|hiraganoju]]
|-
| 1
| {{lang|ja|一つ}}
| ''{{-||hitotsu}}''
| {{lang|ja|ひとつ}}
|-
| 2
| {{lang|ja|二つ}}
| ''{{-||futatsu}}''
| {{lang|ja|ふたつ}}
|-
| 3
| {{lang|ja|三つ}}
| ''{{-||mittsu}}''
| {{lang|ja|みっつ}}
|-
| 4
| {{lang|ja|四つ}}
| ''{{-||yottsu}}''
| {{lang|ja|よっつ}}
|-
| 5
| {{lang|ja|五つ}}
| ''{{-||itsutsu}}''
| {{lang|ja|いつつ}}
|-
| 6
| {{lang|ja|六つ}}
| ''{{-||muttsu}}''
| {{lang|ja|むっつ}}
|-
| 7
| {{lang|ja|七つ}}
| ''{{-||nanatsu}}''
| {{lang|ja|ななつ}}
|-
| 8
| {{lang|ja|八つ}}
| ''{{-||yattsu}}''
| {{lang|ja|やっつ}}
|-
| 9
| {{lang|ja|九つ}}
| ''{{-||kokonotsu}}''
| {{lang|ja|ここのつ}}
|-
| 10
| {{lang|ja|十}}
| ''{{-||tō}}''
| {{lang|ja|とお}}
|}

== Razprostranjene sčetne slova po kategorijah ==
Tuto jest izbrany spisok iz něktoryh najčesteje koristanyh sčetnyh slov.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Izgovor
!Zapis
!Koristanje
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Ljudi i prědmety
|-
|''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
|{{lang|ja|部}}
|Kopij žurnalov ili novin ili drugyh paketov papira
|-
|''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
|{{lang|ja|台}}
|Avt, velosipedov, mašin, mehaničnyh devajsov, [[Domova tehnika|domovyh aparatov]]
|-
|''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|杯}}
|Čašek i skljanok napitkov, ložek; [[Kalmar|kalmarov]], [[Osmonog|osmonogov]], [[Krab|krabov]], [[Morsko uho|morskyh ušij]], lodij (sleng)
|-
|''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}, {{lang|ja|びき}} {{-|biki}}''
|{{lang|ja|匹}}
|Malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (folklore)|oni]] (běsov/črtov)
|-
|''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
|{{lang|ja|本}}
|'''često koristano slovo'''  Dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov, maršrutov vlakov ili avtobusov, kin (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy (modernogo formata {{-|[[Kodeks (knižny format)|kodeks]]}}) bude ''{{-|satsu}}''.
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
|{{lang|ja|階}}
|Etažev, podlog
|-
|''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
|{{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, ili {{lang|ja|ヶ}}
|'''često koristano slovo''' Prědpokladaje, že prědmet jest maly i/ili krugly.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=http://www.punipunijapan.com/japanese-counter-ko/|title=Counting Small Objects in Japanese with 個 &amp;#124; PuniPuniJapan|date=15 August 2013}}&lt;/ref&gt; {{lang|ja|個}} takože koristajut za vojenne jedinice.
|-
|''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
|{{lang|ja|枚}}
|'''često koristano slovo''' Tonkyh, ploskyh prědmetov: listov papira, fotografij, talirek, prědmetov oblečenja (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
|''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
|{{lang|ja|名}}
|[[Ljudi|Ljudij]] (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
|''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
|{{lang|ja|面}}
|Širokyh, ploskyh prědmetov: zrcal, dosok dlja stolnyh igr (šahov, igo, šogi), uravnjev [[Videoigra|kompjuternyh igr]], stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
|''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
|{{lang|ja|人}}
|Ljudij (ale gledite tabelu izključenij poniž)
|-
|''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
|{{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
|Ljudij, koristaje se v slovah {{lang|ja|一人 (ひとり)}} i {{lang|ja|二人 (ふたり)}}
|-
|''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
|{{lang|ja|冊}}
|Knig
|-
|''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
|{{lang|ja|[[wikt:つ#Etymology_4|つ]]}}
|'''često koristano slovo''' Sčetno slovo občego naměrjenja, vhodi v sostav tradicijnyh japonskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}} (&quot;jedna věč&quot;), {{lang|ja|二つ}} (&quot;dvě věči&quot;), {{lang|ja|三つ}} (&quot;tri věči&quot;), i t.d.
|-
|''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
|{{lang|ja|話}}
|Razkazov, epizodov TV serialov, i t.d.
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Čas, kalendar, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
|{{lang|ja|秒}}
|Sekund
|-
|''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
|{{lang|ja|分}}
|Minut
|-
|''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
|{{lang|ja|月}}
|Měsecev v godu. Periodov času dolgostju měsec, kogda čitaje se kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
|''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}, {{lang|ja|ぱく}} {{-|paku}}''
|{{lang|ja|泊}}
|Nočij pobytja
|-
|''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
|{{lang|ja|時}}
|Časin dnja
|-
|''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
|{{lang|ja|時間}}
|Periodov dolgostju časinu
|-
|''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca
|-
|''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
|{{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
|Periodov dolgostju měsec (gledite takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[Katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
|''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
|{{lang|ja|年}}
|Lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
|''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
|{{lang|ja|日}}
|Dnjev měseca (sle gledite tablicu izključenij dole)
|-
|''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
|{{lang|ja|歳}} (ili {{lang|ja|才}})
|Lět vozrasta ({{lang|ja|才}} obyčno posluživaje se kako [[Ryakuji|''ryakuji'']])
|-
|''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
|{{lang|ja|週}}
|Sedmic
|-
! colspan=&quot;3&quot; |Stupenj, čestota, i t.d.
|-
|''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
|{{lang|ja|倍}}
|Množnost, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
|''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
|{{lang|ja|番}}
|Město, pozicija v sportovnyh matčah
|-
|''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
|{{lang|ja|度}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
|''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
|{{lang|ja|畳}}
|Matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|jō}}''
|-
|''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
|{{lang|ja|回}}
|'''često koristano slovo''' Slučajev, raz (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
|}

== Blagozvučne izměny ==
Ako li prěd sčetnym slovom sut oprěděljene čislovniky s oprěděljenymi fonemami, slučajut se sistematične izměny jih izgovora. Napriněr, {{lang|ja|一}} ''{{-|ichi}}'' + {{lang|ja|回}} {{-|kai}} → {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}''. Vyše podrobnostej najdete v tabelě poniž.

Tuto moglo byti naslědkom morfo-fonologičnogo fenomena historičnoj izměny zvukov japonskogo jezyka,&lt;ref&gt;{{Cite journal|last=Kobuchi-Philip|first=Mana|date=May 2007|title=Floating numerals and floating quantifiers|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.lingua.2006.03.008|journal=Lingua|volume=117|issue=5|pages=814–831|doi=10.1016/j.lingua.2006.03.008|issn=0024-3841|url-access=subscription}}&lt;/ref&gt; kako jest možno viděti na prikladu ozvučanja {{lang|ja|匹}} ''{{-|hiki}}'':
{| class=&quot;wikitable&quot;
|六
| +
|匹
|→
|六匹
|-
|''roku''
|
|'''''h'''iki''
|
|''ro'''pp'''iki''
|-
|šest
|
|malyh životin
|
|
|}
izměna grlovogo {{-|[h]}} na dvugubny {{-|[p]}}.

Drugy priměr:
{|
|一人
|
|二人
|
|三人
|-
|''hito-ri''
|
|''futa-ri''
|
|''san-'''nin'''''
|-
|na jednu osobu
|
|na dvě osoby
|
|na tri osoby
|}
Tute izměny sut slědovane dosti konsistentno, ale sut možlive variacije medžu govoriteljami. V tabelě, ako li variacije sut česte, jest uvedeno vyše alernativ.

''{{-|Jū}}'' zaměnjaje se ''{{-|ju-}}'' ili ''{{-|ji-}}'' ({{lang|ja|じゅっ/じっ}}) i dvojnoju suglaskoju prěd bezzvučnoju suglaskoju, kako to jest pokazano v tabelě. ''{{-|Ji-}}'' jest stara forma, ktora uže jest zaměnjena s ''{{-|ju-}}'' v v rěči poslědnjih generacij.
{| class=&quot;wikitable&quot;
!Numeral
!{{-|k}}- ({{lang|ja|か}} {{lang|ja|きゃ}} i t.d.)
!{{-|s/sh}}- ({{lang|ja|さ}} {{lang|ja|しゃ}} i t.d.)
!{{-|t/ch}}- ({{lang|ja|た}} {{lang|ja|ちゃ}} i t.d.)
!{{-|h}}- ({{lang|ja|は}} {{lang|ja|ひ}} {{lang|ja|へ}} {{lang|ja|ほ}} {{lang|ja|ひゃ}} {{lang|ja|ひゅ}} {{lang|ja|ひょ}})
!{{-|f}}- ({{lang|ja|ふ}})
!{{-|p}}- ({{lang|ja|ぱ}} etc.)
!{{-|w}}- ({{lang|ja|わ}})
|-
|1 {{-|ichi}}
|''{{-|ikk-}} {{lang|ja|いっか}}''
|''{{-|iss-}} {{lang|ja|いっさ}}''
|''{{-|itt-}} {{lang|ja|いった}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぷ}}''
|''{{-|ipp-}} {{lang|ja|いっぱ}}''
|
|-
|3 {{-|san}}
|
|
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|''{{-|sanp-}} {{lang|ja|さんぷ}}''
|
|''{{-|sanb-}} {{lang|ja|さんば}}''
|-
|4 {{-|yon}}
|
|
|
|''{{-|yonh-}} {{lang|ja|よんは}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぱ}}''
|''{{-|yonf-}} {{lang|ja|よんふ}}''
''{{-|yonp-}} {{lang|ja|よんぷ}}''
|
|''{{-|yow-}} {{lang|ja|よわ}}''
''{{-|yonw-}} {{lang|ja|よんわ}}'' {{-|yonb-}} {{lang|ja|よんば}}
|-
|6 {{-|roku}}
|''{{-|rokk-}} {{lang|ja|ろっか}}''
|
|
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぷ}}''
|''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|''{{-|rokuw-}} {{lang|ja|ろくわ}}''
''{{-|ropp-}} {{lang|ja|ろっぱ}}''
|-
|8 {{-|hachi}}
|''{{-|hakk-}} {{lang|ja|はっか}}''
|''{{-|hass-}} {{lang|ja|はっさ}}''
|''{{-|hatt-}} {{lang|ja|はった}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぷ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
|''{{-|happ-}} {{lang|ja|はっぱ}}''
''{{-|hachiw-}} {{lang|ja|はちわ}}''
|-
|10 {{-|jū}}
|''{{-|jikk-}} {{lang|ja|じっか}}''
''{{-|jukk-}} {{lang|ja|じゅっか}}''
|''{{-|jiss-}} {{lang|ja|じっさ}}''
''{{-|juss-}} {{lang|ja|じゅっさ}}''
|''{{-|jitt-}} {{lang|ja|じった}}''
''{{-|jutt-}} {{lang|ja|じゅった}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぷ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぷ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
''{{-|jupp-}} {{lang|ja|じゅっぱ}}''
|''{{-|jipp-}} {{lang|ja|じっぱ}}''
|-
|100 {{-|hyaku}}
|''{{-|hyakk-}} {{lang|ja|ひゃっか}}''
|
|
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぷ}}''
|''{{-|hyapp-}} {{lang|ja|ひゃっぱ}}''
|
|-
|1000 {{-|sen}}
|
|
|
|''{{-|senb-}} {{lang|ja|せんば}}''
|''{{-|senp-}} {{lang|ja|せんぷ}}''
|
|
|-
|10000 {{-|man}}
|
|
|
|''{{-|manb-}} {{lang|ja|まんば}}''
|''{{-|manp-}} {{lang|ja|まんぷ}}''
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|
|''{{-|nanb-}} {{lang|ja|なんば}}''
|''{{-|nanp-}} {{lang|ja|なんぷ}}''
|
|
|}

==Razširjeny spisok sčetnyh slov==
Tuty spisok takože vključaje něktore sčetne slova i upotrěbjenja, ktore strěčajut se rědko ili ne sut široko znajeme; druge slova mogut sporadično se upotrěbjati kako sčetne slova.

{| class=&quot;wikitable&quot;
! Izgovor
! Zapis
! Upotrěba
|-
| ''{{lang|ja|ば}} {{-|ba}}''
| {{lang|ja|場}}
| scen pjesy
|-
| ''{{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|倍}}
| raz, -kratno kako v &quot;dvukratno&quot;
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|晩}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ya}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ばん}} {{-|ban}}''
| {{lang|ja|番}}
| posicija, platforma vlaka, izsledok sportivnogo matča
|-
| ''{{lang|ja|び}} {{-|bi}}''
| {{lang|ja|尾}}
| malyh ryb i [[Krevetka|krevetok]] (koristaje se pri trgovanju rybami; mnogo ljudij vměsto tomu govoret ''{{-|hiki}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぶ}} {{-|bu}}''
| {{lang|ja|部}}
| kopij žurnala ili novin ili drugyh paketov papira
|-
| ''{{lang|ja|ぶん}} {{-|bun}}''
| {{lang|ja|文}}
| rěčenij
|-
| ''{{lang|ja|びょう}} {{-|byō}}''
| {{lang|ja|秒}}
| sekund
|-
| ''{{lang|ja|ちゃく}} {{-|chaku}}''
| {{lang|ja|着}}
| kostjumov oblečenja (gledie takože: {{-|mai}})
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|挺}}
| dolgyh, uzkyh prědmetov kako sut vintovky, palky tuše, nosilky, rikše, gusle
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|丁}}
| listov, stranic, orudij, nožic, pil, nogavic, pistoletov, blokov tofu, gradskyh kvartalov, porcij v restoranu
|-
| ''{{lang|ja|ちょう}} {{-|chō}}''
| {{lang|ja|町}}
| gradskyh kvartalov
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|代}}
| generacij, historičnyh periodov, carstvovanij
|-
| ''{{lang|ja|だい}} {{-|dai}}''
| {{lang|ja|台}}
| avt, velosipedov, mašin, mehanizmov, domovyh aparatov
|-
| ''{{lang|ja|だん}} {{-|dan}}''
| {{lang|ja|段}}
| uravnij, rangov, stupenij (stupenišča).
|-
| ''{{lang|ja|だんらく}} {{-|danraku}}''
| {{lang|ja|段落}}
| paragrafov
|-
| ''{{lang|ja|ど}} {{-|do}}, also {{lang|ja|たび}} {{-|tabi}}''
| {{lang|ja|度}}
| slučajev, kolikostij raz, stupnjev temperatury ili ugla (gledite takože: ''{{-|kai}}'').
|-
| ''{{lang|ja|ふで}} {{-|fude}}''
| {{lang|ja|筆}}
| sekvencij bukv ili rysovanok, ktore vy pišete ili rysujete ne odryvajuči pero od papira. Ne zaměšivati s ''{{-|hitsu}}'' ({{lang|ja|筆}}) poniž.
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|服}}
| čašek ''{{-|[[matcha]]}}'' (praškovy zeleny čaj); paketov ili doz praškovyh lěkov; vteganij (napr. cigarety); prěryvov ili pauz
|-
| ''{{lang|ja|ふく}} {{-|fuku}}, {{lang|ja|ぷく}} {{-|puku}}''
| {{lang|ja|幅}}
| visečih svitkov (''{{-|[[kakemono|kakejiku]]}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ふん}} {{-|fun}}, {{lang|ja|ぷん}} {{-|pun}}''
| {{lang|ja|分}}
| minut
|-
| ''{{lang|ja|ふり}} {{-|furi}}''
| {{lang|ja|振}}
| mečev
|-
| ''{{lang|ja|がっきゅう}} {{-|gakkyū}}''
| {{lang|ja|学級}}
| klas (v školnom obrazovanju)
|-
| ''{{lang|ja|がつ}} {{-|gatsu}}, also {{lang|ja|つき}} {{-|tsuki}}''
| {{lang|ja|月}}
| měsec goda; periodov dolžinoju měsec pri čitanju kako ''{{-|tsuki}}'' (gledite takože: ''{{-|kagetsu}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ご}} {{-|go}}''
| {{lang|ja|語}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ごう}} {{-|gō}}''
| {{lang|ja|合}}
| malyh vměstilnikov (napr. čašek ryže, čaš sake)
|-
| ''{{lang|ja|ごん}} {{-|gon}}, also {{lang|ja|こと}} {{-|koto}}''
| {{lang|ja|言}}
| slov
|-
| ''{{lang|ja|ぐ}} {{-|gu}}''
| {{lang|ja|具}}
| sbirok pancyrov, sbirok mebelja
|-
| ''{{lang|ja|ぎょう}} {{-|gyō}}''
| {{lang|ja|行}}
| redkov teksta
|-
| ''{{lang|ja|はく}} {{-|haku}}''
| {{lang|ja|泊}}
| nočij pobytja
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}, {{lang|ja|ぱい}} {{-|pai}}, {{lang|ja|ばい}} {{-|bai}}''
| {{lang|ja|杯}}
| čašek i skljanok napitkov, ložek; kalmarov, osmonogov, krabov, morskyh ušij, lodij (sleng)
|-
| ''{{lang|ja|はい}} {{-|hai}}''
| {{lang|ja|敗}}
| proigr (sportivnyh bojev)
|-
| ''{{lang|ja|はこ}} {{-|hako}}''
| {{lang|ja|箱}}
| krabok
|-
| ''{{lang|ja|はり}} {{-|hari}}''
| {{lang|ja|張}}
| doždnikov, solnečnikov, šatorov
|-
| ''{{lang|ja|はしら}} {{-|hashira}}''
| {{lang|ja|柱}}
| bogov, memorialnyh dosok
|-
| ''{{lang|ja|はつ}} {{-|hatsu}}, {{lang|ja|ぱつ}} {{-|patsu}}''
| {{lang|ja|発}}
| izstrělov, kulej, vozdušnyh fejerverkov; orgazmov, polovyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|ひき}} {{-|hiki}}, {{lang|ja|ぴき}} {{-|piki}}''
| {{lang|ja|匹}}
| malyh životin, nasěkom, ryb, gadov, zemnovodnyh, [[Oni (japonsky folklor)|oni]] (běsov/črtov)
|-
| ''{{lang|ja|ひん}} {{-|hin}}, {{lang|ja|ぴん}} {{-|pin}}''
| {{lang|ja|品}}
| (čestij jedanja, bljud (gledite takože: ''{{-|shina}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ひつ}} {{-|hitsu}}, {{lang|ja|ぴつ}} {{-|pitsu}}''
| {{lang|ja|筆}}
|podělov zemje i člověk
|-
| ''{{lang|ja|ほ}} {{-|ho}}, {{lang|ja|ぽ}} {{-|po}}''
| {{lang|ja|歩}}
| krokov
|-
| ''{{lang|ja|ほん}} {{-|hon}}, {{lang|ja|ぽん}} {{-|pon}}, {{lang|ja|ぼん}} {{-|bon}}''
| {{lang|ja|本}}
| dolgyh, tonkyh prědmetov: rěk, drag, želězničnyh kolěj, kravat, grafitok, butylok, gitar; takože, metaforično, telefonatov (gledite takože: ''{{-|tsūwa}}''), maršrutov vlakov ili avtobusov, kin, bejsbolovyh  {{-|home-run'ov|хоум-ранов}}, punktov, ocěnok ili izslědkov v sportivnyh sobytjah. Hoti {{lang|ja|本}} takože označaje &quot;kniga&quot;, sčetno slovo na knigy je ''{{-|satsu}}''.
|-
| ''{{lang|ja|ひょう}} {{-|hyō}}, {{lang|ja|ぴょう}} {{-|pyō}}''
| {{lang|ja|票}}
| glasov
|-
| ''{{lang|ja|ひょうし}} {{-|hyōshi}}, {{lang|ja|びょうし}} {{-|byōshi}}''
| {{lang|ja|拍子}}
| muzikalnyh uderov, bitov
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|字}}
| bukv, znakov kandži i kany
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|児}}
| dětij. Kako v &quot;otec dvoh [dětij]&quot;, i t.d.
|-
| ''{{lang|ja|じ}} {{-|ji}}''
| {{lang|ja|時}}
| čas dnja
|-
| ''{{lang|ja|じかん}} {{-|jikan}}''
| {{lang|ja|時間}}
| periodov dolžinoju časinu
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|畳}}
| matov [[tatami]]. Kandži {{lang|ja|畳}} takože se čitaje ''{{-|tatami}}'' i jest to samo, kako se koristaje za maty. Velikost komnaty [[Washitsu|vašicu]] v Japoniji ukazyvaje se v čislu tatami, napriměr 4½ ''{{-|yo jō han}}''
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|錠}}
| pilulek/kapsul
|-
| ''{{lang|ja|じょう}} {{-|jō}}''
| {{lang|ja|条}}
| člankov zakona, tonkyh objektov, lučev ili potokov světla, prugov dyma ili blěskavic
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|日}}
| denj měseca
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|架}}
| kadrov
|-
| ''{{lang|ja|か}} {{-|ka}}''
| {{lang|ja|課}}
| lekcij
|-
| ''{{lang|ja|かぶ}} {{-|kabu}}''
| {{lang|ja|株}}
| akcij kompanije; razsady drěv
|-
| ''{{lang|ja|かげつ}} {{-|kagetsu}}''
| {{lang|ja|ヶ月}}, {{lang|ja|箇月}}
| periodov dolžinoju měsec (takože: ''{{-|gatsu}}''). V sovrěmennom japonskom jezyku {{lang|ja|箇}} obyčajno skračajut do maloj bukvy [[katakana|katakany]] {{lang|ja|[[ヶ]]}}. Alternativno, možno često viděti kandži {{lang|ja|個}}, hiraganu {{lang|ja|か}}, malu katakanu {{lang|ja|ヵ}} i takože polnorazměrnu katakanu {{lang|ja|カ}} i {{lang|ja|ケ}}, ale toliko {{lang|ja|か}} strěčaje se jednako često.
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}''
| {{lang|ja|回}}
| slučajev, kolikost raz/krat (gledite takože: ''{{-|do}}'')
|-
| ''{{lang|ja|かい}} {{-|kai}}, {{lang|ja|がい}} {{-|gai}}''
| {{lang|ja|階}}
| čislo etažev
|-
| ''{{lang|ja|かこく}} {{-|kakoku}}''
| {{lang|ja|ヶ国}}, {{lang|ja|箇国}}
| držav
|-
| ''{{lang|ja|かこくご}} {{-|kakokugo}}''
| {{lang|ja|ヶ国語}}, {{lang|ja|箇国語}}
| (narodnyh) jezykov
|-
| ''{{lang|ja|かく}} {{-|kaku}}''
| {{lang|ja|画}}
| črt v kandži
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|貫}}
| kusov {{Lang|en|[[Sushi|nigiri-zushi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|艦}}
| vojennyh korabov
|-
| ''{{lang|ja|けいとう}} {{-|keitou}}''
| {{lang|ja|系統}}
| avtobusnyh maršrutov
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}''
| {{lang|ja|件}}
| abstraktnyh materij i slučajev
|-
| ''{{lang|ja|けん}} {{-|ken}}, {{lang|ja|げん}} {{-|gen}}''
| {{lang|ja|軒}}
| domov
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|機}}
| samoletov, mašin
|-
| ''{{lang|ja|き}} {{-|ki}}''
| {{lang|ja|基}}
| grobov, věncov, mikroprocessorov, reaktorov, liftov, damb
|-
| ''{{lang|ja|きん}} {{-|kin}}''
| {{lang|ja|斤}}
| bulok hlěba
|-
| ''{{lang|ja|きれ}} {{-|kire}}''
| {{lang|ja|切れ}}
| kuskov (hlěba, torta, {{Lang|en|[[sashimi]]}} i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|個}}, {{lang|ja|箇}}, {{lang|ja|个}}, or {{lang|ja|ヶ}}
| občo měriteljno slovo, koristaje se ako li ne jestvuje specifično sčetno slovo. {{lang|ja|個}} takože upotrěbjajut za sčitanje vojenskyh podrazděljenij.
|-
| ''{{lang|ja|こ}} {{-|ko}}''
| {{lang|ja|戸}}
| domov ({{lang|ja|戸}} označaje &quot;dver&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|校}}
| škol
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|稿}}
| skic manuskripta
|-
| ''{{lang|ja|こう}} {{-|kō}}''
| {{lang|ja|行}}
| bankov
|-
| ''{{lang|ja|こま}} {{-|koma}}''
| {{lang|ja|齣}}, {{lang|ja|コマ}}
| ramov, panelov. {{lang|ja|齣}} v naše časy se praktično ne koristaje
|-
| ''{{lang|ja|こん}} {{-|kon}}''
| {{lang|ja|献}}
| melkyh skljanok (napitkov)
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|区}}
| razdělov, okrugov grada
|-
| ''{{lang|ja|く}} {{-|ku}}''
| {{lang|ja|句}}
| {{Lang|en|[[haiku]], [[senryū]]}}
|-
| ''{{lang|ja|くち}} {{-|kuchi}}''
| {{lang|ja|口}}
| (bankovnyh) kont, donatov ({{lang|ja|口}} označaje &quot;otvor&quot; ili &quot;vstup&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|くみ}} {{-|kumi}}''
| {{lang|ja|組}}
| skupin, par ljudij (dvojčet, muža s ženoju, tancorov, i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|くらす}} {{-|kurasu}}''
| {{lang|ja|クラス}}
| školnyh lekcij
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|脚}}
| stolov, stolek, kubkov na dolgoj nogě
|-
| ''{{lang|ja|きゃく}} {{-|kyaku}}''
| {{lang|ja|客}}
| zbirok čašky i bljudca
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|曲}}
| muzikalnyh pjes
|-
| ''{{lang|ja|きょく}} {{-|kyoku}}''
| {{lang|ja|局}}
| matčev v nastoljnyh igrah (šahah, igo, šogi, madžongu); radio stancij, televizijnyh stancij
|-
| ''{{lang|ja|まい}} {{-|mai}}''
| {{lang|ja|枚}}
| tonkyh ploskyh prědmetov, listov papira, fotografij, talirok, prědmetov odědže (gledite takože: ''{{-|chaku}}'')
|-
| ''{{lang|ja|まき}} {{-|maki}} or {{lang|ja|かん}} {{-|kan}}''
| {{lang|ja|巻}}
| svitkov, {{Lang|en|kan}} dlja tomov knig
|-
| ''{{lang|ja|まく}} {{-|maku}}''
| {{lang|ja|幕}}
| teatralnyh aktov
|-
| ''{{lang|ja|めい}} {{-|mei}}''
| {{lang|ja|名}}
| lujdij (učtivo) ({{lang|ja|名}} označaje &quot;ime&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|めん}} {{-|men}}''
| {{lang|ja|面}}
| zrcal, dosok za  nastoljne igry (šahy, igo, šogi); uravnjev kompjuternyh igr, stěn v komnatě, tenisnyh kurtov
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|門}}
| pušek
|-
| ''{{lang|ja|もん}} {{-|mon}}''
| {{lang|ja|問}}
| pytanij
|-
| ''{{lang|ja|ねん}} {{-|nen}}''
| {{lang|ja|年}}
| lět, školnyh lět (klas); ne lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|にち}} {{-|nichi}}''
| {{lang|ja|日}}
| čisla dnev měseca (ale gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にん}} {{-|nin}}''
| {{lang|ja|人}}
| ljudij (gledite tablicu izključenij poniž)
|-
| ''{{lang|ja|にんまえ}} {{-|ninmae}}''
| {{lang|ja|人前}}
| porcij jedy (bez izključenij, na razliku od ''{{-|nin}}'' povyš)
|-
| ''{{lang|ja|おり}} {{-|ori}}''
| {{lang|ja|折}}
| krabok, sdělanyh iz složenogo papira (sravnite s ''{{-|hako}}'' povyš, ktoro odnosi se ko krabkam generalno)
|-
| ''{{lang|ja|ぺーじ}} {{-|pēji}}''
| {{lang|ja|ページ}}, {{lang|ja|頁}}
| stranic
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|例}}
| slučajev, priměrov
|-
|-
| ''{{lang|ja|れい}} {{-|rei}}''
| {{lang|ja|礼}}
| poklonov pri bogoslužbě v hramu
|-
| ''{{lang|ja|れん}} {{-|ren}}''
| {{lang|ja|連}}
| finger rings or necklace loops
|-
| ''{{lang|ja|り}} {{-|ri}}''
| {{lang|ja|り}} ili {{lang|ja|人}}
| ljudij, koristaje se v slovah {{Nihongo|一人|ひとり ''hitori''}} i {{Nihongo| 二人|ふたり ''futari''}}.
|-
| ''{{lang|ja|りん}} {{-|rin}}''
| {{lang|ja|輪}}
| koles, cvětov
|-
| ''{{lang|ja|りょう}} {{-|ryō}}''
| {{lang|ja|両}}
| želězničnyh vagonov
|-
| ''{{lang|ja|さい}} {{-|sai}}''
| {{lang|ja|才}} ili {{lang|ja|歳}}
| lět vozrasta
|-
| ''{{lang|ja|さお}} {{-|sao}}''
| {{lang|ja|棹}}
| skrinej s zasuvkami, horugv
|-
| ''{{lang|ja|さつ}} {{-|satsu}}''
| {{lang|ja|冊}}
| knig
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|席}}
| měst za sedanje, prědstavjenij [[rakugo]], (pjanyh) zabav
|-
| ''{{lang|ja|せき}} {{-|seki}}''
| {{lang|ja|隻}}
| korabov, jednogo iz pary (napr., polovinok skladanogo ekrana), prědmetov, nosimyh vkupě (ryb, ptic, strěl i t.d.)
|-
| ''{{lang|ja|しな}} {{-|shina}}''
| {{lang|ja|品}}
| čestij jedanja, bljud (see also: ''{{-|hin}}'')
|-
| ''{{lang|ja|しゃ}} {{-|sha}}''
| {{lang|ja|社}}
| koristaje se za sčitanje firm i kompanij, t.j. {{lang|ja|会社}}
|-
| ''{{lang|ja|しき}} {{-|shiki}}''
| {{lang|ja|式}}
| zbirok prědmetov, kako sut dokumenty ili meblje
|-
| ''{{lang|ja|しょう}} {{-|shō}}''
| {{lang|ja|勝}}
| poběd (v sport turnirah)
|-
| ''{{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|首}}
| veršev {{Lang|en|[[Waka (poezija)|tanka]]}}
|-
| ''{{lang|ja|しゅう}} {{-|shū}}''
| {{lang|ja|週}}
| sedmic
|-
| ''{{lang|ja|しゅるい}} {{-|shurui}} or {{lang|ja|しゅ}} {{-|shu}}''
| {{lang|ja|種類}} ili {{lang|ja|種}}
| tipov, vidov
|-
| ''{{lang|ja|そく}} {{-|soku}}''
| {{lang|ja|足}}
| par obuvok, ponožek, pančoh, {{Lang|en|[[tabi]]}}
|-
| ''{{lang|ja|そう}} {{-|sō}}''
| {{lang|ja|双}}
| par
|-
| ''{{lang|ja|たば}} {{-|taba}}''
| {{lang|ja|束}}
| svezkov (banknot), grozdij (cvětov, zelenin), snopov
|-
| ''{{lang|ja|たい}} {{-|tai}}''
| {{lang|ja|体}}
| obrazov, statuj, ostatkov osob, kukol, androidov, humanoidnyh robotov
|-
| ''{{lang|ja|たわら}} {{-|tawara}}''
| {{lang|ja|俵}}
| měškov ryži
|-
| ''{{lang|ja|てき}} {{-|teki}}''
| {{lang|ja|滴}}
| kapej tekutiny
|-
| ''{{lang|ja|てん}} {{-|ten}}''
| {{lang|ja|点}}
| toček, čestij množstva, zbirky
|-
| ''{{lang|ja|とう}} {{-|tō}}''
| {{lang|ja|頭}}
| velikyh životin, skota, slonov, kitov, delfinov, motyljev ({{lang|ja|頭}} označaje &quot;glava&quot;)
|-
| ''{{lang|ja|とき}} {{-|toki}}''
| {{lang|ja|時}}
| periodov časa, v šestyh čestah dnje ili noči (v tradicijnom i ustarělom sposobu govorjenja vremeni). Gledite takože: ''{{-|jikan}}''
|-
| ''{{lang|ja|とおり}} {{-|tōri}}''
| {{lang|ja|通り}}
| kombinacij, variantov rěšenja glavolomky
|-
| ''{{lang|ja|つ}} {{-|tsu}}''
| {{lang|ja|つ}}
| koristaje se v sostavu prvorodnyh japoskyh čislovnikov {{lang|ja|一つ}}, {{lang|ja|二つ}}, {{lang|ja|三つ}} etc.
|-
| ''{{lang|ja|つう}} {{-|tsū}}''
| {{lang|ja|通}}
| pisem
|-
| ''{{lang|ja|つぼ}} {{-|tsubo}}''
| {{lang|ja|坪}}
| često koristana edinica povrhnje, ravna 3.3 kvadratnyh metra.
|-
| ''{{lang|ja|つぶ}} {{-|tsubu}}''
| {{lang|ja|粒}}
| migdaljev, zrn
|-
| ''{{lang|ja|つうわ}} {{-|tsūwa}}''
| {{lang|ja|通話}}
| telefonovanij (gledite takože: ''{{-|hon}}'')
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}, {{lang|ja|ば}} {{-|ba}}, {{lang|ja|ぱ}} {{-|pa}}''
| {{lang|ja|羽}}
| ptic, kralikov. {{lang|ja|羽}} označaje &quot;pero&quot; ili &quot;krilo&quot;
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|把}}
| svezok, kompletov, vuzlov
|-
| ''{{lang|ja|わ}} {{-|wa}}''
| {{lang|ja|話}}
| razkazov, epizodov TV serialov, i t.d..
|-
| ''{{lang|ja|や}} {{-|ya}}''
| {{lang|ja|夜}}
| nočij (gledite takože: ''{{-|ban}}'')
|-
| ''{{lang|ja|ぜん}} {{-|zen}}''
| {{lang|ja|膳}}
| par palok za jedanje; misok ryži
|}

== Izključenja ==
Tradicijne čislovniky koristajut se dětmi i za dětij, da by ukazyvati jih věk, vměsto upotrěbjanja sčetnogo slova za věk 歳 (ili 才) ''{{-|sai}}''.

Něktore sčetne slova, imenno 日 ''{{-|nichi}}'' i 人 ''{{-|nin}}'', koristajut se s tradičnymi čislovnikami za něktore čisla, kako jest možno viděti v tabelě poniž. Ine izkoristanja tradicijnyh čislovnikov sut obyčno ograničene oprěděljenymi rěčenjami, takymi, kako 一月 ''{{-|hitotsuki}}'' i 二月 ''{{-|futatsuki}}'' (jedin i dva měseca, odpovědajuči), 一言 ''{{-|hitokoto}}'' (cělno slovo) i 一度 ''{{-|hitotabi}}'' (jednokratno).

Poněkogda obyčne čisla, ktore imajut izvedeno značenje, zapisyvajut s pomočju odličnyh kandži. Napriměr, ''{{-|hitori}}'' (sam, jedin) zapisyvajut kako 独り, a ''{{-|futatabi}}'' (ješče raz, v drugy raz) obyčno pišut kako 再び vměsto 二度. Sčetno Čislo za měsece ''{{-|kagetsu}}'' (izvedeno od kandžii 箇月) često zapisyvajut kako ヶ月.

''{{-|Nana}}'' i ''{{-|shichi}}'' sut variantami za 7, ''{{-|yon}}'' i ''{{-|shi}}'' sut variantami za 4, i ''{{-|kyū}}'' i ''{{-|ku}}'' sut alternativy za 9. V tutyh treh parah variantov, ''{{-|nana}}'', ''{{-|yon}}'' i ''{{-|kyū}}'' sut izkoristane česteje. Něktore sčetne slova, jednakože, imenno 人 ''{{-|nin}}'' (ljudij), 月 ''{{-|gatsu}}'' (měsec goda), 日 ''{{-|ka/nichi}}'' (denj měseca, dnjev), 時 ''{{-|ji}}'' (časina dnja) i 時間 ''{{-|jikan}}'' (časin) rabotajut jedino s konkretnymi variantami. Tute varianty možno uviděti v tabelě dole.

Dokolě {{lang|ja|回}} ''{{-|kai}}'' (slučajev) i {{lang|ja|銭}} ''{{-|sen}}'' (0.01 jena, tutčas rědko se posluživaje) slědujut povyš uvedenym blagozvučnym izměnam, jih homofony {{lang|ja|階}} ''{{-|kai}}'' (etažev budinka) i {{lang|ja|千}} ''{{-|sen}}'' (tyseč) nemnogo odličajut se, kako uvedeno dole, ale tuto različenje ne jest vsegda slědovano vsemi govoriteljami. Tako, {{lang|ja|三階}} (&quot;tretji etaž&quot;) može čitati se ''{{-|san'''k'''ai}}'' ili ''{{-|san'''g'''ai}}'', ale {{lang|ja|三回}} (&quot;tri raza&quot;) izgovarjaje se jedino kako ''{{-|san'''k'''ai}}''.

{| class=&quot;wikitable&quot;
!Čislo
!つ ''{{-|tsu}}''
!日 ''{{-|nichi}}''
!人 ''{{-|nin}}''
!年 ''{{-|nen}}''
!月 ''{{-|gatsu}}''
!時 ''{{-|ji}}''
!分 ''{{-|fun}}''
!百 ''{{-|hyaku}}''
!千 ''{{-|sen}}''
!歳 ''{{-|sai}}''
!階 ''{{-|kai}}''
|-
|1
|''ひとつ''
''{{-|hitotsu}}''
|''{{-|tsuitachi}}''&lt;ref&gt;Jednakože, pri sčitanju čisla dnjev, na razliku od dnja v měsecu, koristajut ''{{-|ichinichi}}''. Takože jest možno uslyšati ''{{-|Ippi}}''&lt;/ref&gt;
|''{{-|hitori}}''
|
|
|
|''{{-|ippun}}''
|
|''{{-|issen}}''
|''{{-|issai}}''
|''{{-|ikkai}}''
|-
|2
|''ふたつ''
''{{-|futatsu}}''
|''{{-|futsuka}}''
|''{{-|futari}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|3
|''みっつ''
''{{-|mittsu}}''
|''{{-|mikka}}''
|
|
|
|
|''{{-|sanpun}}''
|''{{-|sanbyaku}}''
|''{{-|sanzen}}''
|
|''{{-|sangai}}''
|-
|4
|''よっつ''
''{{-|yottsu}}''
|''{{-|yokka}}''
|''{{-|yonin}}&lt;ref&gt;V dalěkyh oblasteh (napr. Sěverny [[Honšu]] i Iztočny [[Hokajdo]]) starše govoritelje mogut koristati ''{{-|yottari}}''.{{Cite web|url=http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|title=Language Contact and Lexical Innovation|access-date=2007-02-14|archive-date=2004-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20041216014043/http://www.wsc.uni-erlangen.de/pdf/tsou.pdf|url-status=dead}} Table 1. Native Counting in Japanese&lt;/ref&gt;''
|''{{-|yonen}}''
|''{{-|shigatsu}}''
|''{{-|yoji}}''
|''{{-|yonpun}}''
|
|
|
|
|-
|5
|''いつつ''
''{{-|itsutsu}}''
|''{{-|itsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|-
|6
|''むっつ''
''{{-|muttsu}}''
|''{{-|muika}}''
|
|
|
|
|''{{-|roppun}}''
|''{{-|roppyaku}}''
|
|
|''{{-|rokkai}}''
|-
|7
|''ななつ''
''{{-|nanatsu}}''
|''{{-|nanoka}}''
|''{{-|shichinin}}''
|
|''{{-|shichigatsu}}''
|''{{-|shichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|8
|''やっつ''
''{{-|yattsu}}''
|''{{-|yōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|happun}}''
|''{{-|happyaku}}''
|''{{-|hassen}}''
|''{{-|hassai}}''
|''{{-|hakkai}}''
|-
|9
|''ここのつ''
''{{-|kokonotsu}}''
|''{{-|kokonoka}}''
|
|
|''{{-|kugatsu}}''
|''{{-|kuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|10
|''とお''
''{{-|tō}}''
|''{{-|tōka}}''
|
|
|
|
|''{{-|jippun}}''
|
|
|''{{-|jissai}}''
|''{{-|jikkai}}''
|-
|14
|
|''{{-|jūyokka}}''
|''{{-|jūyonin}}''
|''{{-|jūyonen}}''
|
|''{{-|jūyoji}}''
|''{{-|jūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|17
|
|''{{-|jūshichinichi}}''
|''{{-|jūshichinin}}''
|
|
|''{{-|jūshichiji}}''
|
|
|
|
|
|-
|19
|
|''{{-|jūkunichi}}''
|
|
|
|''{{-|jūkuji}}''
|
|
|
|
|
|-
|20
|
|''{{-|hatsuka}}''
|
|
|
|
|
|
|
|''{{-|hatachi}}''
|
|-
|24
|
|''{{-|nijūyokka}}''
|''{{-|nijūyonin}}''
|''{{-|nijūyonen}}''
|
|''{{-|nijūyoji}}''
|''{{-|nijūyonpun}}''
|
|
|
|
|-
|何 {{-|nan}}
|
|
|''&lt;ref&gt;I {{lang|ja|幾人}} ''{{-|ikunin}}'', i {{lang|ja|何人}} ''{{-|nannin}}'' koristajut v značenju &quot;kako mnogo jest ljudij&quot;.&lt;/ref&gt;
|
|
|
|''{{-|nanpun}}''
|''{{-|nanbyaku}}''
|''{{-|nanzen}}''
|
|''{{-|nangai}}''
|}

==Redne čislovniky==
Generalnko, opisane povyš sčetne slova sut [[Kolikostny čislovnik|kolikostne čislovniky]], vo smyslu, že oni ukazyvajut množstvo. Da by transformovati sčetno slovo v [[redny čislovnik]], ktory označaje poziciju v redu, poslě čislovnika dodavajut {{lang|ja|目}} ''{{-|me}}''. Tako, &quot;jedin raz&quot; bude se prěvoditi kako {{lang|ja|一回}} ''{{-|ikkai}}'', ale &quot;prvy raz&quot; kako {{lang|ja|一回目}} ''{{-|ikkaime}}''.

Tuto pravilo jest jednakože nedoslědno, zatože sČetno slovo bez sufiksa ''{{-|me}}'' često koristajut vzajemo zaměnlivo v značenjah kolikostnogo či rednogo čislovnika. Napriměr, {{lang|ja|三階}} ''{{-|sangai}}'' može označati i &quot;tri etaža&quot;, i &quot;tretji etaž&quot;.

==Intervaly časa==
Za izraženje časovogo intervala jest možno dodati {{lang|ja|間}} ''{{-|kan}}'' k naslědnym slovam: {{lang|ja|秒}} ''{{-|byō}}'', {{lang|ja|分}} ''{{-|fun}}'', {{lang|ja|時}} ''{{-|ji}}'', {{lang|ja|日}} ''{{-|nichi}}'' (i jih nestandardnym izgovoram, pomimo ''{{-|tsuitachi}}''), {{lang|ja|週}} ''{{-|shū}}'', {{lang|ja|ヶ月}} ''{{-|kagetsu}}'' i {{lang|ja|年}} ''{{-|nen}}''. Jednakože, upotrěbjenje se měnjaje v zavislnosti na slovu. Napriměr, propuskanje ''{{-|kan}}'' v slučaju {{lang|ja|時間}} ''{{-|jikan}}'' balo by grěškoju, i kogda ''{{-|shūkan}}'' i ''{{-|shū}} sut'' oba upotrěbjaut se često. Mimo tomu, slovo ''{{-|kagetsukan}}'' možno uslyšati odnositelno rědko, zatože ono jest izbytočnym, dokolě ''{{-|ka}}'' uže imaje funkciju ukazanja dolžiny.

== Sčetno slovo na kralikov ==
Sčetno slovo na kralikov jest ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}), čto jest to samo kako na ptic. Obyčno pri sčitanju &quot;životin od malyh do srědnjih&quot; koristaje se ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}),&lt;ref name=&quot;:03&quot;&gt;{{Cite journal |last1=Miura |first1=Akira |last2=Tanimori |first2=Masahiro |date=1996 |title=Handbook of Japanese Grammar |url=http://dx.doi.org/10.2307/329477 |journal=The Modern Language Journal |volume=80 |issue=3 |pages=424 |doi=10.2307/329477 |jstor=329477 |issn=0026-7902|url-access=subscription }}&lt;/ref&gt; slědovateljno, sčetnik na kralikov jest izključenjem. Jestvuje mnogo teorij o tom, začto na sčitanje kralikov koristaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).

Jedna iz takyh teorij glasi, že v eru Edo bylo strogo zabranjeno vladoju jedati životin, ktore imajut četyri nogy, i zato ne bylo dozvoljeno ljudam jedati kraličje meso.&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot;&gt;{{Cite book |last=Tsurumi |first=Noriaki |script-title=ja:干支ってなぁ～に？ |publisher=Chikuma Shubansha |year=2000 |location=Japan |pages=92 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot;&gt;{{Cite book |script-title=ja:Japonica時事百科 : 大日本百科事典編 |publisher=Shogakukan |year=1980 |location=Japan |pages=85–86 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Vtogda ljudi sut počeli kategorizovati kralikov kako ptic, da by jedati jihno meso, i sčetno slovo takože izměnili od ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}) na ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref name=&quot;Tsurumi&quot; /&gt;&lt;ref name=&quot;:2&quot; /&gt; Druga teorija jest v tom, že vkus kraličjego mesa jest podobny mesu ptic, i čtovyše, kralikov lovili sut sětju, kako i ptic, i zato koristali sut ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}) vměsto ''{{-|-hiki}}'' ({{lang|ja|匹}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |script-title=ja:平凡社大百科事典 |publisher=Heibinsya |year=1984 |location=Japan |pages=221–222 |language=Japanese}}&lt;/ref&gt; Takemicu govori, že zdroj slova kralik, {{lang|ja|兎}} ''{{-|usagi}}'', jest {{lang|ja|羽}} ''{{-|u}}'', slovo, ktoro opisyvaje ptičje pera: slědovateljno, na kralikov upotrěbjaje se ''{{-|-wa}}'' ({{lang|ja|羽}}).&lt;ref&gt;{{Cite book |last=Takemitsu |first=Makoto |script-title=ja:歴史から生まれた日常語の由来辞典 |publisher=Tokyodo Shuppan. |year=1998 |location=Japan |language=Japanese}}&lt;/ref&gt;

== Primětky i iztočniky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
* {{cite web
 |url         = http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |title       = Счётные суффиксы
 |lang        = ru
 |access-date  = 2010-12-25
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20110114103605/http://nippon.temerov.org/gramat.php?pad=counter
 |archive-date = 2011-01-14
 |url-status    = dead
}}

{{Prěvod|ru|Японские счётные суффиксы}}
{{Prěvod|en|Japanese count words}}
[[Kategorija:Jezyky]]
[[Kategorija:Japonsky jezyk]]</text>
      <sha1>pn5u6pu4547evm3tkvzrfbg20363y99</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Besěda s koristnikom:Jan Wajun - Wije</title>
    <ns>3</ns>
    <id>4816</id>
    <revision>
      <id>43200</id>
      <parentid>29328</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T12:50:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ternarius</username>
        <id>643</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Ternarius prěimenoval stranicu [[Besěda s koristnikom:Jan Majan - Wije]] na [[Besěda s koristnikom:Jan Wajun - Wije]]: Automatically moved page while renaming the user &quot;[[Special:CentralAuth/Jan Majan - Wije|Jan Majan - Wije]]&quot; to &quot;[[Special:CentralAuth/Jan Wajun - Wije|Jan Wajun - Wije]]&quot;</comment>
      <origin>29328</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="139" sha1="3njqi4b2zlzykjk811v73qvcl3hbvqm" xml:space="preserve">== Dobrodošli! ==

{{Dobrodošli}}&lt;br /&gt;And say hello the Toki Pona community! :-) {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 10:19, 20 julij 2026 (CEST)</text>
      <sha1>3njqi4b2zlzykjk811v73qvcl3hbvqm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Populous (igra)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4823</id>
    <revision>
      <id>43422</id>
      <parentid>40370</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:39:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>/* Linky */</comment>
      <origin>43422</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3608" sha1="2h9m2x6e4esljp56vfy8rle09572gu6" xml:space="preserve">
'''Populous''' — je igra v žanru strategije v realnom vremenu, ktoru stvoril Piter Duglas Molinje ({{Jezyky|en|Peter Douglas Molyneux}}) za [[Bullfrog Productions|Bullfrog]] v 1989 letu za [[Amiga]].

{{Kompjuterna igra|žanr=simulator boga, strategija v realnom vremenu|razrabotniki=[[Bullfrog Productions]]|izdatelji=[[Electronic Arts]]|serija=Populous|dataizdanja=5 junija 1989 leta|platformy=[[Amiga]], [[Archimedes]], [[Atari ST]], [[FM Towns]], [[MS-DOS]], [[Game Boy]], [[Mac]], [[Master System]], [[PC-98]], [[PC Engine]] [[Mega Drive/Genesis]], [[X68000]], [[Super NES]]|kontrolovanje=klaviatura, myš|kompozitori=David Hanlon, Rob Hubbard|gejmdizajneri=Peter Molyneux, Glenn Corpes, Adrian Moore, Kevin Donkin, Les Edgar,}}

== Gejmplej ==
Glavno okno igry risovano je v izometrije. V oknu je karta sveta i indikator uravnja sily igrača, ktory v igrě imaje rol boga.

V igrě sut 500 misij. Misija je teritorija, v ktoroj živut priverženci igrača i neprijatelskogo boga. Da by idti v drugo mesto i završiti misiju, igrač povinen je izničtožiti neprijatelsku organizaciju.

V igrě jest nekoliko prirodnyh mest, kako: pustynja, gory, lava, snega, led i tako dalje. Priroda može različno vlijati na razvitje-progres privržencev igrača i neprijatelja.

Jedno iz osnovnyh dostupnyh instrumentov dlja igrača za vliv na realnost — izmena obraza kraja-zemji. Izmena zemji pomogaje privržencam igrača razvivati se i množiti se s pomočju konstruovanja domov; i to takože bude množiti silu igrača.

Velika sila igrača dodaje jemu možnost stvorjati vulkany, zemjetresenje i tako dalje.

== Recenzije ==
 
{| class=&quot;wikitable&quot;
|+
!Izdanje
!Ocenka
|-
|CVG
|96%&lt;ref&gt;Rignall, Julian. Populous review // Computer &amp; Video Games. — 1989. — April (vol. 90). — P. 30–32.&lt;/ref&gt; 
|-
|Famitsu
|31 / 40&lt;ref&gt;30 Point Plus: ポピュラス. Weekly Famicom Tsūshin. No.358. Pg.32. 27 October 1995.&lt;/ref&gt;
|-
|MegaTech
|91%&lt;ref&gt;MegaTech rating, [[EMAP]], issue 5, page 78, May 1992&lt;/ref&gt;
|-
|Raze
|89%&lt;ref&gt;{{Cite web|access-date=2018-09-16|url=http://www.outofprintarchive.com/articles/reviews/MegaDrive/Populous-Raze2-2.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20180916235316/http://www.outofprintarchive.com/articles/reviews/MegaDrive/Populous-Raze2-2.html|archive-date=2018-09-16|title=Out-of-Print Archive • Mega Drive reviews • Populous}}&lt;/ref&gt;
|-
|Zero
|92%&lt;ref&gt;Wilson, David. Populous review (re-release) // Zero. — 1992. — January (vol. 27). — P. 82.&lt;/ref&gt;
|-
|ST/Amiga Format
|92%&lt;ref&gt;Higham, Mark. Populous review // ST/Amiga Format. — 1989. — April (vol. 10). — P. 72–73.&lt;/ref&gt;
|-
|Your Amiga
|93%&lt;ref&gt;Hamlett, Gordon. Populous review // Your Amiga. — 1989. — July. — P. 46–47.&lt;/ref&gt;
|}
''Populous'' dobyla najdobre reakcije od kritikov.

== Iztočniky ==
&lt;references /&gt;
== Linky ==

* [https://web.archive.org/web/20090513063642/http://sega-16.com/review_page.php?id=671&amp;title=Populous Populous] na [https://web.archive.org/web/20110408064032/http://www.sega-16.com/ Sega-16]
* [http://www.rhod.fr/populous.html Rhod’s ''Populous'' &amp; ''Powermonger'' Collection]
* [http://www.edge-online.com/magazine/the-making-of-populous Zapis od Edge Online — «The Making Of: Populous»]
[[Kategorija:Simulatory boga]]
[[Kategorija:Igry za Amiga]]
[[Kategorija:Igry za SNES]]
[[Kategorija:Igry za Game Boy]]
[[Kategorija:Igry za DOS]]
[[Kategorija:Igry za Atari ST]]
[[Kategorija:Igry za Acorn Archimedes]]
[[Kategorija:Igry za Sega Mega Drive]]
[[Kategorija:Igry za NEC PC-9801]]
[[Kategorija:Igry za Sega Master System]]
[[Kategorija:Igry za Mac OS]]</text>
      <sha1>2h9m2x6e4esljp56vfy8rle09572gu6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Igry za Amiga</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4824</id>
    <revision>
      <id>43429</id>
      <parentid>40743</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:51:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43429</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="86" sha1="cxzy56swew04dq05qopga19qpuvyxwk" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Игры за Amiga}}
[[Kategorija:Igry za osobne kompjutery]]</text>
      <sha1>cxzy56swew04dq05qopga19qpuvyxwk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Igry za osobne kompjutery</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4825</id>
    <revision>
      <id>43341</id>
      <parentid>29454</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T18:05:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43341</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="152" sha1="m6kwdrxusomduhnvr2nc0ypeuw0ln18" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Игры за особне компјутеры}}
[[Kategorija:Osobne kompjutery]]
[[Kategorija:Kompjuterne igry po platformam]]</text>
      <sha1>m6kwdrxusomduhnvr2nc0ypeuw0ln18</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Kompjuterne igry po platformam</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4827</id>
    <revision>
      <id>43343</id>
      <parentid>29453</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T18:08:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43343</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="115" sha1="1scri8jclo3he48ax0qxyzbxi0al2z1" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija:Компјутерне игры по платформам}}
[[Kategorija:Kompjuterne igry]]</text>
      <sha1>1scri8jclo3he48ax0qxyzbxi0al2z1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43344</id>
      <parentid>43343</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T18:09:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43344</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="108" sha1="7hcs4yzj2qto1orkuze25hzpwvkquyn" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Компјутерне игры по платформам}}
[[Kategorija:Videoigry]]</text>
      <sha1>7hcs4yzj2qto1orkuze25hzpwvkquyn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Igry za Game Boy</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4828</id>
    <revision>
      <id>43557</id>
      <parentid>29455</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:52:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43557</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="94" sha1="l5nvrzz1emrw69icop786q6p37asz1h" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Игры за Game Boy}}
[[Kategorija:Kompjuterne igry po platformam]]</text>
      <sha1>l5nvrzz1emrw69icop786q6p37asz1h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Igry za DOS</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4829</id>
    <revision>
      <id>43414</id>
      <parentid>29456</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:31:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43414</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="170" sha1="3zs7d0carjrgp6blja0irrpom0dnyho" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Игры за DOS}}
[[Kategorija:Igry za osobne kompjutery]]
[[Kategorija:Softver za DOS]]
[[Kategorija:Kompjuterne igry po operacijnym sistemam]]</text>
      <sha1>3zs7d0carjrgp6blja0irrpom0dnyho</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Kompjuterne igry po operacijnym sistemam</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4830</id>
    <revision>
      <id>43416</id>
      <parentid>29457</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:33:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43416</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="134" sha1="4zg5t11zlffvhd7bfy6fa07ebevqmop" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Компјутерне игры по операцијным системам}}
[[Kategorija:Kompjuterne igry]]</text>
      <sha1>4zg5t11zlffvhd7bfy6fa07ebevqmop</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43417</id>
      <parentid>43416</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:33:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43417</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="127" sha1="bgbyd5z6nc9lzoim1zsm1b50dj22pku" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Компјутерне игры по операцијным системам}}
[[Kategorija:Videoigry]]</text>
      <sha1>bgbyd5z6nc9lzoim1zsm1b50dj22pku</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Igry za Atari ST</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4831</id>
    <revision>
      <id>43409</id>
      <parentid>29458</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:27:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43409</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="118" sha1="t99pjo8koy5bd6x0sljor0redbuc5o5" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Игры за Atari ST}}
[[Kategorija:Igry za osobne kompjutery]]
[[Kategorija:Igry za Atari]]</text>
      <sha1>t99pjo8koy5bd6x0sljor0redbuc5o5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Igry za Atari</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4832</id>
    <revision>
      <id>43411</id>
      <parentid>29459</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:28:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43411</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="112" sha1="78wpb67zuq7kc70yyo4n3r2blwzke85" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Игры за Atari}}
[[Kategorija:Kompjuterne igry po platformam]]
[[Kategorija:Atari]]</text>
      <sha1>78wpb67zuq7kc70yyo4n3r2blwzke85</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Igry za Sega Mega Drive</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4833</id>
    <revision>
      <id>43562</id>
      <parentid>29460</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:57:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43562</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="101" sha1="hljtkajb7bw8e33ysoudtspkj3oxbna" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Игры за Sega Mega Drive}}
[[Kategorija:Kompjuterne igry po platformam]]</text>
      <sha1>hljtkajb7bw8e33ysoudtspkj3oxbna</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Igry za Sega Master System</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4834</id>
    <revision>
      <id>43563</id>
      <parentid>29461</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:58:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43563</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="104" sha1="qvixln09zsw047rdxc6anuyvswqs1nv" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Игры за Sega Master System}}
[[Kategorija:Kompjuterne igry po platformam]]</text>
      <sha1>qvixln09zsw047rdxc6anuyvswqs1nv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Osobne kompjutery</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4835</id>
    <revision>
      <id>43335</id>
      <parentid>29463</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:54:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43335</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="97" sha1="t5xg7tkz6ssbd3r793bml157d2774xn" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Особне компјутеры}}
[[Kategorija:Kompjutery po zadanjam]]</text>
      <sha1>t5xg7tkz6ssbd3r793bml157d2774xn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Kompjutery po zadanjam</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4836</id>
    <revision>
      <id>43333</id>
      <parentid>29464</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:51:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43333</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="94" sha1="e4csmxztsvrqwf7fkcz131x5wm8y4dc" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Компјутеры по заданјам}}
[[Kategorija:Kompjutery]]</text>
      <sha1>e4csmxztsvrqwf7fkcz131x5wm8y4dc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Igry za ZX Spectrum</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4837</id>
    <revision>
      <id>43406</id>
      <parentid>29465</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:23:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43406</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="119" sha1="d3nd7uxtobyve8clcpe2w0ed4vef9ij" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Игры за ZX Spectrum}}
[[Kategorija:Igry za osobne kompjutery]]
[[Kategorija:ZX Spectrum]]</text>
      <sha1>d3nd7uxtobyve8clcpe2w0ed4vef9ij</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Igry za Commodore 64</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4838</id>
    <revision>
      <id>43346</id>
      <parentid>29466</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T18:15:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43346</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="167" sha1="jq0m27rhrqre35188btx5yimurnbdb7" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Игры за Commodore 64}}
[[Kategorija:Kompjuterne igry po platformam]]
[[Kategorija:Igry za osobne kompjutery]]
[[Kategorija:Commodore 64]]</text>
      <sha1>jq0m27rhrqre35188btx5yimurnbdb7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Igry za Amstrad CPC</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4839</id>
    <revision>
      <id>43424</id>
      <parentid>29467</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:47:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43424</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="92" sha1="9gofinlc8oej4jhaltbyeu8v1g0utgf" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija:Игры за Amstrad CPC}}
[[Kategorija:Igry za osobne kompjutery]]</text>
      <sha1>9gofinlc8oej4jhaltbyeu8v1g0utgf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43425</id>
      <parentid>43424</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:47:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43425</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="92" sha1="itk9hto8d4adq3dypmucyu2vw5ahksx" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Игры за Amstrad CPC}}
[[Kategorija:Igry za osobne kompjutery]]</text>
      <sha1>itk9hto8d4adq3dypmucyu2vw5ahksx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Igry za Mac OS</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4842</id>
    <revision>
      <id>43419</id>
      <parentid>29470</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:35:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43419</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="177" sha1="mxep9venbnvp4yjeenzmfy4qspa3p40" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Игры за Mac OS}}
[[Kategorija:Kompjuterne igry po operacijnym sistemam]]
[[Kategorija:Softver za Mac OS]]
[[Kategorija:Igry za platformy od Apple]]</text>
      <sha1>mxep9venbnvp4yjeenzmfy4qspa3p40</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Igrove enginy</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4845</id>
    <revision>
      <id>43544</id>
      <parentid>40726</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:27:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43544</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24" sha1="1srz4kv4utd7ixch00nz52bdn50bvzx" xml:space="preserve">[[Kategorija:Videoigry]]</text>
      <sha1>1srz4kv4utd7ixch00nz52bdn50bvzx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43545</id>
      <parentid>43544</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:28:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43545</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="76" sha1="59jkhjlcxdu8kbjsme1zy21i49hto1m" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Игрове енгины}}
[[Kategorija:Videoigry]]</text>
      <sha1>59jkhjlcxdu8kbjsme1zy21i49hto1m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Игрове енгины</title>
    <ns>14</ns>
    <id>4846</id>
    <revision>
      <id>43546</id>
      <parentid>29507</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:28:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Udaljeno prěnapravjenje na [[Kategorija:Igrove enginy]]</comment>
      <origin>43546</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="93" sha1="kfyer3ct2ttgkkl8s184gnkrtw9el8s" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Igrove enginy}}
[[Kategorija:Видеоигры]]</text>
      <sha1>kfyer3ct2ttgkkl8s184gnkrtw9el8s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Atari ST</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4848</id>
    <revision>
      <id>43338</id>
      <parentid>38956</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:56:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43338</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2563" sha1="4nseez1oxlfzexmabfg013q8wvnyhld" xml:space="preserve">[[Fajl:Atari 1040 ST FM with a monochrome monitor.jpg|thumb|Atari 1040 ST FM s monohromnym monitorom.]]
'''Atari ST''' — je grupa domovyh [[Osobny kompjuter|osobnyh-personalnyh kompjuterov]] od firmy [[Atari Corporation|Atari]], ktore sut byli vypuščene od 1985-go leta do 199x. ''ST'' v nazvě grupy označaje ''Sixteen/Thirty-two'' (16/32) — 16-razredny kompjuter s 32-razrednoju vnutrnoju šinoju [[Procesor|procesora]] [[Motorola 68000]] &lt;ref&gt;{{Cite book|title=Atari ST Internals|publisher=[[Abacus Software]]|isbn=0-916439-46-1|page=3|language=en|last1=K. Gerits|last2=L. English|last3=R. Bruckmann|date=1988}}&lt;/ref&gt;.

Atari ST bazovala se na procesoru Motorola 68000 s operacijnoju pametju od 512 KB i 3,5-inčevym [[Diskovod|diskovodom]]. Prve modely Atari imali črno-bely monitor s razmerom 640x400 pikselev, a takože poddrživali grafičny režim v 320x200 pikselev s 16 cvetami-kolorami i 640x200 s 4 cvetami-kolorami.

Posledne modely Atari ST imali [[blitter]] — grafičny ulepšatelj, ktory delal operacije [[Bitmaping|bitmapinga]] brzeje, da by elementy interfejsa brzeje rysovali se. Takože Atari ST imali operacijnu sistemu [[Atari TOS|TOS]].

Atari ST/STE imali [[MIDI]]-[[interfejs]] s 5-vtičnevym gnezdom. To silno popularizovalo te interfejsy. Potom programa [[Logic]] od firmy ''Emagic'' i [[Cubase]] od firmy ''Steinberg'', ktore v prvy raz javili se na Atari, stali industrialnym standardom v muzikotvoriteljnoj sferě.

== Modely ==

* '''520ST+'''
* '''520ST'''
* '''260ST'''
* '''520ST&lt;sup&gt;M&lt;/sup&gt;'''
* '''520ST&lt;sup&gt;FM&lt;/sup&gt;'''
* '''1040ST&lt;sup&gt;F&lt;/sup&gt;'''
* '''1040ST&lt;sup&gt;FM&lt;/sup&gt;'''
* '''Mega ST'''
* '''520ST&lt;sup&gt;E&lt;/sup&gt; и 1040ST&lt;sup&gt;E&lt;/sup&gt;'''
* '''Mega STE'''
* '''STacy'''
* '''ST Book'''

== Instrumenty za tvorjenje program ==

* [[Atari ST BASIC]]
* [[GFA BASIC]]
* [[STOS BASIC]]
* [[DBASIC]]

== Iztočniky ==
&lt;references /&gt;

== Linky ==
'''Emulatory:'''

* [http://steem.atari.org/ Steem] — za [[Microsoft Windows]] i [[GNU]]/[[Linux]]/[[X Window System|X11]]
* [http://web.archive.org/web/20060208210419/http://saint.atari.org/ SainT] — za [[Microsoft Windows]]
* [http://aranym.github.io/ ARAnyM] — [[Microsoft Windows]], [[GNU]]/[[Linux]], [[Mac OS X]]
* [http://stonx.sourceforge.net/ STonX] — za [[Unix]]/X
* [http://hatari.sourceforge.net/ Hatari] — za [[GNU]]/[[Linux]], [[BSD]], [[BeOS]], [[Mac OS X]]
* [http://v2os.v2.nl/~amigaclub/downloads.php Stella] — za [[MorphOS]] i [[WarpOS]]

[[Kategorija:Atari]]
[[Kategorija:Osobne kompjutery]]
[[Kategorija:Особне компјутеры]]</text>
      <sha1>4nseez1oxlfzexmabfg013q8wvnyhld</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Red Heat (игра)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4851</id>
    <redirect title="Red Heat (igra)" />
    <revision>
      <id>43555</id>
      <parentid>29532</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:45:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43555</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="63" sha1="noe9e3887dlo8foh83ektls1omjuo5p" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Red Heat (igra)]]
[[Kategorija:Видеоигры]]</text>
      <sha1>noe9e3887dlo8foh83ektls1omjuo5p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Běločrvenoběla horugva</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4871</id>
    <redirect title="Бєлочрвенобєла хоругва" />
    <revision>
      <id>43238</id>
      <parentid>30197</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T14:03:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43238</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="104" sha1="l5m8do6pe0d3tt556nali0bdwvqhlyw" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Бєлочрвенобєла хоругва]]
[[Kategorija:Bělorus]]
[[Kategorija:Horugvy]]</text>
      <sha1>l5m8do6pe0d3tt556nali0bdwvqhlyw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Batman (igra, 1989)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4886</id>
    <revision>
      <id>43427</id>
      <parentid>43194</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:49:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>kat.</comment>
      <origin>43427</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5683" sha1="trs0h08ree1e50xmur6wgvfdjdwzrqa" xml:space="preserve">{{Kartka kompjuterna igra
|izdatelji={{-|[[Ocean Software]]}}
|razrabotniki={{-|[[Ocean Software]]}}
|programisti={{-|Michael Lamb, John O'Brien, Allan Shortt (Amiga), Zach Townsend (C64), Paul Hughes, Michael Lamb (Atari ST)}}|hudožnki={{-|Dawn Drake, Bill Harbison, John Palmer, Robert Hemphill (Amiga &amp; Atari ST), Andrew Sleigh (C64)}}
|kompozitori={{-|Jonathan Dunn, Matthew Cannon (Amiga &amp; Atari ST), Matthew Cannon (C64)}}
|dataizdanja=11 septembra 1989-go lěta
|žanr={{-|action}}
|platformy={{-|[[Amiga]], [[Amstrad CPC]], [[Atari ST]], [[Commodore 64]], [[MS-DOS]], [[MSX]], [[ZX Spectrum]]}}
}}

'''Batman''' (takože znana kako {{-|'''Batman: The Movie'''}})&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.gamefaqs.com/computer/c64/data/930776.html |title=Batman: The Movie Release Information for Commodore 64 - GameFAQs|access-date=2018-08-26 |archive-date=2010-04-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100417162437/http://www.gamefaqs.com/computer/c64/data/930776.html |url-status=live }}&lt;/ref&gt; — [[kompjuterna igra]] v žanru {{-|action-adventure}}, ktoru stvorila i izdala {{-|[[Ocean Software]]}}, na osnově filma [[Batman (film, 1989)|''Batman'' od 1989-go lěta]]. Igra je byla izdana na {{-|[[Amiga]], [[Amstrad CPC]], [[Atari ST]], [[Commodore 64]], [[MS-DOS]], [[MSX]]}} i {{-|[[ZX Spectrum]]}}&lt;ref&gt;{{WoS game|id=0000434|name={{-|Batman: The Movie}}}}&lt;/ref&gt;.

== Gejmplej ==
Igra imaje 5 etapov, ktore osnovane sut na slučajah iz filma. Na každom etapu je ograničenje po času-vremeni i indikator zdravja (on izgledaje kako lice Batmana, ktoro transformiruje se v Džokera). Igrove uravnji-mesta imajut različny igrovy proces:

* V prvom etapu igrač kontroliruje Batmana, kogda on ide na himičnu fabriku {{-|''Axis''}}, da by dati boj Džeku Napje ({{Jezyky|en|Jack Napier}}), posle ktorogo on delaje se Džokerom. Na tutom etapu igra imaje vid sajd-skrolera, v ktorom Batman može orudovati Batrangy, da by pobediti svojih neprijateljev ili jegovy grejfer-pistolet, da by dosegnuti do vysokyh platform.
* Na vtorom etapu igrač jede na svojem Batmobilu i povinen je izbegati avtomobilnogo potoka i upotrebjati zahvat, da by klanjati se v različne vugly i izbegati strečanja s policijeju.
* Na tretjem etapu v pazlah Batman povinen identificirovati različne komponenty ''{{-|Smilex}}'' (smrtelnogo himikata, ktorogo izdal na trgovanje Džoker).
* Na četvrtom etapu ide parad Džokera, v ktorom Batman povinen upotrebjati Batkrilo da by odsekati vozdušne krugly-sfery, ktore polny sut jadovitym gazom, ale ne rezati sami sfery.
* Na poslednem petom etapu ide povtorenje gejmpleja iz prvogo etapa, v ktorom Batman ide do vršiny Katedraly Gotham-a, da by dati boj Džokeru.

== Izdanje ==
[[Fajl:Batman The Movie - OCEAN C64 game.jpg|thumb|Kartridž s igroju {{-|Batman The Movie}} za {{-|Commodore 64}}, ktoru stvorila kompanija {{-|OCEAN}}]]
{{-|[[Commodore International Corporation|Commodore UK]]}} zatrgovala se s {{-|Ocean Software}} da by prodavati igru vkupě s kompjuterami {{-|[[Amiga 500]]}}&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://www.amigahistory.plus.com/a500batman.html|title=A500 'Batman Pack'|work=Amiga History Guide|access-date=2018-09-27|archive-date=2020-03-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20200327045916/http://www.amigahistory.plus.com/a500batman.html|url-status=dead}}&lt;/ref&gt;. Medžu oktobrom 1989-go leta i septembrom 1990-go leta kompjutery {{-|Amiga 500}} prodavali se v [[Objedinjeno Kraljevstvo|Objedinjenom Kraljevstvu]] v krabkah, ktore byli stilizovane pod Batmana i sodržali igru, a takože igry {{-|[[The NewZealand Story]], [[F/A-18 Interceptor]]}} i {{-|[[Deluxe Paint II]]}},  ktore izdavala {{-|[[Electronic Arts]]}}. Prva komisija je byla v 10 000 jedinic, a v koncu bylo prodano 186 000 jedinic. Od togo toj komplekt je byl najprodavajemy i najuspešnejši na {{-|Commodore}} za vsako vreme&lt;ref&gt;{{cite web |title=A bundle of dreams |url=https://www.everythingamiga.com/2016/06/a-bundle-of-dreams.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20200330174214/https://www.everythingamiga.com/2016/06/a-bundle-of-dreams.html |archive-date=2020-03-30 |access-date=2018-09-27 |work=Everything Amiga}}&lt;/ref&gt;.

== Recenzije ==
Igra je byla nomer 1 v topu ''{{-|Spectrum}}'' za februar 1990-go lěta&lt;ref&gt;{{cite web|url=http://www.ysrnry.co.uk/ys50.htm |title=The YS Rock'n'Roll Years - Issue 50 |access-date=2012-05-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120419100354/http://ysrnry.co.uk/ys50.htm |archive-date=2012-04-19 }}&lt;/ref&gt; i dobyla zvanje &quot;Igra lěta&quot; v žurnalu {{-|[[Crash magazine]]}}&lt;ref&gt;{{Cite web |url=http://www.crashonline.org.uk/75/awards.htm |title=CRASH 75 - Readers' Awards|access-date=2018-08-26 |archive-date=2020-05-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200516141714/http://www.crashonline.org.uk/75/awards.htm |url-status=live }}&lt;/ref&gt;. {{-|[[Computer Gaming World]]}} rekomendoval versiju za {{-|Amiga}}, takože dodav, že versija za {{-|Commodore 64}} byla silno polna [[Bag (grěška v programu)|bagami]] ({{Jezyky|en|bugs}})&lt;ref name=&quot;wilson199005&quot;&gt;{{cite news|title=Wait 'Til They Get A Load Of This!|author=Wilson, David M.|url=http://www.cgwmuseum.org/galleries/index.php?year=1990&amp;pub=2&amp;id=71|work=Computer Gaming World|date=1990|pages=57|access-date=2013-11-16|archive-date=2013-12-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203054555/http://www.cgwmuseum.org/galleries/index.php?year=1990&amp;pub=2&amp;id=71}}&lt;/ref&gt;.

== Iztočniky ==
{{Iztočniky}}

[[Kategorija:Igry za ZX Spectrum]]
[[Kategorija:Igry za DOS]]
[[Kategorija:Igry za Commodore 64]]
[[Kategorija:Igry za Amstrad CPC]]
[[Kategorija:Igry za Amiga]]
[[Kategorija:Igry za Atari ST]]
[[Kategorija:Igry za Amstrad PCW]]</text>
      <sha1>trs0h08ree1e50xmur6wgvfdjdwzrqa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Новосибирск</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4967</id>
    <revision>
      <id>43474</id>
      <parentid>33883</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:13:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>male pravky</comment>
      <origin>43474</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1456" sha1="evtfbky6wgv0marl7gvsvl6l6zphjxu" xml:space="preserve">{{Začetok|data=July 2026}}
{{Kartka grad
| native_name = 
| image_flag = Flag of Novosibirsk.svg
| flag_alt = 
| image_seal =
| seal_alt = 
| image_shield = Coat of Arms of Novosibirsk.svg
| shield_alt = 
| coordinates = 
| subdivision_type1 = Држава
| subdivision_name1 = [[Росија]]
| subdivision_type2 = Област Росије
| subdivision_name2 = [[Новосибирска област]]
| subdivision_type3 = 
| subdivision_name3 = 
| established_title = 
| established_date = 1893
| area = 
| area_footnotes =
| population = 1637266
| population_as_of = 2024
| population_footnotes =
| timezone = [[Moscow Time|MSK]]
| utc_offset = +4
| timezone_DST =
| utc_offset_DST =
}}
'''Новосибирск''' јест град в [[Росија|Росији]], административны центр [[Новосибирска област|Новосибирскоj области]]. Третји по числу насељенја град в државє. Је основан в 1893 году. До 1895 года называл се Александровскы, с 1895 по 1903 год — Ново-Николајевскы, с 1903 по 1926 год — Новониколајевск.

Насељенје града - 1 637 266 људиј. Град је центр Новосибирској агломерације, насељенје кторој вече од 2,2 млн. људиј. 

[[Kategorija:Грады в Росији]]</text>
      <sha1>evtfbky6wgv0marl7gvsvl6l6zphjxu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Paradoks čajnogo lista</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4993</id>
    <redirect title="Парадокс чајного листа" />
    <revision>
      <id>43459</id>
      <parentid>33256</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T23:17:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43459</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="110" sha1="p55306u2e8sghw5e72bldxd0ri1lyvj" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Парадокс чајного листа]]
[[Kategorija:Fizične paradoksy]]
[[Kategorija:Čaj]]</text>
      <sha1>p55306u2e8sghw5e72bldxd0ri1lyvj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Sauvetat</title>
    <ns>0</ns>
    <id>4995</id>
    <redirect title="Совте" />
    <revision>
      <id>43524</id>
      <parentid>33364</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:35:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43524</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="94" sha1="t73h93dcqpk5pz8w5bxtutule1eh4tm" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Совте]]
[[Kategorija:Historija Oksitanije]]
[[Kategorija:Historija Francije]]</text>
      <sha1>t73h93dcqpk5pz8w5bxtutule1eh4tm</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43526</id>
      <parentid>43524</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:36:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43526</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24" sha1="a88ip7uc7t5n84hq1iifss7xqhi413u" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Совте]]</text>
      <sha1>a88ip7uc7t5n84hq1iifss7xqhi413u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тодор Живков</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5027</id>
    <redirect title="Todor Živkov" />
    <revision>
      <id>43233</id>
      <parentid>34079</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:59:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43233</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="119" sha1="5img73hc7f306w1irm2kta2scx6ej2s" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Todor Živkov]]
{{DEFAULTSORT:Живков, Тодор}}
[[Kategorija:Булгарски политики]]</text>
      <sha1>5img73hc7f306w1irm2kta2scx6ej2s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бєлочрвенобєла хоругва</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5089</id>
    <revision>
      <id>43235</id>
      <parentid>37503</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T14:02:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43235</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6095" sha1="9882wjne4lqxrbb3bbw73xx24mcybhg" xml:space="preserve">{{Koristajte kirilicu|by}}
[[Fajl:Flag of Belarus (1918, 1991-1995).svg|thumb|Белочрвенобела хоругва.]]

'''Бєлочрвенобєла хоругва''' ({{jezyky|be|бела-чырвона-белы сцяг|be-tarask|бел-чырвона-белы сьцяг}}) была државна хоругва [[Бєлорусска народна република|Бєлорусској народној републикы]] (1918–1919) и бывша државна хоругва [[Бєлорус|Бєлоруси]] (1991–1995), јест једин из народных симболов [[Бєлоруси|бєлорусов]]. Хоругва јест покрыва размєром 1:2 с 3 равными хоризонталными чрками — 2 бєлых и 1 чрвеној меджу јими. Была створјена на основє бєлорусскых народных колоров и колоров традицијного народного герба, «[[Погон (герб)|Погона]]».

== Користанје ==
Употрєбјенје бєлочрвенобєлој хоругвы како знака бєлорусского народно-избавитељного движенја, цєлју кторого было државно самоиззначенје бєлорусов,  обычајно датујут почетком 20. столєтја. В 1909–1912 роках бєлочрвенобєле тасмы користали студенти-бєлоруси в [[Санкт-Петербург|Санкт-Петербургу]]. В 1916 року хоругва с бєлочрвенобєлыми колорами имала организација Свез незалежности и нераздєлности Бєлоруси, главој кторој был [[Вацлав Ластовски]].

Генерално прве спомнєнја о користанју бєлорусами бєлочрвенобєлој хоругвы в културно-едукацијној дєјатељности односет се к концу 19. столєтја. При том немаје информације о точној датє створјенја и утвржденја бєлочрвенобєлој хоругвы. Называјут разне даты јего јавјенја: 1905 рок, 1909 рок, 1912 рок, 1917 рок. Подолг многых източников, автором пројекта соврєменного образа бєлочрвенобєлој хоругвы был бєлорусски граджанско-политични и културни дєјатељ [[Клавдзиј Дуж-Душевски]], кторы створил јего по просбє бєлорусскых организациј Санкт-Петербурга. В својих возпомнєнјах Дуж-Душевски свєдчил о свезу тутој хоругвы с гербом «Погон»: «Бєлорусы [давно] считали својеју државноју хоругвоју бєлы Погон на чрвеном пољу». Весноју 1917 рока бєлочрвенобєлу хоругву повјели в Петербургу на будынку Бєлорусского дружства помочи жртвам војны, работником кторого был Дуж-Душевски. В марцу 1917 рока бєлочрвенобєла хоругва стала главным елементом Дња бєлорусского значка в Минску, когда прошла бєлорусска демонстрација, на кторој звучали трєбованја об автономији Бєлоруси.

Тым часом хоругвы по скицє Дуж-Душевского разслали мєстным организацијам. В скицє хоругвы златом были изшите слова «Нехај живе свободна Бєлорус» ({{jezyky|be|Нехай жыве вольная Беларусь}}). В рєшенју Бєлорусского народного комитета в Минску од 25 марца 1917 рока иззначајут свез бєлочрвенобєлој хоругвы с традицијным бєлорусскым орнаментом, в ктором «прєважајут бєле и чрвене колоры». Уж в јулију 1917 рока бєлорусске војини в народных организацијах почели активно користати бєлочрвенобєле тасмы на својих формах дља одличја од прєдставитељев иных народов. Обвезок носити туте тасмы како додаточны знак одличја подтвердило рєшенје Централној рады бєлорусскых организациј од 5 августа 1917 рока. В октобру 1917 рока под бєлочрвенобєлоју хоругвоју прошел сјезд бєлорусскых војинов Сєверного фронта в Вицебску. К декембру 1917 рока бєлочрвенобєле тасмы на војенној формє користали на всих фронтах западного театра бојевых дєјаниј в даљи 3 тысечев километров.

== Видєти такоже ==
* [[Бєломодробєла хоругва]]

== Внєшње линкы ==
* {{Cite web|title=50 фактаў за бел-чырвона-белы сьцяг|url=https://www.svaboda.org/a/25155772.html|access-date=2021-04-20|website=Радыё Свабода|language=be}}
{{Prěvod|be-tarask|Бел-чырвона-белы сьцяг|revizija=2233204}}

{{Zakončiti prěvod|be-tarask|Бел-чырвона-белы сьцяг|data=2023-05}}

{{Sortovati}}

[[Kategorija:Бєлорус]]
[[Kategorija:Horugvy]]</text>
      <sha1>9882wjne4lqxrbb3bbw73xx24mcybhg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43236</id>
      <parentid>43235</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T14:02:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43236</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6102" sha1="nl7s5srtehbpjb0rv70c0zfot8rzk67" xml:space="preserve">{{Koristajte kirilicu|by}}
[[Fajl:Flag of Belarus (1918, 1991-1995).svg|thumb|Белочрвенобела хоругва.]]

'''Бєлочрвенобєла хоругва''' ({{jezyky|be|бела-чырвона-белы сцяг|be-tarask|бел-чырвона-белы сьцяг}}) была државна хоругва [[Бєлорусска народна република|Бєлорусској народној републикы]] (1918–1919) и бывша државна хоругва [[Бєлорус|Бєлоруси]] (1991–1995), јест једин из народных симболов [[Бєлоруси|бєлорусов]]. Хоругва јест покрыва размєром 1:2 с 3 равными хоризонталными чрками — 2 бєлых и 1 чрвеној меджу јими. Была створјена на основє бєлорусскых народных колоров и колоров традицијного народного герба, «[[Погон (герб)|Погона]]».

== Користанје ==
Употрєбјенје бєлочрвенобєлој хоругвы како знака бєлорусского народно-избавитељного движенја, цєлју кторого было државно самоиззначенје бєлорусов,  обычајно датујут почетком 20. столєтја. В 1909–1912 роках бєлочрвенобєле тасмы користали студенти-бєлоруси в [[Санкт-Петербург|Санкт-Петербургу]]. В 1916 року хоругва с бєлочрвенобєлыми колорами имала организација Свез незалежности и нераздєлности Бєлоруси, главој кторој был [[Вацлав Ластовски]].

Генерално прве спомнєнја о користанју бєлорусами бєлочрвенобєлој хоругвы в културно-едукацијној дєјатељности односет се к концу 19. столєтја. При том немаје информације о точној датє створјенја и утвржденја бєлочрвенобєлој хоругвы. Называјут разне даты јего јавјенја: 1905 рок, 1909 рок, 1912 рок, 1917 рок. Подолг многых източников, автором пројекта соврєменного образа бєлочрвенобєлој хоругвы был бєлорусски граджанско-политични и културни дєјатељ [[Клавдзиј Дуж-Душевски]], кторы створил јего по просбє бєлорусскых организациј Санкт-Петербурга. В својих возпомнєнјах Дуж-Душевски свєдчил о свезу тутој хоругвы с гербом «Погон»: «Бєлорусы [давно] считали својеју државноју хоругвоју бєлы Погон на чрвеном пољу». Весноју 1917 рока бєлочрвенобєлу хоругву повјели в Петербургу на будынку Бєлорусского дружства помочи жртвам војны, работником кторого был Дуж-Душевски. В марцу 1917 рока бєлочрвенобєла хоругва стала главным елементом Дња бєлорусского значка в Минску, когда прошла бєлорусска демонстрација, на кторој звучали трєбованја об автономији Бєлоруси.

Тым часом хоругвы по скицє Дуж-Душевского разслали мєстным организацијам. В скицє хоругвы златом были изшите слова «Нехај живе свободна Бєлорус» ({{jezyky|be|Нехай жыве вольная Беларусь}}). В рєшенју Бєлорусского народного комитета в Минску од 25 марца 1917 рока иззначајут свез бєлочрвенобєлој хоругвы с традицијным бєлорусскым орнаментом, в ктором «прєважајут бєле и чрвене колоры». Уж в јулију 1917 рока бєлорусске војини в народных организацијах почели активно користати бєлочрвенобєле тасмы на својих формах дља одличја од прєдставитељев иных народов. Обвезок носити туте тасмы како додаточны знак одличја подтвердило рєшенје Централној рады бєлорусскых организациј од 5 августа 1917 рока. В октобру 1917 рока под бєлочрвенобєлоју хоругвоју прошел сјезд бєлорусскых војинов Сєверного фронта в Вицебску. К декембру 1917 рока бєлочрвенобєле тасмы на војенној формє користали на всих фронтах западного театра бојевых дєјаниј в даљи 3 тысечев километров.

== Видєти такоже ==
* [[Бєломодробєла хоругва]]

== Внєшње линкы ==
* {{Cite web|title=50 фактаў за бел-чырвона-белы сьцяг|url=https://www.svaboda.org/a/25155772.html|access-date=2021-04-20|website=Радыё Свабода|language=be}}
{{Prěvod|be-tarask|Бел-чырвона-белы сьцяг|revizija=2233204}}

{{Zakončiti prěvod|be-tarask|Бел-чырвона-белы сьцяг|data=2023-05}}

{{Sortovati}}

[[Kategorija:Бєлорус]]
[[Kategorija:Хоругвы]]</text>
      <sha1>nl7s5srtehbpjb0rv70c0zfot8rzk67</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43244</id>
      <parentid>43236</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T14:09:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43244</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6087" sha1="rkoi4yvamh83b7pbry69vxe64sc33ph" xml:space="preserve">{{Koristajte kirilicu|by}}
[[Fajl:Flag of Belarus (1918, 1991-1995).svg|thumb|Белочрвенобела хоругва.]]

'''Бєлочрвенобєла хоругва''' ({{jezyky|be|бела-чырвона-белы сцяг|be-tarask|бел-чырвона-белы сьцяг}}) была државна хоругва [[Бєлорусска народна република|Бєлорусској народној републикы]] (1918–1919) и бывша државна хоругва [[Бєлорус|Бєлоруси]] (1991–1995), јест једин из народных симболов [[Бєлоруси|бєлорусов]]. Хоругва јест покрыва размєром 1:2 с 3 равными хоризонталными чрками — 2 бєлых и 1 чрвеној меджу јими. Была створјена на основє бєлорусскых народных колоров и колоров традицијного народного герба, «[[Погон (герб)|Погона]]».

== Користанје ==
Употрєбјенје бєлочрвенобєлој хоругвы како знака бєлорусского народно-избавитељного движенја, цєлју кторого было државно самоиззначенје бєлорусов,  обычајно датујут почетком 20. столєтја. В 1909–1912 роках бєлочрвенобєле тасмы користали студенти-бєлоруси в [[Санкт-Петербург|Санкт-Петербургу]]. В 1916 року хоругва с бєлочрвенобєлыми колорами имала организација Свез незалежности и нераздєлности Бєлоруси, главој кторој был [[Вацлав Ластовски]].

Генерално прве спомнєнја о користанју бєлорусами бєлочрвенобєлој хоругвы в културно-едукацијној дєјатељности односет се к концу 19. столєтја. При том немаје информације о точној датє створјенја и утвржденја бєлочрвенобєлој хоругвы. Называјут разне даты јего јавјенја: 1905 рок, 1909 рок, 1912 рок, 1917 рок. Подолг многых източников, автором пројекта соврєменного образа бєлочрвенобєлој хоругвы был бєлорусски граджанско-политични и културни дєјатељ [[Клавдзиј Дуж-Душевски]], кторы створил јего по просбє бєлорусскых организациј Санкт-Петербурга. В својих возпомнєнјах Дуж-Душевски свєдчил о свезу тутој хоругвы с гербом «Погон»: «Бєлорусы [давно] считали својеју државноју хоругвоју бєлы Погон на чрвеном пољу». Весноју 1917 рока бєлочрвенобєлу хоругву повјели в Петербургу на будынку Бєлорусского дружства помочи жртвам војны, работником кторого был Дуж-Душевски. В марцу 1917 рока бєлочрвенобєла хоругва стала главным елементом Дња бєлорусского значка в Минску, когда прошла бєлорусска демонстрација, на кторој звучали трєбованја об автономији Бєлоруси.

Тым часом хоругвы по скицє Дуж-Душевского разслали мєстным организацијам. В скицє хоругвы златом были изшите слова «Нехај живе свободна Бєлорус» ({{jezyky|be|Нехай жыве вольная Беларусь}}). В рєшенју Бєлорусского народного комитета в Минску од 25 марца 1917 рока иззначајут свез бєлочрвенобєлој хоругвы с традицијным бєлорусскым орнаментом, в ктором «прєважајут бєле и чрвене колоры». Уж в јулију 1917 рока бєлорусске војини в народных организацијах почели активно користати бєлочрвенобєле тасмы на својих формах дља одличја од прєдставитељев иных народов. Обвезок носити туте тасмы како додаточны знак одличја подтвердило рєшенје Централној рады бєлорусскых организациј од 5 августа 1917 рока. В октобру 1917 рока под бєлочрвенобєлоју хоругвоју прошел сјезд бєлорусскых војинов Сєверного фронта в Вицебску. К декембру 1917 рока бєлочрвенобєле тасмы на војенној формє користали на всих фронтах западного театра бојевых дєјаниј в даљи 3 тысечев километров.

== Видєти такоже ==
* [[Бєломодробєла хоругва]]

== Внєшње линкы ==
* {{Cite web|title=50 фактаў за бел-чырвона-белы сьцяг|url=https://www.svaboda.org/a/25155772.html|access-date=2021-04-20|website=Радыё Свабода|language=be}}
{{Prěvod|be-tarask|Бел-чырвона-белы сьцяг|revizija=2233204}}

{{Zakončiti prěvod|be-tarask|Бел-чырвона-белы сьцяг|data=2023-05}}

[[Kategorija:Бєлорус]]
[[Kategorija:Хоругвы]]</text>
      <sha1>rkoi4yvamh83b7pbry69vxe64sc33ph</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Малы принц</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5114</id>
    <redirect title="Maly princ" />
    <revision>
      <id>43463</id>
      <parentid>37828</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T23:24:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43463</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="104" sha1="8ol5zgqxn5u5sefcpss8xqghczzsmsn" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Maly princ]]
[[Kategorija:Книгы]]
[[Kategorija:Франција]]
[[Kategorija:США]]</text>
      <sha1>8ol5zgqxn5u5sefcpss8xqghczzsmsn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Haiku (operacijna sistema)</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5331</id>
    <revision>
      <id>43478</id>
      <parentid>40683</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:23:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43478</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="103" sha1="140r4ebgrwpetvj7y3iznvmlnogbisx" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Haiku (операцијна система)}}
[[Kategorija:Operacijne sistemy]]</text>
      <sha1>140r4ebgrwpetvj7y3iznvmlnogbisx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Historija Oksitanije</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5332</id>
    <revision>
      <id>43520</id>
      <parentid>40701</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:32:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43520</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="99" sha1="lx43696w7dlhrpl6ql4u7gw7xuxnfox" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija:Хисторија Окситаније}}
[[Kategorija:Historija Francije]]</text>
      <sha1>lx43696w7dlhrpl6ql4u7gw7xuxnfox</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43521</id>
      <parentid>43520</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:32:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43521</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="99" sha1="scvx10ikws6w3lsuizvh77822qcacjv" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Хисторија Окситаније}}
[[Kategorija:Historija Francije]]</text>
      <sha1>scvx10ikws6w3lsuizvh77822qcacjv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Kyrgyzstan</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5346</id>
    <revision>
      <id>43253</id>
      <parentid>40871</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:10:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43253</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="118" sha1="t6vdbiv14y9sjh4kdl3t0dhslqd7rgq" xml:space="preserve">{{Main}}
{{Sestrinska kategorija|Кыргызстан}}

[[Kategorija:Državy v Aziji]]
[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]</text>
      <sha1>t6vdbiv14y9sjh4kdl3t0dhslqd7rgq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Veliky Novgorod</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5397</id>
    <revision>
      <id>43472</id>
      <parentid>41279</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:09:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43472</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="94" sha1="ttqr6su9335sfi9p9ycszky8euwvc0j" xml:space="preserve">{{Main}}
{{Sestrinska kategorija|Великы Новгород}}
[[Kategorija:Grady v Rosiji]]</text>
      <sha1>ttqr6su9335sfi9p9ycszky8euwvc0j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Videoigry po državah</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5400</id>
    <revision>
      <id>43304</id>
      <parentid>41294</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T16:46:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43304</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="91" sha1="pzgt8n0ui17g31mqze6rmmlj43smv9m" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Видеоигры по државах}}
[[Kategorija:Videoigry| ]]</text>
      <sha1>pzgt8n0ui17g31mqze6rmmlj43smv9m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Videoigry stvorjene v SSSR</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5401</id>
    <revision>
      <id>43257</id>
      <parentid>41297</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T15:35:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43257</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="99" sha1="3bolsn63f1sescboj8vgjn53408b1tf" xml:space="preserve">[[Kategorija:Videoigry po državah|SSSR]]
[[Kategorija:Sovětsky sojuz|Videoigry]]

[[d:Q60896266]]</text>
      <sha1>3bolsn63f1sescboj8vgjn53408b1tf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43302</id>
      <parentid>43257</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T16:44:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43302</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="158" sha1="i2vscb4ajpgpn5g127la1x4ldu57xq2" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Видеоигры створјене в СССР}}
[[Kategorija:Videoigry po državah|SSSR]]
[[Kategorija:Sovětsky sojuz|Videoigry]]</text>
      <sha1>i2vscb4ajpgpn5g127la1x4ldu57xq2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Besěda s koristnikom:Jan Majan - Wije</title>
    <ns>3</ns>
    <id>5521</id>
    <redirect title="Besěda s koristnikom:Jan Wajun - Wije" />
    <revision>
      <id>43201</id>
      <timestamp>2026-07-24T12:50:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ternarius</username>
        <id>643</id>
      </contributor>
      <comment>Ternarius prěimenoval stranicu [[Besěda s koristnikom:Jan Majan - Wije]] na [[Besěda s koristnikom:Jan Wajun - Wije]]: Automatically moved page while renaming the user &quot;[[Special:CentralAuth/Jan Majan - Wije|Jan Majan - Wije]]&quot; to &quot;[[Special:CentralAuth/Jan Wajun - Wije|Jan Wajun - Wije]]&quot;</comment>
      <origin>43201</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="52" sha1="os7yxfpqahrj7bboz3y01cxwr8krenm" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Besěda s koristnikom:Jan Wajun - Wije]]</text>
      <sha1>os7yxfpqahrj7bboz3y01cxwr8krenm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зоологија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5522</id>
    <redirect title="Zoologija" />
    <revision>
      <id>43209</id>
      <timestamp>2026-07-24T13:34:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Zoologija]]</comment>
      <origin>43209</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="100" sha1="g6t0t3i6c3kakfg2yf0cf5ozamsihjx" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Zoologija]]
[[Kategorija:Биологија]]
[[Kategorija:Природне наукы]]</text>
      <sha1>g6t0t3i6c3kakfg2yf0cf5ozamsihjx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Rosijski blogeri</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5523</id>
    <revision>
      <id>43211</id>
      <timestamp>2026-07-24T13:37:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Sestrinska kategorija|Росијски блогери}} [[Kategorija:Rusi|Blogeri]] [[Kategorija:Blogeri]]»</comment>
      <origin>43211</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="108" sha1="tsd6g2p5dfjictqniosan5zced14ef0" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Росијски блогери}}
[[Kategorija:Rusi|Blogeri]]
[[Kategorija:Blogeri]]</text>
      <sha1>tsd6g2p5dfjictqniosan5zced14ef0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Росијски блогери</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5524</id>
    <revision>
      <id>43213</id>
      <timestamp>2026-07-24T13:39:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Rosijski blogeri}} [[Kategorija:Руси|Блогери]] [[Kategorija:Блогери]]»</comment>
      <origin>43213</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="131" sha1="n5g38397b2e1ucvc2l3ycpbjug1gong" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Rosijski blogeri}}
[[Kategorija:Руси|Блогери]]
[[Kategorija:Блогери]]</text>
      <sha1>n5g38397b2e1ucvc2l3ycpbjug1gong</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Босњаки</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5525</id>
    <redirect title="Bosnjaki" />
    <revision>
      <id>43231</id>
      <timestamp>2026-07-24T13:55:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «#REDIRECCT [[Bosnjaki]] [[Kategorija:Боснија и Херцеговина]] [[Kategorija:Народы]]»</comment>
      <origin>43231</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="107" sha1="4re9xhkdlhaqweaczocepikpxg0smme" xml:space="preserve">#REDIRECCT [[Bosnjaki]]
[[Kategorija:Боснија и Херцеговина]]
[[Kategorija:Народы]]</text>
      <sha1>4re9xhkdlhaqweaczocepikpxg0smme</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43232</id>
      <parentid>43231</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T13:55:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Bosnjaki]]</comment>
      <origin>43232</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="106" sha1="a5sh60h9vomf6b4eca57a7xxvesv1lb" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Bosnjaki]]
[[Kategorija:Боснија и Херцеговина]]
[[Kategorija:Народы]]</text>
      <sha1>a5sh60h9vomf6b4eca57a7xxvesv1lb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Horugvy</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5527</id>
    <revision>
      <id>43240</id>
      <timestamp>2026-07-24T14:06:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Sestrinska kategorija|Хоругвы}} [[Kategorija:Kultura]] [[Kategorija:Simboly]]»</comment>
      <origin>43240</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="86" sha1="1ip7f30oiwrnetgim9wvk1xjrd5xbkt" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Хоругвы}}
[[Kategorija:Kultura]]
[[Kategorija:Simboly]]</text>
      <sha1>1ip7f30oiwrnetgim9wvk1xjrd5xbkt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Хоругвы</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5528</id>
    <revision>
      <id>43243</id>
      <timestamp>2026-07-24T14:07:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Horugvy}} [[Kategorija:Култура]] [[Kategorija:Симболы]]»</comment>
      <origin>43243</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="113" sha1="1gv54apizoxbc4ueehqqlf9bc6apvih" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Horugvy}}
[[Kategorija:Култура]]
[[Kategorija:Симболы]]</text>
      <sha1>1gv54apizoxbc4ueehqqlf9bc6apvih</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Svět</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5529</id>
    <revision>
      <id>43249</id>
      <timestamp>2026-07-24T14:59:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Sestrinska kategorija|Свєт}} [[Kategorija:Glavna]]»</comment>
      <origin>43249</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="56" sha1="sh8h4s3b7s2j47ux7oylpo0kk6d53fx" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Свєт}}
[[Kategorija:Glavna]]</text>
      <sha1>sh8h4s3b7s2j47ux7oylpo0kk6d53fx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Свєт</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5530</id>
    <revision>
      <id>43250</id>
      <timestamp>2026-07-24T15:01:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Svět}} [[Kategorija:Главна]]»</comment>
      <origin>43250</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79" sha1="g83aa3zprmjtwnq0kwqthbnq56qx9hr" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Svět}}
[[Kategorija:Главна]]</text>
      <sha1>g83aa3zprmjtwnq0kwqthbnq56qx9hr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Pages using the Kartographer extension</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5531</id>
    <revision>
      <id>43251</id>
      <timestamp>2026-07-24T15:04:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Kategorije stranic]]»</comment>
      <origin>43251</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33" sha1="47oxqahfegxp6ykcl32d8ed6lfipss5" xml:space="preserve">[[Kategorija:Kategorije stranic]]</text>
      <sha1>47oxqahfegxp6ykcl32d8ed6lfipss5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Coordinates on Wikidata</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5532</id>
    <revision>
      <id>43252</id>
      <timestamp>2026-07-24T15:06:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Kategorije stranic]]»</comment>
      <origin>43252</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33" sha1="47oxqahfegxp6ykcl32d8ed6lfipss5" xml:space="preserve">[[Kategorija:Kategorije stranic]]</text>
      <sha1>47oxqahfegxp6ykcl32d8ed6lfipss5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Кыргызстан</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5533</id>
    <revision>
      <id>43254</id>
      <timestamp>2026-07-24T15:11:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Kyrgyzstan}} [[Kategorija:Државы в Азији]] [[Kategorija:Совєтскы сојуз]]»</comment>
      <origin>43254</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="141" sha1="omtbj846bbppt9gani0bc3pv3408lrs" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Kyrgyzstan}}
[[Kategorija:Државы в Азији]]
[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]</text>
      <sha1>omtbj846bbppt9gani0bc3pv3408lrs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Ljudi iz Sovětskogo sojuza</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5534</id>
    <revision>
      <id>43288</id>
      <timestamp>2026-07-24T16:25:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Sestrinska kategorija|Људи из Совєтского сојуза}} [[Kategorija:Sovětsky sojuz]] [[Kategorija:Ljudi po narodnosti|Sovětsky sojuz]]»</comment>
      <origin>43288</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="155" sha1="9649s1dme0ek28daadfqcuwhbtysxnd" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Људи из Совєтского сојуза}}
[[Kategorija:Sovětsky sojuz]]
[[Kategorija:Ljudi po narodnosti|Sovětsky sojuz]]</text>
      <sha1>9649s1dme0ek28daadfqcuwhbtysxnd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Људи из Совєтского сојуза</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5535</id>
    <revision>
      <id>43289</id>
      <timestamp>2026-07-24T16:26:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Ljudi iz Sovětskogo sojuza}} [[Kategorija:Совєтскы сојуз]] [[Kategorija:Људи из Совєтского сојуза|Совєтскы сојуз]]»</comment>
      <origin>43289</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="207" sha1="rzpf5s29uqnh1gotkn2j4rvctcks0vn" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Ljudi iz Sovětskogo sojuza}}
[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]
[[Kategorija:Људи из Совєтского сојуза|Совєтскы сојуз]]</text>
      <sha1>rzpf5s29uqnh1gotkn2j4rvctcks0vn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43301</id>
      <parentid>43289</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T16:42:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43301</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="194" sha1="mpkdgb6jdffuhyo4236p1ly2vd9tdza" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Ljudi iz Sovětskogo sojuza}}
[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]
[[Kategorija:Људи по народности|Совєтскы сојуз]]</text>
      <sha1>mpkdgb6jdffuhyo4236p1ly2vd9tdza</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Росијски поети</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5536</id>
    <revision>
      <id>43295</id>
      <timestamp>2026-07-24T16:35:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Rosijski poeti}} [[Kategorija:Поети]] [[Kategorija:Руси|Поети]]»</comment>
      <origin>43295</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="121" sha1="q2ht1z0nelt8xz4yh2zqx63wkyhhy4k" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Rosijski poeti}}
[[Kategorija:Поети]]
[[Kategorija:Руси|Поети]]</text>
      <sha1>q2ht1z0nelt8xz4yh2zqx63wkyhhy4k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Rosijski poeti</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5537</id>
    <revision>
      <id>43296</id>
      <timestamp>2026-07-24T16:35:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Sestrinska kategorija|Росијски поети}} [[Kategorija:Poeti]] [[Kategorija:Rusi|Poeti]]»</comment>
      <origin>43296</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="100" sha1="q2mzzg9s0095q32yqlmavksr01obn8i" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Росијски поети}}
[[Kategorija:Poeti]]
[[Kategorija:Rusi|Poeti]]</text>
      <sha1>q2mzzg9s0095q32yqlmavksr01obn8i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Pages using the EasyTimeline extension</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5538</id>
    <revision>
      <id>43299</id>
      <timestamp>2026-07-24T16:38:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Kategorije stranic]]»</comment>
      <origin>43299</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33" sha1="47oxqahfegxp6ykcl32d8ed6lfipss5" xml:space="preserve">[[Kategorija:Kategorije stranic]]</text>
      <sha1>47oxqahfegxp6ykcl32d8ed6lfipss5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Михаил Николајевич Задорнов</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5539</id>
    <redirect title="Mihail Nikolajevič Zadornov" />
    <revision>
      <id>43300</id>
      <timestamp>2026-07-24T16:41:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Mihail Nikolajevič Zadornov]]</comment>
      <origin>43300</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="283" sha1="t1c26qv3rc3l1osg9i9qx3mprrsgrpl" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Mihail Nikolajevič Zadornov]]
{{DEFAULTSORT:Задорнов, Михаил Н}}
[[Kategorija:Росијски писатељи]]
[[Kategorija:Росијски поети]]
[[Kategorija:Драматурги]]
[[Kategorija:Људи из Совєтского сојуза]]</text>
      <sha1>t1c26qv3rc3l1osg9i9qx3mprrsgrpl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Видеоигры створјене в СССР</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5540</id>
    <revision>
      <id>43303</id>
      <timestamp>2026-07-24T16:45:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Videoigry stvorjene v SSSR}} [[Kategorija:Видеоигры]] [[Kategorija:Совєтскы сојуз]]»</comment>
      <origin>43303</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="149" sha1="h1lr7km5vn9ylk1h2crw1qzl9p5vfxa" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Videoigry stvorjene v SSSR}}
[[Kategorija:Видеоигры]]
[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]</text>
      <sha1>h1lr7km5vn9ylk1h2crw1qzl9p5vfxa</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43306</id>
      <parentid>43303</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T16:55:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43306</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="178" sha1="jgqadmbdenr9gjayu4sebwydc3mc008" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Videoigry stvorjene v SSSR}}
[[Kategorija:Видеоигры по државах|СССР]]
[[Kategorija:Совєтскы сојуз]]</text>
      <sha1>jgqadmbdenr9gjayu4sebwydc3mc008</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Видеоигры по државах</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5541</id>
    <revision>
      <id>43305</id>
      <timestamp>2026-07-24T16:47:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Videoigry po državah}} [[Kategorija:Видеоигры| ]]»</comment>
      <origin>43305</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="103" sha1="1z75us84cz2qqqhvwhximoc1rs8etxd" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Videoigry po državah}}
[[Kategorija:Видеоигры| ]]</text>
      <sha1>1z75us84cz2qqqhvwhximoc1rs8etxd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Колумбија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5542</id>
    <redirect title="Kolumbija" />
    <revision>
      <id>43307</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:08:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Kolumbija]]</comment>
      <origin>43307</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="118" sha1="rn4sapyuv0t9e73i514wf3hql2n454h" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Kolumbija]]
[[Kategorija:Државы в Јужној Америкє]]
[[Kategorija:Колумбија| ]]</text>
      <sha1>rn4sapyuv0t9e73i514wf3hql2n454h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Колумбија</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5543</id>
    <revision>
      <id>43308</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:09:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Kolumbija}} [[Kategorija:Државы в Јужној Америкє]] [[Kategorija:Колумбија| ]]»</comment>
      <origin>43308</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="150" sha1="nre6d51tit8ksq74n0grpfueat85a9g" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Kolumbija}}
[[Kategorija:Државы в Јужној Америкє]]
[[Kategorija:Колумбија| ]]</text>
      <sha1>nre6d51tit8ksq74n0grpfueat85a9g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43310</id>
      <parentid>43308</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:10:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43310</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="114" sha1="3b9rh4135u08bvfblj0nkxftb8pgylb" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Kolumbija}}
[[Kategorija:Државы в Јужној Америкє]]</text>
      <sha1>3b9rh4135u08bvfblj0nkxftb8pgylb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Kolumbija</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5544</id>
    <revision>
      <id>43309</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:09:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Sestrinska kategorija|Колумбија}} [[Kategorija:Državy v Južnoj Amerikě]]»</comment>
      <origin>43309</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="86" sha1="81dlcatcuzb9ado9nhmy2g4prafkubj" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Колумбија}}
[[Kategorija:Državy v Južnoj Amerikě]]</text>
      <sha1>81dlcatcuzb9ado9nhmy2g4prafkubj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Pages using the Phonos extension</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5545</id>
    <revision>
      <id>43311</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:12:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Kategorije stranic]]»</comment>
      <origin>43311</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33" sha1="47oxqahfegxp6ykcl32d8ed6lfipss5" xml:space="preserve">[[Kategorija:Kategorije stranic]]</text>
      <sha1>47oxqahfegxp6ykcl32d8ed6lfipss5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kapital v Dvadeset-Prvom Stolětju</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5546</id>
    <redirect title="Kapital v dvadeset-prvom stolětju" />
    <revision>
      <id>43313</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:18:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Kapital v Dvadeset-Prvom Stolětju]] na [[Kapital v dvadeset-prvom stolětju]]: male bukvy</comment>
      <origin>43313</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="48" sha1="76mvhbwbej2mw4r0ua9u35iloxwvrt1" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Kapital v dvadeset-prvom stolětju]]</text>
      <sha1>76mvhbwbej2mw4r0ua9u35iloxwvrt1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Капитал в двадсет-првом столєтју</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5547</id>
    <redirect title="Kapital v dvadeset-prvom stolětju" />
    <revision>
      <id>43314</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:19:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Kapital v dvadeset-prvom stolětju]]</comment>
      <origin>43314</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="108" sha1="qwclgjuemmivsgljj8b2a2lokdh23vl" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Kapital v dvadeset-prvom stolětju]]
[[Kategorija:Книгы]]
[[Kategorija:Економика]]</text>
      <sha1>qwclgjuemmivsgljj8b2a2lokdh23vl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Економика</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5548</id>
    <redirect title="Ekonomika" />
    <revision>
      <id>43315</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:22:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Ekonomika]]</comment>
      <origin>43315</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="102" sha1="ka6xxd7ce6ypmop2hj8vmh5wb8t89cy" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Ekonomika]]
[[Kategorija:Економика| ]]
[[Kategorija:Социалне наукы]]</text>
      <sha1>ka6xxd7ce6ypmop2hj8vmh5wb8t89cy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Stranice upotrěbjajuče magične ISBN-linky</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5549</id>
    <revision>
      <id>43318</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:25:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Kategorije stranic]]»</comment>
      <origin>43318</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33" sha1="47oxqahfegxp6ykcl32d8ed6lfipss5" xml:space="preserve">[[Kategorija:Kategorije stranic]]</text>
      <sha1>47oxqahfegxp6ykcl32d8ed6lfipss5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:CS1 maint: multiple names: authors list</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5550</id>
    <revision>
      <id>43319</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:25:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Kategorije stranic]]»</comment>
      <origin>43319</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33" sha1="47oxqahfegxp6ykcl32d8ed6lfipss5" xml:space="preserve">[[Kategorija:Kategorije stranic]]</text>
      <sha1>47oxqahfegxp6ykcl32d8ed6lfipss5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:CS1 maint: DOI inactive as of 2025</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5551</id>
    <revision>
      <id>43320</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:26:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Stranice s grěškami]]»</comment>
      <origin>43320</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36" sha1="7ehhn9l42r2vq9ttx2pl47vacjkx613" xml:space="preserve">[[Kategorija:Stranice s grěškami]]</text>
      <sha1>7ehhn9l42r2vq9ttx2pl47vacjkx613</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Садовничство</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5552</id>
    <redirect title="Sadovničstvo" />
    <revision>
      <id>43321</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:27:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Sadovničstvo]]</comment>
      <origin>43321</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="56" sha1="6fp215tudwl6p3ck1lm123oayywua14" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Sadovničstvo]]
[[Kategorija:Zemjedělstvo]]</text>
      <sha1>6fp215tudwl6p3ck1lm123oayywua14</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43322</id>
      <parentid>43321</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:27:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43322</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="67" sha1="1nf9mryzkdns398qif9ehimdiosbr2o" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Sadovničstvo]]
[[Kategorija:Земједєлство]]</text>
      <sha1>1nf9mryzkdns398qif9ehimdiosbr2o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Maks Veber</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5553</id>
    <redirect title="Max Weber" />
    <revision>
      <id>43324</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:29:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Maks Veber]] na [[Max Weber]]: istno ime</comment>
      <origin>43324</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23" sha1="p5bsr3ac6kh5m846z9ctpasg07ymmq6" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Max Weber]]</text>
      <sha1>p5bsr3ac6kh5m846z9ctpasg07ymmq6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43328</id>
      <parentid>43324</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:30:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43328</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="156" sha1="8r76f7215gjanbqw81ggbtxn2yk4aa3" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Max Weber]]
{{DEFAULTSORT:Вебер, Макс}}
[[Kategorija:Нємци]]
[[Kategorija:Хисторики]]
[[Kategorija:Еќономисти]]</text>
      <sha1>8r76f7215gjanbqw81ggbtxn2yk4aa3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43329</id>
      <parentid>43328</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:30:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>43329</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="156" sha1="pc2x88y0ivtogh0t3jvfa88wwzzrr8t" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Max Weber]]
{{DEFAULTSORT:Вебер, Макс}}
[[Kategorija:Нємци]]
[[Kategorija:Хисторики]]
[[Kategorija:Економисти]]</text>
      <sha1>pc2x88y0ivtogh0t3jvfa88wwzzrr8t</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43330</id>
      <parentid>43329</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:31:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43330</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23" sha1="p5bsr3ac6kh5m846z9ctpasg07ymmq6" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Max Weber]]</text>
      <sha1>p5bsr3ac6kh5m846z9ctpasg07ymmq6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Besěda:Maks Veber</title>
    <ns>1</ns>
    <id>5554</id>
    <redirect title="Besěda:Max Weber" />
    <revision>
      <id>43326</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:29:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Besěda:Maks Veber]] na [[Besěda:Max Weber]]: istno ime</comment>
      <origin>43326</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31" sha1="aek6lg4jy73er9y3hw0dd1d7gjiailn" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Besěda:Max Weber]]</text>
      <sha1>aek6lg4jy73er9y3hw0dd1d7gjiailn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Компјутеры по заданјам</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5555</id>
    <revision>
      <id>43334</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:52:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Kompjutery po zadanjam}} [[Kategorija:Компјутеры]]»</comment>
      <origin>43334</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="104" sha1="abgkewgkti5hy0p55k18hy7677o9w4i" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Kompjutery po zadanjam}}
[[Kategorija:Компјутеры]]</text>
      <sha1>abgkewgkti5hy0p55k18hy7677o9w4i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Особне компјутеры</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5556</id>
    <revision>
      <id>43336</id>
      <timestamp>2026-07-24T17:54:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Osobne kompjutery}} [[Kategorija:Компјутеры по задањам]]»</comment>
      <origin>43336</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="119" sha1="m772r6xecud50bjz3plcgcifepybfdv" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Osobne kompjutery}}
[[Kategorija:Компјутеры по задањам]]</text>
      <sha1>m772r6xecud50bjz3plcgcifepybfdv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43337</id>
      <parentid>43336</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T17:55:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>43337</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="121" sha1="b0pspkvt97bnnbzxk001e3b8ftmf2bz" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Osobne kompjutery}}
[[Kategorija:Компјутеры по заданјам]]</text>
      <sha1>b0pspkvt97bnnbzxk001e3b8ftmf2bz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Игры за особне компјутеры</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5557</id>
    <revision>
      <id>43342</id>
      <timestamp>2026-07-24T18:06:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Igry za osobne kompjutery}} [[Kategorija:Особне компјутеры]] [[Kategorija:Компјутерне игры по платформам]]»</comment>
      <origin>43342</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="193" sha1="nwcl84z4o85fwxfe3cwal48yhzbk0lz" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Igry za osobne kompjutery}}
[[Kategorija:Особне компјутеры]]
[[Kategorija:Компјутерне игры по платформам]]</text>
      <sha1>nwcl84z4o85fwxfe3cwal48yhzbk0lz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Компјутерне игры по платформам</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5558</id>
    <revision>
      <id>43345</id>
      <timestamp>2026-07-24T18:10:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Kompjuterne igry po platformam}} [[Kategorija:Видеоигры]]»</comment>
      <origin>43345</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="110" sha1="c76s0jhp9877ut535e7yko7uinz9gly" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Kompjuterne igry po platformam}}
[[Kategorija:Видеоигры]]</text>
      <sha1>c76s0jhp9877ut535e7yko7uinz9gly</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Игры за Commodore 64</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5559</id>
    <revision>
      <id>43347</id>
      <timestamp>2026-07-24T18:15:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Igry za Commodore 64}} [[Kategorija:Компјутерне игры по платформам]] [[Kategorija:Игры за особне компјутеры]] [[Kategorija:Commodore 64]]»</comment>
      <origin>43347</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="230" sha1="qz4sn1nm1ddguqj6hu5cze74urxnidj" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Igry za Commodore 64}}
[[Kategorija:Компјутерне игры по платформам]]
[[Kategorija:Игры за особне компјутеры]]
[[Kategorija:Commodore 64]]</text>
      <sha1>qz4sn1nm1ddguqj6hu5cze74urxnidj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Fajl:Medžuviki-favicon.svg</title>
    <ns>6</ns>
    <id>5560</id>
    <revision>
      <id>43351</id>
      <timestamp>2023-07-03T21:15:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <comment>Medžuviki favicon (SVG version).</comment>
      <origin>43351</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51" sha1="gintbhf99lkpkap2f2pkjgqy3vyx8a3" xml:space="preserve">== Kratky opis ==
Medžuviki favicon (SVG version).</text>
      <sha1>gintbhf99lkpkap2f2pkjgqy3vyx8a3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43352</id>
      <parentid>43351</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T19:15:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>1 versija jest importovana</comment>
      <origin>43351</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51" sha1="gintbhf99lkpkap2f2pkjgqy3vyx8a3" xml:space="preserve">== Kratky opis ==
Medžuviki favicon (SVG version).</text>
      <sha1>gintbhf99lkpkap2f2pkjgqy3vyx8a3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Fajl:Medžuviki-logo-cyrl-text.svg</title>
    <ns>6</ns>
    <id>5561</id>
    <revision>
      <id>43353</id>
      <timestamp>2017-05-17T14:12:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <comment>Cyrillic version of Medžuviki logo (text).</comment>
      <origin>43353</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="43" sha1="pp00ts4m6j0wvc0joi8ll11xl9qwow5" xml:space="preserve">Cyrillic version of Medžuviki logo (text).</text>
      <sha1>pp00ts4m6j0wvc0joi8ll11xl9qwow5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43354</id>
      <parentid>43353</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T19:15:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>1 versija jest importovana</comment>
      <origin>43353</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="43" sha1="pp00ts4m6j0wvc0joi8ll11xl9qwow5" xml:space="preserve">Cyrillic version of Medžuviki logo (text).</text>
      <sha1>pp00ts4m6j0wvc0joi8ll11xl9qwow5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Fajl:Medžuviki-logo-cyrl-wordmark.svg</title>
    <ns>6</ns>
    <id>5562</id>
    <revision>
      <id>43355</id>
      <timestamp>2017-05-17T14:22:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <comment>Cyrillic version of Medžuviki logo (wordmark).</comment>
      <origin>43355</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="47" sha1="bnbbm60hbleg6epwyu8hoczr7v2qgjo" xml:space="preserve">Cyrillic version of Medžuviki logo (wordmark).</text>
      <sha1>bnbbm60hbleg6epwyu8hoczr7v2qgjo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43356</id>
      <parentid>43355</parentid>
      <timestamp>2023-07-01T04:09:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <comment>Lev uploaded a new version of [[Fajl:Medžuviki-logo-cyrl-wordmark.svg]]</comment>
      <origin>43355</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="47" sha1="bnbbm60hbleg6epwyu8hoczr7v2qgjo" xml:space="preserve">Cyrillic version of Medžuviki logo (wordmark).</text>
      <sha1>bnbbm60hbleg6epwyu8hoczr7v2qgjo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43357</id>
      <parentid>43356</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T19:15:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>2 versije sut importovane</comment>
      <origin>43355</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="47" sha1="bnbbm60hbleg6epwyu8hoczr7v2qgjo" xml:space="preserve">Cyrillic version of Medžuviki logo (wordmark).</text>
      <sha1>bnbbm60hbleg6epwyu8hoczr7v2qgjo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Fajl:Medžuviki-logo-cyrl.svg</title>
    <ns>6</ns>
    <id>5563</id>
    <revision>
      <id>43358</id>
      <timestamp>2017-05-17T14:11:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <comment>Cyrillic version of Medžuviki logo.</comment>
      <origin>43358</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36" sha1="jwi15wojfp8eysrdecq3x7tfoxlt0kr" xml:space="preserve">Cyrillic version of Medžuviki logo.</text>
      <sha1>jwi15wojfp8eysrdecq3x7tfoxlt0kr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43359</id>
      <parentid>43358</parentid>
      <timestamp>2023-07-01T04:03:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <comment>Lev uploaded a new version of [[Fajl:Medžuviki-logo-cyrl.svg]]</comment>
      <origin>43358</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36" sha1="jwi15wojfp8eysrdecq3x7tfoxlt0kr" xml:space="preserve">Cyrillic version of Medžuviki logo.</text>
      <sha1>jwi15wojfp8eysrdecq3x7tfoxlt0kr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43360</id>
      <parentid>43359</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T19:15:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>2 versije sut importovane</comment>
      <origin>43358</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36" sha1="jwi15wojfp8eysrdecq3x7tfoxlt0kr" xml:space="preserve">Cyrillic version of Medžuviki logo.</text>
      <sha1>jwi15wojfp8eysrdecq3x7tfoxlt0kr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Fajl:Medžuviki-logo-latn-text.svg</title>
    <ns>6</ns>
    <id>5564</id>
    <revision>
      <id>43361</id>
      <timestamp>2017-05-17T14:06:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <comment>Latin version of Medžuviki logo (text).</comment>
      <origin>43361</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40" sha1="tt6a2ua21brnez3u3entpqmcw9qjeoo" xml:space="preserve">Latin version of Medžuviki logo (text).</text>
      <sha1>tt6a2ua21brnez3u3entpqmcw9qjeoo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43362</id>
      <parentid>43361</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T19:15:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>1 versija jest importovana</comment>
      <origin>43361</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40" sha1="tt6a2ua21brnez3u3entpqmcw9qjeoo" xml:space="preserve">Latin version of Medžuviki logo (text).</text>
      <sha1>tt6a2ua21brnez3u3entpqmcw9qjeoo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Fajl:Medžuviki-logo-latn-wordmark.svg</title>
    <ns>6</ns>
    <id>5565</id>
    <revision>
      <id>43363</id>
      <timestamp>2017-05-17T14:21:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <comment>Latin version of Medžuviki logo (wordmark).</comment>
      <origin>43363</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44" sha1="rde3rar7yjk6a2f5okpzjz7bewpz6zg" xml:space="preserve">Latin version of Medžuviki logo (wordmark).</text>
      <sha1>rde3rar7yjk6a2f5okpzjz7bewpz6zg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43364</id>
      <parentid>43363</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T19:15:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>1 versija jest importovana</comment>
      <origin>43363</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44" sha1="rde3rar7yjk6a2f5okpzjz7bewpz6zg" xml:space="preserve">Latin version of Medžuviki logo (wordmark).</text>
      <sha1>rde3rar7yjk6a2f5okpzjz7bewpz6zg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Fajl:Medžuviki-logo-latn.svg</title>
    <ns>6</ns>
    <id>5566</id>
    <revision>
      <id>43365</id>
      <timestamp>2017-05-17T14:02:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <comment>Latin version of Medžuviki logo.</comment>
      <origin>43365</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33" sha1="ton6tf3hm6pgo3xegjgpbzfkahyyg1q" xml:space="preserve">Latin version of Medžuviki logo.</text>
      <sha1>ton6tf3hm6pgo3xegjgpbzfkahyyg1q</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43366</id>
      <parentid>43365</parentid>
      <timestamp>2017-05-17T14:03:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <comment>Lev uploaded a new version of [[Fajl:Medžuviki-logo-latn.svg]]</comment>
      <origin>43365</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33" sha1="ton6tf3hm6pgo3xegjgpbzfkahyyg1q" xml:space="preserve">Latin version of Medžuviki logo.</text>
      <sha1>ton6tf3hm6pgo3xegjgpbzfkahyyg1q</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43367</id>
      <parentid>43366</parentid>
      <timestamp>2017-05-21T20:37:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Protected &quot;[[Fajl:Medžuviki-logo-latn.svg]]&quot;: High traffic page ([Upload=Allow only administrators] (indefinite))</comment>
      <origin>43365</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33" sha1="ton6tf3hm6pgo3xegjgpbzfkahyyg1q" xml:space="preserve">Latin version of Medžuviki logo.</text>
      <sha1>ton6tf3hm6pgo3xegjgpbzfkahyyg1q</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43368</id>
      <parentid>43367</parentid>
      <timestamp>2023-07-01T04:02:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <comment>Lev uploaded a new version of [[Fajl:Medžuviki-logo-latn.svg]]</comment>
      <origin>43365</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33" sha1="ton6tf3hm6pgo3xegjgpbzfkahyyg1q" xml:space="preserve">Latin version of Medžuviki logo.</text>
      <sha1>ton6tf3hm6pgo3xegjgpbzfkahyyg1q</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43369</id>
      <parentid>43368</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T19:15:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>4 versije sut importovane</comment>
      <origin>43365</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33" sha1="ton6tf3hm6pgo3xegjgpbzfkahyyg1q" xml:space="preserve">Latin version of Medžuviki logo.</text>
      <sha1>ton6tf3hm6pgo3xegjgpbzfkahyyg1q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Fajl:Medžuviki-logo.svg</title>
    <ns>6</ns>
    <id>5567</id>
    <revision>
      <id>43370</id>
      <timestamp>2022-09-13T22:41:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <comment>Logotip Medžuviki bez teksta.</comment>
      <origin>43370</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="48" sha1="onkpwltlu4f0bouiu48nwzrcmkcrv6g" xml:space="preserve">== Kratky opis ==
Logotip Medžuviki bez teksta.</text>
      <sha1>onkpwltlu4f0bouiu48nwzrcmkcrv6g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43371</id>
      <parentid>43370</parentid>
      <timestamp>2023-07-01T04:05:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <comment>Lev uploaded a new version of [[Fajl:Medžuviki-logo.svg]]</comment>
      <origin>43370</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="48" sha1="onkpwltlu4f0bouiu48nwzrcmkcrv6g" xml:space="preserve">== Kratky opis ==
Logotip Medžuviki bez teksta.</text>
      <sha1>onkpwltlu4f0bouiu48nwzrcmkcrv6g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43372</id>
      <parentid>43371</parentid>
      <timestamp>2023-07-01T04:06:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Lev</username>
        <id>544</id>
      </contributor>
      <comment>Lev uploaded a new version of [[Fajl:Medžuviki-logo.svg]]</comment>
      <origin>43370</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="48" sha1="onkpwltlu4f0bouiu48nwzrcmkcrv6g" xml:space="preserve">== Kratky opis ==
Logotip Medžuviki bez teksta.</text>
      <sha1>onkpwltlu4f0bouiu48nwzrcmkcrv6g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43373</id>
      <parentid>43372</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T19:15:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>3 versije sut importovane</comment>
      <origin>43370</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="48" sha1="onkpwltlu4f0bouiu48nwzrcmkcrv6g" xml:space="preserve">== Kratky opis ==
Logotip Medžuviki bez teksta.</text>
      <sha1>onkpwltlu4f0bouiu48nwzrcmkcrv6g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Музикалне групы по језыкам</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5568</id>
    <revision>
      <id>43375</id>
      <timestamp>2026-07-24T19:22:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Muzikalne grupy po jezykam}} [[Kategorija:Музикалне групы]]»</comment>
      <origin>43375</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="117" sha1="9kegn6tekqyhbhuewa8j3s2hw2y8cnk" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Muzikalne grupy po jezykam}}
[[Kategorija:Музикалне групы]]</text>
      <sha1>9kegn6tekqyhbhuewa8j3s2hw2y8cnk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Емил Чоран</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5569</id>
    <redirect title="Emil Cioran" />
    <revision>
      <id>43378</id>
      <timestamp>2026-07-24T20:35:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «#REDIRECCT [[Emil Cioran]] {{DEFAULTSORT:Чоран, Емил}} [[Kategorija:Румунски филозофи]] [[Kategorija:Французски филозофи]]»</comment>
      <origin>43378</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="165" sha1="6rg4uef36gmav9ckhb8g5e67qx177cd" xml:space="preserve">#REDIRECCT [[Emil Cioran]]
{{DEFAULTSORT:Чоран, Емил}}
[[Kategorija:Румунски филозофи]]
[[Kategorija:Французски филозофи]]</text>
      <sha1>6rg4uef36gmav9ckhb8g5e67qx177cd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43379</id>
      <parentid>43378</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T20:35:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Emil Cioran]]</comment>
      <origin>43379</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="164" sha1="nvmcbha542i47ixtg9zh0u30gkftvw7" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Emil Cioran]]
{{DEFAULTSORT:Чоран, Емил}}
[[Kategorija:Румунски филозофи]]
[[Kategorija:Французски филозофи]]</text>
      <sha1>nvmcbha542i47ixtg9zh0u30gkftvw7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Rumunski filozofi</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5570</id>
    <revision>
      <id>43380</id>
      <timestamp>2026-07-24T20:36:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Sestrinska kategorija|Румумнски филозофи}} [[Kategorija:Rumuni|Филозофи]] [[Kategorija:Филозофи]]»</comment>
      <origin>43380</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="132" sha1="6tolhc8fqtbegkq67amkxqwn3aqkvor" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Румумнски филозофи}}
[[Kategorija:Rumuni|Филозофи]]
[[Kategorija:Филозофи]]</text>
      <sha1>6tolhc8fqtbegkq67amkxqwn3aqkvor</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43381</id>
      <parentid>43380</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T20:37:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43381</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="116" sha1="f84mf1fhzj3nj7tx43wlona046o03c8" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Румумнски филозофи}}
[[Kategorija:Rumuni|Filozofi]]
[[Kategorija:Filozofi]]</text>
      <sha1>f84mf1fhzj3nj7tx43wlona046o03c8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43384</id>
      <parentid>43381</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T20:38:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>43384</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="114" sha1="7ylummwzsc3exav82kl3va885uufve7" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Румунски филозофи}}
[[Kategorija:Rumuni|Filozofi]]
[[Kategorija:Filozofi]]</text>
      <sha1>7ylummwzsc3exav82kl3va885uufve7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Румунски филозофи</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5571</id>
    <revision>
      <id>43382</id>
      <timestamp>2026-07-24T20:38:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Rumunski filozofi}} [[Kategorija:Румуни|Филозофи]] [[Kategorija:Филозофи]]»</comment>
      <origin>43382</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="140" sha1="poocgwulbsma4wbqca0ouudqvp2pnca" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Rumunski filozofi}}
[[Kategorija:Румуни|Филозофи]]
[[Kategorija:Филозофи]]</text>
      <sha1>poocgwulbsma4wbqca0ouudqvp2pnca</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43383</id>
      <parentid>43382</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T20:38:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Kategorija:Румумнски филозофи]] na [[Kategorija:Румунски филозофи]] bez ostavjenja prěnapravjenja</comment>
      <origin>43382</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="140" sha1="poocgwulbsma4wbqca0ouudqvp2pnca" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Rumunski filozofi}}
[[Kategorija:Румуни|Филозофи]]
[[Kategorija:Филозофи]]</text>
      <sha1>poocgwulbsma4wbqca0ouudqvp2pnca</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Rumuni</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5572</id>
    <revision>
      <id>43385</id>
      <timestamp>2026-07-24T20:40:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Sestrinska kategorija|Румуни}} [[Kategorija:Rumunija]] [[Kategorija:Ljudi po narodnosti]]»</comment>
      <origin>43385</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="97" sha1="dcaeg1onay7i0jprophhhufy02cml47" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Румуни}}
[[Kategorija:Rumunija]]
[[Kategorija:Ljudi po narodnosti]]</text>
      <sha1>dcaeg1onay7i0jprophhhufy02cml47</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Румуни</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5573</id>
    <revision>
      <id>43386</id>
      <timestamp>2026-07-24T20:40:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Rumuni}} [[Kategorija:Румунија]] [[Kategorija:Људи по народности]]»</comment>
      <origin>43386</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="134" sha1="i86i690ngiif2o9t0ytxxr6yedwdnzj" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Rumuni}}
[[Kategorija:Румунија]]
[[Kategorija:Људи по народности]]</text>
      <sha1>i86i690ngiif2o9t0ytxxr6yedwdnzj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Logika</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5574</id>
    <redirect title="Логика" />
    <revision>
      <id>43388</id>
      <timestamp>2026-07-24T20:46:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Logika]] na [[Логика]]: članok na kirilici</comment>
      <origin>43388</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="26" sha1="63je1flat59nq1lteys5c9e6brdyred" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Логика]]</text>
      <sha1>63je1flat59nq1lteys5c9e6brdyred</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43390</id>
      <parentid>43388</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T20:47:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43390</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="102" sha1="jout2fryqs6l63r5d9h5fjkowboc8zg" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Логика]]
[[Kategorija:Logika| ]]
[[Kategorija:Filozofija]]
[[Kategorija:Matematika]]</text>
      <sha1>jout2fryqs6l63r5d9h5fjkowboc8zg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:CS1 maint: extra text: authors list</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5575</id>
    <revision>
      <id>43391</id>
      <timestamp>2026-07-24T20:50:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Stranice s grěškami]]»</comment>
      <origin>43391</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36" sha1="7ehhn9l42r2vq9ttx2pl47vacjkx613" xml:space="preserve">[[Kategorija:Stranice s grěškami]]</text>
      <sha1>7ehhn9l42r2vq9ttx2pl47vacjkx613</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Христос</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5576</id>
    <redirect title="Hristos" />
    <revision>
      <id>43392</id>
      <timestamp>2026-07-24T20:52:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Hristos]]</comment>
      <origin>43392</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="95" sha1="nxyshhz5gr9dr5lvr3bfodrwvnjxa7j" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Hristos]]
[[Kategorija:Религија]]
[[Kategorija:Христијанство]]</text>
      <sha1>nxyshhz5gr9dr5lvr3bfodrwvnjxa7j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мухамад</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5577</id>
    <redirect title="Muhamad" />
    <revision>
      <id>43395</id>
      <timestamp>2026-07-24T20:58:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Muhamad]]</comment>
      <origin>43395</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="105" sha1="r9ikg0tne3yoinrud177od1mgvbzwhi" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Muhamad]]
[[Kategorija:Ислам]]
[[Kategorija:Араби]]
[[Kategorija:Религија]]</text>
      <sha1>r9ikg0tne3yoinrud177od1mgvbzwhi</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Islam</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5578</id>
    <revision>
      <id>43396</id>
      <timestamp>2026-07-24T20:59:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Sestrinska kategorija|Ислам}} [[Kategorija:Religija]]»</comment>
      <origin>43396</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="60" sha1="mn11irib54twfa0mtmgv6b2ju5aw6fg" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Ислам}}
[[Kategorija:Religija]]</text>
      <sha1>mn11irib54twfa0mtmgv6b2ju5aw6fg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Ислам</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5579</id>
    <revision>
      <id>43397</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:00:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Islam}} [[Kategorija:Религија]]»</comment>
      <origin>43397</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="83" sha1="lr9abzk96xl6ns9izwk4oikm5v1gn8p" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Islam}}
[[Kategorija:Религија]]</text>
      <sha1>lr9abzk96xl6ns9izwk4oikm5v1gn8p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Секта</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5580</id>
    <redirect title="Sekta" />
    <revision>
      <id>43398</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:01:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Sekta]]</comment>
      <origin>43398</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51" sha1="11vqhkpisz3b4de6fr0dq3u4yrcsg79" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Sekta]]
[[Kategorija:Религија]]</text>
      <sha1>11vqhkpisz3b4de6fr0dq3u4yrcsg79</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Джајнизм</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5581</id>
    <redirect title="Džajnizm" />
    <revision>
      <id>43401</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:13:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Džajnizm]]</comment>
      <origin>43401</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="115" sha1="4jiwg2ywmy33ov58r24pkffmsg9fxbv" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Džajnizm]]
[[Kategorija:Религија]]
[[Kategorija:Пацифизм]]
[[Kategorija:Индија]]</text>
      <sha1>4jiwg2ywmy33ov58r24pkffmsg9fxbv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хиндуизм</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5582</id>
    <redirect title="Hinduizm" />
    <revision>
      <id>43404</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:18:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Hinduizm]]</comment>
      <origin>43404</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="116" sha1="nu9231mdxeoplvoui4kljqdf9khc1nr" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Hinduizm]]
[[Kategorija:Хиндуизм| ]]
[[Kategorija:Религија]]
[[Kategorija:Индија]]</text>
      <sha1>nu9231mdxeoplvoui4kljqdf9khc1nr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Игры за ZX Spectrum</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5583</id>
    <revision>
      <id>43407</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:23:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Игры за ZX Spectrum}} [[Kategorija:Игры за особне компјутеры]] [[Kategorija:ZX Spectrum]]»</comment>
      <origin>43407</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="161" sha1="n26imrwgk5ghjc8gapkhrm6rb44rojz" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Игры за ZX Spectrum}}
[[Kategorija:Игры за особне компјутеры]]
[[Kategorija:ZX Spectrum]]</text>
      <sha1>n26imrwgk5ghjc8gapkhrm6rb44rojz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Игры за Atari ST</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5584</id>
    <revision>
      <id>43410</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:27:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Igry za Atari ST}} [[Kategorija:Игры за особне компјутеры]] [[Kategorija:Игры за Атари]]»</comment>
      <origin>43410</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="165" sha1="48sxj6x6u6utmewh1qhsche3fl5v1xt" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Igry za Atari ST}}
[[Kategorija:Игры за особне компјутеры]]
[[Kategorija:Игры за Атари]]</text>
      <sha1>48sxj6x6u6utmewh1qhsche3fl5v1xt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43413</id>
      <parentid>43410</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:29:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43413</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="160" sha1="mpdzbzljld0q9to38ufuaijvq4ekvdq" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Igry za Atari ST}}
[[Kategorija:Игры за особне компјутеры]]
[[Kategorija:Игры за Atari]]</text>
      <sha1>mpdzbzljld0q9to38ufuaijvq4ekvdq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Игры за Atari</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5585</id>
    <revision>
      <id>43412</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:29:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Igry za Atari}} [[Kategorija:Компјутерне игры по платформам]] [[Kategorija:Atari]]»</comment>
      <origin>43412</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="153" sha1="s0b9246r9h1si3serj3dm0idn2gq5ai" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Igry za Atari}}
[[Kategorija:Компјутерне игры по платформам]]
[[Kategorija:Atari]]</text>
      <sha1>s0b9246r9h1si3serj3dm0idn2gq5ai</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Игры за DOS</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5586</id>
    <revision>
      <id>43415</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:31:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Igry za DOS}} [[Kategorija:Игры за особне компјутеры]] [[Kategorija:Софтвер за DOS]] [[Kategorija:Компјутерне игры по операцијным системам]]»</comment>
      <origin>43415</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="251" sha1="q96o3ofd43bdehcev0ipfrgjgeuaxyi" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Igry za DOS}}
[[Kategorija:Игры за особне компјутеры]]
[[Kategorija:Софтвер за DOS]]
[[Kategorija:Компјутерне игры по операцијным системам]]</text>
      <sha1>q96o3ofd43bdehcev0ipfrgjgeuaxyi</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Компјутерне игры по операцијным системам</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5587</id>
    <revision>
      <id>43418</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:34:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Kompjuterne igry po operacijnym sistemam}} [[Kategorija:Видеоигры]]»</comment>
      <origin>43418</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="120" sha1="9am78xrshwvfcmlgya0wf98gnutmmtp" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Kompjuterne igry po operacijnym sistemam}}
[[Kategorija:Видеоигры]]</text>
      <sha1>9am78xrshwvfcmlgya0wf98gnutmmtp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Игры за Mac OS</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5588</id>
    <revision>
      <id>43420</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:36:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Игры за Mac OS}} [[Kategorija:Компјутерне игры по операцијным системам]] [[Kategorija:Софтвер за Mac OS]] [[Kategorija:Игры за платформы од Apple]]»</comment>
      <origin>43420</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="259" sha1="6eju1sn8l8ra6srvyqvly3ye6mzfd3x" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Игры за Mac OS}}
[[Kategorija:Компјутерне игры по операцијным системам]]
[[Kategorija:Софтвер за Mac OS]]
[[Kategorija:Игры за платформы од Apple]]</text>
      <sha1>6eju1sn8l8ra6srvyqvly3ye6mzfd3x</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43421</id>
      <parentid>43420</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:36:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43421</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="253" sha1="1l1i31kvng0ab2749i5luuuvgrgtptv" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Igry za Mac OS}}
[[Kategorija:Компјутерне игры по операцијным системам]]
[[Kategorija:Софтвер за Mac OS]]
[[Kategorija:Игры за платформы од Apple]]</text>
      <sha1>1l1i31kvng0ab2749i5luuuvgrgtptv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Populous (игра)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5589</id>
    <redirect title="Populous (igra)" />
    <revision>
      <id>43423</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:40:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Populous (igra)]]</comment>
      <origin>43423</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="468" sha1="4o8tzwq9578pxilw0m6oduxlwmnas72" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Populous (igra)]]
[[Kategorija:Симулаторы бога]]
[[Kategorija:Игры за Amiga]]
[[Kategorija:Игры за SNES]]
[[Kategorija:Игры за Game Boy]]
[[Kategorija:Игры за DOS]]
[[Kategorija:Игры за Atari ST]]
[[Kategorija:Игры за Acorn Archimedes]]
[[Kategorija:Игры за Sega Mega Drive]]
[[Kategorija:Игры за NEC PC-9801]]
[[Kategorija:Игры за Sega Master System]]
[[Kategorija:Игры за Mac OS]]</text>
      <sha1>4o8tzwq9578pxilw0m6oduxlwmnas72</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Игры за Amstrad CPC</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5590</id>
    <revision>
      <id>43426</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:48:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Igry za Amstrad CPC}} [[Kategorija:Игры за особне компјутеры]]»</comment>
      <origin>43426</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="128" sha1="p694uj6wjpum2zze9fc6i824z87ndys" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Igry za Amstrad CPC}}
[[Kategorija:Игры за особне компјутеры]]</text>
      <sha1>p694uj6wjpum2zze9fc6i824z87ndys</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Batman (игра, 1989)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5591</id>
    <redirect title="Batman (igra, 1989)" />
    <revision>
      <id>43428</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:50:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Batman (igra, 1989)]]</comment>
      <origin>43428</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="304" sha1="jol924l4jdt0vf5ozyjp2e8yetklxmm" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Batman (igra, 1989)]]
[[Kategorija:Игры за ZX Spectrum]]
[[Kategorija:Игры за DOS]]
[[Kategorija:Игры за Commodore 64]]
[[Kategorija:Игры за Amstrad CPC]]
[[Kategorija:Игры за Amiga]]
[[Kategorija:Игры за Atari ST]]
[[Kategorija:Игры за Amstrad PCW]]</text>
      <sha1>jol924l4jdt0vf5ozyjp2e8yetklxmm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Игры за Amiga</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5592</id>
    <revision>
      <id>43430</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:51:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Igry za Amiga}} [[Kategorija:Игры за особне компјутеры]]»</comment>
      <origin>43430</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="122" sha1="r3l3v4ejt7cmjmi70tbzd5bryuyzhgv" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Igry za Amiga}}
[[Kategorija:Игры за особне компјутеры]]</text>
      <sha1>r3l3v4ejt7cmjmi70tbzd5bryuyzhgv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Фајлове менедзеры</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5593</id>
    <revision>
      <id>43432</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:55:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Fajlove menedžery}} [[Kategorija:Фајлы]]»</comment>
      <origin>43432</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90" sha1="pss3s4kgsxl4shidxw8z5b64tpqe2cd" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Fajlove menedžery}}
[[Kategorija:Фајлы]]</text>
      <sha1>pss3s4kgsxl4shidxw8z5b64tpqe2cd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Фајлы</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5594</id>
    <revision>
      <id>43434</id>
      <timestamp>2026-07-24T21:58:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Фајлы}} [[Kategorija:Складишче компјутерных даных]]»</comment>
      <origin>43434</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="126" sha1="4o5qew2iwsysc3hvji8nqdldqt32vgs" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Фајлы}}
[[Kategorija:Складишче компјутерных даных]]</text>
      <sha1>4o5qew2iwsysc3hvji8nqdldqt32vgs</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43435</id>
      <parentid>43434</parentid>
      <timestamp>2026-07-24T21:58:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43435</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="121" sha1="tk1wsgoh8l7hzgdfs46seces1k6hhty" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Fajly}}
[[Kategorija:Складишче компјутерных даных]]</text>
      <sha1>tk1wsgoh8l7hzgdfs46seces1k6hhty</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Складишче компјутерных даных</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5595</id>
    <revision>
      <id>43437</id>
      <timestamp>2026-07-24T22:00:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Skladišče kompjuternyh danyh}} [[Kategorija:Храњенје информације]]»</comment>
      <origin>43437</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="131" sha1="hsjgxbjkyalywmqln1o21ouue1unt2r" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Skladišče kompjuternyh danyh}}
[[Kategorija:Храњенје информације]]</text>
      <sha1>hsjgxbjkyalywmqln1o21ouue1unt2r</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Храњенје информације</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5596</id>
    <revision>
      <id>43439</id>
      <timestamp>2026-07-24T22:02:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Hranjenje informacije}} [[Kategorija:Информацијна наука]]»</comment>
      <origin>43439</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="118" sha1="kdpo1w38hqv4wj4l64itztj00ugb0cz" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Hranjenje informacije}}
[[Kategorija:Информацијна наука]]</text>
      <sha1>kdpo1w38hqv4wj4l64itztj00ugb0cz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43530</id>
      <parentid>43439</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:48:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43530</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="105" sha1="qj4lbdznkhzbyk6r8cw8oew2pcd02mm" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Hranjenje informacije}}
[[Kategorija:Информатика]]</text>
      <sha1>qj4lbdznkhzbyk6r8cw8oew2pcd02mm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Фајлове системы</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5597</id>
    <revision>
      <id>43453</id>
      <timestamp>2026-07-24T23:07:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Fajlove sistemy}} [[Kategorija:Складишче компјутерных даных]] [[Kategorija:Фајлы]] [[Kategorija:Информацијне системы]]»</comment>
      <origin>43453</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="212" sha1="3ja1fgkfoy48hontot2dx0259k0kjf6" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Fajlove sistemy}}
[[Kategorija:Складишче компјутерных даных]]
[[Kategorija:Фајлы]]
[[Kategorija:Информацијне системы]]</text>
      <sha1>3ja1fgkfoy48hontot2dx0259k0kjf6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Фајл</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5598</id>
    <redirect title="Fajl" />
    <revision>
      <id>43456</id>
      <timestamp>2026-07-24T23:10:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Fajl]]</comment>
      <origin>43456</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="91" sha1="60q0qag0v518isga2xb2ce9aoresec0" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Fajl]]
[[Kategorija:Фајлы| ]]
[[Kategorija:Фајлове системы]]</text>
      <sha1>60q0qag0v518isga2xb2ce9aoresec0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Информацијне системы</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5599</id>
    <revision>
      <id>43458</id>
      <timestamp>2026-07-24T23:12:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Informacijne sistemy}} [[Kategorija:Информацијне технологије]]»</comment>
      <origin>43458</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="129" sha1="3145sdtxm90issrj8x41nsm0qp4m27j" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Informacijne sistemy}}
[[Kategorija:Информацијне технологије]]</text>
      <sha1>3145sdtxm90issrj8x41nsm0qp4m27j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Članky s propozicijami prěvodov</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5600</id>
    <revision>
      <id>43460</id>
      <timestamp>2026-07-24T23:19:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Kategorije stranic]]»</comment>
      <origin>43460</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="33" sha1="47oxqahfegxp6ykcl32d8ed6lfipss5" xml:space="preserve">[[Kategorija:Kategorije stranic]]</text>
      <sha1>47oxqahfegxp6ykcl32d8ed6lfipss5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Maly Princ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5601</id>
    <redirect title="Maly princ" />
    <revision>
      <id>43462</id>
      <timestamp>2026-07-24T23:22:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Maly Princ]] na [[Maly princ]]</comment>
      <origin>43462</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24" sha1="58nynnqmko6kgr4ozzcsxnz9dyklqzy" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Maly princ]]</text>
      <sha1>58nynnqmko6kgr4ozzcsxnz9dyklqzy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:CS1 errors: ISBN</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5602</id>
    <revision>
      <id>43468</id>
      <timestamp>2026-07-25T08:20:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Stranice s grěškami]]»</comment>
      <origin>43468</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36" sha1="7ehhn9l42r2vq9ttx2pl47vacjkx613" xml:space="preserve">[[Kategorija:Stranice s grěškami]]</text>
      <sha1>7ehhn9l42r2vq9ttx2pl47vacjkx613</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Путованје</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5603</id>
    <redirect title="Putovanje" />
    <revision>
      <id>43470</id>
      <timestamp>2026-07-25T08:34:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Putovanje]]</comment>
      <origin>43470</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="66" sha1="a7grnvuf00gbqn3d2f2iboxfg5mgabk" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Putovanje]]
[[Kategorija:Весденно житје]]</text>
      <sha1>a7grnvuf00gbqn3d2f2iboxfg5mgabk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Великы Новгород</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5604</id>
    <revision>
      <id>43473</id>
      <timestamp>2026-07-25T09:10:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Veliky Novgorod}} [[Kategorija:Грады в Росији]]»</comment>
      <origin>43473</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="103" sha1="abxfkmnvmikj1yaq44q5j45uy2e2p46" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Veliky Novgorod}}
[[Kategorija:Грады в Росији]]</text>
      <sha1>abxfkmnvmikj1yaq44q5j45uy2e2p46</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Novosibirsk</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5605</id>
    <redirect title="Новосибирск" />
    <revision>
      <id>43475</id>
      <timestamp>2026-07-25T09:14:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Новосибирск]]</comment>
      <origin>43475</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="78" sha1="78q9adfl3rx6l633yx77eu3m8e51t11" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Новосибирск]]
[[Kategorija:Грады в Росији]]</text>
      <sha1>78q9adfl3rx6l633yx77eu3m8e51t11</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43476</id>
      <parentid>43475</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:14:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43476</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="66" sha1="8vl7m7i5dqg68z5cmapl4sbirp2r1x0" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Новосибирск]]
[[Kategorija:Grady v Rosiji]]</text>
      <sha1>8vl7m7i5dqg68z5cmapl4sbirp2r1x0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Haiku (операцијна система)</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5606</id>
    <revision>
      <id>43479</id>
      <timestamp>2026-07-25T09:23:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Haiku (operacijna sistema)}} [[Kategorija:Операцијне системы]]»</comment>
      <origin>43479</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="123" sha1="j5dtp9sqbrsy9bcojx5eegdsgnq9bgo" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Haiku (operacijna sistema)}}
[[Kategorija:Операцијне системы]]</text>
      <sha1>j5dtp9sqbrsy9bcojx5eegdsgnq9bgo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Хантыјскы језык</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5607</id>
    <revision>
      <id>43483</id>
      <timestamp>2026-07-25T09:27:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Hantyjsky jezyk}} [[Kategorija:Уралске језыкы]]»</comment>
      <origin>43483</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="104" sha1="jc8atjuy4vtcvgivcz5zo5g1tog4yvh" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Hantyjsky jezyk}}
[[Kategorija:Уралске језыкы]]</text>
      <sha1>jc8atjuy4vtcvgivcz5zo5g1tog4yvh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хантыјскы језык</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5608</id>
    <redirect title="Hantyjsky jezyk" />
    <revision>
      <id>43484</id>
      <timestamp>2026-07-25T09:29:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Hantyjsky jezyk]]</comment>
      <origin>43484</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="158" sha1="9xwzsqhrj3ha87ynf71fq4rdo6l3t5o" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Hantyjsky jezyk]]
[[Kategorija:Уралске језыкы]]
[[Kategorija:Хантыјскы језык]]
[[Kategorija:Угрске језыкы]]</text>
      <sha1>9xwzsqhrj3ha87ynf71fq4rdo6l3t5o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Угрске језыкы</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5609</id>
    <revision>
      <id>43486</id>
      <timestamp>2026-07-25T09:32:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Ugrske jezyky}} [[Kategorija:Уралске језыкы]]»</comment>
      <origin>43486</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="102" sha1="dm32pl5dtkey8xlci7h0ak7nban1fr6" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Ugrske jezyky}}
[[Kategorija:Уралске језыкы]]</text>
      <sha1>dm32pl5dtkey8xlci7h0ak7nban1fr6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Горскомаријскы језык</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5610</id>
    <redirect title="Gorskomarijsky jezyk" />
    <revision>
      <id>43494</id>
      <timestamp>2026-07-25T09:44:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Gorskomarijsky jezyk]]</comment>
      <origin>43494</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="120" sha1="8o4jwdy9z7xez7ul86700huzolnpjrx" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Gorskomarijsky jezyk]]
[[Kategorija:Уралске језыкы]]
[[Kategorija:Маријскы језык]]</text>
      <sha1>8o4jwdy9z7xez7ul86700huzolnpjrx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Маријскы језык</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5611</id>
    <revision>
      <id>43496</id>
      <timestamp>2026-07-25T09:46:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Marijsky jezyk}} [[Kategorija:Уралске језыкы]]»</comment>
      <origin>43496</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="103" sha1="1rlpgdfpixwsze3wqs0gzlu5z3114ia" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Marijsky jezyk}}
[[Kategorija:Уралске језыкы]]</text>
      <sha1>1rlpgdfpixwsze3wqs0gzlu5z3114ia</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лукомаријскы језык</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5612</id>
    <redirect title="Lukomarijsky jezyk" />
    <revision>
      <id>43497</id>
      <timestamp>2026-07-25T09:48:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Lukomarijsky jezyk]]</comment>
      <origin>43497</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="136" sha1="o9sc8v5drq65qpch4rulx4byyg6m005" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Lukomarijsky jezyk]]
{{Сестринска категорија|Marijsky jezyk}}
[[Kategorija:Уралске језыкы]]</text>
      <sha1>o9sc8v5drq65qpch4rulx4byyg6m005</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43498</id>
      <parentid>43497</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:49:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43498</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="118" sha1="e95r5ujbmyb0bniqaz7klj2az4lyb39" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Lukomarijsky jezyk]]
{{Kategorija:Маријскы језык}}
[[Kategorija:Уралске језыкы]]</text>
      <sha1>e95r5ujbmyb0bniqaz7klj2az4lyb39</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43499</id>
      <parentid>43498</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:49:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43499</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="118" sha1="c8i1b9uc5eilq7ozsrdx5ipy229mg8o" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Lukomarijsky jezyk]]
[[Kategorija:Маријскы језык]]
[[Kategorija:Уралске језыкы]]</text>
      <sha1>c8i1b9uc5eilq7ozsrdx5ipy229mg8o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Маријскы језык</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5613</id>
    <redirect title="Marijsky jezyk" />
    <revision>
      <id>43500</id>
      <timestamp>2026-07-25T09:50:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Marijsky jezyk]]</comment>
      <origin>43500</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="114" sha1="9ywj3bvbzah3rthzxfk2c37lajuuamj" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Marijsky jezyk]]
[[Kategorija:Маријскы језык]]
[[Kategorija:Уралске језыкы]]</text>
      <sha1>9ywj3bvbzah3rthzxfk2c37lajuuamj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сєверозападны маријскы језык</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5614</id>
    <redirect title="Sěverozapadny marijsky jezyk" />
    <revision>
      <id>43501</id>
      <timestamp>2026-07-25T09:50:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Sěverozapadny marijsky jezyk]]</comment>
      <origin>43501</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="129" sha1="clrh0ueexlq3nmz9wl2j3gept8ytplo" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Sěverozapadny marijsky jezyk]]
[[Kategorija:Маријскы језык]]
[[Kategorija:Уралске језыкы]]</text>
      <sha1>clrh0ueexlq3nmz9wl2j3gept8ytplo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Мадјарскы језык</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5615</id>
    <revision>
      <id>43504</id>
      <timestamp>2026-07-25T09:56:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Madjarsky jezyk}} [[Kategorija:Мадјарскы језык| ]] [[Kategorija:Угрске језыкы]] [[Kategorija:Уралске језыкы]] [[Kategorija:Вугрија]]»</comment>
      <origin>43504</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="222" sha1="0t2aqng0jxyjjoa3tc9bosz64w093kj" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Madjarsky jezyk}}
[[Kategorija:Мадјарскы језык| ]]
[[Kategorija:Угрске језыкы]]
[[Kategorija:Уралске језыкы]]
[[Kategorija:Вугрија]]</text>
      <sha1>0t2aqng0jxyjjoa3tc9bosz64w093kj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мансијскы језык</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5616</id>
    <redirect title="Mansijsky jezyk" />
    <revision>
      <id>43506</id>
      <timestamp>2026-07-25T09:57:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «#REDIRECTS [[Mansijsky jezyk]] [[Kategorija:Мансијскы језык| ]] [[Kategorija:Уралске језыкы]] [[Kategorija:Угрске језыкы]]»</comment>
      <origin>43506</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="161" sha1="k1pcuz74sldx9ewyr2xcskeb2mlhyti" xml:space="preserve">#REDIRECTS [[Mansijsky jezyk]]
[[Kategorija:Мансијскы језык| ]]
[[Kategorija:Уралске језыкы]]
[[Kategorija:Угрске језыкы]]</text>
      <sha1>k1pcuz74sldx9ewyr2xcskeb2mlhyti</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43507</id>
      <parentid>43506</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T09:57:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Mansijsky jezyk]]</comment>
      <origin>43507</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="160" sha1="qmpi58rbgmsrvk8kdgpjx9193nbri9p" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Mansijsky jezyk]]
[[Kategorija:Мансијскы језык| ]]
[[Kategorija:Уралске језыкы]]
[[Kategorija:Угрске језыкы]]</text>
      <sha1>qmpi58rbgmsrvk8kdgpjx9193nbri9p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Мансијскы језык</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5617</id>
    <revision>
      <id>43509</id>
      <timestamp>2026-07-25T10:00:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Mansijsky jezyk}} [[Kategorija:Уралске језыкы]] [[Kategorija:Угрске језыкы]]»</comment>
      <origin>43509</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="145" sha1="g0ywxg88pav5aq33c1zfz2un2nug9wk" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Mansijsky jezyk}}
[[Kategorija:Уралске језыкы]]
[[Kategorija:Угрске језыкы]]</text>
      <sha1>g0ywxg88pav5aq33c1zfz2un2nug9wk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Обско-угрске језыкы</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5618</id>
    <redirect title="Obsko-ugrske jezyky" />
    <revision>
      <id>43510</id>
      <timestamp>2026-07-25T10:02:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Obsko-ugrske jezyky]]</comment>
      <origin>43510</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="117" sha1="gdzpr8jd57t9y3h6xlw1seyavi14jiy" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Obsko-ugrske jezyky]]
[[Kategorija:Уралске језыкы]]
[[Kategorija:Угрске језыкы]]</text>
      <sha1>gdzpr8jd57t9y3h6xlw1seyavi14jiy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Угрске језыкы</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5619</id>
    <redirect title="Ugrske jezyky" />
    <revision>
      <id>43512</id>
      <timestamp>2026-07-25T10:03:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Prěnapravjenje stranice na [[Ugrske jezyky]]</comment>
      <origin>43512</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="113" sha1="escz896eigy7y67rref5rdb352hpxni" xml:space="preserve">#REDIRECT [[Ugrske jezyky]]
[[Kategorija:Уралске језыкы]]
[[Kategorija:Угрске језыкы| ]]</text>
      <sha1>escz896eigy7y67rref5rdb352hpxni</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Articles which use infobox templates with no data rows</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5620</id>
    <revision>
      <id>43514</id>
      <timestamp>2026-07-25T10:10:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Stranice s grěškami]]»</comment>
      <origin>43514</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36" sha1="7ehhn9l42r2vq9ttx2pl47vacjkx613" xml:space="preserve">[[Kategorija:Stranice s grěškami]]</text>
      <sha1>7ehhn9l42r2vq9ttx2pl47vacjkx613</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Хисторија Окситаније</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5621</id>
    <revision>
      <id>43522</id>
      <timestamp>2026-07-25T10:33:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Historija Oksitanije}} [[Kategorija:Хисторија Франције]]»</comment>
      <origin>43522</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="117" sha1="mikds49o99a7yad53yrbe1ggeca6cdj" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Historija Oksitanije}}
[[Kategorija:Хисторија Франције]]</text>
      <sha1>mikds49o99a7yad53yrbe1ggeca6cdj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Informatika</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5622</id>
    <revision>
      <id>43528</id>
      <timestamp>2026-07-25T10:46:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Sestrinska kategorija|Информатика}} [[Kategorija:Nauka]] [[Kategorija:Informacijne tehnologije]]»</comment>
      <origin>43528</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="109" sha1="84oz0v4qdo1r47sqns9fct2vqi6fm1c" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Информатика}}
[[Kategorija:Nauka]]
[[Kategorija:Informacijne tehnologije]]</text>
      <sha1>84oz0v4qdo1r47sqns9fct2vqi6fm1c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Информатика</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5623</id>
    <revision>
      <id>43529</id>
      <timestamp>2026-07-25T10:47:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Informatika}} [[Kategorija:Наука]] [[Kategorija:Информацијне технологије]]»</comment>
      <origin>43529</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="146" sha1="0kf6s1mjczrmj4cnp0do0brb992j37r" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Informatika}}
[[Kategorija:Наука]]
[[Kategorija:Информацијне технологије]]</text>
      <sha1>0kf6s1mjczrmj4cnp0do0brb992j37r</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Kriptografija</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5624</id>
    <revision>
      <id>43534</id>
      <timestamp>2026-07-25T10:56:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Sestrinska kategorija:Криптографија}} [[Kategorija:Hranjenje informacije]] [[Kategorija:Informatika]] [[Kategorija:Matematika]]»</comment>
      <origin>43534</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="142" sha1="tgeh8dmhj82eeeap5n8dlr8h8hq9gu9" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija:Криптографија}}
[[Kategorija:Hranjenje informacije]]
[[Kategorija:Informatika]]
[[Kategorija:Matematika]]</text>
      <sha1>tgeh8dmhj82eeeap5n8dlr8h8hq9gu9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43535</id>
      <parentid>43534</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:56:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43535</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="142" sha1="hdqu1peyp038xqgqj8lpoj4lq6kkbpv" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Криптографија}}
[[Kategorija:Hranjenje informacije]]
[[Kategorija:Informatika]]
[[Kategorija:Matematika]]</text>
      <sha1>hdqu1peyp038xqgqj8lpoj4lq6kkbpv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Криптографија</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5625</id>
    <revision>
      <id>43536</id>
      <timestamp>2026-07-25T10:57:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Kriptografija}} [[Kategorija:Храњење информације]] [[Kategorija:Информатика]] [[Kategorija:Математика]]»</comment>
      <origin>43536</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="186" sha1="54w9po8pmrjcrdbcj8gd51uu58txhgp" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Kriptografija}}
[[Kategorija:Храњење информације]]
[[Kategorija:Информатика]]
[[Kategorija:Математика]]</text>
      <sha1>54w9po8pmrjcrdbcj8gd51uu58txhgp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43537</id>
      <parentid>43536</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T10:57:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43537</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="188" sha1="abmox1bjrj5gb4894swc8b8305tiq7y" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Kriptografija}}
[[Kategorija:Храњенје информације]]
[[Kategorija:Информатика]]
[[Kategorija:Математика]]</text>
      <sha1>abmox1bjrj5gb4894swc8b8305tiq7y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Kategorije:Latinica</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5626</id>
    <revision>
      <id>43541</id>
      <timestamp>2026-07-25T11:08:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «__HIDDENCAT__»</comment>
      <origin>43541</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13" sha1="2twjmejn56ditxo46hqinfh52nh6flb" xml:space="preserve">__HIDDENCAT__</text>
      <sha1>2twjmejn56ditxo46hqinfh52nh6flb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Kategorije:Kirilica</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5627</id>
    <revision>
      <id>43543</id>
      <timestamp>2026-07-25T11:11:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «__HIDDENCAT__»</comment>
      <origin>43543</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13" sha1="2twjmejn56ditxo46hqinfh52nh6flb" xml:space="preserve">__HIDDENCAT__</text>
      <sha1>2twjmejn56ditxo46hqinfh52nh6flb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Prědprijemstva</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5628</id>
    <revision>
      <id>43548</id>
      <timestamp>2026-07-25T11:36:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Sestrinska kategorija:Прєдпријемства}} [[Kategorija:Organizacije]] [[Kategorija:Ekonomika]]»</comment>
      <origin>43548</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="107" sha1="g92e1yspqat77xbgqcrwzqcxejtzla6" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija:Прєдпријемства}}
[[Kategorija:Organizacije]]
[[Kategorija:Ekonomika]]</text>
      <sha1>g92e1yspqat77xbgqcrwzqcxejtzla6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43549</id>
      <parentid>43548</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:36:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>43549</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="107" sha1="19gpg27cvvi45jx2b2gnrl3rb3z14pf" xml:space="preserve">{{Sestrinska kategorija|Прєдпријемства}}
[[Kategorija:Organizacije]]
[[Kategorija:Ekonomika]]</text>
      <sha1>19gpg27cvvi45jx2b2gnrl3rb3z14pf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Прєдпријемства</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5629</id>
    <revision>
      <id>43550</id>
      <timestamp>2026-07-25T11:37:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија:Prědprijemstva}} [[Kategorija:Организације]] [[Kategorija:Економика]]»</comment>
      <origin>43550</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="135" sha1="00onkt0bjoyi4c7l439n4vilywnv4ow" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија:Prědprijemstva}}
[[Kategorija:Организације]]
[[Kategorija:Економика]]</text>
      <sha1>00onkt0bjoyi4c7l439n4vilywnv4ow</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>43551</id>
      <parentid>43550</parentid>
      <timestamp>2026-07-25T11:37:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>43551</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="135" sha1="ly39lull2qxao6azr25j1g3z7o7xgsi" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Prědprijemstva}}
[[Kategorija:Организације]]
[[Kategorija:Економика]]</text>
      <sha1>ly39lull2qxao6azr25j1g3z7o7xgsi</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Игры за Game Boy</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5630</id>
    <revision>
      <id>43558</id>
      <timestamp>2026-07-25T11:53:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Igry za Game Boy}} [[Kategorija:Компјутерне игры по платформам]]»</comment>
      <origin>43558</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="135" sha1="fnqo97p504hqbfaalasy6i8kh73h8ch" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Igry za Game Boy}}
[[Kategorija:Компјутерне игры по платформам]]</text>
      <sha1>fnqo97p504hqbfaalasy6i8kh73h8ch</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Игры за Sega Master System</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5631</id>
    <revision>
      <id>43559</id>
      <timestamp>2026-07-25T11:55:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Igry za Sega Master System}} [[Kategorija:Компјутерне игры по платформам]]»</comment>
      <origin>43559</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="145" sha1="q9oq84ittlsaq7pzia11jjcnbmmyrw6" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Igry za Sega Master System}}
[[Kategorija:Компјутерне игры по платформам]]</text>
      <sha1>q9oq84ittlsaq7pzia11jjcnbmmyrw6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Игры за SNES</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5632</id>
    <revision>
      <id>43560</id>
      <timestamp>2026-07-25T11:55:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Igry za SNES}} [[Kategorija:Компјутерне игры по платформам]]»</comment>
      <origin>43560</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="131" sha1="ib2d3h6b6uq9jnu1qf6z4p2ka8c03ut" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Igry za SNES}}
[[Kategorija:Компјутерне игры по платформам]]</text>
      <sha1>ib2d3h6b6uq9jnu1qf6z4p2ka8c03ut</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Kategorija:Игры за Sega Mega Drive</title>
    <ns>14</ns>
    <id>5633</id>
    <revision>
      <id>43561</id>
      <timestamp>2026-07-25T11:56:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Igry za Sega Mega Drive}} [[Kategorija:Компјутерне игры по платформам]]»</comment>
      <origin>43561</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="142" sha1="rw9fxndlw71vwvok4qawkd3q737xflu" xml:space="preserve">{{Сестринска категорија|Igry za Sega Mega Drive}}
[[Kategorija:Компјутерне игры по платформам]]</text>
      <sha1>rw9fxndlw71vwvok4qawkd3q737xflu</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>