Vikipedija isvwiki https://isv.wikipedia.org/wiki/Glavna_stranica MediaWiki 1.47.0-wmf.12 first-letter Media Special Besěda Koristnik Besěda s koristnikom Vikipedija Besěda Vikipedije Fajl Besěda o fajlu MediaWiki Besěda o MediaWiki Šablon Besěda o šablonu Pomoč Besěda o pomoči Kategorija Besěda o kategoriji TimedText TimedText talk Modul Besěda modula Event Event talk 10 122 44580 41779 2026-07-29T08:48:53Z Ilja isv 10 44580 wikitext text/x-wiki <includeonly>{{#invoke:Coordinates|coord}}</includeonly><noinclude> {{Dokumentacija}} <!-- Add categories to the /doc subpage, interwikis to Wikidata, not here --> </noinclude> sg34zf1otwgaev4nl76cbioy5d1q7pb 0 559 44639 28849 2026-07-29T10:54:01Z IJzeren Jan 9 44639 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" style="width:300px; text-align:left; float:right; margin:0 0 1em 1em; border:0; background:#f9f9f9;" |+ style="font-weight:bold; font-size:110%; text-align:center; border-bottom:0;" |Vojna ! colspan="2" style="text-align:center; border:0;" |Pěsnja |- ! style="border:0; width:35%;" |Artist | style="border:0;" |[[Kino (muzykalna grupa)|Kino]] |- ! style="border:0;" |Rok | style="border:0;" |1988 |- ! style="border:0;" |Žanr | style="border:0;" |[[Fank]], [[nova volna]], [[dens-pank]] |- ! style="border:0;" |Avtor pěsnje | style="border:0;" |[[Viktor Coj]] |- ! style="border:0;" |Video pěsnje | style="border:0;" |[https://www.youtube.com/watch?v=Pb7_Azq9pXE {{-|YouTube}}] |} '''"Vojna"''' (takože jest znana pod nazvoju '''"Medžu zemjeju i nebom"''') — jest pěsnja [[Совєтскы сојуз|sovětskoj]] rok-grupy "Kino" iz albuma "Grupa Krvi" ({{Jezyky|ru|"Группа Крови"}}), koj pojavil se v 1988 letu. Avtor teksta i muziky — [[Viktor Coj]]. Kogdy žurnalisti pytali Coja ob tutoj pěsnjě, on govoril, že "vojna" tut jest abstraktna i ne odnosi se do konfliktov v gorečih točkah. 31 dekembra 1999 leta radiostancija "Naše radio" ({{Jezyky|ru|"Наше радио"}}) zapisalo pěsnju v spis 100 najlěpšyh pěsnej ruskogo roka za 20 stoletje po rezultatam izbora slušateljev<ref>{{Cite web|archive-date=2022-02-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20220207121215/https://www.nashe.ru/news/luchshie-rok-pesni-xx-veka|title=Лучшие рок-песни XX века|url=https://www.nashe.ru/news/luchshie-rok-pesni-xx-veka|url-status=live}}</ref>. == Tekst pěsnji == {| class="wikitable" style="width:100%;" ! style="width:50%;" | Medžuslovjansky ! style="width:50%;" | Original na russkom |- | <poem> Pokaži mně ljudij, uvěrjenyh v zautrašnom dnju Namaljuj mně portrety pogynuvših na tutom putu Pokaži mně togo, kto prěžil jedin iz polka No někto jest dolžen (povinen) stati dverju, a někto zamkom, a někto ključom od zamka. Zemja. Nebo Medžu Zemjeju i Nebom — vojna! I kde by ty ni byl Čto by ni dělal Medžu Zemjeju i Nebom — vojna! Někde sut ljudi za ktoryh jest denj i jest noč Někde sut ljudi u ktoryh jest syn i jest doči (dočera) Někde sut ljudi za ktoryh teorema (jest) věrna No někto stane stěnoju, a někto ramenom, pod ktorym bude tresti se stena Zemja. Nebo Medžu Zemjeju i Nebom — vojna! I kde by ty ni byl Čto by ni dělal Medžu Zemjeju i Nebom — vojna! Medžu Zemjeju i Nebom — vojna! Medžu Zemjeju i Nebom — vojna! Vojna! Vojna! </poem> |<poem> Покажи мне людей, уверенных в завтрашнем дне Нарисуй мне портреты погибших на этом пути Покажи мне того, кто выжил один из полка Но кто-то должен стать дверью, а кто-то замком, а кто-то ключом от замка Земля. Небо Между Землёй и Небом — война! И где бы ты ни был Что б ты ни делал Между Землёй и Небом — война! Где-то есть люди, для которых есть день и есть ночь Где-то есть люди, у которых есть сын и есть дочь Где-то есть люди, для которых теорема верна Но кто-то станет стеной, а кто-то плечом, под которым дрогнет стена Земля. Небо Между Землёй и Небом — война! И где бы ты ни был Что б ты ни делал Между Землёй и Небом — война! Между Землёй и Небом — война! Между Землёй и Небом — война! Война! Война! </poem> |} == Iztočniky == <references /> == Vněšnje linky == * ''Tutoj članok imaje prěvod iz članka «[[:ru:Война_(песня)|Война (песня)]]» v Vikipediji na'' ''russkom jezyku ([https://ru.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0_(%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D1%8F)&action=history spis avtorov]; dozvoljenje [[ccorg:licenses/by-sa/4.0/|CC BY-SA 4.0]]).'' [[Kategorija:Muzikalne tvorby]] [[Kategorija:Музикалне творбы]] m381rxmwuftoy7rdmv6r1n1mo3v1cp4 0 568 44640 29595 2026-07-29T10:54:14Z IJzeren Jan 9 44640 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=2023-05}} {{Kartka programa | ekranovy snimok = AO-DOS.png | stanje = Не развива се |nazva=AO-DOS}} '''AO-DOS''' јест дискова операцијна система за [[Совєтскы сојуз|совєтске]] особне компјутеры [[БК (компјутер)|БК-0010 и БК-0011М]]. Користала [[Фајлова система|фајлову систему]] {{-|[[MicroDOS]]}}. Имала развиты језык командного терминала, поддржку/подтримыванје пакетных фајлов. Сдржала {{-|[[Norton Commander]]}}-подобну повлаку {{-|DOS-SHELL}}. Дозволјала створити виртуалны електроничны диск в памети компјутера. Подтримывала/поддрживала, в послєдњеј версије, до 23 дисковых апаратов. Имала оддєлне од једра системы драјвера вводженја/изводженја<ref>[http://old-dos.ru/index.php?page=files&mode=files&do=show&id=1431 AODOS (AO-DOS) na old-dos.ru ]</ref>. == Iztočniky == <references /> == Внєшње линкы == * [https://web.archive.org/web/20140714215615/http://vak.ru/pub/bk/AODOS%201.77.bkd.gz Образ диска AO-DOS 1.77] * [https://web.archive.org/web/20071004211010/http://vak.ru/pub/bk/AODOS%202.10.bkd.gz Образ диска AO-DOS 2.10] * [http://bk0010.narod.ru/docs/BK_Magazine/PKBK-1994-3.djvu Дискови операцијне системы за БК-0011М (djvu)] [https://web.archive.org/web/20210713184031/http://bk0010.narod.ru/docs/BK_Magazine/PKBK-1994-3.djvu архивована версија од 13 јулија 2021] [[Kategorija:Операцијне системы БК]] 9u65jwemfuyvu8shaov3vezxapi65cu 0 574 44588 28856 2026-07-29T10:30:06Z IJzeren Jan 9 44588 wikitext text/x-wiki [[Fajl:2014 Suchum, Państwowy Zespół Folkowy Pieśni i Tańca Republiki Abchazji (01).jpg | thumb | 300px | Tablica s tekstom na abhazskom jezyku: «Državny zasluženy ansambl narodnoj pěsnje i tanca Abhazije»]] '''Abhazsky alfabet''' ({{Jezyky|ab|Аԥсуа алфавит}}) jest [[alfabet]], ktory služi za pisan‌je [[Abhazsky jezyk|abhazskogo jezyka]]. Dnešnjego dnja, abhazsky jezyk piše se vlastnoju, dost specifičnoju versijeju [[Kirilica|kiriličnogo alfabeta]], ktora harakterizuje se odnositeljno vysokoju kolikostju dvuznakov i bukv odsutnyh v drugyh jezykah. Jednakože v tečen‌ju svojego jestvovan‌ja abhazsky prošel različne etapy, s raznymi [[Pismo|pismami]] i nejednokratnymi reformami. Množstvo tyh izměn, često s političnoju motivacijeju, nesumněno imělo neblagoprijatny vliv na funkcionovan‌je literaturnogo jezyka.<ref>{{-|Chirikba}}, str. 15.</ref> == Historija == === Prěd 19. stolětjem === Kromě někojih oddělnyh netočnyh zapisov, abhazsky jezyk byl nepisany prěd 19. stolětjem. Gramotno naseljen‌je [[Abhazija|Abhazije]] koristalo za pisan‌je druge jezyky: do 9. stolětja [[Grečsky jezyk|grečsky]], a pozdněje [[Gruzinsky jezyk|gruzinsky]], v rědkyh slučajah (glavno v 18. stolětju) takože [[Turečsky jezyk|turečsky]], ačekoli daže v periodu turečskogo vladan‌ja v Abhaziji gruzinsky dalje služil literaturnym jezykom, a turečsky jezyk ne našel zamětno razprostranjen‌je.<ref>Bgažba (1967), str. 27–28.</ref> Najranše znane zapisy abhazskogo jezyka byli sdělane v 17. stolětju, kogda turečsky putovatelj Evlija Čelebi ({{Jezyky|tr|Evliya Çelebi, اوليا چلبى‎}}) zapisal 40 abhazskyh slov i fraz na osmanskom variantu [[Arabsko pismo|arabskogo pisma]] v svojej monumentalnoj «Knigě putešestvij» ({{Jezyky|tr|Seyahatname}}) iz 1641 g. Tym ne menje, arabsko pismo nikogda ne prijelo se kako osnova za pisan‌je abhazskogo jezyka, v protivnosti k [[Adygejsky jezyk|adygejskomu]] i [[Abazinsky jezyk|abazinskomu]] jezykam. Pozdněje, v 18. stolětju i na početku 19. stolětja, němečsko-rosijski učeni-putovatelji Johann Gjuldenštedt, G. Rozen, Peter Pallas i Julius Klaprot takože zapisali spisy abhazskyh slov.<ref>Bgažba (1967), str. 34.</ref> === Period kirilice (1862–1926) === [[Fajl:Abkhaz alphabet 1862.png | thumb | 300px | Alfabet Uslara (1862)]] [[Fajl:Abkhazian alphabet in Gulia and Machavariani 1892 02.jpg | thumb | 300px | Alfabet Gulia i Mačavariani (1892)]] [[Fajl:Chochua Abkhazskaya azbuka 1909.jpg | thumb | 300px | Bukvar Čočua (1909)]] Od 1810 g. Abhazija byla okupovana [[Rosija|Rosijskoju imperijeju]] i sovsěm včlenjena jeju v 1864 g. V svezi s tym [[russky jezyk]] takože načel igrati rolju, a zajedno s njim takože [[kirilica]]. Prva izvěstna proba zapisan‌ja abhazskyh slov i fraz na kiriličnom alfabetu jest tako nazyvajemy {{Lang|ru|Словарь Абазинской}} («Abazinsky slovnik»), sostavjeny v 1827 g. russkym oficerom-dekabristom Vladimirom Pavlovičem Romanovom. Tutoj slovnik, ktory sodrživaje okolo 2 tys. slov i četyri stranic s frazami, napisane [[Russka azbuka|russkym alfabetom]], byl najdeny odnositeljno nedavno v bibliotekě v [[Tbilisi]] i prvy raz publikovany v 2014 g. Ačekoli slovnik nazyvaje se «[[Abazinsky jezyk|abazinskym]]», slova, ktore sodrživaje, sut abhazske.<ref>{{Cite book | url = https://disk.yandex.ru/i/DEn2BX813MLN4p | first = А.Ч. | last = Абазов | title = Абазинской Словарь | chapter = Кавказ в исследованиях декабристов: о неизвестной рукописи «Абазинского словаря» (Словаря абхазского языка и других черкесских наречий) В.П. Романова | year = 2016 | pages = 4–5 | language = ru}}</ref> Otcem abhazskogo alfabeta jednakože uvažaje se ne Romanov, ale rosijsky general-major i kavkazověd [[Pjotr Uslar|Pjotr Karlovič Uslar]] (1816–1875), ktory – pravdopodobno ne znajuči o slovniku Romanova – za svoju monografiju «Abhazsky jezyk» iz 1861–1862 lět stvoril prvy abhazsky alfabet, sostoječi iz 55 bukv.<ref name="Uslar">Uslar (1862).</ref> Na osnovu Uslar vzel kiriličny alfabet, stvorjeny finsko-rosijskym učenym Andersom Sjögrenom za [[osetinsky jezyk]], zaměnjajuči i dopolnjajuči go bukvami izmysljenymi jim samym ('''[[ҩ]]''', '''[[ꚅ]]''', '''[[ӡ]]''', [[Fajl:Cyrillic small letter Tse with long left leg.svg|20x14px|link=Ц s dolgoju lěvoju nogoju]], '''[[ꚏ]]''', '''[[ꚗ]]''', '''[[ҽ]]''') ili pozajetymi iz [[Grečsky alfabet|grečskogo]] ('''[[ꚃ]]''', '''[[ꚍ]]'''), [[Latinica|latinskogo]] ('''[[һ]]''', '''[[ꚕ]]''', {{-|'''[[Ј (kirilica)|ј]]'''}}, '''[[Ԛ (kirilica)|ԛ]]'''), [[Srbska azbuka|srbskogo]] ('''{{-|[[ђ]]}}''') i [[Gruzinsko pismo|gruzinskogo]] ([[Fajl:Cyrillic small letter Cil.svg|20x15px|link=Cil (kirilica)]], [[Fajl:Cyrillic small letter Cil with bar.svg|20x15px|link=Prěčrknuto cil]], [[Fajl:Cyrillic small letter Char.svg|20x15px|link=Čar (kirilica)]]) alfabetov, poněkojimi s diakritičnymi znakami – brevisom (˘), sedilju (¸) i vertikalnoju črtkoju (х̍).<ref>Čirikba (2019), str. 3.</ref><ref>Bgažba (1967), str. 40–43.</ref> Uslarova gramatika, izdana litografičnym sposobom v 1862 g., byla prva čest cěloj serije opisov bezpisemnyh [[Kavkazske jezyky|jezykov Kavkaza]]. Na osnově Uslarovogo děla povstali slědujuče izdan‌ja, ktore sodrživali varianty jegovoj azbuky: * Rosijsky general Ivan Aleksejevič Bartolomej (1813–1870) publikoval v 1865 g. «Abhazsky bukvar» ({{Jezyky|ru|Абхазскій букварь}}), knigu s 188 stranicami, v ktoroj prikladne teksty sut napisane v treh jezykah: na abhazskom, russkom i gruzinskom, pri čem vse abhazske bukvy i slova sut napisane rukopisnymi bukvami, a russke i gruzinske pečatnymi.<ref>Bartolomej (1865).</ref> Bukvy v tutym izdan‌ju sut identične Uslarovym, s izključen‌jem odsutnosti treh bukv označajuče zvuky harakteristične [[Bzybsky dialekt abhazskogo jezyka|bzybskomu dialektu]] ('''[[ҫ]]''', [[Fajl:Cyrillic small letter Tse with long left leg.svg|20x14px|link=Ц s dolgoju lěvoju nogoju]], [[Fajl:Cyrillic small letter Cil with bar.svg|20x15px]]). Mimohodom, tutoj bukvar ne dostal praktično priměnjen‌je iz pričiny onogdašnjej odsutnosti abhazskyh škol i učiteljskyh kadrov.<ref>Bgažba (1967), str. 48–49.</ref> * Ukrajinsky pedagog Myhajlo Romualdovyč Zavadskyj (1848–1926) publikoval v 1887 g. pečatnu versiju monografije Uslara. On izměnil někoje prvopočetne Uslarove bukvy na druge, inspirovane versijeju osetinskoj ortografije Vsevoloda Millera, argumentujuči, že te rukopisne bukvy «značno uveličajut cěnu izdan‌ja, bez vsekakoj prědnosti za děla», i že «Uslar, nakoliko nam izvěstno, ne govori o neobhodimosti shranjen‌ja prijetyh jim načrtanij, a samo izražaje želan‌je udržati čislo znakov, čto my v točnosti i jesmo izpolnili».<ref>Uslar (1887), str. VIII–IX.</ref> Takym sposobom on izměnil sedilje v bukvah {{Calibri|'''[[г̧]]''', '''[[к̧]]''', '''[[п̧]]''', '''[[т̧]]'''}} na zapete (komy) {{Calibri|('''[[г̓]]''', '''[[к̓]]''', '''[[п̓]]''', '''[[т̓]]''')}}, a gruzinske bukvy [[Fajl:Cyrillic small letter Cil.svg|20x15px|link=Cil (kirilica)]], [[Fajl:Cyrillic small letter Cil with bar.svg|20x15px|link=Prěčrknuto cil]], [[Fajl:Cyrillic small letter Char.svg|20x15px|link=Čar (kirilica)]] na {{Calibri|'''[[ц̓]]''', '''[[ꚑ]]''', '''[[ч̓]]'''}}, takože vvodeči bukvy {{Calibri|'''[[ꚉ]]''', '''[[џ]]''', '''[[ꚇ]]''', '''[[ꚇ̆]]''', '''[[ц̍]]'''}} zaměsto {{Calibri|'''[[ӡ]]''', '''[[ђ]]''', '''[[ҽ]]''', '''[[ҽ̆]]'''}}, [[Fajl:Cyrillic small letter Tse with long left leg.svg|20x14px|link=Ц s dolgoju lěvoju nogoju]]. Iz vvedenyh Zavadskym bukv samo bukvy '''[[ҩ]]''', '''[[ꚁ]]''' i '''[[ꚃ]]''' byli koristane takože v pozdnějših versijah abhazskogo alfabeta, vključajuči sučasny alfabet.<ref>Bgažba (1967), str. 44–45.</ref> * Gruzinsky krajevid Konstantin Davidovič Mačavariani (1857–1926?) i jegov učenik Dmitrij Iosifovič Gulia (1874–1960) publikovali v 1892 g. vtory bukvar pod zaglavjem «Abhazska azbuka. Glavnějše molitvy i zapovědi na abhazskom i crkovnoslovjanskom jezykah» ({{Jezyky|ru|Абхазская азбука. Главнѣйшія молитвы и заповѣди на абхазскомъ и церковно-славянскомъ языкахъ}}).<ref name="MG">Gulia i Mačavariani (1892)</ref> Jihny alfabet jest mnogo shodny Uslarovomu i imaje 51 bukvu; odsutne sut Uslarove bukvy (prědstavjajuče bzybske glasky) '''[[ҫ]]''', '''{{Calibri|[[х̍]]}}''', [[Fajl:Cyrillic small letter Tse with long left leg.svg|20x14px|link=Ц s dolgoju lěvoju nogoju]], [[Fajl:Cyrillic small letter Cil with bar.svg|20x15px|link=Prěčrknuto cil]]. Gruzinske bukvy [[Fajl:Cyrillic small letter Cil.svg|20x15px|link=Cil (kirilica)]] i [[Fajl:Cyrillic small letter Char.svg|20x15px|link=Čar (kirilica)]] zaměnili na {{Calibri|'''[[ҵ]]''' i '''[[ꚓ]]'''}}, vzete iz Sjögrenovogo alfabeta, a '''{{-|[[ђ]]}}''' na '''[[џ]]''', vzeto iz alfabeta Zavadskogo.<ref>Bgažba (1967), str. 52.</ref> Kromě togo, rukopisne formy Uslarovyh bukv s sediljami {{Calibri|'''[[г̧]]''', '''[[к̧]]''', '''[[п̧]]''', '''[[т̧]]'''}} izgledajut identično, ale v pečatnoj formě imajut haky: '''[[ҕ]]''', '''[[ӄ]]''', '''[[ҧ]]''', '''[[ꚋ]]'''. * V 1906 g. byl izdany slědujuči bukvar, bez ukazanogo avtora. Prve 25 stranic sut sovsěm identične bukvaru Mačavariani i Gulia, ale dalje sodrživaje proste teksty do nauky zaměsto religioznyh tekstov.<ref>''Абхазская азбука'' (1906).</ref> * Abhazsky pedagog i pozdnějši prezident Abhazskoj ASSR Andrej Maksimovič Čočua (1879–1965) publikoval četvrty i najuspěšnějši bukvar v 1909 g. Vtoro, dopolnjeno izdan‌je nastupilo v 1914 g., a tretje v 1924 g., s dopolnjen‌jem v 1925 g.; pozdnějše izdan‌ja uže koristali latinsky alfabet.<ref>{{Cite web | url = http://apsnyteka.org/1647-chochua_a_bukvar_1909-1931_abh.html | title = А. М. Ҷоҷуа / А. М. Чочуа. Аԥсуа Анбан / Абхазская азбука (букварь) | website = Apsnyteka.org | access-date = 2025-12-07}}</ref> Jegov kiriličny alfabet odličal se od alfabeta Gulia i Mačavariani tym, že Čočua odstranil bukvy {{Calibri|'''[[ꚅ̆]]'''}} i {{-|'''[[Ј (kirilica)|ј]]'''}}, a dodal bukvy s brevisom ({{Calibri|'''[[г̆]]''', '''[[ҕ̆]]''', '''[[ӂ]]''', '''[[џ̆]]''', '''[[к̆]]''', '''[[ӄ̆]]''', '''[[ԛ̆]]''', '''[[х̆]]'''}}) za označen‌je smekčen‌ja, kde Uslar i drugi ješče pisali {{-|'''гј'''}} i t.d.<ref>Čočua (1909).</ref> * Od konca 19. stolětja v Suhumi funkcionoval tako nazyvajemy Abhazsky prěvoditeljsky komitet, ktory zajmal se prěvodžen‌jem Biblije i drugoj religioznoj literatury na abhazsky, posluživajuči se modifikovanym variantom Uslarovogo alfabeta, identičnym alfabetu Čočua, ale ješče sodrživajuči bukvu {{Calibri|'''[[ꚅ̆]]'''}}.<ref>Bgažba (1967), str. 53.</ref> * V 1906 g. abhazsky historik i aktivist Semjon Mihajlovič Ašhacava (1886–1943) iztvoril alfabet sostoječi iz 77 bukv i prědstavjajuči vse fonemy bzybskogo dialekta.<ref name="Ašhacava">Bgažba (1964), str. 16–17.</ref><ref>{{Cite web | url = http://apsnyteka.org/4211-Ashkhatsava_Izbrannye_trudy_2021.html | title = С. М. Ашхацава. Избранные труды | website = Apsnyteka.org | access-date = 2025-12-08 | language = ru}}</ref> Ašhacava byl rukovoditelj bzybskogo komiteta Družstva razprostranjen‌ja prosvěty srěd Abhazov, ktory v 1913–1914 lětah prislal Nikolaju Marru okolo 100 abhazskyh skazok napisanyh na tom alfabetu, ale kromě togo nikogda ne došlo k praktičnomu priměnjen‌ju.<ref>Bgažba (1967), str. 56.</ref> Čto se tyče form, tutoj alfabet odličaje se od alfabetu Prěvoditeljskogo komiteta tym, že koristaje nižnje črtky zaměsto hakov ('''[[ӷ]]''', '''[[қ]]''', '''[[ԥ]]''', '''[[ҭ]]'''), i bukvy '''[[ц́]]''' i '''[[ч́]]''' zaměsto '''[[ҵ]]''' i '''[[ꚓ]]'''. Kromě togo, on sodrživaje dodatočne samoglasky {{Calibri|'''[[ӑ]]''', '''[[і̆]]''', '''[[ў]]''', '''[[ӳ]]''', '''[[а̄]]''' i '''[[о̄]]'''}}, a takože pozajetu od grečskogo alfabeta bukvu '''[[χ]]'''. Nakonec, palatalizacija jest označena točkoju zaměsto brevisom (napr. {{Calibri|'''[[г̇]]''', '''[[ӷ̇]]''', '''[[џ̇]]'''}}, ...), a labializacija prstenjem (napr. {{Calibri|'''[[ꚅ̊]]''', '''[[з̊]]''', '''[[к̊]]'''}}, ...).<ref>Marr (1938), str. 158–163.</ref> <gallery mode=packed heights=180px caption="«Otci-založitelji» abhazskogo alfabeta"> Uslar-engraving-with-caption.jpg | [[Pjotr Uslar|Pjotr Karlovič Uslar]]<br />(1816–1875) Bartolomey_Ivan_Alexeyevich.jpg | Ivan Aleksejevič Bartolomej<br />(1813–1870) Завадский М. Р (cropped).jpg | Myhajlo Romualdovyč Zavadskyj<br />(1848–1926) Stamp of Abkhazia - 2003 - Colnect 1007799 - Konstantin Machavariani 1853-1927.jpeg | Konstantin Davidovič Mačavariani<br />(1857–1926?) Abkhazia 10 apsar Ag 2009 Gulia b.jpg | Dmitrij Iosifovič Gulia<br />(1874–1960) Marr.jpg | Nikolaj Jakovlevič Marr<br />(1864/1865<ref name="kalendar" />–1934) </gallery> === Period latinice (1926–1938) === [[Fajl:Marr - Abkhaz Analytic Alphabet - 1926 - page 51 table 2.jpg | 300px | thumb | right | «Analitičny alfabet» Marra (1926–1928)]] [[Fajl:Abkhaz latin alphabet from 1930 ABC book.png | 300px | thumb | right | Latinsky alfabet Jakovleva, iz bukvara 1930 g.]] V 1920-yh i 1930-yh lětah v [[Sovětsky sojuz|Sovětskom sojuzu]] byla vedena kampanija za latinizaciju vsih govorjenyh v njim jezykov. Tuta politika iměla razne cělje: borbu s analfabetizmom posrědstvom uproščen‌ogo pisma, razlom s carističnoju minulostju i razprostranjen‌je socializma srěd menših narodov SSSR i po vsem světu, a specifičněje: izolovan‌je muslimanskyh narodov SSSR od arabsko-islamskoj česti světa. Vslěd tutoj kampanije ok. 70 jezykov prěključili se na pravopis osnovany na latinskom alfabetu. V slučaju abhazskogo jezyka prvy proba za stvorjen‌je latinskogo alfabeta byla prědprijeta uže v 1919 g., kogda pedagog Mustafa Butba v Istanbulu publikoval abhazsky bukvar na latinskoj osnově.<ref>{{Cite book | url = http://apsnyteka.org/file/Butba_Mustafa_.pdf | first = Mustafa | last = Butba | title = Abhazsky bukvar | format = PDF | place = Istanbul | year = 1919}}</ref> Jegov alfabet iměl slědujuče bukvy: '''{{Calibri|a, e, ı, i, o, u, ᴇ, b, p, t, c, ç, h, x, x̂, d, z, r, j, ӡ, s, ŝ, g, ĝ, f, k, q, q̂ , l, m, n, v, y}}'''. Jednakože tutoj alfabet ne našel priměnjen‌je v praktikě.<ref>Bgažba (1967), str. 56–57.</ref> V ramkah povyšej kampanije v 1926 g.<ref>Čikirba domněvaje, že praktično vveden‌je latinici v Abhaziji moglo by odbyti se v 1927 g. Čikirba (2023), str. 11.</ref> byl prijety v Abhazskoj ASSR drugy latinsky alfabet, tako nazyvajemy «abhazsky analističny alfabet» ili «jafetičny alfabet», osnovany na naučnyh izdan‌jah. Avtorom tutogo projekta byl jezykoznavec i kavkazověd Nikolaj Marr (1864/1865<ref name="kalendar">Prvy god suglasno [[Juliansky kalendar|julianskomu kalendaru]] (stary stilj), vtory suglasno [[Gregoriansky kalendar|gregorianskomu kalendaru]] (novy stilj).</ref>–1934). Marrov alfabet, razrabotany jim v 1917 g. i prědznačeny za izobražen‌je vsih abhazskyh fonem, prvopočetno iměl 76 bukv, vključajuči 8 bukv za bzybsky dialekt i 1 bukvu za druge narěčja, i harakterizoval se mnogymi diakritičnymi znakami, često na dvoh plastah. Poněkoje bukvy byli pozajete od kiriličnogo i gruzinskogo alfabetov.<ref name="Alfabet_Marra">Marr (1938), str. 152.</ref> Od samogo početka tutoj alfabet, ktory v istinnosti byl «ničto veče neželi naučna fonetična transkripcija, složena i neizgodna daže lingvistam»<ref>Čirikba (2023), str. 7.</ref>, byl ostro kritikovany i od početka byli diskusije o reformě. Ačekoli on, v uproščenoj formě s 62 bukvami, byl vvedeny v školah i byli na njim izdane knigy, jegov nadobyčajna složenost i nepraktičnost pričinila, že v 1928 g. byl prijety drugy latinsky alfabet, čestično takože v svezi s procesom unifikacije alfabetov narodov SSSR.<ref>Bgažba (1967), str. 58.</ref> V 1928 vtory plenum Vsesojuznogo centralnogo komiteta novogo turkijskogo alfabeta (VCK NTA) rěšil, že trěba ujediniti alfabety kavkazskyh narodov, po čem byl razrabotany novy latinsky alfabet za abhazsky jezyk, sbliženy [[Adygejsky jezyk|adygejskomu]] i [[Abazinsky jezyk|abazinskomu]] alfabetam. Tutoj «unifikovany alfabet» jest često pripisany profesoru Nikolaju Feofanoviču Jakovlevu (1892–1974), ktory takože byl avtor latinskyh alfabetov za několiko drugyh [[Sěvernokavkazske jezyky|sěvernokavkazskyh alfabetov]]. Jednakože abhazsky jezykoznavec Vjačeslav Čikirba domněvaje, že istinnymi avtorami byli abhazski pisatelji Mušni Lavrentijevič Hašba (1903–1992) i Samson Jakovlevič Čanba (1886–1937), pravdopodobno na osnově zapisok ili daže skice slavnogo jezykoznavca Jevgenija Dmitrijeviča Polivanova (1881–1938).<ref>Čirikba (2023), str. 16–20.</ref> Vo vsakom slučaju, unifikovany alfabet byl oficialno vvedeny v školnu praktiku v 1929 g. i ostal v upotrěbě do 1938 g. Tutoj alfabet zaisto okazal se udobnějšim od Marrovogo alfabeta: on iměl 51 znak, čestično blagodareči bukvě '''{{-|ı}}''' za označen‌je palatalizacije i bukvě '''{{-|u}}''' za označen‌je labializacije. Dalše uproščen‌je bylo realizovano izključen‌jem velikyh bukv v 1933 g. Tym ne menje, i tutoj alfabet byl prěmnogo nesručny za pisan‌je na pišučej mašině ili pečatan‌je linotipom. Kromě togo, latinske alfabety menših narodov Sovětskogo sojuza pričinili ješče jedin problem: zatože [[russky jezyk]] (zajedno s [[Ukrajinsky jezyk|ukrajinskym]] i [[Bělorussky jezyk|bělorusskym]]) byl izključeny [[Iosif Stalin|Iosifom Stalinom]] iz procesa latinizacije v 1930 g., latinsky alfabet nenaměrno izoloval te narody od russkogo pisanogo jezyka i russkoj kultury. Slědovateljno on načel protivrěčiti princip sbližen‌ja narodov.<ref>Bgažba (1967), str. 58–59.</ref> V svezi s tym v 1936 g. byl započety proces kirilizacije v Sovětskom sojuzu. === Period gruzinskogo alfabeta (1938–1954) === [[Fajl:Abkhaz alphabet (1938-1953).JPG| 300px | thumb | Abhazsky alfabet na gruzinskoj osnově]] [[Fajl:Georgian and Cyrillic scripts of the Abkhazian Alphabet.svg | 300px | thumb | Sravnjen‌je]] Gruzinsky byl jedin iz rědkyh prikladov jezykov v Sovětskom sojuzu, ktore ne byli podvrgnute ni latinizaciji v 1920-yh lětah, ni kirilizaciji v 1930-yh i 1940-yh. Vslěd novoj sovětskoj konstitucije iz 1936 g. Zakavkazska sovětska federativna socialistična republika (ZSFSR) byla razvedena i Gruzija stala samostojna republika v ramkah Sovětskogo sojuza. Zatože Abhazska ASSR i [[Južna Osetija|Južnoosetinska avtonomna oblast]] nahodili se na teritoriji [[Gruzija|Gruzinskoj SSR]], one nahodili se v podobnom položen‌ju v odnošen‌ju k Gruziji, kako Gruzija v odnošen‌ju k Sovětskomu sojuzu.<ref>{{-|Jones}} (2013).</ref> Po prikazu iz Tbilisi oba jezyky – abhazsky i osetinsky – iměli prěključiti se na gruzinsko pismo, ačekoli v [[Sěverna Osetija|Sěvernoosetinskoj ASSR]], ktora nahodila se v [[Rosijska sovětska federativna socialistična republika|RSFSR]] jednočasno byla vvedena kirilica. Politika gruzinizacije Abhazije prodolžala se v 1940-yh lětah i privedla k likvidaciji cěloj sistemy obrazovan‌ja na abhazskom jezyku.<ref>Čirikba (2019), str. 4.</ref> Rěšen‌je o vveden‌ju novogo abhazskogo alfabeta na gruzinskoj osnově bylo prijeto v 1937 g. podčas abhazskoj oblastnoj konferencije [[Komunistična partija Sovětskogo sojuza|KP(b)]] Gruzije. V dekembru togože goda na sobran‌ju v Abhazskom naučno-izslědovateljskom institutu dva osnovne projekty abhazskogo alfabeta byli prědstavjene i razsmotrjene. Avtori prvogo projekta – Dmitrij Gulia, Simon Džanašia i Akakij Šanidze – izhodili iz principa izobražen‌ja specifičnyh abhazskyh zvukov s pomočju služebnyh znakov. Avtori drugogo projekta – Mušni Hašba i Andrej Čočua – prědlagali upotrěbjen‌je specialnoj bukvy za vsaky zvuk. Na koncu prijety byl prvy projekt. Naposlěd novy abhazsky alfabet iměl 36 polnocěnnyh bukv – vse 33 iz gruzinska alfabeta ('''ა''', '''ბ''', '''გ''', '''დ''', '''ე''', '''ვ''', '''ზ''', '''თ''', '''ი''', '''კ''', '''ლ''', '''მ''', '''ნ''', '''ო''', '''პ''', '''ჟ''', '''რ''', '''ს''', '''ტ''', '''უ''', '''ფ''', '''ქ''', '''ღ''', '''ყ''', '''შ''', '''ჩ''', '''ც''', '''ძ''', '''წ''', '''ჭ''', '''ხ''', '''ჯ''', '''ჰ''') plus tri dodatočne bukvy '''ჶ''', '''ჷ''', '''ჳ''' – i tri dopolniteljne znaky: '''ჲ''' za označen‌je palatalizacije, '''ჾ''' za označen‌je tvrdosti, a '''ჿ''' za označen‌je labializacije.<ref>Bgažba (1967), str. 60.</ref> === Sučasnost === Jedin god poslě smrti Stalina abhazske školy byli odkryte ponovno i Abhazsky jezyk mogl vrnuti se do kirilice. Takto v 1954 g. byl ponovno vvedeny kiriličny alfabet, razrabotany i prijety specialnoju komisijeju v Suhumi. Tutoj alfabet sostojal iz 40 osnovnyh bukv – drastično menša kolikost neželi raněje – i 18 dvuznakov. Največša razlika s prědhodnymi kiriličnymi alfabetami, osoblivo alfabetom Prěvoditeljskoj komisije, bylo vveden‌je mekkogo znaka '''[[ь]]''' za označen‌je palatalizacije (zaměsto takyh bukv kako {{Calibri|'''[[г̆]]''', '''[[к̆]]''', '''[[ԛ̆]]'''}} i t.d.) i znaka '''[[ә]]''' za označen‌je několikyh labializovanyh suglasok (zaměsto '''[[ꚁ]]''', '''[[ꚅ]]''', '''[[ꚗ]]''' i t.d.). Jednakože labializacija šesti velarnyh i uvularnyh zvukov dalje označala se s pomočju bukvy '''{{-|у}}'''. Kromě togo někoje stare bukvy byli zaměnjene na nove, napr. '''[[І (kirilica)|і]]''' → '''[[и]]''', '''[[ӄ]]''' → '''[[қ]]''', '''[[Ԛ (kirilica)|ԛ]]''' → '''[[ҟ]]''', '''[[һ]]''' → '''[[ҳ]]''' i '''[[ѵ]]''' → '''[[ы]]'''. Někoje nedoslědnosti v pravopisu byli eliminovane v ortografičnoj reformě 1996 g. Labializovane suglasky {{-|'''гу''', '''ҕу''', '''ку''', '''қу''', '''ҟу''', '''ху'''}} byli zaměnjene na dvuznaky s bukvoju '''ә''' i takože dostali oddělno město v alfabetu.<ref>Čirikba (2019), str. 5.</ref> Jednočasno bukvy '''[[ҕ]]''' i '''[[ҧ]]''', označajuče pridyhan‌je zaměnili se na '''[[ӷ]]''' i '''[[ԥ]]'''.<ref>{{Cite web | url = http://www.unicode.org/L2/L2008/08144r-n3435r-abkhaz.pdf | first1 = Michael | last1 = Everson | first2 = Lorna | last2 = Priest | title = Proposal to encode two Cyrillic characters for Abkhaz | date = 2008-05-10 | website = Unicode.org | access-date = 2025-12-09 | language = en}}</ref>. Nyněšnji abhazsky alfabet izgledaje tako: {| class="wikitable" | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[А (kirilica)|A а]]'''}} <br> {{MFA|a}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Б|Б б]]'''}} <br> {{MFA|b}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[В (kirilica)|В в]]'''}} <br> {{MFA|v}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Г|Г г]]'''}} <br> {{MFA|ɡ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Гь гь'''}} <br> {{MFA|ɡʲ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Гә гә'''}} <br> {{MFA|ɡʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ӷ|Ӷ ӷ]]'''}} <br> {{MFA|ʁ/ɣ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ӷь ӷь'''}} <br> {{MFA|ʁʲ/ɣʲ}} |- | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ӷә ӷә'''}} <br> {{MFA|ʁʷ/ɣʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Д|Д д]]'''}} <br> {{MFA|d}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Дә дә'''}} <br> {{MFA|dʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Е (kirilica)|Е е]]'''}} <br> {{MFA|a/ja}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ж|Ж ж]]'''}} <br> {{MFA|ʐ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Жь жь'''}} <br> {{MFA|ʒ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Жә жә'''}} <br> {{MFA|ʒʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[З|З з]]'''}} <br> {{MFA|z}} |- | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ӡ|Ӡ ӡ]]'''}} <br> {{MFA|d͡z}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ӡә ӡә'''}} <br> {{MFA|d͡ʑʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[И|И и]]'''}} <br> {{MFA|j/jɨ/ɨj}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[К (kirilica)|К к]]'''}} <br> {{MFA|kʼ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Кь кь'''}} <br> {{MFA|kʼʲ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Кә кә'''}} <br> {{MFA|kʼʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Қ|Қ қ]]'''}} <br> {{MFA|kʰ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Қь қь'''}} <br> {{MFA|kʲʰ}} |- | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Қә қә'''}} <br> {{MFA|kʷʰ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҟ|Ҟ ҟ]]'''}} <br> {{MFA|qʼ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ҟь ҟь'''}} <br> {{MFA|qʼʲ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ҟә ҟә'''}} <br> {{MFA|qʼʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Л|Л л]]'''}} <br> {{MFA|l}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[М (kirilica)|М м]]'''}} <br> {{MFA|m}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Н (kirilica)|Н н]]'''}} <br> {{MFA|n}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[О (kirilica)|О о]]'''}} <br> {{MFA|a/wa}} |- | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[П|П п]]'''}} <br> {{MFA|pʼ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ԥ|Ԥ ԥ]]'''}} <br> {{MFA|pʰ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Р (kirilica)|Р р]]'''}} <br> {{MFA|r}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[С (kirilica)|С с]]'''}} <br> {{MFA|s}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Т (kirilica)|Т т]]'''}} <br> {{MFA|tʼ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Тә тә'''}} <br> {{MFA|tʼʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҭ|Ҭ ҭ]]'''}} <br> {{MFA|tʰ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ҭә ҭә'''}} <br> {{MFA|tʷʰ}} |- | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[У (kirilica)|У у]]'''}} <br> {{MFA|w/wɨ/ɨw}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ф|Ф ф]]'''}} <br> {{MFA|f}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Х (kirilica)|Х х]]'''}} <br> {{MFA|x/χ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Хь хь'''}} <br> {{MFA|xʲ/χʲ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Хә хә'''}} <br> {{MFA|xʷ/χʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҳ|Ҳ ҳ]]'''}} <br> {{MFA|ħ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ҳә ҳә'''}} <br> {{MFA|ħʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ц|Ц ц]]'''}} <br> {{MFA|t͡sʰ}} |- | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Цә цә'''}} <br> {{MFA|t͡ɕʷʰ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҵ|Ҵ ҵ]]'''}} <br> {{MFA|t͡sʼ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ҵә ҵә'''}} <br> {{MFA|t͡ɕʼʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ч|Ч ч]]'''}} <br> {{MFA|t͡ʃʰ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҷ|Ҷ ҷ]]'''}} <br> {{MFA|t͡ʃʼ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҽ|Ҽ ҽ]]'''}} <br> {{MFA|t͡ʂʰ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҿ|Ҿ ҿ]]'''}} <br> {{MFA|t͡ʂʼ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ш|Ш ш]]'''}} <br> {{MFA|ʂ}} |- | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Шь шь'''}} <br> {{MFA|ʃ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Шә шә'''}} <br> {{MFA|ʃʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ы|Ы ы]]'''}} <br> {{MFA|ɨ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҩ|Ҩ ҩ]]'''}} <br> {{MFA|ɥ/ɥˤ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Џ|Џ џ]]'''}} <br> {{MFA|d͡ʐ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Џь џь'''}} <br> {{MFA|d͡ʒ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ь|Ь ь]]'''}} <br> {{MFA|ʲ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ә|Ә ә]]'''}} <br> {{MFA|ʷ}} |} === Sučasne proby latinizacije === V 1990-yh lětah byli prědložene několiko projektov za ponovno vveden‌je latinskogo alfabeta za abhazsky jezyk. Abazinsky poet Mikael Čikatu-Čkotua opovědaje v intervju o stvorjenom jim latinskom alfabetu, koristanom v prvom numery gazety, ktory izšel v 1991 g.<ref>{{Cite news | first = В. | last = Шакрыл | title = Абхазы и абазины всех стран, объединяйтесь! | newspaper = Абаза | year = 1995 | issue = 1| pages = 60}}</ref> V 1995 g. byl publikovany «universalny abhazo-abazinsky alfabet» Garri Kandžaria, sostoječi iz samyh 26 osnovnyh bukv latinskogo alfabeta.<ref>{{Cite journal | first = Гарри | last = Канджариа | title = Универсальный абхазо-абазинский алфавит | journal = Абаза. Журнал Международной абхазо-абазинской ассоциации | issue = № 1 | year = 1995 | language = ru | pages = 70–71}}</ref> {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! а !! б !! ц !! ҵә !! ҵ !! цә !! ч !! ҷ !! д !! дә !! џ !! џь !! з !! зә !! е !! ф !! г !! гь !! гә !! ӷ !! ӷь !! ӷә !! ҳ !! ҳә !! й !! жь !! к !! кь !! кә !! қ !! қь |- | a || b || c || cf || cs || cv || ch || cj || d || db || ds || dj || dz || dv || e || f || g || gi || gw || gh || gj || gv || h || hv || i || j || k || ki || kv || kh || kj |} {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! қә || л !! м !! н !! о !! п !! ԥ !! ҟ !! ҟь !! ҟә !! р !! с !! ш !! шь !! шә !! ҭ !! т !! тә !! ҭә !! ҽ !! ҿ !! ы !! в !! (уы) !! х !! хь !! хә !! ҩ !! з !! ж !! жә |- | kw || l || m || n || o || p || ph || q || qi || qw || r || s || sh || sj || sf || t || th || tv || tp || tc || ts || u || v || w || x || xi || xw || y || z || zj<ref>V originalu jest napisano ''{{-|jz}}'', čto jest izrazna pogrěška.</ref> || zv |} Avtor takože dvuznaky za zvuky bzybskogo dialekta i abazinskogo jezyka: {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! гӀ !! гӀв !! ль !! тл !! ф !! 'х !! св !! с !! з' !! зв !! з' !! ц' !! хъв !! жъ |- | gq || qv || lj || tl || pf || qx || sv || sw || zf || zw || zj || cj || xf || xh |} V 2019 abhazsky jezykoznavec i byvši ministr vněšnjih děl Abhazije Vjačeslav Andrejevič Čirikba prědstavil projekt občego alfabeta na latinskoj osnově za abhazsky i abazinskogo jezykov. Jednym iz cěljev jest odstranjen‌je razlik v izobražen‌ju jednyh i tyhže samyh zvukov, iz pričiny ktoryh teksty na blizko srodnom abazinskom jezyku sut praktično nesrazuměle za abhazov, i naopak; ale napisane na jednom pravopisu, srodne slova v oboh jezykah sut legko razpoznajeme. S obzirom na značnu abhazsku i abazinsku diasporu v Turciji, tutoj alfabet jest osnovany na [[Turečsky jezyk|turečskom]] alfabetu, s izključen‌jem bukv '''{{-|w}}''', '''{{-|q}}''', '''{{-|x}}''' (na standardnoj latinskoj klaviaturě) i '''{{-|â}}''' (v starějših variantah turečskogo alfabeta):<ref name="Alfabet_Čirikby">Čirikba (2019), str. 13–17.</ref> {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" |- valign="top" ! а !! гӀ !! аа !! б !! в !! г !! гь !! гә<br />гв !! ӷ<br />гъ !! ӷь<br />гъь !! ӷә<br />гъв !! д !! дә !! е !! ж !! жь !! жә<br />жв !! з !! и !! и<br />й !! қ<br />к !! қь<br />кь !! қә<br />кв !! к<br />кI !! кь<br />кIь !! кә<br />кIв !! л !! ль !! м !! н !! о !! ԥ<br />п !! п<br />пI !! ҟ<br />къ !! ҟь<br />къь |- | a || â || aa || b || v || g || gi/-gï || gw || ğ || ği/-ğï || ğw || d || dw || e || j’ || j || jw || z || i || y || k || ki/-kï || kw || k’ || k’i/-k’ï || k’w || l || l’ || m || n || o || p || p’ || q || qi/-qï |} {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" |- valign="top" ! ҟә<br />къв !! ъ !! р !! с !! ҭ<br />т !! ҭә !! т<br />тI !! тә !! у !! ф !! х !! хь !! хә<br />хв !! хъ !! хъв !! ҳ<br />хI !! ҳә<br />хIв !! ц !! цә !! ҵ<br />цI !! ҵә !! ҽ<br />тш !! ҿ<br />шI !! ч !! ҷ<br />чI !! ш !! шь<br />щ !! шә<br />шв !! ы !! ҩ<br />гIв !! ӡ<br />дз !! ӡә<br />джв !! џ<br />дж !! џь<br />джь |- | qw || ’ || r || s || t || tw || t’ || t’w || u || f || x || xi/-xï || xw || x’ || x’w || h || hw || ts || çw || ts’ || ç’w || tş || tş’ || ç || ç’ || ş’ || ş || şw || ı || ü || dz || сw || c’ || c |} Něčto podobny tutomu alfabetu projekt prědložil v 1999 g. anglijsky lingvist {{-|George Hewitt}}, argumentujuči, že kirilica «ne jest prigodna za prědstavjenje jezykov imajučih bolje požedajuče fonetične sistemy neželi russky», i že turečsky latinsky alfabet jest dobra alternativa, ibo večinstvo etničnyh Abhazov žive v Turciji.<ref name="Hewitt 2010">{{-|Hewitt (2010), str. 23–24.}}</ref> V samoj Turciji takože byli prědprijete proby stvorjen‌ja abhazskogo alfabeta osnovanogo na latinici.<ref>{{Cite web | url = http://www.fuadiye.com/Anban.html |title = Abhaz alfabesi / Apsua anban | date = 2004 | publisher=Fuadiye (Khuzğum) köyü | access-date = 2025-12-09 | archive-url = https://web.archive.org/web/20141026193642/http://www.fuadiye.com/Anban.html | archive-date = 2014-10-26}}</ref> == Sravniteljna tabela abhazskyh alfabetov == V tabеlě niže sut sravnjene so soboju slědujuče varianty abhazskogo alfabeta: {{Legenda|#e0ffe0|Sučasny kiriličny alfabet, v versijah iz 1996 (revizija) i 1954 (prvopočetna versija)}} {{Legenda|#f4f4f4|Fonetična transkripcija s pomočju [[Medžunarodny fonetičny alfabet|MFA]]<ref>{{-|Hewitt}}, str. 260–263.</ref>}} {{Legenda|#f4f4f4|Naučna transkripcija Huhuta Bgažba<ref>Bgažba (1967), str. 65–70.</ref>}} {{Legenda|#e0ffe0|Kiriličny alfabet Pjotra Uslara, približen‌je do rukopisnoj versije (1862)<ref name="Uslar" />}} {{Legenda|#e0ffe0|Kiriličny alfabet Pjotra Uslara v pečatnoj redakciji Myhajla Zavadskogo (1887)<ref>Uslar (1887), str. IX, 7–14.</ref>}} {{Legenda|#e0ffe0|Kiriličny alfabet Konstantina Mačavariani i Dmytrija Gulia (1892)<ref name="MG" />}} {{Legenda|#e0ffe0|Kiriličny alfabet Prěvoditeljskogo komiteta (konec 19. stolětja)<ref>Bgažba (1967), str. 65–70.</ref>}} {{Legenda|#e0ffe0|Kiriličny alfabet S.M. Ašhacava za bzybsky dialekt (1906), v zatvorkah revizija avtora (1916)<ref name="Ašhacava" />}} {{Legenda|#ffffc0|Analitičny alfabet Nikolaja Marra (1926)<ref name="Alfabet_Marra" />}} {{Legenda|#ffffc0|Unifikovany latinsky alfabet (1928)}} {{Legenda|#ffddf4|Abhazsky alfabet na gruzinskoj osnově (1938)}} {{Legenda|#e0ffe0|Prědloženy {{-|G. Hewitt}}’om latinsky alfabet na osnově turečskogo alfabeta (1999)<ref name="Hewitt 2010" />}} {{Legenda|#e0ffe0|Prědloženy V.A. Čirikboju latinsky alfabet, takože na osnově turečskogo alfabeta (2019)<ref name="Alfabet_Čirikby" />}} Kromě togo, v tabelě sut takože slědujuče kolory: {{Legenda|#c0c0c0|Dvuznaky ne vhodeče v sustav oficialnogo alfabeta. Sěre polja v lěvoj koloně (abhazsky alfabet po reformě 1996 g.) sut zvuky odsutne v literaturnom standardu osnovanom na abžujskom dialektu, ale jestvujut vo [[Bzybsky dialekt abhazskogo jezyka|bzybskom dialektu]].<ref>Čirikba (2022), str. 21.</ref>}} {{Legenda|#ffffff|Zvuk odsutny v alfabetu}} {{Sticky header}} {| class="sticky-header ext-gadget-alphabet-disable" cellspacing="0" border="2" style="border-collapse: collapse; font-family:Calibri, Arial Unicode MS, Lucida Grande, Doulos SIL, Code2000, Gentium, Gentium Alternative, TITUS Cyberbit Basic, Lucida Sans Unicode, MS Mincho, Arial, Hiragino Kaku Gothic Pro, Cyberbit, Bitstream Vera; font-size:120%; text-align:center; background:white;" bordercolor="#000000" ! style="padding:0 0.5em; border:1px solid black; background:#ccff66" colspan="2" | Sučasny alfabet<br />1996 | 1954 ! style="padding:0 0.5em; border:1px solid black; background:#ccff66" | Izgovor ! style="padding:0 0.5em; border:1px solid black; background:#ccff66" | Bgažba ! style="padding:0 1em; border:1px solid black; background:#ccff66" | Uslar ! style="padding:0 0.3em; border:1px solid black; background:#ccff66" | Zavadskyj ! style="padding:0 0.2em; border:1px solid black; background:#ccff66" | Mač./Gulia ! style="padding:0 0.3em; border:1px solid black; background:#ccff66" | Prěv. kom. ! style="padding:0 0.3em; border:1px solid black; background:#ccff66" | Ašhacava ! style="padding:0 1.2em; border:1px solid black; background:#ccff66" | Marr ! style="padding:0 0.3em; border:1px solid black; background:#ccff66" | Unif. alf. ! style="padding:0 0.3em; border:1px solid black; background:#ccff66" | Gruzinsky ! style="padding:0 0.5em; border:1px solid black; background:#ccff66" | Hewitt ! style="padding:0 0.4em; border:1px solid black; background:#ccff66" | Čirikba |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[А (kirilica)|А а]] | style="background:#f4f4f4" | [a] | style="background:#f4f4f4" | a | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[А (kirilica)|а]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | a | style="background:#ffddf4" | ა | style="background:#ffffc0" colspan="2" | a |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Б|Б б]] | style="background:#f4f4f4" | [b] | style="background:#f4f4f4" | b | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[б]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | b | style="background:#ffddf4" | ბ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | b |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[В (kirilica)|В в]] | style="background:#f4f4f4" | [v] | style="background:#f4f4f4" | v | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[В (kirilica)|в]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | v | style="background:#ffddf4" | ვ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | v |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Г|Г г]] | style="background:#f4f4f4" | [g] | style="background:#f4f4f4" | g | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[г]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | g | style="background:#ffddf4" | გ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | g |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Гь гь | style="background:#f4f4f4" | [gʲ] | style="background:#f4f4f4" | g ҄ | style="background:#c0c0c0" colspan="3" | гj | style="background:#ddffdd" | [[г̆]] || style="background:#ddffdd" | [[г̇]] | style="background:#ffffc0" | gˌ || style="background:#c0c0c0" | gı | style="background:#ffddf4" | გჲ | style="background:#ffffc0" | gi || style="background:#ffffc0" | gi/-gï |- ! style="background:#ddffdd" | Гә гә || style="background:#c0c0c0" | Гу гу | style="background:#f4f4f4" | [gʷ] | style="background:#f4f4f4" | g° | style="background:#c0c0c0" colspan="4" | гу || style="background:#ddffdd" | [[г̊]] | style="background:#ffffc0" | g˚ || style="background:#c0c0c0" | gu | style="background:#c0c0c0" | გუ | style="background:#ffffc0" | gu || style="background:#ffffc0" | gw |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ӷ|Ӷ ӷ]] || style="background:#ddffdd" | [[Ҕ|Ҕ ҕ]] | style="background:#f4f4f4" | [ɣ] ~ [ʁ] | style="background:#f4f4f4" | ɣ | style="background:#ddffdd" | [[г̧]] || style="background:#ddffdd" | [[г̓]] || style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[ҕ]] || style="background:#ddffdd" | [[ӷ]] | style="background:#ffffc0" | ǧ || style="background:#ffffc0" | ƣ | style="background:#ffddf4" | ღ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | ğ |- ! style="background:#ddffdd" | Ӷь ӷь || style="background:#ddffdd" | Ҕь ҕь | style="background:#f4f4f4" | [ɣʲ] ~ [ʁʲ] | style="background:#f4f4f4" | ɣ ҄ | style="background:#c0c0c0" | г̧ј || style="background:#c0c0c0" | г̓j || style="background:#c0c0c0" | ҕј || style="background:#ddffdd" | [[ҕ̆]] || style="background:#ddffdd" | [[ӷ̇]] | style="background:#ffffc0" | ǧˌ || style="background:#c0c0c0" | ƣı | style="background:#ffddf4" | ღჲ | style="background:#ffffc0" | ği || style="background:#ffffc0" | ği/-ğï |- ! style="background:#ddffdd" | Ӷә ӷә || style="background:#c0c0c0" | Ҕу ҕу | style="background:#f4f4f4" | [ɣʷ] ~ [ʁʷ] | style="background:#f4f4f4" | ɣ° | style="background:#c0c0c0" | г̧у || style="background:#c0c0c0" | г̓у || style="background:#c0c0c0" colspan="2" | ҕу || style="background:#ddffdd" | [[ӷ̊]] | style="background:#ffffc0" | ǧ˚ || style="background:#c0c0c0" | ƣu | style="background:#c0c0c0" | ღუ | style="background:#ffffc0" | ğu || style="background:#ffffc0" | ğw |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Д|Д д]] | style="background:#f4f4f4" | [d] | style="background:#f4f4f4" | d | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[д]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | d | style="background:#ffddf4" | დ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | d |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Дә дә | style="background:#f4f4f4" | [dʷ] | style="background:#f4f4f4" | d° | style="background:#ddffdd" | [[ꚁ]] || style="background:#ddffdd" | [[д̓]] || style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[ꚁ]] || style="background:#ddffdd" | [[д̊]] | style="background:#ffffc0" | d˚ || style="background:#ffffc0" | đ | style="background:#ffddf4" | დჿ | style="background:#ffffc0" | du || style="background:#ffffc0" | dw |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Е (kirilica)|Е е]] | style="background:#f4f4f4" | [ɛ] ~ [e] | style="background:#f4f4f4" | e | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[Е (kirilica)|е]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | e | style="background:#ffddf4" | ე | style="background:#ffffc0" colspan="2" | e |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ж|Ж ж]] | style="background:#f4f4f4" | [ʐ] | style="background:#f4f4f4" | ž^ჾ | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[ж]] | style="background:#ffffc0" | ȷ || style="background:#ffffc0" | ƶ | style="background:#ffddf4" | ჟჾ | style="background:#ffffc0" | j̄ || style="background:#ffffc0" | j’ |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Жь жь | style="background:#f4f4f4" | [ʒ] | style="background:#f4f4f4" | ž | style="background:#c0c0c0" colspan="3" | жj || style="background:#ddffdd" | [[ӂ]] || style="background:#ddffdd" | [[ж̇]] | style="background:#ffffc0" | ȷˌ || style="background:#ffffc0" | [[Fajl:Latin small letter reversed Ghe with long leg.svg|12x12px]] | style="background:#ffddf4" | ჟ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | j |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Жә жә | style="background:#f4f4f4" | [ʒʷ] | style="background:#f4f4f4" | ž° | style="background:#ddffdd" colspan="4" | ꚅ || style="background:#ddffdd" | ꚅ ([[ж̊]]) | style="background:#ffffc0" | ȷ˚ || style="background:#ffffc0" | j | style="background:#ffddf4" | ჟჿ | style="background:#ffffc0" | ju || style="background:#ffffc0" | jw |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[З|З з]] | style="background:#f4f4f4" | [z] | style="background:#f4f4f4" | z | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[з]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | z | style="background:#ffddf4" | ზ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | z |- ! colspan="2" style="background:#c0c0c0" | Зь зь | style="background:#f4f4f4" | [ʑ] | style="background:#f4f4f4" | z’ | style="background:white" colspan="4" | || style="background:#ddffdd" | [[з̊]] ([[з̇]]) | style="background:#ffffc0" | ⱬ | | | colspan="2" | |- ! style="background:#c0c0c0" colspan="2" | Зә зә | style="background:#f4f4f4" | [ʑʷ] | style="background:#f4f4f4" | z° | style="background:#ddffdd" colspan="4" | [[ꚅ̆]] || style="background:#ddffdd" | [[ж̊]] ([[ж̊]] ̇) | style="background:#ffffc0" | ȷˌ˚ | | | colspan="2" | |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ӡ|Ӡ ӡ]] | style="background:#f4f4f4" | [d͡z] | style="background:#f4f4f4" | ʒ | style="background:#ddffdd" | [[ӡ]] || style="background:#ddffdd" | [[ꚉ]] || style="background:#ddffdd" colspan="3" | [[ӡ]] | style="background:#ffffc0" | ď || style="background:#ffffc0" | ᴣ | style="background:#ffddf4" | ძ | style="background:#ffffc0" | dz || style="background:#ffffc0" | dz |- ! style="background:#c0c0c0" colspan="2" | Ӡь ӡь | style="background:#f4f4f4" | [d͡ʑ] | style="background:#f4f4f4" | ʒ’ | style="background:white" colspan="4" | || style="background:#ddffdd" | [[ӡ̊]] ([[ӡ̇]]) | style="background:#ffffc0" | ďˌ | | | colspan="2" | |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Ӡә ӡә | style="background:#f4f4f4" | [d͡ʑʷ] | style="background:#f4f4f4" | ʒ° | style="background:#ddffdd" colspan="4" | [[ꚃ]] || style="background:#ddffdd" | [[ꚃ]] ([[ӡ̊]]) | style="background:#ffffc0" | ď˚ || style="background:#ffffc0" | ⱬ | style="background:#ffddf4" | ძჿ | style="background:#ffffc0" | ĉu || style="background:#ffffc0" | cw |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[И|И и]] | style="background:#f4f4f4" | [i:], [j], [jə] | style="background:#f4f4f4" | i | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[І (kirilica)|і]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | i | style="background:#ffddf4" | ი | style="background:#ffffc0" colspan="2" | i |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[К (kirilica)|К к]] | style="background:#f4f4f4" | [k’] | style="background:#f4f4f4" | ķ | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[К (kirilica)|к]] | style="background:#ffffc0" | k || style="background:#ffffc0" | ⱪ | style="background:#ffddf4" | კ | style="background:#ffffc0" | k’ || style="background:#ffffc0" | k |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Кь кь | style="background:#f4f4f4" | [k’ʲ] | style="background:#f4f4f4" | ķ ҄ | style="background:#c0c0c0" colspan="3" | кj || style="background:#ddffdd" | [[к̆]] || style="background:#ddffdd" | [[к̇]] | style="background:#ffffc0" | kˌ || style="background:#c0c0c0" | ⱪı | style="background:#ffddf4" | კჲ | style="background:#ffffc0" | k’i || style="background:#ffffc0" | ki/-kï |- ! style="background:#ddffdd" | Кә кә || style="background:#c0c0c0" | Ку ку | style="background:#f4f4f4" | [k’ʷ] | style="background:#f4f4f4" | ķ° | style="background:#c0c0c0" colspan="4" | ку || style="background:#ddffdd" | [[к̊]] | style="background:#ffffc0" | k˚ || style="background:#c0c0c0" | ⱪu | style="background:#c0c0c0" | კუ | style="background:#ffffc0" | k’u || style="background:#ffffc0" | kw |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Қ|Қ қ]] | style="background:#f4f4f4" | [kʰ] | style="background:#f4f4f4" | k | style="background:#ddffdd" | [[к̧]] || style="background:#ddffdd" | [[к̓]] || style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[ӄ]] || style="background:#ddffdd" | [[қ]] | style="background:#ffffc0" | q || style="background:#ffffc0" | k | style="background:#ffddf4" | ქ | style="background:#ffffc0" | k || style="background:#ffffc0" | k’ |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Қь қь | style="background:#f4f4f4" | [kʲʰ] | style="background:#f4f4f4" | k ҄ | style="background:#c0c0c0" | к̧j || style="background:#c0c0c0" | к̓j || style="background:#c0c0c0" | ӄj || style="background:#ddffdd" | [[ӄ̆]] || style="background:#ddffdd" | [[қ̇]] | style="background:#ffffc0" | qˌ || style="background:#c0c0c0" | kı | style="background:#ffddf4" | ქჲ | style="background:#ffffc0" | ki || style="background:#ffffc0" | k’i/-k’ï |- ! style="background:#ddffdd" | Қә қә || style="background:#c0c0c0" | Қу қу | style="background:#f4f4f4" | [kʷʰ] | style="background:#f4f4f4" | k° | style="background:#c0c0c0" | к̧у || style="background:#c0c0c0" | к̓у || style="background:#c0c0c0" colspan="2" | ӄу || style="background:#ddffdd" | [[қ̊]] | style="background:#ffffc0" | q˚ || style="background:#c0c0c0" | ku | style="background:#c0c0c0" | ქუ | style="background:#ffffc0" | ku || style="background:#ffffc0" | k’w |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ҟ|Ҟ ҟ]] | style="background:#f4f4f4" | [q’] | style="background:#f4f4f4" | q̣ | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[Ԛ (kirilica)|ԛ]] | style="background:#ffffc0" | k̇ || style="background:#ffffc0" | q | style="background:#ffddf4" | ყ | style="background:#ffffc0" | q’ || style="background:#ffffc0" | q |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Ҟь ҟь | style="background:#f4f4f4" | [q’ʲ] | style="background:#f4f4f4" | q̣ ҄ | style="background:#c0c0c0" colspan="3" | ԛj || style="background:#ddffdd" | [[ԛ̆]] || style="background:#ddffdd" | [[ԛ̇]] | style="background:#ffffc0" | k̇ˌ || style="background:#c0c0c0" | qı | style="background:#ffddf4" | ყჲ | style="background:#ffffc0" | q’i || style="background:#ffffc0" | qi/-qï |- ! style="background:#ddffdd" | Ҟә ҟә || style="background:#c0c0c0" | Ҟу ҟу | style="background:#f4f4f4" | [q’ʷ] | style="background:#f4f4f4" | q̣° | style="background:#c0c0c0" colspan="4" | ԛу || style="background:#ddffdd" | [[ԛ̊]] | style="background:#ffffc0" | k̇˚ | style="background:#c0c0c0" | qu | style="background:#c0c0c0" | ყუ | style="background:#ffffc0" | q’u || style="background:#ffffc0" | qw |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Л|Л л]] | style="background:#f4f4f4" | [l] | style="background:#f4f4f4" | l | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[л]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | l | style="background:#ffddf4" | ლ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | l |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[М (kirilica)|М м]] | style="background:#f4f4f4" | [m] | style="background:#f4f4f4" | m | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[М (kirilica)|м]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | m | style="background:#ffddf4" | მ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | m |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Н (kirilica)|Н н]] | style="background:#f4f4f4" | [n] | style="background:#f4f4f4" | n | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[Н (kirilica)|н]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | n | style="background:#ffddf4" | ნ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | n |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[О (kirilica)|О о]] | style="background:#f4f4f4" | [o] | style="background:#f4f4f4" | o | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[О (kirilica)|о]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | o | style="background:#ffddf4" | ო | style="background:#ffffc0" colspan="2" | o |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[П|П п]] | style="background:#f4f4f4" | [p’] | style="background:#f4f4f4" | p̣ | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[п]] | style="background:#ffffc0" | p || style="background:#ffffc0" | [[Fajl:Latin small letter open P.svg|12x12px]] | style="background:#ffddf4" | პ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | p’ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ԥ|Ԥ ԥ]] || style="background:#ddffdd" | [[Ҧ]]ҧ | style="background:#f4f4f4" | [pʰ] | style="background:#f4f4f4" | p | style="background:#ddffdd" | [[п̧]] || style="background:#ddffdd" | [[п̓]] || style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[ҧ]] || style="background:#ddffdd" | [[ԥ]] | style="background:#ffffc0" | φ || style="background:#ffffc0" | p | style="background:#ffddf4" | ფ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | p |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Р (kirilica)|Р р]] | style="background:#f4f4f4" | [r] | style="background:#f4f4f4" | r | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[Р (kirilica)|р]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | r | style="background:#ffddf4" | რ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | r |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[С (kirilica)|С с]] | style="background:#f4f4f4" | [s] | style="background:#f4f4f4" | s | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[С (kirilica)|с]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | s | style="background:#ffddf4" | ს | style="background:#ffffc0" colspan="2" | s |- ! colspan="2" style="background:#c0c0c0" | Сь сь | style="background:#f4f4f4" | [ɕ] | style="background:#f4f4f4" | s’ | style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[ҫ]] || style="background:white" colspan="2" | || style="background:#ddffdd" | [[с̊]] ([[с̇]]) | style="background:#ffffc0" | sˌ || | | colspan="2" | |- ! style="background:#c0c0c0" colspan="2" | Сә сә | style="background:#f4f4f4" | [ɕʷ] | style="background:#f4f4f4" | s° | style="background:#ddffdd" | [[ꚗ̆]] || style="background:#ddffdd" | [[щ̆]] || style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[ꚗ̆]] || style="background:#ddffdd" | [[ꚗ̇]] ([[ш̇̊]]) | style="background:#ffffc0" | щ˚ || | | colspan="2" | |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Т (kirilica)|Т т]] | style="background:#f4f4f4" | [t’] | style="background:#f4f4f4" | ṭ | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[Т (kirilica)|т]] | style="background:#ffffc0" | tˌ || style="background:#ffffc0" | [[Fajl:Latin small letter T with descender.svg|12x12px]] | style="background:#ffddf4" | ტ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | t’ |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Тә тә | style="background:#f4f4f4" | [t’ʷ] | style="background:#f4f4f4" | ṭ° | style="background:#ddffdd" colspan="4" | [[ꚍ̆]] || style="background:#ddffdd" | [[т̊]] | style="background:#ffffc0" | t˚ || style="background:#ffffc0" | [[Fajl:Latin small letter Tp with descender.svg|10x10px]] | style="background:#ffddf4" | ტჿ | style="background:#ffffc0" | t’u || style="background:#ffffc0" | t’w |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ҭ|Ҭ ҭ]] | style="background:#f4f4f4" | [tʰ] | style="background:#f4f4f4" | t | style="background:#ddffdd" | [[т̧]] || style="background:#ddffdd" | [[т̓]] || style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[ꚋ]] || style="background:#ddffdd" | [[ҭ]] | style="background:#ffffc0" | ϑ || style="background:#ffffc0" | t | style="background:#ffddf4" | თ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | t |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Ҭә ҭә | style="background:#f4f4f4" | [tʷ] | style="background:#f4f4f4" | t° | style="background:#ddffdd" colspan="4" | [[ꚍ]] || style="background:#ddffdd" | [[ҭ̊]] | style="background:#ffffc0" | ϑ˚ || style="background:#ffffc0" | [[Fajl:Latin small letter Tp.svg|9x9px]] | style="background:#ffddf4" | თჿ | style="background:#ffffc0" | tu || style="background:#ffffc0" | tw |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[У (kirilica)|У у]] | style="background:#f4f4f4" | [w], [wə], [u:] | style="background:#f4f4f4" | u | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[У (kirilica)|у]] | style="background:#ffffc0" | w || style="background:#ffffc0" | u | style="background:#ffddf4" | უ | style="background:#ffffc0" | u || style="background:#ffffc0" | w/wı/ıw |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ф|Ф ф]] | style="background:#f4f4f4" | [f] | style="background:#f4f4f4" | f | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[ф]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | f | style="background:#ffddf4" | ჶ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | f |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Х (kirilica)|Х х]] | style="background:#f4f4f4" | [x] ~ [χ] | style="background:#f4f4f4" | x | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[Х (kirilica)|х]] | style="background:#ffffc0" | q̇ || style="background:#ffffc0" | x | style="background:#ffddf4" | ხ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | x |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Хь хь | style="background:#f4f4f4" | [xʲ] ~ [χʲ] | style="background:#f4f4f4" | x ҄ | style="background:#c0c0c0" colspan="3" | хj || style="background:#ddffdd" | [[х̆]] || style="background:#ddffdd" | [[х̇]] | style="background:#ffffc0" | q̇ˌ || style="background:#c0c0c0" | xı | style="background:#ffddf4" | ხჲ | style="background:#ffffc0" | xi || style="background:#ffffc0" | xi/-xï |- ! style="background:#ddffdd" | Хә хә || style="background:#c0c0c0" | Ху ху | style="background:#f4f4f4" | [xʷ] ~ [χʷ] | style="background:#f4f4f4" | x° | style="background:#c0c0c0" colspan="4" | ху || style="background:#ddffdd" | [[х̊]] | style="background:#ffffc0" | q̇˚ || style="background:#c0c0c0" | xu | style="background:#c0c0c0" | ხუ | style="background:#ffffc0" | xu || style="background:#ffffc0" | xw |- ! colspan="2" style="background:#c0c0c0" | Х’ х’ | style="background:#f4f4f4" | [χ] ~ [χˤ] | style="background:#f4f4f4" | x̮ | style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[х̍]] || colspan="2" | || style="background:#ddffdd" | [[χ]] | style="background:#ffffc0" | q̱̇ || | | colspan="2" | |- ! style="background:#c0c0c0" | Х’ә х’ә || style="background:#c0c0c0" | Х’у х’у | style="background:#f4f4f4" | [χˤʷ] | style="background:#f4f4f4" | x̮° | style="background:#c0c0c0" colspan="2" | х̍у || colspan="2" | || style="background:#ddffdd" | [[χ̊]] | style="background:#ffffc0" | q̱̇˚ || | | colspan="2" | |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ҳ|Ҳ ҳ]] | style="background:#f4f4f4" | [ħ] | style="background:#f4f4f4" | h | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[һ]] | style="background:#ffffc0" | ħ || style="background:#ffffc0" | h | style="background:#ffddf4" | ჰ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | h |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Ҳә ҳә | style="background:#f4f4f4" | [ħʷ] | style="background:#f4f4f4" | h° | style="background:#ddffdd" colspan="4" | [[ꚕ]] || style="background:#ddffdd" | [[ꚕ]] ([[h̊]]) | style="background:#ffffc0" | ħ˚ || style="background:#ffffc0" | ħ | style="background:#ffddf4" | ჰჿ | style="background:#ffffc0" | hu || style="background:#ffffc0" | hw |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ц|Ц ц]] | style="background:#f4f4f4" | [t͡sʰ] | style="background:#f4f4f4" | c | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[ц]] | style="background:#ffffc0" | ϑ̇ || style="background:#ffffc0" | c | style="background:#ffddf4" | ც | style="background:#ffffc0" colspan="2" | ts |- ! colspan="2" style="background:#c0c0c0" | Ць ць | style="background:#f4f4f4" | [t͡ɕʰ] | style="background:#f4f4f4" | c’ | style="background:#ddffdd" | [[Fajl:Cyrillic small letter Tse with long left leg.svg|20x14px|link=Ц s dolgoju lěvoju nogoju]] | style="background:#ddffdd" | [[ц̍]] || colspan="2" | || style="background:#ddffdd" | [[ц̊]] ([[ц̇]]) | style="background:#ffffc0" | ϑ̇ˌ || | | colspan="2" | |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Цә цә | style="background:#f4f4f4" | [t͡ɕʷʰ] | style="background:#f4f4f4" | c° | style="background:#ddffdd" colspan="4" | [[ꚏ]] || style="background:#ddffdd" | [[ꚏ]] ([[ц̊]]) | style="background:#ffffc0" | ϑ̇˚ || style="background:#ffffc0" | [[Fajl:Latin small letter reversed Ghe with low left hook.svg|12x12px]] | style="background:#ffddf4" | ცჿ | style="background:#ffffc0" | ç̂u || style="background:#ffffc0" | çw |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ҵ|Ҵ ҵ]] | style="background:#f4f4f4" | [t͡sʼ] | style="background:#f4f4f4" | c̣ | style="background:#ddffdd" | [[Fajl:Cyrillic small letter Cil.svg|20x15px|link=Cil (kirilica)]] | style="background:#ddffdd" | [[ц̓]] || style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[ҵ]] || style="background:#ddffdd" | [[ц҄]] ([[ꚏ]]) | style="background:#ffffc0" | ṫ || style="background:#ffffc0" | [[Fajl:Latin small letter C with descender.svg|10x10px]] | style="background:#ffddf4" | წ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | ts’ |- ! colspan="2" style="background:#c0c0c0" | Ҵь ҵь | style="background:#f4f4f4" | [t͡ɕ’] | style="background:#f4f4f4" | c̣’ | style="background:#ddffdd" | [[Fajl:Cyrillic small letter Cil with bar.svg|20x15px|link=Prěčrknuty cil]] | style="background:#ddffdd" | [[ꚑ]] || colspan="2" | || style="background:#ddffdd" | [[ц҄̊]] ([[ꚏ̇]]) | style="background:#ffffc0" | ṫˌ || | | colspan="2" | |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Ҵә ҵә | style="background:#f4f4f4" | [t͡ɕʷʼ] | style="background:#f4f4f4" | c̣° | style="background:#ddffdd" colspan="4" | [[ꚏ̆]] || style="background:#ddffdd" | [[ꚏ̇]] ([[ꚏ̊]]) | style="background:#ffffc0" | ṫ˚ || style="background:#ffffc0" | [[Fajl:Latin small letter reversed Ghe with stroke.svg|12x12px]] | style="background:#ffddf4" | წჿ | style="background:#ffffc0" | ç̂’u || style="background:#ffffc0" | ç’w |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ч|Ч ч]] | style="background:#f4f4f4" | [t͡ʃʰ] | style="background:#f4f4f4" | č | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[ч]] | style="background:#ffffc0" | ϑ̣ || style="background:#ffffc0" | ɥ | style="background:#ffddf4" | ჩ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | ç |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ҷ|Ҷ ҷ]] | style="background:#f4f4f4" | [t͡ʃʼ] | style="background:#f4f4f4" | č̣ | style="background:#ddffdd" | [[Fajl:Cyrillic small letter Char.svg|20x15px|link=Čar (kirilica)]] | style="background:#ddffdd" | [[ч̓]] || style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[ꚓ]] || style="background:#ddffdd" | [[ч҄]] | style="background:#ffffc0" | ṭ || style="background:#ffffc0" | [[Fajl:Latin small letter turned H with stroke.svg|12x12px]] | style="background:#ffddf4" | ჭ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | ç’ |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ҽ|Ҽ ҽ]] | style="background:#f4f4f4" | [ʈ͡ʂʰ] | style="background:#f4f4f4" | č^ჾ | style="background:#ddffdd" | [[ҽ]] || style="background:#ddffdd" | [[ꚇ]] || style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[ҽ]] || style="background:#ddffdd" | [[ҽ]] ([[ч̇]]) | style="background:#ffffc0" | ϑ̱̣ || style="background:#ffffc0" | [[Fajl:Latin small letter abkhasian Che.svg|12x12px]] | style="background:#ffddf4" | ჩჾ | style="background:#ffffc0" | ç̄ || style="background:#ffffc0" | tş |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ҿ|Ҿ ҿ]] | style="background:#f4f4f4" | [ʈ͡ʂʰ’] | style="background:#f4f4f4" | č̣^ჾ | style="background:#ddffdd" | [[ҽ̆]] || style="background:#ddffdd" | [[ꚇ̆]] || style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[ҽ̆]] || style="background:#ddffdd" | [[ҽ̆]] ([[ҽ̇]]) | style="background:#ffffc0" | ṯ̣ || style="background:#ffffc0" | [[Fajl:Latin small letter abkhasian Che with descender.svg|11x11px]] | style="background:#ffddf4" | ჭჾ | style="background:#ffffc0" | ç̄’ || style="background:#ffffc0" | tş’ |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ш|Ш ш]] | style="background:#f4f4f4" | [ʂ] | style="background:#f4f4f4" | š^ჾ | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[ш]] | style="background:#ffffc0" | ш || style="background:#ffffc0" | [[Fajl:Latin small letter S with descender.svg|10x10px]] | style="background:#ffddf4" | შჾ | style="background:#ffffc0" | ş̄ || style="background:#ffffc0" | ş’ |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Шь шь | style="background:#f4f4f4" | [ʃ] | style="background:#f4f4f4" | š | style="background:#ddffdd" colspan="4" | [[ш̆]] || style="background:#ddffdd" | [[ш̊]] ([[ш̇]]) | style="background:#ffffc0" | щ || style="background:#ffffc0" | ſ | style="background:#ffddf4" | შ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | ş |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Шә шә | style="background:#f4f4f4" | [ʃʷ] | style="background:#f4f4f4" | š° | style="background:#ddffdd" | [[ꚗ]] || style="background:#ddffdd" | [[щ]] || style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[ꚗ]] || style="background:#ddffdd" | [[ꚗ]] ([[ш̊]]) | style="background:#ffffc0" | ш˚ || style="background:#ffffc0" | [[Fajl:Latin small letter reflected F.svg|12x12px]] | style="background:#ffddf4" | შჿ | style="background:#ffffc0" | şu || style="background:#ffffc0" | şw |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ы|Ы ы]] | style="background:#f4f4f4" | [ɨ] | style="background:#f4f4f4" | ǝ | style="background:#ddffdd" colspan="5" | [[ѵ]] | style="background:#ffffc0" colspan="2" | ə | style="background:#ffddf4" | ჷ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | ı |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ҩ|Ҩ ҩ]] | style="background:#f4f4f4" | [ɥ] | style="background:#f4f4f4" | ꞷ | style="background:#ddffdd" colspan="4" | [[ҩ]] || style="background:#ddffdd" | [[ө]] | style="background:#ffffc0" | w̧ || style="background:#ffffc0" | y | style="background:#ffddf4" | ჳ | style="background:#ffffc0" | yu || style="background:#ffffc0" | ü |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Џ|Џ џ]] | style="background:#f4f4f4" | [ɖ͡ʐ] | style="background:#f4f4f4" | ǯ^ჾ | colspan="3" | || style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[џ]] | style="background:#ffffc0" | ḓ || style="background:#ffffc0" | [[Fajl:Latin small letter script G with ascender.svg|15x15px]] | style="background:#ffddf4" | ჯჾ | style="background:#ffffc0" | c̄ || style="background:#ffffc0" | c’ |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | Џь џь | style="background:#f4f4f4" | [d͡ʒ] | style="background:#f4f4f4" | ǯ | style="background:#ddffdd" | [[ђ]] || style="background:#ddffdd" colspan="2" | [[џ]] || style="background:#ddffdd" | [[џ̆]] || style="background:#ddffdd" | [[џ̇]] | style="background:#ffffc0" | ḏ̣ || style="background:#ffffc0" | ꝗ | style="background:#ffddf4" | ჯ | style="background:#ffffc0" colspan="2" | c |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ь|Ь ь]] | style="background:#f4f4f4" | [ʲ] | style="background:#f4f4f4" | j | style="background:#ddffdd" colspan="4" | [[Ј (kirilica)|j]] || style="background:#ddffdd" | [[і̆]] ([[й]]) | style="background:#ffffc0" | y || | style="background:#ffddf4" | ჲ | colspan="2" | |- ! colspan="2" style="background:#ddffdd" | [[Ә|Ә ә]] | style="background:#f4f4f4" | [ʷ] | style="background:#f4f4f4" | ° | colspan="5" | | colspan="2" | | style="background:#ffddf4" | ჿ | || style="background:#ffffc0" | w |} Primětka: nesodržane v tabelě sut spomněne Marrom samoglasky '''[[ӑ]]''', '''[[а̄]]''', '''[[о̄]]''', '''[[ў]]''', '''[[ӳ]]''' v bzybskom alfabetu Ašhacavy, za ktore davaje latinske alternativy '''ă''', '''ā''', '''ō''', '''w''', '''ű'''.<ref>Marr (1938), str. 162.</ref> == Romanizacija abhazskogo alfabeta == [[Romanizacija]] (poněkogda takože: latinizacija) znači izobražen‌je teksta napisanogo nelatinskym pismom s pomočju [[Latinica|latinskogo alfabeta]]. V protivnosti k latinizaciji v sovětskom kontekstu (prěhod na latinsky alfabet), romanizacija jest prědznačena za ljudij, ktori ne znajut kirilicu, da by poznali izgovor slov, imen i nazv, ale takože može služiti za pisan‌je v kontekstah, kde kirilica jest nedostupna. Sut dvě glavne metody latinizacije: transliteracija (prěobračen‌je pisanogo teksta, često ignorujuči izgovor) i transkripcija (prědstavjen‌je govorjenogo teksta, često zavisno od cěljnogo jezyka). Sistemy transliteracije često sut upotrěbjene v naučnyh kontekstah, profesionalnoj literaturě, bibliotečnyh sistemah i tako dalje. V tabеlě niže sut pokazane slědujuče sistemy za transliteraciju abhazskogo jezyka: * Fonetična transkripcija s pomočju [[Medžunarodny fonetičny alfabet|Medžunarodnogo fonetičnogo alfabeta (MFA)]]<ref>{{-|Hewitt}}, str. 260–263.</ref> * Sistema {{-|BGN-PCGN}} (2011 g.), serija standardov ustanovjenyh Sovětom SŠA po geografičnym nazvam ({{Jezyky|en|United States Board on Geographic Names}}) i Postojannym komitetom po geografičnym nazvam za britansku oficialnu upotrěbu ({{Jezyky|en|Permanent Committee on Geographical Names for British Official Use}})<ref>{{Cite web | url = https://assets.publishing.service.gov.uk/media/5d0a390340f0b620054bad58/ROMANIZATION_OF_ABKHAZ.pdf | title = Romanization of Abkhaz: BGN/PCGN 2011 System | access-date = 2025-12-13}}</ref> * Sistema {{-|KNAB}} ({{Jezyky|et|Kohanimeandmebaas}}, 1997), bazy danyh za geografične nazvy, ktoru poddrživaje Institut estonskogo jezyka ({{Jezyky|et|Eesti Keele Instituut}})<ref>{{Cite web | url = https://arhiiv.eki.ee/knab/lat/kblab.pdf | title = Abhaasi / Abkhaz / Апсуа Apsua. latinisatioon / romanization: KNAB 1993, modif. 1997 | website = Eesti Keele Institut / Institute of the Estonian Language | date = 2003-03-08}}</ref> * Sistema {{-|TITUS}} («Tezavr indogermanskyh tekstnyh i jezyčnyh materialov» ({{Jezyky|de|Thesaurus Indogermanischer Text- und Sprachmaterialien}}) (2000)<ref>{{Cite web | url = https://titus.uni-frankfurt.de/didact/caucasus/kaukschr.pdf | first = J. | last = Gippert | title = Caucasian alphabet systems based upon the Cyrillic script | website = titus.uni-frankfurt.de | access-date = 2025-12-14}}</ref> * Sistema {{-|ALA-LC}} (Amerikanskoj bibliotečnoj asociacije – Biblioteky kongresa; {{Jezyky|en|American Library Association – Library of Congress}}) (1997), ktora služi za prědstavjen‌je bibliografičnoj informacije v bibliotekah v SŠA i Kanadě, a od 1975 g. takože v Britanskoj bibliotekě ({{Jezyky|en|British Library}})<ref>{{Cite web | url = https://www.loc.gov/catdir/cpso/romanization/nonslav.pdf | title = ALA-LC Romanization tables: Non-Slavic Languages (in Cyrillic Script) | access-date = 2025-12-13}}</ref> * Sistema {{-|[[ISO 9]]:1995}} i {{-|ГОСТ 7.79—2000}}<ref>{{Cite web | url = https://www.ifap.ru/library/gost/7792000.pdf | title = ГОСТ 7.79—2000 (ИСО 9—95): система стандартов по информации, библиотечному и издателькому делу. Правила транслитерации кирилловского писма латинским алфавитом | website = ifap.ru | access-date = 2025-12-10 | language = ru}}</ref> Večinstvo povyših sistem bazujut se ješče na starom pravopisu (prěd reformoju 1996 g.). {{Sticky header}} {| class="sticky-header ext-gadget-alphabet-disable" cellspacing="0" border="2" style="border-collapse: collapse; font-family:Calibri, Arial Unicode MS, Lucida Grande, Doulos SIL, Code2000, Gentium, Gentium Alternative, TITUS Cyberbit Basic, Lucida Sans Unicode, MS Mincho, Arial, Hiragino Kaku Gothic Pro, Cyberbit, Bitstream Vera; font-size:120%; text-align:center; background:#feffff; bordercolor=#000000" ! style="padding:0 0.5em; border:1px solid black; background:#ccff66" | Sučasny alfabet<br />1996 (1954) ! style="padding:0 0.5em; border:1px solid black; background:#ccff66" | Izgovor (MFA) ! style="padding:0 0.5em; border:1px solid black; background:#ccff66" | BGN-PCGN ! style="padding:0 0.8em; border:1px solid black; background:#ccff66" | KNAB ! style="padding:0 1.4em; border:1px solid black; background:#ccff66" | TITUS ! style="padding:0 1.2em; border:1px solid black; background:#ccff66" | ALA-LC ! style="padding:0 1.4em; border:1px solid black; background:#ccff66" | ISO 9 |- ! style="background:#ddffdd" | [[А (kirilica)|А а]] | [a] | colspan="2" | a || ā || colspan="2" | a |- ! style="background:#ddffdd" | [[Б|Б б]] | [b] | colspan="5" | b |- ! style="background:#ddffdd" | [[В (kirilica)|В в]] | [v] | colspan="5" | v |- ! style="background:#ddffdd" | [[Г|Г г]] | [g] | colspan="5" | g |- ! style="background:#ddffdd" | Гь гь | [gʲ] | gy || gj || colspan="3" | g’ |- ! style="background:#ddffdd" | Гә гә | [gʷ] | gw || gw<ref name="logika">Po logikě, ibo bukva jest odsutna na stranici.</ref> || g° || gẇ || ga̋ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ӷ|Ӷ ӷ]] ([[Ҕ|Ҕ ҕ]]) | [ɣ] ~ [ʁ] | gh || ǧ || ɣ || gh || — (ğ)<ref name="Ӷ">Standard {{-|ISO 9}} ne imaje ekvivalenta bukvy Ӷ, ktora v 2000 g. ješče byla uvažana variantom bukvy Ҕ.</ref> |- ! style="background:#ddffdd" | Ӷь ӷь (Ҕь ҕь) | [ɣʲ] ~ [ʁʲ] | ghy || ǧj || ɣ’ || gh’ || — (ğ’)<ref name="Ӷ" /> |- ! style="background:#ddffdd" | Ӷә ӷә | [ɣʷ] ~ [ʁʷ] | ghw || ǧw<ref name="logika" /> || ɣ° || ghẇ || — (ğu)<ref>Prěd reformoju 1996 g. zvuznak ''ӷә'' byl pisany kako ''ҕy''.</ref> |- ! style="background:#ddffdd" | [[Д|Д д]] | [d] | colspan="5" | d |- ! style="background:#ddffdd" | Дә дә | [dʷ] | colspan="2" | dw || d° || dẇ || da̋ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Е (kirilica)|Е е]] | [ɛ] ~ [e] | colspan="5" | e |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ж|Ж ж]] | [ʐ] | z͟h || colspan="2" | ž || zh || ž |- ! style="background:#ddffdd" | Жь жь | [ʒ] | zh || ź || ž’ || zh’ || ž’ |- ! style="background:#ddffdd" | Жә жә | [ʒʷ] | zhw || žw || žᵒ || zhẇ || ža̋ |- ! style="background:#ddffdd" | [[З|З з]] | [z] | colspan="5" | z |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ӡ|Ӡ ӡ]] | [d͡z] | colspan="2" | dz || ʒ || d͡z || ź |- ! style="background:#ddffdd" | Ӡә ӡә | [d͡ʑʷ] | colspan="2" | dzw || ʒᵒ || d͡zẇ || źa̋ |- ! style="background:#ddffdd" | [[И|И и]] | [i:], [j], [jə] | colspan="2" | i || i, j || colspan="2" | i |- ! style="background:#ddffdd" | [[К (kirilica)|К к]] | [k’] | k’ || ķ || ḳ || colspan="2" | k |- ! style="background:#ddffdd" | Кь кь | [k’ʲ] | ky’ || ķj || ḳ’ || colspan="2" | k’ |- ! style="background:#ddffdd" | Кә кә | [k’ʷ] | kw’ || ķw<ref name="logika" /> || ḳᵒ || kẇ || ka̋ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Қ|Қ қ]] | [kʰ] | colspan="3" | k || k̇h || ḳ |- ! style="background:#ddffdd" | Қь қь | [kʲʰ] | ky || kj || k’ || k̇h’ || ḳ’ |- ! style="background:#ddffdd" | Қә қә | [kʷʰ] | kw || kw<ref name="logika" /> || kᵒ || k̇hẇ || ḳa̋ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ҟ|Ҟ ҟ]] | [q’] | q’ || q || q̇ || q || k̄ |- ! style="background:#ddffdd" | Ҟь ҟь | [q’ʲ] | qy’ || qj || q̇’ || q’ || k̄’ |- ! style="background:#ddffdd" | Ҟә ҟә | [q’ʷ] | qw’ || qw<ref name="logika" /> || q̇ᵒ || q̇ẇ || k̄a̋ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Л|Л л]] | [l] | colspan="5" | l |- ! style="background:#ddffdd" | [[М (kirilica)|М м]] | [m] | colspan="5" | m |- ! style="background:#ddffdd" | [[Н (kirilica)|Н н]] | [n] | colspan="5" | n |- ! style="background:#ddffdd" | [[О (kirilica)|О о]] | [o] | colspan="5" | o |- ! style="background:#ddffdd" | [[П|П п]] | [p’] | p’ || colspan="2" | ṗ || colspan="2" | p |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ԥ|Ԥ ԥ]] ([[Ҧ|Ҧ ҧ]]) | [pʰ] | colspan="3" | p || ph || p̀ (ṕ) |- ! style="background:#ddffdd" | [[Р (kirilica)|Р р]] | [r] | colspan="5" | r |- ! style="background:#ddffdd" | [[С (kirilica)|С с]] | [s] | colspan="5" | s |- ! style="background:#ddffdd" | [[Т (kirilica)|Т т]] | [t’] | t’ || ţ || ṭ || colspan="2" | t |- ! style="background:#ddffdd" | Тә тә | [t’ʷ] | tw’ || ţw || ṭᵒ || tẇ || ta̋ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ҭ|Ҭ ҭ]] | [tʰ] | colspan="3" | t || th || ţ |- ! style="background:#ddffdd" | Ҭә ҭә | [tʷ] | colspan="2" | tw || tᵒ || thẇ || ţa̋ |- ! style="background:#ddffdd" | [[У (kirilica)|У у]] | [w], [wə], [u:] | colspan="5" | u |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ф|Ф ф]] | [f] | colspan="5" | f |- ! style="background:#ddffdd" | [[Х (kirilica)|Х х]] | [x] ~ [χ] | colspan="3" | x || kh || h |- ! style="background:#ddffdd" | Хь хь | [xʲ] ~ [χʲ] | xy || xj || x’|| kh’ || h’ |- ! style="background:#ddffdd" | Хә хә | [xʷ] ~ [χʷ] | xw || xw<ref name="logika" /> || xᵒ|| khẇ || ha̋ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ҳ|Ҳ ҳ]] | [ħ] | colspan="2" | h || ḥ || ḣ || h̦ |- ! style="background:#ddffdd" | Ҳә ҳә | [ħʷ] | colspan="2" | hw || hᵒ || ḣẇ || h̦a̋ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ц|Ц ц]] | [t͡sʰ] | ts || colspan="2" | c || t͡s || c |- ! style="background:#ddffdd" | Цә цә | [t͡ɕʷʰ] | tsw || cw || cᵒ || t͡sẇ || ca̋ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ҵ|Ҵ ҵ]] | [t͡sʼ] | ts’ || ç || c̣ || t͡ṡ || c̄ |- ! style="background:#ddffdd" | Ҵә ҵә | [t͡ɕʷʼ] | tsw’ || çw || c̣ᵒ || t͡ṡẇ || c̄a̋ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ч|Ч ч]] | [t͡ʃʰ] | ch || ć || č’ || ch || č |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ҷ|Ҷ ҷ]] | [t͡ʃʼ] | ch’ || ḉ || č̣’ || ċh || c̦ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ҽ|Ҽ ҽ]] | [ʈ͡ʂʰ] | c͟h || colspan="2" | č || ćh || c̆ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ҿ|Ҿ ҿ]] | [ʈ͡ʂʰ’] | c͟h’ || ç̌ || č̣ || ćh́ || c̣̆ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ш|Ш ш]] | [ʂ] | s͟h || colspan="2" | š || sh || š |- ! style="background:#ddffdd" | Шь шь | [ʃ] | sh || ś || š’ || sh’ || š’ |- ! style="background:#ddffdd" | Шә шә | [ʃʷ] | shw || šw || šᵒ || shẇ || ša̋ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ы|Ы ы]] | [ɨ] | ÿ || y || ǝ || colspan="2" | y |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ҩ|Ҩ ҩ]] | [ɥ] | yw || ÿ || ʿᵒ || w || ò |- ! style="background:#ddffdd" | [[Џ|Џ џ]] | [ɖ͡ʐ] | ɉ || dž || ǯ || j || d̂ |- ! style="background:#ddffdd" | Џь џь | [d͡ʒ] | j || dź || ǯ’ || j’ || d̂’ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ь|Ь ь]] | [ʲ] | || || || colspan="2" | ’ |- ! style="background:#ddffdd" | [[Ә|Ә ә]] | [ʷ] | || || || ẇ || a̋ |} == Kodovan‌je == === Unikod === Abhazsku azbuku sodrživajut bloky «Kirilica» {{-|(U+0400 — U+04FF)}} i «Dopolnjen‌je k kirilici» {{-|(U+0500 — U+052F)}} Unikoda. Někoje historične bukvy takože nahodet se v bloku «Razširjena kirilica – B» {{-|(U+A640 — U+A69F)}}. V slědujučej tabelě abhazske bukvy imajut zaglavja ukazyvajuče jih informaciju na Unikodu i HTML-kod. V vizualnom prěgledaču by možete uviděti tutu informaciju, ako prěsunete kursor myškoju na danu bukvu. Abhazske bukvy sut označene kolorom: {{Legenda|#bee|sučasne bukvy sut v sinjem polju}} {{Legenda|#fbb|historične bukvy sut v črvenom polju}} <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> {| class="wikitable" style="text-align: center; background:white; font-size:large;" |+ style="font-size:small;" | Abhazske bukvy v bloku «Kirilica» Unikoda<ref>{{Cite web | url = https://www.unicode.org/charts/PDF/U0400.pdf | title = Cyrillic. Range: 0400–04FF | website = Unicode.org | language = en | access-date = 2025-12-13}}</ref> |- ! scope="col" rowspan="2" style="font-size:small;" | Prve znaky ! scope="colgroup" colspan="16" style="font-size:small;" | Poslědnji znak |- ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 0 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 1 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 2 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 3 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 4 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 5 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 6 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 7 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 8 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 9 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | A ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | B ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | C ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | D ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | E ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | F |- ! scope="row" style="font-size:small;"| U+040 | Ѐ || Ё | style="background:#fbb"|Ђ | Ѓ || Є || Ѕ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER BYELORUSSIAN-UKRAINIAN I: Unicode U+0406, HTML &amp;#1030;" | І | Ї | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER JE: Unicode U+0408, HTML &amp;#1032;" | Ј | Љ || Њ || Ћ || Ќ || Ѝ || Ў | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER DZHE: Unicode U+040F, HTML &amp;#1039;" | Џ |- ! scope="row" style="font-size:small;"| U+041 | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER A: Unicode U+0410, HTML &amp;#1040;" | А | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER BE: Unicode U+0411, HTML &amp;#1041;" | Б | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER VE: Unicode U+0412, HTML &amp;#1042;" | В | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER GHE: Unicode U+0413, HTML &amp;#1043;" | Г | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER DE: Unicode U+0414, HTML &amp;#1044;" | Д | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER IE: Unicode U+0415, HTML &amp;#1045;" | Е | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ZHE: Unicode U+0416, HTML &amp;#1046;" | Ж | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ZE: Unicode U+0417, HTML &amp;#1047;" | З | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER I: Unicode U+0418, HTML &amp;#1048;" | И | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER SHORT I: Unicode U+0419, HTML &amp;#1049;" | Й | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER KA: Unicode U+041A, HTML &amp;#1050;" | К | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER EL: Unicode U+041B, HTML &amp;#1051;" | Л | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER EM: Unicode U+041C, HTML &amp;#1052;" | М | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER EN: Unicode U+041D, HTML &amp;#1053;" | Н | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER O: Unicode U+041E, HTML &amp;#1054;" | О | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER PE: Unicode U+041F, HTML &amp;#1055;" | П |- ! scope="row" style="font-size:small;"| U+042 | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ER: Unicode U+0420, HTML &amp;#1056;" | Р | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ES: Unicode U+0421, HTML &amp;#1057;" | С | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER TE: Unicode U+0422, HTML &amp;#1058;" | Т | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER U: Unicode U+0423, HTML &amp;#1059;" | У | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER EF: Unicode U+0424, HTML &amp;#1060;" | Ф | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER HA: Unicode U+0425, HTML &amp;#1061;" | Х | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER TSE: Unicode U+0426, HTML &amp;#1062;" | Ц | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER CHE: Unicode U+0427, HTML &amp;#1063;" | Ч | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER SHA: Unicode U+0428, HTML &amp;#1064;" | Ш | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER SHCHA: Unicode U+0429, HTML &amp;#1065;" | Щ | Ъ | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER YERU: Unicode U+042B, HTML &amp;#1067;" | Ы | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER SOFT SIGN: Unicode U+042C, HTML &amp;#1068;" | Ь | Э || Ю || Я |- ! scope="row" style="font-size:small;"| U+043 | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER A: Unicode U+0430, HTML &amp;#1072;" | а | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER BE: Unicode U+0431, HTML &amp;#1073;" | б | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER VE: Unicode U+0432, HTML &amp;#1074;" | в | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER GHE: Unicode U+0433, HTML &amp;#1075;" | г | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER DE: Unicode U+0434, HTML &amp;#1076;" | д | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER IE: Unicode U+0435, HTML &amp;#1077;" | е | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER ZHE: Unicode U+0436, HTML &amp;#1078;" | ж | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER ZE: Unicode U+0437, HTML &amp;#1079;" | з | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER I: Unicode U+0438, HTML &amp;#1080;" | и | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER SHORT I: Unicode U+0439, HTML &amp;#1081;" | й | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER KA: Unicode U+043A, HTML &amp;#1082;" | к | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER EL: Unicode U+043B, HTML &amp;#1083;" | л | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER EM: Unicode U+043C, HTML &amp;#1084;" | м | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER EN: Unicode U+043D, HTML &amp;#1085;" | н | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER O: Unicode U+043E, HTML &amp;#1086;" | о | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER PE: Unicode U+043F, HTML &amp;#1087;" | п |- ! scope="row" style="font-size:small;"| U+044 | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER ER: Unicode U+0440, HTML &amp;#1088;" | р | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER ES: Unicode U+0441, HTML &amp;#1089;" | с | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER TE: Unicode U+0442, HTML &amp;#1090;" | т | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER U: Unicode U+0443, HTML &amp;#1091;" | у | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER EF: Unicode U+0444, HTML &amp;#1092;" | ф | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER HA: Unicode U+0445, HTML &amp;#1093;" | х | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER TSE: Unicode U+0446, HTML &amp;#1094;" | ц | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER CHE: Unicode U+0447, HTML &amp;#1095;" | ч | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER SHA: Unicode U+0448, HTML &amp;#1096;" | ш | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER SHCHA: Unicode U+0449, HTML &amp;#1097;" | щ | ъ | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER YERU: Unicode U+044B, HTML &amp;#1099;" | ы | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER SOFT SIGN: Unicode U+044C, HTML &amp;#1100;" | ь | э || ю || я |- ! scope="row" style="font-size:small;"| U+045 | ѐ || ё || ђ || ѓ || є || ѕ | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER BYELORUSSIAN-UKRAINIAN I: Unicode U+0456, HTML &amp;#1110;" | і | ї | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER JE: Unicode U+0458, HTML &amp;#1112;" | ј | љ || њ || ћ || ќ || ѝ || ў | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER DZHE: Unicode U+045F, HTML &amp;#1119;" | џ |- ! scope="row" style="font-size:small;"| U+046 | Ѡ || ѡ || Ѣ || ѣ || Ѥ || ѥ || Ѧ || ѧ || Ѩ || ѩ || Ѫ || ѫ || Ѭ || ѭ || Ѯ || ѯ |- ! scope="row" style="font-size:small;"| U+047 | Ѱ || ѱ || Ѳ || ѳ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER IZHITSA: Unicode U+0474, HTML &amp;#1140;" | Ѵ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER IZHITSA: Unicode U+0475, HTML &amp;#1141;" | ѵ | Ѷ || ѷ || Ѹ || ѹ || Ѻ || ѻ || Ѽ || ѽ || Ѿ || ѿ |- ! scope="row" style="font-size:small;"| U+048 | Ҁ || ҁ || ҂||҃||҄||҅||҆||҇ || ҈ || ҉ || Ҋ || ҋ || Ҍ || ҍ || Ҏ || ҏ |- ! scope="row" style="font-size:small;"| U+049 | Ґ || ґ || Ғ || ғ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER GHE WITH MIDDLE HOOK: Unicode U+0494, HTML &amp;#1172;" | Ҕ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER GHE WITH MIDDLE HOOK: Unicode U+0495, HTML &amp;#1173;" | ҕ | Җ || җ || Ҙ || ҙ | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER KA WITH DESCENDER: Unicode U+049A, HTML &amp;#1178;" | Қ | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER KA WITH DESCENDER: Unicode U+049B, HTML &amp;#1179;" | қ | Ҝ || ҝ | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER KA WITH STROKE: Unicode U+049E, HTML &amp;#1182;" | Ҟ | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER KA WITH STROKE: Unicode U+049F, HTML &amp;#1183;" | ҟ |- ! scope="row" style="font-size:small;"| U+04A | Ҡ || ҡ || Ң || ң || Ҥ || ҥ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER PE WITH MIDDLE HOOK: Unicode U+04A6, HTML &amp;#1190;" | Ҧ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER PE WITH MIDDLE HOOK: Unicode U+04A7, HTML &amp;#1191;" | ҧ | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ABKHAZIAN HA: Unicode U+04A8, HTML &amp;#1192;" | Ҩ | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER ABKHAZIAN HA: Unicode U+04A9, HTML &amp;#1193;" | ҩ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ES WITH DESCENDER: Unicode U+04AA, HTML &amp;#1194;" | Ҫ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER ES WITH DESCENDER: Unicode U+04AB, HTML &amp;#1195;" | ҫ | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER TE WITH DESCENDER: Unicode U+04AC, HTML &amp;#1196;" | Ҭ | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER TE WITH DESCENDER: Unicode U+04AD, HTML &amp;#1197;" | ҭ | Ү || ү |- ! scope="row" style="font-size:small;"| U+04B | Ұ || ұ | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER HA WITH DESCENDER: Unicode U+04B2, HTML &amp;#1202;" | Ҳ | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER HA WITH DESCENDER: Unicode U+04B3, HTML &amp;#1203;" | ҳ | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LIGATURE TE TSE: Unicode U+04B4, HTML &amp;#1204;" | Ҵ | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LIGATURE TE TSE: Unicode U+04B5, HTML &amp;#1205;" | ҵ | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER CHE WITH DESCENDER: Unicode U+04B6, HTML &amp;#1206;" | Ҷ | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER CHE WITH DESCENDER: Unicode U+04B7, HTML &amp;#1207;" | ҷ | Ҹ || ҹ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER SHHA: Unicode U+04BA, HTML &amp;#1210;" | Һ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER SHHA: Unicode U+04BB, HTML &amp;#1211;" | һ | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ABKHASIAN CHE: Unicode U+04BC, HTML &amp;#1212;" | Ҽ | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER ABKHASIAN CHE: Unicode U+04BD, HTML &amp;#1213;" | ҽ | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ABKHASIAN CHE WITH DESCENDER: Unicode U+04BE, HTML &amp;#1214;" | Ҿ | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER ABKHASIAN CHE WITH DESCENDER: Unicode U+04BF, HTML &amp;#1215;" | ҿ |- ! scope="row" style="font-size:small;"| U+04C | Ӏ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ZHE WITH BREVE: Unicode U+04C1, HTML &amp;#1217;" | Ӂ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER ZHE WITH BREVE: Unicode U+04C2, HTML &amp;#1218;" | ӂ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER KA WITH HOOK: Unicode U+04C3, HTML &amp;#1219;" | Ӄ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER KA WITH HOOK: Unicode U+04C4, HTML &amp;#1220;" | ӄ | Ӆ || ӆ || Ӈ || ӈ || Ӊ || ӊ || Ӌ || ӌ || Ӎ || ӎ || ӏ |- ! scope="row" style="font-size:small;"| U+04D | Ӑ || ӑ || Ӓ || ӓ || Ӕ || ӕ || Ӗ || ӗ | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER SCHWA: Unicode U+04D8, HTML &amp;#1240;" | Ә | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER SCHWA: Unicode U+04D9, HTML &amp;#1241;" | ә | Ӛ || ӛ || Ӝ || ӝ || Ӟ || ӟ |- ! scope="row" style="font-size:small;" | U+04E | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ABKHASIAN DZE: Unicode U+04E0, HTML &amp;#1248;" | Ӡ | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER ABKHASIAN DZE: Unicode U+04E1, HTML &amp;#1249;" | ӡ | Ӣ || ӣ || Ӥ || ӥ || Ӧ || ӧ || Ө || ө || Ӫ || ӫ || Ӭ || ӭ || Ӯ || ӯ |- ! scope="row" style="font-size:small;" | U+04F | Ӱ || ӱ || Ӳ || ӳ || Ӵ || ӵ | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER GHE WITH DESCENDER: Unicode U+04F6, HTML &amp;#1270;" | Ӷ | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER GHE WITH DESCENDER: Unicode U+04F7, HTML &amp;#1271;" | ӷ | Ӹ || ӹ || Ӻ || ӻ || Ӽ || ӽ || Ӿ || ӿ |} {| class="wikitable" style="text-align: center; background:white; font-size:large;" |+ style="font-size:small;" | Abhazske bukvy v bloku «Dopolnjen‌je k kirilici» Unikoda<ref>{{Cite web | url = https://www.unicode.org/charts/PDF/U0500.pdf | title = Cyrillic Supplement. Range: 0500–052F | website = Unicode.org | language = en | access-date = 2025-12-13}}</ref> |- ! scope="col" rowspan="2" style="font-size:small;" | Prve znaky ! scope="colgroup" colspan="16" style="font-size:small;" | Poslědnji znak |- ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 0 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 1 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 2 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 3 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 4 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 5 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 6 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 7 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 8 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 9 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | A ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | B ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | C ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | D ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | E ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | F |- ! scope="row" style="font-size:small;" | U+050 | Ԁ || ԁ || Ԃ || ԃ || Ԅ || ԅ || Ԇ || ԇ || Ԉ || ԉ || Ԋ || ԋ || Ԍ || ԍ || Ԏ || ԏ |- ! scope="row" style="font-size:small;" | U+051 | Ԑ || ԑ || Ԓ || ԓ || Ԕ || ԕ || Ԗ || ԗ || Ԙ || ԙ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER QA: Unicode U+051A, HTML &amp;#1306;" | Ԛ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER QA: Unicode U+051B, HTML &amp;#1307;" | ԛ | Ԝ || ԝ || Ԟ || ԟ |- ! scope="row" style="font-size:small;" | U+052 | Ԡ || ԡ || Ԣ || ԣ | style="background:#bee" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER PE WITH DESCENDER: Unicode U+0524, HTML &amp;#1316;" | Ԥ | style="background:#bee" title="CYRILLIC SMALL LETTER PE WITH DESCENDER: Unicode U+0525, HTML &amp;#1317;" | ԥ | Ԧ || ԧ || || || || || || || || ԯ |} {| class="wikitable" style="text-align: center; background:white; font-size:large;" |+ style="font-size:small;" | Abhazske bukvy v bloku «Razširjena kirilica – B» Unikoda<ref>{{Cite web | url = https://www.unicode.org/charts/PDF/UA640.pdf | title = Cyrillic Extended-B. Range: A640–A69F | website = Unicode.org | language = en | access-date = 2025-12-13}}</ref> |- ! scope="col" rowspan="2" style="font-size:small;" | Prve znaky ! scope="colgroup" colspan="16" style="font-size:small;" | Poslědnji znak |- ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 0 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 1 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 2 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 3 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 4 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 5 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 6 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 7 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 8 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | 9 ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | A ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | B ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | C ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | D ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | E ! scope="col" style="width:20pt; font-size:small;" | F |- ! scope="row" style="font-size:small;" | U+A64 | Ꙁ || ꙁ || Ꙃ || ꙃ || Ꙅ || ꙅ || Ꙇ || ꙇ || Ꙉ || ꙉ || Ꙋ || ꙋ || Ꙍ || ꙍ || Ꙏ || ꙏ |- ! scope="row" style="font-size:small;" | U+A65 | Ꙑ || ꙑ || Ꙓ || ꙓ || Ꙕ || ꙕ || Ꙗ || ꙗ || Ꙙ || ꙙ || Ꙛ || ꙛ || Ꙝ || ꙝ || Ꙟ || ꙟ |- ! scope="row" style="font-size:small;" | U+A66 | || || Ꙣ || ꙣ || Ꙥ || ꙥ || Ꙧ || ꙧ || Ꙩ || ꙩ || Ꙫ || ꙫ || Ꙭ || ꙭ || ꙮ || &nbsp;꙯ |- ! scope="row" style="font-size:small;" | U+A67 | &nbsp;꙰ || &nbsp;꙱ || &nbsp;꙲ || ꙳ || &nbsp;ꙴ || &nbsp;ꙵ || &nbsp;ꙶ || &nbsp;ꙷ || &nbsp;ꙸ || &nbsp;ꙹ || &nbsp;ꙺ || &nbsp;ꙻ || &nbsp;꙼ || &nbsp;꙽ || ꙾ || ꙿ |- ! scope="row" style="font-size:small;" | U+A68 | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER DWE: Unicode U+A680, HTML &amp;#42624;" | Ꚁ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER DWE: Unicode U+A681, HTML &amp;#42625;" | ꚁ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER DZWE: Unicode U+A682, HTML &amp;#42626;" | Ꚃ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER DZWE: Unicode U+A683, HTML &amp;#42627;" | ꚃ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ZHWE: Unicode U+A684, HTML &amp;#42628;" | Ꚅ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER ZHWE: Unicode U+A685, HTML &amp;#42629;" | ꚅ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER CCHE: Unicode U+A686, HTML &amp;#42630;" | Ꚇ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER CCHE: Unicode U+A687, HTML &amp;#42631;" | ꚇ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER DZZE: Unicode U+A688, HTML &amp;#42632;" | Ꚉ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER DZZE: Unicode U+A689, HTML &amp;#42633;" | ꚉ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER TE WITH MIDDLE HOOK: Unicode U+A68A, HTML &amp;#42634;" | Ꚋ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER TE WITH MIDDLE HOOK: Unicode U+A68B, HTML &amp;#42635;" | ꚋ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER TWE: Unicode U+A68C, HTML &amp;#42636;" | Ꚍ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER TWE: Unicode U+A68D, HTML &amp;#42637;" | ꚍ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER TSWE: Unicode U+A68E, HTML &amp;#42638;" | Ꚏ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER TSWE: Unicode U+A68F, HTML &amp;#42639;" | ꚏ |- ! scope="row" style="font-size:small;" | U+A69 | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER TSSE: Unicode U+A690, HTML &amp;#42640;" | Ꚑ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER TSSE: Unicode U+A691, HTML &amp;#42641;" | ꚑ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER TCHE: Unicode U+A692, HTML &amp;#42642;" | Ꚓ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER TCHE: Unicode U+A693, HTML &amp;#42643;" | ꚓ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER HWE: Unicode U+A694, HTML &amp;#42644;" | Ꚕ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER HWE: Unicode U+A695, HTML &amp;#42645;" | ꚕ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER SHWE: Unicode U+A696, HTML &amp;#42646;" | Ꚗ | style="background:#fbb" title="CYRILLIC SMALL LETTER SHWE: Unicode U+A697, HTML &amp;#42647;" | ꚗ | || || || || || || &nbsp;ꚞ || &nbsp;ꚟ |} </div> === Bukvy odsutne v Unikodu === Mnoge bukvy historičnyh abhazskyh alfabetov imajut diakritičny znak, napr. {{Calibri|'''г̓''', '''к̊''', '''п̧''', '''ԛ̇''', '''т̨''', '''х̍''', '''ꚇ̆''', '''ҽ̆''', '''ц҄̊'''}} i t.d. One v občem ne imajut vlastno město v Unikodu, ale mogut byti izobražene s pomočju kombinujučego znaka: ◌̆ (brevis, {{-|U+0306}}), ◌̇ (točka, {{-|U+0307}}), ◌̊ (prstenj, {{-|U+030A}}), ◌̓ (zapeta, {{-|U+0313}}), ◌̧ (sedilj, {{-|U+0327}}) i t.d. V mnogyh fontah, na žalost, rezultat jest nezadovaljajuči, osoblivo v slučaju velikyh bukv. Někoje historične bukvy ne sut prědstavjene v Unikodu i mogut byti izobražene samo s pomočju obrazka. Taka situacija jest v slučaju četyreh kiriličnyh bukv rukopisnogo alfabeta Uslara: [[Fajl:Cyrillic small letter Tse with long left leg.svg|20x16px|link=Ц s dolgoju lěvoju nogoju]], [[Fajl:Cyrillic small letter Cil.svg|20x16px]], [[Fajl:Cyrillic small letter Cil with bar.svg|20x16px]], [[Fajl:Cyrillic small letter Char.svg|20x16px]] (te tri poslědnje sut osnovane na gruzinskyh bukvah '''წ''' i '''ჭ'''), a takože v slučaju poněkojih bukv medžuvojennogo latinskogo alfabeta: [[Fajl:Latin small letter reversed Ghe with long leg.svg|20x10px]], [[Fajl:Latin small letter open P.svg|20x12px]], [[Fajl:Latin small letter T with descender.svg|20x16px]], [[Fajl:Latin small letter Tp with descender.svg|12x11px]], [[Fajl:Latin small letter Tp.svg|12x10px]], [[Fajl:Latin small letter reversed Ghe with low left hook.svg|20x10px]], [[Fajl:Latin small letter C with descender.svg|10x10px]], [[Fajl:Latin small letter reversed Ghe with stroke.svg|20x10px]], [[Fajl:Latin small letter turned H with stroke.svg|20x10px]], [[Fajl:Latin small letter abkhasian Che.svg|20x9px]], [[Fajl:Latin small letter abkhasian Che with descender.svg|20x10px]], [[Fajl:Latin small letter S with descender.svg|16x11px]], [[Fajl:Latin small letter reflected F.svg|20x12px]], [[Fajl:Latin small letter script G with ascender.svg|15x15px]]. == Razklad klaviatury == Standardny razklad abhazskoj klaviatury na nastolnyh kompjuterah izgledaje tako: :[[Fajl:Abkhazian keyboard.png|800x400px|Razklad abhazskoj klaviatury]] == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Izvory == * {{-|[Bartolomej]}} {{Cite book | url = http://apsnyteka.org/file/Bartolomey_Abkhazskiy_bukvar_.pdf | last = Бартоломей | first = Иван Алексеевич | title = Абхазскій букварь | place = Тифлисъ | year = 1865}} * {{-|[Bgažba]}} {{Cite book | url = https://yadi.sk/i/gBIZEslWujvUt | format = PDF | first = Х.С. | last = Бгажба | title = Бзыбский диалект абхазского языка (Исследование и тексты) | place = Тбилиси | publisher = Издательство Академии наук Грузинской ССР | year = 1964 | language = ru}} * {{-|[Bgažba]}} {{Cite book | url = https://yadi.sk/i/-cFRKsreuz7r3 | format = PDF | last = Бгажба | first = Х.С. | title = Из истории письменности в Абхазии | place = Тбилиси | year = 1967 | publisher = Мецниереба | language = ru}} * {{Cite book | url = http://apsnyteka.org/file/Chirikba_Abkhaz.pdf | first = Viacheslav A. | last = Chikirba | title = Abkhaz | series = Languages of the World/Materials 119 | place = München | publisher = Lincom Europa | year = 2003 | language = en}} * {{-|[Čirikba]}} {{Cite book | first = В.А. | last = Чирикба | url = https://www.academia.edu/40453987/Unified_Abkhaz_Abaza_Alphabet_on_the_Latin_Graphic_Basis_A_Project_Sukhum_2919_Единый_абхазо_абазинский_алфавит_на_латинской_графической_основе_Проект_Сухум_2019 | title = Еизаку аԥсуа-абаза алфавит алатин шьаҭала. Апроект / Латин хiарыф зыщата йщтiу апсуа-абаза алфавит. Проект / Единый абхазо-абазинский алфавит на латинской графической основе. Проект | publisher = АНО «Алашара» | place = Аҟәа / Сухум | year = 2019 | language = ru}} * {{-|[Čirikba]}} {{Cite journal | url = https://www.academia.edu/90307331 | first = В.А. | last = Чикирба | title = Бзыпский диалект абхазского языка (Краткий очерк) | journal = Аԥсны аҭҵаарадыррақәа ракадемиа адырраҭара / Вестник Академии наук Абхазии | issue = № 12 | place = Аҟәа / Сухум | publisher = Academia | year = 2022 | pages = 19–25 | language = ru}} * {{Cite journal | url = https://edizionicafoscari.unive.it/media/pdf/books/978-88-6969-667-1/978-88-6969-667-1-ch-01.pdf | first = Viacheslav | last = Chikirba | title = From the History of Abkhaz Romanized Alphabets | journal = Eurasiatica 19 | year = 2023 | publisher = Edizioni Ca’Foscari | language = en | isbn = 978-88-6969-667-1 | pages = 3–28}} * {{-|[Čočua]}} {{Cite book | url = http://apsnyteka.org/file/Chochua_Abkhazskaya_azbuka_1909.pdf | first = А.М. | last = Ч̆оч̆уа | title = Аԥсуа Анбан, Абхазская азбука | place = Тифлисъ | publisher = Изданiе Кавказскаго Учебнаго Округа | year = 1909}} * {{-|[Čočua]}} {{Cite book | url = https://disk.yandex.ru/i/07Q4an9cdk2YJ | last = Ҷоҷуа | first = А.М. | title = Анбан. Ахҧатәи ирҽеины аҭыжьра / Азбука | place = Аҟуа [Suhumi] | publisher = Аҧҳәынҭшәҟуҭыжьырҭа | year = 1957 | pages = 105–106}} * {{-|[Gulia/Mačavariani]}} {{Cite book | url = http://apsnyteka.org/file/Machavariani_Abkhazskaya_azbuka.pdf | first1 = Д.И. | last1 = Гулиа | first2 = К.Д. | last2 = Мачавариани | title = Абхазская азбука. Главнѣйшія молитвы и заповѣди на абхазскомъ и церковно-славянскомъ языкахъ | place = Тифлисъ | year = 1892 | language = ru}} * {{Cite book | first = G. | last = Hewitt | title = Introduction to the Study of the Languages of the Caucasus | place = München | publisher = Lincom | year = 2004 | pages = 260–263 | isbn = 3-89586-734-9}} * {{Cite book | first = George | url = https://www.scribd.com/document/483763186/Abkhaz-A-Comprehensive-Self-Tutor-Hewitt-pdf | last = Hewitt | title = Abkhaz. A Comprehensive Self-Tutor | place = München | publisher = Lincom Europa | year = 2010 | language = en}} * {{Cite book | url = https://books.google.com/books?id=RRXdAAAAQBAJ | first = Stephen F. | last = Jones | title = War and Revolution in the Caucasus: Georgia Ablaze | year = 2013 | publisher = Routledge | isbn = 978-1-317-98762-8 | language = en}}</ref> * {{-|[Marr]}} {{Cite book | url = http://apsnyteka.org/2099-marr_abkhazskiy_analiticheskiy_alfavit.html | first = Н.Я. | last = Марр | title = Избранные работы, т. II. Основные вопросы языкознания | place = Ленинград | publisher = АН Наук СССР, Издательство ГАИМК | year = 1936 | pages = 321–354 | language = ru}} * {{-|[Marr]}} {{Cite book | url = https://disk.yandex.ru/i/2WiKc6d_bmWAJ | first = Н.Я. | last = Марр | title = О языке и истории абхазов | place = Москва, Ленинград | publisher = Издательство Академии наук СССР | year = 1938 | chapter = О записывании абхазских текстов | pages = 150–164 | format = PDF | language = ru}} * {{-|[Romanov]}} {{Cite book | url = https://disk.yandex.ru/i/DEn2BX813MLN4p | first = В.П. | last = Романов | title = Абазинской Словарь | place = Сухум | publisher = АбИГИ, Дом печати | year = 2016}} * {{-|[Uslar]}} {{Cite book | url = https://docs.yandex.ru/docs/view?url=ya-disk-public%3A%2F%2FSHEPIfcSUDm6N9cbTjDQq5EJ%2BxndFVeLnXUon%2BjQhPw%3D&name=Uslar_K_Etnografiya_Kavkaza_Jazykoznanie_Abkhazsky_jazyk_1862.pdf | first = П.К. | last = Усларъ | title = Этнографія Кавказа. Языкознаніе. Абхазскій языкъ | place = Тифлисъ | year = 1862}} * {{-|[Uslar]}} {{Cite book | url = https://yadi.sk/i/orTcI91mggyb5Q | first = П.К. | last = Усларъ | title = Этнографія Кавказа. Языкознаніе. Абхазскій языкъ | place = Тифлисъ | year = 1887 | publisher = Типографія канцеларіи Главноначальстующаго гражданскою частію на Кавказѣ | format = PDF | language = ru | editor = Zavadskyj}} * {{Cite book | url = | author = (bez avtora) | title = Абхазская азбука и статьи для чтенія и письменныхъ работъ | place = Тифлисъ | publisher = Типографія канцеларіи Намѣстника Его Императорскаго Величества на Кавказѣ и художественная литографія Г. Дюстердика | year = 1906}} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = http://lingvarium.org/scripts/abkhaz.shtml | title = Абхазская письменность | website = Lingvarium.org | language = ru}} * {{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/abkhaz.htm | title = Abkhaz (аҧсуа бызшәа) | first = Simon | last = Ager | website = Omniglot.com | language = en}} * {{Cite web | url = http://transliteration.eki.ee/pdf/Abkhaz_3.0.pdf | title = Transliteration of Non-Roman Scripts: Abkhaz | first = Thomas T. | last = Pedersen | website = transliteration.eki.ee | language = en}} * {{Cite web | url = https://www.translitteration.com/transliteration/en/abkhaz/ | title = Abhazsky transliterator | website = translitteration.com}} {{Kirilica}} [[Kategorija:Abhazsky jezyk]] [[Kategorija:Kirilica]] pyy2aru886b9i8pfr0iudn62zb6a0ep 0 575 44589 28857 2026-07-29T10:30:37Z IJzeren Jan 9 44589 wikitext text/x-wiki {{Kartka jezyk | name = Abhazsky | nativename = {{Jezyky|ab|аԥсшәа, аԥсуа бызшәа}} | states = [[Gruzija]] ([[Abhazija]], [[Adžarija]]), [[Rosija]], [[Turcija]], [[Sirija]], [[Jordanija]], [[Irak]] | ethnicity = abhazi | speakers = 190 mln. | ref = | script = [[kirilica]] | nation = [[Abhazija]] | agency = | map = Map of Abkhaz language.svg | mapcaption = Abhazija na kartě Kavkaza, na temnosinjih teritorijah govoritelji abhazskogo sut večinstvo. | family = * [[Kavkazske jezyky]] (?) ** [[Sěverokavkazske jezyky]] (?) *** [[Sěverozapadnokavkazske jezyky]] **** Abhazo-abazinska grupa ***** '''Abhazsky jezyk''' | iso1 = ab | iso2 = abk | iso3 = abk }} '''Abhazsky jezyk''' ({{Jezyky|ab|аԥсуа бызшәа}}) jest [[Sěverozapadnokavkazske jezyky|sěverozapadnokavkazsky jezyk]], ktory imaje okolo 190 tys. govoriteljev. Zajedno s [[Russky jezyk|russkym]] abhazsky jest jedin iz služebnyh jezykov nepriznanoj republiky [[Abhazija|Abhazije]], ktora formalno jest čest [[Gruzija|Gruzije]] ale nahodi se pod okupacijeju [[Rosija|Rosije]].<ref>Statija 6 Konstitucije. {{Cite web | url = https://parlamentra.org/upload/iblock/0c0/Конституция_Республики_Абхазия_2015_03_31_13_14_23_110.pdf | title = Конституция Републики Абхазия | website = Народное собрание. Парламент Республики Абхазия | date = 2014-04-30 | access-date = 2025-12-02 | language = ru}}</ref> Vslěd političnoj situacije tutoj jezyk dnešnjego dnja naleži k lěpje razvityh «malyh» [[Kavkazske jezyky|jezykov Kavkaza]], imaje odnositeljno vysoky prestiž i jest upotrěbjeny v presě, radiju, televiziji, literaturě i naučnyh dělah. Kromě Abhazije, sut takože govoritelji abhazskogo [[Rosija|Rosiji]] ([[Karačajevo-Čerkesija]], [[Stavropolsky kraj]]), v [[Gruzija|Gruziji]] ([[Adžarija]]), [[Turcija|Turciji]], [[Sirija|Siriji]], [[Jordanija|Jordaniji]] i [[Irak]]u. Iz pričin historije jezyka i regiona abhazsky sodrživaje mnogo elementov pozajetyh od [[Turečsky jezyk|turečskogo]], [[Gruzinsky jezyk|gruzinskogo]] i [[Russky jezyk|russkogo]] jezykov. Abhazsky jezyk imaje tri glavne dialekty: abžujsky (na ktorym jest osnovany literaturny jezyk), [[Bzybsky dialekt abhazskogo jezyka|bzybsky]] i sadzsky (v Turciji). Najbliže srodnym jezykom jest [[abazinsky jezyk]]. == Harakteristika == Abhazsky jezyk harakterizuje se nadobyčajno vysokoju kolikostju suglasok (58, v bzybskom dialektu daže 67) i nadobyčajno nizkoju kolikostju samoglasok. Sut samo dvě fonologično samobytne suglasky: otvorjena samoglaska /a/ i zakryta samoglaska /ǝ/. Obě mogut byti izgovorjene kako /e/, /i/, /o/ ili /u/, zavisno od leksikalnoj obsrědiny, ale razlika medžu tymi zvukami ne jest relevantna i ne igraje značnu rolju za razuměnje slov. Tipologično abhazsky jezyk jest polisintetičny i aglutinacijny. Gramatika harakterizuje se ergativnostju: zaměsto nominativa i akuzativa abhazsky imaje sistemu s nergativom i absolutivom, v ktoroj ergativ označaje podmet prěhodnogo glagola, a absolutiv označaje prědmet prěhodnogo glagola i podmet neprěhodnogo glagola. Dodatočno sut dva padeže: tvoriteljnik (instrumental) i adverbial. Časovanje glagolov jest neobyčno složeno. == Alfabet == {{Osnovny članok|Abhazsky alfabet}} V 1862 g. kavkazolog [[Pjotr Uslar]] stvoril prvu [[Kirilica|kiriličnu]] azbuku za abhazsky jezyk.<ref>{{Cite book | url = https://docs.yandex.ru/docs/view?url=ya-disk-public%3A%2F%2FSHEPIfcSUDm6N9cbTjDQq5EJ%2BxndFVeLnXUon%2BjQhPw%3D&name=Uslar_K_Etnografiya_Kavkaza_Jazykoznanie_Abkhazsky_jazyk_1862.pdf | first = Петр | last = Услар | title = Этнографія Кавказа. Языкознаніе. Абхазскій языкъ | place = Тифлисъ | year = 1862}}</ref> Versije tutoj azbuky, izměnjene medžu drugymi Myhajlom Zavadskym v 1887 g., Dmitrijem Gulia i Konstantinom Mačavariani v 1892 g. i Aleksejem Čočua v 1909 g., byli v upotrěbě do 1926 g., kogda v ramkah latinizacije [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]] byla vvedena versija [[Latinica|latinskogo alfabeta]], tako nazyvajema «Analitična ortografija» stvorjena Nikolajem Marrom. Zaměsto njej prostějši latinsky alfabet Nikolaja Jakovleva byla vvedena v 1928 g. V lětah 1938–1954 byl upotrěbjeny [[gruzinsky alfabet]], a v 1954 g. ponovno byla vvedena kiriličny alfabet, ktory od togo časa ješče několiko razov byl izměnjeny. Sučasny alfabet izgledaje tako: {| class="wikitable" | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[А (kirilica)|A а]]'''}} <br> {{MFA|a}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Б|Б б]]'''}} <br> {{MFA|b}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[В (kirilica)|В в]]'''}} <br> {{MFA|v}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Г (kirilica)|Г г]]'''}} <br> {{MFA|ɡ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Гь гь'''}} <br> {{MFA|ɡʲ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Гә гә'''}} <br> {{MFA|ɡʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ӷ|Ӷ ӷ]]'''}} <br> {{MFA|ʁ/ɣ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ӷь ӷь'''}} <br> {{MFA|ʁʲ/ɣʲ}} |- | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ӷә ӷә'''}} <br> {{MFA|ʁʷ/ɣʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Д|Д д]]'''}} <br> {{MFA|d}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Дә дә'''}} <br> {{MFA|dʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Е (kirilica)|Е е]]'''}} <br> {{MFA|a/ja}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ж|Ж ж]]'''}} <br> {{MFA|ʐ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Жь жь'''}} <br> {{MFA|ʒ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Жә жә'''}} <br> {{MFA|ʒʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[З|З з]]'''}} <br> {{MFA|z}} |- | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ӡ|Ӡ ӡ]]'''}} <br> {{MFA|d͡z}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ӡә ӡә'''}} <br> {{MFA|d͡ʑʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[И|И и]]'''}} <br> {{MFA|j/jɨ/ɨj}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[К (kirilica)|К к]]'''}} <br> {{MFA|kʼ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Кь кь'''}} <br> {{MFA|kʼʲ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Кә кә'''}} <br> {{MFA|kʼʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Қ|Қ қ]]'''}} <br> {{MFA|kʰ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Қь қь'''}} <br> {{MFA|kʲʰ}} |- | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Қә қә'''}} <br> {{MFA|kʷʰ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҟ|Ҟ ҟ]]'''}} <br> {{MFA|qʼ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ҟь ҟь'''}} <br> {{MFA|qʼʲ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ҟә ҟә'''}} <br> {{MFA|qʼʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Л|Л л]]'''}} <br> {{MFA|l}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[М (kirilica)|М м]]'''}} <br> {{MFA|m}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Н (kirilica)|Н н]]'''}} <br> {{MFA|n}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[О (kirilica)|О о]]'''}} <br> {{MFA|a/wa}} |- | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[П|П п]]'''}} <br> {{MFA|pʼ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ԥ|Ԥ ԥ]]'''}} <br> {{MFA|pʰ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Р (kirilica)|Р р]]'''}} <br> {{MFA|r}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[С (kirilica)|С с]]'''}} <br> {{MFA|s}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Т (kirilica)|Т т]]'''}} <br> {{MFA|tʼ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Тә тә'''}} <br> {{MFA|tʼʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҭ|Ҭ ҭ]]'''}} <br> {{MFA|tʰ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ҭә ҭә'''}} <br> {{MFA|tʷʰ}} |- | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[У (kirilica)|У у]]'''}} <br> {{MFA|w/wɨ/ɨw}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ф|Ф ф]]'''}} <br> {{MFA|f}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Х (kirilica)|Х х]]'''}} <br> {{MFA|x/χ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Хь хь'''}} <br> {{MFA|xʲ/χʲ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Хә хә'''}} <br> {{MFA|xʷ/χʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҳ|Ҳ ҳ]]'''}} <br> {{MFA|ħ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ҳә ҳә'''}} <br> {{MFA|ħʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ц|Ц ц]]'''}} <br> {{MFA|t͡sʰ}} |- | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Цә цә'''}} <br> {{MFA|t͡ɕʷʰ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҵ|Ҵ ҵ]]'''}} <br> {{MFA|t͡sʼ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ҵә ҵә'''}} <br> {{MFA|t͡ɕʼʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ч|Ч ч]]'''}} <br> {{MFA|t͡ʃʰ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҷ|Ҷ ҷ]]'''}} <br> {{MFA|t͡ʃʼ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҽ|Ҽ ҽ]]'''}} <br> {{MFA|t͡ʂʰ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҿ|Ҿ ҿ]]'''}} <br> {{MFA|t͡ʂʼ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ш|Ш ш]]'''}} <br> {{MFA|ʂ}} |- | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Шь шь'''}} <br> {{MFA|ʃ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Шә шә'''}} <br> {{MFA|ʃʷ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ы|Ы ы]]'''}} <br> {{MFA|ɨ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ҩ|Ҩ ҩ]]'''}} <br> {{MFA|ɥ/ɥˤ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Џ|Џ џ]]'''}} <br> {{MFA|d͡ʐ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Џь џь'''}} <br> {{MFA|d͡ʒ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ь|Ь ь]]'''}} <br> {{MFA|ʲ}} | style="width:5em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''[[Ә|Ә ә]]'''}} <br> {{MFA|ʷ}} |} == Iztočniky == {{Iztočniky}} [[Kategorija:Abhazsky jezyk| ]] [[Kategorija:Kavkazske jezyky]] p7gonbzbu0jt43aupyh63px3mg18574 0 603 44590 28874 2026-07-29T10:30:51Z IJzeren Jan 9 44590 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=2024-11}} {| align="right" style="width:310px; margin-left:1em; margin-bottom:1em; border:1px solid #a2a9b1; background:#f8f9fa; padding:5px; font-size:90%; line-height:1.5em;" |- ! colspan="2" style="background:#0047AB; color:white; text-align:center; font-size:125%; padding:0.3em;" | Aleksej Navaljny<br /><span style="font-weight:normal; font-size:85%;">Алексей Навальный</span> |- | colspan="2" style="text-align:center; padding:0.5em;" | [[Fajl:Alexey Navalny 2018 (cropped).png|342x342px]]<br /><small>Aleksej Navaljny v 2018 roku</small> |- ! colspan="2" style="background:#deeaf6; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Biografija |- | style="width:35%; font-weight:bold; vertical-align:top;" | Rodil se: | 4 junija 1976<br />[[Butyn]], [[Rossija]] |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Umrl: | 16 fevruara 2024 (47 lět)<br />[[Harp]], [[Rossija]] |- | style="font-weight:bold;" | Žena: | Julija Navaljna |- | style="font-weight:bold;" | Alma-mater: | Rossijsky universitet družby narodov |- ! colspan="2" style="background:#deeaf6; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Politična dějatelnost |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Partija: | Rossija Budučego (Rossija prědostojna) |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Organizacija: | FBK (Fond borby s korupcijeju) |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Oblast: | Politična opozicija, aktivizm protiv korupcije, pravo |- ! colspan="2" style="background:#deeaf6; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Glavne ideje i vklad |- | colspan="2" style="padding-left:1em; font-size:95%;" | * "Umno glosovanje" (Smart Voting) * Prezidentska kampańa 2018 * Antikorupcijny aktivizm * Mirne protesty |- ! colspan="2" style="background:#deeaf6; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Podpis |- | colspan="2" style="text-align:center; padding:0.5em;" | [[Fajl:Signature of Alexei Navalny.svg|76x76px]] |}'''Aleksej Anatoljevič Navaljny''' ({{Jezyky|ru|Алексей Анатольевич Навальный}}, 4 junija [[1976]], Butynj, Odincovsky okrug, [[Moskovska oblast]], [[Rosijska Sovětska Federacijna Socialističska Republika|RSFSR]], [[Sovětsky sojuz|SSSR]] — 16 februara [[2024]], [[IK-3 Harp|zaključiljnja «Polarny volk»]], Harp, [[Jamalo-Nenecky avtonomny okrug]], [[Rosija]]) — [[Rosija|rosijsky]] [[Politika|politik]] i spoločny dějatelj, pravnik i [[videoblog]]er. Byl vodž [[Političska opozicija v Rosijskoj federaciji|rosijskoj opozicije]] i [[Protesty v Rosiji (2017-2018)|masovogo protestnogo dviženja v Rosiji]], glavnym protivnikom prezidenta [[Vladimir Putin|Vladimira Putina]]. Založil [[Fond borby s korupcijeju]]. == Vněšnje linky == {{Prěvod|ru|Навальный, Алексей Анатольевич}} {{DEFAULTSORT:Navaljnyj, Aleksej}} [[Kategorija:Rosijski politiki]] rv9xw7plw9jkzsheubqdo4rmo5etpc8 0 639 44591 34915 2026-07-29T10:31:02Z IJzeren Jan 9 44591 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=2024-10}} '''Arabsko-Izraeljsky spor''' jest geopolitičny konflikt, mnogolětna politična i vojenna konfrontacija medžu Izraeljem i arabskymi državami, a takože medžu Izraelcami i Palestincami. Konflikt počel se v prvoj polovině {{-|XX}} věka i prodolžaje se dodnes. Sučnost spora jest borba za zemju, identičnost i političnu vlast medžu dvoma narodami i poddrživajučimi jih državami. ==Pričiny== ===Teritorialny spor=== Jevreji i Arabi pretendujut na jedne i teže zemje v Palestině. Obadva narody mnet [[Jerusalim]] svetym i hčut jim vladěti. V 1948 godu byla osnovana država Izraelj, čto povlěklo za soboju odpor arabskyh držav, ktore izprva ne priznali i dolgy čas odvrgali bytje Izraelja. ===Nacionalny identitet=== I Jevreji, i Palestinci rvut se k stvorjenju i priznanju vlastnyh nezavisnyh držav. ===Politične interesy vněšnyh igračev=== [[Světova država|Světove državy]] ako [[SŠA]], [[Sovětsky sojuz|SSSR]] ([[Rosija]]) i [[Velika Britanija]], a takože regionalne igrači ako [[Iran]] i Arabske državy, okazyvali i trajajut okazyvati vplyv na konflikt, podpirajut jednu iz stran v svojih interesah. ==Iztočniky== <references/> [[Kategorija:Izraelj]] [[Kategorija:Srědnji vozhod]] [[Kategorija:Vojna]] [[Kategorija:20. věk]] gz1m1ffovvec1jeah375yxrcplefjzr 0 643 44464 34918 2026-07-28T15:44:42Z IJzeren Jan 9 44464 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=August 2025}} {{Kartka država | conventional_long_name = Argentinska republika | native_name = {{Jezyky|es|República Argentina}} | common_name = Argentina | image_flag = Flag of Argentina.svg | image_coat = Coat of arms of Argentina.svg | national_motto = {{Unbulleted list |list_style=line-height:125%; | {{Lang|es|"[[En unión y libertad]]"}} | {{Small|("In Unity and Freedom")}} }} | national_anthem = {{Unbulleted list |item1_style=line-height:125%; |item2_style=line-height:125%; |item3_style=margin-top:4px; | {{Lang|es|[[Argentinsky narodny himn|Himno Nacional Argentino]]}} | {{Small|("Argentinsky narodny himn")}} | {{Center|1=[[Fajl:Himno Nacional Argentino instrumental.ogg]]}} }} | image_map = Argentina orthographic.svg | map_width = 220px | map_caption = {{Resize|110%|Mainland Argentina shown in dark green, with [[#Foreign relations|territorial claims]] shown in light green}} | capital = [[Buenos-Ajres]] | coordinates = {{Coord|34|36|S|58|23|W|type:city}} | largest_city = [[Buenos-Ajres]] | official_languages = [[Špansky jezyk|špansky]] • argentinsky gestovy jezyk | demonym = Argentine | government_type = [[Federalizm|Federalna]] [[Prezidentska sistema|prezidentska]] [[konstitucijna republika]] | area_rank = 8 | area_km2 = 2780400 | area_footnote = | population_estimate = 42,669,500<ref name=proypop>{{Cite web|url=http://www.indec.mecon.ar/nuevaweb/cuadros/2/c1_proyecciones_nac_2010_2040.xls|format=XLS|title=Cuadro 1. Población estimada al 1 de julio de cada año calendario por sexo. Total del país. Años 2010–2040|work=Censo Nacional de Población, Hogares y Viviendas 2010|publisher=INDEC – Instituto Nacional de Estadística y Censos|place=Buenos Aires|year=2010|language=Spanish|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140608011629/http://www.indec.mecon.ar/nuevaweb/cuadros/2/c1_proyecciones_nac_2010_2040.xls|archivedate=8 June 2014|url-status=dead|access-date=13 March 2015}}</ref> | population_estimate_rank = | population_estimate_year = 2014 | population_census = 40,117,096 | population_census_year = 2010 | population_census_rank = 32 | currency = [[Argentine peso|Peso]] ([[Dollar sign|$]]) | currency_code = ARS | time_zone = [[Time in Argentina|ART]] | utc_offset = −3 }} '''Argentina''',{{Zvuk|Es Argentina.ogg}} služebno '''Argentinska republika''' ({{Lang|es|República Argentina}}), jest država v južnoj česti [[Južna Amerika|Južnoj Ameriky]]. Ona zajmaje plošču 2,780,085 km², čto dělaje ju vtoroju podle velikosti državoju Južnoj Ameriky poslě [[Brazilija|Brazilije]], četvrtoju največšeju državoju na [[Amerika|amerikanskom kontinentu]], i osmoju najvěčšeju državoju na světu. Argentina razdeljaje prostor [[Južny konus|Južnogo konusa]] s [[Čile]]m na zapadu, i takože jest ograničena [[Bolivija|Bolivijeju]] i [[Paragvaj]]em na sěveru, Brazilijeju na sěveroiztoku, [[Urugvaj]]em, južnym [[Atlantičny okean|Atlantičnym okeanom]] na iztoku i [[Drejkov protok|protokom Drejka]] na jugu. Argentina jest [[Federalna država|federalnoju državoju]], podrazděljenoju na dvadeset tri [[Provincija|provincije]] i jedin [[avtonomny grad]], kojim jest federalny glavny grad i najvěčši grad krajiny, [[Buenos Ajres]]. Provincije i stolica každe imajut svoje konstitucije, ale jestvujut v ramkah [[Federalizm|federalnoj sistemy]]. Argentina glasi suverenitet nad [[Malviny|Folklendskymi ostrovami]], [[Južna Georgija|Južnoju Georgijeju]] i [[Južne Sendvičove ostrovy|Južnymi Sendvičovymi ostrovami]], Južnopatagonskym ledovym poljem i čestju [[Antarktida|Antarktidy]]. ==Linky i referencije== {{Iztočniky}} ==Vnešnje linky== * ''Tuty članok sodrživaje prěklad iz članka {{-|«[[:simple:Argentina|Argentina]]»}} v Vikipediji na prostom anglijskom ([https://simple.wikipedia.org/w/index.php?title=Argentina&action=history spis avtorov]; dozvoljeńje [[ccorg:licenses/by-sa/4.0/|{{-|CC BY-SA 4.0}}]]).'' {{Državy v Južnoj Amerikě}} {{Pravopis prověrjeny}} [[Kategorija:Državy v Južnoj Amerikě]] ay52648xzv3cep24gufo77q3fdq8uzm 0 720 44465 34967 2026-07-28T15:45:01Z IJzeren Jan 9 44465 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=August 2025}} {{Kartka država | conventional_long_name = Mnogonacionalna Država Bolivija | common_name = Bolivija | native_name = {{Jezyky|es|Estado Plurinacional de Bolivia}}<br />{{Jezyky|gn|Tetã Hetãvoregua Mborivia}}<br />{{Jezyky|ay|Wuliwya Suyu}}<br />{{Jezyky|qu|Puliwya Mamallaqta}} | image_flag = Bandera de Bolivia (Estado).svg | image_coat = Escudo de Bolivia.svg | national_anthem = {{Lang|es|"[[Narodny himn Bolivije|Himno Nacional de Bolivia]]"}}<br/>"Narodny himn Bolivije"<br/>[[Fajl:Himno Nacional de Bolivia instrumental.ogg]] | image_map = BOL orthographic.svg | map_width = 220px | capital = [[Sukre]] {{Small|(konstitucijny i pravny)}}<br/>[[La Paz]] {{Small|(izpolniteljny i zakonodateljny)}} | largest_city = {{Nowrap|[[Santa Cruz de la Sierra|Santa Kruz]]}} | coordinates = {{Coord|17|48|S|63|10|W}} | government_type = [[Unitarna država|Unitarna]] [[Prezidentska sistema|prezidentska]] [[konstitucijna republika]] | area_km2 = 1,098,581 | area_footnote = | area_rank = 27 <!-- Area rank should match [[List of countries and dependencies by area]] --> | population_estimate = {{OSN_naseljenje|Bolivia}}{{OSN_naseljenje|ref}} | population_estimate_rank = 83 | population_estimate_year = {{OSN_naseljenje|Year}} <!--| population_estimate = 8014380 --> | population_estimate_year = spis --> | population_estimate_rank = 83 --> | currency = [[Bolivijsky boliviano|Boliviano]] | currency_code = BOB | time_zone = [[:en:UTC−04:00|BOT]] | utc_offset = −4 | iso3166code = }} '''Bolivija''', {{Jezyky|es|Bolivia}} ({{Zvuk|es-Bolivia.ogg}}); {{Jezyky|gn|Mborivia}}; {{Jezyky|ay|Wuliwya}}; {{Jezyky|qu|Puliwya}}, služebno '''Mnogonacionalna Država Bolivija''', {{Lang|es|Estado Plurinacional de Bolivia}} ({{Zvuk|ES-pe - Estado Plurinacional de Bolivia.ogg}})<ref name="ReferenceA">{{Cite web |url=https://www.who.int/countries/bol/en/ |title=Bolivia (Plurinational State of) |publisher=World Health Organization |date=11 May 2010 |access-date=30 August 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101006023403/http://www.who.int/countries/bol/en/ |archive-date=6 October 2010 |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://data.un.org/CountryProfile.aspx?crName=Bolivia%20(Plurinational%20State%20of) |title=Bolivia (Plurinational State of) |publisher=UNdata |access-date=30 August 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100702212308/http://data.un.org/CountryProfile.aspx?crName=Bolivia%20(Plurinational%20State%20of) |archive-date=2 July 2010 |url-status=live }}</ref> jest [[država]] v [[Južna Amerika|Južnoj Amerikě]]. Ona jest okružena zemjeju i graniči s [[Brazilija|Brazilijeju]], [[Paragvaj]]em, [[Argentina|Argentinoju]], [[Peru]] i s [[Čile]]. Luis Alberto Arke Katakora ({{Lang|es|Luis Arce Catacora}}) jest stal jej prezidentom v novembru 2020. Podle danyh 2019, naseljenje Bolivije bylo medžu 8,000,000 i 9,000,000 ljudij, podle ocenky [[Organizacija Sjedinjenyh Narodov|OSN]] (2021) priblizno 12 milionov ljudij. Bolivija jest imenovana podle [[Simon Bolivar|Simona Bolivara]]. Glavnymi jezykami sut [[Špansky jezyk|špansky]] i [[Jezyk Kečua|kečua]], ale sut i druge jezyky. ==Linky i referencije== {{Iztočniky}} ==Vnešnje linky== * ''Tuty članok sodrživaje prěklad iz članka {{-|«[[:simple:Bolivia|Bolivia]]»}} v Vikipediji na prostom anglijskom ([https://simple.wikipedia.org/w/index.php?title=Bolivia&action=history spis avtorov]; dozvoljeńje [[ccorg:licenses/by-sa/4.0/|{{-|CC BY-SA 4.0}}]]).'' {{Državy v Južnoj Amerikě}} [[Kategorija:Bolivija]] [[Kategorija:Državy v Južnoj Amerikě]] jmhhjm8ma05azyypmf8o5k6gh39rvpw 0 725 44592 34970 2026-07-29T10:31:16Z IJzeren Jan 9 44592 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" style="float:right; margin:0 0 1em 1em; width:300px; background-color:#f9f9f9;" ! colspan="2" style="background-color:#dcdcdc; text-align:center; font-size:120%;" |Borys Mykolajovyč Ljatošynskyj<br />{{Lang|uk|Борис Миколайович Лятошинський}} |- |'''Obraz''' | <div style="text-align:center;">[[Fajl:Borys Mykolayovych Lyatoshynsky.jpg | center | 250x250px | Borys Ljatošynskyj]]</div> |- |'''Urodil se''' | 22 dekembra 1894 (3 januara 1895)<ref name="kalendar">Prva data suglasno [[Juliansky kalendar|julianskomu kalendaru]] (stary stilj), vtora suglasno [[Gregoriansky kalendar|gregorianskomu kalendaru]] (novy stilj).</ref>, [[Žytomyr]], Volynska gubernija, [[Rosija|Rosijska imperija]] |- |'''Umrl''' | 15 aprilja 1968 g., [[Kyjev]], [[Ukrajinska sovětska socialistična republika|USSR]], [[Sovětsky sojuz]] |- | '''Obrazovanje''' | [[Kyjevsky narodny universitet im. Tarasa Ševčenka]]<br />[[Narodna muzična akademija Ukrajiny im. P.I. Čajkovskogo]] |- |'''Znajemy kako''' | [[Ukrajina|Ukrajinsky]] kompozitor, dirigent, pedagog |- |'''Podpis''' | [[Fajl:Signature of Borys Lyatoshynsky (1920s).png | 250px ]] |} '''Borys Mykolajovyč Ljatošynskyj''' ({{Jezyky|uk|Борис Миколайович Лятошинський}}; [[Žytomyr]], 22 dekembra 1894 (3 januara 1895)<ref name="kalendar" /> – [[Kyjev]], 15 aprilja 1968) byl [[Ukrajina|ukrajinsky]] kompozitor, dirigent i muzičny docent. Uvažaje se go jednym iz osnovateljev modernizma v ukrajinskoj muzikě 20. stolětja. Ljatošynskyj byl kompozitor velikoj osobnoj i intelektualnoj sily, ktory plamenno věril, že jegova muzika povinna jest utělesniti muziku svojego kraja v svojej najbolje vozvyšenoj formě, a jednočasno byti razumliva za obrazovanu avditoriju.<ref>{{Cite web | url = https://www.allmusic.com/artist/mn0002259030 | author = James Leonard | title = Boris Lyatoshynsky | website = AllMusic | lang = en | access-date = 2025-04-16}}</ref> == Životopis == [[Fajl:Лятошинський Борис.jpg | thumb | 150px | left | Borys Ljatošynskyj v 1913 g.]] [[Fajl:Borys Lyatoshynsky (composer).png | thumb | 150px | left | Borys Ljatošynskyj v 1920 g.]] [[Fajl:Lyatoshynskiy borys 2008 zhytomyr.jpg | thumb | left | 150px | Pametnik v Žytomyru]] Ljatošynskyj urodil se v gradu [[Žytomyr]] v onogdašnjej [[Volynska gubernija|Volynskoj guberniji]] [[Rosija|Rosijskoj imperije]]. Jegov otec byl historik i direktor několikyh škol, jegova mati uměla dobro pěvati i igrati na fortepianu. Uže v mladom vozrastu Ljatošynskyj izučil igru na skripkě i na fortepianu. Igral v školnom orkestru, a kogda mu bylo četyrnadset lět, on komponoval strunny kvartet i fortepianny kvartet. Prve děla mladogo kompozitora uspěšno izvedli městni muziki. V 1913 g. Ljatošynskyj načel studiovati pravo v [[Kyjevsky narodny universitet im. Tarasa Ševčenka|Kyjevskom narodnom universitetu im. Tarasa Ševčenka]]. V tomže samom peridu bral privatne lekcije u kompozitora [[Rejnhold Glier|Rejnholda Gliera]], ktory potom dopustil go do v svoj kompozitorsky klas v [[Narodna muzična akademija Ukrajiny im. P.I. Čajkovskogo|Narodnoj muzičnoj akademiji Ukrajiny im. P.I. Čajkovskogo]]. Studiju v universitetu ukončil v 1918 g., v muzičnoj akademiji v 1919 g. K važnym jegovym tvoram iz času v muzičnoj akademiji naležet jegov Strunny kvartet nr. 1 op. 1 i jegova Simfonija nr. 1 op. 2. Poslě svojih studij Ljatošynskyj stal docent v tojže samoj muzičnoj akademiji, a v 1935 g. dobyl zvanje profesora kompozicije i instrumentacije. Kromě togo, v lětah 1935–1938, a takože na početku 1940-yh lět on učil v [[Moskovska državna konservatorija im. P.I. Čajkovskogo|Moskovskoj državnoj konservatoriji im. P.I. Čajkovskogo]]. V 1939 g. stal prědsědatelj [[Svez sovětskyh kompozitorov Ukrajiny|Sveza sovětskyh kompozitorov Ukrajiny]]. Lěta [[Vtora vsesvětska vojna|Vtoroj vsesvětskoj vojny]] provedl v [[Saratov]]u, kde napisal mnogo tvorov, medžu drugymi: Ukrajinsky kvintet, Strunny kvartet nr. 4, Suitu za strunny kvartet na ukrajinske narodne temy, Suita za drěvěny dyhovy kvartet, Fortepianno trio nr. 2, Suitu i preludije za fortepiano, a takože Romansy na stihy [[Maksym Ryljskyj|Maksyma Ryljskogo]] i [[Volodymyr Sosjura|Volodymyra Sosjury]]. Kromě togo prětvoril veče neželi petdeset ukrajinskyh narodnyh pěsnij. V tomže samom periodu kompozitorska kariera Ljatošynskogo skončil se vslěd ostru kritiku od strany sovětskyh avtoritetov na jegovu Simfoniju nr. 2. Takože samo kako u sučasnikov (napr. [[Dmitrij Šostakovič|Dmitrija Šostakoviča]], [[Sergej Prokofjev|Sergeja Prokofjeva]] i [[Nikolaj Mjaskovskij|Nikolaja Mjaskovskogo]] on byl obvinjeny za «formalizm», čto onogda v Sovětskom Sojuzu značilo, že kompozitor byl izključeny iz publičnogo žitja. Poslě vojny Ljatošynskyj vratil se v Ukrajinu. Smrt [[Iosif Stalin|Iosifa Stalina]] v 1953 g. byla za njego početok postupnogo povrata v svět muziky, v ktorom takože iměl veče artističnoj svobody. V tutom periodu napisal svoju Simfonija nr. 3, Simfoničnu baladu «Hražyna», koncert za fortepiano i orkestr i razne tvory za hor. K poslědnjim tvoram Ljatošynskogo naležet jegove Simfonija nr. 4, Simfonija nr. 5, Slovjanska suita i Lirična poema pameti R. Gliera. Jednakože usilja Ljatošynskogo, da by ponovno načel igrati značeču rolju v ukrajinskom muzičnom žitju, končili se iznenada iz jegovoju nagloju smrtju v vozrastu 73 lět. {| width=20px align=center | valign=top | [[Fajl:Coin_of_Ukraine_Liatoshynsky_A.jpg | 150px]] | valign=top | [[Fajl:Coin_of_Ukraine_Liatoshynsky_R.jpg | 150px]] | valign=top | [[Fajl:Художественные маркированные конверты 1984 года. Лятошинский Борис Николаевич.jpg | 250px]] |- | colspan="2" | <center><small>Ukrajinska pametna moneta s izobraženjem Ljatošynskogo</small></center> | <center><small>Sovětska koverta iz 1984 g.</small></center> |} <br clear=all> == Tvorba == {| class=wikitable width=300px align=right style="margin-left:1em;" |- ! Poslušajte! |- | align=center | <p><small>Borys Ljatošynskyj: ''Sonata-balada'' (1925)<br />Izvodi: Andrij Bondarenko, fortepiano</small></p> |} Borys Ljatošynskyj komponoval medžu drugymi dvě opery, pet simfonij (1918, 1935/36, 1951/54, 1963, 1966), suity, uvertury, fortepianny koncert, kamernu muziku (m. dr. četyri strunne kvartety, tri fortepianne kvintety i sonatu za skripku i fortepiano), tvory za fortepiano, pěsnje, prětvorky narodnyh pěsnij, horne tvory i kantaty, a takože teatralnu i filmovu muziku. V prvyh lětah jegov stilj byl pod silnym vlivom romantičnoj tradicije takyh kompozitorov kako napr. [[Aleksandr Borodin]] i [[Pjotr Iljič Čajkovskij]], ale v 1920-yh lětah Ljatošynskogo bolje ovlivala zapadno- i srědnjeevropejska avangarda. Poslě 1929 g. jegov stilj iznova stal prostějši i elementy slovjanskoj narodnoj muziky načeli v njim igrati večšu rolju. Zajedno s [[Levko Revuckyj|Levkom Revuckym]] Ljatošynskyj byl jedin iz najvlivnějših ukrajinskyh kompozitorov dvadesetogo stolětja. Srěd jegovyh studentov sut vidni ukrajinski kompozitori kako [[Leonid Hrabovskyj]], [[Valentyn Syljvestrov]], [[Ivan Karabyc]] i [[Jevhen Stankovyč]]. == Spisok kompozicij == [[Fajl:Zolotyi_obruch_%28palityrka%29.jpg | thumb | 300px | Prědnja stranica Ljatošynskinoj opery «Zlaty prstenj» ({{Jezyky|uk|Золотий обруч}} iz 1923 g. Libreto napisal Jakiv Mamontiv na osnově pověsti [[Ivan Franko|Ivana Franka]] «Zahar Berkut». Premiera tutoj opery odbyla se v 1930 g.]] ;Opery * Zlaty prstenj ({{Jezyky|uk|Золотий обруч}}), na osnově pověsti ''Zahar Berkut'' Ivana Franka (1923) * Ščors ({{Jezyky|uk|Щорс}}) na libreto I. Kočerhy i M. Ryljskogo) (1937) ;Za hor i orkestr * Prazdnična kantata (tekst: Maksym Ryljskyj) (1939) * Testament ({{Jezyky|uk|Заповіт}}) (tekst: [[Taras Ševčenko]]) (1939) ;Za vokalnogo solista i orkestr * Tri romansy (tekst: razni kitajski poeti) (1925) * Dva romansy (tekst: [[Aleksandr Puškin]], [[Kondratij Ryljejev]]) (1951) ;Za fortepiano i orkestr * Slovjansky koncert (1953) ;Za simfoničny orkestr * Pet simfonij ** Simfonija nr. 1 (1918–1919, revizija 1967) ** Simfonija nr. 2 (1935–1936, revizija 1940) ** Simfonija nr. 3 (1950, revizija v 1954) ** Simfonija nr. 4 (1964) ** Simfonija nr. 5 «Slovjanska» (1965–1966) * Suity, uvertury, simfonične poemy: ** muzika do različnyh filmov (1931–32) ** muzika do filma «Taras Ševčenko» (1952) ** muzika do tragedije «Romeo i Džulietta» [[Viliam Šekspir|Viliama Šekspira]] (1955) ** Poljska suita (1961) ** Simfonična balada «Hražyna» ({{Jezyky|uk|Гражина}}) (1955) ** Slovjanska suita (1966) ** Uvertura na četyri ukrajinske narodne temy (1926) ** Slovjanska uvertura (1961) ** Velebna uvertura ({{Jezyky|uk|Урочиста увертюра}}) (1968) ** Simfonična poema «Vozsojedinjenje» ({{Jezyky|uk|Возз'єднання}}) (1949–1950) ** Simfonična poema «Na brěgah Visly» ({{Jezyky|uk|На берегах Вісли}}) (1958) ** Lirična poema pameti Rejnholda Gliera (1964) * Fantastičny marš (1920) ;Za dyhovy orkestr * Prazdničny marš 99-oj strělečskoj divizije ({{Jezyky|uk|Урочистий марш 99 стрілецької дивізії}}) (1931) * Dva pohodne marše(1932, 1936) ;Za vokalnogo solista i kamerny ansambl * Dva romansy (tekst: [[Konstantin Balmont]] (1923) ;Kamerna muzika * Za dyhovy kvartet ** Suita (1944) ** Tri piesy (1939) * Dva fortepianne trio (1922, 1942) * Četyri strunne kvartety (1915, 1922, 1928, 1943) * Suita za kvartet na ukrajinske narodne temy (1944) * Ukrajinsky kvintet (1942, revizija 1945) * Za skripku i fortepiano: ** Sonata (1926) ** Tri piesy na tadžikske narodne temy (1932) * Nokturn i skercino za violu i fortepiano (1964) * Tri mazurky na poljske narodne temy za violončelo i fortepiano (1953) ;Za fortepiano * Dvě sonaty (1924, 1925) * Sedm pies «Izobraženje» ({{Jezyky|uk|Відображення}}) (1925), Balada (1928), Suita * Dvě preludije (1942) * Pet preludij (1943) * Koncertna etjuda, rondo (1962) i druge ;Za hor * na teksty [[Ivan Franko|Ivana Franka]] (1941) * na teksty [[Taras Ševčenko|Tarasa Ševčenka]]: ** Tri hory na teksty Tarasa Ševčenka: {{Lang|uk|«Тече вода в синє море, Із-за гаю сонце сходить»}} (1949–51) ** {{Lang|uk|«За байраком байрак»}}, {{Lang|uk|«Над Дніпровою сагою»}} i {{Lang|uk|«У перетику ходила»}} (1960) * na teksty [[Aleksandr Puškin|Aleksandra Puškina]] (cikl: «Vrěmena goda» ({{Jezyky|uk|Пори року}}), 1949, 1952) * na teksty Afanasija Feta (1961) * na teksty [[Maksym Ryljskyj|Maksyma Ryljskogo]]: ** Tri hory op. 64 (1964) ** Četyri hory op. 65 (1964) * na teksty raznyh poetov (cikl «Iz prošedšesti» ({{Jezyky|uk|З минулого}}), 1966) i druge ;Romansy * na teksty raznyh poetov: pet (1922), tri (1922), «Měsečne těnje» ({{Jezyky|uk|Місячні тіні}}) (1923) i druge * na teksty [[Persi Biš Šelli]] ({{Jezyky|en|Percy Bysshe Shelley}}) (1923), [[Moris Materlink|Morisa Materlinka]] ({{Jezyky|fr|Maurice Maeterlinck}}) (1923), [[Aleksandr Puškin|Aleksandra Puškina]] (1936), [[Ivan Franko|Ivana Franka]] (1940), [[Leonid Pervomajskyj|Leonida Pervomajskogo]] (1940), [[Volodymyr Sosjura|Volodymyra Sosjury]] (1942), [[Adam Mickevič|Adama Mickeviča]] i drugyh ;Prětvorky ukrajinskyh narodnyh pěsnij * Za pěv i fortepiano: tri (1934), deset (1937), petnadset (1941), pet (1941) i druge * Za hor {{-|a capella}} (1942) ;Teatralna i filmova muzika * Za šest teatralnyh spektaklov (1932–1957), medžu drugymi: «V pralěsu» ({{Jezyky|uk|У пущі}}) [[Lesja Ukrajinka|Lesje Ukrajinky]] i «Romeo i Džulietta» [[Viliama Šekspir]]a * Za četyrinadset filmov: ** «Karmeljuk» ({{Jezyky|uk|Кармелюк}}) (1931) ** «Ivan» ({{Jezyky|uk|Іван}}) (1932) ** «Ljubov» ({{Jezyky|uk|Любов}}) (1933) ** «Kristalny palac» ({{Jezyky|uk|Кришталевий палац}}) (1934) ** «Črvena nosovka» ({{Jezyky|uk|Червона хустина}}) (1934) ** «Novely o herojah-pilotah» ({{Jezyky|uk|Новели про героїв-льотчиків}}) (1938) ** «Osvobodženje» ({{Jezyky|uk|Визволення}}) (1940) ** «Taras Ševčenko» ({{Jezyky|uk|Тарас Шевченко}}) (1951) ** «Plame gněva» ({{Jezyky|uk|Полум'я гніву}}) (1955) ** «Krvavy razsvět» ({{Jezyky|uk|Кривавий світанок}}) (1956) ** «Ivan Franko» ({{Jezyky|uk|Іван Франко}}) (1956) ** «Hryhorij Skovoroda» ({{Jezyky|uk|Григорій Сковорода}}) (1960) ** «Lětajuči korab» ({{Jezyky|uk|Летючий корабель}}) (1960) ** «Razvratnica» ({{Jezyky|uk|Повія}}) (1961) ;Prětvorky tvorov drugyh kompozitorov * Opera «Eneida» ({{Jezyky|uk|Енеїда}}) [[Mykola Lysenko|Mykoly Lysenka]] * Opera «Taras Bulba» ({{Jezyky|uk|Тарас Булба}}) Mykoly Lysenka (zajedno s [[Levko Revuckyj|Levkom Revuckym]]) * Tri polonezy i marš Mykoly Lysenka * Koncert na skripku i orkestr [[Rejnhold Glier|Rejnholda Gliera]]: konec i instrumentacija == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Izvory == * {{Cite book | url = https://archive.org/details/14dyty/page/n3/mode/2up?view=theater | title = Українські Композитори | author = Maria Dytyniak | year = 1986 | place = Edmonton, Alberta | publisher = Canadian Institute of Ukrainian Studies | pages = 92–93 | lang = uk}} * {{Cite book | url = http://www.history.org.ua/?termin=Lyatoshynsky_B_M | chapter = ЛЯТОШИНСЬКИЙ БОРИС МИКОЛАЙОВИЧ | first = Дмитро Васильович | last = Грузін | editor = В.А. Смолій | title = Енциклопедія історії України, т. 6 | lang = uk}} * {{Cite book | url = https://musicinukrainian.files.wordpress.com/2020/11/d0a3d09cd0953.pdf | title = Лятошинський Борис Миколайович | archive-url = https://web.archive.org/web/20210526180640/https://musicinukrainian.files.wordpress.com/2020/11/d0a3d09cd0953.pdf | archive-date = 2021-05-26 | work = Українська музична енциклопедія, т. 3 | place = Kyjev | publisher = ІМФЕ НАНУ | year = 2011 | pages = 248–255 | lang = uk}} * {{Cite web | url = https://www.mosconsv.ru/ru/person.aspx?id=130297 | title = Лятошинский Борис Николаевич | publisher = Московская государственная консерватория имени П. И. Чайковского | lang = ru}} * {{Cite web | url = https://www.naxos.com/person/Boris_Mikolayovich_Lyatoshynsky/21096.htm | title = Borys Mikolayovich Lyatoshinsky | website = Naxos.com}} * {{Cite web | url = https://www.allmusic.com/artist/mn0002259030 | title = Boris Lyatoshynsky | website = AllMusic}} * {{Cite web | url = https://www.imdb.com/name/nm0527912/ | title = Boris Lyatoshinsky(1895-1968) | website = IMDb}} * {{Cite web | url = http://home.wanadoo.nl/ovar/liatos.htm | archive-url = https://web.archive.org/web/20090305072954/http://home.wanadoo.nl/ovar/liatos.htm | archive-date = 2009-03-05 | title = Spisok tvorov Ljatošynskogo}} * {{Cite web | url = http://ukrnotes.in.ua/Liatoshynskyi.php | archive-url = https://web.archive.org/web/20161031085111/http://ukrnotes.in.ua/Liatoshynskyi.php | archive-date = 2016-03-10 | title = Лятоши́нський Бори́с Ми́колайович | website = Ноти українських композиторів | lang = uk}} {{DEFAULTSORT:Ljatošynskyj, Borys}} [[Kategorija:Ukrajinski kompozitori]] [[Kategorija:Ukrajinski muzikanti]] n0yb7qhr5nfkwbwlvztxb8ftfkjocpr 0 800 44593 43259 2026-07-29T10:31:34Z IJzeren Jan 9 44593 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Гельсінська спілка-1.jpg | thumb | Členi Ukrajinskogo helsinskogo sveza. Tretji iz lěvoj strany na drugom redu jest [[Vjačeslav Čornovil]].]] [[Fajl:Andrei Sakharov 1989 (cropped).jpg | thumb | Andrej Saharov]] [[Fajl:1_Maja_Jacek_Kuroń_(cropped).jpg | thumb | Jacek Kuroń]] [[Fajl:Vaclav Havel 1989.jpg | thumb | Vaclav Havel]] '''Disident''' (od {{Jezyky|la|dissidens}} «nesuglasny») v občem kontekstu jest inakomysleči člověk, ktory javno i aktivno protivi se občemu mněnju ili oficialnoj politikě vlady. Pojetje priměnjaje se glavno za opozicijnyh ljudij v diktaturah i totalitarnyh državah, tomu že v demokratičnyh državah svoboda izražanja mněnij jest osnovno pravo i vslěd togo samorazumna. Konflikt medžu osobnymi ubědženjami i državnoju doktrinoju često vodi k prěslědovanjam i represijam disidentov od strany avtoritetov. Oprěděljenje ''disident'' često povezaje se v kontekstu [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]] i držav [[Vozhodna Evropa|Izhodnoj Evropy]] od 1960-yh lět do upada [[komunizm]]a. Prědstavitelji opozicijnogo dviženja, v protivnosti k antisovětskym i antikomunističnym dviženjam prědhodnogo perioda, uže ne vojevali protiv sovětskomu ustroju i sovětskoj ideologiji posrědstvom nasilja, ale pozyvali se na sovětske zakonodateljstvo i oficialno proglašene cěnnosti.<ref>{{Cite web | url = http://www.memo.ru/history/DISS/ | title = История советских диссидентов | archive-url = https://web.archive.org/web/20110316074723/http://www.memo.ru/history/DISS/ | archive-date = 2011-03-16 | work = «Мемориал» | access-date = 2015-04-12 | lang = ru}}</ref><ref>{{Cite web | url = http://www.hrights.ru/text/b20/Chapter1_2.htm | author = С. A. Ковалев | title = «Диссидент» | archive-url = https://web.archive.org/web/20090223102447/http://www.hrights.ru/text/b20/Chapter1_2.htm | archive-date = 2009-02-23 | access-date = 2025-04-12 | lang = ru}}</ref> Prvonačelno termin ''disident'' byl priměnjeny na Zapadu, a potom i sami inakomysleči načeli jego koristati. Tvorby disidentov često byli publikovane za graniceju i vvozene kontrabandoju, ili pečetane nelegalnoju podzemnoju presoju, tako nazyvajemym «[[samizdat]]om». == Znajemi disidenti == Priklady znajemyh disidentov v periodu 1960–1990 sut: ; v [[Rosija|Rosiji]] : [[Andrej Sinjavskij]], [[Aleksandr Solženicyn]], [[Andrej Amalrik]], [[Vladimir Bukovskij]], [[Andrej Saharov]] ; v [[Ukrajina|Ukrajině]] : [[Levko Lukjanenko]], [[Vjačeslav Čornovil]], [[Vasyl Stus]] ; v [[Gruzija|Gruziji]] : [[Zviad Gamsahurdia]] ; v [[Čehija|Čehiji]] : [[Vaclav Havel]] ; v [[Poljska|Poljskě]] : [[Jacek Kuroń]], [[Adam Michnik]], [[Jan Józef Lipski]] ; v [[Rumunija|Rumuniji]] : [[Doina Cornea]] ; v [[Jugoslavija|Jugoslaviji]] : [[Milovan Ðilas]] == Iztočniky == {{Iztočniky}} [[Kategorija:Politika]] [[Kategorija:Sovětsky sojuz]] iwig6b2vuk44a1n0n92iihj5e0rlov3 0 839 44594 35042 2026-07-29T10:31:51Z IJzeren Jan 9 44594 wikitext text/x-wiki [[Fajl:An artist's concept of a Soviet wing-in-ground effect vehicle.jpg|thumb|300px|Ekranoplan «Lunj» (1987)]] '''Ekranoplan''' ({{Jezyky|ru|экраноплан}}) jest lětalo, ktoro izgledaje kako samolět, a koristaje ''pripodložny'' ili ''ekranny efekt'' ({{Jezyky|en|ground effect}}). On lětaje na vozdušnoj poduškě, ale v protivnosti k [[hoverkraft]]u može lětati daže na vysině do 100 metrov, až do momenta, že vozdušna gustota uže ne može podpirati jegove kratke, široke krila. V slučaju ekranoplana vprědna brzina pritiskaje vozduh pod lětalom. To pričinjaje, že pod krilami jest nosny sloj vzduha, na ktorom lětalo planiruje. Ekranoplan jest efektivnějši neželi hoverkraft, ktory spotrěbuje palivo ne samo za vprědno dviženje, a takože za dodatočne motory, ktore iztvarjajut vozdušnu podušku. == Historija == [[Fajl:Экраноплан КМ.jpg|thumb|left|Ekranoplan KM (1965): «Čudovišče Kaspijskogo morja»]] Ekranoplan povstal iz pričiny [[Hladna vojna|Hladnoj vojny]]. Na početku 1950-yh lět, kogda [[Sjedinjene štaty Ameriky|SŠA]] i [[Sovětsky sojuz]] usilovali se vzajemno prěvozhoditi v tehnologičnoj naprědnosti, [[Rosija|rosijsky]] inženjer [[Rostislav Aleksejev]] prědložil prvy projekt lětala, poslě čego [[Nikita Hruščov]] udělil mu neograničeny kredit. Prvy ekranoplan, ''SM-1'', byl sbudovany v 1961 godu. Od togo časa v Sovětskom sojuzu sbudovane byli razne tipy ekranoplanov, srěd ktoryh najbolje znane sut ''KM'' iz 1965 g., ''Orljonok'' iz 1973 g. i ''Lunj'' iz 1987 g. Ekranoplany byli upotrěbjane prěd vsim za vojenne transporty po [[Kaspijsko morje|Kaspijskom]] i [[Črno morje|Črnom morjah]]. [[Organizacija sěveroatlantičnogo dogovora|NATO]] zapoznalo jih posrědstvom satelitarnyh obrazov. Zatože na početku nikto ne mogl identifikovati toj mnogo brzo prěměščajuči se objekt, on dostal prězvišče «Čudovišče Kaspijskogo morja».<ref>{{Cite web|publisher=De Ingenieur|date=2018-02-25|title=Zweven met een Russisch Zeemonster|url=https://www.deingenieur.nl/artikel/zweven-met-een-russisch-zeemonster|archive-url=https://web.archive.org/web/20230330103154/https://www.deingenieur.nl/artikel/zweven-met-een-russisch-zeemonster|archive-date=2023-03-30}}</ref> V istinnosti rěč byla o ekranoplanu tipa ''KM'', ktory iměl dolžinu 98 metrov, s polnym tovarom važil 540 tonov i dostigl brzinu 550 km/č.<ref>{{Cite web|publisher=Historien|title=Ekranoplan: het Kaspische Zeemonster|date=2016-03-06|author=Erik Sweers|url=http://www.historien.nl/ekranoplan-het-kaspische-zeemonster/|archive-url=https://web.archive.org/web/20221204142649/http://www.historien.nl/ekranoplan-het-kaspische-zeemonster/|archive-date=2022-12-04}}</ref> Kromě svojej brziny i sposobnosti k prěvoženju tovara, ekranoplan takože imaje drugu vojennu cěnnost: zatože on ne plove po vodě, ne možno go izslědovati sonarom, a zatože on lětaje tako nizko, radary ne mogut go legko izjaviti. Čto veče, prěd 1980 g. on takože byl koristany kako lětajuča laboratorija za naučne raziskyvanja. V 2003 g. bylo uvědomjeno, že proizvoditelj samolětov [[Boeing]] zajmal se projektovanjem novogo ekranoplana zaradi amerikanskogo vojska.<ref>{{Cite web|url=https://www.flightglobal.com/pelican-crossing/49673.article|title=Pelican crossing|author=Guy Norris|publisher=FlightGlobal|date=2003-07-01}}</ref> Tutoj projekt, nazyvajemy «Pelican», tyče se velikogo transportnogo lětala, ktoro imaje město za ok. 200 kontenerov i dostigaje brzinu 460 km/č, a ačekoli ne jest prěznačeno k transportu civilov, može byti prěobraženo v komercialno lětalo za 3000 pasažerov. Suglasno prvonačelnomu planu prototip iměl byti gotovy v 2015 g., ale v koncu projekt nikоgda ne byl realizovany. == Galerija == <gallery mode="packed" heights="120px"> A-90 Orlyonok in 2008.jpg|A-90 Orljonok Bartini VVA-14.jpg|Bartini VVA-14 (1972) Tungus hovercraft.JPG|Ekranoplan «Tungus» Pennec Navion WiG.jpg|Jednoosobny ekranoplan «Navion», sbudovany Serge’em Pennec’om v [[Bretanja|Bretanji]] </gallery> == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * {{Cite web|url=https://edition.cnn.com/travel/article/caspian-sea-monster-ekranoplan/index.html|title=The 'Caspian Sea Monster' rises from the grave|publisher=CNN|date=2020-10-22}} * {{Cite web|url=https://www.rferl.org/a/photographer-sneaks-inside-the-legendary-soviet-ekranoplan/30777774.html|title=Belly Of The Beast: Illicit Photos From Inside The Soviet Ekranoplan|publisher=Radio Free Europe|date=2020-08-11}} * {{Cite web|url=http://autospeed.drive.com.au/cms/article.html?&A=1306&P=1|title=Between Wind and Waves: Ekranoplans|publisher=AutoSpeed|date=2002-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20051110013437/http://autospeed.drive.com.au/cms/article.html?&A=1306&P=1|archive-date=2005-11-10}} * [http://aerohod.ru Vebsajt firmy «Aerohod», proizvoditelja ekranoplana «Tungus»] [[Kategorija:Lětala]] 52r392k0tyfm0zshncgpymp2kqu5clc 0 881 44595 35070 2026-07-29T10:32:07Z IJzeren Jan 9 44595 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Roundhay Garden Scene (1888) 7fps.webm|thumb|300px|«Scena v sadu {{-|Roundhay|Раундхеј}}» (1888) [[Louis Le Prince|{{-|Louis Le Prince'a|Луи ле Пранса ({{-|Louis Le Prince}})}}]] — najrannějši izvestny film v historiji.]] '''Film''' (od {{Jezyky|en|film}} - tonka koža) (takože: '''kino''', '''kinematograf''') jest vizualna umětnost, ktora koristaje dvigajuče se obrazove zapisy za prědstavjenje povědok, idej ili sobytij. Film jest jedin iz najvlivnějših vidov [[Mass-medija|mass-medij]] v sučasnoj [[Kultura|kulturě]].<ref>{{Cite book | last = Cook | first = David A. | year = 2004 | title = A History of Narrative Film | publisher = W. W. Norton | isbn = 9780393920093}}</ref> Vizualne elementy kina ne potrebujut prěvoda, davajuči dvigajučim se obrazam universalnu silu komunikacije. Vse filmy mogut stati cělosvětovymi atrakcijami, osoblivo s dodanjem [[Dublovanje|dublovanja]] ili [[Podnadpisy|podnadpisov]]. Umětnost filma opiraje se na několiko ranšyh tradicij v oblasteh kako ustno kazanje povědok, [[literatura]], [[teatr]] i vizualne umětnosti. Formy umětnosti i zabavy, ktore uže vključali dvigajuče se ili projektovane obrazove zapisy, sut byli [[kamera obskura]], [[teatr těnjev]] i [[magična laterna]]. == Historija == === Početky kinematografije === [[Fajl:Eadweard_Muybridge-Sallie_Gardner_1878.jpg|thumb|250px|«{{-|Sallie Gardner at a Gallop}}» (1878) — serija fotografij {{-|[[Eadweard Muybridge|{{-|Eadwearda Muybridge'a}}]]|[[Eadweard Muybridge|Едварда Мaйбриджa ({{-|Eadweard Muybridge}})]]}}, koja prědstavjaje rannje rěšenje problema dvigajučyh se obrazov.]] V pozdnom 19. věku, několiko iznahodnikov kako {{-|[[Wordsworth Donisthorpe]]|[[Wordsworth Donisthorpe|Вордсворт Донисторп]]||1}}, {{-|[[Louis Le Prince]]|[[Louis Le Prince|Луи ле Пранс]]}} i {{-|[[William Friese-Greene]]|[[William Friese-Greene|Уиљaм Фриз-Грин]]}} sut sdělali pionersky vklad v razvitje ustrojstv, sposobnyh snimati i pokazyvati dvigajuči se obrazky. Najranši izvěstny film — «Scena v sadu Raundhej» (1888) — byl snimany {{-|Louis Le Prince'om|Луи ле Прансом}}, ktory kratko pokazal členov svojej rodiny v dviženju. V juniju 1889 roka, amerikansky iznahodnik {{-|[[Thomas Edison]]|[[Thomas Edison|Томас Едисон]]}} jest poručil svojemu laboratornomu asistentu {{-|[[William Kennedy Dickson|Williamu Kennedy Dicksonu]]|[[William Kennedy Dickson|Уиљаму Кеннеди Диксону]]}} pomagati razvivati ustrojstvo za snimanje dvigajučih se obrazov. Rezultatom bylo iznahodženje [[kinetoskop]]a. Komercijalno publično pokazyvanje deseti kratkyh filmov {{-|[[Brati Lumière|bratov Lumière]]|[[Brati Lumière|братов Лjумjер {{-|(Lumière)}}]]}} v Parižu 28 dekembra 1895 roka može byti počitano prělomom projecirovanyh kinematografičnyh dvigajučih se obrazov.<ref>{{Cite book | last = Abel | first = Richard | year = 1994 | title = The Ciné Goes to Town: French Cinema 1896–1914 | publisher = University of California Press}}</ref> Najranše filmy sut byli črnoběle, kratkodolge, bez zapisanogo zvuka, i sut skladali se iz jednogo kadra s neprěměščajučeju se kameroju. === Němo kino === [[Fajl:Birth_of_a_Nation_theatrical_poster.jpg|thumb|200px|Plakat filma «Rodženje naroda» (1915) {{-|[[D. W. Griffith|D. W. Griffith|D. W. Griffitha]]|[[D. W. Griffith|Д. В. Гриффита ({{-|D. W. Griffith}})]]}} — jednoj iz prvyh kinoepopej.]] Do rannogo 20. věka, kino se razvilo iz novinky v masovu industriju zabavjenja, s filmoprodukcijnymi kompanijami i studijami, osnovanymi po vsemu světu. Němo kino ne jest bylo napravdu němo — vlastniki kinoteatrov najimahu pianistov ili organistov, ili, v velikyh gradskyh kinoteatrah, polny orkestr za igranje muziky, ktora odpovědala situaciji filma. {{-|[[D. W. Griffith]]|[[D. W. Griffith|Д. В. Гриффит]]}} byl jedin iz najvažnějšyh pionerov němogo kina. Jego film «Rodženje naroda» (1915) jest uvažany jednoju iz prvyh kinoepopej, hoti jest takože kritikovany za rasistično sodržanje. === Zvučno kino === Do pozdnyh 1920-yh, dvigajuče se obrazy byli čisto vizualnoju umětnostju. S komercialnym priměnjenjem zvučnogo kina v 1927 roku, kinematografija prěžila fundamentalnu transformaciju. Prve «govoreče» filmy — «{{-|talkies}}» — vo věčšinstvu bili slabymi imitacijami teatralnyh spektaklov i ne dostigali umětničskyh uravnjev lěpših němyh filmov. Zvučna oprava byla neugodna i nesovršena. Zvuk prinesl takože značne prědnosti: neugodne podnadpisy němogo filma mogli byti opuščene, muzika mogla byti složena za film i slušana i v malyh, i vo velikyh kinoteatrah. Dramatičny efekt zvuka byl ogromny. === Zlaty věk Holivuda === [[Fajl:Poster_-_Gone_With_the_Wind_01.jpg|thumb|200px|Plakat filma «Odnesene větrom» (1939) — jednogo iz najznamenitějšyh filmov Zlatogo věka Holivuda.]] V [[Sjedinjene štaty Ameriky|Sjedinjenyh štatah]], kako něktori historiki mnet, zvuk jest izbavil Hollivudsku studiovu sistemu prěd licem Velikoj Depresije. Tako načelo se to, čto jest nyně nazyvajemo «Zlatym věkom Hollivuda», ktory odnosi se priměrno na period, počinajuči s vvedenjem zvuka i prodolžajuči se do pozdnyh 1940-yh lět. Amerikansko kino jest dostiglo svojego pika efektivno manufakturovanogo glamura i globalnogo priměnjanja v tutom periodu. Najlěpše zvězdy toj epohy sut byti {{-|[[Clark Gable]]|[[Clark Gable|Кларк Гејбл ({{-|Clark Gable}})]]}}, {{-|[[Katharine Hepburn]]|[[Katharine Hepburn|Кaтрин Хепберн ({{-|Katharine Hepburn}})]]}}, {{-|[[Humphrey Bogart]]|[[Humphrey Bogart|Хамфри Богарт ({{-|Humphrey Bogart}})]]}} i {{-|[[Greta Garbo]]|[[Greta Garbo|Грета Гарбо ({{-|Greta Garbo}})]]|}}. === Světovo kino po Drugoj světovoj vojně === Druga světova vojna fizično i ekonomično opustošila kinematografičny promysl [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]], [[Japonija|Japonije]] i věčšiny evropejskyh narodov, ale rannja kapitulacija Italije nehala jej relativno cěloju, čto jest umožnilo italijanskomu kinu prohoditi poslěvojennoju renesansoju s razvitjem ruha [[Neorealizm]]a. [[Fajl:Ingmar_Bergman.jpg|thumb|left|200px|Švedsky kinorežiser [[Ingmar Bergman]] — jedin iz najvažnějšyh tvorcev avtorskogo kina.]] V 1950–1960-yh letah, francuzska [[Nova volna]] ({{Lang|fr|Nouvelle Vogue}}) revolucionizovala kinematografiju s direktorami kako {{-|[[Jean-Luc Godard]]|[[Jean-Luc Godard|Жан-Люк Годар]]}}, {{-|[[François Truffaut]]|[[François Truffaut|Франсуа Трjуфо]]}} i {{-|[[Alain Resnais]]|[[Alain Resnais|Ален Рене]]}}. V tutom samom času, japonski režiseri kako [[Akira Kurosawa]] i švedskу [[Ingmar Bergman]] stvorili děla, ktore sut pričisljane do najvysših dosegnutij kinematografičnoj umětnosti. == Tehnična evolucija == === Kolor === Značnym tehničnym dosegnutjem v kinu bylo vvedenje «prirodnogo kolora», kde kolor byl snimany premo iz prirody črěz fotografiju. Filmy vsegda sut byli v někojej měrě barvne črěz ručno kolorovanje, šablony ili prozračne kolorne trakty, ale pravo barvno kino iziskalo mnogo desetilětij razvoja. === Zvuk === V 1966 roku, {{-|[[Dolby Laboratories]]}} sut vvedli sistemu redukcije šuma {{-|Dolby A}}, ktora stala standardom v promyslu snimanja zvuka. {{-|[[Dolby Stereo]]}}, revolucijna sistema okolnogo zvuka, slědovala za tym i umožnila dizajneram kinoteatrov vzeti akustiku v razsmotrjenje pri projektovanju kinoteatrov. === Digitalno kino === S razvojem [[Digitalna tehnologija|digitalnoj tehnologiji]] v pozdnom 20. věku, kinematografija prěžila novu transformaciju. Proces snimanja obrazov s drugymi vizualnymi medijami, kako s digitalnoju kameroju, jest stalo nazyvany «filmovanjem», i rezultujuče děla sut nazyvajeme «filmy», ale oni uže ne sut snimane na filmovo platno. == Žanry filmov == [[Fajl:1927_Boris_Bilinski_(1900-1948)_Plakat_für_den_Film_Metropolis,_Staatliche_Museen_zu_Berlin.jpg|thumb|200px|Plakat naučnofantastičnogo filma «Metropolis» (1927) {{-|[[Fritz Lang|Fritza Langa]]|[[Fritz Lang|Фрица Лангa ({{-|Fritz Lang}})]]}} — jednogo iz najvažnějših filmov v historiji kina.]] Filmy sut podrazděljene na mnogo žanrov suglasno jih tematikě i stilu: * '''Drama''' — filmy susrědotočene na emocionalnoj i interpersonalnoj temě * '''Komedija''' — filmy s humorom i legkym sodržanjem * '''Akcija''' — filmy s dinamičnoju akcijeju i fizičnym konfliktom * '''Triler''' — filmy, vytvarjajuče napreženje i tajemnost * '''Horor''' — filmy, vytvarjajuče strahy i neprijetnost * '''Naučna fantastika''' — filmy, odražajuče naučne i tehnologične temy * '''Porno''' — filmy izobražajuče seksualne dějanja * '''Dokumentalny film'''— filmy, prědstavjajuče realne sobytja i ljudij * '''Animacija''' — filmy, koristajuče animovane rysovane obrazky == Kinematografija kako umětnost == Filmy sut uvažane mnogymi kako važna forma umětnosti; filmy zabavjajut, obučajut, prosvěčajut i inspirujut gledateljev. Umětnost filma vključaje igru, režisuru, scenaristiku, [[Kinematografija|kinematografiju]], kostjumy, scenografiju i muziku. Amerikanske akademičske prizy (takože znane kako «Oskary») sut najvidnějše filmove nagrady v Sjedinjenyh štatah, podavajuče priznanje každogo roka filmam suglasno jihnym umětničskym dosegnutjam. == Iztočniky == <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> {{Iztočniky}} </div> == Gledite takože == * [[Kinematografija]] * [[Teatr]] * [[Televizija]] * [[Animacija]] * [[Dokumentarny film]] [[Kategorija:Filmy| ]] [[Kategorija:Umětnost]] [[Kategorija:Kinematografija]] {{Pravopis prověrjeny}} t69tocq4mkh4xxhnalzh5b97oy2cd4g 0 944 44578 35114 2026-07-29T07:59:06Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Gregorijsky kalendar]] na [[Gregoriansky kalendar]] 35114 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Gregorianscher Kalender Petersdom.jpg|thumb|Gregorij XIII prijmaje novy kalendar]] '''Gregorijsky kalendar''' — [[kalendar]] vvedeny v 1582 godu papoju Gregorijem XIII vměsto starogo julianskogo. izčisljenje bylo prěvedeno na 10 dnjev vprěd (nastupnym dnjem poslě 4 oktobra stal 15 oktobra 1582 goda), aby zauvažiti blud, ktory vozniknul v julianskom kalendaru. V gregorijskom kalendaru gody, ktory končajut se na 00, stali sčitati se visokosnym toliko togda, kogda čislo iz prvyh dvuh cifr, děli se na četyri (1600 jest visokosny, a 1900 jest obyčny, tom on odličaje se od julianskogo). Odstavanje gregorijskogo kalendara od solnečnogo sostavjaje 24 časiny za 3300 godov. V gregorijskom kalendaru trvanje tropičnogo goda prijmaje se rovno 365,2425 dnjej. Trvanje nevisokosnogo goda jest 365 dnjej, visokosnogo — 366 dnjej. Pogrěška v jednom dnju pojavjaje se priblizno za 3200 godox (v julianskom za 128 godov). == Dělba visokosnyh godov == V različji od Julianskogo kalendara, v Gregorijskom visokosne gody dělet se po inomu: Každy god, nomer ktorogo kratny 4, — visokosny. Každy god, nomer ktorogo kratny 100, — nevisokosny. Každy god, nomer ktorogo kratny 400, — visokosny. V celom srědnjem trvanje goda sostavjaje 365.2425 dnjej: <math>365,2425=365+0,25-0,01+0,0025=365+\frac{1}{4}-\frac{1}{100}+\frac{1}{400}</math> == Měsece == {| class="wikitable" |+ !№ !Měsec !Kolikost dnjej |- |1 |Januar |31 |- |2 |Fevruar |obyčno 28, v visokosnom godu 29 |- |3 |Marec |31 |- |4 |Aprilj |30 |- |5 |Maj |31 |- |6 |Junij |30 |- |7 |Julij |31 |- |8 |Avgust |31 |- |9 |Septembr |30 |- |10 |Oktobr |31 |- |11 |Novembr |30 |- |12 |Dekembr |31 |- | colspan="2" |Zajedno |365, (visokosny 366) |} == Razhodženje Julianskogo i Gregorijskogo kalendarov == So vrěmenem v Julianskom kalendaru každe 128 godov pojavjaje se na jedin denj raznice s gregorijskym. Odsud razhodžednje v kalendarnyh datah: {| class="wikitable" |+ !Věk !Dnjev !Period (po gregorijskom kalendaru) |- | align="center" |XIV | align="center" |8 | align="center" |8 marca 1300 — 8 marca 1400 |- | align="center" |XV | align="center" |9 | align="center" |9 marca 1400 — 9 marca 1500 |- | align="center" |XVI і XVII | align="center" |10 | align="center" |10 marca 1500 — 10 marca 1700 |- | align="center" |XVIII | align="center" |11 | align="center" |11 marca 1700 — 11 marca 1800 |- | align="center" |XIX | align="center" |12 | align="center" |12 marca 1800 — 12 marca 1900 |- | align="center" |XX i XXI | align="center" |13 | align="center" |13 marca 1900 — 13 marca 2100 |- | align="center" |XXII | align="center" |14 | align="center" |14 marca 2100 — 14 marca 2200 |} == Daty izměny kalendara == {| class="wikitable sortable" width="70%" align="center" !Država !Poslednji denj Julianskogo kalendara !Prvy denj Gregorijskogo kalenara |- |[[Italija]] |04.10.1582 |15.10.1582 |- |[[Španija]] |04.10.1582 |15.10.1582 |- |[[Portugalija]] |04.10.1582 |15.10.1582 |- |[[Poljsko-litovsko sodružstvo]] |04.10.1582 |15.10.1582 |- |[[Francija]] |09.12.1582 |20.12.1582 |- |[[Luksemburg]] |21.12.1582 |01.01.1583 |- |[[Niderlandy]] |21.12.1582 |01.01.1583 |- |[[Wt/isv/Bavarija|Bavarija]] |05.10.1583 |16.10.1583 |- |[[Avstrija]] |06.01.1584 |17.01.1584 |- |[[Švejcarija]] |11.01.1584 |22.01.1584 |- |[[Madjarija]] |21.10.1587 |01.11.1587 |- |[[Wt/isv/Prusija|Prusija]] |22.08.1610 |02.09.1610 |- |[[Němcija]] (protestanska) |18.02.1700 |01.03.1700 |- |[[Norvegija]] |18.02.1700 |01.03.1700 |- |[[Danija]] |18.02.1700 |01.03.1700 |- |[[Velika Britanija]] |02.09.1752 |14.09.1752 |- |[[Švecija]] |17.02.1753 |01.03.1753 |- |[[Finlandija]] |17.02.1753 |01.03.1753 |- |[[Japonija]] | - |01.01.1873 |- |[[Kitaj]] | - |20.11.1911 |- |[[Bulgarija]] |31.03.1916 |14.04.1916 |- |[[Turcija]] |15.02.1917 |01.03.1917 |- |[[Rosija]] |31.01.1918 |14.02.1918 |- |[[Ukrajina]] ([[Ukrajinska Narodna Republika|UNR]]) |28.02.1918 |14.03.1918 |- |[[Srbija]] |18.01.1919 |01.02.1919 |- |[[Rumunija]] |18.01.1919 |01.02.1919 |- |[[Grecija]] |09.03.1924 |23.03.1924 |- |[[Egipt]] |17.09.1928 |01.10.1928 |} {{Prěvod|be|Грыгарыянскі каляндар}} [[Kategorija:Kalendar]] ox8tte24rm1yylw4rzv187tx3e4kkwa 4 1053 44507 44291 2026-07-28T22:05:19Z IJzeren Jan 9 44507 wikitext text/x-wiki {{TOC right}} '''Vikipedija''' jest medžunarodna internet-enciklopedija, ktora sili se dati svobodno koristajeme, objektivne i prověrime informacije na vsih uznanyh jezykah. Tuto jest versija na [[Medžuslovjansky jezyk|medžuslovjanskom jezyku]]. Prva versija projekta byla stvorjena 18 junija 2007 goda, {{#expr: trunc (({{#time: U | now }} - {{#time: U | 2007-06-18 }}) / (365.2425 * 24 * 60 * 60)) }} lět tomu nazad, po prikladu Vikipedije. Od 8 maja 2024 ona nahodi se v [[Wikimedia-Inkubator|Inkubatoru]] – město za testovanje novyh vikiprojektov, kde učestniki mogut dokazati, že jihny projekt jest sposobny za vlastny projekt – a 23 junija 2026 nakonec byla stvorjena [[Medžuslovjanska Vikipedija|Vikipedija na medžuslovjanskom jezyku]]. Vsekto može učestvovati i pomagati stvarjati Vikipediju. Iztvorite konto i vy smožete legko [[Incubator:Iztvoriti stranicu|iztvoriti novy članok]], razširjati jestvujuče članky ili izpravjati v njih grěšky. Jednakože pametaje, že vse izměny povinne sut byti sgodne s [[w:Wikipedia:Five pillars|zasadami Vikipedije]]. Nyně medžuslovjanska Vikipedija imaje '''{{NUMBEROFARTICLES}} {{plural|{{NUMBEROFARTICLES:R}}|članok|članky|člankov}}''' na medžuslovjanskom jezyku. {{Glavna/Rast projekta|1={{#expr: ( {{NUMBEROFARTICLES:R}} round -2 ) + 100 }}}} Poněktore města dlja ulěpšen‌ja Vikipedije: * [[Wikipedia:Članky, ktore trěba imati v enciklopediji|1000 najvažnyh člankov dlja každoj viki-enciklopedije]] * [[Special:ShortPages|Najkratke članky]] * [[Special:WantedPages|Najpotrěbne članky]] * [[Special:WhatLinksHere/Template:Pravopis|Članky s grěškami v pravopisu]] == Prědpisy == Ako enciklopedičny projekt, my slědujemo prědpisam [[Vikipedija|Vikipedije]], osoblivo anglijskojezyčnoj. Něktore generalne prědpisy i prěporučen‌ja: # Medžuslovjanska Vikipedija imaje v cělju razumlivost člankov ljudam, ktori najčesto budut čitati jih, i generalno vsekomu, ktory vladaje jednym slovjanskym jezykom. Članky možno jest pisati udobnym alfabetom (kiriliceju ili latiniceju). # V občem je dobro, ako članky imajut od 10–12 rěčenij i vyše. Nikto ne bude odstranjati menše članky, ale dlja zdravja enciklopedije i koristi dlja aktivnyh i pasivnyh koristnikov trěba, že ne imajemo tu masovy kratky kontent. # Ako vy prěvodite članky iz drugyh izdanij Vikipedije, prosimo ukazyvati jih iztočnik v formatu <code><nowiki>Prěvod članka [[w:KodJezyka:NazvaČlanka]]</nowiki></code> v opisu vaših izměn ili s pomočju šablona {{Tl|Prěvod}} na koncu članka (lěpje obydva). To jest požedan‌je dozvoljen‌ja (licenzije) Vikipedije. # Každy kratky članok jest buduče dělo dlja inyh ljudij. Jestli vy jeste už stvorili kratke članky, ktore možlivo jest ulěpšiti tekstom, ulěpšite jih do uravnja 10–12 rěčenij, a ne stvarjajte nove. # [[:Category:Šablony:Kartky|Kartky]] sut koristne, ale koristati jih trěba dopoka jedino v velikyh člankah, kde kartka ne bude měšati staviti tekst i obrazy. # [[:Category:Šablony:Navigacijne|Navigacijne šablony]] ne trěba dělati prěmnogo velikymi, ibo od velikyh šablonov nemaje navigacije. Navigacijne šablony sut v mobilnoj verziji, i vslěd togo članok može imati ne vyše 3 navigacijnyh šablonov. Ne stvarjajte šablony, ktore skoro izključno sostojet iz črvenyh linkov. # [[Pomoč:Kategorije|Kategorije]] sut koristne, ale v občem trěba stvarjati nove kategorije samo, jestli jestvujut hot by 2 članky ili kategorije, ktore v njih mogut byti umeščene. === Spis === Čest prěvodov prědpisov dajemo niže spisom. Ine prědpisy mogut byti [[:Category:Pravila Vikipedije|v kategoriji]]. * [[Vikipedija:Priručnik stilja|Priručnik stilja]] * [[Vikipedija:Grupy koristnikov|Grupy koristnikov]] * [[Vikipedija:Konsensus|Konsensus]] * [[Vikipedija:Oboravna točka zrěnja|Oboravna točka zrěnja]] * [[Vikipedija:Vojna pravok|Vojna pravok]] * [[Vikipedija:Prědpokladajte dobru volju|Prědpokladajte dobru volju]] == Historija == * '''18 junija 2007''' [[Koristnik:Gabriel Svoboda|Gabriel Svoboda]] stvoril prvu medžuslovjansku viki (na onogdašnjej versiji [[Slovianski|Slovianski-P]]). * '''11 dekembra 2009''' [[Jan van Steenbergen]] ({{-|[[Koristnik:IJzeren Jan|IJzeren Jan]]}}) stvoril drugu medžuslovjansku viki poslě sjedinjen‌ja ranějših versij jezyka [[Slovianski]] (potom ju prěměščali na hostingy {{-|Wikinet}} i {{-|Orain}}). * '''17 maja 2017''' na osnově prošlyh viki koristnikom [[Koristnik:Lev|Lev]] byla stvorjena ''Medžuviki'' pod domenom {{-|isv.miraheze.org}}. * '''V maju 2018''' v Medžuviki byl vvezen [https://isv.miraheze.org/wiki/Sbornik:Glavna_stranica «Vikisbornik»] [[Michał Swat|Mihala Svata]] ({{-|[[Koristnik:Asank|Asank]]}}) * '''8 maja 2024''' byl založen projekt za medžuslovjansku Vikipediju v [[Inkubator Vikimedije|Inkubatoru Vikimedije]]. * '''23 junija 2026''' byla stvorjena [[Medžuslovjanska Vikipedija]]. == Takože == * [[Vikipedija:Krčma|Krčma]] – plošča dlja besěd občiny Vikipedije * [https://discord.gg/Yp5QfFCPny Diskord-server] dlja prostyh pytanij i besěd občiny * [[Wikipedia:Pomoč|Pomoč]] [[Kategorija:Glavna]] kle57i80egae6rxpypha6hhwa8zyr3l 44575 44507 2026-07-28T23:58:25Z IJzeren Jan 9 /* Historija */ 44575 wikitext text/x-wiki {{TOC right}} '''Vikipedija''' jest medžunarodna internet-enciklopedija, ktora sili se dati svobodno koristajeme, objektivne i prověrime informacije na vsih uznanyh jezykah. Tuto jest versija na [[Medžuslovjansky jezyk|medžuslovjanskom jezyku]]. Prva versija projekta byla stvorjena 18 junija 2007 goda, {{#expr: trunc (({{#time: U | now }} - {{#time: U | 2007-06-18 }}) / (365.2425 * 24 * 60 * 60)) }} lět tomu nazad, po prikladu Vikipedije. Od 8 maja 2024 ona nahodi se v [[Wikimedia-Inkubator|Inkubatoru]] – město za testovanje novyh vikiprojektov, kde učestniki mogut dokazati, že jihny projekt jest sposobny za vlastny projekt – a 23 junija 2026 nakonec byla stvorjena [[Medžuslovjanska Vikipedija|Vikipedija na medžuslovjanskom jezyku]]. Vsekto može učestvovati i pomagati stvarjati Vikipediju. Iztvorite konto i vy smožete legko [[Incubator:Iztvoriti stranicu|iztvoriti novy članok]], razširjati jestvujuče članky ili izpravjati v njih grěšky. Jednakože pametaje, že vse izměny povinne sut byti sgodne s [[w:Wikipedia:Five pillars|zasadami Vikipedije]]. Nyně medžuslovjanska Vikipedija imaje '''{{NUMBEROFARTICLES}} {{plural|{{NUMBEROFARTICLES:R}}|članok|članky|člankov}}''' na medžuslovjanskom jezyku. {{Glavna/Rast projekta|1={{#expr: ( {{NUMBEROFARTICLES:R}} round -2 ) + 100 }}}} Poněktore města dlja ulěpšen‌ja Vikipedije: * [[Wikipedia:Članky, ktore trěba imati v enciklopediji|1000 najvažnyh člankov dlja každoj viki-enciklopedije]] * [[Special:ShortPages|Najkratke članky]] * [[Special:WantedPages|Najpotrěbne članky]] * [[Special:WhatLinksHere/Template:Pravopis|Članky s grěškami v pravopisu]] == Prědpisy == Ako enciklopedičny projekt, my slědujemo prědpisam [[Vikipedija|Vikipedije]], osoblivo anglijskojezyčnoj. Něktore generalne prědpisy i prěporučen‌ja: # Medžuslovjanska Vikipedija imaje v cělju razumlivost člankov ljudam, ktori najčesto budut čitati jih, i generalno vsekomu, ktory vladaje jednym slovjanskym jezykom. Članky možno jest pisati udobnym alfabetom (kiriliceju ili latiniceju). # V občem je dobro, ako članky imajut od 10–12 rěčenij i vyše. Nikto ne bude odstranjati menše članky, ale dlja zdravja enciklopedije i koristi dlja aktivnyh i pasivnyh koristnikov trěba, že ne imajemo tu masovy kratky kontent. # Ako vy prěvodite članky iz drugyh izdanij Vikipedije, prosimo ukazyvati jih iztočnik v formatu <code><nowiki>Prěvod članka [[w:KodJezyka:NazvaČlanka]]</nowiki></code> v opisu vaših izměn ili s pomočju šablona {{Tl|Prěvod}} na koncu članka (lěpje obydva). To jest požedan‌je dozvoljen‌ja (licenzije) Vikipedije. # Každy kratky članok jest buduče dělo dlja inyh ljudij. Jestli vy jeste už stvorili kratke članky, ktore možlivo jest ulěpšiti tekstom, ulěpšite jih do uravnja 10–12 rěčenij, a ne stvarjajte nove. # [[:Category:Šablony:Kartky|Kartky]] sut koristne, ale koristati jih trěba dopoka jedino v velikyh člankah, kde kartka ne bude měšati staviti tekst i obrazy. # [[:Category:Šablony:Navigacijne|Navigacijne šablony]] ne trěba dělati prěmnogo velikymi, ibo od velikyh šablonov nemaje navigacije. Navigacijne šablony sut v mobilnoj verziji, i vslěd togo članok može imati ne vyše 3 navigacijnyh šablonov. Ne stvarjajte šablony, ktore skoro izključno sostojet iz črvenyh linkov. # [[Pomoč:Kategorije|Kategorije]] sut koristne, ale v občem trěba stvarjati nove kategorije samo, jestli jestvujut hot by 2 članky ili kategorije, ktore v njih mogut byti umeščene. === Spis === Čest prěvodov prědpisov dajemo niže spisom. Ine prědpisy mogut byti [[:Category:Pravila Vikipedije|v kategoriji]]. * [[Vikipedija:Priručnik stilja|Priručnik stilja]] * [[Vikipedija:Grupy koristnikov|Grupy koristnikov]] * [[Vikipedija:Konsensus|Konsensus]] * [[Vikipedija:Oboravna točka zrěnja|Oboravna točka zrěnja]] * [[Vikipedija:Vojna pravok|Vojna pravok]] * [[Vikipedija:Prědpokladajte dobru volju|Prědpokladajte dobru volju]] == Historija == * '''18 junija 2007''' [[Koristnik:Gabriel Svoboda|Gabriel Svoboda]] stvoril prvu medžuslovjansku viki (na onogdašnjej versiji [[Slovianski|Slovianski-P]]). * '''11 dekembra 2009''' [[Jan van Steenbergen]] ({{-|[[Koristnik:IJzeren Jan|IJzeren Jan]]}}) stvoril drugu medžuslovjansku viki poslě sjedinjen‌ja ranějših versij jezyka [[Slovianski]] (potom ju prěměščali na hostingy {{-|Wikinet}} i {{-|Orain}}). * '''17 maja 2017''' na osnově prošlyh viki koristnikom [[Koristnik:Lev|Lev]] byla stvorjena ''Medžuviki'' pod domenom {{-|isv.miraheze.org}}. * '''V maju 2018''' v Medžuviki byl vvezen [[Vikisbornik]] [[Michał Swat|Mihala Svata]] ({{-|[[Koristnik:Asank|Asank]]}}) * '''8 maja 2024''' byl založen projekt za medžuslovjansku Vikipediju v [[Inkubator Vikimedije|Inkubatoru Vikimedije]]. * '''23 junija 2026''' byla stvorjena [[Medžuslovjanska Vikipedija]]. == Takože == * [[Vikipedija:Krčma|Krčma]] – plošča dlja besěd občiny Vikipedije * [https://discord.gg/Yp5QfFCPny Diskord-server] dlja prostyh pytanij i besěd občiny * [[Wikipedia:Pomoč|Pomoč]] [[Kategorija:Glavna]] nxqaipm7qiootez3ddcf93lvinx7ruc 44577 44575 2026-07-29T00:00:34Z IJzeren Jan 9 /* Historija */ 44577 wikitext text/x-wiki {{TOC right}} '''Vikipedija''' jest medžunarodna internet-enciklopedija, ktora sili se dati svobodno koristajeme, objektivne i prověrime informacije na vsih uznanyh jezykah. Tuto jest versija na [[Medžuslovjansky jezyk|medžuslovjanskom jezyku]]. Prva versija projekta byla stvorjena 18 junija 2007 goda, {{#expr: trunc (({{#time: U | now }} - {{#time: U | 2007-06-18 }}) / (365.2425 * 24 * 60 * 60)) }} lět tomu nazad, po prikladu Vikipedije. Od 8 maja 2024 ona nahodi se v [[Wikimedia-Inkubator|Inkubatoru]] – město za testovanje novyh vikiprojektov, kde učestniki mogut dokazati, že jihny projekt jest sposobny za vlastny projekt – a 23 junija 2026 nakonec byla stvorjena [[Medžuslovjanska Vikipedija|Vikipedija na medžuslovjanskom jezyku]]. Vsekto može učestvovati i pomagati stvarjati Vikipediju. Iztvorite konto i vy smožete legko [[Incubator:Iztvoriti stranicu|iztvoriti novy članok]], razširjati jestvujuče članky ili izpravjati v njih grěšky. Jednakože pametaje, že vse izměny povinne sut byti sgodne s [[w:Wikipedia:Five pillars|zasadami Vikipedije]]. Nyně medžuslovjanska Vikipedija imaje '''{{NUMBEROFARTICLES}} {{plural|{{NUMBEROFARTICLES:R}}|članok|članky|člankov}}''' na medžuslovjanskom jezyku. {{Glavna/Rast projekta|1={{#expr: ( {{NUMBEROFARTICLES:R}} round -2 ) + 100 }}}} Poněktore města dlja ulěpšen‌ja Vikipedije: * [[Wikipedia:Članky, ktore trěba imati v enciklopediji|1000 najvažnyh člankov dlja každoj viki-enciklopedije]] * [[Special:ShortPages|Najkratke članky]] * [[Special:WantedPages|Najpotrěbne članky]] * [[Special:WhatLinksHere/Template:Pravopis|Članky s grěškami v pravopisu]] == Prědpisy == Ako enciklopedičny projekt, my slědujemo prědpisam [[Vikipedija|Vikipedije]], osoblivo anglijskojezyčnoj. Něktore generalne prědpisy i prěporučen‌ja: # Medžuslovjanska Vikipedija imaje v cělju razumlivost člankov ljudam, ktori najčesto budut čitati jih, i generalno vsekomu, ktory vladaje jednym slovjanskym jezykom. Članky možno jest pisati udobnym alfabetom (kiriliceju ili latiniceju). # V občem je dobro, ako članky imajut od 10–12 rěčenij i vyše. Nikto ne bude odstranjati menše članky, ale dlja zdravja enciklopedije i koristi dlja aktivnyh i pasivnyh koristnikov trěba, že ne imajemo tu masovy kratky kontent. # Ako vy prěvodite članky iz drugyh izdanij Vikipedije, prosimo ukazyvati jih iztočnik v formatu <code><nowiki>Prěvod članka [[w:KodJezyka:NazvaČlanka]]</nowiki></code> v opisu vaših izměn ili s pomočju šablona {{Tl|Prěvod}} na koncu članka (lěpje obydva). To jest požedan‌je dozvoljen‌ja (licenzije) Vikipedije. # Každy kratky članok jest buduče dělo dlja inyh ljudij. Jestli vy jeste už stvorili kratke članky, ktore možlivo jest ulěpšiti tekstom, ulěpšite jih do uravnja 10–12 rěčenij, a ne stvarjajte nove. # [[:Category:Šablony:Kartky|Kartky]] sut koristne, ale koristati jih trěba dopoka jedino v velikyh člankah, kde kartka ne bude měšati staviti tekst i obrazy. # [[:Category:Šablony:Navigacijne|Navigacijne šablony]] ne trěba dělati prěmnogo velikymi, ibo od velikyh šablonov nemaje navigacije. Navigacijne šablony sut v mobilnoj verziji, i vslěd togo članok može imati ne vyše 3 navigacijnyh šablonov. Ne stvarjajte šablony, ktore skoro izključno sostojet iz črvenyh linkov. # [[Pomoč:Kategorije|Kategorije]] sut koristne, ale v občem trěba stvarjati nove kategorije samo, jestli jestvujut hot by 2 članky ili kategorije, ktore v njih mogut byti umeščene. === Spis === Čest prěvodov prědpisov dajemo niže spisom. Ine prědpisy mogut byti [[:Category:Pravila Vikipedije|v kategoriji]]. * [[Vikipedija:Priručnik stilja|Priručnik stilja]] * [[Vikipedija:Grupy koristnikov|Grupy koristnikov]] * [[Vikipedija:Konsensus|Konsensus]] * [[Vikipedija:Oboravna točka zrěnja|Oboravna točka zrěnja]] * [[Vikipedija:Vojna pravok|Vojna pravok]] * [[Vikipedija:Prědpokladajte dobru volju|Prědpokladajte dobru volju]] == Historija == * '''18 junija 2007''' ''[[Koristnik:Gabriel Svoboda|Gabriel Svoboda]]'' stvoril prvu medžuslovjansku viki (na onogdašnjej versiji [[Slovianski|Slovianski-P]]). * '''11 dekembra 2009''' [[Jan van Steenbergen]] ''({{-|[[Koristnik:IJzeren Jan|IJzeren Jan]]}})'' stvoril drugu medžuslovjansku viki poslě sjedinjen‌ja ranějših versij jezyka [[Slovianski]] (potom ju prěměščali na hostingy {{-|Wikinet}} i {{-|Orain}}). * '''17 maja 2017''' na osnově prošlyh viki koristnikom ''[[Koristnik:Lev|Lev]]'' byla stvorjena ''Medžuviki'' pod domenom {{-|isv.miraheze.org}}. * '''V maju 2018''' v Medžuviki byl vvezen [[Vikisbornik]] [[Michał Swat|Mihala Svata]] ''({{-|[[Koristnik:Asank|Asank]]}})'' * '''8 maja 2024''' byl založen projekt za medžuslovjansku Vikipediju v [[Wikimedia-Inkubator|Inkubatoru Vikimedije]]. * '''23 junija 2026''' byla stvorjena [[Medžuslovjanska Vikipedija]]. == Takože == * [[Vikipedija:Krčma|Krčma]] – plošča dlja besěd občiny Vikipedije * [https://discord.gg/Yp5QfFCPny Diskord-server] dlja prostyh pytanij i besěd občiny * [[Wikipedia:Pomoč|Pomoč]] [[Kategorija:Glavna]] 1646f1gmbed46305yzivt57w9zqoef1 0 1084 44466 35206 2026-07-28T15:45:45Z IJzeren Jan 9 44466 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" style="float:right; margin:0 0 1em 1em; width:300px; background-color:#f9f9f9; border: none;" ! colspan="2" style="background-color:#dcdcdc; text-align:center; font-size:120%; border: none;" |Žan-Polj Sartr (fr. ''Jean-Paul Sartre'') |- |'''Portret''' | [[Fajl:Jean Paul Sartre 1965.jpg|thumb|center|Sartr v 1965 godu]] |- |'''Rodil se''' |21 junija 1905<br>Pariž, Francija |- |'''Umrl''' |15 aprilja 1980 (74 lět)<br>Pariž, Francija |- |'''Partnerka''' |[[Simon de Bovuar]] (1929–1980) |- |'''Nagrady''' |Nobeleva nagrada po literaturě |- |'''Obrazovanje''' |{{Lang|fr|École normale supérieure}} |- |'''Doba''' |Filozofija 20-go stolětja |- |'''Region''' |Zapadna filozofija |- |'''Škola''' |Kontenetalna filozofija, egzistencializm, fenomenologija, existencialna fenomenologija, hermeneutika, zapadny marksizm, anarhizm |- |'''Glavne interesy''' |Metafizika, epistemologija, etika, svědomost, literatura, politična filozofija, ontologija |- |'''Podpis''' | <div style="text-align:center;">[[Fajl:Jean-Paul Sartre signature.svg|150x150px]]</div> |} '''Žan-Polj Čarlz Aimar Sartr''' ({{Jezyky|fr|Jean-Paul Charles Aymard Sartre}}; 21 junija 1905 – 15 aprilja 1980 goda) – byl francuzskym [[Filozofija|filozofom]], dramaturgom, romanistom, scenaristom, političnym aktivistom, biografom i literaturnym kritikom. Jego mněvajut glavnoju figuroju v francuzskoj filozofiji i [[Karl Marks|marksizmu]] 20-go stolětja. Sartr byl jednoju iz ključnyh figur v filozofiji egzistencializma i fenomenologije. Jego tvorby okazali vliv na sociologiju, kritičnu teoriju, post-kolonialnu teoriju i literaturno izučenje. On byl nagradžen Nobelovoju premijeju po literaturě v 1964 lětu, bez obzira na jego probovanje od njej odkazati se, argumentujuči to slovami, že on vsegda odkazyval se od oficialnyh nagrad i že "pisatelj jest povinen ne dozvaljati prěobračati sebe v institut". Sartr imal odkryte odnošenja s dostojnoju feministkoju i kolegoju-filozofom-egzistencialistom [[Simon de Bovuar|Simonoju de Bovuar.]] Vměstu Sartr i de Bovuar kydnuli izzov kulturnym i socialnym prědpokladam i očekyvanjam jih vozpitanja, ktoro oni mněli buržuazijnym, to projavjalo se kako v jih obrazu žitja, tako i v mysljenju. Konflikt medžu gnetučim, duhovno niščiteljnym konformizmom i "avtentičnym" obrazom "bytja" stali dominantnoju temoju rannyh tvorb Sartra, uosobjenoju v jego glavnom filozofskom trudu «Bytje i ničto» (''L'Être et le Néant'', 1943). Vvedenjem Sartra v jego filozofiju stala rabota «Egzistencializm jest Humanizm» ({{Jezyky|fr|''L'existentialisme est un humanisme''}}, 1946), prvopočetkovo prědstavjenoju kako lekcija. == Iztočniky == ''Tutoj članok imaje prěvod iz članka [[:en:Jean-Paul_Sartre|«J]]''[[:en:Jean-Paul_Sartre|''ean-Paul Sartre»'']] ''na anglijskom ([https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Jean-Paul_Sartre&action=history spis avtorov]; dozvoljeńje [[ccorg:licenses/by-sa/4.0/|CC BY-SA 4.0]]).'' {{DEFAULTSORT:Sartr, Žan-Polj}} [[Kategorija:Francuzski filozofi]] [[Kategorija:Francuzski pisatelji]] qxjs8ql6l1xlrcg0lur3b1sv6hxulye 0 1104 44596 35217 2026-07-29T10:32:24Z IJzeren Jan 9 44596 wikitext text/x-wiki {{Kartka grad | name = Joškar-Ola | native_name = {{Jezyky|ru|Йошкар-Ола|mhr|Йошкар-Ола}} | settlement_type = Град | image_flag = Flag of Yoshkar-Ola (Mariy-El).png | image_shield = Coat of Arms of Yoshkar-Ola (Mariy-El).png | coordinates = {{Coord|56|37|58|N|47|53|45|E|display=it}} | subdivision_type1 = Država | subdivision_name1 = Rosija | subdivision_type2 = Subjekt RF | subdivision_name2 = Republika Marij El | established_date = 1584 | area = 100,39—101,8 | population = 285219 | population_as_of = 2025 | timezone = МСК +1 | utc_offset = +4 }} '''Joškar-Ola''' ([[Russky jezyk|russky]] i [[Lukomarijsky jezyk|lukomarijsky]]: ''{{Lang|ru|Йошка́р-Ола́}}'' «Črveny grad»; [[Gorskomarijsky jezyk|gorskomarijsky]]: ''{{-|Якшар-Хала}}''; raněje: lukomarijsky ''{{-|Чарла}}'', gorskomarijsky ''{{-|Цӓрлӓ}}'') jest glavny grad [[Republika Marij El|Republiky Marij El]] v [[Rosija|Rosijskoj Federaciji]]. Kromě togo, Joškar-Ola jest jedin iz glavnyh centrov kultury [[Ugrofinske jezyky|ugrofinskyh]] narodov. Naseljenje grada sostoji se iz 285 042 ljudij (2024 g.).<ref>{{Cite web | url = https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/%D0%A1hisl_MO_01-01-2024.xlsx | title = Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2024 года | publisher = Федеральная служба государственной статистики | access-date = 2024-12-20}}</ref> Največše narodnosti sut [[Rusi]] (69,90%), [[Marijci]] (23,60%) i [[Tatari]] (3,31%).<ref>{{Cite web | url = https://12.rosstat.gov.ru/storage//2022/12-30/VBEmDOqi/1/Таблица%201-1-%20Национальный%20состав%20населения%20ГО%20Город%20Йошкар-Ола.pdf | title = Итоги Всероссийской переписи населения 2020 года. Таблица 1-1- Национальный состав населения ГО "Город Йошкар-Ола" | publisher = Росстат | access-date = 2024-12-20}}</ref> Joškar-Ola jest jediny grad v Rosiji s imenem načinajučim se od bukvy «{{-|Й}}».<ref name="Kommersant">{{Cite web | url = https://www.kommersant.ru/doc/5089743 | title = «Кусочек Европы в центре России» | first = Петр | last = Воронков | date = 2021-11-24 | publisher = Коммерсантъ | access-date = 2024-12-20}}</ref> == Historija == Grad byl založeny v 1584 godu na zemjah [[Čeremisi|Čeremisov]] (ustarěla nazva [[Marijci|Marijcev]]) kako vojenna tvrdža v času tretjej čeremisskoj vojny v svezi s pokorjenjem russkoju državoju Kazanskogo hanata i drugyh odščepkov byvšej [[Zlata Orda|Zlatoj Ordy]]. Do 1919 g. nazyval se Carevokokšajsk ({{Jezyky|ru|Царевококшайск}}), potom od 1919 do 1928 g. Krasnokokšajsk ({{Jezyky|ru|Краснококшайск}}), a od januara 1928 g. Joškar-Ola. V [[Sovětsky sojuz|Sovětskoj]] erě, osoblivo poslě [[Vtora vsesvětska vojna|Vtoroj vsesvětskoj vojny]], grad byl regionalno srědišče promysla i transporta, rastuči do dnešnjih razměrov. Jednakože iz pričiny razpadu Sovětskogo sojuza umětny podpor za neefektivne državne kompanije odpadl i večinstvo produkcijnoj dějateljnosti izčeznul. Poslědovateljno čest naseljenja prěselila se v večših gradov Rosije. Vslěd novogo zabudovanja gradskogo centra za vodstva [[Leonid Markelov|Leonida Markelova]] (prezident republiky 2001–2015, glava republiky 2015–2017), grad harakterizuje se dost neobyčnoju arhitekturoju, inspirovanoju niderlandskym i italijanskym [[vozrodženjem]]. Hvala tomu Joškar-Ola nazyvaje se «Evropoju v centru Rosije», a takože «Venecija Markelova», i privlěkaje mnogo turistov.<ref>{{Cite web | url = https://www.rbc.ru/photoreport/04/04/2019/5ca47a9d9a79476bde5d0a99 | title = Венеция Маркелова: что построили в Йошкар-Оле при экс-губернаторе | first = Юлия | last = Сапронова | publisher = rbc.ru | date = 2019-04-04 | access-date = 2024-12-20}}</ref><ref name="Kommersant" /> == Galerija == <gallery mode=packed heights=250px> File:Й-Ола (2).jpg | Panorama dnjem File:Набережная города Йошкар-Ола ночью (Театр кукол на Патриаршей площади).jpg | Panorama nočju </gallery> <gallery mode=packed heights=250px> File:Площадь Оболенского-Ноготкова.jpg | Plošča Obolenskogo-Nogotkova File:Йошка-2017.jpg | Blagověščenska sobor i Blagověščenske vrata File:Патриаршая площадь.jpg | Patriaršna plošča File:Building_of_national_art_gallery.jpg | Nacionalna galerija umětnosti File:Kurchak_theatre.jpg | Republikansky teatr kukol File:Mari_national_museum_History_and_archaeology_building.jpg | Muzej historije i arheologije File:Йошкар-Ола. Воскресенский проспект.jpg | Voskresensky prospekt File:Yoshkar-Ola._Cathedral_of_the_Resurrection_of_Christ_P8122167_2200.jpg | Sobor vozkrešenja Hristosa File:Город_Йошкар-Ола_Марий_Эл_8.jpg | Blagověščensky sobor File:Yoshkar-Ola_P8122176_2200.jpg | Nabrěžna Brjugge File:Троицкая_церковь_Троицкого_девичьего_монастыря_Вознесенская_53_Йошкар-Ола.jpg | Trojičska crkov File:Вознесенская церковь 1.JPG | Voznesenska crkov </gallery> == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = http://www.12rus.ru/List/15/74/ | title = Очерки о городе Йошкар-Оле и населенных пунктах, вошедших в городскую черту | publisher = 12rus}} * {{Cite web | url = https://i-ola-visit.ru/ | title = Йошкар-Ола - сплетение традиций и современности | publisher = Туристско-информационный центр г. Йошкар-Олы}} [[Kategorija:Grady v Rosiji]] [[Kategorija:Marij El]] lby2s6dqj4labvxwnu22n3ezr7l4nyl 0 1137 44597 35239 2026-07-29T10:32:53Z IJzeren Jan 9 44597 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Karosta - church(3).JPG|thumb|Katedrala sv. Nikolaja]] [[Fajl:Bunkers in Karosta, Latvia.jpg|thumb|Baterija bunkerov]] [[Fajl:Karaosta Old Water Tower Winter - panoramio.jpg|thumb|Stara vodna věža]] [[Fajl:Karosta prison (2008).jpg|thumb|Vojenny zatvor (tjurma)]] '''Karosta''' jest kvartal [[Latvija|latyšskogo]] portnogo grada [[Liepaja]], položeny ok. 10 km na sěveru od centra. Obsegaje bolje-menje jednu tretinu totalnoj povrhnje grada. Ime grada izvodi se iz latyšskogo {{Lang|lv|kara osta}}, čto znači «vojenny port». V sovětskyh lětah Karosta byla zatvorjeny vojenny teren, glavno služeči [[Sovětsky sojuz|sovětskym]] vojenno-morskym silam. Tutdenj značna čest kvartala jest bezljudna, ale jest popularna atrakcija za turistov. == Historija == === Početok === Karosta byla sbudovana v lětah 1890–1906 po prikazu [[Rosija|rosijskogo]] cara [[Aleksandr III Romanov|Aleksandra {{-|III}}}]] i jegovogo syna [[Nikolaj II Romanov|Nikolaja {{-|II}}]], da by služil bezlednym portom za vojenno-morskyh sil. Nikolaj nadal mu ime «Port Aleksandra {{-|III}}». Prve budynky, ktore byli tam realizovane, byli četyri velike baterije bunkerov, ktore jednakože nikogda ne byli upotrěbjene i kratko prěd [[Prva vsesvětska vojna|Prvoju vsesvětskoju vojnoju]] byli razrušene izbuhom. Vidime ješče sut razvaliny, iz ktoryh čest zapadla v morju. V lětah 1900–1903 po prikazu Nikolaja {{-|II}} byla v Karostě takože sbudovana Morska katedrala sv. Nikolaja, imponujuči crkva s petju zlatymi kupolami, posvečena [[Svety Nikolaj|Nikolaju]], svetomu hranitelju morjakov. Poslě nezavisimosti Latvije ona byl prěobračena v [[Luteranizm|luteranska]] crkva, da by služila personelu latyšskyh vojenno-morskyh sil. Ješče dnes tuta katedrala jest največša [[Pravoslavje|pravoslavna]] crkva v [[Baltijske državy|Baltijskyh državah]]. === Sovětska era === V času [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]] Karosta byla važna baza za baltijsky flot, v ktoroj městili se 140 vojennyh korabov i 30 podvodnyh atomnyh lodij. Od početka Karosta byla rosijska vojenna enklava na teritoriji Latvije. S susědnym gradom Liepajeju skoro ne bylo kakogokoli kontakta: Karosta byl zatvorjeny teren, v ktory gradžani grada ne iměli dostup i ktory iz pričin bezpečnosti daže ne byl pokazany na mnogyh kartah: ljudi prosto ne znali, čto nahodi se po drugoj straně kanala. Kvartala iměla vlastnu infrastrukturu, elektrocentralu, snabděnje vody, manež i školy. Kto htěl odpraviti poštnu kartu do susědnoj Liepaje, platil za to medžugradsku stavku 3 kopejek, ravnoliko, koliko platilo se za odpravjenje poštnoj karty do Vladivostoka; města stavka byla 1 kopejka. Standard žitja rosijskyh soldatov i jihnyh rodin byl značno vysši od standarda žitja ostalogo naseljenja grada. === Poslě prěvrata === Poslě razpada Sovětskogo sojuza Latvija ponovno byla nezavisna. V 1994 g. rosijski vojenni byli prinudženi izjehati iz kraja. Takym sposobym Karosta utratila okolo 20 tys. svojih 26 tys. žiteljev i kvartal načel silno propadati: bylo vse veče oprazdnjenyh budynkov, bezrabotica byla ogromna i prěstupnosti bylo mnogo. Nyně samo jedna tretina Karosty jest obyvajema. Ostale često razpadli se i tutčas sut grad duhov, kde desetky mnogokvartirnyh blokov so slomjenymi oknami stali domen dikyh rastlin i drěv. Tym ne menje, ili može hvala tomu, Karosta stala popularna atrakcija. Katedra sv. Nikolaja, ktora v sovětskyh časah služil sportnoju saloju, klubom i kinoteatrom, byla vrnuta latyšskoj pravoslavnoj crkvě i od devetdesetyh lět XX-ogo stolětja iznova služi za bogoslužbu. Ona stala važno město sustreč za ostalo rosijsko naseljenje Karosty i voznosi se vysoko nad prizračnym, opuščenym kvartalom. Byvši vojenny zatvor nyně jest muzej, po ktorym vooruženi provodniki v sovětskyh uniformah vodet publičnost. Iz pričiny neobyčnoj atmosfery Karosta takože jest privlěkateljno město za umětnikov. {{Clear}} === Razvaliny v Karostě === <gallery mode=packed heights="180px"> File:Manéža 1.JPG|Manež (vněšnji pogled) File:Manéža 2.JPG|Manež (vnutrišnji pogled) File:Old Ruined Building - panoramio.jpg|Ruina File:Versunkenes Fort am Strand von Karosta.jpg|Bunker strčeči nad morjem File:Abandoned apartment buildings in Karosta (2008) (1).jpg File:Abandoned Building And Railroad - panoramio.jpg File:Abandoned apartment building in Karosta (2008) (4).jpg File:Заброшенное здание на территории бывших артскладов в Лиепае - panoramio.jpg </gallery> == Vněšnje linky == * [http://www.karosta.lv/ Karosta.lv] * {{Cite web | url=http://www.latvia.travel/en/liepaja-naval-port | title=Liepāja Naval Port | archive-url=https://web.archive.org/web/20120429162318/http://www.latvia.travel/en/liepaja-naval-port | archive-date=2012-04-29 | language=en}} * {{Cite web | url=http://www.karostascietums.lv/new/en/koveelvar-en.htm | archive-url=https://web.archive.org/web/20140823022557/http://www.karostascietums.lv/new/en/koveelvar-en.htm | archive-date=2014-08-23 | title=Karosta}} * {{Cite web | url=https://www.uniqhotels.com/karosta-prison/ | title=Karosta prison | language=en}} * {{Cite web | first=Jan | last=van Steenbergen | url=http://www.prospekt-online.nl/prosabl/ablak/artikelen2008/impressies_jul.html | title=Impressies uit Letland | magazine=Ablak, julij 2008 g. | year=2008 | language=nl}} == Iztočnik == {{Prěvod|nl|Karosta}} [[Kategorija:Grady v Latviji]] [[Kategorija:Grady duhov]] 5wvdt9cqpzsh1grerwrsqxedmzp0rye 0 1208 44467 35289 2026-07-28T15:46:08Z IJzeren Jan 9 44467 wikitext text/x-wiki {{Kartka država | conventional_long_name = Republika Kuba | name = Kuba | native_name = {{Small|{{-|República de Cuba}} ([[Kubansky špansky jezyk|na španskom]])<br>{{-|Republik d' Kiba}} ([[Haitijsky kreolsky jezyk|na kreolskom]])<br>{{-|Respubliko de Kubo}} ([[na esperanto]])}} | image_flag = Flag of Cuba.svg | image_coat = Coat of arms of Cuba.svg | other_symbol = <div style="padding:0.3em;"> {{Flagicon image|Popular Socialist Party (Cuba) logo.svg|size=100px}}</div> | other_symbol_type = Coat of arms symbol<br />{{Nobold|Socialist symbol}} | national_motto = ¡Hasta la Victoria Siempre! ([[Spanish language|Spanish]])<br>{{Small|Tout tan pi devan nan viktwa ([[Haitian Creole|Creole]])}}<br>{{Small|Ĉiam antaŭen al venko ([[Esperanto]])}} | national_anthem = {{Lang|es|[[La Bayamesa]]}}<br />(narodny himn republiky)<ref>{{Cite web |url=http://mipais.cuba.cu/cat_en.php?idcat=91&idpadre=83&nivel=2 |title=National symbols |publisher=Government of Cuba |access-date=7 September 2009 |archive-date=15 January 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160115200948/http://mipais.cuba.cu/cat_en.php?idcat=91&idpadre=83&nivel=2 |url-status=live }}</ref><br />{{Center|[[Fajl:Cuban national anthem (abridged version), performed by the U.S. Navy Band.oga]]}} | image_map = Cuba Map Colors ProvinciasRev wNumbs.jpg | map_caption = The 6 main provinces of which Cuba is divides into. Ciudad de La Habana is highlighted as blue. | image_map2 = Cuba (orthographic projection).svg | map_caption2 = Cuba highlighted on the Globe | image_map3 = Cuba - Location Map (2013) - CUB - UNOCHA.svg | capital = [[Habana]] | coordinates = {{Coord|23|8|N|82|23|W|type:city}} | largest_city = [[Habana]] | capital_type = Stolica | official_languages = [[Kubansky špansky|špansky]]<!--, {{-|[[Špansky jezyk|Castellano]]}} i [[Esperanto]]--> | regional_languages = [[Habla Bantú]]<br>[[Lucumí]]<br>[[Haitian Creole|Creole]]<br>[[Corsican Language|Corsican]]<br>[[Galician language|Galician]]<br>[[Esperanto]]<br>[[Habla Congo]]<hr> | ethnic_groups = *50% [[Mixed]] *35% [[White]] *15% [[Black]] | religion = Roman Catholic: 58.9%<br> Folk religions: 23.2%<br> Non religion: 17.9% | demonym = Kubansky | membership = [[Karibska spoločnost]] | government_type = [[Jednopartijna sistema|Jednopartijna unitarna republika]] | leader_title1 = [[President of Cuba|President]] | leader_name1 = [[Miguel Díaz-Canel]] | leader_title2 = [[Prime Minister of Cuba|Prime Minister]] | leader_name2 = [[Manuel Marrero Cruz|Manuel Marrero]] | leader_title3 = [[Ministry of the Revolutionary Armed Forces|Minister of the Armies]] | leader_name3 = [[Álvaro López Miera]] | legislature = [[National Assembly of People's Power of Cuba|National Assembly of People's Power]] | sovereignty_type = Suverenna socialistična država | established_event1 = Fundamental Law | established_date1 = 7 February 1959 | established_event2 = Agrarian Reforms | established_date2 = 17 May 1959 | established_event3 = Second Declaration of La Habana | established_date3 = 4 February 1962 | established_event4 = [[Constitution of Cuba|Constitution approved]] | established_date4 = 24 February 1976 | area_km2 = 112,720 | area_rank = 62 | percent_water = 0.94% | population_estimate = 11,707,102 | population_census = 11,113,128 | population_estimate_year = 2021 | population_census_year = 2012 | population_density_km2 = 100.9 | population_density_rank = 55 | GDP_PPP = $633.442 billion | GDP_PPP_year = 2023 | GDP_PPP_per_capita = $22,237 | GDP_nominal = {{Increase}} 254.865 billion | GDP_nominal_year = 2022 | GDP_nominal_per_capita = {{Increase}} $13,128 | Gini = 38.0 | Gini_year = 2000 | HDI = 0.825 | HDI_year = | currency = [[Kubansko peso]] | currency_code = CUP | time_zone = {{-|[[UTC-5]] ([[CST]])}} | DST = {{-|[[UTC-4]] ([[CDT]])}} | date_format = (DD/MM/YYYY) | drives_on = Right side | calling_code = +53 | patron_saint = [[Virgen de la Caridad del Cobre]] | iso3166code = CU | cctld = .cu | footnotes = Cuba is an independent state under communist left wing rule since 1959. In 1960, Cuba reached a population of 5,876,052. In the 1970 Census, Cuba registered a population of 7,077,190. In the 1981 Census, the population increased to 8,553,395. (due to economic crisis the 1990s census had to be postponed to 2002). In the 2002 Census, Cuba recorded a population of over 10,000,000 inhabitants. In the 2012 Census, the population reached its peak of 11,113,128 people. The most inhabited city is Ciudad de la Habana with a recorded population of 2,106,146. | flag_alt = Flag of CARICOM.svg | religion_year = 2020 }} '''Kuba''' jest ostrovnoju [[Država|državoju]] v [[Karibsko morje|Karibskom morju]]. Država se skladaje iz velikogo ostrova Kuba, ostrova {{-|[[Isla de la Juventud]]}} (''ostrova Mladěži''), i mnogyh [[Arhipelag|menših ostrovov]]. [[Habana]] jest glavnym gradom Kuby i največšim gradom. Po-špansku stolica nazyvaje se {{Lang|es|Cuidád de La Habana}}. Vtorym največšim gradom jest [[Santjago de Kuba]]. Kuba nahodi se pobliz [[Sjedinjene štaty Ameriky|Sjedinjenyh štatov]], [[Meksiko|Meksika]], [[Haiti]], [[Jamaika|Jamaiky]] i [[Bahamske ostrovy|Bahamov]]. Ljudi na Kubě se nazyvajut kubancy ({{Lang|es|cubanos}} na španskom). Služebnym jezykom jest [[Kubansky špansky jezyk|špansky]]. Kuba jest največšim ostrovom Vest-Indije i vtorym najnaseljennym ostrovom (po [[Hispaniola|Hispaniolě]]) v Vest-Indiji. Na Kubě jest těplo cěly god. V lětu 1492, [[Hristofor Kolumb]] jest pristal na ostrovu Kuba. On jest proglasil jego za [[Španija|Špansko kraljevstvo]]. Kuba jest stala španskoju kolonijeju do [[Špansko-Amerikanska vojna|Špansko-Amerikanskoj vojny]] 1898 lěta. V 1812 g. Hose Aponte vědl jest [[prvo kubansko povstanje]] protiv španskoj monarhije. Vslěd Špansko-Amerikanskoj vojny ona jest stala protektoratom [[Sjedinjene štaty Ameriky|Sjedinjenyh štatov]]. Dobyla si nezavisnost od SŠA v 1902 g. V 1959-om partizany, vědene [[Fidel Kastro|Fidelom Kastrom]] ({{Lang|es|Fidel Castro}}) i [[Če Gevara|Če Gevaroju]] ({{Lang|es|Che Guevarra}}) skydnuli sut kubanskogo diktatora [[Fulgencio Batista|Fulgensija Batistu]], čto bylo nazvano [[Kubanska revolucija|Kubanskoju revolucijeju]]. Sjedinjene štaty poddržali Kastro v 1958 g., kogda obstanovjili prodaž orudžja vladě Batisty.<ref>{{Cite news|url= http://www.latinamericanstudies.org/cuban-rebels/4-3-58-embargo.htm|title= U.S. Embargo Set on Arms to Cuba; Shipment Halted|last= Wiskari|first= Werner|date= April 3, 1958|newspaper= The New York Times|access-date= February 8, 2017|via= latinamericanstudies.org}}</ref> Na početku odnošenja medžu Kastro i vladoju prezidenta Dvajta Ajzenhauera ({{Lang|en|Dwight D. Eisenhower}}) Sjedinjenyh štatov byli dobrymi. Ale Kastro jest počel stvarjati odnošenja s [[Sovětsky sojuz|Sovětskym sojuzom]] i nacionalizovati amerikanske biznesy i zemju, ktoroju sut vladali amerikancy, i potom v 1961 godu oficialno proglasil svoju vladu [[Komunističska ideologija|komunističskoju]]. Novy amerikansky prezident, Džon Kenedi ({{Lang|en|John F. Kennedy}}), prikazal jest vtrgnuti na Kubu. V planu bylo ovladanje državoju i svrženje komunističskoj vlady. Napad ne jest uspěl. V 1965 godu byla stvorjena Komunističska partija Kuby (KPK), ktora vladaje Kuboju od toj doby. Tutdenj Kuba ostavaje se jedinoju komunističskoju ([[Socializm|socialističskoju]]) državoju na [[Karibsky region|Karibah]] i v zapadnoj polusferě. ==Linky i referencije== {{Iztočniky}} ==Vnešnje linky== * ''Tutoj članok sodrživaje prěklad iz članka {{-|«[[:simple:Cuba|Cuba]]»}} v Vikipediji na prostom anglijskom ([https://simple.wikipedia.org/w/index.php?title=Cuba&action=history spis avtorov]; dozvoljeńje [[ccorg:licenses/by-sa/4.0/|{{-|CC BY-SA 4.0}}]]).'' {{Državy v Sěvernoj Amerikě}} [[Kategorija:Državy v Sěvernoj Amerikě]] 398lsbzax3qixt46l4gas5bza3bcliv 0 1231 44598 44065 2026-07-29T10:33:34Z IJzeren Jan 9 44598 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Вулиці_Львова_(транслітерація).jpg|thumb|Tabličky s nazvami ulic v [[Ljviv|Ljvovu]]: kromě [[Kirilica|kirilice]] koristaje se takože latinizacija, po državnom standardu.]] '''Latinizacija''' (poněkogda takože '''romanizacija''') znači prědstavjenje teksta napisanogo nelatinskym pismom s pomočju [[Latinica|latinskogo alfabeta]]. [[Ukrajinsky jezyk]] imaje vlastnu [[Ukrajinska azbuka|kiriličsku azbuku]], ktora v někojih obzirah odličaje se od [[Russky jezyk|russkoj]]. Latinizacija ukrajinskogo jezyka imaje kako glavny cělj, že čitatelji, ktori ne znajut [[Kirilica|kirilicu]], budut poznati, kako izgovarjajut se ukrajinske slova, imena i nazvy. Ona takože može služiti za pisanje ukrajinskogo teksta na kompjuterah, ktore ne umějut pokazyvati kirilicu, i za pisanje ljudami neosvojenymi s razkladom ukrajinskoj klaviatury. Jest razlika medžu ''latinizacijeju ukrajinskogo jezyka'' i ''[[Ukrajinska latinica|ukrajinskoju latiniceju]]''. Latinizacija v principu jest prěznačeny za ljudi, ktori ne znajut ukrajinsky ili vo vsakom slučaju ne znajut ukrajinsku azbuku, a ukrajinska latinica jest prědloženje zaměnjenja kiriličskogo pravopisa latinskym, najčestěje osnovanym na pravopisah [[Zapadnoslovjanske jezyky|zapadnoslovjanskyh jezykov]]. Sut dvě glavne metody latinizacije: transliteracija (prědstavjenje pisanogo teksta, često ignorujuči izgovor) i transkripcija (prědstavjenje govorjenogo teksta). V praktikě mnoge sistemy vključajut elementy oboh metod. Mimohodom, vo vsakodnevnoj upotrěbě te dva terminy često sut zaměšane. == Transkripcija i transliteracija == Transkripcija bazuje se na izgovoru ukrajinskogo jezyka i na (očekyvanom, prěporučenom ili poželanom) izgovoru čitatelja. Tako nazyvajeme narodne ili popularne transkripcije iz definicije sut zavisne od cěljnogo jezyka. Napr. prězime {{Lang|uk|Грушевський}} v anglijskym piše se kako {{-|''Hrushevsky''}}, v němečskom kako {{-|''Hruschewsky''}}, v francuzskom kako {{-|''Hrouchevsky''}}, v poljskom kako {{-|''Hruszewski''}}, i t.d. Take transkripcije često upotrěbjajut se v gazetah, časopisah, enciklopedijah i atlasah. Osoblivy tip transkripcije strěčaje se v provodnikah za turistov tipa {{-|Berlitz}}, v ktoryh prědstavjajut izgovor povyšego prězimene priblizno kako ''{{-|hroo-SHEW-skee}}''. Jednoznačna rekonstrukcija prvobytnoj pisanoj versije na osnově transkripcije najčestěje jest nemožna bez znanja ukrajinskogo jezyka. Transliteracija, iz drugoj strany, ne bazuje se na izgovoru, ale bezposrědnje na ukrajinskom pravopisanju. Cělj jest pravilno prědavanje pisemnogo ukrajinskogo teksta. Sistemy transliteracije najčestěje upotrěbjajut se v naučnyh kontekstah, profesionalnoj literaturě, bibliotekah i tako dalje. V protivnosti k transkripcijam jezyk cěljnoj grupy rědko ili nikogda ne odigryvaje rolju. == Ukrajinske sistemy latinizacije == === Narodna sistema === [[Fajl:UA_magistral_road_M09_Rawa_Ruska.jpg | thumb | Znak s nazvoju grada [[Ljviv]] napisanoju kiriliceju i latiniceju. Fotografija iz 2006 g. , ješče s apostrofom, ktory byl odstranjeny v narodnoj transliteraciji 2010 g.]] [[Fajl:Uzhevych Arras MS-6b.png| thumb | Fragment iz knigy [[Ivan Uževyč|Ivana Uževyča]], ''Grammatika slovenskaja'' iz 1645 g. s transliteracijeju kiriličskyh bukv na latinicu.]] Sama Ukrajina priměnjaje oficialnu narodnu sistemu, ktorym posluživaje se v kontaktah s drugymi državami, a ktoru takože koristaje [[Organizacija sjedinjenyh narodov]]. Tuta sistema jest široko koristajemy za prědstavjenje ukrajinskyh geografičnyh nazv, ktore prěd nezavisnostju Ukrajiny v 1991 g. byli skoro izključiteljno znane v [[Russky jezyk|russkyh]] variantah, a takože za lične imena v pasportah. Ona jest mnogo shodna na pisanje ukrajinskyh imen, nazv i slov v [[Anglijsky jezyk|anglijskom jezyku]]. V prvyh lětah ukrajinskoj nezavisnosti nijedna oficialna sistema ne jestvovala: koristala se ili sistema někojego konkretnogo jezyka, ili sistema {{-|[[ISO 9]]}}, ili poněkogda někaky variant [[Ukrajinska latinica|ukrajinskoj latinice]]. Prva versija narodnoj sistemy byla utvrdžena 19 aprilja 1996 g. Ukrajinskoju komisijeju za pytanja pravnoj terminologije, ktora tvrdila, že tuta sistema jest obvezna za transliteraciju ukrajinskyh nazv i imen v zakonodateljnyh i oficialnyh aktah na anglijskom jezyku.<ref>{{Cite web | url = http://ukrlit.org/transliteratsiia/ | archive-url = https://web.archive.org/web/20110406180216/http://ukrlit.org/transliteratsiia/ | archive-date = 2011-04-06 | title = Рішення Української комісії з питань правничої термінології № 9 | access-date = 2025-05-09 | language = uk}}</ref> V 2007 g. vlada Ukrajiny prijela novu oficialnu sistemu za transliteraciju imen v ukrajinskyh pasportah. Tuta sistema odličaje se od narodnoj tym, že ukrajinske bukvy '''{{-|г}}''' i '''{{-|ґ}}''' prědavajut se bukvoju '''{{-|g}}''', a bukvy '''{{-|і}}''', '''{{-|ї}}''' i '''{{-|й}}''' (a takože prvy zvuk v bukvah '''{{-|є}}''', '''{{-|ю}}''' i '''{{-|я}}''') latinskoju bukvoju '''{{-|i}}'''. 27 januara 2010 g. vlada Ukrajiny ustanovila obnovjenu versiju oficialnoj narodnoj sistemy, ktora sjedinjaje poprědnje zakony.<ref>{{Cite web | url = https://zakon.rada.gov.ua/laws/show/55-2010-%D0%BF#Text | title = Постанова від 27 січня 2010 р. N 55 про впорядкування транслітерації українського алфавіту латиницею | website = Верховна рада України | access-date = 2025-05-09 | language = uk}}</ref> Ona služi za prědavanje vsih vlastnyh imen v oficialnyh dokumentah, na kartah, tabličkah s nazvami ulic i naseljenyh měst, dragoukazateljah, znakah na postojkah avtobusa, tramvaja, metra, i t.d. V tutoj sistemě bukva '''{{-|г}}''' prědavaje se bukvoju '''{{-|h}}''', a bukva '''{{-|ґ}}''' bukvoju '''{{-|g}}'''. Oficialne geografične nazvy ne sut prěvodžene, ale latinizovane bezposrědnje iz ukrajinskogo originala.<ref>{{Cite book | first1 = Nina | last1 = Syvak | first2 = Valerii | last2 = Ponomarenko | first3 = Olha | last3 = Khodzinska | first4 = Iryna | last4 = Lakeichuk | title = Toponymic Guidelines for Map and Other Editors for International Use | language = en | year = 2011 | place = Kyiv | publisher = Kartagraphia | pages = 11–14}}</ref> === GOST 16876-71 === V aprilj 1971 g. Sovět ministrov [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]] ustanovil transliteracijny standard za sedm jezykov: GOST 16876-71 (GOST od {{Jezyky|ru|Государственный стандарт}}), s malymi revizijami v lětah 1973 i 1980. Sistema byla prějeta Sovětom vzajemnoj ekonomičnoj pomoči ({{Jezyky|ru|СЭВ}}, {{Jezyky|en|COMECON}}) pod kodom {{Lang|ru|СЭВ 1362-78}} v 1978 g. i [[Organizacija sjedinjenyh narodov|Organizacijeju sjedinjenyh narodov]] v 1987 g. V 2002, [[Rosija|Rosijska federacija]] zaměnila ju na {{-|[[ISO 9]]:1995}}. Tuta sistema byla osnovana na [[#Naučna transliteracija|naučnoj transliteraciji]] i sostojala iz dvoh tabel: prvoj s diakritičnymi znakami, drugoj s digrafami i trigrafami.<ref name="gost">{{Cite news | url = https://files.stroyinf.ru/Data/450/45002.pdf | title = Правила транслитерации букв кирилловского алфабета буквами латинского алфабета. ГОСТ 16876-71 (СТ СЭВ 1362-78). Издание официальное | year = 1981 | publisher = Издательство стандартов}}</ref> V lětah 1995–2009 ukrajinsky naslědnik sovětskogo Državnogo komiteta po standardam, ''Deržstandart'', poprobovala ješče vvesti izměnjenu versiju sistemy GOST 16876-71 za ukrajinsky jezyk, ale nijedno prědloženje ne bylo prijeto. Jednakože prědloženje Maksyma Vakulenka iz 1995 g.<ref>{{Cite web | first = Максим | last = Вакуленко | title = Українська латиниця як засіб представлення державної мови в міжнародному спілкуванні | url = https://www.hostmaster.ua/docs/?UL | language = uk | access-date = 2025-05-09}}</ref> byla vvedena kako «sistema B» v pozdnějšej sistemě DSTU 9112:2021. === DSTU 9112:2021 === V aprilju 2022 g. sistema {{-|ДСТУ 9112:2021}} «Kiriličsko-latiničska transliteracija i latiničsko-kiriličska retransliteracija ukrajinskyh tekstov. Pravila pisanja»<ref>{{Jezyky|uk|ДСТУ 9112:2021 «Кирилично-латинична транслітерація і латинично-кирилична ретранслітерація українських текстів. Правила написання»}}</ref> byla utvrdžena kako Državny standard Ukrajiny. Ona byla stvorjena Tehničnym komitetom 144 Državnoj naučno-tehničnoj biblioteky Ukrajiny. Suglasno tvoriteljam ona može služiti budučej surabotě medžu [[Evropejsky sojuz|Evropejskym sojuzom]] i Ukrajinoju, a takože mašinnomu prěvodženju.<ref>{{Cite web | url = https://dntb.gov.ua/news/%D0%BD%D0%B0%D1%86%D1%96%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%B8%D0%B9-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%82-%D0%B4%D1%81%D1%82%D1%83-91122021-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8 | title = Новий національний стандарт ДСТУ 9112:2021 «Кирилично-латинична транслітерація і латинично-кирилична ретранслітерація українських текстів. Правила написання» | website = ДНТБ України | access-date = 2025-05-09 | language = uk}}</ref> Sistema DSTU 9112:2021 jest modifikacija standarda {{-|ISO 9:1995}}, bolje prisposobjena svojstvam ukrajinskogo jezyka, i takože poddrživaje starějše formy jezyka, vključno s [[Starocrkovnoslovjansky jezyk|starocrkovnoslovjanskom]].<ref name="dstu">{{Cite web | url = https://archive.org/details/dstu-9112-2021/ | title = ДСТУ 9112:2021 (ISO 9:1995, NEQ) Кирилично-латинична транслітерація і латинично-кирилична ретранслітерація українських текстів. Правила написання | pages = IV | language = uk | access-date = 2025-05-09}}</ref> Ona sostoji iz dvoh tabel: «sistemy A», s diakritičnymi znakami, i «sistemy B» s modifikujučimi bukvami. == Medžunarodne naučne sistemy == === Naučna transliteracija === Medžunarodna naučna sistema (takože nazyvajemy ''akademičska'' ili ''lingvistična'') najčestěje koristaje se jezykoznavcami v publikacijah o [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykah]] i jest shodna na pravopisy [[Češsky jezyk|češskogo]] i [[Hrvatsky jezyk|hrvatskogo]] jezykov. Tuta sistema jest čisto fonemična, čto znači, že vsaka bukva prědstavjaje jednu jedinicu zvuka. Prva kodifikacija byla v 1898 g. v {{Lang|de|Preußische Instruktionen}} («Prusske instrukcije»), ktore sodrživali směrnice za biblioteky i byli široko razprostranjene v bibliografičnyh katalogah v Srědnjej Evropě i Skandinaviji. Izměnjene versije tutoj sistemy byli publikovane Medžunarodnoju organizacijeju za standardizaciju, najprvo kako prěporučenje ({{-|ISO R/9}}) v 1954 g. (revizija v 1968 g.), a potom kako medžunarodny standard v lětah 1986 i 1995.<ref>{{Cite web | url = http://intranet.library.arizona.edu/users/brewerm/sil/lib/transhist.html | title = Transliteration Timeline | archive-url = https://web.archive.org/web/20200509001725/http://intranet.library.arizona.edu/users/brewerm/sil/lib/transhist.html | archive-date = 2020-05-09 | language = en | website = University of Arizona Library | access-date = 2025-05-09}}</ref> === ISO 9 === Najnovějši standard {{-|ISO}}, {{-|[[ISO 9]]}} iz 1995 g., jest krajna forma transliteracije, ktora sjedinjaje večinstvo kiriličskyh azbuk v jednu transliteracijnu tabelu. Tuta sistema harakterizuje se cělkovitoju jednoznačnostju i polnoju obratimostju: vsaku kiriličsku bukvu prědavaje jedna latinska bukva, pri čem razliky medžu jezykami, narodne tradicije i estetične aspekty ne igrajut rolju.<ref>{{Cite web | title = ISO 9:1995(en) Information and documentation — Transliteration of Cyrillic characters into Latin characters — Slavic and non-Slavic languages | url = https://www.iso.org/obp/ui/en/#iso:std:iso:9:ed-2:v1:en | website = ISO.org | language = en | access-date = 2025-05-10}}</ref> Napriklad, bukva {{-|'''г'''}} transliteruje se na {{-|'''g'''}} (kako v russkom), a ukrajinska bukva {{-|'''ґ'''}} na {{-|'''g̀'''}}. Ačekoli tuta sistema jest mnogo věrodostojny sposob transliteracije 1:1, ona jest malo praktična, ibo pokazyvanje vsih neobhodimyh diakritičnyh znakov jest nemožno bez [[Unikod]]a, a někoje znaky rědko sut v fontah. === Starějše standardy ISO === Sistema {{-|ISO 9:1995}} zastupaje raněje ustanovjeny i skoro identičny standard {{-|ISO R/9:1986}}. Jednakože v bibliotekah čestěje koristaje se starějša sistema {{-|ISO R/9:1968}} (ktora byla revizija versije iz 1954 g.), čto pravdopodobno jest svezano s tym, že prěhod v avtomatizovane sistemy odbyval se glavno v tečenju lět 1968–1986, a prěhod v novu transliteraciju stojal by mnogo časa, grošev i truda.<ref name="crouwel" /> Tuta sistema jest shodnějša na slavističnu naučnu transliteraciju i v protivnosti k sistemě {{-|ISO 9}}, ona obsegaje fonemične razliky medžu jezykami. Kromě togo, poněkogda ona prědlagaje alternativne razrěšenja, napr. '''{{-|h}}''' ili '''{{-|ch}}''' za ukrajinsku bukvu '''{{-|х}}'''. === Amerikanska bibliotečna asociacija – Biblioteka kongresa === Sistema Amerikanskoj bibliotečnoj asociacije - Biblioteky kongresa ({{-|ALA-LC}}) za transliteraciju iz kirilice byla prvy raz publikovana v lětah 1904 i 1908, a revizije sodrživajuče ukrajinsky jezyk v 1941 g.<ref>{{Cite book | title = A.L.A. Catalog Rules: Author and Title Entries | publisher = American Library Association | year = 1941 | editor-last = Gjelsness | editor-first = Rudolph | location = Chicago, IL | pages = 335–36}}</ref> Poslědnja versija iz 2011 g. jest skoro identična prvoj.<ref>{{Cite web | date = 2011 | title = ALA-LC Romanization Tables | url = https://www.loc.gov/catdir/cpso/roman.html | access-date = 2025-05-09 | website = The Library of Congress | language = en}}</ref> Ona služi k prědstavjenju bibliografičnoj informacije v bibliotekah v [[Sjedinjene štaty Ameriky|SŠA]] i [[Kanada|Kanadě]], a od 1975 g. takože v Britanskoj bibliotekě ({{Jezyky|en|British Library}}).<ref name=British_Library>{{Cite web | url = http://www.bl.uk/reshelp/findhelplang/russian/cyrillictranslit/searchcyrillic.html | title = Searching for Cyrillic items in the catalogues of the British Library: guidelines and transliteration tables | archive-url = https://web.archive.org/web/20121015131451/http://www.bl.uk/reshelp/findhelplang/russian/cyrillictranslit/searchcyrillic.html | archive-date = 2012-10-15 | language = en}}</ref> Tuta sistema jest osnovana na anglijskom izgovoru (napr. '''{{-|ш}}''', '''{{-|ч}}''' i '''{{-|х}}''' transliterovane sut na '''{{-|sh}}''', '''{{-|ch}}''' i '''{{-|kh}}'''), sut v njej bukvy s diakritičnymi znakami '''{{-|ĭ}}''' i '''{{-|ï}}''', a takože ligatury (napr. '''{{-|ю}}''', '''{{-|ж}}''' i '''{{-|ц}}''' prědavajut se tako: '''{{-|i͡u}}''', '''{{-|z͡h}}''' i '''{{-|t͡s}}'''. Uproščene versije sistemy {{-|ALA-LC}} sut široko priměnjene za latinizaciju v akademičskyh i drugyh publikacijah, v ktoryh piše se bez mekkogo znaka ('''ʹ'''), bez diakritičnyh znakov i ligatur, a s bukvoju '''{{-|y}}''' na početku slov zaměsto '''{{-|i}}'''. === BGN/PCGN === Sistema {{-|BGN/PCGN}} jest serija standardov utvrdženyh Sovětom SŠA po geografičnym nazvanjam ({{Jezyky|en|United States Board on Geographic Names}}) i Postojannym komitetom po geografičnym nazvanjam za oficialnu britansku upotrěbu ({{Jezyky|en|Permanent Committee on Geographical Names for British Official Use}}), s intuitivnym izgovorom za govoriteljev anglijskogo jezyka. Sistema {{-|BGN/PCGN}} za ukrajinsky jezyk byla prijeta v 1965 g., ale zaměnjena ukrajinskoju narodnoju sistemoju v 2019 g.<ref name="bgn/pcgn">{{Cite web | title=Romanization of Ukrainian: BGN/PCGN 2019 Agreement | url = https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/1057656/ROMANIZATION_UKRAINIAN_Feb22_75_.pdf | website=gov.uk | access-date = 2025-05-09}}</ref> == Transkripcije == === MFA === [[Medžunarodny fonetičny alfabet]] (MFA) ({{Jezyky|en|International Phonetic Alphabet, IPA}}) jest priklad transkripcije. On služi k tomu, že prědavaje izgovor v kakomkoli jezyku tako točno, kako možno. Tuta sistema često koristaje se v slovnikah i lingvističnyh publikacijah. V istině ona ne jest latinizacija, zatože MFA ne jest izključiteljno latinsko pismo – ačekoli jest osnovany na njim. === Popularne transkripcije === Kromě medžunarodnyh sistem za transliteraciju ili transkripciju mnogo jezykov takože imaje vlastnu metodu za prědavanje ukrajinskyh slov, imen i nazv. Cělj takyh «popularnyh» transkripcij jest približenje pravilnogo izgovora k pravopisu cěljnogo jezyka. Někoje sut oficialnějše od drugyh. One sut koristajeme mnogo često v gazetah, časopisah i internetu, a iz definicije sut zavisne od danogo jezyka. Ukrajinska bukva '''{{-|ч}}''', napriklad, piše se kako '''{{-|sh}}''' v [[Anglijsky jezyk|anglijskom]], '''{{-|sch}}''' v [[Němečsky jezyk|němečskom]], '''{{-|ch}}''' v [[Francuzsky jezyk|francuzskom]], '''{{-|sz}}''' v [[Poljsky jezyk|poljskom]], i tako dalje. Popularne transkripcije često sut netočne i v praktikě nahodet se někde na srědišču medžu transliteracijeju i transkripcijeju. Napriklad: smekčajuče bukvy '''{{-|я}}''' i '''{{-|ю}}''' vsegda transliteruje se s '''{{-|j}}''' ili '''{{-|y}}''' na početku sloga, ale smekčajuča bukva '''{{-|і}}''' nikogda (a russke bukvy '''{{-|е}}''' i '''{{-|ё}}''' poněkogda da, poněkogda ne), vslěd čego one toliko čestično prědavajut pravilny izgovor. Mekky znak '''{{-|ь}}''' sovsim ne transliteruje se v večinstvu popularnyh transkripcij. Kromě togo, one često podhodet dost svobodno k originalnomu pravopisu. Napriklad, konečna bukva '''{{-|й}}''' voobče jest odstranjena v mnogyh transkripcijah ({{Lang|uk|Зеленський}} &rarr; {{-|''Zelensky''}}), a francuzska transkripcija dodavaje '''{{-|-e}}''' prězimenam na '''{{-|-ин}}''' ({{Lang|ru|Пушкин}} &rarr; {{Lang|fr|Pouchkine}}).<ref name="crouwel">{{Cite book | first = Annet | last = Crouwel | chapter = De translitteratie van het cyrillische alfabet | editor1-first = Marijke | editor1-last = Delamarre | editor2-first = Hans | editor2-last = Kruyzen | editor3-first = Ilonka | editor3-last = Velding | editor4-first = Vincent | editor4-last = Wintermans | title = Cyrillische letterkunde | place = Rotterdam | publisher = Postscriptum | year = 1993 | isbn = 90-801213-1-2 | pages = 109–1023}}</ref> == Druge == === Kodovanje volapük === Od rannjih časov [[internet]]a za pisanje russkyh tekstov (glavno e-pošty) bylo poněkogda koristana tako nazyvajemo kodovanje volapük ({{Jezyky|ru|кодировка волапюк}}), ako kirilica byla nedostupna. Ideja bazuje se na shodnosti izgledom medžu kiriličskymi i latinskymi bukvami: piše se kirilicu s pomočju latinskyh bukv. Někoje bukvy sut v oboh alfabetah, ačekoli izgovor može byti sovsim iny, napr. '''{{-|a}}''', '''{{-|B}}''', '''{{-|e}}''', '''{{-|H}}''', '''{{-|K}}''', '''{{-|p}}''', '''{{-|c}}''', '''{{-|T}}''', '''{{-|x}}''' i t.d. Za druge bukvy sut hytre razrěšenja, napr. '''{{-|b}}''' zaměsto '''{{-|ь}}''', '''}|{''' zaměsto '''{{-|ж}}''', '''{{-|I-O}}''' ili '''{{-|IO}}''' zaměsto '''{{-|ю}}''', '''€''' zaměsto '''{{-|є}}''', ili daže s pomočju čisl, napr. '''3''' zaměsto '''{{-|з}}''', '''6''' zaměsto '''{{-|б}}''', '''4''' zaměsto '''{{-|ч}}'''. Priklad: iz {{Lang|ru|СОВЕТСКИЙ СОЮЗ}} izhodi něčto kako {{-|COBETCKUU` COIO3}}. Kodovanje volapük bolje jest zasměška neželi ista transliteracija. Ono ne imaje utvrdžene pravila i ne služi ljudam, ktori ne znajut kirilicu. Ono ne imaje ničto občego s umětnym jezykom [[volapük]], i nazyvaje se tako samo zatože tekst napisany takym sposobom izgledaje zabavno, a sama nazva jezyka zvuči směšno. == Transliteracijne tabely == {| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:90%" |+ Ukrajinske sistemy |- ! scope="row" | [[Ukrajinska azbuka]] ! {{-|а}} || {{-|б}} || {{-|в}} || {{-|г}} || {{-|ґ}} || {{-|д}} || {{-|е}} || {{-|є}} || {{-|ж}} || {{-|з}} || {{-|и}} || {{-|і}} || {{-|ї}} || {{-|й}} || {{-|к}} || {{-|л}} || {{-|м}} || {{-|н}} || {{-|о}} || {{-|п}} || {{-|р}} || {{-|с}} || {{-|т}} || {{-|у}} || {{-|ф}} || {{-|х}} || {{-|ц}} || {{-|ч}} || {{-|ш}} || {{-|щ}} || {{-|ь}} || {{-|ю}} || {{-|я}} || ’ |- ! Narodna (2010)<ref>{{Cite web | url = https://unstats.un.org/unsd/geoinfo/ungegn/docs/26th-gegn-docs/WP/WP21_Roma_system_Ukraine%20_engl._.pdf | title = Romanization System in Ukraine | language = en | website = unstats.un.org | language = en | pages = 6 | access-date = 2025-05-09}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h, gh}}<ref name="gh">''{{-|Gh}}'' samo poslě bukvy ''{{-|z}}'' za odličenje od ''{{-|zh}}'' (ukr. ''{{-|ж}}''), napr. {{Lang|uk|Розгін}} &rarr; ''{{-|Rozghin}}''.</ref> || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|ie, ye<ref name="početok">Vtora forma (od ''{{-|y}}'') na početku slova.</ref>}} || {{-|zh}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|i, yi<ref name="početok" />}} || {{-|i, y<ref name="početok" />}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|kh}} || {{-|ts}} || {{-|ch}} || {{-|sh}} || {{-|shch}} || {{-|—}} || {{-|iu, yu<ref name="početok" />}} || {{-|ia, ya<ref name="početok" />}} || — |- ! Pasport (2007) | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|g}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|ie}} || {{-|zh}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|i}} || {{-|i}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|kh}} || {{-|ts}} || {{-|ch}} || {{-|sh}} || {{-|shch}} || — || {{-|iu}} || {{-|ia}} || — |- ! Narodna (1996) | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h, gh}}<ref name="gh" /> || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|ie, ye<ref name="početok"></ref>}} || {{-|zh}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|i, yi<ref name="početok" />}} || {{-|i, y<ref name="početok" />}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|kh}} || {{-|ts}} || {{-|ch}} || {{-|sh}} || {{-|sch}} || {{-|’}} || {{-|iu, yu<ref name="početok" />}} || {{-|ia, ya<ref name="početok" />}} || — |- ! GOST 16876-71 (1)<ref name="gost" /> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|g}} || — || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|ê (je)}} || {{-|ž}} || {{-|z}} || {{-|i}} || {{-|ì}} || {{-|ì}} || {{-|j}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|h (ch)}} || {{-|c}} || {{-|č}} || {{-|š}} || {{-|ŝ}} (šč)}} || {{-|’}} || {{-|û (ju)}} || {{-|â (ja)}} || ’ |- ! GOST 16876-71 (2)<ref name="gost" /> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|g}} || — || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|zh}} || {{-|z}} || {{-|i}} || {{-|ih}} || {{-|ji}} || {{-|jj}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|kh}} || {{-|c}} || {{-|ch}} || {{-|sh}} || {{-|shh}} || {{-|’}} || {{-|ju}} || {{-|ja}} || * |- ! DSTU (A)<ref>{{Cite web | url = https://archive.org/details/dstu-9112-2021/ | title = ДСТУ 9112:2021 (ISO 9:1995, NEQ) Кирилично-латинична транслітерація і латинично-кирилична ретранслітерація українських текстів. Правила написання | pages = 19–20 | language = uk | access-date = 2025-05-09}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|ǧ}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|ž}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|ï}} || {{-|j || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|x}} || {{-|c}} || {{-|č}} || {{-|š}} || {{-|ŝ}} || {{-|j}} || {{-|ju}} || {{-|ja}} || ’ |- ! DSTU (B)<ref>{{Cite web | url = https://archive.org/details/dstu-9112-2021/ | title = ДСТУ 9112:2021 (ISO 9:1995, NEQ) Кирилично-латинична транслітерація і латинично-кирилична ретранслітерація українських текстів. Правила написання | pages = 21–22 | language = uk | access-date = 2025-05-09}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|gh}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|zh}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|ji}} || {{-|j || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|kh}} || {{-|c}} || {{-|ch}} || {{-|sh}} || {{-|shch}} || {{-|j}} || {{-|ju}} || {{-|ja}} || ’ |} {| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:90%" |+ Medžunarodne sistemy |- ! scope="row" | [[Ukrajinska azbuka]] ! {{-|а}} || {{-|б}} || {{-|в}} || {{-|г}} || {{-|ґ}} || {{-|д}} || {{-|е}} || {{-|є}} || {{-|ж}} || {{-|з}} || {{-|и}} || {{-|і}} || {{-|ї}} || {{-|й}} || {{-|к}} || {{-|л}} || {{-|м}} || {{-|н}} || {{-|о}} || {{-|п}} || {{-|р}} || {{-|с}} || {{-|т}} || {{-|у}} || {{-|ф}} || {{-|х}} || {{-|ц}} || {{-|ч}} || {{-|ш}} || {{-|щ}} || {{-|ь}} || {{-|ю}} || {{-|я}} || ’ |- ! Naučna | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|ž}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|ji}} || {{-|j}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|x}} || {{-|c}} || {{-|č}} || {{-|š}} || {{-|šč}} || {{-|’}} || {{-|ju}} || {{-|ja}} || — |- ! {{-|[[ISO 9]]}} (1995)<ref name="pedersen">{{Cite web | url = http://transliteration.eki.ee/pdf/Ukrainian.pdf | archive-url = https://web.archive.org/web/20210212012857/http://transliteration.eki.ee/pdf/Ukrainian.pdf | archive-date = 2021-02-12 | title = Ukrainian | last = Pedersen | first = Thomas T. | website = transliteration.eki.ee | language = en | access-date = 2025-05-09}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|g}} || {{-|ģ}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|ê}} || {{-|ž}} || {{-|z}} || {{-|i}} || {{-|ì}} || {{-|ï}} || {{-|j}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|h}} || {{-|c}} || {{-|č}} || {{-|š}} || {{-|ŝ}} || {{-|´}} || {{-|û}} || {{-|â}} || ’ |- ! {{-|ISO R/9}} (1968)<ref>{{Cite web | url = https://www.informationsverbund.ch/fileadmin/shared/kids/kids_deutsch/kapg4.pdf | archive-url = https://web.archive.org/web/20170301180846/https://www.informationsverbund.ch/fileadmin/shared/kids/kids_deutsch/kapg4.pdf | archive-date = 2017-03-01 | title = IDS G.4: Transliteration der slavischen kyrillischen Alphabete | pages = 15–16 | website = Informationsverbund.ch | language = de | access-date = 2025-05-10}}</ref><ref name="crouwel" /> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|g (h)}} || {{-|ģ (g)}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|ž}} || {{-|z}} || {{-|i (y)}} || {{-|ī (i)}} || {{-|ï}} || {{-|j}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|h (ch)}} || {{-|c}} || {{-|č}} || {{-|š}} || {{-|šč}} || {{-|'}} || {{-|ju}} || {{-|ja}} || " |- ! {{-|ISO R/9}} (1954) | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|g}} || {{-|ģ}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|ž}} || {{-|z}} || {{-|i, y}} || {{-|i}} || {{-|ji}} || {{-|j}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|h}} || {{-|c}} || {{-|č}} || {{-|š}} || {{-|šč}} || {{-|'}} || {{-|ju}} || {{-|ja}} || ", ' |- ! {{-|ALA-LC}} (1997)<ref name="pedersen" /> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|i͡e}} || {{-|z͡h}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|ï}} || {{-|ĭ}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|kh}} || {{-|t͡s}} || {{-|ch}} || {{-|sh}} || {{-|shch}} || {{-|’}} || {{-|i͡u}} || {{-|i͡a}} || — |- ! {{-|BGN/PCGN}} (1965)<ref name="bgn/pcgn" /> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|ye}} || {{-|zh}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|yi}} || {{-|y}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|kh}} || {{-|ts}} || {{-|ch}} || {{-|sh}} || {{-|shch}} || {{-|’}} || {{-|yu}} || {{-|ya}} || ” |- ! [[Medžunarodny fonetičny alfabet|MFA]] | {{MFA|ɑ}} || {{MFA|b}} || {{MFA|v~w}} || {{MFA|ɦ}} || {{MFA|g}} || {{MFA|d}} || {{MFA|ɛ}} || {{MFA|jє}} || {{MFA|ʒ}} || {{MFA|z}} || {{MFA|ɪ}} || {{MFA|і}} || {{MFA|ji}} || {{MFA|j}} || {{MFA|k}} || {{MFA|l}} || {{MFA|m}} || {{MFA|n}} || {{MFA|ɔ}} || {{MFA|p}} || {{MFA|r}} || {{MFA|s}} || {{MFA|t}} || {{MFA|u}} || {{MFA|f}} || {{MFA|x}} || {{MFA|t͡s}} || {{MFA|t͡ʃ}} || {{MFA|ʃ}} || {{MFA|ʃt͡ʃ}} || {{MFA|ʲ}} || {{MFA|ju}} || {{MFA|jɑ}} || — |} {| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:90%" |+ Popularne transkripcije někojih neslovjanskyh jezykov |- ! scope="row" | [[Ukrajinska azbuka]] ! {{-|а}} || {{-|б}} || {{-|в}} || {{-|г}} || {{-|ґ}} || {{-|д}} || {{-|е}} || {{-|є}} || {{-|ж}} || {{-|з}} || {{-|и}} || {{-|і}} || {{-|ї}} || {{-|й}} || {{-|к}} || {{-|л}} || {{-|м}} || {{-|н}} || {{-|о}} || {{-|п}} || {{-|р}} || {{-|с}} || {{-|т}} || {{-|у}} || {{-|ф}} || {{-|х}} || {{-|ц}} || {{-|ч}} || {{-|ш}} || {{-|щ}} || {{-|ь}} || {{-|ю}} || {{-|я}} || ’ |- ! [[Estonsky jezyk|Estonsky]]<ref>{{Cite web | url = https://teatmik.eki.ee/teatmik/ukraina-eesti-tahetabel/ | title = Ukraina-eesti tähetabel | date = 2022-05-29 | website = EKI teatmik | access-date = 2025-05-09 | language = et}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|ž}} || {{-|z}} || {{-|õ}} || {{-|i}} || {{-|ji}} || {{-|j, i}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s, ss}}<ref>Piše se ''{{-|ss}}'' medžu samoglaskami ili na koncu slova poslě akcentovanogo sloga.</ref> || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|h}} || {{-|ts}} || {{-|tš}} || {{-|š}} || {{-|štš}} || {{-|—, j}} || {{-|ju}} || {{-|ja}} || — |- ! [[Finsky jezyk|Finsky]]<ref>{{Cite web | url = https://fi.wikipedia.org/wiki/Ukrainan_translitterointi | title = Ukrainan translitterointi | website = fi.wikipedia.org | access-date = 2025-05-09 | language = fi}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|ž}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|ji}} || {{-|j, i}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|h'}} || {{-|ts}} || {{-|tš}} || {{-|š}} || {{-|štš}} || {{-|—}} || {{-|ju}} || {{-|ja}} || — |- ! [[Francuzsky jezyk|Francuzsky]]<ref>{{Cite book | first = Jean | last = Girodet | title = Dictionnaire de la langue française | place = Paris | publisher = Bordas | year = 1976 | language = fr}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h}} || {{-|g, gu}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|ie}} || {{-|j}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|ï}} || {{-|ï, y}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s, ss}}<ref name="ss">Piše se ''{{-|ss}}'' medžu samoglaskami.</ref> || {{-|t}} || {{-|ou}} || {{-|f}} || {{-|kh}} || {{-|ts}} || {{-|tch}} || {{-|ch}} || {{-|chtch}} || {{-|—}} || {{-|iou}} || {{-|ia}} || — |- ! [[Katalansky jezyk|Katalansky]]<ref>{{Cite web | url = https://esadir.cat/altresllengues/ucraines | title = Ucraïnès | website = ésAdir | language = ca | access-date = 2025-05-09}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h}} || {{-|g, gu}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|ie}} || {{-|j}} || {{-|z}} || {{-|i}} || {{-|i}} || {{-|i}} || {{-|i}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s, ss}}<ref name="ss" /> || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|kh}} || {{-|ts}} || {{-|tx}} || {{-|x}} || {{-|sx}} || — || {{-|iu}} || {{-|ia}} || — |- ! [[Madjarsky jezyk|Madjarsky]]<ref>{{Cite journal | url = https://edit.elte.hu/xmlui/bitstream/handle/10831/21579/Atiras_MTA_1981_u.pdf?sequence=1&amp%3BisAllowed=y | first = Zoltán | last = András | title = Az osztály eletéből. A cirillbetűs átírás kérdéséi | journal = A Magyar Tudományos Akadémia Nyelvés Irodalomtudományok Osztályának közleményei | year = 1981 | issue = 32/1-2 | issn = 0025-0368 | publisher = Akadémiai Kiadó | pages = 186 | language = hu | access-date = 2025-05-09}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h}} || {{-|g}} || {{-|d, gy}}<ref name="prědmekkoju">Vtora opcija prěd ''{{-|є, ї, ю, я, ь}}''.</ref> || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|zs}} || {{-|z}} || {{-|i}} || {{-|i}} || {{-|ji}} || {{-|j}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n, ny}}<ref name="prědmekkoju" /> || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|sz}} || {{-|t, ty}}<ref name="prědmekkoju" /> || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|h}} || {{-|c}} || {{-|cs}} || {{-|s}} || {{-|scs}} || {{-|—^[*]}} || {{-|ju}} || {{-|ja}} || — |- ! [[Němečsky jezyk|Němečsky]]<ref>{{Cite book | title = Duden, v 22 | year = 2000 | place = Mannheim | publisher = Dudenverlag | language = de}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|w}} || {{-|h}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|sh}} || {{-|s}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|ji}} || {{-|j}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s, ss}}<ref name="ss" /> || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|ch}} || {{-|z}} || {{-|tsch}} || {{-|sch}} || {{-|schtsch}} || {{-|—}} || {{-|ju}} || {{-|ja}} || — |- ! [[Niderlandsky jezyk|Niderlandsky]]<ref>{{Cite web | url = https://www.vlaanderen.be/team-taaladvies/eigennamen/oekraiens-transcriptie-van-cyrillische-lettertekens | title = Oekraïens - transcriptie van cyrillische lettertekens | website = Vlaanderen.be | language = nl | access-date = 2025-05-09}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|zj}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|ï (ji)}} || {{-|j}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|oe}} || {{-|f}} || {{-|ch}} || {{-|ts}} || {{-|tsj}} || {{-|sj}} || {{-|sjtsj}} || {{-|—}} || {{-|joe}} || {{-|ja}} || — |- ! [[Špansky jezyk|Špansky]]<ref>{{Cite web | url = https://www.fundeu.es/blog/transcripcion-basica-del-ucraniano/ | title = Transcripción básica del ucraniano | date = 2023-07-04 | website = fundeu.es | access-date = 2025-05-09 | language = es}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|ie, je}} || {{-|y}} || {{-|z}} || {{-|i}} || {{-|i}} || {{-|i, yi}} || {{-|i}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|j}} || {{-|ts}} || {{-|ch}} || {{-|sh}} || {{-|shch}} || — || {{-|iu, yu}} || {{-|ia, ya}} || — |- ! [[Švedsky jezyk|Švedsky]]<ref>{{Cite book | editor-last = Karlsson | editor-first = Ola | year = 2017 | title = Svenska skrivregler. Språkrådets skrifter | issue = 22 (4. izd.) | place = Stockholm | publisher = Liber | pages = 252–254 | isbn = 9789147111497 | language = sv}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|zj}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|ji}} || {{-|j}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|ch}} || {{-|ts}} || {{-|tj}} || {{-|sj}} || {{-|sjtj}} || {{-|—}} || {{-|ju, iu, u}} || {{-|ja, ia, a}} || — |- ! [[Turečsky jezyk|Turečsky]]<ref>{{Cite web | url = https://tr.wikipedia.org/wiki/Ukraynaca | title = Ukraynaca | website = tr.wikipedia.org | language = tr | access-date = 2025-05-09}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|g (h)}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|ye}} || {{-|zh}} || {{-|z}} || {{-|ı}} || {{-|i}} || {{-|yi}} || {{-|y}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|h (kh)}} || {{-|ts}} || {{-|ç}} || {{-|ş}} || {{-|şç}} || {{-|—}} || {{-|yu}} || {{-|ya}} || — |} {| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:90%" |+ Popularne transkripcije [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykov]] |- ! scope="row" | [[Ukrajinska azbuka]] ! {{-|а}} || {{-|б}} || {{-|в}} || {{-|г}} || {{-|ґ}} || {{-|д}} || {{-|е}} || {{-|є}} || {{-|ж}} || {{-|з}} || {{-|и}} || {{-|і}} || {{-|ї}} || {{-|й}} || {{-|к}} || {{-|л}} || {{-|м}} || {{-|н}} || {{-|о}} || {{-|п}} || {{-|р}} || {{-|с}} || {{-|т}} || {{-|у}} || {{-|ф}} || {{-|х}} || {{-|ц}} || {{-|ч}} || {{-|ш}} || {{-|щ}} || {{-|ь}} || {{-|ю}} || {{-|я}} || ’ |- ! [[Poljsky jezyk|Poljsky]]<ref>{{Cite web | url = https://sjp.pwn.pl/zasady/Transliteracja-i-transkrypcja-wspolczesnego-alfabetu-ukrainskiego;629710.html | title = Transliteracja i transkrypcja współczesnego alfabetu ukraińskiego | website = PWN.pl | language = pl | access-date = 2025-05-09}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|w}} || {{-|h}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je, ie}} || {{-|ż}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|ji}} || {{-|j}} || {{-|k}} || {{-|ł, l}}<ref>Prěd mekkym znakom ili jotovanoju samoglaskoju.</ref> || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|ch}} || {{-|c}} || {{-|cz}} || {{-|sz}} || {{-|szcz}} || ′^[*] || {{-|ju, iu, u}} || {{-|ja, ia, a}} || — |- ! [[Češsky jezyk|Češsky]]<ref>{{Cite web | url = https://prirucka.ujc.cas.cz/?id=926 | title = Transkripce z ukrajinské cyrilice | website = Internetová jazyková příručka | language = cz | access-date = 2025-05-10}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://www.lib.cas.cz/space.40/CYRILLIC/UKR.HTM | title = Transliterace ukrajinské cyrilice | website = lib.cas.cz | language = cz}}</ref><ref>{{Cite book | title = Pravidla českého pravopisu | place = Praha | publisher = Academia | year = 2001 | isbn = 80-200-0475-0 | pages = 76–89 | language = cz}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je, ě}}^[*] || {{-|ž}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|ji}} || {{-|j}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|ch}} || {{-|c}} || {{-|č}} || {{-|š}} || {{-|šč}} || ′^[*] || {{-|ju}} || {{-|ja}} || — |- ! [[Slovačsky jezyk|Slovačsky]]<ref>{{Cite book | url = https://www.juls.savba.sk/ediela/psp2000/psp.pdf | title = Pravidlá slovenského pravopisu. 3., upravené a doplnené | pages = 43 | place = Bratislava | publisher = Veda | year = 2000 | language = sk}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|ž}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|ji}} || {{-|j}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|ch}} || {{-|c}} || {{-|č}} || {{-|š}} || {{-|šč}} || ′^[*] || {{-|ju, iu}} || {{-|ja, ia}} || — |- ! [[Slovenečsky jezyk|Slovenečsky]]<ref>{{Cite book | first = Vladimir | last = Dumka | title = Ukrajinsko-slovenski in slovensko-ukrajinski slovar / Українсько-словенський та словенсько-український словник | publisher = Založba ZRC | isbn = 9610500781 | pages = 17 | language = sl}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|g}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|ž}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|ji}} || {{-|j}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|h}} || {{-|c}} || {{-|č}} || {{-|š}} || {{-|šč}} || ’ || {{-|ju}} || {{-|ja}} || " |- ! [[Hrvatsky jezyk|Hrvatsky]]<ref>{{Cite web | url = https://hr.wikipedia.org/wiki/Ukrajinski_jezik | title = Ukrajinski jezik | website = hr.wikipedia.org | language = hr | access-date = 2025-05-09}}</ref> | {{-|a}} || {{-|b}} || {{-|v}} || {{-|h}} || {{-|g}} || {{-|d}} || {{-|e}} || {{-|je}} || {{-|ž}} || {{-|z}} || {{-|y}} || {{-|i}} || {{-|ji}} || {{-|j}} || {{-|k}} || {{-|l}} || {{-|m}} || {{-|n}} || {{-|o}} || {{-|p}} || {{-|r}} || {{-|s}} || {{-|t}} || {{-|u}} || {{-|f}} || {{-|h (kh)}} || {{-|c}} || {{-|č}} || {{-|š}} || {{-|šč}} || ’ || {{-|ju}} || {{-|ja}} || — |} ^* Poljsky, češsky, slovačsky i hrvatsky, a takože madjarsky, imajut vlastne sistemy za smekčenje suglasok: {| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:90%" |- ! scope="row" | [[Ukrajinska azbuka]] ! {{-|ль, лє, ля}} || {{-|нь, нє, ня}} || {{-|ть, тє, тя}} || {{-|дь, дє, дя}} || {{-|сь, сє, ся}} || {{-|зь, зє, зя}} |- ! [[Poljsky jezyk|Poljsky]] | {{-|l, le, la}} || {{-|ń, nie, nia}} || {{-|t’, tie, tia}} || {{-|d’, die, dia}} || {{-|ś, sie, sia}} || {{-|ź, zie, zia}} |- ! [[Češsky jezyk|Češsky]] | {{-|l, le, la}} || {{-|ň, ně, ňa}} || {{-|ť, tě, ťa}} || {{-|ď, dě, ďa}} || {{-|s, sje, sja}} || {{-|z, zje, zja}} |- ! [[Slovačsky jezyk|Slovačsky]] | {{-|ľ, ľe, ľa}} || {{-|ň, ňe, ňa}} || {{-|ť, ťe, ťa}} || {{-|ď, ďe, ďa}} || {{-|s, sie, sia}} || {{-|z, zie, zia}} |- ! [[Madjarsky jezyk|Madjarsky]] | {{-|(ly, lye, lya)}} || {{-|ny, nye, nya}} || {{-|ty, tye, tya}} || {{-|gy, gye, gya}} || {{-|sz, szje, szja}} || {{-|z, zje, zja}} |- ! [[Hrvatsky jezyk|Hrvatsky]] | {{-|lj, lje, lja}} || {{-|nj, nje, nja}} || {{-|t, tje, tja}} || {{-|d, dje, dja}} || {{-|s, sje, sja}} || {{-|z, zje, zja}} |} == Priklady == Sravnjenje raznyh latinizacijnyh sistem za ukrajinsky jezyk na prikladu [[Himn Ukrajiny|državnogo himna Ukrajiny]]: === Oficialne ukrajinske sistemy === {| class="wikitable" align="center" |- ! Kirilica ! Narodna sistema ! DSTU 9112:2021, sistema A ! DSTU 9112:2021, sistema B |- | {{-|Ще не вмерла України і слава, і воля, <br/>Ще нам, браття молодії, усміхнеться доля. <br/>Згинуть наші воріженьки, як роса на сонці. <br/>Запануєм і ми, браття, у своїй сторонці. <br/><br/>Приспів: <br/><br/>Душу й тіло ми положим за нашу свободу, <br />І покажем, що ми, браття, козацького роду.}} | {{-|Shche ne vmerla Ukrainy i slava, i volia. <br/>Shche nam, brattia molodii, usmikhnetsia dolia. <br/>Zghynut nashi vorizhenky, yak rosa na sontsi, <br/>Zapanuiem i my, brattia, u svoii storontsi. <br/><br/>Pryspiv: <br/><br/> Dushu y tilo my polozhym za nashu svobodu, <br/>I pokazhem, shcho my, brattia, kozatskoho rodu.}} | {{-|Ŝe ne vmerla Ukraïny i slava, i volja, <br/>Ŝe nam, brattja molodiï, usmixnetjsja dolja. <br />Zǧynutj naši voriženjky, jak rosa na sonci. <br/>Zapanujem i my, brattja, u svoïj storonci. <br/><br/>Pryspiv: <br/><br/>Dušu j tilo my položym za našu svobodu, <br/>I pokažem, ŝo my, brattja, kozacjkoǧo rodu.}} | {{-|Shche ne vmerla Ukrajiny i slava, i volja, <br/>Shche nam, brattja molodiji, usmikhnetjsja dolja. <br />Zghynutj nashi vorizhenjku, jak rosa na sonci. <br />Zapanujem i my, brattja, u svojij storonci. <br/><br/>Pryspiv: <br/><br/>Dushu j tilo my polozhym za nashu svobodu, <br/>I pokazhem, shcho my, brattja, kozacjkogho rodu.}} |- |} === Medžunarodne sistemy === {| class="wikitable" align="center" ! Naučna sistema ! {{-|[[ISO 9|ISO 9:1995]]}} ! {{-|ALA-LC}} (1997) ! {{-|BGN/PCGN}} (1965) |- | {{-|Šče ne vmerla Ukrajiny i slava, i volja.<br/>Šče nam, brattja molodiji, usmixnet’sja dolja.<br/>Zhynut’ naši vorižen’ky, jak rosa na sonci,<br/>Zapanujem i my, brattja, u svojij storonci.<br/><br/>Pryspiv:<br/><br/>Dušu j tilo mi položym za našu svobodu,<br/>I pokažem, ščo my, brattja, kozats’koho rodu.}} | {{-|Ŝe ne vmerla Ukraïni ì slava, ì volâ,<br/>Ŝe nam, brattâ molodìï, usmìhnet'sâ dolâ.<br/>Zginut' našì vorìžen'ki, âk rosa na soncì.<br/>Zapanuêm ì mi, brattâ, u svoïj storoncì.<br/><br/>Prispiv:<br/><br/>Dušu j tìlo mi položim za našu svobodu,<br/>Ì pokažem, ŝo mi, brattâ, kozac'kogo rodu.}} | {{-|Shche ne vmerla Ukraïny i slava, i voli͡a.<br/>Shche nam, bratti͡a molodiï, usmikhnet'si͡a doli͡a.<br/>Zhynut' nashi vorizhen'ky, i͡ak rosa na sont͡si,<br/>Zapanui͡em i my, bratti͡a, u svoïĭ storont͡si.<br/><br/>Pryspiv:<br/><br/>Dushu ĭ tilo my poloz͡hym za nashu svobodu,<br/>I pokaz͡hem, shcho my, bratti͡a, kozat͡s'koho rodu.}} | {{-|Shche ne vmerla Ukrayiny i slava, i volya.<br/>Shche nam, brattya molodiyi, usmikhnet'sya dolya.<br/>Z·hynut' nashi vorizhen'ky, yak rosa na sontsi,<br/>Zapanuyem i my, brattya, u svoyiy storontsi.<br/><br/>Pryspiv:<br/><br/>Dushu y tilo mi polozhym za nashu svobodu,<br/>I pokazhem, shcho my, brattya, kozats'koho rodu.}} |} == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://translit.kh.ua/?ling | title = Стандартна українська транслітерація | website = translit.kh.ua | language = uk}} * {{Cite web | url = http://ukrlit.org/transliteratsiia | title = Транслітерація | website = ukrlit.org | language = uk}} * {{Cite web | url = https://spellingukraine.com/translit | title = Transliterate | website = spellingukraine.com | language = en}} * {{Cite web | url = https://baltoslav.eu/lat/index.php?mova=pl | title = Latynizator | website = baltoslav.eu | language = pl}} {{Članok s zvězdoju}} [[Kategorija:Ukrajinsky jezyk]] [[Kategorija:Latinica]] j66rki9zyb3b6pbgfmow9djif74kvon 0 1237 44599 35306 2026-07-29T10:34:33Z IJzeren Jan 9 44599 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Leonid Kravchuk.jpg|thumb|Leonid Kravčuk v avgustu 1992 g.]] '''Leonid Makarovyč Kravčuk''' ({{Jezyky|uk|Леонід Макарович Кравчук}}) ([[Velykyj Žytyn]], [[10 januara]] [[1934]] – [[Kyjev]], [[10 maja]] [[2022]]) byl [[Ukrajina|ukrajinsky]] politik, ktory od 1991 do 1994 byl prvy prezident nezavisnoj Ukrajiny poslě razpada [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]]. == Biografija == Leonid Kravčuk narodil se v selu Velykyj Žytyn v oblasti [[Rivne]], ktoro onogda ješče bylo čest [[Poljska|Poljsky]], ale poslě [[Vtora vsesvětska vojna|Vtoroj vsesvětskoj vojny]] stalo čest Sovětskogo sojuza. On studioval v [[Kyjev]]u, kde v 1958 g. dobyl naučny stupenj v [[Ekonomika|ekonomikě]]. V lětah 1958–1960 rabotal kako docent političnoj ekonomiky v [[Černivci|Černivah]]. Takože v 1958 g. pristupil v [[Komunistična partija Ukrajiny|Komunističnu partiju Ukrajiny]], kde sdělal brzu karieru v oddělu agitacije i propagandy (''[[agitprop]]''). V 1988 g. stal partijny sekretar za [[Ideologija|ideologiju]], a v 1989 g. člen-kandidat i v 1990 g. polny člen ukrajinskogo [[Politbjuro|politbjura]]. 3 julija 1990 g. takože stal prědsědnik [[Vrhovna rada|Vrhovnoj rady]]. Zatože v onyh lětah vlast [[Komunistična partija Sovětskogo sojuza|Komunističnoj partije Sovětskogo sojuza]] postupno zamiral, on takym sposobom praktično stal vodž republiky. V tomže samom godu Kravčuk izšel iz KPSS — ačekoli on byl tipičny aparatčik, jegova lojalnost vse bolje prěsuvala se k straně tyh, ktori htěli suverennost ili daže nezavisnost Ukrajiny. [[Fajl:RIAN archive 52076 Leonid Kravchuk, Stanislav Shushkevich and Boris Yeltsin (cropped).jpg|thumb|left|Kravčuk (po lěvoj) s [[Stanislav Šuškevič|Stanislavom Šuškevičem]] i [[Boris Jelcin|Borisom Jelcinom]] pri podpisanju [[Bělověžsky dogovor|Bělověžskogo dogovora]] v dnju 8 dekembra 1991 g., ktorym konec [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]] stal oficialny.]] 24 avgusta 1991, poslě bezuspěšnogo puča v Moskvě, Kravčuk proglasil nezavistnost Ukrajiny, čim igral ključnu rolju v razpadu Sovětskogo sojuza. 1 dekembra togože goda on stal prvy demokratično izbrany prezident državy, a několiko dnjev pozdněje podpisal [[Bělověžsky dogovor]], ktorym Sovětsky sojuz byl likvidovany i prěobračeny v [[Sodružstvo nezavisnyh držav]]. V istinnosti Kravčuk pričinil, že SNŽ ne stal vtory Sovětsky sojuz, ale samo svobodno forma suraboty medžu zaisto nezavisnyh držav. Zato Kravčuk všel v historiju kako «člověk, ktory pogrebl SSSR». Pozdněje, Kravčuk takože byl odgovorny za izbavjenje se Ukrajinoju jedrnogo arsenala. V 1994 g. Kravčuk ponovno byl kandidat na prezidenturu, ale te izbory izigral jegov ranějši premier [[Leonid Kučma]], ktory propagoval blizšu surabotu s [[Rosija|Rosijeju]]. Tym ne menje on prodolžil svoju političnu dějateljnost: v 1998 g. pristupil v [[Objedinjena socialdemokratična partija Ukrajiny|Objedinjenu socialdemokratičnu partiju Ukrajiny]] (SDPU(o)), stal jejin lider v 2002 g. i v ramkah toj partije byl člen Vrhovnoj Rady. Jegovo členstvo parlamenta skončil se poslě parlamentarnyh izborah 26 marca 2006 g., zatože jegova partija ostala poniž izbornogo praga. Mimohodom, Kravčuk byl ostro kritikovany za to, že tako dolgo ostal v partiji, ktora nazyvala se socialdemokratična ale v istinnosti iměla blizke sveze s oligarhami i organizovanoju prěstupnostju. On izšel iz njej doprva v 2009 g. Podčas prezidentskyh izborov 2010 g. Kravčuk podpiral kandidaturu [[Julija Tymošenko|Julije Tymošenko]] pomimo togo, že ješče v 2004 g. podpiral [[Viktor Janukovyč|Viktora Janukovyča]]. V juliju 2020 g. Kravčuk stal prědstavitelj Ukrajiny v tako zvanoj «tristrannoj kontaktnoj grupě za mirno razrěšenje situacije na vozhodu Ukrajiny», ale tuta grupa prěkratila svoju dějateljnost poslě rosijskoj invazije Ukrajiny v februaru 2022 g. 10 maja 2022 g. Kravčuk umrl v věku 88 lět poslě dolgotrajnoj hvoroby,<ref>{{Cite web|url=https://ukranews.com/en/amp/news/856037-leonid-kravchuk-died-first-president-of-ukraine-passed-away-at-age-of-88|title=Leonid Kravchuk Died. First President Of Ukraine Passed Away At Age Of 88|lang=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20230828031720/https://ukranews.com/en/amp/news/856037-leonid-kravchuk-died-first-president-of-ukraine-passed-away-at-age-of-88|archive-date=2023-08-28}}</ref> točno jedin tydenj poslě smrti byvšego prezidenta [[Bělorus]]i, [[Stanislav Šuškevič|Stanislava Šuškeviča]], ktory takože izigral važnu rolju v Bělověžskom dogovoru. == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{Lideri Ukrajiny}} {{Sortovati|Kravčuk, Leonid}} [[Kategorija:Ukrajinski politiki]] [[Kategorija:Prezidenti]] hwaw3jfcs0c6rzyxr2xcy6p9ozomzid 0 1238 44600 35307 2026-07-29T10:35:54Z IJzeren Jan 9 44600 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" style="float:right; margin:0 0 1em 1em; width:300px; background-color:#f9f9f9;" ! colspan="2" style="background-color:#dcdcdc; text-align:center; font-size:120%;" | Larysa Kosač-Kvitka<br />{{-|Лариса Петрівна Косач-Квітка}} |- | colspan="2" | <div style="text-align:center;">[[Fajl:Леся Українка.2.jpg | center | 250x250px | Lesja Ukrajinka]]<small>Lesja Ukrajinka (fotografija iz 1896 g.)</small></div> |- |'''Psevdonim''' | Lesja Ukrajinka |- |'''Urodila se''' | 13 (25)<ref name="kalendar">Prva data suglasno [[Juliansky kalendar|julianskomu kalendaru]] (stary stilj), vtora suglasno [[Gregoriansky kalendar|gregorianskomu kalendaru]] (novy stilj).</ref> fevruara 1871 g., Novohrad-Volynskyj ([[Rosija|Rosijska imperija]]) |- |'''Umrla''' | 19 julija (1 avgusta)<ref name="kalendar" /> 1913 g., Surami, Rosijska imperija |- |'''Znajema kako''' | [[Ukrajina|Ukrajinska]] pisateljka, poetka, prěvoditeljka, kritička |- |'''Suprug''' | Klyment Kvitka |- |'''Podpis''' | [[Fajl:Lesya Ukrainka signature.gif | 250px]] |} '''Larysa Petrivna Kosač-Kvitka''' ({{Jezyky|uk|Лариса Петрівна Косач-Квітка}}), znajema pod psevdonimom '''Lesja Ukrajinka''' {{Lang|uk|Леся Українка}}) ([[Zvjahelj|Novohrad-Volynskyj]], 13 (25)<ref name="kalendar" /> fevruara 1871 – [[Surami]], 19 julija (1 avgusta) 1913) byla [[Ukrajina|ukrajinska]] poetka, pisateljka dram, prěvoditeljka i kritička literatury, ktora kako v narodnom dviženju Ukrajiny, tako i v dviženju žen odigryvala mnogo važnu rolju. Ona začisljaje se k najznamenitějšim osobam v historiji ukrajinskoj literatury.<ref>{{Cite web | url = http://www.uaua.world/1531/ | title = Найвідоміші жінки давньої та сучасної України | archive-url = https://web.archive.org/web/20170903093603/http://www.uaua.world/1531/ | archive-date = 2017-09-03 | website = uaua.world | language = uk | access-date = 2023-03-26}}</ref> == Životopis == [[Fajl:Olena Pchilka with Lesya Ukrainka.jpg|thumb|left|Lesja Ukrajinka s materju, 1898 g.]] [[Fajl:Портрет Лесі Українки 2 (Іван Труш).jpg|thumb|left|Portret Lesje Ukrajinky, namaljevany Ivanom Trušem]] Lesja Ukrajinka urodila se v gradu Novohrad-Volynskyj (v 2022 g. prěimenovany na [[Zvjahelj]]) v dnešnjej [[Žytomyrska oblast|žytomyrskoj oblasti]]. Ona dorastala v šljahetnoj rodině, v ktoroj razgovarjalo se jedino na [[Ukrajinsky jezyk|ukrajinskom]]. Jejin otec, Petro Kosač, byl pravnik i činovnik, a jejna mati, Olha Drahomanova-Kosač, byla znana pisateljka, ktora pod psevdonimom Olena Pčilka pisala knigy glavno za děti. Kromě roditeljev, v žitju Larysy takože igral važnu rolju jejin ujec, znany historik i etnograf [[Myhajlo Drahomanov]]. Od dětstva ona byla boljna tuberkulozoju, iz pričiny čego ona ne mogla hoditi v školu, a zaměsto togo učila se v domu. Mlada Larysa iměla veliky muzikalny talent i prvonačelno iměla naděju, že bude pianistka, ale na žalost jej hvoroba unemožnila taku karieru. Zaměsto togo ona posvečala svoje žitje pisanju. Kogda jej bylo trinadset lět, v 1884 g., ona debjutovala s publikacijeju poemy v [[ljviv]]skom časopisu ''Zorja'' («Zvězda»). To takože byl prvy raz, že ona upotrěbjala svoj psevdonim ''Lesja Ukrajinka''. Zatože onogda publikacije na ukrajinskom jezyku byli zabranjene v Rosijskoj imperiji, potrěba bylo publikovati jih v [[Galicija|Galiciji]] i potom iz [[Avstro-Vugrija|Avstro-Vugrskoj monarhije]] kontrabandovati v [[Kyjev]]. Prvy sbornik poem Lesje Ukrajinky pod nazvoju «Na krylah pěsnij» ({{Jezyky|uk|На крилах пісень}}) pojavil se v 1893 g. Pozdněje slědili ješče sborniky poem «Myslji i měčty» ({{Jezyky|uk|Думи і мрії}}, 1899 g.) i «Recenzije» ({{Jezyky|uk|Відгуки}}). Kromě togo, ona publikovala ponad desetju teatralnyh spektaklov. Jejno tvorčestvo jest odbitje silnyh emocij i glubokogo vnutrišnjego nepokoja, ale takože věry v spravědlivost i pobědu dobra. Ona čula se naslědničkoju evropejskoj kultury i često navezyvala do [[Antičnost]]i, ale takože inspirovala se sučasnymi tečenjami v zapadnoevropejskoj kniževnosti. Kromě togo jejne tvorby sodrživajut izrazne svojstva [[simbolizm]]a. Poetičny spektakl «Lěsna pěsnja» ({{Jezyky|uk|Лісова пісня}}) iz 1911 roka jest široko uvažajemoju najlěpšeju jejnoju tvorboju.<ref>{{Cite book | author-first = Florian | author-last = Nieuważny | contribution = Fenomen Łesi Ukrainki | title = [v:] ''Łesia Ukrainka:'' Pieśń lasu | publisher = Państwowy Instytut Wydawniczy | place = Warszawa | year = 1989 | isbn = 83-06-01787-0}}</ref> Kako kritička literatury Lesja Ukrajinka napisala red člankov o historiji i sučasnosti evropejskoj kniževnosti. Kromě togo ona byla aktivnoju prěvoditeljkoju: prěvedla na [[ukrajinsky jezyk]] tvorby velikyh avtorov, srěd ktoryh: [[Homer]], [[Heinrich Heine]], [[Victor Hugo]], [[George Gordon Byron]] i [[Adam Mickiewicz]]. Lesja Ukrajinka byla mnogo aktivna i v spoločenstvu. Kako gorliva protivnička carskoj vlady ona silila se za razne [[Marksizm|marksistične]] organizacije v Ukrajině. Kromě togo ona takože byla aktivna [[Feminizm|feministka]]. V 1902 g. ona prěvedla Komunističny manifest [[Karl Marks|Karla Marksa]] na ukrajinsky, vslěd čego byla najprvo areštovana, a potom ostavala pod nadzorom policije. Jejin prvy narěčeny, Serhij Meržynskyj, umrl v 1901 g. Pod koncem žitja Lesja Ukrajinka omužila se s etnografom Klymentom Kvitkoju, supružstvo, ktoro jejna mati mimohodom odvrgala kako morganatično. V tomže samom periodu jejno zdravje značno pogaršalo se, ibo pored tuberkulozy iměla ješče boriti se s hvoroboju nyrok. Kogda jej byl 42 lět, ona umrla v ozdravnici v gradku [[Surami]] v [[Gruzija|Gruziji]]. Ona jest pogrebena na grobišču Bajkove v [[Kyjev]]u. Lesja Ukrajinka pričisljaje se k najvažnějšim ženam v historiji Ukrajiny, a takože k jej najvažnějšim pisateljam. V Ukrajině mnoge ulice, školy, parky i jedin universitet noset jejno ime, a v mnogyh ukrajinskyh městah nahodet se statuje i druge pametniky. <br clear=all /> == Pametniky == <gallery mode="packed" heights="210"> Леся-Українка.JPG | Mogyla Lesje Ukrajinky na grobišču ''Bajkove'' v [[Kyjev]]u File:ЛуцькЛесіГ.jpg | ''Vulycja Lesi Ukrajinky'', glavna ulica v gradu [[Luck]]<ref>{{Cite web | url = https://lutsk-future.com.ua/uk/istoriya-ta-fakty-golovnoyi-vulyczi-luczka-pro-yaki-vy-ne-znaly | title = Історія та факти головної вулиці Луцька, про які ви не знали | website = lutsk-future.com.ua | archive-url = https://web.archive.org/web/20220518195901/https://lutsk-future.com.ua/uk/istoriya-ta-fakty-golovnoyi-vulyczi-luczka-pro-yaki-vy-ne-znaly | archive-date = 2022-05-18 | access-date = 2023-03-23 | language = uk}}</ref> File:Пам’ятник Шевченку Т., Франку І. та Лесі Українці по пл.Незалежності (Стрий) 03.jpg|Statuja v [[Stryj]]u Меморіальна дошка Лесі Українці на станції Запоріжжя-2 (DmitrOst, 2016).jpg | Pametna doska v [[Zaporižje|Zaporižju]] File:Lessja Ukrainka Wien.jpg|Pametna doska v [[Viena|Vieně]] </gallery> <gallery mode=packed heights=180px> Lesia R.jpg | Izobraženje Lesje Ukrajinky na ukrajinskoj monetě The Soviet Union 1971 CPA 3984 stamp (Lesya Ukrayinka (Larysa Petrivna Kosach-Kvitka, 1871-1913), Ukrainian Writer).jpg | Poštna marka iz [[Sovětsky sojuz|sovětskyh]] časov, izdana pri okaziji 100. goda urodženja Lesje Ukrajinky Stamps of Ukraine, 2014-56.jpg | Ukrajinska poštna marka iz 2014 g. 200-uah-2020-1.png | Na banknotě 200 hryvnij </gallery> == Izvor == {{Prěvod | nl | Lesja Oekrajinka}} == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * [https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CU%5CK%5CUkrainkaLesia.htm Ukraina, Lesia. ''Internet Encyclopedia of Ukraine''] (na anglijskom) * [https://md-eksperiment.org/category/lesya-ukrayinka Žitje i tvorčestvo] * [https://archive.org/search.php?query=%28%28subject%3A%22Ukrainka%2C%20Lesya%22%20OR%20subject%3A%22Lesya%20Ukrainka%22%20OR%20creator%3A%22Ukrainka%2C%20Lesya%22%20OR%20creator%3A%22Lesya%20Ukrainka%22%20OR%20creator%3A%22Ukrainka%2C%20L%2E%22%20OR%20title%3A%22Lesya%20Ukrainka%22%20OR%20description%3A%22Ukrainka%2C%20Lesya%22%20OR%20description%3A%22Lesya%20Ukrainka%22%29%20OR%20%28%221871-1913%22%20AND%20Ukrainka%29%29%20AND%20%28-mediatype:software%29 Tvorby Lesje Ukrajinky] (arhivovane) (na ukrajinskom) * [https://librivox.org/author/13053 Audiobuky na vebsajtu ''{{-|LibriVox}}''] {{DEFAULTSORT:Ukrajinka, Lesja}} [[Kategorija:Ukrajinski pisatelji]] 8kk1iv9ekr3s5zeeluh68n25tsv07av 0 1243 44601 35310 2026-07-29T10:36:34Z IJzeren Jan 9 44601 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" style="float:right; margin:0 0 1em 1em; width:300px; background-color:#f9f9f9;" ! colspan="2" style="background-color:#dcdcdc; text-align:center; font-size:120%;" |Levko Hryhorovyč Lukjanenko<br />{{Lang|uk|Левко Григорович Лук'яненко}} |- |'''Obraz''' | <div style="text-align:center;">[[Fajl:Shevchenko_National_Prize_award_ceremony_2016_Levko_Lukyanenko_cropped_(cropped).jpg | center | 250x250px | Levko Lukjanenko v 2016 g.]]<small>Levko Lukjanenko v 2016 g.</small></div> |- |'''Urodil se''' | 24 avgusta 1928 g., Hrypivka, Černihivska oblast, [[Ukrajinska sovětska socialistična republika|USSR]], [[Sovětsky sojuz]] |- |'''Umrl''' | 7 julija 2018 g., [[Kyjev]], [[Ukrajina]] |- | '''Obrazovanje''' | Državny universitet im. Lomonosova v Moskvě |- |'''Znajemy kako''' | [[Ukrajina|Ukrajinsky]] [[disident]], politik, diplomat, pisatelj |- |'''Politična partija''' | [[Komunistična partija Sovětskogo sojuza]] (±1951–1961)<br />[[Ukrajinska republikanska partija]] (1990–2006)<br />[[Ukrajinska republikanska partija Lukjanenka]] (2006–2013) |} '''Levko Hryhorovyč Lukjanenko''' ({{Jezyky|uk|Левко Григорович Лук'яненко}}; Hrypivka, [[Černihivska oblast]], 24 avgusta 1928 – [[Kyjev]], 7 julija 2018)<ref>{{Cite web | url = https://www.ukrinform.ua/rubric-society/2494606-pomer-levko-lukanenko.html | title = Помер Левко Лук’яненко | work = Ukrinform | date = 2018-07-07 | access-date = 2025-04-13 | lang = uk}}</ref> byl [[Ukrajina|ukrajinsky]] pravnik, spoločny dějatelj, antikomunističny [[disident]], nacionalističny politik i pisatelj. Byl vodž [[Ukrajinska republikanska partija|Ukrajinskoj republikanskoj partije]] i služil četyri terminov kako deputat [[Vrhovna rada|Vrhovnoj rady]]. V 1991 g. on byl avtor [[Ukrajinsko proglašenje nezavisnosti|Ukrajinskogo proglašenja nezavisnosti]]. == Žitje == === Disident v Sovětskom sojuzu === [[Fajl:Левко Лук'яненко (1983).jpg | thumb | left | Levko Lukjanenko v 1983 g.]] Lukjanenko urodil se v sěmji seljanov v selu Hrypivka v [[Černihivska oblast|Černihivskoj oblasti]].<ref name = "upravda">{{Cite web | url = https://www.pravda.com.ua/articles/2018/07/7/7177986/ | title = Левко Лук'яненко. Вічний революціонер | work = Українська правда | date = 2018-07-07 | access-date = 2025-04-14 | lang = uk}}</ref> Prvonačelno studioval pravo v [[Moskva|Moskvě]] v lětah 1953–1958 i byl aktivny dějatelj v [[Komunistična partija Ukrajiny|Komunističnoj partiji Ukrajiny]] (KPU), medžu drugymi kako [[Propaganda|propagandist]]. Jednakože od 1958 goda susrědotočil se na podzemnom sprotivjenju [[Sovětsky sojuz|sovětskoj okupaciji]] Ukrajiny. Naležal k tako nazyvajemoj «grupě pravnikov», ktori pozyvali se na zakonno pravo Ukrajiny, da by oddělila se od Sovětskogo sojuza.<ref>{{Cite book | author = Subtelny, Orest | title = Ukraine. A history | publisher = University of Toronto Press | year = 1988 | ISBN = 978-0-8020-5808-9 | page = 516 | lang = en}}</ref> V onom godu byl suosnovatelj, zajedno s [[Ivan Kandyba|Ivanom Kandyboju]], podzemnogo Ukrajinskogo rabotničsko-seljanskogo sveza (URSS) v gradu Hlynjany, a v 1960 g. stal prědsědatelj URSS, ktory podčrkal konstitucijno pravo Ukrajiny, da by izstupila iz Sovětskogo sojuza. Jednakože v januaru 1961 g. Lukjanenko i drugi učestniki byli areštovani, a v maju togože goda Lukjanenko byl izkydnuty iz partije i «za propagovanje ukrajinskogo separatizma, podkopanje avtoriteta Komunističnoj partije Sovětskogo sojuza i očrnjenje teorije marksizma-leninizma» osudženy na smrt. Tri dni pozdněje Vrhovny sud izměnil to sudženje na 15 lět zatvoru. Največšu čest svojej kazni odsěděl v [[Mordovija|Mordoviji]].<ref name = "upravda" /> Poslě jegovogo osvobodženja iz zatvora Lukjanenko vratil se v Ukrajinu, kde načel rabotati elektrikom. Kratko potom byl jedin iz osnovateljev [[Ukrajinska helsinska grupa|Ukrajinskoj helsinskoj grupy]] (UHH), ktoroj cělj bylo bděnje nad pridrživanjem [[Helsinske dogovory|Helsinskyh dogovorov]], podpisanyh takože Sovětskym sojuzom. V dekembru 1977 g. byl areštovany ponovno za «antisovětsku agitaciju i propagandu». Lukjanenko, znajuči čto bude, načel gladovku, odkazal se od svědčenja i odrěkl se od gradžanstva. Jednakože v juliju 1978 g. osudženy na deset lět v lageru i pet lět izgnanja. Ponovno byl poslany do Mordovije, a potom (v 1987 g.) to [[Tomsk]]a. V marcu 1988 g. Lukjanenko, ktory provedl uže 27 lět v zatvorah<ref name = "upravda" /> i v medžuvrěmeni dobyl reputaciju svojego roda «ukrajinskogo [[Nelson Mandela|Nelsona Mandely]]», v odsutnosti byl izbrany liderom oživjenoj (ale ješče podzemnoj) UHH, ktora v juliju togože goda byla prěimenovana na «Ukrajinsky helsinsky svez» (UHS). Najprvo sovětske vlady prědložili mu emigraciju v čudžinu, ale Lukjanenko odkazal. Tym ne menje, 5 novembra byl izpuščeny na svobodu, a kratko potom vratil se v Ukrajinu. === Politična dějateljnost v nezavisnoj Ukrajině === [[Fajl:Л.Лук’яненко та В.Кобзар на зустрічі з українцями, 8 вер 1991 (cropped).jpg | thumb | left | Levko Lukjanenko v 1991 g.]] [[Fajl:Ukraine presidential elections 1991 Vote (Lukyanenko).png | thumb | right | Poděl glasov na Lukjanenka v prezidentskyh izborah (1991). Največe glasov dobyl v [[Ternopoljska oblast|Ternopoljskoj oblasti]] (19,6 %).]] [[Fajl:Пам’ятна дошка Левку Лук’яненку (м. Глиняни).jpg | thumb | right | Pametna doska v gradu Hlynjany]] V aprilju 1990 g. UHS prětvoril se v jednu iz prvyh ukrajinskyh političnyh partij, [[Ukrajinska republikanska partija|Ukrajinsku republikansku partiju]] (URP), i Lukjanenko stal prědsědatelj partije.<ref>{{Cite web | url = http://urp1990.com.ua/content/istorichna-dovidka-0 | title = Історична довідка | work = Українська Республіканська партія | archive-url = https://web.archive.org/web/20141205171116/http://urp1990.com.ua/content/istorichna-dovidka-0 | archive-date = 2014-12-05 | access-date = 2025-04-14 | lang = uk}}</ref> Jedin měsec raněje, v marcu, Lukjanenko byl izbrany členom [[Vrhovna rada|Vrhovnoj rady]], ukrajinskogo parlamenta. On byl suavtor ''Deklaracije o državnom suverenitetu Ukrajiny'' 16-ogo julija 1990, a takože byl avtor [[Ukrajinsko proglašenje nezavisnosti|Ukrajinskogo proglašenja nezavisnosti]] 24-ogo avgusta 1991 r. V [[Prezidentske izbory v Ukrajině 1990|prezidentskyh izborah]] 1-ogo dekembra 1991 r. Levko Lukjanenko učestvoval kako kandidat URP. On zajel tretje město za [[Leonid Kravčuk|Leonidom Kravčukom]] i [[Vjačeslavom Čornovilom]], dobyvajuči 4,49% glasov.<ref>{{Cite web | url = http://www.history.univ.kiev.ua/ukrbooks/1986-96.html#150 | title = Урядовий кур'єр, 1991, № 38-39 | work = history.univ.kiev.ua | archive-url = https://web.archive.org/web/20060525111530/http://www.history.univ.kiev.ua/ukrbooks/1986-96.html#150 | archive-date = 2006-05-25 | access-date = 2025-04-14 | lang = uk}}</ref> V maju 1992 g. Lukjanenko stal nadobyčajny upolnomočeny posol v [[Kanada|Kanadě]], čto s obzirom na veliku ukrajinsku diasporu byla mnogo značeča dolžnost. V svezi s tym odstupil kako člen parlamenta i prědsědatelj partije. Jednakože konflikt s vladoju v novembru 1993 r. prinudil go odstupiti kako posol, po čem vratil se v Ukrajinu. Od 1995 g. Lukjanenko ponovno stal deputatom v Vrhovnoj Radě.<ref>{{Cite web | url = https://zakon.rada.gov.ua/cgi-bin/laws/main.cgi?nreg=49%2F95-%E2%F0#Text | title = Про визнання повноважень народного депутата України Лук'яненка Л.Г. | work = Рада. Верховна рада України | date = 1995-02-09 | access-date = 2025-04-14 | lang = uk}}</ref> V [[Parlamentske izbory v Ukrajině 1998|parlamentskyh izborah]] URP učestvoval v koaliciji «Narodny front» (zajedno s Kongresom ukrajinskyh nacionalistov i s Ukrajinskoju konservativnoju republikanskoju partijeju), s Lukjanenkom na prvom městu spiska. Koalicija dobyla 2,71 % glasov, a iz pričiny izbornogo praga (4 %) Lukjanenko ne byl izbrany.<ref>{{Cite web | url = https://www.cvk.gov.ua/pls/vnd1998/webproc0vfc93.html | title = Чергові вибори народних депутатів України 29.03.1998. Підсумки голосування по партіях (виборчих блоках партій) | work = Центральна Виборча Комісія | access-date = 2025-04-14 | lang = uk}}</ref> Od togo časa Lukjanenko napisal knigy i dějal v raznyh političnyh organizacijah. V 2001 g. stal člen Gradžanskogo komiteta za zaščitu konstitucije «Ukrajina bez [[Leonid Kučma|Kučmy]]». V 2004 g. učestvoval v [[Oranževa revolucija|Oranževoj revoluciji]]. V 2006 g. Lukjanenko odšel iz URP i osnoval novu partiju, ''Ukrajinsku republikansku partiju Lukjanenka''. V [[Parlamentske izbory v Ukrajině 2006|parlamentskyh izborah]] 26-ogo marca 2006 g. nahodil se na šestom městu izbornogo spisku [[Blok Julije Tymošenko|Bloka Julije Tymošenko]] i 25-ogo maja togože goda ponovno zasědal v Vrhovnoj Radě kako deputat. Ne učestvoval v izborah 2007 g. iz pričiny vysokogo vozrasta. V 2013 g. ustupil iz dolžnosti prědsědatelja svojej partije, čim završil svoju političnu karieru.<ref>{{Cite web | url = https://www.unian.ua/politics/777491-levko-lukyanenko-pishov-u-vidstavku.html | title = Левко Лук'яненко пішов у відставку | work = Уніан | date = 2013-04-16 | archive-url = https://web.archive.org/web/20180709094426/https://www.unian.ua/politics/777491-levko-lukyanenko-pishov-u-vidstavku.html | archive-date = 2018-07-09 | access-date = 2025-04-14 | lang = uk}}</ref> V 2005 g. on byl nagradženy prezidentom Ukrajiny zvanjem «heroj Ukrajiny»<ref>{{Cite web | url = https://zakon.rada.gov.ua/cgi-bin/laws/main.cgi?nreg=665%2F2005#Text | title = Про присвоєння Л. Лук'яненку звання Герой України | date = 2005-04-19 | work = Рада. Верховна рада України | access-date = 2025-04-14 | lang = uk}}</ref>, a v 2016 g. ordenom Svobody.<ref>{{Cite web | url = https://zakon.rada.gov.ua/laws/show/533/2016#Text | title = Про відзначення державними нагородами України з нагоди 25-ї річниці підтвердження всеукраїнським референдумом Акта проголошення незалежності України 1 грудня 1991 року | work = Рада. Верховна рада України | date = 2016-12-01 | access-date = 2025-04-14 | lang = uk}}</ref> V 2017 g. on byl nominovany do Nobelovu nagradu za mir, ale prědže došlo k sobranja Nobelovogo komiteta, Lukjanenko umrl od levkemije, kogda mu bylo 89 lět. Jest pogrebeny na grobišču ''Bajkove'' v Kyjevu. == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{DEFAULTSORT:Lukjanenko, Levko}} [[Kategorija:Ukrajinski politiki]] tofms4an301th4lta5r09geio5teb7a 0 1244 44602 35311 2026-07-29T10:37:29Z IJzeren Jan 9 44602 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" style="float:right; margin:0 0 1em 1em; width:300px; background-color:#f9f9f9;" ! colspan="2" style="background-color:#dcdcdc; text-align:center; font-size:120%;" |Lev Mykolajovyč Revuckyj<br />{{Lang|uk|Лев Миколайович Ревуцький}} |- |'''Obraz''' | <div style="text-align:center;">[[Fajl:Levko Revutsky.jpg | center | 250x250px | Levko Revuckyj]]</div> |- |'''Urodil se''' | 8 (20)<ref name="kalendar">Prva data suglasno [[Juliansky kalendar|julianskomu kalendaru]] (stary stilj), vtora suglasno [[Gregoriansky kalendar|gregorianskomu kalendaru]] (novy stilj).</ref> fevruara 1889 g., Iržavec, Poltavska gubernija, [[Rosija|Rosijska imperija]] |- |'''Umrl''' | 30 marca 1977 g., [[Kyjev]], [[Ukrajinska sovětska socialistična republika|USSR]], [[Sovětsky sojuz]] |- | '''Obrazovanje''' | Kyjevsky narodny universitet im. Tarasa Ševčenka<br />Narodna muzična akademija Ukrajiny im. P.I. Čajkovskogo |- |'''Znajemy kako''' | [[Ukrajina|Ukrajinsky]] kompozitor, pedagog |} '''Lev (Levko) Mykolajovyč Revuckyj''' ({{Jezyky|uk|Лев (Левко) Миколайович Ревуцький}}, izgovor: {{MFA|lɛu̯ (lɛu̯ˈko) mɪkɔˈɫajɔʋɪt͡ʃ reˈwut͡sʲkɪi̯}}) (Iržavec, [[Poltavska gubernija]], [[Rosija|Rosijska imperija]], 8 (20)<ref name="kalendar" /> fevruara 1889 g. – [[Kyjev]], [[Ukrajina|USSR]], [[Sovětsky sojuz]], 30 marca 1977 g.) byl [[Ukrajina|ukrajinsky]] kompozitor, pedagog i člen Narodnoj akademije nauk Ukrajiny v časah [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]]. Zajedno s [[Borys Ljatošynskyj|Borysom Ljatošynskym]] jest uvažany jednym iz glavnym i najvlivnějših ukrajinskyh kompozitorov 20. stolětja.<ref>{{Cite book | url = https://uhb.chl.kiev.ua/images/uploaded_files/mbm/1951/pdf/1951.pdf | title = Гордість української музики. Інформаційний бібліографічний список для організаторів дитячого читання до 130-річчя від дня народження українського композитора Левка Миколайовича Ревуцького | first1 = Л.В. | last1 = Бацай | first2 = В.М. | last2 = Красножон | publisher = Міністерство культури України, Національна бібліотека України для дітей | place = Kyjev | year = 2018 | page = 13 | language = uk | access-date = 2025-04-19}}</ref> V jegovyh tvorah ukrajinske teksty i motivy igrajut važnu rolju. == Životopis == === Mladost === Levko Revuckyj urodil se v selu Iržavec, onogda položenom v [[Poltavska gubernija|poltavskoj guberniji]] [[Rosija|Rosijskoj imperije]]. Tako od strany otca kako od strany materi on proizhodil od vidnyh [[Kozaki|kozakov]] i dorastal v intelektualnoj, muzikalnoj sěmji. Jegov otec, Mykola Havrylovyč Revuckyj (1843–1906), prvonačelno byl svečennik, ale poslě smrti svojej prvoj ženy izstupil iz dolžnosti i stal seljansky učitelj. On iměl nezly basovy glas i ljubil pěvati repertuar napisany za tutoj glas. Kromě togo, on igral na skripkě, pri čem jegova žena go suprovadžala. Levkova mati, Oleksandra Dmytrivna Revucka (raněje: Kanivska) (1844-1906) prěd svojeju svatboju byla učiteljka v selu Iržavec, a takože folkloristka. Ona byla obrazovana v internatu za šljahetne děvy i plavno govorila na [[Francuzsky jezyk|francuzskom]] i [[Němečsky jezyk|němečskom]]. Ona igrala na fortepianu i sbirala městne narodne pěsnje. V 1880 g. omužila se s Mykoloju Revuckym. Ona vedla prěpisku s [[Lev Tolstoj|Ljvom Tolstojem]] odnosno organizacije edukacije v selskoj školě, a strětla go lično, kogda Tolstoj posěčal iměnje umětnika Mykoly Ge v Bahmaču.<ref>{{Cite web | url = https://libkor.com.ua/php/editions_files/muzey_revuckogo.pdf | first = С. | last = Іволга | title = Музей Л.М. Ревуцького: Путівник | publisher = Чернігівське музичне училище ім. Л.М. Ревуцького | place = Tsjernihiv | year = 2005 | page = 9–11 | language = uk | access-date = 2025-04-18}}</ref> Levko iměl staršego brata, [[Dmytro Revuckyj|Dmytra Mykolajovyča Revuckogo]] (1881–1941), ktory pozdněje stal vidny muzikolog i filolog, a v času němečskoj okupacije Kyjeva v 1941 g. byl ubity, pravdopodobno agentom [[NKVD]].<ref>{{Cite web | url = https://www.uinp.gov.ua/istorychnyy-kalendar/kviten/5/1881-narodyvsya-dmytro-revuckyy-kompozytor-i-folkloryst | title = 1881 – народився Дмитро Ревуцький, композитор і фольклорист | website = Український інститут національної пам’яті | access-date = 2025-04-18 | language = uk}}</ref> === Rane lěta === Suglasno informacij od samogo kompozitora, on uže v vozrastu četyreh lět naučil se muzičnoj notaciji i razvil absolutny sluh, vslěd ktorogo ljudi igrivo nazyvali go «[[kamerton]]om».<ref>Іволга, str. 15.</ref> Kogda mu bylo pet lět, on načel igrati na fortepianu. Od 1898 g. Revuckyj hodil v školu v [[Pryluky|Prylukah]], kde zapoznal majstrovske děla vsesvětskoj i ukrajinskoj kniževnosti. Podčas koncertov on recitoval fragmenty iz [[Jevgenij Onegin|Jevgenija Onegina]] [[Aleksandr Puškin|Aleksandra Puškina]]. [[Fajl:Лисенко Микола (cropped).jpg | thumb | left | 130px | [[Mykola Lysenko]] (1842-1912), «otec ukrajinskoj muziky»]] [[Fajl:Reinhold_Glier.jpg | thumb | left | 130px | [[Rejnhold Glier]] (1875-1956)]] V 1903 g. on zapisal se jednočasno v privatnu gimnaziju Gotliba Valkera v [[Kyjev]]u i v muzičnu školu Mykoly Tutkovskogo, kde dostal fortepianne lekcije od kompozitora [[Mykola Lysenko]]. V 1904 g. on prěšel v novo založenu Muzično-dramatičnu školu Mykola Lysenka,<ref>{{Cite book | url = http://resource.history.org.ua/cgi-bin/eiu/history.exe?&I21DBN=EIU&P21DBN=EIU&S21STN=1&S21REF=10&S21FMT=eiu_all&C21COM=S&S21CNR=20&S21P01=0&S21P02=0&S21P03=TRN=&S21COLORTERMS=0&S21STR=Muzychno_dramatychna | last = Брега | first = Галина Степанівна | chapter = Музично-драматична школа імені М. Лисенка | title = Енциклопедія історії України, т. 10 | editor = В.А. Смолій i dr. | publisher = Інститут історії України НАН України; Наукова думка | place = Kyjev | year = 2010 | page = 123 | isbn = 978-966-00-1061-1 | language = uk}}</ref> ale prěrval tuto obrazovanje poslě nagloj smrti svojih roditeljev v 1906 g. V 1907 g. načel studiovati v Kyjevskom Universitetu, prvonačelno v Fizično-matematičnom fakultetu, a od 1908 g. v Fakultetu prava. Okolo tutogo perioda on načel komponovati muziku: pěsnje, miniatury za fortepiano, fortepiannu sonatu i prvu čest fortepiannogo koncerta.<ref name="ukrainianlive">{{Cite web | url = https://ukrainianlive.org/revutskyi-levko | title = Levko Revutskyi. Biography | first1 = Lyubov | last1 = Kiyanovska | first2 = Teresa | last2 = Mazepa | first3 = Natalia | last3 = Syrotynska | website = ukrainianlive.com | language = en | access-date = 2025-04-18}}</ref> Na žalost večinstvo Revuckynyh tvorov iz tutogo perioda utratilo se.<ref>{{Cite book | url = https://www.academia.edu/37627424/%D0%A2%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%87%D1%96%D1%81%D1%82%D1%8C_%D0%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%B2%D1%83%D1%86%D1%8C%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE_pdf | author = Наталія Кобрин | title = Творчість Левка Ревуцького в контексті української музичної культури ХХ ст.: Методична розробка | place = Ljviv | year = 2013 | language = uk | page = 21}}</ref> [[Fajl:Ревуцький Л.jpg | thumb | right | Levko Revuckyj s svojeju ženoju Sofijeju (1916)]] Revuckyj vratil se k muzičnomu obrazovanju v 1913 g. v novo osnovanoj [[Kyjevska konservatorija|Kyjevskoj konservatoriji]]: on vstupil v klasu kompozicije [[Rejnhold Glier|Rejnholda Gliera]] i v klasu fortepiana Serhija Korotkevyča i Hryhorija Hodorovskogo. V tutom periodu on napisal medžu drugymi svoju Simfoniju nr. 1.<ref name="encyclopediaofukraine">{{Cite web | url = https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CR%5CE%5CRevutskyLev.htm | author = Antin Rudnytsky | title = Revutsky, Lev | work = Internet Encyclopedia of Ukraine | access-date = 2025-04-18 | language = en}}</ref> Završil konservatoriju na osnově tutoj simfonije kako diplomnoj raboty, ktoru diplomna komisija ocěnila «odličnoju». Jednakože jegov prvobytny plan, da by razširil ju do simfonije v četyreh čestah, konečno ne realizoval se: v tečenju [[Prva vsesvětska vojna|Prvoj vsesvětskoj vojny]] rukopis utratil se, a toliko v 1950-yh lětah Revuckyj reprodukoval ju iz pameti kako dělo v jednoj česti.<ref>Іволга, str. 27.</ref> V 1916 g. Revuckyj takože završil svoju studiju prava. V tomže samom godu vstupil v [[vojsko]], a v 1917 g. podčas [[Prva vsesvětska vojna|Prvoj vsesvětskoj vojny]] byl poslany na front, kde služil do 1918 g. === Uspěšne lěta kompozitora === Poslě demobilizacije Revuckyj vratil se v rodime zemje. V tečenju lět 1919–1924 učil v školě, a kromě togo rukovodil několikymi seljanskymi horami v Iržavcu i Prylukah. V tutom periodu napisal medžu drugymi kantatu ''Hustyna'' («Nosovka»). V 1924 g. vrnul se v Kyjev i stal učitelj Muzično-dramatičnogo instituta imeni Mykoly Lysenka, kde raněje dostal čest svojego muzičnogo obrazovanja. Revuckyj razcvětl v živoj, kreativnoj artističnoj obsrědině v Kyjevu 1920-yh lět. K jegovym važnějšim tvoram tutogo perioda naleži jegova Simfonija nr. 2 (1926–1927), znajema kako prvo značimo ukrajinsko dělo tutogo žanra. Kromě togo, on napisal pěsnje, tvory za hor, piesy za děti i prětvorky narodnyh pěsnij.<ref name="ukrainianlive" /> Vslěd reorganizacije sistemy muzičnoj edukacije Muzično-dramatičny institut imeni Mykoly Lysenko byl likvidovany, v takom smyslu, že stal čest ponovno osnovanoj Kyjevskoj konservatorije. Revuckyj stal rukovoditelj děla kompozicije i muzičnoj teorije, a v 1935 g. dobyl dostojenstvo profesora. Od 1932 g. on takože izpolnjal razne dolžnosti v Ukrajinskom svezu sovětskyh kompozitorov.<ref name="encyklopedija">{{Cite book | url = http://resource.history.org.ua/cgi-bin/eiu/history.exe?&I21DBN=EIU&P21DBN=EIU&S21STN=1&S21REF=10&S21FMT=eiu_all&C21COM=S&S21CNR=20&S21P01=0&S21P02=0&S21P03=TRN=&S21COLORTERMS=0&S21STR=Revutskyj_L | last = Кузик | first = Валентина Володимирівна | chapter = Ревуцький Лев Миколайович | title = Енциклопедія історії Україны | publisher = Інститут історії України | language = uk}}</ref> [[Fajl:Левка Ревуцького могила.jpg | thumb | right | Poprsje Revuckogo na jegovoj mogylě na grobišču Bajkove v Kyjevu]] Jednakože Revuckyj, takože samo kako mnogi onogdašnji kompozitori v Sovětskom sojuzu, iz pričiny narastajučej represije za vlady [[Iosif Stalin|Stalina]] v 1930-yh lětah ne iměl legko žitje. Ostra kritika iz strany avtoritetov za jegov Fortepianny koncert nr. 2 (1934), ktorogo premiera odbyla se v 1936 g. i ktory prvonačelno nazyval se «Poema superničstva»,<ref>Prvonačelno tvor nosil podzaglavje «Poema superničstva» ({{Jezyky|uk|Поема змагання}}) i byl posvečeny sovětskoj mladeži. Pozdněje Revuckyj odstranil tuto podzaglavje.<br />{{Cite book | title = Український радянський фортепіанний концерт | last = Тимофєєв | first = В. | publisher = Музична Україна | place = Kyjev | year = 1972 | page = 31 | language = uk}}</ref> prinudila Revuckogo, da by umenšil svoju kompozitorsku dějateljnost i bolje susrědotočil se na svojej pedagogičnoj rabotě. Togda on takože načel zajmati se prětvorjenjem vlastnogo i čudžego tvorčestva. V 1937 g., napriklad, zajedno s [[Borys Ljatošynskyj|Borysom Ljatošynskym]] sdělal novu instrumentaciju [[Mykola Lysenko|Lysenkovoj]] opery [[Taras Buljba]]. Kromě togo, on dovršil i orkestroval Fortepianny koncert C-dur umršego v 1938 g. kompozitora [[Viktor Kosenko]], i v 1940 g. sdělal revidovanu versiju svojej Simfonije nr. 2. Za toj poslědnji tvor byl nagradženy ''Stalinskoju premijeju'' v 1941 g., prěvozhodeči prědloženy tvor [[Sergej Prokofjev|Sergeja Prokofjeva]] ''Aleksandr Nevskij'', pravdopodobno kako kompensacija za slabo prědstavjenje nerosijskyh republik.<ref name="frolova">{{Cite book | last = Frolova-Walker | first = Marina | title = Stalin's Music Prize: Soviet Culture and Politics | publisher = Yale University Press | year = 2016 | isbn = 9780300208849 | page = 60 | chapter = Chapter Two: The First Year | language = en}}</ref> === Pozdnějša kariera === Lěta [[Vtora vsesvětska vojna|Vtoroj vsesvětskoj vojny]] Revuckyj provodil v [[Taškent]]u, kde v lětah 1941–1944 učil kompoziciju, muzičnu teoriju i muzičnu historiju v Državnoj konservatoriji [[Uzbekistan|Uzbekskoj socialističnoj sovětskoj republiky]].<ref name="encyklopedija" /> Poslě vojny on vrnul se v Kyjev, kde do 1960 g. rabotal profesorom v konservatoriji. Od 1944 do 1948 g. on takože byl prědsědnik upravy Ukrajinskogo sveza sovětskyh kompozitorov. Kromě togo, v lětah 1947–1963 on služil četyri terminy kako člen [[Vrhovna rada|Vrhovnogo sověta Ukrajinskoj socialističnoj sovětskoj republiky]].<ref name="geroj">{{Cite web | url = https://www.warheroes.ru/hero/hero.asp?Hero_id=10233 | title = Ревуцкий Лев Николаевия | website = Герои страны | language = ru | access-date = 2025-04-18}}</ref> Črěz poslědnje trideset lět svojego žitja Revuckyj uže ne komponoval mnogo.<ref name="ukrainianlive" /> Jegove tvory iz tutogo perioda ograničajut se v večinstvu k tvoram naručenym za državu, napriklad horovy tvor «Pěsnja o partiji» ({{Jezyky|uk|Пісня про партію}}), ktory byl čest kolektivnoj kantaty pri okaziji 16-ogo sjezda [[Komunistična partija Sovětskogo sojuza|KPSS]].<ref>{{Cite journal | url = https://nte.etnolog.org.ua/uploads/2020/2/publications/51.pdf | author = Ірина Сікорська | title = Максим Рильский і Левко Ревуцький: грані співпраці | year = 2020 | journal = Народна творчість та етнологія | issue = 2 (384) | page = 54 | language = uk | access-date = 2025-04-19}}</ref> V 1950-yh lětah on glavno zajmal se izdanjem i popularizovanjem tvorov svojego davnogo učitelja, kompozitora [[Mykola Lysenko|Mykoly Lysenka]]. Od 1958 do 1968 g. on byl člen redakcije Ukrajinskoj sovětskoj enciklopedije ({{Jezyky|uk|Українська радянська енциклопедія}}).<ref name="encyclopediaofukraine" /> V fevruaru 1969 g., pri okaziji svojego osmdesetogo dnja rodženja, Revuckyj byl nagradženy dostojenstvom «Heroja socialističnogo truda».<ref name="geroj" /> On umrl v dnju 30 marca 1977 i jest pogrebeny na grobišču ''Bajkove'' v Kyjevu. == Značenje == [[Fajl:Ревуцкий Лев Николаевич (конверт).jpg | thumb | right | 300px | Koverta iz 1989 g. s izobraženjem Revuckogo vysšego vozrasta]] Levko Revuckyj kreativnym sposobom prodolžal i razširil metody ukrajinskyh kompozitorov kako [[Mykola Lysenko]] i [[Mykola Leontovyč]], ktore harakterizujut se slivanjem folklornyh elementov s harmoničnym mysljenjem konca 19. stolětja. Jegov stilj iztvoril se na osnově glubinnogo znanja narodnyh tem i melodij, ktore prěobražal v tradicijah profesionalnoj muziky i vozbogačal vlastnymi stilističnymi nahodkami. Revuckyno tvorčestvo harakterizuje se lirikoju, bogatostju emocij i sodržanymi, ekspresivnymi melodijami, svezanymi s složenymi harmonijami. On poslužival se velikymi muzičnymi formami, napr. v fortepiannoj sonatě, dvoh fortepiannyh koncertov, dvoh simfonij i kantatě «Hustyna», ale takože napisal menše tvory, napr. preludije za fortepiano, tvory za skripku ili violončelo s fortepianom i veče neželi 120 prětvorok narodnyh pěsnij napr. za glas i fortepiano, v ktoryh najmě fortepianne partije sut interesne.<ref>Кобрин, str. 39.</ref> Jegove simfonične tvory, osoblivo Fortepianny koncert nr. 2 i Simfonija nr. 2, pričisljajut se k majstrovskym dělam ukrajinskoj klasičnoj muziky. Simfonija nr. 2 E-dur {{-|op.}} 12 na ukrajinske narodne temy (1927, revizija v 1940 g.) jest znajema kako prva istinna ukrajinska simfonija i često uvažaje se ju najlěpšim tvorom Revuckogo.<ref>{{Cite book | title = Л. Н. Ревуцкий: Монография | author = М. Бялик | place = Leningrad | year = 1979 | pages = 100-101 | language = ru}}</ref><ref name="ukrainianlive" /> Jednakože vně Ukrajiny jest takože kritika; Marina Frolova-Valker piše, že ona ''«jest prilično završena i privlěkateljna, ačekoli nedostavaje jej originalnost. Ona byla v značnoj měrě napisana v srědině 1920-yh lět, ale byla prěrabotana za izvedenje v 1940 godu (i zvučala tako, ako by byla napisana v 1890-yh lětah)»''.<ref name="frolova" /> Mimohodom trěba primětiti, že prvobytna versija tutoj simfonije iz 1927 goda, o ktoroj dolgo myslilo se, že byla utračena, neočekyvano byla odnajdena i izvedena v 2020 g.<ref>{{Cite web | url = http://mus.art.co.ua/unikal-ne-vydannia-symfonii-2-levka-revuts-koho/ | title = Унікальне видання Симфонії № 2 Левка Ревуцького | author = Валентина Кузик | date=2020-10-30 | website = Музика | language = uk | accessdate = 2025-04-18}}</ref> Pomimo svojej kompozitorskoj raboty Revuckyj takože byl mnogo značimy pedagog. Poslě [[Rosijska revolucija 1917 goda|Rosijskoj revolucije]] i prějetja vlasti boljševikami v 1917 g. narodno tečenje v ukrajinskoj muzikě byla pod velikoju presijeju. Starějši, patriotično orientovani kompozitori, ktori v svojih tvorah posluživali se ukrajinskymi narodnymi temami, napr. Mykola Lysenko, Jakiv Stepovyj, Fedir Jakymenko i Kyrylo Stecenko, umrli v medžučasu, a mnogi drugi prěselili se v zapadne kraje. Mlado pokoljenje, ktoro ostalo, imělo ostražno manevrovati medžu tradicijeju i strogymi ideologičnymi obmedženjami iz [[Moskva|Moskvy]]. To jest osobliva zasluga Levka Revuckogo i jegovogo mladšego sučasnika [[Borys Ljatošynskyj|Borysa Ljatošynskogo]], že na prěkor tyh trudnostij udalo se obrazovati novo pokoljenje ukrajinskyh kompozitorov.<ref>{{Cite web | url = http://www.uchi.us/materials/article1.html | title = An Introduction to Ukrainian Classical Music | author = Taras Filenko | archive-url = https://web.archive.org/web/20040205183645/http://www.uchi.us/materials/article1.html | archive-date = 2004-02-05 | access-date = 2025-04-18 | language = en}}</ref> Srěd studentov Revuckogo sut kompozitori kako Mykola Dremljuha, Vadym Homoljaka, brati Heorhij i Platon Majboroda, Vitalij Kyrejko, Arkadij Filipenko, Leonid Hrabovskyj i Valentyn Sylvestrov. == Nagrady, premije i dostojenstva == [[Fajl:Revucky memorial.jpg | thumb | right| 300px | Pametnik Levku Revuckomu v Kyjevu]] Levko Revuckyj, znamenity ukrajinsky kompozitor i pedagog, za svojego žitja dobyl različne dostojenstva, premije i nagrady: * Četyrikratno Orden črvenoj horugvy truda (1938, 1946, 1951, 1960) * Zasluženy dějatelj umětnostij Ukrajinskoj socialističnoj sovětskoj republiky (1941) * Stalinska premija vtorogo stupnja (1941) za Simfoniju nr. 2 * Narodny artist Ukrajinskoj SSR (1942) * Narodny artist Sovětskogo sojuza (1944) * Četyri ordeny Lenina (1949, 1953, 1967, 1969) * Državna premija Ukrajinskoj SSR imeni T. Ševčenko (1966) za Fortepianny koncert * Heroj socialističnogo truda (1969) * Medalj za heroičny trud v Velikoj otečstevnoj vojně 1941–1945 V 1989 g. pri okaziji sotnogo goda rodženja Revuckogo v jegovom rodnom selu Iržavcu byla otvorjena muzej-usadba, s pametnoju doskoju i poprsjem.<ref>{{Cite web | url = https://ridna.ua/museums/irzhavetskyj-muzej-sadyba-levka-revutskoho/ | title = Іржавецький музей-садиба Левка Ревуцького | archive-url = https://web.archive.org/web/20131112090407/http://ridna.ua/museums/irzhavetskyj-muzej-sadyba-levka-revutskoho/ | archive-date = 2013-11-12 | language = uk | access-date = 2025-04-18}}</ref> Takože na fasadě jegovogo doma v Kyjevu i na želězničnoj stanciji v [[Černihiv|Černihovu]] sut uměščene pametne dosky. Kromě togo v raznyh gradah, medžu drugymi Kyjev, [[Ljviv]], [[Luck]] i [[Černihiv]], nahodet se ulice L.M. Revuckogo.<ref>[https://indexy.com.ua/search?search=%D0%B2%D1%83%D0%BB.+%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%83%D1%86%D1%8C%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE Indexy.com.ua]</ref> Škola v Iržavcu i muzična škola v Černihovu noset jegovo ime.<ref name="geroj" /> K česti Revuckogo v 1982 g. byla založena Premija imeni L.M. Revuckogo ({{Jezyky|uk|Премія імені Л. М. Ревуцького}}). Tuta premija priděljaje se vsakogodišno mladym kompozitoram i muzikantam za stvorjenje i/ili izvedenje tvorov dobyvših široko publično uznanje.<ref>{{Cite web | url = https://suspilne.media/culture/952273-stalo-vidomo-hto-zdobuli-premiu-revuckogo-u-2025-roci/#:~:text=%D0%A0%D0%B5%D0%B2%D1%83%D1%86%D1%8C%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE%20%E2%80%94%20%D1%89%D0%BE%D1%80%D1%96%D1%87%D0%BD%D0%B0%20%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%86%D1%8C%D0%BA%D0%B0%20%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%2C%20%D1%8F%D0%BA%D0%BE%D1%8E,%D0%B7%D0%B0%D1%81%D0%BD%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%20%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B8%20%D1%83%201982%20%D1%80%D0%BE%D1%86%D1%96 | first = Оксана | last = Заблоцька | title = Стало відомо, хто здобули премію Ревуцького у 2025 році | website = Суспильне | date = 2025-02-19 | language = uk | access-date = 2025-04-19}}</ref> == Tvory == {| class="wikitable" align="right" style="width:380px; margin-left:1em;" |- ! Poslušajte na YouTube! |- | align=center | [https://www.youtube.com/watch?v=_mHOHCWg07A ''Simfonija nr. 2 E-dur {{-|op.}} 12'']<br /><small>Izvodi: Kyjevsky simfoničny orkestr, dirigent: Luidži Gadžero</small> |- | align=center | [https://www.youtube.com/watch?v=j-Xyom1rU6s ''Koncert za fortepiano s orkestrom nr. 2 F-dur {{-|op.}} 18'']<br /><small>Izvodet: Dina Pysarenko, fortepiano; Kyjevsky simfoničny orkestr, dirigent: Luidži Gadžero</small> |- | align=center | [https://www.youtube.com/watch?v=deJ3zU07_MU ''Kantata «Hustyna»'']<br /><small>Izvodet: Marija Stefjuk, Oleksandr Djačenko; hor i orkestr Nacionalnoj opery Ukrajiny, dirigent: Lev Venedyktov</small> |- | align=center | [https://www.youtube.com/watch?v=ewcOaxWtZ0A ''Tri preludije {{-|op.}} 4'']<br /><small>Izvodi: Ksenija Vohmjanina, fortepiano</small> |} === Instrumentalne tvory === ;za orkestr * Koncert za fortepiano s orkestrom nr. 1 es-dur {{-|op.}} 2 (utračeny) * Simfonija nr. 1 A-dur {{-|op.}} 3 (1916–1920, rev. 1957) * Skice za simfoničny orkestr na ukrajinske narodne temy (1921) * Simfonija nr. 2 E-dur {{-|op.}} 12 (1927, rev. 1940) * Kozačok ({{Jezyky|uk|Козачок}}) (1929) * Moldavska kolěbanka za oboj s orkestrom (1932) * Koncert za fortepiano s orkestrom nr. 2 F-dur {{-|op.}} 18 (1934, rev. 1961) * Uvertura do opery ''Taras Buljba'' [[Mykola Lysenko|Mykoly Lysenka]] (1952) ;za kamerny ansambl * Strunny kvartet na ukrajinske narodne temy (skice, 1924) * {{-|Intermezzo}} ({{Jezyky|uk|Інтермецо}}) za skripku s fortepianom {{-|op.}} 10 (1926) * Menuet za skripku s fortepianom na ukrajinske narodne temy (1926) * Sonata za skripku s fortepianom (skice, 1926) * Moldavska kolěbanka za oboj s fortepianom (1932) * Balada za violončelo s fortepianom {{-|op.}} 20 (1933) * Tri melodije iz [[Uzbekistan]]a ({{Lang|uk|Узбецькі пісні}} «Uzbekske pěsnje») za klarnet s fortepianom (1943–1944) ;za fortepiano * Vals B-dur (1909, rev. 1951) * Polonez A-dur (1909) * Sonata h-moll (1912, rev. 1949) * Tri preludije {{-|op.}} 4 (1913–1914) * Dvě preludije {{-|op.}} 7 (1918–1921) * Dvě preludije {{-|op.}} 11 (1924) * Kanon b-moll (1927) * Diptih «Pěsnja. Humoreska» (1929) * Dvě transkripcije organnyh fug [[Johann Sebastian Bach|J.S. Baha]] * Improvizacija * Tri dětske piesy * Dvě etjudy === Vokalne i vokalno-instrumentalne tvory === ;Vokalne tvory s simfoničnym orkestrom * Horova opera ''Ščoroku'' ({{Jezyky|uk|Щороку}} «Vsakogodišno») na slova [[Oleksandr Oleś|Oleksandra Oleśa]], 1. čest (ok. 1923) * Kantata-poema ''Hustyna'' ({{Jezyky|uk|Хустина}} «Nosovka») na slova [[Taras Ševčenko|Tarasa Ševčenka]] (fortepianna versija 1922, orkestralna versija 1944) * {{Lang|uk|Уперед, хто не хоче конати}} «Vprěd, kto ne hoče umrěti» na slova Pavla Hrabovskogo (1924) * {{Lang|uk|Зима}} «Zima» na slova Oleksandra Oleśa (1924) * {{Lang|uk|Ой, весна красна}} «Oj, vesna krasna» na slova [[Maksym Ryljskyj|Maksyma Ryljskogo]] (1952) * {{Lang|uk|Ода пісні}} «Oda pěsnji» na slova Maksyma Ryljskogo (1956) ;Tvory za glas s orkestrom * {{Lang|uk|Монолог Тараса Бульби}} «Monolog Tarasa Buljby» na slova Maksyma Ryljskogo, na osnově pověsti [[Nikolaj Gogolj|Nikolaja Gogolja]] (1956) * Četyri ukrajinske narodne pěsnje: {{Lang|uk|Червона ружа}} «Črvena roza», {{Lang|uk|Їхав козак}} («Jehal kozak») (1928), {{Lang|uk|Та ой крикнули журавлі}} «Oj, i kriknuli žeravi», {{Lang|uk|Чуєш, брате мій}} «Slyšiš, brate moj» (1959) ;Pěsnje za glas s fortepianom * {{Lang|ru|Из слез моих}} «Iz solz mojih» na slova [[Heinrich Heine|Hajnriha Hajne]] (1907) * {{Lang|uk|Східна мелодія}} «Vozhodna melodija» na slova [[Lesja Ukrajinska|Lesje Ukrajinky]] (1922–1923) * {{Lang|uk|Ну розкажи ж}} «Nu razkaži že» na slova I. Homenka (1922–1923) * {{Lang|uk|Дума про трьох вітрів}} «Duma<ref>''Duma'' jest ustno prěkazana epična kozačska pěsnja, tradicijno recitovana putujučimi ukrajinskymi bardami ([[kobzar]]ami) pod instrumentalnym suprovodženjem.</ref> o treh větrah» na slova Pavla Tyčyny (1925) * {{Lang|uk|Тиша}} «Tišina» na vlastne slova (1922–1923) * {{Lang|uk|Де ті слова}} «Kde sut te slova» {{-|op.}} 8 nr. 1 na slova Oleksandra Oleśa (1924) * {{Lang|uk|Проса покошено}} «Prosa sut pokošene» {{-|op.}} 8 nr. 2 na slova Maksyma Ryljskogo (1924) ;Tvory za hor * {{-|A capella}} ** {{Lang|uk|На ріках, круг Вавилона}} «Na rěkah, okolo Babilona» {{-|op.}} 13 na slova Tarasa Ševčenka (1923) ** {{Lang|uk|Гукайте їх}} «Poklicajte jih» {{-|op.}} 14 na slova Mykoly Filjanskogo (1923) ** {{Lang|uk|Серце музики}} «Srdce muziky» {{-|op.}} 17 na slova Mykoly Voronogo (1922–1923) ** {{Lang|uk|У перетику ходила}} «V kusty hodila» na slova Tarasa Ševčenka (1924) ** {{Lang|uk|Гімн чернечий}} «Himn monahov» na slova Tarasa Ševčenka (1924) ** {{Lang|uk|Оборонцям свободи}} «Zaščitnikam svobody» na slova Oleksandra Kovalenka (1925) ** {{Lang|uk|Сльози дівочі}} «Děvje solzy» na slova [[Ivan Franko|Ivana Franka]] (1925) ** {{Lang|uk|На залізних дверях}} «Na želěznyh dverah» na slova Maksyma Ryljskogo (1925) ** {{Lang|uk|Ой чого ти почорніло}} «Oj, čemu ty počrnělo» na slova Tarasa Ševčenka (1927) ** {{Lang|uk|Татарська революційна пісня}} «Tatarska revolucijna pěsnja» (1928) ** {{Lang|uk|Війна війні}} «Vojna vojně» na slova [[Volodymyr Sosjura|Volodymyra Sosjury]] (1930) ** {{Lang|uk|Ой одна, я одна}} «Oj jedna, jesm jedna» na slova Tarasa Ševčenka (1938) * Okolo petdeseti tvorov za hor s suprovodženjem fortepiana ili orkestra ;Prětvorky narodnyh pěsnij * 39 tvorov za glas i fortepiano, medžu drugymi: ** {{Lang|uk|Сонечко}} «Solnečko» (1925) ** Cikl {{Lang|uk|Галицькі пісні}} «Galičske pěsnje» (1926) ** Cikl {{Lang|uk|Козацькі пісні}} «Kozačske pěsnje» (1926) * Četyri balkarske pěsnje (1926) ** {{Lang|uk|Ой, долай}}, balkarska narodna pěsnja za glas i fortepianno trio (1929) * Tvory za hor {{-|a capella}}, medžu drugymi: ** Ukrajinske narodne pěsnje v sborniku «Ukrajinske dumy i historične pěsnje» ({{Jezyky|uk|Українські думи та історичні пісні}}) (1919) * 16 tvorov za hor i fortepiano, medžu drugymi: ** {{Lang|uk|Три веснянки}} «Tri vesenne tance» (1926) * {{Lang|uk|Ой ти, зоре}} «Oj ty, zvězdo» za mužsky hor s orkestrom (1932, rev. 1944) === Muzika za teatr i do filmov === * Skice za operu {{Lang|uk|''Купальська ніч''}} «Noč Kupala» na osnově pověsti [[Nikolaj Gogolj|Nikolaja Gogolja]] * Muzika do inscenizacije ''Kamenjarov'' ({{Jezyky|uk|Каменярі}}) Ivana Franka (1926) * Muzika do filma ''Zemja'' ({{Jezyky|uk|Земля}}) (rež. [[Oleksandr Dovženko]]) (1930) * Muzika do filma ''Stepove pěsnje'' ({{Jezyky|uk|Степові пісні}}) (rež. Jakiv Urinov) (1933) * Muzika do dramy ''Bohdan Hmeljnyckyj'' ({{Jezyky|uk|Богдан Хмельницький}}) * Muzika do dramy ''Marusja Bohuslavka'' ({{Jezyky|uk|Маруся Богуславка}}) * Muzika do radio-emisij === Ostale === * Redakcija 1. česti Koncerta za fortepiano s orkestrom C-dur [[Viktor Kosenko|Viktora Kosenka]] * Redakcija i dopolnjenje opery ''Taras Buljba'' Mykoly Lysenka == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Literatura == * {{Cite book | url = https://uhb.chl.kiev.ua/images/uploaded_files/mbm/1951/pdf/1951.pdf | title = Гордість української музики. Інформаційний бібліографічний список для організаторів дитячого читання до 130-річчя від дня народження українського композитора Левка Миколайовича Ревуцького | last1 = Бацай | first1 = Л.В. | last2 = Красножон | first2 = В.М. | publisher = Міністерство культури України, Національна бібліотека України для дітей | place = Kyjev | year = 2018 | language = uk}} * {{Cite book | last = Бялик | first = Михаил | title = Л. Ревуцкий: Монография | place = Leningrad | year = 1979 | language = ru}} * {{Cite book | last = Бялик | first = Михаил | title = Л. Ревуцький. Риси творчості | publisher = Музична Україна | place = Kyjev | year = 1973 | language = uk}} * {{Cite book | first = Ніна | last = Герасимова-Персидська | title = Друга симфонія Л. Ревуцького: путівник | publisher = Мистецтво | place = Kyjev | year = 1963 | language = uk}} * {{Cite journal | url = https://issuu.com/culture.ua/docs/mu2014_1_web_skor | last = Герасимова-Персидська | first = Ніна | title = Спогади про Льва Миколайовича Ревуцького | journal = Музика | issue = Nr. 1 | year = 2014 | pages = str. 24–25 | language = uk}} * {{Cite book | last = Горюхіна | first = Надія Олександрівна | title = Симфонізм Л.М. Ревуцького | publisher = Мистецтво | place = Kyjev | year = 1965 | language = uk}} * {{Cite book | url = https://libkor.com.ua/php/editions_files/muzey_revuckogo.pdf | first = С. | last = Іволга | title = Музей Л.М. Ревуцького: Путівник | publisher = Чернігівське музичне училище ім. Л.М. Ревуцького | place = Tsjernihiv | year = 2005 | language = uk}} * {{Cite journal | url = https://issuu.com/culture.ua/docs/mu2014_1_web_skor | last = Кирейко | first = Віталій | title = Видатний учитель-творець | journal = Музика | issue = Nr. 1 | year = 2014 | pages = str. 20–21 | language = uk}} * {{Cite book | last = Кисельов | first = Григорій Леонідович | title = Л. М. Ревуцький: короткий нарис життя і творчості | publisher = Мистецтво | place = Kyjev | year = 1949 | language = uk}} * {{Cite book | last = Клин | first = Віктор Львович | title = Л. Ревуцький — композитор-піаніст | publisher = Наукова думка | place = Kyjev | year = 1972 | language = uk}} * {{Cite book | url = https://www.academia.edu/37627424/%D0%A2%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%87%D1%96%D1%81%D1%82%D1%8C_%D0%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BA%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%B2%D1%83%D1%86%D1%8C%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE_pdf | last = Кобрин | first = Наталія | title = Творчість Левка Ревуцького в контексті української музичної культури ХХ ст.: Методична розробка | place = Lviv | year = 2013 | language = uk}} * {{Cite book | last = Кузик | first = Валентина Володимирівна | title = Лев Миколайович Ревуцький | publisher = Інститут мистецтвознавства, фольклористики та етнології імені М. Т. Рильського НАН України | place = Ніжин | year = 2009 | language = uk}} * {{Cite book | last = Кузик | first = Валентина Володимирівна | title = Ревуцький Лев Миколайович | work = Енциклопедія історії України, т. 10| editor = В.А. Смолій i dr. | publisher = Інститут історії України НАН України; Наукова думка | place = Kyjev | year = 2012 | page = str. 160 | isbn = 978-966-00-1290-5 | language = uk}} * {{Cite book | last = Лісецький | first = С.Й. | title = Лев Миколайович Ревуцький | publisher = Наукова думка | place = Kyjev | year = 1989 | language = uk}} * {{Cite book | last = Поставна | first = А.К. | title = Становлення творчого методу Л. Ревуцького | publisher = Музична Україна | place = Kyjev | year = 1978 | language = uk}} * {{Cite book | last = Ревуцкий | first = Лев Николаевич | title = Статьи, воспоминания | publisher = Музычна Украина | place = Kyjev | year = 1989 | language = ru}} * {{Cite journal | url = https://nte.etnolog.org.ua/uploads/2020/2/publications/51.pdf | last = Сікорська | first = Ірина | title = Максим Рильский і Левко Ревуцький: грані співпраці | year = 2020 | journal = Народна творчість та етнологія | issue = 2 (384) | pages = str. 51–57 | language = uk}} * {{Cite book | last = Шеффер | first = Тамара Василівна | title = Л. М. Ревуцький. Нарис про життя і творчість | publisher = Держвидав | place = Kyjev | year = 1958 | language = uk}} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CR%5CE%5CRevutskyLev.htm | title = Revutsky, Lev | work = Internet Encyclopedia of Ukraine | language = en}} * {{Cite web | url = https://ukrainianlive.org/revutskyi-levko | title = Levko Revutskyi. Biography | website = ukrainianlive.com | language = en}} * {{Cite web | author = Кузик, Валентина Володимирівна | url = https://vue.gov.ua/%D0%A0%D0%B5%D0%B2%D1%83%D1%86%D1%8C%D0%BA%D0%B8%D0%B9,_%D0%9B%D0%B5%D0%B2_%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B9%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 | title = Ревуцький, Лев Миколайович | work = Велика Українська Енциклопедія | language = uk}} * {{Cite web | url = https://composersukraine.org/index.php?id=126 | author = Кузик, Валентина | title = ЛЕВ МИКОЛАЙОВИЧ РЕВУЦЬКИЙ. Біографічна довідка та творчий доробок | website = Національна Спілка композиторів України | language = uk}} * {{Cite web | url = http://resource.history.org.ua/cgi-bin/eiu/history.exe?&I21DBN=EIU&P21DBN=EIU&S21STN=1&S21REF=10&S21FMT=eiu_all&C21COM=S&S21CNR=20&S21P01=0&S21P02=0&S21P03=TRN=&S21COLORTERMS=0&S21STR=Revutskyj_L | title = Ревуцький Лев Миколайович | work = Енциклопедія історії Україны | publisher = Інститут історії України | language = uk}} * {{Cite web | url = https://archive.org/details/shevch05/page/441/mode/1up?view=theater | title = РЕВУЦЬКИЙ Лев Миколайович | work = Шевченківська енциклопедія, т. 5 | page = 441 | language = uk}} * {{Cite web | url = https://old.nas.gov.ua/UA//PersonalSite/Pages/default.aspx?PersonID=0000011232 | title = Ревуцький Лев Миколайович (21.02.1889-30.03.1977 ) | website = Національна академія наук України | language = uk}} * {{Cite web | url = https://composer.ucoz.ua/publ/ukr_kompozytory/revuski/13-1-0-13 | title = Ревуцький, Левко Миколайович | website = Композитор | language = uk}} * {{Cite web | url = https://www.warheroes.ru/hero/hero.asp?Hero_id=10233 | title = Ревуцкий Лев Николаевия | website = Герои страны | language = ru}} * [https://web.archive.org/web/20250125165145/https://issuu.com/culture.ua/docs/mu2014_1_web_skor ''Музика'' nr. 1 (2014)] – Ukrajinsky muzičny časopis, cělkovito posvečeny Levku Revuckomu (74 str.) {{Članok s zvězdoju}} {{DEFAULTSORT:Revuckyj, Levko}} [[Kategorija:Ukrajinski kompozitori]] fsleo2u6g8m4ci3dkul2xsthhtjusoz 0 1278 44468 44075 2026-07-28T15:46:47Z IJzeren Jan 9 44468 wikitext text/x-wiki {{Kartka osoba | name = Lěši | honorific suffix=[[Duh-gospod]]<br/> Lěsny duh | misc = '''Krajina''' &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Slovjansky svět]] | image = [[Fajl:Leshy (1906).jpg|thumb|290px|Rysunok [[N. Brut]]a s obložky časopisa «[[Lěši (časopis)|Lěši]]», 1906]] | alt = [[duh-gospod]] [[lěs]]a }} '''Lěši''', takože '''lěsovik''', '''lěšak''', '''lěsovy''' ili '''borovy''', '''borovik''' jest lěsny duh v slovjanskoj [[Mitologija|mitologiji]] i jedin iz najpopularnějših jej personažev. Gospod lěsa i opekun vsih jego žiteljev. == Etimologija == Ime '''lěšego''' jest nerazryvno svezano s samim lěsom. Formujemo dodavanjem prisvojiteljnogo sufiksa, proizhodi od praslovjanskogo *{{-|''lěsъ''}} i, dalje, od praindoevropejskogo *{{-|''leh₁sos''}} ("lěs, gaj"), od ktorogo takože pragermansko *{{-|''lāsu''}} i zato anglijsko {{-|''lease''}} ("pastvišče"). Totožnym razom jest formovano ime '''borovik''', že od *{{-|''borъ''}} i, dalje, *{{-|''bʰorus''}} ("iglasty/hvojny lěs") i zato jest kognatom staroskandinavskogo {{-|''bǫrr''}} (tip drěva). == Pohodženje == Ponekogda spominajut, že lěšim mogut stati se ljudi, ktori sut prokleti jihnymi roditeljami ili ktori sut se zabludili v lěsu i tam izniknuli bezvěstno. Po inym narodnym uvěram lěši rodžajut se od seksualnoj svezi žen s nečistoju siloju. Něktori izslědovatelji občet lěših s osoblivoju grupoju mrtvecov. Po hristianskym uvěram lěsoviky sut abo padši angely, že okazali se v lěsah poslě upada s nebes, abo děti Adama, ktoryh on zasramil se izstaviti Bogu i zato je shoval jih v kustah. == Oblik == Lěši često izgledaje kako starec s dolgoju bradoju (poněkogda zelenoju) i v obračenoj naopak odědži, s lěvoju obuvju na pravoj nogě, a jego oči sut zelene i goret kako vugolj. Poněkogda može imati palku ili pušku. Lice može siněti, zato že krv imaje nebesku. Jego rast silno razni se i zavisi od okolic. V jedin moment on jest tojže vyšiny, že same vysoke drěva; v iny moment on skryvaje se medžu jagod. Jestli on togo želaje, može obračati se vo vsekago zvěra ili rastlinu, že sut v jego lěsu, prijeti oblik pokojnogo člověka, a takože stati vihrom i napravjati se po lěsu s nepravdopodobnoju bystrostju. Često lěši imaje oblik "himery", objedinjajučej oznaky različnyh zvěrev. Lěši jest molčalivy, no glasny. Hot on govori velmi rědko, može imitovati glasa zvěrev i šum větra, pěvati bez slov (takože zvučno, kako lěs v burju), rukopleskati i smějati se kako grom, jednako zamolkaje tutčas, kogda uslyši pěvanje kokota. Imaje lěši i rodinu: suprugu ('''lěša''', '''lěšačiha, lěšačka, lěšuha, lěsoviha''') i dětij ('''lěšeneta, lěšenky'''). Obitaje lěši so svojeju rodinoju v dupje drěv ili na jihnih vršinah. == Nrav == V narodnoj věrě lěši jest kaprizny, ale, v cělom, nevtralny duh. Hot on i ljubi zle směšky, bliz nikogda ne gubi ljudij bez osoblivoj na to pričiny. Lěši često zaměšivaje pute i pogružaje oči putnikov vo mglu, daby zabluditi jih v lěsu zaradi směha ili pomsty za činjenje zla lěsu i jego žiteljam. Osoblivo on ne ljubi drěvorubov i tyh lovcev, že lovet v jego vlastničstvah bez darovanja žrtv. Dětam i tym ljudjam, koje odnoset se k lěsu s považanjem, lěši pomogaje znajdti věrnu stežku do bogatoj gribnoj ili jagodnoj poljany, napravjaje zabludivših do jihnego domu, zagonjaje divinu na lovca. 4-ogo že čisla desetogo měseca (oktobra) lěši sut osoblivo zli i v tutoj denj sěljani ne smějut stupati do lěsa. Lěši běsnujut se ješče do 17-ogo čisla, do "lěšegona", kogda propadut pod zemju, da by javiti se iznova po vesně pri shodu sněga i odtajanji zemji od ledu. Lěši jest teritorialny duh i čti granice s inymi lěšimi i borovikami (odroda lěših, že obyvaje v iglastyh lěsah), a takože svojimi pobratimami [[Poljevy (mitologija)|poljevymi]], že sut na poljanah i lukah. Ne hodi lěši i do sel, daby ne spirati se s [[Domovik (mitologija)|domovikami]] i [[Bannik (mitologija)|bannikami]], osoblivo do tyh sel, kde sut "dvuoči" psi (psi s dvoma pljamami nad očami), trikolorne kotky, i kde pěvajut črny kokoty. V něktoryh věrjenjah lěši sut zakoreněli kartovi igrači. Ljudi povezyvajut masovu migraciju zvěrev (osoblivo zajecev i veveric) s tym, že jedin lěši jest proigral inomu v karty čest svojego iměnja. Tako, v 1859 godu, [[siberijski starožily]], povědali kako "russki lěši sut nadigrali siberijskyh, i zato siberjaky (siberijski lěši) nyně gonut divinu iz tajgy črěz [[Toboljsk]] na [[Uraljske gory]]". == Obredy i sposoby obrany == Kakoby silno lěši ne tajil svojego pravdivogo oblika, jego jestestvo možno legko razkryti, jestli glednuti na njego črěz pravo uho konja ili črěz [[homut]], sěde medžu trěmi [[brana]]mi. Jerebina jest najlěpšej obranoj od lěšego. Da by obraniti se od zloj volji lěsnogo duha jest potrěbno znajdti "ledinu", že jest vozvyšenost obrastša mělkym lěsom, kde takože raste jerebina. Važno odrubiti od njej větku s "odrastelinami" (mladymi zarodkami) i vsakčas imati pri sobě, a takože poměstiti několiko nevelikyh větok u srdca i hrebta. Takože věrnymi metodami do proganjanja duha sut neprěstanne prokletstva i povtarjanje ljubimoj prislovicy lěšego: "''šel, našel, utratil''". Zabludivši ljudi imajut prisěsti na prvoj kladě i upodobiti se obliku lěšego: obratiti naopak vrhnu odědžu, naděti lěvu obuv na pravu nogu ili pravu rukavicu na lěvu ruku. Jestli v bědě okazali se několiko ljudej, oni imajut obměniti se obračenoju naopak odědžoju medžu soboju. Ti, kto sut v dobryh odnošenjah s lěsom, mogut prosto poprositi lěšego ob pomoči. Pri sustrěči s lěšim trěba načrtati krug iz solji, ognja ili někym čarovnym prědmetom. Trěba dokončiti dialog těm prvym slovom, že počel dialog, ili zakričati "''Ovečja morda, ovečja volna!''". == Lěši i ljudi == Suči nevtralnym duhom, lěši jest sposoben do dogovorenja, jednako to ne označaje, že možno odnositi se k jego avtoritetu neseriozno, ibo on jest absolutnym gospodom lěsa i vsih jego žiteljev. Ljudi često upotrěbjajut ime lěšego v prokletstvah: "''idi do lěšego''", "''lěši by te zadavil''" i tako dalje. Podobne slovesa dosadžajut lěšego i zato povinno se byti ostražnje so svojeju molvoju v lěsu. Ale vyše za vsih lěši karaje, kogda rodeča žena, izgubivša trpělivost v mukah poroda, klne sebe ili děte, vtogda jejino děte jest prěznačeno do lěšego s togo momenta, že zamrl poslědnji zvuk prokletstva. Lěši odnosi prokleto děte do lěsa tutčas po rodženju i podkladaje zaměsto njego "lěsno dětišče", že jest boljno i bezpokojno. Jestli že děte smogut krestiti do togo, lěši čekaje 7 lět i togda vabi jego do lěšu. Lěši imaje toliko minutu v denonočju, kogda on može vabiti člověka do lěsa. Obyčno proklete v lěsu živut nedolgo, a jestli čudom ktokoli smože znajdti děte, on bude v ubogom stanju: bude dikym, nesposobnym do socializaciji i ne pametajučim čto s nim stalo se. Ovčari obhodet stado i sadet se na osikovy penj ili povalenu brězu, izgovoret magičnu formulu i darujut lěšemu hlěb s solju, razpisany velikdenjeve jajca ili jednu-dvě kravy, že izgynut pri pasenje v lěsu. Po toj čas, dopoka jestvuje dogovor, lěši sam paše stado v lěsu i obrěgaje jego, a člověk obvezyvaje se nikako ne kontaktirovati s inymi ljudami, ne činiti zlo stadu, ne loviti divinu i ne sěkati drěvesa Lovci zaključajut s lěšim dogovor v Noč Kupaly, kogda ostavjajut v korenjah izkorenjenyh drěv i na razputjah lěsnyh stežek hlěb s solju i svojimi vlasami/nogtami, svoju krv ili prvu žrtvu, takože dogovor može byti pisan krvju na papiru ili listu rastliny. Taky dogovor povinen byti v strogoj tajně. Člověk obvezyvaje se loviti v tyh dnjah i v takoj kolikosti, ako bylo obgovoreno s lěšim. Lěšim pripisyvajut strast do děv, časom jih obvinjajut za odnošenja mladyh děvčet. Jednako poněkogda děvčeta sami odhodet do lěših na 2-3 lěta i vračajut se s bogatstvami. Od takyh kontaktov nikogda ne pojavjajut se děti. == Film == Lěši igraje rolju v različnyh knigah, poemah i filmah, medžu drugymi v češskom kratkom filmu ''[[Lěši (film)|Lěši]]'' ({{Jezyky|cs|Lesapán}}). [[Kategorija:Slovjanska mitologija]] sa96mbbn2ar9g3cc7j70u6gf65ivpdl 0 1281 44539 35334 2026-07-28T22:49:55Z IJzeren Jan 9 44539 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=May 2026}} {{Kartka serial | above_title = Madagaskar | image = Madagascar logo.png | caption = Logo "Madagaskara" | director = {{Plainlist| * {{-|Eric Darnell|Ерик Дарнел}} * {{-|[[Tom McGrath (animator)|Tom McGrath]]|[[Tom McGrath (animator)|Том Макграт]]}} }} | writer = {{Plainlist| * [[Mark Burton (filmar)|Mark Burton]] * {{-|[[Billy Frolick]]|[[Billy Frolick|Били Фролик]]}} * {{-|Eric Darnell|Ерик Дарнел}} * {{-|[[Tom McGrath (animator)|Tom McGrath]]|[[Tom McGrath (animator)|Том Макграт]]}} }} | producer = {{-|[[Mireille Soria]]|[[Mireille Soria|Миреj Сориа]]}} | starring = {{Plainlist|<!--Per poster billing--> * {{-|[[Ben Stiller]]|[[Ben Stiller|Бен Шилер]]}} * {{-|[[Chris Rock]]|[[Chris Rock|Крис Рок]]}} * {{-|[[David Schwimmer]]|[[David Schwimmer|Давид Швимер]]}} * {{-|[[Jada Pinkett Smith]]|[[Jada Pinkett Smith|Джада Пинкет Смит]]}} * {{-|[[Sacha Baron Cohen]]|[[Sacha Baron Cohen|Саша Барон Коен]]}} * {{-|[[Cedric the Entertainer]]}} * {{-|[[Andy Richter]]|[[Andy Richter|Анди Рихтер]]}} }} | editor = {{-|[[H. Lee Peterson]]|[[H. Lee Peterson|Х. Ли Петерсон]]}} | music = {{-|[[Hans Zimmer]]|[[Hans Zimmer|Ханс Цимер]]}} | studio = {{-|{{Plainlist| * [[DreamWorks Animation]] * [[PDI/DreamWorks]] }}}} | distributor = {{-|[[DreamWorks Pictures]]}}{{Efn|name=Distributor}}<ref>{{Cite web |title=Madagascar |url=https://www.boxofficemojo.com/release/rl1398834689/ |website=[[Box Office Mojo]] |publisher=[[IMDbPro]] |access-date=January 13, 2025}}</ref> | released = 27 maja 2005 | runtime = 86 minut<!--Theatrical runtime: 85:54--> | language = [[Anglijsky jezyk|anglijsky]] | country = [[Sjedinjene Štaty Ameriky|SŠA]] | budget = 75 milionov $<ref name="TheNumbers">{{Cite web |title=Madagascar (2005) - Financial Information |url=https://www.the-numbers.com/movie/Madagascar#tab=summary |website=[[The Numbers (website)|The Numbers]] |access-date=January 30, 2026 |archive-date=November 5, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211105022133/https://www.the-numbers.com/movie/Madagascar#tab=summary |url-status=live }}</ref><ref name="Box Office Mojo">{{Cite web |title=Madagascar (2005) |url=https://www.boxofficemojo.com/title/tt0351283/ |website=[[Box Office Mojo]] |access-date=January 30, 2026 |archive-date=November 5, 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211105022133/https://www.boxofficemojo.com/title/tt0351283/ |url-status=live }}</ref> | gross = 558 milionov $<ref name="TheNumbers" /> }} {{-|'''Madagascar'''. DreamWorks. Eric Darnell. Tom McGrath. 2005.}} == Linky i referencije == {{Iztočniky}} == Vnješnje linky == {{Prěvod|en|Madagascar (film)}} [[Kategorija:Filmy]] ci0uo7r8vrpmpouk5b0svikd9s4r1b8 0 1301 44469 43762 2026-07-28T15:47:06Z IJzeren Jan 9 44469 wikitext text/x-wiki {{Kartka osoba | name = Mao Czedun | native_name = {{Big|{{Lang|zh-hans|毛泽东}}}} | native_name_lang = | image = [[Fajl:Mao_Tse_Tung.jpg|center|frameless|Mao v lětu 1950]] | imagesize = | caption = Mao v lětu 1950 | office = [[Predsědatelj Komunističskoj partije Kitaja]] | term_start = 20 marca 1943 | term_end = 9 septembra 1976<ref>Mao Czedun iměl dolžnost [[Rukovoditelj Komunističskoj partije Kitaja|Rukovoditelj KPK]] i titul "Prědsědatelj Centralnogo Politbjura" od 20 marca 1943 g. do 19 junija 1945 g., i "Prědsedatelj Centralnogo komiteta KPK" od 19 junija 1945 g. do smrti 9 septembra 1976 g.</ref> | predecessor = [[Čžan Wenjtjanj]] (kako [[Generalny sekretar Komunističnoj partije Kitaja|generalny sekretar]]) | successor = [[Hua Guofen]] | deputy = {{Unbulleted list|[[Liu Shaoqi]]|[[Lin Biao]]|[[Zhou Enlai]]|Hua Guofeng}} | order2 = 1st | office2 = Chairman of the People's Republic of China | term_start2 = 27 September 1954 | term_end2 = 27 April 1959 | premier2 = Zhou Enlai | deputy2 = [[Zhu De]] | predecessor2 = | successor2 = Liu Shaoqi | office3 = [[Chairman of the Central Military Commission (China)|Chairman of the Central Military Commission]] | deputy3 = {{Unbulleted list|Zhu De|Lin Biao|[[Ye Jianying]]}} | term_start3 = 8 September 1954 | term_end3 = 9 September 1976 | predecessor3 = | successor3 = Hua Guofeng | office4 = Chairman of the [[Central People's Government of the People's Republic of China (1949–1954)|Central People's Government]] | term_start4 = 1 October 1949 | term_end4 = 27 September 1954 | deputy4 = | premier4 = Zhou Enlai | predecessor4 = ''Office established''<br />[[Li Zongren]] (as [[President of the Republic of China]]) | successor4 = | office5 = [[Chairman of the Chinese People's Political Consultative Conference]] | term_start5 = 9 October 1949 | term_end5 = 25 December 1954 | predecessor5 = ''Office established'' | successor5 = Zhou Enlai | birth_name = | birth_date = 26 dekembra 1893 | birth_place = [[Šaošanj]], Hunanj, [[Kitaj]] | death_date = 9 septembra 1976 (82 lět) | death_place = Pekin, Kitaj | resting_place = [[Pametna sala prědsědatelja Mao]] | party = [[Komunističska partija Kitaja|KPK]] (od 1921) | otherparty = [[Gominjdan]] (1925–1926) | spouse = {{Unbulleted list|[[Luo Ihsju]] od 1907 do 1910 (umrěla)|[[Jan Kajhuj]] dekembr 1920 - 14 novembra 1930 (umrěla)|[[He Zičženj]] od 1928 do 1937 (razvod)|[[Dzjan Ćyn]] od 20 novembra 1938}} | children = {{Plainlist| * 10, vključno: * [[Mao Anjin]] * [[Mao Anjćyn]] * [[Mao Anjlun]] * [[Jan Juehua]] * [[Li Minj (dčera Mao Czeduna)|Li Minj]] * [[Li Na (dčera Mao Czeduna)|Li Na]]}} | parents = {{Unbulleted list|[[Mao Jičan]]|[[Wenj Ćymej]]}} | alma_mater = [[Hunanjsky prvy pedagogičny universitet]] | signature = [[Fajl:Mao Zedong signature.svg|center|frameless]] | module2 = {{Navbox | titlestyle = background-color:#FCF;text-align:center; | title = Členstvo v centralnyh organah KNR | bullets = on | group 1 = Členstvo | list1 = * 1964–1976: člen [[Vsekitajsko sobranje narodnyh prědstaviteljev|Vsekitajskogo sobranja narodnyh prědstaviteljev]] * 1954–1959: člen Vsekitajskogo sobranja narodnyh prědstaviteljev * 1938–1976: člen [[6-to Politbjuro Centralnogo Komiteta Komunističnoj partije Kitaja|6-go]], [[7-my Sekretariat Komunističnoj partije Kitaja|7-go]], [[8-mo Politbjuro Centralnogo Komiteta Komunističnoj partije Kitaja|8-go]], [[9-to Politbjuro Centralnogo Komiteta Komunističnoj partije Kitaja|9-go]], [[10-to Politbjuro Centralnogo Komiteta Komunističnoj partije Kitaja|10-go]] Politbjuro * 1938–1976: člen [[6-ty Centralny komitet Komunističnoj partije Kitaja|6-go]], [[7-my Centralny komitet Komunističnoj partije Kitaja|7-go]], [[8-my Centralny komitet Komunističnoj partije Kitaja|8-go]], [[9-ty Centralny komitet Komunističnoj partije Kitaja|9-go]], [[10-ty Centralny komitet Komunističnoj partije Kitaja|10-go]] Centralnyh komitetov }} }} '''Mao Czedun''' ({{Jezyky|zh-hans|毛泽东}}; novo ime: '''Žun-č’''' 润芝; * 26 dekembra 1893, [[Šaošanj]] – † 9 septembra 1976, [[Pekin]]), znajemy takože pod oficialjnzm prězviščem '''Veliky kormidelnik''' (伟大舵手 – ''Wej-ta tuo-šou''), byl [[kitaj]]skym [[Politika|politikom]], [[revolucionar]]om i [[Politična teorija|političnym teoretikom]], osnovateljem [[Kitaj|Kitajskoj narodnoj republiky]], ktoru vědl po vitezstvu v gradžanskoj vojně s [[Gominjdan|nacionalistami]] kako predsedatel [[Komunističska partija Kitaja|komunističskoj partije]] od jej vzniku v roku 1949 až do svojej smrti v roku 1976. Ideologično byl [[Marksizm-leninizm|marksistom-leninistom]], i jego teorije, vojenske strategije i politika sut zajedno znajeme kako [[maoizm]].<ref name="famine">{{Cite web|url = http://federation.ens.fr/ydepot/semin/texte1213/NAN2012INS.pdf| archive-url = https://web.archive.org/web/20140222141359/http://federation.ens.fr/ydepot/semin/texte1213/NAN2012INS.pdf|archive-date = 2014-02-22| title = The Institutional Causes of China’s Great Famine 1959-1961| author1 = Xin Meng|author2 = Nancy Qian|author3 = Pierre Yared}}</ref> == Životopis == Mao Czedun narodil se v sělu Šaošanj, v provinciji [[Hunanj]], v odnosno bogatoj zemjedělečskoj rodině. Od dětstva projavjal jest pritegnutje k edukaciji, ktora se jest jemu dostala v Čžan-ša i v [[Pekin]]u, kde on jest dovršil studiovanje v učiteljskom institutu i naslědno posvetil sebe pedagogikě i žurnalistikě. V roku 1918 začel pracovati v bibliotekě [[Pekinsky universitet|Pekinskogo universiteta]], i na razliku od svojih sučasnikov ne izkoristal jest možlivost studija v čudžině. V času jego mladosti byl Kitaj slabym, v krajine vladala anarhija, ktoru sut koristili oddělne vojenske vladari, vslěd tako nazyvanoj diplomacije vojenskyh korabov, ktoru praktikovali čudže velesily. Mao postignul, že političny vakuum može zapolniti sila, čto pozdneje izrazil citatom "moč izrastaje iz glavnoj pušky". V Pekinu se zapoznal s mysljami [[marksizm]]a, i v roku 1921 pomagal budovati [[Komunističska partija Kitaja|Komunističsku partiju Kitaja]]. Kako revolucionar zajmal se organizovanjem zemjedělcev v političnu silu, a v roku 1928 učestvoval v povstanju, po neuspechu ktorogo se skryl v provinciji [[Czjanši]]. Obkruženje tutoj oblasti vojskami privedlo k tomu, že Mao zajedno s dalšimi drugarami začel t. zv. "Dolgy pohod" – najmě podčas njego se Mao projevil kako vodž. V srědině 30-tyh, kogdy jego izniščene sily dorazili sut do [[Janj-anj|Janj´anja]], už byl Mao sposobny obraniti se pritisku [[Josif Vissarionovič Stalin|Stalina]] na doseženje promoskovskogo voditeljstva. V tutoj době iztvoril sebe [[kult ličnosti]] i razvil svoju vlastnu političsku filozofiju, ktore se stala izvěstna kako Mao-Czedunovo myšlenje. V roku 1945 se Mao stal predsedateljem KP Kitaja. [[Fajl:Mao Proclaiming New China.JPG|thumb|left|Mao Czedun pri proglašenju [[Kitaj|Kitajskoj narodnoj republiky]], 1 oktobra 1949.]] Komunističska partija Kitaja jest prišla k moči v lětu 1949 po dvoh desetilětjah bojov s [[Gominjdan|nacionalistami]], oddělenymi vojenskimi vodžami i [[Japonska imperija (1868-1945)|japonskimi]] okupačnymi silami. Uspešna [[partizanska vojna]], vědena partijeju, za ktoru Mao jest izrabotal strategiju i ideologiju, se stala vzorom za t. zv. osvoboditelne ruhy po celomu světu. Alians s Gominjdanom podčas vojny protiv Japoncev i pomoć [[Moskva|Moskvy]] sut jemu umožnili izbudovanje značnoj vojenskoj sily i razširenje mrežy partizanskyh odredov. Sposobnost udržeti partiju pri životu i v tyh najtežših uslovijah i rěšiteljne vitezstva podčas gradžanskoj vojny jemu po iztvorenju [[Kitaj|Kitajskoj narodnoj republiky]] 1-go oktobra 1949 lěta sut priniesli veliku slavu. Priněsl mir krajine, obsadžanoj 30 lětami vojn, hoti to bylo za cenu diktatury jednoj partije i strogoj centralizacije državy. S pomoćju [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]] byl Mao od začetka uspešnym i na polju ekonomičnogo i političnogo obnovjenja. Edukacija i zdravoohranjenje sut stali dostupnymi za každogo i vzrastli sut gramotnost i životna uravenj. Mao htěl iz Kitaja izrobiti promyslovu i zemjeděljsku velisilu, i vse do konca 1950-h rokov, čto bylo ne realno. Mao Czedunu ne podobala se sistema sovětskogo stilja, iztvorena po roku 1949. Zato v roku 1958 rěšil pristupiti k „[[Veľký skok vpred|Velikomu skoku vprěd]]“ (1958 – 1962), ktory imal krajinu bystro pribliziti ko komunizmu. O lěto pozděje jest nastal v cěloj krajine [[glad]], vslěd ktoromu izginulo jest bezmalogo 30 milionov ljudij.<ref name="famine" /> Prědstavovalo to 5% onogdašnogo nasěljenja. Totalno fiasko tutogo projekta bylo za Mao težkym udarom i poniženjem. On jest sformuloval svoje ideje v t. zv. ''[[Črvena kniga Mao|Črvenoj knigě]],''<ref>{{Cite book | title = Citáty z díla předsedy Mao Ce-tunga | edition = 1. vyd. (malý formát) | location = Peking | publisher = Nakladatelství cizojazyčné literatury | year = 1968 | pages = 382 | language = Česky }}</ref><ref>{{Cite book | title = Citáty z díla předsedy Mao Ce-tunga | location = Kolín | publisher = Beth-Or | year = 2011 | isbn = 978-80-270-6216-4 | pages = 382 }}</ref> i jih izučenje bylo obvězno.<ref>{{Cite web|url= http://www.ucanews.com/news/why-does-china-want-its-people-to-read-more/69029| title= Why does China want its people to read more?}}</ref><ref name="maolife">{{Cite book | last = Short | first = Philip | title = Mao: A Life | publisher = Henry Holt and Company | year = 2001 | isbn = 978-0-8050-6638-8 | pages = 824 | url = http://books.google.ie/books/about/Mao.html?id=4y6mACbLWGsC&redir_esc=y | language = English }}</ref><ref>{{Cite book | last= Chang | first = Jung | title = Mao: The Unknown Story | publisher = Anchor | year = 2005 | isbn = 978-0-224-07126-0 | pages = 801 | url =http://www.amazon.com/Mao-Unknown-Story-Jung-Chang/dp/0679746323 }}</ref> Tuta kniga se stala osnovoju [[Kulturna revolucija v Kitaju|Velikoj kulturnoj revolucije]] (1966 – 1969), podčas ktoroj postigli bezžalostne čistky vsekakyh členov partije, ktoryh podozrěvali z neposlušnosti. Žrtvami terora, směrovanogo protiv staršej generacije i partijnoj nomenklatury padli sut dalši tyseče ljdij. Take utraty Mao ne mněval važnymi, zatože tvrdil, že KItaj jest ogromny i para milionov mrtvych jego neogrozi.<ref name="maolife" /> V roku 1959 Mao narušil odnošenja so Sovětskym sojuzom i odrezal Kitaj od ostaljnogo socialističskogo bloku. Byl ubědženym, že se neodvratimo blizi [[jadrna vojna]] so Sovětskym sojuzom. Zatom krajinu zavědl do stanja gorečky vooruženja, ktoro do jego smrti skoro polno zruinovalo ekonomiku.<ref>{{-|Schram, Stuart (1966). Mao Tse-Tung.}}</ref> Rěšil udělati kroky protiv Črvenoj gvardije kulturnoj revolucije Hunwejbin, činy ktoroj mogli sut prěrasti v gradžancku vojnu. Tako, Mao Czedun jest vystupil na 9. sjezdu KP Kitaja v roku 1969 i priznaj něktore ekscesy "kulturnoj revolucije" nepravilnymi, i jego ideje byli znova prijate kako idejova osnova partije. Suglasno jego sovrěmennikam, byl Mao Czedun gordy, avtoritarny, neprědvidimy ale prěd vsem gruby.<ref name="maolife" /> O jego naklonnosti k ženam, najmě k mladym děvčatam, govori svědočstvo ličnogo lěkara. Vsi vodžovy ljubovnicy museli povinne pročitati knigu "Tajny put obyčajnogo mladogo děvčata", ktora byla učebnikom [[Taoizm|taoistskyh]] seksualnyh praktik. V poslednyh lětah života trpěl Veliky kormidelnik [[Boleznj Parkinsona|boleznju Parkinsona]], i vse jego děla sut dělali jego žena i [[Čžou Enlaj]], soratnik i prava ruka Mao od začetka jego političnoj kariery. ==Linky i referencije== {{Iztočniky}} ==Vnešnje linky== * {{Prěvod|sk|Mao Ce-tung}} [[Kategorija:Kitajci]] [[Kategorija:Politični lideri]] almeyxtlj186inxtmvo13vq0jlxi2ai 44470 44469 2026-07-28T15:47:49Z IJzeren Jan 9 44470 wikitext text/x-wiki {{Kartka osoba | name = Mao Czedun | native_name = <center>{{Big|{{Lang|zh-hans|毛泽东}}}}</center> | native_name_lang = | image = [[Fajl:Mao_Tse_Tung.jpg|center|frameless|Mao v lětu 1950]] | imagesize = | caption = Mao v lětu 1950 | office = [[Predsědatelj Komunističskoj partije Kitaja]] | term_start = 20 marca 1943 | term_end = 9 septembra 1976<ref>Mao Czedun iměl dolžnost [[Rukovoditelj Komunističskoj partije Kitaja|Rukovoditelj KPK]] i titul "Prědsědatelj Centralnogo Politbjura" od 20 marca 1943 g. do 19 junija 1945 g., i "Prědsedatelj Centralnogo komiteta KPK" od 19 junija 1945 g. do smrti 9 septembra 1976 g.</ref> | predecessor = [[Čžan Wenjtjanj]] (kako [[Generalny sekretar Komunističnoj partije Kitaja|generalny sekretar]]) | successor = [[Hua Guofen]] | deputy = {{Unbulleted list|[[Liu Shaoqi]]|[[Lin Biao]]|[[Zhou Enlai]]|Hua Guofeng}} | order2 = 1st | office2 = Chairman of the People's Republic of China | term_start2 = 27 September 1954 | term_end2 = 27 April 1959 | premier2 = Zhou Enlai | deputy2 = [[Zhu De]] | predecessor2 = | successor2 = Liu Shaoqi | office3 = [[Chairman of the Central Military Commission (China)|Chairman of the Central Military Commission]] | deputy3 = {{Unbulleted list|Zhu De|Lin Biao|[[Ye Jianying]]}} | term_start3 = 8 September 1954 | term_end3 = 9 September 1976 | predecessor3 = | successor3 = Hua Guofeng | office4 = Chairman of the [[Central People's Government of the People's Republic of China (1949–1954)|Central People's Government]] | term_start4 = 1 October 1949 | term_end4 = 27 September 1954 | deputy4 = | premier4 = Zhou Enlai | predecessor4 = ''Office established''<br />[[Li Zongren]] (as [[President of the Republic of China]]) | successor4 = | office5 = [[Chairman of the Chinese People's Political Consultative Conference]] | term_start5 = 9 October 1949 | term_end5 = 25 December 1954 | predecessor5 = ''Office established'' | successor5 = Zhou Enlai | birth_name = | birth_date = 26 dekembra 1893 | birth_place = [[Šaošanj]], Hunanj, [[Kitaj]] | death_date = 9 septembra 1976 (82 lět) | death_place = Pekin, Kitaj | resting_place = [[Pametna sala prědsědatelja Mao]] | party = [[Komunističska partija Kitaja|KPK]] (od 1921) | otherparty = [[Gominjdan]] (1925–1926) | spouse = {{Unbulleted list|[[Luo Ihsju]] od 1907 do 1910 (umrěla)|[[Jan Kajhuj]] dekembr 1920 - 14 novembra 1930 (umrěla)|[[He Zičženj]] od 1928 do 1937 (razvod)|[[Dzjan Ćyn]] od 20 novembra 1938}} | children = {{Plainlist| * 10, vključno: * [[Mao Anjin]] * [[Mao Anjćyn]] * [[Mao Anjlun]] * [[Jan Juehua]] * [[Li Minj (dčera Mao Czeduna)|Li Minj]] * [[Li Na (dčera Mao Czeduna)|Li Na]]}} | parents = {{Unbulleted list|[[Mao Jičan]]|[[Wenj Ćymej]]}} | alma_mater = [[Hunanjsky prvy pedagogičny universitet]] | signature = [[Fajl:Mao Zedong signature.svg|center|frameless]] | module2 = {{Navbox | titlestyle = background-color:#FCF;text-align:center; | title = Členstvo v centralnyh organah KNR | bullets = on | group 1 = Členstvo | list1 = * 1964–1976: člen [[Vsekitajsko sobranje narodnyh prědstaviteljev|Vsekitajskogo sobranja narodnyh prědstaviteljev]] * 1954–1959: člen Vsekitajskogo sobranja narodnyh prědstaviteljev * 1938–1976: člen [[6-to Politbjuro Centralnogo Komiteta Komunističnoj partije Kitaja|6-go]], [[7-my Sekretariat Komunističnoj partije Kitaja|7-go]], [[8-mo Politbjuro Centralnogo Komiteta Komunističnoj partije Kitaja|8-go]], [[9-to Politbjuro Centralnogo Komiteta Komunističnoj partije Kitaja|9-go]], [[10-to Politbjuro Centralnogo Komiteta Komunističnoj partije Kitaja|10-go]] Politbjuro * 1938–1976: člen [[6-ty Centralny komitet Komunističnoj partije Kitaja|6-go]], [[7-my Centralny komitet Komunističnoj partije Kitaja|7-go]], [[8-my Centralny komitet Komunističnoj partije Kitaja|8-go]], [[9-ty Centralny komitet Komunističnoj partije Kitaja|9-go]], [[10-ty Centralny komitet Komunističnoj partije Kitaja|10-go]] Centralnyh komitetov }} }} '''Mao Czedun''' ({{Jezyky|zh-hans|毛泽东}}; novo ime: '''Žun-č’''' 润芝; * 26 dekembra 1893, [[Šaošanj]] – † 9 septembra 1976, [[Pekin]]), znajemy takože pod oficialjnzm prězviščem '''Veliky kormidelnik''' (伟大舵手 – ''Wej-ta tuo-šou''), byl [[kitaj]]skym [[Politika|politikom]], [[revolucionar]]om i [[Politična teorija|političnym teoretikom]], osnovateljem [[Kitaj|Kitajskoj narodnoj republiky]], ktoru vědl po vitezstvu v gradžanskoj vojně s [[Gominjdan|nacionalistami]] kako predsedatel [[Komunističska partija Kitaja|komunističskoj partije]] od jej vzniku v roku 1949 až do svojej smrti v roku 1976. Ideologično byl [[Marksizm-leninizm|marksistom-leninistom]], i jego teorije, vojenske strategije i politika sut zajedno znajeme kako [[maoizm]].<ref name="famine">{{Cite web|url = http://federation.ens.fr/ydepot/semin/texte1213/NAN2012INS.pdf| archive-url = https://web.archive.org/web/20140222141359/http://federation.ens.fr/ydepot/semin/texte1213/NAN2012INS.pdf|archive-date = 2014-02-22| title = The Institutional Causes of China’s Great Famine 1959-1961| author1 = Xin Meng|author2 = Nancy Qian|author3 = Pierre Yared}}</ref> == Životopis == Mao Czedun narodil se v sělu Šaošanj, v provinciji [[Hunanj]], v odnosno bogatoj zemjedělečskoj rodině. Od dětstva projavjal jest pritegnutje k edukaciji, ktora se jest jemu dostala v Čžan-ša i v [[Pekin]]u, kde on jest dovršil studiovanje v učiteljskom institutu i naslědno posvetil sebe pedagogikě i žurnalistikě. V roku 1918 začel pracovati v bibliotekě [[Pekinsky universitet|Pekinskogo universiteta]], i na razliku od svojih sučasnikov ne izkoristal jest možlivost studija v čudžině. V času jego mladosti byl Kitaj slabym, v krajine vladala anarhija, ktoru sut koristili oddělne vojenske vladari, vslěd tako nazyvanoj diplomacije vojenskyh korabov, ktoru praktikovali čudže velesily. Mao postignul, že političny vakuum može zapolniti sila, čto pozdneje izrazil citatom "moč izrastaje iz glavnoj pušky". V Pekinu se zapoznal s mysljami [[marksizm]]a, i v roku 1921 pomagal budovati [[Komunističska partija Kitaja|Komunističsku partiju Kitaja]]. Kako revolucionar zajmal se organizovanjem zemjedělcev v političnu silu, a v roku 1928 učestvoval v povstanju, po neuspechu ktorogo se skryl v provinciji [[Czjanši]]. Obkruženje tutoj oblasti vojskami privedlo k tomu, že Mao zajedno s dalšimi drugarami začel t. zv. "Dolgy pohod" – najmě podčas njego se Mao projevil kako vodž. V srědině 30-tyh, kogdy jego izniščene sily dorazili sut do [[Janj-anj|Janj´anja]], už byl Mao sposobny obraniti se pritisku [[Josif Vissarionovič Stalin|Stalina]] na doseženje promoskovskogo voditeljstva. V tutoj době iztvoril sebe [[kult ličnosti]] i razvil svoju vlastnu političsku filozofiju, ktore se stala izvěstna kako Mao-Czedunovo myšlenje. V roku 1945 se Mao stal predsedateljem KP Kitaja. [[Fajl:Mao Proclaiming New China.JPG|thumb|left|Mao Czedun pri proglašenju [[Kitaj|Kitajskoj narodnoj republiky]], 1 oktobra 1949.]] Komunističska partija Kitaja jest prišla k moči v lětu 1949 po dvoh desetilětjah bojov s [[Gominjdan|nacionalistami]], oddělenymi vojenskimi vodžami i [[Japonska imperija (1868-1945)|japonskimi]] okupačnymi silami. Uspešna [[partizanska vojna]], vědena partijeju, za ktoru Mao jest izrabotal strategiju i ideologiju, se stala vzorom za t. zv. osvoboditelne ruhy po celomu světu. Alians s Gominjdanom podčas vojny protiv Japoncev i pomoć [[Moskva|Moskvy]] sut jemu umožnili izbudovanje značnoj vojenskoj sily i razširenje mrežy partizanskyh odredov. Sposobnost udržeti partiju pri životu i v tyh najtežših uslovijah i rěšiteljne vitezstva podčas gradžanskoj vojny jemu po iztvorenju [[Kitaj|Kitajskoj narodnoj republiky]] 1-go oktobra 1949 lěta sut priniesli veliku slavu. Priněsl mir krajine, obsadžanoj 30 lětami vojn, hoti to bylo za cenu diktatury jednoj partije i strogoj centralizacije državy. S pomoćju [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]] byl Mao od začetka uspešnym i na polju ekonomičnogo i političnogo obnovjenja. Edukacija i zdravoohranjenje sut stali dostupnymi za každogo i vzrastli sut gramotnost i životna uravenj. Mao htěl iz Kitaja izrobiti promyslovu i zemjeděljsku velisilu, i vse do konca 1950-h rokov, čto bylo ne realno. Mao Czedunu ne podobala se sistema sovětskogo stilja, iztvorena po roku 1949. Zato v roku 1958 rěšil pristupiti k „[[Veľký skok vpred|Velikomu skoku vprěd]]“ (1958 – 1962), ktory imal krajinu bystro pribliziti ko komunizmu. O lěto pozděje jest nastal v cěloj krajine [[glad]], vslěd ktoromu izginulo jest bezmalogo 30 milionov ljudij.<ref name="famine" /> Prědstavovalo to 5% onogdašnogo nasěljenja. Totalno fiasko tutogo projekta bylo za Mao težkym udarom i poniženjem. On jest sformuloval svoje ideje v t. zv. ''[[Črvena kniga Mao|Črvenoj knigě]],''<ref>{{Cite book | title = Citáty z díla předsedy Mao Ce-tunga | edition = 1. vyd. (malý formát) | location = Peking | publisher = Nakladatelství cizojazyčné literatury | year = 1968 | pages = 382 | language = Česky }}</ref><ref>{{Cite book | title = Citáty z díla předsedy Mao Ce-tunga | location = Kolín | publisher = Beth-Or | year = 2011 | isbn = 978-80-270-6216-4 | pages = 382 }}</ref> i jih izučenje bylo obvězno.<ref>{{Cite web|url= http://www.ucanews.com/news/why-does-china-want-its-people-to-read-more/69029| title= Why does China want its people to read more?}}</ref><ref name="maolife">{{Cite book | last = Short | first = Philip | title = Mao: A Life | publisher = Henry Holt and Company | year = 2001 | isbn = 978-0-8050-6638-8 | pages = 824 | url = http://books.google.ie/books/about/Mao.html?id=4y6mACbLWGsC&redir_esc=y | language = English }}</ref><ref>{{Cite book | last= Chang | first = Jung | title = Mao: The Unknown Story | publisher = Anchor | year = 2005 | isbn = 978-0-224-07126-0 | pages = 801 | url =http://www.amazon.com/Mao-Unknown-Story-Jung-Chang/dp/0679746323 }}</ref> Tuta kniga se stala osnovoju [[Kulturna revolucija v Kitaju|Velikoj kulturnoj revolucije]] (1966 – 1969), podčas ktoroj postigli bezžalostne čistky vsekakyh členov partije, ktoryh podozrěvali z neposlušnosti. Žrtvami terora, směrovanogo protiv staršej generacije i partijnoj nomenklatury padli sut dalši tyseče ljdij. Take utraty Mao ne mněval važnymi, zatože tvrdil, že KItaj jest ogromny i para milionov mrtvych jego neogrozi.<ref name="maolife" /> V roku 1959 Mao narušil odnošenja so Sovětskym sojuzom i odrezal Kitaj od ostaljnogo socialističskogo bloku. Byl ubědženym, že se neodvratimo blizi [[jadrna vojna]] so Sovětskym sojuzom. Zatom krajinu zavědl do stanja gorečky vooruženja, ktoro do jego smrti skoro polno zruinovalo ekonomiku.<ref>{{-|Schram, Stuart (1966). Mao Tse-Tung.}}</ref> Rěšil udělati kroky protiv Črvenoj gvardije kulturnoj revolucije Hunwejbin, činy ktoroj mogli sut prěrasti v gradžancku vojnu. Tako, Mao Czedun jest vystupil na 9. sjezdu KP Kitaja v roku 1969 i priznaj něktore ekscesy "kulturnoj revolucije" nepravilnymi, i jego ideje byli znova prijate kako idejova osnova partije. Suglasno jego sovrěmennikam, byl Mao Czedun gordy, avtoritarny, neprědvidimy ale prěd vsem gruby.<ref name="maolife" /> O jego naklonnosti k ženam, najmě k mladym děvčatam, govori svědočstvo ličnogo lěkara. Vsi vodžovy ljubovnicy museli povinne pročitati knigu "Tajny put obyčajnogo mladogo děvčata", ktora byla učebnikom [[Taoizm|taoistskyh]] seksualnyh praktik. V poslednyh lětah života trpěl Veliky kormidelnik [[Boleznj Parkinsona|boleznju Parkinsona]], i vse jego děla sut dělali jego žena i [[Čžou Enlaj]], soratnik i prava ruka Mao od začetka jego političnoj kariery. ==Linky i referencije== {{Iztočniky}} ==Vnešnje linky== * {{Prěvod|sk|Mao Ce-tung}} [[Kategorija:Kitajci]] [[Kategorija:Politični lideri]] adrsfzc8eqsl9glqitubv4xk3ri2txr 0 1313 44574 35356 2026-07-28T23:53:02Z Halajkovič 28 /* */ +slovenečsky jezyk 44574 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Matija Majar.jpg|thumb|Matija Majar-Ziljski]] '''Matija Majar''' ({{Jezyky|sl|Matija Majar Ziljski}}; 1809–1892), psevdonim '''Ziljski''', byl [[Slovenija|slovenečsky]] rimskokatoličsky duhovnik, [[Jezykoznavstvo|jezykoznavec]] i političny aktivist, ktory jest najbolje znany kako jedin iz glavnyh [[Panslavizm|panslavistov]] i osnovatelj ideje sjedinjenoj Slovenije. == Žitje == Majar urodil se 7 fevruara 1809 goda v malom selu Vitenče mimo Hermagora v južnoj Karintiji, onogda čest [[Avstrija|Avstrijskogo Carstva]]. Poslě školnyh lět v Klagenfurtu i v Grazu on rabotal kako duhovnik v slovenečskojezyčnyh parohijah v Karintiji, a potom vratil se v Klagenfurt, kde rabotal v administraciji rimskokatoličskoj crkvi. Podčas tyh lět, Majar byl v kontaktu s slovenečskymi etnografami i avtorami rabotajučimi nad vozrodženjem slovenskoj kultury i jezyka, napr. Urban Jarnik, Anton Janežič, Matija Ahacel i Davorin Trstenjak. Pod vplyvom Ilirskogo dviženja v Hrvatiji, osoblivo slovenečsko-hrvatskogo poeta i aktivista Stanko Vraz, Majar načel razvivati panslavistične idealy. V času revolucije v 1848 godu Majar publikoval političny manifest, v ktorom žedal sjedinjenje vsih slovenskyh krajin v jednu avtonomnu cělost pod nazvoju Slovenija. Podčas slědujučih měsecev Majar razrabotal svoj manifest v program, znany kako ''Sjedinjena Slovenija''. Vslěd svojej radikalnoj političnoj dějateljnosti, Majar byl prěneseny iz Klagenfurta do oddaljenoj parohije v Hohenthurnu (slov. ''Straja Vas''). Poslě deseti lět v izolaciji, Majar prěbyval v 1867 godu četyri tydnje v [[Moskva|Moskvě]], čto pričinilo konflikt s crkovnym praviteljstvom. Potom vratil se k publičnomu žitju. Proboval vvesti [[Kirilica|kirilicu]] za slovenečsky jezyk, publikoval svoje etnografične raziskyvanja i propagoval svoje radikalne panslavistične ideje. V 1870 iměl stati profesor v [[Odesa|Odesě]], ale toj plan skončil se neuspěhom, tomu že russka vlada ne vpustila go v državu. Od 1885 Majar žil v [[Praga|Pragě]] do svojej smrti 31 julija 1892 goda. == Uzajemni pravopis slavjanski == Kromě aktivista i duhovnika, Matija Majar-Ziljski byl takože jedin iz pionerov [[Medžuslovjansky jezyk|medžuslovjanskogo jezyka]]. V 1865 godu izdal knigu pod zaglavjem «Uzajemni pravopis slavjanski - uzajemna slovnica ali mluvnica slavjanska», v ktoroj ne prědstavil novogo jezyka, ale metodu, s pomočju ktorogo Slovjani mogli by pisati "vzajemno" v vlastnom narodnom jezyku. Na osnově sravnjenja peti slovjanskyh jezykov (crkovnoslovjanskogo, russkogo, češskogo, poljskogo i srbskogo) izbral vse formy, ktore srěd Slovjanov sut najbolje vzajemne. Rezultat jest mnogo sbliženy k modernomu medžuslovjanskomu jezyku. V godu 1864 Majar publikoval v tutom jezyku knigu «Sveta brata Ciril i Metod. Slavjanska apostola i osnovatelja slovstva slavjanskoga». V tomže jezyku on takože izdal žurnal «Slavjan» v lětah 1873–1875. == Literatura == * Wilhelm Baum, ''Matija Majar-Ziljski (1809-1892)''. Klagenfurt: Hermagoras, 1992. * Matija Majar, ''Sveta brata Ciril i Metod. Slavjanska apostola i osnovatelja slovstva slavjanskoga''. Věna, 1864. * Matija Majar, ''Uzajemni pravopis slavjanski – uzajemna slovnica ali mluvnica slavjanska''. Praga, 1865. * Jan Vit, [https://web.archive.org/web/20160110220848/izviestija.info/index.php/nauka/203-jan27 M.Majar Ziljski i jego "{{-|Узајемнi правопiс славјанскi}}"]. {{-|Izviestija.info}}. * Запольская Н.Н., "Общеславянский" литературный язык: модели Ю. Крижанича (XVII в.) и М. Маяра (XIX в.). // ''Славяноведение.'' - М., 1996, -№ 1. - str. 83-94. {{Pravopis prověrjeny}} {{Sortovati|Majar, Matija}} [[Kategorija:Jezykotvoritelji]] [[Kategorija:Ljudi svezani s medžuslovjanskym jezykom]] [[Kategorija:Slovenci]] 2iux7nmarzj5clctfndpvvlkj7rjels 0 1342 44603 43298 2026-07-29T10:38:12Z IJzeren Jan 9 44603 wikitext text/x-wiki {{Kartka osoba | honorific_prefix = | name = Mihail Zadornov | honorific_suffix = | image =[[Fajl:Mikhail Zadornov on stage, 2007 (cropped).jpg|center|300px|thumb|Zadornov v 2007 godu]] | image_size = | alt = | caption = | native_name = <center>{{Jezyky|ru|Михаил Николаевич Задорнов}}</center> | native_name_lang = ru | pronunciation = | birth_name = | birth_date = {{Birth date|1948|07|21|df=yes}} | birth_place = [[Jurmala]], [[Latvijska SSR]], [[Sovětsky sojuz|SSSR]] | death_date = {{Death date and age|2017|11|10|1948|7|21|df=yes}} | death_place = [[Moskva]], [[Rosija]] | death_cause = | body_discovered = | resting_place = Riga | resting_place_coordinates = | monuments = | residence = | other_names = | citizenship = [[Fajl:Flag of the Soviet Union.svg|20px|link=Sovětsky sojuz|SSSR]] SSSR <br/>[[Fajl:Flag_of_Russia.svg|20px|link=Rosija|Rosija]] Rosija<br/>[[Fajl:Flag_of_Latvia.svg|20px|link=Latvija|Latvija]] Latvija | education = | alma_mater = | occupation = pisatelj, satirik, dramaturg, aktor, [[bloger]], humorist, parodist, žurnalist, režiser, TV prezenter, scenarist SSSR, Rosije {{-|XX}} i {{-|XXI}} vv. | years_active = 1974 — 2017 | employer = | organization = | agent = | known_for = | works = | notable_works = | style = satira, humor, filozofija, psevdonaučna historija i lingvistika | home_town = | salary = | net_worth = | height = | weight = | television = 1 kanal, Ren TV (Rosija) <br/> debut {{-|«Письмо студента домой»}} (1982) | title = | term = | predecessor = | successor = | party = | movement = | opponents = | boards = | criminal_charge = | criminal_penalty = | criminal_status = | spouse = | partner = | children = | parents = [[Nikolaj Pavlovič Zadornov]], sovětsky pisatelj | relatives = | callsign = | awards = * Nagrada Leninskogo komsomola (1975) * «[[Zlato tele (nagrada)|Zlato tele]]» (1979) * «[[Ovacija (nagrada)|Ovacija]]» (1999) * «Slovo k narodu» (2011) | website = [http://www.zadornov.net/ {{-|zadornov.net}}] | module = | module2 = | module3 = | module4 = | module5 = | module6 = | signature = | signature_size = | signature_alt = | footnotes = | box_width = }} '''Mihail Nikolajevič Zadornov''' ({{Jezyky|ru|Михаи́л Никола́евич Задо́рнов}}, 21 julija 1948, [[Jurmala]] <ref name="янн">''Михаил Задорнов'' {{Cite web|url= http://www.zadornov.net/books/yanikogdanedumal/1-1-ya-nikogda-ne-dumal/ |title = Я никогда не думал…| website={{-|Zadornov.net}}}}</ref>, [[Latvija|Latvijska SSR]], [[Sovětsky sojuz|SSSR]] — 10 novembra 2017, Moskva <ref>{{Cite web|url=http://ren.tv/novosti/2017-11-10/mihail-zadornov-umer-v-moskovskoy-klinike|title=Михаил Задорнов умер в московской клинике|author=|website=|date=2017-11-10|publisher=[[РЕН ТВ]]|lang=ru|access-date=2017-11-10|archive-date=2017-12-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20171201024718/http://ren.tv/novosti/2017-11-10/mihail-zadornov-umer-v-moskovskoy-klinike}}</ref>, Rosija) — sovětsky i rosijsky pisatelj-satirik, dramaturg, humorist, aktor, režiser, scenarist. Lavreat [[Nagrada Leninskogo komsomola|nagrady Leninskogo komsomola]] (1975). Byl členom [[Sojuz pisateljev Rosije|Sojuza pisateljev Rosije]]. Zadornov jest počel svoju karieru aktora i dramaturga v 1970-h lětah v studentskom teatru [[Moskovsky aviačny institut|MAI]]. V srědině 1980-h lět rukovodil oddělom satiry i humora v [[Žurnal «Junost»|žurnalu «Junost»]]. Prvonačelno, jegove humoristične povědky i monology sut čitali na scenah drugi aktori. V 1980-h lětah on počel izstupati samostojno i dobyl sobě široku izvěstnost<ref name="meduza">{{Cite news|title=Умер писатель-сатирик Михаил Задорнов — Meduza|author=|url=https://meduza.io/news/2017/11/10/umer-pisatel-satirik-mihail-zadornov|work=Meduza|date=|access-date=2017-11-11|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110155402/https://meduza.io/news/2017/11/10/umer-pisatel-satirik-mihail-zadornov}}</ref>. Jest byl avtorom liričnyh i satiričnyh razkazov, humoresok, esejev, putnyh zapisok i pies. On jest takože znany kako avtor amaterskyh hipotez v oblasti etimologije russkyh slov i historije slovjan<ref name="meduza" />, uvažajemyh v različnyh iztočnikah, vključno specialistov, kako [[Lženauka|psevdonaučne]] (psevdolingvistične i psevdohistorične)<ref>{{Cite web |title=Лженаука Михаила Задорнова |url=https://www.nlb.by/content/news/library-news/lzhenauka-mikhaila-zadornova_2059/ |publisher=[[Национальная библиотека Беларуси]] |date=2010-01-17 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-12-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20241207110226/https://www.nlb.by/content/news/library-news/lzhenauka-mikhaila-zadornova_2059/ |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |title=ВРАЛ-2017 |url=https://www.trv-science.ru/2017/08/vral-2017/ |publisher=[[Троицкий вариант — Наука]] |date=2017-08-29 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527174055/https://www.trv-science.ru/2017/08/vral-2017/ |url-status=live }}</ref>. Syn pisatelja, zasluženogo dějatelja kultury Latvijskoj SSR [[Nikolaj Zadornov|Nikolaja Zadornova]] (1909—1992). Suglasno anketovanju [[Vserosijsky centr izslědovanja spoločenskogo mněnja|VCIOM]], opublikovanomu 1 aprila 2019 goda, Mihail Zadornov jest zajel prvo město medžu humoristov, omiljenyh rosijanami<ref>{{Cite web|lang=ru|url=https://wciom.ru/analytical-reviews/analiticheskii-obzor/kto-smeshnee-shutit-|title=Кто смешнее шутит? Старые добрые юмористы отечественного ТВ обходят по популярности многих современных комиков / wciom.ru, 1 апреля 2019|date=2019-04-01|publisher=ВЦИОМ|archive-url=https://web.archive.org/web/20220401070356/https://wciom.ru/analytical-reviews/analiticheskii-obzor/kto-smeshnee-shutit-|archive-date=2022-04-01|access-date=2022-06-30|url-status=live}}</ref>. Pod vlivanjem Zadornova, psevdolingvistične ideje počeli široko prědavati se v medijah. Svezane s Zadornovym nenaučne prědstavy o historije i jezyku sut dostali nazvu «[[wikt:задорновщина|zadornovščina]]»<ref>{{Cite journal|author=[[Клейн, Лев Самуилович|Клейн Л. С.]] |title=Еще один сказ о лехитских варягах. Продолжение спора |publisher=Stratum plus. Археология и культурная антропология |year=2014 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/esche-odin-skaz-o-lehitskih-varyagah-prodolzhenie-spora |issue=5 |page=341 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527141807/https://cyberleninka.ru/article/n/esche-odin-skaz-o-lehitskih-varyagah-prodolzhenie-spora }}</ref><ref>{{Cite web |author=Михаил Лидин |title=Разоблачение задорновщины — Рюрик. Потерянная быль [Скепсис-обзор] |url=https://www.youtube.com/watch?v=Dx6ImYDuso8 |date=2014-06-20 |access-date=2024-05-27 |archive-date=2024-05-27 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240527141801/https://www.youtube.com/watch?v=Dx6ImYDuso8&gl=US&hl=en |url-status=live }}</ref>. == Životopis i profesionalna činnost == === Ranje lěta === Mihail Zadornov se narodil 21 julija 1948 goda v Jurmalě. Učil se v Rižskoj srědnoj školě № 10.<ref> {{Cite web|url=http://zadornov.ks.ua/pages/bio.htm |date=2013-10-29| title = Михаил Задорнов. Биография}}</ref> V jednom iz izstupjenij rěkl, že najprvo izšel na scenu vo vtoroj klasě školy, kogdy igral Rěpku v jednoimennoj skazkě. Pri tom «iztegal se tako elegantno, že jemu sut křičeli: „Bis, bravo!“, kako by „iztegnete jego ješče raz“».<ref>{{Cite web|url=https://www.ural.kp.ru/daily/25758.4/2743689/|title=Михаил Задорнов: «Прохоров - ещё ребёнок»|publisher=[[Комсомольская правда]]|date=2011-09-22|access-date=2023-10-12|archive-date=2011-11-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20111109081755/http://ural.kp.ru/daily/25758.4/2743689/|url-status=live}}</ref> Podolg vlastnyh slov, pobědil v matematičnoj olimpiadě i byl za to nagradžen fotokameroju FED.<ref>{{Cite web|url=https://www.mk.ru/editions/daily/article/2000/12/27/115188-vse-izza-babok.html|title=Все из-за “бабок”|publisher=[[Московский комсомолец]]|date=2000-12-27|access-date=2023-06-26|author=Елизавета Маетная|archive-date=2023-06-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20230626181136/https://www.mk.ru/editions/daily/article/2000/12/27/115188-vse-izza-babok.html|url-status=live}}</ref> Podolg dvoh lět se učil v Rižskom politehničnom institutu. Zavzety razkazom studenta MAI<ref name=Gordon1>{{Youtube|t1mb_CJVl8A|Михаил Задорнов. «В гостях у Дмитрия Гордона». 1/5 (2010)}}</ref>, prěvedl se s izguboju jednogo roka na fakultet «Motory letalovyh aparatov» Moskovskogo aviačnogo instituta na specialnost inžener mehanik. Iz-za tajnosti, v nazvanju specialnosti hybi kosmična tematika, ale Zadornov jest studoval motory kosmičnyh aparatov.<ref name=Gordon1/> MAI absolvoval v roku 1974. В 1974—1978 lětah jest rabotal na katedrě onogo instituta «Aviačno-kosmična teplotehnika» kako inžener, potom kako veduči inžener. V 1970—1980-e lěta on jest umětničsky rukovoditelj, scenovy režiser i aktor studentskogo agitacijnogo teatra MAI «Rosija». S tutym kolektivom jest putoval po mnogyh kutah SSSR i vsesojuznyh strojiščah, dobyl Nagradu Leninskogo komsomola. === Smrt === Na početku oktobra 2016 jest stalo izvěstno, že Zadornov byl iměl iznajdenym mozgovy rak. On jest umrl 10 novembra 2017 goda v 9:15 moskovskogo časa<ref name="dated">{{Cite news|title=Дорогие друзья и поклонники Михаила! - Михаил Задорнов|author=|url=http://zadornov.net/2017/11/dorogie-druzya-i-poklonniki-mihaila/|work=Михаил ЗАДОРНОВ|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|language=ru|archive-date=2020-09-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20200923225818/http://zadornov.net/2017/11/dorogie-druzya-i-poklonniki-mihaila/}}</ref> v jednoj iz moskovskyh klinik na 70-m godu života.<ref>{{Cite news|title=Кобзон рассказал о смерти Михаила Задорнова|url=https://ren.tv/novosti/2017-11-10/kobzon-raskryl-podrobnosti-smerti-mihaila-zadornova|publisher=[[РЕН ТВ]]|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|lang=ru|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110171949/https://ren.tv/novosti/2017-11-10/kobzon-raskryl-podrobnosti-smerti-mihaila-zadornova}}</ref> Prezident Rosije Vladimir Putin jest izrazil svoju sužalost.<ref>{{Cite news|title=Путин выразил соболезнования в связи со смертью Михаила Задорнова|url=http://ren.tv/novosti/2017-11-10/putin-vyrazil-soboleznovaniya-v-svyazi-so-smertyu-mihaila-zadornova|work=РЕН ТВ|date=2017-11-10|access-date=2017-11-10|archive-date=2017-11-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20171110120204/http://ren.tv/novosti/2017-11-10/putin-vyrazil-soboleznovaniya-v-svyazi-so-smertyu-mihaila-zadornova}}</ref> Razlučanje s Mihailom Zadornovym se slučilo 12 novembra 2017 goda v zatvorjenom režimu.<ref>{{Cite news |title=Прощание с Михаилом Задорновым проходит в закрытом режиме |url=https://www.gazeta.ru/culture/news/2017/11/12/n_10807226.shtml |work=Газета.Ru |access-date=2017-11-12 |archive-date=2017-11-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171115083228/https://www.gazeta.ru/culture/news/2017/11/12/n_10807226.shtml }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://tass.ru/obschestvo/4721745 |title=Прощание с Михаилом Задорновым в Москве пройдёт в закрытом режиме |access-date=2017-11-12 |archive-date=2017-11-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171112203828/http://tass.ru/obschestvo/4721745 |url-status=live }}</ref> Pogrěben 15 novembra 2017 na rižskom Lesnom grobišču při grobu otca, po odpěvanju v městnoj crkvi Aleksandra Nevskogo.<ref>{{Cite news |title=Спасибо всем, кто поддержал нас в эти тяжёлые дни - Михаил Задорнов |url=http://zadornov.net/2017/11/spasibo-vsem-kto-podderzhal-nas-v-ehti-tyazhelye-dni/ |work=Михаил Задорнов |date=2017-11-13 |access-date=2017-11-14 |language=ru |archive-date=2017-11-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171114041020/http://zadornov.net/2017/11/spasibo-vsem-kto-podderzhal-nas-v-ehti-tyazhelye-dni/}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.m-necropol.ru/zadornov-mihail.html |title=Задорнов Михаил Николаевич (1948—2017) |access-date=2024-02-11 |archive-date=2022-12-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221203200848/http://www.m-necropol.ru/zadornov-mihail.html |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news|title=Отец Алексий: Михаила Задорнова отпоют в рижском храме, где крестили 30 лет назад|url=http://oane.ws/2017/11/11/otec-aleksiy-mihaila-zadornova-otpoyut-v-rizhskom-hrame-gde-krestili-30-let-nazad.html|work=Интересные новости OAnews|access-date=2018-02-18|language=ru|archive-date=2018-02-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20180219090130/http://oane.ws/2017/11/11/otec-aleksiy-mihaila-zadornova-otpoyut-v-rizhskom-hrame-gde-krestili-30-let-nazad.html}}</ref><ref>{{Cite news|title=Галкин резко опроверг слухи о лечении и крещении Михаила Задорнова|url=https://www.anews.com/p/80263479-galkin-rezko-oproverg-sluhi-o-lechenii-i-kreshhenii-mihaila-zadornova/|date=2017-11-14|access-date=2018-02-18|archive-date=2018-02-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20180218210236/https://www.anews.com/p/80263479-galkin-rezko-oproverg-sluhi-o-lechenii-i-kreshhenii-mihaila-zadornova/}}</ref> == Kariera == Zadornov jest debutoval na Centralnoj televiziji SSSR (dnes "1. kanal" TV Rosije) v 1982 godu s monologom «Pismo studenta domoj». Istinna popularnost jest prišla v 1984 lětu, kogda v programu «Vokrug směha» on jest pročital svoj fejeton «Dva devety vagony», ktory jest Zadornovu prinesl široku izvěstnost. <ref>{{Cite news|title=Биография Михаила Задорнова|url=http://tass.ru/info/4717277|work=ТАСС|access-date=2017-11-13|language=ru|archive-date=2017-11-12|archive-url=https://web.archive.org/web/20171112030337/http://tass.ru/info/4717277}}</ref> V 1984—1985 lětah dělal kako načelnik odděla satiry i humora literaturnogo žurnala «Junost». Povědky i miniatury Zadornova sut čitali so sceny mnogi izvěstni artisti, a od konca 1980-h lět on jest počel sam čitati svoje děla. Od početka 1990-h lět byl jest avtorom i TV prezentorom izvěstnyh televizijnyh programov: «Anšlag», «Směhopanorama», «Satiričny prognoz», «Dočerky-materi». [[Fajl:Krylatskoye District, Moscow, Russia - panoramio (50) (cropped).jpg|thumb|right|270px|Dom, kde jest žil Mihail Zadornov.<br>Moskva, Osennjaja ulica, dom 4, korpus 2]] V 1990-h lětah jest izdavano několik knig Zadornova: «Konec světa», «Ne razuměju!», «Vozvračenje», jednoaktna komedija «Suvrěmenne ljudi», vesela piesa za smutno kino «Puloverčik», četyrehtomnik — «Velika država s neprědivlivoju minulostju», «My jesmo vsi iz "Či-Či-Či-Pi», «Drobnějše zvězdy», «Zadorinky». Snimal se v filmah «Genij» (1991), «Depresija» (1991), «Hčem vašego muža» (1992). Spektakly, postavjene po piesě Zadornova «Poslědno pokušanje», sut v programah několika rosijskyh teatrov. Spektakl «Vesna», postavjeny po povědkah Mihaila Zadornova<ref>{{Cite web |url=http://galerka-omsk.ru/spectacle/poslednjaja-popytka/ |title=Спектакль «Последняя попытка» на сайте Омского драматического театра «Галёрка» |access-date=2018-03-13 |archive-date=2018-03-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180314042842/http://galerka-omsk.ru/spectacle/poslednjaja-popytka/ |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://kazachiy-theatre.ru/collectiv/truppa/84-oksana-solovyeva |title=Спектакль «Последняя попытка» на сайте Волгоградского музыкально-драматического Казачьего театра |access-date=2020-04-29 |archive-date=2018-06-14 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180614094742/http://kazachiy-theatre.ru/collectiv/truppa/84-oksana-solovyeva |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://m-g-t.ru/performance/vesna |title=Спектакль «Весна» на сайте Московского губернского театра |access-date=2018-03-13 |archive-date=2018-03-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180322163517/http://m-g-t.ru/performance/vesna |url-status=live }}</ref> jest vključeny v program Moskovskogo gubernskogo teatra od lěta 2017. [[Fajl:Zadornov mn.jpg|thumb|right|Prezentacija knigy, 2008]] Zadornov jest vedl vlastny [https://web.archive.org/web/20120120072832/http://www.mk.ru/blog/30-blog-mihaila-zadornova.html blog] na sajtu gazety «Moskovsky komsomolec». === «Arijsko» proishodženje slovjan === Zadornov zajemal se o proizhodženju slovjan, ktoro razgledal v ramkah slovjanskogo novopaganstva, i takože jest propagoval ideju o proizhodženju slovjan od «arijcev» («drěvnyh arijev»), utvrdžal o «veličju slovjano-arijskyh prědkov», «prědnosti» slovjan nad Zapadom i pradomovině evropejcev v legendarnoj Hiperboreji. Sebe Zadornov jest definoval kako «paganca ery Vodolěja». Psevdohistoričnym pogledam Zadornova na temu historije Rusi sut posvěčene jegove knigy «Paganec ery Vodolěja», «Slava Rodu», «Tretje uho» i dr. Zadornov jest razděljal světopogled Valerija Čudinova, znajemogo glavno kako avtora psevdonaučnyh teorij v oblastah historie i lingvistiky, ktory tvrdil, že prvoju civilizacijeju v historii byla «slovjanska vědičska civilizacija», i že mnoge narody sut byli rusami.<ref name = Мороз >{{Cite book|author=Мороз Е. Л.|chapter=Неоязычество в России |title=Цена ненависти. Национализм в России и противодействие расистским преступлениям: (сборник статей) |url=http://www.sova-center.ru/files/books/cn05-text.pdf |editor=Сост. [[Верховский, Александр Маркович|А. М. Верховский]] |place=М. |publisher=[[Информационно-аналитический центр «Сова»|Центр «Сова»]] |year=2005 |page=215 |isbn=5-98418-005-7 |access-date=2024-05-28 |archive-date=2012-07-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120726174120/http://www.sova-center.ru/files/books/cn05-text.pdf |url-status=live }}</ref> Zadornov takože razděljal ideje Vladimira Ščerbakova i Genadija Grineviča o slovjanskom jezyku etruskoj pismenosti i «kretskogo diska». Ne dělajuči razliku medžu etruskimy nadpisami i «Velesovoju knigoju», utvrdžal, že etruski, ktori, podolg jemu, sut byli rusi, pisali sut «na doskah» (odsylanje k «Velesovoj knigě»). Podtrimoval ideju o velikoj russkoj civilizaciji, jestvovavšej zadolgo prěd Rjurikom. === Amaterska etimologija === Od 2006 goda Zadornov v ramkah ideologie slovjanskogo novopaganstva v svojih monologah, razgovorah, internetovom blogu i na drugyh medijah aktivno vystupoval s mnogymi amaterskymi praktikami v etimologiji russkyh slov, protirěčnymi lungvističnoj naukě, ale dělal to s humorom, začto tute priměry psevdoetimologije byli popularne. Amaterske etimologije on jest dobyval s pomočju metod, podobnyh metodam novopaganskogo pisatelja Sergeja Aleksejeva, s koristanjem harakternoj za novoopagancev tehniky «razkryvanja» «glubokyh», «prvonačelnyh» značenij slov russkogo jezyka črez jihno drobjenje na proizvoljno interpretujeme česti. Priměr formulacije «hipotezy» Zadornova: <blockquote>«…Kako se moglo stati, že taky razumny narod iznenada izčeznul iz historije? I opet davnym-davno, na zemje [[Arijcy#Neopaganstvo|arijev]] jest počel napolzati lednik. Museli naši prědki sjeti so svojih sevěrnyh nasedenyh měst i idti za solncem. Tako arijci sut razsejali se — od slova «Rasseja» — na množstvo plemen, narodov po vsemu tutčasnomu našemu kontinentu od Indije do Evropy. Ale solnečno ''Ra'' jest vošlo v druge jezyky, daže v grečsky i latinu:<ref name="1tv">[https://www.youtube.com/watch?v=p04boZ7QC-c М. Задорнов на Первом канале] {{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=p04boZ7QC-c |title= «Гордон Кихот», Первый канал (Россия), 19.09.2008|date=2019-02-23}} </ref> Литерату-''ра'', культу-''ра'', г-''ра''-мота и… сати-''ра'' Б-''ра'', люст-''ра'', ''ра''-мпа, фа-''ра''…»</blockquote> «Komsomoljskaja pravda» cituje polno satirično izstupjenje Zadornova, kde tvrdženje odnosno «Ra-teorije» bylso sdělano v kontekstu i v redu s naslědujučimi:<ref>{{Cite news|title=Михаил Задорнов: "Тайны русского языка"|first=|last=|url=https://www.spb.kp.ru/daily/24235.3/434554/|work=KP.RU - сайт «Комсомольской правды»|date=2009-01-29|access-date=2017-11-15|language=ru|archive-date=2017-11-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20171116024553/https://www.spb.kp.ru/daily/24235.3/434554/}}</ref> * {{Lang|ru|богатырь}} (bogatyr) jest stvorěno iz dvoh slov — {{-|''«бог»''}} i {{-|''«тырить»''}} («tyriti» označalo «nagromaditi»). Bogatyr — toj, ktory jest nagromadil v sebe Boga; * {{Lang|ru|небеса}} (nebesa) — ne běsy, domovina Boga; * {{Lang|ru|аристократ}} (aristokrat) — Arij sto krat, arijec v stokratnom pokoljenju; * {{Lang|ru|Алла}} (žensko ime) — silaba {{-|«ал»}} — glavny, veličstvěny, močny. Kako ni čitaj, sprava nalěvo ili slěva napravo, vsekako Alla bude veličstvěna, rovnako sprědu i szadu; * {{Lang|ru|славянин}} (slovjanin) — {{-|славь-ян-инь}} (slavi {{-|yang-yin}}); {{-|yin}} — ženska energije, {{-|yang}} — mužska, aktivna; * {{Lang|ru|крестьянин}} (zemjedělec) — {{-|крест-ян-инь}} (križ-{{-|yang-yin}}). Tri svetyni v jednoj fljaškě! === Ocenjenje dějnosti === Zadornova podtrimyval Valerij Čudinov.<ref name="1tv" /> Specialist v oblasti historije [[Russky jezyk|russkogo jezyka]], professor [[Moskovsky državny universitet|MDU]], rukovoditelj Sektora historije russkogo literaturnogo jezyka Instituta russkogo jezyka imeni V. V. Vinogradova [[Rosijska akademija nauk|RAN]] V. M. Živov jest mněval metody Zadornova absolutno nenaučnymi i odměčal, že toj jih priměnjaje skoreje za cěljom propagacije slovjanofilnyh idej.<ref name="1tv" /><ref>{{Cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=lRPeiKmXxcU |title=Виктор Живов о Задорнове |access-date=2017-08-11 |archive-date=2019-03-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190303140424/https://www.youtube.com/watch?v=lRPeiKmXxcU&gl=US&hl=en |url-status=live }}</ref> Akademik A. A. Zaliznjak jest odmětil, že diskutujuči s ukrajinskymi amaterskymi lingvistami avtor (ne nazyvajuči Zadornova po imenu) faktično sam koristaje podobne manipulačne metody. Fonetična akcentuacija trěbnogo korenja «drěvnogo slova» za dokazanje teorije «russkogo drěvnogo Ra» dělaje se sovršenno tako, kako i v ukrajinskoj amaterskoj lingvistikě iyvodi se proizhodženje ukrajincov od tevkrov («te-ukrov»), a to jest s ignorovanjem očevidnyh daže školnikam sufiksov i prědrastok.<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=vJzhnZMaFkE|title=А. А. Зализняк о любительской лингвистике |author=RussianUnityRules |date=2013-07-12|access-date=2017-11-11|archive-date=2019-03-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20190303140333/https://www.youtube.com/watch?v=vJzhnZMaFkE&gl=US&hl=en|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://elementy.ru/nauchno-populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|title=О профессиональной и любительской лингвистике|publisher=elementy.ru|lang=ru|access-date=2017-11-11|archive-date=2021-04-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210424072559/https://elementy.ru/nauchno- populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|title=О профессиональной и любительской лингвистике|publisher=elementy.ru|lang=ru|access-date=2017-11-11|archive-date=2021-04-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210424072559/https://elementy.ru/nauchno-populyarnaya_biblioteka/430720/O_professionalnoy_i_lyubitelskoy_lingvistike|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=FkvUb27xh5Y|title=Украина родина древних Укров! А. А. Зализняк|author=Berg Alexander|date=2014-05-03|access-date=2017-11-11|archive-date=2018-10-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20181004171609/https://www.youtube.com/watch?v=FkvUb27xh5Y|url-status=live}}</ref> V 2016 godu Mihail Zadornov jest stal finalistom antinagrady «Uvažajemy akademik VRAL» za distigy v oblasti psevdolingvistiky i aktivno propagavanje psevdohistorije.<ref>{{Cite web |url= https://snob.ru/selected/entry/114335 |title= Лженаука на красной дорожке. Объявлены финалисты голосования за титул главного лжеучёного страны |publisher= «[[Сноб (журнал)|Сноб]]» |date= 2016-09-30 |author= Алексей Алексенко |access-date= 2018-11-24 |archive-date= 2018-11-24 |archive-url= https://web.archive.org/web/20181124220127/https://snob.ru/selected/entry/114335 |url-status= live }}</ref><ref>{{Cite web |url= https://www.novayagazeta.ru/articles/2017/10/02/74042-lzhest |title= Лжесть. Рассерженные учёные перешли к действиям — отлавливают и награждают всех мракобесов. Стоят смех да брань |publisher= «[[Новая газета]]» |date= 2017-10-02 |author= Екатерина Гликман |access-date= 2018-11-24 |archive-date= 2017-11-07 |archive-url= https://web.archive.org/web/20171107013157/https://www.novayagazeta.ru/articles/2017/10/02/74042-lzhest |url-status= live }}</ref> Ale za vešinstvo ljudij, imajučih smysl za humor, jego lingvistične teorije ostali kako parodijne. == Politične pogledy == === SŠA === Mihail Zadornov jest široko izvestny svojeju antiamerikanskoju satiroju. On jest faktično stvoril vlastnu marku humorističnyh tvorb «tupe amerikanci» s gaslom «nu tupe!»,<ref>{{Youtube|2mGgxrC927s|Ну тупые! Американская коллекция Михаила Задорнова}}</ref><ref>{{Cite news|title=Ну тупые! 10 высказываний сатирика Михаила Задорнова|url=https://www.m24.ru/articles/утраты/10112017/151503|work=m24.ru|access-date=2017-11-15|language=ru|archive-date=2017-11-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20171116020812/https://www.m24.ru/articles/%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%8B/10112017/151503}}</ref> koristanje ktorogo pozdněje sam uznal kako neuměstno. Zadornovu prinaleži množstvo aforizmov na tutu temu. === Rosija === V oktobru 1993 poddržal činnost [[Boris Jeljcin|Borisa Jeljcina]] pri nasilnom odstranjenju Sjezda narodnyh deputatov zaradi "[[Demokracija|demokracie]] ", o čem 20 lět po tom iměl žalj. V pozdnjih lětah govoril, že jemu jest najvyše simpatična [[Komunistična partija Rosije]], ale sam v njej ne byl členom. Mnogo kritikoval reformaciju obrazovanja v Rosiji i zavedenje obveznogo EGE (Jedinogo državnogo egzamena), ktory jest odrodoju prijetoj v světu praktiky egzamenovanja na zakladě formalnyh testov s izborom medžu gotovymi rěšenjami. Od lěta 2010 napisal několiko člankov s jego kritikoju («EGE — kontrolny izstrěl do sistemy obrazovanja»<ref>{{Cite journal|url = http://telegrafua.com/517/world/10896/ | author = Задорнов М. Н.| title = ЕГЭ — контрольный выстрел в систему образования| journal= Общественно-политический еженедельник «Киевский телеграф»| issue = 15| page = 517|date=2010-04-16}}</ref>, «Uzkoumni, naprěd=2»<ref>{{Cite web|title = Задорнов М. Н. «Узкоумственные, вперёд — 2». Общественно-политический еженедельник «Киевский телеграф», 28 мая 2010, № 21 (523)| url=http://telegrafua.com/523/world/11033/ |date=2010-04-11}} </ref>, «Prědavstvo»<ref name="rnl_zador_izm">{{Cite web |url=https://ruskline.ru/news_rl/2011/02/04/nado_dobivatsya_otstavki_vsej_agentury_rezidenta_fursenko/ | date=2020-11-28| title = «Надо добиваться отставки всей агентуры резидента Фурсенко!» Русская народная линия, 04.02.2011.}} </ref>). == Literatura == * {{Cite journal|author=Бесков А. А.|title=Реминисценции восточнославянского язычества в современной российской культуре (статья первая)|journal=Colloquium heptaplomeres|year=2015|url=https://cyberleninka.ru/article/n/reministsentsii-vostochnoslavyanskogo-yazychestva-v-sovremennoy-rossiyskoy-kulture-statya-pervaya|issue=2 |pages=6—18 |ref=Бесков|archive-date=2021-09-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20210924092253/https://cyberleninka.ru/article/n/reministsentsii-vostochnoslavyanskogo-yazychestva-v-sovremennoy-rossiyskoy-kulture-statya-pervaya}} * {{Cite book|author=[[Гайдуков, Алексей Викторович|Гайдуков A. B.]] под ред. Р. В. Шиженского|url=http://ethna.su/biblioteka/gajdukov-2016-2020-publikatsii/gaydukov-a-v-novoe-yazyichestvo-neoyazyichestvo-rodnoverie-problema-terminologii/|chapter=Новое язычество, неоязычество, родноверие: проблема терминологии|title=Язычество в современной России: опыт междисциплинарного исследования: Монография |place=Нижний Новгород|publisher=[[Мининский университет]], Типография Поволжье|year=2016|pages=24—46|ref=Гайдуков}} * {{Cite book|author=[[Дроботенко, Сергей Анатольевич|Дроботенко С. А.]] |chapter= |title=Михаил Задорнов. Шеф, гуру, незвезда… |place=М. |publisher=[[Эксмо]] |year=2018 |pages=288 |isbn=978-5-04-094466-8}} * {{Cite book|ref=Задорнова|author=Задорнова Л. Н.|title=Задорновы. История рода|year=2009|place=М.|publisher=Амрита-Русь|pages=287|isbn=978-5-9787-0453-2}} * {{Cite journal|author=Исайчев С. А. |title=Теоретическое язычество |journal=Известия Иркутского государственного университета. Серия: Политология. Религиоведение |year=2021 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/teoreticheskoe-yazychestvo |pages=118—125 |ref=Исайчев}} * {{Cite journal |author=Ливанов К. Д. |title=Наука и шарлатаны: шарлатанство ради идеи |url=http://priroda.ras.ru/pdf/2013-03.pdf |journal=[[Природа (журнал)|Природа]] |place= |publisher=[[Наука (издательство)|Наука]] |year=2013 |issue=3 |pages=24—32 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language=ru |ref=Ливанов |archive-url= |archive-date=}} * {{Cite journal |title=Наука и псевдонаука |journal=Антропологический форум |year=2013 |url=https://cyberleninka.ru/article/n/nauka-i-psevdonauka |issue=18 |pages=9—140 |ref=Антропологический форум}} * {{Cite journal |author1=Полиниченко Д. Ю.| author2= Бурханова М. С. |title=Любительские лингвистические концепции в современной России (на примере творчества М. Н. Задорнова) |url=http://www.philology.ru/linguistics2/polinichenko-burkhanova-13.htm |journal=NB: Филологические исследования |place= |publisher= |year=2013|issue=2 |pages=67—81 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language= |ref= |archive-url= |archive-date=}} * {{Cite journal |author=[[Эрлихман, Вадим Викторович|Эрлихман В.]] |title=Мушкетёры и белошвейки лженауки |url= |journal=[[Родина (журнал)|Родина]]|place= |publisher= |year=2012 |issue=9 |pages=85—87 |isbn= |issn= |doi= |bibcode= |arxiv= |pmid= |language= |ref=Эрлихман |archive-url= |archive-date=}} ==Linky i referencije== {{Iztočniky}} ==Vnješne linky== {{Prěvod|ru|Задорнов, Михаил Николаевич}} {{Prěvod|en|Mikhail Zadornov (comedian)}} {{DEFAULTSORT:Zadornov, Mihail}} [[Kategorija:Rosijski pisatelji]] [[Kategorija:Rosijski poeti]] [[Kategorija:Dramaturgi]] [[Kategorija:Ljudi iz Sovětskogo sojuza]] c5e00khdgpxybhbt946hy5doyn3t6ym 0 1343 44604 43228 2026-07-29T10:38:25Z IJzeren Jan 9 44604 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=2024-11}} [[Fajl:Mikhail Svetov in Volgograd, November 2018.jpg|thumb|Mihail Světov v Volgogradě v 2018]] '''Mihail Vladimirovič Světov''' ({{Jezyky|ru|Михаил Владимирович Светов}}, urodženy [[4 januara]] [[1985]], [[Moskva]], [[Sovětsky sojuz|SSSR]]) — [[Rosija|rosijsky]] [[Politika|politik]] i [[blog]]er, prědsědatelj spoločno-političskogo dviženja „Gradžansko družstvo”<ref>{{Cite web |url = https://civsoc.net/#contacts|title = Гражданское общество|archive-date=2020-03-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20200310175320/https://civsoc.net/#contacts}}</ref>, jedin iz glavnyh popularizatorov [[Libertarianstvo|Libertarianstva]] v Rosiji. Avtor {{-|[[YouTube]]}}-kanala {{-|«SVTV»}} i sozdatelj internet-izdanija {{-|«SVTV News»}}. == Životopis == === Rannji život === Mihail Světov urodil se 4 januara 1985 roka v Moskvě v sěmji studentov-medikov; mati rabotala farmacevtom, otec zajel se prědprijemstvom. Suglasno njemu, jego děd — [[Geofizika|geofizik]] [[Boris Světov]], a bělorussky maljar [[Vitoljd Bjalynicky-Birulja]] — daljnji srodnik. Kako zauvaži sam Mihail, on vozrastil v sěmji [[Klasičsky liberalizm|klasičskyh liberalov]]. == Vněšnje linky == {{Prěvod|ru|Светов, Михаил Владимирович}} {{DEFAULTSORT:Světov, Mihail}} [[Kategorija:Rosijski politiki]] [[Kategorija:Rosijski blogeri]] 82gjfelvg153d6896ztybb9qy3uwgqe 0 1384 44605 35402 2026-07-29T10:39:03Z IJzeren Jan 9 44605 wikitext text/x-wiki {| align="right" style="width:310px; margin-left:1em; margin-bottom:1em; border:1px solid #a2a9b1; background:#f8f9fa; padding:5px; font-size:90%; line-height:1.5em;" |- ! colspan="2" style="background:#0057B7; color:white; text-align:center; font-size:125%; padding:0.3em;" | Myhajlo Hruševskyj<br /><span style="font-weight:normal; font-size:85%;">Михайло Грушевський</span> |- | colspan="2" style="text-align:center; padding:0.5em;" | [[Fajl:Hrushevskyi Mykhailo XX.jpg|250px]]<br /><small>Hruševskyj v začetku XX stolětja</small> |- ! colspan="2" style="background:#ffd700; color:black; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Prědsědatelj Centralnoj rady [[Ukrajinska Narodna Republika|UNR]] |- | style="width:35%; font-weight:bold; vertical-align:top;" | Termin: | 28 marca 1917 –<br />29 aprilja 1918 |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Naslědnik: | [[Pavlo Skoropadskyj]] <small>(Hetman)</small> |- ! colspan="2" style="background:#deeaf6; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Lična informacija |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Rodil se: | 29 septembra 1866<br />[[Helm]], [[Poljska]] |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Umrl: | 24 novembra 1934 (68 lět)<br />[[Kislovodsk]], [[Росија|Rosija]] |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Obrazovanje: | Imperatorsky universitet Svetogo Volodymyra v Kyjevu |- | style="font-weight:bold; vertical-align:top;" | Partija: | UPSR (Ukrajinska partija socialistov-revolucionerov) |- | style="font-weight:bold;" | Supruga: | Marija-Ivanna Hruševska |- ! colspan="2" style="background:#deeaf6; text-align:center; border-top:1px solid #a2a9b1;" | Podpis |- | colspan="2" style="text-align:center; padding:0.5em;" | [[Fajl:Mykhailo_Hrushevskyi_Signature_1917.png|200px]] |} '''Myhajlo Serhijovyč Hruševskyj''' ({{Jezyky|uk|Михайло Сергійович Грушевський}}; [[Chełm]], [[Rosija|Rosijska imperija]], 17 (29)<ref name="kalendar">Prva data suglasno [[Juliansky kalendar|julianskomu kalendaru]] (stary stilj), vtora suglasno [[Gregoriansky kalendar|gregorianskomu kalendaru]] (novy stilj).</ref> septembra 1866 g. — Kislozavodsk, [[Sovětsky sojuz]], 24 novembra 1934 g.) byl [[Ukrajina|ukrajinsky]] historik i politik. On služil prědsědateljem [[Ukrajinska Centralna Rada|Centralnoj Rady]] [[Ukrajinska narodna republika|Ukrajinskoj narodnoj republiky]], čto znači v praktikě, že byl prezident prvoj nezavisnoj Ukrajinskoj državy 20. stolětja. Hruševskyj takože byl avtor ponad dvoh tys. naučnyh tvorov, vključno s monumentalnym dělom «Historija Ukrajiny-Rusi». == Životopis == === Naučna kariera === Hrušveskyj urodil se v Helmu ({{Jezyky|pl|Chełm}}), nyně položenom v [[Poljska|Poljskě]] ale onogda čest [[Rosija|Rosijskoj imperije]]. V lětah 1886–1990 byl student fakulteta historije Imperatorskogo universiteta Svetogo Volodymyra v [[Kyjev]]u (nyně: Kyjevsky narodny universitet im. Tarasa Ševčenka), kde v 1894 g. dovršil svoju disertaciju. [[Fajl:Проголошення Першого Універсалу Української Центральної Ради до народу України після молебню на Софійській площі. Читає М. Кова.jpg | thumb | left | 280px | Proglašenje avtonomije Ukrajiny (junij 1917 g.)]] [[Fajl:Grushevskiy_parad.jpg | thumb |left | 280px | Hruševskyj podčas vojennoj parady v Kyjevu (1917 g.)]] [[Fajl:Founders of the Ukrainian academy of arts.jpg | thumb | left | 280px | Osnovatelji Ukrajinskoj akademije umětnostij (1917 g.). Hruševskyj na prvom redu, četvrty s lěva]] [[Fajl:М. С. Грушевський у своєму робочому кабінеті в будинку по вул. Паньківській, 9. (1928–1930 рр.). Київ.jpg | thumb | left | 280px | Hruševskyj v svojem kabinetu (1928–1930)]] V 1894 g. Hruševskyj prěselil se v [[Ljviv]], glavny grad Vozhodnoj [[Galicija|Galicije]] i srědišče političnogo i kulturnogo žitja ukrajinskogo naseljenja v [[Avstro-Vugrija|Avstro-Vugriji]], kde on stal profesor historije [[Vozhodna Evropa|Vozhodnoj Evropy]] v Ljvivskom universitetu.<ref>{{Cite web | url = https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CH%5CR%5CHrushevskyMykhailo.htm | title = Hrushevsky, Mykhailo | first1 = Oleksander | last1 = Ohloblyn | first2 = Lubomyr | last2 = Wynar | website = Internet Encyclopedia of Ukraine | language = en}}</ref> V 1897 g. on takože stal prědsědatelj Naučnogo družstva im. Tarasa Ševčenka, ktoro v tamtyh lětah izpolnjalo rolju svojego roda neoficialnoj ukrajinskoj [[Akademija nauk|akademije nauk]]. V tomže samom periodu on započel rabotu nad svojim ''magnum opus'': «Historija Ukrajiny-Rusi» ({{Jezyky|uk|Історія України-Руси}}), monumentalnoju historijeju Ukrajiny v deseti tomah, poslědnji iz ktoryh on dovršil v 1933 g. V 1914 g. Hruševskyj vratil se v Kyjev, ale byl areštovany i izgnany. Slědujuče lěta on provedl v [[Simbirsk]]u, a pozdněje v [[Kazanj]]u. === Politična dějateljnost === Několiko dnjev poslě [[Fevruarska revolucija 1917]] v [[Rosija|Rosiji]] byla založena v Kyjevu ''[[Ukrajinska Centralna Rada]]'' ({{Jezyky|uk|Українська Центральна Рада}}, svez několikyh prěvažno lěvičarskyh ukrajinskyh partij, ktore silili se za samoupravjenje Ukrajiny. Hruševskyj byl izbrany prědsědateljem Centralnoj Rady, ktora pod jegovym vodstvom bystro dobyla taky moralny avtoritet, že mogla funkcionovati kako ukrajinsky parlament. V dnju 10 (23)<ref name="kalendar" /> Centralna Rada proglasila [[Ukrajinska narodna republika|Ukrajinsku narodnu republiku]] (UNR) kako avtonomnu državu vnutri Rosijskoj imperije. Pozdněje, 9 (22) januara 1918 g. UNR proglasila nezavisnost. Takym sposobom Hruševskyj, v dolžnosti prědsědatelja Centralnoj Rady, stal prvy prezident nezavisnoj ukrajinskoj državy. Jednakože Ukrajinskoj narodnoj republikě ne čekalo dolgo žitje. Vslěd totalnogo haosa, ktora byla v Rosiji poslě prějetja vlasti [[Boljševiki|boljševikami]], nastupil bystry konec vozhodnogo fronta v [[Prva vsesvětska vojna|Prvoj vsesvětskoj vojně]]. Němečsku pobědu utvrdil [[Brest-Litovsky mir]]. V principu [[Němcija]] byla blagosklonna Centralnoj Radě, ale fundamenty novoj državy byli mnogo slabe: Ukrajina ne iměli ni dobro ustanovjeny državny aparat, ni dobry organizovano vojsko. Kromě togo, skoro vse ključne pozicije zajmali v njej mladi, neizkušeni idealisti (glavno ljudi v vozrastu od 20 do 40 lět), ktori v kritičnyh momentah vodili se negybko i doktrinarsko i stavili požedanja, ktore daže Němcam byli neprijemlive.<ref name="Subtelny">{{Cite book | last = Subtelny | first = Orest | year = 1988 | title = Ukraine: a History | publisher = University of Toronto Press | place = Toronto Buffalo London | ISBN = 0-8020-6775-1 | pages = 354 | language = en}}</ref> Zato Němci svrgnuli vladu UNR, razpustili Centralnu Radu, izvoljnili vsih ministrov i ustanovili v Ukrajině semimonarhističny režim pod vodstvom [[hetman]]a,<ref>''Hetman'': staro dostojenstvo vrhnjego načelnika ukrajinskyh [[kozak]]ov v 18. stolětju.</ref> ukrajinskogo aristokrata, zemjevlastnika i generala [[Pavlo Skoropadskyj|Pavla Skoropadskogo]]. Ukrajinska narodna republika byla prěimenovana v ''Ukrajinsku Državu'', a Hruševskyj byl prinudženy ukryvati se. === Emigracija i povrat v Sovětsky sojuz === Poslě konečnogo poraženja Němcije na zapadnom frontu bystro došlo k svrgnenju vlady Skoropadskogo. 14. dekembra Skoropadskyj odstupil od vlasti i zajedno s uhodečimi němečskymi vojskami izběgl iz Kyjeva. Nova, začasna vlada (tutčas pod nazvoju «Direktorat») neposrědnje odnovila Ukrajinsku narodnu respubliku. Voditeljami Direktorata byl dva glavni ministri iz časov Centralnoj Rady, byvši premier-ministr [[Volodymyr Vynnyčenko]] kako glava, a [[Symon Petljura]] kako ministr vojennyh děl. Hruševskyj takože vratil se v politiku, ale uže poslě kratkogo časa nahodil se v konfliktu s politikoju Direktorata. V marcu 1919 g. on emigroval v [[Praga|Pragu]], a ješče tomže samom godu v [[Viena|Vienu]], kde on stal prědstavitelj [[Ukrajinska partija socialistov-revolucionerov|Ukrajinskoj partije socialistov-revolucionerov]] v čudžině. V tečenju 1920-yh lět [[Ukrajinska sovětska socialistična republika]] iměla oprěděljeny stupenj avtonomije v [[Sovětsky sojuz|Sovětskoj sojuzu]] i tuto byl period velikogo razcvěta ukrajinskoj kultury. V času izgnanja v Vieně Hruševskyj načel vse bolje simpatizovati s [[Boljševiki|boljševikami]], a v 1924 g. on rěšil, že zajedno s sěmjeju vrati se v Kyjev. On stal profesor historije v Kyjevskom državnom universitetu i člen Ukrajinskoj narodnoj akademije nauk, v 1929 g. takože člen Akademije nauk Sovětskogo sojuza. Jednakože za vlasti [[Josif Stalin|Josifa Stalina]] poslědovala postupna prěměna politiky. Odnositeljna svoboda ustupila město centralizaciji, kolektivizaciji i rosijskomu nacionalizmu. Hruševskyj i jegovi surabotniki takože padli žrtvami prěslědovanja. Poslě volny kritiky v sovětskoj presě Hruševskyj byl areštovany i prinudženy k priznanju, že učestvoval v kontrrevolucijnom, nacionalističnom zagovoru, a takože k posvědčenju, že odrěkaje se od vsekakoj borby protiv sovětskoj vlasti. Ale poslě osvobodženja iz arešta on odzval te slova, vslěd čego on utratil vse svoje dolžnosti i byl prinudženy prěseliti se v [[Moskva|Moskvu]], pod strogym nadzorom političnoj policije. Jegovo zdravje bystro pogoršilo se i kogda mu bylu 68 lět, on umrl podčas operacije v sanatoriju v sěvernokavkazskom gradu Kislovodsk. <div style="clear: both;"><!--/--></div> == Pametniky == <gallery mode="packed" heights="150px"> File:Пам’ятник Грушевському М.С., видатному історику, першому Президенту УНР.jpg | <small>V Šeptyckym</small> File:P1680249 Пам'ятник Михайлові Грушевському (Бар).jpg | <small>v Baru</small> File:1060 Köstlergasse 10 - Mychajlo Hruschewskyj-Gedenktafel IMG 8710.jpg | <small>v Vieně</small> File:Praha, Dobrovského, Mychajlo Hruševskyj pamětní deska.jpg | <small>v Pragě</small> File:SerhiiLviv023.JPG | <small>in [[Lviv]]</small> </gallery> <gallery mode="packed" heights="150px"> File:Stamp of Ukraine s1531.jpg File:Ukraine stamp M.Hrushevsky 1995 50000k.jpg File:Grushev R.jpg File:Hrushevsky R.jpg File:Вулиці Львова (транслітерація).jpg </gallery> == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://esu.com.ua/article-32114 | title = Грушевський Михайло Сергійович | first = І.В. | last = Верба | website = Енциклопедія Сучасної України | language = uk}} * {{Cite web | url = https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CH%5CR%5CHrushevskyMykhailo.htm | title = Hrushevsky, Mykhailo | first1 = Oleksander | last1 = Ohloblyn | first2 = Lubomyr | last2 = Wynar | website = Internet Encyclopedia of Ukraine | language = en}} {{Lideri Ukrajiny}} {{Prěvod|nl|Mychajlo Hroesjevsky}} {{DEFAULTSORT:Hruševsky, Myhajlo}} [[Kategorija:Ukrajinski politiki]] [[Kategorija:Historiki]] [[Kategorija:Prezidenti]] b46s3fvne56u9ma1kl4ek59fd18i747 0 1385 44606 35403 2026-07-29T10:39:23Z IJzeren Jan 9 44606 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" style="float:right; margin:0 0 1em 1em; width:300px; background-color:#f9f9f9;" ! colspan="2" style="background-color:#dcdcdc; text-align:center; font-size:120%;" | Mykola Dmytrovyč Leontovyč<br />{{Lang|uk|Микола Дмитрович Леонтович}} |- |'''Obraz''' | <div style="text-align:center;">[[Fajl:Mykola Dmytrovych Leontovych.png | center | 250x250px | Mykola Leontovyč]]</div> |- |'''Urodil se''' | 13 (1)<ref name="kalendar">Prva data suglasno [[Juliansky kalendar|julianskomu kalendaru]] (stary stilj), vtora suglasno [[Gregoriansky kalendar|gregorianskomu kalendaru]] (novy stilj).</ref> dekembra 1877 g., Monastyrok, Podoljska gubernija, [[Rosija|Rosijska imperija]] |- |'''Umrl''' | 23 januara 1921 g., Markivka, Podoljska gubernija, [[Ukrajinska sovětska socialistična republika|USSR]], [[Sovětsky sojuz]] |- | '''Obrazovanje''' | Podoljska duhovna seminarija |- |'''Znajemy kako''' | [[Ukrajina|Ukrajinsky]] kompozitor horalnoj muziky, dirigent, pedagog |} '''Mykola Dmytrovyč Leontovyč''' ({{Jezyky|uk|Микола Дмитрович Леонтович}}) (Monastyrok, [[Rosija|Rosijska imperija]], 13 (1)<ref name="kalendar" /> dekembra 1877 g. — Markivka, [[Ukrajina|Ukrajinska sovětska socialistična republika]], [[Sovětsky sojuz]], 23 januara 1921) byl [[Ukrajina|ukrajinsky]] kompozitor, folklorist, dirigent, etnomuzikolog i pedagog. == Životopis == [[Fajl:Mykola_Leontovych's_family.png | thumb | left | 180px | Mykola Leontovyč s svoju ženoju Klavdijeju i starějšeju dočerju Halynoju, 1905 g.]] Leontovyč urodil se v selu Monastyrok, položenom v onogdašnjej Podoljskoj guberniji Rosijskoj imperije, nyně v [[Ukrajina|Ukrajině]]. On byl syn pravoslavnogo svečennika. Od 1892 do 1899 g. on studioval v Podoljskoj duhovnoj seminariji v gradu [[Kamjanec-Podiljsky]].<ref>{{Cite web | url = https://ukrainianlive.org/leontovych-mykola | title = Mykola Leontovych. Biography | website = ukrainianlive.com | access-date = 2025-04-21 | language = en}}</ref> On pěval v horu seminarije, a kromě togo, igral na raznyh instrumentah, medžu drugymi na skripkě, na fletu i na fisharmoniji.<ref name="nsku">{{Cite web | url = https://composersukraine.org/index.php?id=124 | author = Кузик, Валентина | title = МИКОЛА ДМИТРОВИЧ ЛЕОНТОВИЧ. Біографічна довідка та творчий доробок | website = Національна Спілка композиторів України | access-date = 2025-04-21 | language = uk}}</ref> V lětah 1903–1904 on takože dostal muzične lekcije v carskoj horalnoj kapelě v [[Sankt-Peterburg]]u, kde byl obrazovany na horovogo dirigenta. Od 1898 g. učil muziku v [[Podoljska gubernija|Podoljskoj]], [[Kyjevska gubernija|Kyjevskoj]] i [[Jekaterinoslavska gubernija|Katerynoslavskoj]] gubernijah, kde založil i provodil hory i instrumentalne ansambly. V 1901 g. on publikoval svoj prvy sbornik ukrajinskyh pěsnij. Od 1909 g. privatno učil se v [[Kyjev]]u i [[Moskva|Moskvě]] harmoniji i muzičnoj teoriji u Semjona Barmotina, a kompoziciji u Boleslava Javorskogo. Poslě proglašenja zavisnoj [[Ukrajinska narodna republika|Ukrajinskoj narodnoj republiky]] Leontovyč rabotal v Kyjevu od 1919 g. Učil v Muzično-dramatičnoj školě [[Mykola Lysenko|Mykoly Lysenka]] i v [[Kyjevska konservatorija|Kyjevskoj konservatoriji]]. Byl jedin iz organizatorov Ukrajinskogo državnogo hora i Ukrajinskogo državnogo simfoničnogo orkestra. Za novo osnovanu [[Ukrajinska avtokefalična pravoslavna crkov|Ukrajinsku avtokefaličnu pravoslavnu crkvu]] napisal religiozne tvory.<ref name="nsku" /> V 1921 g. žitje Mykoly Leontovyča skončilo se tragično: v domu svojih roditeljev v selu Markivka on byl zastrěljeny [[Čeka|Čekistom]], zatože [[boljševiki]] uvažali go jednym iz najgroznějših prědstaviteljev ukrajinskogo narodnogo vozrodženja. Tuto ubijstvo vozbudilo veliky gněv v kyjevskoj kulturnoj i intelektualnoj obsrědině, a v tečenju několikyh dnjev uže byl založeny ''Komitet pameti M. Leontovyča'', ktory do 1928 g. igral rolju v světu ukrajinskoj muziky.<ref name="nsku" /> V pravoslavnoj crkvi Leontovyč imaje status mučenika. == Tvorba == [[Fajl:Щедрик100challenge-хор-Соломія-ВГПК.ogv|start=1:48|thumbtime=1:05|thumb|left|280px|Izvedenje ''Ščedryka'' horom ''Solomija'' pri okaziji 100. jubileja premiery tvora]] Leontovyč napisal veče neželi 150 prětvorok narodnyh pěsnij za hor, ktore možno jest oprěděliti kako originalne horalne tvory na osnově narodnyh melodij. Kromě togo on takože napisal originalne horalne tvory na teksty ukrajinskyh poetov. Jegov stilj byl silno ovlivnjeny «otcem ukrajinskoj muziky», [[Mykola Lysenko|Mykoloju Lysenkom]].<ref>{{Cite web | url = https://ukrainianartsong.ca/composers-1-1-1 | title = Mykola Lysenko | website = Ukrainian Art Song Project | access-date = 2025-04-21 | language = en}}</ref> Za jegovogo žitja kompozicije i prětvorky Leontovyča byli mnogo popularne, tako srěd profesionalnyh kako i srěd amaterskyh muzikantov na ukrajinskyh zemjah Rosijskoj imperije. Iz pričiny izvedenij v Zapadnoj Evropě i Amerikě on dobyl tamo prězvišče «ukrajinskogo [[Johann Sebastian Bach|Baha]]». Najbolje znajemy jegov tvor jest koledka ''Ščedryk'' ({{Jezyky|uk|Щедрик}}) iz 1904, ktora stala mnogo popularna i na Zapadu byla prětvorjena v veče neželi 150 različnyh vokalnyh i instrumentalnyh versij pod nazvoju {{Lang|en|Carol of the Bells}}.<ref>{{Cite web | url = https://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CL%5CE%5CLeontovychMykola.htm | title = Leontovych, Mykola | work = Internet Encyclopedia of Ukraine | access-date = 2025-04-21 | language = en}}</ref> Leontovyč takože napisal crkovne tvory, medžu drugymi ''Liturgiju Ivana zlatoustogo'' na ukrajinskom jezyku (v protivnosti k tradicijnomu [[Crkovnoslovjansky jezyk|crkovnoslovjanskomu]]!) i nedovršenu operu «Na sirenčin velikdenj» ({{Jezyky|uk|На русалчин великдень}}). Toj poslědnji tvor dovršil dоprva v 1977 g. kompozitor [[Myroslav Skoryk]]. Leontovyčeva tvorba iměla veliky vliv na razvoj ukrajinskoj horovoj muziky<ref>{{Cite web | url = https://archive.org/details/shevch03/page/731/mode/1up?view=theater | title = ЛЕОНТОВИЧ Микола Дмитрович | work = Шевченківська енциклопедія, т. 10 | pages = 732-733 | access-date = 2025-04-21 | language = uk}}</ref> i jest često izvodžena v Ukrajině i srěd ukrajinskoj diaspory. == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = http://www.pisni.org.ua/persons/101.html | title = Informacije na vebsajtu ''{{-|Українські пісні}}'' «Ukrajinske pěsnje» | language = uk}} * {{Cite web | url = http://composer.ucoz.ua/publ/13-1-0-9 | title = Informacije i avdio na vebsajtu {{-|''Композитор''}} «Kompozitor» | language = uk}} {{DEFAULTSORT:Leontovyč, Mykola}} [[Kategorija:Ukrajinski kompozitori]] 9nxi5ar7hr1qjsi7ajc9jgx8v66dy8n 0 1412 44576 43590 2026-07-28T23:58:48Z Halajkovič 28 +korektovanje 44576 wikitext text/x-wiki {{Kartka jezyk | name = Neolatinsky | nativename = | image = File:Logo_del_proyecto.png | imagescale = 1.2 | imagecaption = Logotip projekta ''{{-|Vía Neolatina}}'' | creator = {{-|Jordi Cassany-Bates}} | created = 2017 | script = * [[latinica]] | family = * [[Umětne jezyky]] ** [[Zonalny pomočny jezyk|Zonalne pomočne jezyky]] }} '''Romansky neolatinsky''' ili prosto '''neolatinsky''' (neolatin. {{-|''[[Neolatino]]''}}) jest medžunarodny pomočny jezyk, sdělany aby govoritelji raznyh romanskyh jezykov mogli komunikovati jedin s drugym. V vyše točnom smyslu, neolatinsky jest kodifikovanoju jezyčnoju lektoju, osnovanoju na romanskyh jezykah. Neolatinsky izbavjaje se od idiosinkrazij romanskyh jezykov, koje dělajut jih težkymi za razuměnje govoriteljev raznyh jezykov, i fokusuje se na množstvu občih slov i jezyčnyh rěčenjij, ktore imajut romanske jezyky. <ref>Websajt [https://www.omniglot.com/writing/neolatin.htm Omniglot. ''Neolatin.''] Data dostupa: 20 dekembra 2025.</ref> Neolatinsky v něktorom smyslu jest hipotetična evolucija ljudskogo latinskogo, takym obrazom, koj byl by najvyše razumlivy za rodnyh govoriteljev romanskyh jezykov, shranjajuči jihne obče gramatične i strukturne aspekty, ktore tute jezyky medžu soboju imajut. To znači, že za člověka bez znanja romanskyh jezykov, neolatinsky ne bude legšim za učenje, neželi vse ostale romanske jezyky, ale on imaje cělj byti najvyše vzajemorazumlivym za govoriteljev vsih tutyh jezykov. [[Fajl:Colaboradores de neolatín.jpg | thumb | left | 300px | Avtori projekta {{-|''Vía Neolatina''}} v 2024 g.]] Neolatinsky byl izrabotany organizacijeju {{-|''Vía Neolatina''}}, koja jest kolektivny, medžunarodny i medžudisciplinny projekt, rabotajuči v Internetu na dobrovoljnyh osnovah. Osnovateljem projekta jest {{-|Jordi Cassany Bates}} — lingvist-romanist iz Valencije, koj rabotaje nad kodifikacijeju jezyka od 2006 roka. <ref name=":0">{{Cite web | url = https://docs.google.com/viewerng/viewer?url=http://neolatino.eu/onewebmedia/Principios_de_desegno_de_lo_romance_neolatino_11.pdf | title = Principios de desegno de lo romance neolatino | author = Jordi Cassany-Bates | year = 2017}}</span></ref> Neolatinsky pojavil se kak standardny jezyk izključno na romanskoj osnově, v različju od drugyh podobnyh jezykov kak napriměr {{-|''[[Interlingua]]''}}. Interlingua jest umětny jezyčny projekt, sdělany {{-|''International Auxiliary Language Association''}}, čijimi cěljami byli ocěnka jestvujučih umětnyh jezykov i dodavanje rekomendacij za stvorjenje "idealnogo" umětnogo jezyka iz njih. Neolatinsky, s drugoj strany, ne jest osnovany na nikakom umětnom jezyku, vměsto togo on slěduje kriterijam prirodnyh jezykov. Glavny cělj za neolatinsky ne jest promocija adaptacije medžunarodnogo umětnogo jezyka za ves svět, ale jest pomoč v komunikaciji "za različnyh govoriteljev modernyh romanskyh jezykov, posrědstvom svojstv i harakteristik jihnyh rodnyh jezykov". Zatom, v različju od interlingua, neolatinsky ne posluživaje se inovativnymi principami, ale jest osnovany na ''kodifikacijnoj teoriji'', izrabotanoj lingvistami kak sut Lamuela, {{-|Castellanos|Кастејанос}} i {{-|Sumien|Сумјен}}. Neolatinsky i medžuslovjansky sut podobne v metodah i principah izrabotyvanja jezyka. <ref name=":0" /> Oficialny sajt projekta jest {{-|[https://neolatino.eu/ neolatino.eu]}} == Priměr teksta na neolatinskom: == {| class="wikitable compact" style="font-size: 90%;" ! Jezyk ! Prva glava [[Universalna deklaracija prav člověka|deklaracije prav člověka]] |- | '''Neolatinsky''' | {{-|Totos los èsseres humanos nascen líberos et equales en dignitate et derectos. Son dotatos de rattsone et conscièntia et deven agire los unos vèrso los altros en espírito de fraternitate.}} |- | Francuzsky | {{-|Tous les êtres humains naissent libres et égaux en dignité et en droits. Ils sont doués de raison et de conscience et doivent agir les uns envers les autres dans un esprit de fraternité.}} |- | Špansky | {{-|Todos los seres humanos nacen libres e iguales en dignidad y derechos y, dotados como están de razón y conciencia, deben comportarse fraternalmente los unos con los otros.}} |- | Portugalsky | {{-|Todos os seres humanos nascem livres e iguais em dignidade e em direitos. Dotados de razão e de consciência, devem agir uns para com os outros em espírito de fraternidade.}} |- | Italijansky | {{-|Tutti gli esseri umani nascono liberi ed eguali in dignità e diritti. Essi sono dotati di ragione e di coscienza e devono agire gli uni verso gli altri in spirito di fratellanza.}} |- | Rumunsky | {{-|Toate fiinţele umane se nasc libere şi egale în demnitate şi în drepturi. Ele sunt înzestrate cu raţiune şi conştiinţă şi trebuie să se comporte unele faţă de altele în spiritul fraternităţii.}} |- | '''Medžuslovjansky''' | Vsi ljudi rodet se svobodnymi i ravnymi v svojem dostojenstvu i pravah. Oni sut obdarjene razumom i svědomjem i muset postupati v odnošenju jedin k drugomu v duhu bratstva. |} == Spis literatury == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * ''Tutoj članok imaje prěvod iz članka «[[:en:Neolatino_Romance|Neolatino Romance]]» v Vikipediji na'' ''anglijskom jezyku ([https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Neolatino_Romance&action=history spis avtorov]; dozvoljeńje [[ccorg:licenses/by-sa/4.0/|CC BY-SA 4.0]]).'' {{Umětne jezyky}} {{Pravopis prověrjeny}} [[Kategorija:Umětne jezyky]] [[Kategorija:Umětne romanske jezyky]] [[Kategorija:Planove jezyky]] 8rw156z1kydoy93cm37bks2p2895h6b 0 1417 44478 35425 2026-07-28T18:17:34Z Ilja isv 10 /* */ 44478 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Tesla circa 1890.jpeg|thumb|Nikola Tesla v 1893 godu (v 37 lět).]] '''Nikola Tesla''' ({{Jezyky|sr|Никола Тесла|sr|Nikola Tesla}}; 1856–1943) byl [[Srbi|srbsky]] i [[SŠA|amerikansky]] izmyslitelj, inženjer elektrotehniky i mehaniky, futurist. Jest najvyše znany za jego vklad v stvorjeńje modernoj sistemy dostavky [[električnost]]i. Najglavne iznahodky Tesly sut polifazna sistema, obratno magnetično polje, asinhroničny motor, sinhroničny motor i teslovy transformator. On takože odkryl jedin iz sposobov generovati tok vysokoj čestoty, izdělal važny vklad v transmisiju i modulaciju radiosignalov i takože rabotal nad rentgenovymi lučami. Jego sistema poprěměnnyh tokov izdělala možlivym mnogo vyše prosto i vyše efektivno prědavanje električnosti črěz dolge razstojanja. On byl ključnym člověkom v procesu stvorjeńja hidroelektrostancije na vodopadu Niagara. Tesla rodil se 10 julija 1856 goda v Smiljanu, [[Avstrijska imperija]] (moderna [[Hrvatija]]). On umrěl 7 januara 1943 goda v vozrastu 87 lět v [[Nju-Jork|Ńju-Jorku]], SŠA, v nudže. Jego ime imaje [[Tesla (jedinica)|jedinica měry za gustost magnetičnogo polja]]. Tesla byl avtorom vyše 700 patentov v 25 krajah, iz ktoryh 112 sut v oblasti elektrotehniky. == Čitati takože == * [[Věža Wardenclyffe|Věža <span class="ext-gadget-alphabet-disable"> Wardenclyffe</span>]] == Vněšnje linky == {{Prěvod|sr|Никола Тесла|revizija=25943881}} {{Sortovati|Tesla, Nikola}} [[Kategorija:Naučniki]] [[Kategorija:Srbi]] [[Kategorija:Amerikanci]] cjeq5e0t9ct3ign3kqinvo9kkmckmnd 0 1477 44607 35460 2026-07-29T10:39:35Z IJzeren Jan 9 44607 wikitext text/x-wiki [[FIle:Cyrillic letter palochka - uppercase and lowercase.svg | right | 240px]] '''Ӏ''', '''ӏ''' (''paločka'', {{Jezyky|ru|палочка}}, {{Jezyky|av|гӀучӀ}}, {{Jezyky|lez|цӀар}}) jest bukva razširjenoj [[Kirilica|kirilice]], upotrěbjajema v sučasnyh kiriličnyh alfabetah vsih [[Sěverozapadnokavkazske jezyky|sěverozapadno-]] i [[Sěverovozhodnokavkazske jezyky|sěverovozhodnokavkazskyh jezykov]] kromě [[Abhazsky jezyk|abhazskogo]]. {{Clear}} == Historija == [[Fajl:Beriyn Poliklinika, Sölƶa-Ġala.jpg | thumb | right | upright=1.5| Tablica s tekstom na [[Čečensky jezyk|čečenskom jezyku]]. Paločka jest prědstavjena cifroju '''1'''.]] Kirilična paločka byla vvedena v procesu [[Kirilizacija|kirilizacije]] alfabetov sěvernokavkazskyh jezykov na koncu 1930-yh lět. Ona proizhodi bezposrědnje od [[Arabsko pismo|arabskoj]] bukvy ''alif'' (ا), a jejna nazva znači «kyjek». V [[Sovětsky sojuz|Sovětskom sojuzu]] mnoge ne-russke kirilične azbuky sodrživali samo bukvy iz russkogo s obzirom na russke pišeče mašiny. Za zvuky odsutne v russkom upotrěbjali se dvuznaky i druge kombinacije bukv. Izključenjem byla paločka, ibo zaměsto bukvy koristala se cifra '''1''', ktora na mnogyh pišečah mašinah izgledala kako rimska cifra '''<tt>{{-|I}}</tt>'''. Daže dnešnjego dnja često koristaje se cifra '''1''' zaměsto paločky (ili daže latinskogo '''{{-|I}}''' ili ukrajinsko-bělorusskogo '''{{-|[[І (kirilica)|І]]}}'''), medžu drugymi za to, že paločka jest odsutna v mnogyh klaviaturnyh razkladah i ne vsegda izobražaje se popravno na kompjuternyh ekranah. Ačekoli v principu ne različaje se medžu velikoju i maloju bukvami, v [[Unikod]] takože byla vvedena mala bukva, ktora v mnogyh fontah izgledaje kako mala latinska bukva {{-|'''l'''}}. Jednakože jejna funkcija jest neizrazna i ona upotrěbjaje se rědko. == Izgovor == Paločka v občem izpolnjaje diakritičnu funkciju: ona ne imaje vlastno fonetično značenje, ale modifikuje prědhodnu bukvu, najčestěje na ejektivnu ili faringalnu suglasku. Napriklad: {{Jezyky|av|кӀалъазе}} {{MFA|kʼaˈɬaze}} «govoriti», {{Jezyky|ce|бӏаьрг}} {{MFA|bˀærg}} «oko». V někojih jezykah ona takože može služiti kako samostojny zvuk: * V [[Čečensky jezyk|čečenskom]] ona označaje zvučny faringalny frikativ ili eksplosiv (napr. {{Lang|ce|ӏаж}} {{MFA|ʡaːʒ}} «jabloko», {{Lang|ce|ӏаьржа}} {{MFA|ˈʕærʒa}} «črny») * V [[Kabardino-čerkessky jezyk|kabardino-čerkesskom]] i [[Adygejsky jezyk|adygejskom]] ona označaje glotalnu pauzu (napr. {{Lang|ady|иӏэн}} {{MFA|jəʔan}} «iměti», {{Lang|kbd|елъэӏуащ}} {{MFA|jaɬaˈʔʷaːɕ}} «on sprosil jej»). Paločka uvažaje se samostojnoju bukvoju jedino togda, kogda ona prědstavjeje vlastny zvuk. V slučajah, kogda ona izpolnjaje diakritičnu funkciju, kombinacija suglasky s paločkoju zajmaje oddělno město v alfabetu, napr. {{-|'''гӏ''', '''кӏ''', '''пӏ''', '''хӏ''', '''цӏ''', '''чӏ'''}} i t.d. == Kodovanje == {| class=wikitable style="text-align:center;" ! colspan=2 | Kodovanje ! <big><big><span style="font-family:Serif, Cambria">Ӏ</span></big></big> ! <big><big><span style="font-family:Serif, Cambria">ӏ</span></big></big> |- ! colspan=2 | Nazva v Unikodu | {{-|CYRILLIC LETTER PALOCHKA}} | {{-|CYRILLIC SMALL LETTER PALOCHKA}} |- ! rowspan=2 | Unikod !! šestnadseterična sistema | {{-|U+04C0}} | {{-|U+04CF}} |- ! deseterična sistema | 1216 | 1231 |- ! rowspan=2 | {{-|HTML}} !! šestnadseterična sistema | <code>&amp;#x4c0;</code> | <code>&amp;#x4cf;</code> |- ! deseterična sistema | <code>&amp;#1216;</code> | <code>&amp;#1231;</code> |} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Ь}} {{Prěvod|en|Palochka}} {{Prěvod|ru|Палочка (кириллица)}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] if5kesyc2k1bojptn2nrnnt0j66t9bj 0 1575 44608 43264 2026-07-29T10:40:12Z IJzeren Jan 9 44608 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=2023-04}} [[Fajl:Coat of arms of the Soviet Union (1956–1991).svg|thumb|Emblem [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]] imala gaslo na 15 državnyh jezykah republik SSSR.]] '''"Proletariji vsih krajev, sjedinite se!"''' ({{Jezyky|de|Proletarier aller Länder, vereinigt Euch!}}) jest jedno iz najznanějših [[Gaslo|gasl]] [[Komunizm|komunističnogo dviženja]]. Ono proizhodi iz Komunističnogo manifesta [[Karl Marks|Karla Marksa]] i [[Fridrih Engels|Fridriha Engelsa]]. Nadpis "Proletariji vsih krajev, sjedinite se" kako gaslo [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]] byl na gerbu na jezykah vsih narodnyh republik i na jih gerbah — na jezykah tutyh republik i na russkom. Državny gerb avtonomnoj republiky jest gerb toj sojuznoj republiky, v ktoroj ona jest, s doloženjem nazvy na jezykah sej avtonomnoj i sojuznoj republiki i na russkom jezyku. <!--18/35 jezykah vneseno--> * {{Jezyky|az|!بوتون اؤلکه‌لرین پرولئتارلاری، بیرلشین|az|Бүтүн өлкәләрин пролетарлары, бирләшин!|az|Bütün ölkələrin proletarları, birləşin!}} * {{Jezyky|hy|Պրոլետարներ բոլոր երկրների, միացե՜ք|hy|Proletarner bolor yerkərneri, miacʿekʿ!}} * {{Jezyky|be|Пралетарыі ўсіх краін, яднайцеся!}} * {{Jezyky|et|Kõigi maade proletaarlased, ühinege!}} * {{Jezyky|fi|Kaikkien maiden proletaarit, liittykää yhteen!}} * {{Jezyky|ka|პროლეტარებო ყველა ქვეყნისა, შეერთდით!|ka|P’rolet’arebo q’vela kveq’nisa, šeertdit!}} * {{Jezyky|kk|Барлық елдердің пролетарлары, бірігіңдер!}} * {{Jezyky|krl|Kaikkien maiden proletaarit, liittykää yhteen!}} * {{Jezyky|ki|Бардык өлкөлөрдүн пролетарлары, бириккиле!}} * {{Jezyky|lv|Visu zemju proletārieši, savienojieties!}} * {{Jezyky|lt|Visų šalių proletarai, vienykitės!}} * {{Jezyky|ro|Proletari din toate ţările, uniţi-vă!|ro|Пролетарь дин тоате цэриле, униць-вэ!}} * {{Jezyky|ru|Пролетарии всех стран, соединяйтесь!}} * {{Jezyky|tt|Барлык илләрнең пролетарийлары, берләшегез!}} * {{Jezyky|tg|Proletarhoji hamaji mamlakatho, jak şaved!|tg|Пролетарҳои ҳамаи мамлакатҳо, як шавед!}} * {{Jezyky|tk|Ähli ýurtlaryň proletarlary, birleşiň!|tk|Әхли юртларың пролетарлары, бирлешиң!}} * {{Jezyky|uk|Пролетарі всіх країн, єднайтеся!}} * {{Jezyky|uz|Butun dunyo proletarlari, birlashingiz!|uz|Бутун дунё пролетарлари, бирлашингиз!}} {{Pravopis prověrjeny}} [[Kategorija:Sovětsky sojuz]] cp298awyf9fmke2ehwu5vomimhaabc4 0 1619 44609 35559 2026-07-29T10:40:49Z IJzeren Jan 9 44609 wikitext text/x-wiki {{Kartka federalny subjekt Rosije | qid = Q2073 | ime_isv = Republika Komi | rodny_jezyk = komi-zyrjansky | glavny_grad = [[Syktyvkar]] | jezyky = Russky, komi-zyrjansky | glava = [[Rostislav Goldštejn]] | dolžnost_glavy = Glava | naseljenje = 720.610 | naseljenje_god = 2024 | povrhnja = 416.800 km² }} [[Fajl:Komi_peoples.jpg|thumb|240px|Komi ženy v narodnoj oděži]] [[Fajl:Саблинский_хребет.jpg|thumb|240px|Narodny park ''Jugid Va'']] [[Fajl:Vym_River.jpg|thumb|240px|Rěka ''Vym'']] [[Fajl:Flag-map of Komi Republic.svg|right|200px|]] '''Republika Komi''' ({{Jezyky|kv|Коми Республика}}; {{Jezyky|ru|Республика Коми}}) jest avtonomna republika in [[Rosija|Rosijskoj Federacije]], razpoloženy v sěverovozhodnoj, prigraničnoj česti Evropskoj Rosije, zapadno od [[Ural]]a. Povrhnja republiky jest 416 774 km², ale v njej živut samo 901 189 ljudij (2010 g.), to znači: 2,44 člověka na kvadratny metr.<ref>[https://web.archive.org/web/20120201175306/http://www.gks.ru/free_doc/new_site/population/demo/per-itog/tab7.xls Sčitanje vserosijskogo naseljenja 2010 goda.]</ref> Pralěsy, največše v [[Evropa|Evropě]], obsegajut bolje neželi 70% teritorije republiky, prěd vsim jejnu sěvernu čest. Okolo 7,7% zemji skladaje se iz močarov. Najdolžejše rěky v republikě sut [[Pečora]] (na sěveru) i [[Vyčegda]] (na jugu). Stoličny i največši grad v Republikě Komi jest [[Syktyvkar]] (naseljenje: 235 006 v 2010 g.).<ref>[https://web.archive.org/web/20130906112443/http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/Documents/Vol1/pub-01-11.xlsx Sčitanje vserosijskogo naseljenja 2010 goda]</ref> Republika imaje dva oficialne jezyky: [[Russky jezyk|russky]] i [[Komi-zyrjansky jezyk|komi-zyrjansky]]. Samo 23% žiteljev republiky prinaležet k jejnomu prvobytnomu, finovugorskomu naseljenju, [[Komi-zyrjani]]. 65% naseljenja sut etnični [[Rusi]], ačekoli v 1926 g. jihno čislo bylo toliko 6,6%. == Historija == 22-ogo avgusta 1922 goda, poslě ustanovjenja [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]], byl ustanovjen ''Avtonomny okrug Komi-Zyrjanov'' ({{Jezyky|kv|Коми (Зыряна) асвеськӧдлан обласьт}}, {{Jezyky|ru|Автономная область Коми (Зырян)}}). Glavny grad okruga stal Ust-Sysolk, ktory byl prěimenovany v 1930 g. na Syktyvkar. 5-ogo dekembra 1936 g. vměsto avtonomnogo okruga byla ustanovjena ''Avtonomna Sovětska Republika Komi'' ({{Jezyky|kv|Коми Автономнӧй Сӧветскӧй Социалистическӧй Республика}}). 29-ogo avgusta Vrhovny Sovět A.S.R.K. proglasil suverenitet republiky.<ref>[http://soveticus5.narod.ru/85/sborn91.htm#p271 Deklaracija o državnom suverenitetu Sovětskoj Socialističnoj Republiky Komi.]</ref> Poslě razpada Sovětskogo sojuza Vrhovny sovět republiky 26-ogo maja 1992 g. utvrdil zakon, měnjajuči nazvu A.S.R.K. v ''Republika Komi''.<ref>[https://web.archive.org/web/20210613012253/http://www.law.rkomi.ru/files/11/4151.pdf Zakon o izměnjenja nazvy Sovětskoj Socialističnoj Republiky Komi.]</ref> == Politika == Najvysši zakonodateljny organ v Republikě Komi jest jednopalatny parlament, tako zvany ''Državny Sovět'' ({{Jezyky|kv|Каналан Сӧвет}}, {{Jezyky|ru|Государственный Совет}}), ktory zastupil Vrhovny Sovět v 1995 g. Državny Sovět sostoji se iz trideseti členov, izbiranyh naseljenjem republiky na termin četyreh lět. Od izborov v 2020 g. šest partij imaje svojih prědstaviteljev v Državnom Sovětu: * '''20''' v imeni [[Jedina Rosija|Jedinoj Rosije]] ({{Jezyky|kv|Ӧтувъя Россия}}, {{Jezyky|ru|Единая Россия}}) * '''4''' v imeni [[Komunistična partija Rosijskoj Federacije|Komunističnoj partije Rosijskoj Federacije]] (KPRF) * '''3''' v imeni [[Liberalno-demokratična partija Rosije|Liberalno-demokratičnoj partije Rosije]] (LDPR) * '''1''' v imeni partije [[Spravědliva Rosija – Patrioti – Za pravdu]] * '''1''' v imeni [[Zelena alternativa|Zelenoj alternativy]] ({{Jezyky|kv|Турунвиж альтернатива}}, {{Jezyky|ru|Зелёная альтернатива}}) * '''1''' v imeni partije [[Otčina]] (rus. ''Родина'').<ref>[https://web.archive.org/web/20220218001221/http://gsrk.ru/pages/gosudarstvennyy_sovet Državny Sovět Republiky Komi VII-ogo termina.]</ref> Najvysša dolžnost v republikě jest ''glavnik'' ({{Jezyky|kv|юралысь}}, {{Jezyky|ru|глава}}), ktory jednovrěmenno jest prezident i prědsědatelj vlady. Glavnika izbiraje parlament na termin četyreh lět. Od goda, v ktorom dolžnost glavnika byla ustanovjena, pet osob izpolnjalo ju, srěd ktoryh toliko jedin – Gajzer – byl etničny Komi: {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=2 | Glavniki Republiky Komi ! od ! do |- | [[Fajl:Yuri_Spiridonov.jpg|100px|Yuri Spiridonov]] | '''Jurij Aleksejevič Spiridonov'''<br />({{-|Юрий Алексеевич Спиридонов}})<br /><small>(1938–2010)</small> | 7-ogo junija 1994 g. | 15-ogo januara 2002 g. |- | [[Fajl:Vladimir_Alexandrovich_Torlopov.jpg|100px|Vladimir Torlopov]] | '''Vladimir Aleksandrovič Torlopov'''<br />({{-|Владимир Александрович Торлопов}})<br /><small>(1949)</small> | 15-ogo januara 2002 g. | 15-ogo januara 2010 g. |- | [[Fajl:Vyacheslav Gayzer, September 2010.jpeg|100px|Vyatsyeslav Gayser]] | '''Vjačeslav Mihajlovič Gajzer'''<br />({{-|Вячеслав Михайлович Гайзер}})<br /><small>(1966)</small> | 15-ogo januara 2010 g. | 30 septembra 2015 g. |- | [[Fajl:Sergey_Gaplikov_(2015-09-30)-1.jpg|100px|Sergey Gaplikov]] | '''Sergej Gaplikov'''<br /> ({{-|Сергей Анатольевич Гапликов}})<br /><small>(1970)</small> | 30-ogo septembra 2015 g. | 2-ogo aprilja 2020 g. |- | [[Fajl:Vladimir_Uyba_(2019-09-13)_cropped.jpg|100px|Vladimir Uyba]] | '''[[Vladimir Ujba]]'''<br />({{-|Владимир Викторович Уйба}})<br /><small>(1958)</small> | 2-ogo aprilja 2020 g. | 5-ogo novembra 2024 g. |- | [[Fajl:Rostislav Goldstein 2024.jpg|100px|Rostislav Goldštejn]] | '''Rostislav Goldštejn'''<br />({{-|Ростислав Ернстовия Голдштейн}})<br /><small>(1969)</small> | 5-ogo novembra 2024 g. | |} == Grady == <div style="float:right;">[[Fajl:Komi03.png|thumb|Karta Republiky Komi]]</div> Največši i najvažnějši grad v Republikě Komi jest jejna stolica [[Syktyvkar]]. Druge večše grady sut i: Uhta, Vorkuta (onogda znajema kako karna kolonija), Pečora, Usinsk i Inta. {| class="wikitable" style="text-align:right;" |- ! Russka nazva ! Zyrjanska nazva ! Naseljenje<br /><small>(2010)</small> |- |style="text-align:left;"| {{-|Syktyvkar / Сыктывкар}} || {{-|Сыктывкар}} || 235 006 |- |style="text-align:left;"| {{-|Uhta / Ухта}} || {{-|Уква}} || 99 591 |- |style="text-align:left;"| {{-|Vorkuta / Воркута}} ||{{-|Вӧркута}} || 70 548 |- |style="text-align:left;"| {{-|Pečora / Печора}} || {{-|Печӧра}} || 43 105 |- |style="text-align:left;"| {{-|Usinsk / Усинск}} || {{-|Ускар}} || 40 827 |- |style="text-align:left;"| {{-|Inta / Инта}} || {{-|Инта}} || 32 080 |- |style="text-align:left;"| {{-|Sosnogorsk / Сосногорск}} || {{-|Сӧснагорт}} || 27 757 |} <gallery mode=packed heights=150px> SFI2013.jpg | Syktyvkar УхтаВетлосян.jpg | Uhta День оленевода 04.11.12 - panoramio (6).jpg | Vorkuta Pechora Monastery.jpg | Pečora </gallery> == Iztočniky == <small><references /></small> == Vněšnji link == * [https://web.archive.org/web/20190930145124/http://rkomi.ru/ Oficialny vebsajt Republiky Komi] [[Kategorija:Komi| ]] [[Kategorija:Federalne subjekty Rosije]] 8hunlsumsq15ki2ywapj002z2pucjhx 0 1635 44641 35568 2026-07-29T10:54:24Z IJzeren Jan 9 44641 wikitext text/x-wiki {{Kartka osoba|name=Roman Dmovski|image=[[Fajl:Roman Dmowski LOC 3c35372u.jpg|center|300px|Roman Dmovski v 1919]]|birth_date=9 avgusta 1864|birth_place=Kamionek, Poljska|death_date=2 januara 1939|death_place=Drozdovo, Poljska|signature=[[Fajl:Roman Dmowski signature.svg|300px|center]]|native_name=<center>Roman Stanisław Dmowski}} '''Roman Stanislav Dmovski''' (* 9 avgusta 1864, Kamionek - † 2 januara 1939, Drozdovo) - [[Poljska|poljsky]] politik, ministr vněšnjih děl. Glavny ideolog poljskogo nacionalizmu. Jedin iz osnovateljev [[Narodna Demokracija|Narodnoj Demokraciji]] ({{Jezyky|pl|Narodowa Demokracja}}, krače: ''endecija''). Delegat Poljsky na konferenciji v Parižu v 1919. Jedin iz otcev nezaležnoj Poljsky. == Životopis == Urodil se v 1864 godu vo selu Kamionek nedaleko [[Varšava|Varšavy]]<ref>{{Cite web | author = Justyna Kozicka | url = http://kresowiacy.com/2013/08/149-lat-temu-urodzil-sie-roman-dmowski-cz-1/ | archive-url = https://archive.is/20150509013238/http://kresowiacy.com/2013/08/149-lat-temu-urodzil-sie-roman-dmowski-cz-1/ | archive-date = 2015-05-09 | title = 149 lat temu urodził się Roman Dmowski cz. 1 | website = kresowiacy.com | date = 2013-08-09 | access-date = 2015-05-08 | language = pl}}</ref>. V 1875 roku začel nauku v III Gimnaziji v Varšavě, ktoru ukončil v 1886 godu<ref>{{Cite web | author = Mariusz Kułakowski | url = http://www.romandmowski.pl/default.php?dzial=ciekawostki&id=6 | title = Dmowski i Sienkiewicz – edukacja w gimnazjum | website = romandmowski.pl | access-date = 2015-05-08 | language = pl}}</ref>. Už v věku 17 godov (1881) osnoval tajnu učeničsku organizaciju s nazvoju „Stražnica” ({{Jezyky|pl|Strażnica}})<ref name=":0">{{Cite web | url = http://www.romandmowski.pl/default.php?dzial=zyciorys&nazwa=krotszy | title = Życiorys – wersja krótsza | website = romandmowski.pl | access-date = 2025-05-08 | language = pl}}</ref>, ktoroj glavnoju dolžnostju byl odpor prěd rusifikacijeju. ==== Narodna Demokracija ==== Počel dějateljnost političnu pod konec XIX věku. Zajmal se v patriotičnyh organizacijah, medžu inymi v „Zet” i Ligě Poljskoj<ref>{{Cite web | author = Filip Paluch | url = https://szturm.com.pl/index.php/miesiecznik/item/72-koncepcje-panstwa-i-narodu-romana-dmowskiego-w-okresie-do-1914r | title = Koncepcje państwa i narodu Romana Dmowskiego w okresie do 1914 r. | website = szturm.com.pl | date = 2015-03-31 | access-date = 2015-05-08 | language = pl}}</ref>, a v 1893 godu byl jednym iz osnovateljev Narodnoj Ligy, ktoroj byl liderom<ref name=":0" />. Na početku XX věku, endecija iziskyvala vplyvy. Dmovski slynul takože iz krajno antižidovskogo stanovišča, a jego prorosijsko stanovišče bylo kritikovano<ref>{{Cite web | url = https://bliskopolski.pl/ludzie/roman-dmowski/ | title = Dmowski Roman | website = bliskopolski.pl | access-date = 2015-05-08 | language = pl}}</ref>, ale dopustilo mu to ukrěpiti pozycije ako glavnogo lidera narodnogo taboru. ==== I světova vojna ==== Poslědnje pol goda prěd vojnoju Dmovski jest posvetil na prigotovjenja narodnogo ruha do konfliktu i od početku jest dějal s cěljem poražky Němcije<ref name=":1">{{Cite book | author = Grzegorz Kulka | url = https://polona2.pl/item/premierzy-i-ministrowie-rzeczypospolitej-polskiej-1918-1939,MTU4MTk4NzE0/188/#info:metadata | chapter = Roman Dmowski (1864-1939) | editor1 = Zbigniew Girzyński | editor2 = Jarosław Kłaczkow | editor3 = Wojciech Piasek | title = Premierzy i ministrowie Rzeczypospolitej Polskiej 1918–1939, wyd. pierwsze | place = Warszawa | publisher = Instytut De Republica | year = 2023 | pages = 185-187 | isbn = 978-83-67253-59-8 | language = pl}}</ref>. Po zahvatu Varšavy od Němcev jest izjehal do [[Санкт-Петербург|Petersburga]], a potom na Zapad, kde jest provodil diplomatičnu akciju v stolicah držav Ententy. Ako prědsědnik Poljskogo Komitetu Narodnogo v Lozannie<ref name=":1" /> jest organizoval medžu inymi: Armiju Hallera vo Franciji, ktora stala se valom pozdnějšego Poljskogo Vojska. ==== Konferencija v Parižu ==== Na početku 1919 goda Roman Dmovski stal prědstaviteljem Poljsky na mirnoj konferenciji v Parižu<ref>{{Cite book | author = Eugeniusz Romer | title = Pamiętnik Paryski 1918–1919, przypisy Andrzej Garlicki, Ryszard Świętek, t. I | place = Wrocław | year = 2010 | pages = 25 | language = pl}}</ref>. 29 januara izglasil prěmolvjenje, ktoro trvalo pet časin, v ktorym prědstavil poljske požedanja (ktoro sam prěvodil na anglijskom i francuzskom jezykah, ibo ne dověrjal čudžim prěvoditeljam, ktori naprěd netočno prěvodili jego slova<ref>{{Cite book | author = Roman Dmowski | title = Polityka polska i odbudowanie państwa | place = Wrocław | publisher = Nortom | year = 2009 | pages = 322 | language = pl}}</ref>). 28 junija 1919 godu Dmovski i Paderevski podpisali v Versalju mirny traktat, na osnově ktorogo Poljska vratila se na mapu světa<ref name=":1" />. ==== Mědzuvojenno obdobje ==== Po dobytju ponovnoj nezaležnosti Poljsky, Roman Dmovski v 1919 godu stal deputatom na Zakonodateljny Sejm. Do politiky vratil se jesenju 1923 godu ako ministr vněšnjih děl<ref name=":1" />. Staral se podtrimati sojuz s Francijeju, popraviti odnošenja s Italijeju, a takože podpisal poljsko-britansky trgovy traktat i uznal formalno [[Совєтскы сојуз|SSSR]]<ref name=":1" /><ref>{{Cite web | url = https://histmag.org/Polsko-sowieckie-rozmowy-w-sprawie-Niemiec-z-1923-roku-22688 | title = Polsko-sowieckie rozmowy w sprawie Niemiec z 1923 roku | website = histmag.org | access-date = 2024-01-17 | language = pl}}</ref>. Po puču majskym započel ujedinjenje narodnyh i katoličskyh grup, v tutom čelju osnoval Tabor Velikoj Poljsky ({{Jezyky|pl|Obóz Wielkiej Polski}}) v 1926 godu, a potom Narodnu Partiju ({{Jezyky|pl|Stronnictwo Narodowe}}) v 1928 godu. Publikoval mnogo političnyh knig i člankov. Do konca života byl jednym iz glavnyh ideologov narodnogo ruha. [[Fajl:Dead_body_ot_Roman_Dmowski_(1939).jpg|thumb|327x327px|Posmrtna fotografija (1939)]] ==== Hvoroba i smrt ==== Od 28 dekembra 1938 vo selu Drozdovo prěhodil pnevmoniju. Umrl v noči s 1 na 2 januara 1939 godu<ref>{{Cite news | url = https://crispa.uw.edu.pl/object/files/317233/display/Default | title = Choroba Romana Dmowskiego | newspaper = „Warszawski Dziennik Narodowy” | issue = 1B | pages = 1 | date = 1939-01-01 | language = pl}}</ref><ref>{{Cite news | url = https://crispa.uw.edu.pl/object/files/317232/display/Default | title = Zgon Romana Dmowskiego | newspaper = „Warszawski Dziennik Narodowy” | issue = 2B | pages = 1 | date = 1939-01-02 | language = pl}}</ref><ref>{{Cite news | url = http://jbc.bj.uj.edu.pl/dlibra/docmetadata?id=50413 | title = Zgon Romana Dmowskiego | newspaper = „Gazeta Lwowska” | issue = nr 2 | pages = 3 | date = 1939-01-04 | language = pl}}</ref><ref>{{Cite news | url = https://crispa.uw.edu.pl/object/files/317231/display/Default | title = Ostatnie chwile Romana Dmowskiego | newspaper = „Warszawski Dziennik Narodowy” | issue = 3B | pages = 1–2 | date = 1939-01-03}}</ref><ref>{{Cite news | author = Stanisław Mojkowski | url = https://crispa.uw.edu.pl/object/files/317228/display/Default | title = Ostatnia Wigilia Romana Dmowskiego | newspaper = „Warszawski Dziennik Narodowy” | issue = 6B | pages = 3 | date = 1939-01-06 | language = pl}}</ref>. == Publikacije Dmovskogo == * ''[https://polona.pl/item/nasz-patryotyzm-podstawy-programu-wspolczesnej-polityki-narodowej,NzIzNzk2NDQ/4/#info:metadata Naš patriotizm]'' ({{Jezyky|pl|Nasz patriotyzm}}) (1893) * ''Myslji modernogo Poljaka'' ({{Jezyky|pl|Myśli nowoczesnego Polaka}}) (1903) * ''Boj iz anarhijeju i Demokracija Narodna'' ({{Jezyky|pl|Walka z anarchią i Demokracja Narodowa}}) (1906) * ''Němcija, Rosija i kvestija poljska'' ({{Jezyky|pl|Niemcy, Rosja i kwestia polska}}) (1908) * ''Anahronizm'' ({{Jezyky|pl|Anachronizm}}) (1909) * ''[https://polona.pl/item-view/af9e378a-8ca4-4c40-a83c-4f51029b65de?page=8 Separatizm Židov i jego nahodnost]'' ({{Jezyky|pl|Separatyzm Żydów i jego źródła}}) (1909) * ''[https://polona.pl/item-view/861d2412-c8c3-48c2-8abc-bbb07717b53b?page=8 Upadok myslji konservativnoj v Poljscu]'' ({{Jezyky|pl|Upadek myśli konserwatywnej w Polsce}}) (1914) * ''Nove časy i nove zapytanja'' ({{Jezyky|pl|Nowe czasy i nowe zagadnienia}}) (1924) * ''Politika poljska i odbudovanje državy'' ({{Jezyky|pl|Polityka polska i odbudowanie państwa}}) (1925) * ''O napadu poslu Zdziechowskiego'' ({{Jezyky|pl|O napaści posła Zdziechowskiego}}) (1926) * ''[https://cbmn.pl/roman-dmowski/zagadnienie-rzadu Zapytanje vlady]'' ({{Jezyky|pl|Zagadnienie rządu}}) (1927) * ''[https://polona.pl/item-view/cff06d73-3cdc-4748-ad81-34dbf394fedc?page=4 Kostel, narod i država]'' ({{Jezyky|pl|Kościół, naród i państwo}}) (1927) * ''Kvestija ukrajinska'' ({{Jezyky|pl|Kwestia ukraińska}}) (1930) * ''Naslědovanje'' pod psevdonimom Kazimierz Wybranowski ({{Jezyky|pl|Dziedzictwo}}) (1931) * ''V polovině dragy'' pod psevdonimom Kazimierz Wybranowski ({{Jezyky|pl|W połowie drogi}}) (1931) * ''[https://cbmn.pl/roman-dmowski/swiat-powojenny-i-polska Svět povojenny i Poljska]'' ({{Jezyky|pl|Świat powojenny i Polska}}) (1931) * ''[https://cbmn.pl/roman-dmowski/przewrot Prěvrat]'' ({{Jezyky|pl|Przewrót}}) (1934) == Linky i referencije == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == {{Prěvod|pl|Roman Dmowski|revizija=77385902}} {{Pravopis prověrjeny}} {{DEFAULTSORT:Dmovski, Roman}} [[Kategorija:Poljski politiki]] [[Kategorija:Historija Poljsky]] jy18iylrbw1vijhqwbqosxsaoi5quwc 0 1639 44610 35570 2026-07-29T10:41:24Z IJzeren Jan 9 44610 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=2024-09}} '''Rosijska revolucija 1917 goda''' byla revolucija, privedša ko svrgnutju monarhije i ključnym izměnam v političnoj, socialnoj i ekonomičnoj sistemah Rosije, čto v konečnom izhodu stalo načelom [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]]. Revolucija děli se na dva stupnja: revolucija vtorogo měseca i revolucija desetogo měseca. ==Revolucija vtorogo měseca== '''Revolucija vtorogo měseca''' ili '''Fevruarska revolucija''' jest slučila se v tretjem měsecu 1917-go goda. ===Osnovne pričiny=== Osnovnymi pričinami revolucije stali nedovoljstvo [[Prva světova vojna|vojnoju]], težko ekonomično položenje, nedostatok jediva, neefektivnost voditeljstva [[Nikolaj II|Nikolaja {{-|II}}]]. ===Hod sobytij=== V [[Sankt-Peterburg|Petrogradu]] načeli se masove demonstracije i strajky, ktore poddržali vojini stoličnogo garnizona. Imperator [[Nikolaj II|Nikolaj {{-|II}}]] odstupil od prěstola i Rosijska imperija prěstala jestvovati. ===Izhod=== Vlast prěšla ko Prěhodnoj vladě ({{Jezyky|ru|Временное правительство}}), glavoju ktoroj stal knez Georgij Ljvov, a poslě — Aleksandr Kerensky. Jednako tuta vlada ne smogla rěšiti problemy državy. ==Revolucija desetogo měseca== '''Revolucija desetogo měseca''' ili '''Oktobrska revolucija''' jest slučila se v jedinnadsetom měsecu 1917-go goda. ===Osnovne pričiny=== Nesposobnost Prěhodnoj vlady vyvesti državu iz krizy, trvajuča [[Prva světova vojna|vojna]], radikalizacija spoločenstva, rast popularnosti boljševikov. ===Hod sobytij=== Boljševiki pod vodstvom [[Владимир Ленин|Vladimira Lenina]] organizovali vooruženo povstanje v [[Sankt-Peterburg|Petrogradu]], zahvatili Zimovy palac i svrgnuli Prěhodnu vladu. ===Izhod=== Vlast prěšla k Petrogradskomu sovětu rabotničskyh i vojinskyh prědstaviteljev ({{Jezyky|ru|Петроградский совет рабочих и солдатских депутатов}}), faktično kontrolujemomu boljševikami. Byli proglašene prve ukazy: o miru (vyhod Rosije iz [[Prva světova vojna|vojny]]) i o zemji (prědanje zemej seljanam). ==Poslědstva revolucije== Po Oktobrskoj revoluciji v državě načela se gradžanska vojna medžu boljševikami (Črveni) i jih protivnikami (Běli, a takože čudžezemni interventi). Byli provedene unarodnjenje prědprijemstv, prěrazporedženje zemij, vvedenje sovětskoj sistemy vlasti. Po gradžanskoj vojně na ozemji byloj Rosijskoj imperije byl stvorjeny [[Sovětsky sojuz|Sojuz sovětskyh socialističnyh republik]], ktory stal prvoju socialističnoju državoju na světu. ==Iztočniky== <references/> [[Kategorija:Historija Rosije]] [[Kategorija:1917]] 7krx6882i0fa91812olvur6mrob22vy 0 1642 44611 35571 2026-07-29T10:41:37Z IJzeren Jan 9 44611 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Banknote 5000 rubles (1997) front.jpg|thumb|200px|Rosijska banknota 5000 rubljej1]] '''Rosijsky rublj''' ({{Jezyky|ru|российский рубль}}) jest narodna valuta [[Rosija|Rosijskoj Federacije]] i separatističnyh režimov v [[Abhazija|Abkhaziji]] i [[Južna Osetija|Južnoj Osetiji]], a raněje takože [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]] i [[Rosijska Imperija|Rosijskoj Imperije]]. Izdavany [[Bank Rosije|Bankom Rosije]]. Rublj iměje medžunarodny kod <code>RUB</code> i znak '''₽''' (od 11 dekembra 2013)<ref>[http://cbr.ru/press/PR.aspx?file&#61;131211_121051rubl4.htm Об утверждении графического обозначения рубля (символ рубля)] // Пресс-служба Банка России</ref>· Jedin rublj děli se na 100 kopejek. == Iztočniky == <references/> == Vněšnje linky == * [http://www.cbr.ru/ Bank Rosije] * [http://colnect.com/en/banknotes/list/country/4146 Nyněšnje i davne rublje Rosije] [[Kategorija:Valuty]] [[Kategorija:Rosija]] f730xxrzl6mjukycjoqwbwghmatozgc 0 1659 44642 33304 2026-07-29T10:54:43Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Совєтскы Сојуз]] na [[Совєтскы сојуз]] 44642 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Совєтскы сојуз]] pg10yxr88g59xutwuvvedv5lrvrc9ae 0 1695 44612 35600 2026-07-29T10:41:53Z IJzeren Jan 9 44612 wikitext text/x-wiki {{Kartka država | common_name = Sjedinjene štaty Ameriky | native_name = {{Jezyky|en|United States}} | conventional_long_name = Sjedinjene štaty Ameriky <br> {{Jezyky|en|United States of America}} | image_flag = Flag of the United States.svg | alt_flag = | image_coat = Greater coat of arms of the United States.svg | anthems = * [[Zvězdna zastava]] | capital = Vašington | largest_city = Nju-Jork | official_languages = [[Anglijsky jezyk|anglijsky]] | government_type = federalna prezidentska konstitucijna republika | area_km2 = 9 833 520 | area_rank = 3 | population_estimate = 332 403 650 | population_estimate_year = 2022 | population_estimate_rank = 3 | currency = [[amerikanski dolar]] | currency_code = USD | utc_offset = -5 do -11 | utc_offset_DST = -4 do -10 | iso3166code = US | coordinates = {{Coord|45|N|100|W|type:country_dim:10000000_region:US|display=it}} }} '''Sjedinjene štaty Ameriky''', skračeno '''SŠA''' ({{Jezyky|en|United States of America|en|USA}}), jest država, ktora nahodi se glavno v [[Sěverna Amerika|Sěvernoj Amerikě]]. Ona imaje 50 štatov, federalny okrug i red inyh ozemij. SŠA jest 3. največša država v světu. SŠA imaje nazemnu granicu s [[Kanada|Kanadoju]] na sěveru i [[Meksika|Meksikoju]] na jugu, a takože imaje morske granice s [[Bahamy|Bahamami]], [[Kuba|Kuboju]], [[Rosija|Rosijeju]] i inymi državami. SŠA imaje naseljeńje vyše 333 milionov i jest najljudna država v Amerikah i 3. najljudna država v světu, poslě [[Kitaj]]a i [[Indija|Indije]]. Glavny grad jest [[Vašington]], a najljudny grad i glavno finansovo srědišče jest [[Nju-Jork]]. Paleoamerikanci imigrovali iz [[Sibir]]i v Sěvernu Ameriku prinajmenje 12 tysečev lět nazad, i sut prědki modernyh [[Domorodne amerikanci|domorodnyh amerikancev]]. Domorodno naseljenje čestično umrělo poslě prihoda evropejcev v 16. stolětju, glavno od hvorob, napriklad ospy i osypky, od čego jih počeli izganjati so svojih krajev. [[Trinadset kolonij]] Objedinjenogo kraljevstva, ktore nahodili se v iztoku modernyh SŠA, prěpirali se s britanskoju koronoju za platby i politično prědstaviteljstvo, vslěd čego počela se [[Amerikanska revolucija]] (1765–1791). Po revolucije SŠA dobyli nezaležnost i stali prvoju državoju, ktora byla osnovana na principah liberalnoj [[Demokracija|demokracije]]. V koncu 18. stolětja SŠA počeli dobyvati i zavojevyvati ine česti Sěvernoj Ameriky. Od 1848 goda one zajmali ozemja kontinenta od zapada do iztoka. Gluboke ideologične spory za rabstvo završili se stvorjeńjem [[Konfederativne Štaty Ameriky|Konfederativnyh Štatov Ameriky]] (KŠA), ktore bojevali s ostalymi štatami sojuza v Amerikanskoj gradžanskoj vojně (1861–1865). Poslě poražky KŠA i shranjenja SŠA rabstvo bylo likvidovano vo vsih štatah 13. popravkoju konstitucije. Od 1900 goda SŠA stala velikoju državoju i najvelikoju ekonomikoju světa. Poslě japonskoj ataky na Perl-Harbor v 1941 godu SŠA pristupili do [[Druga světova vojna|Drugoj světovoj vojny]] na straně Sojuznikov. Poslě Drugoj světovoj vojny SŠA i [[Sovětsky sojuz]] (SSSR) stali jedinymi glavnymi državami světa, superdržavami. V hodě Hladnoj vojny medžu njimi obydvě državy bojevali za ideologično dominovanje, ale izběgali prěmogo vojennogo konflikta. Hladna vojna medžu SŠA i Sovětskym sojuzom končila se razpadom SSSR. Poslě razpada SSSR Sjedinjene štaty Ameriky stali jedinoju superdržavoju světa. Poslě [[Napady 11 septembra 2001|napadov 11 septembra 2001]] SŠA počela globalnu vojnu s terorizmom. == Administrativno děljenje == Sjedinjene štaty sostojet se iz 50 štatov ({{Jezyky|en|states}}), jednogo federalnogo distrikta – [[Distrikt Kolumbije]] ({{Jezyky|en|District Columbia}}), v njem leži federalny glavny grad [[Vašington]] {| | valign="top" | * [[Ajdaho]] ({{Jezyky|en|Idaho}}) * [[Ajova]] ({{Jezyky|en|Iowa}}) * [[Alabama]] * [[Aljaska]] ({{Jezyky|en|Alaska}}) * [[Arizona]] * [[Arkanzas]] ({{Jezyky|en|Arkansas}}) * [[Delaver]] ({{Jezyky|en|Delaware}}) * [[Džordžija]] ({{Jezyky|en|Georgia}}) * [[Florida]] * [[Havaje]] ({{Jezyky|en|Hawaii}}) | valign=top | * [[Ilinojs]] ({{Jezyky|en|Illinois}}) * [[Indijana]] ({{Jezyky|en|Indiana}}) * [[Juta]] ({{Jezyky|en|Utah}}) * [[Južna Dakota]] ({{Jezyky|en|South&nbsp;Dakota}}) * [[Južna Karolina]] ({{Jezyky|en|South&nbsp;Carolina}}) * [[Kalifornija]] ({{Jezyky|en|California}}) * [[Kanzas]] ({{Jezyky|en|Kansas}}) * [[Kentuki]] ({{Jezyky|en|Kentucky}}) * [[Kolorado]] ({{Jezyky|en|Colorado}}) * [[Konektikut]] ({{Jezyky|en|Connecticut}}) | valign=top | * [[Lujizjana]] ({{Jezyky|en|Louisiana}}) * [[Masačusets]] ({{Jezyky|en|Massachusetts}}) * [[Mejn]] ({{Jezyky|en|Maine}}) * [[Meriland]] ({{Jezyky|en|Maryland}}) * [[Mičigan]] ({{Jezyky|en|Michigan}}) * [[Minesota]] ({{Jezyky|en|Minnesota}}) * [[Misisipi]] ({{Jezyky|en|Mississippi}}) * [[Misuri]] ({{Jezyky|en|Missouri}}) * [[Montana]] * [[Nebraska]] | valign=top | * [[Nevada]] * [[Nju-Džerzi]] ({{Jezyky|en|New&nbsp;Jersey}}) * [[Nju-Hempšir]] ({{Jezyky|en|New&nbsp;Hampshire}}) * [[Nju-Jork]] ({{Jezyky|en|New&nbsp;York}}) * [[Nju-Meksiko]] ({{Jezyky|en|New&nbsp;Mexico}}) * [[Ohajo]] ({{Jezyky|en|Ohio}}) * [[Oklahoma]] * [[Oregon]] * [[Pensilvanija]] ({{Jezyky|en|Pennsylvania}}) * [[Rod-Ajland]] ({{Jezyky|en|Rhode Island}}) | valign=top | * [[Sěverna Dakota]] ({{Jezyky|en|North&nbsp;Dakota}}) * [[Sěverna Karolina]] ({{Jezyky|en|North&nbsp;Carolina}}) * [[Teksas]] ({{Jezyky|en|Texas}}) * [[Tenesi]] ({{Jezyky|en|Tennessee}}) * [[Vajoming]] ({{Jezyky|en|Wyoming}}) * [[Vašington]] ({{Jezyky|en|Washington}}) * [[Vermont]] * [[Virdžinija]] ({{Jezyky|en|Virginia}}) * [[Viskonsin]] ({{Jezyky|en|Wisconsin}}) * [[Zapadna Virdžinija]] ({{Jezyky|en|West&nbsp;Virginia}}) |} == Vněšnje linky == {{Prěvod|en|United States|revizija=1150766505}} {{Državy v Sěvernoj Amerikě}} [[Kategorija:SŠA| ]] [[Kategorija:Državy v Sěvernoj Amerikě]] ag892clgf90scii06wo6nygy8emw8uw 0 1730 44644 14220 2026-07-29T10:55:11Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Совєтскы Сојуз]] na [[Совєтскы сојуз]] 44644 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Совєтскы сојуз]] pg10yxr88g59xutwuvvedv5lrvrc9ae 0 1737 44613 35629 2026-07-29T10:42:16Z IJzeren Jan 9 44613 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" style="float:right; margin:0 0 1em 1em; width:300px; background-color:#f9f9f9;" ! colspan="2" style="background-color:#dcdcdc; text-align:center; font-size:120%;" | Solnečna mašina |- | colspan="2" | <br /><div style="text-align:center;">[[Fajl:Сонячна машина. Ч. 1. 1928. Обкладинка.jpg | center | 300x300px | border | Solnečna mašina]] <small>Obložka prvogo izdanja, 1928 g.</small></div> |- |'''Originalna nazva''' | {{-|Сонячна машина}} |- |'''Jezyk''' | [[Ukrajinsky jezyk|Ukrajinsky]] |- |'''Avtor''' | [[Volodymyr Vynnyčenko]] |- | '''Žanr''' | [[Naučna fantastika]] |- |'''Izdateljstvo''' | Državno izdateljstvo Ukrajiny / Ruh |- |'''God prvogo izdanja''' | 1928 |} [[Fajl:Vynnychenko.jpg | thumb | 296px | Avtor knigy, Volodymyr Kyrylovyč Vynnyčenko]] '''''Solnečna mašina''''' ({{Jezyky|uk|Сонячна машина}}) jest kniga [[Ukrajina|ukrajinskogo]] pisatelja i državnika [[Volodymyr Vynnyčenko|Volodymyra Vynnyčenka]], ktora jest uvažena prvym ukrajinskym romanom v žanru [[Naučna fantastika|naučnoj fantastiky]] i jednym iz važnějših tvorov ukrajinskoj kniževnosti. Někoji kritiki nazyvajut ju utopičnoju, drugi distopičnoju, a ini cělkovito prěčet, že ona imaje utopičny harakter.<ref>Poslědovateljno: M. Zerov, G. Syvačenko i O. Bileckyj.</ref> Vynnyčenko iměl naděju, že za tutu knigu bude nagradženy [[Nobelova premija|Nobelovoju premijeju]] za literaturu.<ref> {{Cite journal | first = Микола | last = Сулима | title = Володимир Винниченко й Нобелівська премія | url = http://www.kspu.kr.ua/download/nauk_zapiski/2000_vipusk_27_zamovlennya_1920.pdf | archive-url = https://web.archive.org/web/20160304221744/http://www.kspu.kr.ua/download/nauk_zapiski/2000_vipusk_27_zamovlennya_1920.pdf | archive-date = 2016-03-04 | journal = Наукові записки Кіровоградського державного педагогічного університету імені Володимира Винниченка | issue = 27 | series = Філологічні науки (українське літературознавство) | publisher = РВЦ Кіровоградський Державний Педагогічний Університет імені Володимира Винниченка | place = Kirovohrad | year = 2000 | page = str. 3-8 | language = uk | access-date = 2025-04-22}}</ref> Tuta kniga byla napisana s někojimi prěryvami, glavno v [[Berlin]]u, v tečenju lět 1921–1925<ref name="ukrpravda">{{Cite web | url = https://life.pravda.com.ua/culture/2011/04/15/77286/ | title = Служба зовнішньої розвідки знайшла в своїх архівах лист Винниченка | date = 2011-04-15 | website = Українська правда | access-date = 2025-04-22 | language = uk}}</ref> (druge izvory podavajut lěta 1922–1924<ref name="ukrclassic">{{Cite web | url = https://ukrclassic.com.ua/katalog/v/vinnichenko/93-volodimir-vinnichenko-sonyachna-mashina | title = Сонячна машина – Володимир Винниченко | website = Українська література. Електронна бібліотека | access-date = 2025-04-22}}</ref>). Ona byla velmi uspěšna srěd studentov i intelektualistov; v periodu od 1928 do 1930 g. pojavili se až tri izdanja. Takože onogdašnji kritiki, napr. Oleksandr Bileckyj i Mykola Zerov, prijeli ju sovsim pozitivno, medžu drugymi s obzirom na intrigu, dinamiku pověsti, kinematografične elementy i prědstavjenje spoločnyh tendencij. Partijne vlasti [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]] byli menje entuziastične o tvoru iz pričiny odsutnosti pozitivnogo prědstavjenja socialističnoj realnosti i v obče odsutnosti spoločnyh zapytanij.<ref name="ukrpravda" /> Medžu 1930 i 1989 g. uže ne bylo izdanij v Ukrajině, a od 1933 g. Vynnyčenkove tvory byli zabranjene v Sovětskom sojuzu. Prvo izdanje knigy iz 1928 g. ješče sodrživalo posvečenje: «Posvečaju mojej solnečnoj Ukrajině» ({{Jezyky|uk|Присвячую моїй сонячній Україні}}).<ref name="ukrclassic" /> V pozdnějših izdanjah ona byla udaljena, a jedino v 1989 bylo «rehabilitovano». == Abstrakt == Sbankrutěvši princ Albreht pribyvaje na prijetje u Fridriha Mertensa, prezidenta Objedinjenogo Banka a takože kralja Němcije. Mertens svojimi grošami nakupil vse v kraju, vključno s vladoju i parlamentom, bankami i prědprijemstvami, policijeju i presoju. On prědlagaje princu, že odloži odplačenje kredita pod uslovjem, že oženi se v Albrehtovoju dočerju, princesoju Elizoju. Stary princ odkazyvaje i da by prěduprědil obezčeščenje svojego roda razbivaje se svojim samoletom. Jednakože Eliza suglašaje se, že omuži se s Mertensom, da by pozdněje mogla pomstiti se. Eliza prěseljaje se v imanje grafa Von Ellenberg, kde spoznavaje se s jegovym synom Adolfom i dočerami Fridoju i Trudoju. Na imanju takože žive Rudolf Štor, syn lakeja i iznahodnik, ktoromu graf oplatil dobru prosvětu iz blagodarnosti za spasenje Adolfa. Kromě togo, na imanju takože shodi se organizacija, «Internacionalna Avangarda Revolucijnoj Akcije» (INARAK), a Eliza prisegaje jim věrnost, da by mstila se na Mertensa. Rudolf takože imaje brata imenovanogo Maks, ktory jest člen tutoj organizacije. Maks probuje verbovati Rudolfa, ibo uvažaje, že jegov iznahodok jest bezkoristny. Togda naglo izčezaje simbol roda Elizy – korona. Žitelji imanja podzirajut jedin drugogo, a prihodet detektivi Fric i Tile, da by razslědili to dělo. Rudolfovi podobaje se služnica Mici, ale v temnosti myli ju s Elizoju. Oni zaljubjajut se, ale princesa dalje ne odstupaje od naměra pomščenja se. Ona govori Mertensu, že jest suglasna na svatbu s njim, pod uslovjem, že on najde jej propadenu koronu. Mertens stane kralj světa i mni, že koronu ukradli členi INARAK’a, da by unemožnili jemu absolutnu vlast nad zemjeju. V INARAK’u jest prědavnik, Rinkelj, ktory žedaje ogromnu sumu grošev za svoje uslugy. Mertens neohotno privoljaje, a jednočasno INARAK gotovi ubijstvo prědavnika i samogo Mertensa. Toj plan ne udavaje se, ale vslěd razprostranjenja agitok protiv Objedinjenomu banku cěnnost jego akcij padaje. Da by odvlěkal čuvanje naroda, on naprěd oglašaje svoju svatbu. V medžučasu Rudolf Štor rabotaje dalje nad svojim tajemnym iznahodkom. On jest ubědženy, že člověk trpi pod obteženjem potrěby jedanja i doprva bude zaisto svobodny, kogda živi se bezposrědnje solnečnymi lučami. Iščuči dragu k realizaciji togo on odkryvaje «solnečny mineral» ''helionit'', ktory pod dějanjem světla uměje prěobratiti vsaku organičnu materiju v poživnu substanciju: «solnečny hlěb». S pomočju tutogo minerala buduje se «solnečnu mašinu», v ktoru trěba jedino vkladati travu ili listy i propustiti solnečno světlo, a potom orositi potom, da by dostalo se bezplatnu jedu. Najprvo Rudolf demonstruje svoj iznahodok grafu i Elizě, ktori hvalet jegovu rabotu. Ale potom izjavjaje se, že iznahodnik bez pozvoljenja vzel koronu, da by upotrěbil iz njej diamant. Graf odpuščaje Štoru, ale boji se poslědstv razprostranjenja «solnečnoj mašiny» i zato zabranjaje jemu opuščenje imanja Ellenberga. Jednakože Rudolf uspěšno izběgaje, ostavši falšivu «solnečnu mašinu». Sozvana komisija izvodi, že Rudolf jest abo obmannik, abo bezumnik ktory sam věri v vlastnu genialnost, ačekoli Eliza ne věri v to. INARAK zainteresuje se «solnečnoju mašinoju, razprostranjaje iznahodok po vsim světu i takym sposobom osvobadžaje člověčstvo od gneta kapitalistov. Kromě togo, «solnečny hlěb» davaje čutje evforije. Tomu že ljudam uže ne trěba rabotati za kusok hlěba, rabotniki fabrik i zavodov kydajut svoju rabotu. To, čto na početku ješče izdavalo se blagom, bystro vodi k razvaljenju se samoj civilizacije – bez rabotnikov elektrostancije, vodovody i komunikacija zadrživajut se. Ljudi načinajut bojevati medžu soboju za ostatky imanja svojih davnyh eksploatatorov, a takože protiv tym, ktori ne prijmajut «solnečny hlěb». Mertens sbiraje se do očiščenja Berlina od buntovnikov, kogda jednočasno vragi naježdžajut na Němciju. Ale videči, že vsaka naděja na daljši razvoj člověčstva – svedenogo v životinsko stanje – razvalila se, Mertens sjedinjaje se so Štorom s myslju, že dobrovoljna rabota jest neobhodima. Na osnově Mertensovyh kalkulacij Štor zakladaje Svobodny Svez Tvorčjej Raboty, ktory odnavjaje žitje v gradah. Poslě zimy ljudam iznova zahoče se rabotati, tutčas dobrovoljno i bez prinudženja. Štor vračaje se na imanje i ponovno sjedinjaje se s Elizoju. On vodi napad na palac, kde zasědaje Sovět Armije, ktory naměrjaje očistiti Berlin otravnym gazom. Plan udavaje se, a podporniki «solnečnoj mašiny» pobědžajut i blagoželajut Rudolfu. == Literatura == === Izdanja knigy === * {{Avtor|Винниченко, В.}}: ''[https://diasporiana.org.ua/proza/vynnychenko-v-sonyashna-mashyna-ch-1 Соняшна машина ч. 1]''. New York, 1962 (312 str.) * {{Avtor|Винниченко, В.К.}}: ''Сонячна машина: Роман.'' Dnjepropetrovsk: Романи й повісті, 1989/6 (619 str.) * {{Avtor|Винниченко, В.К.}}: "Сонячна машина. роман", V: ''В. К. Винниченко. Твори: в 2-х т.'', č. 2. Dnipro, 2000 (624 str.) * {{Avtor|Винниченко, В.К.}}: ''Сонячна машина'', s prědslovjem O. Hnidana. Kyjev: Сакцент плюс, 2005 (640 str.) === Na anglijskom === * {{Avtor|Pavlyshyn, Marko}}: "Artist or moralist? Volodymyr Vynnychenko’s The Solar Machine". V: ''Australian Slavonic and East European Studies'' 3.2 (1989), str. 17-33. * {{Avtor|Smyrniw, W.}}: ''Ukrainian Science Fiction Historical and Thematic Perspectives''. — Bern: Peter Lang AG, 2013. ISBN 978-3-0343-1323-0. 388 str. * {{Avtor|Soroka, Mykola}}: "[http://www.jstor.org/pss/25479104 Displacement and Utopia: Volodymyr Vynnychenko's «Soniachna mashyna»]". V: ''The Slavonic and East European Review'' vol. 85 nr. 3 (juli 2007), str. 441-461. === Na ukrajinskom === * {{Avtor|Баран, Г.}}: "Сонячна машина» В. Винниченка у контексті світових утопій і антиутопій". V: {{Avtor|Г. Баран}}: ''Укр. мова й літ. в серед. школах…'' 2000 nr. 1, str. 52-59. * {{Avtor|Білецький, О.}}: "«Сонячна машина» В. Винниченка". V: ''Критика'', 1928 nr. 2, str. 31-43. * {{Avtor|Бондаренко, Ю.}} "[http://lib.ndu.edu.ua/dspace/handle/123456789/656 «Сонячна машина» В. Винниченка: ідеаційність проти сенситивності: застосування філософсько-історичних підходів до вивчення літератури"]. V: ''Диво слово'', 2007 nr. 7, str. 17-22. * {{Avtor|Гриценко, В.}}: "Батіг, пряник чи мікроб інтересу? (погляд В.&nbsp;Винниченка на владу одних людей над іншими в романі «Сонячна машина»)". V: {{Avtor|В. Гриценко}}, ''Укр. літ. в загальноосвіт. шк.'' 2003 nr. 1, str. 45-49. * {{Avtor|Гурдуз, А.}}: "Міфологема «Золотого віку» в романах О. Толстого «Гіперболоїд інженера Гаріна» та В.&nbsp;Винниченка «Сонячна машина»". V: {{Avtor|А.&nbsp;Гурдуз, М.&nbsp;Бояревич}}, ''Всесвіт. літ. та культура в навч. закладах України'', 2009 nr. 1, str. 21-23. * {{Avtor|Дмитренко, Є. В.}}: ''[http://www.nbuv.gov.ua/portal//Soc_Gum/Vlush/Filol/2010_5/9.pdf «Щоденник» (1911—1925) та роман «Сонячна машина» В.&nbsp;Винниченка: До питання інтертекстуальних зв'язків]''. * {{Avtor|Ємельянова, Н.М.}}: "[http://www.nbuv.gov.ua/portal/Soc_Gum/Gileya/2009_29/Gileya29/F9_doc.pdf Ольга Кобилянська та Володимир Винниченко: самотні в'язні екзистенційно-жертовного духу]", V: {{Avtor|Ємельянова, Н.М.}}, ''Гілея: Збірник наукових праць'', nr. 29. Kyjev, 2009. * {{Avtor|Зеров, М.}}: ''«Сонячна машина» як літературний твір''. V: {{Avtor|Зеров М.}}, ''Твори в двох томах'', č. 2. Dnipro, 1990, str. 435-457. * {{Avtor|Кучеренко, Л.І., Назаренко І.}}: ''[http://web.znu.edu.ua/herald/issues/archive/articles/629.pdf Кольоративи як стилістична категорія в мовотворчості В. Винниченка]'' * {{Avtor|Сеник, Л.}}: ''Перший український утопійний роман''. V: ''Україна: культурна спадщина, національна свідомість, державність'', č. 5. Ljviv, 1988, str. 549-559. * {{Avtor|Сиваченко, Г.}}: "[https://litmisto.org.ua/?p=3038 «Сонячна машина» В. Винниченка і роман-антиутопія ХХ сторіччя]". V: ''Слово і час'', 1994 nr. 1, str. 42-47. * {{Avtor|Фєдченко, П.}}: "«Треба б наблизитись до найбільшої реальності…» ''Про «Сонячну машину» В.Винниченка''. Kyjev, 1989, nr. 1, str. 157-160. == Vněšnji link == * [https://ukrclassic.com.ua/katalog/v/vinnichenko/93-volodimir-vinnichenko-sonyachna-mashina Сонячна машина – Володимир Винниченко]: polna kniga na vebsajtu «Ukrajinska kniževnost. Elektronična biblioteka» ({{Jezyky|uk|Українська література. Електронна бібліотека}}) == Iztočniky == {{Iztočniky}} <br /> ---- <center>{{Prěvod|uk|Соняна машина}}</center> [[Kategorija:Knigy]] fspjtcxnebpscgy4hw049z9eazfp0ln 0 1738 44643 43276 2026-07-29T10:54:55Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Совєтскы Сојуз]] na [[Совєтскы сојуз]] 44643 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Совєтскы сојуз]] [[Kategorija:Sovětsky sojuz| ]] [[Kategorija:Historične državy]] 16f1js3vsm3zt2ao6csrtx16nm86t9l 44660 44643 2026-07-29T11:01:58Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Sovětsky Sojuz]] na [[Sovětsky sojuz]] 44643 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Совєтскы сојуз]] [[Kategorija:Sovětsky sojuz| ]] [[Kategorija:Historične državy]] 16f1js3vsm3zt2ao6csrtx16nm86t9l 0 1741 44614 35631 2026-07-29T10:42:38Z IJzeren Jan 9 44614 wikitext text/x-wiki Tuta stranica sodrživaje '''spisok jezykov''', ktore upotrěbjajut (ili upotrěbjali) někaku versiju '''[[Kirilica|kiriličnoj azbuky]]'''. * '''Tolstym fontom''' sut pokazane jezyky imajuče veče neželi 100 tys. govoriteljev, ktore prěvažno upotrěbjajut kirilicu. * ''Kursivom'' sut pokazane izumrle jezyky i jezyky, ktore uže ne upotrěbjajut kirilicu. {|class="wikitable sortable" |- ! Rodina ! Grupa ! Jezyk ! {{-|[[ISO 639-3]]}} ! Primětky |- | rowspan=29 valign=top | [[Indoevropejske jezyky]] | rowspan=13 valign=top | [[Slovjanske jezyky]] | [[Staroslovjansky jezyk|''staroslovjansky'']] || {{-|cu}} || |- | [[Bělorussky jezyk|'''bělorussky''']] || {{-|be}} || |- | [[Bulgarsky jezyk|'''bulgarsky''']] || {{-|bg}} || |- | [[Crkovnoslovjansky jezyk|crkovnoslovjansky]] || {{-|cu}} || Kromě [[Glagolica|glagoličnyh]] izvodov v [[Hrvatija|Hrvatiji]] i [[Čehija|Čehiji]] |- | [[Črnogorsky jezyk|'''črnogorsky''']] || {{-|cnr}} || Paralelno s [[Latinica|latiniceju]] |- | [[Medžuslovjansky jezyk|medžuslovjansky]] || {{-|isv}} || Paralelno s [[Latinica|latiniceju]] |- | [[Makedonsky jezyk|'''makedonsky''']] || {{-|mk}} || Od 1945 g. |- | [[Poljsky jezyk|''poljsky'']] || {{-|pl}} || Proby na polovině 19. stolětja |- | [[Rusinsky jezyk|'''rusinsky''']] || {{-|rue}} || |- | [[Russky jezyk|'''russky''']] || {{-|ru}} || |- | [[Srbsky jezyk|'''srbsky''']] || {{-|sr}} || Paralelno s [[Latinica|latiniceju]] |- | [[Ukrajinsky jezyk|'''ukrajinsky''']] || {{-|uk}} || |- | [[Zapadnopolessky jezyk|zapadnopolessky]] || — || Od 1988 g. |- | rowspan=2 valign=top | [[Baltijske jezyky]] | [[Latyšsky jezyk|''latyšsky'']] || {{-|lv}} || Konec 19. stolětja, paralelno s [[Latinica|latiniceju]] |- | [[Litovsky jezyk|''litovsky'']] || {{-|lt}} || Konec 19. stolětja, paralelno s [[Latinica|latiniceju]] |- | valign=top | [[Indijske jezyky]] | [[Romsky jezyk|'''romsky''']] || {{-|rom}} || V [[Srbija|Srbiji]] i byvšem [[SSSR]] od 1927 g. |- | rowspan=10 valign=top | [[Iranske jezyky]] | [[Beludžsky jezyk|''beludžsky'']] || {{-|bal}} || V [[Turkmenistan]]u od 1980-yh lět, nyně uže v upotrěbě |- | [[Gorsko-jevrejsky jezyk|gorsko-jevrejsky (tatsky)]] || {{-|jdt}} || Od 1938 g. do 1990-yh lět v [[Azerbajdžan]]u nyně samo v [[Dagestan]]u |- | [[Jagnobsky jezyk|jagnobsky]] || {{-|yai}} || Od 1990-yh lět |- | [[Jazgulamsky jezyk|jazgulamsky]] || {{-|yah}} || Od 1990-yh lět |- | [[Kurdsky jezyk|kurdsky]] || {{-|ku}} || V byvšem SSSR od 1946 g., nyně koristaje se skoro izključiteljno v [[Armenija|Armeniji]] i [[Rosija|Rosiji]] |- | [[Osetinsky jezyk|'''osetinsky''']] || {{-|os}} || Do 1924 g. i od 1938 g. |- | [[Rušansky jezyk|rušansky]] || — || Od 1990-yh lět |- | [[Šugnansky jezyk|šugnansky]] || {{-|sgh}} || Od 1980-yh lět |- | [[Tadžiksky jezyk|'''tadžiksky''']] || {{-|tg}} || Od 1940 g. |- | [[Vahansky jezyk|vahansky]] || {{-|wbl}} || Od 1990-yh lět |- | rowspan=3 valign=top | [[Romanske jezyky]] | [[Ladino|''ladino'']] || {{-|lad}} || Rědko v [[Jugoslavija|Jugoslaviji]] i [[Bulgarija|Bulgariji]], nyně uže ne |- | [[Moldavsky jezyk|moldavsky]] || <s>{{-|mo}}</s> || Prěd 1932, i v 1937—1989 lětah v sovětskoj [[Moldavija|Moldavii]]; nyně ješče v [[Pridněstrovje|Pridněstrovju]] |- | [[Rumunsky jezyk|''rumunsky'']] || {{-|ro}} || Do 1860-yh lět |- <!---------------------------------------------------------------------------------------------------------------> | rowspan=20 valign=top | [[Uralske jezyky]] | rowspan=4 valign=top | [[Baltijsko-finske jezyky]] | [[Ižorsky jezyk|ižorsky]] || {{-|izh}} || Proby od 2000-yh lět |- | [[Karelsky jezyk|''karelsky'']] || {{-|krl}} || 19. i početok 20. stolětja, 1937—1940 |- | [[Vepssky jezyk|''vepssky'']] || {{-|vep}} || Razne proby do 1917 g., od 1989 g. rědke izdanja v kirilici |- | [[Vodsky jezyk|''vodsky'']] || {{-|vot}} || Proba v 1930-yh lětah |- | rowspan=2 valign=top | [[Saamske jezyky]] | [[Kildinskosaamsky jezyk|kildinskosaamsky]] || {{-|sjd}} || Od 1880-yh lět |- | [[Terskosaamsky jezyk|''terskosaamsky'']] || {{-|sjt}} || Izumrěly |- | rowspan=2 valign=top | [[Mordovske jezyky]] | [[Mokšansky jezyk|'''mokšansky''']] || {{-|mdf}} || Od 18. stolětja |- | [[Erzansky jezyk|erzansky]] || {{-|myv}} || Od 18. stolětja |- | rowspan=2 valign=top | [[Marijsky jezyk|Marijske jezyky]] | [[Gorskomarijsky jezyk|gorskomarijsky]] || {{-|mrj}} || Od konca 18. stolětja |- | [[Lugomarijsky jezyk|'''lugomarijsky''']] || {{-|mhr}} || Od konca 18. stolětja |- | rowspan=4 valign=top | [[Permske jezyky]] | [[Komi-zyrjansky jezyk|'''komi-zyrjansky''']] || {{-|kv}} || Od 17. stolětja, od 1936 g. |- | [[Komi-permjačsky jezyk|komi-permjačsky]] || {{-|koi}} || Do 1917 g. rědko, od 1936 g. |- | [[Komi-jazvinsky jezyk|komi-jazvinsky]] || — || Od 2003 g. |- | [[Udmurtsky jezyk|'''udmurtsky''']] || {{-|udm}} || Od konca 18. stolětja |- | rowspan=2 valign=top | [[Ugrske jezyky]] | [[Hantyjsky jezyk|hantyjsky]] || {{-|kca}} || Proby od konca 19. stolětja; od 1937 g. |- | [[Mansijsky jezyk|mansijsky (vogulsky)]] || {{-|mns}} || Proby od konca 19. stolětja; od 1937 g. |- | rowspan=4 valign=top | [[Samojedske jezyky]] | [[Enečsky jezyk|enečsky]] || {{-|enf, enh}} || Od 1980-yh lět |- | [[Nenečsky jezyk|nenečsky]] || {{-|yrk}} || Proby od konca 19. stolětja; od 1937 g. |- | [[Nganasansky jezyk|nganasansky]] || {{-|nio}} || Od 1990-yh lět |- | [[Selkupsky jezyk|selkupsky]] || {{-|sel}} || Proby od konca 19. stolětja; od 1937 g. |- <!---------------------------------------------------------------------------------------------------------------> | rowspan=28 valign=top | [[Turkijske jezyky]] | valign=top | [[Ogurske jezyky]] | [[Čuvašsky jezyk|'''čuvašsky''']] || {{-|cv}} || Od konca 18. stolětja |- | rowspan=3 valign=top | [[Oguzske jezyky]] | [[Azerbajdžansky jezyk|'''azerbajdžansky''']] || {{-|az}} || 1939–1991; paralelno s [[Latinica|latiniceju]] v lětah 1991—2001. Nyně upotrěbjaje se ješče v [[Dagestan]]u, a v [[Iran]]u pored [[Arabsko pismo|arabskogo pisma]] |- | [[Gagauzsky jezyk|'''gagauzsky''']] || {{-|gag}} || Proby na koncu 19. i početku 20. stolětja; od 1957 g. do 1990-yh lět; nyně paralelno s [[Latinica|latiniceju]] |- | [[Turkmensky jezyk|'''turkmensky''']] || {{-|tk}} || 1940–1995, nyně koristaje se pored [[Latinica|latinice]] |- | rowspan=11 valign=top | [[Kipčakske jezyky]] | [[Baškirsky jezyk|'''baškirsky''']] || {{-|ba}} || Od konca 19. do početka 20. stolětja pored [[Arabsko pismo|arabskogo pisma]]; od 1949 g. |- | [[Karačaevo-balkarsky jezyk|'''karačaevo-balkarsky''']] || {{-|krc}} || Od 1936 g. |- | [[Karaimsky jezyk|karaimsky]] || {{-|kdr}} || 20. stolětje |- | [[Karakalpaksky jezyk|'''karakalpaksky''']] || {{-|kaa}} || Od 1940-yh lět do 1994 g., nyně pored [[Latinica|latinice]] |- | [[Kazahsky jezyk|'''kazahsky''']] || {{-|kk}} || Od konca 19. stolětja paralelno s [[Arabsko pismo|arabskym pisom]]; od 1940 g. |- | [[Krymskotatarsky jezyk|krymskotatarsky]] || {{-|crh}} || Od 1938 g.; od 1990-yh lět pored [[Latinica|latinice]] |- | [[Krymčaksky jezyk|krymčaksky]] || {{-|jct}} || Lěta 1990-e |- | [[Kyrgyzsky jezyk|'''kyrgyzsky''']] || {{-|ky}} || Od 1940 g. |- | [[Kumyksky jezyk|'''kumyksky''']] || {{-|kum}} || Od 1938 g. |- | [[Nogajsky jezyk|nogajsky]] || {{-|nog}} || Od 1938 g. |- | [[Tatarsky jezyk|'''tatarsky''']] || {{-|tt}} || Od konca 19. stolětja paralelno s [[Arabsko pismo|arabskym pisom]]; od 1938 g. |- | rowspan=2 valign=top | [[Karlukske jezyky]] | [[Uzbeksky jezyk|'''uzbeksky''']] || {{-|uz}} || 1940—1993; od 1993 g. koristajemy pored [[Latinica|latinice]] |- | [[Ujgursky jezyk|'''ujgursky''']] || {{-|ug}} || Od 1946 g., nyně upotrěbjajemy glavno v [[Kazahstan]]u |- | rowspan=11 valign=top | [[Sibirsko-turkijske jezyky]] | [[Altajsky jezyk|altajsky]] || {{-|alt}} || 1845–1928; od 1938 g. |- | [[Čulymsky jezyk|čulymsky]] || {{-|clw}} || Od 2003 g. |- | [[Dolgansky jezyk|dolgansky]] || {{-|dlg}} || Od 1973 g. |- | [[Hakassky jezyk|hakassky]] || {{-|kjh}} || Od konca 19. stolětja do 1929 g.; od 1939 g. |- | [[Jakutsky jezyk|'''jakutsky''']] || {{-|sah}} || Od konca 19. stolětja do 1917 g.; od 1939 g. |- | [[Kumandinsky jezyk|kumandinsky]] || — || Proby od 1990 lět |- | [[Šorsky jezyk|šorsky]] || {{-|cjs}} || Od konca 19. stolětja do 1929 g.; od 1938 g. |- | [[Sojotsko-catansky jezyk|sojotsko-caatansky]] || — || Izumrěly i vozrodženy v 2000-yh lětah |- | [[Teleutsky jezyk|teleutsky]] || — || Proby v 1840-yh lětah; od 2004 g. |- | [[Tofalarsky jezyk|tofalarsky]] || {{-|kim}} || Od 1988 g. |- | [[Tuvinsky jezyk|'''tuvinsky''']] || {{-|tyv}} || Proby v 1920-yh lětah; od 1941 g. |- <!---------------------------------------------------------------------------------------------------------------> | rowspan=5 valign=top | [[Mongolske jezyky]] | rowspan=3 valign=top | [[Centralnomongolske jezyky]] | [[Burjatsky jezyk|'''burjatsky''']] || {{-|bua}} || Proby od konca 19. do početka 20. stolětja, paralelno s [[Mongolsko pismo|mongolskym pismom]]; od 1939 g. |- | [[Kalmyksky jezyk|'''kalmyksky''']] || {{-|xal}} || 1924–1930; od 1938 g. |- | [[Mongolsky jezyk|'''mongolsky''']] || {{-|mn}} || Od 1940 g. |- | valign=top | [[Južnomongolske jezyky]] | [[Mongorsky jezyk|''mongorsky'']] || {{-|mjg}} || Neuspěšna proba v 1958 g. |- | valign=top | [[Daursky jezyk]] | [[Daursky jezyk|''daursky'']] || {{-|dta}} || Proba v 1956 g. |- <!---------------------------------------------------------------------------------------------------------------> | rowspan=9 valign=top | [[Tungussko-mandžurske jezyky]] | rowspan=5 valign=top | [[Sěvernotungusske jezyky]] | [[Evenkijsky jezyk|evenkijsky]] || {{-|evn}} || Od 1920-yh lět, oficialno od 1937 g. |- | [[Evensky jezyk|evensky]] || {{-|eve}} || Proby prěd 1930-yh lět, oficialno od 1937 g. |- | [[Negidalsky jezyk|negidalsky]] || {{-|neg}} || Proby od 1990-y lět |- | [[Oročsky jezyk|oročsky]] || {{-|oac}} || Od 2000-yh lět |- | [[Udegejsky jezyk|udegejsky]] || {{-|ude}} || Od 1937 g. |- | rowspan=4 valign=top | [[Južnotungusske jezyky]] | [[Nanajsky jezyk|nanajsky]] || {{-|gld}} || Proby prěd 1930-yh lět; oficialno od 1937 g. |- | [[Oroksky jezyk|oroksky]] || {{-|oaa}} || Od 2008 g. |- | [[Sibinsky jezyk|''sibinsky'']] || {{-|sjo}} || Jezyk upotrěbjaje [[mandžursko pismo]]; proba kirilice v 1957 g. |- | [[Ulčsky jezyk|ulčsky]] || {{-|ulc}} || Od konca 1980-yh lět |- <!---------------------------------------------------------------------------------------------------------------> | valign=top | [[Afroazijatske jezyky]] | valign=top | [[Semitske jezyky]] | [[Assirijsky jezyk|''assirijsky novoaramejsky jezyk'']] || {{-|aii}} || V lětah 1927–1930 v [[Sovětsky sojuz|Sovětskom sojuzu]] |- <!---------------------------------------------------------------------------------------------------------------> | rowspan=5 valign=top | [[Sěverozapadnokavkazske jezyky]] | rowspan=2 valign=top | [[Abhazo-abazinske jezyky]] | [[Abazinsky jezyk|abazinsky]] || {{-|abq}} || Od 1938 g. |- | [[Abhazsky jezyk|'''abhazsky''']] || {{-|ab}} || 1862–1926; od 1954 g. |- | rowspan=3 valign=top | [[Adygske jezyky]] | [[Adygejsky jezyk|'''adygejsky''']] || {{-|ady}} || Od 1938 g. |- | [[Kabardino-čerkessky jezyk|'''kabardino-čerkessky''']] || {{-|kbd}} || Od početka 19. stolětja, paralelno s [[Arabsko pismo|arabskym pismom]]; oficialno od 1936 g. |- | [[Ubyhsky jezyk|''ubyhsky'']] || {{-|uby}} || Izumrěly od 1992 g. |- <!---------------------------------------------------------------------------------------------------------------> | rowspan=20 valign=top | [[Sěverovozhodnokavkazske jezyky]] | rowspan=4 valign=top | [[Avaro-andijske jezyky]] | [[Ahvahsky jezyk|ahvahsky]] || {{-|akv}} || Od 2006 g. |- | [[Andijsky jezyk|andijsky]] || {{-|ani}} || Proby od 1990-yh lět |- | [[Avarsky jezyk|'''avarsky''']] || {{-|av}} || 1861–1928 paralelno s arabskym pismom; oficialno od 1938 g. |- | [[Karatinsky jezyk|karatinsky]] || {{-|kpt}} || Od 1998 g. |- | rowspan=2 valign=top | [[Cezske jezyky]] | [[Bežtinsky jezyk|bežtinsky]] || {{-|kap}} || Projekt iz 1990 g., potem několiko izdanij |- | [[Cezsky jezyk|cezsky]] || {{-|ddo}} || Od 1993 g. |- | rowspan=3 valign=top | [[Darginske jezyky]] | [[Darginsky jezyk|'''darginsky''']] || {{-|dar}} || Proby v vtoroj polovině 19. stolětja; oficialno od 1938 g. |- | [[Kajtagsky jezyk|kajtagsky]] || {{-|xdq}} || 2020 g. |- | [[Kubačinsky jezyk|kubačinsky]] || {{-|ugh}} || Od 1990-yh lět, rědko upotrěbjaje se |- | [[Hinalugsky jezyk]] | [[Hinalugsky jezyk|''hinalugsky'']] || {{-|kjj}} || Jedno izdanje 1991 g. |- | [[Laksky jezyk]] | [[Laksky jezyk|laksky]] || {{-|lbe}} || Od poloviny 19. stolětja do 1910-yh lět paralelno s arabskym pismom; oficialno od 1938 g. |- | rowspan=7 valign=top | [[Lezginske jezyky]] | [[Agulsky jezyk|agulsky]] || {{-|agx}} || Od 1990 g. |- | [[Arčinsky jezyk|arčinsky]] || {{-|aqc}} || Od 2006 g. |- | [[Cahursky jezyk|cahursky]] || {{-|tkr}} || Od 1989 g., paralelno s [[Latinica|latiniceju]] |- | [[Lezginsky jezyk|'''lezginsky''']] || {{-|lez}} || Od poloviny 19. stolětja do 1910-yh lět paralelno s arabskym pismom; oficialno od 1938 g. |- | [[Rutulsky jezyk|rutulsky]] || {{-|rut}} || 1911 g.; od 1990 g. |- | [[Tabasaransky jezyk|tabasaransky]] || {{-|tab}} || Od 1938 g. |- | [[Udinsky jezyk|udinsky]] || {{-|udi}} || Od 1974 g., paralelno s [[Latinica|latinskym]] i [[Gruzinsky alfabet|gruzinskym]] alfabetom |- | rowspan=2 valign=top | [[Nahske jezyky]] | [[Čečensky jezyk|'''čečensky''']] || {{-|ce}} || Od 1938 goda, v 1991–2000 lětah takože [[latinica]] |- | [[Ingušsky jezyk|'''ingušsky''']] || {{-|inh}} || Od 1938 g. |- <!---------------------------------------------------------------------------------------------------------------> | valign=top | [[Sino-tibetske jezyky]] | valign=top | [[Kitajske jezyky]] | [[Dungansky jezyk|'''dungansky''']] || {{-|dng}} || Od 1953 g. |- <!---------------------------------------------------------------------------------------------------------------> | rowspan=4 valign=top | [[Čukotsko-kamčatske jezyky]] | valign=top | [[Kamčatske jezyky]] | [[Itelmensky jezyk|itelmensky]] || {{-|itl}} || Od 1984 g. |- | rowspan=3 valign=top | [[Čukotsko-korjakske jezyky]] | [[Aljutorsky jezyk|aljutorsky]] || {{-|alr}} || Neoficialno v jednoj gazetě |- | [[Čukotsky jezyk|čukotsky]] || {{-|ckt}} || Od 1937 g. |- | [[Korjaksky jezyk|korjaksky]] || {{-|kpy}} || Od 1937 g. |- <!---------------------------------------------------------------------------------------------------------------> | rowspan=3 colspan=2 valign=top | [[Paleosibirske jezyky]] (izolaty) | [[Jukagirsky jezyk|jukagirsky]] || {{-|ykg, yux}} || Od 1969 g. |- | [[Ketsky jezyk|ketsky]] || {{-|ket}} || Od 1980-yh lět |- | [[Nivhsky jezyk|nivhsky]] || {{-|niv}} || Od 1937, oficialno od 1953 g. |- <!---------------------------------------------------------------------------------------------------------------> | rowspan=3 valign=top | [[Eskimossko-aleutske jezyky]] | valign=top | [[Jupikske jezyky]] | [[Juitsky jezyk|juitsky]] || {{-|ess}} || Proby na koncu 19. stolětja; v Rosiji od 1937 g. |- | rowspan=2 valign=top | [[Aleutske jezyky]] | [[Aleutsky jezyk|aleutsky]] || {{-|ale}} || 19. stolětje; od 1990-yh lět |- | [[Aljutiksky jezyk|aljutiksky]] || {{-|ems}} || Od 19. do početko 20. stolětja; od 1990-yh lět |- <!---------------------------------------------------------------------------------------------------------------> | colspan=2 valign=top | [[Jezyky na-dene]] | [[Tlingitsky jezyk|''tlingitsky'']] || {{-|tli}} || Proby od 1840-yh do 1920-yh lět |- |} == Gledite takože == * [[Sravniteljna tabela kiriličnyh alfabetov]] {{Kirilica}} [[Kategorija:Kirilica]] 276mwqvk3flhcymxfy1vgkxom4izmmk 0 1745 44615 14593 2026-07-29T10:43:00Z IJzeren Jan 9 44615 wikitext text/x-wiki '''[[Kirilica]]''' jest [[alfabet]], ktorym posluživaje se [[Spisok jezykov upotrěbjajučih kirilicu|mnogo slovjanskyh i neslovjanskyh jezykov]] govorjenyh v [[Rosija|Rosiji]] i drugyh republikah byvšego [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]], a takože v južnovozhodnoj Evropě i v [[Mongolija|Mongoliji]]. Vslěd raznolikosti tutyh jezykov, ona jestvuje v mnogyh različnyh variantah, često s dopolniteljnymi bukvami, napriklad: ligatury, bukvy s diakritičnymi znakami ili sovsim nove bukvy, odsutne v [[Slovjanske jezyky|slovjanskyh jezykah]]. Tuta tabela sodrživaje vse bukvy koristane v dnešnjih i historičnyh kiriličnyh alfabetah od 19. stolětja (t.j. poslě vvedenju [[Gradžanka|gradžanky]]). Ona jest sostavjena tako, že vsaka bukva [[Russky jezyk|russkoj]] azbuky imaje jednu ili dvě (rědko tri) kolony. Lěva kolona oprěděljenoj bukvy sodrživaje tuže samu bukvu, prava sodrživaje varianty. Napriklad: lěva kolona imaje bukvu '''{{-|г}}''', prava bukvy '''{{-|ґ}}''', '''{{-|ѓ}}''' i tako dalje. Někoje bukvy sut podane kako varianty, ačekoli ne sut bezporědno osnovane na bukvě v lěvoj koloně; napriklad: '''{{-|ђ}}''' (v latinici: '''{{-|đ}}''') nahodi se koloně s variantami bukvy '''{{-|д}}'''. Ačekoli někoje slovjanske alfabety takože vključajut dvuznaky (napr. '''{{-|дж}}''', '''{{-|нь}}''', '''{{-|аъ}}''', '''{{-|гӀ}}'''), take kombinacije bukv ne sut vključene v tabelah niže. == Slovjanske jezyky == {| class=wikitable style="font-family:Cambria; font-size:11pt; font-weight:bold;" |+ [[Slovjanske jezyky]] | colspan="2" | &nbsp; ! colspan="2" | [[А (kirilica)|А]] !! [[Б]] !! [[В (kirilica)|В]] !! colspan="2" | [[Г]] !! [[Д]] !! [[Ђ]] !! colspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] !! [[Ё (kirilica)|Ё]] !! [[Ж]] !! colspan="2" | [[З]] !! [[И]] !! [[І (kirilica)|І]] !! [[Ї (kirilica)|Ї]] !! colspan="2" | [[Й]] !! colspan="2" | [[К (kirilica)|К]] !! colspan="2" | [[Л]] !! [[М (kirilica)|М]] !! colspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] !! colspan="2" | [[О (kirilica)|О]] !! [[П]] !! colspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] !! colspan="2" | [[С (kirilica)|С]] !! [[Т (kirilica)|Т]] !! [[Ћ]] !! colspan="2" | [[У (kirilica)|У]] !! [[Ф]] !! colspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] !! [[Ц]] !! [[Ч]] !! [[Џ]] !! [[Ш]] !! [[Щ]] !! [[Ъ]] !! [[Ы]] !! [[Ь]] !! colspan="2" | [[Э]] !! colspan="2" | [[Ю]] !! colspan="2" | [[Я]] !! [[Ѣ]] !! [[Ѧ]] !! [[Ѫ]] !! [[Ѳ]] !! [[Ѵ]] !! dr. |- style="vertical-align:top;" ! [[Bělorussky jezyk|Bělorussky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || [[З]] || || || [[І (kirilica)|І]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ў]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || || || [[Ы]] || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || || [[Я]] || || || || || || || [[’|’]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Bulgarsky jezyk|Bulgarsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || || rowspan="2" | || || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ѣ]] || [[Ѫ]] [[Ѭ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Črnogorsky jezyk|Črnogorsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || [[Ђ]] || [[Е (kirilica)|Е]] || || || [[Ж]] || [[З]] || [[З́]] || [[И]] || || || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || [[Љ]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Њ]] || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || [[С́]] || [[Т (kirilica)|Т]] || [[Ћ]] || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || [[Џ]] || [[Ш]] || || || || || || || || || || || || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! [[Makedonsky jezyk|Makedonsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ѓ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || || [[Ж]] || [[З]] || [[Ѕ]] || [[И]] || || || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К (kirilica)|К]] || [[Ќ]] || [[Л]] || [[Љ]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Њ]] || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || [[Џ]] || [[Ш]] || || || || || || || || || || || || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! [[Panonsko-rusinsky jezyk|Panonsko-rusinsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ґ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Є]] || || [[Ж]] || [[З]] || || [[И]] || || [[Ї (kirilica)|Ї]] || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || [[Щ]] || || || [[Ь]] || || || [[Ю]] || || [[Я]] || || || || || || || [[’|’]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Poljsky jezyk|Poljsky]] ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || [[А̨]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Е̨]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || [[З]] || || [[И]] || [[І (kirilica)|І]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[О̂]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[Р̌]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Х̾]] || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || [[Ь]] || [[Э]] || [[Э̨]] || [[Ю]] || [[Ю̂]] || [[Я]] || [[Я̨]] || || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="4" | [[Rusinsky jezyk|Rusinsky]]<ref>{{Cite book | url = https://theses.gla.ac.uk/2781/1/2011BaptieMPhil-1.pdf | title = Issues in Rusyn language standardisation | first = Gavin | last = Baptie | publisher = University of Glasgow | language = en | pages = 127}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://www.rueportal.eu/grammatica/grammar/azbuka/ | title = Карпаторусинська азбука | website = Rueportal.eu | language = rue | access-date = 2025-10-20}}</ref> ! {{Alt|lemk.|Lemkovsky dialekt}} | rowspan="4" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | [[Б]] || rowspan="4" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="4" | [[Г]] || rowspan="4" | [[Ґ]] || rowspan="4" | [[Д]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="4" | [[Є]] || || rowspan="4" | [[Ж]] || rowspan="4" | [[З]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | [[И]] || rowspan="4" | [[І (kirilica)|І]] || || rowspan="4" | [[Й]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | [[Л]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="4" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="4" | [[П]] || rowspan="4" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="4" | [[Ф]] || rowspan="4" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | [[Ц]] || rowspan="4" | [[Ч]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | [[Ш]] || rowspan="4" | [[Щ]] || rowspan="4" | [[Ъ]] || rowspan="4" | [[Ы]] || rowspan="4" | [[Ь]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | || rowspan="4" | [[Ю]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | [[Я]] || rowspan="4" | || rowspan="3" | || rowspan="4" | || rowspan="4" | || rowspan="4" | || rowspan="4" | || rowspan="4" | |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|preš.|Prešovsky dialekt}} | rowspan="3" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="3" | [[Ї (kirilica)|Ї]] |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|zak.|Zakarpatsky dialekt}} | [[О̄]] || [[Ӯ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | || || [[Ѣ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Russky jezyk|Russky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || || rowspan="2" | || rowspan="2" | || || || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[І (kirilica)|І]] || [[Ѣ]] || [[Ѳ]] || [[Ѵ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Srbsky jezyk|Srbsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | [[Ђ]] || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || || || || rowspan="2" | [[Ј (kirilica)|Ј]] || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | [[Љ]] || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | [[Њ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | [[Ћ]] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | [[Џ]] || rowspan="2" | [[Ш]] || || || || || rowspan="2" | || rowspan="2" | || || rowspan="2" | || || rowspan="2" | || || rowspan="2" | || rowspan="2" | || || || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Є]] || [[І (kirilica)|І]] || [[Ї (kirilica)|Ї]] || [[Й]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || [[Ь]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ѣ]] || [[Ѳ]] || [[Ѵ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Ukrajinsky jezyk|Ukrajinsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ґ]] || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || [[Є]] || || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || [[И]] || rowspan="2" | [[І (kirilica)|І]] || rowspan="2" | [[Ї (kirilica)|Ї]] || rowspan="2" | [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || || || rowspan="2" | [[Ь]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || || rowspan="2" | || rowspan="2" | || || || [[’|’]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[G]] || [[Е̂]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[И̂]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[О̂]] || [[Ў]] || [[Џ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || [[Э]] || [[Ѣ]] || [[Ѳ]] || [[Ѵ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Zapadnopolessky jezyk|Zapadnopolessky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ґ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || [[З]] || || [[И]] || [[І (kirilica)|І]] || || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || || || [[Ы]] || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || || [[Я]] || || || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="5" | [[Medžuslovjansky jezyk|Medžuslovjansky]] ! suč. | rowspan="5" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Б]] || rowspan="5" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="5" | [[Г]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Д]] || rowspan="3" | || rowspan="5" | [[Е (kirilica)|Е]] || [[Є]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Ж]] || rowspan="5" | [[З]] || rowspan="5" | || rowspan="4" | [[И]] || || rowspan="5" | || || rowspan="5" | [[Ј (kirilica)|Ј]] || rowspan="5" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Л]] || [[Љ]] || rowspan="5" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="5" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Њ]] || rowspan="5" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="5" | [[П]] || rowspan="5" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="3" | || rowspan="5" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Ф]] || rowspan="5" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Ц]] || rowspan="5" | [[Ч]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Ш]] || || || rowspan="4" | [[Ы]] || || rowspan="5" | || rowspan="5" | || || rowspan="5" | || rowspan="5" | || rowspan="5" | || || rowspan="3" | || rowspan="3" | || || || rowspan="5" | |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|nsl.|Novoslověnsky}} | rowspan="4" | || [[І (kirilica)|І]] || [[Й]] || rowspan="4" | || rowspan="4" | || [[Ѡ]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || rowspan="4" | [[Ь]] || [[Ю]] || [[Ѣ]] || [[Ѳ]] || [[Ѵ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Slovianski|{{Alt|slov.|Slovianski}}]] | rowspan="2" | || rowspan="3" | || rowspan="3" | || rowspan="3" | || rowspan="3" | || rowspan="3" | || || rowspan="3" | || rowspan="3" | |- style="vertical-align:top;" ! [[Božidar Raič|Raič]] | [[Ђ]] || [[Ћ]] || rowspan="2" | [[Ѣ]] || rowspan="2" | [[Ѧ]] || rowspan="2" | [[Ѫ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Matija Majar-Ziljski|Majar]] | || || [[І (kirilica)|І]] || || |} == Druge indoevropejske jezyky == {| class=wikitable style="font-family:Cambria; font-size:11pt; font-weight:bold;" |+ Druge [[indoevropejske jezyky]] ([[Baltičske jezyky|baltičske]], [[Indoiranske jezyky|indoiranske]] i [[Romanske jezyky|romanske]]) | colspan="2" | &nbsp; ! colspan="2" | [[А (kirilica)|А]] !! colspan="2" | [[Б]] !! colspan="2" | [[В (kirilica)|В]] !! colspan="2" | [[Г]] !! colspan="2" | [[Д]] !! colspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] !! [[Ё (kirilica)|Ё]] !! colspan="2" | [[Ж]] !! colspan="2" | [[З]] !! colspan="2" | [[И]] !! colspan="2" | [[Й]] !! colspan="2" | [[К (kirilica)|К]] !! colspan="2" | [[Л]] !! colspan="2" | [[М (kirilica)|М]] !! colspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] !! colspan="2" | [[О (kirilica)|О]] !! colspan="2" | [[П]] !! colspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] !! colspan="2" | [[С (kirilica)|С]] !! colspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] !! colspan="2" | [[У (kirilica)|У]] !! [[Ф]] !! colspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] !! colspan="2" | [[Ц]] !! colspan="2" | [[Ч]] !! [[Џ]] !! colspan="2" | [[Ш]] !! [[Щ]] !! [[Ъ]] !! [[Ы]] !! [[Ь]] !! [[Э]] !! [[Ю]] !! [[Я]] !! dr. |- style="vertical-align:top;" ! [[Latyšsky jezyk|Latyšsky]] ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || [[А̂]] || [[Б]] || || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Е̂]] || || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || [[І (kirilica)|І]] || || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[О̂]] || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[У̂]] [[Ў]] || || || || [[Ц]] || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || [[Щ]] || || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ѣ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Litovsky jezyk|Litovsky]] ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || [[А̄]] || [[Б]] || [[Б́]] || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || [[Г̀]] || [[Д]] || [[Д́]] || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Е̇]] [[Е̂]] || || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || [[И̂]] [[І (kirilica)|І]] [[І̄̀]] [[І́]] || [[Й]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К (kirilica)|К]] || [[К̀]] || [[Л]] || [[Љ]] || [[М (kirilica)|М]] || [[М̀]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Њ]] [[Н̨]] || [[О (kirilica)|О]] || [[О̂]] || [[П]] || [[П̀]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[Р̀]] || [[С (kirilica)|С]] || [[С̀]] || [[Т (kirilica)|Т]] || [[Т́]] || [[У (kirilica)|У]] || [[Ў]] [[Ӯ]] [[У̊]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ѣ]] [[Ѳ]] [[Ѵ]]<br />[[’|’]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="3" | [[Romsky jezyk|Cygansky (romsky)]] ! suč. | rowspan="3" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Б]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Г]] || [[Ғ]] || rowspan="3" | [[Д]] || || rowspan="3" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="3" | || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="3" | [[Ж]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[З]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[И]] || rowspan="3" | || [[Й]] || || rowspan="3" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Л]] || || rowspan="3" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="3" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[П]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="3" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ф]] || rowspan="3" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ц]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ч]] || rowspan="3" | || || rowspan="3" | [[Ш]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | || || [[Ы]] || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || rowspan="3" | |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|srb.|V srbiji}} | || [[Ђ]] || || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[Љ]] || [[Њ]] || [[Ћ]] || [[Џ]] || [[Ъ]] || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ґ]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Й]] || || || || || || || [[Ы]] || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Beludžsky jezyk|Beludžsky]] ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || [[А̄]] || [[Б]] || || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || [[Ғ]] || [[Д]] || [[Д̨]] || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || [[Җ]] || [[З]] || || [[И]] || [[Ӣ]] || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[О̄]] || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || [[Ꝑ]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || [[Prěčrtnuto Т|<s>Т</s>]] || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӯ]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Ҳ]] || [[Ц]] || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Gorsko-jevrejsky jezyk|Gorsko-jevrejsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[Ҝ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || [[Ћ]] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || [[Һ]] [[Ԧ]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ч]] || [[Ҹ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || || || || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | || [[Ё (kirilica)|Ё]] || || || || || [[Ц]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Hufsky jezyk|Hufsky]] ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || [[А̄]] [[Ӕ]] || [[Б]] || || [[В (kirilica)|В]] || [[В̌]] || [[Г]] || [[Ғ]] [[Ғ̌]] || [[Д]] || [[Д̌]] || [[Е (kirilica)|Е]] || || || || [[Ж̣]] || [[З]] || [[З̌]] || [[И]] || [[Ӣ]] || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[О̄]] || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || [[Т̌]] || [[У]] || [[Ӯ]] [[У̊]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Х̌]] || [[Ц]] || || [[Ч]] || [[Ҷ]] || || [[Ш]] || || || || || || [[Э]] || || || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="3" | [[Iškašimsky jezyk|Iškašimsky]] ! {{Alt|Lat.|Latifov, 2019 g.}} | rowspan="3" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Б]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[В (kirilica)|В]] || [[В̌]] || rowspan="3" | [[Г]] || rowspan="3" | [[Ғ]] || rowspan="3" | [[Д]] || [[Д̈]] || rowspan="3" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | [[Ә]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ж]] || [[Җ]] || rowspan="3" | [[З]] || || rowspan="3" | [[И]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Й]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="3" | [[Қ]] || rowspan="3" | [[Л]] || || rowspan="3" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[О (kirilica)|О]] || [[О̃]] || rowspan="3" | [[П]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Т (kirilica)|Т]] || [[Т̈]] || rowspan="3" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="3" | [[Ф]] || rowspan="3" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ц]] || [[Ц̌]] || rowspan="3" | [[Ч]] || [[Ҷ]] [[Ӵ]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ш]] || || [[Щ]] || rowspan="2" | || rowspan="3" | || rowspan="2" | || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || rowspan="3" | |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|Naz.|Nazarova i Nazarov, 2019 g.}} | [[Ԝ]] || [[Д̣]] || [[Ж̣]] || [[Ӡ]] || [[Л̣]] || rowspan="2" | || [[Т̣]] || [[У̊]] || rowspan="2" | || [[Ҷ]] [[Ч̣]] || [[Ш̣]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|Kar.|Karamšojev, 1992 g.}} | || || || || || || || || [[Ҷ]] || || [[Ъ]] || [[Ь]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Jagnobsky jezyk|Jagnobsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | [[Ғ]] || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | [[Ӣ]] || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | [[Қ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | [[Ӯ]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | [[Ҳ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | [[Ҷ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || || || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ю]] || [[Я]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Jazgulamsky jezyk|Jazgulamsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | [[А̄]] || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || [[В̌]] || rowspan="2" | [[Г]] || [[Г̊]] [[Ѓ]] [[Ғ]] [[Ғ̊]] [[Ғ̌]] || rowspan="2" | [[Д]] || [[Д̌]] || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | [[Ә]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | [[К̊]] [[Ќ]] [[Қ]] [[Қ̊]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | [[Т̌]] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || [[Х̊]] [[Ӿ]] [[Ӿ̊]] [[Ҳ]] || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | [[Ҷ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || |- style="vertical-align:top;" ! st.v. | [[В̌]] [[Ԝ]] || [[ɣ̌]] || [[Δ]] || [[Ӡ]] || [[У̊]] || [[Х̌]] [[Х̌˚]] || [[Θ]] [[˚|˚]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Kurdsky jezyk|Kurdsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || || [[В (kirilica)|В]] || [[Ԝ]] || [[Г]] || [[Гʼ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] [[Әʼ]] || || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Кʼ]] [[Ԛ]] || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] || [[П]] || [[Пʼ]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[Рʼ]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || [[Тʼ]] || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Һ]] [[Һʼ]] || || || [[Ч]] || [[Чʼ]] || || [[Ш]] || || [[Щ]] || || || [[Ь]] || [[Э]] || || || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Osetinsky jezyk|Osetinsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | [[Ӕ]] || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || rowspan="2" | [[Ц]] || || rowspan="2" | [[Ч]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ҕ]] [[Г̀]] [[G]] || [[Д̀]] [[Ꚉ]] [[Ԫ]] [[д҄ж]] [[д҄з]] [[д҄ц]] [[д҄ч]] || [[Е́]] || [[Z]] || || [[І (kirilica)|І]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[Ӄ]] [[К̀]] [[Ӄ̀]] [[к҄г]] [[к҄х]] [[Ԛ]] || [[Ң]] || [[Ӧ]] || [[Ҧ]] || [[Т̀]] [[Ꚋ]] || [[Ӯ]] [[Ў]] || [[Fajl:Cyrillic_capital_letter_Shha_with_hook.svg|10px]] || [[Ҵ]] || [[Ꚓ]] || [[Ѵ]] [[Ѡ]] [[Ѵ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Rušansky jezyk|Rušansky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || [[А̄]] || [[Б]] || || [[В (kirilica)|В]] || [[В̌]] || [[Г]] || [[Г̌]] [[Ғ]] || [[Д]] || [[Д̌]] || [[Е (kirilica)|Е]] || || || [[Ж]] || || [[З]] || [[Ҙ]] || [[И]] || [[Ӣ]] || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[О̄]] || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || [[Т̌]] || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӯ]] [[У̊]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Х̌]] || [[Ц]] || || [[Ч]] || [[Ҷ]] || || [[Ш]] || || || || || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Šugnansky jezyk|Šugnansky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || [[А̄]] || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || [[В̌]] || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ғ]] [[Г̌]] [[Ғ̌]] || rowspan="2" | [[Д]] || [[Д̌]] || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || [[З̌]] || rowspan="2" | [[И]] || [[Ӣ]] || rowspan="2" | [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || [[Т̌]] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ӯ]] [[У̊]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || [[Ҳ]] [[Х̌]] || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | [[Ҷ]] || || rowspan="2" | [[Ш]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[А̄]] [[Ӓ]] [[А̱]] || [[Ԝ]] || [[Ҕ]] || [[Δ]] || [[Е̂]] [[Ẹ]] [[Е̄]] [[Е̱]] || || [[Ӡ]] || [[І (kirilica)|І]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] [[Ɉ]] || [[Қ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with ascender.svg|12px]] || [[Ң]] || [[Ọ]] [[О (kirilica)|О]] [[О̄]] [[Ӧ]] || || [[Ӱ]] || [[Х̀]] [[Һ]] || [[Џ]] || [[Ш̀]] || [[Θ]] [[Þ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Tadžiksky jezyk|Tadžiksky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ғ]] || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | [[Ӣ]] || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | [[Қ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | [[Ӯ]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | [[Ҳ]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | [[Ҷ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || || rowspan="2" | [[Ъ]] || || || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӷ]] || [[Ц]] || [[Щ]] || [[Ы]] || [[Ь]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Talyšsky jezyk|Talyšsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || [[Ғ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || || [[Y]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Һ]] || || || [[Ч]] || [[Ҹ]] || || [[Ш]] || || || || [[Ы]] || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! [[Vahansky jezyk|Vahansky]]<ref>{{Cite book | url = https://iling-ran.ru/conferences/2018_lashkarbekov_collection.pdf | first1 = Р.М. | last1 = Сохибназарбекова | first2 = Я. | last2 = Обртелова | chapter = К проблеме фиксации материалов ваханского языка в Таджикистане | title = Иранское языкознание 2020. Труды международной научной конференции. Чтения памяти Б.Б. Лашкарбекова к 70-летию со дня рождения | place = Москва | publisher = Институт языкознания РАН | year = 2020 | pages = 323 | language = ru}}</ref> ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || || [[В (kirilica)|В]] || [[В̌]] || [[Г]] || [[Ғ̌]] [[Ғ]] || [[Д]] || [[Д̈]] || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || [[Җ]] || [[З]] || [[З̌]] || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || [[С̌]] || [[Т (kirilica)|Т]] || [[Т̈]] || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Х̌]] || [[Ц]] || [[Ц̌]] || [[Ч]] || [[Ӵ]] [[Ҷ]] [[Ҷ̈]] || || [[Ш]] || || [[Щ]] || || [[Ы]] || || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Moldavsky jezyk|Moldavsky]] i [[Rumunsky jezyk|rumunsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ж]] || [[Ӂ]] || rowspan="2" | [[З]] || || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || || || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Є]] [[Ѥ]] || || [[Ѕ]] || [[І (kirilica)|І]] || [[Ѻ]] || [[Ѹ]] [[Ȣ]] [[Ꙋ]] || [[Џ]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || <ref>Takože: '''[[Ꙗ]] [[Ѣ]] [[Ѡ]] [[Ѧ]] [[Ѫ]] [[Ѯ]] [[Ѱ]] [[Ѳ]] [[Ѵ]] [[Ꙟ]]'''</ref> |} == Uralske jezyky == {| class=wikitable style="font-family:Cambria; font-size:11pt; font-weight:bold;" |+ [[Uralske jezyky]] | colspan="2" | &nbsp; ! colspan="2" | [[А (kirilica)|А]] !! [[Б]] !! [[В (kirilica)|В]] !! colspan="2" | [[Г]] !! colspan="2" | [[Д]] !! colspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] !! [[Ё (kirilica)|Ё]] ! colspan="2" | [[Ж]] !! colspan="2" | [[З]] !! colspan="2" | [[И]] !! colspan="2" | [[Й]] !! colspan="2" | [[К (kirilica)|К]] !! colspan="2" | [[Л]] !! colspan="2" | [[М (kirilica)|М]] ! colspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] !! colspan="2" | [[О (kirilica)|О]] !! [[П]] !! colspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] !! colspan="2" | [[С (kirilica)|С]] ! colspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] !! colspan="2" | [[У (kirilica)|У]] !! [[Ф]] !! colspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] !! [[Ц]] !! colspan="2" | [[Ч]] !! colspan="2" | [[Ш]] ! [[Щ]] !! [[Ъ]] !! colspan="2" | [[Ы]] !! [[Ь]] !! colspan="2" | [[Э]] !! colspan="2" | [[Ю]] !! colspan="2" | [[Я]] !! dr. |- style="vertical-align:top;" ! [[Karelsky jezyk|Karelsky]] ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || [[Ӓ]] [[Ӑ]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Г̧]] [[Г̄]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Е́]] [[Ӗ]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || [[І (kirilica)|І]] || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] [[О̂]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ў]] [[Ӱ]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || [[Ю̈]] [[Ю̂]] || [[Я]] || [[Я̈]] || [[Ѣ]] [[Ѣ̆]] [[Ѳ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Vepssky jezyk|Vepssky]] ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || [[Ӓ]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ѓ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || [[І (kirilica)|І]] || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || [[³с]] || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ў]] [[Ӱ]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || || [[Я]] || || [[Ѣ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Kildinskosaamsky jezyk|Kildinsko-saamsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | [[Ӓ]] || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | [[Ҋ]] [[Ј (kirilica)|Ј]] || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | [[Ӆ]] || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Ӎ]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӊ]] [[Ӈ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[Ҏ]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | [[Һ]] || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ӭ]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || [[Ҍ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[І (kirilica)|І]] || || [[Ӧ]] || [[Ӱ]] || [[Ӹ]] || [[Ѣ]] [[Ѳ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Terskosaamsky jezyk|Tersko-saamsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || [[Ӓ]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || [[Ӆ]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Ӎ]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӊ]] [[Ӈ]] || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[Ҏ]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || || || [[Ъ]] || [[Ы]] || [[Ӹ]] || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ӭ]] || [[Ю]] || || [[Я]] || || [[Ҍ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Mokšansky jezyk|Mokšansky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӑ]] || [[Ӗ]] || [[І (kirilica)|І]] || [[Ԕ]] || [[Ҥ]] || [[О̆]] || [[Ԗ]] || [[Ы̃]] [[Ы̆]] || [[Ӭ]] || [[Я̈]] [[Ԙ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Erzjansky jezyk|Erzjansky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[І (kirilica)|І]] || [[Ҥ]] || [[Ѣ]] [[Ѳ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="4" | [[Marijsky jezyk|Marijsky]] ! {{Alt|luk.|Lukomarijsky jezyk}} | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ҥ]] || [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӱ]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || || [[Я]] || || |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|gor.|Gorskomarijsky jezyk}} | [[А (kirilica)|А]] || [[Ӓ]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӱ]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || [[Ӹ]] || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || || [[Я]] || || |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|sěv.|Sěverozapadny marijsky jezyk}} | [[А (kirilica)|А]] || [[Ӓ]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ҥ]] || [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] [[Ө]] [[Ӫ]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[У̊]] [[Ӱ]] [[Ӱ̊]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || [[Ӹ]] || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || || [[Я]] || || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || [[Ӓ]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[G]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || [[І (kirilica)|І]] || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ҥ]] || [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] [[О̂]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӱ]] [[Ӳ]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || [[Ы̆]] || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || [[Ю̂]] || [[Я]] || [[Я̂]] || [[Ѣ]] [[Ѳ]] [[Ѵ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Komi-zyrjansky jezyk|Komi-zyrjansky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || || rowspan="2" | [[З]] || || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | [[І (kirilica)|І]] || rowspan="2" | [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | [[Ӧ]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ԁ]] [[Ԃ]] [[Ԫ]] [[Ꚉ]] [[Д̀]] [[Ԭ]] || [[Җ]] || [[Ԅ]] [[Ԇ]] [[З̀]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[Ԉ]] [[Л̀]] || [[Ԋ]] [[Н̀]] || [[Ԍ]] [[С̀]] || [[Ԏ]] [[Т̀]] [[Ꚓ]] || [[Ч̀]] [[Ч̇]] || [[Ъі]] || [[Ѣ]] [[Ѳ]] [[Ѵ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Komi-permjačsky jezyk|Komi-permjačsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || || rowspan="2" | [[З]] || || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | [[І (kirilica)|І]] || rowspan="2" | [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | [[Ӧ]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || || rowspan="2" | [[Ш]] || || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ԁ]] [[Ԃ]] [[д̅з̅]] [[д̅ж̅]] || [[Җ]] [[Ӂ]] [[Ӝ]] || [[Ԅ]] [[Ԇ]] [[Ӟ]] [[З̆]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[Ԉ]] || [[Ԋ]] || [[Ԍ]] || [[Ԏ]] || [[Ӵ]] [[ч̅ш̅]] || [[Ш̆]] || [[Ы̆]] || [[Ӭ]] || [[Ѣ]] [[Ѳ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Komi-jazvinsky jezyk|Komi-jazvinsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] [[Ӧ]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӱ]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || || [[Я]] || || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Udmurtsky jezyk|Udmurtsky]]<ref>{{Cite book | url = https://elibrary.unatlib.ru/items/2caca9ac-1cc9-4426-b69e-4c8976ad6931 | title = Становление и развитие удмуртской графики и орфографии в XVIII - первой половине XIX века | last = Ившин | first = Леонид Михайлович | publisher = Уральское отделение Российской академии наук | year = 2010 | place = Екатеринбург-Ижевск | language = ru}}</ref> ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || [[Ӝ]] || rowspan="2" | [[З]] || [[Ӟ]] || rowspan="2" | [[И]] || [[Ӥ]] || rowspan="2" | [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || [[Ӵ]] || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[G]] || [[Ԫ]] [[Ꚉ]] || [[Е̂]] [[Ԑ]] || || [[Fajl:Cyrillic capital letter Zhe with long middle leg and stroke through descender.svg|16px]] || || [[И̂]] [[І (kirilica)|І]] [[І̂]] [[Ї (kirilica)|Ї]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[Ԛ]] || [[Ӆ]] [[Ԡ]] || [[Ҥ]] [[Ԣ]] || [[О̂]] [[О̆]] || [[Ҫ]] || [[Ꚋ]] || [[Ӱ]] [[Ў]] || [[Ҷ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Che Sha.svg|18px]] || [[Ы̆]] || [[Э̂]] || [[Ѣ]] [[Ѳ]] [[Ѵ]] [[ξ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="5" | [[Hantyjsky jezyk|Hantyjsky]] ! {{Alt|vah.|Vahovsky dialekt}} | rowspan="5" | [[А (kirilica)|А]] || [[Ӓ]] || rowspan="5" | [[Б]] || rowspan="5" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="5" | [[Г]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Д]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] [[Ӛ]] || rowspan="5" | [[Ж]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[З]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[И]] || rowspan="4" | || rowspan="5" | [[Й]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[К (kirilica)|К]] || [[Ӄ]] || rowspan="5" | [[Л]] || [[Ԯ]] || rowspan="5" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] [[Н’]] || rowspan="5" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] [[Ө]] [[Ӫ]] || rowspan="5" | [[П]] || rowspan="5" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ӱ]] || rowspan="5" | [[Ф]] || rowspan="5" | [[Х (kirilica)|Х]] || [[Ӽ]] || rowspan="5" | [[Ц]] || rowspan="5" | [[Ч]] || [[Ҷ]] || rowspan="5" | [[Ш]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Щ]] || rowspan="5" | [[Ъ]] || rowspan="5" | [[Ы]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Ь]] || rowspan="5" | [[Э]] || || rowspan="5" | [[Ю]] || || rowspan="5" | [[Я]] || || |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|surg.|Surgutsky dialekt}} | [[Ӓ]] [[Ӑ]] || [[Ә]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Қ]] || [[Ԯ]] || [[Ң]] || [[Ӧ]] [[Ө]] [[Ө̆]] || [[Ӱ]] || [[Ҳ]] || [[Ҷ]] || || || [[Я̆]] || |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|kaz.|Kazymsky dialekt}} | [[Ӑ]] || [[Ә]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] [[Ӛ]] || || [[Ԯ]] || [[Ң]] || || [[Ў]] || || || [[Є]] [[Є̈]] || [[Ю̆]] || [[Я̆]] || |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|šur.|Šuryškarsky dialekt}} | [[Ӑ]] || [[Ә]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] [[Ӛ]] || || [[Ԓ]] || [[Ң]] || [[О̆]] || [[Ў]] || || || || [[Ю̆]] || || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӓ]] || || || [[І (kirilica)|І]] || || || [[н̄]] [[н̅г̅]] || || || || || || || || [[Ѣ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Mansijsky jezyk|Mansijsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || [[А̄]] || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | [[Е̄]] || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] [[Ё̄]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | [[Ӣ]] || rowspan="2" | [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | [[О̄]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ӯ]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | [[Ы̄]] || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Э̄]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Ю̄]] || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | [[Я̄]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӓ]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[Н’]] || [[Ӱ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Enečsky jezyk|Enečsky]] ! 1980e | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | [[Ԑ]] || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | [[Ӈ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || [[Ҫ]] || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! 2020 | [[О̂]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="3" | [[Nenečsky jezyk|Nenečsky]] ! {{Alt|tundr.|Tundrovy nenečsky}} | rowspan="3" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Б]] || rowspan="3" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="3" | [[Г]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Д]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="3" | [[Ж]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[З]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="3" | [[Й]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Л]] || || rowspan="3" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="3" | [[Ӈ]] || rowspan="3" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[П]] || rowspan="3" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ф]] || rowspan="3" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ц]] || rowspan="3" | [[Ч]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ш]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Щ]] || rowspan="3" | [[Ъ]] || rowspan="3" | [[Ы]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ь]] || rowspan="3" | [[Э]] || || rowspan="3" | [[Ю]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Я]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | ʼ<br />” |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|lěs.|Lěsny nenečsky}} | [[Ӆ]] || [[Ӭ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[І (kirilica)|І]] || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Nganasansky jezyk|Nganasansky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | [[Ә]] || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || [[З̌]] || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | [[Ӈ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | [[Ө]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | [[Ҫ]] || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[”|”]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӡ]] || [[І (kirilica)|І]] || [[Ӱ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Selkupsky jezyk|Sěvernoselkupsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || [[Ӓ]] || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | [[І (kirilica)|І]] || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[Ӄ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] [[Ӧ]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ӱ]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[А’]] || [[Е’]] || [[К’]] || [[Н’]] || [[О’]] || [[У’]] || [[Э’]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="5" | [[Selkupsky jezyk|Južnoselkupsky]] ! {{Alt|obč.|Občejužnoselkupsky}} | rowspan="5" | [[А (kirilica)|А]] || [[Ӓ]] || rowspan="5" | [[Б]] || rowspan="5" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="5" | [[Г]] || rowspan="4" | [[Ӷ]] || rowspan="5" | [[Д]] || || rowspan="5" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="5" | [[Ж]] || rowspan="4" | [[Җ]] || rowspan="5" | [[З]] || rowspan="5" | [[Ҙ]] || rowspan="5" | [[И]] || [[И̇]] || rowspan="5" | [[Й]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="4" | [[Ӄ]] || rowspan="5" | [[Л]] || || rowspan="5" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || rowspan="5" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="4" | [[Ӧ]] || rowspan="5" | [[П]] || rowspan="5" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="5" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="4" | [[Ӱ]] || rowspan="5" | [[Ф]] || rowspan="5" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="3" | || rowspan="4" | [[Ц]] || rowspan="4" | [[Ч]] || rowspan="3" | || rowspan="5" | [[Ш]] || rowspan="5" | || rowspan="4" | [[Щ]] || rowspan="4" | [[Ъ]] || rowspan="5" | [[Ы]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | [[Ь]] || rowspan="5" | [[Э]] || [[Ӭ]] || rowspan="5" | [[Ю]] || [[Ю̈]] || rowspan="5" | [[Я]] || rowspan="5" | || rowspan="5" | |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|srk.|Srědnjeketsky dialekt}} | [[Ӓ]] [[Ӑ]] || [[Д́]] || || [[Л́]] || [[Н́]] [[Ӈ]] || [[Т́]] || || rowspan="4" | |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|šoš.|Šoškupsky dialekt}} | rowspan="2" | [[Ӓ]] || rowspan="3" | || rowspan="2" | [[И̇]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ӈ]] || rowspan="3" | || [[Ӭ]] |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|nar.|Narymsky dialekt}} | [[Ӽ]] || [[Ҷ]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|vrob.|Vrhnjeobsky dialekt}} | || || || [[І (kirilica)|І]] || || || || || || || || |} == Turkijske jezyky == {| class=wikitable style="font-family:Cambria; font-size:11pt; font-weight:bold;" |+ [[Turkijske jezyky]] | colspan="2" | &nbsp; ! colspan="2" | [[А (kirilica)|А]] !! [[Б]] !! [[В (kirilica)|В]] !! colspan="2" | [[Г]] !! colspan="2" | [[Д]] !! colspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] !! [[Ё (kirilica)|Ё]] ! colspan="2" | [[Ж]] !! colspan="2" | [[З]] !! colspan="2" | [[И]] !! colspan="2" | [[Й]] !! colspan="2" | [[К (kirilica)|К]] !! colspan="2" | [[Л]] !! [[М (kirilica)|М]] ! colspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] !! colspan="2" | [[О (kirilica)|О]] !! [[П]] !! [[Р (kirilica)|Р]] !! colspan="2" | [[С (kirilica)|С]] ! colspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] !! colspan="2" | [[У (kirilica)|У]] !! [[Ф]] !! colspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] !! [[Ц]] !! colspan="2" | [[Ч]] !! [[Џ]] !! [[Ш]] ! [[Щ]] !! [[Ъ]] !! colspan="2" | [[Ы]] !! [[Ь]] !! [[Э]] !! [[Ю]] !! [[Я]] !! dr. |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Čuvašsky jezyk|Čuvašsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | [[Ӑ]] || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | [[Ӗ]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | [[Ҫ]] || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ӳ]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ҕ]] || [[Д́]] [[Ђ]] || || [[І (kirilica)|І]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[Ԡ]] || [[Ԣ]] || [[Ӧ]] || [[Т̌]] [[Т́]] [[Ꚋ]] || [[Ӱ]] || <ref>Takože: latinska bukva '''Þ''' i kirilične bukvy '''Б̀ В̀ Г̀ Ҕ̀ Д̀ Ж̀ З̀ К̀ Л̀ М̀ Н̀ П̀ Р̀ С̀ Т̀ Х̀ Ш̀ '''.</ref> |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Azerbajdžansky jezyk|Azerbaj-džansky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ғ]] || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | [[Ә]] || || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || || rowspan="2" | [[Ј (kirilica)|Ј]] || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[Ҝ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || [[Һ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ч]] || [[Ҹ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ы]] || || || || || || ' |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӓ]] || [[Г̈]] [[Ƣ]] [[G]] || [[Ԫ]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Й]] || [[К̈]] [[Қ]] || [[Ӧ]] || [[Т̈]] || [[Ӱ]] [[Ў]] || [[Х̆]] || [[Ҷ]] || || || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || ’ |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Gagauzsky jezyk|Gagauzsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || [[Ӓ]] || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || [[Ӂ]] || rowspan="2" | [[З]] || || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ӱ]] [[Ү̈]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || [[Һ]] || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[А̄]] [[Ǟ]] || [[Е̄]] || || [[Ӡ]] || [[І (kirilica)|І]] [[І̄]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[L]] || [[О̄]] [[Ӧ̄]] || [[Ӯ]] || || [[Џ]] || [[Ы̄]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Turkmensky jezyk|Turkmensky]] ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || [[Җ]] || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || ’ |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Baškirsky jezyk|Baškirsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ғ]] || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || [[Ҙ]] || rowspan="2" | [[И]] || || [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[Ҡ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || [[Ҫ]] || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | [[Һ]] || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӓ]] || [[Ѓ]] [[Г̇]] [[Г̣]] || [[Д̣]] || || || [[Ӟ]] || [[І (kirilica)|І]] || || [[К̈]] || [[Ҥ]] || [[Ӧ]] || [[С̣]] [[С̈]] || [[Ӳ]] [[Ӱ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Karačajevo-balkarsky jezyk|Karačajevo-balkarsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӓ]] || [[Ӷ]] [[Ғ]] || [[Җ]] || [[Қ]] || [[Ң]] || [[Ө]] [[Ӧ]] || [[Ӱ]] [[Ў]] [[У́]] [[Ү]] || [[Х̆]] [[Һ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Karaimsky jezyk|Karaimsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӱ]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Karakalpaksky jezyk|Karakalpaksky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | [[Ғ]] || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | [[Ә]] || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | [[Қ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | [[Ө]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | [[Ү]] [[Ў]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | [[Ҳ]] || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ң]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Kazahsky jezyk|Kazahsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ғ]] || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || [[І (kirilica)|І]] || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ұ]] [[Ү]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Һ]] || [[Ц]] || [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӓ]] || || || || || || || [[Ҥ]] || [[Ӧ]] || [[Ӱ]] || || || || || || || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! [[Krymskotatarsky jezyk|Krymsko-tatarsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! [[Krymčaksky jezyk|Krymčaksky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || || || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӱ]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || || || |- style="vertical-align:top;" ! [[Kyrgyzsky jezyk|Kyrgyzsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! [[Kumyksky jezyk|Kumyksky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! [[Nogajsky jezyk|Nogajsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Tatarsky jezyk|Tatarsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || [[Җ]] || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || [[Һ]] || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӓ]] || || || [[Ҥ]] || [[Ӧ]] || [[Ӱ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Urumsky jezyk|Urumsky]]<ref>{{Cite book | url = http://www.unesco.kz/qypchaq/Docs/Urum-D00.pdf | archive-url = https://web.archive.org/web/20141227234739/www.unesco.kz/qypchaq/Docs/Urum-D00.pdf | [[archive-date = 2014-12-27 | first = Олександр | last = Гаркавець | title = Урумський словник | place = Алма-Ата | publisher = Баур | year = 2000 | isbn = 5-7667-3229-5 | pages = 10 | language = uk}}</ref> ! 2000 | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ғ]] || rowspan="2" | [[Д]] || [[Δ]] [[Д′]] [[Ђ]] || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ж]] || [[Җ]] || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | [[Ӧ]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || [[Т′]] [[Ћ]] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ӱ]] [[Ү]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || [[Һ]] || [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Θ]] |- style="vertical-align:top;" ! 2008 | [[Ґ]] || [[Д']] || || || [[Т']] || [[Ӱ]] || || || || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! [[Uzbeksky jezyk|Uzbeksky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ғ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ў]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Ҳ]] || [[Ц]] || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || [[Ъ]] || || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || ’ |- style="vertical-align:top;" ! [[Ujgursky jezyk|Ujgursky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ғ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || || [[Ж]] || [[Җ]] || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Һ]] || [[Ц]] || [[Ч]] || || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Altajsky jezyk|Altajsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | [[Ј (kirilica)|Ј]] || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ҥ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | [[Ӧ]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ӱ]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[І (kirilica)|І]] || [[Н']] [[Н̄]] || [[Ӳ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Čelkansky jezyk|Čelkansky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ӷ]] [[Ғ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] [[Ҥ]] [[Њ]] || [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӱ]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Čulymsky jezyk|Čulymsky]] ! {{Alt|tut.|tutualsky dialekt}}</span> | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ғ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ҥ]] || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || [[Ӵ]] || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|mel.|meletsky dialekt}} | [[А (kirilica)|А]] || [[Ӓ]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ғ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || [[Җ]] || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӱ]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! [[Dolgansky jezyk|Dolgansky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Һ]] || [[Ц]] || [[Ч]] || || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Hakassky jezyk|Hakassky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ғ]] || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | [[І (kirilica)|І]] || rowspan="2" | [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | [[Ӧ]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | [[Ӱ]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || [[Ӌ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Г̈]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[Ҥ]] || [[Һ]] || || [[Ӹ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Jakutsky jezyk|Jakutsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | [[Ҕ]] || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || rowspan="2" | || [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || ([[Ҋ]]) || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ҥ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | [[Һ]] || [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || || [[Ш]] || [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || || [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӓ]] || [[Ԫ]] || || || [[І (kirilica)|І]] || [[Ј (kirilica)|Ј]]<br />[[ȷ]]<br />[[Ɉ]] || [[Л́]] [[L]] || [[Н’]] [[Ԣ]] [[Ң]] [[Ӈ]] || [[Ӧ]] || [[С̇]] [[С̣]] || [[Ӱ]] || || || [[Џ]] || || || [[Ы̧]] || || [[Я̧]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Kumandinsky jezyk|Kumandinsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ғ]] [[Ҕ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Њ]] [[Ң]] || [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӱ]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Šorsky jezyk|Šorsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ғ]] || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ӧ]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | [[Ӱ]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӓ]] || || || [[І (kirilica)|І]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] || || [[Ҥ]] || [[Ө]] || [[Ѵ]] [[Ѳ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Sojotsko-caatansky jezyk|Sojotsko-caatansky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ғ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || [[І (kirilica)|І]] || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Һ]] || [[Ц]] || [[Ч]] || [[Ҷ]] || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Teleutsky jezyk|Teleutsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ғ]] || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | [[Ј (kirilica)|Ј]] || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | [[Ӧ]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | [[Ӱ]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | || || || || [[І (kirilica)|І]] || [[К̄]] || [[Ҥ]] [[Н̄]] || || || || || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! [[Tofalarsky jezyk|Tofalarsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ғ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || [[І (kirilica)|І]] || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] [[Ӄ]] || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] [[Ӈ]] || [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Һ]] || [[Ц]] || [[Ч]] || [[Ҷ]] [[Ч̡]] [[Ӌ]] || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Tuvinsky jezyk|Tuvinsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | || [[Ӝ]] || [[Ҥ]] || [[Ӧ]] || [[Ӱ]] || || || || || || || || |} == Mongolske jezyky == {| class=wikitable style="text-align:center; font-family:Cambria; font-size:11pt; font-weight:bold;" |+ [[Mongolske jezyky]] | colspan="2" | &nbsp; ! colspan="2" | [[А (kirilica)|А]] !! [[Б]] !! [[В (kirilica)|В]] !! colspan="2" | [[Г]] !! [[Д]] !! colspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] !! [[Ё (kirilica)|Ё]] ! colspan="2" | [[Ж]] !! [[З]] !! colspan="2" | [[И]] !! colspan="2" | [[Й]] !! [[К (kirilica)|К]] !! [[Л]] !! [[М (kirilica)|М]] ! colspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] !! colspan="2" | [[О (kirilica)|О]] !! [[П]] !! [[Р (kirilica)|Р]] !! [[С (kirilica)|С]] ! [[Т (kirilica)|Т]] !! colspan="2" | [[У (kirilica)|У]] !! [[Ф]] !! colspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] !! [[Ц]] !! colspan="2" | [[Ч]] !! [[Џ]] !! [[Ш]] ! [[Щ]] !! [[Ъ]] !! [[Ы]] !! [[Ь]] !! colspan="2" | [[Э]] !! colspan="2" | [[Ю]] !! colspan="2" | [[Я]] !! dr. |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Burjatsky jezyk|Burjatsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | [[Һ]] || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӧ]] || [[Ӱ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Kalmyksky jezyk|Kalmyksky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | [[Ә]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || [[Җ]] || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | [[Һ]] || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || || rowspan="2" | [[Ю]] || || rowspan="2" | [[Я]] || || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӓ]]<br />[[А̄]]<br />[[Ǟ]] || || [[Ӝ]] || [[І (kirilica)|І]]<br />[[Ӣ]] || [[Ҥ]]<br />[[Ң]]<br />[[Н̈]] || [[Ӧ]]<br />[[О̄]]<br />[[Ӧ̄]] || [[Ӱ]]<br />[[Ӯ]]<br />[[Ӱ̄]] || [[Э̄]] || [[Ю̄]] || [[Я̄]] || [[D]]<br />[[V]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Mongolsky jezyk|Mongolsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Оь]] || [[Уъ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Mongorsky jezyk|Mongorsky]] ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || [[А̄]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[γ]] || [[Д]] || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Е̄]] || || [[Ж]] || [[Җ]] || [[З]] || [[И]] || [[Ӣ]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К (kirilica)|К]] || [[Л]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || [[О (kirilica)|О]] || [[О̄]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || [[Т (kirilica)|Т]] || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӯ]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || [[Ҷ]] || || [[Ш]] || [[Щ]] || || || || [[Э]] || || || || || || |} == Tungusske jezyky == {| class=wikitable style="text-align:center; font-family:Cambria; font-size:11pt; font-weight:bold;" |+ [[Tungusske jezyky]] | colspan="2" | &nbsp; ! colspan="2" | [[А (kirilica)|А]] !! [[Б]] !! [[В (kirilica)|В]] !! colspan="2" | [[Г]] !! colspan="2" | [[Д]] !! colspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] !! [[Ё (kirilica)|Ё]] ! colspan="2" | [[Ж]] !! colspan="2" | [[З]] !! colspan="2" | [[И]] !! colspan="2" | [[Й]] !! colspan="2" | [[К (kirilica)|К]] !! [[Л]] !! [[М (kirilica)|М]] ! colspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] !! colspan="2" | [[О (kirilica)|О]] !! [[П]] !! [[Р (kirilica)|Р]] !! colspan="2" | [[С (kirilica)|С]] ! [[Т (kirilica)|Т]] !! colspan="2" | [[У (kirilica)|У]] !! [[Ф]] !! colspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] !! [[Ц]] !! [[Ч]] !! [[Џ]] !! [[Ш]] ! [[Щ]] !! [[Ъ]] !! [[Ы]] !! [[Ь]] !! colspan="2" | [[Э]] !! [[Ю]] !! [[Я]] !! dr. |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Evenkijsky jezyk|Evenkijsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! alt. | [[Ҥ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Evensky jezyk|Evensky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | [[Ө]] [[Ӫ]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Г̱]] [[Ҕ]] || [[Ә]] || [[Ҥ]] [[Ҥ̱]] [[Н’]] || [[Ү]] || [[Һ]] || [[Ѣ]] [[Ꙗ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Negidalsky jezyk|Negidalsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ғ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || [[Ӡ]] || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] [[Њ]] || [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! [[Oročsky jezyk|Oročsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[К']] || [[Л]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Udegejsky jezyk|Udegejsky]] ! leningr. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || || || || [[Ӡ]] || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || || || || || || [[Э]] || || [[Ю]] || [[Я]] || ’ |- style="vertical-align:top;" ! habar. | [[А (kirilica)|А]] || [[’А|’А]] [[А̄]] [[А̂]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ғ]] || [[Д]] || || || || || || || || [[Ӡ]] || [[И]] || [[Ӣ]] [[И̂]] [[Й]] || || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Њ]] [[Ӈ]] || [[О (kirilica)|О]] || [['О|'О]] [[О̄]] [[О̂]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӯ]] [[У̂]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || || [[Ч]] || || || || || || [[Ь]] || [[Э]] || [['Э|'Э]] [[Э̄]] [[Э̂]] || || || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Nanajsky jezyk|Nanajsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || [[Ӡ]] || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ԫ]] [[д̅ж̅]] || [[Ә]] || [[Ӡ]] [[Ǯ]] || [[І (kirilica)|І]] || [[к̅г̅]] [[к̅х̅]] || [[Ҥ]] [[н̅г̅]] || [[Ө]] || <ref>Takože: latinske bukvy '''W H L Ł Č Ŋ'''</ref> |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Oroksky jezyk|Oroksky]] ! var. 2008 | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || [[А̄]] || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ғ]] || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || [[Е̄]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || [[Ӡ]] [[Ǯ]] || rowspan="2" | [[И]] || [[Ӣ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ј (kirilica)|Ј]] || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ԩ]] [[Ӈ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[О̄]] [[Ө]] [[Ө̄]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ӯ]] || [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Э]] || [[Э̄]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! var. 2004 | || [[Ӷ]] || || [[Ǯ]] || || [[Қ]] || [[Н']] [[Ң]] || || [[С']] || || || [[Ҳ]] || |- style="vertical-align:top;" ! [[Sibinsky jezyk|Sibinsky]] ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ғ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || [[Җ]] || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || [[Л]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Ҳ]] || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || || || [[Ы]] || [[Ь]] || || || || [[Я]] || |- style="vertical-align:top;" ! [[Ulčsky jezyk|Ulčsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || [[Д’]] || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Н’]] [[Ӈ]] || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || [[Я]] || |} == Afroazijatske jezyky == {| class=wikitable style="font-family:Cambria; font-size:11pt; font-weight:bold; width:100%;" |+ [[Afroazijatske jezyky]] | colspan="2" | &nbsp; ! [[А (kirilica)|А]] !! [[Б]] !! [[В (kirilica)|В]] !! [[Г]] !! colspan="2" | [[Д]] !! colspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] !! [[Ё (kirilica)|Ё]] !! [[Ж]] !! [[З]] !! [[И]] !! colspan="2" | [[Й]] !! colspan="2" | [[К (kirilica)|К]] !! colspan="2" | [[Л]] !! [[М (kirilica)|М]] !! [[Н (kirilica)|Н]] !! [[О (kirilica)|О]] !! [[П]] !! [[Р (kirilica)|Р]] !! [[С (kirilica)|С]] !! colspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] !! [[У (kirilica)|У]] !! [[Ф]] !! colspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] !! [[Ц]] !! [[Ч]] !! [[Џ]] !! [[Ш]] !! [[Щ]] !! [[Ъ]] !! [[Ы]] !! [[Ь]] !! [[Э]] !! [[Ю]] !! [[Я]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Assirijsky novoaramejsky jezyk|Assirijsky novoaramejsky]] ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[D]] || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || || [[Ж]] || [[З]] || [[И]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К (kirilica)|К]] || [[Ԛ]] || || [[L]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[О (kirilica)|О]] || [[П]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || [[Т (kirilica)|Т]] || [[t]] || [[У (kirilica)|У]] || || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Һ]] || || [[Ч]] || || [[Ш]] || || || [[Ы]] || || || || |} == Sěverozapadnokavkazske jezyky == {| class=wikitable style="font-family:Cambria; font-size:11pt; font-weight:bold;" |+ [[Sěverozapadnokavkazske jezyky|Sěverozapadnokavkazske ili abhazsko-adygejske jezyky]] | colspan="2" | &nbsp; ! colspan="2" | [[А (kirilica)|А]] !! [[Б]] !! [[В (kirilica)|В]] !! colspan="2" | [[Г]] !! colspan="2" | [[Д]] !! colspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] !! [[Ё (kirilica)|Ё]] !! colspan="2" | [[Ж]] !! colspan="2" | [[З]] !! colspan="2" | [[И]] !! colspan="2" | [[Й]] !! colspan="2" | [[К (kirilica)|К]] !! colspan="2" | [[Л]] !! [[М (kirilica)|М]] !! colspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] !! colspan="2" | [[О (kirilica)|О]] !! colspan="2" | [[П]] !! [[Р (kirilica)|Р]] !! colspan="2" | [[С (kirilica)|С]] !! colspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] !! colspan="2" | [[У (kirilica)|У]] !! colspan="2" | [[Ф]] !! colspan="3" | [[Х (kirilica)|Х]] !! colspan="2" | [[Ц]] !! colspan="2" | [[Ч]] !! [[Џ]] !! colspan="2" | [[Ш]] !! colspan="2" | [[Щ]] !! [[Ъ]] !! colspan="2" | [[Ы]] !! [[Ь]] !! [[Э]] !! [[Ю]] !! [[Я]] !! dr. |- style="vertical-align:top;" ! [[Abazinsky jezyk|Abazinsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || || [[Х (kirilica)|Х]] || || || [[Ц]] || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || [[Щ]] || || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Abhazsky jezyk|Abhazsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ӷ]] || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ж]] || || rowspan="2" | [[З]] || [[Ӡ]] || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] [[Ҟ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | [[Ҩ]] || rowspan="2" | [[П]] || [[Ԥ]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || [[Ҭ]] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || [[Ҳ]] || || rowspan="2" | [[Ц]] || [[Ҵ]] || rowspan="2" | [[Ч]] || [[Ҷ]] || [[Џ]] || rowspan="2" | [[Ш]] || || || || rowspan="2" | || [[Ы]] || rowspan="2" | || [[Ь]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | || [[Ҽ]] [[Ҿ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Г̆]] [[Г̓]] [[Г̧]] [[Ҕ]] [[Ҕ̆]] || [[Ꚁ]] [[Д̓]] [[Ꚉ]] || || [[Ӂ]] || [[Ꚅ]] [[Ꚅ̆]] [[Ӡ]] [[Ꚃ]] || [[І (kirilica)|І]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К̆]] [[К̓]] [[К̧]] [[Ӄ]] [[Ӄ̆]] [[Ԛ]] [[Ԛ̆]] || [[П]] [[П̓]] [[П̧]] [[Ҧ]] || [[С̧]] || [[Ҭ]] [[Т̧]] [[Т̓]] [[Ꚋ]] [[Ꚍ]] [[Ꚍ̆]] || [[Х̆]] [[Х̍]] || [[Һ]] [[Ꚕ]] || [[Ц́]] [[Ц̓]] [[Ꚏ]] [[Ꚏ̆]] [[Ҵ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Cil.svg|8px|link=Cil (kirilica)]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Cil with bar.svg|8px|link=Prěčrknuto cil]] || [[Ч̓]] [[Ꚓ]] [[Ꚇ]] [[Ꚇ̆]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Char.svg|9px|link=Čar (kirilica)]] || [[Џ]] [[Џ̆]] || [[Ш̆]] || [[Щ]] || [[Щ̆]] [[Ꚗ]] [[Ꚗ̆]] || || || [[Ѵ]] [[Ҽ]] [[Ҽ̆]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Adygejsky jezyk|Adygejsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || || [[Х (kirilica)|Х]] || || || [[Ц]] || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || [[Щ]] || || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Kabardino-čerkessky jezyk|Kabardino-čerkessky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || || rowspan="2" | [[З]] || || rowspan="2" | [[И]] || || [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || || rowspan="2" | [[Ц]] || || rowspan="2" | [[Ч]] || || || rowspan="2" | [[Ш]] || || rowspan="2" | [[Щ]] || || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || [[ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӓ]] [[А̄]] [[Ӑ]] [[’А|’А]] || [[Г̇]] [[Г̀]] [[Ҕ]] [[Г̧]] [[Гꙻ]] || [[Ӗ]] || [[Ж̑]] || [[З̑]] [[Ҙ]] [[Ӡ]] || [[І (kirilica)|І]]<br />[[І̄]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К’]] [[К̑]] [[К̈]] [[К̇]] [[К̀]] [[К̓]] [[Ӄ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with ascender.svg|10px]] [[К̧]] [[Ԛ]] [[Ԛꙻ]] || [[Л̑]] [[Л̇]] [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|14px]] [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L with comma above.svg|14px]] || [[Н̧]] || [[О̆]] [[Ҩ]] || [[П’]] [[П̑]] [[П̓]] || [[Ҫ]] [[Ҫ̓]] || [[Т’]] [[Т̑]] [[Т̓]] || [[’У|’У]] [[Ў]] [[Ӯ]] || [[Ф’]] [[Ф̑]] [[Ф̓]] || [[Х̑]] [[Х̇]] [[Х̀]] [[Х̔]] || [[Һ]] [[Ꚕ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with hook.svg|10px]] [[Һ̱]] || [[Ц’]] [[Ц̓]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Cil.svg|8px|link=Cil (kirilica)]] || [[Ч̑]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Char.svg|9px|link=Čar (kirilica)]] || [[Џ]] || [[Ш̑]] || [[Щ’]] || [[Fajl:Cyrillic_small_letter_Yeru_with_connecting_stroke.svg|14px]] || [[Ѣ]] [[Ѵ]]<br />’<br />[[Fajl:Cyrillic capital letter Ghad.svg|11px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ghad.svg|11px]]ꙻ |- style="vertical-align:top;" ! [[Ubyhsky jezyk|Ubyhsky]] ! prědl. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ѓ]] [[Ғ]] [[Ҕ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || || [[Ж]] || [[Ӝ]] || [[З]] || [[Ӟ]] [[Ѕ]] || [[И]] || || [[Й]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К (kirilica)|К]] || [[Қ]] || [[Л]] || [[Ԯ]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] [[Ҩ]] || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || [[Ҫ]] || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ү]] || [[Ф]] || || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Ҳ]] || [[Һ]] || [[Ц]] || [[Ҵ]] || [[Ч]] || [[Ҹ]] || [[Џ]] || [[Ш]] || || || || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || || || [[Я]] || [[ӏ]] [[Ҽ]] |} == Sěverovozhodnokavkazske jezyky == {| class=wikitable style="font-family:Cambria; font-size:11pt; font-weight:bold;" |+ [[Sěverovozhodnokavkazske jezyky|Sěverovozhodnokavkazske ili nahsko-dagestanske jezyky]] | colspan="2" | &nbsp; ! colspan="2" | [[А (kirilica)|А]] !! [[Б]] !! colspan="2" | [[В (kirilica)|В]] !! colspan="2" | [[Г]] !! colspan="2" | [[Д]] !! colspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] !! [[Ё (kirilica)|Ё]] !! colspan="2" | [[Ж]] !! colspan="2" | [[З]] !! colspan="2" | [[И]] !! colspan="2" | [[Й]] !! colspan="2" | [[К (kirilica)|К]] !! colspan="2" | [[Л]] !! [[М (kirilica)|М]] !! colspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] !! colspan="2" | [[О (kirilica)|О]] !! colspan="2" | [[П]] !! [[Р (kirilica)|Р]] !! colspan="2" | [[С (kirilica)|С]] !! colspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] !! colspan="2" | [[У (kirilica)|У]] !! [[Ф]] !! colspan="3" | [[Х (kirilica)|Х]] !! colspan="2" | [[Ц]] !! colspan="2" | [[Ч]] !! [[Џ]] !! colspan="2" | [[Ш]] !! [[Щ]] !! [[Ъ]] !! colspan="2" | [[Ы]] !! [[Ь]] !! [[Э]] !! [[Ю]] !! [[Я]] !! dr. |- style="vertical-align:top;" ! [[Ahvahsky jezyk|Ahvahsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || [[Аᵸ]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Еᵸ]] || || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || [[Иᵸ]] || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || || [[Х (kirilica)|Х]] || || || [[Ц]] || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || || || || [[Э]] || || || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Andijsky jezyk|Andijsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || || [[Ц]] || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Avarsky jezyk|Avarsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || [[И]] || || [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || || rowspan="2" | [[Ц]] || || rowspan="2" | [[Ч]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || [[Щ]] || [[Ъ]] || || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Г̧]] || || || [[І (kirilica)|І]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К̧]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with loop.svg|12px]] [[Ԛ]] || [[Ҫ]] || [[Т̧]] || || [[Х̇]] [[Хꙻ]] || [[Һ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with high right breve serif.svg|11px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with Cil top.svg|11px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with hook.svg|10px]] || [[Fajl:Cyrillic capital letter Tse with long left leg.svg|12px]] [[Ц̓]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Cil.svg|8px|link=Cil (kirilica)]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Cil with bar.svg|8px|link=Prěčrknuto cil]] || [[Ч̇]] [[Ч̓]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Char.svg|9px|link=Čar (kirilica)]] || || || || || || || || || [[Fajl:Cyrillic capital letter Ghad.svg|11px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ghad.svg|11px]]ꙻ [[Fajl:Cyrillic capital letter Ghad.svg|11px]]̇ [[Fajl:Cyrillic capital letter curled roundtop El.svg|11px]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Karatinsky jezyk|Karatinsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || [[А̄]] [[Аᵸ]] [[А̄ᵸ]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Е̄]] [[Еᵸ]] [[Е̄ᵸ]] || || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || [[Ӣ]] [[Иᵸ]] || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[К̄]] || [[Л]] || [[Л̄]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[О̄]] [[Оᵸ]] || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || [[С̄]] || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӯ]] [[Уᵸ]] || || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Х̄]] || || [[Ц]] || [[Ц̄]] || [[Ч]] || [[Ч̄]] || || [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || || || [[Ь]] || [[Э]] || || || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Bežtinsky jezyk|Bežtinsky]] ! 2015 | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || [[Э]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! 1999 | [[Аᵸ]] [[А̄]] || [[Е (kirilica)|Е]] [[Еᵸ]] || || [[Иᵸ]] [[Ӣ]] || [[Оᵸ]] [[О̄]] || [[Ӯ]] || [[Э]] [[Эᵸ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Cezsky jezyk|Cezsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || [[А̄]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || || [[Ц]] || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Ginuhsky jezyk|Ginuhsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || [[А̄]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Е̄]] || || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || [[Ӥ]] [[Ӣ]] [[Ӥ̄]] || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || [[О̄]] || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ӯ]] || || [[Х (kirilica)|Х]] || || || [[Ц]] || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || || [[Ъ]] || || || [[Ь]] || [[Э]] || || || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Darginsky jezyk|Darginsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || || rowspan="2" | [[И]] || || [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || || rowspan="2" | [[Ц]] || || rowspan="2" | [[Ч]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || rowspan="2" | || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӕ]] || [[Ԝ]] || [[Г̧]] [[гꙻ]] || [[Ђ]] || || [[Ӡ]] || [[І (kirilica)|І]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К̧]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with loop.svg|12px]] [[Кꙻ]] [[Ԛ]] || [[П̧]] || [[Т̧]] || || [[Һ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with high right breve serif.svg|11px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with Cil top.svg|11px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with hook.svg|10px]] || [[Fajl:Cyrillic capital letter Cil.svg|8px|link=Cil (kirilica)]] || [[Fajl:Cyrillic capital letter Char.svg|9px|link=Čar (kirilica)]] || || || || || || || || ’ |- style="vertical-align:top;" ! [[Kajtagsky jezyk|Kajtagsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || || [[Ц]] || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Kubačinsky jezyk|Kubačinsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || || [[Ц]] || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || || [[Ъ]] || || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Hinalugsky jezyk|Hinalugsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || || [[Ц]] || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || || || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Laksky jezyk|Laksky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || [[И]] || || [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || || rowspan="2" | [[Ц]] || || rowspan="2" | [[Ч]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || rowspan="2" | || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Г̧]] || [[Ђ]] || || || [[І (kirilica)|І]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К̧]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with loop.svg|12px]] [[Кꙻ]] [[Ԛ]] || [[Ҫ]] || [[Т̧]] || [[Х̇]] || [[Һ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with high right breve serif.svg|11px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with Cil top.svg|11px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with hook.svg|10px]] || [[Ц̓]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Cil.svg|8px|link=Cil (kirilica)]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Cil with bar.svg|8px|link=Prěčrknuto cil]] || [[Ч̓]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Char.svg|9px|link=Čar (kirilica)]] || [[Ш̆]] || || || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Agulsky jezyk|Agulsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || [[И]] || || [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || || rowspan="2" | [[Ц]] || || rowspan="2" | [[Ч]] || || || rowspan="2" | [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || rowspan="2" | || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӓ]] [[А̇]] [[А̨]] || || [[Ԝ]] || [[Ҕ]] || || || [[І (kirilica)|І]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К̧]] [[К̣]] [[К̱]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with loop.svg|12px]] [[Ԛ]] || [[О̨]] [[Ӧ]] || [[П̧]] [[П̓]] || [[С̱]] [[С̧]] || [[Т̧]] [[Т̓]] || [[У (kirilica)|У]] [[У̇]] [[Ӱ]] || [[Х̀]] || [[Һ]] [[Һ̣]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with high right breve serif.svg|11px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with Cil top.svg|11px]] || [[Ꚏ]] [[Ц̓]] [[Ц̱]] || [[Ч̓]] || [[Џ]] || [[Ш]] [[Ш̱]] || || || || || || || || ‘<br />’ |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Arčinsky jezyk|Arčinsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || [[И]] || || [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || || rowspan="2" | [[Ц]] || || rowspan="2" | [[Ч]] || || || rowspan="2" | [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ԝ]] || [[Ҕ]] || || [[І (kirilica)|І]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К̧]] [[К̱]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with loop.svg|12px]] [[Ԛ]] [[Ԛ̄]] || [[П̧]] [[П̓]] || [[С̱]] [[С̧]] || [[Т̧]] [[Т̓]] || [[Х̀]] || [[Һ]] [[Һ̣]] || [[Ц̓]] [[Ц̱]] [[Ꚏ]] || [[Ч̓]] [[Ч̱]] || [[Џ]] || [[Ш̱]] || || || || [[Fajl:Cyrillic capital letter Ghad.svg|10px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ghad.svg|10px]]̀ [[Fajl:Cyrillic capital letter Ghad.svg|10px]]ꙻ [[Fajl:Cyrillic capital letter Ghad.svg|10px]]́ [[Fajl:Cyrillic capital letter curled roundtop El.svg|11px]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Cahursky jezyk|Cahursky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || [[И]] || || [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || || rowspan="2" | [[Ц]] || || rowspan="2" | [[Ч]] || || || rowspan="2" | [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[А̇]] [[Ӓ]] || || [[Ԝ]] || [[Ҕ]] || || || [[І (kirilica)|І]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К̧]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with loop.svg|12px]] [[Ԛ]] || [[О̇]] [[Ӧ]] || [[П̧]] || [[Т̧]] [[Т̓]] || [[У̇]] [[Ӱ]] || [[Һ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with high right breve serif.svg|11px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with Cil top.svg|11px]] || [[Ц̓]] || [[Ч̓]] || [[Џ]] || [[Шꙻ]] || || || || || || || || || [[Ѵ]]<br />‘ |- style="vertical-align:top;" ! [[Kryzsky jezyk|Kryzsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || || [[Ж]] || || [[З]] || || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || || [[Ц]] || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || || [[Ъ]] || [[Ы]] || || [[Ь]] || || || || [[ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Lezginsky jezyk|Lezginsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || || rowspan="2" | [[И]] || || [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || || rowspan="2" | [[Ц]] || || rowspan="2" | [[Ч]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || rowspan="2" | || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӕ]] || [[Ԝ]] || [[Г̧]] [[Гꙻ]] || [[Ђ]] || || [[Ӡ]] || [[І (kirilica)|І]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[Ќ]] [[К̧]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with loop.svg|12px]] [[Кꙻ]] [[Ԛ]] || [[П̓]] [[П̧]] || [[Ꚍ]] [[Т̧]] || [[У̇]] || [[Х̧]] || [[Һ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with high right breve serif.svg|11px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with Cil top.svg|11px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with hook.svg|10px]] || [[Fajl:Cyrillic capital letter Cil.svg|8px|link=Cil (kirilica)]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Cil with bar.svg|8px|link=Prěčrknuto cil]] || [[Ч̓]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Char.svg|9px|link=Čar (kirilica)]] || || || || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Rutulsky jezyk|Rutulsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || [[И]] || || [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || || rowspan="2" | [[Ц]] || || rowspan="2" | [[Ч]] || || || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || rowspan="2" | || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӓ]] [[А̨]] || [[Ԝ]] || [[Ҕ]] || [[Ә]] || || || [[І (kirilica)|І]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К̧]] [[К̓]] [[Кꙻ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with loop.svg|12px]] [[Ԛ]] || [[Ӧ]] || [[П̧]] [[П̓]] || [[Т̧]] [[Т̓]] || [[Ӱ]] [[У̨]] || [[Һ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with high right breve serif.svg|11px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with Cil top.svg|11px]] || [[Ц̓]] || [[Ч̓]] || [[Џ]] || || || || || || || || ʼ<br />ٴٴ |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Tabasaransky jezyk|Tabasaransky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || || rowspan="2" | [[З]] || || rowspan="2" | [[И]] || || [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || || rowspan="2" | [[Ц]] || || rowspan="2" | [[Ч]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || rowspan="2" | || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]]<br />' |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӕ]] || [[Ԝ]] || [[Г̧]] [[Гꙻ]] || [[Ђ]] [[Ђ̆]] || || [[Ӂ]] || [[Ӡ]] || [[І (kirilica)|І]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[Ќ]] [[К̧]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with loop.svg|12px]] [[Кꙻ]] [[Ԛ]] || [[П́]] [[П̧]] || [[Ꚍ]] [[Т̧]] || [[У̇]] || [[Х́]] || [[Һ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with high right breve serif.svg|11px]] [[Ꚕ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with Cil top.svg|11px]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with hook.svg|10px]] || [[Fajl:Cyrillic capital letter Cil.svg|8px|link=Cil (kirilica)]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Cil with bar.svg|8px|link=Prěčrknuto cil]] || [[Ч́]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Char.svg|9px|link=Čar (kirilica)]] [[Fajl:Cyrillic small letter Char with high right breve serif.svg|8px|link=Čar s brevisom]] [[Чꙻ]] [[Ч̆]] || [[Ш́]] [[Ш̆]] || || || || || || || || ’ |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Udinsky jezyk|Udinsky]]<ref>http://lingvarium.org/maisak/publ/Maisak-2008-Udialphabet.pdf</ref> ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ж]] || || rowspan="2" | [[З]] || || rowspan="2" | [[И]] || || rowspan="2" | [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[К']] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || [[П']] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || [[Т']] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || || rowspan="2" | [[Ц]] || [[Ц']] || rowspan="2" | [[Ч]] || [[Ч']] || || rowspan="2" | [[Ш]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[А̇]] [[‘А̇|‘А̇]] [[Ӓ]] || [[Ԝ]] || [[Ҕ]] || [[‘Е|‘Е]] [[Е̇]] || [[Ӂ]] || [[Ӡ]] || [[І (kirilica)|І]] [[І̆]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К̧]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with loop.svg|12px]] [[К͑]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with ascender.svg|9px|link=К s vrhnjeju črtkoju i zarezkoju]]͑ [[Ҝ]] [[Ԛ]] || [[Н̨]] || [[О̇]] [[‘О̇|‘О̇]] [[Ӧ]] || [[П]] [[П̧]] [[П͑]] || [[Т̧]] [[Т͑]] || [[У̇]] [[Ӱ]] || [[Һ]] || [[Ц̓]] [[Ц́]] || [[Ч]] [[Ч̓]] [[Ч́]] || [[Џ]] || [[Ш̆]] || [[Fajl:Cyrillic small letter Yeru with connecting stroke.svg|14px]] [[Ы̇]] || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Čečensky jezyk|Čečensky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || [[И]] || || [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || || rowspan="2" | [[Ц]] || || rowspan="2" | [[Ч]] || || || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || rowspan="2" | || [[Ь]] || [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Г̧]] || [[Ђ]] || || [[І (kirilica)|І]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К̧]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with loop.svg|12px]] [[Ԛ]] || [[Н̧]] || [[П̧]] || [[Т̧]] || [[Х̇]] || [[Һ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with hook.svg|10px]] || [[Fajl:Cyrillic capital letter Cil.svg|8px|link=Cil (kirilica)]] [[Ц̓]] [[Ц̀]] || [[Fajl:Cyrillic capital letter Char.svg|9px|link=Čar (kirilica)]] [[Ч̓]] [[Ч̀]] || [[Џ]] || || || || || || || || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Ingušsky jezyk|Ingušsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || || rowspan="2" | [[Д]] || || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | || [[И]] || || [[Й]] || || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || || rowspan="2" | [[П]] || || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || || rowspan="2" | [[Ц]] || || rowspan="2" | [[Ч]] || || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | || [[Щ]] || [[Ъ]] || [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || [[Ю]] || [[Я]] || [[Ӏ]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӕ]] || [[Г̧]] || [[Ђ]] || || || [[І (kirilica)|І]] || || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К̧]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Ka with ascender.svg|12px]] [[Ԛ]] || [[Н̧]] || [[Ӧ]] || [[П̧]] || [[Т̧]] || [[Ӱ]] || [[Х́]] || [[Һ]] [[Fajl:Cyrillic capital letter Shha with hook.svg|10px]] || [[Ц̓]] || [[Ч̓]] || || || || || || [[Ѵ]]<br /> ’ |} == Kartvelske jezyky == {| class=wikitable style="font-family:Cambria; font-size:11pt; font-weight:bold;" |+ [[Kartvelske jezyky]] | colspan="2" | &nbsp; ! [[А (kirilica)|А]] !! [[Б]] !! [[В (kirilica)|В]] !! colspan="2" | [[Г]] !! colspan="2" | [[Д]] !! [[Е (kirilica)|Е]] !! [[Ё (kirilica)|Ё]] !! [[Ж]] !! colspan="2" | [[З]] !! colspan="2" | [[И]] !! [[Й]] !! colspan="2" | [[К (kirilica)|К]] !! [[Л]] !! [[М (kirilica)|М]] !! [[Н (kirilica)|Н]] !! [[О (kirilica)|О]] !! colspan="2" | [[П]] !! [[Р (kirilica)|Р]] !! [[С (kirilica)|С]] !! colspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] !! [[У (kirilica)|У]] !! [[Ф]] !! colspan="3" | [[Х (kirilica)|Х]] !! colspan="2" | [[Ц]] !! colspan="2" | [[Ч]] !! [[Џ]] !! [[Ш]] !! [[Щ]] !! [[Ъ]] !! colspan="2" | [[Ы]] !! [[Ь]] !! [[Э]] !! [[Ю]] !! [[Я]] !! dr. |- style="vertical-align:top;" ! [[Megrelsky jezyk|Megrelsky]] ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ҕ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ж]] || [[З]] || [[Ӡ]] || || [[І (kirilica)|І]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Ӄ]]<br />[[Ҡ]] || [[Л]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[О (kirilica)|О]] || [[П]] || [[Ҧ]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || [[Т (kirilica)|Т]] || [[Ꚋ]] || [[У (kirilica)|У]] || [[Ꙋ]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Һ]] || [[Ц]] || [[Ҵ]] || [[Ч]] || [[Ꚓ]] || [[Џ]] || [[Ш]] || || || || || || || || || [[Ѵ]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Svansky jezyk|Svansky]] ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[Г]] || [[Ҕ]] || [[Д]] || [[Ђ]] || [[Е (kirilica)|Е]] || || [[Ж]] || [[З]] || [[Ӡ]] || || [[І (kirilica)|І]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Ӄ]]<br />[[Ԛ]] || [[Л]] || [[М (kirilica)|М]] || [[Н (kirilica)|Н]] || [[О (kirilica)|О]] || [[П]] || [[Ҧ]] || [[Р (kirilica)|Р]] || [[С (kirilica)|С]] || [[Т (kirilica)|Т]] || [[Ꚋ]] || [[У (kirilica)|У]] || || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Х́]] || [[Һ]] || [[Ц]] || [[Fajl:Cyrillic capital letter Cil.svg|7px|link=Cil (kirilica)]] || [[Ч]] || [[Fajl:Cyrillic capital letter Char.svg|9px|link=Čar (kirilica)]] || || [[Ш]] || || || || || || || || || [[Ѵ]] |} == Paleoazijatske jezyky == {| class=wikitable style="font-family:Cambria; font-size:11pt; font-weight:bold;" |+ [[Paleoazijatske jezyky]] | colspan="2" | &nbsp; ! colspan="2" | [[А (kirilica)|А]] !! [[Б]] !! colspan="2" | [[В (kirilica)|В]] !! colspan="2" | [[Г]] !! colspan="2" | [[Д]] !! colspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] !! colspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] !! colspan="2" | [[Ж]] !! [[З]] !! colspan="2" | [[И]] !! colspan="2" | [[Й]] !! colspan="2" | [[К (kirilica)|К]] !! colspan="2" | [[Л]] !! colspan="2" | [[М (kirilica)|М]] !! colspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] !! colspan="2" | [[О (kirilica)|О]] !! colspan="2" | [[П]] !! colspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] !! [[С (kirilica)|С]] !! colspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] !! colspan="2" | [[У (kirilica)|У]] !! [[Ф]] !! colspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] !! [[Ц]] !! colspan="2" | [[Ч]] !! [[Џ]] !! colspan="2" | [[Ш]] !! [[Щ]] !! [[Ъ]] !! colspan="2" | [[Ы]] !! [[Ь]] !! colspan="2" | [[Э]] !! colspan="2" | [[Ю]] !! colspan="2" | [[Я]] !! dr. |- style="vertical-align:top;" ! [[Dungansky jezyk|Dungansky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || || [[Ж]] || [[Җ]] || [[З]] || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ң]] || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ў]] [[Ү]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || || [[Я]] || || |- style="vertical-align:top;" ! [[Itelmensky jezyk|Itelmensky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || [[Ӑ]] || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || || [[Ж]] || || [[З]] || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[К’]] [[Ӄ]] [[Ӄ’]] || [[Л]] || [[Љ]] [[Ԓ]] || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Њ]] [[Ӈ]] || [[О (kirilica)|О]] || [[О̆]] || [[П]] || [[П’]] || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || [[Т (kirilica)|Т]] || [[Т’]] || [[У (kirilica)|У]] || [[Ў]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Ӽ]] || [[Ц]] || [[Ч]] || [[Ч’]] || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || || [[Я]] || || |- style="vertical-align:top;" ! [[Aljutorsky jezyk|Aljutorsky]] ! suč. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || [[В’]] || [[Г]] || [[Г’]] [[Ғ]] || [[Д]] || || [[Е (kirilica)|Е]] || [[Ә]] || [[Ё (kirilica)|Ё]] || || [[Ж]] || || [[З]] || [[И]] || || [[Й]] || || [[К (kirilica)|К]] || [[Ӄ]] || [[Л]] || || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || || [[Ц]] || [[Ч]] || || || [[Ш]] || [[Щ]] || [[Ъ]] || || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || || [[Я]] || || |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Čukotsky jezyk|Čukotsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[Ӄ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | [[Ԓ]] || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Кʼ]] || [[Нʼ]] [[Ҥ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Korjaksky jezyk|Korjaksky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | [[Вʼ]] || rowspan="2" | [[Г]] || rowspan="2" | [[Гʼ]] || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[Ӄ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[К’]] || [[Н’]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="3" | [[Jukagirsky jezyk|Jukagirsky]] ! {{Alt|tund.|Tundrovy jukagirsky}} | rowspan="3" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="3" | [[Б]] || rowspan="3" | [[В (kirilica)|В]] || [[Ԝ]] || rowspan="3" | [[Г]] || [[Ҕ]] ([[Ӷ]]) || rowspan="3" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="3" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ж]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[З]] || rowspan="3" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="3" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="3" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ҥ]] ([[Ӈ]]) || rowspan="3" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | [[Ө]] || rowspan="3" | [[П]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="3" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="3" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="3" | [[Ф]] || rowspan="3" | [[Х (kirilica)|Х]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ц]] || rowspan="3" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="3" | [[Ш]] || rowspan="3" | [[Щ]] || rowspan="3" | [[Ъ]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ы]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ь]] || rowspan="3" | [[Э]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Ю]] || rowspan="3" | || rowspan="3" | [[Я]] || rowspan="3" | || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! {{Alt|lěs.|Lěsny jukagirsky}} | rowspan="2" | || [[Ҕ]] || [[Ң]] |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ӓ]] [[А̄]] || [[Ӷ]]<br />[[Ғ]] || [[Д̣]] [[Д’]] || [[І (kirilica)|І]] || [[Ј (kirilica)|Ј]] || [[К̔]] || [[Л’]] || [[Н’]] || [[Ӧ]] [[О̄]] || [[Т̂]] [[Т’]] || [[Ӯ]] || [[Ч̂]] || [[Џ]] || [[L]] : |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Ketsky jezyk|Ketsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ӷ]] || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | [[Ә]] || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[Ӄ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || [[Ө]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || || rowspan="2" | [[Ы]] || || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || ’ |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Ғ]]<br />[[Г’]] || [[Ё̄]] || [[К’]] || [[Н’]] || [[Ɔ]] [[О̄]] || [[Х’]] [[Һ]] || [[Ъ̈]] [[Ъ̄]] [[Ъ̈̄]] || [[Ӹ]] || ’ [[ʔ]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Nivhsky jezyk|Nivhsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ӷ]]<br />[[Ғ]]<br />[[Ӻ]] || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || rowspan="2" | [[К’]] [[Ӄ]] [[Ӄ’]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | [[П’]] || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || [[Р̌]] || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | [[Т’]] || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | [[Ў]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || [[Ӽ]] [[Ӿ]] || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | [[Ч’]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Г’]] || [[Н’]] || [[Р’]] || [[Х’]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Juitsky jezyk|Juitsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ӷ]] || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[Ӄ]] || rowspan="2" | [[Л]] || || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ӈ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || rowspan="2" | [[Ў]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || [[Ӽ]] || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Г’]] || [[К’]] || [[Л’]] || [[Н’]] || [[Р’]] || [[Х’]] |- style="vertical-align:top;" ! rowspan="2" | [[Aleutsky jezyk|Aleutsky]] ! suč. | rowspan="2" | [[А (kirilica)|А]] || rowspan="2" | [[А̄]] || rowspan="2" | [[Б]] || rowspan="2" | [[В (kirilica)|В]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Г]] || [[Ӷ]] [[Гў]] || rowspan="2" | [[Д]] || rowspan="2" | [[Д̆]] || rowspan="2" | [[Е (kirilica)|Е]] || rowspan="2" | [[Е̄]] || rowspan="2" | [[Ё (kirilica)|Ё]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ж]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[З]] || rowspan="2" | [[И]] || rowspan="2" | [[Ӣ]] || rowspan="2" | [[Й]] || rowspan="2" | [[ʼЙ]] || rowspan="2" | [[К (kirilica)|К]] || [[Ӄ]] || rowspan="2" | [[Л]] || rowspan="2" | [[ʼЛ]] || rowspan="2" | [[М (kirilica)|М]] || rowspan="2" | [[ʼМ]] || rowspan="2" | [[Н (kirilica)|Н]] || [[ʼН]] [[Ӈ]] [[ʼӇ]] || rowspan="2" | [[О (kirilica)|О]] || rowspan="2" | [[О̄]] || rowspan="2" | [[П]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Р (kirilica)|Р]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[С (kirilica)|С]] || rowspan="2" | [[Т (kirilica)|Т]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[У (kirilica)|У]] || [[Ӯ]] [[ʼЎ]] || rowspan="2" | [[Ф]] || rowspan="2" | [[Х (kirilica)|Х]] || [[Ӽ]] || rowspan="2" | [[Ц]] || rowspan="2" | [[Ч]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ш]] || rowspan="2" | [[Щ]] || rowspan="2" | [[Ъ]] || rowspan="2" | || rowspan="2" | [[Ы]] || rowspan="2" | [[Ы̄]] || rowspan="2" | [[Ь]] || rowspan="2" | [[Э]] || rowspan="2" | [[Э̄]] || rowspan="2" | [[Ю]] || rowspan="2" | [[Ю̄]] || rowspan="2" | [[Я]] || rowspan="2" | [[Я̄]] || rowspan="2" | ʼ |- style="vertical-align:top;" ! hist. | [[Г̑]] || [[Ԟ]] || [[Ҥ]] || [[Ў]] || [[Х̑]] |- style="vertical-align:top;" ! [[Aljutiksky jezyk|Aljutiksky]] <ref>http://www.asna.ca/alaska/alutiiq/primer-prayerbook.pdf</ref><ref>http://www.asna.ca/alaska/alutiiq/alutiiq-primer.pdf</ref><ref>https://cdn.prod.website-files.com/633cf7c30b7be51c4e4b22b1/636baa20d0fed94d0d2890cb_Pascha%20Gospel%20Reading.pdf p. 30</ref> ! hist. | [[А (kirilica)|А]] || || [[Б]] || [[В (kirilica)|В]] || || [[Г]] || [[Ӷ]]<br />[[Г̅]] || [[Д]] || [[Д̅Ж̅]] || [[Е (kirilica)|Е]] || || || || [[Ж]] || || [[З]] || [[И]] || [[І (kirilica)|І]] || || || [[К (kirilica)|К]] || [[Ҟ]] [[Ԟ]] || [[Л]] || [[Ԯ]] || [[М (kirilica)|М]] || || [[Н (kirilica)|Н]] || [[Ҥ]] || [[О (kirilica)|О]] || || [[П]] || || [[Р (kirilica)|Р]] || || [[С (kirilica)|С]] || [[Т (kirilica)|Т]] || || [[У (kirilica)|У]] || [[Ў]] || [[Ф]] || [[Х (kirilica)|Х]] || [[Ӽ]] || || [[Ч]] || || || [[Ш]] || || [[Ъ]] || || [[Ы]] || || [[Ь]] || [[Э]] || || [[Ю]] || || [[Я]] || || |} == Iztočniky i referencije == {{Iztočniky}} {{Kirilica}} [[Kategorija:Kirilica]] j8gztj64um73b48tiry5b3nwkodnrhp 0 1755 44616 44068 2026-07-29T10:43:23Z IJzeren Jan 9 44616 wikitext text/x-wiki {{Kartka jezyk | name = Srědnjeturkijsky jezyk | nativename = {{-|Ortatürk tili, Öztürk tili}} | image = Ortaturk_tili.jpg | imagesize = 170px | imagecaption = Prvo izdanje knigy «Ortatürk tili» (1992) | creator = * [[Bahtijor Karimov]] * [[Šoahmad Mutalov]] * [[Vadim Mirějev]] | created = 1992-2008 (Ortatürk)<br />2022 (Öztürk) | script = * [[latinica]] | agency = | family = * [[Umětne jezyky]] ** [[Zonalny pomočny jezyk|Zonalne pomočne jezyky]] *** Na osnově [[Turkijske jezyky|turkijskyh jezykov]] }} '''Srědnjeturkijsky jezyk''' (na samom jezyku: ''{{-|Ortatürk tili}}'' «usrědnjeny turkijsky jezyk» ili ''{{-|Öztürk tili}}'' «jedrnoturkijsky jezyk») jest [[zonalny pomočny jezyk]] za govoriteljev [[Turkijske jezyky|turkijskyh jezykov]]. Glavny jegov cělj jest ulegčenje komunikacije medžu turkijskymi narodami posrědstvom občeturkijskyh jezyčnyh universalij. Jezyk byl razrabotany metodami matematičnoj lingvistiky. == Historija == Ideja vseturkijskogo jezyka ne jest nova: uže v Srědnjevěčju v Centralnoj Aziji jestoval karahanidsky jezyk, takože nazyvajemy «türki», ktory služil občeturkijskym literaturnym jezykom i takože iměl značny vplyv na pozdnějše literaturne jezyky, m.dr. tatarov. Za turkijcev, on odigryval podobnu rolju kako [[Starocrkovnoslovjansky jezyk|starocrkovnoslovjansky]] za slovjanov.<ref name="slavina">{{Cite book | first1 = Л.Р. | last1 = Славина | first2 = А.Ф. | last2 = Ханова | title = Функционирование родных языков в современном мире: в вопросах и ответах | url = https://www.antat.ru/ru/iyli/publishing/book/2021/Функционирование.pdf | year = 2021 | place = Казан | publisher = ИЯЛИ | isbn = 978-5-93091-371-2 | language = ru | pages = 72}}</ref> Na koncu 19. stolětja slavny krymskotatarsky intelektual, panturkist i političny dějatelj [[Ismail Gasprinskij]] (1851–1914) propagoval vseturkijsky jezyk, osnovany na osmansko-turečskom jezyku, ale izbavjeny od mnogočislnyh arabskyh i persijskyh pozajetij. Gasprinskij koristal toj jezyk v izdavanom jim od 1883 g. časopisu ''Terciman'' («prěvoditelj»).<ref name="slavina" /> === Ortatürk === Avtor koncepta srědnjeturkijskogo jezyka «Ortatürk» jest [[Uzbekistan|uzbeksky]] profesor filozofije, Bahtijor Rahmonovič Karimov (urodženy 30 marca 1949 g.). Od 1974 g. on zajedno s surabotnikom Šoahmadom Mutalovom razvil model na bazě matematičnyh formul za izčisljenje jezyčnyh sběžnostij. V 1980 g. on daže prědstavil svoju teoriju podčas turkologičnoj konferencije v [[Taškent]]u. Tym ne menje, v [[Sovětsky sojuz|Sovětskom sojuzu]] vse projavy panturkizma byli tabu, v svezi s čim Karimov i Mutalov byli prinudženi rabotati v tišině, hoti poněkogda uspěli publikovati v kamuflovanoj formě, da by izběgli cenzuru.<ref name="bridge">{{Cite web | url = https://timesca.com/building-a-bridge-of-tongues-one-uzbek-linguists-pursuit-of-turkic-unity/ | first = Sadokat | last = Jalolova | title = Building a Bridge of Tongues: One Uzbek Linguist’s Pursuit of Turkic Unity | website = The Times of Central Asia | date = 2025-06-17 | language = en | access-date = 2025-08-03}}</ref> [[Fajl:Baxtiyor_Karimov.jpg | thumb | left | 180px | Bahtijor Karimov]] Toliko v 1992 g., poslě dobytja nezavisnosti Uzbekistana, Karimov i Mutalov mogli publikovati svoje teorije v knigě pod zaglavjem «Ortatürk tili»; v 1993 g. byla takože izdana versija na anglijskom. V tutoj knigě oni objasnjajut svoju matematičnu formulu na osnově prikladov iz peti turkijskyh jezykov ([[Azerbajdžansky jezyk|azerbajdžansky]], [[Tatarsky jezyk|tatarsky]], [[Turečsky jezyk|turečsky]], [[Uzbeksky jezyk|uzbeksky]] i [[Kazahsky jezyk|kazahsky]]), a takože prikladov iz [[Slovjanske jezyky|slovanskyh]], [[Romanske jezyky|romanskyh]] i [[Iranske jezyky|iranskyh]] jezykov.<ref>{{Cite book | first1 = Бахтиёр Раҳмон ўғли | last1 = Каримов | first2 = Шоаҳмад Шоназар ўғли | last2 = Муталов | title = Ўртатурк тили | url = https://namdu.uz/media/Books/pdf/2024/12/20/NamDU-ARM-14864-Ўртатурк_тили.pdf | place = Ташкент | publisher = Меҳнат | year = 1992 | language = uz | isbn = 5824409757}}</ref> Pozdněje, v 2008 g., oni publikovali aktualizovanu versiju projekta, takože dodavajuči tri turkijske jezyky k svojim sravnjenjam: [[Turkmensky jezyk|turkmensky]], [[Kyrgyzsky jezyk|kyrgyzsky]] i [[Ujgursky jezyk|ujgursky]].<ref>{{Cite web | first1 = B.R. | last1 = Karimov | first2 = Sh.sh. | last2 = Mutalov | title = Averaged languages: an attempt to solve the world language problem | url = http://www.turklang.org/wp-content/uploads/2020/10/AVERAGED-LANGUAGES.pdf | archive-url = http://web.archive.org/web/20241205111836/www.turklang.org/wp-content/uploads/2020/10/AVERAGED-LANGUAGES.pdf | archive-date = 2024-12-05 | access-date = 2025-08-03 | language = en}}</ref> Karimov tvrdi, že srědnjeturkijsky – jezyk srazumlivy vsim turkijskym narodam – pomože sjediniti turkijskojezyčne narody i ukrěpi kulturne svezi,<ref>{{Cite web | first = Sadokat | last = Jalolova | title = Scientists of Ancient Central Asia Still Relevant in the Modern World; The Idea of the Averaged Turkic Language | url = https://timesca.com/scientists-of-ancient-central-asia-still-relevant-in-the-modern-world-the-idea-of-the-averaged-turkic-language/ | website = The Times of Central Asia | date = 2025-03-29 | language = en | access-date = 2025-08-03}}</ref> ale jednočasno podčrkivaje, že ne naměraje zaměniti jim etnične jezyky: :''«Naš projekt prědlagaje trideseti turkijskym narodam, že koordinovanym sposobom sdělajut jedin krok, da by popadli v jednu točku. I ta točka jest usrědnjeny turkijsky jezyk, ktory smože funkcionovati paralelno s tridesetju turkijskymi jezykami. Nijedin iz tyh trideseti jezykov ne izčezne i ne bude prěobračeny v dialekt.»''<ref>{{Cite magazine | first = Андрей Саввич | last = Саввинов | title = Бахтияр Каримов: «Ортатюрк — язык всех тюрков» | magazine = ИЛИН | issue = 2–3 (14–15) | year = 1998 | language = ru | url = https://ilin-yakutsk.narod.ru/1998-2/54.htm | access-date = 2025-08-03}}</ref> V novembru 2007 g. {{-|V.}} kurultaj («sjezd») Vsesvětskoj asambleje turkijskyh narodov (VATN) v Kazahstanu prijel rěšenje, na osnově ktorogo osnovany byl dnju v 18 marca 2008 g. Medžunarodny institut jezyka «ortatürk» («anatürk»).<ref name="shakirov">{{Cite journal | first = И.А. | last = Шакиров | title = Об идее создания среднетюркского языка «ортатюрк» | journal = Ватандаш | year = 2017 | issue = 3 (246) | pages = 94–103 | language = ru}} ([https://vk.com/doc704697_649664938?hash=37pz3OdsBQoyMjkcOZ29CmsfU3ldz4cjGhnObIv5pso PDF])</ref> Direktor instituta byl do 2013 g. Bahtijor Karimov.<ref>{{Cite book | editor-first = И.С. | editor-last = Хошимова | title = Бахтиёр Раҳмонович Каримов. Биобиблиография | url = https://media.licdn.com/dms/document/media/C4E2DAQESos28MYtiOg/profile-treasury-document-pdf-analyzed/0/1583948084767?e=1694044800&v=beta&t=YikWq-12GfmKKvD9E2fNbWAzJV7AwJIB3MExAkcveTo | archive-url = https://web.archive.org/web/20230826141933/https://media.licdn.com/dms/document/media/C4E2DAQESos28MYtiOg/profile-treasury-document-pdf-analyzed/0/1583948084767?e=1694044800&v=beta&t=YikWq-12GfmKKvD9E2fNbWAzJV7AwJIB3MExAkcveTo | archive-date = 2023-08-26 | place = Тошкент | publisher = Ўзбекистон Миллий университети нашриёти | year = 2014 | language = uz | pages = 11}}</ref> Tutoj institut razrabotal kompjuternu programu za usrědnjenje slov turkijskyh jezykov po principu «dvojnogo večinstva» (večinstva jezykov i večinstva govoriteljev), koristajuču uproščenu versiju prvopočetnogo prědloženja Karimova i Mutalova. Tym sposobom v 2017 g. bylo stvorjeno 11 tys. slov.<ref name="shakirov" /> [[Fajl:Озьтюрк.jpg | thumb | right | 240px]] === Öztürk === Na {{-|VI.}} kurultaju Vsesvětskoj asambleje turkijskyh narodov v 2014 g. direktor Instituta Ortatürk-Anatürk, krymskotatarsky jezykoznavec Vadim Aldanovič Mirějev (urodženy 9 dekembra 1955 g.), prědstavil prezentaciju o jezyku ortatürk, na samom jezyku ortatürk. Govoril, medžu drugym, že jezyk bude pisany [[Latinsky alfabet|latinskym alfabetom]], s kombinacijami bukv i znakov za prědavanje specifičnyh turkijskyh zvukov.<ref>{{Cite web | url = https://www.turantoday.com/2014/06/kurultay-vatn_2.html | title = В Туране прошел курултай тюркских народов (фото) | date = 2014-06-02 | language = ru | access-date = 2025-08-04}}</ref> Podčas sjezda takože zvučal «Himn turkijskogo jedinstva», prvy oficialny dokument na jezyku ortatürk.<ref>{{Cite web | url = https://www.idelreal.org/a/общетюркскому-языку-быть-на-какой-язык-он-будет-похож/29172132.html | title = Общетюркскому языку быть. На какой язык он будет похож? | website = IdelРеалии | date = 2018-04-20 | access-date = 2025-08-04 | language = ru}}</ref> Učestniki sjezda rěšili, že jezyk ortatürk bude postupno služiti kako srědstvo komunikacije podčas budučih medžuturkijskyh sobranij, že bude učeny v gagauzskom universitetu v Komratu (Moldavija), i že bude publikovana onlajn gazeta v novinami iz turkijskogo světa.<ref>{{Cite book | first = Дандай | last = Ысқақұлы | chapter = Түркілік ортақ тіл мәселелері | title = Қазақстан Республикасы тәуелсіздігінің 30 жылдығы мен Р.Б. Сүлейменов атындағы Шығыстану институтының 25 жылдығына орай «Қазақстан және Шығыс әлемі: өткені, бүгіні және болашағы» атты Халықаралық ғылымитәжірибелік конференция материалдары | editor = Д. Мәсімханұлы i dr. | place = Алматы | publisher = Р.Б. Сүлейменов атындағы Шығыстану институты | year = 2022 | isbn = 978-601-08-1647-3 | pages = 93 | language = kk | url = https://shygystanu.kz/rus/wp-content/uploads/2022/02/Сборник-материалов-конференции-1.pdf | access-date = 2025-08-04}}</ref> V 2022 g. kazahska ekipa pod vodstvom Mirějeva prětvorila ortatürk v «{{-|Öztürk}}» (kir. {{-|Озьтюрк}}), uproščeny prototip osnovany na idejah Karimova, takože dokazyvajuči, že model Karimova može byti realizovany s ograničenymi finansnymi srědstvami.<ref name="bridge" /> V 2023 g. Mirějev publikoval knigu «{{-|Öztürk tili}}» s gramatikoju, slovnikom sodrživajučim veče neželi 16 tys. slov i prěvodami.<ref>{{Cite book | first = В.А. | last = Миреев | title = Öztürk tili – Язык «Озьтюрк» | year = 2023 | place = Шымкент | publisher = Издательство «ИП Лесов» | language = ru | isbn = 9786017678555 | url = https://vk.com/doc704697_674821831?hash=hfVe94wz3XS5CI1jLX4zUqHKjmsUg4xpLebLLsSeLRz}}</ref> Slovosbor byl razrabotany s pomočju komjuternogo algoritma, ktory sravnjaje slova v turkijskyh jezykah i na toj bazě izčisljaje, bukvu za bukvoju, najbolje usrědnjenu versiju. Algoritm koristaje až petdeset jezykov, vključno s prajezykami, izumrlymi jezykami i moribundnymi jezykami. V protivnosti k [[Medžuslovjansky jezyk|medžuslovjanskomu]], tutoj algoritm ne jest osnovany na principu ravnogo važenja jezyčnyh podgrup, ale na "dvojnyh večinstvah": največšej kolikosti jezykov i največšej kolikosti govoriteljev. Takym sposobom osobne prědpočitanja sut nevtralizovane. Ačekoli öztürk byl prědstavjeny kako praktičnějša i pristupna versija ortatürka, razliky medžu njimi sut subtilne. V öztürku čestěje koristajut se něčto arhaične turkijske slova, napr. ''{{-|bitik}}'' «kniga», kde ortatürk čestěje izbiraje slova neturkijskogo proizhodženja, ale prisutne v mnogyh turkijskyh jezykah, napr. ''{{-|kitap}}''. Iz toj pričiny ortatürk izdavaje se razumlivšim sučasnym turkijskym govoriteljam. Obě versije srědnjeturkijskogo jezyka imajut grupu na socialnoj mrěži [[VKontakte]]. === Shodne projekty === Kromě srědnjeturkijskogo jezyka takože jestvujut shodne, ale menje dorazvite projekty vseturkijskogo jezyka, napr. {{-|''Jalpi türk tili''}} (na osnově turečskogo, azerbajdžanskogo, kazahskogo, uzbekskogo, turkmenskogo i ujgurskogo jezykov)<ref>{{Cite web | url = https://kiriminsesigazetesi.com/jalpi-turk-tili/ | title = Jalpi Türk Tili | website = Kırım'ın Sesi Gazetesi | date = 2019-05-08 | access-date = 2025-08-05}}</ref> i {{-|''Turan tili''}} ({{Jezyky|ru|туранский язык}}), ktory vključaje kipčakske, oguzske i karlukse črty.<ref>{{Cite web | url = https://vk.com/turantili | title = Turan Tili * Туранский Язык * Turan Language | website = [[VK]] | access-date = 2025-08-05}}</ref> == Alfabet == Srědnjeturkijsky jezyk koristaje objedinjeny latinsky alfabet za turkijske jezyky, prijety na medžunarodnom simpoziumu v novembru 1991 g. Tutoj alfabet jest osnovany na turečskom alfabetu, s dodanjem bukv '''{{-|ä}}''', '''{{-|ñ}}''', '''{{-|q}}''', '''{{-|w}}''' i '''{{-|x}}''', pri čem turečska bukva '''{{-|v}}''' zaměnjaje se na '''{{-|w}}'''.<ref>{{-|Миреев}} (2023), str. 3.</ref> {| style="border-color:#000000; border-width:1px; border-style:solid; border-collapse:collapse; background-color:#F8F8EF; text-align: center; width: 60%;" |+ '''Alfabet srědnjeturkijskogo jezyka''' |- align="center" style="height:2.5em;" | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''A a'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''Ä ä'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''B b'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''C c'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''Ç ç'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''D d'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''E e'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''G g'''}} |- | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|ɑ}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|æ}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|b}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|d͡ʒ}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|t͡ʃ}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|d}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|e}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|gʲ}} |- | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''Ğ ğ'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''H h'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''I ı'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''İ i'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''J j'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''K k'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''L l'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''M m'''}} |- | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|ɣ}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|χ}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|ɯ}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|i}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|ʒ}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|kʲ}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|ɫ, lʲ}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|m}} |- | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''N n'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''ñ'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''O o'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''Ö ö'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''P p'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''Q q'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''R r'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''S s'''}} |- | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|n}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|ŋ}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|o}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|ø}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|p}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|q}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|r}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|s}} |- | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''Ş ş'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''T t'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''U u'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''Ü ü'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''W w'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''X x'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''Y y'''}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|'''Z z'''}} |- | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|ʃ}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|t}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|u}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|ү}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|w}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|x}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|j}} | style="font-size: 1.2em; width: 10%; font-family: serif;" | {{MFA|z}} |} == Priklad teksta == === {{-|Türk birligi maqtaw yırı}} (Himn turkijskogo jedinstva) === {| width=100% |- | valign=top | <poem> {{-|Ata-yurtum – çeksiz Turan, Bayraq tikken Türk babam. Altay, İdil, Qırım, Turfan, Toğup-ösken bizim Watan - Ulu Watan! Naqaratı: İleri, birlik yolğa, Er Türkniñ batır oğulları, Yaşa, mengi yaşa, Yañarıp, büyükte Turan eli!}} </poem> | valign=top | <poem> {{-|Bütün türk birligi uçun, Babalarnıñ uzat işin. Birlik bayraq biyik tursun. Türklerni dunya bilsin, körsün küçün! Naqaratı}} </poem> | valign=top | <poem> {{-|Yardım bizge – Kök Tanrı! Ruhları qağanlarnıñ. Tonuköktey aqıllılarnıñ, Eli uçun tökken terin, qızıl qanın. Naqaratı}} </poem> | valign=top | <poem> {{-|Küç alayıq tuwğan yerden, Kökten sewgen altın künde, Yaratılğanmız taş-temirden, Bolsun mengi yeñiş biz bile, yeñiş biz bile! Naqaratı}}<ref>{{Cite web | url = http://m.vk.com/club54783595 | archive-url = https://web.archive.org/web/20140705153336/http://m.vk.com/club54783595 | archive-date = 2014-07-05 | title = Гимн тюркского единства | website = VKontakte | date = 2014-05-31}}</ref> </poem> |} == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Literatura == * {{Cite book | first1 = Бахтиёр Раҳмон ўғли | last1 = Каримов | first2 = Шоаҳмад Шоназар ўғли | last2 = Муталов | title = Ўртатурк тили | url = https://namdu.uz/media/Books/pdf/2024/12/20/NamDU-ARM-14864-Ўртатурк_тили.pdf | place = Ташкент | publisher = Меҳнат | year = 1992 | language = uz | isbn = 5824409757}} * {{Cite web | first1 = B.R. | last1 = Karimov | first2 = Sh.sh. | last2 = Mutalov | title = Averaged languages: an attempt to solve the world language problem | url = http://www.turklang.org/wp-content/uploads/2020/10/AVERAGED-LANGUAGES.pdf | archive-url = http://web.archive.org/web/20241205111836/www.turklang.org/wp-content/uploads/2020/10/AVERAGED-LANGUAGES.pdf | archive-date = 2024-12-05 | access-date = 2025-08-03 | language = en}} * {{Cite book | first = В.А. | last = Миреев | title = Öztürk tili – Язык «Озьтюрк» | year = 2023 | place = Шымкент | publisher = Издательство «ИП Лесов» | language = ru | isbn = 9786017678555 | url = https://vk.com/doc704697_674821831?hash=hfVe94wz3XS5CI1jLX4zUqHKjmsUg4xpLebLLsSeLRz}} == Vněšnje linky == {| class="wikitable" align="right" style="width:250px; margin-left:1em;" |- ! Poslušajte na YouTube! |- | align=center | [https://www.youtube.com/watch?v=UjUDMNqwQ2Y ''{{-|Ortatürk tili}}''] |} * [https://glosbe.com/ru/mis_ort Russko-srědnjeturkijsky slovnik] na {{-|Glosbe}} * [https://vk.com/ortaturkce {{-|Ortatürkçe}}] na [[VK]] * [https://vk.com/ozturkce {{-|Öztürkçe}}] na [[VK]] * [http://ambientlighter.github.io/Ortaturk/ {{-|Ortaturk programı}}] * [https://ortaturk.miraheze.org/wiki/Anasayfa Viki] {{Umětne jezyky}} [[Kategorija:Turkijske jezyky]] [[Kategorija:Umětne jezyky]] ehbezxioq6mlkywvc4gddw8otr3wee5 0 1769 44530 38503 2026-07-28T22:42:07Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Stolp (Arhitektura)]] na [[Stolp (arhitektura)]] 35651 wikitext text/x-wiki '''Stolp''', '''pilar''', '''kolona''' jest arhitekturny element vertikalnoj formy. Može byti kak podporna konstrukcija, ili jej čest, za budynky; ili kak samostojna konstrukcija. Stolpy mogut byti kvadratne, krugle/oble, mnogorubane (imajut mnogo obrubov). Iztvorjajut se stolpy iz drěva, metala, kamenja i inyh materialov, ktore možno jest uživati za budovanje. Takože slovo «stolp» možno upotrěbjati/uživati/koristati kako metaforično označenje někakogo silnogo/krěpkogo ili vidnogo člověka. == Upotrěbjenje/uživanje stolpov == Stolpy uživajut kako: * Palja/Pala/Svaja/Pilota * Dekorativny element raznyh budynkov * Čest vrat, ograd/plotov, uličnyh lamp/světilok i t.d. * Stolpy elektroprědanja, svezi/komunikacije == Gledite takože == * [[Колона (архитектура)|Колона]] * [[Александрова колона (Санкт-Петербург)|Александрова колона]] в [[Санкт-Петербург]]у в [[Росија|Росији]] * [[Александрова колона (Одеса)|Александрова колона]] в [[Одеса (Украјина)|Одесє]] на [[Украјина|Украјинє]] * [[Ciudad de las Artes y las Ciencias|Град умєтностиј и наук]] ({{Jezyky|es|Ciudad de las Artes y las Ciencias|ca|Ciutat de les Arts i les Ciències}}) в Валенсији, в Шпанији * [[Razstolpjenje]] == Vněšnje linky == * [https://gufo.me/dict/bse/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BF О столпах в Великој совєтској енциклопедији на gufo.me] — [https://web.archive.org/web/20230226141702/https://gufo.me/dict/bse/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BF архивована версија] * [https://bible.by/lexicon/brockhaus/word/3907/ О столпах в Библијској енциклопедији Брокгауза на bible.by] — [https://web.archive.org/web/20230226142455/https://bible.by/lexicon/brockhaus/word/3907/ архивована версија] * [http://dal.sci-lib.com/word038878.html О столпу в толковом словнику Далја] — [https://web.archive.org/web/20220524004443/http://dal.sci-lib.com/word038878.html архивована версија] * [https://gufo.me/dict/bse/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%BD%D0%B0 О колонах в Великој совєтској енциклопедији на gufo.me] — [https://web.archive.org/web/20230226141902/https://gufo.me/dict/bse/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%BD%D0%B0 архивована версија] * [http://www.facade-project.ru/spravochniki/razdel_statej/fasadnyj_dekor_v_stilyah_arhitektury/drevnie_kolonny/ Давне колоны — чланок в приручнику facade-project.ru, М.Сергејева] — [https://web.archive.org/web/20200730062641/http://www.facade-project.ru/spravochniki/razdel_statej/fasadnyj_dekor_v_stilyah_arhitektury/drevnie_kolonny/ архивована версија] * [https://algre.livejournal.com/2086643.html Интересне факты о колонах — запис на livejournal.com] — [https://web.archive.org/web/20211024043939/https://algre.livejournal.com/2086643.html архивована версија] [[Kategorija:Arhitekturne elementy]] i12z3rfuboolmqc0w212l38o9s31cva 0 1794 44617 35666 2026-07-29T10:43:35Z IJzeren Jan 9 44617 wikitext text/x-wiki {{Kartka grad | name = Syktyvkar | native_name = <center>{{-|Сыктывкар}}</center> | image_flag = Flag of Syktyvkar (Komia).svg | image_shield = Coat of Arms of Syktyvkar (Komi) (2005).svg | coordinates = {{Coord|61|40|N|50|49|E|region:RU<!--|display=it-->}} | subdivision_type1 = Država | subdivision_name1 = [[Rosija|Rosijska Federacija]] | subdivision_type2 = Region | subdivision_name2 = [[Republika Komi]] | subdivision_type3 = Okrug | subdivision_name3 = Syktyvkarsky gradky okrug | established_date = 1586 | area = 152 | population = 220 580 | population_as_of = 2020 | population_footnotes = <ref>{{Cite web | url = https://rosstat.gov.ru/vpn/2020/Tom1_Chislennost_i_razmeshchenie_naseleniya | title = Всероссийская перепись населения 2020 года. Таблица 5. Численность населения России, федеральных округов, субъектов Российской Федерации, городских округов, муниципальных районов, муниципальных округов, городских и сельских поселений, городских населенных пунктов, сельских населенных пунктов с населением 3000 человек и более | publisher = Федеральная служба государственной статистики | language = ru | access-date = 2024-11-09}}</ref> |utc_offset=+3}} [[Fajl:Syktyvkar banner.jpg|800px|center]]{{Pravopis prověrjeny}} '''Syktyvkar''' {{MFA|sɪktɪfˈkɑːr}} ([[Komi-zyrjansky jezyk|komi-zyr.]] i [[Russky jezyk|rus.]] ''Сыктывкар'') jest grad v sěverovozhodnoj česti evropejskoj [[Rosija|Rosije]], glavny i največši grad [[Republika Komi|Republiky Komi]] i centr jednonazvanogo gradskogo okruga. Grad jest položeny pri lěvom brěgu rěky [[Sysola]], nedaleko ustja rěky [[Vyčegda]], okolo 1360 kilometrov od [[Moskva|Moskvy]]. Imaje povrhnju 152 km² i 220.580 žiteljev (2020) petdeseti nacionalnostij, srěd ktoryh 66,0% sut [[rusi]] i 25,9 sut [[komi]]. == Historija == [[Fajl:Ust-Sysolsk (Vologda Governorate) (1780).png|thumb|125px|left|Gerb grada Ust-Sysolsk, 1780 g.]] Syktyvkar byl osnovany v 1586 g. kako malo poseljenje pod nazvoju ''Ust-Sysola''.<ref>{{Cite web | url = https://xn----etbdra6aacodma.xn--p1ai/syktyvkar | title = Сыктывкар | publisher = Город России | access-date = 2024-11-09 | language = ru}}</ref> V 1780 g. carica [[Jekaterina II|Jekaterina {{-|II}}]] prěobrazila tuto poseljenje, ktoro onogda obyvali 1.700 ljudij, v grad, i izměnila jego nazvu v ''Ust-Sysolsk''. Jednakože v istinnosti za carskyh časov on prěd vsim stal město izgnanja. Ješče v 1913-om godu 95% srěd 5.600 žiteljev grada byli Komi. Naseljenje grada sostojalo glavno iz kupcev i seljanov, zajmajuči se, medžu drugym, zemjedělstvom, razvodženjem skota, lovjenjem ryb i trgovanjem. Poslě [[Rosijska revolucija|rosijskoj revolucije]] grad načel razvivati se bystro i v njego prěselili se mnogi rusi. V 1921 g. grad Ust-Sysolsk stal glavny grad novozaloženogo ''Avtonomnogo okruga Komi-zyrjanov'', a v 1930 g. byl prěimenovany v ''Syktyvkar'', od [[Komi-zyrjansky jezyk|komi-zyrjanskyh]] slov {{Lang|kv|''Syktyv''}} «Sysola» i {{Lang|kv|''kar''}} «grad». V 1936 Syktyvkar stal glavny grad ''Avtonomnoj sovětskoj socialističnoj republiky Komi'', ktora poslě razpada [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]] byla prěimenovana v [[Republika Komi|Republiku Komi]]. Syktyvkar imaje medžunarodny aeroport, želězničnu stanciju i od 1972-ogo goda – universitet). Nyně jest važny promyslny, kulturny i naučny centr v sěverozapadnoj česti Rosije. {{Clear}} == Galerija == <gallery mode="packed" heights="180px"> Улица_в_Сыктывкаре.JPG | Ulica v Syktyvkaru Ночной Сыктывкар - panoramio.jpg | Syktyvkar nočju Торговый центр Макси ночью - panoramio.jpg | Trgovy centr «Maksi» Сыктывкар_-_panoramio_(3).jpg | Glavna ulica Syktyvkara Пожарное депо (вид с перекрёстка ул. Советская - ул. Орджоникидзе).jpg | Budynok požarnoj služby Вечер в Усть-Сысольске.jpg | Ust-Sysolsko duhovno učilišče SFI2013.jpg | Syktyvkarsky lěsny institut Коммунистическая 3 сыктывкар республиканский центр дополнительного образования.jpg | Republikansky centr dopolniteljnogo obrazovanja "Желтый дом" - panoramio.jpg | «Žolty dom» Дом жилой, Заводская, 25 3.jpg | Drěvěny dom v Syktyvkaru Дворец Пионеров - panoramio.jpg | Dvor pionerov Коммунистическая 2 сыктывкар отдел этнографии.jpg | Etnografičny odděl RU Syk2.jpg | Pametnik [[Ivan Kuratov|Ivana Kuratova]], založitelja komi-zyrjanskoj kniževnosti, prěd operoju Syktyvkar_station_winter.JPG | Želěznična stancija zimoju SyktStadium2021.jpg | Komi republikansky stadion SCW01.JPG | Aeroport Syktyvkara Кафедральный собор Стефана Пермского - panoramio.jpg | Katedralny sobor im. Stefana Permskogo Cerkovbaptistsyktyvkar.jpg | Protestantska crkov Hristosa Spasitelja Свято-Вознесенский храм 3.jpg | Hram Svetogo Voznesenja Свято-Казанский Храм, Сыктывкар 1.jpg | Pravoslavna crkov Kazanskoj Božjej Materi Северное сияние - panoramio (1).jpg | Sěverno světlo nad Syktyvkarom </gallery> == Iztočniky == {{Iztočniky}} [[Kategorija:Komi]] [[Kategorija:Grady v Rosiji]] 5usa258shzxw1mpzelgg7xcdxudx1c1 0 1803 44618 35672 2026-07-29T10:43:46Z IJzeren Jan 9 44618 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Northeast Caucasus languages map isv.svg|thumb|400px|Teritorije razprostranjenja sěverovozhodnokavkazskyh jezykov]] '''Sěverovozhodnokavkazske, nahsko-dagestanske ili kaspijske jezyky''' sut [[Kavkazske jezyky|kavkazska]] jezyčna rodina, razprostranjena po vozhodnoj česti [[Sěverny Kavkaz|Sěvernogo Kavkaza]] (v avtonomnyh republikah [[Dagestan]], [[Čečenija]] i [[Ingušetija]], a takože v [[Azerbajdžan]]u, [[Gruzija|Gruziji]] i v diaporah raznyh držav. Čislo nositeljev na jezykah tutoj rodiny ocěnjaje se na 2,6 do 4,3 milionov ljudij. Največšu kolikost nositeljev imajut po prěpisu naseljenja [[Sovětsky sojuz|SSSR]] 1989 g. [[Čečensky jezyk|čečensky]] (958.309), [[Avarsky jezyk|avarsky]] (604.200), [[Lezginsky jezyk|lezginsky]] (466.800), [[Darginsky jezyk|darginsky]] (365.800) i [[Ingušsky jezyk|ingušsky]] (237.438). Někoje iz ostalyh imajut ne veče než několiko sot govoriteljev. Vsego tuta rodina sostoji iz ok. 30 do 36 jezykov. Mnoge iz njih sut zagrožene, seriozno zagrožene ili kritično zagrožene izumrtjem: poněkojimi govoret samo dorastli i starši ljudi. Sěverovozhodnokavkazske jezyky razdělili se iz občego prajezyka prěd koncem 3. tysečlětja p.n.e. V tečenju stolětij one byli značno ovlivnjene [[Iranske jezyk|iranskymi]] i [[Turkijske jezyky|turkijskymi]] jezykami, a takože [[Arabsky jezyk|arabskym]] i od 20. stolětja [[Russky jezyk|russkym]]. Sut razne hipotezy, ktory sjedinjajut sěverovozhodnokavkazske jezyky s drugymi grupami v jednu makrorodinu, osoblivo s [[Sěverozapadnokavkazske jezyky|sěverozapadnokavkazskymi]] i eventualno takože s [[Kartvelske jezyky|kartvelskymi]] jezykami, ale nijedna iz njih ne jest široko prijeta. Vslěd geografičnyh i kulturny svojstvami regiona jezyky Dagestana jestvovali pored sebe v odnositeljnoj izolaciji, čto dovedlo k značnoj jezyčnoj raznorodnosti. Jednočasno mnogojezyčnost – vladěnje několikami jezykami, v čem takože druge sěverovozhodnokavkazske – byla široko razprostranjena. Večinstvo jezykov tutoj rodiny jest bezpisemno. Genealogična klasifikacija vnutri rodiny i razděljenje jej na jezyky i narěčja jest prědmet naučnyh diskusij. Tradicijno ona děli se na šest větv, a ješče raněje na dvě (nahske i dagestanske jezyky). Sěverovozhodnokavkazske jezyk odličajut se sravniteljno bogatoju kolekcijeju suglasok i široko razprostranjenoju faringalizacijeju. Gramatika harakterizuje se [[ergativnost]]ju: zaměsto nominativa i akuzativa one imajut sistemu s ergativom i absolutivom, v ktoroj ergativ označaje podmet prěhodnogo glagola, a absolutiv označaje prědmet prěhodnogo glagola i podmet neprěhodnogo glagola. Dodatočno one imajut dvě sistemy padežev (obyčnyh i lokativnyh) i razděljenje imennikov na klasy. == Podrazděljenje == Niže prědstavjeny jest prěgled sěverovozhodnokavkazskyh jezykov, s dvubukvovym kodom [[ISO 639-1]] i tribukvovym kodom [[ISO 639-3]], a takože s približiteljnym čislom rodnyh govoriteljev danogo jezyka, prěvažno po danyh iz 2020 ili 2021 g.: {{Tree list}} * '''Sěverovozhodnokavkazske jezyky''' ** '''Nahska větva''' *** Vajnahska grupa **** [[Čečensky jezyk|Čečensky]] <tt> {{-|[ce, che]}} </tt> (1,8 mln.) **** [[Ingušsky jezyk|Ingušsky]] <tt> {{-|[inh]}} </tt> (350 tys.) *** [[Bacbijsky jezyk|Bacbijsky]] <tt> {{-|[bbl]}} </tt> (3 tys.) ** '''Avaro-ando-cezska větva''' *** Avaro-andijska grupa **** [[Avarsky jezyk|Avarsky]] <tt> {{-|[av, ava]}} </tt> (1,2 mln.) **** Andijska grupa ***** [[Andijsky jezyk|Andijsky]] <tt> {{-|[ani]}} </tt> (21 tys.) ***** [[Ahvahsky jezyk|Ahvahsky]] <tt> {{-|[akv]}} </tt> (7,5 tys.) ***** [[Karatinsky jezyk|Karatinsky]] <tt> {{-|[kpt]}} </tt> (9,5 tys.) ***** [[Botlihsky jezyk|Botlihsky]] <tt> {{-|[bph]}} </tt> (5,1 tys.) ***** [[Godoberinsky jezyk|Godoberinsky]] <tt> {{-|[gdo]}} </tt> (3 tys.) ***** [[Bagvalinsky jezyk|Bagvalinsky]] <tt> {{-|[kva]}} </tt> (2,3 tys.) ***** [[Tindinsky jezyk|Tindinsky]] <tt> {{-|[tin]}} </tt> (4,5 tys.) ***** [[Čamalinsky jezyk|Čamalinsky]] <tt> {{-|[cji]}} </tt> (5,2 tys.) *** Cezska grupa **** Zapadnocezska grupa ***** [[Cezsky jezyk|Cezsky (didojsky)]] <tt> {{-|[ddo]}} </tt> (18 tys.) ***** [[Hinuhsky jezyk|Hinuhsky]] <tt> {{-|[gin]}} </tt> (635) ***** [[Hvaršinsky jezyk|Hvaršinsky]] <tt> {{-|[khv]}} </tt> (3,3 tys.) ****** [[Inhokvarinsky jezyk|''Inhokvarinsky'']] **** Vozhodnocezska grupa ***** [[Bežtinsky jezyk|Bežtinsky (kapučinsky)]] <tt> {{-|[kap]}} </tt> (8,1 tys.) ***** [[Hunzibsky jezyk|Hunzibsky]] <tt> {{-|[huz]}} </tt> (3,5 tys.) ** '''Darginska větva''' *** Sěverna grupa **** [[Darginsky jezyk|Darginsky]] <tt> {{-|[dar]}} </tt> (590 tys.) **** [[Megebsky jezyk|Megebsky]] <tt> {{-|[—]}} </tt> (1 tys.) *** Južna grupa **** Južnodarginske jezyky i dialekty **** [[Kubačinsky jezyk|Kubačinsky]] <tt> {{-|[ugh]}} </tt> (7 tys.) **** [[Kajtagsky jezyk|Kajtagsky]] <tt> {{-|[xdq]}} </tt> (30 tys.) **** [[Čiragsky jezyk|Čiragsky]] <tt> {{-|[—]}} </tt> (2 tys.) ** '''[[Laksky jezyk]]''' <tt> {{-|[lbe]}} </tt> (88 tys.) ** '''Lezginska větva''' *** Samurska grupa **** Vozhodnolezginska grupa ***** [[Lezginsky jezyk|Lezginsky]] <tt> {{-|[lez]}} </tt> (630 tys.) ***** [[Tabasaransky jezyk|Tabasaransky]] <tt> {{-|[tab]}} </tt> (87 tys.) ***** [[Agulsky jezyk|Agulsky]] <tt> {{-|[agx]}} </tt> (33,2 tys.) **** Zapadnolezginska grupa ***** [[Rutulsky jezyk|Rutulsky]] <tt> {{-|[rut]}} </tt> (35 tys.) ***** [[Cahursky jezyk|Cahursky]] <tt> {{-|[tkr]}} </tt> (22,3 tys.) **** Južnolezginska grupa ***** [[Buduhsky jezyk|Buduhsky]] <tt> {{-|[bdk]}} </tt> (200) ***** [[Kryzsky jezyk|Kryzsky]] <tt> {{-|[kry]}} </tt> (5 tys.) *** Ne-samurska grupa **** [[Arčinsky jezyk|Arčinsky]] <tt> {{-|[aqc]}} </tt> (1,7 tys.) **** [[Udinsky jezyk|Udinsky]] <tt> {{-|[udi]}} </tt> (8 tys.) **** [[Agvansky jezyk|Agvansky]] <tt> {{-|[xag]}} </tt> † ** '''[[Hinalugsky jezyk]]''' <tt> {{-|[kjj]}} </tt> (1 tys.) {{Tree list/end}} {{Prěvod|ru|Нахско-дагестанские языки}} [[Kategorija:Kavkazske jezyky]] ip6hnzaejk8bgyyw03vj2v3zhfy8tpu 0 1843 44535 35697 2026-07-28T22:47:09Z IJzeren Jan 9 44535 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=May 2026}} {{Kartka serial | above_title = ''Tom i Džeri'' | creator = [[William Hanna|Viljam Hanna]]<br>[[Joseph Barbera|Džozef Barbera]] | image = Tom and Jerry logo.svg | caption = Logo od 1985 goda | writer = [[William Hanna|Viljam Hanna]]<br>[[Joseph Barbera|Džozef Barbera]] | director = [[William Hanna|Viljam Hanna]]<br>[[Joseph Barbera|Džozef Barbera]] (1940-naše dnji)<br>[[Gene Deitch|Džin Dajč]] (1961-1962)<br>[[Chuck Jones|Čak Džons]] (1963-1967)<br>Razne | voices = Različne glasove aktori | producer = {{-|Rudolf Ising|Рудолф Аjзинг}} (1940)<br>Fred {{-|Quimby|Квимби}} (1941-1955)<br>[[William Hanna|Viljam Hanna]] i [[Joseph Barbera|Džozef Barbera]] (1956-1958)<br>{{-|William L. Snyder}} (1961-1962)<br>[[Chuck Jones|Čak Džons]] (1963-1967)<br>[[Sam Register|Sem Redžister]] (2005-present)<br>i druge | num_seasons = 18 | num_episodes = 893 | list_episodes = Spisok epizodov Tom i Džeri | runtime = 6-9, 22 minut | company = {{-|[[Metro-Goldwyn-Mayer|Metro-Goldwyn-Mayer Cartoons]] (1940-1967)<br>[[Hanna-Barbera]] (1975-2001)<br>Rembrandt Films (1961-1962)<br>Sib Tower 12 Productions (1963-1964)<br>[[Metro-Goldwyn-Mayer|MGM Animation]] (1964-1980)<br>Turner Entertainment<br>[[Warner Bros. Animation]]}} (2001-naše dnji) | country = [[Sjedinjene Štaty Ameriky|SŠA]] | language = [[Anglijsky jezyk|anglijsky]] | channel = {{-|CBS (1958-1980)<br>ABC (1975-1991)<br>Fox Kids (1990-1995)<br>Cartoon Network}} (1992-naše dnji)<br>{{-|Kids' WB (1996-2008)<br>HBO Max}} (2020-naše dnji)<br>{{-|YouTube}} (2017-naše dnji) | genre = Komedija<br>{{-|[[Slapstick]]}}<br>[[Adventure|Prigody]]<br>[[Musical theater|Muzikl]]<br>{{-|[[Fantasy]]<br>[[Sitcom]]}} | animator = {{-|Wang Film Productions<br>Cuckoo's Nest Studios<br>Fil-Cartoons<br>Mr. Big Cartoons<br>Bardel Entertainment<br>Baer Animation Company<br>Koko Enterprises<br>Seoul Movie Co., Ltd.<br>Toon City Animation<br>Yearim Productions<br>Hanho Heung-Up Company<br>Rough Draft Studios Korea<br>Lotto Animation<br>Renegade Animation<br>PIP Animation Services Inc.<br>Slap Happy Cartoons<br>Digital eMation<br>Duncan Studio}} | developer = {{-|Charles A. Nichols|Чарлз А. Николз}} (1975-1977)<br>Don {{-|Christensen|Кристенсен}} (1980-1981)<br>Don Lusk<br>{{-|Paul|Пол}} Sommer<br>{{-|Carl|Карл}} Urbano (1990-1994)<br>Rob {{-|LaDuca|Ладука}}<br>{{-|Jeff|Джеф}} Davidson (2006-2008)<br>Darrell Van Citters (2013-2022)<br>Peter {{-|Browngardt|Браунгардт}} (2020)<br>{{-|Nick Jennings|Ник Дженингс}} (2025-naše dnji) }} {{-|'''Tom and Jerry'''. William Hanna. Joseph Barbera. Gene Deitch. Chuck Jones. Metro-Goldwyn-Mayer. Turner Entertainment. 1940.}} [[Kategorija:Teleserialy]] gda3y9o6zxrzluuso0jiepas8bjadmy 44537 44535 2026-07-28T22:48:30Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Tom and Jerry]] na [[Tom i Jerry]] 44535 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=May 2026}} {{Kartka serial | above_title = ''Tom i Džeri'' | creator = [[William Hanna|Viljam Hanna]]<br>[[Joseph Barbera|Džozef Barbera]] | image = Tom and Jerry logo.svg | caption = Logo od 1985 goda | writer = [[William Hanna|Viljam Hanna]]<br>[[Joseph Barbera|Džozef Barbera]] | director = [[William Hanna|Viljam Hanna]]<br>[[Joseph Barbera|Džozef Barbera]] (1940-naše dnji)<br>[[Gene Deitch|Džin Dajč]] (1961-1962)<br>[[Chuck Jones|Čak Džons]] (1963-1967)<br>Razne | voices = Različne glasove aktori | producer = {{-|Rudolf Ising|Рудолф Аjзинг}} (1940)<br>Fred {{-|Quimby|Квимби}} (1941-1955)<br>[[William Hanna|Viljam Hanna]] i [[Joseph Barbera|Džozef Barbera]] (1956-1958)<br>{{-|William L. Snyder}} (1961-1962)<br>[[Chuck Jones|Čak Džons]] (1963-1967)<br>[[Sam Register|Sem Redžister]] (2005-present)<br>i druge | num_seasons = 18 | num_episodes = 893 | list_episodes = Spisok epizodov Tom i Džeri | runtime = 6-9, 22 minut | company = {{-|[[Metro-Goldwyn-Mayer|Metro-Goldwyn-Mayer Cartoons]] (1940-1967)<br>[[Hanna-Barbera]] (1975-2001)<br>Rembrandt Films (1961-1962)<br>Sib Tower 12 Productions (1963-1964)<br>[[Metro-Goldwyn-Mayer|MGM Animation]] (1964-1980)<br>Turner Entertainment<br>[[Warner Bros. Animation]]}} (2001-naše dnji) | country = [[Sjedinjene Štaty Ameriky|SŠA]] | language = [[Anglijsky jezyk|anglijsky]] | channel = {{-|CBS (1958-1980)<br>ABC (1975-1991)<br>Fox Kids (1990-1995)<br>Cartoon Network}} (1992-naše dnji)<br>{{-|Kids' WB (1996-2008)<br>HBO Max}} (2020-naše dnji)<br>{{-|YouTube}} (2017-naše dnji) | genre = Komedija<br>{{-|[[Slapstick]]}}<br>[[Adventure|Prigody]]<br>[[Musical theater|Muzikl]]<br>{{-|[[Fantasy]]<br>[[Sitcom]]}} | animator = {{-|Wang Film Productions<br>Cuckoo's Nest Studios<br>Fil-Cartoons<br>Mr. Big Cartoons<br>Bardel Entertainment<br>Baer Animation Company<br>Koko Enterprises<br>Seoul Movie Co., Ltd.<br>Toon City Animation<br>Yearim Productions<br>Hanho Heung-Up Company<br>Rough Draft Studios Korea<br>Lotto Animation<br>Renegade Animation<br>PIP Animation Services Inc.<br>Slap Happy Cartoons<br>Digital eMation<br>Duncan Studio}} | developer = {{-|Charles A. Nichols|Чарлз А. Николз}} (1975-1977)<br>Don {{-|Christensen|Кристенсен}} (1980-1981)<br>Don Lusk<br>{{-|Paul|Пол}} Sommer<br>{{-|Carl|Карл}} Urbano (1990-1994)<br>Rob {{-|LaDuca|Ладука}}<br>{{-|Jeff|Джеф}} Davidson (2006-2008)<br>Darrell Van Citters (2013-2022)<br>Peter {{-|Browngardt|Браунгардт}} (2020)<br>{{-|Nick Jennings|Ник Дженингс}} (2025-naše dnji) }} {{-|'''Tom and Jerry'''. William Hanna. Joseph Barbera. Gene Deitch. Chuck Jones. Metro-Goldwyn-Mayer. Turner Entertainment. 1940.}} [[Kategorija:Teleserialy]] gda3y9o6zxrzluuso0jiepas8bjadmy 0 1872 44619 35714 2026-07-29T10:44:22Z IJzeren Jan 9 44619 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Ukrainian alphabet in capital letters.svg|thumb|right|250px|Velike bukvy ukrajinskoj kirilice]] '''Ukrajinska azbuka''' ({{Jezyky|uk|абе́тка, áзбука, алфа́ві́т}} ili {{Lang|uk|альфабе́т}}) jest oficialno [[pismo]] koristajemo za pisanje [[Ukrajinsky jezyk|ukrajinskogo jezyka]], služebnogo jezyka [[Ukrajina|Ukrajiny]]. Ona jest jedna iz različnyh narodnyh variantov [[Kirilica|Kirilice]] i proizhodi od [[Staroslovjanska kirilica|staroslovjanskoj kirilice]], stvorjenoj v 9. stolětju za prvy kniževny [[Slovjanske jezyky|slovjansky]] jezyk, [[Starocrkovnoslovjansky jezyk|starocrkovnoslovjansky]]. Od 10. stolětja kirilica byla koristana v [[Kyjevska Rus|Kyjevskoj Rusi]] za pisanje [[Starovozhodnoslovjansky jezyk|starovozhodnoslovjanskogo jezyka]], iz ktorogo pozdněje razvili se [[Russky jezyk|russky]], [[Bělorussky jezyk|bělorussky]], [[Ukrajinsky jezyk|ukrajinsky]] i [[Rusinsky jezyk|rusinsky]] jezyky i jih azbuky. Na ukrajinskom ukrajinska azbuka nazyvaje se {{Lang|uk|українська абетка}} ({{MFA|ʊkrɐˈjinʲsʲkɐ ɐˈbɛtkɐ}}), od prvyh bukv '''{{-|а}}''' i '''{{-|б}}'''), {{Lang|uk|алфавіт}} ili arhaičněje {{Lang|uk|азбука}} (od nazv starokiriličskyh bukv {{Lang|orv|азъ}} i {{Lang|orv|буки}}). Sučasna ukrajinska azbuka imaje vsego 33 bukvy: 21 suglasky, 1 polusamoglasku, 10 samoglasky i 1 mekky znak. Poněkogda takože vključaje se apostrof ('''’'''), ktory imaje fonetično značenje, ale ačekoli pisanje jego jest obvezno, on ne uvažaje se bukvoju i ne jest vključeny v azbuku – v protivnosti k russkomu tvrdomu znaku '''{{-|ъ}}''', ktory izpolnjaje podobnu funkciju. Prěd 20. stolětju ukrajinsky jezyk ješče ne iměl standardny pravopis: v lětah od 1798 do 1905 byli prědložene skoro 50 pravopisne sistemy. Toliko v 1928 došlo k prvomu objedinjenomu ukrajinskomu pravopisu (''skrypnykivka'').<ref>{{Cite web | url = https://mon.gov.ua/storage/app/media/zagalna%20serednya/%202019.pdf | archive-url = https://web.archive.org/web/20190603121857/https://mon.gov.ua/storage/app/media/zagalna%20serednya/%202019.pdf | archive-date = 2019-06-03 | title = Український правопис 2019 | website = Міністерство освіти і науки України | language = uk | pages = 2–3}}</ref> Poněkogda ukrajinsky tekst [[Latinizacija ukrajinskogo jezyka|latinizuje se]] za ljudi, ktori ne znajut kirilicu. Sut različne obče metody za transliteraciju ili transkripciju ukrajinskogo jezyka, vključno s medžunarodnym standardom {{-|[[ISO 9]]}}. Kromě togo, v historiji razne proby byli podjete za zaměnjenje kirilice [[Latinica|latiniceju]] i tvorjenje [[Ukrajinska latinica|ukrajinskoj latinice]], ale nijedna iz njih ne byla uspěšna. == Azbuka == {| class="wikitable" style="text-align: center" |+ Ukrajinska azbuka po sekvenciji, velike i male bukvy |- ! scope="row" | Pozicija | 1 || 2 || 3 || 4 || 5 || 6 || 7 || 8 || 9 || 10 || 11 || 12 || 13 || 14 || 15 || 16 || 17 || 18 || 19 || 20 || 21 || 22 || 23 || 24 || 25 || 26 || 27 || 28 || 29 || 30 || 31 || 32 || 33 |- ! scope="row" | Velika | {{-|А}} || {{-|Б}} || {{-|В}} || {{-|Г}} || {{-|Ґ}} || {{-|Д}} || {{-|Е}} || {{-|Є}} || {{-|Ж}} || {{-|З}} || {{-|И}} || {{-|І}} || {{-|Ї}} || {{-|Й}} || {{-|К}} || {{-|Л}} || {{-|М}} || {{-|Н}} || {{-|О}} || {{-|П}} || {{-|Р}} || {{-|С}} || {{-|Т}} || {{-|У}} || {{-|Ф}} || {{-|Х}} || {{-|Ц}} || {{-|Ч}} || {{-|Ш}} || {{-|Щ}} || {{-|Ь}} || {{-|Ю}} || {{-|Я}} |- ! scope="row" | Mala | {{-|а}} || {{-|б}} || {{-|в}} || {{-|г}} || {{-|ґ}} || {{-|д}} || {{-|е}} || {{-|є}} || {{-|ж}} || {{-|з}} || {{-|и}} || {{-|і}} || {{-|ї}} || {{-|й}} || {{-|к}} || {{-|л}} || {{-|м}} || {{-|н}} || {{-|о}} || {{-|п}} || {{-|р}} || {{-|с}} || {{-|т}} || {{-|у}} || {{-|ф}} || {{-|х}} || {{-|ц}} || {{-|ч}} || {{-|ш}} || {{-|щ}} || {{-|ь}} || {{-|ю}} || {{-|я}} |} [[Fajl:Stamp of Ukraine s1837 – 1847.jpg | thumb | 280px | Ukrajinske poštne marky (2020)]] Azbuka sostoji iz 33 bukv, prědstavjajuče 48 fonem (največšu kolikost srěd slovjanskyh jezykov).<ref>{{Cite book | last = Коструба | first = П.П. | chapter = Фонологічна система української літературної мови. Чергування фонем і його функції | title = Сучасна українська літературна мова. Вступ. Фонетика | editor-first = М.А. | editor-last = Жовтобрюх | place = Kyjev | year = 1969 | language = uk}}</ref> Apostrof takože koristaje se v někojih slovah, ale ne uvažaje se bukvoju. Ukrajinsky pravopis jest osnovany na fonemičnom principu, čto znači, že jedna bukva odpovědaje jednoj fonemě. V ukrajinskom pravopisanju takože sut situacije, v ktory priměnjaje se semantične, historične ili morfologične principy. Od 1932 do 1990 g. bukva '''{{Lang|uk|ь}}''' oficialno byla na poslědnjem městu v ukrajinskoj azbukě. Ukrajinska azbuka sodrživaje 21 suglasok ('''{{Lang|uk|б}}''', '''{{Lang|uk|в}}''', '''{{Lang|uk|г}}''', '''{{Lang|uk|ґ}}''', '''{{Lang|uk|д}}''', '''{{Lang|uk|ж}}''', '''{{Lang|uk|з}}''', '''{{Lang|uk|к}}''', '''{{Lang|uk|л}}''', '''{{Lang|uk|м}}''', '''{{Lang|uk|н}}''', '''{{Lang|uk|п}}''', '''{{Lang|uk|р}}''', '''{{Lang|uk|с}}''', '''{{Lang|uk|т}}''', '''{{Lang|uk|ф}}''', '''{{Lang|uk|х}}''', '''{{Lang|uk|ц}}''', '''{{Lang|uk|ч}}''', '''{{Lang|uk|ш}}''', '''{{Lang|uk|щ}}'''), deset samoglasok ('''{{Lang|uk|а}}''', '''{{Lang|uk|е}}''', '''{{Lang|uk|є}}''', '''{{Lang|uk|и}}''', '''{{Lang|uk|і}}''', '''{{Lang|uk|ї}}''', '''{{Lang|uk|о}}''', '''{{Lang|uk|у}}''', '''{{Lang|uk|ю}}''', '''{{Lang|uk|я}}''') i jednu polusamoglasku ('''{{Lang|uk|й}}'''). Mekky znak '''{{Lang|uk|(ь)}}''' javi se samo poslě suglasok i ukazyvaje smekčenje (palatalizaciju) prědhodnoj suglasky. Kromě togo, alveolarne suglasky palatalizujut se prěd oprěděljenymi samoglaskami: '''{{Lang|uk|д}}''', '''{{Lang|uk|з}}''', '''{{Lang|uk|л}}''', '''{{Lang|uk|н}}''', '''{{Lang|uk|р}}''', '''{{Lang|uk|с}}''', '''{{Lang|uk|т}}''', '''{{Lang|uk|ц}}''' i '''{{Lang|uk|дз}}''' sut smekčene, kogda poslě njih slěduje «mekka» samoglaska: '''{{Lang|uk|є}}''', '''{{Lang|uk|і}}''', '''{{Lang|uk|ю}}''', '''{{Lang|uk|я}}'''. Apostrof '''’''' odčinjaje palatalizaciju v městah, kde ona nastupila by po normalnyh pravilah pravopisa. V někojih slovah takože poslě gubnyh suglasok, napr. {{Lang|uk|ім'я}} «ime».<ref>{{Cite web | url = http://www.ukrainianlanguage.org.uk/read/unit20/page20-3.htm | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20120306062849/http://www.ukrainianlanguage.org.uk/read/unit20/page20-3.htm | archive-date = 2012-03-06 | title = Read Ukrainian! | language = en}}</ref> Apostrof takože jest zadrživany v transliteracijah iz latinice: {{Lang|uk|Кот-д’Івуар}} ([[Brěg slonjej kosti]]) i {{Lang|uk|О’Тул}} ({{-|O'Toole}}). Apostrof koristaje se podobnym sposobom kako v Bělorusskom pravopisu, a v russkom tu samu funkciju izpolnjaje tvrdy znak ({{Lang|uk|ъ}}). K sravnjenu: {{Jezyky|uk|об’єкт}}, {{Jezyky|be|аб’ект}}, {{Jezyky|ru|объект}} («objekt»). Sut i druge izključenja od fonemičnogo principa azbuky. Někoje bukvy prědstavjajut dvě fonemy: '''{{Lang|uk|щ}}''' {{MFA|ʃt͡ʃ}}, '''{{Lang|uk|ї}}''' {{MFA|ji}} ili {{MFA|jɪ}}, '''{{Lang|uk|є}}''' {{MFA|jɛ}}, '''{{Lang|uk|ю}}''' {{MFA|ju}}, '''{{Lang|uk|я}}''' {{MFA|jɑ}}, kogda one ne palatalizujut prědhodnu suglasku. Iz drugoj strany, digrafy '''{{Lang|uk|дз}}''' i '''{{Lang|uk|дж}}''' obyčno koristaje se za prědstavjenje pojedinnyh afrikat {{MFA|d͡z}} i {{MFA|d͡ʒ}}. Palatalizacija suglasok prěd '''{{Lang|uk|е}}''', '''{{Lang|uk|у}}''', '''{{Lang|uk|а}}''' označaje se pisanjem odpovědajučej bukvy '''{{Lang|uk|є}}''', '''{{Lang|uk|ю}}''', '''{{Lang|uk|я}}''' zaměsto njih (teoretična palatalizacija prěd '''{{Lang|uk|и}}''' ne označaje se, ibo '''{{Lang|uk|і}}''' uže odpovědaje palatalizovanomu ili «mekkomu» ekvivalentu '''{{Lang|uk|и}}'''). V sravnjenu s drugymi kirilicami sučasna<ref>{{Cite web | url=http://language-policy.info/2016/10/ministerstvo-osvity-i-nauky-nahaduje-pro-neobhidnist-zastosuvannya-derzhavnoji-movy-v-navchalnyh-zakladah/ | title = Use of Ukrainian Language, Serbia | date = 2016-10-10}}</ref> ukrajinska azbuka jest najbolje podobny azbukam drugyh [[Vozhodnoslovjanske jezyky|vozhodnoslovjanskyh jezykov]]: [[Bělorusska azbuka|bělorusskoj]], [[Russka azbuka|russkoj]] i [[Rusinska azbuka|rusinskoj]]. Ona zadržala dvě starokiriličske bukvy '''{{-|і}}''' i '''{{-|и}}''' za prědstavjenje povezanyh zvukov {{MFA|i}} i {{MFA|ɪ}}, a takože dvě historične formy '''{{Lang|uk|е}}''' i '''{{Lang|uk|є}}'''. Unikalne bukvy ukrajinskoj azbuky sut slědujuče: * '''{{Lang|uk|ґ}}''' — koristaje se za malo obyčny zvučny velarny eksplosiv {{MFA|g}}, ibo obyčna kiriličska bukva '''{{Lang|uk|г}}''' prědstavjaje zvučny glotalny frikativ {{MFA|ɦ}}. *'''{{Lang|uk|ї}}''' — {{MFA|ji}} ili {{MFA|jɪ}}. == Historija == [[Fajl:Azbuka 1574 by Ivan Fyodorov.png | thumb | Prva stranica «Азбуки» Ivana Fjodorova (Ljviv, 1574)]] === Starokiriličska azbuka === [[Kirilica|Kiriličsko pismo]] bylo sistema pisanja, stvorjena v 10. stolětju v [[Prva bulgarska imperija|Prvoj bulgarskoj imperiji]] za pisanje [[Starocrkovnoslovjansky jezyk|starocrkovnoslovjanskogo jezyka]]. Ono bylo imenovano po [[Svety Kiril|Sv. Kirilu]], ktory zajedno s bratom [[Svety Metodij|Metodijem]] stvoril ranějše slovjansko pismo, [[Glagolica|glagolicu]]. Kirilica byla osnovana na grečskom [[uncial]]u i prisposobila někoje glagoličske bukvy za zvuky odsutne v [[Grečsky jezyk|grečskom]]; ona takože iměla několiko bukv koristajemyh skoro samo za grečske slova ili za jih [[Kiriličske čisla|numerične značenje]]: '''{{-|[[Ѳ]]}}''' (fita), '''{{-|[[Ѡ]]}}''' (omega), '''{{-|[[Ѱ]]}}''' (psi), '''{{-|[[Ѯ]]}}''' (ksi), '''{{-|[[Ѵ]]}}''' (ižica). Na koncu tysečlětja starokiriličska azbuka byla vvedena v [[Kyjevska Rus|Kyjevsku Rus]], zajedno s [[hristijanstvo]]m i [[Starocrkovnoslovjansky jezyk|starocrkovnoslovjanskym jezykom]]. Azbuka byla prisposobjena městno govorjenomu [[Starovozhodnoslovjansky jezyk|starovozhodnoslovjanskomu jezyku]], čto dovedlo k razvitja rodnogo vozhodnoslovjanskogo kniževnogo jezyka pored liturgičnogo [[Crkovnoslovjansky jezyk|crkovnoslovjanskogo]] jezyka. Azbuka izměnjala se paralelno s jezyčnymi izměnami, kogda regionalne narěčja razvivali se v sučasne ukrajinsky, bělorussky i russky jezyky. Ačekoli govorjeny ukrajinsky imaje neslomjenu historiju, kniževny jezyk podvrgnul se dvom značnym historičnym prělomam. Različne reformy azbuky, prědložene naučnikami v oblasti crkovnoslovjanskogo, [[Rutensky jezyk|rutenskogo]] ili russkogo jezykov, pričinili razne stupnje razhodženja medžu pisanym i govorjenym slovom. Vslěd etimologičnyh pravil grečskogo i [[Južnoslovjanske jezyky|južnoslovjanskyh jezykov]] pravopisanje bylo netočno i težko izučajemo. ''Slovjanska gramatika'' Meletija Smotryckogo iz 1619 g. iměl veliky vliv na upotrěbu crkovnoslovjanskogo jezyka i kodifikoval upotrěbu bukv '''{{Lang|uk|я}}''', '''{{Lang|uk|е}}''' i '''{{Lang|uk|ґ}}'''. Reformy russkoj azbuky takože iměli vliv, osoblivo tako nazyvajemo ''gradžansko pismo'' [[Pjotr I Veliky|Pjotra {{-|I}} Velikogo]] iz 1708 g., stvorjeno specifično za nereligiozno koristanje. ''Gradžanka'' prějela formy shodnějše latinskym bukvam i odstranila arhaične bukvy kako '''{{-|Ѯ}}''', '''{{-|Ѱ}}''', '''{{-|[[Ѡ]]}}''' i '''{{-|Ѧ}}''' (jus), ale jednočasno usilil etimologičnu osnovu azbuky. Pod vlivom gradžanky povstali ''maksymovyčivka'' (stvorjena [[Myhajlo Maksymovyč|Myhajlom Maksymovyčem]] v 19. stolětju v [[Galicija|Galiciji]] za ukrajinsky jezyk, i jej potomok ''pankevyčivka'', ktora v legko modifikovanoj formě ješče jest koristajemy v [[Rusinsky jezyk|karpatorusinskom jezyku]]. === Reformy 19. stolětja === [[Fajl:Факсиміле поеми "Катерина".png|thumb|Ručno napisana poema «Kateryna» [[Taras Ševčenko|Tarasa Ševčenka]] iz 1839 g., napisana pravopisom ''Jaryžka'']] [[Fajl:Levic'kij, Josif (1801-1860) - Azbuka russkaâ dlâ najmen'šìh detej počinaûŝih hodìtì do školi.jpg|thumb|Učebnik Josifa Levickogo za male děti (1849 g.): iměl bukvy '''{{-|ѧ}}''' (ja), '''{{-|ö}}''' (ekvivalent slovačskoj bukvy '''{{-|ô}}'''), '''{{-|ё}}''' (jo) i '''{{-|ѯ}}''' (ks).]] V 19. stolětju, v reakciji na težko izučime etimologične azbuky, razne reformy poprobovali vvesti fonemičny ukrajinsky pravopis na osnově [[Srbska kirilica|srbskoj kirilice]] [[Vuk Karadžić|Vuka Karadžića]]. Srěd njih sut: * ''Kulišivka'' [[Pantelejmon Kuliš|Pantelejmona Kuliša]], koristana njim v 1857 g. v tvorah ''Zapisy o Južnoj Rusi'' ({{Jezyky|uk|Записи про Південну Русь}}) i ''Hramatka'' ({{Jezyky|uk|Граматка}}), * ''Drahomanivka'', propagovana [[Myhajlo Drahomanov|Myhajlom Drahomanovom]] v 1870-yh lětah, * ''Želehivka'' [[Jevhen Želehivskyj|Jevhena Želehivskogo]] iz 1886 g., ktora standardizovala bukvy '''{{Lang|uk|ї}}''' (ji) i '''{{Lang|uk|ґ}}''' (g). Ukrajinsko kulturno vozrodženje v drugoj polovině 19. stolětja i prvyh lětah 20. stolětja pobudilo literaturnu i akademičsku dějateljnost, i na naddněprjanskoj Ukrajině (v [[Rosija|Rosijskoj imperije]]) i zapadnoj Ukrajině (Galicija, pod vlastju [[Avstrija|Avstrije]]). Vlada Galicije, dominovana Poljakami, htěla vvesti [[Ukrajinska latinica|latinsky alfabet za ukrajinsky jezyk]], ale te proby vozbudili goreču «Azbučnu vojnu» ({{Jezyky|uk|Азбучна війна}}) i nakonec byli neuspěšne. Kirilica byla prědpočitajema, ale konservativne ukrajinske kulturne frakcije (starorutenci i rusofili) protivili se publikacijam propagujučim čisto ukrajinsky pravopis. Na naddněprjanskoj Ukrajině prědloženja reform trpěli od periodičnogo zabranjanja publikacij i prědstavjenij na ukrajinskom jezyku. Notoričny byl ''Emsky ukaz'' iz 1876 g., ktory zabranjal ''Kulišivku'' i nakladal russko pravopisanje do 1905 g. (zvano ''jaryžka'' po russkoj bukvě «jery» ('''{{Lang|ru|ы}}'''). ''Kulišivka'' prijela se v ukrajinskyh publikacijah, ale ponovno byla zabranjena od 1914 g. do [[Rosijska revolucija 1917|revolucije v fevruaru 1917]]. V 1893 g. ''želehivka'' stala oficialna v Galiciji, a poslě revolucije byla takože prijeta v mnogyh vozhodnoukrajinskyh publikacijah. [[Ukrajinska narodna republika]] (UNR) prijela oficialne ukrajinske pravopisy v 1918 g. i 1919 g. Publikacije na ukrajinskom narastali, a potom procvětali za [[hetmanat]]a [[Pavlo Skoropadskyj|Skoropadskogo]]. Pod vladoju [[Boljševizm|boljševikov]] ukrajinske pravopisy byli utvrdžene v lětah 1920 i 1921. === Objedinjeny pravopis === V 1925 g. [[Ukrajinska sovětska socialistična republika]] stvorila Komisiju za regulovanje pravopisanja. V tečenju ukrajinizacije [[Sovětsky sojuz|sovětskoj]] Ukrajiny sobrala se od 26 maja do 6 junija 1927 g. v [[Harkiv|Harkovu]] Medžunarodna pravopisna konferencija. Podčas toj konferencije ustanovjeni byli standardizovany ukrajinsky pravopis i metoda za transliterovanje čudžih slov, kompromis medžu galicijskymi i sovětskymi prědloženjami, dnes znajemy kako ''Ukrajinsky pravopis 1928 g.'' ili menje formalno kako ''skrypnykivka'', po ukrajinskom narodnom komisaru prosvěty, [[Mykola Skrypnyk]]. Tutoj pravopis byl oficialno uznany Sovětom narodnyh komisarov v 1928 g. i ljvivskym Družstvom im. Tarasa Ševčenka v 1929 g., a takože prijety ukrajinskoju diasporoju. ''Skrypnykivka'' byla prvy rodny ukrajinsky pravopis, prijety vesde. Jednakože okolo 1930 g. [[Iosif Stalin|stalinovska]] vlada načela odčinjati politiku ukrajinizacije, čestično pripisyvajuči seljansky odpor protiv [[Kolektivizacija v Sovětskom sojuzu|kolektivizaciji]] ukrajinskym nacionalistam.<ref>{{Cite book | title = Red Famine | last = Applebaum | first = Anne | date = 2017 | page = 159 | publisher = Penguin | ISBN = 978-0-141-97828-4}}</ref> V 1933 g. pravopisne reformy byli anulovane i dekrety byli izdane za približenje ukrajinskogo pravopisa russkomu. Sam Skrypnyk, čije reformy tutčas byli nazyvane «nacionalističnym odklonjenjem», sovršil samoubijstvo zaměsto togo, že byl by osudženy v pokaznom procesu i razstrěljeny ili deportovany. Ukrajinska bukva '''{{Lang|uk|ґ}}'''<ref>{{Cite book | title = Red Famine | last = Applebaum | first = Anne | date = 2017 | page = 224 | publisher = Penguin | ISBN = 978-0-141-97828-4}}</ref> i fonetične kombinacije '''{{Lang|uk|ль}}''', '''{{Lang|uk|льо}}''' i '''{{Lang|uk|ля}}''' byli likvidovane, a russke etimologične formy (napr. koristanje '''{{Lang|ru|-іа-}}''' zaměsto '''{{Lang|uk|-я-}}''' byli vvedene. Oficialny pravopis byl publikovany v Kyjevu v 1936 g., s revizijami v lětah 1945 i 1960. Tutoj pravopis poněkogda nazyvajut ''Postyšivkoju'', po stalinovskom činovniku, ktory nadziral odčinjenje ukrajinizacije, [[Pavel Postyšev]]. V medžučasu ''skrypnykiva'' byla dalje koristajema Ukrajincami v Galiciji i ukrajinskoju diasporoju. V 1986 g., v periodu [[Perestrojka|perestrojky]] v Sovětskom sojuzu, byla sostavjena nova Ukrajinska pravopisna komisija. Revidovany pravopis byl publikovany v 1990 g., v ktory ponovno byla vvedena bukva '''{{Lang|uk|ґ}}'''. Tuta revizija takože izměnila alfabetičny red: prěnesla mekky znak '''{{Lang|uk|ь}}''' od konca azbuky do města prěd bukvoju '''{{Lang|uk|ю}}''', čto pomagaje pri sortovanju ukrajinskogo teksta zajedno s bělorusskym (vslěd prědloženja od L.M. Ivanenka iz Instituta kibernetiky im. V.M. Hluškova). 21 maja 2019 g. vlada Ukrajiny utvrdila novu versiju pravopisa, prědloženogo Ukrajinskoju nacionalnoju komisijeju za pytanja pravopisa. Tuto novo izdanje oživil několiko svojstv pravopisa 1928 g., ktore byli čest ukrajinskoj pravopisnoj tradicije. Jednočasno komisija rukovodila se srazuměnjem, že jezyčna praktika Ukrajincev v drugoj polovině 20. stolětja i na početku 21. stolětja uže stala čest ukrajinskoj tradicije pisanja.<ref>{{Cite web | title = У МОН пояснили, навіщо міняли Український правопис | url = https://zib.com.ua/ua/print/140751-u_mon_poyasnili_navischo_minyali_ukrainskiy_pravopis.html | archive-url = https://zib.com.ua/ua/print/140751-u_mon_poyasnili_navischo_minyali_ukrainskiy_pravopis.html | archive-date = 2020-01-02 | date = 2020-02-01 | website = Закон і Бізнес | accessdate = 2025-05-06 | language = uk}}</ref> <br clear=all /> <gallery mode="packed" caption="Otci ukrajinskoj azbuky" heights="130px"> Mialeci_Smatrycki._Мялеці_Сматрыцкі_(XVIII).jpg | Meletij Smotryckyj<br />(1577–1633) Ivan_Kotliarevsky.jpg | Ivan Kotljarevskyj<br />(1769–1838) Mikhail A. Maksimovich.jpeg | Myhajlo Maksymovyč<br />(1804–1873) Т._Г._Шевченко._Квітень_1859.jpg | Taras Ševčenko<br />(1814–1861) Panteleimon_Kulish.jpg | Pantelejmon Kuliš<br />(1819–1897) Mykhailo Petrovych Drahomanov, 1870s.jpg | Myhajlo Drahomanov<br />(1841–1895) Eugen Zhelekhivski 1898 Hecht.jpg | Jevhen Želehivskyj<br />(1844–1885) Скрипник Микола.jpg | Mykola Skrypnyk<br />(1872–1933) </gallery> == Nazvy i izgovor bukv == {| class="wikitable" |+ Bukvy i simboly ukrajinskoj azbuky ! Bukva ! Medžuslovjanska transliteracija ! Ukrajinsky priklad !! Nazva !! Tradicijna nazva !! [[MFA]] ! Proizhodženje |- | {{-|[[А (kirilica)|А а]]}} | a | {{Lang|uk|'''а'''бетк'''а'''}} «alfabet» | {{-|а}} {{MFA|ɑ}} || {{-|аз}} || {{MFA|ɑ}} | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Α α''' (alfa)}} |- | {{-|[[Б|Б б]]}} | b | {{Lang|uk|'''б'''а'''б'''уся}} «babica» || {{-|бе}} {{MFA|bɛ}} | {{-|буки}} || {{MFA|b}}, {{MFA|b˙}}<ref>Polupalatalizovany zvuk {{MFA|b˙}} jestvuje v někojih pozajetyh slovah, napr. {{Lang|uk|бюро}} «bjuro».</ref> | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Β β''' (beta)}} |- | {{-|[[В (kirilica)|В в]]}} | v | {{Lang|uk|'''в'''іл}} «vol» || {{-|ве}} {{MFA|wɛ}} | {{-|віді}} || {{MFA|w}},<ref>Izgovor {{MFA|w}} zavisi od konteksta; jest gubny prěd zadnjimi samoglaskami, a gubno-zubny prěd prědnjimi. Na koncu sloga izgovarjaje se kako polusamoglasku {{MFA|[u̯]}}</ref> {{MFA|u̯}}, {{MFA|ʋ}}<ref>Polu-palatizovany zvuk {{MFA|w˙}} jestvuje v takyh slovah kako {{Lang|uk|свято, цвях, дзвякнути}}.</ref> | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Β β''' (beta)}} |- | {{-|[[Г|Г г]]}} | h | {{Lang|uk|'''г'''оворити}} «govoriti» || {{-|ге}} {{MFA|ɦɛ}} | {{-|глаголь}} || {{MFA|ɦ}} | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Γ γ''' (gamma)}} |- | [[Ґ|Ґ&nbsp;ґ]]<ref>Bukva ''{{-|ґ}}'' byla zabranjena v Sovětskoj Ukrajině od 1933 do 1990 g. {{Cite news | url = http://www.historians.in.ua/index.php/en/ukrayinska-mova/488-cerhiy-vakulenko-1933-ii-rik-v-istorii-ukrainskoi-movy-chynna-norma-ta-pravopysna-praktyka-na-prykladi-redaktsiinoi-polityky-hazety-komunist | first = С. | last = Вакуленко | title = 1933 ій рік в історії української мови: чинна норма та правописна практика (на прикладі редакційної політики газети «Комуніст») | trans-title = 1933 v historiji ukrajinskogo jezyka: tekuča norma i praktika pravopisanja (na prikladu redakcijnoj politiky gazety «Komunist») | newspaper = Historians | date = 2012-12-03 | language = uk}}</ref><ref>Bukva ''{{-|ґ}}'' jest odsutna v někojih kompjuternyh kodovanjah i fontah, napr. {{-|[[ISO-8859-5]]}} i {{-|MS-DOS Cyrillic}}.</ref> | g | {{Lang|uk|'''ґ'''уля}} «narast na tělu» || {{-|ґе}} {{MFA|ɡɛ}} | — || {{MFA|ɡ}} | Od kursivnogo varianta grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Γ γ'''}} (gamma)). V 14. stolětju pisany digrafom {{-|'''<u>кг</u>''' ''(<u>кг</u>рунт — <u>ґ</u>рунт)''}}. Prvy raz koristany v Peresopnyckoj evangelju (1556–1561). Oficialno čest azbuky v «Gramatikě» Meletija Smotryckogo (1616). Odstranjeny iz azbuky v 1933 g. vslěd rusifikacije Ukrajiny, a vračeny v 1990. Rědka bukva, javi se samo v nerodnyh slovah i toponimah. |- | {{-|[[Д|Д д]]}} | d | {{Lang|uk|'''д'''есь}} «někde» || {{-|де}} {{MFA|dɛ}} | {{-|добро}} || {{MFA|d}}, {{MFA|dʲ}}, {{MFA|ɟː}}, {{MFA|d͡z}}, {{MFA|d͡zʲ}},<ref name="У буквосполученні дз2">V digrafu ''{{-|дз}}''.</ref> {{MFA|d͡ʒ}}<ref name="У буквосполученні дж2">V digrafu ''{{-|дж}}''.</ref> | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Δ δ''' (delta)}} |- | {{-|[[Е (kirilica)|Е е]]}} | e | {{Lang|uk|ц'''е'''рква}} «crkov» || {{-|е}} {{MFA|ɛ}} | {{-|єсть}} || {{MFA|ɛ}}, {{MFA|ɛ̝}}<ref>Taky sam izgovor kako {{MFA|[ɪ̞]}}.</ref> | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Ε ε''' (epsilon)}} |- | {{-|[[Є|Є є]]}} | je | {{Lang|uk|мо'''є'''}} «moje» || {{-|є}} {{MFA|jɛ}} |—|| {{MFA|jɛ}} or {{MFA|ʲɛ}} | Aluzija k kiriličskoj bukvě {{-|ѥ}}, ale ne proizhodi bezposrědnje od njej. Jedin iz variantov kiriličskoj bukvy '''{{-|е / є}}'''. Prvy raz koristany v pravopisanju almanaha ''{{Lang|uk|Русалка Днѣстровая}}'' v 1837 g. za ukazanje zvukov {{MFA|jɛ}} i {{MFA|ɛ}} s smekčenjem prědhodnoj samoglasky. Raněje koristany v ''Maksymovyčivkě'' zaměsto sučasnoj bukvy '''{{-|e}}''' ({{Lang|uk|ж<u>є</u>ньци — ж<u>е</u>нці}}). |- | {{-|[[Ж|Ж ж]]}} | ž | {{Lang|uk|ав'''ж'''е'''ж'''}} «očevidno» || {{-|же}} {{MFA|ʒɛ}} | {{-|живіте}} || {{MFA|ʒ}}, {{MFA|ʒʲː}}, {{MFA|d͡ʒ}}<ref name="У буквосполученні дж2" /> | Od glagoličskoj bukvy ''živete'' ('''Ⰶ'''), ktora najpravdopodobno proizhodi od koptskoj bukvy ''janjia'' ('''Ϫ ϫ'''). V grečskom alfabetu nemaje odpovědnika. |- | {{-|[[З|З з]]}} | z | {{Lang|uk|'''з'''абавка}} «igračka» || {{-|зе}} {{MFA|zɛ}} | {{-|земля}} || {{MFA|z}}, {{MFA|zʲ}}, {{MFA|zʲː}}, {{MFA|d͡z}}, {{MFA|d͡zʲ}},<ref name="У буквосполученні дз2" /> {{MFA|s}}, {{MFA|sʲ}}<ref>Prědrastka {{Lang|uk|з-}} i prědložnik {{Lang|uk|з}} prěd bezzvučnymi suglaskami sut izgovarjajut se bezzvučno kako {{MFA|s}}: {{Lang|uk|зцілити}} {{MFA|sʲtsʲi'lɪtɪ}}, {{Lang|uk|з хати}} {{MFA|'sxɑtɪ}}. Prědrastka {{Lang|uk|роз-}} izgovarjaje se {{MFA|ros}} prěd bezzvučnymi suglaskami pri bystrom i normalnom tempu govorjenja: {{Lang|uk|розказа́ти}} {{MFA|roskɑ'zɑtɪ}}. Jednakože prěd {{MFA|s}} obyčno izgovarjaje se kako {{MFA|z}}: {{Lang|uk|розсипати}} {{MFA|roz'sɪpɑtɪ}}. Pri medlom tempu {{Lang|uk|роз-}} izgovarjaje se kako {{MFA|roz}}: {{MFA|rozkɑ'zɑtɪ}}. Prědrastka {{Lang|uk|без-}} prěd bezzvučnymi suglaskami izgovarjaje se kako {{MFA|bez-}} pri medlom i normalnom tempo govorjenja: {{Lang|uk|безпека}} {{MFA|bɛ̝z'pɛkɑ}}. Pri bystrom tempu, zvuči kako {{MFA|bes}}: {{MFA|bɛ̝s'pɛkɑ}}.</ref> |Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Ζ ζ''' (zeta)}} |- | {{-|[[И|И и]]}} | y | {{Lang|uk|п'''и'''сат'''и'''}} «pisati» || {{-|и}} {{MFA|ɪ̈}} | {{-|іже}} || {{MFA|ɪ̈}}, {{MFA|ɪ}}, {{MFA|ɪ̞}}<ref>Sounds the same as {{MFA|[ɛ̝]}}.</ref> |Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Η η''' (eta)}} |- | {{-|[[І (kirilica)|І і]]}} | i | {{Lang|uk|н'''і'''ч}} «noč» || {{-|і}} {{MFA|i}} | {{-|і(жеї)}} || {{MFA|i}}, {{MFA|ʲi}} | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Ι ι'''}} (iota), od feničskoj bukvy '''𐤉'''. Od 1818 g. ona byla jedina bukva za prědstavjenje zvuka {{MFA|i}} v ukrajinskom jezyku. Raněje byli koristane bukvy '''{{-|и, ѣ, ô, ê, û}}'''. |- | {{-|[[Ї (kirilica)|Ї ї]]}} | ji | {{Lang|uk|кра'''ї'''на}} «krajina» || {{-|ї}} {{MFA|ji}} | — || {{MFA|ji}} | Oficialno vvedena v azbuku P. Žyteckym i K. Myhalčukom v lětah 1874–1875. Raněje koristali se bukvy {{-|'''ѣ''', '''и'''}} i {{-|'''е'''}}, napr. {{Lang|uk|<u>ѣ</u>жакъ — <u>ї</u>жак, <u>ии</u> — <u>її</u>}}. |- | {{-|[[Й|Й й]]}} | j | {{Lang|uk|це'''й'''}} «tutoj» || {{-|йот}} {{MFA|jɔt}}, й {{MFA|ɪj}} | — || {{MFA|j}} | Bukva {{-|'''и'''}} s brevisom, pozajetym iz grečskogo, kde ukazyval kratke zvuky. Za zvuk {{MFA|j}} bukva načela koristati se v ''Gramatikě'' M. Smotryckogo, od 1619 g. |- | {{-|[[К (kirilica)|К к]]}} | k | {{Lang|uk|'''к'''анал}} «kanal» || {{-|ка}} {{MFA|kɑ}} | {{-|како}} || {{MFA|k}}, {{MFA|ɡ}}<ref name=":0">Bezzvučne suglasky izgovarjajut se kako zvučne prěd zvučnymi obstruentami: {{Lang|uk|вокза́л}} {{MFA|woɡ'zɑl}}.</ref> | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Κ κ''' (kappa)}} |- | {{-|[[Л|Л л]]}} | l | {{Lang|uk|'''л'''ити}} «liti» || {{-|ел}} {{MFA|ɛl}} | {{-|люди(є)}} || {{MFA|l}}, {{MFA|lʲ}}, {{MFA|ʎː}} | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Λ λ''' (lambda)}} |- | {{-|[[М (kirilica)|М м]]}} | m | {{Lang|uk|'''м'''істо}} «grad» || {{-|ем}} {{MFA|ɛm}} | {{-|мисліте}} || {{MFA|m}} | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Μ μ''' (mu)}} |- | {{-|[[Н (kirilica)|Н н]]}} | n | {{Lang|uk|вагіт'''н'''а}} «brěmenna» || {{-|ен}} {{MFA|ɛn}} | {{-|нащ}} || {{MFA|n}}, {{MFA|nʲ}}, {{MFA|ɲː}} | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Ν ν''' (nu)}} |- | {{-|[[О (kirilica)|О о]]}} | o | {{Lang|uk|вп'''о'''д'''о'''байка}} «lajk» || {{-|о}} {{MFA|ɔ}} | {{-|он}} || {{MFA|ɔ}}, {{MFA|o}}<ref name=":1">V slučaju labializacije.</ref> | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Ο ο''' (omikron)}} |- | {{-|[[П|П п]]}} | p | {{Lang|uk|'''п'''ес}} «pes» || {{-|пе}} {{MFA|pɛ}} | {{-|покой}} || {{MFA|p}}, {{MFA|p˙}}<ref name=":2">Polupalatalizovany zvuk {{MFA|p˙}} jestvuje v několikyh pozajetyh slovah, napr. {{Lang|uk|пюре}} «pjure».</ref> | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Π π''' (pi)}} |- | {{-|[[Р (kirilica)|Р р]]}} | r | {{Lang|uk|'''р'''одина}} «sěmja» || {{-|ер}} {{MFA|ɛr}} | {{-|рци}} || {{MFA|r}}, {{MFA|rʲ}} | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Ρ ρ''' (rho)}} |- | {{-|[[С (kirilica)|С с]]}} | s | {{Lang|uk|'''с'''ерпень}} «avgust» || {{-|ес}} {{MFA|ɛs}} | {{-|слово}} || {{MFA|s}}, {{MFA|sʲ}}, {{MFA|sʲː}}, {{MFA|z}}, {{MFA|zʲ}}<ref name=":3">Bezzvučne suglasky izgovarjajut se kako zvučne prěd zvučnymi obstruentami: {{Lang|uk|о́сь де}} {{MFA|'ozʲdɛ̝}}.</ref> | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Σ σ/ς''' (sigma)}} |- | {{-|[[Т (kirilica)|Т т]]}} | t | {{Lang|uk|дода'''т'''ок}} «aplikacija» || {{-|те}} {{MFA|tɛ}} | {{-|твердо}} || {{MFA|t}}, {{MFA|tʲ}}, {{MFA|cː}}, {{MFA|d}}, {{MFA|dʲ}}<ref name=":4">Bezzvučne suglasky izgovarjajut se kako zvučne prěd zvučnymi obstruentami: {{Lang|uk|боротьба́}} {{MFA|borodʲ'bɑ}}.</ref> | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Τ τ''' (tau)}} |- | {{-|[[У (kirilica)|У у]]}} | u | {{Lang|uk|дід'''у'''сь}} «dědok» || {{-|у}} {{MFA|u}} | {{-|ук}} || {{MFA|u}}, {{MFA|u̯}} | Prvonačelno digraf kiriličskyh bukv {{-|'''о'''}} i {{-|'''ѵ'''}}, čto jest imitacija grečskogo sposoba prědstavjenja zvuka {{MFA|u}} kombinacijeju bukv {{Lang|grc|'''ου'''}}. |- | {{-|[[Ф|Ф ф]]}} | f | {{Lang|uk|'''ф'''ото}} «fotografija» || {{-|еф}} {{MFA|ɛf}} | {{-|ферт}} || {{MFA|f}} | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Φ φ''' (phi)}} |- | {{-|[[Х (kirilica)|Х х]]}} | h | {{Lang|uk|'''х'''ворий}} «boljny» || {{-|ха}} {{MFA|xɑ}} | {{-|хір }} || {{MFA|x}} | Od grečskoj bukvy {{Lang|grc|'''Χ χ''' (chi)}} |- | {{-|[[Ц|Ц ц]]}} | c | {{Lang|uk|'''ц'''укор}} «cukr» || {{-|це}} {{MFA|t͡sɛ}} | {{-|ци}} || {{MFA|t͡s}}, {{MFA|t͡sʲ}}, {{MFA|t͡sʲː}} | Proizhodženje neznajemo. Podobne bukvy jestvovali v raznyh starodavnyh pismah: v [[Pismo geʽez|etiopskom]], [[Aramejsko pismo|aramejskom]] i proizhodečih iz njih, napr. [[Hebrejsko pismo|hebrejskom]] i [[Koptsko pismo|koptskom]]. |- | {{-|[[Ч|Ч ч]]}} | č | {{Lang|uk|рукави'''ч'''ка}} «rukavica» || {{-|че}} {{MFA|t͡ʃɛ}} | {{-|черв}} || {{MFA|t͡ʃ}}, {{MFA|t͡ʃʲː}}, {{MFA|d͡ʒ}}<ref name=":5">Bezzvučne suglasky izgovarjajut se kako zvučne prěd zvučnymi obstruentami: {{Lang|uk|хоч би́}} {{MFA|xod͡ʒ'bɪ}}.</ref> | Možno iz hebrejskoj bukvy '''צ''' (tsade), možno tože samo proizhodženje kako bukva {{-|'''ц'''}}. Francysk Skaryna koristal grečsku bukvu {{Lang|grc|'''Ϙ ϙ''' (koppa)}} zaměsto bukvy {{-|'''ч'''}}. |- | {{-|[[Ш|Ш ш]]}} | š | {{Lang|uk|'''ш'''афа}} «šafa, škaf» || {{-|ша}} {{MFA|ʃɑ}} | {{-|ша}} || {{MFA|ʃ}}, {{MFA|ʃʲː}} | Proizhodženje neznajemo. Podobne bukvy jestvovali v raznyh starodavnyh pismah: v [[Pismo geʽez|etiopskom]] ('''ε'''), [[Aramejsko pismo|aramejskom]] i proizhodečih iz njih, napr. [[Hebrejsko pismo|hebrejskom]] ('''ש''') i [[Koptsko pismo|koptskom]] ('''ϣ'''). |- | {{-|[[Щ|Щ щ]]}} | šč | {{Lang|uk|бор'''щ'''}} «[[boršč]]» || {{-|ща}} {{MFA|ʃt͡ʃɑ}} | {{-|ща }} || {{MFA|ʃt͡ʃ}} | Prvonačelno ligatura bukv {{-|'''ш'''}} i {{-|'''т'''}} (v [[Bulgarsky jezyk|bulgarskom]] ona i dnes izgovarjaje se kako {{MFA|ʃt}}). |- | {{-|[[Ь|Ь ь]]}}<ref>Mekky znak '''{{-|ь}}''' ukazyvaje palatalizaciju prědhodnoj suglasky. On byl na koncu azbuky do 1990 g., kogda jego pozicija izměnila se v novom oficialnom pravopisu.</ref> | j, – | {{Lang|uk|кін'''ь'''}} «konj» || м'який знак {{Nowrap|{{MFA|mjɑˈkɪj ˈznɑk}}}} | {{-|єрь}} || {{MFA|ʲ}} | Najpravdopodobno modifikacija starokiriličskoj bukvy {{-|'''О'''}} s črtkoju svrhu, ili starokiriličskoj bukvy {{-|'''І'''}}, ktora i dnes jest v ukrajinskom. Bukva {{-|'''ь'''}} stala osnova drugyh kiriličskyh bukv, kako {{-|'''ъ'''}}, {{-|'''ы'''}} i {{-|'''ѣ'''}}. |- | {{-|[[Ю|Ю ю]]}} | ju | {{Lang|uk|кл'''ю'''ч}} «ključ» || {{-|ю}} {{MFA|ju}} | {{-|ю}} || {{MFA|ju}}, {{MFA|ʲu}} | Odpovědaje grečskoj kombinacije {{Lang|grc|'''οι''' (omikron + iota)}}. |- | {{-|[[Я|Я я]]}} | ja | {{Lang|uk|'''я'''}} «ja» || {{-|я}} {{MFA|jɑ}} | {{-|[[Maly jus|малий юс]]}} || {{MFA|jɑ}}, {{MFA|ʲɑ}} | Prvonačelno kiriličsky [[maly jus]], ktory proizhodi od glagoličskoj bukvy, pravdopodobno pozajetoj od grečskyh ligatur kako {{Lang|grc|'''εν'''}} ili {{Lang|grc|'''ον'''}}. Moderna forma byla vvedena v azbuku poslě reform [[Pjotr I Veliky|Pjotra {{-|I}} Velikogo]]. |- | ’ | — | {{Lang|uk|м'ясо}} «meso» || {{-|апостроф}} {{Nowrap|{{MFA|ɑˈpɔstrɔf}}}} | — || —<ref>V ukrajinskom apostrof koristaje se kako znak tvrdosti analogično russkoj bukvě {{-|'''ъ'''}}, imenno za ukazanje, že prědhodna suglaska ne palatalizuje se v poziciju, v ktoroj palatalizovala by se po normalnyh pravilah pravopisa.</ref> | — |} Kromě povyših sut takože digrafy, ktore izgovarjaje se kako jedin zvuk: {{-|'''дж'''}} i {{-|'''дз'''}}, poslědovateljno izgovorjene kako {{MFA|dʒ}} i {{MFA|d͡z}}. Priklady: {{Lang|uk|джміль}} «čmelj», {{Lang|uk|бджола}} «pčela», {{Lang|uk|дзвоник}} «zvonok». == Historične bukvy == {| class="wikitable" ! Bukva !! Medžuslovjansky<br />(etimologično) !! Sučasny ekvivalent !! Nazva !! [[MFA]] |- | {{-|Ѥ ѥ}} || {{-|je}} || {{-|е, є}} || {{-|йотоване е}} || {{MFA|jɛ}} |- | {{-|Ѕ ѕ}} || {{-|z}} || {{-|з}} || {{-|(д)зіло}} || {{MFA|z}}, {{MFA|zʲ}} |- | {{-|Ѡ ѡ}} || {{-|o}} || {{-|о}} || {{-|омега, о}} || {{MFA|o}} |- | {{-|Ъ ъ}} || — || ’ (apostrof) || {{-|жорсткий знак}} || — |- | {{-|Ы ы}} || {{-|y}} || {{-|и}} || {{-|єри}} || {{MFA|ɪ}} |- | {{-|Ѣ ѣ}} || {{-|ě}} || {{-|і}} || {{-|ять}} || {{MFA|i}} |- | {{-|Ꙗ ꙗ}} || {{-|ja}} || {{-|я}} || {{-|йотоване а}} || {{MFA|jɑ}} |- | {{-|Ѧ ѧ}} || {{-|ę}} || {{-|я}} || {{-|малий юс}} || {{MFA|ɛ̃}} |- | {{-|Ѫ ѫ}} || {{-|ų}} || {{-|у}} || {{-|великий юс}} || {{MFA|ɔ̃}} |- | {{-|Ѩ ѩ}} || {{-|ję}} || {{-|я}} || {{-|малий йотований юс}} || {{MFA|jɛ̃}} |- | {{-|Ѭ ѭ}} || {{-|jų}} || {{-|ю}} || {{-|великий йотований юс}} || {{MFA|jɔ̃}} |- | {{-|Ѱ ѱ}} || {{-|ps}} || {{-|пс}} || {{-|псі}} || {{MFA|ps}}, {{MFA|psʲ}} |- | {{-|Ѯ ѯ}} || {{-|ks}} || {{-|кс}} || {{-|ксі}} || {{MFA|ks}}, {{MFA|ksʲ}} |- | {{-|Ѳ ѳ}} || {{-|f}} || {{-|ф}} || {{-|фіта}} || {{MFA|θ}}, {{MFA|f}} |- | {{-|Ѵ ѵ}} || {{-|i, v}} || {{-|і, в}} || {{-|іжиця}} || {{MFA|i}}, {{MFA|v}} |- | {{-|Ё ё}} || {{-|jo}} || {{-|йо, ьо}} || {{-|йо}} || {{MFA|jɔ}} |- | {{-|Ў ў}} || {{-|ŭ}} || {{-|в}} || {{-|коротке у}} || {{MFA|u̯}} |- | {{-|Э э}} || {{-|e}} || {{-|e}} || {{-|e}} || {{MFA|e}} |} == Formy bukv i tipografija == [[Fajl:Cyrillic upright-cursive.png|thumb|350px|Razliky medžu kursivnym i prostym pismom]] V slučaju pečetanja večinstvo malyh kiriličskyh bukv izgledaje kako menše versije svojih odpovědajučih velikyh bukv. Tako samo kako v slučaju [[Latinica|latinice]], kiriličske fonty imajut proste ({{Jezyky|uk|прямий}}) i kursivne ({{Jezyky|uk|курсивний}}) formy, zvane ''pyśmivka'' ({{Jezyky|uk|письмівка}}). Ručno napisane formy v obče sut podobnějše kursivnomu pismu neželi prostomu, a někoje odličajut se značno od svojih pečetanyh versij, osoblivo bukvy {{-|'''г'''}}, {{-|'''д'''}}, {{-|'''и'''}}, {{-|'''й'''}}, {{-|'''п'''}} i {{-|'''т'''}}. [[Fajl:Ucraniano-Alfabeto-Manuscrito.svg|alt=Ručno napisana ukrajinska azbuka|420x420px|Ručno napisane ukrajinske velike i male bukvy {{-|Г, Д, И, Й, М, Т,}} i {{-|Ц}}|class=skin-invert]] Citovany tekst tipično nahodi se medžu {{*|kavyčkami}} (ili francuzske {{-|guillemets}}: '''« »''' ({{Jezyky|ru|ёлочки}}), ili němečske znaky citovanja: '''„ “'''): {| class="wikitable" style="text-align: center" |+ Ukrajinske znaky citovanja v [[Unikod]]u i {{-|HTML}}-kodu |- ! standardne || alternativne |- style="font-size:120%;font-family:gentium,serif;" | «<span style="color:grey;">{{-|цитата}}</span>» | „<span style="color:grey;">{{-|цитата}}</span>“ |- | {{-|U+00AB U+00BB}} | {{-|U+201E U+201F}} |- | &amp;#171; &amp;#187; | &amp;#8222; &amp;#8223; |} == Kodovanje ukrajinskoj azbuky == Za prědstavjenje ukrajinskyh bukv na kompjuterah sut razne kodovanja. === ISO 8859-5 === V kodovanju {{-|[[ISO 8859-5]]}} nemaje bukvy {{-|'''ґ'''}}. === KOI8-U === {{-|KOI8-U}} znači {{Lang|uk|Код обміну інформації 8 бітний — український}} «Kod obměna informacije 8-bitny - ukrajinsky», analogično do «{{-|ASCII}}». {{-|KOI8-U}} jest ukrajinizovana versija (russkogo) {{-|KOI8-R}}. === Windows-1251 === {{-|Windows-1251}} rabotaje za ukrajinsku azbuku, a takože za druge kiriličske azbuky. === Unikod === Ukrajinsku azbuku sodrživajut bloky «Kirilica» {{-|(U+0400 — U+04FF)}} i «Dopolnjenje k kirilici» {{-|(U+0500 — U+052F)}} Unikoda. V slědujučej tabelě ukrajinske bukvy imajut zaglavja ukazyvajuče jih informaciju na Unikodu i HTML-kod. V vizualnom prěgledaču by možete uviděti tutu informaciju, ako prěsunete kursor myškoju na danu bukvu. <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> {| class="wikitable" style="text-align: center" |+ Ukrajinske bukvy v bloku «Kirilica» Unikoda |- ! scope="col" rowspan="2" | Početkove cifry<!-- "digit" used because the letters represent numbers in base 16" --> ! scope="colgroup" colspan="16" | Poslědna cifra |- ! scope="col" | <code>0</code> ! scope="col" | <code>1</code> ! scope="col" | <code>2</code> ! scope="col" | <code>3</code> ! scope="col" | <code>4</code> ! scope="col" | <code>5</code> ! scope="col" | <code>6</code> ! scope="col" | <code>7</code> ! scope="col" | <code>8</code> ! scope="col" | <code>9</code> ! scope="col" | <code>A</code> ! scope="col" | <code>B</code> ! scope="col" | <code>C</code> ! scope="col" | <code>D</code> ! scope="col" | <code>E</code> ! scope="col" | <code>F</code> |- ! scope="row" | <code>040</code> |Ѐ||Ё||Ђ||Ѓ||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER UKRAINIAN IE: Unicode 0404, Entity &amp;#1028;, UTF8 D0 84"|Є||Ѕ||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER BYELORUSSIAN-UKRAINIAN I: Unicode 0406, Entity &amp;#1030;, UTF8 D0 86"|І||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER YI: Unicode 0407, Entity &amp;#1031;, UTF8 D0 87"|Ї||Ј||Љ||Њ||Ћ||Ќ||Ѝ||Ў||Џ |- ! scope="row" | <code>041</code> |style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER A: Unicode 0410, Entity &amp;#1040 D0 90"|А||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER BE: Unicode 0411, Entity &amp;#1041;, UTF8 D0 91"|Б||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER VE: Unicode 0412, Entity &amp;#1042;, UTF8 D0 92"|В||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER GHE: Unicode 0413, Entity &amp;#1043;, UTF8 D0 93"|Г||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER DE: Unicode 0414, Entity &amp;#1044;, UTF8 D0 94"|Д||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER IE: Unicode 0415, Entity &amp;#1045;, UTF8 D0 95"|Е||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ZHE: Unicode 0416, Entity &amp;#1046;, UTF8 D0 96"|Ж||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ZE: Unicode 0417, Entity &amp;#1047;, UTF8 D0 97"|З||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER I: Unicode 0418, Entity &amp;#1048;, UTF8 D0 98"|И||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER SHORT I: Unicode 0419, Entity &amp;#1049;, UTF8 D0 99"|Й||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER KA: Unicode 041A, Entity &amp;#1050;, UTF8 D0 9A"|К||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER EL: Unicode 041B, Entity &amp;#1051;, UTF8 D0 9B"|Л||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER EM: Unicode 041C, Entity &amp;#1052;, UTF8 D0 9C"|М||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER EN: Unicode 041D, Entity &amp;#1053;, UTF8 D0 9D"|Н||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER O: Unicode 041E, Entity &amp;#1054;, UTF8 D0 9E"|О||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER PE: Unicode 041F, Entity &amp;#1055;, UTF8 D0 9F"|П |- ! scope="row" | <code>042</code> |style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ER: Unicode 0420, Entity &amp;#1056;, UTF8 D0 A0"|Р||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER ES: Unicode 0421, Entity &amp;#1057;, UTF8 D0 A1"|С||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER TE: Unicode 0422, Entity &amp;#1058;, UTF8 D0 A2"|Т||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER U: Unicode 0423, Entity &amp;#1059;, UTF8 D0 A3"|У||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER EF: Unicode 0424, Entity &amp;#1060;, UTF8 D0 A4"|Ф||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER HA: Unicode 0425, Entity &amp;#1061;, UTF8 D0 A5"|Х||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER TSE: Unicode 0426, Entity &amp;#1062;, UTF8 D0 A6"|Ц||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER CHE: Unicode 0427, Entity &amp;#1063;, UTF8 D0 A7"|Ч||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER SHA: Unicode 0428, Entity &amp;#1064;, UTF8 D0 A8"|Ш||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER SHCHA: Unicode 0429, Entity &amp;#1065;, UTF8 D0 A9"|Щ||Ъ||Ы||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER SOFT SIGN: Unicode 042C, Entity &amp;#1068;, UTF8 D0 AC"|Ь||Э||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER YU: Unicode 042E, Entity &amp;#1070;, UTF8 D0 AE"|Ю||style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER YA: Unicode 042F, Entity &amp;#1071;, UTF8 D0 AF"|Я |- ! scope="row" | <code>043</code> |style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER A: Unicode 0430, Entity &amp;#1072;, UTF8 D0 B0"|а||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER BE: Unicode 0431, Entity &amp;#1073;, UTF8 D0 B1"|б||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER VE: Unicode 0432, Entity &amp;#1074;, UTF8 D0 B2"|в||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER GHE: Unicode 0433, Entity &amp;#1075;, UTF8 D0 B3"|г||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER DE: Unicode 0434, Entity &amp;#1076;, UTF8 D0 B4"|д||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER IE: Unicode 0435, Entity &amp;#1077;, UTF8 D0 B5"|е||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER ZHE: Unicode 0436, Entity &amp;#1078;, UTF8 D0 B6"|ж||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER ZE: Unicode 0437, Entity &amp;#1079;, UTF8 D0 B7"|з||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER I: Unicode 0438, Entity &amp;#1080;, UTF8 D0 B8"|и||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER SHORT I: Unicode 0439, Entity &amp;#1081;, UTF8 D0 B9"|й||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER KA: Unicode 043A, Entity &amp;#1082;, UTF8 D0 BA"|к||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER EL: Unicode 043B, Entity &amp;#1083;, UTF8 D0 BB"|л||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER EM: Unicode 043C, Entity &amp;#1084;, UTF8 D0 BC"|м||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER EN: Unicode 043D, Entity &amp;#1085;, UTF8 D0 BD"|н||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER O: Unicode 043E, Entity &amp;#1086;, UTF8 D0 BE"|о||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER PE: Unicode 043F, Entity &amp;#1087;, UTF8 D0 BF"|п |- ! scope="row" | <code>044</code> |style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER ER: Unicode 0440, Entity &amp;#1088;, UTF8 D1 80"|р||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER ES: Unicode 0441, Entity &amp;#1089;, UTF8 D1 81"|с||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER TE: Unicode 0442, Entity &amp;#1090;, UTF8 D1 82"|т||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER U: Unicode 0443, Entity &amp;#1091;, UTF8 D1 83"|у||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER EF: Unicode 0444, Entity &amp;#1092;, UTF8 D1 84"|ф||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER HA: Unicode 0445, Entity &amp;#1093;, UTF8 D1 85"|х||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER TSE: Unicode 0446, Entity &amp;#1094;, UTF8 D1 86"|ц||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER CHE: Unicode 0447, Entity &amp;#1095;, UTF8 D1 87"|ч||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER SHA: Unicode 0448, Entity &amp;#1096;, UTF8 D1 88"|ш||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER SHCHA: Unicode 0449, Entity &amp;#1097;, UTF8 D1 89"|щ||ъ||ы||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER SOFT SIGN: Unicode 044C, Entity &amp;#1100;, UTF8 D1 8C"|ь||э||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER YU: Unicode 044E, Entity &amp;#1102;, UTF8 D1 8E"|ю||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER YA: Unicode 044F, Entity &amp;#1103;, UTF8 D1 8F"|я |- ! scope="row" | <code>045</code> |ѐ||ё||ђ||ѓ||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER UKRAINIAN IE: Unicode 0454, Entity &amp;#1108;, UTF8 D1 94"|є||ѕ||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER BYELORUSSIAN-UKRAINIAN I: Unicode 0456, Entity &amp;#1110;, UTF8 D1 96"|і||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER YI: Unicode 0457, Entity &amp;1111, UTF8 D1 97"|ї||ј||љ||њ||ћ||ќ||ѝ||ў||џ |- ! scope="row" | <code>046</code> |Ѡ||ѡ||Ѣ||ѣ||Ѥ||ѥ||Ѧ||ѧ||Ѩ||ѩ||Ѫ||ѫ||Ѭ||ѭ||Ѯ||ѯ |- ! scope="row" | <code>047</code> |Ѱ||ѱ||Ѳ||ѳ||Ѵ||ѵ||Ѷ||ѷ||Ѹ||ѹ||Ѻ||ѻ||Ѽ||ѽ||Ѿ||ѿ |- ! scope="row" | <code>048</code> |Ҁ||ҁ||҂||҃||҄||҅||҆||҇||҈||҉||Ҋ||ҋ||Ҍ||ҍ||Ҏ||ҏ |- ! scope="row" | <code>049</code> |style="background:#9cc" title="CYRILLIC CAPITAL LETTER GHE WITH UPTURN: Unicode 0490, Entity &amp;#1168;, UTF8 D2 90"|Ґ||style="background:#9cc" title="CYRILLIC SMALL LETTER GHE WITH UPTURN: Unicode 0491, Entity &amp;#1169;, UTF8 D2 91"|ґ||Ғ||ғ||Ҕ||ҕ||Җ||җ||Ҙ||ҙ||Қ||қ||Ҝ||ҝ||Ҟ||ҟ |- ! scope="row" | <code>04A</code> |Ҡ||ҡ||Ң||ң||Ҥ||ҥ||Ҧ||ҧ||Ҩ||ҩ||Ҫ||ҫ||Ҭ||ҭ||Ү||ү |- ! scope="row" | <code>04B</code> |Ұ||ұ||Ҳ||ҳ||Ҵ||ҵ||Ҷ||ҷ||Ҹ||ҹ||Һ||һ||Ҽ||ҽ||Ҿ||ҿ |- ! scope="row" | <code>04C</code> |Ӏ||Ӂ||ӂ||Ӄ||ӄ||Ӆ||ӆ||Ӈ||ӈ||Ӊ||ӊ||Ӌ||ӌ||Ӎ||ӎ||ӏ |- ! scope="row" | <code>04D</code> |Ӑ||ӑ||Ӓ||ӓ||Ӕ||ӕ||Ӗ||ӗ||Ә||ә||Ӛ||ӛ||Ӝ||ӝ||Ӟ||ӟ |- ! scope="row" | <code>04E</code> |Ӡ||ӡ||Ӣ||ӣ||Ӥ||ӥ||Ӧ||ӧ||Ө||ө||Ӫ||ӫ||Ӭ||ӭ||Ӯ||ӯ |- ! scope="row" | <code>04F</code> |Ӱ||ӱ||Ӳ||ӳ||Ӵ||ӵ||Ӷ||ӷ||Ӹ||ӹ||Ӻ||ӻ||Ӽ||ӽ||Ӿ||ӿ |- ! scope="row" | <code>050</code> |Ԁ||ԁ||Ԃ||ԃ||Ԅ||ԅ||Ԇ||ԇ||Ԉ||ԉ||Ԋ||ԋ||Ԍ||ԍ||Ԏ||ԏ |- ! scope="row" | <code>051</code> |Ԑ||ԑ||Ԓ||ԓ||Ԕ||ԕ||Ԗ||ԗ||Ԙ||ԙ||Ԛ||ԛ||Ԝ||ԝ||Ԟ||ԟ |- ! scope="row" | <code>052</code> |Ԡ||ԡ||Ԣ||ԣ||Ԥ||ԥ||Ԧ||ԧ||Ԩ||ԩ||Ԫ||ԫ||Ԭ||ԭ||Ԯ||ԯ |} </div> === Veb-stranice i XML === Elementy v {{-|HTML}}- i {{-|XML}}-kodu obyčno imajut ukazany ukrajinsky jezyk s pomočju jezyčnogo taga {{-|IETF}} <code>uk</code> (<code>lang="uk"</code> v {{-|HTML}}-u i <code>xml:lang="uk"</code>}} v {{-|XML}}-u). Ačekoli ukazanje pisma obyčno ne jest potrěbno, možno jest to realizovati dodanjem podtaga, napriklad za odličenje ukrajinskoj kirilice (<code>uk-Cyrl</code>) od [[Latinizacija ukrajinskogo jezyka|latinizovanogo ukrajinskogo]] (<code>uk-Latn</code>). == Razklad klaviatury == Standardny razklad klaviatury na nastolnyh kompjuterah izgledaje tako: :[[Fajl:KB Ukrainian.svg|540x540px|Razklad ukrajinskoj klaviatury|class=skin-invert]] == Uvidite takože == * [[Ukrajinsky jezyk]] * [[Kirilica]] * [[Kirilične alfabety|Kiriličske alfabety]] * [[Ukrajinska latinica]] * [[Latinizacija ukrajinskogo jezyka]] == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Izvor == * {{Prěvod|en|Ukrainian alphabet}} == Literatura == * {{Cite book | last = Данильчук | first = Дмитро | title = Український правопис: Роздоріжжя і дороговкази | place = Київ | publisher = Либідь | year = 2013 | ISBN = 978-966-06-0648-7 | language = uk}} * {{Cite web | url = https://zbruc.eu/node/106285 | first = Орест | last = Друль | title = Причинки до історії українського правопису | website = Zbruč | date = 2021-07-13 | language = uk | access-date = 2025-05-07}} * {{Cite book | url = http://resource.history.org.ua/cgi-bin/eiu/history.exe?C21COM=2&I21DBN=ELIB&P21DBN=ELIB&Image_file_name=book/0015731.pdf&IMAGE_FILE_DOWNLOAD=0 | chapter = Правопис Шевченка | title = Шевченківська енциклопедія, т. 5: Пе—С | editor-first = М. Г. | editor-last = Жулинський | place = Київ | publisher = Інститут літератури ім. Т. Г. Шевченка | year = 2015 | pages = 312–318 | language = uk}} * {{Cite book | last = Зубков | first = М. | title = Українська мова: Універсальний довідник | url = https://archive.org/details/dovidn2006 | place = Харків | publisher = Видавничий дім «Школа» | year = 2004 | isbn = 966-8114-55-8 | language = uk}} * {{Cite book | url = http://izbornyk.org.ua/pravopys/pravopys2012.htm | editor1-last = Мазніченко | editor1-first = Є.І. | editor2-last = Максименко | editor2-first = Н.М. | editor3-last = Осадча | editor3-first = О.В. | title = Український правопис | place = Київ | publisher = Наукова думка | year = 2012 | language = uk}} * {{Cite book | url = http://izbornyk.org.ua/pravopys/pravopys2015.htm | editor1-last = Мазніченко | editor1-first = Є.І. | editor2-last = Максименко | editor2-first = Н.М. | editor3-last = Осадча | editor3-first = О.В. | title = Український правопис | place = Київ | publisher = Наукова думка | year = 2015 | language = uk}} * {{Cite book | url = https://archive.org/details/masenko2005 | title = Українська мова у XX сторіччі - історія лінгвоциду. Документи і матеріяли | first1 = Лариса | last1 = Масенко | first2 = Віктор | last2 = Кубайчук | first3 = Орися | last3 = Демська-Кульчицька | place = Київ | publisher = Видавничий дім «Києво-Могилянська академія» | year = 2005 | isbn = 966-518-314-1 | language = uk}} * {{Cite book | url = http://lib.movahistory.org.ua/PRAWOPYS/Nimchuk_Istoriya_ukr_pravopysu_2004_OCR+Zmist.djvu | archive-url = https://web.archive.org/web/20150414183059/http://lib.movahistory.org.ua/PRAWOPYS/Nimchuk_Istoriya_ukr_pravopysu_2004_OCR+Zmist.djvu | archive-date = 2015-04-14 | last1 = Німчук | first1 = В.В. | last2 = Пуряєва | first2 = Н.В. | title = Історія українського правопису: XVI—XX століття. Хрестоматія | place = Київ | publisher = Наукова думка | year = 2004 | language = uk}} * {{Cite book | last = Огієнко | first = Іван | title = Історія української літературної мови | url = http://litopys.org.ua/ohukr/ohu.htm | place = Київ | publisher = Наша культура і наука | year = 2001 | orig-year = 1949 | language = uk | isbn = 966-7821-01-3}} * {{Cite book | url = http://r2u.org.ua/data/other/Норми%20української%20літературної%20мови,%20Синявський%20(1941).pdf | last = Синявський | first = Олекса | title = Норми української літературної мови | publisher = Українське видавництво | place = Ljviv | year = 1941 | language = uk}} * {{Cite book | url = http://litopys.org.ua/smotrgram/sm.htm | first = Мелетій | last = Смотрицький | title = Граматика слов’янська | year = 1979 | orig-year = 1619 | place = Київ | publisher = Наукова думка}} * {{Cite news | last = Чорновол | first = Ігор | title = Латинка в українському правописі: ретроспектива і perspektyva | url = http://www.ji.lviv.ua/n23texts/chornovol.htm | archive-url = http://archive.is/20120914033637/http://www.ji.lviv.ua/n23texts/chornovol.htm | archive-date = 2012-09-14 | newspaper = Незалежний культурологічний часопис «Ї» | issue = 2001/23 | language = uk}} * {{Cite book | url = https://elib.nlu.org.ua/object.html?id=11914 | title = Коротенька українська правопись | place = Біла на Підляшу | publisher = Друк. ”Рід. Слова” | year = 1917}} * {{Cite book | url = http://www.archive.org/details/naholovnishiprav00ukrauoft | title = Найголовніші правила українського правопису. Передрук із київського видання 1921 | place = Рівне на Волині | publisher = Волинське кооперативне видавництво | year = 1921 | language = uk}} * {{Cite web | url = https://mon.gov.ua/storage/app/media/zagalna%20serednya/%202019.pdf | archive-url = https://web.archive.org/web/20190603121857/https://mon.gov.ua/storage/app/media/zagalna%20serednya/%202019.pdf | archive-date = 2019-06-03 | title = Український правопис 2019 | website = Міністерство освіти і науки України | language = uk}} * {{Cite book | editor-first = Volodymyr | editor-last = Kubijovyč | year = 1963 | chapter = Ukrainian Writing and Orthography | title = Ukraine: A Concise Encyclopædia, vol. 1 | pages = 511–520 | place = Toronto | publisher = University of Toronto Press | isbn = 0-8020-3105-6 | language = en}}. * {{Cite book | last = Bringhurst | first = Robert | title = The Elements of Typographic Style (version 2.5) | pages = 262–264 | year = 2002 | place = Vancouver | publisher = Hartley & Marks | language = en | ISBN = 0-88179-133-4}} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://mova.gov.ua/storage/app/sites/19/2024/_2019.pdf | title = УКРАЇНСЬКИЙ ПРАВОПИС | website = Національна комісія зі стандартів державної мови | language = uk}} * {{Cite web | title = Український правопис | url = http://pravopys.kiev.ua/pravopys.aspx?SectionID=1 | archive-url = https://web.archive.org/web/20181028013415/http://pravopys.kiev.ua/pravopys.aspx?SectionID=1 | archive-date = 2018-10-28 | language = uk}} * {{Cite web | title = Порівняльна таблиця кириличних правописів | url = https://uk.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%97%D0%BD%D1%81%D1%8C%D0%BA%D0%B0_%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0#%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%96%D0%B2%D0%BD%D1%8F%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%86%D1%8F_%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%96%D0%B2 | website = uk.wikipedia.org | language = uk}} * {{-|Internet Encyclopedia of Ukraine:}} ** {{Cite web | url = http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\C\Y\Cyrillicalphabet.htm | title = Cyrillic script}} ** {{Cite web | url = http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\O\R\Orthography.htm | title = Orthography}} ** {{Cite web | url = http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\H\R\Hrazhdankaalphabet.htm | title = Hrazhdanka}} ** {{Cite web | url = http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages\K\U\Kulishivka.htm | title = Kulishivka}} ** {{Cite web | url = http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\M\A\Maksymovychivka.htm | title = Maksymovychivka}} ** {{Cite web | url = http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkPath=pages\P\A\Pankevychivka.htm | title = Pankevychivka}} ** {{Cite web | url = http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\Z\H\Zhelekhivka.htm | title = Zhelekhivka}} * {{Cite web | url = https://web.archive.org/web/20110522141812/http://ukrainskamova.org.ua/ | title = Українська мова, граматика, фонетика, лексика й фразеологія | language = uk}} * {{Cite web | url = https://www.rbardalzo.narod.ru/4/rus.html | title = Русское письмо (гражданка) | archive-url = https://web.archive.org/web/20190430182603/https://www.rbardalzo.narod.ru/4/rus.html | archive-date = 2019-04-30 | language = ru}} * {{Cite web | url = https://r2u.org.ua/pravopys/pravXXI/zmist.htm | title = Сторінка присвячена правописним проблемам, термінології | website = r2u.org.ua | language = uk}} * {{Cite web | url = https://r2u.org.ua/node/54 | title = O bukvah «ф», «фіта» i «тета» | website = r2u.org.ua | language = uk}} * {{Cite web | url = http://ukrmap.com.ua/services/kodeksi-ustalenoji-praktiki/ | title = Інструкції та кодекси усталеної практики з передачі географічних назв зарубіжних країн засобами української мови | archive-url = https://web.archive.org/web/20191018051354/http://ukrmap.com.ua/services/kodeksi-ustalenoji-praktiki/ | archive-date = 2019-10-18 | language = uk}} * {{Cite web | url = http://czyborra.com/charsets/cyrillic.html | title = The Cyrillic Charset Soup | author = Roman Czyborra | language = en}} * [http://ukrfonts.com/ Ukrajinske fonty]. * {{Cite web | url = http://latynka.tak.today/ | title = Ukrajinśka Latynka | archive-url = https://web.archive.org/web/20181228000120/http://latynka.tak.today/ | archive-date = 2018-12-28 | language = uk}} <!--- https://web.archive.org/web/20221001211220/https://latynka.tak.today/ ---> {{Kirilica}} {{Članok s zvězdoju}} [[Kategorija:Ukrajinsky jezyk]] [[Kategorija:Kirilica]] 4euyd738ylfl8d4z00wbnoldezdktm1 0 1874 44620 35715 2026-07-29T10:44:48Z IJzeren Jan 9 44620 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Ruśkyj Kalendar dla tych, szczo ne znajut' ruśkoho pyśma (1910).jpg|thumb|250px|Kalendar {{-|''Rusałka''}} (1910): «za tyh, ktori ne znajut rutensko pismo»]] '''Ukrajinska latinica''' ({{Jezyky|uk|українська латинка, українська латиниця}}) jest variant [[Latinica|latinskogo alfabeta]], prisposobjeny za pisanje [[Ukrajinsky jezyk|ukrajinskogo jezyka]]. Osoblivo v [[Galicija|Galiciji]] v 19. stolětju byli podimane proby za prěobračenje ukrajinskogo pravopisa v latinicu, medžu drugymi ukrajinskym naučnikom i svečennikom Josypom Lozynskym i češskym slavistom Josifom Jiračkom, ktore pričinili zavzete debaty i dvě tako nazyvajeme «Azbučne vojny». Podčas prvyh dvoh desetilětij [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]], v ktoryh vedena byla velika latinizacijna kampanija srěd menših jezykov Rosije, takože odbyvali se razgovory o vvedenju latinskogo pravopisa za ukrajinsky jezyk. V digitalnoj době pojavili se nove – seriozne i menje seriozne – prědloženja. Različaje se medžu ukrajinskoju latiniceju, prěznačenoju za samyh Ukrajincev, i [[Latinizacija ukrajinskogo jezyka|latinizacijeju ukrajinskogo jezyka]], prěznačenoju za medžunarodnu upotrěbu ljudami, ktori ne znajut kirilicu. == Historija == [[Fajl:Ruskoje wesile Lozińskoho (1835).jpg|thumb|{{-|Ruskoje wesile}} J. Lozynskogo (1835)]] Teksty v [[Rutensky jezyk|rutenskom jezyku]] pojavili se uže v prvoj polovině 16. stolětja.<ref>{{Cite book | last = Ісаєвич | first = Ярослав | title = Українське книговидання: витоки, розвиток, проблеми | url = http://litopys.org.ua/isaevych/is.htm | place = Львів | year = 2002 | chapter = Польськомовне і латинське друкарство | chapter-url = http://litopys.org.ua/isaevych/is19.htm | language = uk}}</ref>. Obseg upotrěby latinice v 17. i 18. stolětjah byl široky na [[Pravobrěžna Ukrajina|Pravobrěžnoj Ukrajině]], a teksty pečetane latinskym alfabetom daže byli až v [[Harkiv|Harkovu]].<ref name="cornovol">{{Cite journal | last = Чорновол | first = Ігор |title = Латинка в українському правописі: ретроспектива і perspektyva | journal = Незалежний культурологічний часопис «Ї» | year = 2001 | volume = 23 | url = http://www.ji.lviv.ua/n23texts/chornovol.htm | language = uk}}</ref>. Jednakože velika čest Rutenov, osoblivo ti povezani s [[Pravoslavje|pravoslavnymi]] kulturnymi obsrědinami, mněla, že nerazlučno svezana s rutenskym jezykom i kulturoju imaje byti [[kirilica]]. === Prědloženja i koristanje v 19. stolětju === [[Fajl:Азбука і Abecadlo полемічний твір М Шашкевича проти латинки виданий у Перемишлі в 1836 році.jpg | thumb | Odgovor Marijana Šaškevyča]] V 19. stolětju razne osoby v Galiciji, ktora onogda byla čest [[Avstrija|kraljevstva Avstrije]], silili se za vvedenje latinskogo alfabeta za pisanje ukrajinskogo jezyka. Na početku stolětja byli srěd njih Avgust Ljudvig Šlecer ({{Jezyky|de|August Ludwig von Schlözer}}) i Josip Voltić, a něčto pozdněje i [[Jernej Kopitar]] i A. Pahmajer. V tečenju stolětja pytanje ukrajinskogo pravopisanja stalo vse bolje točkoju sporu, ne samo medžu Ukrajincami i Poljakami, ale takože vnutri ukrajinskyh obsrědin. V 1830-yh lětah napruženje dovedlo k gorkoj publičnoj debatě, znajemoj pod nazvoju «azbučna vojna» ({{Jezyky|uk|азбучна війна}}). ==== Azbučna vojna: prva faza ==== V 1833 g. Vaclav Zaleskyj publikoval sbornik poljskyh i ukrajinskyh narodnyh pěsnij, napečetany poljskymi bukvami. Po jegovomu mněnju kirilica byla kulturna oznaka, ktora odličala evropejsku civilizaciju od neevropejskoj.<ref>{{Cite book | last = Dwornik | first = Kamil | chapter = Słoweńska "abecedna vojna" i pierwsza ukraińska «азбучна війна» w Galicji – próba porównania | url = http://www.academia.edu/5365156/Słoweńska_abecedna_vojna_i_pierwsza_ukraińska_азбучна_війна_w_Galicji_próba_porównania | title = Slovanský svět: Známý či neznámý |editor1-first = Kateřina | editor1-last = Kedron | editor2-first = Marek | editor2-last = Příhoda | place = Praha, Červený Kostelec | publisher = Pavel Mervart | year = 2013 |series = Russia Altera. Dějiny, kultura, duchovnost | pages = 122 | isbn = 978-80-7465-063-5 | language = pl}}</ref> Vo vvodu pisal: <blockquote style="margin:1em 0; padding:0 32px;">''«Že jesm k tomu upotrěbil poljske haraktery, a ne glagoličske ili kiriličske, isto vsaky mene bude hvaliti. Isto bude čas, že vse slovjanske narody pokydnut te stare haraktery, ktore včlenjenu slovjanskoj kniževnosti v občej masu evropejskoj kniževnosti glavno stojet prěškodoju.»''<ref>{{Cite book | title = Pieśni polskie i ruskie ludu galicyjskiego | first = W. | last = Oleska | place = Lwów | year = 1833 | pages = XLIX}}</ref></blockquote> [[Fajl:Josyf_Lozynskyj.jpg | thumb | left | 160px | Josyp Lozynskyj]] Podobne opinije oglasili ukrajinsky naučnik i svečennik iz [[Ljviv|Ljvova]] Josyp Lozynskyj ({{Jezyky|pl|Josyp Łozyński}}, {{Jezyky|uk|Йосип Лозинський}}) i poljsko-ukrajinski romantični poeti kako [[Tomaš Padura]]. V 1834 g. Lozynskyj napisal članok «O vvedenju poljskogo alfabeta v rutensku pisemnost» ({{Jezyky|pl|O wprowadzeniu abecadła polskiego do piśmiennictwa ruskiego}}), a v 1835 g. vvedl svoje prědloženje v praktiku v sborniku zapadnoukrajinskyh svatbenyh pěsnij i obredov, {{-|Ruskoje wesile}}.<ref>{{Cite book | first = J. | last = Łoziński | title = Ruskoje wesile | place = Przemyśl | year = 1835 | language = uk}}</ref> Jegova latinica byla imenovana njim {{-|«abecadło»}}, byla osnovana na poljskom pravopisu (koristajuči napr. digrafy '''{{-|sz}}''', '''{{-|cz}}''' i '''{{-|ch}}''', a takože bukvu '''{{-|w}}''') i bazovala se glavno na fonetičnyh principah, ale takože sodrživala etimologične elementy, napriklad bukvy '''{{-|i}}''', '''{{-|é}}''' i '''{{-|ó}}''', vse izgovorjene kako {{MFA|i}}, ale prva od [[Staroslovjansky jezyk|staroslovjanskogo]] '''{{-|ѣ}}''', vtora od staroslovjanskogo '''{{-|e}}''', tretja od staroslovjanskogo '''{{-|о}}'''. Ačekoli někoji ukrajinski i poljski aktivisti podpirali tu ideju, ona ne dobyla široko priznanje. Medžu inymi protestovali protiv njej prědteče ukrajinskoj kniževnosti kako Markijan Šaškevyč<ref>{{Jezyky|pl|Azbuka i abecadło}}. {{Cite web | first = Маркіян | last = Шашкевич | title = Статті | url = http://izbornyk.org.ua/zahpysm/zah06.htm | website = Ізборник | access-date = 2025-05-10 | language = uk}}</ref>, Josyp Levyckyj<ref>{{Jezyky|pl|Odpowiedź na zadanie o wprowadzeniu abecadła polskiego do piśmiennictwa ruskiego}}</ref> i Denys Zubryckyj.<ref>{{Jezyky|pl|Apologia Cyryliki czyli Azbuki ruskiej}}</ref> Mimohodom, sam Lozynskyj pozdněje napisal na [[Poljsky jezyk|poljskom jezyku]] gramatiku rutenskogo jezyka, v ktoroj uže priměnil kirilicu, da by razrěšil problem, že [[Crkovnoslovjansky jezyk|crkovnoslovjanska]] kirilica ne byla prisposobjena ukrajinskomu jezyku, ktory v 19. stolětju načel razvivati se na osnově jezyka naroda. Ale ačekoli pohvalil ju [[Jernej Kopitar]], ni prva, ni vtora redakcija ne byla napečetana. V slučaju prvogo izdanja pričina bylo to, že Lozynskyj uže zajmal se drugymi raziskyvanjami, v slučaju drugogo rukopis ne prěšel črěz ljvivsku cenzuru. V poslědnjih lětah svojego žitja Lozynskyj prěšel v sovsim drugy («starorussky») směr i načel koristati i propagovati [[jazyčje]].<ref>{{Cite news | url = https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=klw&datum=18890814&query=%22j%C3%B3zef+%C5%82ozi%C5%84ski%22&ref=anno-search&seite=4 | title = Zmarli | newspaper = Kurier Lwowski | date = 1889-08-14 | pages = 4 | language = pl | access-date = 2025-05-12}}</ref> {| style="border-color:#000000; border-width:1px; border-style:solid; border-collapse:collapse; background-color:#F8F8EF; text-align: center; width: 70%;" |+ '''{{-|«Abecadło»}} Josypa Lozynskogo''' |- align="center" style="height:2.5em;" | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|A}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|B}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|C}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ć}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ch}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Cz}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|D}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ď}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|E}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|É}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''А''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Б''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ц''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ць''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Х''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ч''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Д''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Дь''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Е''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''І''}} {{Ref|1|1}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|F}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|G}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|H}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|I}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|J}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|K}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|L}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ł}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|M}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|N}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ф''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ґ''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Г''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''І''}} {{Ref|2|2}}, {{-|''Ї''}} {{Ref|6|6}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Й''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''К''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ль''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Л, Ў''}} {{Ref|4|4}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''М''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Н''}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ń}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|O}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ó}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|P}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|R}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|R’}} {{Ref|5|5}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|S}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ś}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Sz}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Szcz}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Нь''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''О''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''І''}} {{Ref|3|3}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''П''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Р''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Рь''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''С''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Сь''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ш''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Щ''}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|T}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ť}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|U}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|W}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Y}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Z}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ź}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ż}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Т''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ть''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''У''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''В''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''И''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''З''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Зь''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ж''}} |} <div style="font-size:85%;"> '''Primětky:''' # {{Note|1}} Zaměsto '''{{-|і}}''' od staroslovjanskogo '''{{-|e}}''': ''{{-|méd, nés, rék}}''. # {{Note|2}} Zaměsto '''{{-|і}}''' od staroslovjanskogo '''{{-|ѣ}}''': ''lis''. Takože za označenje smekčenja medžu suglaskoju i samoglaskoju: ''{{-|jajcia, Marysia, soncia}}''. # {{Note|3}} Zaměsto '''{{-|і}}''' od staroslovjanskogo '''{{-|о}}''': ''{{-|Bóh, kóń, zlóśť, wón, stół, sposób, póznaty}}''. # {{Note|4}} Poněkogda poslě samoglasok: {{-|''był, łapał, opysał, perekonał''}}. # {{Note|5}} Tradicijny galicijsky izgovor mekkogo '''{{-|р}}''' odličaje go od drugyh palatalizovanyh zvukov (v sučasnoj kirilici koristaje se apostrof za prědavanje tutoj specifiky, napr. {{-|''пор'ядок''}}). Lozynskyj takože koristal apostrof za tutu osoblivost, daže prěd samoglaskami: {{-|''powtar'aje'', ''por'adku''}}. # {{Note|6}} Samo poslě samoglasok: {{-|''swo'''i'''m''}} (izključenje jest početočna bukva '''{{-|ї}}''' korenja prěd prědrastkoju, napr. {{-|''po'''ji'''du''}}). </div> ==== Azbučna vojna: vtora faza ==== [[Fajl:Ueber den Vorschlag, das Ruthenische mit lateinischen Schriftzeichen zu schreiben.png | thumb | «Prědloženje» J. Jirečka (1859), v ktorom prědstavjaje svoj projekt latinice za rutensky (ukrajinsky) jezyk]] V 1859 g. naměstnik Galicije, poljsky aristokrat graf Agenor Romuald Goluchowski, podjel probu vvedenja v ukrajinske školy latiničskogo pravopisa, razrabotanogo češskym slavistom [[Josif Jireček|Josifom Jirečkom]]. Projekt Jirečka, publikovany v tomže godu avstrijskym ministerstvom religije i prosvěty v [[Viena|Vieně]],<ref name="vorschlag">{{Cite book | last = Jireček | first = Josef | title = Über den Vorschlag, das Ruthenische mit lateinischen Schriftzeiсhen zu schreiben | publisher = K.u.K. Ministerium für Cultus und Unterricht | place = Wien | year = 1859}}</ref> bazoval na [[Češsky jezyk|češskom]] pravopisu (bukvy {{-|č}}, {{-|š}}, {{-|ž}}, {{-|dž}}) s někojimi bukvami pozajetymi iz [[Poljsky jezyk|poljskogo]] ({{-|ś}}, {{-|ć}}, {{-|ź}}, {{-|ń}}), razširjenymi na vse ukrajinske palatalizovane suglasky ({{-|ť}}, {{-|ď}}, {{-|ľ}}, {{-|ŕ}}). Jireček mněl, že nestabilny, nekodifikovany jezyk ne može jestvovati kako moderno srědstvo komunikacije i zato trěba go odděliti od arhaičnyh, crkovnoslovjanskyh vlivov: <blockquote style="margin:1em 0; padding:0 32px;">''«Zdravy razvoj rutenskoj literatury najde v koristanju latinskogo pisma najsilnějši podpor. Poka rusini pišut i pečetajut kiriliceju, bude u njih vsegda izjavjati naklonnost k crkovnoslovjanskomu, a posrědnje takože russkomu, i samo jestvovanje rutenskoj literatury prosto bude pytanje.»''<ref name="chornovol">{{Cite magazine | first = Ігор | last = Чорновол | url = http://www.ji.lviv.ua/n23texts/chornovol.htm | title = Латинка в українському правописі: ретроспектива і perspektyva] | magazine = Незалежний культурологічний часопис «Ї» | year = 2001 | issue = 23 | language = uk | access-date = 2025-05-12}}</ref></blockquote> Po mněnju Jiračka samo latinica može prěduprěditi taku katastrofu, ibo: <blockquote style="margin:1em 0; padding:0 32px;">''«kiriličsku azbuku prisposobiti k potrěbam živogo rutenskogo jezyka ne jest možno, zatože ona samo podhodi mrtvomu crkovnoslovjanskomu jezyku, to znači prostěje i legše bude prějdti na latinicu, prisposobivši ju specialnym sposobom rutenskomu jezyku.»''<ref name="vorschlag" /></blockquote> Tym ne menje ne udalo se Jirečku uběditi značnu čest ukrajinskoj inteligencije k svojej ideji. Sam podpor Goluhovskogo byl dostatočny, da by Ukrajinci viděli v njej slědujuču probu polonizacije ili v najlěpšim slučaju češsku usilje k hegemoniji srěd Slovjanov v avstrijskom cěsarstvu. Protesty byli nadobyčajno silne i nakonec avstrijsko ministerstvo odstupilo o daljšego propagovanja latinice v 1861 g.<ref name="cornovol" /> Ukrajinske knigy dalje byli publikovane kiriliceju, a latinica byla koristana samo v specialnyh izdanjah «za tyh, ktori čitajut samo poljsky» v Halyču, Podlěsju i Helmu. {| style="border-color:#000000; border-width:1px; border-style:solid; border-collapse:collapse; background-color:#F8F8EF; text-align: center; width: 70%;" |+ '''<big>Alfabet Josifa Jiračka</big>''' |- align="center" style="height:2.5em;" | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|A}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|B}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|C}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ć}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Č}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ch}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|D}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ď}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Dz}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Dź}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''А''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Б''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ц''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''ЦЬ''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ч''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Х''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Д''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''ДЬ''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Дз''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Дзь''}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Dž}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|E}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ě}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|F}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|G}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|H}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|I}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|J}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|K}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|L}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Дж''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Е''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Є''}} {{Ref|4|1}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ф''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ґ''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Г''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''І''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''(Й)''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''К''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Л''}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ľ}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ł}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|M}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|N}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ń}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|O}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|P}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|R}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ŕ}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|S}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Л(Ь)''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Л''}} {{Ref|5|2}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''М''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Н''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''НЬ''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''О''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''П''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Р''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''РЬ''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''С''}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ś}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Š}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Šč}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|T}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ť}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|U}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ü}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|V}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|W}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|X}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''СЬ''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ш''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Щ''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Т''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''ТЬ''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''У''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''і''}} {{Ref|6|3}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''В''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''В''}} {{Ref|7|4}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Кс''}} {{Ref|7|4}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Y}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Z}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ź}} | style="font-size: 1.4em; width: 10%; font-family: serif;" | {{-|Ž}} |- align="center" style="height:2.5em;" | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''И''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''З''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''ЗЬ''}} | style="text-align: center; font-size: 1.2em; font-family: serif;" | {{-|''Ж''}} |} <div style="font-size:85%;"> '''Primětky:''' # {{Note|4}} Za označenje {{-|'''є'''}} zaměsto {{-|'''я'''}} v zapadnoukrajinskyh narěčjah ({{-|''ім'я&nbsp;— імє''}}). Pravilo: koristaje se jedino tamo, kde staroslovjansky imaje {{-|'''ѧ'''}} ili poljsky imaje {{-|'''ę'''}}: {{-|''сягнути&nbsp;&rarr; сєгнути&nbsp;&rarr; sěhnuty, дякувати&nbsp;&rarr; дєковати&nbsp;&rarr; děkovaty, щастя&nbsp;&rarr; щєстє&nbsp;&rarr; ščěstje, дев'ять&nbsp;&rarr; девєт&nbsp;&rarr; devěť, в'язати&nbsp;&rarr; вєзати&nbsp;&rarr; vězaty, м'ясо&nbsp;&rarr; мєсо&nbsp;&rarr; měso, святий&nbsp;&rarr; швєтий&nbsp;&rarr; švětyj, ряд&nbsp;&rarr; рєд&nbsp;&rarr; rěd, ім'я&nbsp;&rarr; імє&nbsp;&rarr; imě, гуся&nbsp;&rarr; гусє&nbsp;&rarr; husě, ся&nbsp;&rarr; сє&nbsp;&rarr; sě''. Jednakože pravilo jest nedoslědno, napr. {{-|''п'яний&nbsp;&rarr; pjenyj''}} і ''{{-|pjanyj}}''. # {{Note|5}} Za označenje {{-|'''л'''}} v praslovjanskoj kombinaciji {{-|'''ъl'''}} prěd suglaskoju ({{-|''vołk''}}), ili na koncu sloga ({{-|''oreł, düł, vüł, dołhyj, tołstyj, był, plił''}}), ili prěd suglaskoju, ktora zaključaje slog ({{-|''tołk, dołh''}}), osoblivo v slučaju mužskyh imennikov s konečnym {{-|''л''}} i mužskyh form prošlogo časa ({{-|''pochodył''}}). # {{Note|6}} Za označenje {{-|'''і'''}} od staroslovjanskogo {{-|'''о'''}} (Jireček različal medžu {{-|'''і'''}} od {{-|'''о'''}}, {{-|'''е'''}} i {{-|'''ѣ'''}}. Tutoj zvuk izgovarjaje se kako zaokrugljen {{-|'''і'''}} ({{-|''кість&nbsp;&rarr; küsť, гвіздь&nbsp;&rarr; hvüźď''}}). # {{Note|7}} Samo v čudžih slovah. </div> ==== Vně Galicije ==== [[Fajl:Molitvennik_dlyá_gyitej_(1904).jpg | thumb | Molitovnik za děti {{-|«Ánhel Hoszpodeny»}} (Užhorod, 1904), napisany [[Madjarsky jezyk|madjarskym]] pravopisom]] [[Fajl:У_полі,_гей,_у_полі!_(рукопис_Федьковича).jpg | thumb | Poema {{-|''Hej u poly, u poly!''}} Fedkovyča]] Daže v rosijskoj česti Ukrajiny byl podpor za latinizaciju ukrajinskogo jezyka kako srědstvo umenšenja russkyh vlivov. Napriklad 1844 g. byla izdana rukopisnu versija «Kobzara» [[Taras Ševčenko|Tarasa Ševčenka]] v poljskoj transkripciji, s pravkami samogo avtora.<ref>{{Cite web | url = http://kobzar.ua/item/show/4814 | title = Портал Шевченка | website = kobzar.ua | language = en | access-date = 2025-05-12}}</ref> V srědině stolětja poet Tomaš (Tymko) Padura, prědstavitelj ukrajinskoj školy poljskogo Romantizma, takože pisal svoje ukrajinskojezyčne tvory na osnově poljskogo alfabeta. A v 1859 g. izvěstny hirurg Mykola Pyrohov napisal projekt ukrajinskogo učebnika napisanogo poljskoju latiniceju, ktory jednakože byl odkydnuty vladoju.<ref>{{Cite web | url = https://www.istpravda.com.ua/articles/2021/04/7/159284/ | title = Українська латинка в царській Росії? | publisher = Історична правда | date = 2021-04-07 | first = Ярослав | last = Сумишин | archive-url = https://web.archive.org/web/20220627051828/https://www.istpravda.com.ua/articles/2021/04/7/159284/ | archive-date = 2022-06-27 | access-date = 2025-05-12}}</ref> Nakonec v 1882 g. [[Myhajlo Drahomanov]] izdal versiju «Marije» [[Taras Ševčenko|Tarasa Ševčenka]] na latinici.<ref>{{Cite web | url = http://diasporiana.org.ua/wp-content/uploads/books/18454/file.pdf | title = Marija, maty Isusowa. Wirszy Tarasa Szewczenka z uwahamy M. Drahomanowa | place = Ženeva | year = 1882 | archive-date = 2019-07-31 | archive-url = https://web.archive.org/web/20190731220111/http://diasporiana.org.ua/wp-content/uploads/books/18454/file.pdf}}</ref> Jegov vlastny projekt za reformu kirilice (tako nazyvajema ''drahomanivka'') umožnjaje prěhod iz jednoj sistemy v drugu posrědstvom prostoj zaměny znakov. Latinica takože byla koristana v ukrajinskyh publikacijah v [[Rumunija|rumunskyh]] regionah Besarabija, Bukovina i Dobrudža, a takože na Zakarpatju, ktoro onogda naležala [[Vugrija|Vugriji]]. Ukrajinsky poet Osyp-Jurij Fedkovyč iz Bukoviny, pisal ukrajinskoju latiniceju po prikladu hrvatskoj gajice, napr. v poemě {{-|''Hej u poly, u poly!''}}.<ref>{{Cite web | url = https://uk.wikisource.org/wiki/Hej_u_poly,_u_poly! | title = Hej u poly, u poly! | first = Осип-Юрій | last = Федькович | website = Vikiizvornik | access-date = 2025-05-12 | language = uk}}</ref> === V Sovětskom sojuzu === V 1920-yh i 1930-yh lětah v [[Sovětsky sojuz|Sovětskom sojuzu]] byla vedena kampanija za latinizaciju, vslěd ktoroj ok. 70 jezykov prěključilo se na pravopis osnovany na latinskom alfabetu (najčestěje menše jezyky Rosije, ktore raněje byli pisane arabskym pismom ili ne iměli silnu kniževnu tradiciju). Ačekoli ukrajinsky jezyk (zajedno s russkym i bělorusskym) byl izključeny iz kampanije, odbyvali se diskusije o prědmetu. V 1923 g. pisatelj Serhij Pylypenko napisal {{-|«Odvertyj lyst do vsix, xto cikavyt's sja cijeju spravoju», v ktorom propagoval prěhod ukrajinskogo na latinicu.}}<ref>{{Cite magazine | title = Odvertyj lyst do vsix, xto cikavyt's sja cijeju spravoju | magazine = Червоний шлях | issue = № 6—7, Х, 1923 | pages = 267—268 | url = https://zbruc.eu/node/76798 | language = uk}}</ref> Podčas Vseukrajinskoj pravopisnoj konferencije v [[Harkiv|Harkovu]] v 1927 g. jezykoznavci Majk Johansen, Borys Tkačenko i Mykola Nakonečnyj oficialno prědložili aktivno koristanje latinskogo alfabeta kako čest pravopisa. Poslě dvudnevnoj diskusije bylo glasovanje, s rezultatom: 20 glasov za, a 25 protiv. Pozdněje vsi zapadli žrtvami stalinskogo terora: Pylypenko (1934), Johansen i Tkačenko (1937) byli razstrěljeni, a Tkačenko osudženy na pet lět izgnanja. V tomže samom periodu latinica poněkogda byla koristana v ukrajinskojezyčnyh publikacijah v [[Poljska|Poljskě]], [[Čehoslovakija|Čehoslovakiji]] i [[Rumunija|Rumuniji]]. === Sučasnost === Dnešnjego dnja za pisanje ukrajinskogo jezyka oficialno koristaje se samo kiriličsko pismo. Jestvujut oficialne standardy [[Latinizacija ukrajinskogo jezyka|latinizacije]], ktore sut prěznačene za ljudi, ktori ne čitajut kirilicu, i služet za prědavanje ukrajinskyh vlastnyh imen i nazv na medžunarodnyh dokumentah. Pod koncem 20. stolětja obnovili se diskusije o potrěbě polnocěnnoj ukrajinskoj latinice. Glavne pytanja v njih tyčut se formy i obsega takogo alfabeta. Sut napriklad myslji o vvedenju latinice kako drugogo alfabeta. Taka situacija jestvuje v [[Srbija|Srbiji]], kde paralelno funkcionovanje dvoh alfabetov ne dovedlo ni k upadku jezyka i kultury, ni k izčezanju kirilice, ale ulegšaje Srbam kontakty s Zapadom. Sut takože ti, ktori nadyhajut se uspěšnym prěhodom v latinicu v [[Azerbajdžan]]u, [[Uzbekistan]]u i [[Moldavija|Moldaviji]]. Protivniki, iz drugoj strany, argumentujut o «tysečlětnom kulturnom naslědstvu» i izražajut strah, že tako razběženje ukrajinskogo i rosijskogo pravopisov može dovesti k poražkě pri vvodženju ukrajinskogo jezyka v rusifikovanyh čestah kraja – ačekoli privrženci ideji uvažajut, že efekt byl by obratny. V periodu poslě 1991 g. stvorjenyh bylo několiko novyh variantov ukrajinskoj latinice, ktore nemnožko poširili se v internetu i kulturologičnyh časopisah, a sut rědko upotrěbjane. V 2000 Ivan Lučuk publikoval {{-|«Ukrajinska latynka. Korotkyj pravopys»}}.<ref>{{Cite book | url = https://shron1.chtyvo.org.ua/Luchuk_Ivan/Ukrajinka_latynka_Korotkyj_pravopys.pdf | first = Ivan | last = Lučuk | title = Ukrajinska latynka. Korotkyj pravopys | year = 2000 | publisher = Класика | language = uk}}</ref> Tutoj (neoficialny) pravopis, nazyvajemy ''lučukivkoju'', jest shodny na Jiračkov projekt: osnova jest češsky pravopis, s koristanjem několikyh slovačskyh ({{-|ľ, ŕ}}) i poljskyh ({{-|ć, ń, ś, ź}}) bukv, a takože s zaměnoju {{-|ch}} v {{-|x}}. On regularno koristaje s v časopisu {{-|«Ї»}}. Jaroslav Myhajlyšyn opisyvaje drugy, uproščeny variant latinice, osnovany na hrvatskoj ''gajevici'': koristaje samo tri nestandardne bukvy ({{-|č, š}} i {{-|ž}}, a smekčenje označaje bukvoju '''{{-|j}}'''; kiriličsku '''{{-|х}}''' zaměnjaje na latinsku '''{{-|x}}'''.<ref>{{Cite magazine | url = https://www.ji-magazine.lviv.ua/luch/myxajlyshyn.htm | first = Ярослав | last = Михайлишин | title = Транслітерація чи латинська абетка для української мови | archive-url = https://web.archive.org/web/20120716183627/http://www.ji-magazine.lviv.ua/luch/myxajlyshyn.htm | archive-date = 2012-07-16 | language = uk | magazine = «Ї»}}</ref> Tutoj pravopis koristaje se na vebsajtu ''{{-|Nova Latynka}}''.<ref>{{Cite web | url = https://nova-latynka.livejournal.com/775.html | title = Nova Latynka | access-date = 2025-05-12}}</ref> == Priklady == Prvy kuplet [[Himn Ukrajiny|himna Ukrajiny]] glavnymi versijami ukrajinskoj latinice: {| class="wikitable" border="1" cellpadding="6" cellspacing="0" align="center" |+ |- ! style="background:#CFCFCF;" | ''Kirilica'' ! style="background:#CFCFCF;" | ''Projekt Lozynskogo'' ! style="background:#CFCFCF;" | ''Projekt Jirečka'' ! style="background:#CFCFCF;" | ''Projekt na osnově gajevice'' ! style="background:#CFCFCF;" | ''Oficialna narodna transliteracija'' |- | {{-|Ще не вмерла України ні слава, ні воля. <br/> Ще нам, браття молодії, усміхнеться доля. <br/> Згинуть наші воріженьки, як роса на сонці,<br/> Запануєм і ми, браття, у своїй сторонці.<br/><br/> Душу й тіло ми положим за нашу свободу<br/>І покажем, що ми, браття, козацького роду!}} | {{-|Szcze ne wmerła Ukrainy ni sława, ni wola.<br/> Szcze nam, brattia molodii, usmichneťsia dola.<br/> Zhynuť naszi woriżeńky, jak rosa na sonci,<br/> Zapanujem i my, brattia, u swoij storonci.<br/><br/> Duszu j tiło my położym za naszu swobodu,<br/> I pokażem, szczo my, brattia, kozaćkoho rodu.}} | {{-|Šče ne vmerla Ukrajiny ni slava, ni voľa.<br/> Šče nam, bratťa molodiji, usmichnet sě doľa.<br/> Zhynut naši vorüžeńky, jak rosa na sonci,<br/> Zapanujem i my, bratťa, u svojij storonci.<br/><br/> Dušu j tilo my položym za našu svobodu,<br/> I pokažem, ščo my, bratťa, kozaćkoho rodu.}} | {{-|Šče ne vmerla Ukrajiny ni slava, ni volja.<br/> Šče nam, brattja molodiji, usmixnetjsja dolja.<br/> Zhynutj naši voriženjky, jak rosa na sonci,<br/> Zapanujem i my, brattja, u svojij storonci.<br/><br/> Dušu j tilo my položym za našu svobodu,<br/> I pokažem, ščo my, brattja, kozacjkoho rodu.}} | {{-|Shche ne vmerla Ukrainy ni slava, ni volia.<br/> Shche nam, brattia molodii, usmikhnetsia dolia.<br/> Zghynut nashi vorizhenky, yak rosa na sontsi,<br/> Zapanuiem i my, brattia, u svoii storontsi.<br/><br/> Dushu y tilo my polozhym za nashu svobodu<br/>I pokazhem, shcho my, brattia, kozatskoho rodu.}} |- |} == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Literatura == * {{Cite book | last = Лесюк | first = М.П. | chapter = Азбучні дискусії в 30—40-х роках XIX ст. | title = Становлення і розвиток української літературної мови в Галичині | place = Івано-Франківськ | publisher = Місто НВ | year = 2014 | pages = 418 | isbn = 978-966-428-342-4 | language = uk}} * {{Cite journal | last = Чорновол | first = Ігор | title = Латинка в українському правописі: ретроспектива і perspektyva | journal = Незалежний культурологічний часопис «Ї» | year = 2001 | volume = 23 | url = http://www.ji.lviv.ua/n23texts/chornovol.htm | language = uk}} * {{Cite book | last = Dwornik | first = Kamil | chapter = Słoweńska "abecedna vojna" i pierwsza ukraińska «азбучна війна» w Galicji – próba porównania | url = http://www.academia.edu/5365156/Słoweńska_abecedna_vojna_i_pierwsza_ukraińska_азбучна_війна_w_Galicji_próba_porównania | title = Slovanský svět: Známý či neznámý |editor1-first = Kateřina | editor1-last = Kedron | editor2-first = Marek | editor2-last = Příhoda | place = Praha, Červený Kostelec | publisher = Pavel Mervart | year = 2013 |series = Russia Altera. Dějiny, kultura, duchovnost | pages = 119–126 | isbn = 978-80-7465-063-5 | language = pl}} * {{Cite web | url = http://starzaki.eu.org/~lukasz/suputnyk/_doc/Alfabet_ukrainski.pdf | first = Łukasz | last = Starzak | title = Alfabet ukraiński | language = pl}} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = http://www.latynka.org/ | title = Ukrajinśka Latynka}} * {{Cite web | url = http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\O\R\Orthography.htm | title = Orthography | website = Internet Encyclopedia of Ukraine}} * {{Cite web | url = http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\A\L\Alphabetwar.htm | title = Alphabet War | website = Internet Encyclopedia of Ukraine}} * {{Cite web | url = http://resource.history.org.ua/cgi-bin/eiu/history.exe?&I21DBN=EIU&P21DBN=EIU&S21STN=1&S21REF=10&S21FMT=eiu_all&C21COM=S&S21CNR=20&S21P01=0&S21P02=0&S21P03=TRN=&S21COLORTERMS=0&S21STR=Azbuchna_vijna | title = Азбучна війна | website = Енциклопедія історії України}} * {{Cite web | url = https://zbruc.eu/node/38124 | title = Україна-Ukraine-Ukrajina etc | website = Zbruč}} * {{Cite web | url = http://baltoslav.eu/lat/index.php?mova=pl&j=uk | title = Latynizator}} * {{Cite web | url = http://tran.comze.com/ukrainian_latin.html | archive-url = https://web.archive.org/web/20170415103645/http://tran.comze.com/ukrainian_latin.html | archive-date = 2017-04-15 | title = Konverter ukrajinśkoji latynky (proekt Serhija Meĺnyka)}} * {{Cite web | url = http://steen.free.fr/rtc/ruthenian.html | title = Latynka transliterator}} * {{Cite web | url = https://paiv.github.io/latynka/ | title = {{-|Ukraïnśka Latynka}}: razširjenje za prědgledača] (avtomatična transliteracija vebsajtov)}} * {{Cite web | url = http://latynka.tak.today/ | title = Ukrajinśka Latynka | archive-url = https://web.archive.org/web/20181228000120/http://latynka.tak.today/ | archive-date = 2018-12-28 | language = uk}} <!--- https://web.archive.org/web/20221001211220/https://latynka.tak.today/ ---> {{Članok s zvězdoju}} [[Kategorija:Ukrajinsky jezyk]] [[Kategorija:Latinica]] 21iqum37r4d78slghzvhich7w2ccj6n 0 1877 44621 35716 2026-07-29T10:46:02Z IJzeren Jan 9 44621 wikitext text/x-wiki {{Kartka jezyk | name = Ukrajinsky jezyk | nativename = * {{Jezyky|uk|Українська|uk|Українська мова}} | image = Idioma ucraniano.png | imagecaption = Razprostranjen‌je ukrajinskogo jezyka | states = [[Ukrajina]] | speakers = 33 milionov | date = 2016 | ref = <ref name="ethnologue">{{Cite web | url = https://www.ethnologue.com/language/ukr/ | archive-url = https://web.archive.org/web/20190331131148/https://www.ethnologue.com/language/ukr/ | archive-date = 2019-03-31 | title = Ukrainian | website = Ethnologue. Languages of the World | access-date = 2025-05-04 | language = en}}</ref> | script = * [[kirilica]] | official = * [[Ukrajina]] | standards = | agency = Nacionalna Akademija Nauk Ukrajiny | family = * [[Indoevropejske jezyky]] ** [[Baltoslovjanske jezyky]] *** [[Slovjanske jezyky]] **** [[Vozhodnoslovjanske jezyky]] }} '''Ukrajinsky jezyk''' ({{Jezyky|uk|Українська мова}}) jest narodny jezyk [[Ukrajinci|Ukrajincev]] i državny jezyk [[Ukrajina|Ukrajiny]]. Zajedno s [[Russky jezyk|russkym]], [[Bělorussky jezyk|bělorusskym]] i [[Rusinsky jezyk|rusinskym]] prinaleži [[Vozhodnoslovjanske jezyky|vozhodnoslovjanskym jezykam]], ktore sut čest slovjanskoj větvy [[Indoevropejske jezyky|indoevropejskoj jezyčnoj rodiny]]. Ukrajinsky imaje medžunarodne jezyčne kody <tt>'''{{-|uk}}'''</tt> ({{-|[[ISO 639-1]]}}) i <tt>'''{{-|ukr}}'''</tt> ({{-|[[ISO 639-2]]}} i {{-|[[ISO 639-3]]}}).<ref>{{Cite web | url = https://iso639-3.sil.org/code/ukr | title = Ukrainian [ukr] | website = SIL.org | access-date = 2025-05-05}}</ref> Boljšest nositeljev ukrajinskogo nahodi se v Ukrajině. Takože na ukrajinskom govoret v susědnyh državah ([[Bělorus]]i, [[Moldavija|Moldově]], [[Poljska|Poljskě]], [[Rosija|Rosiji]], [[Rumunija|Rumuniji]] i [[Slovakija|Slovakiji]]), a takože v inyh čestah světa s velikoju ukrajinskoju diasporoju, napr. v [[Kanada|Kanadě]], [[Sjedinjene štaty Ameriky|SŠA]] i [[Brazilija|Braziliji]]. Ukrajinsky jest rodny jezyk ponad 27 milionov ljudij, iz ktoryh 25 milionov živut v Ukrajině. Kromě togo, ok. 5,8 milionov ljudij imajut ukrajinsky kako drugy jezyk.<ref name="ethnologue" /> Kromě ukrajinskogo, v Ukrajině takože govorjene sut [[Russky jezyk|russky]], [[Krymskotatarsky jezyk|krymskotatarsky]], [[Rumunsky jezyk|rumunsky]], [[Madjarsky jezyk|madjarsky]], [[Bulgarsky jezyk|bulgarsky]], [[Poljsky jezyk|poljsky]], [[Němečsky jezyk|němečsky]], [[Bělorussky jezyk|bělorussky]], [[Slovačsky jezyk|slovačsky]], [[Grečsky jezyk|grečsky]], [[Arměnsky jezyk|arměnsky]], [[Gagauzsky jezyk|gagauzsky]] i [[Romsky jezyk|romsky]] jezyky. V jugovozhodnoj česti kraja prěvažaje russky, v sěverozapadnoj česti ukrajinsky. Suglasno prěpisu naseljen‌ja 2001 g. ukrajinsky jest rodny jezyk za 67,87&nbsp;%, a russky za 29,74&nbsp;% gradžanov Ukrajiny. Ukrajinsky jezyk proizhodi od [[starovozhodnoslovjansky jezyk|starovozhodnoslovjanskogo (drěvnerusskogo) jezyka]], na ktorom govorili v [[Kyjevska Rus|Kyjevskoj Rusi]]. Poslě razpada Kyjevskoj Rusi i Galičsko-Volynskogo knežstva jezyk na ozemjah sovrěmennoj Ukrajiny razvival se v formu, ktora jest znana kako rusky jezyk, ktory ukrajinci imenovali staroukrajinsky jezyk, a bělorusi starobělorussky jezyk. Razom s ruskym jezykom v crkovnyh službah takože koristali kyjevsky izvod [[crkovnoslovjansky jezyk|crkovnoslovjanskogo jezyka]]. Ukrajinsky jezyk imaje razprostranjen‌je s konca 17. stolětja, period osnovan‌ja ukrajinskoj [[Hetmanščina|Hetmanščiny]]. S 1804 goda do Ukrajinskoj vojny za nezaležnost ukrajinsky jezyk byl zabranjanym v školah [[Rosijska imperija|Rosijskoj imperije]], v ktoru vhodilo večinstvo ozemij sovrěmennoj Ukrajiny. Jezyk imal svobodnu upotrěbu i razvitu kniževnost i muziku v Zapadnoj Ukrajině, kde jego ne zabranjali. V [[Rosija|Rosijskoj imperiji]] pisemno koristan‌je ukrajinskogo jezyka (onogda nazyvanogo «malorosijskym narěčjem russkogo jezyka») bylo zabranjeno. Pod [[Sovětsky sojuz|sovětskoju]] vlastju jezyk dobyl veče uznan‌ja, ale vsekako byl v značno goršem položen‌ju v sravnjen‌ju s russkym. Kogda Ukrajina v 1991 g. stala nezavisna, ukrajinsky byl uznany jedinym služebnym jezykom državy, vslěd čego jego pozicija značno ulěpšila se. Jednakože v praktikě russky postojanno zajmaje važno město v vsakodnevnom žitju česti Ukrajiny. Pravdopodobno skoro 90 % ukrajinskogo naseljen‌ja vladaje oboma jezykami na priličnom uravnju. Mimohodom, u česti rosijskogo naseljen‌ja ješče prěvažaje ubědžen‌je, že ukrajinsky ne jest jezyk, ale russko narěčje. V poslědstvu jezyčno dělo jest silno obrěmenjeno politikoju. Ukrajinsky jezyk koristaje [[kirilica|kirilicu]] kako alfabet. On shranjaje vzajemnu razumlivost s [[bělorussky jezyk|bělorusskym jezykom]]. Standard ukrajinskogo jezyka dělaje Nacionalna akademija nauk Ukrajiny, glavno jej Institut ukrajinskogo jezyka, Ukrajinsky jezyčno-informacijny fond i Institut jezykoznavstva im. Potebni. == Terminologija == Nazva ''ukrajinsky'', v sučem značen‌ju, byla prvy raz koristana v 19. stolětju. V [[Rosijska imperija|Rosijskoj imperiji]] ukrajinsky jezyk byl znany pod nazvoju ''malorosijsky'', a v [[Galicija|Galiciji]] pod nazvoju ''rutensky''. Tuto poslědnje nazvan‌je može dovesti k zaměšan‌ju, ibo ono takože često koristaje se za [[Starorutensky jezyk|starorutensky]] (jezyk administracije [[Litva|Velikogo knežstva Litvy]]), a takože za dva male, srodne s ukrajinskym jezyky: [[Rusinky jezyk|karpatorusinsky]], govorjeny v [[Zakarpatska oblast|Zakarpatju]], [[Slovakija|Slovakiji]] i [[Poljska|Poljskě]], i [[Panonsko-rusinsky jezyk|panonsko-rusinsky]], govorjeny v byvšej [[Jugoslavija|Jugoslaviji]], prěd vsim v [[Vojvodina|Vojvodině]].<ref name="Bunčić">{{Cite book | first = Daniel | last = Bunčić | url = https://www.academia.edu/4678996 | title = Die ruthenische Schriftsprache bei Ivan Uževyč unter besonderer Berücksichtigung seines Gesprächsbuchs Rozmova/Besěda: Mit Wörterverzeichnis und Indizes zu seinem ruthenischen und kirchenslavischen Gesamtwerk | year = 2006 | place = München | publisher = Verlag Otto Sagner | pages = 39 | language = de}}.</ref> == Historija ukrajinskogo jezyka == [[Fajl:Сторінка з ініціалом арк.291 ПЄ.jpg|thumb|Stranica iz Peresopnyčskogo evangelja (srědina 16. stolětja): priklad literatury na starorutenskom (ili staroukrajinskom) jezyku]] === Od «Prostoj movy» do ukrajinskoj === Tako samo kako russky i bělorussky jezyky, ukrajinsky proizhodi iz [[Starovozhodnoslovjansky jezyk|starovozhodnoslovjanskogo jezyka]], ktory medžu 9. i 13. stolětjami byl govorjeny v [[Kyjevsky Rus|Kyjevskoj Rusi]]. V drugoj polovině tutogo perioda na teritorijah pozdnějšej Ukrajiny prve specifične oznaky ukrajinskogo jezyka stali vidime. Pozdněje na tyhže teritorijah razvival se [[starorutensky jezyk]], ktory onogda nazyvali «prostoju movoju» i nyně takože jest znany pod takymi nazvami kako «zapadny vozhodnoslovjansky», «staroukrajinsky» i «starobělorussky». Tutoj jezyk byl jezyk administracije [[Veliko knežstvo Litva|Velikogo knežstva Litvy]], ktorogo teritorija, kromě dnešnjej [[Litva|Litvy]], takože obsegala vsu [[Bělorus]] i veliku čest Ukrajiny. Poslě slitja velikogo knežstva Litvy s [[Poljska|Kraljevstvom Poljskoju]] v [[Republika oboh narodov|Republiku oboh narodov]] ({{Jezyky|pl|Rzeczpospolita}}, starorut. ''{{-|Рѣчъ Посполита}}'') v 1569 g. starorutensky jezyk postupno tratil značen‌je. [[Poljsky jezyk|Poljsky]] vse bolje stal jezyk vladajučej šljahty, čto takože dovedlo k postupnoj polonizaciji starorutenskogo jezyka. Mnogo slov bylo pozajetyh glavno iz poljskogo, ale takože iz [[Němečsky jezyk|němečskogo]], [[Češsky jezyk|češskogo]] i [[Latinsky jezyk|latinskogo]], vslěd čego onogdašnji ljudsky jezyk Ukrajincev stal vse bolje podobny [[Zapadnoslovjanske jezyky|zapadnoslovjanskomu]] i vse bolje oddaljal se od [[Russky jezyk|russkogo]] i [[Crkovnoslovjansky jezyk|crkovnoslovjanskogo]].<ref>{{Cite book | first = Yaroslav | last = Hrytsak | url = https://src-h.slav.hokudai.ac.jp/coe21/publish/no7_ses/chapter02.pdf | chapter = On Sails and Gales, and Ships Driving in Various Directions: Post-Soviet Ukraine as a Test Case for the Meso-Area Concept | editor-first = Kimitaka | editor-last = Matsuzato | title = Emerging meso-areas in the former socialist countries: histories revived or improvised? | year = 2005 | publisher = Slavic Research Center, Hokkaido University | pages = 57 | language = en}}</ref> Na polovině 17. stolětja jezyky Rusov i Ukrajincev uže razrastli se natoliko, že podčas prěgovorov medžu [[Bohdan Hmeljnyckyj|Bohdanom Hmeljnyckym]] i rosijskoju državoju, ktore v 1654 g. skončili se [[Perejaslavska rada|Perejaslavskym dogovorom]], potrěbni byli tolmači.<ref>{{Cite book | first = Nicholas | last = Chirovsky | title = On the Historical Beginnings of Eastern Slavic Europe: Readings | year = 1973 | place = New York | publisher = Shevchenko Scientific Society | pages = 184 | language = en}}</ref> V tomže samom periodu, v 1641 g., [[Ivan Uževyč|Ivan Petrovyč Uževyč]] napisal prvu gramatiku jezyka, iz ktorogo pozdněje vozniknuli ukrajinsky i bělorussky jezyky, pod nazvoju {{Lang|la|Grammatica sclavonica}}. Tuto dělo jednočasno bylo prva gramatika vozhodnoslovjanskogo jezyka.<ref>{{Cite web | url = http://resource.history.org.ua/cgi-bin/eiu/history.exe?Z21ID=&I21DBN=EIU&P21DBN=EIU&S21STN=1&S21REF=10&S21FMT=eiu_all&C21COM=S&S21CNR=20&S21P01=0&S21P02=0&S21P03=TRN=&S21COLORTERMS=0&S21STR=Gramatyka_Ivana_Uzhevycha | title = Граматика Івана Ужевича | work = Енциклопедія Історії України | language = uk | access-date = 2023-03-20}}</ref> V 18. stolětju starorutensky jezyk uže razpadl se v regionalne varianty: ukrajinsky, bělorussky i rusinsky.<ref name="Bunčić" /> === Voznikan‌je ukrajinskogo kniževnogo jezyka === Kniževny ukrajinsky jezyk vozniknul pod koncem 18. stolětje. Prvy miljny kamenj byla publikacija ''Enejidy'' [[Ivan Kotljarevskyj|Ivana Kotljarevskogo]] (1769–1838) v 1798 g. Tutoj pisatelj ako prvy koristal v literaturě čisty jezyk naroda v regionu vokrug [[Poltava|Poltavy]]. Jegov spektakl ''Natalka Poltavka'' iz 1819 g., napisany na tomže samom jezyku, takože iměl ogromny vliv na razvoj ukrajinskogo teatra. Takože mnogo važne byli tvory poeta [[Taras Ševčenko|Tarasa Ševčenka]] (1814–1861), ktory poslužival se ukrajinskym narěčjem regiona vokrug [[Kyjev]]a, ale v koristajemom njim jezyku takože koristal elementy iz starorutenskogo i crkovnoslovjanskogo. Onogda ukrajinsko kulturno žitje odigryvalo se glavno v centralnoj Ukrajině, ktora byla čest Rosijskoj imperiji. [[Zapadna Ukrajina]], ktora nikogda ne naležala Rosiji i od [[podělov Poljsky]] byla čest [[Habsburgska monarhija|Avstrija]], ješče byla nerazvita teritorija. Ta situacija izměnila se v drugoj polovině 19. stolětja. Veliki pisatelji kako [[Ivan Franko]] (1856–1916) i [[Lesja Ukrajinka]] (1871–1913) pričinili, že ukrajinsky kniževny jezyk razširil se zapadnoukrajinskymi dialektami.<ref name="pwn">{{Cite web | url = https://encyklopedia.pwn.pl/haslo/;3991026 | title = Ukraiński język | website = Encyklopedia PWN | language = pl | access-date = 2023-03-20}}</ref> Tvory vyše spomněnyh i drugyh osob demonstrujut narastajuču nacionalnu svědomost srěd ukrajinskyh intelektualov, ktora propadala od časa včlenjen‌ja kozačskogo [[hetmanat]]a Rosijeju. Tuto vozrodžen‌je projavilo se medžu inymi osnovan‌jem Bratstva Sv. Kirila i Metodija, založenogo folkloristom [[Mykola Kostomarov|Mykoloju Kostomarovom]], ktoro v lětah 1846–1847 bylo aktivno v Kyjevu.<ref>{{Cite book | first = Sogu | last = Hong | title = Mykola Kostomarov and Ukrainian Folklore | year = 1998 | place = Edmonton | publisher = University of Alberta | language = en}}</ref> Tuto bratstvo prvy raz priměnilo nazvan‌je «Ukrajinci» narodu i nazvan‌je «ukrajinsky» jezyku, po staroj nazvě kozačskoj domoviny: «Ukrajina», čto znači: "zemja na kraju". <gallery mode="packed" heights="200px"> Ivan Petrovich Kotlyarevsky 1.jpg | Ivan Kotljarevskyj<br />(1769–1838) Taras H. Shevchenko.jpg | Taras Ševčenko<br />(1814–1861) Іван Якович Франко.jpg | Ivan Franko<br />(1856–1916) Леся Українка.2.jpg | Lesja Ukrajinka<br />(1871–1913) Kostomarov 7.jpg | Mykola Kostomarov<br />(1817–1885) </gallery> === V devetnadsetom stolětju === ==== Rosijska imperija ==== [[Fajl:Валуєвський_циркуляр._Valuev_Circular.jpg|thumb|Valujevsky cirkular (1867)]] V Rosiji 19. stolětja podhod k izrazam ukrajinskoj kultury, a prěd vsim ukrajinskogo jezyka, byl mnogo podzirlivy, vslěd čego one v narastajučem stupnju byli podvrgane prěslědovan‌ju. Byl strah, že medlo razcvětajuča narodna svědomost u Ukrajincev mogla by podkopati jedinstvo rosijskoj državy. Da by zadržali toj proces, avtoritety v 1804 g. vozbranili ukrajinsky jezyk kako jezyk prosvěty i takože kako školny prědmet.<ref>{{Cite book | first = Jonathan | last = Steele | year = 1994 | url = https://archive.org/details/eternalrussiayel00stee/page/216/mode/2up | title = Eternal Russia : Yeltsin, Gorbachev, and the mirage of democracy | place = Cambridge | publisher = Harvard University Press | language = en | pages = 217}}</ref> V 1817 g. po ukazu cara byla zakryta [[Kyjevsko-Mohyljanska Akademija]], najstarějši universitet Vozhodnoj Evropy, ktora uže jestvovala od 1632 g. V 1863 g. Pjotr Valujev, onogdašnji ministr vnutrišnjih děl, razslal cirkularno pismo, v ktorom pisal, že ''«večinstvo malorusov sami dost glubinno dokazyvajut, že nikakogo oddělnogo malorosijskogo jezyka ne bylo, nemaje i byti ne može, i že jihno narěčje, upotrěbjajemo prostym narodom, jest tojže sam russky jezyk, izkaženy vlivom na njego Poljsky»''<ref>{{Cite journal | first = И. С. | last = Александровский | title = «Язык» или «наречие?» Полемика вокруг украинского языка в XIX в. | journal = Вестник МГОУ | issue = № 1 | year = 2009 |url = http://www.vestnik-mgou.ru/mag/2009/ist_i_pol_nauki/1/st6.pdf | archive-url = https://web.archive.org/web/20130421094900/http://www.vestnik-mgou.ru/mag/2009/ist_i_pol_nauki/1/st6.pdf | archive-date = 2013-04-21 | language = ru | pages = 51 | access-date = 2025-05-02}}</ref> Na osnově tutogo rěšen‌ja upotrěba ukrajinskogo jezyka byla zabranjena v religioznyh dělah i učebnikah; jezyk byl dozvoljeny samo v beletristikě.<ref>{{Cite web | url = https://ru.wikisource.org/wiki/Валуевский_циркуляр | title = Валуевский циркуляр | website = Vikiizvornik | language = ru | access-date = 2023-03-19}}</ref> V 1876 g. car [[Aleksandr II Romanov]] pošel ješče jedin krok dalje s ''Emskym ukazom'', ktorym vsake publikacije na ukrajinskom jezyku byli zabranjene, zajedno s koristan‌jem slova «Ukrajina».<ref>{{Cite web | url = https://ru.wikisource.org/wiki/Эмский_указ | title = Эмский указ | website = Vikiizvornik | language = ru | access-date = 2023-03-19}}</ref> ==== Avstro-Vugrija ==== V vozhodnoj [[Galicija|Galiciji]], ktora poslě [[podělov Poljsky]] byla čest [[Avstrija|Avstrije]] i od 1867 g. byla čest [[Avstro-Vugrija|Avstro-Vugrije]], Ukrajinci iměli veče svobody. Kogda bolje razvite narody (Němci, Madjari, Italijani, Poljaki i Čehi) povstali protiv absolutnoj monarhiji, režim iskal podpor u menje razvityh narodov, napr. Slovakov, Hrvatov i Ukrajincev. V padu Ukrajincev to dovedlo k snesen‌ju nenaviděnoj «panščiny»<ref>''Panščina'': prinudžen‌je seljanov, da by rabotali několiko dnjev v sedmici bezplatno na poljah vlastnika zemje.</ref>, a takože oficialnomu uznan‌ju «rutenskogo naroda», čto poslědovateljno dovedlo k bystromu razcvětu ukrajinskogo narodnogo, političnogo i kulturnogo žitja.<ref>{{Cite web | first = Jan | last = Van Steenbergen | url = http://steen.free.fr/oekrainers-in-polen.pdf | title = De Oekraïners in Polen als factor in de Pools-Oekraïense betrekkingen | year = 2007 | publisher = Universiteit van Amsterdam: doctoraalscriptie Oost-Europese Studies | pages = 26 | language = nl}}</ref> Ačekoli v drugoj polovině 19. stolětja odnošen‌ja s poljskym naseljen‌jem, ktoro vse vrěme dominovalo v Galiciji, byli vse bolje napružene, ukrajinsky jezyk byl tu v mnogo lěpšem položen‌ju neželi v Rosijskoj imperiji. Poslědovateljno, srědišče ukrajinskogo narodnogo dvižen‌ja prěsunul se v zapad. === V dvadesetom stolětju === [[Fajl:Ukrainians en.svg | thumb | Razprostranjen‌je ukrajinskogo jezyka na početku 20. stolětja]] ==== Kratky period nezavisnosti ==== Vslěd [[Prva vsesvětska vojna|Prvoj vsesvětskoj vojny]] došlo k [[Rosijska revolucija 1917 goda|Rosijskoj revoluciji]] v 1917 g. i razpadu [[Avstro-Vugrija|Avstro-Vugrskoj monarhije]]. V 1918 g. i [[Ukrajinska narodna republika]] (UNR) i [[Zapadnoukrajinska narodna republika]] (ZUNR) proglasili nezavisnost, poslědovateljno od Rosije i Avstrije, a v 1919 g. sjedinili se v jednu nezavisnu ukrajinsku državu. Ačekoli nakonec okazalo se, že tuta država ne iměla dolgo žitje, v tutom periodu byla ustanovjena obširna sistema ukrajinskojezyčnogo obrazovan‌ja, i ukrajinska kniževnost mogla procvětati kako nikogda raněje.<ref>{{Cite book | first = Laada | last = Bilaniuk | title = Contested Tongues: Language Politics and Cultural Correction in Ukraine | year = 2006 | publisher = Cornell Univ. Press | pages = 78 | language = en}}</ref> ==== Sovětsky sojuz ==== [[Fajl:Ukposter.jpg | thumb | Priklad «[[Korenizacija|korenizacije]]»: propaganda za [[Črvena armija|Črvenu armiju]] iz 1921 g.]] Okupacija Ukrajiny [[Črvena armija|Črvenoju armijeju]], a potom vstupjen‌je [[Ukrajinska sovětska socialistična republika|Ukrajinskoj sovětskoj socialističnoj republiky]] v [[Sovětsky sojuz]] oznamenovali konec ukrajinskoj nezavisnosti, čto jednakože ne označalo konec ukrajinizacije, ktora byla započeta několiko lět raněje. V tečen‌ju 1920-yh lět politika [[Boljševizm|boljševikov]] byla osnovana na naměru, da by ubědžali k sobě dvižen‌ja narodnyh menšinstv aktivnym prijan‌jem jih jezykov i ustanovjen‌jem na tyh jezykah sistem obrazovan‌ja. Tuta politika oprěděljaje se slovom «korenizacija» i jej glavny cělj bylo propagovan‌je [[komunizm]]a pod devizom «narodno po formě, socialistično po sodržan‌ju». To ne dějalo se iz čistoj ljubve za jezyky i kultury narodnyh menšinstv, ale zatože nacionalizm byl tretovany kako začasny, podstrěkany [[Buržuazija|buržuazijeju]] vrědny vliv: s približen‌jem idealnogo komunističnogo spoločenstva razliky medžu narodami avtomatično by prěstali odigryvati rolju, a psevdo-nezavisne republiky avtomatično by slili se v jednu komunističnu vsesvětsku imperiju.<ref>{{Cite web | first = Jan | last = Van Steenbergen | url = http://steen.free.fr/oekrainers-in-polen.pdf | title = De Oekraïners in Polen als factor in de Pools-Oekraïense betrekkingen | year = 2007 | publisher = Universiteit van Amsterdam: doctoraalscriptie Oost-Europese Studies | pages = 52 | language = nl}}</ref> [[Fajl:Шумський_О.jpg | thumb | left | 130px | Oleksandr Šumskyj<br />(1890–1946)]] [[Fajl:Skrypnyk_Mykola.jpg | thumb | left | 130px | Mykola Skrypnyk<br />(1872–1933)]] V Ukrajinskoj sovětskoj socialističnoj republikě tuta politika dovedla k pojavjen‌ju mnogyh učebnyh materialov na ukrajinskom i široko organizovanoj sistemy ukrajinskojezyčnogo publičnogo obrazovan‌ja. To pričinilo značno ulěpšen‌je sposobnosti srěd naseljen‌ja k čitan‌ju i pisan‌ju, a takože prěseljen‌je ukrajinskogovorečih ljudij iz selskyh městnostij v grady. Važnu rolju v tutom procesu igrali dva ukrajinski boljševiki, ktori obadva v 1920-yh lětah byli ministry obrazovan‌ja: [[Oleksandr Šumskyj]] i [[Mykola Skrypnyk]]. [[Fajl:UkrSchool.jpeg|thumb|Demonstracija v 1989 g. protiv [[Rusifikacija|rusifikaciji]]: «Ukrajinskym dětam ukrajinsku školu!»]] Politika ukrajinizacije naglo skončilo se na koncu 1932 g. i na početku 1933 g. Obrazovan‌je, medija, knigy i druge publikacije byli prinudžene prěključiti na russky, ibo tutčas ukrajinsky jezyk byl uvažany zagrožen‌jem, izrazom «ukrajinskogo buržuaznogo nacionalizma». Pod režimom [[Iosif Stalin|Iosifa Stalina]] prěvažajuče večinstvo ukrajinskoj inteligencije, vključno s oddělami komunističnoj partije, ktore raněje byli odgovorne za politiku ukrajinizacije, bylo izčiščeno i usmrčeno. Teror dosegnul zenit v času [[Holodomor]]a, v ktorom milionam Ukrajincev bylo odbrano žitje, i byl prodolženy podčas velikyh čistok 1930-yh lět. Jednočasno, kako čest politiky [[Rusifikacija|rusifikacije]], miliony rabotnikov iz Rosije byli pobudženi, da by prěselili se v industrializovane česti Ukrajiny. Malo ostalo iz odnositeljnoj avtonomije, ktoru republika ješče iměla v 1920-yh lětah. Ačekoli ukrajinsky jezyk ne byl zabranjeny i dalje služil oficialnym jezykom Ukrajinskoj sovětskoj socialističnoj republiky, tuta realnost jestvovala samo na papiru, ibo russky byl jediny jezyk dopuščeny za upotrěbu v naukě i državnyh medijah. V času [[Vtora vsesvětska vojna|Vtoroj vsesvětskoj vojny]] tojže sam obrazec byl priměnjeny v Vozhodnoj Galiciji, ktora najprvo byla okupovana Sovětskym sojuzom, a potom včlenjena v Ukrajinsku sovětsku socialističnu republiku: poslě kratkogo perioda ukrajinizacije, cěljenoj glavno protiv poljskomu naseljen‌ju, velika čest ukrajinskyh intelektualov byla ubityh, načela se borba s ukrajinskym jezykom, a na početku 1950-yh lět nastupila politika rusifikacije. Poslě smrti Stalina nastupil period odnositeljnoj svobody, glavno v lětah 1963–1972, kogda [[Petro Šelest]] byl prvy sekretar [[Komunistična partija Ukrajiny|Komunističnoj partije Ukrajiny]]. Šelest byl tipičny prědstavitelj započetogo [[Nikita Hruščov|Nikitoju Hruščovom]] «tajan‌ja». Jegova politika kako vodž ukrajinskoj partije byla silno napravjena na vlastne ukrajinske interesy: on govoril o «krasě ukrajinskogo jezyka», silil se za ukrajinizaciju obrazovan‌ja i kultury, a kromě togo, dozvolil isty stupenj městnoj i ekonomičnoj avtonomije.<ref>{{Cite web | first = Петро | last = Кралюк | url = https://www.radiosvoboda.org/a/30656654.html | title = Українізація від Петра Шелеста. Він намагався утверджувати українську ідентичність | website = Radio Svoboda | date = 2020-06-08 | language = uk | access-date = 2023-03-15}}</ref> Jednakože tuta politika pričinila spor s [[Leonid Brežnev|Leonidom Brežnevom]] i v 1972 g. Šelest byl izvoljnjeny, zatože mněn‌jem sovětskogo rukovodstva on byl prělagodny v odnošen‌ju k ukrajinskomu nacionalizmu. Za časov jegovogo naslědnika, [[Volodymyr Ščerbyckyj|Volodymyra Ščerbyckogo]], rusifikacija i gnet ukrajinskogo jezyka i kultury narastali. Vslěd tutoj politiky mnogi Ukrajinci načeli vozpityvati svoje děti na russkom i posylati jih v russke školy. Russky jezyk, kako služebny jezyk Sovětskogo sojuza i {{-|[[lingua franca]]}} v medžuetničnoj komunikacije, iměla věd veče prestiža i davala lěpše šansy na karieru. V tutom kontekstu ukrajinsky sociolog Mykola Rjabčuk piše o «malorosijskom kompleksu»: ubědžen‌je Ukrajincev, že oni ne sut ničto veče neželi větva, «vrědnymi historičnymi silami» sdrta od velikorosijskogo drěva, i že jihny jezyk i jihna kultura ledva odličajut se od rosijskyh, ačekoli – paradoksalno – v sravnjen‌ju s rosijskymi sut sovsim nižne.<ref>{{Cite book | first = Mykola | last = Rjabčuk | chapter = Od ‘Małorosji’ do ‘Indoeuropy’: stereotyp ‘narodu’ w ukraińskiej społecznej świadomości i myśli społecznej | editor-first = Teresa | editor-last = Wałas | title = Narody i stereotypy | year = 1995 | place = Krakov | pages = 113–119 | language = pl}}</ref> Rusifikacija iměla i drugo poslědstvo: ukrajinsky jezyk podvrgnul se silnomu vlivu russkogo i razprostranjal se měšany ukrajinsko-russky jezyk, [[#Suržyk|Suržyk]]. Daže kogda politika [[Perestrojka|perestrojky]] dovedla k večšej svobodě v Sovětskom sojuzu, v Ukrajině izměnilo se malo. Toliko v 1989 v. konservativny ''hardlajner'' Ščerbyckyj byl odstavjeny i zaměnjeny bolje uměrjenym [[Volodymyr Ivaško|Volodymyrom Ivaškom]]. V tomže samom godu byl založeny [[Narodny ruh Ukrajiny]], a v slědujučem godu Ukrajina proglasila svoju avtonomiju i v 1991 g. svoju nezavisnost. === V nezavisnoj Ukrajině === [[Fajl:Map12_b.png|thumb|350px|Razprostranjen‌je ukrajinskogo (roževy) i russkogo (modry) jezykov v oblastah Ukrajiny suglasno prěpisov naseljen‌ja v 1989 i 2001 g.]] 28 oktobra 1989 g. Vrhovna Rada Ukrajiny prijela zakon «o jezykah v Ukrajinskoj SSR» ({{Jezyky|uk|Закон УРСР «Про мови в Українській РСР»}}). Na osnově 2. statije tutogo zakona ukrajinsky byl državny jezyk republiky:<ref>{{Cite web | url = https://minelres.lv/NationalLegislation/Ukraine/Ukraine_Language_English.htm | title = Law of the Ukrainian Socialist Soviet Republic. On Languages in Ukrainian Socialist Soviet Republic | website = Minelres (Minority Electronic Resources) | language = en | access-date = 2025-05-03}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://zakon.rada.gov.ua/cgi-bin/laws/main.cgi?nreg=8312-11#Text | title = Про мови в Українській РСР | website = Верховна Рада України | date = 2012-08-10 | language = uk | access-date = 2025-05-03}}</ref> <blockquote style="margin:1em 0; padding:0 32px;">''«Suglasno Konstituciji Ukrajinskoj SSR državny jezyk Ukrajinskoj sovětskoj socialističnoj republiky jest ukrajinsky jezyk. Ukrajinska SSR zabezpečaje vseobsežno razvitje i funkcionovan‌je ukrajinskogo jezyka vo vsih sferah spoločnogo žitja. Republikanske i lokalne državne, partijne i gradžanske organy, prědprijemstva, institucije i organizacije stvarjajut vsim gradžanam neobhodime uslovja za izučen‌je ukrajinskogo jezyka i glubinno vladan‌je njim.»''<ref>{{Jezyky|uk|«Відповідно до Конституції Української РСР державною мовою Української Радянської Соціалістичної Республіки є українська мова. Українська РСР забезпечує всебічний розвиток і функціонування української мови в усіх сферах суспільного життя. Республіканські і місцеві державні, партійні, громадські органи, підприємства, установи і організації створюють всім громадянам необхідні умови для вивчення української мови та поглибленого оволодіння нею.»}}</ref></blockquote> Statija 10 konstitucije Ukrajiny iz 1996 g. utvrdila status ukrajinskogo jezyka kako državny jezyk Ukrajiny.<ref>{{Cite web | url = https://zakon.rada.gov.ua/laws/show/254%D0%BA/96-%D0%B2%D1%80#Text | title = Конституція України | date = 2020-01-01 | access-date = 2025-05-03 | language = uk}}</ref> [[Fajl:Here_is_Ukrainian_spoken.jpg|thumb|left|Priklad ukrajinizacije: ''Sgodno s postanovjen‌jem Vrhovnoj rady Ukrajiny od 28.02.1989 «O državnosti i služebnosti ukrajinskogo jezyka v institucijah i organizacijah» u nas razgovarjaje se na ukrajinskom jezyku.'']] Od proglašen‌ja nezavisnosti v dnju 24 avgusta 1991 g. vlada Ukrajiny sdělala vse za propagovan‌je upotrěby ukrajinskogo jezyka v obrazovan‌ju, v medijah i v ekonomiji. Vse večša čest naseljen‌ja, vključno s ljudami russkoj narodnosti<ref name="narodnost">V Sovětskom sojuzu oprěděljen‌je ''narodnost'' ne odnosi se k gradžanstvu, ale k nacionalnosti v etničnom smyslu.</ref> i Ukrajincami, ktorym russky byl rodny jezyk, načela identifikovati se s ukrajinskym narodom, daže ti, ktori glavno govorili na russkom. Razuměje se, že «rodny jezyk» ne avtomatično znači največe koristajemy jezyk: prěvažajuče večinstvo ljudij s ukrajinskoju narodnostju uvažaje ukrajinsky za svoj rodny jezyk, daže ti, ktori govoret na russkom veče neželi na ukrajinskom.<ref>{{Cite web | url = http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/language/Kyiv/ | title = About number and composition population of KYIV REGION by data All-Ukrainian census of the population 2001 | publisher = Державний комітет статистики України | language = en | access-date = 2023-03-20}}</ref> V avgustu 2012 g., za prezidentstva [[Viktor Janukovyč|Viktora Janukovyča]], byl vvedeny zakon, ktory ustanovil, že vsaky jezyk, na ktorom v oprěděljenom regionu govori veče neželi 10 % naseljen‌ja, može v njim dobyti status «regionalnogo jezyka» (statija 7).<ref>{{Cite web | url = https://zakon.rada.gov.ua/laws/show/5029-17#Text | title = Закон України про засади державної мовної політики | date = 2025-01-01 | website = Верховна Рада України | lang = uk | access-date = 2025-05-03}}</ref> To dovedlo k tomu, že v tečen‌ju několikyh sedmic russky jezyk dobyl tutoj status v několikyh oblastah i gradah na vozhodu i jugu Ukrajiny.<ref name="wildfire">{{Cite news | url = https://archive.kyivpost.com/article/content/language-bill/russian-spreads-like-wildfires-in-dry-ukrainian-forest-311949.html | title = Russian spreads like wildfires in dry Ukrainian forest | newspaper = Kyiv Post | date = 2015-08-23 | language = en | access-date = 2023-03-20}}</ref> V bezposrědnjem poslědstvu tutogo zakona russky jezyk mogl byti koristany v služebnyh dokumentah i v kontaktah s avtoritetami.<ref name="wildfire" /> Poslě [[Revolucija dostojenstva|Revolucije dostojenstva]] ukrajinsky parlament 23 fevruara 2014 g. postanovil anulovati zakon o regionalnyh jezykah i nadati ukrajinskomu status jedinogo služebnogo jezyka na vsih uravnjah. Jednakože ni začasny prezident [[Oleksandr Turčynov]], ni jegov naslědnik [[Petro Porošenko]] ne htěli podpisati to postanovjen‌je.<ref>{{Cite news | url = https://www.nytimes.com/2014/03/03/world/europe/ukraine-turns-to-its-oligarchs-for-political-help.html | title = Ukraine Turns to Its Oligarchs for Political Help | newspaper = The New York Times | date = 2014-03-02 | language = en}}</ref> Nakonec Konstitucijny sud Ukrajiny rěšen‌jem fevruara 2018 g. postanovil, že zakon iz 2012 g. byl nekonstitucijny.<ref>{{Cite news | url = https://ukranews.com/ua/news/550051-zakon-pro-movnu-polityku-kivalova-kolesnichenka-vyznano-nekonstytuciynym | title = Закон про мовну політику Ківалова-Колесніченка визнано неконституційним | newspaper = Українські новини | date = 2018-02-28 | language = uk | access-date = 2023-03-20}}</ref> V aprilju 2019 g. ukrajinsky parlament prijel novy zakon «o zabezpečen‌ju funkcionovan‌ja ukrajinskogo jezyka kako državnogo» ({{Jezyky|uk|Про забезпечення функціонування української мови як державної}}), ktory v juliju togože goda stal pravomočny.<ref>{{Cite web | url = https://zakon.rada.gov.ua/cgi-bin/laws/main.cgi?nreg=2704-19#Text | title = Про забезпечення функціонування української мови як державної | website = Верховна Рада України | access-date = 2023-03-20 | language = uk}}</ref> Cělj zakona bylo utvrdžen‌je ukrajinskogo kako jedinogo državnogo jezyka i regulovan‌je jego upotrěby na trideseti raznyh uravnjev.<ref>{{Cite web | first = Liudmyla | last = Pidkuimukha | url = https://ukrainian-studies.ca/2020/10/20/the-official-act-on-the-state-language-entered-into-force-on-16-july-2019-the-status-of-ukrainian-and-minority-languages/ | title = Law of Ukraine “On ensuring the functioning of Ukrainian as the state language”: The status of Ukrainian and minority languages | website = Forum for Ukrainian Studies | date = 2020-10-20 | language = en | access-date = 2023-03-20}}</ref> Normy jezyka ustanavjajut se v slovnikah ukrajinskogo jezyk i ukrajinskogo pravopisa,<ref>{{Cite journal | url = http://zakon4.rada.gov.ua/laws/show/5029-17/paran43#n47 | title = Закон України «Про засади державної мовної політики» від 03.07.2012 №&nbsp;5029-VI | journal = Голос України | date = 2012-08-10 | issue = № 146 | access-date = 2025-05-04 | archive-date = 2017-02-26 | archive-url = https://web.archive.org/web/20170226050313/http://zakon4.rada.gov.ua/laws/show/5029-17/paran43#n47 | language = uk}}: statija 6 č. 4</ref> ktore utvrdžaje ministerstvo prosvěty i nauky Ukrajiny na osnově rekomendacij od specialistov v oblasti ukrajinskogo jezyka [[Nacionalna akademija nauk Ukrajiny|Nacionalnoj akademije nauk]], drugyh naučnyh institucij i vysših učilišč.<ref>{{Cite journal | url = http://zakon4.rada.gov.ua/laws/show/298-2013-п/#n8 | title = Порядок затвердження словників української мови і довідників з українського правопису як загальнообов’язкових довідкових посібників при використанні української мови та офіційного видання таких довідників, затверджений постановою Кабінету Міністрів України від 22 квітня 2013 р. №&nbsp;298 | journal = Урядовий Кур’єр | date = 2013-04-30 | issue = №&nbsp;81 | archive-date = 2018-08-09 |archive-url = https://web.archive.org/web/20180809114613/http://zakon4.rada.gov.ua/laws/show/298-2013-п/#n8 | language = uk}}</ref> === Ponovna rusifikacija === [[Fajl:Українська_молодь_на_акції_проттестту_під_ВРУ._"Зупини_лінгвоцид!".png | thumb | Demonstracija ukrajinskoj mladeži protiv jezykoubijstvu (2022)]] Vslěd [[Rosijsko-ukrajinska vojna|rosijsko-ukrajinskoj vojny]] i aneksije Kryma v fevruaru 2014 g. došlo do povrata silnoj rusifikacije v okupovanyh Rosijeju regionah Doneckoj i Luhanskoj oblastij i na Krymu, napravjenoj na izniščen‌je ukrajinskogo jezyka iz vsih sfer spoločnogo žitja, izbavjen‌je prava gradžanov na koristan‌je, učen‌je izučen‌je ukrajinskogo jezyka, diskriminaciju i represiju osob, ktore publično izražajut svoj ukrajinsky identitet, osoblivo črěz komunikaciju na ukrajinskom.<ref>{{Cite web | url = https://mova-ombudsman.gov.ua/oglyad-ukrayinskoyi-movi-na-timchasovo-okupovanih-teritoriyah-ukrayini | title = Огляд щодо обмеження функціонування української мови на тимчасово окупованих територіях України | website = Уповноважений із захисту державної мови | date = 2021-02-19 | access-date = 2025-05-05 | language = uk}}</ref> Osoblivo poslě [[Rosijsky napad v Ukrajinu|rosijskoj invaziju v Ukrajinu]] 24 fevruara 2022 načela se v okupovanyh teritorijah politika sistematičnogo [[Jezykoubijstvo|jezykoubijstva]], tyčuča medžu drugymi prosvětu, kulturu, radio i televiziju, pečetane medija i obrat dokumentov. Akty jezykoubijstva vsegda suprovadžajut se grozbami, fizičnym nasiljem, psihologičnym naporom, mučen‌jem, ograničen‌jem svobody, odvodžen‌jem, ubijstvami i drugymi zločinami protiv Ukrajincam.<ref>{{Cite web | url = https://mova-ombudsman.gov.ua/stop-lingvocid | title = Стоп лінгвоцид | website = Уповноважений із захисту державної мови | access-date = 2025-05-05 | language = uk}}</ref> === V drugyh državah === [[Fajl:Ukrainian_Sign_Hafford_Saskatchewan_2011.jpg | thumb | Dvujezyčne znaky v Heffordu, Saskačevan, [[Kanada]]]] Zajedno s moldavskym<ref>Moldavsky jezyk: [[Rumunsky jezyk|rumunsky]] pisany kiriliceju.</ref> i russkym, ukrajinsky jest jedin iz treh državnyh jezykov neuznanoj republiky [[Pridněstrovje|Pridněstrovja]], v ktoroj Ukrajinci prědstavjajut 22,9&nbsp;% naseljen‌ja (2015).<ref>{{Cite web | url = https://privetpmr.ru/perepis-naseleniya-pmr | archive-url = https://web.archive.org/web/20180531015722/https://privetpmr.ru/perepis-naseleniya-pmr | archive-date = 2018-05-31 | title = Перепись населения ПМР | date = 2017-03-09 | language = ru | access-date = 2025-05-05}}</ref> Suglasno statije 12 pridněstrovskoj konstitucije, prijetoj referendumom 24 dekembra 1995 i podpisanoj prezidentom 17 januara 1996: «Status oficialnogo jezyka na ravnoj osnově nadavaje se moldavskomu, russkomu i ukrajinskomu jezykam.»<ref>{{Cite web | url = https://mid.gospmr.org/ru/konstitutsia | title = Конституция Приднестровской Молдавской Республики | website = Ministerstvo vněšnjih děl Pridněstrovskoj moldavskoj republiky | access-date = 2025-05-05 | language = ru}}</ref> Jednakože suglasno medžunarodnomu pravu Pridněstrovje jest avtonomna teritorialna jedinica republiky [[Moldavija]], v ktoroj oficialne (regionalne) jezyky sut moldavsky (pisany latiniceju), ukrajinsky i russky.<ref>{{Cite web | url = http://lex.justice.md/index.php?action=view&view=doc&lang=2&id=313004 | archive-url = https://web.archive.org/web/20220331214021/lex.justice.md/index.php?action=view&view=doc&lang=2&id=313004 | archive-date = 2022-03-31 | title = Закон Nr. 173 от 22.07.2005 об основных положениях особого правового статуса населенных пунктов левобережья Днестра (Приднестровья) | language = ru | access-date = 2025-05-05}}</ref> Bez obzira na oficialny status v Pridněstrovju, pozicija ukrajinskogo jezyka v njim jest slaba i Ukrajinci podvrgajut se rusifikaciji.<ref>{{Cite news | url = http://tyzhden.ua/World/34859 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160314142955/http://tyzhden.ua/World/34859 | archive-date = 2016-03-14 | title = Український інтерес в Придністров’ї | newspaper = Тиждень.ua | date = 2011-11-08 | language = uk | access-date = 2025-05-05}}</ref> V Evropě, vně Ukrajiny i Pridněstrovja, status ukrajinskogo jezyka reguluje [[Evropejska harta regionalnyh jezykov]], suglasno ktoroj ukrajinsky imaje status menšinstvenogo jezyka v [[Armenija|Armeniji]], [[Bosnija i Hercegovina|Bosniji i Hercegovině]], [[Hrvatija|Hrvatiji]], [[Poljska|Poljskě]], [[Rumunija|Rumuniji]], [[Slovakija|Slovakiji]] i [[Srbija|Srbiji]].<ref>{{Cite web | url = https://www.coe.int/en/web/conventions/search-on-treaties/-/conventions/treaty/148/declarations | archive-url = https://web.archive.org/web/20201007051230/https://www.coe.int/en/web/conventions/search-on-treaties/-/conventions/treaty/148/declarations | archive-date = 2020-10-07 | title = Reservations and Declarations for Treaty No.148 - European Charter for Regional or Minority Languages (Status as of 07/10/2020) | website = Council of Europe | language = en | access-date = 2025-05-05}}</ref> Kromě togo, suglasno 26. statiji Statuta Avtonomnoj provincije [[Vojvodina|Vojvodiny]], jedin iz šesti služebnyh jezykov jest [[Panonsko-rusinsky jezyk|rusinsky]]<ref>{{Cite web | url = http://dopuna.ingpro.rs/Aktuelni%20tekstovi/28259.htm | title = Статут Аутономне Покрајине Војводине | access-date = 2025-05-05 | archive-date = 2013-09-28 | archive-url = https://web.archive.org/web/20130928061317/http://dopuna.ingpro.rs/Aktuelni%20tekstovi/28259.htm | language = sr}}</ref> (uvažajemy někojimi oddělnym jezykom,<ref>{{Cite book | last = Shevelov | first = George Y. | chapter = Ukrainian | editor1-last = Comrie | editor1-first = Bernard | editor2-last = Corbett | editor2-first = Greville G. | title = The Slavonic Languages | publisher = Routledge | place = London | orig-year = 1993 | year = 2002 | isbn = 0-415-28078-8 | language = en | pages = 996}}</ref> a drugymi ukrajinskym dialektom.<ref>{{Cite web | url = http://litopys.org.ua/ukrmova/um87.htm | title = Русинська мова | archive-url = https://web.archive.org/web/20080617145255/http://litopys.org.ua/ukrmova/um87.htm | archive-date =2008-06-17 | language = uk | access-date = 2025-05-05}}</ref> Vně Evropy ukrajinsky imaje status služebnogo jezyka pored [[Portugalsky jezyk|portugalskogo]] v jednoj občině v [[Brazilija|Braziliji]], [[Prudentopolis]].<ref>{{Cite web | title = Língua Ucraniana é oficialmente a Língua Co-oficial do município de Prudentópolis | date = 2021-10-06 | trans-title = Ukrajinsky oficialno jest suslužebny jezyk občiny Prudentopolisa | url=https://nossagente.info/2021/10/06/lingua-ucraniana-e-oficialmente-a-lingua-co-oficial-do-municipio-de-prudentopolis/ | archive-url = https://web.archive.org/web/20220225004645/https://nossagente.info/2021/10/06/lingua-ucraniana-e-oficialmente-a-lingua-co-oficial-do-municipio-de-prudentopolis/ | archive-date = 2022-02-25 | access-date = 2025-05-05 | website = Nossa Gente | language = pt}}</ref> == Razprostranjen‌je v Ukrajině == V vsakodnevnom žitju Ukrajinsky prěvažaje glavno v zapadnyh oblastah Ukrajiny. Vslěd [[Rusifikacija|rusifikacije]] položen‌je ukrajinskogo jezyka jest slabějši v vozhodnyh i južnyh oblastah, kde prěvagu imaje russky jezyk, prěd vsim na [[Krym]]u, kde daže za večinstvo Ukrajincev russky jest rodny jezyk. V centralnoj Ukrajině i v glavnom gradu [[Kyjev]] ukrajinsky i russky sut govorjene pored sebe, ačekoli v tečen‌ju poslědnjih desetilětij pozicija ukrajinskogo jezyka stala silnějša. Tute razliky medžu regionami sut dobro vidime na slědujučih mapkah: <gallery mode=packed heights="290px"> Ukraine census 2001 Ukrainian.svg | Procent naseljen‌ja imajučego ukrajinsky kako rodny jezyk, po oblasti (2001 g.) Ukraine census 2001 Ukrainians.svg | Procent naseljen‌ja imajučego ukrajinsku narodnost<ref name="narodnost" />, po oblasti (2001 g.) </gallery> === V internetu === Srěd poiskov na ukrajinskom jezyku iskalnikom {{-|Yandex}} v jesenji 2010 g. najvysši uděl v tutoj sistemě iměla [[Ternopiljska oblast]] (33 %), a najmenši [[Krym]] (3,7 %). Tu trěba primětiti, že poisky, v ktoryh ukrajinsky tekst byl identičny russkomu, byli tretovane kako poisky na russkom.<ref>{{Cite web | url = http://www.mukachevo.net/ua/blogs/view_post/516-українська-інтернет-статистика | title = Українська інтернет-статистика | archive-url = https://web.archive.org/web/20110522143534/http://www.mukachevo.net/ua/blogs/view_post/516-українська-інтернет-статистика | archive-date = 2011-05-22}}</ref> Suglasno stranici {{-|w3techs.com}} ukrajinsky jezyk v dnju 5 aprilja 2021 zajmal 16. město na světu v oblasti prěvladžen‌ja/upotrěby na internetu<ref>{{Cite web | title = Usage Statistics and Market Share of Content Languages for Websites, April 2021 | url = https://w3techs.com/technologies/overview/content_language | website = w3techs.com | access-date = 2021-04-05 | archive-date = 2019-08-17 | archive-url = https://web.archive.org/web/20190817192928/https://w3techs.com/technologies/overview/content_language/all/ | language = en}}</ref> i demonstroval bystry rast popularnosti.<ref>{{Cite web | title = Historical yearly trends in the usage statistics of content languages for websites, April 2021 | url = https://w3techs.com/technologies/history_overview/content_language/ms/y | website = w3techs.com | language = en | access-date = 2021-04-05}}</ref><ref>{{Cite web | title= Usage Statistics and Market Share of Ukrainian for Websites, April 2021 | url = https://w3techs.com/technologies/details/cl-uk- | website = w3techs.com | language = en | accessdate = 2021-04-05}}</ref> Poslě [[Rosijsky napad v Ukrajinu|Rosijskogo napada v Ukrajinu]] v 2022 g. koristan‌je ukrajinskogo jezyka v socialnyh medijah značno narastlo.<ref>{{Cite web |title = "Радикальний прогрес". У соцмережах української стало набагато більше, – дослідження | url = https://texty.org.ua/fragments/111001/radykalnyj-prohres-u-socmerezhah-ukrayinskoyi-stalo-nabahato-bilshe-doslidzhennya/ | date = 2023-10-31 | language = uk | access-date = 2025-05-04}}</ref> V maju 2025 g. vebsajt platformy «Manifest» podaval veče neželi 13,4 tys. ukrajinskojezyčnyh [[YouTube]]-kanalov.<ref>{{Cite web | title = Маніфест — рейтинг ютуб-каналів українською | url = https://manifest.in.ua/ | language = uk | access-date = 2025-05-04}}</ref> == Narěčja == [[Fajl:Map of Ukrainian dialects.png|thumb|350px|Karta ukrajinskyh narěčij:{{Legenda|blue|Sěverne narěčja}}{{Legenda|orange|Jugovozhodne narěčja}}{{Legenda|red|Jugozapadne narěčja}}]] Ukrajinsky sostoji približno iz treh grup narěčij:<ref name="pwn" /> * ''Sěverne narěčja'': narěčja govorjene v zapadnom (1), centralnom (2) i vozhodnom (3) [[Polěsje|Polěsju]] ([[Černihivska oblast|Černihivska]], [[Žytomyrska oblast|Žytomyrska]], [[Rivenska oblast|Rivenska]], [[Volynska oblast|Volynska]] oblasti, a takože sěverne česti [[Kyjevska oblast|Kyjevskoj]] i [[Sumska oblast|Sumskoj]] oblastij). * ''Jugovozhodne narěčja'': srědnje-naddněprjanske narěčja, ktore takože byli osnova sučasnogo ukrajinskogo kniževnogo jezyka (4), slobožanske narěčja (5) i stepove narěčja južnoj i jugovozhodnoj Ukrajiny (prvobytne narěčja Zaporižskyh kozakov) (6). Govorjene v [[Poltavska oblast|Poltavskoj]], [[Harkivska oblast|Harkivskoj]], [[Luhanska oblast|Luhanskoj]], [[Donecka oblast|Doneckoj]], [[Zaporižska oblast|Zaporižskoj]] i [[Hersonska oblast|Hersonskoj]] oblastah, na [[Krym]]u, v sěverovozhodnyh čestah [[Kyjevska oblast|Kyjevskoj]], [[Sumska oblast|Sumskoj]], [[Kirovohradska oblast|Kirovohradskoj]] i [[Odesska oblast|Odesskoj]] oblastij, v vozhodnoj česti [[Čerkasska oblast|Čerkasskoj]] oblasti i v sěvernoj česti [[Mykolajevska oblast|Mykolajevskoj]] oblasti. K tutoj kategoriji takože naleži [[Balačka]], govorjena v [[Kuban]]u, vozhodno od Ukrajiny. * ''Jugozapadne narěčja'': narěčja [[Lemki|Lemkov]] (romby), [[Bojki|Bojkov]] (13) i [[Huculi|Huculov]] (12), [[Dněstr|naddněstrjanske]] (ili galicijske) (9), [[Podolija|podolske]] (8), [[Volynj|volynske]] (7), [[Zakarpatje|zakarpatske]] (14), [[San|nadsanske]] (10) i [[Bukovyna|bukovynske]] (11) narěčja (govorjene v [[Zakarpatska oblast|Zakarpatskoj]], [[Ivano-Frankivska oblast|Ivano-Frankivskoj]], [[Ljvivska oblast|Ljvivskoj]], [[Černivečska oblast|Černivečskoj]], [[Hmeljnycka oblast|Hmeljnyckoj]], [[Vinnycka oblast|Vinnyckoj]] i [[Ternopiljska oblast|Ternopiljskoj]] oblastah, v sěverozapadnyh čestah [[Kirovohradska oblast|Kirovohradskoj]] i [[Odesska oblast|Odesskoj]] oblastij, v jugozapadnyh česti [[Kyjevska oblast|Kyjevskoj]] oblasti, v južnoj česti [[Žytomyrska oblast|Žytomyrskoj]] oblasti, v zapadnoj česti [[Čerkasska oblast|Čerkasskoj]] oblasti, v sěvernoj česti [[Mykolajevska oblast|Mykolajevskoj]] oblasti, a takože v [[Poljska|Poljskě]], [[Slovakija|Slovakiji]], [[Vugrija|Vugriji]], [[Rumunija|Rumuniji]] i [[Moldavija|Moldaviji]]). Čest povyših narěčij (konkretno: zakarpatske, lemkovske, bojkovske i huculske narěčja) vně Ukrajiny često jest uvažana oddělnym jezykom, [[Rusinsky jezyk|rusinskym]], k ktoromu (kromě karpatorusinskyh narěčij) takože naleži [[panonsko-rusinsky jezyk]], govorjeny v byvšej [[Jugoslavija|Jugoslaviji]], glavno v [[Vojvodina|Vojvodině]]. [[Fajl:SurzhykUse.png|thumb|350px|Koristan‌je suržyka (2003 g.)]] === Suržyk === V istom smyslu k ukrajinskym narěčjam takože možno jest začisliti [[Suržyk]], nestandardizovana i silno rusifikovana forma ukrajinskogo jezyka. V tutom měšanom jezyku, govorjenom glavno v sěvernyh i srědnjih čestah Ukrajiny, kombinuje se prěvažno russky slovosbor s prěvažno ukrajinskoju gramatikoju.<ref>{{Cite journal | first = Laada | last = Bilaniuk | year = 2004 | url = https://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1177/13670069040080040101 | title = A typology of surzhyk: Mixed Ukrainian-Russian language | journal = International Journal of Bilingualism | issue = 8 (4) | pages = 409-425 | language = en | access-date = 2023-03-21}}</ref> == Leksika == [[Fajl:Словарь 1596 г. Лаврына Зызания Тустановского.jpg|thumb|left|150px|Fragment iz prvogo slovnika [[Lavrentij Zizanij|Lavrentija Zizanija]] (1596). Po lěvoj straně [[Crkovnoslovjansky jezyk|crkovnoslovjansky]], po pravoj «prosta mova».]] Kako [[Slovjanske jezyky|slovjansky jezyk]], ukrajinsky imaje mnogočislne svojstva, ktore približajut ili oddaljajut go od susědnyh slovjanskyh jezykov: [[Bělorussky jezyk|bělorusskogo]], [[Russky jezyk|russkogo]], [[Poljsky jezyk|poljskogo]], [[Slovačsky jezyk|slovačskogo]] i [[Bulgarsky jezyk|bulgarskogo]]. Čto se tyče leksiky, najblizši ukrajinskomu jest bělorussky (84&nbsp;% sovpadajučej leksiky). A potom: poljsky (70&nbsp;% občej leksiky), slovačsky (68&nbsp;% občej leksiky) i russky (62&nbsp;% občej leksiky).<ref>{{Cite web | url = http://langs.com.ua/movy/zapoz/2.htm | archive-url = https://web.archive.org/web/20150321150832/http://langs.com.ua/movy/zapoz/2.htm | archive-date = 2015-03-21 | title = Мови Європи: відстані між мовами за словниковим складом | language = uk}}</ref> Za sravnjen‌je, slovosbor anglijskogo jezyka odličaje se od [[Niderlandsky jezyk|niderlandskogo]] na 37&nbsp;%, a [[Švedsky jezyk|švedsky]] od [[Norvežsky jezyk|norvežskogo]] na 16&nbsp;%. Suglasno [[Spis Svadeša|spisku Swadesh’a za slovjanske jezyky]] ukrajinsky jest najblizši bělorusskomu (190 sovpadenij iz 207), a potom russkomu (172 iz 207) i poljskomu (169 iz 207).<ref>{{Cite web | url = https://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Slavic_Swadesh_lists | title = Slavic Swadesh lists | website = en.wiktionary.org}}</ref> ​​Osnovny slovosbor ukrajinskogo jezyka sostavjaje se iz četyreh plastov: ** Občeindoevropejske slova ({{Lang|uk|батько}} «otec», {{Lang|uk|матір}} «mati», {{Lang|uk|сестра}} «sestra», {{Lang|uk|дім}} «dom», {{Lang|uk|вовк}} «volk», {{Lang|uk|бути}} «byti», {{Lang|uk|жити}} «žiti», {{Lang|uk|їсти}} «jesti» i t.d.; ** Praslovjanske slova ({{Lang|uk|коса}} «kosa», {{Lang|uk|сніп}} «snop», {{Lang|uk|жито}} «žito», {{Lang|uk|віл}} «vol», {{Lang|uk|корова}} «krava», {{Lang|uk|ловити}} «loviti» i t.d.; ** Vlastne slova, ktore javet se samo v ukrajinskom ({{Lang|uk|кисень}} «kyslorod», {{Lang|uk|водень}} «vodorod», {{Lang|uk|мрія}} «mečta», {{Lang|uk|зволікати}} «medliti», {{Lang|uk|зайвий}} «izbytočny», {{Lang|uk|байдужий}} «ravnodušny», {{Lang|uk|примха}} «kapriz» i t.d.; ** Slova pozajete iz drugyh slovjanskyh jezykov (iz bělorusskogo: {{Lang|uk|розкішний}} «razkošny», {{Lang|uk|обридати}} «kaziti se», {{Lang|uk|ззаду}} «iz zada»); iz poljskogo: {{Lang|uk|перешкода}} «prěškoda», {{Lang|uk|обіцяти}} «oběčati», {{Lang|uk|цікавий}} «interesny», {{Lang|uk|міць}} «sila, moč», {{Lang|uk|принаймні}} «prinajmenje», {{Lang|uk|лялька}} «kukla»); iz češskogo: {{Lang|uk|брама}} «vrata», {{Lang|uk|огида}} «omržen‌je», {{Lang|uk|ярка}} «jarka»; iz bulgarskogo: {{Lang|uk|храм}} «hram», {{Lang|uk|глава}} «glava», {{Lang|uk|владика}} «vladyka», {{Lang|uk|сотворити}} «stvoriti» i t.d. Rešta leksiky sut pozdnějše pozajetja, srěd ktoryh večinstvo jest iz mrtvyh, klasičnyh jezykov: [[Starogrečsky jezyk|starogrečskogo]] (napr. {{Lang|uk|огірок}} «ogurok», {{Lang|uk|троянда}} «roza»), [[Latinsky jezyk|latinskogo]] (napr. {{Lang|uk|мета}} «cělj», {{Lang|uk|капуста}} «kapusta») i [[Starocrkovnoslovjansky jezyk|starocrkovnoslovjanskogo]] (napr. {{Lang|uk|приязнь}} «prijateljstvo», {{Lang|uk|злочин}} «zločin»)<ref>{{Cite web | url = http://www.ukrlit.vn.ua/info/criticism/staroslovyanizm.html | title = Старослов'янізми | archive-url = https://web.archive.org/web/20160306003022/www.ukrlit.vn.ua/info/criticism/staroslovyanizm.html | archive-date = 2016-03-06 | language = uk | access-date = 2025-05-05}}</ref> Za sovětskyh časov v leksiku takože vošli mnoge rusicizmy (napr. {{Lang|uk|копійка}} «kopějka», {{Lang|uk|вертоліт}} «helikopter»). Kromě togo, sut takože slova pozajete iz [[Němečsky jezyk|němečskogo]] (napr. {{Lang|uk|фарба}} «barvivo», {{Lang|uk|дах}} «strěha»), [[Turkijske jezyky|turkijskyh jezykov]] (napr. {{Lang|uk|кавун}} «vodna dynja», {{Lang|uk|тютюн}} «tabak»), [[Semitske jezyky|semitskyh jezykov]] (napr. {{Lang|uk|марципан}} «marcipan», {{Lang|uk|абрикос}} «marulja») i dr.<ref>{{Cite web | url = http://langs.com.ua/publics/KM/Zapozychennia/index.htm | title = Запозичення до української мови | archive-url = https://web.archive.org/web/20110522141714/http://langs.com.ua/publics/KM/Zapozychennia/index.htm | archive-date = 2011-05-22 | language = uk | access-date = 2025-05-05}}</ref> Od nedavnyh časov ukrajinsky slovosbor takože napolnjaje se slovami pozajetymi iz [[Anglijsky jezyk|anglijskogo]]. Jednakože razvitje jezyka odbyvaje se glavno na osnově vnutrijezyčnyh izvorov: nove slova tvoret se iz jestvujučih.<ref>{{Cite web | url = http://mfa.gov.ua/mfa/ua/publication/content/392.htm | archive-url = https://web.archive.org/web/20060625132447/http://mfa.gov.ua/mfa/ua/publication/content/392.htm | archive-date = 2006-06-25 | title = Українська мова | website = Ministerstvo vněšnjih děl Ukrajiny | language = uk | access-date = 2025-05-05}}</ref>. <br clear=all> == Azbuka == {{Osnovny članok|Ukrajinska azbuka}} Ukrajinsky jezyk piše se [[Kirilica|Kiriličskoju azbukoju]] ili točněje: prisposobjenoju versijeju [[Gradžanka|gradžanky]]. Takože samo kako russky jezyk, ukrajinska azbuka sostoji iz 33 bukv, ale te dvě azbuky ne sut identične. V ukrajinskoj kirilici sut četyri bukvy odsutne v russkoj ('''{{-|ґ, і, ї, є}}'''), a četyri russke bukvy ('''{{-|ы, э, ё, ъ}}''') sut odsutne v ukrajinskoj. Kromě togo, bukvy '''{{-|и}}''' i '''{{-|г}}''' izgovarjaje i transliteruje se inako. {| cellpadding=4 style="margin-left:auto; margin-right:auto; margin-bottom: 1em;" lang="uk" |+ '''Ukrajinska azbuka''' |- style="font-size:large; font-family:serif; font-weight:bold; text-align:center; " | style="width:2.5em;" | {{-|А а}} | style="width:2.5em;" | {{-|Б б}} | style="width:2.5em;" | {{-|В в}} | style="width:2.5em;" | {{-|Г г}} | style="width:2.5em;" | {{-|Ґ ґ}} | style="width:2.5em;" | {{-|Д д}} | style="width:2.5em;" | {{-|Е е}} | style="width:2.5em;" | {{-|Є є}} | style="width:2.5em;" | {{-|Ж ж}} | style="width:2.5em;" | {{-|З з}} | style="width:2.5em;" | {{-|И и}} |- style="font-size:large; font-family:serif; font-weight:bold; text-align:center; " | {{-|І і}} || {{-|Ї ї}} || {{-|Й й}} || {{-|К к}} || {{-|Л л}} || {{-|М м}} || {{-|Н н}} || {{-|О о}} || {{-|П п}} || {{-|Р р}} || {{-|С с}} |- style="font-size:large; font-family:serif; font-weight:bold; text-align:center; " | {{-|Т т}} || {{-|У у}} || {{-|Ф ф}} || {{-|Х х}} || {{-|Ц ц}} || {{-|Ч ч}} || {{-|Ш ш}} || {{-|Щ щ}} || {{-|Ь ь}} || {{-|Ю ю}} || {{-|Я я}} |} Sučasna ukrajinska azbuka jest poslědstvo različnyh reform vvedenyh od 19. stolětja, kako v Rosijskoj imperiji tako i v Galiciji, a pozdněje v Sovětskom sojuzu. V 1927 g. tutoj objedinjeny variant, nazyvajemy ''Skrypnykivkoju'' po onogdašnjem ministru [[Mykola Skrypnyk|Skrypnyku]], byl oficialno utvrdženy medžunarodnoju konferencijeju v [[Harkiv|Harkovu]] v časah, kogdy ukrajinizacija v Sovětskom sojuzu ješče byla v polnom teku. Zatože tuta politika byla odčinjena v 1930-yh lětah, došlo k razlikam medžu ukrajinskym pravopisom v Sovětskom sojuzu i pravopisom upotrěbjajemym emigrantami (glavno v Kanadě i SŠA). Bukva '''{{-|ґ}}''', napriklad, byla zabranjena v Sovětskom sojuzu od 1933 do 1990 g. Kromě kirilice v prošedšesti takože byli podimane razne proby koristan‌ja [[Latinica|latinice]]. Tute varianty na ukrajinskom nazyvajut se {{Lang|uk|латинка}} ({{-|latynka}}) i sut sravnime bělorusskoj latinici (''{{-|łacinka}}''). Nezavisno od tutoj [[Ukrajinska latinica|ukrajinskoj latinice]] takože jestvujut različne shemy za transliteraciju i transkripciju na jezyky, ktore posluživajut se latiniceju. Uvidite: [[latinizacija ukrajinskogo jezyka]]. == Fonetika == [[Fajl:Ukrainian vowels.svg|thumb|250px|right|Diagram glavnyh projavjenij ukrajinskyh samoglasok i jihnyh [[alofon]]ov. Velike točky prědstavjajut osnovny izgovor (pod udarjen‌jem i ne prěd mekkymi suglaskami). Črvene linije povezajut osnovny izgovor s neslogotvorčim alofonom, sinje linije s neakcentovanym alofonom, a zelene povezajut izgovor poslě mekkoj suglasky s izgovorom ne poslě mekkoj suglasky.]] Ukrajinsky jezyk imaje 48 [[Fonema|fonem]], največšu kolikost srěd slovjanskyh jezykov:<ref>{{Cite book | last = Коструба | first = П.П. | chapter = Фонологічна система української літературної мови. Чергування фонем і його функції | title = Сучасна українська літературна мова. Вступ. Фонетика | editor-first = М.А. | editor-last = Жовтобрюх | place = Kyjev | year = 1969 | language = uk}}</ref> * 6 samoglasok: '''{{-|а}}''' {{MFA|ɑ}}, '''{{-|е}}''' {{MFA|ɛ}}, '''{{-|і}}''' {{MFA|i}}, '''{{-|у}}''' {{MFA|u}}, '''{{-|о}}''' {{MFA|ɔ}}, '''{{-|и}}''' {{MFA|ɪ}}; * 32 suglasky: '''{{-|м}}''' {{MFA|m}}, '''{{-|н}}''' {{MFA|n}}, '''{{-|нь}}''' {{MFA|nʲ}}, '''{{-|б}}''' {{MFA|b}}, '''{{-|д}}''' {{MFA|d}}, '''{{-|дз}}''' {{MFA|d͡z}}, '''{{-|дзь}}''' {{MFA|d͡zʲ}}, '''{{-|дж}}''' {{MFA|d͡ʒ}}, '''{{-|дь}}''' {{MFA|dʲ}}, '''{{-|ґ}}''' {{MFA|ɡ}}, '''{{-|п}}''' {{MFA|p}}, '''{{-|т}}''' {{MFA|t}}, '''{{-|ц}}''' {{MFA|t͡s}}, '''{{-|ць}}''' {{MFA|t͡sʲ}}, '''{{-|ч}}''' {{MFA|t͡ʃ}}, '''{{-|ть}}''' {{MFA|tʲ}}, '''{{-|к}}''' {{MFA|k}}, '''{{-|в}}''' {{MFA|w}}, '''{{-|й}}''' {{MFA|j}}<ref>Suglasno drugym klasifikacijam '''{{-|й}}''' {{MFA|j}} jest polusamoglaska.</ref>, '''{{-|г}}''' {{MFA|ɦ}}, '''{{-|з}}''' {{MFA|z}}, '''{{-|зь}}''' {{MFA|zʲ}}, '''{{-|ж}}''' {{MFA|ʒ}}, '''{{-|ф}}''' {{MFA|f}}, '''{{-|с}}''' {{MFA|s}}, '''{{-|сь}}''' {{MFA|sʲ}}, '''{{-|ш}}''' {{MFA|ʃ}}, '''{{-|х}}''' {{MFA|x}}, '''{{-|л}}''' {{MFA|l}}, '''{{-|ль}}''' {{MFA|lʲ}}, '''{{-|рь}}''' {{MFA|rʲ}}, '''{{-|р}}''' {{MFA|r}}; * 10 dvojnyh suglasok: mekke '''{{-|нн}}''' {{MFA|ɲː}}, '''{{-|дд}}''' {{MFA|ɟː}}, '''{{-|тт}}''' {{MFA|cː}}, '''{{-|лл}}''' {{MFA|ʎː}}, '''{{-|цц}}''' {{MFA|t͡sʲː}}, '''{{-|зз}}''' {{MFA|zʲː}}, '''{{-|сс}}''' {{MFA|sʲː}}, '''{{-|чч}}''' {{MFA|t͡ʃʲː}}, '''{{-|жж}}''' {{MFA|ʒʲː}}, '''{{-|шш}}''' {{MFA|ʃʲː}}. * Kromě togo, ukrajinsky jezyk imaje četyri jotovane samoglasky, ktore jednakože ne sut samostojne zvuky: '''{{-|є}}''' {{MFA|je}}, '''{{-|ї}}''' {{MFA|ji}}, '''{{-|ю}}''' {{MFA|ju}}, '''{{-|я}}''' {{MFA|ja}}. === Samoglasky === Ukrajinske samoglasky sut popolno formovane. Izgovarjajut se točno i izrazno v akcentovanoj, tako i v neakcentovanoj poziciji, ale v neakcentovanyh pozicijah izgovarjajut se dvakratno kratše i izrazněje, čto jest najbolje primětno u samoglasok s mnogo podobnymi parametrami artikulacije. V ukrajinskom nemaje redukcije kratkyh samoglasok. Slučen‌je '''{{-|й}}''' s samoglaskoju prědavaje se jednoju bukvoju ('''{{-|я, є, ї, ю}}'''), s izključen‌jem prědrastok ''{{Lang|uk|най-}}'', ''{{Lang|uk|якнай-}}'' i ''{{Lang|uk|щонай-}}'', napriklad v slovu {{Lang|uk|найекологічніший}} «najekologičnějši». V ukrajinskom nemaje ekvivalenta russkoj/bělorusskoj bukvy '''{{-|ё}}''', ktora zaměsto togo jest prědstavjena bukvami '''{{-|йо}}''' ili '''{{-|ьо}}''' (v někojih narěčjah bukvami '''{{-|йи}}''' ili '''{{-|ьи}}'''). === Suglasky === Večinstvo suglasok imaje tri versije: tvrdu, mekku (palatalizovanu) i dolgu, napriklad: '''{{-|л}}''', '''{{-|л^ь}}''', '''{{-|лл}}''', ili '''{{-|н}}''', '''{{-|н^ь}}''', '''{{-|нн}}'''. Koja iz tyh versij priměnjaje se, obyčno zavisi od slědujučej samoglasky. V někojih padah priměnjaje se specialny znak mekkosti '''{{-|ь}}''' ili tvrdosti '''’''' (apostrof). Za označen‌je dolgosti suglasky pišut se dvakratno podred. Palatalizovane dvojne suglasky ('''{{-|нн^ь}}''', '''{{-|дд^ь}}''' i t.d.) proizhodet od [[Praslovjansky jezyk|praslovjanskoj]] končiny {{-|-ьje}}: {| class="wikitable" |- | {{MFA|nʲ}} || '''{{-|знання}}''' «znan‌je» || {{MFA|znɑˈɲːɑ}} |- | {{MFA|dʲ}} || '''{{-|суддя}}''' «sudja» || {{MFA|suˈɟːɑ}} |- | {{MFA|tʲ}} || '''{{-|життя}}''' «žitje» || {{MFA|ʒɪ̞ˈcːɑ}} |- | {{MFA|lʲ}} || '''{{-|зілля}}''' «zelje, eliksir» || {{MFA|ˈzʲiʎːɑ}} |- | {{MFA|t͡sʲ}} || '''{{-|міццю}}''' «močju, siloju» || {{MFA|ˈmʲit͡sʲːu}} |- | {{MFA|zʲ}} || '''{{-|мотуззя}}''' «vrvky» || {{MFA|moˈtuzʲːɑ}} |- | {{MFA|sʲ}} || '''{{-|колосся}}''' «klasy» || {{MFA|kɔˈlɔsʲːɑ}} |- | {{MFA|t͡ʃ}} || '''{{-|обличчя}}''' «obličje» || {{MFA|ɔˈblɪt͡ʃʲːɑ}} |- | {{MFA|ʒ}} || '''{{-|збіжжя}}''' «zrna» || {{MFA|ˈzbʲiʒʲːɑ}} |- | {{MFA|ʃ}} || '''{{-|затишшя}}''' «zatišje» || {{MFA|zɑˈtɪʃʲːɑ}} |} V někojih sěverovozhodnyh narěčjah {{MFA|rʲ}} takym samym sposobom asimiluje slědujuči {{MFA|j}}, tvoreči mekky dolgy {{MFA|rʲː}}, napriklad {{Lang|uk|''пірря''}} {{MFA|ˈpirʲːɐ}} «pery, perje» (v kniževnom ukrajinskom {{Lang|uk|пір’я}} {{MFA|ˈpirjɐ}}). Afrikaty {{MFA|d͡z}} i {{MFA|d͡ʒ}} ne imajut specialne bukvy, ale sut označene dvoma bukvami: '''{{-|дз}}''' i '''{{-|дж}}'''. == Gramatika == V ukrajinskom jezyku tradicijno različajut se deset čestij molvy:<ref>{{Cite book | last1 = Жовтобрюх | first1 = М.А. | last2 = Кулик | first2 = Б.М. | title = Курс сучасної української літературної мови | year = 1965 | place = Kyjev | language = uk}}</ref><ref>{{Cite book | last = Вихованець | first = І.Р. | title = Частини мови в семантико-граматичному аспекті | year = 1988 | place = Kyjev | language = uk}}</ref> * '''samostojne''': imennik, glagol, pridavnik, čislovnik, zaimennik, prislovnik; * '''služebne''' (ne imajut samostojno značen‌je v tekstu): sveznik, prědložnik, čestica; * '''medžumetje'''. Ukrajinsky imaje tipično slovjansku, silno fleksijnu gramatiku. Imennik, pridavnik, čislovnik, zaimennik i glagol sklanjajut se, ostale česti molvy sut neizměnne. V ukrajinskom različajut se sedm padežev (imeniteljnik, roditeljnik, dateljnik, viniteljnik, tvoriteljnik, městnik, zvateljnik)<ref>{{Cite book | last = Вихованець | first = І.Р. | title = Система відмінків української мови | place = Kyjev | year = 1987 | language = uk}}</ref>, dva gramatične čisla (jedninu i množinu; poněkogda javi s takože dvojina, po naslědstvu [[Starocrkovnoslovjansky jezyk|starocrkovnoslovjanskogo jezyka]], napriklad v tvoriteljniku: {{Lang|uk|очима, плечима}} pored form {{Lang|uk|очами, плечами}} «očami, hrebetom»)<ref>{{Cite book | last = Жовтобрюх | first = М.А. | chapter = Двоїна | title = Українська мова: Енциклопедія | place = Kyjev | year = 2000 | publisher = Українська енциклопедія | isbn = 966-7492-07-9 | language = uk}}</ref> i tri gramatične rody (mužsky, žensky i srědnji).<ref>{{Cite journal | last = Самійленко | first = С.П. | title = Категорія роду | journal = Українська мова і література в школі | year = 1966 | issue = 1965 № 10, 1966 № 5 | language = uk}}</ref> === Imennik === V jednině imennik sklanjaje se slědujučim sposobom: {| class="wikitable" |+ Sklonjen‌je imennikov ! Padež ''(ukr.)'' || Priklad ''(ukr.)'' || Padež ''(medžusl.)'' || Prěvod |- | {{-|'''називний''' '' хто / що?''}} || {{-|брат, ріка}} || '''imeniteljnik''' ''kto/čto?''|| brat, rěka |- | {{-|'''родовий''' ''кого / чого?''}} || {{-|брата, ріки}} || '''roditeljnik''' ''kogo/čego?''|| brata, rěky |- | {{-|'''давальний''' ''кому / чому?''}} || {{-|братові/-у, рікі}} || '''dateljnik''' ''komu/čemu?''|| bratu, rěkě |- | {{-|'''знахідний''' ''кого / що?''}} || {{-|брата, ріку}} || '''viniteljnik''' ''kogo/čto?''|| brata, rěku |- | {{-|'''орудний''' ''ким / чим?''}} || {{-|братом, рікою/-й}} || '''tvoriteljnik''' ''kym/čim?''|| bratom, rěkoju |- | {{-|'''місцевий ''' ''по/на кому / чому?''}} || {{-|по браті/-ові, у рікі}} || '''městnik''' ''po/na kom/čem?''|| po bratu, na rěkě |- | {{-|'''кличний''' ''хто / що?''}} || {{-|брате, ріко}} || '''zvateljnik''' ''kto/čto?'' || brate, rěko |- |} === Zaimennik === Osobne zaimenniky (vključno s refleksivnym) sklanjajut se, kako v slědujučej tabelě: {| class="wikitable" |+ Sklonjen‌je osobnyh zaimennikov ! Padež || colspan=4 | Jednina || colspan=3 | Množina || Refleksivny |- | '''Imeniteljnik''' || {{-|я}} «ja» || {{-|ти}} «ty» || {{-|він}} «on», {{-|воно}} «ono» || {{-|вона}} «ona» || {{-|ми}} «my» || {{-|ви}} «vy» || {{-|вони}} «oni, one» || {{-|<div style="text-align:center">–</div> |- | '''Roditeljnik''' || {{-|менe}} || {{-|тебe}} || {{-|його/нього}} || {{-|її/неї}} || {{-|нас}} || {{-|вас}} || {{-|їх/них}} || {{-|себе}} |- | '''Dateljnik''' || {{-|менi}} || {{-|тебi}} || {{-|йому}} || {{-|їй}} || {{-|нам}} || {{-|вам}} || {{-|їм}} || {{-|собі}} |- | '''Viniteljnik''' || {{-|менe}} || {{-|тебe}} || {{-|його/нього}} || {{-|її/неї}} || {{-|нас}} || {{-|вас}} || {{-|їх/них}} || {{-|себе}} |- | '''Tvoriteljnik''' || {{-|мною}} || {{-|тобою}} || {{-|ним}} || {{-|нею}} || {{-|нами}} || {{-|вами}} || {{-|ними}} || {{-|себою}} |- | '''Městnik''' || {{-|менi }} || {{-|тебi }} || {{-|ньому/нім }} || {{-|ній }} || {{-|нас }} || {{-|вас }} || {{-|них }} || {{-|собі}} |} Primětky: # Pozicija udarjen‌ja v formah {{Lang|uk|мене}}, {{Lang|uk|тебе}} i {{Lang|uk|себе}} zavisi od togo, prědhodi li jim prědložnik, napr. {{Lang|uk|менé}} (viniteljnik), {{Lang|uk|про мéне}} «o mně». # Alternativne formy začinajuče se od '''{{-|н}}''' koristajut se poslě prědložnikov, napr. {{Lang|uk|її}} «jej», {{Lang|uk|про неї}} «o njej». # Kako v medžuslovjanskom, zaimennik {{Lang|uk|ви}} koristaje se ne samo v množině, ale takože kako učtiva forma v jednině. === Pridavnik === Pridavniky odgovarjajut na pytan‌je: ''kaky''. Kako v drugyh slovjanskyh jezykah, one odgovoret imenniku po rodu, čislu i padežu. One sklanjajut se tako: {| class="wikitable" |+ Sklonjen‌je pridavnikov ! rowspan=2 | Padež || colspan=3 | Jednina || rowspan=2 | Množina |- ! mužsky rod || srědnji rod || žensky rod |- | '''Imeniteljnik''' || {{-|біл'''ий'''}} «běly» || {{-|біл'''е'''}} || {{-|біл'''а'''}} || {{-|біл'''i'''}} |- | '''Roditeljnik''' || colspan=2 | <div style="text-align: center">{{-|біл'''ого'''}}</div> || {{-|біл'''ої'''}} || {{-|біл'''их'''}} |- | '''Dateljnik''' || colspan=2 | <div style="text-align: center">{{-|біл'''ому'''}}</div> || {{-|біл'''iй'''}} || {{-|біл'''им'''}} |- | '''Viniteljnik''' || {{-|біл'''ий'''/біл'''ого'''}} || {{-|біл'''е'''}} || {{-|біл'''у'''}} || {{-|біл'''і'''/біл'''их'''}} |- | '''Tvoriteljnik''' || colspan=2 | <div style="text-align: center">{{-|біл'''им'''}}</div> || {{-|біл'''ою'''}} || {{-|біл'''ими'''}} |- | '''Městnik''' || colspan=2 | <div style="text-align: center">{{-|біл'''ому'''}}/{{-|біл'''iм'''}}</div> || {{-|біл'''iй'''}} || {{-|біл'''их'''}} |} Neznačna kolikost pridavnikov mužskogo roda, pored obče koristajemoju polnoj formy, imaje kratku (neizměnjenu) formu: {{Lang|uk|''ясен''}} «jasny», {{Lang|uk|''дрібен''}} «drobny», {{Lang|uk|''зелен''}} «zeleny», {{Lang|uk|''повен''}} «polny», {{Lang|uk|''славен''}} «slavny», {{Lang|uk|''красен''}} «krasny», {{Lang|uk|''винен''}} «vinny», {{Lang|uk|''потрібен''}} «potrěbny», {{Lang|uk|''певен''}} «isty», {{Lang|uk|''годен''}} «dostojny» i t.d. Iz drugoj strany, polne formy pridavnikov ženskogo i srědnjego roda mogut iměti nestisknutu formu, ktora ne jest tipična ukrajinskomu jezyku i strěčaje se glavno v narodnoj umětnosti i poeziji, v imeniteljnom i viniteljnom padežah jedniny i množiny:<ref>{{Cite journal | last = Пронь | first = К.Л. | title = Нестягнені форми прикметників в українській мові | journal = Українська мова і література в школі | year = 1972 | issue = № 7 | language = uk}}</ref>: {{Lang|uk|''гарная''}} «krasiva», {{Lang|uk|''гарнеє''}} «krasivo», {{Lang|uk|''гарнії''}} «krasive»; {{Lang|uk|''синяя''}} «sinja», {{Lang|uk|''синєє''}} «sinje», {{Lang|uk|''синії''}} «sinji»; zaměsto tradicijnyh form {{Lang|uk|''гарна'', ''гарне'', ''гарні''; ''синя'', ''синє'', ''сині''}}. === Čislovnik === Osnovne čislovniky 1–10 sut: {{-|'''один/одна/одне'''}} «jedin/jedna/jedno», {{-|'''два/дві'''}} «dva/dvě», {{-|'''три'''}} «tri», {{-|'''чотири'''}} «četyri», {{-|'''п’ять'''}} «pet», {{-|'''шість'''}} «šest», {{-|'''сім'''}} «sedm», {{-|'''вісім'''}} «osm», {{-|'''дев’ять'''}} «devet», {{-|'''десять'''}} «deset». === Glagol === Ukrajinsky, kako kako vse druge slovjanske jezyky, različaje medžu glagolami sovršenogo i nesovršenogo vida. Časovan‌je glagolov odbyvaje se po času, osobě, čisla, aktivnosti/pasivnosti i naklonjen‌ju. K glagolam takože tradicijno odnoset se odglagolne imenniky i pridavniky, a takože pričestja.<ref>{{Cite book | last = Гнатюк | first = Г.М. | title = Дієприкметник у сучасній українській літературній мові | place = Kyjev | year = 1982 | language = uk}}</ref> Glagoly imajut četyri časy: * suči čas ({{Lang|uk|''читає''}} «čitaje») * prošly čas ({{Lang|uk|''читав''}} «čital») * buduči čas, ktory imaje tri formy: ** prostu ({{Lang|uk|''прочитає''}} «pročitaje») ** sintetičnu ({{Lang|uk|''читатиме''}} «bude čitati») — osoblivost ukrajinskogo jezyka ** sostavjenu ({{Lang|uk|''буде читати''}} «bude čitati») * pluskvamperfekt ({{Lang|uk|''був читав''}} «běše čital») V prošlom času glagol ne časuje se po osobě, ale imaje harakteristiku roda i čisla.<ref>{{Cite book | last = Русанівський | first = В.М. | chapter = Дієслово | editor1-last = Безпояско | editor1-first = О.К. | editor2-last = Городенська | editor2-first = К.Г. | editor3-last = Русанівський | editor3-first = В.М. | title = Граматика української мови: Морфологія | place = Kyjev | publisher = Либідь | year = 2003 | language = uk}}</ref> == Priklady tekstov == [[Fajl:WIKITONGUES- Vira speaking Ukrainian.webm|thumb|Vira govori na ukrajinskom (zapis iz 2019 g.)]] === «Ljubju» === {| class="wikitable" width="60%" |+ ! {{Lang|uk|Люблю}} ([[Volodymyr Sosjura]], 1898–1965)<ref>{{Cite web | url = https://www.ukrlib.com.ua/books/printit.php?tid=6323 | title = Люблю | website = УкрЛіб | access-date = 2025-05-04 | language = uk}}</ref> ! Prěvod: ''Ljubju'' ([[Jan van Steenbergen]])<ref>{{Cite web | url = https://isv.miraheze.org/wiki/Sbornik:Ljubju_(%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%BE%D1%81%D1%8E%D1%80%D0%B0,_pr._Jan_van_Steenbergen) | title = Ljubju | website = Vikisbornik | access-date = 2025-05-04}}</ref> |- | <poem> {{-|Я люблю тебе, друже, за те, що в очах твоїх море синіє, що в очах твоїх сонце цвіте, мою душу голубить і гріє. За волосся твоє золоте, за чоло молоде і відкрите, Я люблю тебе, друже, за те, що не можу тебе не любити...}} </poem> | <poem> Ja ljubju te, druže, zatože v tvojih očah vse morje siněje, i solnce v njih cvěte takože, moju dušu laskaje i grěje. Za vlasy te zlate kak sbože, za usměh tvoj teply, odkryty, Ja ljubju te, druže, zatože ne mogu tebe ne ljubiti... </poem> |} === Universalna deklaracija prav člověka, statija 1 === {| class="wikitable" width="60%" |+ ! Ukrajinsky ! Prěvod |- | '''{{-|Загальна декларація прав людини, стаття 1.}}'''<ref>{{Cite web | url = https://www.ohchr.org/en/human-rights/universal-declaration/translations/ukrainian-ukrayinska | title = Universal Declaration of Human Rights - Ukrainian (Ukrayins'ka)] | website = ohchr.org}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://www.youtube.com/watch?v=saXk316Y_t4 | title = Iryna Tarnavska iz Ukrajiny čitaje Universalnu deklaraciju prav člověka na ukrajinskom | website = [[YouTube]] | date = 2018-08-06}}</ref> | '''Universalna deklaracija prav člověka, statija 1.'''<ref>{{Cite web | url = http://steen.free.fr/interslavic/declaration.html | title = Iz Universalnoj Deklaracije Prav Člověka, členok 1 | language = isv | website = Interslavic language | date = 2020-03-24}}</ref> |- | {{-|Всі люди народжуються вільними і рівними у своїй гідності та правах. Вони наділені розумом і совістю і повинні діяти у відношенні один до одного в дусі братерства.}} | Vsi ljudi rodet se svobodni i ravni v dostojnosti i pravah. Oni sut obdarjeni razumom i svěstju i imajut postupati jedin k drugomu v duhu bratstva. |} === Koristne izrazy === {| class="wikitable" width="60%" |+ ! Ukrajinsky ! Zvuk ! Prěvod |- | {{Lang|uk|Привіт}} | [[Fajl:Uk-привіт.ogg]] | Privět, ahoj, zdravo |- | {{Lang|uk|Добрий день}} | [[Fajl:Uk-добрий день.ogg]] | Dobry denj |- | {{Lang|uk|Дoбpого ранку}} | [[Fajl:Uk-доброго ранку.ogg]] | Dobro utro |- | {{Lang|uk|Добрий вечір}} | [[Fajl:Uk-добрий вечір.ogg]] | Dobry večer |- | {{Lang|uk|До побачення}} | [[Fajl:Uk-до побачення.ogg]] | Do viděn‌ja |- | {{Lang|uk|Бувай}} | [[Fajl:Uk-бувай.ogg]] | Byvaj, sbogom |- | {{Lang|uk|На добраніч}} | [[Fajl:Uk-Надобраніч.ogg]] | Dobra noč |- | {{Lang|uk|Будь ласка}} | [[Fajl:Uk-будь ласка.ogg]] | Prošu |- | {{Lang|uk|Дякую}} | [[Fajl:Uk-дякую.ogg]] | Hvala, blagodarju, dekuju |- | {{Lang|uk|Вибач}} | [[Fajl:Uk-вибач.ogg]] | Izvini |} == Uvidite takože == * [[Slovjanske jezyky]] * [[Kirilica]] * [[Ukrajinska kirilica]] * [[Ukrajinska latinica]] * [[Latinizacija ukrajinskogo jezyka]] * [[Ukrajinsky Institut Knigy]] == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Literatura == * {{Cite book | first1 = C.H. | last1 = Andrusyshen | first2 = J.N. | last2 = Krett | year = 1955 | url = https://diasporiana.org.ua/wp-content/uploads/books/15472/file.pdf | title = Українсько-ангійський словник / Ukrainian-English dictionary (2nd ed., 1981) | publisher = University of Toronto Press}} * {{Cite book | url = http://resource.history.org.ua/cgi-bin/eiu/history.exe?&I21DBN=ELIB&P21DBN=ELIB&S21STN=1&S21REF=10&S21FMT=brief_elib&C21COM=S&S21CNR=20&S21P01=0&S21SRW=nz&S21P02=0&S21P03=T=&S21COLORTERMS=0&S21STR=%D0%95%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D1%96%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%B9%20%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%97%D0%BD%D1%81%D1%8C%D0%BA%D0%BE%D1%97%20%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8 | title = Етимологічний словник української мови: в 7 т. | editor = Мельничук, О.С. i dr. | place = Kyjev | publisher = Наукова думка | language = uk}} * {{Cite book | first = J.W. | last = Stechishin | year = 1951 | url = https://diasporiana.org.ua/wp-content/uploads/books/24620/file.pdf | title = Ukrainian Grammar (5th ed., 1971) | place = Winnipeg | publisher = Trident Press Ltd. | language = en}} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://iul-nasu.org.ua/ | title = Інститут української мови НАН України | language = uk}} * {{Cite web | url = https://www.ulif.org.ua/ | title = Український лінгвістичний портал | language = uk}} * {{Cite web | url = https://wals.info/languoid/lect/wals_code_ukr | title = Language Ukrainian | website = The World Atlas of Language Structures Online | language = en}} * {{Cite web | url = https://glottolog.org/resource/languoid/id/ukra1253 | title = Spoken L1 Language: Ukrainian | website = Glottolog | language = en}} * {{Cite web | url = https://ukrainiangrammar.com/ | title = Ukrainian grammar | language = en}} * {{Cite web | url = https://www.ukrainiancourse.com/ | title = Learn Ukrainian for free | language = en}} * {{Cite web | url = http://litmisto.org.ua/?page_id=6961 | author = Караман С.О. | title = Сучасна українська літературна мова | language = uk}} * {{Cite web | url = http://sum.in.ua/ | title = Словник української мови. Академічний тлумачний словник (1970—1980) | language = uk}} * {{Cite web | url = https://hrinchenko.com/ | title = Словарь української мови (Борис Грінченко) | language = uk}} * {{Cite web | url = https://www.lingvolive.com/en-us/translate/uk-en/а | title = Ukrajinsko-anglijsky slovnik onlajn | website = lingvolive.com}} {{Slovjanske jezyky}} <center> {{Prěvod | nl | Oekraïens}} {{Prěvod | be | Украінская мова}} </center> {{Članok s zvězdoju}} [[Kategorija:Slovjanske jezyky]] [[Kategorija:Ukrajinsky jezyk| ]] [[Kategorija:Ukrajina]] o53m6si97yibkkhp9sk9ubbo2oqwzrm 0 1924 44622 35731 2026-07-29T10:46:14Z IJzeren Jan 9 44622 wikitext text/x-wiki {| class="wikitable" style="float:right; margin:0 0 1em 1em; width:300px; background-color:#f9f9f9;" ! colspan="2" style="background-color:#dcdcdc; text-align:center; font-size:120%;" |Vasilij Aleksandrovič Molodcov<br />{{Lang|ru|Василий&nbsp;Александрович&nbsp;Молодцов}}<br />{{Lang|kv|Молодцов Сандрӧ Васьӧ}} |- | colspan="2" | <div style="text-align:center;">[[Fajl:Vasili Aleksandrovich Molodtsov.jpg | center | 250x250px | Vasilij Molodcov]]</div> |- |'''Urodil se''' | 20 dekembra 1885 g. (1 januara 1886 g.)<ref name="kalendar">Prva data suglasno [[Juliansky kalendar|julianskomu kalendaru]] (stary stilj), vtora suglasno [[Gregoriansky kalendar|gregorianskomu kalendaru]] (novy stilj).</ref>, Tentjukovo, Vologodska gubernija, [[Rosija|Rosijska imperija]] |- |'''Umrl''' | 31 avgusta 1940 g., [[Syktyvkar]], [[Republika Komi|Komi ASSR]], [[Sovětsky sojuz]] |- |'''Znajemy kako''' | [[Republika Komi|Komi]] jezykoznavec, učitelj, dějatelj, avtor [[Molodcovsky alfabet|molodcovskogo alfabeta]] |} '''Vasilij Aleksandrovič Molodcov''' ({{Jezyky|ru|Василий Александрович Молодцов}}, {{Jezyky|kv|Молодцов Сандрӧ Васьӧ}}; Tentjukovo, 20 dekembra 1885 g. (1 januara 1886 g.)<ref name="kalendar" /><ref name="dolgy_put">{{Cite journal | last1 = Жеребцов | first1 = И.Л. | last2 = Некрасова | first2 = Г.А. | title = В.А. Молодцов: долгий путь к признанию | journal = Пермистика–16: Диалекты и история пермских языков во взаимодействии с другими языками | url = https://permistica.komikyv.com/sites/default/files/Permistica-16_02.pdf | place = Сыктывкар | publisher = Изд-во СГУ им. П. Сорокина | year = 2017 | pages = 8–16 | language = ru}}</ref> – [[Syktyvkar]], 31 avgusta 1940) byl [[Republika Komi|komi]] jezykoznavec, učitelj i kulturny dějatelj, najbolje znany za tako nazyvajemy [[Molodcovsky alfabet]], ktory stvoril za [[Komi-zyrjansky jezyk|komi jezyk]]. == Životopis == Molodcov urodil se v selu Tentjukovo (nyně čest grada [[Syktyvkar]]) v onogdašnjej [[Vologodska gubernija|Vologodskoj guberniji]]. V 1907 g. on ukončil učiteljskuju seminariju v gradu [[Totma]], po čem rabotal učiteljem v raznyh městah, medžu drugymi v selu Nošulj, kde načel rabotati nad sostavjenjem alfabeta za [[Komi-zyrjansky jezyk|komi jezyk]]. Onogda komi jezykoznanje bylo ješče malo razrabotano, a učenje na komi jezyku v školah uvažalo se nepotrěbnym. Ta situacija načela izměnjati se v lětah 1917–1918, kogda načelo se tvorjenje novoj sistemy učenja.<ref name="jego_veličestvo">{{Cite news | url = http://www.gazeta-respublika.ru/article.php/38652 | first = Игорь | last = Жеребцов | title = Его величество Алфавит. Василий Молодцов "скрепил" создание Коми автономии новой фонетикой | work = Республика | date = 2011-05-28 | language = ru | access-date = 2025-09-12}}</ref> Molodcov učestvoval v tom aktivno, prějehal iz Nošulja v Jarensk i kako rabotnik ujezdnogo odděla narodnogo obrazovanja zaščičal neobhodimost založenja nacionalnoj komi školy. [[Fajl:Молодцов анбур.jpg | thumb | left | 220px | Alfabet Molodcova]] V 1918 g. Molodcov dovršil rabotu nad komi alfabetom i gramatikoju. Podčas sjezda učiteljev v maju i juniju on prědstavil svoj novy alfabet, a v avgustu togože samogo goda podčas sjezda učiteljev v selu Ust-Vym jegov alfabet byl oficialno utvrdženy i vvedeny v upotrěbu. Sam Molodcov načel rabotati v gradu Ust-Sysoljsk (tutčasny grad [[Syktyvkar]]), ktory byl srědišče prosvěty v krajině komi. Tamo on napisal prvy bukvar za komi škol, ktory byl izdany v 1920 g. poslě otvorjenja komi izdateljstva i stal prvoju knigoju odpečatanoju jegovym alfabetom. V 1921 g. Molodcov publikoval gramatiku komi-zyrjanskogo jezyka, a takože učebniky i druge naučne tvory, ktore igraly važnu rolju v razvoju komi literaturnogo jezyka. Jednočasno on rabotal v različnyh učiliščah. Od 1919 g. Molodcov ujehal iz krajiny Komi na rabotu ili učenje v [[Vologda|Vologdu]], [[Moskva|Moskvu]], [[Narjan-Mar]], [[Leningrad]] i [[Saratov]]. On takože učestvoval v ekspedicijah v [[Udmurtija|Udmurtiji]]. V 1929 g. jegov alfabet byl ostro kritikovany podčas lingvističnoj konferenciji v Ust-Sysoljsku za to, že jest «vuzko-racionalny» i svojim specifičnym harakterom otegčaje sbliženje Komi s drugymi narodami. Jednočasno byla prijeta rezolucija o prěhodu komi pismennosti na [[Latinica|latinsky alfabet]], vslěd čego latinica stala oficialnym alfabetom komi jezyka od 1932 do 1936 g. Potom nastupil kratky povrat k alfabetu Molodcova, ale v 1938 g. byl vvedeny novy [[Kirilica|kiriličny]] alfabet, shodnějši [[Russka azbuka|russkomu]]. V tomže samom godu Molodcov byl areštovany, obvinjeny za «buržuazno nacionalizm» i uveznjeny v taboru raboty v selu Verhnij Čov pod Syktyvkarom, kde zajmal se iztvarjanjem dosok za skrinje. V tutom taboru on umrl v 1940 g. iz pričiny slabogo zdravja.<ref name="jego_veličestvo" /> V 1957 g. Molodcov byl rehabilitovany Vrhovnym sovětom RSFSR.<ref name="dolgy_put" /> V 2012 g. gradsky sovět Syktyvkara nadal jednoj novoj ulici ime Molodcova, a v 2014 g. pojavila se memorialna doska na domu, kde žil Molodcov, pri ul. Nagornoj nr. 47.<ref>{{Cite news | url = http://www.gazeta-respublika.ru/article.php/74725 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160306112721/www.gazeta-respublika.ru/article.php/74725 | archive-date = 2016-03-06 | first = Александра | last = Степанова | title = Имя ученого Василия Молодцова увековечивает в Сыктывкаре его однофамилец Анатолий Молодцов | work = Республика | date = 2015-01-24 | language = ru | access-date = 2025-09-11}}</ref> == Glavne publikacije Molodcova == * {{Cite book | author = Санԁрӧ Ваԍӧ (Молодцов В. А.) | title = Лыԃԃыԍны велӧԁчан | place = Сыктывԁін кар | publisher = Наркомнац Комі јукӧԁлӧн небӧг леԇан ін. | year = 1920 | language = kv}} * {{Cite book | author = Санԁрӧ Ваԍӧ (Молодцов В. А.) | title = Комі грамаԏіка : туј піԍкӧԁыԍ | place = Сыктывԁін кар | publisher = Комі ԋіга леԇан ін. | year = 1921 | language = kv}} * {{Cite book | author = Санԁрӧ Ваԍӧ (Молодцов В. А.) | title = Некоторые принципы зырянского правописания | place = Сыктывԁін кар | publisher = Комі ԋіга леԇан-ін | year = 1927 | language = ru}} * {{Cite book | author = Молодцов В. А. (Санԁрӧ Ваԍӧ) | title = К грамматической классификации слов зырянского языка | place = Усть-Сысолськ, Москва | publisher = Коми-издательство и Центросовнацмен Наркомпроса РСФСР; Книжная фабрика Центрального издательства народов СССР | year = 1928 | language = ru}} * {{Cite book | author = Молодцов В. (Санԁрӧ Ваԍӧ) | title = Фонетика зырянского диалекта языка коми | place = Москва | publisher = Центральное издательство народов СССР | year = 1929 | volume = Ч. 1 | language = ru}} * {{Cite journal | author = Молодцов В. А. | title = К вопросу об орфографии простых и сложных композита с несоставными основами в языке коми | journal = Материалы коми лингвистической конференции Главнауки в Сыктывкаре (г. Сыктывкар, 15—21 июля 1929 г.) | place = Сыктывкар | publisher = Коми гос. изд-во | year = 1929 | pages = 13–33 | language = ru}} == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = http://na.rkomi.ru/s53vm2.html | archive-url = https://web.archive.org/web/20180719004449/http://na.rkomi.ru/s53vm2.html | archive-date = 2018-07-19 | title = Kratka biografija | website = Национальный архив Республики Коми | access-date = 2025-09-12 | language = ru}} {{DEFAULTSORT:Molodcov, Vasilij}} [[Kategorija:Jezykoznavci]] [[Kategorija:Komi]] 9c9b5z5pcr8a6m5tj1zu7vjd3gnusdf 0 1931 44463 43703 2026-07-28T15:40:03Z IJzeren Jan 9 44463 wikitext text/x-wiki '''Venedčyna''' (takože {{-|'''Wenedczyna''', '''Венедовы jезык''', '''Język Wenedski, Venedova mówa, Mówa Wenedska'''}}) jest [[Sěveroslovjanske jezyky|sěveroslovjanska]] literaturna norma [[Medžuslovjansky jezyk|medžuslovjanskogo jezyka]], razvita v 2012 godu. Tuta norma prědstavlja jezyk sěvernyh (zapadnyh i voztočnyh) [[Slovjani|Slovjan]] i formuje tretju literaturnu normu medžuslovjanskogo jezyka — pored s [[Slovianski|slovjanskoju]] (vseslovjanskoju) i [[Novoslověnsky jezyk|novoslověnskoju]] (južnoslovjanskoju) normami. Venedčyna harakterizuje se jasno izraženym orientovanjem na sěverne slovjanske jezyky i postupnym odkazom od južnoslovjanskyh jezykovyh elementov. == Ideja i avtori == Ideja venedskoj normy byla formulovana Nikolajem (Aleksandrem) Vladimirovičom Kuzněcovom i Valdemarem Ryšardem Čurom. Avtori imali cělj sozdati normu medžuslovjanskogo jezyka, ktora by byla blizša sěvernym slovjanskym jezykam, osoblivo poljskomu, češskomu i voztočnoslovjanskym tradicijam, s ograničenym upotrěbjenjem južnoslovjanskyh form.<ref>{{Cite book | last1 = Кузнецов | first1 = Н. В. | last2 = Чур | first2 = В. Р. | title = Венедский язык: Этап становления междуславянского литературного диалога | location = Архангельск–Москва | publisher = самиздат | year = 2014}}</ref> == Město v medžuslovjanskom projektu == Do 2017 g. nad medžuslovjanskym jezykom rabotali tri osnovne projekty: '''[[Slovianski|Slovjanski]]''' (od 2006 goda), '''[[Novoslověnsky]]''' (od 2009 goda) i '''Venedčyna''' (od 2013 goda). Tute projekty razděljajut medžu soboju naturalističny pravopis, v mnogom obči slovnik, obču občinu, razne platformy v sěti i jedin obči cělj. Gramatična osnova i literaturna norma venedskogo jezyka opirajut se na normy poljskogo, russkogo, bělorusskogo, ukrajinskogo, češskogo, slovačskogo i lužičskih jezykov. Tuta kombinacija pozvoljaje shranjati sěveroslovjansky harakter normy pri vysokoj razuměmosti v ramkah slovjanskogo jezykovogo kontinuuma. == Cělje == Glavnym cěljem venedskogo jezyka jest sozdanje razvitoj gramatičnoj i sěveroslovjanskoj literaturnoj normy v ramkah medžuslovjanskogo jezyka. Daljšim cěljem jest razvivanje slovjanskoj komunikacije takym obrazom, že s pomočju venedčyny možno občati bez upotrěbjenja oddělnyh nacionalnyh slovjanskyh jezykov. == Ortografija i azbuka == Sěverna venedčyna koristi latiničnu azbuku s diakritičnymi znakami, orientovanu na naturalističny i etimologičny pravopis. Ortografičny sistem jest prisposobjen sěveroslovjanskoj fonologiji i dozvoljaje točno odražati fonetične i morfologične razliky medžu slovami. Ortografija venedčyny vklučaje slědne važne osoblivosti: * različenje kratkyh i dolgyh vokalov, * upotrěbjenje nosovyh vokalov, * označenje mekkosti soglasnyh, * palatalizaciju soglasnyh, * upotrěbjenje posebnoj bukvy {{-|ř}} za označenje mekkogo vibranta ''r''. Palatalizacija soglasnyh igra važnu rolju v fleksiji i slovotvorjenju, osoblivo prěd vokalami ''{{-|i, í, ě, e, é}}''. Mekke soglasne obyčno nastavajut v poziciji prěd etimologično palatalizujučimi vokalami i ne vsegda pišut se s osobnymi diakritičnymi znakami. === Alfabet=== Latinična azbuka venedčyny sostoji iz slědnyh bukv: {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" style="text-align:center;" ! Bukva !! Zvuk !! Bukva !! Zvuk !! Bukva !! Zvuk |- | A a || a || G g || tvrdo g || Ř ř || mekko r |- | Ą ą || ǫ (Ѫ) || H h || ɦ || S s || s |- | Á á || dolgo a || I i || i || Š š || š |- | B b || b || Í í || dolgo i || Ś ś || mekko s |- | C c || c || J j || j || T t || t |- | Č č || č || K k || k || Ť ť || mekko t |- | Ć ć || mekko č || Ł ł || l || U u || u |- | Ch ch || h / x || Ľ ľ || mekko l || Ŭ ŭ || kratko u |- | D d || d || M m || m || Ú ú || dolgo u |- | Ď ď || mekko d || N n || n || V v || v |- | E e || e || Ň ň || mekko n || Y y || y |- | Ę ę || ę (Ѧ) || O o || o || Z z || z |- | Ě ě || ě (Ѣ) || Ó ó || dolgo o || Ž ž || ž |- | É é || dolgo e || P p || p || Ź ź || mekko z |- | F f || f || R r || r || || |} Mekke soglasne prěd ''{{-|ě, i, í}}'' fonetično realizujut se kak palatalizovane, no ne vsegda obvezno označajut se osobnymi diakritičnymi znakami v pismu, zavisno od etimologije slova. == Imenna sistema == '''Imennik''' (v venedčyně: '''{{-|sųšt́ęstvnik}}''') služi dlja označenja prědmeta, sučnosti, osoby ili abstraktnogo pojetja. Imena imajut gramatičny rod, čislo i padež, čto dozvoljaje vyražati sintaktične odnošenja v prědloženju. === Rod === V venedčyně sut tri gramatične rody: * '''mužsky rod''' — napr.: ''{{-|svět, broj, cev, język, háček}}''; * '''žensky rod''' — napr.: ''{{-|boľ, cěľ, kamílica, soba, uváha}}''; * '''srědny rod''' — napr.: ''{{-|serco, sonce, sklo, gŕlo, męso}}''. === Čislo === Imena imajut tri čisla: * '''jedinstveno čislo''' — osnovna forma imena; * '''množinsko čislo''' — označaje množstvo prědmetov ili osob; * '''dvojstveno čislo''' — upotrěbja se pri označenju dvoh prědmetov ili osob. V dvojstvenom čislu se upotrěbja okončanje '''{{-|-íma}}'''. === Padeže === V venedčyně jest '''sedm padežev''': {| class="wikitable" ! Padež !! Funkcija |- | '''Imeniteljny''' || podležeče i imenno skazujuče |- | '''Roditeljny''' || prinaležnost, upotrěba s čislami, po něktoryh glagolah |- | '''Dateljno-prědložny''' || soodvěstvuje dateljnomu i prědložnomu padežu |- | '''Viniteljny''' || dopolnjenje, takože odgovor na vopros ''kuda?'' |- | '''Narěčny''' || odgovarja na voprosy ''kako?'', ''čem?'' |- | '''Městny''' || odgovara na vopros ''kde?'' |- | '''Zvateljny''' || forma obračenja |} === Sklonjenja === V venedčyně sut tri sklonjenja, soodvěstvujuče gramatičnomu rodu imeni. ==== Mužsky rod ==== {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Padež !! Jedinstveno čislo !! Množinsko čislo |- | im. || język / broj || języci / broji |- | rod. || języka / broja || językov / brojev |- | dat. || języku / broju || językóm / brojém |- | vin. || język / brój || języcí / brojí |- | nar. || językom / brojem || języámi / brojámi |- | měst. || (o) języcě / (o) brojě || (o) języcěch / (o) brojěch |- | zv. || języče / brojú || językóve / brojévo |} ==== Žensky rod ==== {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Padež !! Jedinstveno čislo !! Množinsko čislo |- | im. || soba / mať || soby / mati |- | rod. || soby / mati || sob / maťej |- | dat. || sobě / matí || sobam / maťem |- | vin. || sobu / máť || soby / mátí |- | nar. || soboj / maťej || sobámi / maťámi |- | měst. || (o) sobí / (o) mati || (o) soběch / (o) matěch |- | zv. || sobo / maťe || sobi / mati |} ==== Srědny rod ==== {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Padež !! Jedinstveno čislo !! Množinsko čislo |- | im. || serco / gŕlo || sercá / gŕlá |- | rod. || serca / gŕla || serc / gŕl |- | dat. || sercu / gŕlu || sercém / gŕlóm |- | vin. || sercó / gŕló || sércá / gŕlá |- | nar. || sercem / gŕlom || sercámi / gŕlámi |- | měst. || (o) sercě / (o) gŕlě || (o) sercěch / (o) gŕlěch |- | zv. || serče / gŕli || sercí / gŕle |} === Dvojstveno čislo === Osobitostju normy jest shranjenje dvojstvennogo čisla, ktoro ima osobne fleksijne formy dlja vsih rodov. {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Rod !! Forma |- | mužsky || języcíma |- | srědny || sercíma |- | žensky || sobíma |} === Palatalizacija === V venedčyně jest razvita palatalizacija soglasnyh: * {{-|''k → c'', ''g, h → z'', ''ch → s''}} prěd {{-|''i, í, ě, e, é, ja''}} v fleksijah; * {{-|''k → č'', ''g, h → ž'', ''ch → š''}} v zvateljnom padežu i pri slovotvorjenju. Priměry: * {{-|''člověk – člověci – člověčski''}}; * {{-|''Čech – Česi – Češka''}}; * {{-|''Praha – v Prazě – pražski''}}. == Primetniky == '''Primetnik''' v venedčyně služi dlja označenja priznaka imena i soglasuje se s njim v rodu, čislu i padežu i razděljajut se na: * mekkoosnovne, * tvrdoosnovne. Primetniky imajut stupnje sravnjenja i sklonjajut se po ustaljenym paradigmam. Norma shranja sistem stupnjev sravnjenja: pozitivny, sravniteljny i prěvysši. === Razděljenje primetnikov === Primetniky razděljajut se na: * '''mekkoosnovne''' — osnovy zakončajut se na {{-|''-k, -g, -h, -ch''}}, mekke soglasne, {{-|''-j'', ''-c''}}; * '''tvrdoosnovne''' — vse ostale osnovy. V imeniteljnom padežu mužskogo roda jedinstvenogo čisla: * mekkoosnovne imajut okončanje {{-|'''-i'''}}; * tverdoosnovne imajut okončanje {{-|'''-y'''}}. === Sklonjenje mekkoosnovnyh primetnikov === {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Padež !! m. r. !! sr. r. !! ž. r. !! množinsko i dvojstveno čislo |- | im. || sini || siňe || siňa || siní |- | rod. || siňeho || siňeho || siňe || sinich |- | dat. || siňemu || siňemu || siňé || siním |- | vin. || siňého / sini || siňé || siňú || siní |- | nar. || sinim || sinim || siňu || siními |- | měst. || (o) siňem || (o) siňem || (o) sině || (o) sinich |- | zv. || sini || siňe || siňa || siní |} === Sklonjenje tvrdoosnovnyh primetnikov === {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Padež !! m. r. !! sr. r. !! ž. r. !! množinsko i dvojstveno čislo |- | im. || červony || červone || červona || červony |- | rod. || červonaho || červonaho || červone || červonych |- | dat. || červonomu || červonomu || červoné || červonym |- | vin. || červonáho / červony || červoné || červonú || červony |- | nar. || červonym || červonym || červonu || červonymi |- | měst. || (o) červonom || (o) červonom || (o) červone || (o) červonych |- | zv. || červony || červone || červona || červony |} === Stupnje sravnjenja === Primetniky imajut tri stupnje sravnjenja: položiteljny, sravniteljny i prěvozhodny. {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Položiteljny !! Sravniteljny !! Prěvozhodny |- | sini || siněj || sinějšy |- | siňa || sinějša || sinějša |- | siňe || sinějše || sinějše |- | siní || sinějšy || sinějšy |- | červony || červonej || červonejšy |- | červona || červonejša || červonejša |- | červone || červonejše || červonejše |- | červony || červonejšy || červonejšy |} === Slovotvorjenje primětnikov === Něktore primetniky tvoret se s pomočju sufiksov: * {{-|'''-sk-''' — ''brat → bratski'', ''rus → russki''}}; * {{-|'''-n-''' — ''tvar → tvarny''}}; * {{-|'''-ň-''' — ''mať → maťni''}}; * {{-|'''-ov-''' — ''język → językovy''}}; * {{-|'''-ín-''' — ''sestra → sestríny''}}. '''Pričestja''' i '''poredkove čislniky''' sklonjajut se kako primetniky. == Glagoly == '''Glagoly''' (v venedčyně: '''{{-|dějaslovy}}'') označajut dějstvo ili sostojanje prědmeta ili suščestva. On imaje bogatu fleksiju i jest jednoj iz osnovnyh čestij rěči v jezyku. === Infinitiv i vozvratna forma === '''Infinitiv''' jest izhodna forma glagola i vsegda imaje okončanje '''{{-|-ť}}'''. Vozvratna forma izražaje se česticu '''{{-|śę}}''', ktora stavi se prěd dějaslovom (kromě infinitiva). === Gramatične kategorije === Sistema glagola v venedčyně vključaje: * '''tri vrěmena''' — prošedše, nastoječe i buduče; * '''tri naklonjenja''' — izjaviteljno, uslovno i poveliteljno; * '''osnovne''' i '''neosnovne (prědstavkove) dějaslovy'''. === Nastoječe vrěme === Nastoječe vrěme imajut toliko osnovne glagoly. {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Lice !! Pravilne glagoly !! Glagol „byť“ |- | ja || dělam || jsam |- | ty || dělaješ || jsi |- | on, ona, ono || dělaje || je |- | my || dělame || jsme |- | vy || dělate || jste |- | oni, oně, ony || dělają || jsą |} === Pričestja v nastoječem vrěmenu === {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Tip pričestja !! Forma |- | aktivno || dělajuś- |- | pasivno || dělajem- |} U neosnovnyh glagolov formy nastoječego vrěmena ne sut. === Prošedše vrěme === Prošedše vrěme tvori se s pomočju l-pričestja i form glagola '''{{-|byť}}'''. {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Lice !! Pravilne dějaslovy !! Dějaslov „byť“ |- | ja || dělal, -a, -o sam || byl, -a, -o |- | ty || dělal, -a, -o si || byl, -a, -o |- | on, ona, ono || dělal, -a, -o je || byl, -a, -o |- | my || dělali, -á, -ó sme || byli, -á, -ó |- | vy || dělali, -á, -ó ste || byli, -á, -ó |- | oni, oně, ony || dělali, -á, -ó są || byli, -á, -ó |} === Buduče vrěme === Buduče vrěme tvori se dvoma sposobami: * u '''osnovnyh glagolov''' — s pomočju budučih form dějaslova {{-|'''byť'''}} ({{-|''budu, budeš, bude, budeme, budete, budą''}}) i infinitiva; * u '''neosnovnyh glagolov''' — po formě nastoječego vrěmena. === Nepravilne glagoly v nastoječem vrěmenu === {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Lice !! vědať !! ěsť !! imať !! chtěť |- | ja || věm || ěm || imam || chtěm |- | ty || věsi || ěsi || imašy || chtěsi |- | on, ona, ono || věde || ěde || imaje || chtěte |- | my || věme || ěme || imame || chtěme |- | vy || věte || ěte || imate || chtěté |- | oni, oně, ony || vědí || ědí || imą || chtědí |} === Imperativ i kondicional === * '''Imperativ''' tvori se po formuli: '''osnova + {{-|si}}'''. * '''Kondicional''' tvori se s pomočju čestice '''{{-|by}}'''. == Čislovniky == '''Čislovniky''' (v venedčyně: '''{{-|čyslenniki}}''') označujut kolikost ili poredok prědmetov. Čislovniky imajut padežne formy i v několikyh slučajah soglasujut se s imenom po rodu i čislu. === {{-|Jeden}} === {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Padež !! m.r. !! ž.r. !! sr.r. !! m.r. mn.č. !! ž.r. mn.č. !! sr.r. mn.č. |- | im. || jeden || jedna || jedne || jedni || jedny || jedna |- | rod. || jednoho || jedné || jednoho || jedněch || jedněch || jedněch |- | dat. || jednomu || jedné || jednomu || jedněm || jedněm || jedněm |- | vin. || jednoho / jeden || jednu || jedno || jední || jedny || jedná |- | nar. || jednim || jedną || jednim || jedněmi || jedněmi || jedněmi |- | měst. || (o) jednom || (o) jedné || (o) jednom || (o) jedněch || (o) jedněch || (o) jedněch |} === {{-|Dva}} === {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Padež !! m.r. !! ž.r. !! sr.r. |- | im. || dva || dvě || dví |- | rod. || dvoch || dvoch || dvoch |- | dat. || dvěma || dvěma || dvěma |- | vin. || dva || dvě || dví |- | nar. || dvíma || dvíma || dvíma |- | měst. || (o) dvuch || (o) dvuch || (o) dvuch |} Čislovniki '''oba, obí i obě''' sklonjajut se analogično. === {{-|Tri}} i {{-|četri}} === {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Padež !! Forma |- | im. || tri |- | rod. || trí |- | dat. || trem |- | vin. || trí |- | nar. || třemi |- | měst. || (o) třech |} === Od {{-|pęť}} do {{-|devętdesąť}} === {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! Padež !! Forma |- | im. || pęť |- | rod. || pęti |- | dat. || pęti |- | vin. || pęť |- | nar. || pęti |- | měst. || (o) pęti |} Slova '''{{-|sto}}''', '''{{-|tyśęča}}''' i daljše čisla sklonjajut se kako sučestviteljne imena. === Poredkove čislovniky === Poredkove čislovniky na pismě označajut se čislom s točkoju. Čislovniky '''{{-|jeden}}''', '''{{-|dva}}''' i '''{{-|tri}}''' imajut osobne poredkove formy: * {{-|'''peršy'''}} * {{-|'''drugi'''}} * {{-|'''třeti'''}} == Zaimenniky == '''Zaimenniky''' (v venedčyně: '''{{-|městoimęncy}}''') sut čest rěči, ktora zaměnja imena, primetniky ili čislovniky i ukazyvajut na osoby, prědmety ili abstraktne pojetja bez imenovanja jih. === Lične zaimenniky === {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! padež !! 1. jed. !! 2. jed. !! 3. jed. m. !! 3. jed. ž. !! 3. jed. sr. !! 1. mn. !! 2. mn. !! 3. mn. m. !! 3. mn. ž. !! 3. mn. sr. !! vozvr. |- | im. || ja || ty || on || ona || ono || my || vy || oni || oně || ony || — |- | rod. || me || te || go || ja || go || nas || vas || ich || ich || ich || se |- | dat. || mi || ti || mu || ji || mu || nam || vam || im || im || im || si |- | vin. || mé || té || go || ju || go || ny || vas || ich || ich || ich || se |- | nar. || mną || tbą || im || ej || im || nami || vami || ími || ími || íma || sbą |- | měst. || mí || tí || go || nej || go || nas || vas || nich || nich || nich || si |} === Voprosne zaimenniky === Od vsih zaimennikov tutoj grupy sklonjajut se '''{{-|kto}}''' i '''{{-|co}}'''. {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! padež !! kto !! co |- | im. || kto || co |- | rod. || koho || čoho |- | dat. || komu || čomu |- | vin. || koho || co |- | nar. || kěm || čěm |- | měst. || (o) kom || (o) čom |} Od voprosnyh zaimennikov s pomočju afiksov {{-|'''-nib, -ś, de-, ně-, ní-'''}} obrazujut se neopreděljene i odricateljne formy. === Prisvojiteljne zaimenniky === ==== Prvo lice ==== {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! !! m.r. !! sr.r. !! ž.r. !! mn.č. |- | im. || moj || moje || moja || mojí |- | rod. || môho || môj || mojich || mojich |- | dat. || mômu || môj || mojim || mojim |- | vin. || moj || moje || moju || mojich |- | nar. || môm || môj || mojími || mojími |- | měst. || (o) môm || (o) môj || (o) mojích || (o) mojích |} ==== Vtoro lice ==== {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! !! m.r. !! sr.r. !! ž.r. !! mn.č. |- | im. || tvoj || tvoje || tvoja || tvojí |- | rod. || tvôho || tvôj || tvojich || tvojich |- | dat. || tvômu || tvôj || tvojim || tvojim |- | vin. || tvoj || tvoje || tvoju || tvojich |- | nar. || tvôm || tvôj || tvojími || tvojími |- | měst. || (o) tvôm || (o) tvôj || (o) tvojích || (o) tvojích |} ==== Tretje lice ==== Prisvojiteljne zaimenniky tretjego lica '''ne sklonjajut se''' i imajut formy: * {{-|'''go'''}} — dlja *{{-|on}}* i *{{-|ono}}* * {{-|'''eja'''}} — dlja *{{-|ona}}* * {{-|'''ich'''}} — dlja *{{-|oni}}*, *{{-|oně}}*, *{{-|ony}}* Vozvratne formy sklonjajut se po paradigme '''{{-|tvoj}}'''. === Ukazateljne zaimenniky === {| class="wikitable ext-gadget-alphabet-disable" ! !! m.r. !! sr.r. !! ž.r. !! mn.č. |- | im. || to || tó || ta || te |- | rod. || toho || toho || té || těch |- | dat. || tomu || tomu || té || těm |- | vin. || to || tó || tu || te |- | nar. || tem || tem || tem || tem |- | měst. || (o) těch || (o) těch || (o) tě || (o) těch |} Zaimenniky '''{{-|vše}}''' i '''{{-|všechko}}''' imajut analogično sklonjenje. == Priklad == «[[Otče naš]]» na venedčyně v [[Latinica|latinici]]: <div class="ext-gadget-alphabet-disable"><blockquote> :Otče naš, co jsi na nebě, :Da śę svęte Imę Tvoje; :Da prijde Carstvo Tvoje; :Da bude vola Tvoja jako na nebě, tak na země; :Chlěb naš každodenny daj nam dnesj; :I daj nam prošteňe, kako i my prostame svojich vinovatych; :I nedovedi ny do izkušeňa i spasi ny od zlaho; :Jako Tvoje jest Carstvo i sila i slava na věci. :Amen! </blockquote></div> == Značenje == Venedčyna prědstavlja variant medžuslovjanskogo jezyka, ktory shranja arhaične slovjanske elementy i jasno odražaje sěveroslovjansku jezykovu tradiciju. Tuta norma črěz svoju ortografičnu konsekventnost i jasno strukturovanu gramatiku, stala važnym eksperimentalnym projektom v razvoju medžuslovjanskogo pisma. Ona pokazyvaje vozmožnost standardizacije medžuslovjanskogo jezyka na osnově regionalno orientovanoj normy bez narušenja jego medžunarodnogo haraktera. V kontekstu razvoja medžuslovjanskyh norm sěverna venedčyna ima značimost kako lingvistična laboratorija, v ktoroj sut testovane alternativne puti evolucije medžuslovjanskogo standarda, osoblivo v směru boljšej kompatibilnosti so sěveroslovjanskym jezykovym kontinuumom. == Iztočniky == <references /> == Vněšnje linky == * [https://www.facebook.com/groups/interslavic/1772865522725245/ Slovnik venedskogo jezyka (1228 slov)] — [[Nikolaj Kuzněcov]] * [https://vk.com/public40701339 Stranica na portalu {{-|''vk.com''}}] * [http://lingvoforum.net/index.php?topic=61001.0 Stranica na portalu {{-|''lingvoforum.net''}}] * [https://web.archive.org/web/20170203161633/http://izviestija.info/razlicne/273-venedczyna2 Stranica na portalu {{-|''izviestija.info''}}] * [http://www.ais-sanmarino.org/arangxoj/it/it20150830/disko/kontribuoj/vbf.pdf Referat «Interslavjanske jezyky»] — [[Vĕra Barandovská-Frank]] na sajtu {{-|[[AIS]]}}, format {{-|PDF}}) == Gledite takože == * [[Medžuslovjansky jezyk]] * [[Slovjanske jezyky]] * [[Ortografija]] {{Umětne jezyky}} {{Slovjanske jezyky}} [[Kategorija:Umětne jezyky]] [[Kategorija:Umětne slovjanske jezyky]] [[Kategorija:Planove jezyky]] [[Kategorija:Medžuslovjansky]] 1yw0m8xbp54bywy417hiagf077exyi8 0 1944 44623 35745 2026-07-29T10:46:34Z IJzeren Jan 9 44623 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=June 2026}} {{Kartka osoba | name = Viktor Coj | native_name = <center>{{Jezyky|ru|Виктор Цой}}</center> | image = [[Fajl:Victor Tsoi 1986.jpg|thumb|center|Viktor Coj v lětu 1986]] | alt = | caption = | birth_name = Viktor Robertovič Coj | birth_date = {{birth date|1962|6|21|df=yes}} | birth_place = [[Sankt-Peterburg|Leningrad]], [[Rosijska Sovětska Federativna Socialističska Republika|RSFSR]], [[Sovětsky sojuz]] | death_date = {{death date and age|1990|8|15|1962|6|21|df=yes}} | death_place = [[Latvijska Sovětska Socialističska Republika|Latvijska SSR]], Sovětsky sojuz | death_cause = Avto avarija | resting_place = Bogoslovskoje grobišče, Sankt-Peterburg | occupation = {{Flatlist| * pěvec * avtor pěsnej * avtor muziky * aktor * avangardny umětnik }} | years_active = 1978–1990 | spouse = {{Plainlist| * Marianna Coj, od 1984 }} | children = [[Aleksandr Coj]], rod. 1985 | module = {{Kartka muzikant|embed=yes <!-- See Wikipedia:WikiProject Musicians --> | background = solo_singer <!-- mandatory format: please do not change or remove --> | instrument = {{flatlist| * [[Vokal|vokal]] * [[Gitara|gitara]] * [[Bas-gitara|bas-gitara]] }} | genre = {{Flatlist| * [[Post-punk|post-pank]] * [[New wave (muzika)|nova volna]] * [[gotičny rok]] * [[Punk|pank rok]] }} | label = {{Flatlist| * [[AnTrop]] * [[Firma Melodija|Melodija]] }} | current_member_of = {{Flatlist| * [[Kino (grupa)|Kino]] * [[Avtomatičeskie udovletvoriteli]] * [[Sergej Kurjohin]] }} }} }} '''Viktor Robertovič Coj''' ({{Jezyky|ru|Виктор Робертович Цой}}; rodžen je 21 junja 1962 v gradu [[Sankt-Peterburg|Leningrad]] — pogynul 15 avgusta 1990 leta na 35 kilometru trasy R-126 [[Sloka]]-[[Talsi]] [[Tukumsky rajon|Tukumskogo rajona]] [[Latvijska Sovětska Socialističska Republika|Latvijskoj SSR]]) byl [[Sovětsky sojuz|sovětsky]] [[Rok (muzyka)|rok]]-muzikant, avtor i pěvec pěsnej, [[Korjo-saram|korejsko]]-[[Rusi|russkogo]] proizhodženja. <!--[[Fajl:Kino1986leningrad (cropped).jpg|thumb|left]]--> Tvoritelj i lider muzikalnoj grupy "Kino" ({{Jezyky|ru|"Кино"}}), ktora ranje imala nazvu "Garin i Giperboloidy". Jest jedin iz najvlivnyh i znanyh sovětskyh rok-muzykantov. Jegova grupa "Kino" razpustila se poslě jegovoj smrti. Jegova grupa "Kino" porodila fenomen "kinomaniju" i dostatočno dolgo vrěme jest popularna. On takože je byl akterom v filmah. Najznany film, v ktorom on byl, — film [[Rašid Nugmanov|Rašida Nugmanova]] "[[Igla (film)|Igla]]" ({{Jezyky|ru|"Игла"}}) v rolji Móro, poslě ktorogo sovětsky žurnal "[[Sovětsky ekran (žurnal)|Sovětsky ekran]]" ({{Jezyky|ru|"Советский экран"}}) narěkl Coja najlěpšim aktorom 1989 leta<ref>{{Cite web | url = https://www.nashe.ru/news/kak-snimali-iglu-i-kak-viktor-tsoj-stal-luchshim-akterom-strany | title = Как снимали «Иглу» и как Виктор Цой стал лучшим актером страны | website = НАШЕ РАДИО, nashe.ru}}</ref>. 15 avgusta 1990 leta Viktor Coj pogynul v avtomobilnoj avariji na 35-om kilometru trasy R-126 Sloka-Talsi Tukumskogo rajona Latvijskoj SSR. Pogreben je na [[Bogoslovskoje grobišče|Bogoslovskom grobišču]] v [[Sankt-Peterburg|Sankt-Peterburgu]]. == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{DEFAULTSORT:Coj, Viktor}} [[Kategorija:Rosijski muzikanti]] 3l8qub4xdwaxrsk3goc6h8k3xbltp0i 0 1968 44624 35759 2026-07-29T10:46:48Z IJzeren Jan 9 44624 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Wojtek the bear.jpg|thumb|Vojtek (napravo) s poljskym vojinom v 1943 roku]] '''Vojtek''' ({{Jezyky|pl|Wojtek|en|Wojtek|en|Voytek}}; 1942–1963) byl sirijsky [[Medvěd koričnevy|koričnevy medvěd]], ktory byl kupjeny kako medvědže na želězničnoj stanciji v [[Hamadan]]u ([[Iran]]) vojinami [[Poljska|poljskogo]] [[Drugy korpus (Poljska)|Drugogo korpusa]], ktori byli evakuovani iz [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]]. Da by dostali jemu jedu i transport, jego pozdněje služebno verbovali kako vojina s redom rednika, i potom naprědovali do korporala.<ref>{{Cite web |url= http://www.tvp.info/15256579/pomnik-legendarnego-niedzwiedzia-wojtka-stanal-w-krakowie |title=Pomnik legendarnego niedźwiedzia Wojtka stanął w Krakowie |work=Telewizja Polska |date=2014-05-19 |access-date=2015-12-24 |language=pl}}</ref> On suprovadžal boljšest poljskogo Drugogo korpusa do [[Italija|Italije]] i služil v 22. kompaniji artilerijskoj dostavky. Podčas bitvy v Monte-Kasinu (Italija) v 1944 roku, Vojtek pomagal prěměščati krabky i amuniciju i stal znamenitostju, posěčajuči generalov i državnikov sojuznikov. Poslě vojny, on byl izvoljnjeny iz poljskogo vojska i žil ostatok žitja v Edinburgskom zoologičnom parku v [[Škotska|Škotskě]]. == Historija == Vesnoju 1942 roka Vojsko [[Vladislav Anders|Andersa]] odjehalo iz Sovětskogo sojuza v Iran, buduči sostavjeno tysečami poljskyh gradžanov, ktori byli deportovani v [[gulag]]y poslě sovětskogo vpada v Poljsku v 1939 roku. V času odpočnogo zajezda nedaleko od grada Hamadan na puti v [[Teheran]] 8 aprilja 1942 roka, grupa poljskyh vojinov sustrětla mladogo iranskogo hlapca, ktory našel medvěda poslě togo, kogda jegova mati byla zastrěljena lovcami. Jednoj iz gradžanskyh běžencev srěd njih, 18-lětnoj Ireně Bokěvič ({{Jezyky|pl|Irena Bokiewicz}}), velmi poljubilo se medvedže, čto pobudilo poručnika Anatolja Tarnověcki ({{Jezyky|pl|Anatol Tarnowiecki}}) kupiti mladogo medvěda, ktory potom provedl 3 měsece v poljskom lageru běžencev, ktory byl ustanovjeny nedaleko od Teherana, glavno pod opekoju Ireny.<ref>{{Cite magazine |title=O niedźwiedziu, który był polskim żołnierzem |journal=Polonia Włoska — Biuletyn Informacyjny |volume=18 |number=1–2 |date=2013-07-17 |page=24 |url=http://en.calameo.com/read/000823018fce5ff37e1c7 |access-date=2015-12-24 |language=pl}}</ref> V avgustu medvěd byl podarovany 2. transportnoj kompaniji, ktora pozdněje stala 22. kompanijeju artilerijskoj dostavky, i on byl narěčeny vojinami Vojtkom. Vojtek prvonačelno imal zagadku s goltan‌jem i jego krmili gustym [[mlěko]]m iz staroj butylky od [[Vodka|vodky]]. Jemu pozdněje načeli davati ovoče, marmeladu, [[med]] i sirop i jego često nagradžali [[pivo]]m, ktory stal jegovym omiljenym napitkom. On takože poljubil kurjen‌je (ili jedan‌je) cigaret.<ref name="cigarettes">{{Cite news |title=Wojtek wraca |newspaper=Polityka |page=11 |date=2 February 2008|language=pl}}</ref><ref name="eating cigarettes">{{Cite web |url= http://www.edinburghnews.scotsman.com/what-s-on/smarter-than-the-average-bear-by-far-1-1342563 |title=Smarter than the average bear .. by far |work=Edinburgh Evening News |date=2007-03-28 |access-date=2014-08-15 |language=en}}</ref> On ljubil boriti se s vojinami i byl obučeny privitati pri prědstavjen‌ju. Vojtek stal prědmetom pritegan‌ja dlja vojinov i gradžanov i skoro stal neslužebnym maskotom vsih jedinic pobližno. S 22. kompanijeju on prěměščal se do [[Irak]]a i potom črěz [[Sirija|Siriju]], [[Palestina|Palestinu]] i [[Egipt]].<ref name="Mansolas">{{Cite book|title=Monte Cassino January-May 1944: The Legend of the Green Devils|author=Angelos Mansolas|isbn=978-1-78155-602-3|date=2017|publisher=Fonthill Media|language=en}}</ref> Vojtek jest diminutiv od poljskogo imena Vojcěh ({{Lang|pl|Wojciech}}), ktoro znači «ščestlivy v vojně». === Rednik Vojtek === [[Fajl:Wojtek soldier bear.svg|thumb|upright=0.5|Vojtek s artilerijskoju luščinoju, gerb 22. kompanije artilerijskoj dostavky<ref>{{Cite web |url= http://suite101.de/article/private-wojtek-alias-voytek-ein-bar-im-dienste-der-armee-a89384 |title='Private Wojtek' alias Voytek, ein Bär im Dienste der Armee |first=Adele |last=Sansone |work=Suite101 |date=2013-07-09 |access-date=2014-08-15|language=de}}</ref>]] Da by prěnesti Vojtka na britansku transportnu lod, kogda jedinica poplyvla s ostalym Drugym korpusom od Egipta, da by boriti se zajedno s britanskym 8. vojskom v Italijanskoj kampaniji, Vojtek byl služebno vključeny v Poljsko vojsko kako rednik i byl zaregistrovany kako vojin 22. kompanije artilerijskoj dostavky. Henryku Zahareviču ({{Jezyky|pl|Henryk Zacharewicz}}) i Dymitru Šavlugo ({{Jezyky|pl|Dymitr Szawlugo}}) bylo poručeno pekati se njim. Kako zaregistrovany vojin Kompanije, so svojeju izplatoju, redom i serijnym nomerom, on žil s inymi ljudami v šatrah ili v osoblivoj drěvěnoj krabkě, ktoru vozili avtomobilom. Po mnogyh razkazah, podčas bitvy v Monte-Kasinu Vojtek pomagal nositi 100-funtove krabky i 25-funtove artilerijske luščiny, vse bez nijednogo upada.<ref>{{Cite book |last=Orr |first=Aileen |title=Wojtek the Bear – Polish War Hero |publisher=Birlinn Publishers |date=2010-11-01 |isbn=978-1-84158-845-2 |page=45 |language=en}}</ref> V znak poznan‌ja jego popularnosti, centrala utvrdila izobražen‌je medvěda, ktoro nese artilerijsku luščinu, kako služebny gerb 22. kompanije.<ref name="bbcoutlook">{{Citation |work=BBC Outlook |title=The Soldier Bear Who Went to War |url=https://www.bbc.co.uk/sounds/play/p06vvk2r |language=en}}</ref> === Poslě vojny === Poslě konca [[Druga světova vojna|Drugoj světovoj vojny]] v 1945 roku Vojtek byl prěvezeny s ostaloj 22. kompanijeju v Bervikšir v [[Škotska|Škotskě]]. Poslě demobilizacije 15 novembra 1947 roka Vojtek byl oddany v Edinburgsky zoologičny park, kde on provedl ostatok svojego žitja i byl često posěčajemy žurnalistami i byvšimi poljskymi vojinami, něktore iz ktoryh metali jemu cigarety, ktore on prodolžal jesti, jerbo nikto ne zapaljal jih dlja jego. Čuvan‌je medij vložilo v popularnost Vojtka. On byl čestym gostem v programě {{-|BBC}} dlja dětij {{Lang|en|Blue Peter}}.<ref>{{Cite news|url=https://inews.co.uk/inews-lifestyle/travel/wojtek-soldier-bear-edinburgh/|title=The story of Wojtek – the soldier bear who was promoted to Corporal|date=2017-12-29|work=iNews|access-date=2018-06-22|language=en-GB}}</ref> Vojtek umrěl v decembru 1963 roka v vozrastu 21 rokov. Na vrěme jegovoj smrti on važil blizno 220 kilogramov i imal rast bolje {{Formatnum|1.8}} metrov.<ref name="Mansolas2">{{Cite book|title=Monte Cassino January-May 1944: The Legend of the Green Devils|author=Angelos Mansolas|isbn=978-1-78155-602-3|date=2017|publisher=Fonthill Media|language=en|quote=At the time of his death, he weighed nearly 500 kilograms (1,100 lb) and was over 1.8 metres (6 feet) tall.}}</ref> == Pamet == [[Fajl:Niedziwedz Wojtek pomnik park jordana krakow.JPG|thumb|Pametnik Vojtku v parku Jordana, Krakov]] Mnoge pametniky vojinu-medvědu vključajut pametnu dosku v Imperskom vojennom muzeju i skulpturu Devida Hardinga v Muzeju Sikorskogo v [[London]]u. 25 aprilja 2013 roka Krakovsky gradsky sovět rěšil postaviti statuju Vojtku v parku Jordana. Ona byla odslanjana 18 maja 2014, na 70-lětje bitvy v Monte-Kasinu.<ref name="polskieradio">{{Cite web |url= http://www.thenews.pl/1/9/Artykul/134028,Krakow-votes-for-WWII-soldier-bear-statue |title=Krakow votes for WWII soldier bear statue |work=Polskie Radio |date=2013-04-26 |access-date=2014-08-15 |language=en}}</ref><ref>{{Cite web|first=Pilnuj |last=Polski |url=http://wpolityce.pl/historia/195392-niedzwiedz-wojtek-bedzie-mial-swoj-pomnik-w-krakowskim-parku-jordana-zapraszamy-na-niedzielne-uroczystosci-rocznicy-bitwy-o-monte-cassino |title=Niedźwiedź Wojtek będzie miał swój pomnik w krakowskim Parku Jordana |publisher=Wpolityce.pl |date=2014-05-13 |access-date=2014-08-15|language=pl}}</ref> 13 septembra 2013 roka gradsky sovět Edinburga utvrdil postavjen‌je bronzovoj statuje Vojtku raboty Alana Biti Heriota v parku Princes-strit-gardens.<ref>{{Cite web|url=http://www.wojtekmemorialtrust.com/the-statue/|title=The Statue|website=Wojtek Memorial Trust|access-date=2016-03-31|language=en}}</ref> Odslonjena 7 novembra 2015, ona prědstavjaje hodečego razom Vojtka i vojina poljskogo vojska. 4-metrovy relief pokazyvaje put Vojtka iz Egipta do Škotsky s Poljskym vojskom.<ref>{{Cite web|first=David |last=McCann |url=http://www.scotsman.com/news/scotland/top-stories/prince-street-gardens-statue-of-polish-army-bear-1-2947117 |title=Prince Street Gardens statue of Polish army bear |work=The Scotsman |date=2013-05-29 |access-date=2014-08-15 |language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.emito.net/kultura/historia/pomnik_niedzwiedzia_wojtka_w_edynburgu_1492722.html |title=Niedźwiedź Wojtek w Princes Street Gardens |publisher=Emito.net |date=2013-09-30 |access-date=2014-08-15|language=pl}}</ref> 30 decembra 2011 roka film {{Lang|en|Wojtek: The Bear That Went to War}} (Vojtek: Medvěd, ktory pošel na vojnu) byl pokazany na {{-|BBC Two Scotland}} s razkazom od Brajana Bleseda.<ref>{{Cite web |url= http://www.bbc.co.uk/programmes/b018jhfr |title=Wojtek: The Bear That Went to War |work=BBC Two |date=2011-12-30 |accessdate=2014-08-15|language=en}}</ref> == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == {{Prěvod|en|Wojtek (bear)|revizija=1017489118}} {{Članok s zvězdoju}} [[Kategorija:Slavne životiny]] [[Kategorija:Poljska]] mzy7t4lb0q7j6uumny9uw4on15a45u4 0 2018 44541 35797 2026-07-28T22:54:01Z IJzeren Jan 9 44541 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=May 2026}} {{-|''Under construction''}} {{Kartka personaž | name = Detel Vudi<br/><small>{{Jezyky|en|Woody Woodpecker}}</small> | franchise = {{-|[[Woody Woodpecker (franchise)|Woody Woodpecker]]}} | image = Woody Woodpecker.JPG | first = ''[[Knock Knock (film 1940 goda)|Stuk-Stuk]]'' <br /> (25 novembra 1940) | last = | creator = [[Walter Lantz|Valter Lanc]] <br /> [[Ben Hardaway|Ben Hardevej]] | designer = [[Alex Lovy| Aleks Lovi]] (1940–1943) <br /> [[Emery Hawkins| Emeri Hokinz]] i Art {{-|Heinemann|Хајнеман}} (1944–1947) <br /> [[Dick Lundy (animator)|Dik Lundi]] i [[Fred Moore (animator)|Fred Mur]] (1947–1949) <br /> [[Laverne Harding]] (od 1950) | voice = {{Unbulleted list| | [[Mel Blanc|Mel Blank]] (1940–1941, 1948–1955<ref>Specifičny směh Blanka bude se koristati medžu 1942–1951, ale jego rěčenje {{-|"Guess who?"}} prodolžalo se posluživati v lětah 1942–1998.</ref>) | [[Danny Webb (American actor)|Dani Veb]] (1941) | [[Kent Rogers|Kent Rodžers]] (1941–1943) | {{-|Dick|Дик}} Nelson (1943, 1954) | Ben {{-|Hardaway|Хардевеј}} (1944–1949) | [[Grace Stafford|Grejs Steford]] (1950–1991<ref>Arhivne zapisy, posluživane v lětu 1995.</ref>) | [[Billy West|Bili Vest]] (1998–2002) | [[Eric Bauza|Erik Bauza]] (2017–naše dnji) | ([[#Ozvučanje|gl. niže]])}} | lbl1 = Aktivne lěta | data1 = 1940–naše dnji | lbl2 = <!-- [[Episode|Present Episode]](s) --> | data2 = | lbl3 = Nagrady | data3 = [[Aleja Slavy Holivuda]]<ref>{{Cite web|url=https://www.walkoffame.com/woody-woodpecker|title=Woody Woodpecker's Hollywood Walk of fame|website=[[Aleja Slavy Holivuda]]}}</ref> | lbl4 = {{-|Spinoff}}'y | data4 = [[Filmografija Woody Woodpecker|Pojavjenja]] | species = {{-|[[Dryocopus pileatus]]}}<br/>(Detel čubaty) | gender = Mužsky | occupation = | family = {{Unbulleted list| * Splinter (plemenica) * {{-|Knothead|Нотхед}} (plemenec)}} | significant_other = [[Winnie Woodpecker|Detelka Vini]]<br/>(romantična prijatelka) }} {{-|'''Woody Woodpecker'''. Walter Lantz. Universal Pictures. 1940.}} == Linky i referencije == {{Iztočniky}} == Vnješnje linky == {{Prěvod|en|Woody Woodpecker}} [[Kategorija:Teleserialy]] mnsoka6sf3p1mwgkkg35x9pz9qi7bgk 0 2098 44625 35859 2026-07-29T10:47:03Z IJzeren Jan 9 44625 wikitext text/x-wiki {{Kartka grad | name = Žytomyr | native_name = <center>Житомир</center> | image_flag = Flag of Zhytomyr.svg | flag_alt = | image_seal = | seal_alt = | image_shield = Coat of arms of Zhytomyr.svg | shield_alt = | subdivision_type1 = Država | subdivision_name1 = [[Ukrajina]] | subdivision_type2 = Region | subdivision_name2 = [[Žytomyrska oblast]] | subdivision_type3 = Okrug | subdivision_name3 = [[Žytomyrsky okrug]] | established_date = 884 | area = 168,8 | area_footnotes = | population = 261 624 | population_as_of = 2022 | population_footnotes = }} '''Žytomyr''' ({{Jezyky|uk|Житомир}} [ʒɪˈtɔmɪr]; {{Jezyky|ru|Житомир}} [ʐɨˈtomʲɪr]; {{Jezyky|pl|Żytomierz}} [ʐɨˈtɔ.mjɛʂ]; {{Jezyky|yi|זשיטאָמיר}}) jest grad v sěvernoj česti zapadnoj poloviny [[Ukrajina|Ukrajiny]]. Jest administrativny centr Žytomyrskoj oblasti i Žytomyrskogo okruga. Povrhnja grada jest 65 km², a naseljenje sostojalo se iz 263 507 ljudij v 2021 g. po prěpisu togo goda. Žytomyr nahodi se pri několikyh važnyh dragah: medžu [[Kyjiv|Kyjevem]] i [[Varšava|Varšavoju]], medžu [[Minsk]]om i [[Izmail]]om, i medžu poněkojimi velikymi gradami Ukrajiny. Kromě togo, Žytomyr takože jest glavno srědišče [[Poljaki|poljskogo]] menšiny v Ukrajině. V gradu nahodet se rimskokatoličska katedrala i veliko rimskokatoličsko grobišče, založeno v 1800 g. == Historija == Suglasno legendě grad založil ok. 884 g. Žytomyr, knez slovjanskogo plemene Drěvljanov. Žytomyr naležal do najvidnyh gradov [[Kyjevska Rus|Kyjevskoj Rusi]]. V 1240 g. ograbili go mongolske vojska Batu Khana. V 1320 g. Žytomyr byl aneksovany Velikym knezstvom Litvy i v 1444 g. dostal magdeburgske prava. Poslě [[Lublinska unija|Lublinskoj unije]] (1569) grad stal čest Korony Poljskogo kraljevstva, a vslěd Vtorogo poděla Poljsky (1793) prěšel v ruky carskoj [[Rosija|Rosije]], kde od 1804 byl stolica Volynskoj gubernije. Podčas perioda ukrajinskoj nezavisnosti v lětah 1917–1920 Žytomyr nahodil se poslědovateljno v [[Ukrajinska narodna republika|Ukrajinskoj narodnoj republikě]] (UNR), [[Ukrajinska država|Ukrajinskoj državě]] hetmana [[Pavlo Skoropadskyj|Pavla Skoropadskogo]] i ponovno v UNR. V 1918 Žytomyr v tečenju několikyh sedmic daže funkcionoval kako narodna stolica UNR. Jednakože ukrajinska borba za nezavisnost byla neuspěšna i od 1920 g. Žytomyr nahodil se pod okupacijeju [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]], kako čest Ukrajinskoj socialističnoj sovětskoj republiky. V lětah 1932–1933 grad močno utrpěl iz pričiny [[Holodomor]]a. V času [[Vtora vsesvětska vojna|Vtoroj vsesvětskoj vojny]] Žytomyr i okoliny nahodili se pod okupacijeju nacističnoj [[Němcija|Němcije]], od 9 julija 1941 g. do 12 novembra 1943 g., a potom ješče raz od 19 novembra do 31 dekembra 1943 g. [[Heinrich Himmler]] iměl svoju štab-kvartiru v tako nazyvajemom «Žytomyrskom občim okrugu». Podčas vojny v žytomyrskoj krajině takože aktivna byla [[Ukrajinska povstanča armija]] (UPA), ktora vojevala protiv Němciji i Sovětskomu sojuzu za nezavisnost Ukrajiny. Poslě razgroma nacističnoj Němcije, Žytomyr povrnula se pod sovětsku vlast i ponovno stala čest Ukrajinskoj socialističnoj sovětskoj republiky. Od 24 avgusta 1991 g. Žytomyr nahodi se v nezavisnoj Ukrajinskoj državy. == Galerija == <gallery mode="packed" caption="Budynky v Žytomyru" heights="200px"> Будинок,_в_якому_народився_Ярослав_Домбровський,_генерал_Паризької_комуни..jpg | <small>Dom narodženja Jaroslava Dombrovskogo, generala Parižskoj komuny</small> Закс.jpg | <small>Dom ukrajinskoj kultury</small> Міський_театр_(філармонія)_P1160580.jpg | <small>Filharmonija i stara vodna věža</small> Житомирська_обласна_бібліотека_для_дітей.jpg | <small>Oblastna dětska biblioteka</small> Житомир,_майдан_Перемоги_12.jpg | <small>Pravoslavny katedrala «Spaso-Prěobraženskyj».</small> Церква_Св._Михайла.jpg | <small>Pravoslavna crkov Svetogo Myhajla</small> Кафедральний_костел_Св._Софії_-_1_(MG_2603).jpg | <small>Rimskokatoličska katedrala Svetoj Sofije</small> Zhytomyr_Kyivs'ka_4_Kostel_Sv.Yoana_z_Dukli_02_(YDS_6340).JPG | <small>Rimskokatoličsky kostel Svetogo Joana</small> Кірха,.JPG | <small>Luteransky kostel</small> Zhytomyr_Stariy_Bul'var_9_Okruzhniy_Sud_01_(YDS_6520).JPG | <small>Narodny zemjedělsky universitet</small> Zhytomyr_Berdychivs'ka_40_Kompleks_Budivel'_Pershoyi_Cholovichoyi_Gimnaziyi_01_(YDS_6453).JPG | <small>Državny universitet Ivana Franka</small> Korolev-museum-zhytomyr.jpg | <small>Muzej Koroljova</small> </gallery> == Vněšnji link == * [https://zt-rada.gov.ua/ Vebsajt žytomyrskoj gradskoj rady] {{Grady v Ukrajině}} [[Kategorija:Grady v Ukrajině]] tq5q271rgrrctqhgcms92uks7uv99tw 0 2099 44626 35860 2026-07-29T10:47:14Z IJzeren Jan 9 44626 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Cyrillic letter Yo - uppercase and lowercase.svg | right | 240px]] '''{{-|Ё}}''', '''{{-|ё}}''' (''jo'') jest bukva upotrěbjajema v mnogyh [[Kirilica|kiriličnyh alfabetah]], v ktoryh označaje fonemu {{-|/jo/}}, v [[Russky jezyk|russkom jezyku]] izgovorjenu kako {{MFA|jɵ}} ili {{MFA|ʲɵ}}. == V russkom == Jotovano '''{{-|[[О (kirilica)|о]]}}''' ne jestvuje v rodnyh russkyh slovah, ibo '''{{-|о}}''' poslě mekkoj suglasky avtomatično zaměnjaje se v '''{{-|[[Е (kirilica)|е]]}}'''. Jednakože v tečen‌ju 12. do 16. stolětja izgovor akcentovanoj '''{{-|е}}''' v oprěděljenyh pozicijah (glavno prěd [[Palatalizacija|palatalizovanoju]] suglaskoju) postupno izměnjal se v {{MFA|ɵ}}, vslěd čego tuta glaska funkcionovala kako [[alofon]] glasky {{MFA|e}}. Toliko v 18. stolětju byli podjete proby različen‌ja medžu njimi. Bukva '''{{-|ё}}''' pojavila se prvy raz v 1797 godu, vo vtorom izdan‌ju sbornika poem ''Aonidy'' [[Nikolaj Karamzin|Nikolaja Karamzina]]. Pri reformě russkogo pravopisa v 1918 g. bylo glašeno, že koristan‌je bukvy '''{{-|ё}}''' jest «poželano, ale ne obvezno». Toliko v 1942 g. [[Sovětsky sojuz|sovětsky]] narodny komisar obrazovan‌ja izdal razporedžen‌je, že jejna upotrěba jest obvezna v školnoj praktikě, i toliko od togo časa uvažaje se, že ona oficialno jest čest russkoj azbuky. Mimohodom, tuta obveznost vse jedno ne prijela se, i upotrěba toj bukvy jest sporna daže do dnes. Nyně bukva '''{{-|ё}}''' koristaje se glavno v slovnikah, dětskyh knigah i učebnikah za inojezyčnyh, eventualno takože za izběgan‌je dvuznačnosti, napr. za odličen‌je slova {{Lang|ru|всё}} «vsečto» od slova {{Lang|ru|все}} «vsi». Ona upotrěbjaje se takože v kiriličnyh transkripcijah glasok {{MFA|ø}} i {{MFA|œ}} v [[Francuzsky jezyk|francuzskom]], [[Germanske jezyky|germanskyh]] i [[Ugrofinske jezyky|ugrofinskyh]] jezykah, napr. {{Lang|ru|Шрёдер}} «{{-|Schröder}}». V občem, jednakože, prědpočitajut se kombinacije '''{{-|йо}}''' ili '''{{-|ио}}''' daže v pozajetyh slovah i imenah, napr. {{Lang|ru|йогурт}} «jogurt», {{Lang|ru|йога}} «joga», {{Lang|ru|Иордания}} «Jordanija». == V drugyh jezykah == V [[Bělorussky jezyk|bělorusskom]] i [[Rusinsky jezyk|karpatorusinskom]] bukva '''{{-|ё}}''' odigryvaje važněju rolju neželi v russkom. V protivnosti v russkomu, v bělorusskom piše se {{Lang|be|ёгурт}} «jogurt» i {{Lang|be|ёга}} «joga», a bukva '''{{-|ё}}''' nikogda ne jest zaměnliva s bukvoju '''{{-|е}}'''. Iz drugoj strany, ona jest odsutna v [[Ukrajinsky jezyk|ukrajinskom]], [[Panonsko-rusinsky jezyk|panonsko-rusinskom]] i [[Bulgarsky jezyk|bulgarskom]] jezykah, v ktoryh vsegda piše se '''{{-|йо}}''' ili '''{{-|ьо}}''', a takože v [[Makedonsky jezyk|makedonskom]], [[Srbsky jezyk|srbskom]] i [[Medžuslovjansky jezyk|medžuslovjanskom]], v ktoryh piše se '''{{-|јо}}'''. Nakonec ona upotrěbjaje se takože v mnogyh neslovjanskyh kiriličnyh azbukah, napriklad v [[Tatarsky jezyk|tatarskom]], [[Kazahsky jezyk|kazahskom]], [[Kyrgyzsky jezyk|kyrgyzskom]], [[Tadžiksky jezyk|tadžikskom]], [[Mongolsky jezyk|mongolskom]], [[Komi-zyrjansky jezyk|komi]], [[Udmurtsky jezyk|udmurtskom]] i [[Čuvašsky jezyk|čuvašskom]]. Vesde označaje izgovor {{MFA|jo}} ili {{MFA|jɔ}}. == V kulturě == V rosijskom gradu Uljanovsk jest ustanovjeny [[pametnik bukvě «ё»]]. <gallery mode="nolines" widths="150" heights="150"> Памятник букве Ё (1) (Ульяновск).jpg | Izgled pametnika dnes </gallery> == Kodovan‌je == {{Kodovanje | 1-znak = Ё | 1-nazva = CYRILLIC CAPITAL LETTER IO | 1-sist16 = 0401 | 1-sist10 = 1025 | 1-alf = IOcy | 1-utf8 = D0 81 | 2-znak = ё | 2-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER IO | 2-sist16 = 0451 | 2-sist10 = 1105 | 2-alf = iocy | 2-utf8 = D1 91 }} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0401 | title = U+0401 Cyrillic Capital Letter Io | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0451 | title = U+0451 Cyrillic Small Letter Io | website = codepoints.net | language = en}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Е}} {{DEFAULTSORT:Е}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] 69ciaor1ns5hne1aq5gjj0cni674c5i 0 2151 44645 36785 2026-07-29T10:55:23Z IJzeren Jan 9 44645 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Yuri Gagarin (1961) - Restoration.jpg|thumb|Јуриј Гагарин в 1961 году]] '''Јуриј Алексејевич Гагарин''' ({{Jezyky|ru|Юрий Алексеевич Гагарин}}, 9 марца 1934 г. - 27 марца 1968 г.) был [[Совєтскы сојуз|совєтскы]] [[космонавт]] и он был првы [[Slovjani|Словјан]] и чловєк на свєту, кторы шел в [[космос]]. Он народил се в малој вси [[Клушино]]. {{DEFAULTSORT:Гагарин, Јуриј}} [[Kategorija:Руси]] [[Kategorija:Космонавти]] 6sb5qhgad3g96xcn9vtu5mo79q3aslb 0 2328 44471 44048 2026-07-28T15:52:00Z IJzeren Jan 9 44471 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Poor Folk-1.png|thumb]] '''Бєдни људи''' (''Бѣдные люди'') јест првы роман русского писатеља [[Фјодор Достојевскиј|Фјодора Михајловича Достојевского]]. Он был написаны в 1844-1845 годах, в формє писм меджу главными персонажами. Је был изданы 21 јануара года 1846 в алманаху ''Петербугскы сборник'' под редакцијеју Николаја Некрасова. Был прєизданы Достојевским послє реакциј критиков с поправјенјами в 1846, 1860 и 1865 годах. До сего романа Достојевскиј бєше прєводил иноземни романы на русскы језык. Але, јего прєводженја сут не имєли финансового успєха. == Твор == Фјодор Достојевскиј почал писати роман ''Бєдни људи'' в сєчњу года 1844 недолго по доконченја прєводженја романа Оноре де Балзака ({{-|Honoré de Balzac}}) ''Јуджин Гранде'' ({{-|Eugénie Grandet}}). Впрво то споминаје се в јего писму својему брату Михаилу.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=XfDOcmJisn0C|last=Lantz|first=Kenneth A.|title=The Dostoevsky Encyclopedia|year=2004|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-30384-5|page=333|access-date=2016-10-29|archive-date=2016-12-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20161217003953/https://books.google.com/books?id=XfDOcmJisn0C|url-status=live}}</ref> В томже писму је споминал же је намєрјал дати роман критику и по одзывом хче печатати јего 14 рујња в журналу ''Отечественныя записки''.<ref>{{cite book |author=[[Достоевский, Фёдор Михайлович|Ф. М. Достоевский]] |part=Письмо [[Достоевский, Михаил Михайлович|M. M. Достоевскому]] от 30 сентября 1844 года |url=http://rvb.ru/dostoevski/01text/vol15/01text/363.htm |title=Собрание сочинений в пятнадцати томах |place=Питербург |publisher=[[Наука (издательство)|Наука]] |year=1996 |volume=15. Письма 1834—1881 |page=44—46 |isbn=5-02-028-255-3 |circulation=18000 |access-date=2016-10-29 |archive-date=2018-04-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180416115202/http://rvb.ru/dostoevski/01text/vol15/01text/363.htm |url-status=live }}</ref> Але в писму брату 23 брєзња года 1845 он писал же је прєписал роман.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=EExUdTF7iLYC|last=Sekirin|first=Peter|title=The Dostoevsky Archive: Firsthand Accounts of the Novelist from Contemporaries' Memoirs and Rare Periodicals, Most Translated Into English for the First Time, with a Detailed Lifetime Chronology and Annotated Bibliography|publisher=McFarland|year=1997|isbn=978-0-7864-0264-9|page=59}}</ref> Со врєсња года 1844 с Достојевким в једној квартирє је обывал Дмитриј Григорович. Он тако је возпаметал работу Достојевского над Бєдными људами: ''Достојевсиј <...> проживал цєле дни и чест ночи за писемным столом. Он слова не говорил о тому же пише; на моји пытанја он одговарјал неохотно и лаконично; знајучи јего замкнутност, ја прєстал пытати.''<ref name="DVG">{{cite book|author=Григорович Д. В.|title=Литературные воспоминания|place=Москва|year=1987}}</ref> == Източникы == <references /> [[Kategorija:Книгы]] 27id5fwfk5usqux8hbov4guorjgstv0 0 2369 44646 37300 2026-07-29T10:55:37Z IJzeren Jan 9 44646 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=2022-09}} [[Fajl:Time Life Picture of Vladimir Lenin, Oct. 1921.jpg|thumb|Владимир Ленин 1921. года]] '''Влади́мир Ильи́ч Ле́нин''' (прєзиме при родженју — '''Улья́нов'''; 10 (22) априља 1870, [[Уљjановск|Симбирск]], [[Росијска империја]]) был теоретик [[марксизм]]а, росиjски револуционер, совєтскы политичны дєјатељ, зародитељ [[Росијска социал-демократична партија (бољшевиков)|Росијској социал-демократичној партији (бољшевиков)]], организатор [[Октоборска револуција|Октоборској револуцији]], зародитељ [[Совєтскы сојуз|Совєтского сојуза]]. {{DEFAULTSORT:Ленин, Владимир}} [[Kategorija:Совєтски политики]] [[Kategorija:Росијски политики]] 19s5v30uo3debrslxj71yhwgiee1f6j 0 2471 44511 19403 2026-07-28T22:35:12Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Džordž Vošington]] na [[George Washington]] 44511 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[George Washington]] [[Kategorija:Американци]] [[Kategorija:Президенти]] avbd2cmar242zk6ah7pwyen38cj9l58 0 2517 44647 43647 2026-07-29T10:55:47Z IJzeren Jan 9 44647 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=2023-05}} [[Fajl:E60M.JPG|thumb|Електроника-60М]] '''Електроника-60''' ({{Jezyky|ru|Электроника-60}}) была серија [[Совєтскы сојуз|совєтскых]] [[Mikrokompjuter|микрокомпјутеров]], ктора изпушчала се од 1978 лета до 1991. Компјутеры Електроника-60 повинне были быти употребјены в составу управјајучих комплексов систем дискретној автоматикы, дебагованје програм за вставјајеме специализоване микрокомпјутеры с интерфејсом МПИ (Магистралны паралелны интерфејс) по промыслному стандарду 11.305.903—80. Система инструкциј одповєдаје [[PDP-11]] и стандарду 11.305.909—80. == Внєшње линкы == * [http://www.leningrad.su/museum/show_calc.php?n=257 Фотоснимкы Електроника-60 в дигиталном музеју leningrad.su] — [https://web.archive.org/web/20221206005538/http://www.leningrad.su/museum/show_calc.php?n=257 архивована версија] * [https://habr.com/ru/post/678042/ habr.com — "Старо желєзо СССР: Чест 1. Електроника-60"] — [https://web.archive.org/web/20220722082345/https://habr.com/ru/post/678042/ архивована версија] * [https://retropc.org/Elektronika_60_(MS_1260)_s_149.html О Електроника-60 на retropc.org] — [https://web.archive.org/web/20221209224321/https://retropc.org/Elektronika_60_(MS_1260)_s_149.html архивована версија] [[Kategorija:Компјутеры СССР]] [[Kategorija:PDP-11]] [[Kategorija:Компјутеры]] 2imcf1fjxn3m3ohkwrswg39chpq9q41 0 2563 44544 19710 2026-07-28T22:57:28Z IJzeren Jan 9 44544 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Zemjedělstvo]] [[Kategorija:Земједєлство| ]] [[Kategorija:Економика]] [[Kategorija:Промысл]] 4wrqh5uumzlmwmpqpvj7okiv6upfg1z 0 2600 44648 37640 2026-07-29T10:56:14Z IJzeren Jan 9 44648 wikitext text/x-wiki [[Fajl:CroppedStalin1943.jpg|thumb|Иосиф Сталин на [[Тегеранска конференција|Тегеранској конференцији]] в 1943 року.]] '''Иосиф Виссарионович Сталин''' ({{Jezyky|ru|Иосиф Виссарионович Сталин}}; 1878–1953) был водитељ [[Совєтскы сојуз|Совєтского сојуза]] (СССР) од 1922 года до својеј смрти в 1953 году. Под јего владоју Совєтскы сојуз стал силноју и вече соврєменноју државоју, але подчас јего влады много људиј такоже были убити в репресијах и умрєли. Был роджены како Иосеб Бесарионис дзе Джугашвили 6 декембра 1878 рока в Гори, [[Грузија]]. В младости приступил до [[Росијска социал-демократична работничска партија|Росијској социал-демократичној работничској партије]]. Стал водитељем Совєтского сојуза в 1922 року. В 1939 року, до почетка [[Друга свєтова војна|Другој свєтовој војны]], Сталин подписал [[Договор Молотова-Рибентропа|договор]] с [[Нацистична Нємција|нацистичноју Нємцијеју]], по кторому Совєтскы сојуз втргнул в [[Пољска|Пољску]] и раздєлил с Нємцијеју оземје влива в Взходној Европє, але остал невтралны в војнє. В 1941 року нацистична Нємција нарушила нємецко-совєтскы договор и атаковала СССР, и под јего наказом совєтска армија изпрва поддала ред својих оземиј, але потом поразила Нємцију и захватила јеј главны град [[Берлин]]. В послєдњи рокы својего житја Сталин развезал антисемитску кампанију, в которој ред јеврејев обвинили за, како се тврди, покушенје на совєтскых водитељев. Умрл 5 мареца 1953 рока в [[Москва|Москвє]]. {{DEFAULTSORT:Сталин, Иосиф}} [[Kategorija:Росијски политики]] [[Kategorija:Совєтски политики]] 81c4tfa8ianrty3m4o86c9cy2u41tx7 0 2761 44517 20403 2026-07-28T22:36:36Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Maly Princ]] na [[Maly princ]] 44517 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Maly princ]] [[Kategorija:Книгы]] [[Kategorija:США]] [[Kategorija:Франција]] lza4em2xfswsxybewo2m73q4zsvxwgx 0 2807 44649 43262 2026-07-29T10:56:26Z IJzeren Jan 9 44649 wikitext text/x-wiki {{Koristajte kirilicu|su}} {{O|орбиталној станцији||Мир}} {{Začetok|data=2023-04}} [[Fajl:Mir Space Station viewed from Endeavour during STS-89.jpg|thumb|Орбиталны комплекс «Мир» в 1998 году.]] '''«Мир»''' была [[Совєтскы сојуз|совєтска]] и [[Росија|росијска]] пилотујема научно-разискывателна орбитална станција, ктора была в околоземном простору с 20 февруара 1986 рока до 23 мартца 2001 рока<ref>{{Cite web|title=Новости космонавтики. Орбитальная станция «Мир» - Цифры и факты. 1 - 31 марта 2001|url=https://epizodsspace.airbase.ru/bibl/nk/2001/5/nk2001-05.pdf|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230605141215/https://epizodsspace.airbase.ru/bibl/nk/2001/5/nk2001-05.pdf|archive-date=2023-06-05}}</ref>. Прва многомодулна орбитална станција в хисторије. Спроектована је «[[Енергија (компанија)|НПО Енергија]]». Базовы блок был изведены на орбиту ракетоју-носитељем [[Протон (ракета-носитељ)|Протон]]<ref>{{Cite web|date=2021-02-20|title=35 лет cтанции «Мир»|url=https://www.energia.ru/ru/news/news-2021/news_02-20.html|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220318143426/https://www.energia.ru/ru/news/news-2021/news_02-20.html|archive-date=2022-03-18}}</ref>. Основоју за модулы стали станције серије «[[Саљут (космична програма)|Саљут]]»<ref>{{Cite web|title=Salyut - Soviet space station series|url=https://www.britannica.com/technology/Salyut|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230421183359/https://www.britannica.com/technology/Salyut|archive-date=2023-04-21}}</ref>, кторе сут изтворјены [[ГКНПЦ имене Хруничева|Заводом имене Хруничева]] и космичне корабы «[[ТКС (космичны кораб)|ТКС]]». == Източникы == {{Iztočniky}} [[Kategorija:Совєтскы сојуз]] [[Kategorija:Звєздознавство]] [[Kategorija:Росија]] fgzj50y9z906lj0w2nnf857omdl5kqv 2 2830 44476 44388 2026-07-28T17:26:07Z Ilja isv 10 44476 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} {{Kartka carstvenna osoba | name = Napoleon Bonapart | image = [[Fajl:Jacques-Louis David - The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries - Google Art Project.jpg|thumb|center|''[[Imperator Napoleon v svojem kabinetu na Tuijeri]]'', Žak-Lui David (1812)]] | alt = Portrait of Napoleon in his late thirties, in high-ranking white and dark blue military dress uniform. In the original image he stands amid rich 18th-century furniture laden with papers, and gazes at the viewer. His hair is Brutus style, cropped close but with a short fringe in front, and his right hand is tucked in his waistcoat. | caption = ''[[The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries]]'', 1812 | succession = [[Imperator francuzov]] | reign = 18 maja 1804 – {{nowrap|6 aprila 1814}} | reign_type = 1. carstvo | cor_type = | coronation = | predecessor = | successor = [[Louis XVIII|Lui XVIII]]<ref name=louis> [[Kralj Francije]]</ref> | reign_type1 = [[Sto dnjev|2. carstvo]] | reign1 = {{nowrap|20 mareca 1815 ― 22&nbsp;junija 1815}} | predecessor1 = | successor1 = {{-|Louis XVIII|Луи XVIII}}<ref name=louis/> {{Collapsible list | title = Druge dolžnosti |bullets = true | 2 = '''[[Prvy Konsul Francije|Prvy Konsul Francuzskoj Republiky]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1799|12|13|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1804|5|18|df=yes}} | 1 = '''[[Konsulat Francije|Prěhodny Konsul Francuzskoj Republiky]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1799|11|10|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1799|12|12|df=yes}} | 6 = '''[[Protektor Rejnskoj Konfederacije]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1806|7|12|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1813|10|19|df=yes}} | 5 = '''[[Kraljevstvo Italije (Napoleoničsko)|Kralj Italije]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1805|3|17|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1814|4|11|df=yes}} | 4 = '''[[Akt o Mediacije|Mediator Švejcarskoj Konfederacije]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1803|2|19|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1813|10|19|df=yes}} | 3 = '''[[Italijanska Republika (Napoleoničska)|Prezident Italijanskoj Republiky]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1802|1|26|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1805|3|17 |df=yes}} }} | birth_name = {{-|Napoleone di Buonaparte}} | birth_date = {{Birth date|1769|8|15|df=yes}} | birth_place = [[Ajaccio|Ajačo]], Korsika, Francija | death_date = {{Death date and age|1821|5|5|1769|8|15|df=yes}} | death_place = [[Longwood, Saint Helena|Longvud, Sveta Helena]] | burial_date = 15 dekembra 1840 | burial_place = {{lang|fr|[[Les Invalides]]|italic=no}}, Pariž, Francija | spouses = {{plainlist| * {{-|[[Joséphine de Beauharnais]]|[[Joséphine de Beauharnais|Жозефин де Боарне]]}}<br/> 9 mareca 1796 - 10 januara 1810 (anulacija) * {{-|[[Marie Louise Avstriska]]|[[Marie Louise Avstriska|Мари-Луиз Австриjска]]}}<br> 11 mareca 1810 - 1814 (razvod)}} | religion = | regnal_name = | issue = | issue_link = #Children | issue_pipe = vyše... | full_name = | house = | father = | mother = | signature = [[Fajl:Firma Napoleón Bonaparte.svg|center|200px]] }} === Související články === * [[Přívozská halda]] * [[Halda Hrabůvka]] * [[Halda Heřmanice]] Tuto jest peskovišče. [[File:Nihongo.svg|thumb|right|100px| 日本語 (Japonsky jezyk)]] '''Japonsky jezyk''' ({{Jezyky|ja|日本語 {{!}} にほんご}} | {{-|''Nihongo'' [nʲiho̞ŋːo̞]}}) {{Kartka činovnik/ofis| name=}} <span class="ext-gadget-alphabet-disable"> </span> == Referencije == <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> <references group="lower-alpha"/> {{Iztočniky}} </div> {{Prěvod|en|Japanese language|}} [[Kategorija:Jezyk]] {{Pravopis prověrjeny}} 8mrots2v9dy3uocqdj2d3sjdqdviwpe 44496 44476 2026-07-28T19:01:22Z Ilja isv 10 /* */ 44496 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. }} {{Kartka carstvenna osoba | name = Napoleon Bonapart | image = [[Fajl:Jacques-Louis David - The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries - Google Art Project.jpg|thumb|center|''[[Imperator Napoleon v svojem kabinetu na Tuijeri]]'', Žak-Lui David (1812)]] | alt = Portrait of Napoleon in his late thirties, in high-ranking white and dark blue military dress uniform. In the original image he stands amid rich 18th-century furniture laden with papers, and gazes at the viewer. His hair is Brutus style, cropped close but with a short fringe in front, and his right hand is tucked in his waistcoat. | caption = ''[[The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries]]'', 1812 | succession = [[Imperator francuzov]] | reign = 18 maja 1804 – {{nowrap|6 aprila 1814}} | reign_type = 1. carstvo | cor_type = | coronation = | predecessor = | successor = [[Louis XVIII|Lui XVIII]]<ref name=louis> [[Kralj Francije]]</ref> | reign_type1 = [[Sto dnjev|2. carstvo]] | reign1 = {{nowrap|20 mareca 1815 ― 22&nbsp;junija 1815}} | predecessor1 = | successor1 = {{-|Louis XVIII|Луи XVIII}}<ref name=louis/> {{Collapsible list | title = Druge dolžnosti |bullets = true | 2 = '''[[Prvy Konsul Francije|Prvy Konsul Francuzskoj Republiky]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1799|12|13|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1804|5|18|df=yes}} | 1 = '''[[Konsulat Francije|Prěhodny Konsul Francuzskoj Republiky]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1799|11|10|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1799|12|12|df=yes}} | 6 = '''[[Protektor Rejnskoj Konfederacije]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1806|7|12|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1813|10|19|df=yes}} | 5 = '''[[Kraljevstvo Italije (Napoleoničsko)|Kralj Italije]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1805|3|17|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1814|4|11|df=yes}} | 4 = '''[[Akt o Mediacije|Mediator Švejcarskoj Konfederacije]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1803|2|19|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1813|10|19|df=yes}} | 3 = '''[[Italijanska Republika (Napoleoničska)|Prezident Italijanskoj Republiky]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1802|1|26|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1805|3|17 |df=yes}} }} | birth_name = {{-|Napoleone di Buonaparte}} | birth_date = {{Birth date|1769|8|15|df=yes}} | birth_place = [[Ajaccio|Ajačo]], Korsika, Francija | death_date = {{Death date and age|1821|5|5|1769|8|15|df=yes}} | death_place = [[Longwood, Saint Helena|Longvud, Sveta Helena]] | burial_date = 15 dekembra 1840 | burial_place = {{lang|fr|[[Les Invalides]]|italic=no}}, Pariž, Francija | spouses = {{plainlist| * {{-|[[Joséphine de Beauharnais]]|[[Joséphine de Beauharnais|Жозефин де Боарне]]}}<br/> 9 mareca 1796 - 10 januara 1810 (anulacija) * {{-|[[Marie Louise Avstriska]]|[[Marie Louise Avstriska|Мари-Луиз Австриjска]]}}<br> 11 mareca 1810 - 1814 (razvod)}} | religion = | regnal_name = | issue = | issue_link = #Children | issue_pipe = vyše... | full_name = | house = | father = | mother = | signature = [[Fajl:Firma Napoleón Bonaparte.svg|center|200px]] }} === Související články === * [[Přívozská halda]] * [[Halda Hrabůvka]] * [[Halda Heřmanice]] Tuto jest peskovišče. [[File:Nihongo.svg|thumb|right|100px| 日本語 (Japonsky jezyk)]] '''Japonsky jezyk''' ({{Jezyky|ja|日本語 {{!}} にほんご}} | {{-|''Nihongo'' [nʲiho̞ŋːo̞]}}) {{Kartka činovnik/ofis| name=}} <span class="ext-gadget-alphabet-disable"> </span> == Referencije == <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> <references group="lower-alpha"/> {{Iztočniky}} </div> {{Prěvod|en|Japanese language|}} [[Kategorija:Jezyk]] {{Pravopis prověrjeny}} e078s114lftzbqe1muf8k02zxzc7ctt 44583 44496 2026-07-29T09:00:03Z Ilja isv 10 44583 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} {{Quote box |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. }} {{Kartka carstvenna osoba | name = Napoleon Bonapart | image = [[Fajl:Jacques-Louis David - The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries - Google Art Project.jpg|thumb|center|''[[Imperator Napoleon v svojem kabinetu na Tuijeri]]'', Žak-Lui David (1812)]] | alt = Portrait of Napoleon in his late thirties, in high-ranking white and dark blue military dress uniform. In the original image he stands amid rich 18th-century furniture laden with papers, and gazes at the viewer. His hair is Brutus style, cropped close but with a short fringe in front, and his right hand is tucked in his waistcoat. | caption = ''[[The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries]]'', 1812 | succession = [[Imperator francuzov]] | reign = 18 maja 1804 – {{nowrap|6 aprila 1814}} | reign_type = 1. carstvo | cor_type = | coronation = | predecessor = | successor = [[Louis XVIII|Lui XVIII]]<ref name=louis> [[Kralj Francije]]</ref> | reign_type1 = [[Sto dnjev|2. carstvo]] | reign1 = {{nowrap|20 mareca 1815 ― 22&nbsp;junija 1815}} | predecessor1 = | successor1 = {{-|Louis XVIII|Луи XVIII}}<ref name=louis/> {{Collapsible list | title = Druge dolžnosti |bullets = true | 2 = '''[[Prvy Konsul Francije|Prvy Konsul Francuzskoj Republiky]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1799|12|13|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1804|5|18|df=yes}} | 1 = '''[[Konsulat Francije|Prěhodny Konsul Francuzskoj Republiky]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1799|11|10|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1799|12|12|df=yes}} | 6 = '''[[Protektor Rejnskoj Konfederacije]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1806|7|12|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1813|10|19|df=yes}} | 5 = '''[[Kraljevstvo Italije (Napoleoničsko)|Kralj Italije]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1805|3|17|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1814|4|11|df=yes}} | 4 = '''[[Akt o Mediacije|Mediator Švejcarskoj Konfederacije]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1803|2|19|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1813|10|19|df=yes}} | 3 = '''[[Italijanska Republika (Napoleoničska)|Prezident Italijanskoj Republiky]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1802|1|26|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1805|3|17 |df=yes}} }} | birth_name = {{-|Napoleone di Buonaparte}} | birth_date = {{Birth date|1769|8|15|df=yes}} | birth_place = [[Ajaccio|Ajačo]], Korsika, Francija | death_date = {{Death date and age|1821|5|5|1769|8|15|df=yes}} | death_place = [[Longwood, Saint Helena|Longvud, Sveta Helena]] | burial_date = 15 dekembra 1840 | burial_place = {{lang|fr|[[Les Invalides]]|italic=no}}, Pariž, Francija | spouses = {{plainlist| * {{-|[[Joséphine de Beauharnais]]|[[Joséphine de Beauharnais|Жозефин де Боарне]]}}<br/> 9 mareca 1796 - 10 januara 1810 (anulacija) * {{-|[[Marie Louise Avstriska]]|[[Marie Louise Avstriska|Мари-Луиз Австриjска]]}}<br> 11 mareca 1810 - 1814 (razvod)}} | religion = | regnal_name = | issue = | issue_link = #Children | issue_pipe = vyše... | full_name = | house = | father = | mother = | signature = [[Fajl:Firma Napoleón Bonaparte.svg|center|200px]] }} === Související články === * [[Přívozská halda]] * [[Halda Hrabůvka]] * [[Halda Heřmanice]] Tuto jest peskovišče. [[File:Nihongo.svg|thumb|right|100px| 日本語 (Japonsky jezyk)]] '''Japonsky jezyk''' ({{Jezyky|ja|日本語 {{!}} にほんご}} | {{-|''Nihongo'' [nʲiho̞ŋːo̞]}}) {{Kartka činovnik/ofis| name=}} <span class="ext-gadget-alphabet-disable"> </span> == Referencije == <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> <references group="lower-alpha"/> {{Iztočniky}} </div> {{Prěvod|en|Japanese language|}} [[Kategorija:Jezyk]] {{Pravopis prověrjeny}} cmoh7jw15204t84ypc2zm1som45e64h 0 2937 44627 29251 2026-07-29T10:48:06Z IJzeren Jan 9 44627 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Cyrillic letter Pe - uppercase and lowercase.svg | right | 240px]] '''{{-|П}}''', '''{{-|п}}''' (''pe'') je bukva [[Kirilica|kiriličnoj azbuky]], ktora označaje bezzvučny bilabialny eksplosiv {{MFA|p}} ili, medžu drugymi v [[Russky jezyk|russkom]] jezyku, {{MFA|pʲ}} prěd [[Palatalizacija|palatalizujučeju]] samoglaskoju. V [[Medžuslovjanske alfabety|medžuslovjanskoj kiriličnoj azbukě]] ona zajmaje dvadeseto město, poslě '''{{-|[[О (kirilica)|о]]}}''' i prěd '''{{-|[[Р (kirilica)|р]]}}'''. Jejin ekvivalent v [[Latinica|latinici]] je '''{{-|p}}'''. V [[Staroslovjanska azbuka|staroslovjanskoj azbukě]] tuta bukva iměla nazvu {{-|''покои''}} «pokoj» i [[Starokirilične čisla|čislno značen‌je]] «80». Bukva '''{{-|п}}''' proizhodi od [[Grečsky alfabet|grečskoj]] bukvy ''pi'' (Π, π), izvedenoj iz [[Feničsko pismo|feničskoj]] bukvy ''pe'' (𐤐). Jejna [[Glagolica|glagoličny]] ekvivalent (Ⱂ) takože proizhodi od feničskogo 𐤐, ale pravdopodobno črěz [[Hebrejsky jezyk|hebrejskogo]] ''pe'' (ף) zaměsto grečskogo ''pi''. Kursivna i rukopisna forma maloj bukvy '''{{-|п}}''' izgledaje kako latinsko ''{{-|n}}'' v [[Bulgarsky jezyk|bulgarskom]] i v jezykah byvšego [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]], a bolje kako latinsko ''{{-|ū}}'' v [[Srbsky jezyk|srbskom]] i [[Makedonsky jezyk|makedonskom]]. Za sravnjen‌je: [[Fajl:Special Cyrillics BGDPT.svg | left | 150px]]{{clear}} == Kodovan‌je == {{Kodovanje | 1-znak = П | 1-nazva = CYRILLIC CAPITAL LETTER PE | 1-sist16 = 041F | 1-sist10 = 1055 | 1-alf = Pcy | 1-utf8 = D0 9F | 2-znak = п | 2-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER PE | 2-sist16 = 043F | 2-sist10 = 1087 | 2-alf = pcy | 2-utf8 = D0 BF }} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+041F | title = U+041F Cyrillic Capital Letter Pe | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+043F| title = U+043F Cyrillic Small Letter Pe | website = codepoints.net | language = en}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy П}} {{DEFAULTSORT:П}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] n6ep10onns33zotujku3mtosk8hoxvm 0 3068 44522 21434 2026-07-28T22:37:56Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Rene Dekart]] na [[René Descartes]] 44522 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[René Descartes]] {{DEFAULTSORT:Декарт, Рене}} [[Kategorija:Французски филозофи]] [[Kategorija:Математики]] 7aevjghk6e0zhyxnxuhlgwmhhb61dkf 0 3083 44650 38237 2026-07-29T10:56:47Z IJzeren Jan 9 44650 wikitext text/x-wiki {{Kartka država | common_name = Rosija | native_name = {{Jezyky|ru|Россия}} | conventional_long_name = Росија, Росијска федерација ({{Jezyky|ru|Россия|ru|Российская Федерация}}) | image_flag = Flag of Russia.svg | image_coat = Coat of Arms of the Russian Federation.svg | national_anthem = [[државны химн Росије]] | capital = [[Москва]] | largest_city = [[Москва]] | official_languages = [[Русскы језык|русскы]]<ref>{{Cite web|url=http://www.constitution.ru/en/10003000-04.htm|title=The Constitution of the Russian Federation — Chapter 3. The Federal Structure, Article 68|work=constitution.ru|access-date=2015-04-22}}</ref> | government_type = федерална полпрезидентска република | area_km2 = 17098246 | area_footnote = <ref>{{Cite web |url=https://unstats.un.org/unsd/publications/pocketbook/files/world-stats-pocketbook-2016.pdf#page=182 |title=World Statistics Pocketbook 2016 edition |publisher=United Nations Department of Economic and Social Affairs. Statistics Division |access-date=2018-04-24}}</ref> | area_rank = 1 | population_estimate = 146748590 | population_estimate_year = 2021, с [[Крым]]ом | population_estimate_rank = 9 | currency = [[росијскы рубљ]] | currency_code = RUB | utc_offset = +2 do +12 | iso3166code = RU | coordinates = {{Coord|55|45|N|37|37|E|display=inline,title}} }} '''Росија''', служебно такоже '''Росијска федерација''', јест држава в Возходној Европє и Сєверној Азији. Највечша држава в свєту по површинє, ктора зајмаје 17 милионов км² или выше осмины насељеных оземеј [[Земја|Земји]]. Росија имаје 11 часовых зон и граничи с 16 суверенными државами, что јест највечше число в свєту. Она имаје насељенје в 146,2 милионов људиј и јест најљудна држава в [[Европа|Европє]] и 9 најљудна држава в свєту. Главны и највечши град Росије јест [[Москва]]. Множинство људиј сут [[руси]], најљудны народ срєд [[Словјани|словјанскых]] и европејскых. Државны језык јест [[Русскы језык|русскы]]. В 2014 году Росија окуповала и анексовала вечинство полуострова [[Крым]], кторы јест меджународно познаны како чест [[Украјина|Украјины]], что стало почетком [[Росијско-украјинска војна|росијско-украјинској војны]]. В 2022 году Росија, в часу [[Росијскы напад в Украјину|својего напада в Украјину]], објавила об анексији јешче 4 регионов [[Украјина|Украјины]], кторе тутчас не контролује полно. == Назва == Назва «Росија» произходи од гречского {{Jezyky|el|Ρωσία}}, назвы [[Кыјевска Рус|Руси]], и јест сходно с [[Бєлорус]]ју. == Хисторија == Хисторија државы починаје се с хисторијеју возходных словјанов, ктори објавили се како узнавајема група меджу 3 и 8 столєтјами. В 9. столєтју викинги основали прву возходнословјанску државу [[Кыјевска Рус|Кыјевску Рус]] с главным градом в [[Кыјев]]у. В 988 року Кыјевска Рус пријела [[православје]] из Бизантијској империје, что почело бизантијскы влив на словјанску културу, кторы характеризовал дрєвневозходнословјанску и русску културу в слєдно тысечлєтје. Рус прєжила разпад в 13. столєтју, але в 15 столєтју возходне земја Руси објединило Велико кнежство Московско, кторо стало претендовати на ине возходнословјанске земје. К 18. столєтју тута држава силно разширила се чрєз завојеванја оземеј, анексије и колонизацију и стала Росијскоју империјеју, третјеју највечшеју државоју в хисторији. Послє повстаниј в Росије в 1917 року была основаноју Росијска совєтска федерална социалистична република, водитељи кторој потом основали [[Совєтскы сојуз|Совєтскы сојуз]], прву комунистичну једнопартијну државу в свєту. Совєтскы сојуз имал рєшајучу рољу в побєдє Сојузников в Другој свєтовој војнє и стал суперсилоју и противником иној суперсилы, [[США]], послє војны. В совєтску еру в Росији случили се понєкторе из најважных технологичных досегнениј 20. столєтја, таке како изпуск првого чловєчского спутника Земји и изпуск првого чловєка в космос. Послє разпада Совєтского сојуза в 1991 року Росијска СФСР стала Росијскоју федерацијеју. Вслєд конституцијној кризы 1993 рока в Росији адаптовали нову конституцију, и она остала федералноју полупрезидентскоју републикоју. С 2000 рока политичны строј Росије прєважаје [[Владимир Путин]], владу кторого винет за авторитаризм, многе нарушенја прав чловєка и корупцију. В 2014 году, послє повстанја в Украјинє, Росија окуповала и [[Анексија Крыма Росијеју|анексовала Крым]] в марцу 2014 рока, а послє почела подпирати сепаратистов в [[Војна в Донбасу|војнє в Донбасу]], что стало почетком [[Росијско-украјинска војна|росијско-украјинској војны]]. В февруару 2022 года Росија ескаловала свој спор с Украјиноју и почела [[Росијско вломјенје в Украјину|вломјенје на все оземја Украјины]]. Росијско вломјенје стало највечшеју војноју в Европє с часа Другој свєтовој војны и сустрєтило широкы меджународны осуд. В септембру 2022 года Росија официално анексовала јешче 4 регионов Украјины — Донечску, Луганску, Херсонску и Запорожску области, але јих оземја она контролује неполно. == Земјепис == Росија имаје поземне границе с 14 државами, что јест највечше число в свєту: она граничи с [[Норвегија|Норвегијеју]], [[Финландија|Финландијеју]], [[Естонија|Естонијеју]], [[Латвија|Латвијеју]] и [[Литва|Литвоју]] на сєверозападу, [[Бєлорус]]ју и [[Украјина|Украјиноју]] на југозападу, [[Грузија|Грузијеју]], [[Азербајджан]]ом, [[Казахстан]]ом на југу и [[Китај]]ем, [[Монголија|Монголијеју]] и [[Сєверна Кореја|Сєверноју Корејеју]] на југоизтоку. Такоже Росија граничи с 2 честично познаными државами ([[Абхазија]] и [[Јужна Осетија]]) и граничи једино по морју с [[Јапонија|Јапонијеју]] и [[США]]. == Демографија == В сумє Росија имаје 16 градов с насељенјем вече, неж милион: [[Москва]], [[Санкт-Петербург]], [[Новосибирск]], [[Јекатеринбург]], [[Казањ]], [[Краснојарск]], [[Нижны Новгород]], [[Чељабинск]], [[Уфа]], [[Краснодар]], [[Самара]], [[Ростов-на-Дону]], [[Омск]], [[Воронеж]], [[Перм]], [[Волгоград]]. == Административно дєљенје == [[Fajl:Map of federal subjects of Russia (2022), disputed Crimea and Donbass.svg|thumb|Карта крајин Росије, вкључајучи спорне анексоване јеју оземје в [[Украјина|Украјинє]].]] Росија официално дєли се на 89 крајин, вкључајучи 24 републикы, 9 крајев, 48 областиј, 3 града федералного значенја, 1 автономну област и 4 автономных округа. Оземје 2 републик (Донечска и Луганска народне републикы) и 2 области (Херсонска и Запорожска) были честично окупованы в часу [[Росијскы напад в Украјину|росијского напада в Украјину]] и сут не контролујеме Росијеју полно, а јих оземје сут меджународно познане како чест [[Украјина|Украјины]]. Оземје Републикы Крыма и града Севастопољ были окуповане и анексоване Росијеју в 2014 году и сут контролујеме Росијеју, але оне сут такоже меджународно познане како чест Украјины. === Републикы === {{Div col | content = # [[Адыгеја]] # [[Република Алтај]] # [[Башкортостан]] # [[Бурјатија]] # [[Дагестан]] # [[Донечска народна република]] (јуридично чест Украјины) # [[Ингушетија]] # [[Кабардино-Балкарија]] # [[Калмыкија]] # [[Карачајево-Черкесија]] # [[Карелија]] # [[Република Коми]] # [[Република Крым]] (јуридично чест Украјины) # [[Луганска народна република]] (јуридично чест Украјины) # [[Мариј-Ел]] # [[Мордовија]] # [[Република Саха]] # [[Сєверна Осетија]] (неофициално — Осетија, Аланија) # [[Татарстан]] # [[Тыва]] # [[Удмуртија]] (главны град — [[Ижевск]]) # [[Хакасија]] # [[Чечња]] # [[Чувашија]] }} === Краја === # [[Алтайскы крај]] # [[Забайкаљскы крај]] # [[Камчатскы крај]] (неофициално — Камчатка) # [[Краснодарскы крај]] (неофициално — Кубањ) # [[Краснојарскы крај]] # [[Пермскы крај]] # [[Приморскы крај]] (неофициално — Приморје) # [[Ставропољскы крај]] (неофициално — Ставропољје) # [[Хабаровскы крај]] === Области === {{Div col | content = # [[Амурска област]] # [[Архангељска област]] # [[Астраханска област]] # [[Белгородска област]] # [[Брјанска област]] # [[Владимирска област]] # [[Волгоградска област]] # [[Вологодска област]] # [[Воронежска област]] # [[Запорожска област]] (јуридично чест Украјины) # [[Ивановска област]] # [[Иркутска област]] # [[Калининградска област]] ([[Калининград]]) # [[Калужска област]] # [[Кемеровска област]] # [[Кировска област]] # [[Костромска област]] # [[Курганска област]] # [[Курска област]] # [[Ленинградска област]] # [[Липечска област]] # [[Магаданска област]] # [[Московска област]] # [[Мурманска област]] # [[Нижегородска област]] # [[Новгородска област]] # [[Новосибирска област]] # [[Омска област]] # [[Оренбургска област]] # [[Орловска област]] # [[Пензенска област]] # [[Псковска област]] # [[Ростовска област]] # [[Рјазанска област]] # [[Самарска област]] # [[Саратовска област]] # [[Сахалинска област]] # [[Свердловска област]] # [[Смоленска област]] # [[Тамбовска област]] # [[Тверска област]] # [[Томска област]] # [[Тульска област]] # [[Туменска област]] # [[Улјановска област]] # [[Херсонска област]] (јуридично чест Украјины) # [[Чељабинска област]] # [[Јарославска област]] }} 1 автономна област: [[Јеврејска автономна област]]. === Грады федералного значенја === # [[Москва]] # [[Санкт-Петербург]] # [[Севастопољ]] (јуридично чест Украјины) === Автономне округы === # [[Ненечскы автономны округ]] (чест Архангељској области) # [[Ханты-Мансијскы автономны округ]] (чест Туменској области) # [[Чукотскы автономны округ]] (бывша чест Магаданској области) # [[Јамало-Ненечскы автономны округ]] (чест Туменској области) == Политика == === Војенне силы === [[Оружне силы Росије]] складајут се из Поземных војск (армије), Војенно-морској флоты (флоты) и Воздушно-космичных сил (воздушных сил). == Източникы == <references /> == Внєшње линкы == {{Prěvod|en|Russia|revizija=1032943179}} {{Državy v Evropě}} {{Državy v Aziji}} [[Kategorija:Росија| ]] [[Kategorija:Државы в Европє]] [[Kategorija:Државы в Азији]] e9vigt34qjbqwos4uut77yz2pp2vadq 0 3104 44651 38321 2026-07-29T10:57:01Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Совєтскы Сојуз]] na [[Совєтскы сојуз]] 44651 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Совєтскы сојуз]] pg10yxr88g59xutwuvvedv5lrvrc9ae 0 3160 44657 43258 2026-07-29T11:00:34Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Совєтскы Сојуз]] na [[Совєтскы сојуз]] 43258 wikitext text/x-wiki {{Kartka država | status = Historična država | common_name = Совєтскы Сојуз | native_name = {{Jezyky|ru|Советский Союз}} | conventional_long_name = Сојуз Совєтскых Социалистичскых Републик ({{Jezyky|ru|Союз Советских Социалистических Республик}}) | government_type = једнопартијна република совєтска республика | date_start = 30 декембра | year_start = 1922 | event_start = Основаны | date_end = 25 декембра | year_end = 1991 | event_end = Раздєљены | image_flag = Flag of the Soviet Union.svg | flag_type = Хоругва (1955–1991) | flag = Flag of the Soviet Union | image_coat = State Emblem of the Soviet Union.svg | symbol_type = Герб (1956–1991) | image_map = Union of Soviet Socialist Republics (orthographic projection).svg | image_map_size = 220 | image_map_caption = Совєтскы Сојуз од 1945 до 1991 года | capital = [[Москва]] | largest_city = [[Москва]] | national_anthem = * [[Интернационал]] (до 1944) * [[Државны гимн Совєтского Сојуза]] (од 1944) | official_languages = [[Русскы језык|русскы]]<ref>Једино фактично до 1990 года. В иных републиках Сојуза такоже были служебными народне језыкы тамтых крајев.</ref> | currency = [[совєтскы рубљ]] | currency_code = SUR | area_km2 = 22402200 | population_census = 286730819 | population_census_year = 1989<ref>{{-|''Almanaque Mundial 1996'', Editorial América/Televisa, Mexico, 1995, pages 548–552 (''Demografía/Biometría'' table).}}</ref> | population_census_rank = 3 | time_zone = ({{-|[[Coordinated Universal Time|UTC]]}}+2 до +12) | iso3166code = SU }} '''Совєтскы Сојуз''', служебно '''Сојуз Совєтскых Социалистичскых Републик''' ({{Jezyky|ru|Союз Советских Социалистических Республик}}; '''СССР'''), была социалистична држава в [[Европа|Европє]] и [[Азија|Азији]], ктора јествовала од 1922 до 1991 года. Хот држава и была по конституцији федералным сојузом из реда националных републик, фактично јеј влада и економика были высоко централизоваными до послєдњих годов јествованја СССР. Совєтскы Сојуз до 1990 года был једнопартијноју државоју, ктороју владала [[Комунистична партија Совєтского Сојуза]]. Главным градом была [[Москва]], такоже главны град највеликој и најљудној републики, Росијској СФСР. Иными великыми градами были [[Санкт-Петербург|Ленинград]] (Росијска СФСР), [[Кыјев]] (Украјинска ССР), [[Минск]] (Бєлорусска ССР), [[Ташкент]] (Узбекска ССР), [[Алма-Ата]] (Казахска ССР) и [[Новосибирск]] (Росијска СФСР). Совєтскы Сојуз был највеликоју државоју свєта по плошче и зајмал вече 22402200 км² и 11 часовых зон. == Хисторија == Совєтскы Сојуз произходи из Октобрского повстанја 1917 года в Росијској империји, когды бољшевики под водитељством [[Владимир Ленин|Владимира Ленина]] свргнули Врєменну владу, ктора ранєје замєнила монархију вслєд Фебруарского повстанја. Они основали Росијску совєтску републику, прву државу в мире, конституција кторој называла ју социалистичноју. Меджу бољшевиками и иными силами в былој империји почела се граджанска војна, главној противобољшевичској силој в кторој была [[Бєла армија]]. Како совєтска [[Чрвена армија]], тако и Бєла армија учествовали в терору и насилју против људства, кторых они мнили противниками. Тамте тероры сут знане како Чрвены терор и Бєлы терор. К 1922 году бољшевики поразили противников и основали Совєтскы Сојуз, кторы сјединил Росију, Украјину, Бєлорус и Закавказје. К концу граджанској војны влада Лєнина ввела нову економичну политику (НЕП), в кторој честично вратили свободны трг и приватно властничство. НЕП помогла државє в економичном изцєленју. [[Fajl:Kolyma road00.jpg|thumb|center|Поставјенје моста чрєз рєку Колыму работниками гулага в составу Даљстроја.]] Послє смрти Лєнина в 1924 году ко владє пришел [[Иосиф Сталин]]. Сталин подтискнул всу политичну опозицију јего владє в Комунистичној партији и почел планову економику. Вслєд того крај прошел период брзој индустриализације и насилној колективизације, кторе дали јему значны економичны раст, але такоже приведли к рукотворному гладу 1932–1933 лєтов и разширјенју строја работчих лагерев [[гулаг]]а. Сталин такоже развил политичну параноју и проведл Великы терор, да бы избавити се од својих правдивых и прєдпокладајемых противников в Партији чрєз масове арешты војенных воджеј, членов Комунистичној партије и редных граджан, кторых потом посылали в работчи лагере или разстрєљали. [[Fajl:RIAN archive 44732 Soviet soldiers attack house.jpg|thumb|center|upright=2|Совєтске бојци нападајут в часу боја за Сталинград.]] 23 августа 1939 года, послє реда неуспєшных проб сформовати антифашистскы сојуз с западными државами, Совєтскы Сојуз подписал договор о ненападу с [[Нацистична Нємција|нацистичноју Нємцијеју]]. Послє почетка [[Друга свєтова војна|Другој свєтовој војны]] прєдже невтралны Совєтскы Сојуз нападл и анексовал оземје реда източноевропејскых држав, вкључајучи източну Пољску и балтичске државы. В јунију 1941 года нацистична Нємција нападла на Совєтскы Сојуз, что почело највечши и најкрвавши фронт војны в хисторији. Совєтске жртвы в војнє были вечинством жртв Сојузников в конфликту вслєд реда крвавых бојев с државами Оси, такых как бој за Сталинград. Конечно совєтске војска захватили Берлин и поразили в Другој свєтовој војнє в Европє 8 (9) маја 1945 года. Оземје, кторе Чрвена армија взела у нацистичных војск в војнє, стали државами-марионетками Совєтского Сојуза, знаными како Източны блок. В 1947 году меджу западными и социалистичными државами почела се Хладна војна, и Западны блок сјединил се в НАТО в 1949 году. Послє смрти Сталина в 1953 году под владоју [[Никита Хрушчев|Никиты Хрушчева]] почела се десталинизација и хрушчевска одтепељ. Крај развивал се брзо вслєд прєсељенја милионов сељанинов в индустриалне града. В часу Космичној гонкы Совєтскы Сојуз стал државоју, ктора успєшно пустила умєтны спутник и првого чловєка в космос и прву пробу на ину планету, [[Венера|Венеру]]. В 1970. лєтах Совєтскы Сојуз имал кратку детанту ("разредку") со [[США]], але напруженја вратили се послє ввода совєтскых војск в [[Афганистан]] в 1979 году. Војна в Афганистану уморила економичне ресурсы и супровождала се американскоју економичноју помочју муджахединам. [[Fajl:Image0 ST.jpg|thumb|Танк Т-80 на Чрвєној плошчє в часу Августского пуча 1991 года.]] В срєдинє 1980. годов послєдњи совєтскы водж, [[Михаил Горбачјов]], покусил реформовати и либерализовати економику чрєз своје политикы "[[гласност]]и" и "[[Прєстројка|прєстројкы]]". Цєљем тых политик было схрањенје Комунистичној партије разом с позаставјенјем економичного застоја. Хладна војна скончила се в јего владу и в 1989 году државы Варшавского договора в Източној Европє свргнули своје марксистске-ленинистске влады. Сиљне националистичне и сепаратистичне движенја почели се по всєму Сојузу. Горбачјов започел референдум, кторы бојкотовали балтичске републикы, [[Арменија]], [[Грузија]] и [[Молдова]], и в ктором вечинство људиј гласовали за схрањенје Сојуза како обновјеној федерације. В августу 1991 года консерватори в Комунистичној партији почели пуч. Он был неуспєшным, але потом Комунистичну партију забранили в Росији под владоју [[Борис Јељцин|Бориса Јељцина]]. Републикы под главоју Росије и Украјины прогласили незалежност. 25 декембра 1991 года Горбачјов одступил од влады, а Совєтскы Сојуз прєстал истновати. [[Росија]] взела меджународне права и обвезкы Совєтского Сојуза с иными државами. == Административно дєљенје == [[Fajl:Republics of the USSR.svg|thumb|Републикы Совєтского Сојуза на картє в 1956 году, в час послєдњеј измєны в границах републик.]] Од 1956 года Совєтскы Сојуз дєлил се на 15 републик: # Росијска совєтска социалистична федеративна република (РСФСР; главны град — [[Москва]]) # Украјинска совєтска социалистична република ([[Кыјев]]) # Бєлорусска ССР ([[Минск]]) # Узбекска ССР ([[Ташкент]]) # Казахска ССР ([[Алма-Ата]]) # Грузинска ССР ([[Тбилиси]]) # Азербајджанска ССР ([[Баку]]) # Литовска ССР ([[Вилњус]]) # Молдовска ССР ([[Кишинев]]) # Латвијска ССР ([[Рига]]) # Кыргызска ССР ([[Бишкек|Фрунзе]]) # Таджикска ССР ([[Душанбе]]) # Арменска ССР ([[Јереван]]) # Туркменска ССР ([[Ашхабад]]) # Естонска ССР ([[Талин]]) Естонска, Латвијска и Литовска ССР стали честју СССР в 1940 году послє подписанја договора Молотова-Рибентропа и проводженја безалтернативных изборов в [[Естонија|Естонији]], [[Латвија|Латвији]] и [[Литва|Литвє]]. То не было полно познано иными државами, и соврєменна позиција јест то, же совєтске дєјанја были окупацијеју и анексијеју балтичскых држав. == Запискы == {{Notelist}} == Източникы == {{Iztočniky}} == Внєшње линкы == {{Prěvod|en|Soviet Union|revizija=1046335774}} [[Kategorija:Совєтскы сојуз| ]] [[Kategorija:Хисторичне државы]] 4gris1foms5c3mann7t7jbr43jbfuq1 0 3170 44652 21801 2026-07-29T10:57:12Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Совєтскы Сојуз]] na [[Совєтскы сојуз]] 44652 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Совєтскы сојуз]] pg10yxr88g59xutwuvvedv5lrvrc9ae 0 3199 44532 21875 2026-07-28T22:42:44Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Stolp (Arhitektura)]] na [[Stolp (arhitektura)]] 44532 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Stolp (arhitektura)]] [[Kategorija:Архитектурне елементы]] gyfk7uugl0i8ykr5k64vf8dm7elazj7 0 3231 44653 43265 2026-07-29T10:57:51Z IJzeren Jan 9 44653 wikitext text/x-wiki {{Kartka tank | nazva = Т-55 | tank = Т-55 (Верхняя Пышма).jpg | klasifikacija = Срєдњи танк | bojeva težina = 36,0 | ustroj = Класичны | ekipa = 4 | podnapis = Фотографија танка Т-55 | tvoritelj = [[Харковскы конструкторскы уред машинобудованја]] | proizvoditelj = * [[Совєтскы сојуз|СССР]] * [[Чехословакија]] * [[Poljska Narodna Republika|Пољска]] * [[Социалистична Република Румунија|Румунија]] | gody produkovanja = 1958–1979 | gody eksploatacije = Од 1958 года до наших дњев | kolikost izdělanyh = 23600 танков | osnovni koristniki = * [[Совєтскы сојуз|СССР]] * [[Србија и Чрна Гора]] * [[Източна Нємција]] * [[Чехословакија]] * [[Росија]] * [[Пољска]] * [[Сирија]] * [[Сєверна Кореја]] | dolgost těla = 6200 | dolgost těla s orudjem = 9000 | širokost = 3270 | vyšina = 2350 | zazor = 425 | tip pancyra = [[Stalj|Стаљовы]] ваљаны и литы панцыр | Pancyr front telo vrh = 100 / 60° | Pancyr front telo spod = 100 / 55° | Pancyr bok telo vrh = 60 / 60° | Pancyr bok telo spod = 80 / 0° | Zadnja čest telo vrh = 30 / 60° | Zadnja čest telo srěd = 45 / 17° | Zadnja čest telo spod = 20 / 70° | Dno = 20 | Strěha těla = 15-30 | Čelo kupoly = 200 / 0°<br>70 / 52° }} '''Т-55''' јест [[Совєтскы сојуз|совєтскы]] [[срєдњи танк]]. Т-55 јест базованы на танку [[Т-54]]. Танк производили од 1958 до 1979 рока. Т-55 јест првы серијны танк в свєту, кторы был орудованы автоматичноју системоју противоједрној зашчиты (ПАЗ) - једна од првых бојевых машин новој генерације, кторе могут бојевати в условјах употрєбјенја [[Једрно оружје|једрного оружја]]. Стал првым танком в војсках, имајучим [[комплекс активној зашчиты]] (КАЗ «Дрозд»). '''Т-55''' и јего модификација '''Т-55А''' были широко експортујемыми и тутчас сут в оруженју многых држав свєта. == Хисторија творјенја == Конструованје танка, базованого на [[Срєдњи танк|срєдњем танку]] [[Т-54]]Б, почело се в 1957 року на [[Завод № 183|Заводу № 183]], руководитељем работы был [[Л. Н. Кравцев]]. Работа шла једночасно с организацијеју серијного продуктованја Т-54Б. Машина достала означенје '''«Објект 155»'''. При конструованју Т-55 користали се все устројске рєшенја и технологије, кторе были добыте подчас модернизације Т-54. Прве опытне образце и прве сериијне танкы имєли куполу од танка Т-54Б. В 1957 року сут были сдєлане прве двє опытне машины. За период зима 1957 — весна 1958 опытне машины скончили државне изпробованја и 8 маја 1958 года постановјенјем Совєта министров СССР № 493-230 «Објект 155» был пријеты в оруженје [[Совєтска армија|Совєтској армије]] под означенјем Т-55. == Улєпшенја == Главно улєпшенје тутого танка јест в установјенју системы противоједрној зашчиты с сенсором рентгенского лученја. Друге улєпшенја: * Повышенје мочности мотора на 60 конскых сил. * Установјенје термодымовој системы, ктора могла стварјати дымову прєграду, пушчајучи паливо в дымникову трубу танка. * Установјенје баков-полиц помогло увеличити коликост орудных гранат од 34 до 43 изстрєлов, а такоже помогло повысити објем паливных баков. * Дополњенје воздушных баков воздушным компресором за боље надежно пушченје мотора, схрањенје кондиције батариј, а такоже боље не было потрєбно мєњати изкористане воздушне бакы на нове, кторе сут были наполњене од внєшњего източника. * Автоматична система пожарогашенја «Роса». * В одличју од Т-54, Т-55 од почетка не имєл на собє куљемет ДШКМ тому, же против ракетных самолетов куљеметы боље не были ефективными. В концу 1960-х роков, когды јавили се противотанкове хеликоптеры, куљеметы изнова были установјене на танкы. == Серијно продуктованје == В 1958 року в Совєтском сојузу почело се серијно продуктованје танков Т-55 и јего модификациј на Заводу № 75, Заводу № 183 и Заводу № 174. Продуктованје трвало се до 1979 рока. За все лєта серијного продуктованја танка в Совєтском сојузу на заводу № 174 было издєлано 13 032 танков Т-55 и јих модификациј Т-55К, Т-55А, Т-55АК. По информацији западных медија, всего в СССР было издєлано 20 тысечиј Т-55 и всих јего модификациј. Кромє СССР танкы Т-55 продуктовали и в другых државах: * [[Poljska Narodna Republika|Пољска]] — 1500 танков Т-55 было издєлано в 1964-1978 лєтах. * [[Чехословакија]] — 1700 танков Т-55 было издєлано по лиценцији в 1964-1973 лєтах на заводу ZTS в граду Мартин. * [[Социалистична Република Румунија|Румунија]] — 400 танков Т-55 с означенјами TR-580 и TR-77 было издєлано в 1970-1977 лєтах. {| class="wikitable" |+Разклад продуктованја танка Т-55 и јего модификациј в Совєтском сојузу !Год !Т-55 !Т-55К !Т-55А !Т-55АК !Всего |- |1958 |610 |——— |——— |——— |610 |- |1959 |1602 |200 |——— |——— |1802 |- |1960 |2194 |100 |——— |——— |2294 |- |1961 |2245 |50 |——— |——— |2295 |- |1962 |1626 |50 |20 |——— |1696 |- |1963 |225 |50 |465 |——— |740 |- |1964 |——— |——— |610 |20 |630 |- |1965 |——— |——— |466 |4 |470 |- |1966 |——— |——— | | | |- |1967 |——— |——— | | | |- |1968 |——— |——— | | |780 |- |1969 |——— |——— | | |800 |- |1970 |——— |——— | | | |- |1971 |——— |——— | | | |- |1972 |——— |——— | | | |- |1973 |——— |——— | | | |- |1974 |——— |——— | | | |- |1975 |——— |——— | | | |- |1976 |——— |——— | | | |- |1977 |——— |——— | | | |- |1978 |——— |——— | | | |- |1979 |——— |——— | | | |- !Всего !8502 !450 !——— !——— !~13 287 |} == Ефективност танка и јего модификациј == В концу 1950 роков и до почетка 1970 Т-55 был дост модерным танком. В 1980 роках, абы увеличити зашчиту и орудну моч застарєлого на тој час Т-55, было створјено много модификациј и улєпшениј танка (Т-55М, Т-55МВ, Т-55АД и друге). В 1990 роках нєкторе возходноевропејске државы (Румунија, Словенија и друге) такоже проводили улєпшенја танка Т-55. Модификоване версије танка (Т-55М, Т-55МВ) имєјут велми слабы панцыр. Челны панцыр Т-55МВ може зауставити једино [[Кумулативне (высоко експлозивне) гранаты|кумулативне]] (высоко експлозивне противотанкове) гранаты с пробитјем мєње, неж 250 мм по нормалє (под вуглом (кутом) 90 ступењев односно панцыра). РПГ-7 пробиваје приблизно 600 мм панцыра (чрєз динамичну зашчиту). Даже противотанкове контролујеме ракеты (ПТКР) 1970–80 роков имајут пробитје 400-800 мм панцыра. Т-55М имєје додаточне панцырне листы (300–400 мм), то увеличило тежину танка до 40 тон (друге модификације имајут 36–37 тон), але того такоже не је дост за добру зашчиту. За всу војну в [[Сирија|Сирији]] владне војска утратили выше, неж 800 танков, бољшест од кторых сут Т-54/55 и Т-72М. По информацији на 2017 рок танкы Т-54/55 сут сјете од оруженја [[Росија|Росије]] (сут складоване), [[Индија|Индије]], [[Poljska|Пољскы]], [[Němcija|Нємције]] (сут достане од [[Източна Нємција|Източној Нємције]]) и другых држав. Једино в африканскых и нєкторых азиатскых државах Т-54/55 будут много популарными јешче не једно десетилєтје. == Внєшње линкы == {{Prěvod|ru|T-55}} {{Članok s zvězdoju}} [[Kategorija:Совєтскы сојуз]] [[Kategorija:Танкы]] r824x72nfbwlbmtcvgh79cmmk5etgqh 0 3232 44629 44286 2026-07-29T10:48:45Z IJzeren Jan 9 44629 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Cyrillic letter Te - uppercase and lowercase.svg | right | 240px]] '''{{-|Т}}''', '''{{-|т}}''' (''te''), v kursivu '''''{{-|Т, т}}''''', je [[Kirilica|kirilična]] bukva, ktora standardno označaje bezzvučny dentalny (zubny) ili alveolarny eksplosiv – {{MFA|t̪}} ili {{MFA|t}}. V někojih jezykah ([[Russky jezyk|russky]], [[Ukrajinsky jezyk|ukrajinsky]], [[Bulgarsky jezyk|bulgarsky]]) prěd palatalizujučeju samoglaskoju ili [[Mekky znak|mekkym znakom]] takože jegov [[Palatalizacija|palatalizovany]] ekvivalent {{MFA|tʲ}}. V [[Medžuslovjanske alfabety|medžuslovjanskoj kiriličnoj azbukě]] ona zajmaje dvadeset tretje město, medžu bukvami '''{{-|[[С (kirilica)|с]]}}''' i '''{{-|[[У (kirilica)|у]]}}'''. V [[Starokirilična azbuka|staroslovjanskoj azbukě]] tuta bukva iměla nazvu {{lang|cu|твръдо}} «tvrdo, krěpko» i [[Starokirilične čisla|čislno značen‌je]] «300». Ona izvedla se iz [[Grečsky alfabet|grečskoj]] bukvy ''tau'' (Τ τ), proizhodečej iz [[Feničsky jezyk|feničskoj]] bukvy ''tav'' (𐤕). Od tojže samoj bukvy proizvodi se pravdopodobno takože [[Glagolica|glagoličny]] ekvivalent '''Ⱅ''', ktory takože imaje čislno značen‌je «300». == Varianty == Pečatna velika bukva {{-|'''Т'''}} izgledaje tako samo kako latinsko {{-|'''T'''}} i grečsko '''Τ''', a mala bukva, kako to često byvaje v kirilici, kako jejna menša versija ({{-|'''т'''}}). Jednakože v kursivnom i v rukopisnom tekstu ona često imaje alternativnu formu s tremi nogami, ktora v [[Bulgarsky jezyk|bulgarskom]], [[Russky jezyk|russkom]] i drugyh jezykah byvšego [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]] izgledaje kako latinsko malo '''{{-|m}}''' ({{-|''т''}}), a v [[Srbsky jezy|srbskom]] i [[Makedonsky jezyk|makedonskom]] kako obračeno latinsko '''{{-|m}}''' (''ɯ''), s črtkoju na vrhu za odličen‌je od bukvy '''{{-|[[ш]]}}''': Takože sut dva varianty upotrěbjane v [[crkovnoslovjansky jezyk|crkovnoslovjanskom]]: '''ᲄ''' (mala bukva vysoko {{-|'''т'''}}, ktora pravdpodobno služila za poščedžen‌je města v tekstu) i '''ᲅ''' (mala bukva trinožno '''{{-|т}}''', koristana naprěměnno s obyčnoju formoju).<ref>{{Cite web | url = https://www.unicode.org/L2/L2013/13153-variants.pdf | title = Proposal to Use Standardized Variation Sequences to Encode Church Slavonic Glyph Variants in Unicode | first1 = Aleksandr | last1 = Andreev | first2 = Yuri | last2 = Shardt | first3 = Nikita | last3 = Simmons | website = unicode.org | pages = 12–15 | language = en}}</ref> <gallery mode=packed heights=80px class="skin-invert-image"> Italic Cyrillic letter Te - uppercase and lowercase.svg | Kursivna forma v russkom 20-Russian alphabet-Т т.svg | Rukopisna forma v russkom Macedonian and Serbian cursive "Тт".svg | Rukopisna forma v srbskom i makedonskom Unicode 0x1C85.svg | Mala bukva trinožno {{-|'''т'''}} </gallery> Na osnově bukvy '''{{-|т}}''' byli takože stvorjene varianty, napriklad: * V [[Abhazsky jezyk|abhazskom]]: '''[[ҭ]]''' {{MFA|tʰ}}, '''[[ꚑ]]''' {{MFA|t͡ɕʼʷ}}, '''[[ҵ]]''' {{MFA|t͡sʼ}}, prědže takože '''[[ꚋ]]''' {{MFA|tʰ}}, '''[[ꚍ]]''' {{MFA|tʷ}}, '''[[ꚍ̆]]''' {{MFA|tʼʷ}}, '''[[ꚓ]]''' {{MFA|t͡ʃʼ}} * '''ꚓ''' takože bylo upotrěbjeno v [[Osetinsky jezyk|osetinskom]] {{MFA|t͡ʃʼ}} i [[Komi-zyrjansky jezyk|komi-zyrjanskom]] pravopisu 19. stolětja * Pravopis [[Vasilij Molodcov|Molodcova]] za jezyk komi iměl bukvu '''[[ԏ]]''' {{MFA|tʲ}} * Někoje [[pamirske jezyky]] govorjene v [[Tadžikistan]]u (napr. [[Šugnansky jezyk|šugnansky]]) imajut bukvu '''[[т̌]]''' {{MFA|θ}} * Na početku 20. stolětja [[čuvašsky jezyk]] takože koristal bukvu '''т̌''' {{MFA|tʲ}} * [[Hantyjsky jezyk]] od 2013 g. imaje bukvu '''[[ᲊ|ᲊ]]''' ([[Fajl:Unicode 0x1C89.svg|class=skin-invert]]) {{MFA|tʲ}}. == Kodovan‌je == Osnovne varianty '''{{-|Т}}''' i '''{{-|т}}''' nahodet se v [[Unikod|Unikodu]] od versije 1.1 (1993). Varianty '''ᲄ''' i '''ᲅ''' byli dodane v blok «Razširjena kirilica – {{-|C}} v versiji 9.0 (2016).<ref>{{Cite web | url = https://www.unicode.org/versions/Unicode9.0.0/ | title = Unicode® 9.0.0. 2016 June 21 (Announcement) | website = unicode.org | access-date = 2016-07-19 | language = en}}</ref> {{Kodovanje | 1-znak = Т | 1-nazva = CYRILLIC CAPITAL LETTER TE | 1-sist16 = 0422 | 1-sist10 = 1058 | 1-alf = Tcy | 1-utf8 = D0 A2 | 2-znak = т | 2-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER TE | 2-sist16 = 0442 | 2-sist10 = 1090 | 2-alf = tcy | 2-utf8 = D0 C2 | 3-znak = ᲄ | 3-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER TALL TE | 3-sist16 = 1C84 | 3-sist10 = 7300 | 3-utf8 = E1 B2 84 | 4-znak = ᲅ | 4-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER THREE-LEGGED TE | 4-sist16 = 1C85 | 4-sist10 = 7301 | 4-utf8 = E1 B2 85 }} == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0422 | title = U+0422 Cyrillic Capital Letter Te | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0442 | title = U+0442 Cyrillic Small Letter Te | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+1C84 | title = U+1C84 Cyrillic Small Letter Tall Te | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+1C85 | title = U+1C85 Cyrillic Small Letter Three-legged Te | website = codepoints.net | language = en}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Т}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] sgc40ka6kln2ig9p1szi7rp6dsiuf5l 0 3253 44654 43266 2026-07-29T10:58:02Z IJzeren Jan 9 44654 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Typical Tetris Game.svg|thumb|upright=0.75|Обычајна игра в "Тетрис".]] '''"Тетрис"''' ({{Jezyky|ru|Тетрис}}) јест [[видеоигра]]-главоломка, ктору створил [[Совєтскы сојуз|совєтскы]] инженер Алексеј Пажитнов за компјутер [[Електроника-60]]. В часу створјенја концепције игры Пажитнову помагали Дмитриј Павловски и Вадим Герасимов. {{Trěba iztočnik|Игру опубликовали ред компаниј на нєколикых платформах за час јеј јествованја послє борбы за јеј авторске права в концу 1980|data=2023-06}}. годов. Послє долгого периода публикованја игры компанијеју [[Nintendo]] права прєшли к самому Пажитнову в 1996 году, кторы основал {{Lang|en|The Tetris Company}}. В "Тетрису" играчу трєба створити полне чркы чрєз прємешченје фигур разных форм, ''[[Tetromino|тетроминов]]'', кторе падајут од врха до дола екрана. Полне чркы изчезајут, а играч достаје пункты и имаје можливост изнова додати чтоколи до пустых клєток. Игра немаје конца: играч проигрываје игру, когды хот бы једно тетрамино достаје врха екрана. Играчу трєба избєгнути того како можливо должеје дља доставанја максималного резултата. В случају игры с 2 играчами и выше, цєљ игры јест прєжити својих противников; в нєкторых верзијах играчи могут додати кары противникам, ако ли имајут дост число полных чрок. "Тетрис" основана на простых правилах и јест једна из великых класичных игр в хисторији видеоигр, разом с {{Lang|en|Pong}}, {{Lang|en|Space Invaders}} и {{Lang|en|Pac-Man}}. Игру адаптовали на вечинство играчных орудиј, вкључајучи компјутеры, играчне консољи и телефоны. Понєкторе верзије вкључајут таке измєны, како 3Д, систему одложенја фигур и многопољзоватељскы режим. {{Trěba iztočnik|К 2010 году в свєту были продане выше 170 милионов копиј "Тетрис" од 1984 года|data=2023-06}}. "Тетрис" јест доступны за выше 65 платформ, а јего верзија на {{Lang|en|Game Boy}} јест једна из највыше проданых игр на платформє с выше 35 милионами копиј. {{Trěba iztočnik|В априљу 2014 года было анонсовано, же игра имаје выше 425 милионов достав на телефонах од 2005 года|data=2023-06}}. Тетрис имаје популарност в културє и јего слава имаје простор внє видеоигр, в [[Архитектура|архитектурє]], [[Музика|музикє]] и [[косплеј]]у. == Играчне фигуры == Фигуры в "Тетрису", кторы јест основа игры, сут [[Tetromino|тетромины]]. Име фигур измењјали в разны час: хот математики прєдпочитајут вариант "тетромино", игры "Тетриса" в 1990. лєтах користали разне термины: блокы, тетрамино и т. д. Починајучи с 2000 годов официалны термин компаније "Тетрис" в их правилах игры јест "тетримино". Јествује 7 разных форм тетроминов, все сут основане на сборкє 4 квадратов, одкуда произходи слово "Тетрис" по [[Грєчскы језык|грєчскому]] префиксу тетра-, кторы значи "четыри". Играч може поврачати все блокы на 90° градов налєво или направо нєколико раз, зависно од верзије игры, и помєшчати ју в потрєбну позицију, допока она опадаје. {| class="wikitable" |+ Спис јествујучих тетроминов <br> [[Fajl:Tetriminos-banner.png|alt=|link=]] |- ! scope="col" | Форма ! scope="col" | Назва ! scope="col" | Ине назвы ! scope="col" | Конструкција |- | [[Fajl:Tetris I.svg|x24px|link=|Тетромино I]] || Тетромино I || "Пала", "обычајны", "долгы" | 4 квадрата в чркє. |- | [[Fajl:Tetris O.svg|x48px|center|alt=Тетромино O|link=|Тетромино O]] || Тетромино {{-|O}} || "Квадрат", "блок", "куб" | Метаквадрат 2×2. |- | [[Fajl:Tetris T.svg|x48px|link=|Тетромино T]] || Тетромино {{-|T}} || "Те" | 3 квадрата в чркє и 1 квадрат в центру. |- | [[Fajl:Tetris L.svg|x48px|link=|Тетромино L]] || Тетромино {{-|L}} || "Л", "ламбда" | 3 квадрата в чркє и 1 квадрат под лєвоју страноју. |- | [[Fajl:Tetris J.svg|x48px|link=|Тетромино J]] || Тетромино {{-|J}} || "Обратна Л", "гамма" | 3 квадрата в чркє и 1 квадрат под правоју страноју. |- | [[Fajl:Tetris Z.svg|x48px|link=|Тетромино Z]] || Тетромино {{-|Z}} || "Покошены" | Метаквадрат 2×2, але врхны ред јест двиганы на једин квадрат влєво. |- | [[Fajl:Tetris S.svg|x48px|link=|Тетромино S]] || Тетромино {{-|S}} || "Обратны покошены" | Метаквадрат 2×2, але врхны ред јест двиганы на једин квадрат вправо. |} Все тетромины могут заполнити минимум 2 чркы: за изкљученјем Тетромино {{-|I}} всих јих потрєбно помєстити на 2 или 3 чркы, что позваљаје играчу сдєлати крокы, кторе дадут выше пунктов. Тетромины {{-|J}} и {{-|L}} зајмајут 3 чркы послє 90-градној или 270-градној ротације. Сходно Тетромино {{-|I}} може заполнити до 4 чрок вертикално, что јест знано како крок "Тетрис". Кажда из 7 фигур имаје собствены колор, и нєктори играчи користајут колоры дља назвы фигур. Једнако в раных верзијах игры колор каждој фигуры одличал се. Да бы избєгти того проблема компанија "Тетрис" додала колор каждој фигурє в својих правилах игры. == Внєшње линкы == * [https://tetris.com/ Официалны сајт] "Тетриса" {{Prěvod|fr|Tetris|revizija=204233963}} [[Kategorija:Видеоигры]] [[Kategorija:Совєтскы сојуз]] dvcdpc0r6xnorc1sj09eqnmrg83pws9 0 3402 44656 43269 2026-07-29T10:58:40Z IJzeren Jan 9 44656 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Flag of the Soviet Red Army.svg|thumb|Неофициална застава чрвеној армије. Армија Совєтского сојуза никогда не имєла официалну заставу.]] '''Работническо-сељанска Чрвена армија''' ({{Jezyky|ru|Рабоче-крестьянская Красная армия}}), кратко знајема ако '''Чрвена армија''' ({{Jezyky|ru|Красная армия}}), была армија и војенна авиација [[Росијска Советска Федеративна Социалистическа Република|Росијској Совєтској Федеративној Социалистичској Републикы]] и, за 1922 годом, [[Совєтскы сојуз|Совєтского сојуза]]. Большевики створили армију за Росијску граджанску војну, абы бојевати против [[Бєла армија|Бєлој армији]], ктора бојевала за цєсара. В 1946 году, чрвена армија и војенны флот стали главноју основоју армије Совєтского сојуза. Чрвена армија была много важна в Другој свєтовој војнє за победу против [[Нацистична Нємција|нацистичној Нємцији]]. На возходном фронту Чрвена армија бојевала против около 80% нємечској армије подчас војны.<ref>{{Cite news|first=Norman|last=Davies|title=How we didn't win the war … but the Russians did|language=en|url=https://www.thetimes.co.uk/article/how-we-didnt-win-the-war-but-the-russians-did-dkzspjfmzg5|date=2006-11-05|access-date=2021-04-21|publisher=The Sunday Times|issn=0140-0460}}</ref> == Конфликты == === Русска граджанска војна === Русска граджанска војна ({{Jezyky|ru|Гражданская война в России}}) была граджанска војна в Россији од 1917 года до 1923 года. Тута војна имала три периоды. # Октобр 1917 - новембр 1918, од Большевичској револуције до конца [[Прва свєтова војна|Првој свєтовој војны]]. # Јануар 1919 - новембр 1919, Бєла армија починала идти впрєд и поразила Чрвену армију на всих фронтах. [[Лев Троцкы]] реформовал своју армију и атаковал Бєлу армију. Коло Новембра војини Бєлој армије были пополно измучени и Чрвена армија захватила Ростов-на-Дону. # 1919 - 1923 === Зимова војна === Зимова војна ({{Jezyky|ru|Зимняя война|fi|talvisota}}) была војна меджу Совєтскым сојузом и [[Финландија|Финландијеју]] од 30. новембра 1939 до 13. марца 1940. Војну почел Совєтскы сојуз својим нападом на Финладнију за три мєсеце до почетка Другој свєтовој војны - и закончила се по [[Московскы мирны договор|Московскому мирному договору]]. Чрвена армија имєла в три разы выше војинов, неж Финландија, в 30 разов выше самолетов и в 100 разов выше танков, але не имала успєх в војнє, тому же војини не имєли мотивацију и армија имала много неизкушеных офицеров. === Друга свєтова војна === Друга свєтова војна (в Россији такоже знајема како Велика Отечствена војна, {{Jezyky|ru|Великая Отечественная война}}) была највечша војна за Чрвену армију. Совєтскы сојуз изгубил близ 9 милионов војинов и близ 20 милионов људиј, јестли такоже числити мирных људиј. == Източникы == <references /> == Внєшње линкы == {{Prěvod|en|Red Army}} [[Kategorija:Совєтскы сојуз]] [[Kategorija:Војско]] dk8k5li6e1vqxflcfzgvr7dhvdn3u7v 0 3435 44631 36166 2026-07-29T10:49:02Z IJzeren Jan 9 44631 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Cyrillic letter Yu - uppercase and lowercase.svg | right | 240px]] '''{{-|Ю}}''', '''{{-|ю}}''' (''ju'') je bukva [[Kirilica|kiriličnoj azbuky]], koristajema vo vsih sučasnyh [[Vozhodnoslovjanske jezyky|vozhodnoslovjanskyh jezykah]] i v [[Bulgarsky jezyk|bulgarskom]], a takože v [[Mongolsky jezyk|mongolskom]] i v večinstvu [[Uralske jezyky|uralskyh]], [[Turkijske jezyky|turkijskyh]], [[Kavkazske jezyky|kavkazskyh]] i drugyh jezykov govorjenyh na teritoriji byvšego [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]]. Ona služi kako jotovany ekvivalent bukvy '''{{-|[[У (kirilica)|У]]}}''' i v svezi s tym izgovarjaje se kako {{MFA|ju}} ili (poslě [[Palatalizacija|palatalizovanoj]] suglasky) {{MFA|u}}. Ona takože upotrěbjaje se v kiriličnyh transkripcijah [[Němečsky jezyk|němečskogo]] {{-|'''ü'''}} i [[Francuzsky jezyk|francuzskogo]]/[[Niderlandsky jezyk|niderlandskogo]] {{-|'''u'''}} {{MFA|y}}. V [[Staroslovjanska azbuka|staroslovjanskoj azbukě]] ona obyčno zajmala 33. město i ne imala [[Starokirilične čisla|čislno značen‌je]]. Jejna nazva, tako samo kako sučasno, byla ''{{-|ю}}'' «ju». Tuta nazva može byti rezultat zaměšen‌ja osobnogo zaimennika {{-|''ѭ''}} «jų» (viniteljnik od «ona») i nazvy toj bukvy, ''[[veliky jus]]'', ibo uže v 11. stolětju jejin nosovy izgovor izčeznul v starodavnoj [[Kyjevska Rus|Rusi]]. Forma bukvy {{-|'''Ю'''}} proizhodila od [[Grečsky alfabet|grečskogo]] dvuznaka ''ιǒ (ιου)''. Drugo možno proizhodžen‌je je od [[Glagolica|glagoličnoj]] bukvy ''ju'' ('''Ⱓ'''), ktora može byti izvedena iz [[Latinsky jezyk|latinskyh]] bukv '''{{-|iu}}'''. V staroslovjanskyh rukopisah, psaltyrah i evangeljah od 11. do 15. stolětja takože strěčaje se obratnu versiju, '''Ꙕ'''. V někojih neslovjanskyh jezykah sut versije bukvy '''{{-|ю}}''' z diakritičnymi znakami: * '''{{-|[[ю̄]]}}''' (s makronom) v [[Aleutsky jezyk|aleutskom]], [[Evenkijsky jezyk|evenkijskom]], [[Mansijsky jezyk|mansijskom]], [[Nanajsky jezyk|nanajskom]], [[Negidalsky jezyk|negidalskom]], [[Ulčsky jezyk|ulčskom]], [[Kildinsko-saamsky jezyk|kildinsko-saamskom]], [[Selkupsky jezyk|selkupskom]] i [[Nenečsky jezyk|nenečskom]] jezykah za označen‌je dolgosti samoglasky * '''{{-|[[ю̂]]}}''' (s cirkumfleksom) v [[Poljsky jezyk|poljskoj]] kirilici 19. stolětja i starom pravopisu [[Marijsky jezyk|marijskogo jezyka]] * '''{{-|[[ю̈]]}}''' (s umlautom) v [[Selkupsky jezyk|selkupskom]] i staroj azbukě [[Karelsky jezyk|karelskogo jezyka]] * '''{{-|[[ю̆]]}}''' (s brevisom) v [[Hantyjsky jezyk|hantyjskom jezyku]] == Kodovan‌je == {{Kodovanje | 1-znak = Ю | 1-nazva = CYRILLIC CAPITAL LETTER YU | 1-sist16 = 042E | 1-sist10 = 1070 | 1-alf = YUcy | 1-utf8 = D0 AE | 2-znak = ю | 2-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER YU | 2-sist16 = 044E | 2-sist10 = 1102 | 2-alf = yucy | 2-utf8 = D0 CE | 3-znak = Ꙕ | 3-nazva = CYRILLIC CAPITAL LETTER REVERSED YU | 3-sist16 = A654 | 3-sist10 = 42580 | 3-utf8 = EA 99 94 | 4-znak = ꙕ | 4-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER REVERSED YU | 4-sist16 = A655 | 4-sist10 = 42581 | 4-utf8 = EA 99 95 }} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+042E | title = U+042E Cyrillic Capital Letter Yu | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+044E | title = U+044E Cyrillic Small Letter Yu | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+A654 | title = U+A654 Cyrillic Capital Letter Reversed Yu | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+A655 | title = U+A655 Cyrillic Small Letter Reversed Yu | website = codepoints.net | language = en}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy У}} {{Varianty bukvy И}} {{Varianty bukvy О}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] hkdteq3nsps8m313upy8qkeisdo10fd 0 3436 44632 36167 2026-07-29T10:49:18Z IJzeren Jan 9 44632 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Cyrillic letter Ya - uppercase and lowercase.svg | right | 240px]] '''{{-|Я, я}}''' je bukva [[Kirilica|kiriličnoj azbuky]], koristajema vo vsih sučasnyh [[Vozhodnoslovjanske jezyky|vozhodnoslovjanskyh jezykah]] i v [[Bulgarsky jezyk|bulgarskom]], a takože v [[Mongolsky jezyk|mongolskom]] i v mnogyh [[Turkijske jezyky|turkijskyh]], [[Uralske jezyky|uralskyh]] i [[Kavkazske jezyky|kavkazskyh jezykah]] govorjenyh v byvšem [[Sovětsky sojuz|Sovětskom sojuzu]]. V osnovnom ona služi kako jotovany ekvivalent bukvy '''{{-|[[А (kirilica)|а]]}}''' i v svezi s tym izgovarjaje se kako {{MFA|ja}} ili (poslě [[Palatalizacija|palatalizovanoj]] suglasky) {{MFA|a}}. Ona proizhodi od [[Staroslovjanska azbuka|staroslovjanskoj]] bukvy '''{{-|[[ѧ]]}}''' (''maly jus''), ktora prvopočetno prědstavjala nosovu glasku {{MFA|ɛ̃}} (v slavističnoj transliteraciji '''{{-|ę}}'''). Jednakože v tečen‌ju stolětij jejny izgovor razhodil se. Srěd vozhodnyh Slovjanov nasalizacija izčezala, čto pravdopodobno dovedlo k izgovoru {{MFA|æ}} i pozdněje {{MFA|a}}, s palatalizacijeju prědhodnoj suglasky. Vslěd togo uže ne bylo razliky v izgovoru medžu '''{{-|ѧ}}''' i bukvoju '''{{-|[[ꙗ]]}}''', ktora prědstavjala jotovano '''{{-|а}}'''. V pravopisan‌ju jihna upotrěba byla glavno osnovana na konvencijah. Napriklad, pisalo se '''{{-|ꙗ}}''' na početku slov, a v slučaju slova «jezyk» pisalo se ''ѧ҆зы́къ'' za označen‌je organa rěči, a ''ꙗ҆зы̑къ'' za samu rěč. Jednočasno v tako nazyvajemom ''[[skoropis]]u'' bukva '''{{-|ѧ}}''' tratila svoju srědnju nožku, čto dalo formu '''{{-|я}}'''. Pri vveden‌ju [[Gradžanka|gradžanskogo pisma]] [[Petr Veliky]] izbral tutu formu, ktora odtogda zastupila i '''{{-|ѧ}}''' i '''{{-|ꙗ}}'''. U južnyh Slovjanov izgovor glasky '''{{-|ѧ}}''' uže davno izměnil se v {{MFA|e}}, vslěd čego ona bystrěje izčesnula iz [[Srbsky jezyk|srbskoj]] azbuky. V pravopisu [[Vuk Karadžić|Vuka Karadžića]] kombinacija {{MFA|ja}} piše se s pomočju pozajetoj iz [[Latinica|latinice]] bukvy '''{{-|[[Ј (kirilica)|ј]]}}'''. V [[Bulgarsky jezyk|bulgarskom]] (kde někoje narěčja shranili nosove suglasky) bukva '''{{-|я}}''' pojavila se s vveden‌jem gradžanky kako zvuk {{MFA|ja}}, pomimo togo, že v pozicijah etimologičnogo '''{{-|ѧ}}''' bulgarsky imaje '''{{-|[[Е (kirilica)|е]]}}'''. == Kodovan‌je == {{Kodovanje | 1-znak = Я | 1-nazva = CYRILLIC CAPITAL LETTER YA | 1-sist16 = 042F | 1-sist10 = 1071 | 1-alf = YAcy | 1-utf8 = D0 AF | 2-znak = я | 2-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER YA | 2-sist16 = 044F | 2-sist10 = 1103 | 2-alf = yacy | 2-utf8 = D0 CF }} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+042F | title = U+042F Cyrillic Capital Letter Ya | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+044F | title = U+044F Cyrillic Small Letter Ya | website = codepoints.net | language = en}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy А}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] o563gl40jfjbjv9xonsouji7oij0zbm 0 3453 44633 36183 2026-07-29T10:49:31Z IJzeren Jan 9 44633 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Cyrillic letter Ghe - uppercase and lowercase.svg | right | 240px]] '''{{-|Ґ}}''', '''{{-|ґ}}''' ({{Jezyky|uk|ge}}, neoficialno takože {{Lang|uk|ge s hačkom}}; {{Jezyky|en|ghe with upturn}}) je bukva [[Kirilica|kiriličnoj azbuky]], upotrěbjajema v [[Ukrajinsky jezyk|ukrajinskom]] i [[Rusinsky jezyk|rusinskom]], poněkogda neoficialno takože v [[Bělorussky jezyk|bělorusskom]] i [[Urumsky jezyk|urumskym]] (maly [[Turkijske jezyky|turkijsky]] jezyk govorjeny v jugovozhodnoj česti [[Ukrajina|Ukrajiny]]). V tutyh jezykah ona prědstavjaje glasku {{MFA|g}}, ibo bukva '''{{-|[[г]]}}''' imaje v njih frikativny izgovor. Uže v Srědnjevěčju pojavila se potrěba zapisyvan‌ja zvuka {{MFA|g}} v svezi s intensivnymi kontaktami s [[Poljsky jezyk|poljskym]] i [[Němečsky jezyk|němečskym]] jezykami, čto onogda realizovalo se kombinacijeju '''{{-|кг}}'''. Uže pod koncem 16. stolětja/na početku 17. stolětja pojavila se takože bukva '''{{-|ґ}}''', variant bukvy '''{{-|г}}''' proizhodeči iz bizantinsko-grečskoj kursivy. V [[Ukrajinska azbuka|ukrajinskoj pismennosti]] ona pojavila se v 19. stolětja v [[Avstro-Vugrija|Avstro-Vugriji]]. V [[Sovětsky sojuz|Sovětskom sojuzu]] ona stala simbol «ukrajinskogo buržuaznogo nacionalizma» i v 1933 g. byla odstranjena iz ukrajinskoj azbuky, prěživajuči samo srěd ukrajinskyh emigrantov. Toliko v 1990 g. ona byla vvedena ponovno. Pomimo togo '''{{-|ґ}}''' je najrědša bukva ukrajinskoj azbuky, samo koristajema v maloj kolikosti rodnyh ukrajinskyh ili pozajetyh slov, někojih prězimenah i toponimah. == Kodovan‌je == {{Kodovanje | 1-znak = Ґ | 1-nazva = CYRILLIC CAPITAL LETTER GHE WITH UPTURN | 1-sist16 = 0490 | 1-sist10 = 1168 | 1-utf8 = D2 90 | 2-znak = ґ | 2-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER GHE WITH UPTURN | 2-sist16 = 0491 | 2-sist10 = 1169 | 2-utf8 = D2 91 }} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0490 | title = U+0490 Cyrillic Capital Letter Ghe with Upturn | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0491 | title = U+0491 Cyrillic Small Letter Ghe with Upturn | website = codepoints.net | language = en}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Г}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] rsanvjn2ynsjulu1anaksrtg4uigqkp 0 3511 44634 36231 2026-07-29T10:49:47Z IJzeren Jan 9 44634 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Cyrillic letter Komi Nje.svg | right | 240px]] <big>'''Ԋ''', '''ԋ'''</big> (''Komi nje'') jest [[Kirilica|kirilična]] bukva. Ona jest dvadeseta bukva [[Molodcovsky alfabet|molodcovskogo alfabeta]], ktory jezykoznavec [[Vasilij Molodcov]] sostavil za [[komi jezyk]] i služil kako služebny pravopis [[Komi-zyrjansky jezyk|komi-zyrjanskogo]] i [[Komi-permjačsky jezyk|komi-permjačskogo]] jezykov v lětah 1918–1932 i 1936–1938. Ona izvodi se od kiriličnoj bukvy '''{{-|[[Н (kirilica)|Н]]}}''' i označaje jejin mekky ekvivalent: zvučnu nosovu palatalnu suglasku {{MFA|ɲ}}. V lětah 1932–1936, v periodu [[Latinizacija|latinizacije]] v [[Sovětsky sojuz|Sovětskom sojuzu]], ona byla zaměnjena na [[Latinica|latinsku]] bukvu '''Ꞑ''', a v 1938 g. definitivno na '''{{-|Н}}''' (prěd bukvami '''{{-|ь}}''', '''{{-|е}}''', '''{{-|ё}}''', '''{{-|и}}''', '''{{-|ю}}''', '''{{-|я}}'''). Vse mekke suglasky v molodcovskom alfabetu sut označene hvostom, i ravno kako vse ostale molodcovske bukvy s hvostom ('''[[Ԅ]]''', '''[[Ԉ]]''' i t.d.), '''Ԋ''' nikogda ne bylo upotrěbjeno v nijednom drugom jezyku neželi komi. Večinstvo kiriličnyh pism prědstavjaje zvuky {{MFA|ɲ}} i {{MFA|nʲ}} dvuznakom '''{{-|нь}}'''. V někojih drugyh jezykah analogičnju rolju izpolnjaje bukva '''{{-|[[Њ]]}}''' (v [[Srbsky jezyk|srbskom]], [[Črnogorsky jezyk|črnogorskom]], [[Makedonsky jezyk|makedonskom]] i [[Medžuslovjansky jezyk|medžuslovjanskom]], a takože v [[Itelmensky jezyk|itelmenskom]] i [[Udegejsky jezyk|udegejskom]]). Srěd jejnyh arhaičnyh ekvivalentov sut bukvy '''[[Ԣ]]''', upotrěbjena v [[Čuvašsky jezyk|čuvašskom]] od 1872 do 1938 g. i někojih [[Udmurtsky jezyk|udmurtskyh]] izdanjah iz 1875 i 1882 lět, i '''{{-|[[Н̀]]}}''', upotrěbjena medžu drugymi v 19. stolětju v komi alfabetu Andersa Sjögrena. == Kodovanje == {| class=wikitable style="text-align:center;" ! colspan=2 | Kodovanje ! <big><big>{{-|Ԋ}}</big></big> ! <big><big>{{-|ԋ}}</big></big> |- ! colspan=2 | Nazva v Unikodu | {{-|CYRILLIC CAPITAL LETTER KOMI NJE}} | {{-|CYRILLIC SMALL LETTER KOMI NJE}} |- ! rowspan=2 | Unikod !! šestnadseterična sistema | {{-|U+050A}} | {{-|U+050B}} |- ! deseterična sistema | 1290 | 1291 |- ! rowspan=2 | {{-|HTML}} !! šestnadseterična sistema | <code>&amp;#x50a;</code> | <code>&amp;#x50b;</code> |- ! deseterična sistema | <code>&amp;#1290;</code> | <code>&amp;#1291;</code> |} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Н}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] 398t684surl42oc9u0txaevhzod7w3c 0 3515 44636 36235 2026-07-29T10:50:04Z IJzeren Jan 9 44636 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Cyrillic letter Qa.svg | right | 240px]] [[Fajl:Cyrillic letter Qa (form 2).svg | right | 240px]] [[Fajl:Cyrillic letter Qa (form 3).svg | right | 240px]] {{-|'''Ԛ''', '''ԛ'''}} (''qa'') jest bukva razširjenoj [[Kirilica|kirilice]]. Ona jest osnovana na identično izgledajučej [[Latinica|latinskoj]] bukvy '''{{-|Q q}}''', ale zavisno od konteksta i fonta velika bukva može izgledati kako uveličena versija maloj bukvy ili daže kako obračena velika bukva '''{{-|Р}}'''. Dněšnjego dnja ona jest upotrěbjena samo v [[Kurdsky jezyk|kurdskom jezyku]], ale v minulosti ona funkcionovala takože v drugyh jezykah, glavno [[Kavkazske jezyky|kavkazskyh]]. V občem izgovarjaje se kako bezzvučny ili ejektivny uvularny eksplosiv, poslědovateljno {{MFA|q}} ili {{MFA|q’}}. V latinskyh transliteracijah, takože v sistemah [[ISO 9|ISO 9:1995]] i {{-|ГОСТ 7.79—2000}}, jej odpovědaje latinska bukva '''{{-|Q q}}''',<ref>{{Cite web | url = https://www.ifap.ru/library/gost/7792000.pdf | title = ГОСТ 7.79—2000 (ИСО 9—95): система стандартов по информации, библиотечному и издателькому делу. Правила транслитерации кирилловского писма латинским алфавитом | website = ifap.ru | access-date = 2025-12-30 | language = ru | page = 9}}</ref> == Kurdsky == '''{{-|Ԛ}}''' jest bukva kiriličnogo alfabeta [[Kurdsky jezyk|kurdskogo jezyka]] (dialekt kurmandži), upotrěbjajemogo na teritoriji byvšego [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]], osoblivo [[Armenija|Armenije]]. Označaje bezzvučny uvularny eksplosiv {{MFA|q}}. Kurdska kirilica byla stvorjena kurdskom jezykoznavcem Hadžie Džindi ({{Jezyky|ku|Heciyê Cindî}}) i utvrdžena v 1946 g. za koristan‌je v onogdašnjej [[Sovětsky sojuz|SSSR]]. Vebsajt Dilana M.R. Rošani ješče vozpominaje kiriličny alfabet iz 1913 g. avtora Abdul Razaq Bedir Khan, ktory izgledaje menje-bolje tako samo, kako versija 1946 g.<ref>{{Cite web | url = https://kurdishacademy.org/?p=3064 | title = A Kurdish Orthography TIMELINE | first = Dilan M.R. | last = Roshani | website = Kurdishacademy .org | access-date = 2025-12-30}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://www.loc.gov/catdir/cpso/romanization/kurdish.pdf | title = Kurdish Romanization Table, 2012 version | access-date = 2025-12-30}}</ref> == Osetinsky == Kirilično '''{{-|ԛ}}''' bylo upotrěbjeno v historičnyh kiriličnyh alfabetah mnogyh jezykov [[Kavkaz]]a. Pojavilo se prvy raz v [[Osetinsky jezyk|osetinskoj]] gramatikě, napisanoj rosijskym akademikom finskogo proizhodžen‌ja Andersom Sjögrenom v 1844 g.<ref>{{Cite book | last = Шёгрен | first = Андрей | title = Осетинская грамматика с краткимъ словаремъ осетинско-россійскимъ и россійско-осетинскимъ | url = https://books.google.com/books?id=NTdFAAAAYAAJ&pg=PA9 | place = Санктпетербургъ |year = 1844 | language = ru | pages = 19–20}}</ref> Ona takože nahodila se v alfabetah Iosifa Čepigovskogo (1862), Vsevoloda Millera (1881) i učiteljskogo sjezda (1917), osnovanyh na Sjögrenovoj azbukě. S prěhodom na [[Latinica|latinsky alfabet]] v 1923 g. ona byla zaměnjena na latinsku bukvu {{-|'''q'''}}. V nyněšnjem kiriličnom alfabetu, vvedenom v [[Sěverna Osetija|Sěvernoj Osetiji]] v 1938 g., a v [[Južna Osetija|Južnoj Osetiji]] v 1954 g., jejnu rolju prějel dvuznak {{-|'''хъ'''}}, ktory označaje bezzvučny uvularny eksplosiv {{MFA|q}}.<ref>{{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/ossetian.htm | title = Ossetian (ирон ӕвзаг / дигорон ӕвзаг) | first = Simon | last = Ager | website = Omniglot.com | access-date = 2015-12-30}}</ref> == Abhazsky == Prvy [[abhazsky alfabet]] stvoril v lětah 1861–1862 rosijsky general i kavkazověd [[Pjotr Uslar]]. Tutoj alfabet byl čestično inspirovany osetinskym alfabetom Sjögrena i takože sodržival bukvu '''{{-|ԛ}}''', ktora v [[Abhazsky jezyk|abhazskom]] označala ejektivny uvularny eksplosiv {{MFA|q’}}.<ref>{{Cite book | url = https://docs.yandex.ru/docs/view?url=ya-disk-public%3A%2F%2FSHEPIfcSUDm6N9cbTjDQq5EJ%2BxndFVeLnXUon%2BjQhPw%3D&name=Uslar_K_Etnografiya_Kavkaza_Jazykoznanie_Abkhazsky_jazyk_1862.pdf | first = Петръ | last = Усларъ | title = Этнографія Кавказа. Языкознаніе. Абхазскій языкъ | place = Тифлисъ | year = 1862 | page = 1}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/abkhaz.htm | title = Abkhaz (аҧсуа бызшәа) | first = Simon | last = Ager | website = Omniglot.com | access-date = 2025-12-30 | language = en}}</ref> Pozdněje ona takože nahodila se v alfabetah Dmitrija Gulia i Konstantina Mačavariani, Andreja Čočua i Prěvodničskogo komiteta.<ref>{{Cite book | url = http://apsnyteka.org/file/Machavariani_Abkhazskaya_azbuka.pdf | first1 = Д.И. | last1 = Гулиа | first2 = К.Д. | last2 = Мачавариани | title = Абхазская азбука. Главнѣйшія молитвы и заповѣди на абхазскомъ и церковно-славянскомъ языкахъ | place = Тифлисъ | year = 1892 | pages = 13}}</ref><ref>{{Cite book | url = http://apsnyteka.org/file/Chochua_Abkhazskaya_azbuka_1909.pdf | first = А.М. | last = Ч̆оч̆уа | title = Аԥсуа Анбан, Абхазская азбука | place = Тифлисъ | publisher = Изданіе Кавказскаго Учебнаго Округа | year = 1909}}</ref><ref name="Bgažba">{{Cite book | url = https://yadi.sk/i/-cFRKsreuz7r3 | last = Бгажба | first = Х.С. | title = Из истории письменности в Абхазии | place = Тбилиси | year = 1967 | publisher = Мецниереба | language = ru | pages = 68}}</ref> Ona byla v upotrěbě do 1926 g., kogda vvedeny byl [[Latinica|latinsky alfabet]]. Jednakože s ponovnym ustanovjen‌jem kirilice v 1954 g. ona ne vrnula se, ale jedno město zajela nova bukva '''{{-|[[ҟ]]}}'''. == Druge kavkazske jezyky == Poslě abhazskogo Uslar takože stvoril alfabety za druge kavkazske jezyky, ktore koristal v svojih monografijah o [[Čečensky jezyk|čečenskom]] (1862)<ref>{{Cite book | url = https://rusneb.ru/catalog/000199_000009_003566154/ | first = П.К. | last = Усларъ | title = Этнографія Кавказа. Языкознаніе. II. Чеченскій языкъ | place = Тифлисъ | year = 1862 | format = PDF}}</ref><ref>{{Cite book | first = П.К. | last = Усларъ | title = Этнографія Кавказа. Языкознаніе. II. Чеченскій языкъ | place = Тифлисъ | publisher = Типографія канцеларіи Главноначальстующаго гражданскою частію на Кавказѣ | year = 1868}}</ref>, [[Avarsky jezyk|avarskom]] (1863)<ref>{{Cite book | url = https://runivers.ru/upload/iblock/7e8/Uslar%20P.%20K.%20Etnografiya%20Kavkaza%2003%201889.pdf | first = П.К. | last = Усларъ | title = Этнографія Кавказа. Языкознаніе. III. Аварскій языкъ | place = Тифлисъ | year = 1889 | publisher = Типографія канцеларіи Главноначальстующаго гражданскою частію на Кавказѣ | format = PDF}}</ref>, [[Laksky jezyk|lakskom]] (1864)<ref>{{Cite book | url = https://rusneb.ru/catalog/000199_000009_003566154/ | first = П.К. | last = Усларъ | title = Этнографія Кавказа. Языкознаніе. IV. Лакскій языкъ | place = Тифлисъ | publisher = Типографія канцеларіи Главноначальстующаго гражданскою частію на Кавказѣ | year = 1890 | format = PDF}}</ref>, [[Darginsky jezyk|darginskom]] (1867)<ref>{{Cite book | url = https://publ.lib.ru/PODVAL/RUS/_BIB/_%D0%E0%E7%ED%EE%E5/Uslar_P_K_Etnografiya_Kavkaza_05_1892.pdf | first = П.К. | last = Усларъ | title = Этнографія Кавказа. Языкознаніе. V. Хюркилинскій языкъ | place = Тифлисъ | year = 1892 | publisher = Типографія канцеларіи Главноначальстующаго гражданскою частію на Кавказѣ | format = PDF}}</ref>, [[Lezginsky jezyk|lezginskom]] (1871)<ref>{{Cite book | url = https://runivers.ru/library/pdf/68151/ | first = П.К. | last = Усларъ | title = Этнографія Кавказа. Языкознаніе. VI. Кюринский язык | place = Тифлисъ | year = 1896 | publisher = Типографія канцеларіи Главноначальстующаго гражданскою частію на Кавказѣ | format = PDF}}</ref> i [[Tabasaransky jezyk|tabasaranskom]] (1875).<ref>{{Cite book | url = https://cathedra.dgu.ru/Content/files/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9%20%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%8C%D1%82%D0%B5%D1%82/0882002_E79CF_uslar_p_k_tabasaranskiy_yazyk.pdf | first = П.К. | last = Услар | title = Табасаранский язык | place = Тбилиси | publisher = Мецниереба | year = 1979 | format = PDF}}</ref> Zajedno s Umarom Bersejem Uslar stvoril takože alfabet za [[kabardino-čerkessky jezyk]] v 1862 g., s malymi izměnami publikovany Kazi Atažukinom v 1865 g.<ref>{{Cite web | url = https://dspace.nplg.gov.ge/bitstream/1234/154399/1/Kabardinckaia_Azbuka.pdf | title = Ԛабарде алѵфбе / Кабардинская азбука | first = Kazi | last = Atažukin | place = Тифлис | year = 1865 | pages = 17}}</ref> Kromě togo, '''ԛ''' takože nahodilo se v anonimnom bukvaru [[Svansky jezyk|svanskogo jezyka]] iz 1864 g.<ref>{{Cite book | title = Лушну Анбан. Сванетская азбука | place = Тифлисъ | publisher = Типографія Главнаго Управленія Намѣстника Кавказскаго | year = 1864 | pages = 1}}</ref> Na osnově alfabetov Sjögrena, Uslara i Millera němečsko-rosijsky lingvist i etnograf Adolf Dirr na početku 20. stolětja stvoril alfabety za menše [[Sěverovozhodnokavkazske jezyky|sěverovozhodnokavkazskyh jezykov]] za svoju naučnu rabotu, ale ktore ne byli upotrěbjene samym naseljen‌jem. Koristal jih v svojih monografijah o [[Udinsky jezyk|udinskom]] (1904)<ref>{{Cite journal | url = https://cloud.mail.ru/public/ACZV/5NYyUMSwW?/public/85facf9592ae%2F%D0%A1%D0%9C%D0%9E%D0%9C%D0%9F%D0%9A_1904_33.pdf | first = А.М. | last = Дирръ | title = Грамматика удинскаго языка | journal = Сборникъ матеріалов для описанія мѣстностей и племенъ Кавказа. Выпускъ 33 | year = 1904 | place = Тифлисъ | language = ru | pages = IV: 1}}</ref>, [[Tabasaransky jezyk|tabasaranskom]] (1905)<ref>{{Cite journal | url = https://cloud.mail.ru/public/M7pd/2Z5eEJnZW?/public/c8c22b4cbdcd%2F%D0%A1%D0%9C%D0%9E%D0%9C%D0%9F%D0%9A_1905_35.pdf | first = А.М. | last = Дирръ | title = Грамматическій очеркъ табассаранскаго языка | journal = Сборникъ матеріалов для описанія мѣстностей и племенъ Кавказа. Выпускъ 35 | year = 1905 | place = Тифлисъ | language = ru | pages = III: 1}}</ref>, [[Andijsky jezyk|andijskom]] (1906)<ref>{{Cite journal | url = https://cloud.mail.ru/public/Wh3H/3SeHvrm4u?/public/4bb304fc44ec%2F%D0%A1%D0%9C%D0%9E%D0%9C%D0%9F%D0%9A_1906_36.pdf | first = А.М. | last = Дирръ | title = Краткій грамматическій очеркъ андійского языка | journal = Сборникъ матеріалов для описанія мѣстностей и племенъ Кавказа. Выпускъ 36 | year = 1906 | place = Тифлисъ | language = ru | pages = IV: 1}}</ref>, [[Agulsky jezyk|agulskom]] (1907)<ref>{{Cite journal | url = https://cloud.mail.ru/public/3tnx/2CxLmvyPC?/public/a8a5054fb80c%2F%D0%A1%D0%9C%D0%9E%D0%9C%D0%9F%D0%9A_1907_37.pdf | first = А.М. | last = Дирръ | title = Агульскій языкъ. Грамматическій очеркъ, тексты, сборникъ агульскихъ слов съ русскимъ къ нему указателемъ | journal = Сборникъ матеріалов для описанія мѣстностей и племенъ Кавказа. Выпускъ 37 | year = 1907 | place = Тифлисъ | language = ru | pages = III: 1}}</ref>, [[Arčinsky jezyk|arčinskom]] (1908)<ref>{{Cite journal | url = https://cloud.mail.ru/public/2V7q/4MmrzoJb2?/public/51abdc5f4f0d%2F%D0%A1%D0%9C%D0%9E%D0%9C%D0%9F%D0%9A_1908_39.pdf | first = А.М. | last = Дирръ | title = Арчинскій языкъ. Грамматическій очеркъ, тексты, сборникъ арчинскихъ словъ съ русскимъ къ нему указателемъ | journal = Сборникъ матеріалов для описанія мѣстностей и племенъ Кавказа. Выпускъ 39 | year = 1908 | place = Тифлисъ | language = ru | pages = III: 1}}</ref>, [[Rutulsky jezyk|rutulskom]] (1912)<ref>{{Cite journal | first = А.М. | last = Дирръ | title = Рутульскій языкъ | journal = Сборникъ матеріалов для описанія мѣстностей и племенъ Кавказа. Выпускъ 42 | year = 1912 | place = Тифлисъ | language = ru}}</ref> i [[Cahursky jezyk|cahurskom]] (1913)<ref>{{Cite journal | url = https://cloud.mail.ru/public/3qtv/2GsijNJHW?/public/4f201873c712%2F%D0%A1%D0%9C%D0%9E%D0%9C%D0%9F%D0%9A_1913_43.pdf | first = А.М. | last = Дирръ | title = Цахурскій языкъ. Грамматическій очеркъ, тексты, сборникъ цахурскихъ словъ съ русскимъ къ нему указателемъ | journal = Сборникъ матеріалов для описанія мѣстностей и племенъ Кавказа. Выпускъ 43 | year = 1913 | place = Тифлисъ | language = ru | pages = III: 1}}</ref> jezykah. Tojže sam alfabet Dirr koristal takože v svojih kratših opisah bezpisemnyh jezykov ([[Botlihsky jezyk|botlihskogo]], [[Godoberinsky jezyk|godoberinskogo]], [[Karatinsky jezyk|karatinskogo]], [[Ahvahsky jezyk|ahvahskogo]] i drugyh).<ref>{{Cite journal | url = https://cloud.mail.ru/public/676e65915602%2F%D0%A1%D0%9C%D0%9E%D0%9C%D0%9F%D0%9A_1909_40.pdf | first = А.М. | last = Дирръ | title = Матеріалы для изученія языковъ и нарѣчій андо-дидойской группы | journal = Сборникъ матеріалов для описанія мѣстностей и племенъ Кавказа. Выпускъ 40 | year = 1909 | place = Тифлисъ | language = ru}}</ref> Drugy lingvist, Foma Ivanovič Gorepjokin, stvoril na početku 20. stolětja podobny alfabet za [[ingušsky jezyk]].<ref>{{Cite news | url = https://etokavkaz.ru/istoriya/prosvetitel-ingushei-kak-na-kavkaze-ishchut-poteryannye-rukopisi-fomy-gorepekina | title = Просветитель ингушей: как на Кавказе ищут потерянные рукописи Фомы Горепёкина | first = Мадина | last = Хадзиева | website = Это Кавказ | date = 2024-07-05 | language = ru | access-date = 2025-12-31}}</ref> Jednakože v nijednom iz povyših jezykov bukva '''ԛ''' ne shranila se: v čečenskom ona byla zaměnjena na {{-|'''кх'''}} {{MFA|q’}}, v kabardino-čerkesskom na {{-|'''къ'''}} {{MFA|q}}, v avarskom i lakskom takože na {{-|'''къ'''}} {{MFA|q’}}, v lezginskom, darginskom i tabasaranskom na {{-|'''кь'''}} {{MFA|q’}}, i tako dalje. Někoje jezyky imajut varianty kiriličnogo '''ԛ''', napriklad {{Calibri|'''[[ԛ̆]]'''}} v abhazskom, {{Calibri|'''[[ԛꙻ]]'''}} &nbsp; v kabardino-čerkesskom ili {{Calibri|'''[[ԛ̄]]'''}} v arčinskom i andijskom. == Udmurtsky == V 1895 g. Grigorij Jegovorič Vereščagin prědložil alfabet za [[udmurtsky jezyk]] (onogda nazyvajemy «votskym»), jediny udmurtsky alfabet s bukvoju '''ԛ''', o ktoroj piše: «Ne vveden sostaviteljami i prěvoditeljami votskyh knig v svoj alfabet jest ješče neobhodimy latinsky znak q, za označen‌je svojeobraznogo votskogo zvuka. Zvuk toj izgovarjaje se kako něčto srědnje medžu ''ku'' ili ''kv''. Jestli on prědhodi ''a'', to neprěměnno slyši se ku, pri čem ''u'' i ''a'' izgovarjajut se zajedno, kako ''c'', ravnoznačny ''ts''.»<ref>{{Cite book | url = https://elibrary.unatlib.ru/web/viewer.html?dsfile=9ea985be-214f-483e-9c5f-a4a42db765ad&dstitle=%D0%9E%20%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D1%85%20%D0%BD%D0%B0%20%D0%B2%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC%20%D1%8F%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B5 | last = Верещагин | first = Г. | title = О книгах на Вотском языке | location = Вятка | publisher = Губернская Типографія | year = 1895 | page = y}}</ref> Kako priklady davaje, medžu drugymi, slova {{Lang|udm|ԛалем}} «rakovina» i {{Lang|udm|ԛара}} «glas», v sučasnoj udmurtskoj ortografiji pisane {{Lang|udm|куалем}} i {{Lang|udm|куала}}. == Assirijsky novoaramejsky == V lětah 1920-yh za [[assirijsky novoaramejsky jezyk]] razrabotany byl kiriličny alfabet s někojimi dodatočnymi bukvami iz latinice. V tutom alfabetu latinskym ekvivalentom bukva '''ԛ''' bylo '''{{-|kj}}'''.<ref>{{Cite book | first = Н. В. | last = Юшманов | chapter = Ассирийский язык и его письмо | url = https://viewer.rusneb.ru/ru/000202_000006_RuPRLIB12055619?page=114&rotate=0&theme=white | location = Москва, Ленинград | year= 1933 | language = ru | title = Письменность и революция | volume = 1 | page = 120}}</ref>. == Galerija == {| | [[Fajl:Ossetian alphabet in Sjögren 1844.jpg | thumb | 300px | Osetinsky alfabet Sjögrena (1844)]] [[Fajl:Ossetian alphabet in Chepigovski (1884).jpg | thumb | 300px | Osetinsky alfabet Čepigovskogo (1884)]] [[Fajl:Chechen alphabet by Uslar.JPG | thumb | 300px | Čečensky alfabet Uslara (1862)]] | [[Fajl:Abkhazian alphabet in von Uslar 1862.jpg | thumb | 300px | Abhazsky alfabet Uslara (1862)]] [[Fajl:Abkhaz alphabet 1892.png | thumb | 300px | Abhazsky alfabet Gulia/Mačavariani (1892)]] | [[Fajl:Udmurt alphabet in Vereshchagin (1895).jpg | thumb | 300px | Udmurtsky alfabet Vereščagina (1895)]] [[Fajl:Uslar-Avar alphabet.jpg | thumb | 300px | Avarsky alfabet Uslara (1863)]] [[Fajl:Atazhukin alphabet, 1865.PNG | thumb | 300px | Kabardinsky alfabet Atažukina (1865)]] [[Fajl:Arčinsky alfabet Dirra.png | thumb | 300px | Arčinsky alfabet Dirra (1908)]] |} == Kodovan‌je == {| class=wikitable style="text-align:center;" ! colspan=2 | Kodovan‌je ! style=font-size:large | {{-|Ԛ}} ! style=font-size:large | {{-|ԛ}} |- ! colspan=2 | Nazva v Unikodu | {{-|CYRILLIC CAPITAL LETTER QA}} | {{-|CYRILLIC SMALL LETTER QA}} |- ! rowspan=2 | Unikod !! šestnadseterična sistema | {{-|U+051A}} | {{-|U+051B}} |- ! deseterična sistema | 1306 | 1307 |- ! rowspan=2 | {{-|HTML}} !! šestnadseterična sistema | <code>&amp;#x51a;</code> | <code>&amp;#x51b;</code> |- ! deseterična sistema | <code>&amp;#1306;</code> | <code>&amp;#1307;</code> |} == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+051A | title = U+051A Cyrillic Capital Letter Qa | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+051B | title = U+051B Cyrillic Small Letter Qa | website = codepoints.net | language = en}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy К}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] ejh9r4lg0cxamiram3ap0k64yenhwhv 3 4531 44447 44439 2026-07-28T12:42:12Z IJzeren Jan 9 /* Pytanje */ Odgovor 44447 wikitext text/x-wiki == Siberian prize == Будьте жывы-здоровы:-) If you are a contributor now, you can win the "Siberian prize". Voting every week on Fridays: http://samir74.livejournal.com/932177.html This is just some present from Siberia:-) --[[User:Yaroslav Zolotaryov|Yaroslav Zolotaryov]] 09:36, 17 June 2006 (UTC) :Thank you! But I'll have to read a lot of Siberian before I'll ever be able to contribute anything by myself. You know I was sort of cheating! ;) If there's anything that would warrant a "Siberian prize" for me, it would undoubtedly be my article on the Dutch wikipedia (which I'm quite satisfied with, to tell you the truth)! Cheers, [[User:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] 21:08, 17 June 2006 (UTC) Hello! As soon as other admins will be allowed, we shall elect IJzeren Jan as A Honorable Siberian Wiki Admin:-)) --[[User:Yaroslav Zolotaryov|Yaroslav Zolotaryov]] 10:01, 4 September 2006 (UTC) :Thank you! :) In the meantime, please have a look at [[Test-WP/chal/Польской говор|this]] and correct my (undoubtedly numerous) errors. Cheers, [[User:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] 10:32, 4 September 2006 (UTC) Želajų vam zdravja i ščęstnosť! --[[User:Skorzeniewski|Skorzeniewski]] ([[User talk:Skorzeniewski|talk]]) 23:23, 4 October 2024 (UTC) :Hvala vam lěpo i vzajemno! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:32, 4 October 2024 (UTC) == Category:Users:By language:isv == Ahoj! Ja sozdaval [[:Category:Users:By language:isv]] - mysli že isv-Latn i isv-Cyrl ne sut jeziki. Wp/isv nedostavaje kategoriju dla vse koristniki ktory mozhet pomogati. Zdes ne imajemo spisok vseh koristnikov, da? [[User:TutČas|TutČas]] ([[User talk:TutČas|talk]]) 15:14, 29 January 2025 (UTC) :Dobry denj! Da, toj problem ješče ne jest razrěšeny, že isv-Latn i isv-Cyrl uvažajut se odděljnymi jezykami. Myslju, že tuto vrěmenno razrěšenje jest dobro, a kogda MS Vikipedija bude realizovana, bude takože razrěšenje za tutu kvestiju. S pozdravom, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 22:48, 30 January 2025 (UTC) == Meta "artificial language" == [[:meta:Talk:Language_proposal_policy#Replace_term_artificial_language_with_term_constructed_language]]. [[User:TutČas|TutČas]] ([[User talk:TutČas|talk]]) 10:59, 3 February 2025 (UTC) == Hvala za popravky! Slovo -dozvaljati iz slovnika == Pozdrav, Jan! Hvala za popravky v člankah. Slovo ''dozvaljati'' v slovniku koristaje korenj ''-val,'' ale čto mysliš o tom, že večinstvo prirodnyh jezykov koristajut korenj ''-vol.'' Togda kako korenj ''-val'' koristaje se v smyslu ''-valiti.'' Kako gledaju iz slovnika, jedino poljsky i belorussky směnili korenj na ''-val'' v tutom slovu. V russkom jezyku my govorimo дазвалять (prěmo kako belorusi pišut!), ale pišemo дозволять. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 09:35, 8 May 2025 (UTC) :Pozdrav! Da, v principu imaješ pravdu. Ale kombinacija dozvoliti/dozvoliti jest pytanje regularnosti. Uže davno jesmo izslědovali, kako najlěpje (i najregularněje) prěobratiti sovršene glagoly v nesovršene. Jesmo sdělali inventarizaciju srěd različnyh možnostij, napr. -iti > -jati, -iti > -ivati i t.d., s dolženjem prědhodnoj samoglasky ili bez. Nu i togda došli jesmo k izvodu, že najbolje razprostranjena opcija jest napr. odnoviti > odnavjati, razsmotriti > razsmatrjati, razgovoriti > razgovarjati, stvoriti > stvarjati, izvolniti > izvalnjati... Ale sejčas vidžu, že slovnik takože ne jest sovsim konsekventny: jest obvadnjati i odvadnjati, ale navodnjati. Tutčas myslju, že mogli byhmo formy dozvoljati, razgovorjati, dozvoljati dodati kako dodatočne formy. Ili daže dozvolivati, razgovorivati...? {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 22:01, 8 May 2025 (UTC) ::Hah, zajmlivo. Ja ne znal, že to byl generaly princip formovanja slovnika. Budu znati tutčas. Hvala za pojasnenje. ::Kako razumeju, prěměna glasok v korenju i jej pravila sut različne v različnyh slovjanskyh jezykah. ::V cělom, izhodeči iz filozofskyh principov formovanja MS (najvysša razumlivost za vseh slovjan), za mene dobra ideja jest koristanje form korenjev, ktore sut harakteristične za večšu kolikost jezykov. Ale, može byti, v něktoryh momentah možlivo takože shranjati prvonačelno pisanje korenja. ::Takože napriklad, v slučaju s ''obnoviti > obnavjati'' vidimo, že ukrajinsky, russky, cešsky, slovačsky, makedonsky i bulgarsky ne imajut prěmenu v ''-nov- > -nav-,'' kogda dodajemo sufiks ''-jati'' i shranjajut iznačelny korenj ''-nov-'' navet s sufiksom ''-jati'' ::A vot v slovu ''razgovarjati'' vo vseh jezykah, ktore koristajut tuty korenj (pomimo ukrajinskogo) jest prěmena korenja ''govor-govar'', kogda dodajemo prefiks (govoriti > razgovarjati) i tut koristanje prěměny samoglasky za mene izgledaje dobro. ::''obvodniti i obvadnjati'' takože kako i dozvoljati. Jedino poljsky i belorussky imajut prěměnu s sufiksom ''-jati'' s korenjem ''-vod-'' ::Dodatočne formy igledajut za mene lěpym variantom, ibo togda vně zavistnosti od togo, imaje li prěměnu korenj v prirodnom jezyku ili ne imaje, vsegda člověk smože najti slovo v slovniku, a ostalym to bude razumlivo. Možlivo koristati jedino universalno pravilo, ale togda pojavjajut se neprirodne formy za mnogyh jezykov. ::Ne znam, to jest velika diskusija. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 01:17, 9 May 2025 (UTC) :::takož napriklad :::''odobriti > odobrjati'' v slovniku shranjaje prvonačelny korenj, bez obriza na vid glagola i na sufiks ''-jati'' [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 01:55, 9 May 2025 (UTC) == Using the <nowiki><indicator></nowiki> tag == I went to your user page and found you were using <code><nowiki><span style="background:#FFFFFF;position:absolute;top:-32px; right:1px;z-index:1">[[Image:Flag of Interslavic.svg|40px|link=Wp/isv/Glavna stranica]]</span></nowiki></code>. Conveniently, I was just researching how the [[:w:Template:top icon|Template:Top icon]] worked, and I found the <code><nowiki><indicator></nowiki></code> tag. So I decided to try to apply it here too. * I made one without the white span: <code><nowiki><indicator name="isv-mainpage">[[Image:Flag of Interslavic.svg|40px|link=Wp/isv/Glavna stranica]]</indicator></nowiki></code> * Or with it, if you really need to have it for whatever reason: <code><nowiki><span style="background:#FFFFFF><indicator name="isv-mainpage">[[Image:Flag of Interslavic.svg|40px|link=Wp/isv/Glavna stranica]]</indicator></span></nowiki></code> [[User:Kxeon|Kxeon]] ([[User talk:Kxeon|talk]]) 02:22, 14 July 2025 (UTC) == Translation request == Hi, could you please translate this to Interslavic? Glosa is an artificial auxiliary language designed for international communication. It has several characteristics: * Its pronunciation is regular, and its spelling is phonetic. * Its structure is very simple and based on meaning. Thanks. [[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 13:33, 1 August 2025 (UTC) :Hey, it's been a while! Of course, no problem. And in return, you might want to write a few sentences about Interslavic in Basque, or Maltese, or whatever. Deal? ;-) :Anyway, here goes: : :Glosa jest umětny pomočny jezyk, stvorjeny v lětah 1972–1992 Ronaldom Klarkom {{Wp/isv/-|(Ronald Clark)}} i Uendi Ešbi {{Wp/isv/-|(Wendy Ashby)}} na osnově jezyčnogo projekta Interglossa iz 1943 g. On imaje slědujuče harakteristiky: :* regularny izgovor i fonetično pravopisanje, :* mnogo prostu strukturu osnovanu na značenju. : :Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 16:19, 1 August 2025 (UTC) ::I created the article in [[:scn:Interslavu|Sicilian]]. [[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 08:27, 9 August 2025 (UTC) :::Great, thank you @[[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]]! Just send me the rest of the Glosa text, because I can't imagine that was all. ;) Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 12:51, 9 August 2025 (UTC) ::::That's the rest: ::::* It is an analytical language with no inflections or genders. A small number of words handle grammatical relations. ::::* Above all, Glosa is neutral and truly international due to the use of Latin and Greek roots, which are used in the international scientific vocabulary. ::::[[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 16:06, 14 August 2025 (UTC) :::::Well then, @[[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]], here we go again, from the start: :::::Glosa jest umětny pomočny jezyk, stvorjeny v lětah 1972–1992 Ronaldom Klarkom i Uendi Ešbi na osnově jezyčnogo projekta Interglossa iz 1943 g. On imaje slědujuče harakteristiky: :::::* Izgovor jest regularny, a pravopisanje jest sovsěm regularno. :::::* Struktura jezyka jest mnogo prosta i osnovana na značenju. :::::* Glosa jest analitičny jezyk, bez fleksije i bez gramatičnyh rodov. Gramatične odnošenja oprěděljaje mala kolistkost slov. :::::* Prěd vsim, upotrěba latinskyh i grečskyh korenjev koristajemyh v medžunarodnoj naučnoj leksikě v jezyku glosa prijaje jegovomu nevtralnomu i zaisto medžunarodnomu harakteru. :::::I do have one question though: what exactly do you mean by "its structure is based on meaning"? Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 19:05, 14 August 2025 (UTC) == korektorska prosba == Pozdrav, pane Jan! Imaju tekst, ktory už něktory čas prěd tomu jesm prěklal na MS. Može byti, někogda sdělaju iz njego cělu knigu na MS... Mogu vas prositi ob korektrorskoj uslugě?🙂 Tekst ne jest veliky. Hvala. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 01:29, 12 August 2025 (UTC) :Očevidno, s prijemnostju! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 12:33, 12 August 2025 (UTC) ::[https://docs.google.com/document/d/1vpXbaDiSSONUf6VtqEmMwE5lRErHx3_dJOa9M2MaDSE/edit?usp=sharing Tut jest tekst] ::To ne jest doslovny prěvod iz kitajskogo, ale prosto interpretacija několikyh tekstov na anglijskom. Kak vy znajete, [[:en:Tao_Te_Ching|Tao Te Ching]] ne jest možlivo prěkladati bukvalno na moderne jezyky. Moj cělj byl sdělati razumlivy tekst, zatom vitaju popravjenja leksiky, pravopisa, frazeologizmov, i t d. ::Hvala. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 05:03, 14 August 2025 (UTC) :::Krasiva rabota! Budu pročitati, ale prěduprědžaju, že to ne bude na dnes ili zautra! S pozdravom, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 09:38, 14 August 2025 (UTC) == Volapük == Hi, sorry to bother you with these things but could you please: * delete [[:vo:Geban:Caro de Segeda/Jenotem Volapüka|this]] page? * [[:vo:Lifamod balugik|this]], [[:vo:Feil|this]] and [[:vo:Glüg Katulik|this]] articles? Thank you. As you can see they are quite short and I provided the text in English to make sure the translation is correct. [[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 09:14, 20 October 2025 (UTC) == Big problem in the Interslavic community == Hello, Jan. I'm writing this to you as to member of Interslavic committee. I do have a problem that I would like to discuss privately first. I've sent you an email. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 14:44, 21 October 2025 (UTC) == Reasoning behind the odd choice of numerals == ''When added to other numbers, the number 1 has only one universal form jedna'' ''in all cases and the subject remains in the plural genitive.'' ''example: '''dvadesetjedna ljudij (N)''''' _{(I imagine there is a typo here, should be ''ljudi'' - Glěb)}''''', dvadesetjedna ljudij (G), dvadesetjedna''''' '''''ljudij (D), dvadesetjedna žen (G), ...''''' This is an extract from the 2023 Vojtěch Merunka's manual on Interslavic. I'm just curious, why was a choice in favor of one universal form made? The only Slavic language that somewhat has it is Slovenian, but even there it's a little bit different: '''''enaintrideset žena, enaintrideset mož.''''' If you would indulge me, I'd appreciate your thoughts. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 04:40, 19 November 2025 (UTC) :Hey Glěb, I'll move this to the Krčma, as it can also be of interest to others. Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 11:59, 20 November 2025 (UTC) == {{Wp/isv/-|MediaWiki}} stranice == Zdrav i ščestnogo Novogo Goda, Jan! Naděju se da budemo dobyti polnocěnnu Vikipediju čim skorěje, zato že redaktovanje na Inkubatoru mně jest katastrofično loše (prěd vsem, zaradi prefiksanja <code>Wp/isv/</code> vsim linkam). Može byti možlivo ovde sdělati lokalne versij {{Wp/isv/-|MediaWiki}} stranic ktore umožnjajut dodavanje osoblivyh medžuslovjanskyh bukv i standardnyh nazv za razděly člankov (plus "Takože" za "{{Wp/isv/-|See also}}") podobno ovomu: https://isv.miraheze.org/wiki/MediaWiki:Edittools ? Jesm priučil se funkciji razširjenja za [https://isv.miraheze.org/wiki/Med%C5%BEuviki:Pomo%C4%8D/Metoda_vpisa metodu vpisa], jest bylo prostěje i bystrěje pisati članky. Lěpy pozdrav. – [[User:Vipz|Vipz]] ([[User talk:Vipz|talk]] · [[User:Vipz/isv|isv]]) 08:24, 6 January 2026 (UTC) :@[[User:Vipz|Vipz]] Zdravo, i tobě takože želaju ščestlivogo novogo goda! Čto se tyče Edittools, jesm suglasny, že to trěba iměti, ale ne znaju, jest li možno zainstalovati tako něčto v Inkubatoru. I često govoreči, ne jesm uvěrjeny, imaje li to smysl tutčas (v oktobru 2024 ješče naivno myslil jesm, že naš vlastny domen bude može tri ili četyri měsecev pozdněje). Ale ako toj domen bude, absoluto povinno jest byti to orudje. <br /> Ale ne razuměju točno, v čem jest problem s <code>Wp/isv/</code>. V člankah ne trěba togo pisati, ibo sistema sama dodavaje. Samo v šablonah i na besědnyh stranicah trěba to dodati. S pozdravom, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 12:38, 7 January 2026 (UTC) == Одиссеј, Одиссејa == Ne imaje byti jedno "s", Odisej, Odiseja? [[User:Ilja isv|Ilja isv]] ([[User talk:Ilja isv|talk]]) 07:57, 4 February 2026 (UTC) :Dobro pytanje. Često govoreči, jesm sumněval. V principu da, v medžuslovjanskom vsegda imajemo pojedinnu suglasku. Ale v slučaju imen jest trohu inako. V ukrajinskom na priklad jest Одіссей, ne Одісей. Ale imaješ pravdu, že značno večinstvo jezykov imaje jedno s. Izměnju to, hvala! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 08:46, 4 February 2026 (UTC) ::Hvala, Jane, a čto Rosija, ne Rossija že? [[User:Ilja isv|Ilja isv]] ([[User talk:Ilja isv|talk]]) 12:44, 4 February 2026 (UTC) ::i Одеса na ukrajinskom ne jest Одесса kako v ostalyh jeyzkah [[User:Ilja isv|Ilja isv]] ([[User talk:Ilja isv|talk]]) 12:46, 4 February 2026 (UTC) :::Ne ne, Rosija imaje dva '''s''' samo v russkom, vse ostale jezyky imajut jedno. I nakoliko vidžu, s Odesoju menje-bolje jest tako samo. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 00:50, 5 February 2026 (UTC) == Interslavic WP sibling projects == Hi @[[User:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] ! I see you are very productive with interslavic WP https://meta.toolforge.org/catanalysis/index.php?cat=0&title=Wp/isv&wiki=incubatorwiki and I wonder if you would be interested in developing other Interslavic WP sibling projects? I would be interested in Wikivoyage and Wikinews myself. [[User:Zblace|Zblace]] ([[User talk:Zblace|talk]]) 05:26, 17 March 2026 (UTC) :Zdravo @[[User:Zblace|Zblace]]! It could be interesting, but if I'm being honest, I am sceptical about the odds for success. You see, those sister projects tend to attract only a fraction of the number of people who work on Wikipedia. With the exception of some of the largest languages, Wikinews is a total failure. For example, the Dutch Wikipedia has hundreds of regular, active users and is among the largest Wikipedias. The Dutch Wikinews, on the other hand, is probably going to be closed for the third time for lack of activity. I am not very familiar with Wikivoyage, but the situation there doesn't seem to be much better. So realistically speaking, any sister project in Interslavic is doomed to become a solo project before dying out entirely, and therefore it is highly unlikely that it will ever leave the Incubator. If you seriously intend to work on one of them, you are of course free to give it a try, but if you ask me, it would be much more worthwhile if we all concentrate on the Interslavic Wikipedia. Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 09:54, 17 March 2026 (UTC) == Interslavic Wikipedia Approval == Hello! Did you already know that Jon Harald Søby published https://meta.wikimedia.org/wiki/Talk:Language_committee#c-Jon_Harald_Søby-20260615143400-Notification_about_proposed_approval_of_Interslavic_Wikipedia and that Interslavic Wikipedia will finally be approved in a week? People have been waiting for two years, and it's finally almost here! Cheers :) [[Special:Contributions/&#126;2026-35330-09|&#126;2026-35330-09]] ([[User talk:&#126;2026-35330-09|talk]]) 12:47, 16 June 2026 (UTC) :By the way, I noticed a strange error. Why is Wp/isv called "medžuslovjansky Wikipedia" in the English incubator, not "Interslavic Wikipedia"? Why did "Interslavic" become "medžuslovjansky"? The same error, by the way, appears on your account page. [[Special:Contributions/&#126;2026-35418-38|&#126;2026-35418-38]] ([[User talk:&#126;2026-35418-38|talk]]) 13:39, 16 June 2026 (UTC) ::Yes, I am aware of that. Thank you. As for the other problem, that's to be sorted out. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 13:19, 17 June 2026 (UTC) :::I've got an interesting idea. Is it technically possible for Wikipedia to automatically show Cyrillic text when people open it from Russia, Ukraine, or Bulgaria, while automatically showing Latin text when they open it from Poland, Slovakia, or Croatia? I think this would slow down the influx of users from Cyrillic Slavic countries. I think if they open a text in Latin, they won't even want to read it; they'll immediately think it's incomprehensible. But if they see it in Cyrillic, they'll automatically try to read it, understand a lot, and become interested in the language. [[Special:Contributions/&#126;2026-35720-77|&#126;2026-35720-77]] ([[User talk:&#126;2026-35720-77|talk]]) 03:05, 19 June 2026 (UTC) :::''Approved! 🎉''! [[Special:Contributions/&#126;2026-36378-17|&#126;2026-36378-17]] ([[User talk:&#126;2026-36378-17|talk]]) 15:04, 23 June 2026 (UTC) == Ja jesm někako slomil Krčmu == Prosim smilovati, ide li to izpraviti? [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 16:27, 25 junij 2026 (CEST) :Ne jesi ničto slomil! V Krčmě nikogda ne bylo opcije "odgovoriti", ibo to ne jest besědna stranica. :) {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 16:39, 25 junij 2026 (CEST) :@[[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]]: kako vidiš, tu na mojej besědnoj stranici jest ta opcija. Druga razlika jest, že na besědnyh stranicah rabotaje opcija "@", a v Krčmě uže ne. I tu podpis javi se avtomatično. Teoretično možno jest prěobratiti Krčmu v besědnu stranicu, togda te možnosti budut dostupne. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 16:42, 25 junij 2026 (CEST) ::Sdělano, lp. – [[Koristnik:Vipz|Vipz]] ([[Besěda s koristnikom:Vipz|besěda]]) 05:16, 26 junij 2026 (CEST) :::Hvala velika! [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 07:16, 26 junij 2026 (CEST) == Blagodarnost == @[[Koristnik:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] Považeny Pane Jane ja jesm priključil se k projektu toliko zaradi Vašego intervju panji Olgě Woźńiak "Językotworzenie: jak słowa tworzą nowe światy" i ja jesm gluboko blagodarny Vam kako za to intervju, tako i za pomoč v prověrkě mojih člankov v Inkubatorě. Ne smotrječi na to, že ja jesm znal o MS jezyku mnogo-mnogo lět, toliko Vaše intervju jest pobudilo mene pisati i izučati jego iznovo. Svoja Vikipedija to jest ogromny krok k razvitju našej občej literaturnoj normy i k stvorjenju literatury na medžuslovjanskom jezyku, čto dozvoli projektu žiti dalěje. Nehaj medžuslovjanska sila bude s Vami! 18:11, 25 junij 2026 (CEST) [[Koristnik:Panslavist|Panslavist]] ([[Besěda s koristnikom:Panslavist|besěda]]) 18:11, 25 junij 2026 (CEST) == Translations == Hi! Здраво! Lately I have been translating special pages and namespaces. I noticed that an inter-Slavic Wikipedia was created (since I am from Ukraine myself) and I was very happy. So, I want to offer localization for this Wiki, all I need is a list of the necessary special pages and namespaces with their translation. If translation is still needed, then tag me under the list. [[Koristnik:VadymTS1|VadymTS1]] ([[Besěda s koristnikom:VadymTS1|besěda]]) 07:53, 26 junij 2026 (CEST) == Izbor Dnja Medžuslovjanskogo jezyka? == Pozdrav dragy gospodine Jane! Kako my vsi znajemo, ljudi v čatah někogda imajut pytanje, kogda jest svetok Denj Medžuslovjanskogo jezyka, i to jest dobro. Na čatah v Keetu i Telegramu něktori ljudi htěli, žeby někto spytal o tom Jana, i tomu ja pišem. Něktori ljudi pytajut, či 23 Junja – to je denj tvorjenja MS Wiki, bude izbrany kako Denj Medžuslovjanskogo jezyka? Ini ljudi pytajut, či potrěbno imati MS Denj akurat na Denj Kirila i Metodija. Drugi ljudi pytajut, či jest pravilno 03 Junja imati Denj Medžuslovjanskogo jezyka? Budu napisati historiju togo: Priblizno 3 lěta tomu nazad něktori ljudi počeli govorili v Diskordu o tom, že možno slaviti Dnje Konferencije CISLA, kde byli sjedinene različne projekty v jedin Medžuslovjansky jezyk. Kako my znajemo, CISLA byla v početku 6 měseca: od 01.06 i dalje ješče několiko dnej. Ljudi v čatu počeli čestitati 03.06, tomu čto 01.06 i 02.06 sut zajete drugymi medžunarodnymi svetkami, a cifra tri ima prědnost, to jest božska cifra. Ja jesm takož byla prisutna pri tamtyh razgovorah na Diskordu, to byl odvorjeny razgovor za vsih ohotnyh i prisutnyh tam ljudij. Tako něktori ljudi počeli imati Neoficialny Denj Medžuslovjanskogo jezyka i slavili 03 Junja. Potom toj neoficialny denj pošel dalje: něktori ljudi slavili jego na živo na 2 shodkah, kde ja jesm takož byla prisutna. Jedin iz učestnikov FSK (Foruma Slovjanskyh Kultur), «Biblioteka inostrannoj literatury – Centr slovjanskyh kultur», imal mnogo učestnikov na shodkě, ktori slavili 03.06 kako Denj Msa tomu čto vzeli informaciju i inspriraciju o tom iz oficijnogo Diskorda (https://libfl.ru/ru/news/v-inostranke-obsudili-mezhslavyanskiy-yazyk). V prědhodno lěto tam bylo takož, s 60 učestnikami. Ako my vidimo, razvoj MSa ide prirodno i někogda iventy tvoret se prirodno. Ale ljudam takože jest prirodno potrěbno poznati, kaky Denj jest pravilny? Najprijetnějše za ljudi jest, že by Jan označil kaky denj jest oficijny svetok Denj Medžuslovjanskogo jezyka. (Ja jesm uvěrjena, ni jedin člověk ne bude smutny ako Denj bude ne v toj denj ktory uže byl, abo v toj denj ktory uže byl. Vse varianty sut dobre). Prosimo vas dragy Jane, naznačite oficijny svetok v někaky denj, ktory budemo slaviti vsako lěto kako Denj Medžuslovjanskogo jezyka. Vsaky variant jest dobry i bude radost to imati. [[Koristnik:Plameniled|Plameniled]] ([[Besěda s koristnikom:Plameniled|besěda]]) 17:07, 8 julij 2026 (CEST) :Zdravo, @[[Koristnik:Plameniled|Plameniled]]! Izvini, tvoje poslanje prišlo, kogda byl jesm na konferenciji v Daniji, a potom jesm sovsim zabyl ti odpisati! Interesna tema, očevidno ne imaju ničto protivno 3-emu juniju kako denj Medžuslovjanskogo jezyka – interesny pomysl. Mimohodom, 3 junija takože je moj denj rodženja! :) Srdečno, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:05, 23 julij 2026 (CEST) ::Pozdrav, Jane, v članku [[Jan van Steenbergen]] Vaš denj rodženja jest 3.7, trěba izpraviti [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 23:13, 24 julij 2026 (CEST) :::Podrav! Da, to je grěška, trěba izpraviti. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:16, 24 julij 2026 (CEST) ::Dobro! [[Koristnik:Plameniled|Plameniled]] ([[Besěda s koristnikom:Plameniled|besěda]]) 08:56, 27 julij 2026 (CEST) == Pytanje == Dobry večer. Prěimenovali ste stranicu o pravilu o [[Vikipedija:Ne otegčajte pracu v Vikipediji da byste něčto dokazali|neprijemlivosti otegčanja práce]], napisavši, že glagola abyti ne istnuje. Da, to jest pravda, ale v kondicionálu se izměnja čestica by. V češskom jezyku jest sklonjenje sveznika aby, zato takože musi byti v medžuslovjanskom. Da, to ne bude razumlivo za južnyh slovjan, ale problem jest, že sveznik da v smyslu „že” može byti razumliv '''samo''' za južnyh slovjan. Zato myslim, že jest potrěbno najdti kompromis. --[[Koristnik:Vogand|Vogand]] ([[Besěda s koristnikom:Vogand|besěda]]) 23:05, 27 julij 2026 (CEST) :Dobry večer, @[[Koristnik:Vogand|Vogand]]. Očevidno, vy imajete pravdu. Mimohodom, v poljskom je tako samo: ''abyśmy'', ''żebyście'' i tako dalje. Toliko to ne je sklonjenje, ale slučenje skračenogo glagola s sveznikom. V medžuslovjanskom za jasnost lěpje je ne slučiti slova v takyh slučajah. :Tutoj sveznik vsegda davaje problemy. Vozhodni slovjani imajut ''čto/što/ščo'', zapadni ''že'', bulgari ''če'' i ostali južni ''da'' (a v russkom takože istnuje arhaično slovo ''дабы'', i sut take kombinacije kako ''да здравствует''). Izbor za slovo ''da'' čestično veze se s tym, že medžuslovjansky slovosbor v občem je trohu menje razumlivy za južnyh slovjanov neželi za ostalyh. Iz toj pričiny poněkogda davajemo jim prědnost. Drugy priklad takoj prědnosti je prědrastka ''iz-'' zaměsto razprostranjenějšej prědrastky ''vy-''. S pozdravom, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 02:31, 28 julij 2026 (CEST) ::Sklonjenje, tako som rěkl aby bylo bystrěje (zakončenje se dodávka do častice). Odnosno prědrastky ''iz-'' imate pravdu. ::Mimohodom, aby izběgti krugovosti, bude lěpje na početku pisati ob iztočnikah ili o neprijemlivosti vlastnyh raziskyvanij? --[[Koristnik:Vogand|Vogand]] ([[Besěda s koristnikom:Vogand|besěda]]) 13:14, 28 julij 2026 (CEST) :::Něčto uže jesm napisal na stranicah [[Vikipedija:Pet kolon]] i [[Vikipedija:Čto Vikipedija ne je]]. Ale očevidno, vsegda možno je razširiti i utočniti, iztvorjajuči napr. [[Vikipedija:Izvory]], [[Vikipedija:Enciklopedična značimost]] i t.d. Jedino trěba pomysliti o tom, že jesmo maly projekt, a v svezi s tym ne možemo byti tako samo strogi, kako napr. na anglijskoj ili russkoj Vikipediji. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 14:42, 28 julij 2026 (CEST) 9dmx7lzyuw1is64u0lfe670cuk5ok9p 44449 44447 2026-07-28T12:55:02Z Vogand 557 /* Pytanje */ Odgovor 44449 wikitext text/x-wiki == Siberian prize == Будьте жывы-здоровы:-) If you are a contributor now, you can win the "Siberian prize". Voting every week on Fridays: http://samir74.livejournal.com/932177.html This is just some present from Siberia:-) --[[User:Yaroslav Zolotaryov|Yaroslav Zolotaryov]] 09:36, 17 June 2006 (UTC) :Thank you! But I'll have to read a lot of Siberian before I'll ever be able to contribute anything by myself. You know I was sort of cheating! ;) If there's anything that would warrant a "Siberian prize" for me, it would undoubtedly be my article on the Dutch wikipedia (which I'm quite satisfied with, to tell you the truth)! Cheers, [[User:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] 21:08, 17 June 2006 (UTC) Hello! As soon as other admins will be allowed, we shall elect IJzeren Jan as A Honorable Siberian Wiki Admin:-)) --[[User:Yaroslav Zolotaryov|Yaroslav Zolotaryov]] 10:01, 4 September 2006 (UTC) :Thank you! :) In the meantime, please have a look at [[Test-WP/chal/Польской говор|this]] and correct my (undoubtedly numerous) errors. Cheers, [[User:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] 10:32, 4 September 2006 (UTC) Želajų vam zdravja i ščęstnosť! --[[User:Skorzeniewski|Skorzeniewski]] ([[User talk:Skorzeniewski|talk]]) 23:23, 4 October 2024 (UTC) :Hvala vam lěpo i vzajemno! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:32, 4 October 2024 (UTC) == Category:Users:By language:isv == Ahoj! Ja sozdaval [[:Category:Users:By language:isv]] - mysli že isv-Latn i isv-Cyrl ne sut jeziki. Wp/isv nedostavaje kategoriju dla vse koristniki ktory mozhet pomogati. Zdes ne imajemo spisok vseh koristnikov, da? [[User:TutČas|TutČas]] ([[User talk:TutČas|talk]]) 15:14, 29 January 2025 (UTC) :Dobry denj! Da, toj problem ješče ne jest razrěšeny, že isv-Latn i isv-Cyrl uvažajut se odděljnymi jezykami. Myslju, že tuto vrěmenno razrěšenje jest dobro, a kogda MS Vikipedija bude realizovana, bude takože razrěšenje za tutu kvestiju. S pozdravom, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 22:48, 30 January 2025 (UTC) == Meta "artificial language" == [[:meta:Talk:Language_proposal_policy#Replace_term_artificial_language_with_term_constructed_language]]. [[User:TutČas|TutČas]] ([[User talk:TutČas|talk]]) 10:59, 3 February 2025 (UTC) == Hvala za popravky! Slovo -dozvaljati iz slovnika == Pozdrav, Jan! Hvala za popravky v člankah. Slovo ''dozvaljati'' v slovniku koristaje korenj ''-val,'' ale čto mysliš o tom, že večinstvo prirodnyh jezykov koristajut korenj ''-vol.'' Togda kako korenj ''-val'' koristaje se v smyslu ''-valiti.'' Kako gledaju iz slovnika, jedino poljsky i belorussky směnili korenj na ''-val'' v tutom slovu. V russkom jezyku my govorimo дазвалять (prěmo kako belorusi pišut!), ale pišemo дозволять. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 09:35, 8 May 2025 (UTC) :Pozdrav! Da, v principu imaješ pravdu. Ale kombinacija dozvoliti/dozvoliti jest pytanje regularnosti. Uže davno jesmo izslědovali, kako najlěpje (i najregularněje) prěobratiti sovršene glagoly v nesovršene. Jesmo sdělali inventarizaciju srěd različnyh možnostij, napr. -iti > -jati, -iti > -ivati i t.d., s dolženjem prědhodnoj samoglasky ili bez. Nu i togda došli jesmo k izvodu, že najbolje razprostranjena opcija jest napr. odnoviti > odnavjati, razsmotriti > razsmatrjati, razgovoriti > razgovarjati, stvoriti > stvarjati, izvolniti > izvalnjati... Ale sejčas vidžu, že slovnik takože ne jest sovsim konsekventny: jest obvadnjati i odvadnjati, ale navodnjati. Tutčas myslju, že mogli byhmo formy dozvoljati, razgovorjati, dozvoljati dodati kako dodatočne formy. Ili daže dozvolivati, razgovorivati...? {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 22:01, 8 May 2025 (UTC) ::Hah, zajmlivo. Ja ne znal, že to byl generaly princip formovanja slovnika. Budu znati tutčas. Hvala za pojasnenje. ::Kako razumeju, prěměna glasok v korenju i jej pravila sut različne v različnyh slovjanskyh jezykah. ::V cělom, izhodeči iz filozofskyh principov formovanja MS (najvysša razumlivost za vseh slovjan), za mene dobra ideja jest koristanje form korenjev, ktore sut harakteristične za večšu kolikost jezykov. Ale, može byti, v něktoryh momentah možlivo takože shranjati prvonačelno pisanje korenja. ::Takože napriklad, v slučaju s ''obnoviti > obnavjati'' vidimo, že ukrajinsky, russky, cešsky, slovačsky, makedonsky i bulgarsky ne imajut prěmenu v ''-nov- > -nav-,'' kogda dodajemo sufiks ''-jati'' i shranjajut iznačelny korenj ''-nov-'' navet s sufiksom ''-jati'' ::A vot v slovu ''razgovarjati'' vo vseh jezykah, ktore koristajut tuty korenj (pomimo ukrajinskogo) jest prěmena korenja ''govor-govar'', kogda dodajemo prefiks (govoriti > razgovarjati) i tut koristanje prěměny samoglasky za mene izgledaje dobro. ::''obvodniti i obvadnjati'' takože kako i dozvoljati. Jedino poljsky i belorussky imajut prěměnu s sufiksom ''-jati'' s korenjem ''-vod-'' ::Dodatočne formy igledajut za mene lěpym variantom, ibo togda vně zavistnosti od togo, imaje li prěměnu korenj v prirodnom jezyku ili ne imaje, vsegda člověk smože najti slovo v slovniku, a ostalym to bude razumlivo. Možlivo koristati jedino universalno pravilo, ale togda pojavjajut se neprirodne formy za mnogyh jezykov. ::Ne znam, to jest velika diskusija. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 01:17, 9 May 2025 (UTC) :::takož napriklad :::''odobriti > odobrjati'' v slovniku shranjaje prvonačelny korenj, bez obriza na vid glagola i na sufiks ''-jati'' [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 01:55, 9 May 2025 (UTC) == Using the <nowiki><indicator></nowiki> tag == I went to your user page and found you were using <code><nowiki><span style="background:#FFFFFF;position:absolute;top:-32px; right:1px;z-index:1">[[Image:Flag of Interslavic.svg|40px|link=Wp/isv/Glavna stranica]]</span></nowiki></code>. Conveniently, I was just researching how the [[:w:Template:top icon|Template:Top icon]] worked, and I found the <code><nowiki><indicator></nowiki></code> tag. So I decided to try to apply it here too. * I made one without the white span: <code><nowiki><indicator name="isv-mainpage">[[Image:Flag of Interslavic.svg|40px|link=Wp/isv/Glavna stranica]]</indicator></nowiki></code> * Or with it, if you really need to have it for whatever reason: <code><nowiki><span style="background:#FFFFFF><indicator name="isv-mainpage">[[Image:Flag of Interslavic.svg|40px|link=Wp/isv/Glavna stranica]]</indicator></span></nowiki></code> [[User:Kxeon|Kxeon]] ([[User talk:Kxeon|talk]]) 02:22, 14 July 2025 (UTC) == Translation request == Hi, could you please translate this to Interslavic? Glosa is an artificial auxiliary language designed for international communication. It has several characteristics: * Its pronunciation is regular, and its spelling is phonetic. * Its structure is very simple and based on meaning. Thanks. [[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 13:33, 1 August 2025 (UTC) :Hey, it's been a while! Of course, no problem. And in return, you might want to write a few sentences about Interslavic in Basque, or Maltese, or whatever. Deal? ;-) :Anyway, here goes: : :Glosa jest umětny pomočny jezyk, stvorjeny v lětah 1972–1992 Ronaldom Klarkom {{Wp/isv/-|(Ronald Clark)}} i Uendi Ešbi {{Wp/isv/-|(Wendy Ashby)}} na osnově jezyčnogo projekta Interglossa iz 1943 g. On imaje slědujuče harakteristiky: :* regularny izgovor i fonetično pravopisanje, :* mnogo prostu strukturu osnovanu na značenju. : :Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 16:19, 1 August 2025 (UTC) ::I created the article in [[:scn:Interslavu|Sicilian]]. [[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 08:27, 9 August 2025 (UTC) :::Great, thank you @[[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]]! Just send me the rest of the Glosa text, because I can't imagine that was all. ;) Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 12:51, 9 August 2025 (UTC) ::::That's the rest: ::::* It is an analytical language with no inflections or genders. A small number of words handle grammatical relations. ::::* Above all, Glosa is neutral and truly international due to the use of Latin and Greek roots, which are used in the international scientific vocabulary. ::::[[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 16:06, 14 August 2025 (UTC) :::::Well then, @[[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]], here we go again, from the start: :::::Glosa jest umětny pomočny jezyk, stvorjeny v lětah 1972–1992 Ronaldom Klarkom i Uendi Ešbi na osnově jezyčnogo projekta Interglossa iz 1943 g. On imaje slědujuče harakteristiky: :::::* Izgovor jest regularny, a pravopisanje jest sovsěm regularno. :::::* Struktura jezyka jest mnogo prosta i osnovana na značenju. :::::* Glosa jest analitičny jezyk, bez fleksije i bez gramatičnyh rodov. Gramatične odnošenja oprěděljaje mala kolistkost slov. :::::* Prěd vsim, upotrěba latinskyh i grečskyh korenjev koristajemyh v medžunarodnoj naučnoj leksikě v jezyku glosa prijaje jegovomu nevtralnomu i zaisto medžunarodnomu harakteru. :::::I do have one question though: what exactly do you mean by "its structure is based on meaning"? Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 19:05, 14 August 2025 (UTC) == korektorska prosba == Pozdrav, pane Jan! Imaju tekst, ktory už něktory čas prěd tomu jesm prěklal na MS. Može byti, někogda sdělaju iz njego cělu knigu na MS... Mogu vas prositi ob korektrorskoj uslugě?🙂 Tekst ne jest veliky. Hvala. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 01:29, 12 August 2025 (UTC) :Očevidno, s prijemnostju! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 12:33, 12 August 2025 (UTC) ::[https://docs.google.com/document/d/1vpXbaDiSSONUf6VtqEmMwE5lRErHx3_dJOa9M2MaDSE/edit?usp=sharing Tut jest tekst] ::To ne jest doslovny prěvod iz kitajskogo, ale prosto interpretacija několikyh tekstov na anglijskom. Kak vy znajete, [[:en:Tao_Te_Ching|Tao Te Ching]] ne jest možlivo prěkladati bukvalno na moderne jezyky. Moj cělj byl sdělati razumlivy tekst, zatom vitaju popravjenja leksiky, pravopisa, frazeologizmov, i t d. ::Hvala. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 05:03, 14 August 2025 (UTC) :::Krasiva rabota! Budu pročitati, ale prěduprědžaju, že to ne bude na dnes ili zautra! S pozdravom, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 09:38, 14 August 2025 (UTC) == Volapük == Hi, sorry to bother you with these things but could you please: * delete [[:vo:Geban:Caro de Segeda/Jenotem Volapüka|this]] page? * [[:vo:Lifamod balugik|this]], [[:vo:Feil|this]] and [[:vo:Glüg Katulik|this]] articles? Thank you. As you can see they are quite short and I provided the text in English to make sure the translation is correct. [[User:Caro de Segeda|Caro de Segeda]] ([[User talk:Caro de Segeda|talk]]) 09:14, 20 October 2025 (UTC) == Big problem in the Interslavic community == Hello, Jan. I'm writing this to you as to member of Interslavic committee. I do have a problem that I would like to discuss privately first. I've sent you an email. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 14:44, 21 October 2025 (UTC) == Reasoning behind the odd choice of numerals == ''When added to other numbers, the number 1 has only one universal form jedna'' ''in all cases and the subject remains in the plural genitive.'' ''example: '''dvadesetjedna ljudij (N)''''' _{(I imagine there is a typo here, should be ''ljudi'' - Glěb)}''''', dvadesetjedna ljudij (G), dvadesetjedna''''' '''''ljudij (D), dvadesetjedna žen (G), ...''''' This is an extract from the 2023 Vojtěch Merunka's manual on Interslavic. I'm just curious, why was a choice in favor of one universal form made? The only Slavic language that somewhat has it is Slovenian, but even there it's a little bit different: '''''enaintrideset žena, enaintrideset mož.''''' If you would indulge me, I'd appreciate your thoughts. [[User:GlěbDyndar|GlěbDyndar]] ([[User talk:GlěbDyndar|talk]]) 04:40, 19 November 2025 (UTC) :Hey Glěb, I'll move this to the Krčma, as it can also be of interest to others. Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 11:59, 20 November 2025 (UTC) == {{Wp/isv/-|MediaWiki}} stranice == Zdrav i ščestnogo Novogo Goda, Jan! Naděju se da budemo dobyti polnocěnnu Vikipediju čim skorěje, zato že redaktovanje na Inkubatoru mně jest katastrofično loše (prěd vsem, zaradi prefiksanja <code>Wp/isv/</code> vsim linkam). Može byti možlivo ovde sdělati lokalne versij {{Wp/isv/-|MediaWiki}} stranic ktore umožnjajut dodavanje osoblivyh medžuslovjanskyh bukv i standardnyh nazv za razděly člankov (plus "Takože" za "{{Wp/isv/-|See also}}") podobno ovomu: https://isv.miraheze.org/wiki/MediaWiki:Edittools ? Jesm priučil se funkciji razširjenja za [https://isv.miraheze.org/wiki/Med%C5%BEuviki:Pomo%C4%8D/Metoda_vpisa metodu vpisa], jest bylo prostěje i bystrěje pisati članky. Lěpy pozdrav. – [[User:Vipz|Vipz]] ([[User talk:Vipz|talk]] · [[User:Vipz/isv|isv]]) 08:24, 6 January 2026 (UTC) :@[[User:Vipz|Vipz]] Zdravo, i tobě takože želaju ščestlivogo novogo goda! Čto se tyče Edittools, jesm suglasny, že to trěba iměti, ale ne znaju, jest li možno zainstalovati tako něčto v Inkubatoru. I često govoreči, ne jesm uvěrjeny, imaje li to smysl tutčas (v oktobru 2024 ješče naivno myslil jesm, že naš vlastny domen bude može tri ili četyri měsecev pozdněje). Ale ako toj domen bude, absoluto povinno jest byti to orudje. <br /> Ale ne razuměju točno, v čem jest problem s <code>Wp/isv/</code>. V člankah ne trěba togo pisati, ibo sistema sama dodavaje. Samo v šablonah i na besědnyh stranicah trěba to dodati. S pozdravom, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 12:38, 7 January 2026 (UTC) == Одиссеј, Одиссејa == Ne imaje byti jedno "s", Odisej, Odiseja? [[User:Ilja isv|Ilja isv]] ([[User talk:Ilja isv|talk]]) 07:57, 4 February 2026 (UTC) :Dobro pytanje. Često govoreči, jesm sumněval. V principu da, v medžuslovjanskom vsegda imajemo pojedinnu suglasku. Ale v slučaju imen jest trohu inako. V ukrajinskom na priklad jest Одіссей, ne Одісей. Ale imaješ pravdu, že značno večinstvo jezykov imaje jedno s. Izměnju to, hvala! {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 08:46, 4 February 2026 (UTC) ::Hvala, Jane, a čto Rosija, ne Rossija že? [[User:Ilja isv|Ilja isv]] ([[User talk:Ilja isv|talk]]) 12:44, 4 February 2026 (UTC) ::i Одеса na ukrajinskom ne jest Одесса kako v ostalyh jeyzkah [[User:Ilja isv|Ilja isv]] ([[User talk:Ilja isv|talk]]) 12:46, 4 February 2026 (UTC) :::Ne ne, Rosija imaje dva '''s''' samo v russkom, vse ostale jezyky imajut jedno. I nakoliko vidžu, s Odesoju menje-bolje jest tako samo. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 00:50, 5 February 2026 (UTC) == Interslavic WP sibling projects == Hi @[[User:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] ! I see you are very productive with interslavic WP https://meta.toolforge.org/catanalysis/index.php?cat=0&title=Wp/isv&wiki=incubatorwiki and I wonder if you would be interested in developing other Interslavic WP sibling projects? I would be interested in Wikivoyage and Wikinews myself. [[User:Zblace|Zblace]] ([[User talk:Zblace|talk]]) 05:26, 17 March 2026 (UTC) :Zdravo @[[User:Zblace|Zblace]]! It could be interesting, but if I'm being honest, I am sceptical about the odds for success. You see, those sister projects tend to attract only a fraction of the number of people who work on Wikipedia. With the exception of some of the largest languages, Wikinews is a total failure. For example, the Dutch Wikipedia has hundreds of regular, active users and is among the largest Wikipedias. The Dutch Wikinews, on the other hand, is probably going to be closed for the third time for lack of activity. I am not very familiar with Wikivoyage, but the situation there doesn't seem to be much better. So realistically speaking, any sister project in Interslavic is doomed to become a solo project before dying out entirely, and therefore it is highly unlikely that it will ever leave the Incubator. If you seriously intend to work on one of them, you are of course free to give it a try, but if you ask me, it would be much more worthwhile if we all concentrate on the Interslavic Wikipedia. Cheers, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 09:54, 17 March 2026 (UTC) == Interslavic Wikipedia Approval == Hello! Did you already know that Jon Harald Søby published https://meta.wikimedia.org/wiki/Talk:Language_committee#c-Jon_Harald_Søby-20260615143400-Notification_about_proposed_approval_of_Interslavic_Wikipedia and that Interslavic Wikipedia will finally be approved in a week? People have been waiting for two years, and it's finally almost here! Cheers :) [[Special:Contributions/&#126;2026-35330-09|&#126;2026-35330-09]] ([[User talk:&#126;2026-35330-09|talk]]) 12:47, 16 June 2026 (UTC) :By the way, I noticed a strange error. Why is Wp/isv called "medžuslovjansky Wikipedia" in the English incubator, not "Interslavic Wikipedia"? Why did "Interslavic" become "medžuslovjansky"? The same error, by the way, appears on your account page. [[Special:Contributions/&#126;2026-35418-38|&#126;2026-35418-38]] ([[User talk:&#126;2026-35418-38|talk]]) 13:39, 16 June 2026 (UTC) ::Yes, I am aware of that. Thank you. As for the other problem, that's to be sorted out. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 13:19, 17 June 2026 (UTC) :::I've got an interesting idea. Is it technically possible for Wikipedia to automatically show Cyrillic text when people open it from Russia, Ukraine, or Bulgaria, while automatically showing Latin text when they open it from Poland, Slovakia, or Croatia? I think this would slow down the influx of users from Cyrillic Slavic countries. I think if they open a text in Latin, they won't even want to read it; they'll immediately think it's incomprehensible. But if they see it in Cyrillic, they'll automatically try to read it, understand a lot, and become interested in the language. [[Special:Contributions/&#126;2026-35720-77|&#126;2026-35720-77]] ([[User talk:&#126;2026-35720-77|talk]]) 03:05, 19 June 2026 (UTC) :::''Approved! 🎉''! [[Special:Contributions/&#126;2026-36378-17|&#126;2026-36378-17]] ([[User talk:&#126;2026-36378-17|talk]]) 15:04, 23 June 2026 (UTC) == Ja jesm někako slomil Krčmu == Prosim smilovati, ide li to izpraviti? [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 16:27, 25 junij 2026 (CEST) :Ne jesi ničto slomil! V Krčmě nikogda ne bylo opcije "odgovoriti", ibo to ne jest besědna stranica. :) {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 16:39, 25 junij 2026 (CEST) :@[[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]]: kako vidiš, tu na mojej besědnoj stranici jest ta opcija. Druga razlika jest, že na besědnyh stranicah rabotaje opcija "@", a v Krčmě uže ne. I tu podpis javi se avtomatično. Teoretično možno jest prěobratiti Krčmu v besědnu stranicu, togda te možnosti budut dostupne. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 16:42, 25 junij 2026 (CEST) ::Sdělano, lp. – [[Koristnik:Vipz|Vipz]] ([[Besěda s koristnikom:Vipz|besěda]]) 05:16, 26 junij 2026 (CEST) :::Hvala velika! [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 07:16, 26 junij 2026 (CEST) == Blagodarnost == @[[Koristnik:IJzeren Jan|IJzeren Jan]] Považeny Pane Jane ja jesm priključil se k projektu toliko zaradi Vašego intervju panji Olgě Woźńiak "Językotworzenie: jak słowa tworzą nowe światy" i ja jesm gluboko blagodarny Vam kako za to intervju, tako i za pomoč v prověrkě mojih člankov v Inkubatorě. Ne smotrječi na to, že ja jesm znal o MS jezyku mnogo-mnogo lět, toliko Vaše intervju jest pobudilo mene pisati i izučati jego iznovo. Svoja Vikipedija to jest ogromny krok k razvitju našej občej literaturnoj normy i k stvorjenju literatury na medžuslovjanskom jezyku, čto dozvoli projektu žiti dalěje. Nehaj medžuslovjanska sila bude s Vami! 18:11, 25 junij 2026 (CEST) [[Koristnik:Panslavist|Panslavist]] ([[Besěda s koristnikom:Panslavist|besěda]]) 18:11, 25 junij 2026 (CEST) == Translations == Hi! Здраво! Lately I have been translating special pages and namespaces. I noticed that an inter-Slavic Wikipedia was created (since I am from Ukraine myself) and I was very happy. So, I want to offer localization for this Wiki, all I need is a list of the necessary special pages and namespaces with their translation. If translation is still needed, then tag me under the list. [[Koristnik:VadymTS1|VadymTS1]] ([[Besěda s koristnikom:VadymTS1|besěda]]) 07:53, 26 junij 2026 (CEST) == Izbor Dnja Medžuslovjanskogo jezyka? == Pozdrav dragy gospodine Jane! Kako my vsi znajemo, ljudi v čatah někogda imajut pytanje, kogda jest svetok Denj Medžuslovjanskogo jezyka, i to jest dobro. Na čatah v Keetu i Telegramu něktori ljudi htěli, žeby někto spytal o tom Jana, i tomu ja pišem. Něktori ljudi pytajut, či 23 Junja – to je denj tvorjenja MS Wiki, bude izbrany kako Denj Medžuslovjanskogo jezyka? Ini ljudi pytajut, či potrěbno imati MS Denj akurat na Denj Kirila i Metodija. Drugi ljudi pytajut, či jest pravilno 03 Junja imati Denj Medžuslovjanskogo jezyka? Budu napisati historiju togo: Priblizno 3 lěta tomu nazad něktori ljudi počeli govorili v Diskordu o tom, že možno slaviti Dnje Konferencije CISLA, kde byli sjedinene različne projekty v jedin Medžuslovjansky jezyk. Kako my znajemo, CISLA byla v početku 6 měseca: od 01.06 i dalje ješče několiko dnej. Ljudi v čatu počeli čestitati 03.06, tomu čto 01.06 i 02.06 sut zajete drugymi medžunarodnymi svetkami, a cifra tri ima prědnost, to jest božska cifra. Ja jesm takož byla prisutna pri tamtyh razgovorah na Diskordu, to byl odvorjeny razgovor za vsih ohotnyh i prisutnyh tam ljudij. Tako něktori ljudi počeli imati Neoficialny Denj Medžuslovjanskogo jezyka i slavili 03 Junja. Potom toj neoficialny denj pošel dalje: něktori ljudi slavili jego na živo na 2 shodkah, kde ja jesm takož byla prisutna. Jedin iz učestnikov FSK (Foruma Slovjanskyh Kultur), «Biblioteka inostrannoj literatury – Centr slovjanskyh kultur», imal mnogo učestnikov na shodkě, ktori slavili 03.06 kako Denj Msa tomu čto vzeli informaciju i inspriraciju o tom iz oficijnogo Diskorda (https://libfl.ru/ru/news/v-inostranke-obsudili-mezhslavyanskiy-yazyk). V prědhodno lěto tam bylo takož, s 60 učestnikami. Ako my vidimo, razvoj MSa ide prirodno i někogda iventy tvoret se prirodno. Ale ljudam takože jest prirodno potrěbno poznati, kaky Denj jest pravilny? Najprijetnějše za ljudi jest, že by Jan označil kaky denj jest oficijny svetok Denj Medžuslovjanskogo jezyka. (Ja jesm uvěrjena, ni jedin člověk ne bude smutny ako Denj bude ne v toj denj ktory uže byl, abo v toj denj ktory uže byl. Vse varianty sut dobre). Prosimo vas dragy Jane, naznačite oficijny svetok v někaky denj, ktory budemo slaviti vsako lěto kako Denj Medžuslovjanskogo jezyka. Vsaky variant jest dobry i bude radost to imati. [[Koristnik:Plameniled|Plameniled]] ([[Besěda s koristnikom:Plameniled|besěda]]) 17:07, 8 julij 2026 (CEST) :Zdravo, @[[Koristnik:Plameniled|Plameniled]]! Izvini, tvoje poslanje prišlo, kogda byl jesm na konferenciji v Daniji, a potom jesm sovsim zabyl ti odpisati! Interesna tema, očevidno ne imaju ničto protivno 3-emu juniju kako denj Medžuslovjanskogo jezyka – interesny pomysl. Mimohodom, 3 junija takože je moj denj rodženja! :) Srdečno, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:05, 23 julij 2026 (CEST) ::Pozdrav, Jane, v članku [[Jan van Steenbergen]] Vaš denj rodženja jest 3.7, trěba izpraviti [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 23:13, 24 julij 2026 (CEST) :::Podrav! Da, to je grěška, trěba izpraviti. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 23:16, 24 julij 2026 (CEST) ::Dobro! [[Koristnik:Plameniled|Plameniled]] ([[Besěda s koristnikom:Plameniled|besěda]]) 08:56, 27 julij 2026 (CEST) == Pytanje == Dobry večer. Prěimenovali ste stranicu o pravilu o [[Vikipedija:Ne otegčajte pracu v Vikipediji da byste něčto dokazali|neprijemlivosti otegčanja práce]], napisavši, že glagola abyti ne istnuje. Da, to jest pravda, ale v kondicionálu se izměnja čestica by. V češskom jezyku jest sklonjenje sveznika aby, zato takože musi byti v medžuslovjanskom. Da, to ne bude razumlivo za južnyh slovjan, ale problem jest, že sveznik da v smyslu „že” može byti razumliv '''samo''' za južnyh slovjan. Zato myslim, že jest potrěbno najdti kompromis. --[[Koristnik:Vogand|Vogand]] ([[Besěda s koristnikom:Vogand|besěda]]) 23:05, 27 julij 2026 (CEST) :Dobry večer, @[[Koristnik:Vogand|Vogand]]. Očevidno, vy imajete pravdu. Mimohodom, v poljskom je tako samo: ''abyśmy'', ''żebyście'' i tako dalje. Toliko to ne je sklonjenje, ale slučenje skračenogo glagola s sveznikom. V medžuslovjanskom za jasnost lěpje je ne slučiti slova v takyh slučajah. :Tutoj sveznik vsegda davaje problemy. Vozhodni slovjani imajut ''čto/što/ščo'', zapadni ''že'', bulgari ''če'' i ostali južni ''da'' (a v russkom takože istnuje arhaično slovo ''дабы'', i sut take kombinacije kako ''да здравствует''). Izbor za slovo ''da'' čestično veze se s tym, že medžuslovjansky slovosbor v občem je trohu menje razumlivy za južnyh slovjanov neželi za ostalyh. Iz toj pričiny poněkogda davajemo jim prědnost. Drugy priklad takoj prědnosti je prědrastka ''iz-'' zaměsto razprostranjenějšej prědrastky ''vy-''. S pozdravom, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 02:31, 28 julij 2026 (CEST) ::Sklonjenje, tako som rěkl aby bylo bystrěje (zakončenje se dodávka do častice). Odnosno prědrastky ''iz-'' imate pravdu. ::Mimohodom, aby izběgti krugovosti, bude lěpje na početku pisati ob iztočnikah ili o neprijemlivosti vlastnyh raziskyvanij? --[[Koristnik:Vogand|Vogand]] ([[Besěda s koristnikom:Vogand|besěda]]) 13:14, 28 julij 2026 (CEST) :::Něčto uže jesm napisal na stranicah [[Vikipedija:Pet kolon]] i [[Vikipedija:Čto Vikipedija ne je]]. Ale očevidno, vsegda možno je razširiti i utočniti, iztvorjajuči napr. [[Vikipedija:Izvory]], [[Vikipedija:Enciklopedična značimost]] i t.d. Jedino trěba pomysliti o tom, že jesmo maly projekt, a v svezi s tym ne možemo byti tako samo strogi, kako napr. na anglijskoj ili russkoj Vikipediji. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 14:42, 28 julij 2026 (CEST) ::::Nu, trěba jest go razvivati, kako možemo. --[[Koristnik:Vogand|Vogand]] ([[Besěda s koristnikom:Vogand|besěda]]) 14:55, 28 julij 2026 (CEST) b563a3f8a8w5wr5w2hxbqquz5iz8zhb 0 4633 44523 27595 2026-07-28T22:38:08Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Rok (muzika)]] na [[Rock (muzika)]] 44523 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Rock (muzika)]] hmdcqddotoswyski189o5v2px7zxafi 0 4650 44455 43203 2026-07-28T13:40:42Z Chtabs 42 Dodane oddelne sekcije za historiju studije, vnešne linky i iztočniky 44455 wikitext text/x-wiki [[Fajl:BioWare logo.svg | right | 300px]] '''{{-|BioWare}}''' — je [[Kanada|kanadska]] studija, ktora tvori kompjuterne [[Videoigra|videoigry]]. Ona bazuje se v gradu [[Edmonton]], provincija Alberta državy [[Kanada]]. {{-|BioWare}} jest znana kako studija, ktora stvorjaje videogry v žanru roljevyh po licenzijam drugyh studij kako {{-|[[Baldur's Gate II: Shadows of Amn]], [[Neverwinter Nights]], [[Star Wars: Knights of the Old Republic]]}}, a takože ktora stvorjaje igry po svojim serijam {{-|[[Dragon Age]]}} i {{-|[[Mass Effect]]}}. == Historija == Studija je byla osnovana 1 februara 1995-go leta doktorom mediciny [[Ray Muzyka]] i [[Greg Zeschuk|Gregom Zeschuk]] v gradu [[Edmonton]]. V 2005-om letu bylo anonsirovano je, že BioWare objedini se s [[Pandemic Studios]] so shranjenjem brendov, a fond investovanij [[Elevation Partners]] vloži dinarije v to delo. Od 2007 leta {{-|BioWare}} je kako dočerna studija {{-|[[Electronic Arts]]}}<ref>{{cite web |last=Klepek |first=Patrick |title=EA Acquires BioWare, Pandemic |url=http://www.1up.com/do/newsStory?cId=3163607|archive-url=http://arquivo.pt/wayback/20160522222845/http://www.1up.com/do/newsStory?cId=3163607|url-status=dead|archive-date=22 May 2016 |website=[[1UP.com]] |date=11 October 2007 |access-date=14 June 2009}}</ref>. 19 septembra 2012-go leta iz studije odšli {{-|Greg Zeschuk|Грег Зешук ({{Jezyky|en|Greg Zeschuk}})}} i {{-|Ray Muzyka|Реј Музика ({{Jezyky|en|Ray Muzyka}})}}<ref>{{cite web |url=http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-ray-muzyka/ |title=From Ray Muzyka |last=Muzyka |first=Ray |date=18 September 2012 |publisher=BioWare Blog |access-date=20 September 2012 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150321052304/http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-ray-muzyka/ |archive-date=21 March 2015}}</ref><ref>{{cite web |url=http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-greg-zeschuk/ |title=From Greg Zeschuk |last=Zeschuk |first=Greg |date=18 September 2012 |publisher=BioWare Blog |access-date=20 September 2012 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150321052302/http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-greg-zeschuk/ |archive-date=21 March 2015}}</ref>. 8 augusta 2014-go leta iz studije odšel [[Casey Hudson|Kejsi Hudson]]. 20 septembra 2015-go leta [[Drew Karpyshyn|Drju Karpišin]] ({{Jezyky|en|Drew Karpyshyn}}) vračaje se v studiju<ref>{{cite magazine |url=http://www.pcgamer.com/mass-effect-lead-writer-drew-karpyshyn-returns-to-bioware/ |title=Mass Effect lead writer Drew Karpyshyn returns to BioWare |first=Andy |last=Chalk |date=21 September 2015 |access-date=22 September 2015 |magazine=[[PC Gamer]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924161420/http://www.pcgamer.com/mass-effect-lead-writer-drew-karpyshyn-returns-to-bioware/ |archive-date=24 September 2015}}</ref>. 18 julija 2017-go leta Kejsi Hudson vratil se v studiju<ref>{{cite magazine |url=https://www.gameinformer.com/b/news/archive/2017/07/18/biowares-aaryn-flynn-leaves-company-casey-hudson-returns.aspx |title=BioWare's Aaryn Flynn Leaves Company, Casey Hudson Returns |first=Joe |last=Juba |magazine=[[Game Informer]] |date=18 July 2017 |access-date=19 July 2017 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170805060014/http://www.gameinformer.com/b/news/archive/2017/07/18/biowares-aaryn-flynn-leaves-company-casey-hudson-returns.aspx |archive-date=5 August 2017}}</ref>. 2 marca 2018-go leta Kejsi Hudson opet odšel iz studije. == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vnešne linky == * [https://www.bioware.com/ Oficialny sajt BioWare] [[Kategorija:BioWare]] [[Kategorija:Kompanije, ktore osnovane v 1995]] hu2qlu36vxkw7quoz6iyskgtmrc4njf 0 4705 44637 36744 2026-07-29T10:50:25Z IJzeren Jan 9 44637 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Вимоги учасників студентського голодування.jpg | thumb | Transparent s požedanjami studentov]] '''Revolucija na granitu''' ({{Jezyky|uk|Революція на граніті}}) byl protest protiv totalitarizmu, vedeny studentami v oktobru 1990 g., prěd vsim v [[Кыјев|Kyjevu]] i [[Zapadna Ukrajina|Zapadnoj Ukrajině]]. Onogda [[Ukrajina|Ukrajinska sovětska socialistična republika]] do oglašenja nezavisnosti 24 avgusta 1991 ješče byla čest [[Sovětsky sojuz|Sovětskogo sojuza]]. Demonstracija odbyla se od 2-ogo do 17-ogo oktobra 1990 g. i iměla formu [[gladovka|gladovky]]. Na transparentu, a takože v drugyh městah, demonstranti glasili pet svojih glavnyh požedanij do vlady: # Odstupjenje [[Vitalij Masol|{{-|Vitalija Masola|Віталія Масола}}]], premier-ministra Ukrajinskoj SSR. # Nove izbory vesnoju 1991 g. na osnově mnogopartijnogo ustroja. # Odobrjenje Rezolucije o nacionalizaciji vlastnostij [[Komunistična partija Sovětskogo sojuza|KPSS]] i [[Komsomol|Komsomola]] v Ukrajině. # Odrěčenje od podpisanja novogo Sojuznogo dogovora. # Repatriacija vsih gradžanov Ukrajinskoj SSR, izpolnjajučih vojennu službu vně našej republiky, v Ukrajinu. Protesty zaisto dovedli do odstupjenja premier-ministra Masola. Jegovo zvanje prějel [[Vitold Fokin]] v poslědnji denj protestov. Revolucija na granitu uvažaje se prvym velikym političnym protestom v Ukrajině, ktory susrědotočil se na Plošči Nezavisnosti ({{Jezyky|uk|Майдан Незалежності}}) v Kyjevu. Pozdnějšimi prikladami byli [[Oranževa revolucija]] v 2004 g. i [[Evromajdanska revolucija dostojnosti]] v lětah 2013–2014. [[Kategorija:Historija Ukrajiny]] g68idey36mts0vpfdkb66evdsyamgo4 0 4716 44442 44287 2026-07-28T12:22:17Z Chtabs 42 Obnovjen vnešny link 44442 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Red Heat (igra)}}{{Kompjuterna igra|žanr=Beat 'em up|razrabotniki=[[Special FX]]|izdatelji=[[Ocean Software]]|platformy=[[Amiga]], [[Amstrad CPC]], [[Atari ST]], [[Commodore 64]], [[ZX Spectrum]]|dataizdanja=[[Evropejsky Sojuz]]: 1989 leto}} '''''{{-|Red Heat}}''''' (Črveny žar) — je videoigra v žanru ''{{-|beat 'em up}}'', ktora jest osnovana na filmu [[Red Heat (film)|{{-|Red Heat}}]] 1988-go leta. Igra byla stvorjena [[Objedinjeno Kraljevstvo|britanskoju]] studijeju {{-|[[Special FX]]}}<ref>[https://www.mobygames.com/company/special-fx-software-ltd {{-|Special FX Software Ltd.}}] na {{-|MobyGames.com}}</ref> i izdana kompanijeju {{-|[[Ocean Software]]}}<ref name="ASM">{{-|Red Heat. Sinclair User. United Kingdom}}. Junij 1989. str. 12—13.</ref>. V [[Evropejsky sojuz|Evropě]] je byla izdana v 1989 letu za kompjutery {{-|[[Amiga]], [[Amstrad CPC]], [[Atari ST]], [[Commodore 64]]}} i {{-|[[ZX Spectrum]]}}<ref>{{-|Red Heat. The Games Machine. United Kingdom}}. Avgust 1989. str. 102—103.</ref><ref>{{-|Version Updates: Red Heat. The Games Machine. United Kingdom}}. Oktobr 1989. str. 87.</ref><ref>{{-|Pettersson, Johan}} (julij 1989). {{-|Red Heat. Datormagazin. No. 10. Sweden}}. str. 10.</ref><ref>{{-|Zimmermann, Bernd}} (Avgust 1989). {{-|Red Heat. Aktueller Software Markt. Germany}}. str. 39.</ref>. V 1991 lětu {{-|Red Heat}} dobyl novo izdanje za {{-|Amiga, Commodore 64}} i {{-|ZX Spectrum}}, ktoro izdalo {{-|The Hit Squad}}, podkomandoju kompanije Ocean<ref>{{-|Rand, Paul}} (oktobr 1991). {{-|C64 Bytesize. Computer and Video Games. United Kingdom}}. str. 85.</ref><ref>{{-|Rand, Paul}} (oktobr 1991). {{-|Spectrum Bytesize. Computer and Video Games. United Kingdom}}. str. 88.</ref><ref>{{-|Keating, Fiona}} (oktobr 1991). {{-|Red Heat. CU Amiga. United Kingdom}}. str. 114, 118.</ref>. == Igrova mehanika == {{-|Red Heat}} jest igra v žanru ''{{-|beat 'em up}}'', osnovana na filmu [[Red Heat (film)|{{-|Red Heat}}]]. Glavny heroj, ktorym upravjaje igrač, jest [[kapitan]] [[Moskva|moskovskoj]] [[Milicija|milicije]] Ivan Danko, ktory povinen zadržati narkobarona Viktora Rostavili. Dejanja igry idut na četyreh lokacijah-městah, počinajuči iz russkoj [[Sauna|sauny]], v ktoroj igrač povinen jest idti v ručny boj protiv neprijateljev. Poslědujuče lokacije sut boljnica-lěčiljnja, [[hotel]] i [[želěznična stancija]]. Igrač imaje s soboju oružje i ograničeny zapas-rezerv amunicije. V finalnoj lokacije igrač bojuje protiv Viktora Rostavili<ref>{{-|Patterson, Mark}} (julij 1989). {{-|Red Heat. CU Amiga-64. United Kingdom}}. str. 29.</ref><ref>{{-|Red Heat. The Games Machine. United Kingdom}}. Avgust 1989. str. 102—103.</ref><ref>{{-|Eddy, Richard; Roberts, Nick}} (junij 1989). {{-|"Red Heat". Crash. United Kingdom}}. str. 12–13, 34.</ref><ref>{{-|Barrett, Gary}} (septembr 1989). {{-|"Red Heat". ST Format. United Kingdom}}. str. 50.</ref><ref>{{-|Wilson, David}} (julij 1989). {{-|"Red Heat". Your Sinclair. United Kingdom}}. str. 23, 31.</ref><ref>{{-|"Red Heat". Zzap!64. United Kingdom}}. Septembr 1989. str. 71.</ref>. == Iztočniky == <references /> == Vněšne linky == * {{MobyGames|35945/red-heat/}} [[Kategorija:Videoigry]] [[Kategorija:Igry za Amiga]] [[Kategorija:Igry za Amstrad CPC]] [[Kategorija:Igry za Atari ST]] [[Kategorija:Igry za Commodore 64]] [[Kategorija:Igry za ZX Spectrum]] pxm9e2dprxk3u21ceh6nf2bbag4axg5 44446 44442 2026-07-28T12:35:09Z Chtabs 42 Dodan šablon MobyGames na link na kompaniju 44446 wikitext text/x-wiki {{DISPLAYTITLE:Red Heat (igra)}}{{Kompjuterna igra|žanr=Beat 'em up|razrabotniki=[[Special FX]]|izdatelji=[[Ocean Software]]|platformy=[[Amiga]], [[Amstrad CPC]], [[Atari ST]], [[Commodore 64]], [[ZX Spectrum]]|dataizdanja=[[Evropejsky Sojuz]]: 1989 leto}} '''''{{-|Red Heat}}''''' (Črveny žar) — je videoigra v žanru ''{{-|beat 'em up}}'', ktora jest osnovana na filmu [[Red Heat (film)|{{-|Red Heat}}]] 1988-go leta. Igra byla stvorjena [[Objedinjeno Kraljevstvo|britanskoju]] studijeju {{-|[[Special FX]]}}<ref>{{MobyGames kompanija|company=4474/special-fx-software-ltd|name=Special FX Software Ltd.}}</ref> i izdana kompanijeju {{-|[[Ocean Software]]}}<ref name="ASM">{{-|Red Heat. Sinclair User. United Kingdom}}. Junij 1989. str. 12—13.</ref>. V [[Evropejsky sojuz|Evropě]] je byla izdana v 1989 letu za kompjutery {{-|[[Amiga]], [[Amstrad CPC]], [[Atari ST]], [[Commodore 64]]}} i {{-|[[ZX Spectrum]]}}<ref>{{-|Red Heat. The Games Machine. United Kingdom}}. Avgust 1989. str. 102—103.</ref><ref>{{-|Version Updates: Red Heat. The Games Machine. United Kingdom}}. Oktobr 1989. str. 87.</ref><ref>{{-|Pettersson, Johan}} (julij 1989). {{-|Red Heat. Datormagazin. No. 10. Sweden}}. str. 10.</ref><ref>{{-|Zimmermann, Bernd}} (Avgust 1989). {{-|Red Heat. Aktueller Software Markt. Germany}}. str. 39.</ref>. V 1991 lětu {{-|Red Heat}} dobyl novo izdanje za {{-|Amiga, Commodore 64}} i {{-|ZX Spectrum}}, ktoro izdalo {{-|The Hit Squad}}, podkomandoju kompanije Ocean<ref>{{-|Rand, Paul}} (oktobr 1991). {{-|C64 Bytesize. Computer and Video Games. United Kingdom}}. str. 85.</ref><ref>{{-|Rand, Paul}} (oktobr 1991). {{-|Spectrum Bytesize. Computer and Video Games. United Kingdom}}. str. 88.</ref><ref>{{-|Keating, Fiona}} (oktobr 1991). {{-|Red Heat. CU Amiga. United Kingdom}}. str. 114, 118.</ref>. == Igrova mehanika == {{-|Red Heat}} jest igra v žanru ''{{-|beat 'em up}}'', osnovana na filmu [[Red Heat (film)|{{-|Red Heat}}]]. Glavny heroj, ktorym upravjaje igrač, jest [[kapitan]] [[Moskva|moskovskoj]] [[Milicija|milicije]] Ivan Danko, ktory povinen zadržati narkobarona Viktora Rostavili. Dejanja igry idut na četyreh lokacijah-městah, počinajuči iz russkoj [[Sauna|sauny]], v ktoroj igrač povinen jest idti v ručny boj protiv neprijateljev. Poslědujuče lokacije sut boljnica-lěčiljnja, [[hotel]] i [[želěznična stancija]]. Igrač imaje s soboju oružje i ograničeny zapas-rezerv amunicije. V finalnoj lokacije igrač bojuje protiv Viktora Rostavili<ref>{{-|Patterson, Mark}} (julij 1989). {{-|Red Heat. CU Amiga-64. United Kingdom}}. str. 29.</ref><ref>{{-|Red Heat. The Games Machine. United Kingdom}}. Avgust 1989. str. 102—103.</ref><ref>{{-|Eddy, Richard; Roberts, Nick}} (junij 1989). {{-|"Red Heat". Crash. United Kingdom}}. str. 12–13, 34.</ref><ref>{{-|Barrett, Gary}} (septembr 1989). {{-|"Red Heat". ST Format. United Kingdom}}. str. 50.</ref><ref>{{-|Wilson, David}} (julij 1989). {{-|"Red Heat". Your Sinclair. United Kingdom}}. str. 23, 31.</ref><ref>{{-|"Red Heat". Zzap!64. United Kingdom}}. Septembr 1989. str. 71.</ref>. == Iztočniky == <references /> == Vněšne linky == * {{MobyGames|35945/red-heat/}} [[Kategorija:Videoigry]] [[Kategorija:Igry za Amiga]] [[Kategorija:Igry za Amstrad CPC]] [[Kategorija:Igry za Atari ST]] [[Kategorija:Igry za Commodore 64]] [[Kategorija:Igry za ZX Spectrum]] hvmc0ubg4q55b7ha47btvo11vjeirn0 0 4743 44638 36749 2026-07-29T10:50:47Z IJzeren Jan 9 44638 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Aleksandr Dulitšenko.JPG | thumb | 350px | Duličenko v 2005 g.]] {{-|'''Aleksandr Dmitrijevič Duličenko''' ({{Jezyky|ru|Александр Дмитриевич Дуличенко}}|'''Александр Дмитриевич Дуличенко''' ({{Jezyky|et|Aleksandr Dulitšenko}}}}; urodženy 30 oktobra 1941 g. v selu Vysokij, [[Krasnodarsky kraj]], [[Rosijska sovětska federativna socialistična republika|RSFSR]], [[Sovětsky sojuz]] – umrl 4 marca 2026 g. v [[Tartu]], [[Estonija]])<ref>{{Cite news | url = https://www.lem.fm/vmer-aleksandr-dulichenko-pionir-karpatorusinistiky-v-oblasti-lingvistiky/ | first = Петро | last = Медвідь | title = Вмер Александр Дуліченко. Піонір карпаторусиністікы в области лінґвістікы | date = 2026-03-09 | website = lem.fm | access-date = 2026-03-09 | language = rue}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://inslav.ru/event/ushel-iz-zhizni-ad-dulichenko | title = Ушёл из жизни А. Д. Дуличенко | website = Институт славяноведения Российской академии наук (ИСл РАН) | date = 2026-03-06 | access-date = 2026-03-09}}</ref> byl sovětsky, a pozdněje estonsky jezykoznavec, znamenity specialist v oblastah teoretičnoj lingvistiky, [[slavistika|slavistiky]], [[interlingvistika|interlingvistiky]] i [[Esperanto|esperantologije]]. Byl člen Medžunarodnogo komiteta slavistov.<ref name="Vilnius">Профессору Тартуского университета Александру Дмитриевичу Дуличенко&nbsp;— 70 лет // Slavistica Vilnensis, 2011, 56 (2).&nbsp;— str. 167—169.</ref> == Žitje == Aleksandr Dmitrijevič Duličenko narodil se v selu Vysokij, v Kurganinskom rajonu [[Krasnodarsky kraj|Krasnodarskogo kraja]]. Poslě srědnjej školy, s naměrom izučati vozhodnyh jezykov i kultur, odpravil se v Ašhabad i v 1961 g. stal student v filologičnom fakultetu Turkmenskogo državnogo universiteta im. M. Gorkogo, kde dovršil studije v 1966 g. Ostal ješče deset lět v tamtoj česti Sovětskogo sojuza. V lětah 1966–1968 on rabotal učiteljem russkogo jezyka v srědnjej školě v oddaljenom karakumskom selu Kara-Vekilj v [[Turkmenistan|Turkmenskoj SSR]], potom stal asistentom v katedrě občego i rosijskogo jezykoznanja Samarkandskogo universiteta v [[Uzbekistan]]u.<ref name="Tripod">{{Cite web | url = http://rdsa.tripod.com/pisatrusij.htm | title = Русины. Малая энциклопедия | website = rdsa.tripod.com | archive-url = https://web.archive.org/web/20190408192205/https://rdsa.tripod.com/pisatrusij.htm | archive-date = 2019-04-08 | language = ru}}</ref> a poslě dvoh lět vrnul se v Kara-Vekilj na slědujuče šest lět. V tutom periodu Duličenko načel vesti korespondenciju s studentami i naučnikami v raznyh krajah i sbirati materialy o različnyh malyh slovjanskyh jezykah. Tym sposobom on takože zapoznal izvěstnogo slavista Nikity Iljiča Tolstoja, ktory stal jegovym naučnym rukovoditeljem i pobudil go, da by iz problematiky malyh jezykov učinil svojeju glavnoju naučnoju oblastju. Takto v 1974 g. Duličenko zaščitil v Institutu slovjanoznavstva i balkanistiky Akedemije Nauk SSSR v [[Moskva|Moskvě]] svoju kandidatsku disertaciju pod zaglavjem «Literaturny rusinsky jezyk Jugoslavije (skica fonetiky i morfologije)» ({{Jezyky|ru|Литературный русинский язык Югославии (очерк фонетики и морфологии)}}, posvečenu [[panonsko-rusinsky jezyk|panonsko-rusinskomu jezyku]].<ref name="Kapralj">{{Cite web | url = https://kapraly.files.wordpress.com/2010/11/dulichenkorecenzpraha.pdf | title = А. Д. Дуличенко: Письменность и литературные языки Карпатской Руси (XV-XX вв.). Вступительная статья, тексты, комментарии. Издательство В. Падяка, Ужгород, 2008, 908 с. | first = Михаил | last = Капраль | website = kapraly.wordpress.com | language = ru | pages = 1 | access-date = 2026-03-10}} (recenzija knigy)</ref> Uže v 1980 g. ona takože zaščitil svoju doktorsku disertaciju o 12 slovjanskyh mikrojezykah pod zaglavjem «Slovjanske literaturne mikrojezyky. Zapytanja formovanja i razvitja» ({{Jezyky|ru|Славянские литературные микроязыки. Вопросы формирования и развития}}).<ref name="Tripod" /> Od 1976 g. Duličenko žil v estonskom gradu [[Tartu]]. On rabotal v Tartuskom universitetu, najprvo kako starši učitelj russkogo jezyka (1976–1980), potom kako docent, a od 1982 g. kako profesor. Jegova naučna dějateljnost značno oprědělila razvitje slavistiky v Tartu v poslědnjej četvrti 20. i prvom desetilětju 21. stolětja. On igral ključnu rolju pri osnovanju katedry slovjanskoj filologije v 1992 g. i stal jejnym šefom.<ref>{{Cite journal | last = Никитин | first = Олег Викторович | title = Международная конференция «200 лет русско-славянской филологии в Тарту». 10—12 октября 2002 года | url = http://russianedu.eir.ru/archive/2003/1_(183)/5307_%CC%E5%E6%E4%F3%ED%E0%F0%EE%E4%ED%E0%FF_%EA%EE%ED%F4%E5%F0%E5%ED%F6%E8%FF_%EB%E5%F2_%F0%F3%F1%F1%EA%EE%F1%EB%E0%E2%FF%ED%F1%EA%EE%E9_%F4%E8%EB%EE%EB%EE%E3%E8%E8_%E2_%D2%E0%F0%F2%F3/stat2003-1-5307.pdf | journal = Русский язык за рубежом | year = 2003 | issue = 1 | archive-date = 2015-02-05 | archive-url = https://web.archive.org/web/20150205185548/http://russianedu.eir.ru/archive/2003/1_(183)/5307_%CC%E5%E6%E4%F3%ED%E0%F0%EE%E4%ED%E0%FF_%EA%EE%ED%F4%E5%F0%E5%ED%F6%E8%FF_%EB%E5%F2_%F0%F3%F1%F1%EA%EE%F1%EB%E0%E2%FF%ED%F1%EA%EE%E9_%F4%E8%EB%EE%EB%EE%E3%E8%E8_%E2_%D2%E0%F0%F2%F3/stat2003-1-5307.pdf | format = PDF | language = ru | page = 125}}</ref> Od 2010 g. Duličenko byl profesor-emeritus. == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{DEFAULTSORT:Duličenko, Aleksandr}} [[Kategorija:Rusi]] [[Kategorija:Jezykoznavci]] [[Kategorija:Esperantisti]] [[Kategorija:Medžuslovjansky]] o48j3g3ifc98npqagbsiki49tx0i9yj 0 4896 44513 30774 2026-07-28T22:35:44Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Georg Viljheljm Fridrih Hegel]] na [[Georg Wilhelm Friedrich Hegel]] 44513 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Georg Wilhelm Friedrich Hegel]] tolta45prdqklwwcw457rrebt02csey 0 4897 44526 30789 2026-07-28T22:38:56Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Гетманшчина]] na [[Хетманшчина]] 44526 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Хетманшчина]] thgemcqdyrzh1yateck7vxomu44ze8i 0 4938 44515 31894 2026-07-28T22:36:09Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Lingva-franka-nova]] na [[Lingua franca nova]] 44515 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Lingua franca nova]] 0o14ijm84yv8e2s75f66344ti1frsns 0 4943 44518 32028 2026-07-28T22:36:55Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Marija Sklodovska-Kurji]] na [[Maria Skłodowska-Curie]] 44518 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Maria Skłodowska-Curie]] 3xp3b0fla6ho6dj99rczs244w1rszpp 0 4972 44514 32605 2026-07-28T22:35:55Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Interlingve]] na [[Interlingue]] 44514 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Interlingue]] 6creeogl1smhrlpsaitsl2jhykle517 0 5015 44527 33944 2026-07-28T22:39:23Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Тодор Живков]] na [[Todor Živkov]] 44527 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Todor Živkov]] j42rbxgstbj1ji5fsuggb5q0jnd5udn 0 5020 44500 34046 2026-07-28T21:01:38Z IJzeren Jan 9 44500 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjansky]] 5qdn8nvpfskt09t4berzooqzp3u6kd4 0 5029 44525 34388 2026-07-28T22:38:43Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Валдемар Росенбергер]] na [[Владимир Розенбергер]] 44525 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Владимир Розенбергер]] ejz8nfsvucj54vu7x8ngtyuymzvlcpq 0 5030 44516 34160 2026-07-28T22:36:21Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Madjarija]] na [[Vugrija]] 44516 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Vugrija]] 0iljvnrbqzjb5xly0hwq7uflzhb0zvp 0 5032 44571 34215 2026-07-28T23:23:11Z IJzeren Jan 9 Udaljeno prěnapravjenje na [[Sbornik:Glavna stranica]] 44571 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [https://isv.miraheze.org/wiki/Sbornik:Glavna_stranica] 4ed39fttecxs9g8rhgsc5r9gf5aet4v 44572 44571 2026-07-28T23:38:42Z IJzeren Jan 9 44572 wikitext text/x-wiki '''Vikisbornik''' je [[viki]], ktora sodrživaje kolekciju ok. 200 originalnyh i prěvedenyh tekstov, poem i memov na [[medžuslovjansky jezyk|medžuslovjanskom jezyku]]. Založil ju v 2016 g. [[Michał Swat]]. Prvopočetno Vikisbornik nahodil se na domenu {{-|''medzuslovjanski-vikisbornik-interslavic.wikia.com''}}, ale v maju 2018 g. byl prěneseny na domen ''{{-|miraheze.org}}'', kde stal razděl [[Medžuviki]], na bazě ktoroj v 2026 g. povstala [[Medžuslovjanska Vikipedija]]. == Vněšnji link == * [https://isv.miraheze.org/wiki/Sbornik:Glavna_stranica Vikisbornik] [[Kategorija:Medžuslovjansky]] o5s8hl2h9pcwec0kt2q41fk5i0hs8v8 0 5040 44569 34375 2026-07-28T23:17:52Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Veža Vordenklif]] na [[Věža Wardenclyffe]] 44569 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Věža Wardenclyffe]] 0xnret8yx5uepuv6f3fcdok2xsbmy5w 0 5043 44521 34639 2026-07-28T22:37:41Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Paradoks čajnogo lista]] na [[Парадокс чајного листа]] 44521 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Парадокс чајного листа]] pacbrdwtskucnd9t5oxldxjzk40m25v 0 5059 44508 36801 2026-07-28T22:33:59Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Avstro-Madjarija]] na [[Avstro-Vugrija]] 44508 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Avstro-Vugrija]] n8zqyxcu273g6ylzdhruja58dmt3oxu 0 5092 44570 37337 2026-07-28T23:19:11Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Vojcěh Jaruzeljski]] na [[Wojciech Jaruzelski]] 44570 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Wojciech Jaruzelski]] 090lhk3fsvclcc4g2l1u02bytree0kg 0 5095 44512 37359 2026-07-28T22:35:31Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Georg Viljheljm Fridrih Hegel]] na [[Georg Wilhelm Friedrich Hegel]] 44512 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Georg Wilhelm Friedrich Hegel]] tolta45prdqklwwcw457rrebt02csey 0 5097 44510 37400 2026-07-28T22:34:35Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Džejn Adams]] na [[Jane Addams]] 44510 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Jane Addams]] eq172gbrlny5b8vo012jl86gec5p9xw 0 5101 44509 37479 2026-07-28T22:34:20Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Druga světova vojna]] na [[Vtora světova vojna]] 44509 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Vtora světova vojna]] ovt4h3xp4joypk1tjnqpi26n8clhxx8 0 5117 44519 37914 2026-07-28T22:37:09Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Moldova]] na [[Moldavija]] 44519 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Moldavija]] 2ixajjyc8ir99ram41ifyak7tte72u1 0 5123 44533 38114 2026-07-28T22:43:06Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Столп (архитектура)]] na [[Stolp (arhitektura)]] 44533 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Stolp (arhitektura)]] qjamm61tr8bbladu6qnpr75yy5uu6c8 0 5144 44534 38505 2026-07-28T22:43:31Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Столп (архитектура)]] na [[Stolp (arhitektura)]] 44534 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Stolp (arhitektura)]] qjamm61tr8bbladu6qnpr75yy5uu6c8 0 5148 44524 38758 2026-07-28T22:38:23Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Umětny jezyk]] na [[Umětne jezyky]] 44524 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Umětne jezyky]] tro9q1z9zcwbq4ftx7vrx655h5uj2n1 0 5154 44520 38845 2026-07-28T22:37:28Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Paradoks čajnogo lista]] na [[Парадокс чајного листа]] 44520 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Парадокс чајного листа]] pacbrdwtskucnd9t5oxldxjzk40m25v 2 5201 44448 44033 2026-07-28T12:51:45Z Vogand 557 44448 wikitext text/x-wiki Dnes jest {{CURRENTDAY}} {{CURRENTMONTHNAME}} {{CURRENTYEAR}}, vrěme jest {{LOCALTIME}} a medžuslovjanska Wikipedia ima {{NUMBEROFARTICLES:R}} član{{#ifeq:{{NUMBEROFARTICLES:R}}|1|ok|{{#ifexpr:{{NUMBEROFARTICLES:R}}>=2 and {{NUMBEROFARTICLES:R}}<=4|ky|kov}}}} i {{NUMBEROFUSERS:R}} koristnik{{#ifeq:{{NUMBEROFUSERS:R}}|1|a|ov}}{{#ifeq:{{NUMBEROFADMINS:R}}|0|, medžu ktorymi nema administratorov|{{#ifeq:{{NUMBEROFADMINS:R}}|{{NUMBEROFUSERS:R}}|{{#ifeq:{{NUMBEROFUSERS:R}}|1|i on jest administrator|i vsi sut administratori}}|, {{NUMBEROFADMINS:R}} iz ktoryh ({{#expr:{{NUMBEROFADMINS:R}}/{{NUMBEROFUSERS:R}}*100 round 2}}%) {{#ifeq:{{NUMBEROFADMINS:R}}|1|jest administrator|sut administratori}}}}}}. dlnxiztyo7b7puslek3slsycrbwr7t7 44451 44448 2026-07-28T12:57:08Z Vogand 557 44451 wikitext text/x-wiki Dnes jest {{CURRENTDAY}} {{CURRENTMONTHNAME}} {{CURRENTYEAR}}, vrěme jest {{LOCALTIME}} a medžuslovjanska Vikipedija ima {{NUMBEROFARTICLES:R}} član{{#ifeq:{{NUMBEROFARTICLES:R}}|1|ok|{{#ifexpr:{{NUMBEROFARTICLES:R}}>=2 and {{NUMBEROFARTICLES:R}}<=4|ky|kov}}}} i {{NUMBEROFUSERS:R}} koristnik{{#ifeq:{{NUMBEROFUSERS:R}}|1|a|ov}}{{#ifeq:{{NUMBEROFADMINS:R}}|0|, medžu ktorymi nema administratorov|{{#ifeq:{{NUMBEROFADMINS:R}}|{{NUMBEROFUSERS:R}}|{{#ifeq:{{NUMBEROFUSERS:R}}|1|i on jest administrator|i vsi sut administratori}}|, {{NUMBEROFADMINS:R}} iz ktoryh ({{#expr:{{NUMBEROFADMINS:R}}/{{NUMBEROFUSERS:R}}*100 round 2}}%) {{#ifeq:{{NUMBEROFADMINS:R}}|1|jest administrator|sut administratori}}}}}}. ow5kd09dah5ecoua8lmygor4gthaadh 4 5271 44528 39592 2026-07-28T22:39:42Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Vikipedija:Kavarnja]] na [[Vikipedija:Krčma]] 44528 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Vikipedija:Krčma]] pp1o11lbxco7vztcimg49c7m8cps2dz 4 5275 44475 44254 2026-07-28T17:23:08Z Ilja isv 10 /* Priklady */ 44475 wikitext text/x-wiki Jestli ne jeste soglasni s někojim pravilom abo něčijim dějan‌jem v Vikipediji, vsegda jest rekomendovano pogovoriti o tom na stranici besědy. Ne jest dobro postupati takože s cěljem dokazati, že protivnik se myli. == Priklady == Jestli někto prědloži, že Vikipedija stane demokratičnoju občinoju, kde vse rěšaje se prěz večinstvo glasov: * '''zauvažite''', že ktorykoli koristnik može iztvoriti mnogo pritvornyh kont i glasovati na každom; * '''ne iztvarjajte''' mnogo pritvornyh kont, da byste pokazali, že vy imate pravdu. Jestli někto iztvori članok o temě, ktoru ne uvažajete zajmlivoju, a občina se ne soglasi: * '''izrazite''' svoje mněn‌je na stranici za oddaljen‌je članka; * '''ne iztvarjajte''' velje glupějši članok, da byste go našli srěd stranic do oddaljen‌ja. Jestli někto stavi vaš članok v spisok do oddaljen‌ja, a vy mnite, že jest sotky velje goršyh člankov, o ktoryh nikto ne narěka: * '''izrazite''' na stranici za oddaljen‌je članka svoje mněn‌je s dovodami i žrlami; * '''ne stavite''' sotky inyh člankov v spisok do oddaljen‌ja da byste spasli svoj. Jestli članok, ktory jeste postavili v spisok do oddaljen‌ja, ne jest oddaljen: * '''pomyslite''' ob uměstnosti svojego prědložen‌ja; * '''ne stavite''' toj članok v spisok člankov so zvězdoju. Jestli vy hčete izměniti nastoječe pravilo: * '''pogovorite''' o tom na stranici besědy abo v [[Vikipedija:Krčma|Krčmě]] i počekajte soglašen‌je občiny; * '''ne usilujte''' pravilo. da byste dokazali, že ono može byti opasno. Jestli vy mnite, že imennik abo pridavnik v članku jest potrěbno zaměniti: * '''objasnite''', že upotrěbjeno slovo ne jest oboravno; * '''ne vlagajte''' to slovo v ine članky, da byste dokazali svoju pravdu. == Gluposti == Ne pišite v člankah gluposti, da byste uviděli, kako bystro občina jih najde. {{Alphabet}} [[Kategorija:Pravila Vikipedije]] g2dhwc642uaqqyx0c3k9q0e3cqnq09m 12 5310 44472 44368 2026-07-28T16:21:14Z IJzeren Jan 9 /* How to find them */ 44472 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «Iskanje» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati vo vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija [[Special:AllPages|Vse stranice]], ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «linky napravjajuče ovde» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. [[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]] izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na [[Slovjanske jezyky]]. Tute orudja sut očevidno mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v [[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. [[:Kategorija:Ljudi]], na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: [[:Kategorija:Naučniki]], [[:Kategorija:Politiki]], [[:Kategorija:Pisatelji]] i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju [[:Kategorija:Rosija]], ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije [[:Kategorija:Državy v Evropě]], ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: [[:Kategorija:Državy]] i [[:Kategorija:Evropa]]. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === How to use them === Adding an article to a category is simple: at the bottom of the article, you place the following text: :<tt>'''<nowiki>[[Kategorija:NAME]]</nowiki>'''</tt> substituting "NAME" with the name of the category to which you want to add it. You can add an article to as many categories as you want. After saving, you will see the text "Kategorije: xxx, xxx, xxx" at the bottom of the page. By clicking on one of them, you can see that your article has been added there, and also which other articles belong to that category. Basically, you can place this text anywhere in the article. It is, however, good practice to place it somewhere where it can be found easily, preferably at the bottom. Within a category, all articles are listed alphabetically. If you want to place your article elsewhere in the alphabetical order, you can do so very simply by adding a pipe, '''|''', after the syntax above, followed by your preferred place in the alphabetisation. This feature is particularly useful in the case of names: the titles of articles about persons usually begin with their first name, followed by their the surname, but you would probably rather alphabetise the category on surname rather than first name. For example, in the article about [[Matija Majar-Ziljski]], the syntax :<tt>'''<nowiki>[[Kategorija:Jezykotvoritelji|Majar-Ziljski]]</nowiki>'''</tt> will place it in [[:Category:Jezykotvoritelji]] as if the title of the article were just "Majar-Ziljski". If you want to refer to a category without actually adding the page you are working on to it (for example, on talk pages), use a "''':'''" before the word "category": '''<nowiki>[[:Category:NAME]]</nowiki>'''. That way you create a normal link to a category. The syntax '''<nowiki>[[:Category:Životne]]</nowiki>''' shows up in the text as '''[[:Category:Životne]]'''. === How to create them === If you have added an article to a category that does not exist yet, you will see a red link appearing in the categories section at the bottom of the page. You can edit a category like any normal article. It's recommendable (but not imperative) that you give a very short description of the category. You can also add them to another category in the same way as in articles. Don't use category space to convey information that would rather belong in an article. You can also create a category by simply typing '''http://isv.wikinet.org/wiki/Category:NAME''' in the address line. Since, however, there is not the slightest need for empty categories, this method has to be strongly advised against. In general, try to use one of the existing categories (the easiest way to find them is the [[Special:CategoryTree|Categories tree]]). You can create a new one if you feel there are a significant number of articles that would qualify for inclusion, or at least if you expect there will be in the near future. Categories of only one or two items make things only needlessly complicated! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. fj3notevegbsqjyajgkl4ppdvqzr0wr 44477 44472 2026-07-28T17:48:08Z IJzeren Jan 9 /* How to use them */ 44477 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «Iskanje» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati vo vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija [[Special:AllPages|Vse stranice]], ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «linky napravjajuče ovde» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. [[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]] izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na [[Slovjanske jezyky]]. Tute orudja sut očevidno mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v [[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. [[:Kategorija:Ljudi]], na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: [[:Kategorija:Naučniki]], [[:Kategorija:Politiki]], [[:Kategorija:Pisatelji]] i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju [[:Kategorija:Rosija]], ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije [[:Kategorija:Državy v Evropě]], ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: [[:Kategorija:Državy]] i [[:Kategorija:Evropa]]. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: :<kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt>NAME</tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> substituting "NAME" with the name of the category to which you want to add it. You can add an article to as many categories as you want. After saving, you will see the text "Kategorije: xxx, xxx, xxx" at the bottom of the page. By clicking on one of them, you can see that your article has been added there, and also which other articles belong to that category. Basically, you can place this text anywhere in the article. It is, however, good practice to place it somewhere where it can be found easily, preferably at the bottom. Within a category, all articles are listed alphabetically. If you want to place your article elsewhere in the alphabetical order, you can do so very simply by adding a pipe, '''|''', after the syntax above, followed by your preferred place in the alphabetisation. This feature is particularly useful in the case of names: the titles of articles about persons usually begin with their first name, followed by their the surname, but you would probably rather alphabetise the category on surname rather than first name. For example, in the article about [[Matija Majar-Ziljski]], the syntax :<tt>'''<nowiki>[[Kategorija:Jezykotvoritelji|Majar-Ziljski]]</nowiki>'''</tt> will place it in [[:Category:Jezykotvoritelji]] as if the title of the article were just "Majar-Ziljski". If you want to refer to a category without actually adding the page you are working on to it (for example, on talk pages), use a "''':'''" before the word "category": '''<nowiki>[[:Category:NAME]]</nowiki>'''. That way you create a normal link to a category. The syntax '''<nowiki>[[:Category:Životne]]</nowiki>''' shows up in the text as '''[[:Category:Životne]]'''. === How to create them === If you have added an article to a category that does not exist yet, you will see a red link appearing in the categories section at the bottom of the page. You can edit a category like any normal article. It's recommendable (but not imperative) that you give a very short description of the category. You can also add them to another category in the same way as in articles. Don't use category space to convey information that would rather belong in an article. You can also create a category by simply typing '''http://isv.wikinet.org/wiki/Category:NAME''' in the address line. Since, however, there is not the slightest need for empty categories, this method has to be strongly advised against. In general, try to use one of the existing categories (the easiest way to find them is the [[Special:CategoryTree|Categories tree]]). You can create a new one if you feel there are a significant number of articles that would qualify for inclusion, or at least if you expect there will be in the near future. Categories of only one or two items make things only needlessly complicated! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. ee19p6f1nrsj0ondwihezzv4qx9354w 44479 44477 2026-07-28T18:24:55Z IJzeren Jan 9 /* Kako je koristati */ 44479 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «Iskanje» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati vo vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija [[Special:AllPages|Vse stranice]], ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «linky napravjajuče ovde» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. [[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]] izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na [[Slovjanske jezyky]]. Tute orudja sut očevidno mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v [[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. [[:Kategorija:Ljudi]], na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: [[:Kategorija:Naučniki]], [[:Kategorija:Politiki]], [[:Kategorija:Pisatelji]] i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju [[:Kategorija:Rosija]], ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije [[:Kategorija:Državy v Evropě]], ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: [[:Kategorija:Državy]] i [[:Kategorija:Evropa]]. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki></kbd>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki><kbd>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo ''Tesla, Nikola''. Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<nowiki>[[:Category:NAME]]</nowiki>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<nowiki>[[:Category:Životne]]</nowiki>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''[[:Category:Životne]]'''. === How to create them === If you have added an article to a category that does not exist yet, you will see a red link appearing in the categories section at the bottom of the page. You can edit a category like any normal article. It's recommendable (but not imperative) that you give a very short description of the category. You can also add them to another category in the same way as in articles. Don't use category space to convey information that would rather belong in an article. You can also create a category by simply typing '''http://isv.wikinet.org/wiki/Category:NAME''' in the address line. Since, however, there is not the slightest need for empty categories, this method has to be strongly advised against. In general, try to use one of the existing categories (the easiest way to find them is the [[Special:CategoryTree|Categories tree]]). You can create a new one if you feel there are a significant number of articles that would qualify for inclusion, or at least if you expect there will be in the near future. Categories of only one or two items make things only needlessly complicated! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. 1g216kwrbry86xr6hqvzvuz20lu7739 44480 44479 2026-07-28T18:41:07Z IJzeren Jan 9 /* Začto kategorije? */ 44480 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. [[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]] izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na [[Slovjanske jezyky]]). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v [[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. [[:Kategorija:Ljudi]], na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: [[:Kategorija:Naučniki]], [[:Kategorija:Politiki]], [[:Kategorija:Pisatelji]] i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju [[:Kategorija:Rosija]], ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije [[:Kategorija:Državy v Evropě]], ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: [[:Kategorija:Državy]] i [[:Kategorija:Evropa]]. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki></kbd>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki><kbd>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo ''Tesla, Nikola''. Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<nowiki>[[:Category:NAME]]</nowiki>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<nowiki>[[:Category:Životne]]</nowiki>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''[[:Category:Životne]]'''. === How to create them === If you have added an article to a category that does not exist yet, you will see a red link appearing in the categories section at the bottom of the page. You can edit a category like any normal article. It's recommendable (but not imperative) that you give a very short description of the category. You can also add them to another category in the same way as in articles. Don't use category space to convey information that would rather belong in an article. You can also create a category by simply typing '''http://isv.wikinet.org/wiki/Category:NAME''' in the address line. Since, however, there is not the slightest need for empty categories, this method has to be strongly advised against. In general, try to use one of the existing categories (the easiest way to find them is the [[Special:CategoryTree|Categories tree]]). You can create a new one if you feel there are a significant number of articles that would qualify for inclusion, or at least if you expect there will be in the near future. Categories of only one or two items make things only needlessly complicated! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. opd26k39apeyc41zr3z1obf7wjg97t2 44481 44480 2026-07-28T18:42:36Z IJzeren Jan 9 /* Začto kategorije? */ 44481 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na [[Slovjanske jezyky]]). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v [[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. [[:Kategorija:Ljudi]], na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: [[:Kategorija:Naučniki]], [[:Kategorija:Politiki]], [[:Kategorija:Pisatelji]] i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju [[:Kategorija:Rosija]], ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije [[:Kategorija:Državy v Evropě]], ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: [[:Kategorija:Državy]] i [[:Kategorija:Evropa]]. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki></kbd>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki><kbd>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo ''Tesla, Nikola''. Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<nowiki>[[:Category:NAME]]</nowiki>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<nowiki>[[:Category:Životne]]</nowiki>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''[[:Category:Životne]]'''. === How to create them === If you have added an article to a category that does not exist yet, you will see a red link appearing in the categories section at the bottom of the page. You can edit a category like any normal article. It's recommendable (but not imperative) that you give a very short description of the category. You can also add them to another category in the same way as in articles. Don't use category space to convey information that would rather belong in an article. You can also create a category by simply typing '''http://isv.wikinet.org/wiki/Category:NAME''' in the address line. Since, however, there is not the slightest need for empty categories, this method has to be strongly advised against. In general, try to use one of the existing categories (the easiest way to find them is the [[Special:CategoryTree|Categories tree]]). You can create a new one if you feel there are a significant number of articles that would qualify for inclusion, or at least if you expect there will be in the near future. Categories of only one or two items make things only needlessly complicated! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. gtqlqqs8nze7odgqra17t6ry3n7njbu 44482 44481 2026-07-28T18:43:05Z IJzeren Jan 9 /* Začto kategorije? */ 44482 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v [[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. [[:Kategorija:Ljudi]], na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: [[:Kategorija:Naučniki]], [[:Kategorija:Politiki]], [[:Kategorija:Pisatelji]] i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju [[:Kategorija:Rosija]], ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije [[:Kategorija:Državy v Evropě]], ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: [[:Kategorija:Državy]] i [[:Kategorija:Evropa]]. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki></kbd>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki><kbd>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo ''Tesla, Nikola''. Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<nowiki>[[:Category:NAME]]</nowiki>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<nowiki>[[:Category:Životne]]</nowiki>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''[[:Category:Životne]]'''. === How to create them === If you have added an article to a category that does not exist yet, you will see a red link appearing in the categories section at the bottom of the page. You can edit a category like any normal article. It's recommendable (but not imperative) that you give a very short description of the category. You can also add them to another category in the same way as in articles. Don't use category space to convey information that would rather belong in an article. You can also create a category by simply typing '''http://isv.wikinet.org/wiki/Category:NAME''' in the address line. Since, however, there is not the slightest need for empty categories, this method has to be strongly advised against. In general, try to use one of the existing categories (the easiest way to find them is the [[Special:CategoryTree|Categories tree]]). You can create a new one if you feel there are a significant number of articles that would qualify for inclusion, or at least if you expect there will be in the near future. Categories of only one or two items make things only needlessly complicated! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. gxrzbco8zdr7x8imlh34innrtlcflql 44483 44482 2026-07-28T18:44:54Z IJzeren Jan 9 /* Čim one sut */ 44483 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: <tt>[[:Kategorija:Geografija]]</tt> i <tt>[[:Kategorija:Ljudi]]</tt>. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|jednoj glavnoj kategoriji]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. [[:Kategorija:Ljudi]], na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: [[:Kategorija:Naučniki]], [[:Kategorija:Politiki]], [[:Kategorija:Pisatelji]] i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju [[:Kategorija:Rosija]], ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije [[:Kategorija:Državy v Evropě]], ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: [[:Kategorija:Državy]] i [[:Kategorija:Evropa]]. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki></kbd>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki><kbd>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo ''Tesla, Nikola''. Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<nowiki>[[:Category:NAME]]</nowiki>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<nowiki>[[:Category:Životne]]</nowiki>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''[[:Category:Životne]]'''. === How to create them === If you have added an article to a category that does not exist yet, you will see a red link appearing in the categories section at the bottom of the page. You can edit a category like any normal article. It's recommendable (but not imperative) that you give a very short description of the category. You can also add them to another category in the same way as in articles. Don't use category space to convey information that would rather belong in an article. You can also create a category by simply typing '''http://isv.wikinet.org/wiki/Category:NAME''' in the address line. Since, however, there is not the slightest need for empty categories, this method has to be strongly advised against. In general, try to use one of the existing categories (the easiest way to find them is the [[Special:CategoryTree|Categories tree]]). You can create a new one if you feel there are a significant number of articles that would qualify for inclusion, or at least if you expect there will be in the near future. Categories of only one or two items make things only needlessly complicated! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. 4yc57u0m9jn0usu266s5u1sd79yg7wh 44484 44483 2026-07-28T18:45:38Z IJzeren Jan 9 /* Čim one sut */ 44484 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|jednoj glavnoj kategoriji]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. [[:Kategorija:Ljudi]], na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: [[:Kategorija:Naučniki]], [[:Kategorija:Politiki]], [[:Kategorija:Pisatelji]] i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju [[:Kategorija:Rosija]], ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije [[:Kategorija:Državy v Evropě]], ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: [[:Kategorija:Državy]] i [[:Kategorija:Evropa]]. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki></kbd>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki><kbd>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo ''Tesla, Nikola''. Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<nowiki>[[:Category:NAME]]</nowiki>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<nowiki>[[:Category:Životne]]</nowiki>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''[[:Category:Životne]]'''. === How to create them === If you have added an article to a category that does not exist yet, you will see a red link appearing in the categories section at the bottom of the page. You can edit a category like any normal article. It's recommendable (but not imperative) that you give a very short description of the category. You can also add them to another category in the same way as in articles. Don't use category space to convey information that would rather belong in an article. You can also create a category by simply typing '''http://isv.wikinet.org/wiki/Category:NAME''' in the address line. Since, however, there is not the slightest need for empty categories, this method has to be strongly advised against. In general, try to use one of the existing categories (the easiest way to find them is the [[Special:CategoryTree|Categories tree]]). You can create a new one if you feel there are a significant number of articles that would qualify for inclusion, or at least if you expect there will be in the near future. Categories of only one or two items make things only needlessly complicated! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. o9cf2neqwb02lq5z1rqr66jp1kxl5uv 44485 44484 2026-07-28T18:46:08Z IJzeren Jan 9 /* Čim one sut */ 44485 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|једној главној категорији]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. [[:Kategorija:Ljudi]], na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: [[:Kategorija:Naučniki]], [[:Kategorija:Politiki]], [[:Kategorija:Pisatelji]] i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju [[:Kategorija:Rosija]], ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije [[:Kategorija:Državy v Evropě]], ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: [[:Kategorija:Državy]] i [[:Kategorija:Evropa]]. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki></kbd>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki><kbd>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo ''Tesla, Nikola''. Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<nowiki>[[:Category:NAME]]</nowiki>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<nowiki>[[:Category:Životne]]</nowiki>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''[[:Category:Životne]]'''. === How to create them === If you have added an article to a category that does not exist yet, you will see a red link appearing in the categories section at the bottom of the page. You can edit a category like any normal article. It's recommendable (but not imperative) that you give a very short description of the category. You can also add them to another category in the same way as in articles. Don't use category space to convey information that would rather belong in an article. You can also create a category by simply typing '''http://isv.wikinet.org/wiki/Category:NAME''' in the address line. Since, however, there is not the slightest need for empty categories, this method has to be strongly advised against. In general, try to use one of the existing categories (the easiest way to find them is the [[Special:CategoryTree|Categories tree]]). You can create a new one if you feel there are a significant number of articles that would qualify for inclusion, or at least if you expect there will be in the near future. Categories of only one or two items make things only needlessly complicated! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. tdaq9od2i1ka46i8nu3231ysfdtpgj9 44490 44485 2026-07-28T18:53:27Z IJzeren Jan 9 /* Podkategorije */ 44490 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|једној главној категорији]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. {{-|[[:Kategorija:Ljudi]]|[[:Kategorija:Људи]]}}, na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: {{-|[[:Kategorija:Naučniki]]|[[:Kategorija:Научники]]}}, {{-|[[:Kategorija:Politiki]]|[[:Kategorija:Политики]]}}, {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}} i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju {{-|[[:Kategorija:Rosija]]|[[:Kategorija:Росија]]}}, ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}, ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki></kbd>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <kbd><nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki><kbd>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo ''Tesla, Nikola''. Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<nowiki>[[:Category:NAME]]</nowiki>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<nowiki>[[:Category:Životne]]</nowiki>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''[[:Category:Životne]]'''. === How to create them === If you have added an article to a category that does not exist yet, you will see a red link appearing in the categories section at the bottom of the page. You can edit a category like any normal article. It's recommendable (but not imperative) that you give a very short description of the category. You can also add them to another category in the same way as in articles. Don't use category space to convey information that would rather belong in an article. You can also create a category by simply typing '''http://isv.wikinet.org/wiki/Category:NAME''' in the address line. Since, however, there is not the slightest need for empty categories, this method has to be strongly advised against. In general, try to use one of the existing categories (the easiest way to find them is the [[Special:CategoryTree|Categories tree]]). You can create a new one if you feel there are a significant number of articles that would qualify for inclusion, or at least if you expect there will be in the near future. Categories of only one or two items make things only needlessly complicated! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. soy6kvaj5gy4dn1ieltydj4f1b8hxhi 44492 44490 2026-07-28T18:59:38Z IJzeren Jan 9 /* Kako je koristati */ 44492 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|једној главној категорији]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. {{-|[[:Kategorija:Ljudi]]|[[:Kategorija:Људи]]}}, na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: {{-|[[:Kategorija:Naučniki]]|[[:Kategorija:Научники]]}}, {{-|[[:Kategorija:Politiki]]|[[:Kategorija:Политики]]}}, {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}} i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju {{-|[[:Kategorija:Rosija]]|[[:Kategorija:Росија]]}}, ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}, ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki>|{{-|<nowiki>[[Kategorija:Научники]]</nowiki></tt>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Тесла, Никола]]</nowiki>}}</tt>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo «Tesla, Nikola». Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:<nazva>]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:<назва>]]</nowiki>}}</tt>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:Životne]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:Животне]]</nowiki>}}</tt>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''<tt>{{-|[[:Kategorija:Životne]]|[[:Kategorija:Животне]]}}'''. === How to create them === If you have added an article to a category that does not exist yet, you will see a red link appearing in the categories section at the bottom of the page. You can edit a category like any normal article. It's recommendable (but not imperative) that you give a very short description of the category. You can also add them to another category in the same way as in articles. Don't use category space to convey information that would rather belong in an article. You can also create a category by simply typing '''http://isv.wikinet.org/wiki/Category:NAME''' in the address line. Since, however, there is not the slightest need for empty categories, this method has to be strongly advised against. In general, try to use one of the existing categories (the easiest way to find them is the [[Special:CategoryTree|Categories tree]]). You can create a new one if you feel there are a significant number of articles that would qualify for inclusion, or at least if you expect there will be in the near future. Categories of only one or two items make things only needlessly complicated! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. 4d54f0bc4j70pjeun2xyow11hi5rr4t 44493 44492 2026-07-28T19:00:03Z IJzeren Jan 9 /* Kako je koristati */ 44493 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|једној главној категорији]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. {{-|[[:Kategorija:Ljudi]]|[[:Kategorija:Људи]]}}, na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: {{-|[[:Kategorija:Naučniki]]|[[:Kategorija:Научники]]}}, {{-|[[:Kategorija:Politiki]]|[[:Kategorija:Политики]]}}, {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}} i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju {{-|[[:Kategorija:Rosija]]|[[:Kategorija:Росија]]}}, ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}, ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki>|{{-|<nowiki>[[Kategorija:Научники]]</nowiki></tt>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Тесла, Никола]]</nowiki>}}</tt>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo «Tesla, Nikola». Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:<nazva>]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:<назва>]]</nowiki>}}</tt>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:Životne]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:Животне]]</nowiki>}}</tt>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''{{-|[[:Kategorija:Životne]]|[[:Kategorija:Животне]]}}'''. === How to create them === If you have added an article to a category that does not exist yet, you will see a red link appearing in the categories section at the bottom of the page. You can edit a category like any normal article. It's recommendable (but not imperative) that you give a very short description of the category. You can also add them to another category in the same way as in articles. Don't use category space to convey information that would rather belong in an article. You can also create a category by simply typing '''http://isv.wikinet.org/wiki/Category:NAME''' in the address line. Since, however, there is not the slightest need for empty categories, this method has to be strongly advised against. In general, try to use one of the existing categories (the easiest way to find them is the [[Special:CategoryTree|Categories tree]]). You can create a new one if you feel there are a significant number of articles that would qualify for inclusion, or at least if you expect there will be in the near future. Categories of only one or two items make things only needlessly complicated! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. dw6k67vb2tm4nfkp6jxs7h8rexhaxha 44494 44493 2026-07-28T19:00:41Z IJzeren Jan 9 /* Kako je koristati */ 44494 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|једној главној категорији]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. {{-|[[:Kategorija:Ljudi]]|[[:Kategorija:Људи]]}}, na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: {{-|[[:Kategorija:Naučniki]]|[[:Kategorija:Научники]]}}, {{-|[[:Kategorija:Politiki]]|[[:Kategorija:Политики]]}}, {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}} i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju {{-|[[:Kategorija:Rosija]]|[[:Kategorija:Росија]]}}, ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}, ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Научники]]</nowiki></tt>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Тесла, Никола]]</nowiki>}}</tt>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo «Tesla, Nikola». Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:<nazva>]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:<назва>]]</nowiki>}}</tt>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:Životne]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:Животне]]</nowiki>}}</tt>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''{{-|[[:Kategorija:Životne]]|[[:Kategorija:Животне]]}}'''. === How to create them === If you have added an article to a category that does not exist yet, you will see a red link appearing in the categories section at the bottom of the page. You can edit a category like any normal article. It's recommendable (but not imperative) that you give a very short description of the category. You can also add them to another category in the same way as in articles. Don't use category space to convey information that would rather belong in an article. You can also create a category by simply typing '''http://isv.wikinet.org/wiki/Category:NAME''' in the address line. Since, however, there is not the slightest need for empty categories, this method has to be strongly advised against. In general, try to use one of the existing categories (the easiest way to find them is the [[Special:CategoryTree|Categories tree]]). You can create a new one if you feel there are a significant number of articles that would qualify for inclusion, or at least if you expect there will be in the near future. Categories of only one or two items make things only needlessly complicated! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. k00pme3t1yfwrkcjljkeh8qnrsgrlxb 44495 44494 2026-07-28T19:01:00Z IJzeren Jan 9 /* Kako je koristati */ 44495 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|једној главној категорији]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. {{-|[[:Kategorija:Ljudi]]|[[:Kategorija:Људи]]}}, na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: {{-|[[:Kategorija:Naučniki]]|[[:Kategorija:Научники]]}}, {{-|[[:Kategorija:Politiki]]|[[:Kategorija:Политики]]}}, {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}} i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju {{-|[[:Kategorija:Rosija]]|[[:Kategorija:Росија]]}}, ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}, ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Научники]]</nowiki>}}</tt>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Тесла, Никола]]</nowiki>}}</tt>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo «Tesla, Nikola». Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:<nazva>]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:<назва>]]</nowiki>}}</tt>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:Životne]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:Животне]]</nowiki>}}</tt>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''{{-|[[:Kategorija:Životne]]|[[:Kategorija:Животне]]}}'''. === How to create them === If you have added an article to a category that does not exist yet, you will see a red link appearing in the categories section at the bottom of the page. You can edit a category like any normal article. It's recommendable (but not imperative) that you give a very short description of the category. You can also add them to another category in the same way as in articles. Don't use category space to convey information that would rather belong in an article. You can also create a category by simply typing '''http://isv.wikinet.org/wiki/Category:NAME''' in the address line. Since, however, there is not the slightest need for empty categories, this method has to be strongly advised against. In general, try to use one of the existing categories (the easiest way to find them is the [[Special:CategoryTree|Categories tree]]). You can create a new one if you feel there are a significant number of articles that would qualify for inclusion, or at least if you expect there will be in the near future. Categories of only one or two items make things only needlessly complicated! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. 4a4k6n3bosxq07cqsnniivg5hs6fgeu 44497 44495 2026-07-28T19:42:11Z IJzeren Jan 9 /* How to create them */ 44497 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|једној главној категорији]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. {{-|[[:Kategorija:Ljudi]]|[[:Kategorija:Људи]]}}, na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: {{-|[[:Kategorija:Naučniki]]|[[:Kategorija:Научники]]}}, {{-|[[:Kategorija:Politiki]]|[[:Kategorija:Политики]]}}, {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}} i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju {{-|[[:Kategorija:Rosija]]|[[:Kategorija:Росија]]}}, ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}, ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Научники]]</nowiki>}}</tt>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Тесла, Никола]]</nowiki>}}</tt>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo «Tesla, Nikola». Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:<nazva>]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:<назва>]]</nowiki>}}</tt>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:Životne]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:Животне]]</nowiki>}}</tt>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''{{-|[[:Kategorija:Životne]]|[[:Kategorija:Животне]]}}'''. === Kako je stvoriti? === Ako vy jeste dodali članok v kategoriju, ktora ješče ne istnuje, vy uvidite črveny link v razdělu kategorij na dolu stranice. Stranicu kategorije možno je stvoriti i izpraviti tako samo, kako kojkoli obyčny članok. Kategorije takože možno je dodati drugym kategorijam. Prěporučaje se (ačekoli to ne je obvezno), že dodate kratky opis prědmeta novoj kategorije. Jednakože ne koristajte kategorij kako sposob za prědavan‌je meritoričnoj informacije, ibo k tomu služet članky, a ne kategorije. Teoretično vy možete iztvoriti kategoriji s pomočju funkcij «[[Special:Search|iskan‌je]]» (napr. {{-|[[Special:Search/Glupost]]|[[Special:Search/Глупост]]}}) ili daže vpisati ju bezposrědno v adresnu liniju (napr. {{-|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Gluposti|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Глупости}}). Jednakože take metody silno odsovětujut se, ibo prazdne kategorije nikomu ne sut potrěbne. V občem probuje, kako možno, koristati istnujuče kategorije (možete je najdti na stranici {{-|[[Special:Categories]]}} ili s pomočju [[Special:CategoriesTree|drěva kategorij]]). Tvorite nove kategorije jedino, kogda nijedna iz istnujučih kategorij ne je sposobna, najlěpje, kogda uže je značna kolikost drugyh člankov sposobnyh za vključen‌je v njej, ili prinajmenje, kogda očekujete značnu kolikost v blizkoj budučnosti. Pametajte, že kategorije služet za legko nahodžen‌je člankov; kategorije sodrživajuče samo jedin članok nepotrěbno komplikujut navigaciju! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. tb0iixz6nbkyikad4u3uy7rf7pebu7e 44498 44497 2026-07-28T19:43:26Z IJzeren Jan 9 /* Kako je stvoriti? */ 44498 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|једној главној категорији]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. {{-|[[:Kategorija:Ljudi]]|[[:Kategorija:Људи]]}}, na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: {{-|[[:Kategorija:Naučniki]]|[[:Kategorija:Научники]]}}, {{-|[[:Kategorija:Politiki]]|[[:Kategorija:Политики]]}}, {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}} i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju {{-|[[:Kategorija:Rosija]]|[[:Kategorija:Росија]]}}, ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}, ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Научники]]</nowiki>}}</tt>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Тесла, Никола]]</nowiki>}}</tt>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo «Tesla, Nikola». Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:<nazva>]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:<назва>]]</nowiki>}}</tt>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:Životne]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:Животне]]</nowiki>}}</tt>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''{{-|[[:Kategorija:Životne]]|[[:Kategorija:Животне]]}}'''. === Kako je stvoriti? === Ako vy jeste dodali članok v kategoriju, ktora ješče ne istnuje, vy uvidite črveny link v razdělu kategorij na dolu stranice. Stranicu kategorije možno je stvoriti i izpraviti tako samo, kako kojkoli obyčny članok. Kategorije takože možno je dodati drugym kategorijam. Prěporučaje se (ačekoli to ne je obvezno), že dodate kratky opis prědmeta novoj kategorije. Jednakože ne koristajte kategorij kako sposob za prědavan‌je meritoričnoj informacije, ibo k tomu služet članky, a ne kategorije. Teoretično vy možete iztvoriti kategoriji s pomočju funkcij «[[Special:Search|iskan‌je]]» (napr. {{-|[[Special:Search/Kategorija:Gluposti]]|[[Special:Search/Kategorija:Глупости]]}}) ili daže vpisati ju bezposrědno v adresnu liniju (napr. {{-|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Gluposti|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Глупости}}). Jednakože take metody silno odsovětujut se, ibo prazdne kategorije nikomu ne sut potrěbne. V občem probuje, kako možno, koristati istnujuče kategorije (možete je najdti na stranici {{-|[[Special:Categories]]}} ili s pomočju [[Special:CategoriesTree|drěva kategorij]]). Tvorite nove kategorije jedino, kogda nijedna iz istnujučih kategorij ne je sposobna, najlěpje, kogda uže je značna kolikost drugyh člankov sposobnyh za vključen‌je v njej, ili prinajmenje, kogda očekujete značnu kolikost v blizkoj budučnosti. Pametajte, že kategorije služet za legko nahodžen‌je člankov; kategorije sodrživajuče samo jedin članok nepotrěbno komplikujut navigaciju! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. i5mfyttv0kdhbdstwda1x4n2b1pto40 44499 44498 2026-07-28T19:44:27Z IJzeren Jan 9 /* Kako je stvoriti? */ 44499 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|једној главној категорији]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. {{-|[[:Kategorija:Ljudi]]|[[:Kategorija:Људи]]}}, na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: {{-|[[:Kategorija:Naučniki]]|[[:Kategorija:Научники]]}}, {{-|[[:Kategorija:Politiki]]|[[:Kategorija:Политики]]}}, {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}} i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju {{-|[[:Kategorija:Rosija]]|[[:Kategorija:Росија]]}}, ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}, ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Научники]]</nowiki>}}</tt>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Тесла, Никола]]</nowiki>}}</tt>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo «Tesla, Nikola». Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:<nazva>]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:<назва>]]</nowiki>}}</tt>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:Životne]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:Животне]]</nowiki>}}</tt>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''{{-|[[:Kategorija:Životne]]|[[:Kategorija:Животне]]}}'''. === Kako je stvoriti? === Ako vy jeste dodali članok v kategoriju, ktora ješče ne istnuje, vy uvidite črveny link v razdělu kategorij na dolu stranice. Stranicu kategorije možno je stvoriti i izpraviti tako samo, kako kojkoli obyčny članok. Kategorije takože možno je dodati drugym kategorijam. Prěporučaje se (ačekoli to ne je obvezno), že dodate kratky opis prědmeta novoj kategorije. Jednakože ne koristajte kategorij kako sposob za prědavan‌je meritoričnoj informacije, ibo k tomu služet članky, a ne kategorije. Teoretično vy možete iztvoriti kategoriji s pomočju funkcij «[[Special:Search|iskan‌je]]» (napr. {{-|[[Special:Search/Kategorija:Gluposti]]|[[Special:Search/Kategorija:Глупости]]}}) ili daže vpisati ju bezposrědno v adresnu liniju (napr. {{-|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Gluposti|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Глупости}}). Jednakože take metody silno odsovětujut se, ibo prazdne kategorije nikomu ne sut potrěbne. V občem probuje, kako možno, koristati istnujuče kategorije (možete je najdti na stranici {{-|[[Special:Categories]]}} ili s pomočju [[Special:CategoryTree|drěva kategorij]]). Tvorite nove kategorije jedino, kogda nijedna iz istnujučih kategorij ne je sposobna, najlěpje, kogda uže je značna kolikost drugyh člankov sposobnyh za vključen‌je v njej, ili prinajmenje, kogda očekujete značnu kolikost v blizkoj budučnosti. Pametajte, že kategorije služet za legko nahodžen‌je člankov; kategorije sodrživajuče samo jedin članok nepotrěbno komplikujut navigaciju! === Categorising redirect pages === Redirect pages have no content of their own, and therefore there's rarely a need for categorising them. But in some cases it can be useful. If you want to categorise a redirect page, you can make it work by writing the category on the same line as the redirect; it doesn't work if you put it elsewhere on the page. For example, the redirect page [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] contains the following text: :'''<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjanski]]</nowiki></tt>''' If you click on [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] now, you'll be redirected automatically to the [[Matija Majar-Ziljski]] page, where all there's to know about Uzajemni Pravopis Slavjanski can be found, but in the meantime it is nicely listed within [[:Category:Medžuslovjanski]]! Keep in mind that this "trick" may be based on a bug in the software, so that it is unknown of this will still be possible in future versions. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. hmc24afe8er0iy8jmyz55igtdhc44rc 44502 44499 2026-07-28T21:13:23Z IJzeren Jan 9 /* Categorising redirect pages */ 44502 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|једној главној категорији]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. {{-|[[:Kategorija:Ljudi]]|[[:Kategorija:Људи]]}}, na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: {{-|[[:Kategorija:Naučniki]]|[[:Kategorija:Научники]]}}, {{-|[[:Kategorija:Politiki]]|[[:Kategorija:Политики]]}}, {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}} i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju {{-|[[:Kategorija:Rosija]]|[[:Kategorija:Росија]]}}, ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}, ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Научники]]</nowiki>}}</tt>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Тесла, Никола]]</nowiki>}}</tt>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo «Tesla, Nikola». Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:<nazva>]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:<назва>]]</nowiki>}}</tt>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:Životne]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:Животне]]</nowiki>}}</tt>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''{{-|[[:Kategorija:Životne]]|[[:Kategorija:Животне]]}}'''. === Kako je stvoriti? === Ako vy jeste dodali članok v kategoriju, ktora ješče ne istnuje, vy uvidite črveny link v razdělu kategorij na dolu stranice. Stranicu kategorije možno je stvoriti i izpraviti tako samo, kako kojkoli obyčny članok. Kategorije takože možno je dodati drugym kategorijam. Prěporučaje se (ačekoli to ne je obvezno), že dodate kratky opis prědmeta novoj kategorije. Jednakože ne koristajte kategorij kako sposob za prědavan‌je meritoričnoj informacije, ibo k tomu služet članky, a ne kategorije. Teoretično vy možete iztvoriti kategoriji s pomočju funkcij «[[Special:Search|iskan‌je]]» (napr. {{-|[[Special:Search/Kategorija:Gluposti]]|[[Special:Search/Kategorija:Глупости]]}}) ili daže vpisati ju bezposrědno v adresnu liniju (napr. {{-|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Gluposti|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Глупости}}). Jednakože take metody silno odsovětujut se, ibo prazdne kategorije nikomu ne sut potrěbne. V občem probuje, kako možno, koristati istnujuče kategorije (možete je najdti na stranici {{-|[[Special:Categories]]}} ili s pomočju [[Special:CategoryTree|drěva kategorij]]). Tvorite nove kategorije jedino, kogda nijedna iz istnujučih kategorij ne je sposobna, najlěpje, kogda uže je značna kolikost drugyh člankov sposobnyh za vključen‌je v njej, ili prinajmenje, kogda očekujete značnu kolikost v blizkoj budučnosti. Pametajte, že kategorije služet za legko nahodžen‌je člankov; kategorije sodrživajuče samo jedin članok nepotrěbno komplikujut navigaciju! === Kategorizacija prěnapravjenij === Prěnapravjen‌ja sut stranice, ktore ne imajut vlastno sodržan‌je, ale prěnapravjajut avtomatično na drugu stranicu. Iz toj pričiny kategorizovan‌je prěnapravjenij v občem je bezsmyslno. Jednakože v poněkojih slučajah dodan‌jke kategorije može byti upotrěbimo. Priklad: [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] je variant medžuslovjanskogo jezyka, ale opis jezyka nahodi se v članku ob avtoru i pod linkom na jezyk nahodi se prěnapravjen‌je na dany razděl togo članka. Ale prěnapravjen‌je takože imaje kategoriju i sodrživaje slědujuči tekst: '''{{-|<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]]}}'''. [[Kategorija:Medžuslovjansky]]</nowiki></tt>}}''' Ako nakliknete link na [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]], vy avtomatično prějdete na stranicu [[Matija Majar-Ziljski]], ale jednočasno v {{-|[[:Kategorija:Medžuslovjansky]]|[[Kategorija:Меджусловјанскы]]}} nahodi se link s nazvoju jezyka. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. sl07onjdbx08j7vgu2vu5rh0r801shy 44503 44502 2026-07-28T21:15:43Z IJzeren Jan 9 /* Kategorizacija prěnapravjenij */ 44503 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|једној главној категорији]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. {{-|[[:Kategorija:Ljudi]]|[[:Kategorija:Људи]]}}, na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: {{-|[[:Kategorija:Naučniki]]|[[:Kategorija:Научники]]}}, {{-|[[:Kategorija:Politiki]]|[[:Kategorija:Политики]]}}, {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}} i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju {{-|[[:Kategorija:Rosija]]|[[:Kategorija:Росија]]}}, ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}, ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Научники]]</nowiki>}}</tt>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Тесла, Никола]]</nowiki>}}</tt>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo «Tesla, Nikola». Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:<nazva>]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:<назва>]]</nowiki>}}</tt>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:Životne]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:Животне]]</nowiki>}}</tt>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''{{-|[[:Kategorija:Životne]]|[[:Kategorija:Животне]]}}'''. === Kako je stvoriti? === Ako vy jeste dodali članok v kategoriju, ktora ješče ne istnuje, vy uvidite črveny link v razdělu kategorij na dolu stranice. Stranicu kategorije možno je stvoriti i izpraviti tako samo, kako kojkoli obyčny članok. Kategorije takože možno je dodati drugym kategorijam. Prěporučaje se (ačekoli to ne je obvezno), že dodate kratky opis prědmeta novoj kategorije. Jednakože ne koristajte kategorij kako sposob za prědavan‌je meritoričnoj informacije, ibo k tomu služet članky, a ne kategorije. Teoretično vy možete iztvoriti kategoriji s pomočju funkcij «[[Special:Search|iskan‌je]]» (napr. {{-|[[Special:Search/Kategorija:Gluposti]]|[[Special:Search/Kategorija:Глупости]]}}) ili daže vpisati ju bezposrědno v adresnu liniju (napr. {{-|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Gluposti|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Глупости}}). Jednakože take metody silno odsovětujut se, ibo prazdne kategorije nikomu ne sut potrěbne. V občem probuje, kako možno, koristati istnujuče kategorije (možete je najdti na stranici {{-|[[Special:Categories]]}} ili s pomočju [[Special:CategoryTree|drěva kategorij]]). Tvorite nove kategorije jedino, kogda nijedna iz istnujučih kategorij ne je sposobna, najlěpje, kogda uže je značna kolikost drugyh člankov sposobnyh za vključen‌je v njej, ili prinajmenje, kogda očekujete značnu kolikost v blizkoj budučnosti. Pametajte, že kategorije služet za legko nahodžen‌je člankov; kategorije sodrživajuče samo jedin članok nepotrěbno komplikujut navigaciju! === Kategorizacija prěnapravjenij === Prěnapravjen‌ja sut stranice, ktore ne imajut vlastno sodržan‌je, ale prěnapravjajut avtomatično na drugu stranicu. Iz toj pričiny kategorizovan‌je prěnapravjenij v občem je bezsmyslno. Jednakože v poněkojih slučajah dodan‌jke kategorije može byti upotrěbimo. Priklad: [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] je variant medžuslovjanskogo jezyka, ale opis jezyka nahodi se v članku ob avtoru i pod linkom na jezyk nahodi se prěnapravjen‌je na dany razděl togo članka. Ale prěnapravjen‌je takože imaje kategoriju i sodrživaje slědujuči tekst: '''{{-|<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjansky]]</nowiki></tt>}}''' Ako nakliknete link na [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]], vy avtomatično prějdete na stranicu [[Matija Majar-Ziljski]], ale jednočasno nahodi se link s nazvoju jezyka v {{-|[[:Kategorija:Medžuslovjansky]]|[[Kategorija:Меджусловјанскы]]}}. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. 7cv7sldd6zb9lzwptm7x0w3tgxprnzj 44504 44503 2026-07-28T21:16:30Z IJzeren Jan 9 /* Kategorizacija prěnapravjenij */ 44504 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|једној главној категорији]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. {{-|[[:Kategorija:Ljudi]]|[[:Kategorija:Људи]]}}, na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: {{-|[[:Kategorija:Naučniki]]|[[:Kategorija:Научники]]}}, {{-|[[:Kategorija:Politiki]]|[[:Kategorija:Политики]]}}, {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}} i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju {{-|[[:Kategorija:Rosija]]|[[:Kategorija:Росија]]}}, ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}, ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Научники]]</nowiki>}}</tt>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Тесла, Никола]]</nowiki>}}</tt>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo «Tesla, Nikola». Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:<nazva>]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:<назва>]]</nowiki>}}</tt>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:Životne]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:Животне]]</nowiki>}}</tt>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''{{-|[[:Kategorija:Životne]]|[[:Kategorija:Животне]]}}'''. === Kako je stvoriti? === Ako vy jeste dodali članok v kategoriju, ktora ješče ne istnuje, vy uvidite črveny link v razdělu kategorij na dolu stranice. Stranicu kategorije možno je stvoriti i izpraviti tako samo, kako kojkoli obyčny članok. Kategorije takože možno je dodati drugym kategorijam. Prěporučaje se (ačekoli to ne je obvezno), že dodate kratky opis prědmeta novoj kategorije. Jednakože ne koristajte kategorij kako sposob za prědavan‌je meritoričnoj informacije, ibo k tomu služet članky, a ne kategorije. Teoretično vy možete iztvoriti kategoriji s pomočju funkcij «[[Special:Search|iskan‌je]]» (napr. {{-|[[Special:Search/Kategorija:Gluposti]]|[[Special:Search/Kategorija:Глупости]]}}) ili daže vpisati ju bezposrědno v adresnu liniju (napr. {{-|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Gluposti|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Глупости}}). Jednakože take metody silno odsovětujut se, ibo prazdne kategorije nikomu ne sut potrěbne. V občem probuje, kako možno, koristati istnujuče kategorije (možete je najdti na stranici {{-|[[Special:Categories]]}} ili s pomočju [[Special:CategoryTree|drěva kategorij]]). Tvorite nove kategorije jedino, kogda nijedna iz istnujučih kategorij ne je sposobna, najlěpje, kogda uže je značna kolikost drugyh člankov sposobnyh za vključen‌je v njej, ili prinajmenje, kogda očekujete značnu kolikost v blizkoj budučnosti. Pametajte, že kategorije služet za legko nahodžen‌je člankov; kategorije sodrživajuče samo jedin članok nepotrěbno komplikujut navigaciju! === Kategorizacija prěnapravjenij === Prěnapravjen‌ja sut stranice, ktore ne imajut vlastno sodržan‌je, ale prěnapravjajut avtomatično na drugu stranicu. Iz toj pričiny kategorizovan‌je prěnapravjenij v občem je bezsmyslno. Jednakože v poněkojih slučajah dodan‌jke kategorije može byti upotrěbimo. Priklad: [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] je variant medžuslovjanskogo jezyka, ale opis jezyka nahodi se v članku ob avtoru i pod linkom na jezyk nahodi se prěnapravjen‌je na dany razděl togo članka. Ale prěnapravjen‌je takože imaje kategoriju i sodrživaje slědujuči tekst: '''{{-|<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjansky]]</nowiki></tt>}}'''. Ako nakliknete link na [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]], vy avtomatično prějdete na stranicu [[Matija Majar-Ziljski]], ale jednočasno nahodi se link s nazvoju jezyka v {{-|[[:Kategorija:Medžuslovjansky]]|[[:Kategorija:Меджусловјанскы]]}}. === What to avoid === *Before creating a new category, please make sure that you are not creating something that exists already under a different name. Keep in mind, '''category names are case-sensitive'''. It's better to avoid situations where for example [[:Category:Slovjanske jezyki]] and [[:Category:Slovienski jezyky]] exist separately! *Try also to avoid creating very small categories (i.e. categories that never consist of more than one or two articles only). There is, for example, no use for a [[:Category:Slovenski jezykotvoritelji]] - the Slovenian language creators in our collection will feel perfectly at home in the [[:Category:Jezykotvoritelji]] and the [[:Category:Slovenci]]. Only when their number grows to five or so, the creation of such a subcategory would be worth considering. In that case the new subcategory ought to become a sub of both [[:Category:Jezykotvoritelji]] and [[:Category:Slovenci]]. *Also, don't overcategorise! There are possible categories that simply nobody is waiting for. *In general, don't add an article to several levels of the same branch of the category tree. For example, [[Poljska]] is a state in Europe, and therefore the [[:Category:Državy v Evropě]] is where it belongs. Since this is already a subcategory of both [[:Category:Državy]] and [[:Category:Evropa]], there is no need to add it to those two as well. 41kb07n0v6l0ncefrckh6ewxpoqbaow 44505 44504 2026-07-28T22:00:16Z IJzeren Jan 9 /* What to avoid */ 44505 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|једној главној категорији]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. {{-|[[:Kategorija:Ljudi]]|[[:Kategorija:Људи]]}}, na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: {{-|[[:Kategorija:Naučniki]]|[[:Kategorija:Научники]]}}, {{-|[[:Kategorija:Politiki]]|[[:Kategorija:Политики]]}}, {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}} i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju {{-|[[:Kategorija:Rosija]]|[[:Kategorija:Росија]]}}, ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}, ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Научники]]</nowiki>}}</tt>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Тесла, Никола]]</nowiki>}}</tt>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo «Tesla, Nikola». Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:<nazva>]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:<назва>]]</nowiki>}}</tt>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:Životne]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:Животне]]</nowiki>}}</tt>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''{{-|[[:Kategorija:Životne]]|[[:Kategorija:Животне]]}}'''. === Kako je stvoriti? === Ako vy jeste dodali članok v kategoriju, ktora ješče ne istnuje, vy uvidite črveny link v razdělu kategorij na dolu stranice. Stranicu kategorije možno je stvoriti i izpraviti tako samo, kako kojkoli obyčny članok. Kategorije takože možno je dodati drugym kategorijam. Prěporučaje se (ačekoli to ne je obvezno), že dodate kratky opis prědmeta novoj kategorije. Jednakože ne koristajte kategorij kako sposob za prědavan‌je meritoričnoj informacije, ibo k tomu služet članky, a ne kategorije. Teoretično vy možete iztvoriti kategoriji s pomočju funkcij «[[Special:Search|iskan‌je]]» (napr. {{-|[[Special:Search/Kategorija:Gluposti]]|[[Special:Search/Kategorija:Глупости]]}}) ili daže vpisati ju bezposrědno v adresnu liniju (napr. {{-|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Gluposti|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Глупости}}). Jednakože take metody silno odsovětujut se, ibo prazdne kategorije nikomu ne sut potrěbne. V občem probuje, kako možno, koristati istnujuče kategorije (možete je najdti na stranici {{-|[[Special:Categories]]}} ili s pomočju [[Special:CategoryTree|drěva kategorij]]). Tvorite nove kategorije jedino, kogda nijedna iz istnujučih kategorij ne je sposobna, najlěpje, kogda uže je značna kolikost drugyh člankov sposobnyh za vključen‌je v njej, ili prinajmenje, kogda očekujete značnu kolikost v blizkoj budučnosti. Pametajte, že kategorije služet za legko nahodžen‌je člankov; kategorije sodrživajuče samo jedin članok nepotrěbno komplikujut navigaciju! === Kategorizacija prěnapravjenij === Prěnapravjen‌ja sut stranice, ktore ne imajut vlastno sodržan‌je, ale prěnapravjajut avtomatično na drugu stranicu. Iz toj pričiny kategorizovan‌je prěnapravjenij v občem je bezsmyslno. Jednakože v poněkojih slučajah dodan‌jke kategorije može byti upotrěbimo. Priklad: [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] je variant medžuslovjanskogo jezyka, ale opis jezyka nahodi se v članku ob avtoru i pod linkom na jezyk nahodi se prěnapravjen‌je na dany razděl togo članka. Ale prěnapravjen‌je takože imaje kategoriju i sodrživaje slědujuči tekst: '''{{-|<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjansky]]</nowiki></tt>}}'''. Ako nakliknete link na [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]], vy avtomatično prějdete na stranicu [[Matija Majar-Ziljski]], ale jednočasno nahodi se link s nazvoju jezyka v {{-|[[:Kategorija:Medžuslovjansky]]|[[:Kategorija:Меджусловјанскы]]}}. === Čego izběgati === * Prěd tym, že stvorite novu kategoriju, ubědite se, že ne stvorite něčto, čto uže istnuje pod drugoju nazvoju. Na priklad, istnuje {{-|[[:Kategorija:Zvězdoznavstvo]]|[[:Kategorija:Звєздознавство]]}}, takto nemaje smysla, že stvorite {{-|[[:Kategorija:Astronomija]]|[[:Kategorija:Астрономија]]}}. Pametajte, že nazvy kategorij različajut medžu velikymi i malymi bukvami, da by ne bylo dvoh oddělnyh kategorij o jednom prědmetu (napr. {{-|[[:Kategorija:Sovětsky sojuz]]|[[:Kategorija:Совєтскы сојуз]]}} i {{-|[[:Kategorija:Sovětsky sojuz]]|[[:Kategorija:Совєтскы Сојуз]]}})). Takože myslite o tom, že nazvy kategorij najčestěje sut v množině (napr. {{-|[[:Kategorija:Aktori]]|[[:Kategorija:Актори]]}}, a ne {{-|[[:Kategorija:Aktor]]|[[:Kategorija:Актор]]}}). * Ne dělajte nadměrno podrobne kategorije, ktore pravdopodobno nikogda ne budut sodrživati veče neželi jedin ili dva članky. Ako, na priklad, v cěloj Vikipediji nahodi se sam jedin članok o lukostrělcu i podzrěvaješ, že daže za dvadeset lět ne budemo tu iměti veče neželi 10-20 člankov o lukostrělcah, vy možete spokojno stvoriti {{-|[[:Kategorija:Lukostrělci]]|[[:Kategorija:Лукострєлци]]}}, ale stvorjen‌je takyh kategorij kako {{-|[[:Kategorija:Němečski lukostrělci]]|[[:Kategorija:Нємечски лукострєлци]]}} bylo by sovsim bezsmyslno. Toliko kogda v danoj kategoriji nahodet se pet ili veče člankov možno je začeti mysliti o stvorjen‌ju takoj podkategorije, ktora v danom prikladu stala podkategorija dvoh vysših, napr. {{-|[[:Kategorija:Němečski sportovci]]|[[:Kategorija:Нємечски спортовци]]}} i {{-|[[:Kategorija:Lukostrělci]]|[[:Kategorija:Лукострєлци]]}}. * V občem izběgajte nadkategorizacije i probujte ne dodavati članky v veče neželi tri ili četyri kategorije. Ne trěba, že kategorizacija članka sama v sobě je dodatočna informacija. Pametajte, že kategorije imajut ulegšiti nahodžen‌je člankov. Je mnogo potencialnyh kategorij, na ktore nikto ne čekaje. * Nakonec, ne dodavajte članky v razne uravnje tojže samoj větvy drěva kategorij. Na priklad, [[Poljska]] je država v Evropě i zato povinna nahoditi se v {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}. Ta kategorija uže je podkategorija {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}, takto dodan‌je togo članka v tamte kategorije je nepotrěbno. [[Kategorija:Pomoč]] k5hi9e5nd1q5e3dtq75x51ja3j5p2ql 44506 44505 2026-07-28T22:04:41Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Vikipedija:Kategorije]] na [[Pomoč:Kategorije]] bez ostavjenja prěnapravjenja 44505 wikitext text/x-wiki '''Kategorija''' je specialna stranica, ktora izobražaje avtomatično generovany, alfabetičny spisok tematično povezanyh člankov. __TOC__ === Začto kategorije? === Težko je orientovati se v viki, ktora imaje {{NUMBEROFARTICLES}} člankov. A čim bolje ona raste, tym težje je nahodženje něčego. Softver Vikimedije davaje različne orudja za najdenje člankov. Na priklad, s pomočju funkcije «[[Special:Search|Iskanje]]» možno je bezposrědno prějdti na članok, pod uslovjem, že vy znajete prve bukvy zaglavja. Tym samym sposobom takože je možno poiskati po vsih člankah oprěděljeno ključno slovo. Drugy sposob je funkcija «[[Special:AllPages|Vse stranice]]», ktora izobražaje alfabetičny spisok vsih člankov v Vikipediji, a s pomočju funkcije «[[Special:WhatLinksHere|linky napravjajuče ovde]]» možno je najdti spisok vsih člankov, ktore sodrživajut link na stranicu, kde nahodite se tutčas (napr. <kbd><nowiki>[[Special:WhatLinksHere/Slovjanske jezyky]]</nowiki></kbd> izobražaje spisok vsih člankov, ktore linkujut na {{-|[[Slovjanske jezyky]]}}). Tute orudja sut mnogo pomočne, ale nedostatočne, kogda vy iščete vse članky svezane s oprěděljenoju temoju. Samorazumno, za take situacije možno je stvoriti stranice, ktore sostojet iz samyh linkov, ale s tym je problem, že vse trěba poddrživati dvojno, i v praktikě take stranice bystro stanut ustarěle i nekompletne. Iz toj pričiny softver takože podavaje sovsim ino orudje, imenno: '''kategorije'''. === Čim one sut === Kategorije v istinnosti sut sbory vzajemno svezanyh člankov, o ktoryh uvažaje se, že naležet k jednoj taksonomičnoj kategoriji, na priklad: geografične entitety ili ljudi. Zato možno je uměstiti dane članky do oddělnyh kategorij, v tutom slučaju: [[:Kategorija:Geografija]] i [[:Kategorija:Ljudi]]. Ako vy iščete, napriklad, informaciju o oprěděljenom kraju ili gradu, ili surfujete prosto po Vikipediji, s legkostju najdete taku informaciju, prěgledajuči zaglavja v danoj kategoriji. Vse kategorije v Vikipediji nahodet se bezposrědno ili posrědno v {{-|[[:Kategorija:Glavna|jednoj glavnoj kategoriji]]|[[:Kategorija:Главна|једној главној категорији]]}}. === Podkategorije === Kategorije sodrživajut članky, ale takože mogut sodrživati druge kategorije. Take kategorije sut znane kako '''podkategorije'''. {{-|[[:Kategorija:Ljudi]]|[[:Kategorija:Људи]]}}, na priklad, sodrživala by ogromnu i postojanno narastajuču kolikost biografij. V takyh situacijah bylo by upotrěbimo razděliti ju na podkategorije, napriklad: {{-|[[:Kategorija:Naučniki]]|[[:Kategorija:Научники]]}}, {{-|[[:Kategorija:Politiki]]|[[:Kategorija:Политики]]}}, {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}} i tako dalje. Take podkategorije takože mogut iměti svoje vlastne podkategorije. Na priklad, imajemo značnu kolikost člankov o Rosiji i zato imajemo oddělnu kategoriju {{-|[[:Kategorija:Rosija]]|[[:Kategorija:Росија]]}}, ktora sodrživaje vse članky, ktore odnoset se k tomu kraju, i ktora je podkategorija vysšej kategorije {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}, ktora poslědovateljno sama je podkategorija dvoh vysših: {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}. Takym sposobom kategorije tvoret jedno veliko drěvo s mnogymi větvami i uravnjami, ktoro umožnjaje legku navigaciju po ogromnoj kolikosti naših člankov. === Kako je najdti? === Ako vy iščete kategoriju, sut razne sposoby, da byste ju našli. Možno je načeti od kategorije [[:Kategorija:Prědmety|Prědmety]] (glavnoj kategorije s enciklopedičnymi člankami) i po logikě «shoditi vniz». Takym samym sposobom takože možno je koristati [[Special:CategoryTree|Drěvo kategorij]], na priklad: {{-|[[Special:CategoryTree/Prědmety]]|[[Special:CategoryTree/Прєдметы]]}}. Polny spis vsih kategorij vy najdete [[Special:Categories|tu]]. Očevidno, vy vsegda možete poiskati kategorije s pomočju obyčnoj funkcije iskan‌ja – togda ne zabudite dodati prědrastku «<kbd>Kategorija:</kbd>». Ako vy hočete prěgleděti kategorije, v ktoroj ista stranica naleži, izberite kategoriju v grupě «<kbd>Kategorije: xxx, xxx, xxx</kbd>», ktora pravdpodobno nahodi se na dolu stranice, i nakliknite ju. === Kako je koristati === Dodavan‌je članka v kategoriju je legko: vpišite slědujuči tekst na dolu članka: <kbd>'''<nowiki>[[Kategorija:</nowiki></kbd><tt><nazva></tt><kbd><nowiki>]]</nowiki></kbd>'''</tt> i zaměnite <tt><nazva</tt> nazvoju požedanoj vami kategorije. Vy možete dodati članok v toliko kategorij, koliko vy hočete – kolikost kategorij ne je ograničena. Kogda vy zapišete članok, uvidete tekst <kbd>«Kategorije: xxx, xxx, xxx»</kbd> na dolu stranice. Ake nakliknete jednu iz njih, uvidite, že vaš članok byl dodany i nahodi se srěd drugyh člankov, ktore naležet k tojže samoj kategoriji. Tako samo, kako v slučaju člankov, link v kategoriju može byti nebesky ili črveny. Ako link je črveny, to znači, že tuta kategorija ješče ne imaju stranicu, ale vsekako može sodrživati članky. Teoretično možno je uměstiti povyši tekst kdekoli v članku. Obyčajno, jednakože, linky v kategorije povinne sut nahoditi se v městu, kde je legko jih najdti, čto v praktikě znači: na samom koncu stranice. Vnutri jednoj kategorije zaglavja vsih člankov sut izobražane alfabetično. Ako vy hočete, že vaš članok najde v drugom městu v alfabetičnom poredku, možete to prostym sposobom sdělati s pomočju vertikalnoj črtky '''|''' po nazvě kategorije, po ktoroj vpišete svoje prědpočitano město v alfabetizaciji. Tuta funkcija je osoblivo upotrěbima v slučaj imen ljudij. Zaglavja člankov o ljudah obyčno načinajut se od jihnyh imen, ale kategorije o ljudah obyčno sut alfabetizovane po prězimenah (rodnyh nazvah). Na priklad, ako v članku [[Nikola Tesla]] pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Научники]]</nowiki>}}</tt>, članok bude pod bukvoju '''N'''. Ale ako pišete <tt>{{-|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Tesla, Nikola]]</nowiki>|<nowiki>[[Kategorija:Naučniki|Тесла, Никола]]</nowiki>}}</tt>, on bude pod bukvoju '''T''', kako by zaglavje članka bylo «Tesla, Nikola». Ako vy hočete pisati něčto ob oprěděljenoj kategorije, ale ne dodati v nju stranicu, kde pišete (napr. na besědnoj stranici ili v Krčmě), pišite dvojtoček ''':''' prěd slovom <kbd>Kategorija</kbd>, tako: '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:<nazva>]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:<назва>]]</nowiki>}}</tt>'''. Tym sposobom vy tvorite obyčny link v kategoriju. Na priklad, sintaksa '''<tt>{{-|<nowiki>[[:Kategorija:Životne]]</nowiki>|<nowiki>[[:Kategorija:Животне]]</nowiki>}}</tt>''' v vašem tekstu bude izgledati tako: '''{{-|[[:Kategorija:Životne]]|[[:Kategorija:Животне]]}}'''. === Kako je stvoriti? === Ako vy jeste dodali članok v kategoriju, ktora ješče ne istnuje, vy uvidite črveny link v razdělu kategorij na dolu stranice. Stranicu kategorije možno je stvoriti i izpraviti tako samo, kako kojkoli obyčny članok. Kategorije takože možno je dodati drugym kategorijam. Prěporučaje se (ačekoli to ne je obvezno), že dodate kratky opis prědmeta novoj kategorije. Jednakože ne koristajte kategorij kako sposob za prědavan‌je meritoričnoj informacije, ibo k tomu služet članky, a ne kategorije. Teoretično vy možete iztvoriti kategoriji s pomočju funkcij «[[Special:Search|iskan‌je]]» (napr. {{-|[[Special:Search/Kategorija:Gluposti]]|[[Special:Search/Kategorija:Глупости]]}}) ili daže vpisati ju bezposrědno v adresnu liniju (napr. {{-|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Gluposti|https://isv.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Глупости}}). Jednakože take metody silno odsovětujut se, ibo prazdne kategorije nikomu ne sut potrěbne. V občem probuje, kako možno, koristati istnujuče kategorije (možete je najdti na stranici {{-|[[Special:Categories]]}} ili s pomočju [[Special:CategoryTree|drěva kategorij]]). Tvorite nove kategorije jedino, kogda nijedna iz istnujučih kategorij ne je sposobna, najlěpje, kogda uže je značna kolikost drugyh člankov sposobnyh za vključen‌je v njej, ili prinajmenje, kogda očekujete značnu kolikost v blizkoj budučnosti. Pametajte, že kategorije služet za legko nahodžen‌je člankov; kategorije sodrživajuče samo jedin članok nepotrěbno komplikujut navigaciju! === Kategorizacija prěnapravjenij === Prěnapravjen‌ja sut stranice, ktore ne imajut vlastno sodržan‌je, ale prěnapravjajut avtomatično na drugu stranicu. Iz toj pričiny kategorizovan‌je prěnapravjenij v občem je bezsmyslno. Jednakože v poněkojih slučajah dodan‌jke kategorije može byti upotrěbimo. Priklad: [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]] je variant medžuslovjanskogo jezyka, ale opis jezyka nahodi se v članku ob avtoru i pod linkom na jezyk nahodi se prěnapravjen‌je na dany razděl togo članka. Ale prěnapravjen‌je takože imaje kategoriju i sodrživaje slědujuči tekst: '''{{-|<tt><nowiki>#REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Medžuslovjansky]]</nowiki></tt>}}'''. Ako nakliknete link na [[Uzajemni Pravopis Slavjanski]], vy avtomatično prějdete na stranicu [[Matija Majar-Ziljski]], ale jednočasno nahodi se link s nazvoju jezyka v {{-|[[:Kategorija:Medžuslovjansky]]|[[:Kategorija:Меджусловјанскы]]}}. === Čego izběgati === * Prěd tym, že stvorite novu kategoriju, ubědite se, že ne stvorite něčto, čto uže istnuje pod drugoju nazvoju. Na priklad, istnuje {{-|[[:Kategorija:Zvězdoznavstvo]]|[[:Kategorija:Звєздознавство]]}}, takto nemaje smysla, že stvorite {{-|[[:Kategorija:Astronomija]]|[[:Kategorija:Астрономија]]}}. Pametajte, že nazvy kategorij različajut medžu velikymi i malymi bukvami, da by ne bylo dvoh oddělnyh kategorij o jednom prědmetu (napr. {{-|[[:Kategorija:Sovětsky sojuz]]|[[:Kategorija:Совєтскы сојуз]]}} i {{-|[[:Kategorija:Sovětsky sojuz]]|[[:Kategorija:Совєтскы Сојуз]]}})). Takože myslite o tom, že nazvy kategorij najčestěje sut v množině (napr. {{-|[[:Kategorija:Aktori]]|[[:Kategorija:Актори]]}}, a ne {{-|[[:Kategorija:Aktor]]|[[:Kategorija:Актор]]}}). * Ne dělajte nadměrno podrobne kategorije, ktore pravdopodobno nikogda ne budut sodrživati veče neželi jedin ili dva članky. Ako, na priklad, v cěloj Vikipediji nahodi se sam jedin članok o lukostrělcu i podzrěvaješ, že daže za dvadeset lět ne budemo tu iměti veče neželi 10-20 člankov o lukostrělcah, vy možete spokojno stvoriti {{-|[[:Kategorija:Lukostrělci]]|[[:Kategorija:Лукострєлци]]}}, ale stvorjen‌je takyh kategorij kako {{-|[[:Kategorija:Němečski lukostrělci]]|[[:Kategorija:Нємечски лукострєлци]]}} bylo by sovsim bezsmyslno. Toliko kogda v danoj kategoriji nahodet se pet ili veče člankov možno je začeti mysliti o stvorjen‌ju takoj podkategorije, ktora v danom prikladu stala podkategorija dvoh vysših, napr. {{-|[[:Kategorija:Němečski sportovci]]|[[:Kategorija:Нємечски спортовци]]}} i {{-|[[:Kategorija:Lukostrělci]]|[[:Kategorija:Лукострєлци]]}}. * V občem izběgajte nadkategorizacije i probujte ne dodavati članky v veče neželi tri ili četyri kategorije. Ne trěba, že kategorizacija članka sama v sobě je dodatočna informacija. Pametajte, že kategorije imajut ulegšiti nahodžen‌je člankov. Je mnogo potencialnyh kategorij, na ktore nikto ne čekaje. * Nakonec, ne dodavajte članky v razne uravnje tojže samoj větvy drěva kategorij. Na priklad, [[Poljska]] je država v Evropě i zato povinna nahoditi se v {{-|[[:Kategorija:Državy v Evropě]]|[[:Kategorija:Државы в Европє]]}}. Ta kategorija uže je podkategorija {{-|[[:Kategorija:Državy]]|[[:Kategorija:Државы]]}} i {{-|[[:Kategorija:Evropa]]|[[:Kategorija:Европа]]}}, takto dodan‌je togo članka v tamte kategorije je nepotrěbno. [[Kategorija:Pomoč]] k5hi9e5nd1q5e3dtq75x51ja3j5p2ql 10 5471 44529 42909 2026-07-28T22:40:14Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje izměnjeno s [[Šablon:Upad samolěta]] na [[Šablon:Upad samoleta]] 44529 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Šablon:Upad samoleta]] pf3onva0a355u1thj025etkedioiwob 14 5505 44559 43116 2026-07-28T23:08:18Z IJzeren Jan 9 44559 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5518 44561 43174 2026-07-28T23:08:31Z IJzeren Jan 9 44561 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5551 44562 43320 2026-07-28T23:08:35Z IJzeren Jan 9 44562 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5575 44563 43391 2026-07-28T23:08:41Z IJzeren Jan 9 44563 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5602 44557 43468 2026-07-28T23:08:07Z IJzeren Jan 9 44557 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5640 44560 43584 2026-07-28T23:08:24Z IJzeren Jan 9 44560 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5644 44558 43604 2026-07-28T23:08:14Z IJzeren Jan 9 44558 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5679 44565 43759 2026-07-28T23:08:50Z IJzeren Jan 9 44565 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5683 44556 43767 2026-07-28T23:08:01Z IJzeren Jan 9 44556 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5692 44564 43793 2026-07-28T23:08:46Z IJzeren Jan 9 44564 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 0 5835 44452 44437 2026-07-28T13:25:46Z IJzeren Jan 9 -d 44452 wikitext text/x-wiki {{Kartka osoba | gender = m | name = Vladyslav Malko | native_name = {{Lang|uk|Владислав Юрійович Малько}} | native_name_lang = uk | image = [[Fajl:Vladyslav Malko 2025.jpg|250px|alt=Vladyslav Malko]]<br /><small>Vladyslav Malko v 2025 godu</small> | birth_date = 8 maja 1997 | birth_place = Začepylivka, Poltavsky rajon, Poltavska oblast, [[Ukrajina]] | nationality = ukrajinec | education = bakalavr i magistr inženjerstva programnogo zabezpečenja; aspirantura | alma_mater = {{Link-interwiki|Harkovsky nacionalny universitet radioelektroniky|tekst=Harkovsky nacionalny universitet radioelektroniky|Q=Q1980701}} | occupation = programist, universitetsky učitelj, naučny izslědovatelj | employer = {{Link-interwiki|Harkovsky nacionalny universitet radioelektroniky|tekst=Harkovsky nacionalny universitet radioelektroniky|Q=Q1980701}} | known_for = kompjuterno viděnje, [[Umětna inteligencija|umětna inteligencija]], mašinno učenje | misc = Naučna rukovoditeljka | module = {{Link-interwiki|Natalija Bilous|tekst=Natalija Bilous|Q=Q65198993}} | website = [https://vladyslav.pro/ vladyslav.pro] }} '''Vladyslav Malko''' (ukr. {{Lang|uk|Владислав Юрійович Малько}}; rod. 8 maja 1997 v Začepylivce, togda v Novosandžarskom rajonu Poltavskoj oblasti) jest ukrajinsky [[Informatika|informatik]], programist i izslědovatelj v oblasti kompjuternogo viděnja i [[Umětna inteligencija|umětnoj inteligencije]], asistent Katedry inženjerstva programnogo zabezpečenja Harkovskogo nacionalnogo universiteta radioelektroniky.<ref name="nure-profile">{{Cite web |url=https://software.nure.ua/staff/malko-vladyslav-yurijovych/ |title=Малько Владислав Юрійович |publisher=Katedra inženjerstva programnogo zabezpečenja Harkovskogo nacionalnogo universiteta radioelektroniky |language=uk |access-date=2026-07-24 }}</ref> Jest suavtor naučnyh publikacij o razpoznavanju objektov, analizě pozicije i dviženja člověka i priměnjenju nevronovyh sětij k videu i obrazam.<ref name="nauka-profile">{{Cite web |url=https://nauka.gov.ua/researchers/rs.WoMFRKxM/ |title=Малько Владислав Юрійович |publisher=Nacionalna elektronična naučno-informacijna sistema — Državna naučno-tehnična biblioteka Ukrajiny |language=uk |access-date=2026-07-24 }}</ref> == Žitjepis == Malko rodil se 8 maja 1997 goda v selu Začepylivka v Novosandžarskom rajonu Poltavskoj oblasti. V lětah 2004–2008 učil se v všeobčeobrazovateljnoj školě I–II stupnja imenem {{Link-interwiki|Boris Olijnyk|tekst=Borisa Olijnyka|Q=Q21181417}} v Začepylivce, a od 2008 do 2014 goda — v učebno-vyhovnom kompleksu v Novyh Sandžarah, v klasě s matematičnym profilom. V 2014 godu začel studije na Fakultetu kompjuternyh nauk Harkovskogo nacionalnogo universiteta radioelektroniky v programu inženjerstva programnogo zabezpečenja. Stupenj bakalavra dostal v 2018 godu, a stupenj magistra v 2020 godu.<ref name="official-site">{{Cite web |url=https://vladyslav.pro/ |title=Vladyslav Malko — Software Engineer and Researcher |publisher=Oficialny sajt Vladyslava Malka |language=en |access-date=2026-07-24 }}</ref> Jegova magisterska rabota odnosila se k metodam projektovanja programnyh sistem dlja avtomatičnogo generovanja digitalnoj izvěstnosti prědprijetja, elektroničnogo oběga dokumentov i cělosti digitalnoj dokumentacije.<ref>{{Cite web |url=https://openarchive.nure.ua/bitstreams/8179af8e-74d1-438c-aa0c-a27c8681e993/download |title=Дослідження методів проєктування програмних систем для автоматизованої генерації цифрової звітності підприємства |publisher=Otvorjeny elektroničny arhiv Harkovskogo nacionalnogo universiteta radioelektroniky |date=2020 |language=uk |access-date=2026-07-24 }}</ref> Profesionalnu dějateljnost v informatičnoj oblasti začel podčas studijov. V lětah 2018–2020 rabotal v učebno-proizvodnom outsourcing centru, kde zajimal se administracijeju sistem i tvorjenjem programnogo zabezpečenja; v lětah 2019–2020 takože učil osnovy veb-programovanja. Od 2020 goda rabotaje kako PHP-programist, specializujuči se na veb-platformah, elektroničnoj trgovji i integraciji informacijnyh sistem.<ref name="official-site"/> V 2022 godu začel aspiranturu v Harkovskom nacionalnom universitetu radioelektroniky v disciplině inženjerstvo programnogo zabezpečenja. V prikazu universiteta profesorka {{Link-interwiki|Natalija Bilous|tekst=Natalija Bilous|Q=Q65198993}} byla imenovana jego naučnoju rukovoditeljkoju.<ref>{{Cite web |url=https://nure.ua/wp-content/uploads/2022/Admission_Board/results/29.09/23a_29.09.2022_aspir-2.pdf |title=Prikaz o prijetju do aspirantury Harkovskogo nacionalnogo universiteta radioelektroniky v 2022 godu |publisher=Harkovsky nacionalny universitet radioelektroniky |date=2022-09-29 |language=uk |access-date=2026-07-24 }}</ref> Jest asistentom Katedry inženjerstva programnogo zabezpečenja tutogo universiteta, kde učit predmety svezane s inženjerstvom programnogo zabezpečenja i matematičnymi osnovami informatiky.<ref name="nure-profile"/><ref name="official-site"/> == Naučna dějateljnost == Naučne interesy Malka obhvatajut mašinno i gluboko učenje, konvolucijne nevronove sěti, detekciju objektov, ocěnjivanje pozicije ljudskogo těla i analizu videodanyh, v tom čislu materialov dostanyh s pomoču bezpilotnyh lětajučih aparatov.<ref name="nauka-profile"/> V 2023 godu Malko s Natalijeju Bilous, Jolantoju Pauk i Irynoju Ahekian prědstavil na medžunarodnoj konferenciji BIOMDLORE v Bělostoku rabotu o iskaniu ljudij podčas poplav s pomoču bezpilotnyh lětajučih aparatov, razpoznavanju pozicije těla i trěhrazměrnyh koordinat sustavov.<ref>{{Cite web |url=https://pb.edu.pl/biomdlore/program/ |title=Program — 14th International Conference BIOMDLORE 2023 |publisher=Bělostocka politehnika |date=2023-10-23 |language=en |access-date=2026-07-24 }}</ref> V članku publikovanom v 2024 godu v žurnalu ''AI'' Malko i jego suavtori sravnjivali arhitektury konvolucijnyh nevronovyh sětij prěznačene dlja detekcije različnyh klasov objektov.<ref name="cnn-2024">{{Cite journal |last1=Bilous |first1=Nataliya |last2=Malko |first2=Vladyslav |last3=Frohme |first3=Marcus |last4=Nechyporenko |first4=Alina |title=Comparison of CNN-Based Architectures for Detection of Different Object Classes |journal=AI |year=2024 |volume=5 |issue=4 |pages=2300–2320 |doi=10.3390/ai5040113 |language=en }}</ref> V materialah konferencije ''Automation 2024'' bylo publikovano sravnjivanje arhitektur YOLOv3–YOLOv8 dlja iskanja ljudij na vodě, ktorego avtorami byli Natalija Bilous, Vladyslav Malko i Nazarii Moshenskyi.<ref name="yolo-water">{{Cite book |last1=Bilous |first1=Nataliya N. |last2=Malko |first2=Vladyslav V. |last3=Moshenskyi |first3=Nazarii N. |chapter=Search and Detection of People in the Water Using YOLO Architectures: A Comparative Analysis from YOLOv3 to YOLOv8 |title=Automation 2024: Advances in Automation, Robotics and Measurement Techniques |volume=1219 |publisher=Springer |year=2025 |pages=233–255 |doi=10.1007/978-3-031-78266-4_21 |language=en }}</ref> Izslědovanje opisano v žurnalu ''AI'' bylo provedeno v ramah sutrudničstva Harkovskogo nacionalnogo universiteta radioelektroniky s Tehničnym universitetom Wildau i bylo podprto fondom VolkswagenStiftung (grant № 9D167). Publikacija byla vključena v spisok rabot finansovanyh fondom otvorjenogo dostupa universiteta v Wildau.<ref name="cnn-2024"/><ref name="wildau-fund">{{Cite web |url=https://www.th-wildau.de/hochschule/zentrale-einrichtungen/hochschulbibliothek/open-access-und-publikationsdienste/publikationsfonds |title=Publikationsfonds |publisher=Technische Hochschule Wildau |language=de |access-date=2026-07-24 }}</ref> V 2026 godu v žurnalu ''Applied System Innovation'' kolektiv avtorov prědstavil hibridnu sistemu iskanja ljudij na vodě i razpoznavanja jih pozicije, sjedinivšu YOLO12, optičny tok, Kalmanov filtr i BlazePose. Podolg avtorov sistema dostigla mAP@0,5 ravnogo 0,95 i v testah na Raspberry Pi 5 obrabotyvala 21 kadrov na sekundu.<ref name="asi-flood">{{Cite journal |last1=Bilous |first1=Nataliya |last2=Malko |first2=Vladyslav |last3=Ahekian |first3=Iryna |last4=Korobiichuk |first4=Igor |last5=Ivanichev |first5=Volodymyr |title=Comparative Evaluation of YOLO Models for Human Position Recognition with UAVs During a Flood |journal=Applied System Innovation |year=2026 |volume=9 |issue=1 |page=6 |doi=10.3390/asi9010006 |language=en }}</ref> V deklaraciji o vkladu avtorov ukazano, že Malko učestvoval v tvorjenju programnogo zabezpečenja, validaciji, provedenju izslědovanja, vizualizaciji i pripravjenju rukopisa. Izslědovanje bylo provedeno v sutrudničstvu laboratorije „Informacijske tehnologije v učenju i sistemah kompjuternogo viděnja” Harkovskogo nacionalnogo universiteta radioelektroniky s Varšavskoju politehnikoju, s podporoju VolkswagenStiftung (grant № 9D167) i Izslědovateljskoj sěti Łukasiewicz — PIAP.<ref name="asi-flood"/> Ine publikacije Malka odnoset se k sinhronnoj analizě mimiky lica i dviženij těla v videozapisah<ref>{{Cite journal |last1=Bilous |first1=Nataliya |last2=Malko |first2=Vladyslav |last3=Ahekian |first3=Iryna |last4=Frohme |first4=Marcus |title=A Dual-Stream Deep Learning Framework for Synchronized Facial Emotion and Skeletal Motion Analysis in Video |journal=Applied Sciences |year=2026 |volume=16 |issue=10 |page=5030 |doi=10.3390/app16105030 |language=en }}</ref> i k biometričnoj identifikaciji na osnově geometrije klinovidnogo sinusa vidimogo na kompjuternoj tomografiji.<ref>{{Cite journal |last1=Bilous |first1=Nataliya |last2=Malko |first2=Vladyslav |last3=Tkachenko |first3=Dmytro |last4=Frohme |first4=Marcus |title=Automated Identification from CT Using Sphenoid Sinus Geometry as an Anatomical Biometric |journal=Applied System Innovation |year=2026 |volume=9 |issue=5 |page=89 |doi=10.3390/asi9050089 |language=en }}</ref> == Avtorske prava na kompjuterne programy == V 2018 godu Vladyslav Malko i Natalija Bilous dostali svědočstvo registracije avtorskogo prava № 80906 na kompjuternu programu „Веб-додаток організації роботи навчально-виробничого центру «SPIDER EDU»” (veb-aplikacija dlja organizacije raboty učebno-proizvodnogo centra „SPIDER EDU”).<ref>{{Cite web |url=https://ukrpatent.org/atachs/BULETEN__Avtor_Pravo__%E2%84%96%2050-2018.pdf |title=Авторське право і суміжні права. Офіційний бюлетень № 50 |publisher=Ukrpatent |date=2018 |pages=372–373 |language=uk |access-date=2026-07-24 }}</ref> V 2020 godu Malko, Bilous i Dmytro Kryvko zaregistrovali avtorske prava na programu elektroničnogo oběga dokumentov prědprijetja „FLUSSO”; svědočstvo imaje numer 97481.<ref>{{Cite web |url=https://ukrpatent.org/atachs/BULETEN____Avt_Pravo____%E2%84%96_59-2020.pdf |title=Авторське право і суміжні права. Бюлетень № 59 |publisher=Ukrpatent |date=2020 |pages=26–27 |language=uk |access-date=2026-07-24 }}</ref> == Izbrane publikacije == * {{Cite journal |last1=Bilous |first1=Nataliya |last2=Svidin |first2=Oleksandr |last3=Ahekian |first3=Iryna |last4=Malko |first4=Vladyslav |title=A skeleton-based method for exercise recognition based on 3D coordinates of human joints |journal=IAES International Journal of Artificial Intelligence |year=2024 |volume=13 |issue=2 |pages=1805–1816 |doi=10.11591/ijai.v13.i2.pp1805-1816 |language=en}} * {{Cite journal |last1=Bilous |first1=Nataliya |last2=Malko |first2=Vladyslav |last3=Frohme |first3=Marcus |last4=Nechyporenko |first4=Alina |title=Comparison of CNN-Based Architectures for Detection of Different Object Classes |journal=AI |year=2024 |volume=5 |issue=4 |pages=2300–2320 |doi=10.3390/ai5040113 |language=en}} * {{Cite book |last1=Bilous |first1=Nataliya N. |last2=Malko |first2=Vladyslav V. |last3=Moshenskyi |first3=Nazarii N. |chapter=Search and Detection of People in the Water Using YOLO Architectures: A Comparative Analysis from YOLOv3 to YOLOv8 |title=Automation 2024: Advances in Automation, Robotics and Measurement Techniques |volume=1219 |publisher=Springer |year=2025 |pages=233–255 |doi=10.1007/978-3-031-78266-4_21 |language=en}} * {{Cite journal |last1=Bilous |first1=Nataliya |last2=Malko |first2=Vladyslav |last3=Ahekian |first3=Iryna |last4=Korobiichuk |first4=Igor |last5=Ivanichev |first5=Volodymyr |title=Comparative Evaluation of YOLO Models for Human Position Recognition with UAVs During a Flood |journal=Applied System Innovation |year=2026 |volume=9 |issue=1 |page=6 |doi=10.3390/asi9010006 |language=en}} * {{Cite journal |last1=Bilous |first1=Nataliya |last2=Malko |first2=Vladyslav |last3=Ahekian |first3=Iryna |last4=Frohme |first4=Marcus |title=A Dual-Stream Deep Learning Framework for Synchronized Facial Emotion and Skeletal Motion Analysis in Video |journal=Applied Sciences |year=2026 |volume=16 |issue=10 |page=5030 |doi=10.3390/app16105030 |language=en}} * {{Cite journal |last1=Bilous |first1=Nataliya |last2=Malko |first2=Vladyslav |last3=Tkachenko |first3=Dmytro |last4=Frohme |first4=Marcus |title=Automated Identification from CT Using Sphenoid Sinus Geometry as an Anatomical Biometric |journal=Applied System Innovation |year=2026 |volume=9 |issue=5 |page=89 |doi=10.3390/asi9050089 |language=en}} == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * [https://vladyslav.pro/ Oficialny sajt] * [https://nauka.gov.ua/researchers/rs.WoMFRKxM/ Profil v Nacionalnoj elektroničnoj naučno-informacijnoj sistemě Ukrajiny] * [https://orcid.org/0009-0006-9395-2052 ORCID] * [https://scholar.google.com.ua/citations?user=RzkGTqkAAAAJ Google Scholar] * [https://www.scopus.com/authid/detail.uri?authorId=59119408300 Scopus] * [https://dblp.org/pid/394/8290.html DBLP] {{DEFAULTSORT:Malko, Vladyslav}} [[Kategorija:Naučniki]] [[Kategorija:Informatiki]] [[Kategorija:Ukrajinci]] s4s7nnud2qjywr2verklh3n7136lgyr 10 5836 44440 2026-07-28T12:01:54Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[https://www.mobygames.com/game/{{Trim|{{{1|{{{id}}}}}}}} {{{2|{{{name|''{{PAGENAMEBASE}}''}}}}}}] na [[MobyGames]]<noinclude> {{dokumentacija}} </noinclude>» 44440 wikitext text/x-wiki [https://www.mobygames.com/game/{{Trim|{{{1|{{{id}}}}}}}} {{{2|{{{name|''{{PAGENAMEBASE}}''}}}}}}] na [[MobyGames]]<noinclude> {{dokumentacija}} </noinclude> sx2d2rodm11htxppdymdi1pwotred79 10 5837 44441 2026-07-28T12:18:08Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «<noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> {{subst:NAMESPACE}} '''{{subst:#titleparts: {{subst:PAGENAME}} | -1 }}''' možno jest upotrěbiti dlja pokazyvanja vnešnego linka na [[MobyGames]] za kompjuternu igru. == Upotrěba == <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{MobyGames | id = Identifikator }} </syntaxhighlight> <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{MobyGames | Identifikator }} </syntaxhighlight> <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{MobyGa...» 44441 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> Šablon '''MobyGames''' možno jest upotrěbiti dlja pokazyvanja vnešnego linka na [[MobyGames]] za kompjuternu igru. == Upotrěba == <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{MobyGames | id = Identifikator }} </syntaxhighlight> <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{MobyGames | Identifikator }} </syntaxhighlight> <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{MobyGames | id = Identifikator | name = Nazvanje }} </syntaxhighlight> <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{MobyGames | Identifikator | Nazvanje }} </syntaxhighlight> == Dane šablona == <templatedata> { "params": { "1": { "aliases": [ "id" ], "label": "Identifikator", "description": "Tekstovy identifikator, ktory upotrebjaje se v URL", "type": "string", "required": true }, "2": { "aliases": [ "name" ], "label": "Nazvanje", "description": "Tekst, ktory viden je na linku. Akoli tuty parametr nemaje se, to upotrebjaje se nazvanje stranicy.", "type": "string" } } } </templatedata> <includeonly><!-- TU VY DODAVAJTE KATEGORIJE ŠABLONA --> </includeonly> bcfr6or8ins27taxng1qic0o26le450 10 5838 44443 2026-07-28T12:25:14Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[https://www.mobygames.com/company/{{{1|{{{company}}}}}} {{{2|{{{name|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}] na [[MobyGames]] <noinclude>{{Dokumentacija}}</noinclude>» 44443 wikitext text/x-wiki [https://www.mobygames.com/company/{{{1|{{{company}}}}}} {{{2|{{{name|{{PAGENAMEBASE}}}}}}}}] na [[MobyGames]] <noinclude>{{Dokumentacija}}</noinclude> iavzlcyemu2pgvpe5mo497mg9o8384g 0 5839 44444 2026-07-28T12:29:37Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Fajl:Cyrillic letter lha.svg | 240px | right]] '''Ԕ''', '''ԕ''' (''lha'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], ligatura bukv '''[[л]]''' i '''[[х (kirilica)|х]]'''. Ona byla vvedena v oficialny [[mokšansky jezyk|mokšansky]] alfabet v 1924 g.<ref>{{Cite web | first = Егор | last = Кашкин | title = Мокшанский язык | url = https://postnauka.org/longreads/155688 | website = postnauka.org | date = 2020-10-12 | access...» 44444 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Cyrillic letter lha.svg | 240px | right]] '''Ԕ''', '''ԕ''' (''lha'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], ligatura bukv '''[[л]]''' i '''[[х (kirilica)|х]]'''. Ona byla vvedena v oficialny [[mokšansky jezyk|mokšansky]] alfabet v 1924 g.<ref>{{Cite web | first = Егор | last = Кашкин | title = Мокшанский язык | url = https://postnauka.org/longreads/155688 | website = postnauka.org | date = 2020-10-12 | access-date = 2026-07-28 | language = ru}}</ref> i prvy raz koristana v bukvaru ''{{-|Валда ян}}'' («Světly put») [[Mordovija|mordovskogo]] poeta, etnografa i spoločnogo dějatelja [[Zahar Fjodorovič Dorofejev|Zahara Fjodoroviča Dorofejeva]] (1890–1952) iz 1925 g.<ref>{{Cite book | first = З. Ф. | last = Дорофеев | title = Валда ян: мокшонь идень тонафнемань валкс | url = https://view.nebdeti.ru/web/viewer.html?item_id=b26f98ca-2271-4536-a4b5-63e7d3bef168#page=76 | publisher = Центральное издательство народов С.С.С.Р. | location = Москва | year = 1925 | language = ru | pages = 74}}</ref> S vveden‌jem novogo kiriličnogo alfabeta (identičnogo [[russky alfabet|russkomu]]) v 1927 g. ona byla zaměnjena na dvuznak {{-|'''лх'''}}, a jejin mekky variant '''ԕь''' na {{-|'''льх'''}}. Ona prědstavjala bezzvučny alveolarny lateralny aproksimant {{MFA|l̥}}.<ref>{{Cite web |url = http://www.unicode.org/L2/L2007/07003r-n3194r-cyrillic.pdf | title = Proposal to encode additional Cyrillic characters in the BMP of the UCS | author1 = Michael Everson | author2 = David Birnbaum | author3 = Ralph Cleminson | author4 = Ivan Derzhanski | author5 = Vladislav Dorosh | author6 = Alexej Kryukov | author7 = Sorin Paliga | author8 = Klaas Ruppel | date = 2007-03-21 | format = PDF | access-date = 2025-09-05 | language = en | archive-date = 2019-06-14 | archive-url = https://web.archive.org/web/20190614234301/http://www.unicode.org/L2/L2007/07003r-n3194r-cyrillic.pdf | url-status = live | pages = 2}}</ref> {{clear}} == Kodovan‌je == {{Kodovanje | 1-znak = Ԕ | 1-nazva = CYRILLIC CAPITAL LETTER LHA | 1-sist16 = 0514 | 1-sist10 = 1300 | 1-utf8 = D4 94 | 2-znak = ԕ | 2-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER LHA | 2-sist16 = 0515 | 2-sist10 = 1301 | 2-utf8 = D4 95 }} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0514 | title = U+0514 Cyrillic Capital Letter Lha | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0515 | title = U+0515 Cyrillic Small Letter Lha | website = codepoints.net | language = en}} == Iztočnik == {{Iztočniky}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Л}} {{Varianty bukvy Х}} {{DEFAULTSORT:Л}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] 8etam6t2uzcqvrpe2ib0ky6iefsyoqh 10 5840 44445 2026-07-28T12:32:07Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «<noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> {{subst:NAMESPACE}} '''{{subst:#titleparts: {{subst:PAGENAME}} | -1 }}''' možno jest upotrěbiti dlja pokazyvanja linkov do profilov-stranic kompanij na [[MobyGames]]. == Upotrěba == <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{MobyGames kompanija | company = Kompanija | name = Nazvanje }} </syntaxhighlight> == Dane šablona == <templatedata> { "params": { "company": { "label": "Kompanija", "de...» 44445 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> Šablon '''MobyGames kompanija''' možno jest upotrěbiti dlja pokazyvanja linkov do profilov-stranic kompanij na [[MobyGames]]. == Upotrěba == <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{MobyGames kompanija | company = Kompanija | name = Nazvanje }} </syntaxhighlight> == Dane šablona == <templatedata> { "params": { "company": { "label": "Kompanija", "description": "Nazva kompanije na koncu URL na MobyGames", "type": "string", "required": true }, "name": { "label": "Nazvanje", "description": "Tekst na linku. Akoli parametra nema, to upotrebjaje se nazva stranicy.", "type": "string" } } } </templatedata> <includeonly><!-- TU VY DODAVAJTE KATEGORIJE ŠABLONA --> </includeonly> s7pkgekslu6nq3n8ky4ww6dk1gqtw47 0 5841 44450 2026-07-28T12:56:15Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Fajl:Cyrillic letter Rha.svg | 240px | right]] '''Ԗ ԗ''', '''ԗ''' (''rha'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], ligatura bukv '''[[р (kirilica)|р]]''' i '''[[х (kirilica)|х]]'''. Zajedno s svojim lateralnym ekvivalentom '''[[ԕ]]''' ona byla vvedena v oficialny [[mokšansky jezyk|mokšansky]] alfabet v 1924 g.<ref>{{Cite web | first = Егор | last = Кашкин | title = Мокшанский язык | url = https://postnauka.org/...» 44450 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Cyrillic letter Rha.svg | 240px | right]] '''Ԗ ԗ''', '''ԗ''' (''rha'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], ligatura bukv '''[[р (kirilica)|р]]''' i '''[[х (kirilica)|х]]'''. Zajedno s svojim lateralnym ekvivalentom '''[[ԕ]]''' ona byla vvedena v oficialny [[mokšansky jezyk|mokšansky]] alfabet v 1924 g.<ref>{{Cite web | first = Егор | last = Кашкин | title = Мокшанский язык | url = https://postnauka.org/longreads/155688 | website = postnauka.org | date = 2020-10-12 | access-date = 2026-07-28 | language = ru}}</ref> i prvy raz koristana v bukvaru ''{{-|Валда ян}}'' («Světly put») [[Mordovija|mordovskogo]] poeta, etnografa i spoločnogo dějatelja [[Zahar Fjodorovič Dorofejev|Zahara Fjodoroviča Dorofejeva]] (1890–1952) iz 1925 g.<ref>{{Cite book | first = З. Ф. | last = Дорофеев | title = Валда ян: мокшонь идень тонафнемань валкс | url = https://view.nebdeti.ru/web/viewer.html?item_id=b26f98ca-2271-4536-a4b5-63e7d3bef168#page=76 | publisher = Центральное издательство народов С.С.С.Р. | location = Москва | year = 1925 | language = ru | pages = 74}}</ref> S vveden‌jem novogo kiriličnogo alfabeta (identičnogo [[russky alfabet|russkomu]]) v 1927 g. ona byla zaměnjena na dvuznak {{-|'''рх'''}}, a jejin mekky variant '''ԗь''' na {{-|'''рьх'''}}. Ona prědstavjala bezzvučny alveolarny vibrant {{MFA|r̥}}.<ref>{{Cite web |url = http://www.unicode.org/L2/L2007/07003r-n3194r-cyrillic.pdf | title = Proposal to encode additional Cyrillic characters in the BMP of the UCS | author1 = Michael Everson | author2 = David Birnbaum | author3 = Ralph Cleminson | author4 = Ivan Derzhanski | author5 = Vladislav Dorosh | author6 = Alexej Kryukov | author7 = Sorin Paliga | author8 = Klaas Ruppel | date = 2007-03-21 | format = PDF | access-date = 2025-09-05 | language = en | archive-date = 2019-06-14 | archive-url = https://web.archive.org/web/20190614234301/http://www.unicode.org/L2/L2007/07003r-n3194r-cyrillic.pdf | url-status = live | pages = 2}}</ref> {{clear}} == Kodovan‌je == {{Kodovanje | 1-znak = Ԗ | 1-nazva = CYRILLIC CAPITAL LETTER RHA | 1-sist16 = 0516 | 1-sist10 = 1302 | 1-utf8 = D4 96 | 2-znak = ԗ | 2-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER RHA | 2-sist16 = 0517 | 2-sist10 = 1303 | 2-utf8 = D4 97 }} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0516 | title = U+0516 Cyrillic Capital Letter Rha | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0517 | title = U+0517 Cyrillic Small Letter Rha | website = codepoints.net | language = en}} == Iztočnik == {{Iztočniky}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Р}} {{Varianty bukvy Х}} {{DEFAULTSORT:Р}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] nx3jtpurxmooa6hnclw22lm5l2hstsl 3 5842 44453 2026-07-28T13:28:00Z IJzeren Jan 9 /* Dobrodošli! */ nova sekcija 44453 wikitext text/x-wiki == Dobrodošli! == {{Dobrodošli}}. I hvala za članok [[Vladyslav Malko]]! Trěba kazati, že vaš medžuslovjansky je odličny! Srdečno, {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 15:28, 28 julij 2026 (CEST) eg2ijdmvgnoc8hghebd8w7ykmpfr837 0 5843 44454 2026-07-28T13:30:04Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Vladyslav Malko]] 44454 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Vladyslav Malko]] {{DEFAULTSORT:Малько, Владислав}} [[Kategorija:Научники]] [[Kategorija:Информатики]] [[Kategorija:Украјинци]] a8z85ux6pryfr7lgzdchzkztcb413ti 12 5844 44456 2026-07-28T15:26:06Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «'''Imenny prostor''' je grupa stranic, ktore harakterizujut se prědrastkoju prědoprěděljenoju softverom [[MediaWiki]]. V linkah one vsegda imajut format <kbd><nowiki>[[<imenny prostor>:<nazva stranice>]]</nowiki></kbd>, s dvojtočkoju kako razdělnik. Na priklad, link na koristničsku stranicu, ktora nahodi se v imennom prostoru {{-|''Koristnik''}}, izgledaje tako: <kbd><nowiki>[[Koristnik:<koristničsko ime>]]</nowiki></kbd>. Upotrěba imennyh pro...» 44456 wikitext text/x-wiki '''Imenny prostor''' je grupa stranic, ktore harakterizujut se prědrastkoju prědoprěděljenoju softverom [[MediaWiki]]. V linkah one vsegda imajut format <kbd><nowiki>[[<imenny prostor>:<nazva stranice>]]</nowiki></kbd>, s dvojtočkoju kako razdělnik. Na priklad, link na koristničsku stranicu, ktora nahodi se v imennom prostoru {{-|''Koristnik''}}, izgledaje tako: <kbd><nowiki>[[Koristnik:<koristničsko ime>]]</nowiki></kbd>. Upotrěba imennyh prostorov umožnjaje različen‌je medžu stranicami, ktore izpolnjajut razne funkcije. Vse istinne imenne prostory (s čislom ≥0) imajut prinaležeče jim besědne prostory, prěznačene za razgovory o danyh stranicah. == Spisok imennyh prostorov == Slědujuče imenne prostoru sut dostupne i koristane v medžuslovjanskoj Vikipediji. Vsaky imenny prostor imaje čislo, poniže pokazano v zatvorkah. ; Glavny (0) : Vse stranice bez dodanogo imennogo prostora nahodet se avtomatično v «standardnom» ili «glavnom» prostoru. Tutoj prostor sodrživaje vse enciklopedične članky Vikipedije, na priklad: [[Solnce]], [[Pes]], [[Русскы језык]]. ; Besěda (1) : Imenny prostor za razgovorne stranice pri člankah ; Koristnik (2) : Imenny prostor s osobnymi stranicami koristnikov Vikipedije, na ktoryh oni mogut prědstavjati se občině. ; Besěda s koristnikom (3) : Imenny prostor prěznačeny za razgovory s individualnym koristnikom ; Vikipedija (4) : Imenny prostor za stranice, ktore tyčet se samoj raboty v Vikipediji: pravila, směrnice i tako dalje. Priklad: [[Vikipedija:Krčma]]. ; Besěda Vikipedije (5) : Razgovorne stranice pri stranicah, ktore nahodet se v imennom prostoru ''{{-|Vikipedija}}''. ; Fajl (6) : Sodrživaje fajly (obrazky, zvučny fajly, {{-|PDF}}-dokumenty i t.d., ktore možno je vključiti v člankah. Priklad: [[:Fajl:File:Zagreb Cathedral 03.jpg]]. Medžuslovjanska Vikipedija ne imaje i ne može iměti vlastne fajly, one nahodet se v [[:commons:|Vikiskladišču]], ale tutoj imenny prostoru možno je upotrěbjati kako link k odpovědnomu fajlu v Vikiskladišču. ; Besěda o fajlu (7) : Razgovorne stranice pri fajlah. ; MediaWiki (8) : Imenny prostor za interfejs, v ktorom samo [[Vikipedija:Grupy koristnikov|administratori interfejsa]] mogut dělati izměny. Zato že medžuslovjanske interfejsy (latiničny i kiriličny) takože mogut byti upotrěbjane v drugyh projektah, blizko vse sistemne poslan‌ja nahodet se na vseobsegajučem sajtu {{-|https://translatewiki.net}}. ; Besěda o MediaWiki (9) : Imenny prostor za razgovory o elementah interfejsa (rědko koristajemy). ; Šablon (10) : Imenny prostor za šablony: postojanne, često povtarjajuče teksty i elementy stranic, ktore služet za prědavan‌je informacije suglasno oprěděljenomu vzoru, za navigaciju ili za někoje soobčen‌ja, i ktore v mnogyh slučajah koristniki mogut napolnjati danymi. Priklady: [[Šablon:Kartka država]], [[Šablon:Kirilica]], [[Šablon:Odstraniti]]. ; Besěda o šablonu (11) : Imenny prostor za razgovory o šablonah. ; Pomoč (12) : V istinnosti ne različaje se od imennogo prostora {{-|Vikipedija}}, kromě togo, že sodrživaje pomočne stranice, napr. [[Pomoč:Kako koristati tutu viki]]. ; Besěda o pomoči (13) : Razgovorne stranice pri stranicah v prostoru {{-|Pomoč}}. ; Kategorija (14) : Imenny prostor za shemu [[Pomoč:Kategorije|kategorij]] Vikipedije. Linky na stranice v tutom prostoru vedet se inače neželi obyčne linky: link ne javi se v tekstu, ale inde (najčestěje na dolu stranice) i pričinjaje, že dana stranica je dodana v danu kategoriju. Priklad: [[:Kategorija:Pisatelji]]. ; Besěda o kategoriji (15) : Razgovorne stranice pri kategorijah. ; Modul (828) : Imenny prostor za softver-moduly napisane v jezyku {{-|Lua}} s pomočju razširjen‌ja [[mw:Extension:Scribunto|Scribunto]], ktore pozvoljajut složenějšu funkcionalnost neželi šablony. Gledite: [[Pomoč:Lua]]. ; Besěda modula (829) : Razgovorne stranice pri modulah. ; Specialna (-1) : Virtualny imenny prostor za stranice, ktore v MediaWiki-softveru imajut dodatočnu funkcionalnost. Vse specialne stranice nahodet se na stranici [[Special:SpecialPages]]. == Gledite takože == * [[Special:NamespaceInfo|Informacije o imennyh prostorah]] [[Kategorija:Pomoč]] bh1b2n8iqh23qh02epmor5lg5ik4wjo 44457 44456 2026-07-28T15:26:57Z IJzeren Jan 9 44457 wikitext text/x-wiki '''Imenny prostor''' je grupa stranic, ktore harakterizujut se prědrastkoju prědoprěděljenoju softverom [[MediaWiki]]. V linkah one vsegda imajut format <kbd><nowiki>[[<imenny prostor>:<nazva stranice>]]</nowiki></kbd>, s dvojtočkoju kako razdělnik. Na priklad, link na koristničsku stranicu, ktora nahodi se v imennom prostoru {{-|''Koristnik''}}, izgledaje tako: <kbd><nowiki>[[Koristnik:<koristničsko ime>]]</nowiki></kbd>. Upotrěba imennyh prostorov umožnjaje različen‌je medžu stranicami, ktore izpolnjajut razne funkcije. Vse istinne imenne prostory (s čislom ≥0) imajut prinaležeče jim besědne prostory, prěznačene za razgovory o danyh stranicah. == Spisok imennyh prostorov == Slědujuče imenne prostoru sut dostupne i koristane v medžuslovjanskoj Vikipediji. Vsaky imenny prostor imaje čislo, poniže pokazano v zatvorkah. ; Glavny (0) : Vse stranice bez dodanogo imennogo prostora nahodet se avtomatično v «standardnom» ili «glavnom» prostoru. Tutoj prostor sodrživaje vse enciklopedične članky Vikipedije, na priklad: [[Solnce]], [[Pes]], [[Русскы језык]]. ; Besěda (1) : Imenny prostor za razgovorne stranice pri člankah ; Koristnik (2) : Imenny prostor s osobnymi stranicami koristnikov Vikipedije, na ktoryh oni mogut prědstavjati se občině. ; Besěda s koristnikom (3) : Imenny prostor prěznačeny za razgovory s individualnym koristnikom ; Vikipedija (4) : Imenny prostor za stranice, ktore tyčet se samoj raboty v Vikipediji: pravila, směrnice i tako dalje. Priklad: [[Vikipedija:Krčma]]. ; Besěda Vikipedije (5) : Razgovorne stranice pri stranicah, ktore nahodet se v imennom prostoru ''{{-|Vikipedija}}''. ; Fajl (6) : Sodrživaje fajly (obrazky, zvučny fajly, {{-|PDF}}-dokumenty i t.d., ktore možno je vključiti v člankah. Priklad: [[:Fajl:Zagreb Cathedral 03.jpg]]. Medžuslovjanska Vikipedija ne imaje i ne može iměti vlastne fajly, one nahodet se v [[:commons:|Vikiskladišču]], ale tutoj imenny prostoru možno je upotrěbjati kako link k odpovědnomu fajlu v Vikiskladišču. ; Besěda o fajlu (7) : Razgovorne stranice pri fajlah. ; MediaWiki (8) : Imenny prostor za interfejs, v ktorom samo [[Vikipedija:Grupy koristnikov|administratori interfejsa]] mogut dělati izměny. Zato že medžuslovjanske interfejsy (latiničny i kiriličny) takože mogut byti upotrěbjane v drugyh projektah, blizko vse sistemne poslan‌ja nahodet se na vseobsegajučem sajtu {{-|https://translatewiki.net}}. ; Besěda o MediaWiki (9) : Imenny prostor za razgovory o elementah interfejsa (rědko koristajemy). ; Šablon (10) : Imenny prostor za šablony: postojanne, često povtarjajuče teksty i elementy stranic, ktore služet za prědavan‌je informacije suglasno oprěděljenomu vzoru, za navigaciju ili za někoje soobčen‌ja, i ktore v mnogyh slučajah koristniki mogut napolnjati danymi. Priklady: [[Šablon:Kartka država]], [[Šablon:Kirilica]], [[Šablon:Odstraniti]]. ; Besěda o šablonu (11) : Imenny prostor za razgovory o šablonah. ; Pomoč (12) : V istinnosti ne različaje se od imennogo prostora {{-|Vikipedija}}, kromě togo, že sodrživaje pomočne stranice, napr. [[Pomoč:Kako koristati tutu viki]]. ; Besěda o pomoči (13) : Razgovorne stranice pri stranicah v prostoru {{-|Pomoč}}. ; Kategorija (14) : Imenny prostor za shemu [[Pomoč:Kategorije|kategorij]] Vikipedije. Linky na stranice v tutom prostoru vedet se inače neželi obyčne linky: link ne javi se v tekstu, ale inde (najčestěje na dolu stranice) i pričinjaje, že dana stranica je dodana v danu kategoriju. Priklad: [[:Kategorija:Pisatelji]]. ; Besěda o kategoriji (15) : Razgovorne stranice pri kategorijah. ; Modul (828) : Imenny prostor za softver-moduly napisane v jezyku {{-|Lua}} s pomočju razširjen‌ja [[mw:Extension:Scribunto|Scribunto]], ktore pozvoljajut složenějšu funkcionalnost neželi šablony. Gledite: [[Pomoč:Lua]]. ; Besěda modula (829) : Razgovorne stranice pri modulah. ; Specialna (-1) : Virtualny imenny prostor za stranice, ktore v MediaWiki-softveru imajut dodatočnu funkcionalnost. Vse specialne stranice nahodet se na stranici [[Special:SpecialPages]]. == Gledite takože == * [[Special:NamespaceInfo|Informacije o imennyh prostorah]] [[Kategorija:Pomoč]] n846483rn9z6uw1448p88iqctbe49wu 44458 44457 2026-07-28T15:30:52Z IJzeren Jan 9 44458 wikitext text/x-wiki '''Imenny prostor''' je grupa stranic, ktore harakterizujut se prědrastkoju prědoprěděljenoju softverom [[MediaWiki]]. V linkah one vsegda imajut format <tt>{{-|<nowiki>[[<imenny prostor>:</nowiki>}}<nazva stranice><nowiki>]]</nowiki></nowiki></tt>, s dvojtočkoju kako razdělnik. Na priklad, link na koristničsku stranicu, ktora nahodi se v imennom prostoru {{-|''Koristnik''}}, izgledaje tako: <tt>{{-|<nowiki>[[Koristnik:</nowiki>}}<koristničsko ime><nowiki>]]</nowiki></tt>. Upotrěba imennyh prostorov umožnjaje različen‌je medžu stranicami, ktore izpolnjajut razne funkcije. Vse istinne imenne prostory (s čislom ≥0) imajut prinaležeče jim besědne prostory, prěznačene za razgovory o danyh stranicah. == Spisok imennyh prostorov == Slědujuče imenne prostoru sut dostupne i koristane v medžuslovjanskoj Vikipediji. Vsaky imenny prostor imaje čislo, poniže pokazano v zatvorkah. ; Glavny (0) : Vse stranice bez dodanogo imennogo prostora nahodet se avtomatično v «standardnom» ili «glavnom» prostoru. Tutoj prostor sodrživaje vse enciklopedične članky Vikipedije, na priklad: [[Solnce]], [[Pes]], [[Русскы језык]]. ; Besěda (1) : Imenny prostor za razgovorne stranice pri člankah ; Koristnik (2) : Imenny prostor s osobnymi stranicami koristnikov Vikipedije, na ktoryh oni mogut prědstavjati se občině. ; Besěda s koristnikom (3) : Imenny prostor prěznačeny za razgovory s individualnym koristnikom ; Vikipedija (4) : Imenny prostor za stranice, ktore tyčet se samoj raboty v Vikipediji: pravila, směrnice i tako dalje. Priklad: [[Vikipedija:Krčma]]. ; Besěda Vikipedije (5) : Razgovorne stranice pri stranicah, ktore nahodet se v imennom prostoru ''{{-|Vikipedija}}''. ; Fajl (6) : Sodrživaje fajly (obrazky, zvučny fajly, {{-|PDF}}-dokumenty i t.d., ktore možno je vključiti v člankah. Priklad: [[:Fajl:Zagreb Cathedral 03.jpg]]. Medžuslovjanska Vikipedija ne imaje i ne može iměti vlastne fajly, one nahodet se v [[:commons:|Vikiskladišču]], ale tutoj imenny prostoru možno je upotrěbjati kako link k odpovědnomu fajlu v Vikiskladišču. ; Besěda o fajlu (7) : Razgovorne stranice pri fajlah. ; MediaWiki (8) : Imenny prostor za interfejs, v ktorom samo [[Vikipedija:Grupy koristnikov|administratori interfejsa]] mogut dělati izměny. Zato že medžuslovjanske interfejsy (latiničny i kiriličny) takože mogut byti upotrěbjane v drugyh projektah, blizko vse sistemne poslan‌ja nahodet se na vseobsegajučem sajtu {{-|https://translatewiki.net}}. ; Besěda o MediaWiki (9) : Imenny prostor za razgovory o elementah interfejsa (rědko koristajemy). ; Šablon (10) : Imenny prostor za šablony: postojanne, često povtarjajuče teksty i elementy stranic, ktore služet za prědavan‌je informacije suglasno oprěděljenomu vzoru, za navigaciju ili za někoje soobčen‌ja, i ktore v mnogyh slučajah koristniki mogut napolnjati danymi. Priklady: [[Šablon:Kartka država]], [[Šablon:Kirilica]], [[Šablon:Odstraniti]]. ; Besěda o šablonu (11) : Imenny prostor za razgovory o šablonah. ; Pomoč (12) : V istinnosti ne različaje se od imennogo prostora {{-|Vikipedija}}, kromě togo, že sodrživaje pomočne stranice, napr. [[Pomoč:Kako koristati tutu viki]]. ; Besěda o pomoči (13) : Razgovorne stranice pri stranicah v prostoru {{-|Pomoč}}. ; Kategorija (14) : Imenny prostor za shemu [[Pomoč:Kategorije|kategorij]] Vikipedije. Linky na stranice v tutom prostoru vedet se inače neželi obyčne linky: link ne javi se v tekstu, ale inde (najčestěje na dolu stranice) i pričinjaje, že dana stranica je dodana v danu kategoriju. Priklad: [[:Kategorija:Pisatelji]]. ; Besěda o kategoriji (15) : Razgovorne stranice pri kategorijah. ; Modul (828) : Imenny prostor za softver-moduly napisane v jezyku {{-|Lua}} s pomočju razširjen‌ja [[mw:Extension:Scribunto|Scribunto]], ktore pozvoljajut složenějšu funkcionalnost neželi šablony. Gledite: [[Pomoč:Lua]]. ; Besěda modula (829) : Razgovorne stranice pri modulah. ; Specialna (-1) : Virtualny imenny prostor za stranice, ktore v MediaWiki-softveru imajut dodatočnu funkcionalnost. Vse specialne stranice nahodet se na stranici [[Special:SpecialPages]]. == Gledite takože == * [[Special:NamespaceInfo|Informacije o imennyh prostorah]] [[Kategorija:Pomoč]] d3vfi9di0vt4j1owdq6p139vj292fan 44459 44458 2026-07-28T15:31:16Z IJzeren Jan 9 44459 wikitext text/x-wiki '''Imenny prostor''' je grupa stranic, ktore harakterizujut se prědrastkoju prědoprěděljenoju softverom [[MediaWiki]]. V linkah one vsegda imajut format <tt>{{-|<nowiki>[[<imenny prostor>:</nowiki>}}<nazva stranice><nowiki>]]</nowiki></tt>, s dvojtočkoju kako razdělnik. Na priklad, link na koristničsku stranicu, ktora nahodi se v imennom prostoru {{-|''Koristnik''}}, izgledaje tako: <tt>{{-|<nowiki>[[Koristnik:</nowiki>}}<koristničsko ime><nowiki>]]</nowiki></tt>. Upotrěba imennyh prostorov umožnjaje različen‌je medžu stranicami, ktore izpolnjajut razne funkcije. Vse istinne imenne prostory (s čislom ≥0) imajut prinaležeče jim besědne prostory, prěznačene za razgovory o danyh stranicah. == Spisok imennyh prostorov == Slědujuče imenne prostoru sut dostupne i koristane v medžuslovjanskoj Vikipediji. Vsaky imenny prostor imaje čislo, poniže pokazano v zatvorkah. ; Glavny (0) : Vse stranice bez dodanogo imennogo prostora nahodet se avtomatično v «standardnom» ili «glavnom» prostoru. Tutoj prostor sodrživaje vse enciklopedične članky Vikipedije, na priklad: [[Solnce]], [[Pes]], [[Русскы језык]]. ; Besěda (1) : Imenny prostor za razgovorne stranice pri člankah ; Koristnik (2) : Imenny prostor s osobnymi stranicami koristnikov Vikipedije, na ktoryh oni mogut prědstavjati se občině. ; Besěda s koristnikom (3) : Imenny prostor prěznačeny za razgovory s individualnym koristnikom ; Vikipedija (4) : Imenny prostor za stranice, ktore tyčet se samoj raboty v Vikipediji: pravila, směrnice i tako dalje. Priklad: [[Vikipedija:Krčma]]. ; Besěda Vikipedije (5) : Razgovorne stranice pri stranicah, ktore nahodet se v imennom prostoru ''{{-|Vikipedija}}''. ; Fajl (6) : Sodrživaje fajly (obrazky, zvučny fajly, {{-|PDF}}-dokumenty i t.d., ktore možno je vključiti v člankah. Priklad: [[:Fajl:Zagreb Cathedral 03.jpg]]. Medžuslovjanska Vikipedija ne imaje i ne može iměti vlastne fajly, one nahodet se v [[:commons:|Vikiskladišču]], ale tutoj imenny prostoru možno je upotrěbjati kako link k odpovědnomu fajlu v Vikiskladišču. ; Besěda o fajlu (7) : Razgovorne stranice pri fajlah. ; MediaWiki (8) : Imenny prostor za interfejs, v ktorom samo [[Vikipedija:Grupy koristnikov|administratori interfejsa]] mogut dělati izměny. Zato že medžuslovjanske interfejsy (latiničny i kiriličny) takože mogut byti upotrěbjane v drugyh projektah, blizko vse sistemne poslan‌ja nahodet se na vseobsegajučem sajtu {{-|https://translatewiki.net}}. ; Besěda o MediaWiki (9) : Imenny prostor za razgovory o elementah interfejsa (rědko koristajemy). ; Šablon (10) : Imenny prostor za šablony: postojanne, često povtarjajuče teksty i elementy stranic, ktore služet za prědavan‌je informacije suglasno oprěděljenomu vzoru, za navigaciju ili za někoje soobčen‌ja, i ktore v mnogyh slučajah koristniki mogut napolnjati danymi. Priklady: [[Šablon:Kartka država]], [[Šablon:Kirilica]], [[Šablon:Odstraniti]]. ; Besěda o šablonu (11) : Imenny prostor za razgovory o šablonah. ; Pomoč (12) : V istinnosti ne različaje se od imennogo prostora {{-|Vikipedija}}, kromě togo, že sodrživaje pomočne stranice, napr. [[Pomoč:Kako koristati tutu viki]]. ; Besěda o pomoči (13) : Razgovorne stranice pri stranicah v prostoru {{-|Pomoč}}. ; Kategorija (14) : Imenny prostor za shemu [[Pomoč:Kategorije|kategorij]] Vikipedije. Linky na stranice v tutom prostoru vedet se inače neželi obyčne linky: link ne javi se v tekstu, ale inde (najčestěje na dolu stranice) i pričinjaje, že dana stranica je dodana v danu kategoriju. Priklad: [[:Kategorija:Pisatelji]]. ; Besěda o kategoriji (15) : Razgovorne stranice pri kategorijah. ; Modul (828) : Imenny prostor za softver-moduly napisane v jezyku {{-|Lua}} s pomočju razširjen‌ja [[mw:Extension:Scribunto|Scribunto]], ktore pozvoljajut složenějšu funkcionalnost neželi šablony. Gledite: [[Pomoč:Lua]]. ; Besěda modula (829) : Razgovorne stranice pri modulah. ; Specialna (-1) : Virtualny imenny prostor za stranice, ktore v MediaWiki-softveru imajut dodatočnu funkcionalnost. Vse specialne stranice nahodet se na stranici [[Special:SpecialPages]]. == Gledite takože == * [[Special:NamespaceInfo|Informacije o imennyh prostorah]] [[Kategorija:Pomoč]] 8wzo7col2l6l2tu6yi6vz068bf6pkna 44460 44459 2026-07-28T15:34:00Z IJzeren Jan 9 44460 wikitext text/x-wiki '''Imenny prostor''' je grupa stranic, ktore harakterizujut se prědrastkoju prědoprěděljenoju softverom [[MediaWiki]]. V linkah one vsegda imajut format <tt>{{-|<nowiki>[[<imenny prostor>:</nowiki>}}<nazva stranice><nowiki>]]</nowiki></tt>, s dvojtočkoju kako razdělnik. Na priklad, link na koristničsku stranicu, ktora nahodi se v imennom prostoru {{-|''Koristnik''}}, izgledaje tako: <tt>{{-|<nowiki>[[Koristnik:</nowiki>}}<koristničsko ime><nowiki>]]</nowiki></tt>. Upotrěba imennyh prostorov umožnjaje različen‌je medžu stranicami, ktore izpolnjajut razne funkcije. Vse istinne imenne prostory (s čislom ≥0) imajut prinaležeče jim besědne prostory, prěznačene za razgovory o danyh stranicah. == Spisok imennyh prostorov == Slědujuče imenne prostoru sut dostupne i koristane v medžuslovjanskoj Vikipediji. Vsaky imenny prostor imaje čislo, poniže pokazano v zatvorkah. ; Glavny (0) : Vse stranice bez dodanogo imennogo prostora nahodet se avtomatično v «standardnom» ili «glavnom» prostoru. Tutoj prostor sodrživaje vse enciklopedične članky Vikipedije, na priklad: [[Solnce]], [[Pes]], [[Русскы језык]]. ; Besěda (1) : Imenny prostor za razgovorne stranice pri člankah ; Koristnik (2) : Imenny prostor s osobnymi stranicami koristnikov Vikipedije, na ktoryh oni mogut prědstavjati se občině. ; Besěda s koristnikom (3) : Imenny prostor prěznačeny za razgovory s individualnym koristnikom ; Vikipedija (4) : Imenny prostor za stranice, ktore tyčet se samoj raboty v Vikipediji: pravila, směrnice i tako dalje. Priklad: [[Vikipedija:Krčma]]. ; Besěda Vikipedije (5) : Razgovorne stranice pri stranicah, ktore nahodet se v imennom prostoru ''{{-|Vikipedija}}''. ; Fajl (6) : Sodrživaje fajly (obrazky, zvučny fajly, {{-|PDF}}-dokumenty i t.d., ktore možno je vključiti v člankah. Priklad: {{-|[[:Fajl:Zagreb Cathedral 03.jpg]]}}. Medžuslovjanska Vikipedija ne imaje i ne može iměti vlastne fajly, one nahodet se v [[:commons:|Vikiskladišču]], ale tutoj imenny prostoru možno je upotrěbjati kako link k odpovědnomu fajlu v Vikiskladišču. ; Besěda o fajlu (7) : Razgovorne stranice pri fajlah. ; MediaWiki (8) : Imenny prostor za interfejs, v ktorom samo [[Vikipedija:Grupy koristnikov|administratori interfejsa]] mogut dělati izměny. Zato že medžuslovjanske interfejsy (latiničny i kiriličny) takože mogut byti upotrěbjane v drugyh projektah, blizko vse sistemne poslan‌ja nahodet se na vseobsegajučem sajtu {{-|https://translatewiki.net}}. ; Besěda o MediaWiki (9) : Imenny prostor za razgovory o elementah interfejsa (rědko koristajemy). ; Šablon (10) : Imenny prostor za šablony: postojanne, često povtarjajuče teksty i elementy stranic, ktore služet za prědavan‌je informacije suglasno oprěděljenomu vzoru, za navigaciju ili za někoje soobčen‌ja, i ktore v mnogyh slučajah koristniki mogut napolnjati danymi. Priklady: {{-|[[Šablon:Kartka država]], [[Šablon:Kirilica]], [[Šablon:Odstraniti]]}}. ; Besěda o šablonu (11) : Imenny prostor za razgovory o šablonah. ; Pomoč (12) : V istinnosti ne različaje se od imennogo prostora {{-|Vikipedija}}, kromě togo, že sodrživaje pomočne stranice, napr. [[Pomoč:Kako koristati tutu viki]]. ; Besěda o pomoči (13) : Razgovorne stranice pri stranicah v prostoru {{-|Pomoč}}. ; Kategorija (14) : Imenny prostor za shemu [[Pomoč:Kategorije|kategorij]] Vikipedije. Linky na stranice v tutom prostoru vedet se inače neželi obyčne linky: link ne javi se v tekstu, ale inde (najčestěje na dolu stranice) i pričinjaje, že dana stranica je dodana v danu kategoriju. Priklad: {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}}. ; Besěda o kategoriji (15) : Razgovorne stranice pri kategorijah. ; Modul (828) : Imenny prostor za softver-moduly napisane v jezyku {{-|Lua}} s pomočju razširjen‌ja {{-|[[mw:Extension:Scribunto|Scribunto]]}}, ktore pozvoljajut složenějšu funkcionalnost neželi šablony. Gledite: [[Pomoč:Lua]]. ; Besěda modula (829) : Razgovorne stranice pri modulah. ; Specialna (-1) : Virtualny imenny prostor za stranice, ktore v MediaWiki-softveru imajut dodatočnu funkcionalnost. Vse specialne stranice nahodet se na stranici {{-|[[Special:SpecialPages]]}}. == Gledite takože == * [[Special:NamespaceInfo|Informacije o imennyh prostorah]] [[Kategorija:Pomoč]] 4z5olpuurqvmzvtif5oiinkkwnwp16s 44461 44460 2026-07-28T15:35:26Z IJzeren Jan 9 44461 wikitext text/x-wiki '''Imenny prostor''' je grupa stranic, ktore harakterizujut se prědrastkoju prědoprěděljenoju softverom [[MediaWiki]]. V linkah one vsegda imajut format <tt>{{-|<nowiki>[[<imenny prostor>:</nowiki>}}<nazva stranice><nowiki>]]</nowiki></tt>, s dvojtočkoju kako razdělnik. Na priklad, link na koristničsku stranicu, ktora nahodi se v imennom prostoru {{-|''Koristnik''}}, izgledaje tako: <tt>{{-|<nowiki>[[Koristnik:</nowiki>}}<koristničsko ime><nowiki>]]</nowiki></tt>. Upotrěba imennyh prostorov umožnjaje različen‌je medžu stranicami, ktore izpolnjajut razne funkcije. Vse istinne imenne prostory (s čislom ≥0) imajut prinaležeče jim besědne prostory, prěznačene za razgovory o danyh stranicah. == Spisok imennyh prostorov == Slědujuče imenne prostoru sut dostupne i koristane v medžuslovjanskoj Vikipediji. Vsaky imenny prostor imaje čislo, poniže pokazano v zatvorkah. ; Glavny (0) : Vse stranice bez dodanogo imennogo prostora nahodet se avtomatično v «standardnom» ili «glavnom» prostoru. Tutoj prostor sodrživaje vse enciklopedične članky Vikipedije, na priklad: [[Solnce]], [[Pes]], [[Русскы језык]]. ; Besěda (1) : Imenny prostor za razgovorne stranice pri člankah ; Koristnik (2) : Imenny prostor s osobnymi stranicami koristnikov Vikipedije, na ktoryh oni mogut prědstavjati se občině. ; Besěda s koristnikom (3) : Imenny prostor prěznačeny za razgovory s individualnym koristnikom ; Vikipedija (4) : Imenny prostor za stranice, ktore tyčet se samoj raboty v Vikipediji: pravila, směrnice i tako dalje. Priklad: [[Vikipedija:Krčma]]. ; Besěda Vikipedije (5) : Razgovorne stranice pri stranicah, ktore nahodet se v imennom prostoru ''{{-|Vikipedija}}''. ; Fajl (6) : Sodrživaje fajly (obrazky, zvučny fajly, {{-|PDF}}-dokumenty i t.d., ktore možno je vključiti v člankah. Priklad: {{-|[[:Fajl:Zagreb Cathedral 03.jpg]]}}. Medžuslovjanska Vikipedija ne imaje i ne može iměti vlastne fajly, one nahodet se v [[:commons:|Vikiskladišču]], ale tutoj imenny prostoru možno je upotrěbjati kako link k odpovědnomu fajlu v Vikiskladišču. ; Besěda o fajlu (7) : Razgovorne stranice pri fajlah. ; MediaWiki (8) : Imenny prostor za interfejs, v ktorom samo [[Vikipedija:Grupy koristnikov|administratori interfejsa]] mogut dělati izměny. Zato že medžuslovjanske interfejsy (latiničny i kiriličny) takože mogut byti upotrěbjane v drugyh projektah, blizko vse sistemne poslan‌ja nahodet se na vseobsegajučem sajtu {{-|https://translatewiki.net}}. ; Besěda o MediaWiki (9) : Imenny prostor za razgovory o elementah interfejsa (rědko koristajemy). ; Šablon (10) : Imenny prostor za šablony: postojanne, često povtarjajuče teksty i elementy stranic, ktore služet za prědavan‌je informacije suglasno oprěděljenomu vzoru, za navigaciju ili za někoje soobčen‌ja, i ktore v mnogyh slučajah koristniki mogut napolnjati danymi. Priklady: {{-|[[Šablon:Kartka država]], [[Šablon:Kirilica]], {{-|[[Šablon:Odstraniti]]|[[Šablon:Одстранити]]}}. ; Besěda o šablonu (11) : Imenny prostor za razgovory o šablonah. ; Pomoč (12) : V istinnosti ne različaje se od imennogo prostora {{-|Vikipedija}}, kromě togo, že sodrživaje pomočne stranice, napr. [[Pomoč:Kako koristati tutu viki]]. ; Besěda o pomoči (13) : Razgovorne stranice pri stranicah v prostoru {{-|Pomoč}}. ; Kategorija (14) : Imenny prostor za shemu [[Pomoč:Kategorije|kategorij]] Vikipedije. Linky na stranice v tutom prostoru vedet se inače neželi obyčne linky: link ne javi se v tekstu, ale inde (najčestěje na dolu stranice) i pričinjaje, že dana stranica je dodana v danu kategoriju. Priklad: {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}}. ; Besěda o kategoriji (15) : Razgovorne stranice pri kategorijah. ; Modul (828) : Imenny prostor za softver-moduly napisane v jezyku {{-|Lua}} s pomočju razširjen‌ja {{-|[[mw:Extension:Scribunto|Scribunto]]}}, ktore pozvoljajut složenějšu funkcionalnost neželi šablony. Gledite: {{-|[[Pomoč:Lua]]}}. ; Besěda modula (829) : Razgovorne stranice pri modulah. ; Specialna (-1) : Virtualny imenny prostor za stranice, ktore v MediaWiki-softveru imajut dodatočnu funkcionalnost. Vse specialne stranice nahodet se na stranici {{-|[[Special:SpecialPages]]}}. == Gledite takože == * [[Special:NamespaceInfo|Informacije o imennyh prostorah]] [[Kategorija:Pomoč]] rp9rz7vymz346wkqil3mz3ynb5czyt1 44462 44461 2026-07-28T15:36:19Z IJzeren Jan 9 44462 wikitext text/x-wiki '''Imenny prostor''' je grupa stranic, ktore harakterizujut se prědrastkoju prědoprěděljenoju softverom [[MediaWiki]]. V linkah one vsegda imajut format <tt>{{-|<nowiki>[[<imenny prostor>:</nowiki>}}<nazva stranice><nowiki>]]</nowiki></tt>, s dvojtočkoju kako razdělnik. Na priklad, link na koristničsku stranicu, ktora nahodi se v imennom prostoru {{-|''Koristnik''}}, izgledaje tako: <tt>{{-|<nowiki>[[Koristnik:</nowiki>}}<koristničsko ime><nowiki>]]</nowiki></tt>. Upotrěba imennyh prostorov umožnjaje različen‌je medžu stranicami, ktore izpolnjajut razne funkcije. Vse istinne imenne prostory (s čislom ≥0) imajut prinaležeče jim besědne prostory, prěznačene za razgovory o danyh stranicah. == Spisok imennyh prostorov == Slědujuče imenne prostoru sut dostupne i koristane v medžuslovjanskoj Vikipediji. Vsaky imenny prostor imaje čislo, poniže pokazano v zatvorkah. ; Glavny (0) : Vse stranice bez dodanogo imennogo prostora nahodet se avtomatično v «standardnom» ili «glavnom» prostoru. Tutoj prostor sodrživaje vse enciklopedične članky Vikipedije, na priklad: [[Solnce]], [[Pes]], [[Русскы језык]]. ; Besěda (1) : Imenny prostor za razgovorne stranice pri člankah ; Koristnik (2) : Imenny prostor s osobnymi stranicami koristnikov Vikipedije, na ktoryh oni mogut prědstavjati se občině. ; Besěda s koristnikom (3) : Imenny prostor prěznačeny za razgovory s individualnym koristnikom ; Vikipedija (4) : Imenny prostor za stranice, ktore tyčet se samoj raboty v Vikipediji: pravila, směrnice i tako dalje. Priklad: {{-|[[Vikipedija:Krčma]]|[[Vikipedija:Крчма]]}}. ; Besěda Vikipedije (5) : Razgovorne stranice pri stranicah, ktore nahodet se v imennom prostoru ''{{-|Vikipedija}}''. ; Fajl (6) : Sodrživaje fajly (obrazky, zvučny fajly, {{-|PDF}}-dokumenty i t.d., ktore možno je vključiti v člankah. Priklad: {{-|[[:Fajl:Zagreb Cathedral 03.jpg]]}}. Medžuslovjanska Vikipedija ne imaje i ne može iměti vlastne fajly, one nahodet se v [[:commons:|Vikiskladišču]], ale tutoj imenny prostoru možno je upotrěbjati kako link k odpovědnomu fajlu v Vikiskladišču. ; Besěda o fajlu (7) : Razgovorne stranice pri fajlah. ; MediaWiki (8) : Imenny prostor za interfejs, v ktorom samo [[Vikipedija:Grupy koristnikov|administratori interfejsa]] mogut dělati izměny. Zato že medžuslovjanske interfejsy (latiničny i kiriličny) takože mogut byti upotrěbjane v drugyh projektah, blizko vse sistemne poslan‌ja nahodet se na vseobsegajučem sajtu {{-|https://translatewiki.net}}. ; Besěda o MediaWiki (9) : Imenny prostor za razgovory o elementah interfejsa (rědko koristajemy). ; Šablon (10) : Imenny prostor za šablony: postojanne, često povtarjajuče teksty i elementy stranic, ktore služet za prědavan‌je informacije suglasno oprěděljenomu vzoru, za navigaciju ili za někoje soobčen‌ja, i ktore v mnogyh slučajah koristniki mogut napolnjati danymi. Priklady: {{-|[[Šablon:Kartka država]], [[Šablon:Kirilica]]}}, {{-|[[Šablon:Odstraniti]]|[[Šablon:Одстранити]]}}. ; Besěda o šablonu (11) : Imenny prostor za razgovory o šablonah. ; Pomoč (12) : V istinnosti ne različaje se od imennogo prostora {{-|Vikipedija}}, kromě togo, že sodrživaje pomočne stranice, napr. [[Pomoč:Kako koristati tutu viki]]. ; Besěda o pomoči (13) : Razgovorne stranice pri stranicah v prostoru {{-|Pomoč}}. ; Kategorija (14) : Imenny prostor za shemu [[Pomoč:Kategorije|kategorij]] Vikipedije. Linky na stranice v tutom prostoru vedet se inače neželi obyčne linky: link ne javi se v tekstu, ale inde (najčestěje na dolu stranice) i pričinjaje, že dana stranica je dodana v danu kategoriju. Priklad: {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}}. ; Besěda o kategoriji (15) : Razgovorne stranice pri kategorijah. ; Modul (828) : Imenny prostor za softver-moduly napisane v jezyku {{-|Lua}} s pomočju razširjen‌ja {{-|[[mw:Extension:Scribunto|Scribunto]]}}, ktore pozvoljajut složenějšu funkcionalnost neželi šablony. Gledite: {{-|[[Pomoč:Lua]]}}. ; Besěda modula (829) : Razgovorne stranice pri modulah. ; Specialna (-1) : Virtualny imenny prostor za stranice, ktore v MediaWiki-softveru imajut dodatočnu funkcionalnost. Vse specialne stranice nahodet se na stranici {{-|[[Special:SpecialPages]]}}. == Gledite takože == * [[Special:NamespaceInfo|Informacije o imennyh prostorah]] [[Kategorija:Pomoč]] bgfcx0c69xudkqjdcx2575atrl8ggf6 44473 44462 2026-07-28T16:24:06Z IJzeren Jan 9 44473 wikitext text/x-wiki '''Imenny prostor''' je grupa stranic, ktore harakterizujut se prědrastkoju prědoprěděljenoju softverom [[MediaWiki]]. V linkah one vsegda imajut format <tt>{{-|<nowiki>[[<imenny prostor>:</nowiki>}}<nazva stranice><nowiki>]]</nowiki></tt>, s dvojtočkoju kako razdělnik. Na priklad, link na koristničsku stranicu, ktora nahodi se v imennom prostoru {{-|''Koristnik''}}, izgledaje tako: <tt>{{-|<nowiki>[[Koristnik:</nowiki>}}<koristničsko ime><nowiki>]]</nowiki></tt>. Upotrěba imennyh prostorov umožnjaje različen‌je medžu stranicami, ktore izpolnjajut razne funkcije. Vse istinne imenne prostory (s čislom ≥0) imajut prinaležeče jim besědne prostory, prěznačene za razgovory o danyh stranicah. == Spisok imennyh prostorov == Slědujuče imenne prostoru sut dostupne i koristane v medžuslovjanskoj Vikipediji. Vsaky imenny prostor imaje čislo, poniže pokazano v zatvorkah. ; {{-|Glavny (0) : Vse stranice bez dodanogo imennogo prostora nahodet se avtomatično v «standardnom» ili «glavnom» prostoru. Tutoj prostor sodrživaje vse enciklopedične članky Vikipedije, na priklad: [[Solnce]], [[Pes]], [[Русскы језык]]. ; {{-|Besěda}} (1) : Imenny prostor za razgovorne stranice pri člankah ; {{-|Koristnik}} (2) : Imenny prostor s osobnymi stranicami koristnikov Vikipedije, na ktoryh oni mogut prědstavjati se občině. ; {{-|Besěda s koristnikom}} (3) : Imenny prostor prěznačeny za razgovory s individualnym koristnikom ; {{-|Vikipedija}} (4) : Imenny prostor za stranice, ktore tyčet se samoj raboty v Vikipediji: pravila, směrnice i tako dalje. Priklad: {{-|[[Vikipedija:Krčma]]|[[Vikipedija:Крчма]]}}. ; {{-|Besěda Vikipedije}} (5) : Razgovorne stranice pri stranicah, ktore nahodet se v imennom prostoru ''{{-|Vikipedija}}''. ; {{-|Fajl}} (6) : Sodrživaje fajly (obrazky, zvučny fajly, {{-|PDF}}-dokumenty i t.d., ktore možno je vključiti v člankah. Priklad: {{-|[[:Fajl:Zagreb Cathedral 03.jpg]]}}. Medžuslovjanska Vikipedija ne imaje i ne može iměti vlastne fajly, one nahodet se v [[:commons:|Vikiskladišču]], ale tutoj imenny prostoru možno je upotrěbjati kako link k odpovědnomu fajlu v Vikiskladišču. ; {{-|Besěda o fajlu}} (7) : Razgovorne stranice pri fajlah. ; {{-|MediaWiki}} (8) : Imenny prostor za interfejs, v ktorom samo [[Vikipedija:Grupy koristnikov|administratori interfejsa]] mogut dělati izměny. Zato že medžuslovjanske interfejsy (latiničny i kiriličny) takože mogut byti upotrěbjane v drugyh projektah, blizko vse sistemne poslan‌ja nahodet se na vseobsegajučem sajtu {{-|https://translatewiki.net}}. ; {{-|Besěda o MediaWiki}} (9) : Imenny prostor za razgovory o elementah interfejsa (rědko koristajemy). ; {{-|Šablon}} (10) : Imenny prostor za šablony: postojanne, često povtarjajuče teksty i elementy stranic, ktore služet za prědavan‌je informacije suglasno oprěděljenomu vzoru, za navigaciju ili za někoje soobčen‌ja, i ktore v mnogyh slučajah koristniki mogut napolnjati danymi. Priklady: {{-|[[Šablon:Kartka država]], [[Šablon:Kirilica]]}}, {{-|[[Šablon:Odstraniti]]|[[Šablon:Одстранити]]}}. ; {{-|Besěda o šablonu}} (11) : Imenny prostor za razgovory o šablonah. ; {{-|Pomoč}} (12) : V istinnosti ne različaje se od imennogo prostora {{-|Vikipedija}}, kromě togo, že sodrživaje pomočne stranice, napr. [[Pomoč:Kako koristati tutu viki]]. ; {{-|Besěda o pomoči}} (13) : Razgovorne stranice pri stranicah v prostoru {{-|Pomoč}}. ; {{-|Kategorija}} (14) : Imenny prostor za shemu [[Pomoč:Kategorije|kategorij]] Vikipedije. Linky na stranice v tutom prostoru vedet se inače neželi obyčne linky: link ne javi se v tekstu, ale inde (najčestěje na dolu stranice) i pričinjaje, že dana stranica je dodana v danu kategoriju. Priklad: {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}}. ; {{-|Besěda o kategoriji}} (15) : Razgovorne stranice pri kategorijah. ; {{-|Modul}} (828) : Imenny prostor za softver-moduly napisane v jezyku {{-|Lua}} s pomočju razširjen‌ja {{-|[[mw:Extension:Scribunto|Scribunto]]}}, ktore pozvoljajut složenějšu funkcionalnost neželi šablony. Gledite: {{-|[[Pomoč:Lua]]}}. ; {{-|Besěda modula}} (829) : Razgovorne stranice pri modulah. ; {{-|Specialna}} (-1) : Virtualny imenny prostor za stranice, ktore v MediaWiki-softveru imajut dodatočnu funkcionalnost. Vse specialne stranice nahodet se na stranici {{-|[[Special:SpecialPages]]}}. == Gledite takože == * [[Special:NamespaceInfo|Informacije o imennyh prostorah]] [[Kategorija:Pomoč]] g2sdvd9uqfmxf3p2hya3qwvo3vwh3ct 44474 44473 2026-07-28T16:24:15Z IJzeren Jan 9 44474 wikitext text/x-wiki '''Imenny prostor''' je grupa stranic, ktore harakterizujut se prědrastkoju prědoprěděljenoju softverom [[MediaWiki]]. V linkah one vsegda imajut format <tt>{{-|<nowiki>[[<imenny prostor>:</nowiki>}}<nazva stranice><nowiki>]]</nowiki></tt>, s dvojtočkoju kako razdělnik. Na priklad, link na koristničsku stranicu, ktora nahodi se v imennom prostoru {{-|''Koristnik''}}, izgledaje tako: <tt>{{-|<nowiki>[[Koristnik:</nowiki>}}<koristničsko ime><nowiki>]]</nowiki></tt>. Upotrěba imennyh prostorov umožnjaje različen‌je medžu stranicami, ktore izpolnjajut razne funkcije. Vse istinne imenne prostory (s čislom ≥0) imajut prinaležeče jim besědne prostory, prěznačene za razgovory o danyh stranicah. == Spisok imennyh prostorov == Slědujuče imenne prostoru sut dostupne i koristane v medžuslovjanskoj Vikipediji. Vsaky imenny prostor imaje čislo, poniže pokazano v zatvorkah. ; {{-|Glavny}} (0) : Vse stranice bez dodanogo imennogo prostora nahodet se avtomatično v «standardnom» ili «glavnom» prostoru. Tutoj prostor sodrživaje vse enciklopedične članky Vikipedije, na priklad: [[Solnce]], [[Pes]], [[Русскы језык]]. ; {{-|Besěda}} (1) : Imenny prostor za razgovorne stranice pri člankah ; {{-|Koristnik}} (2) : Imenny prostor s osobnymi stranicami koristnikov Vikipedije, na ktoryh oni mogut prědstavjati se občině. ; {{-|Besěda s koristnikom}} (3) : Imenny prostor prěznačeny za razgovory s individualnym koristnikom ; {{-|Vikipedija}} (4) : Imenny prostor za stranice, ktore tyčet se samoj raboty v Vikipediji: pravila, směrnice i tako dalje. Priklad: {{-|[[Vikipedija:Krčma]]|[[Vikipedija:Крчма]]}}. ; {{-|Besěda Vikipedije}} (5) : Razgovorne stranice pri stranicah, ktore nahodet se v imennom prostoru ''{{-|Vikipedija}}''. ; {{-|Fajl}} (6) : Sodrživaje fajly (obrazky, zvučny fajly, {{-|PDF}}-dokumenty i t.d., ktore možno je vključiti v člankah. Priklad: {{-|[[:Fajl:Zagreb Cathedral 03.jpg]]}}. Medžuslovjanska Vikipedija ne imaje i ne može iměti vlastne fajly, one nahodet se v [[:commons:|Vikiskladišču]], ale tutoj imenny prostoru možno je upotrěbjati kako link k odpovědnomu fajlu v Vikiskladišču. ; {{-|Besěda o fajlu}} (7) : Razgovorne stranice pri fajlah. ; {{-|MediaWiki}} (8) : Imenny prostor za interfejs, v ktorom samo [[Vikipedija:Grupy koristnikov|administratori interfejsa]] mogut dělati izměny. Zato že medžuslovjanske interfejsy (latiničny i kiriličny) takože mogut byti upotrěbjane v drugyh projektah, blizko vse sistemne poslan‌ja nahodet se na vseobsegajučem sajtu {{-|https://translatewiki.net}}. ; {{-|Besěda o MediaWiki}} (9) : Imenny prostor za razgovory o elementah interfejsa (rědko koristajemy). ; {{-|Šablon}} (10) : Imenny prostor za šablony: postojanne, često povtarjajuče teksty i elementy stranic, ktore služet za prědavan‌je informacije suglasno oprěděljenomu vzoru, za navigaciju ili za někoje soobčen‌ja, i ktore v mnogyh slučajah koristniki mogut napolnjati danymi. Priklady: {{-|[[Šablon:Kartka država]], [[Šablon:Kirilica]]}}, {{-|[[Šablon:Odstraniti]]|[[Šablon:Одстранити]]}}. ; {{-|Besěda o šablonu}} (11) : Imenny prostor za razgovory o šablonah. ; {{-|Pomoč}} (12) : V istinnosti ne različaje se od imennogo prostora {{-|Vikipedija}}, kromě togo, že sodrživaje pomočne stranice, napr. [[Pomoč:Kako koristati tutu viki]]. ; {{-|Besěda o pomoči}} (13) : Razgovorne stranice pri stranicah v prostoru {{-|Pomoč}}. ; {{-|Kategorija}} (14) : Imenny prostor za shemu [[Pomoč:Kategorije|kategorij]] Vikipedije. Linky na stranice v tutom prostoru vedet se inače neželi obyčne linky: link ne javi se v tekstu, ale inde (najčestěje na dolu stranice) i pričinjaje, že dana stranica je dodana v danu kategoriju. Priklad: {{-|[[:Kategorija:Pisatelji]]|[[:Kategorija:Писатељи]]}}. ; {{-|Besěda o kategoriji}} (15) : Razgovorne stranice pri kategorijah. ; {{-|Modul}} (828) : Imenny prostor za softver-moduly napisane v jezyku {{-|Lua}} s pomočju razširjen‌ja {{-|[[mw:Extension:Scribunto|Scribunto]]}}, ktore pozvoljajut složenějšu funkcionalnost neželi šablony. Gledite: {{-|[[Pomoč:Lua]]}}. ; {{-|Besěda modula}} (829) : Razgovorne stranice pri modulah. ; {{-|Specialna}} (-1) : Virtualny imenny prostor za stranice, ktore v MediaWiki-softveru imajut dodatočnu funkcionalnost. Vse specialne stranice nahodet se na stranici {{-|[[Special:SpecialPages]]}}. == Gledite takože == * [[Special:NamespaceInfo|Informacije o imennyh prostorah]] [[Kategorija:Pomoč]] 3jfxgfmts5fmwwlyhlsag6kz151iup0 10 5845 44486 2026-07-28T18:48:43Z Ilja isv 10 Stvorjena nova stranica s tekstom: «<templatestyles src="Template:Citatny blok/styles.css" /><div class="quotebox pullquote {{#switch: {{lc:{{{align|}}}}} | center = centered | left = floatleft | none = | floatright }} {{{class|}}}" style=" {{#if:{{{width|}}} |width:{{{width}}};}} {{#ifeq:{{{border}}}|none|border:none;|{{#if:{{{border|}}}|border-width: {{{border}}}}};}} {{#if:{{{fontsize|}}}|font-size: {{{fontsize}}};}} {{#if:{{{bg...» 44486 wikitext text/x-wiki <templatestyles src="Template:Citatny blok/styles.css" /><div class="quotebox pullquote {{#switch: {{lc:{{{align|}}}}} | center = centered | left = floatleft | none = | floatright }} {{{class|}}}" style=" {{#if:{{{width|}}} |width:{{{width}}};}} {{#ifeq:{{{border}}}|none|border:none;|{{#if:{{{border|}}}|border-width: {{{border}}}}};}} {{#if:{{{fontsize|}}}|font-size: {{{fontsize}}};}} {{#if:{{{bgcolor|}}}|color: #202122;background-color: {{#ifeq:{{{bgcolor|}}}|none|transparent|{{{bgcolor}}}}};}} {{{style|}}}"> {{#if:{{{title|}}} |<div class="quotebox-title {{{tclass|}}}" style=" {{#if:{{{title_bg|{{{bgcolor|}}}}}}|color: #202122;background-color: {{#ifeq:{{{title_bg|{{{bgcolor}}}}}}|none|transparent|{{{title_bg|{{{bgcolor}}}}}}}};}} {{#if:{{{title_fnt|}}}|color: {{{title_fnt}}};}} {{{tstyle|}}}">{{{title}}}</div> }} <blockquote class="quotebox-quote {{main other||{{#if:{{{quoted|}}}|quoted}}}} {{#switch: {{lc:{{{qalign|{{{halign|left}}}}}}}} |right = right-aligned |center = center-aligned |left-aligned }} {{{qclass|}}}" style=" {{{qstyle|}}}"> {{ifempty|{{{text|}}}|{{{content|}}}|{{{quotetext|}}}|{{{quote|}}}|{{{1|}}}|<includeonly>{{error|Error: No text given for quotation (or equals sign used in the actual argument to an unnamed parameter)}}</includeonly><noinclude>{{lorem ipsum}}</noinclude>}} </blockquote> {{#if:{{{author|}}}{{{source|}}}{{{2|}}}{{{3|}}}|<div style="padding-bottom: 0; padding-top: 0.5em"><!-- p tag style because of phab:T352875; see talk --><cite class="{{#switch: {{lc:{{{salign|{{{qalign|{{{halign|left}}} }}} }}} }} |right = right-aligned |center = center-aligned |left-aligned }}" style="{{{sstyle|}}}">—&hairsp;{{#invoke:string|replace|{{ifempty|{{{author|}}}|{{{2|}}}}}|^[-–—― ]+||plain=false}}{{#if:{{{author|}}}{{{2|}}}|{{#if:{{{source|}}}{{{3|}}}|<!--Display comma-space only if both cite parameters are present.-->,&#32;}}}}{{#invoke:string|replace|{{ifempty|{{{source|}}}|{{{3|}}}}}|^[-–—― ]+||plain=false}}</cite></div>}} </div><noinclude> {{Dokumentacija}} </noinclude> 2h3ul8pngf332pswocxl0accp9edg5n 44488 44486 2026-07-28T18:51:41Z Ilja isv 10 44488 wikitext text/x-wiki <templatestyles src="Template:Citatny blok/styles.css" /><div class="quotebox pullquote {{#switch: {{lc:{{{align|}}}}} | center = centered | left = floatleft | none = | floatright }} {{{class|}}}" style=" {{#if:{{{width|}}} |width:{{{width}}};}} {{#ifeq:{{{border}}}|none|border:none;|{{#if:{{{border|}}}|border-width: {{{border}}}}};}} {{#if:{{{fontsize|}}}|font-size: {{{fontsize}}};}} {{#if:{{{bgcolor|}}}|color: #202122;background-color: {{#ifeq:{{{bgcolor|}}}|none|transparent|{{{bgcolor}}}}};}} {{{style|}}}"> {{#if:{{{title|}}} |<div class="quotebox-title {{{tclass|}}}" style=" {{#if:{{{title_bg|{{{bgcolor|}}}}}}|color: #202122;background-color: {{#ifeq:{{{title_bg|{{{bgcolor}}}}}}|none|transparent|{{{title_bg|{{{bgcolor}}}}}}}};}} {{#if:{{{title_fnt|}}}|color: {{{title_fnt}}};}} {{{tstyle|}}}">{{{title}}}</div> }} <blockquote class="quotebox-quote {{main other||{{#if:{{{quoted|}}}|quoted}}}} {{#switch: {{lc:{{{qalign|{{{halign|left}}}}}}}} |right = right-aligned |center = center-aligned |left-aligned }} {{{qclass|}}}" style=" {{{qstyle|}}}"> {{ifempty|{{{text|}}}|{{{content|}}}|{{{quotetext|}}}|{{{quote|}}}|{{{1|}}}|<includeonly>{{error|Error: No text given for quotation (or equals sign used in the actual argument to an unnamed parameter)}}</includeonly><noinclude>{{lorem ipsum}}</noinclude>}} </blockquote> {{#if:{{{author|}}}{{{source|}}}{{{2|}}}{{{3|}}}|<div style="padding-bottom: 0; padding-top: 0.5em"><!-- p tag style because of phab:T352875; see talk --><cite class="{{#switch: {{lc:{{{salign|{{{qalign|{{{halign|left}}} }}} }}} }} |right = right-aligned |center = center-aligned |left-aligned }}" style="{{{sstyle|}}}">—&hairsp;{{#invoke:string|replace|{{if empty|{{{author|}}}|{{{2|}}}}}|^[-–—― ]+||plain=false}}{{#if:{{{author|}}}{{{2|}}}|{{#if:{{{source|}}}{{{3|}}}|<!--Display comma-space only if both cite parameters are present.-->,&#32;}}}}{{#invoke:string|replace|{{if empty|{{{source|}}}|{{{3|}}}}}|^[-–—― ]+||plain=false}}</cite></div>}} </div><noinclude> {{Dokumentacija}} </noinclude> 56l57dtiot4aqwxhnbxlfkdag7bliio 44489 44488 2026-07-28T18:52:39Z Ilja isv 10 44489 wikitext text/x-wiki <templatestyles src="Template:Citatny blok/styles.css" /><div class="quotebox pullquote {{#switch: {{lc:{{{align|}}}}} | center = centered | left = floatleft | none = | floatright }} {{{class|}}}" style=" {{#if:{{{width|}}} |width:{{{width}}};}} {{#ifeq:{{{border}}}|none|border:none;|{{#if:{{{border|}}}|border-width: {{{border}}}}};}} {{#if:{{{fontsize|}}}|font-size: {{{fontsize}}};}} {{#if:{{{bgcolor|}}}|color: #202122;background-color: {{#ifeq:{{{bgcolor|}}}|none|transparent|{{{bgcolor}}}}};}} {{{style|}}}"> {{#if:{{{title|}}} |<div class="quotebox-title {{{tclass|}}}" style=" {{#if:{{{title_bg|{{{bgcolor|}}}}}}|color: #202122;background-color: {{#ifeq:{{{title_bg|{{{bgcolor}}}}}}|none|transparent|{{{title_bg|{{{bgcolor}}}}}}}};}} {{#if:{{{title_fnt|}}}|color: {{{title_fnt}}};}} {{{tstyle|}}}">{{{title}}}</div> }} <blockquote class="quotebox-quote {{main other||{{#if:{{{quoted|}}}|quoted}}}} {{#switch: {{lc:{{{qalign|{{{halign|left}}}}}}}} |right = right-aligned |center = center-aligned |left-aligned }} {{{qclass|}}}" style=" {{{qstyle|}}}"> {{if empty|{{{text|}}}|{{{content|}}}|{{{quotetext|}}}|{{{quote|}}}|{{{1|}}}|<includeonly>{{error|Error: No text given for quotation (or equals sign used in the actual argument to an unnamed parameter)}}</includeonly><noinclude>{{lorem ipsum}}</noinclude>}} </blockquote> {{#if:{{{author|}}}{{{source|}}}{{{2|}}}{{{3|}}}|<div style="padding-bottom: 0; padding-top: 0.5em"><!-- p tag style because of phab:T352875; see talk --><cite class="{{#switch: {{lc:{{{salign|{{{qalign|{{{halign|left}}} }}} }}} }} |right = right-aligned |center = center-aligned |left-aligned }}" style="{{{sstyle|}}}">—&hairsp;{{#invoke:string|replace|{{if empty|{{{author|}}}|{{{2|}}}}}|^[-–—― ]+||plain=false}}{{#if:{{{author|}}}{{{2|}}}|{{#if:{{{source|}}}{{{3|}}}|<!--Display comma-space only if both cite parameters are present.-->,&#32;}}}}{{#invoke:string|replace|{{if empty|{{{source|}}}|{{{3|}}}}}|^[-–—― ]+||plain=false}}</cite></div>}} </div><noinclude> {{Dokumentacija}} </noinclude> eymisfml68vmitbcqemc7th8d33jxio 44491 44489 2026-07-28T18:53:58Z Ilja isv 10 44491 wikitext text/x-wiki <templatestyles src="Template:Citatny blok/styles.css" /><div class="quotebox pullquote {{#switch: {{lc:{{{align|}}}}} | center = centered | left = floatleft | none = | floatright }} {{{class|}}}" style=" {{#if:{{{width|}}} |width:{{{width}}};}} {{#ifeq:{{{border}}}|none|border:none;|{{#if:{{{border|}}}|border-width: {{{border}}}}};}} {{#if:{{{fontsize|}}}|font-size: {{{fontsize}}};}} {{#if:{{{bgcolor|}}}|color: #202122;background-color: {{#ifeq:{{{bgcolor|}}}|none|transparent|{{{bgcolor}}}}};}} {{{style|}}}"> {{#if:{{{title|}}} |<div class="quotebox-title {{{tclass|}}}" style=" {{#if:{{{title_bg|{{{bgcolor|}}}}}}|color: #202122;background-color: {{#ifeq:{{{title_bg|{{{bgcolor}}}}}}|none|transparent|{{{title_bg|{{{bgcolor}}}}}}}};}} {{#if:{{{title_fnt|}}}|color: {{{title_fnt}}};}} {{{tstyle|}}}">{{{title}}}</div> }} <blockquote class="quotebox-quote {{main other||{{#if:{{{quoted|}}}|quoted}}}} {{#switch: {{lc:{{{qalign|{{{halign|left}}}}}}}} |right = right-aligned |center = center-aligned |left-aligned }} {{{qclass|}}}" style=" {{{qstyle|}}}"> {{if empty|{{{text|}}}|{{{content|}}}|{{{quotetext|}}}|{{{quote|}}}|{{{1|}}}|<includeonly>{{error|Error: No text given for quotation (or equals sign used in the actual argument to an unnamed parameter)}}</includeonly><noinclude>lorem ipsum</noinclude>}} </blockquote> {{#if:{{{author|}}}{{{source|}}}{{{2|}}}{{{3|}}}|<div style="padding-bottom: 0; padding-top: 0.5em"><!-- p tag style because of phab:T352875; see talk --><cite class="{{#switch: {{lc:{{{salign|{{{qalign|{{{halign|left}}} }}} }}} }} |right = right-aligned |center = center-aligned |left-aligned }}" style="{{{sstyle|}}}">—&hairsp;{{#invoke:string|replace|{{if empty|{{{author|}}}|{{{2|}}}}}|^[-–—― ]+||plain=false}}{{#if:{{{author|}}}{{{2|}}}|{{#if:{{{source|}}}{{{3|}}}|<!--Display comma-space only if both cite parameters are present.-->,&#32;}}}}{{#invoke:string|replace|{{if empty|{{{source|}}}|{{{3|}}}}}|^[-–—― ]+||plain=false}}</cite></div>}} </div><noinclude> {{Dokumentacija}} </noinclude> elpw87xjfgis5wqud3xpl7oc75xuedt 44581 44491 2026-07-29T08:57:18Z Ilja isv 10 44581 wikitext text/x-wiki <templatestyles src="Template:Citatny blok/styles.css" /><div class="quotebox pullquote {{#switch: {{lc:{{{align|}}}}} | center = centered | left = floatleft | none = | floatright }} {{{class|}}}" style=" {{#if:{{{width|}}} |width:{{{width}}};}} {{#ifeq:{{{border}}}|none|border:none;|{{#if:{{{border|}}}|border-width: {{{border}}}}};}} {{#if:{{{fontsize|}}}|font-size: {{{fontsize}}};}} {{#if:{{{bgcolor|}}}|color: #202122;background-color: {{#ifeq:{{{bgcolor|}}}|none|transparent|{{{bgcolor}}}}};}} {{{style|}}}"> {{#if:{{{title|}}} |<div class="quotebox-title {{{tclass|}}}" style=" {{#if:{{{title_bg|{{{bgcolor|}}}}}}|color: #202122;background-color: {{#ifeq:{{{title_bg|{{{bgcolor}}}}}}|none|transparent|{{{title_bg|{{{bgcolor}}}}}}}};}} {{#if:{{{title_fnt|}}}|color: {{{title_fnt}}};}} {{{tstyle|}}}">{{{title}}}</div> }} <blockquote class="quotebox-quote {{main other||{{#if:{{{quoted|}}}|quoted}}}} {{#switch: {{lc:{{{qalign|{{{halign|left}}}}}}}} |right = right-aligned |center = center-aligned |left-aligned }} {{{qclass|}}}" style=" {{{qstyle|}}}"> {{if empty|{{{text|}}}|{{{content|}}}|{{{quotetext|}}}|{{{quote|}}}|{{{1|}}}|<includeonly>{{error|Error: No text given for quotation (or equals sign used in the actual argument to an unnamed parameter)}}</includeonly><noinclude>lorem ipsum</noinclude>}} </blockquote> {{#if:{{{author|}}}{{{source|}}}{{{2|}}}{{{3|}}}|<div style="padding-bottom: 0; padding-top: 0.5em"><!-- p tag style because of phab:T352875; see talk --><cite class="{{#switch: {{lc:{{{salign|{{{qalign|{{{halign|left}}} }}} }}} }} |right = right-aligned |center = center-aligned |left-aligned }}" style="{{{sstyle|}}}">—&hairsp;{{#invoke:string|replace|{{if empty|{{{author|}}}|{{{2|}}}}}|^[-–—― ]+||plain=false}}{{#if:{{{author|}}}{{{2|}}}|{{#if:{{{source|}}}{{{3|}}}|<!--Display comma-space only if both cite parameters are present.-->,&#32;}}}}{{#invoke:string|replace|{{if empty|{{{source|}}}|{{{3|}}}}}|^[-–—― ]+||plain=false}}</cite></div>}} </div><noinclude> {{Dokumentacija}} [[Kategorija:Šablony:Formatovanje]] </noinclude> syoinhn010ora29eavvdf3asgke1gvr 10 5846 44487 2026-07-28T18:50:55Z Ilja isv 10 Stvorjena nova stranica s tekstom: «/* {{pp-template}} */ .quotebox { background-color: #F9F9F9; border: 1px solid #aaa; box-sizing: border-box; padding: 10px; font-size: 88%; max-width: 100%; } .quotebox.floatleft { margin: .5em 1.4em .8em 0; } .quotebox.floatright { margin: .5em 0 .8em 1.4em; } .quotebox.centered { overflow: hidden; position: relative; margin: .5em auto .8em auto; } .quotebox.floatleft span, .quotebox.floatright span { font-style: inherit; } .quotebox > bl...» 44487 sanitized-css text/css /* {{pp-template}} */ .quotebox { background-color: #F9F9F9; border: 1px solid #aaa; box-sizing: border-box; padding: 10px; font-size: 88%; max-width: 100%; } .quotebox.floatleft { margin: .5em 1.4em .8em 0; } .quotebox.floatright { margin: .5em 0 .8em 1.4em; } .quotebox.centered { overflow: hidden; position: relative; margin: .5em auto .8em auto; } .quotebox.floatleft span, .quotebox.floatright span { font-style: inherit; } .quotebox > blockquote { margin: 0; padding: 0; /* Styling from Minerva */ border-left: 0; font-family: inherit; font-size: inherit; } .quotebox-title { text-align: center; font-size: 110%; font-weight: bold; } .quotebox-quote > :first-child { margin-top: 0; } .quotebox-quote:last-child > :last-child { margin-bottom: 0; } .quotebox-quote.quoted:before { font-family:'Times New Roman',serif; font-weight:bold; font-size: large; color: gray; content: ' “ '; vertical-align: -45%; line-height: 0; } .quotebox-quote.quoted:after { font-family:'Times New Roman',serif; font-weight:bold; font-size: large; color: gray; content: ' ” '; line-height: 0; } .quotebox .left-aligned { text-align: left; } .quotebox .right-aligned { text-align: right; } .quotebox .center-aligned { text-align: center; } .quotebox .quote-title, .quotebox .quotebox-quote { display: block; } .quotebox cite { display:block; font-style:normal; } @media screen and (max-width:640px) { .quotebox { /*override inline styles */ width: 100% !important; margin: 0 0 .8em !important; float: none !important; } } 1fviuch1wmgeh0c19onpan1ey1jufyv 0 5847 44501 2026-07-28T21:10:32Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] 44501 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Matija Majar-Ziljski#Uzajemni Pravopis Slavjanski]] [[Kategorija:Меджусловјанскы]] 7ndma1i1vvo0ytlpd9tivfhkep4lak6 0 5848 44531 2026-07-28T22:42:07Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Stolp (Arhitektura)]] na [[Stolp (arhitektura)]] 44531 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Stolp (arhitektura)]] qjamm61tr8bbladu6qnpr75yy5uu6c8 0 5849 44536 2026-07-28T22:48:13Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Tom i Jerry]] 44536 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Tom i Jerry]] [[Kategorija:Телесериалы]] qxfmlsv57c04mg63niddxg524r6rp96 0 5850 44538 2026-07-28T22:48:30Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Tom and Jerry]] na [[Tom i Jerry]] 44538 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Tom i Jerry]] 22ittu2x49rhcum5ro9mbqht8la9ku8 0 5851 44540 2026-07-28T22:50:44Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Madagascar (film)]] 44540 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Madagascar (film)]] [[Kategorija:Филмы]] awkc4tc9uojaid7b76srxazvitpxpn2 0 5852 44542 2026-07-28T22:54:32Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Woody Woodpecker]] 44542 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Woody Woodpecker]] [[Kategorija:Телесериалы]] 1wyxav9lsm91e7tku76wt0mfuki29cw 0 5853 44543 2026-07-28T22:56:16Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Ekomanipulacija]] 44543 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Ekomanipulacija]] [[Kategorija:Екологија]] [[Kategorija:Етика]] [[Kategorija:Промысл]] ene2pyncxg7l30g1rm4glriyluh6e0z 14 5854 44545 2026-07-28T23:05:55Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:CS1 errors]]» 44545 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5855 44546 2026-07-28T23:06:03Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:CS1 errors]]» 44546 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5856 44547 2026-07-28T23:06:11Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:CS1 errors]]» 44547 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5857 44548 2026-07-28T23:06:27Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Stranice s grěškami]]» 44548 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:Stranice s grěškami]] 7ehhn9l42r2vq9ttx2pl47vacjkx613 14 5858 44549 2026-07-28T23:06:34Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:CS1 errors]]» 44549 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5859 44550 2026-07-28T23:06:41Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:CS1 errors]]» 44550 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5860 44551 2026-07-28T23:06:47Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:CS1 errors]]» 44551 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5861 44552 2026-07-28T23:06:51Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:CS1 errors]]» 44552 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5862 44553 2026-07-28T23:06:57Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:CS1 errors]]» 44553 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5863 44554 2026-07-28T23:07:03Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:CS1 errors]]» 44554 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5864 44555 2026-07-28T23:07:16Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Stranice s grěškami]]» 44555 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:Stranice s grěškami]] 7ehhn9l42r2vq9ttx2pl47vacjkx613 14 5865 44566 2026-07-28T23:10:06Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Stranice s grěškami]]» 44566 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:Stranice s grěškami]] 7ehhn9l42r2vq9ttx2pl47vacjkx613 14 5866 44567 2026-07-28T23:12:49Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Stranice s grěškami]]» 44567 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:Stranice s grěškami]] 7ehhn9l42r2vq9ttx2pl47vacjkx613 14 5867 44568 2026-07-28T23:14:12Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:Stranice s grěškami]]» 44568 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:Stranice s grěškami]] 7ehhn9l42r2vq9ttx2pl47vacjkx613 0 5868 44573 2026-07-28T23:39:16Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Vikisbornik]] 44573 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Vikisbornik]] [[Kategorija:Меджусловјанскы]] 7194zjem4sde7e5defffy5numljzbp8 0 5869 44579 2026-07-29T07:59:06Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Gregorijsky kalendar]] na [[Gregoriansky kalendar]] 44579 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Gregoriansky kalendar]] goypm5ph16jsm1d434xtl8am7i6a21h 10 5870 44582 2026-07-29T08:58:32Z Ilja isv 10 Prěnapravjenje stranice na [[Šablon:Citatny blok]] 44582 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Šablon:Citatny_blok]] 3ziy1vlbjzs8nx1630f4ro3p1jcu5lr 10 5871 44584 2026-07-29T10:07:14Z Ilja isv 10 Stvorjena nova stranica s tekstom: «<noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> {{subst:NAMESPACE}} '''{{subst:#titleparts: {{subst:PAGENAME}} | -1 }}''' možno jest upotrěbiti dlja stvarjanja rayličnyh citatnyh blokov v ramku. Jest klonom šablona Quote box iz anglijskoj Vikipedije i može se koristati bez izměn. == Upotrěba == For actual quotes, and poems, this template (a variant of Quote frame) can be used to present a title, quote, author, and source in a box such as t...» 44584 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> Šablon '''Citatny blok''' možno jest upotrěbiti dlja stvarjanja rayličnyh citatnyh blokov v ramku. Jest klonom šablona Quote box iz anglijskoj Vikipedije i može se koristati bez izměn. == Upotrěba == For actual quotes, and poems, this template (a variant of Quote frame) can be used to present a title, quote, author, and source in a box such as that shown opposite, with options to customise its bordering, background, alignment and other aspects. '''Caution:''' The Citatny blok template is a floating div, which means that, just as it happens with images, its position will vary depending on the rendering layout, and the article's text above and below may or may not flow around the box. This is a liability to the quote—context relation and, as such, Citatny blok can only be used as long as it does not produce out-of-context, [[WP:UNDUE|undue emphasis]] or any form of editorializing effect (see [[MOS:PULLQUOTE]]). '''Note:''' This is a div-based template, so it may malfunction if indented using wikitext syntax. This is a current limitation of the Wikipedia [[HTML]] parsing software. When used with a poem, it is convenient to wrap the poem's content in poem tags; these preserve line breaks without having to manually insert br|s markup. {{Citatny blok|To be or not to be ...}} === Parameters === '''Basic parameters''' * {{-|title}}: Optional title to appear at the top of the quote box. * {{-|quote}}: The quote or other text to be displayed in the box. * {{-|author}}: Optional name of the author. A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. A dash is automatically rendered in front of the author, or in front of the source if there is no author. * {{-|source}}: Optional source of the quote ("Quoted" or ''Italic'' work title, and other publication data). A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. '''Main box styling''' * {{-|align}}: Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using <nowiki>align=none</nowiki> will remove word wrapping. * {{-|width}}: The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless {{-|align|center}} or {{-|align|none}} where the width will default to 100%. * {{-|border}}: The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width. * {{-|fontsize}}: The fontsize of the quote box text; specify a percentage, e.g. {{-|fontsize|90%}}. Use font sizes of 85% or higher, per [[MOS:SMALLFONT]]. * {{-|bgcolor}}: The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|style}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters. '''Title styling''' * {{-|title_bg}}: The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|title_fnt}}: The title font color. Defaults to black. * {{-|tstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters. '''Quote styling''' * {{-|qalign}}: Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left. * {{-|qstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters. * {{-|quoted}}: If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in ''fat-quotes''. Use judiciously; quote marks do not display in mainspace (articles) per [[MOS:BLOCKQUOTE]]. '''Source styling''' These affect the entire {{-|author}} and {{-|source}} block, below the quotation. * {{-|salign}}: Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign. * {{-|sstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters. === Full syntax === <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{Citatny blok |class = <!-- Advanced users only. See the "Custom classes" section below. --> |title = |quote = |author = |source = |align = |width = |border = |fontsize = |bgcolor = |style = |title_bg = |title_fnt = |tstyle = |qalign = |qstyle = |quoted = |salign = |sstyle = }} </syntaxhighlight> === Examples === Various example codes and their results. For more intricate examples see [[Template:Citatny blok/examples]]. In the examples the {{tl|lorem ipsum}} template merely generates several lines of sample text without meaning, and is not part of the quote syntax. ==== Floating and wrapping ==== '''Minimal code, defaults to floating right and minimal width:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.}}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. }} '''Floating right:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} '''Floating left:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} '''Centered, not floating:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} ==== Fat-quotes ==== <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }} ==== Alignment of text in box==== <nowiki>{{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }} <nowiki>{{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }} ==== Custom classes ==== '''This parameter should only be used by editors who fully understand how this template works.''' The "class=" parameter can be used to add a generic CSS class to this template. Some classes are not compatible with other options or require specific options be set to be useful or look good. ===== Letterhead custom class ===== The "letterhead" class should be used with <nowiki>title_bg|none</nowiki>, <nowiki>border|none</nowiki>, and {{-|bgcolor}} either not used or set to "none". Since the upper-left-corner will have a white background, it should only be used on pages with a white background. Care should be taken that neither the title nor the text extends into the "left corner" portion of the box. To use a blank line for a title, use {{-|title|&amp;nbsp;}}. To provide a blank line at the bottom of the letterhead, add <nowiki><br /><br /></nowiki> to the end of the {{-|source}} parameter (or {{-|author}}, if {{-|source}} was not used). <nowiki>{{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }} ==== Collapsing text ==== Sections of text can be collapsed by use of {{-|hidden begin}} and {{-|hidden end}}. <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }}</nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} Note that, although <nowiki>halign center</nowiki>, the centering is reset after the <nowiki>{{hidden begin}}</nowiki>, since that template applies its own styling. This can be resolved by using <code><nowiki>{{contentstyle}}</nowiki></code> in <code><nowiki>{{hidden begin}}</nowiki></code> with appropriate markup; in this case: :{{tlx|hidden begin |ta2{{=}}center |contentstyle{{=}}margin: 1em auto;}} <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} </nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} == Dane šablona == <templatedata> { "description": "Put a quote, and its source, inside a box, with flexible control over bordering, background color, alignment, and other features", "params": { "class": { "label": "CSS class", "description": "Optional CSS class to modify or override the default class ''quotebox''. Care should be used when using this parameter. Consider using other templates instead. See the ''Custom classes'' section of this document for more information.", "type": "string", "required": false }, "title": { "label": "Title", "description": "Optional title to appear at the top of the quote box.", "type": "string", "required": false }, "quote": { "label": "Quote", "description": "The quote or text to be displayed in the box.", "type": "content", "required": true, "aliases": [ "1", "content", "quotetext", "text" ] }, "source": { "label": "Source", "description": "Optional source of the quote (author, publication, etc.). Set off from author with a comma.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "3" ] }, "align": { "label": "Alignment", "description": "Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using align=none will remove word wrapping.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right", "none" ] }, "width": { "label": "Width", "description": "The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless align=center where the width will default to 100%. Use CSS lengths eg. 50% or 400px", "type": "string", "required": false }, "border": { "label": "Border width", "description": "The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width.", "type": "string", "required": false }, "fontsize": { "label": "Font size", "description": "The fontsize of the quote box text. Defaults to 88%.", "type": "string", "required": false }, "bgcolor": { "label": "Background color", "description": "The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "style": { "label": "CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters.", "type": "string", "required": false }, "title_bg": { "label": "Title background color", "description": "The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "title_fnt": { "label": "Title font color", "description": "The title font color. Defaults to black.", "type": "string", "required": false }, "tstyle": { "label": "Title CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters.", "type": "string", "required": false }, "qalign": { "label": "Quote alignment", "description": "Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "halign" ], "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "qstyle": { "label": "Quote CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters.", "type": "string", "required": false }, "quoted": { "label": "Add quotes?", "description": "If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in fat-quotes. Use judiciously, and read the Manual of Style.", "type": "string", "required": false }, "salign": { "label": "Source alignment", "description": "Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "sstyle": { "label": "Source CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters.", "type": "string", "required": false }, "tclass": { "label": "Title CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the title element", "type": "string" }, "qclass": { "label": "Quote CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the quote's element" }, "author": { "aliases": [ "2" ], "label": "Author", "description": "The author to whom the quote is attributed", "type": "line" } }, "format": "block", "paramOrder": [ "class", "title", "quote", "author", "source", "align", "width", "border", "fontsize", "bgcolor", "style", "title_bg", "title_fnt", "tstyle", "qalign", "qstyle", "quoted", "salign", "sstyle", "tclass", "qclass" ] } </templatedata> <includeonly><!-- TU VY DODAVAJTE KATEGORIJE ŠABLONA --> [[Kategorija:Šablony:Formatovanje]] </includeonly> f64rk2nk864dltm5f3nyu7gz7178kya 44585 44584 2026-07-29T10:09:27Z Ilja isv 10 44585 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> Šablon '''Citatny blok''' možno jest upotrěbiti dlja stvarjanja rayličnyh citatnyh blokov v ramku. Jest klonom šablona Quote box iz anglijskoj Vikipedije i može se koristati bez izměn. == Upotrěba == For actual quotes, and poems, this template (a variant of Quote frame) can be used to present a title, quote, author, and source in a box such as that shown opposite, with options to customise its bordering, background, alignment and other aspects. '''Caution:''' The Citatny blok template is a floating div, which means that, just as it happens with images, its position will vary depending on the rendering layout, and the article's text above and below may or may not flow around the box. This is a liability to the quote—context relation and, as such, Citatny blok can only be used as long as it does not produce out-of-context, [[WP:UNDUE|undue emphasis]] or any form of editorializing effect (see [[MOS:PULLQUOTE]]). '''Note:''' This is a div-based template, so it may malfunction if indented using wikitext syntax. This is a current limitation of the Wikipedia [[HTML]] parsing software. When used with a poem, it is convenient to wrap the poem's content in poem tags; these preserve line breaks without having to manually insert br|s markup. {{Citatny blok|To be or not to be ...}} === Parameters === '''Basic parameters''' * {{-|title}}: Optional title to appear at the top of the quote box. * {{-|quote}}: The quote or other text to be displayed in the box. * {{-|author}}: Optional name of the author. A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. A dash is automatically rendered in front of the author, or in front of the source if there is no author. * {{-|source}}: Optional source of the quote ("Quoted" or ''Italic'' work title, and other publication data). A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. '''Main box styling''' * {{-|align}}: Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using <nowiki>align=none</nowiki> will remove word wrapping. * {{-|width}}: The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless {{-|align|center}} or {{-|align|none}} where the width will default to 100%. * {{-|border}}: The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width. * {{-|fontsize}}: The fontsize of the quote box text; specify a percentage, e.g. {{-|fontsize|90%}}. Use font sizes of 85% or higher, per [[MOS:SMALLFONT]]. * {{-|bgcolor}}: The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|style}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters. '''Title styling''' * {{-|title_bg}}: The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|title_fnt}}: The title font color. Defaults to black. * {{-|tstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters. '''Quote styling''' * {{-|qalign}}: Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left. * {{-|qstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters. * {{-|quoted}}: If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in ''fat-quotes''. Use judiciously; quote marks do not display in mainspace (articles) per [[MOS:BLOCKQUOTE]]. '''Source styling''' These affect the entire {{-|author}} and {{-|source}} block, below the quotation. * {{-|salign}}: Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign. * {{-|sstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters. === Full syntax === <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{Citatny blok |class = <!-- Advanced users only. See the "Custom classes" section below. --> |title = |quote = |author = |source = |align = |width = |border = |fontsize = |bgcolor = |style = |title_bg = |title_fnt = |tstyle = |qalign = |qstyle = |quoted = |salign = |sstyle = }} </syntaxhighlight> === Examples === Various example codes and their results. For more intricate examples see [[Template:Citatny blok/examples]]. In the examples the {{tl|lorem ipsum}} template merely generates several lines of sample text without meaning, and is not part of the quote syntax. ==== Floating and wrapping ==== '''Minimal code, defaults to floating right and minimal width:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.}}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. }} '''Floating right:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} '''Floating left:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} <br/> <br/> <br/> '''Centered, not floating:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} ==== Fat-quotes ==== <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }} ==== Alignment of text in box==== <nowiki>{{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }} <nowiki>{{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }} ==== Custom classes ==== '''This parameter should only be used by editors who fully understand how this template works.''' The "class=" parameter can be used to add a generic CSS class to this template. Some classes are not compatible with other options or require specific options be set to be useful or look good. ===== Letterhead custom class ===== The "letterhead" class should be used with <nowiki>title_bg|none</nowiki>, <nowiki>border|none</nowiki>, and {{-|bgcolor}} either not used or set to "none". Since the upper-left-corner will have a white background, it should only be used on pages with a white background. Care should be taken that neither the title nor the text extends into the "left corner" portion of the box. To use a blank line for a title, use {{-|title|&amp;nbsp;}}. To provide a blank line at the bottom of the letterhead, add <nowiki><br /><br /></nowiki> to the end of the {{-|source}} parameter (or {{-|author}}, if {{-|source}} was not used). <nowiki>{{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }} ==== Collapsing text ==== Sections of text can be collapsed by use of {{-|hidden begin}} and {{-|hidden end}}. <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }}</nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} Note that, although <nowiki>halign center</nowiki>, the centering is reset after the <nowiki>{{hidden begin}}</nowiki>, since that template applies its own styling. This can be resolved by using <code><nowiki>{{contentstyle}}</nowiki></code> in <code><nowiki>{{hidden begin}}</nowiki></code> with appropriate markup; in this case: :{{tlx|hidden begin |ta2{{=}}center |contentstyle{{=}}margin: 1em auto;}} <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} </nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} == Dane šablona == <templatedata> { "description": "Put a quote, and its source, inside a box, with flexible control over bordering, background color, alignment, and other features", "params": { "class": { "label": "CSS class", "description": "Optional CSS class to modify or override the default class ''quotebox''. Care should be used when using this parameter. Consider using other templates instead. See the ''Custom classes'' section of this document for more information.", "type": "string", "required": false }, "title": { "label": "Title", "description": "Optional title to appear at the top of the quote box.", "type": "string", "required": false }, "quote": { "label": "Quote", "description": "The quote or text to be displayed in the box.", "type": "content", "required": true, "aliases": [ "1", "content", "quotetext", "text" ] }, "source": { "label": "Source", "description": "Optional source of the quote (author, publication, etc.). Set off from author with a comma.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "3" ] }, "align": { "label": "Alignment", "description": "Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using align=none will remove word wrapping.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right", "none" ] }, "width": { "label": "Width", "description": "The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless align=center where the width will default to 100%. Use CSS lengths eg. 50% or 400px", "type": "string", "required": false }, "border": { "label": "Border width", "description": "The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width.", "type": "string", "required": false }, "fontsize": { "label": "Font size", "description": "The fontsize of the quote box text. Defaults to 88%.", "type": "string", "required": false }, "bgcolor": { "label": "Background color", "description": "The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "style": { "label": "CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters.", "type": "string", "required": false }, "title_bg": { "label": "Title background color", "description": "The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "title_fnt": { "label": "Title font color", "description": "The title font color. Defaults to black.", "type": "string", "required": false }, "tstyle": { "label": "Title CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters.", "type": "string", "required": false }, "qalign": { "label": "Quote alignment", "description": "Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "halign" ], "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "qstyle": { "label": "Quote CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters.", "type": "string", "required": false }, "quoted": { "label": "Add quotes?", "description": "If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in fat-quotes. Use judiciously, and read the Manual of Style.", "type": "string", "required": false }, "salign": { "label": "Source alignment", "description": "Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "sstyle": { "label": "Source CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters.", "type": "string", "required": false }, "tclass": { "label": "Title CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the title element", "type": "string" }, "qclass": { "label": "Quote CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the quote's element" }, "author": { "aliases": [ "2" ], "label": "Author", "description": "The author to whom the quote is attributed", "type": "line" } }, "format": "block", "paramOrder": [ "class", "title", "quote", "author", "source", "align", "width", "border", "fontsize", "bgcolor", "style", "title_bg", "title_fnt", "tstyle", "qalign", "qstyle", "quoted", "salign", "sstyle", "tclass", "qclass" ] } </templatedata> <includeonly><!-- TU VY DODAVAJTE KATEGORIJE ŠABLONA --> [[Kategorija:Šablony:Formatovanje]] </includeonly> pccaojw2xyrfyjmvrwi7rw829nj2epz 44586 44585 2026-07-29T10:10:17Z Ilja isv 10 /* Floating and wrapping */ 44586 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> Šablon '''Citatny blok''' možno jest upotrěbiti dlja stvarjanja rayličnyh citatnyh blokov v ramku. Jest klonom šablona Quote box iz anglijskoj Vikipedije i može se koristati bez izměn. == Upotrěba == For actual quotes, and poems, this template (a variant of Quote frame) can be used to present a title, quote, author, and source in a box such as that shown opposite, with options to customise its bordering, background, alignment and other aspects. '''Caution:''' The Citatny blok template is a floating div, which means that, just as it happens with images, its position will vary depending on the rendering layout, and the article's text above and below may or may not flow around the box. This is a liability to the quote—context relation and, as such, Citatny blok can only be used as long as it does not produce out-of-context, [[WP:UNDUE|undue emphasis]] or any form of editorializing effect (see [[MOS:PULLQUOTE]]). '''Note:''' This is a div-based template, so it may malfunction if indented using wikitext syntax. This is a current limitation of the Wikipedia [[HTML]] parsing software. When used with a poem, it is convenient to wrap the poem's content in poem tags; these preserve line breaks without having to manually insert br|s markup. {{Citatny blok|To be or not to be ...}} === Parameters === '''Basic parameters''' * {{-|title}}: Optional title to appear at the top of the quote box. * {{-|quote}}: The quote or other text to be displayed in the box. * {{-|author}}: Optional name of the author. A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. A dash is automatically rendered in front of the author, or in front of the source if there is no author. * {{-|source}}: Optional source of the quote ("Quoted" or ''Italic'' work title, and other publication data). A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. '''Main box styling''' * {{-|align}}: Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using <nowiki>align=none</nowiki> will remove word wrapping. * {{-|width}}: The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless {{-|align|center}} or {{-|align|none}} where the width will default to 100%. * {{-|border}}: The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width. * {{-|fontsize}}: The fontsize of the quote box text; specify a percentage, e.g. {{-|fontsize|90%}}. Use font sizes of 85% or higher, per [[MOS:SMALLFONT]]. * {{-|bgcolor}}: The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|style}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters. '''Title styling''' * {{-|title_bg}}: The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|title_fnt}}: The title font color. Defaults to black. * {{-|tstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters. '''Quote styling''' * {{-|qalign}}: Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left. * {{-|qstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters. * {{-|quoted}}: If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in ''fat-quotes''. Use judiciously; quote marks do not display in mainspace (articles) per [[MOS:BLOCKQUOTE]]. '''Source styling''' These affect the entire {{-|author}} and {{-|source}} block, below the quotation. * {{-|salign}}: Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign. * {{-|sstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters. === Full syntax === <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{Citatny blok |class = <!-- Advanced users only. See the "Custom classes" section below. --> |title = |quote = |author = |source = |align = |width = |border = |fontsize = |bgcolor = |style = |title_bg = |title_fnt = |tstyle = |qalign = |qstyle = |quoted = |salign = |sstyle = }} </syntaxhighlight> === Examples === Various example codes and their results. For more intricate examples see [[Template:Citatny blok/examples]]. In the examples the {{tl|lorem ipsum}} template merely generates several lines of sample text without meaning, and is not part of the quote syntax. ==== Floating and wrapping ==== '''Minimal code, defaults to floating right and minimal width:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.}}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. }} <br/> <br/> <br/> '''Floating right:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} <br/> <br/> <br/> '''Floating left:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} <br/> <br/> <br/> '''Centered, not floating:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} ==== Fat-quotes ==== <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }} ==== Alignment of text in box==== <nowiki>{{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }} <nowiki>{{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }} ==== Custom classes ==== '''This parameter should only be used by editors who fully understand how this template works.''' The "class=" parameter can be used to add a generic CSS class to this template. Some classes are not compatible with other options or require specific options be set to be useful or look good. ===== Letterhead custom class ===== The "letterhead" class should be used with <nowiki>title_bg|none</nowiki>, <nowiki>border|none</nowiki>, and {{-|bgcolor}} either not used or set to "none". Since the upper-left-corner will have a white background, it should only be used on pages with a white background. Care should be taken that neither the title nor the text extends into the "left corner" portion of the box. To use a blank line for a title, use {{-|title|&amp;nbsp;}}. To provide a blank line at the bottom of the letterhead, add <nowiki><br /><br /></nowiki> to the end of the {{-|source}} parameter (or {{-|author}}, if {{-|source}} was not used). <nowiki>{{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }} ==== Collapsing text ==== Sections of text can be collapsed by use of {{-|hidden begin}} and {{-|hidden end}}. <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }}</nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} Note that, although <nowiki>halign center</nowiki>, the centering is reset after the <nowiki>{{hidden begin}}</nowiki>, since that template applies its own styling. This can be resolved by using <code><nowiki>{{contentstyle}}</nowiki></code> in <code><nowiki>{{hidden begin}}</nowiki></code> with appropriate markup; in this case: :{{tlx|hidden begin |ta2{{=}}center |contentstyle{{=}}margin: 1em auto;}} <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} </nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} == Dane šablona == <templatedata> { "description": "Put a quote, and its source, inside a box, with flexible control over bordering, background color, alignment, and other features", "params": { "class": { "label": "CSS class", "description": "Optional CSS class to modify or override the default class ''quotebox''. Care should be used when using this parameter. Consider using other templates instead. See the ''Custom classes'' section of this document for more information.", "type": "string", "required": false }, "title": { "label": "Title", "description": "Optional title to appear at the top of the quote box.", "type": "string", "required": false }, "quote": { "label": "Quote", "description": "The quote or text to be displayed in the box.", "type": "content", "required": true, "aliases": [ "1", "content", "quotetext", "text" ] }, "source": { "label": "Source", "description": "Optional source of the quote (author, publication, etc.). Set off from author with a comma.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "3" ] }, "align": { "label": "Alignment", "description": "Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using align=none will remove word wrapping.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right", "none" ] }, "width": { "label": "Width", "description": "The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless align=center where the width will default to 100%. Use CSS lengths eg. 50% or 400px", "type": "string", "required": false }, "border": { "label": "Border width", "description": "The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width.", "type": "string", "required": false }, "fontsize": { "label": "Font size", "description": "The fontsize of the quote box text. Defaults to 88%.", "type": "string", "required": false }, "bgcolor": { "label": "Background color", "description": "The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "style": { "label": "CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters.", "type": "string", "required": false }, "title_bg": { "label": "Title background color", "description": "The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "title_fnt": { "label": "Title font color", "description": "The title font color. Defaults to black.", "type": "string", "required": false }, "tstyle": { "label": "Title CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters.", "type": "string", "required": false }, "qalign": { "label": "Quote alignment", "description": "Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "halign" ], "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "qstyle": { "label": "Quote CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters.", "type": "string", "required": false }, "quoted": { "label": "Add quotes?", "description": "If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in fat-quotes. Use judiciously, and read the Manual of Style.", "type": "string", "required": false }, "salign": { "label": "Source alignment", "description": "Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "sstyle": { "label": "Source CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters.", "type": "string", "required": false }, "tclass": { "label": "Title CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the title element", "type": "string" }, "qclass": { "label": "Quote CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the quote's element" }, "author": { "aliases": [ "2" ], "label": "Author", "description": "The author to whom the quote is attributed", "type": "line" } }, "format": "block", "paramOrder": [ "class", "title", "quote", "author", "source", "align", "width", "border", "fontsize", "bgcolor", "style", "title_bg", "title_fnt", "tstyle", "qalign", "qstyle", "quoted", "salign", "sstyle", "tclass", "qclass" ] } </templatedata> <includeonly><!-- TU VY DODAVAJTE KATEGORIJE ŠABLONA --> [[Kategorija:Šablony:Formatovanje]] </includeonly> otkd6wczc095uafadnt86upcyh2wavn 44587 44586 2026-07-29T10:27:41Z Ilja isv 10 44587 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> Šablon {{-|'''Citatny blok'''}} možno jest upotrěbiti dlja stvarjanja rayličnyh citatnyh blokov v ramku. Jest klonom šablona {{-|'''Quote box'''}} iz anglijskoj Vikipedije i može se koristati bez izměn. == Upotrěba == Može se koristati za izobraženje citat ili veršev, tuty šablon može pokazyvati nazvu, citatu, avtora i iztočnik v formě krabky s ramom i bez, imaje opcije za nastavjenje granica, pozadja, ravnjanja teksta i drugyh aspektov. '''Uvaga:''' The Citatny blok template is a floating div, which means that, just as it happens with images, its position will vary depending on the rendering layout, and the article's text above and below may or may not flow around the box. This is a liability to the quote—context relation and, as such, Citatny blok can only be used as long as it does not produce out-of-context, [[WP:UNDUE|undue emphasis]] or any form of editorializing effect (see [[MOS:PULLQUOTE]]). '''Note:''' This is a div-based template, so it may malfunction if indented using wikitext syntax. This is a current limitation of the Wikipedia [[HTML]] parsing software. When used with a poem, it is convenient to wrap the poem's content in poem tags; these preserve line breaks without having to manually insert br|s markup. {{Citatny blok|To be or not to be ...}} === Parameters === '''Basic parameters''' * {{-|title}}: Optional title to appear at the top of the quote box. * {{-|quote}}: The quote or other text to be displayed in the box. * {{-|author}}: Optional name of the author. A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. A dash is automatically rendered in front of the author, or in front of the source if there is no author. * {{-|source}}: Optional source of the quote ("Quoted" or ''Italic'' work title, and other publication data). A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. '''Main box styling''' * {{-|align}}: Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using <nowiki>align=none</nowiki> will remove word wrapping. * {{-|width}}: The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless {{-|align|center}} or {{-|align|none}} where the width will default to 100%. * {{-|border}}: The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width. * {{-|fontsize}}: The fontsize of the quote box text; specify a percentage, e.g. {{-|fontsize|90%}}. Use font sizes of 85% or higher, per [[MOS:SMALLFONT]]. * {{-|bgcolor}}: The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|style}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters. '''Title styling''' * {{-|title_bg}}: The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|title_fnt}}: The title font color. Defaults to black. * {{-|tstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters. '''Quote styling''' * {{-|qalign}}: Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left. * {{-|qstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters. * {{-|quoted}}: If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in ''fat-quotes''. Use judiciously; quote marks do not display in mainspace (articles) per [[MOS:BLOCKQUOTE]]. '''Source styling''' These affect the entire {{-|author}} and {{-|source}} block, below the quotation. * {{-|salign}}: Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign. * {{-|sstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters. === Full syntax === <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{Citatny blok |class = <!-- Advanced users only. See the "Custom classes" section below. --> |title = |quote = |author = |source = |align = |width = |border = |fontsize = |bgcolor = |style = |title_bg = |title_fnt = |tstyle = |qalign = |qstyle = |quoted = |salign = |sstyle = }} </syntaxhighlight> === Examples === Various example codes and their results. For more intricate examples see [[Template:Citatny blok/examples]]. In the examples the {{tl|lorem ipsum}} template merely generates several lines of sample text without meaning, and is not part of the quote syntax. ==== Floating and wrapping ==== '''Minimal code, defaults to floating right and minimal width:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.}}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. }} <br/> <br/> <br/> '''Floating right:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} <br/> <br/> <br/> '''Floating left:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} <br/> <br/> <br/> '''Centered, not floating:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} ==== Fat-quotes ==== <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }} ==== Alignment of text in box==== <nowiki>{{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }} <nowiki>{{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }} ==== Custom classes ==== '''This parameter should only be used by editors who fully understand how this template works.''' The "class=" parameter can be used to add a generic CSS class to this template. Some classes are not compatible with other options or require specific options be set to be useful or look good. ===== Letterhead custom class ===== The "letterhead" class should be used with <nowiki>title_bg|none</nowiki>, <nowiki>border|none</nowiki>, and {{-|bgcolor}} either not used or set to "none". Since the upper-left-corner will have a white background, it should only be used on pages with a white background. Care should be taken that neither the title nor the text extends into the "left corner" portion of the box. To use a blank line for a title, use {{-|title|&amp;nbsp;}}. To provide a blank line at the bottom of the letterhead, add <nowiki><br /><br /></nowiki> to the end of the {{-|source}} parameter (or {{-|author}}, if {{-|source}} was not used). <nowiki>{{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }} ==== Collapsing text ==== Sections of text can be collapsed by use of {{-|hidden begin}} and {{-|hidden end}}. <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }}</nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} Note that, although <nowiki>halign center</nowiki>, the centering is reset after the <nowiki>{{hidden begin}}</nowiki>, since that template applies its own styling. This can be resolved by using <code><nowiki>{{contentstyle}}</nowiki></code> in <code><nowiki>{{hidden begin}}</nowiki></code> with appropriate markup; in this case: :{{tlx|hidden begin |ta2{{=}}center |contentstyle{{=}}margin: 1em auto;}} <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} </nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} == Dane šablona == <templatedata> { "description": "Put a quote, and its source, inside a box, with flexible control over bordering, background color, alignment, and other features", "params": { "class": { "label": "CSS class", "description": "Optional CSS class to modify or override the default class ''quotebox''. Care should be used when using this parameter. Consider using other templates instead. See the ''Custom classes'' section of this document for more information.", "type": "string", "required": false }, "title": { "label": "Title", "description": "Optional title to appear at the top of the quote box.", "type": "string", "required": false }, "quote": { "label": "Quote", "description": "The quote or text to be displayed in the box.", "type": "content", "required": true, "aliases": [ "1", "content", "quotetext", "text" ] }, "source": { "label": "Source", "description": "Optional source of the quote (author, publication, etc.). Set off from author with a comma.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "3" ] }, "align": { "label": "Alignment", "description": "Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using align=none will remove word wrapping.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right", "none" ] }, "width": { "label": "Width", "description": "The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless align=center where the width will default to 100%. Use CSS lengths eg. 50% or 400px", "type": "string", "required": false }, "border": { "label": "Border width", "description": "The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width.", "type": "string", "required": false }, "fontsize": { "label": "Font size", "description": "The fontsize of the quote box text. Defaults to 88%.", "type": "string", "required": false }, "bgcolor": { "label": "Background color", "description": "The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "style": { "label": "CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters.", "type": "string", "required": false }, "title_bg": { "label": "Title background color", "description": "The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "title_fnt": { "label": "Title font color", "description": "The title font color. Defaults to black.", "type": "string", "required": false }, "tstyle": { "label": "Title CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters.", "type": "string", "required": false }, "qalign": { "label": "Quote alignment", "description": "Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "halign" ], "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "qstyle": { "label": "Quote CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters.", "type": "string", "required": false }, "quoted": { "label": "Add quotes?", "description": "If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in fat-quotes. Use judiciously, and read the Manual of Style.", "type": "string", "required": false }, "salign": { "label": "Source alignment", "description": "Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "sstyle": { "label": "Source CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters.", "type": "string", "required": false }, "tclass": { "label": "Title CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the title element", "type": "string" }, "qclass": { "label": "Quote CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the quote's element" }, "author": { "aliases": [ "2" ], "label": "Author", "description": "The author to whom the quote is attributed", "type": "line" } }, "format": "block", "paramOrder": [ "class", "title", "quote", "author", "source", "align", "width", "border", "fontsize", "bgcolor", "style", "title_bg", "title_fnt", "tstyle", "qalign", "qstyle", "quoted", "salign", "sstyle", "tclass", "qclass" ] } </templatedata> <includeonly><!-- TU VY DODAVAJTE KATEGORIJE ŠABLONA --> [[Kategorija:Šablony:Formatovanje]] </includeonly> 606ora5w35cejuv582iu1wl9xeiquhv 44628 44587 2026-07-29T10:48:07Z Ilja isv 10 44628 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> Šablon {{-|'''Citatny blok'''}} možno jest upotrěbiti dlja stvarjanja rayličnyh citatnyh blokov v ramku. Jest klonom šablona {{-|'''Quote box'''}} iz anglijskoj Vikipedije i može se koristati bez izměn. == Upotrěba == Može se koristati za izobraženje citat ili veršev, tuty šablon može pokazyvati nazvu, citatu, avtora i iztočnik v formě krabky s ramom i bez, imaje opcije za nastavjenje granica, pozadja, ravnjanja teksta i drugyh aspektov. '''Uvaga:''' Šablon {{-|'''Citatny blok'''}} stvarjaje plyvajuci razděl {{-|div}}, which means that, just as it happens with images, its position will vary depending on the rendering layout, and the article's text above and below may or may not flow around the box. This is a liability to the quote—context relation and, as such, Citatny blok can only be used as long as it does not produce out-of-context, [[WP:UNDUE|undue emphasis]] or any form of editorializing effect (see [[MOS:PULLQUOTE]]). '''Note:''' This is a div-based template, so it may malfunction if indented using wikitext syntax. This is a current limitation of the Wikipedia [[HTML]] parsing software. When used with a poem, it is convenient to wrap the poem's content in poem tags; these preserve line breaks without having to manually insert br|s markup. {{Citatny blok|To be or not to be ...}} === Parameters === '''Basic parameters''' * {{-|title}}: Optional title to appear at the top of the quote box. * {{-|quote}}: The quote or other text to be displayed in the box. * {{-|author}}: Optional name of the author. A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. A dash is automatically rendered in front of the author, or in front of the source if there is no author. * {{-|source}}: Optional source of the quote ("Quoted" or ''Italic'' work title, and other publication data). A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. '''Main box styling''' * {{-|align}}: Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using <nowiki>align=none</nowiki> will remove word wrapping. * {{-|width}}: The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless {{-|align|center}} or {{-|align|none}} where the width will default to 100%. * {{-|border}}: The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width. * {{-|fontsize}}: The fontsize of the quote box text; specify a percentage, e.g. {{-|fontsize|90%}}. Use font sizes of 85% or higher, per [[MOS:SMALLFONT]]. * {{-|bgcolor}}: The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|style}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters. '''Title styling''' * {{-|title_bg}}: The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|title_fnt}}: The title font color. Defaults to black. * {{-|tstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters. '''Quote styling''' * {{-|qalign}}: Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left. * {{-|qstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters. * {{-|quoted}}: If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in ''fat-quotes''. Use judiciously; quote marks do not display in mainspace (articles) per [[MOS:BLOCKQUOTE]]. '''Source styling''' These affect the entire {{-|author}} and {{-|source}} block, below the quotation. * {{-|salign}}: Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign. * {{-|sstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters. === Full syntax === <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{Citatny blok |class = <!-- Advanced users only. See the "Custom classes" section below. --> |title = |quote = |author = |source = |align = |width = |border = |fontsize = |bgcolor = |style = |title_bg = |title_fnt = |tstyle = |qalign = |qstyle = |quoted = |salign = |sstyle = }} </syntaxhighlight> === Examples === Various example codes and their results. For more intricate examples see [[Template:Citatny blok/examples]]. In the examples the {{tl|lorem ipsum}} template merely generates several lines of sample text without meaning, and is not part of the quote syntax. ==== Floating and wrapping ==== '''Minimal code, defaults to floating right and minimal width:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.}}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. }} <br/> <br/> <br/> '''Floating right:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} <br/> <br/> <br/> '''Floating left:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} <br/> <br/> <br/> '''Centered, not floating:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} ==== Fat-quotes ==== <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }} ==== Alignment of text in box==== <nowiki>{{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }} <nowiki>{{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }} ==== Custom classes ==== '''This parameter should only be used by editors who fully understand how this template works.''' The "class=" parameter can be used to add a generic CSS class to this template. Some classes are not compatible with other options or require specific options be set to be useful or look good. ===== Letterhead custom class ===== The "letterhead" class should be used with <nowiki>title_bg|none</nowiki>, <nowiki>border|none</nowiki>, and {{-|bgcolor}} either not used or set to "none". Since the upper-left-corner will have a white background, it should only be used on pages with a white background. Care should be taken that neither the title nor the text extends into the "left corner" portion of the box. To use a blank line for a title, use {{-|title|&amp;nbsp;}}. To provide a blank line at the bottom of the letterhead, add <nowiki><br /><br /></nowiki> to the end of the {{-|source}} parameter (or {{-|author}}, if {{-|source}} was not used). <nowiki>{{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }} ==== Collapsing text ==== Sections of text can be collapsed by use of {{-|hidden begin}} and {{-|hidden end}}. <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }}</nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} Note that, although <nowiki>halign center</nowiki>, the centering is reset after the <nowiki>{{hidden begin}}</nowiki>, since that template applies its own styling. This can be resolved by using <code><nowiki>{{contentstyle}}</nowiki></code> in <code><nowiki>{{hidden begin}}</nowiki></code> with appropriate markup; in this case: :{{tlx|hidden begin |ta2{{=}}center |contentstyle{{=}}margin: 1em auto;}} <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} </nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} == Dane šablona == <templatedata> { "description": "Put a quote, and its source, inside a box, with flexible control over bordering, background color, alignment, and other features", "params": { "class": { "label": "CSS class", "description": "Optional CSS class to modify or override the default class ''quotebox''. Care should be used when using this parameter. Consider using other templates instead. See the ''Custom classes'' section of this document for more information.", "type": "string", "required": false }, "title": { "label": "Title", "description": "Optional title to appear at the top of the quote box.", "type": "string", "required": false }, "quote": { "label": "Quote", "description": "The quote or text to be displayed in the box.", "type": "content", "required": true, "aliases": [ "1", "content", "quotetext", "text" ] }, "source": { "label": "Source", "description": "Optional source of the quote (author, publication, etc.). Set off from author with a comma.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "3" ] }, "align": { "label": "Alignment", "description": "Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using align=none will remove word wrapping.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right", "none" ] }, "width": { "label": "Width", "description": "The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless align=center where the width will default to 100%. Use CSS lengths eg. 50% or 400px", "type": "string", "required": false }, "border": { "label": "Border width", "description": "The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width.", "type": "string", "required": false }, "fontsize": { "label": "Font size", "description": "The fontsize of the quote box text. Defaults to 88%.", "type": "string", "required": false }, "bgcolor": { "label": "Background color", "description": "The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "style": { "label": "CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters.", "type": "string", "required": false }, "title_bg": { "label": "Title background color", "description": "The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "title_fnt": { "label": "Title font color", "description": "The title font color. Defaults to black.", "type": "string", "required": false }, "tstyle": { "label": "Title CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters.", "type": "string", "required": false }, "qalign": { "label": "Quote alignment", "description": "Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "halign" ], "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "qstyle": { "label": "Quote CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters.", "type": "string", "required": false }, "quoted": { "label": "Add quotes?", "description": "If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in fat-quotes. Use judiciously, and read the Manual of Style.", "type": "string", "required": false }, "salign": { "label": "Source alignment", "description": "Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "sstyle": { "label": "Source CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters.", "type": "string", "required": false }, "tclass": { "label": "Title CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the title element", "type": "string" }, "qclass": { "label": "Quote CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the quote's element" }, "author": { "aliases": [ "2" ], "label": "Author", "description": "The author to whom the quote is attributed", "type": "line" } }, "format": "block", "paramOrder": [ "class", "title", "quote", "author", "source", "align", "width", "border", "fontsize", "bgcolor", "style", "title_bg", "title_fnt", "tstyle", "qalign", "qstyle", "quoted", "salign", "sstyle", "tclass", "qclass" ] } </templatedata> <includeonly><!-- TU VY DODAVAJTE KATEGORIJE ŠABLONA --> [[Kategorija:Šablony:Formatovanje]] </includeonly> 87cml0o0i0vbda9qe3e50ybfjdba3j3 44630 44628 2026-07-29T10:49:02Z Ilja isv 10 44630 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> Šablon {{-|'''Citatny blok'''}} možno jest upotrěbiti dlja stvarjanja rayličnyh citatnyh blokov v ramku. Jest klonom šablona {{-|'''Quote box'''}} iz anglijskoj Vikipedije i može se koristati bez izměn. == Upotrěba == Može se koristati za izobraženje citat ili veršev, tuty šablon može pokazyvati nazvu, citatu, avtora i iztočnik v formě krabky s ramom i bez, imaje opcije za nastavjenje granica, pozadja, ravnjanja teksta i drugyh aspektov. '''Uvaga:''' Šablon {{-|'''Citatny blok'''}} stvarjaje plyvajuči razděl {{-|div}}, which means that, just as it happens with images, its position will vary depending on the rendering layout, and the article's text above and below may or may not flow around the box. This is a liability to the quote—context relation and, as such, Citatny blok can only be used as long as it does not produce out-of-context, [[WP:UNDUE|undue emphasis]] or any form of editorializing effect (see [[MOS:PULLQUOTE]]). '''Note:''' This is a div-based template, so it may malfunction if indented using wikitext syntax. This is a current limitation of the Wikipedia [[HTML]] parsing software. When used with a poem, it is convenient to wrap the poem's content in poem tags; these preserve line breaks without having to manually insert br|s markup. {{Citatny blok|To be or not to be ...}} === Parameters === '''Basic parameters''' * {{-|title}}: Optional title to appear at the top of the quote box. * {{-|quote}}: The quote or other text to be displayed in the box. * {{-|author}}: Optional name of the author. A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. A dash is automatically rendered in front of the author, or in front of the source if there is no author. * {{-|source}}: Optional source of the quote ("Quoted" or ''Italic'' work title, and other publication data). A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. '''Main box styling''' * {{-|align}}: Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using <nowiki>align=none</nowiki> will remove word wrapping. * {{-|width}}: The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless {{-|align|center}} or {{-|align|none}} where the width will default to 100%. * {{-|border}}: The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width. * {{-|fontsize}}: The fontsize of the quote box text; specify a percentage, e.g. {{-|fontsize|90%}}. Use font sizes of 85% or higher, per [[MOS:SMALLFONT]]. * {{-|bgcolor}}: The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|style}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters. '''Title styling''' * {{-|title_bg}}: The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|title_fnt}}: The title font color. Defaults to black. * {{-|tstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters. '''Quote styling''' * {{-|qalign}}: Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left. * {{-|qstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters. * {{-|quoted}}: If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in ''fat-quotes''. Use judiciously; quote marks do not display in mainspace (articles) per [[MOS:BLOCKQUOTE]]. '''Source styling''' These affect the entire {{-|author}} and {{-|source}} block, below the quotation. * {{-|salign}}: Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign. * {{-|sstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters. === Full syntax === <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{Citatny blok |class = <!-- Advanced users only. See the "Custom classes" section below. --> |title = |quote = |author = |source = |align = |width = |border = |fontsize = |bgcolor = |style = |title_bg = |title_fnt = |tstyle = |qalign = |qstyle = |quoted = |salign = |sstyle = }} </syntaxhighlight> === Examples === Various example codes and their results. For more intricate examples see [[Template:Citatny blok/examples]]. In the examples the {{tl|lorem ipsum}} template merely generates several lines of sample text without meaning, and is not part of the quote syntax. ==== Floating and wrapping ==== '''Minimal code, defaults to floating right and minimal width:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.}}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. }} <br/> <br/> <br/> '''Floating right:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} <br/> <br/> <br/> '''Floating left:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} <br/> <br/> <br/> '''Centered, not floating:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} ==== Fat-quotes ==== <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }} ==== Alignment of text in box==== <nowiki>{{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }} <nowiki>{{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }} ==== Custom classes ==== '''This parameter should only be used by editors who fully understand how this template works.''' The "class=" parameter can be used to add a generic CSS class to this template. Some classes are not compatible with other options or require specific options be set to be useful or look good. ===== Letterhead custom class ===== The "letterhead" class should be used with <nowiki>title_bg|none</nowiki>, <nowiki>border|none</nowiki>, and {{-|bgcolor}} either not used or set to "none". Since the upper-left-corner will have a white background, it should only be used on pages with a white background. Care should be taken that neither the title nor the text extends into the "left corner" portion of the box. To use a blank line for a title, use {{-|title|&amp;nbsp;}}. To provide a blank line at the bottom of the letterhead, add <nowiki><br /><br /></nowiki> to the end of the {{-|source}} parameter (or {{-|author}}, if {{-|source}} was not used). <nowiki>{{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }} ==== Collapsing text ==== Sections of text can be collapsed by use of {{-|hidden begin}} and {{-|hidden end}}. <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }}</nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} Note that, although <nowiki>halign center</nowiki>, the centering is reset after the <nowiki>{{hidden begin}}</nowiki>, since that template applies its own styling. This can be resolved by using <code><nowiki>{{contentstyle}}</nowiki></code> in <code><nowiki>{{hidden begin}}</nowiki></code> with appropriate markup; in this case: :{{tlx|hidden begin |ta2{{=}}center |contentstyle{{=}}margin: 1em auto;}} <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} </nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} == Dane šablona == <templatedata> { "description": "Put a quote, and its source, inside a box, with flexible control over bordering, background color, alignment, and other features", "params": { "class": { "label": "CSS class", "description": "Optional CSS class to modify or override the default class ''quotebox''. Care should be used when using this parameter. Consider using other templates instead. See the ''Custom classes'' section of this document for more information.", "type": "string", "required": false }, "title": { "label": "Title", "description": "Optional title to appear at the top of the quote box.", "type": "string", "required": false }, "quote": { "label": "Quote", "description": "The quote or text to be displayed in the box.", "type": "content", "required": true, "aliases": [ "1", "content", "quotetext", "text" ] }, "source": { "label": "Source", "description": "Optional source of the quote (author, publication, etc.). Set off from author with a comma.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "3" ] }, "align": { "label": "Alignment", "description": "Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using align=none will remove word wrapping.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right", "none" ] }, "width": { "label": "Width", "description": "The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless align=center where the width will default to 100%. Use CSS lengths eg. 50% or 400px", "type": "string", "required": false }, "border": { "label": "Border width", "description": "The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width.", "type": "string", "required": false }, "fontsize": { "label": "Font size", "description": "The fontsize of the quote box text. Defaults to 88%.", "type": "string", "required": false }, "bgcolor": { "label": "Background color", "description": "The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "style": { "label": "CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters.", "type": "string", "required": false }, "title_bg": { "label": "Title background color", "description": "The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "title_fnt": { "label": "Title font color", "description": "The title font color. Defaults to black.", "type": "string", "required": false }, "tstyle": { "label": "Title CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters.", "type": "string", "required": false }, "qalign": { "label": "Quote alignment", "description": "Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "halign" ], "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "qstyle": { "label": "Quote CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters.", "type": "string", "required": false }, "quoted": { "label": "Add quotes?", "description": "If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in fat-quotes. Use judiciously, and read the Manual of Style.", "type": "string", "required": false }, "salign": { "label": "Source alignment", "description": "Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "sstyle": { "label": "Source CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters.", "type": "string", "required": false }, "tclass": { "label": "Title CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the title element", "type": "string" }, "qclass": { "label": "Quote CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the quote's element" }, "author": { "aliases": [ "2" ], "label": "Author", "description": "The author to whom the quote is attributed", "type": "line" } }, "format": "block", "paramOrder": [ "class", "title", "quote", "author", "source", "align", "width", "border", "fontsize", "bgcolor", "style", "title_bg", "title_fnt", "tstyle", "qalign", "qstyle", "quoted", "salign", "sstyle", "tclass", "qclass" ] } </templatedata> <includeonly><!-- TU VY DODAVAJTE KATEGORIJE ŠABLONA --> [[Kategorija:Šablony:Formatovanje]] </includeonly> 5tgvf4xgreo207irbq8pe0hko98qk3p 44635 44630 2026-07-29T10:49:58Z Ilja isv 10 /* Upotrěba */ 44635 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> Šablon {{-|'''Citatny blok'''}} možno jest upotrěbiti dlja stvarjanja rayličnyh citatnyh blokov v ramku. Jest klonom šablona {{-|'''Quote box'''}} iz anglijskoj Vikipedije i može se koristati bez izměn. == Upotrěba == Može se koristati za izobraženje citat ili veršev, tuty šablon može pokazyvati nazvu, citatu, avtora i iztočnik v formě krabky s ramom i bez, imaje opcije za nastavjenje granic, pozadja, ravnjanja teksta i drugyh aspektov. '''Uvaga:''' Šablon {{-|'''Citatny blok'''}} stvarjaje plyvajuči razděl {{-|div}}, which means that, just as it happens with images, its position will vary depending on the rendering layout, and the article's text above and below may or may not flow around the box. This is a liability to the quote—context relation and, as such, Citatny blok can only be used as long as it does not produce out-of-context, [[WP:UNDUE|undue emphasis]] or any form of editorializing effect (see [[MOS:PULLQUOTE]]). '''Note:''' This is a div-based template, so it may malfunction if indented using wikitext syntax. This is a current limitation of the Wikipedia [[HTML]] parsing software. When used with a poem, it is convenient to wrap the poem's content in poem tags; these preserve line breaks without having to manually insert br|s markup. {{Citatny blok|To be or not to be ...}} === Parameters === '''Basic parameters''' * {{-|title}}: Optional title to appear at the top of the quote box. * {{-|quote}}: The quote or other text to be displayed in the box. * {{-|author}}: Optional name of the author. A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. A dash is automatically rendered in front of the author, or in front of the source if there is no author. * {{-|source}}: Optional source of the quote ("Quoted" or ''Italic'' work title, and other publication data). A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. '''Main box styling''' * {{-|align}}: Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using <nowiki>align=none</nowiki> will remove word wrapping. * {{-|width}}: The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless {{-|align|center}} or {{-|align|none}} where the width will default to 100%. * {{-|border}}: The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width. * {{-|fontsize}}: The fontsize of the quote box text; specify a percentage, e.g. {{-|fontsize|90%}}. Use font sizes of 85% or higher, per [[MOS:SMALLFONT]]. * {{-|bgcolor}}: The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|style}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters. '''Title styling''' * {{-|title_bg}}: The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|title_fnt}}: The title font color. Defaults to black. * {{-|tstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters. '''Quote styling''' * {{-|qalign}}: Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left. * {{-|qstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters. * {{-|quoted}}: If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in ''fat-quotes''. Use judiciously; quote marks do not display in mainspace (articles) per [[MOS:BLOCKQUOTE]]. '''Source styling''' These affect the entire {{-|author}} and {{-|source}} block, below the quotation. * {{-|salign}}: Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign. * {{-|sstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters. === Full syntax === <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{Citatny blok |class = <!-- Advanced users only. See the "Custom classes" section below. --> |title = |quote = |author = |source = |align = |width = |border = |fontsize = |bgcolor = |style = |title_bg = |title_fnt = |tstyle = |qalign = |qstyle = |quoted = |salign = |sstyle = }} </syntaxhighlight> === Examples === Various example codes and their results. For more intricate examples see [[Template:Citatny blok/examples]]. In the examples the {{tl|lorem ipsum}} template merely generates several lines of sample text without meaning, and is not part of the quote syntax. ==== Floating and wrapping ==== '''Minimal code, defaults to floating right and minimal width:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.}}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. }} <br/> <br/> <br/> '''Floating right:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} <br/> <br/> <br/> '''Floating left:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} <br/> <br/> <br/> '''Centered, not floating:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} ==== Fat-quotes ==== <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }} ==== Alignment of text in box==== <nowiki>{{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }} <nowiki>{{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }} ==== Custom classes ==== '''This parameter should only be used by editors who fully understand how this template works.''' The "class=" parameter can be used to add a generic CSS class to this template. Some classes are not compatible with other options or require specific options be set to be useful or look good. ===== Letterhead custom class ===== The "letterhead" class should be used with <nowiki>title_bg|none</nowiki>, <nowiki>border|none</nowiki>, and {{-|bgcolor}} either not used or set to "none". Since the upper-left-corner will have a white background, it should only be used on pages with a white background. Care should be taken that neither the title nor the text extends into the "left corner" portion of the box. To use a blank line for a title, use {{-|title|&amp;nbsp;}}. To provide a blank line at the bottom of the letterhead, add <nowiki><br /><br /></nowiki> to the end of the {{-|source}} parameter (or {{-|author}}, if {{-|source}} was not used). <nowiki>{{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }} ==== Collapsing text ==== Sections of text can be collapsed by use of {{-|hidden begin}} and {{-|hidden end}}. <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }}</nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} Note that, although <nowiki>halign center</nowiki>, the centering is reset after the <nowiki>{{hidden begin}}</nowiki>, since that template applies its own styling. This can be resolved by using <code><nowiki>{{contentstyle}}</nowiki></code> in <code><nowiki>{{hidden begin}}</nowiki></code> with appropriate markup; in this case: :{{tlx|hidden begin |ta2{{=}}center |contentstyle{{=}}margin: 1em auto;}} <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} </nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} == Dane šablona == <templatedata> { "description": "Put a quote, and its source, inside a box, with flexible control over bordering, background color, alignment, and other features", "params": { "class": { "label": "CSS class", "description": "Optional CSS class to modify or override the default class ''quotebox''. Care should be used when using this parameter. Consider using other templates instead. See the ''Custom classes'' section of this document for more information.", "type": "string", "required": false }, "title": { "label": "Title", "description": "Optional title to appear at the top of the quote box.", "type": "string", "required": false }, "quote": { "label": "Quote", "description": "The quote or text to be displayed in the box.", "type": "content", "required": true, "aliases": [ "1", "content", "quotetext", "text" ] }, "source": { "label": "Source", "description": "Optional source of the quote (author, publication, etc.). Set off from author with a comma.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "3" ] }, "align": { "label": "Alignment", "description": "Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using align=none will remove word wrapping.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right", "none" ] }, "width": { "label": "Width", "description": "The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless align=center where the width will default to 100%. Use CSS lengths eg. 50% or 400px", "type": "string", "required": false }, "border": { "label": "Border width", "description": "The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width.", "type": "string", "required": false }, "fontsize": { "label": "Font size", "description": "The fontsize of the quote box text. Defaults to 88%.", "type": "string", "required": false }, "bgcolor": { "label": "Background color", "description": "The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "style": { "label": "CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters.", "type": "string", "required": false }, "title_bg": { "label": "Title background color", "description": "The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "title_fnt": { "label": "Title font color", "description": "The title font color. Defaults to black.", "type": "string", "required": false }, "tstyle": { "label": "Title CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters.", "type": "string", "required": false }, "qalign": { "label": "Quote alignment", "description": "Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "halign" ], "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "qstyle": { "label": "Quote CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters.", "type": "string", "required": false }, "quoted": { "label": "Add quotes?", "description": "If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in fat-quotes. Use judiciously, and read the Manual of Style.", "type": "string", "required": false }, "salign": { "label": "Source alignment", "description": "Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "sstyle": { "label": "Source CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters.", "type": "string", "required": false }, "tclass": { "label": "Title CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the title element", "type": "string" }, "qclass": { "label": "Quote CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the quote's element" }, "author": { "aliases": [ "2" ], "label": "Author", "description": "The author to whom the quote is attributed", "type": "line" } }, "format": "block", "paramOrder": [ "class", "title", "quote", "author", "source", "align", "width", "border", "fontsize", "bgcolor", "style", "title_bg", "title_fnt", "tstyle", "qalign", "qstyle", "quoted", "salign", "sstyle", "tclass", "qclass" ] } </templatedata> <includeonly><!-- TU VY DODAVAJTE KATEGORIJE ŠABLONA --> [[Kategorija:Šablony:Formatovanje]] </includeonly> cubkxddb5h2r1yqu0lghztvtkj5g1nl 44655 44635 2026-07-29T10:58:06Z Ilja isv 10 44655 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> Šablon {{-|'''Citatny blok'''}} možno jest upotrěbiti dlja stvarjanja rayličnyh citatnyh blokov v ramku. Jest klonom šablona {{-|'''Quote box'''}} iz anglijskoj Vikipedije i može se koristati bez izměn. == Upotrěba == Može se koristati za izobraženje citat ili veršev, tuty šablon može pokazyvati nazvu, citatu, avtora i iztočnik v formě krabky s ramom i bez, imaje opcije za nastavjenje granic, pozadja, ravnjanja teksta i drugyh aspektov. '''Uvaga:''' Šablon {{-|'''Citatny blok'''}} stvarjaje plyvajuči razděl {{-|div}}, čto označaje, že ako li v článku sut obrázky, jego pozicija bude měnjati se zavisno depending on the rendering layout, and the article's text above and below may or may not flow around the box. This is a liability to the quote—context relation and, as such, Citatny blok can only be used as long as it does not produce out-of-context, [[WP:UNDUE|undue emphasis]] or any form of editorializing effect (see [[MOS:PULLQUOTE]]). '''Note:''' This is a div-based template, so it may malfunction if indented using wikitext syntax. This is a current limitation of the Wikipedia [[HTML]] parsing software. When used with a poem, it is convenient to wrap the poem's content in poem tags; these preserve line breaks without having to manually insert br|s markup. {{Citatny blok|To be or not to be ...}} === Parameters === '''Basic parameters''' * {{-|title}}: Optional title to appear at the top of the quote box. * {{-|quote}}: The quote or other text to be displayed in the box. * {{-|author}}: Optional name of the author. A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. A dash is automatically rendered in front of the author, or in front of the source if there is no author. * {{-|source}}: Optional source of the quote ("Quoted" or ''Italic'' work title, and other publication data). A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. '''Main box styling''' * {{-|align}}: Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using <nowiki>align=none</nowiki> will remove word wrapping. * {{-|width}}: The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless {{-|align|center}} or {{-|align|none}} where the width will default to 100%. * {{-|border}}: The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width. * {{-|fontsize}}: The fontsize of the quote box text; specify a percentage, e.g. {{-|fontsize|90%}}. Use font sizes of 85% or higher, per [[MOS:SMALLFONT]]. * {{-|bgcolor}}: The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|style}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters. '''Title styling''' * {{-|title_bg}}: The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|title_fnt}}: The title font color. Defaults to black. * {{-|tstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters. '''Quote styling''' * {{-|qalign}}: Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left. * {{-|qstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters. * {{-|quoted}}: If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in ''fat-quotes''. Use judiciously; quote marks do not display in mainspace (articles) per [[MOS:BLOCKQUOTE]]. '''Source styling''' These affect the entire {{-|author}} and {{-|source}} block, below the quotation. * {{-|salign}}: Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign. * {{-|sstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters. === Full syntax === <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{Citatny blok |class = <!-- Advanced users only. See the "Custom classes" section below. --> |title = |quote = |author = |source = |align = |width = |border = |fontsize = |bgcolor = |style = |title_bg = |title_fnt = |tstyle = |qalign = |qstyle = |quoted = |salign = |sstyle = }} </syntaxhighlight> === Examples === Various example codes and their results. For more intricate examples see [[Template:Citatny blok/examples]]. In the examples the {{tl|lorem ipsum}} template merely generates several lines of sample text without meaning, and is not part of the quote syntax. ==== Floating and wrapping ==== '''Minimal code, defaults to floating right and minimal width:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.}}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. }} <br/> <br/> <br/> '''Floating right:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} <br/> <br/> <br/> '''Floating left:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} <br/> <br/> <br/> '''Centered, not floating:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} ==== Fat-quotes ==== <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }} ==== Alignment of text in box==== <nowiki>{{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }} <nowiki>{{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }} ==== Custom classes ==== '''This parameter should only be used by editors who fully understand how this template works.''' The "class=" parameter can be used to add a generic CSS class to this template. Some classes are not compatible with other options or require specific options be set to be useful or look good. ===== Letterhead custom class ===== The "letterhead" class should be used with <nowiki>title_bg|none</nowiki>, <nowiki>border|none</nowiki>, and {{-|bgcolor}} either not used or set to "none". Since the upper-left-corner will have a white background, it should only be used on pages with a white background. Care should be taken that neither the title nor the text extends into the "left corner" portion of the box. To use a blank line for a title, use {{-|title|&amp;nbsp;}}. To provide a blank line at the bottom of the letterhead, add <nowiki><br /><br /></nowiki> to the end of the {{-|source}} parameter (or {{-|author}}, if {{-|source}} was not used). <nowiki>{{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }} ==== Collapsing text ==== Sections of text can be collapsed by use of {{-|hidden begin}} and {{-|hidden end}}. <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }}</nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} Note that, although <nowiki>halign center</nowiki>, the centering is reset after the <nowiki>{{hidden begin}}</nowiki>, since that template applies its own styling. This can be resolved by using <code><nowiki>{{contentstyle}}</nowiki></code> in <code><nowiki>{{hidden begin}}</nowiki></code> with appropriate markup; in this case: :{{tlx|hidden begin |ta2{{=}}center |contentstyle{{=}}margin: 1em auto;}} <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} </nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} == Dane šablona == <templatedata> { "description": "Put a quote, and its source, inside a box, with flexible control over bordering, background color, alignment, and other features", "params": { "class": { "label": "CSS class", "description": "Optional CSS class to modify or override the default class ''quotebox''. Care should be used when using this parameter. Consider using other templates instead. See the ''Custom classes'' section of this document for more information.", "type": "string", "required": false }, "title": { "label": "Title", "description": "Optional title to appear at the top of the quote box.", "type": "string", "required": false }, "quote": { "label": "Quote", "description": "The quote or text to be displayed in the box.", "type": "content", "required": true, "aliases": [ "1", "content", "quotetext", "text" ] }, "source": { "label": "Source", "description": "Optional source of the quote (author, publication, etc.). Set off from author with a comma.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "3" ] }, "align": { "label": "Alignment", "description": "Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using align=none will remove word wrapping.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right", "none" ] }, "width": { "label": "Width", "description": "The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless align=center where the width will default to 100%. Use CSS lengths eg. 50% or 400px", "type": "string", "required": false }, "border": { "label": "Border width", "description": "The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width.", "type": "string", "required": false }, "fontsize": { "label": "Font size", "description": "The fontsize of the quote box text. Defaults to 88%.", "type": "string", "required": false }, "bgcolor": { "label": "Background color", "description": "The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "style": { "label": "CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters.", "type": "string", "required": false }, "title_bg": { "label": "Title background color", "description": "The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "title_fnt": { "label": "Title font color", "description": "The title font color. Defaults to black.", "type": "string", "required": false }, "tstyle": { "label": "Title CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters.", "type": "string", "required": false }, "qalign": { "label": "Quote alignment", "description": "Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "halign" ], "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "qstyle": { "label": "Quote CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters.", "type": "string", "required": false }, "quoted": { "label": "Add quotes?", "description": "If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in fat-quotes. Use judiciously, and read the Manual of Style.", "type": "string", "required": false }, "salign": { "label": "Source alignment", "description": "Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "sstyle": { "label": "Source CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters.", "type": "string", "required": false }, "tclass": { "label": "Title CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the title element", "type": "string" }, "qclass": { "label": "Quote CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the quote's element" }, "author": { "aliases": [ "2" ], "label": "Author", "description": "The author to whom the quote is attributed", "type": "line" } }, "format": "block", "paramOrder": [ "class", "title", "quote", "author", "source", "align", "width", "border", "fontsize", "bgcolor", "style", "title_bg", "title_fnt", "tstyle", "qalign", "qstyle", "quoted", "salign", "sstyle", "tclass", "qclass" ] } </templatedata> <includeonly><!-- TU VY DODAVAJTE KATEGORIJE ŠABLONA --> [[Kategorija:Šablony:Formatovanje]] </includeonly> 3a32wxqntc95l0c70g5azbwuzh9blxk 44659 44655 2026-07-29T11:01:00Z Ilja isv 10 /* Upotrěba */ 44659 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> Šablon {{-|'''Citatny blok'''}} možno jest upotrěbiti dlja stvarjanja rayličnyh citatnyh blokov v ramku. Jest klonom šablona {{-|'''Quote box'''}} iz anglijskoj Vikipedije i može se koristati bez izměn. == Upotrěba == Može se koristati za izobraženje citat ili veršev, tuty šablon može pokazyvati nazvu, citatu, avtora i iztočnik v formě krabky s ramom i bez, imaje opcije za nastavjenje granic, pozadja, ravnjanja teksta i drugyh aspektov. '''Uvaga:''' Šablon {{-|'''Citatny blok'''}} stvarjaje plyvajuči razděl {{-|div}}, čto označaje, že ako li v članku sut obrazky, jego pozicija bude měnjati se zavisno depending on the rendering layout, and the article's text above and below may or may not flow around the box. This is a liability to the quote—context relation and, as such, Citatny blok can only be used as long as it does not produce out-of-context, [[WP:UNDUE|undue emphasis]] or any form of editorializing effect (see [[MOS:PULLQUOTE]]). '''Note:''' This is a div-based template, so it may malfunction if indented using wikitext syntax. This is a current limitation of the Wikipedia [[HTML]] parsing software. When used with a poem, it is convenient to wrap the poem's content in poem tags; these preserve line breaks without having to manually insert br|s markup. {{Citatny blok|To be or not to be ...}} === Parameters === '''Basic parameters''' * {{-|title}}: Optional title to appear at the top of the quote box. * {{-|quote}}: The quote or other text to be displayed in the box. * {{-|author}}: Optional name of the author. A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. A dash is automatically rendered in front of the author, or in front of the source if there is no author. * {{-|source}}: Optional source of the quote ("Quoted" or ''Italic'' work title, and other publication data). A {{-|ref}} reference citation can be added at the end. '''Main box styling''' * {{-|align}}: Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using <nowiki>align=none</nowiki> will remove word wrapping. * {{-|width}}: The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless {{-|align|center}} or {{-|align|none}} where the width will default to 100%. * {{-|border}}: The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width. * {{-|fontsize}}: The fontsize of the quote box text; specify a percentage, e.g. {{-|fontsize|90%}}. Use font sizes of 85% or higher, per [[MOS:SMALLFONT]]. * {{-|bgcolor}}: The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|style}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters. '''Title styling''' * {{-|title_bg}}: The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray). * {{-|title_fnt}}: The title font color. Defaults to black. * {{-|tstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters. '''Quote styling''' * {{-|qalign}}: Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left. * {{-|qstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters. * {{-|quoted}}: If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in ''fat-quotes''. Use judiciously; quote marks do not display in mainspace (articles) per [[MOS:BLOCKQUOTE]]. '''Source styling''' These affect the entire {{-|author}} and {{-|source}} block, below the quotation. * {{-|salign}}: Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign. * {{-|sstyle}}: A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters. === Full syntax === <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{Citatny blok |class = <!-- Advanced users only. See the "Custom classes" section below. --> |title = |quote = |author = |source = |align = |width = |border = |fontsize = |bgcolor = |style = |title_bg = |title_fnt = |tstyle = |qalign = |qstyle = |quoted = |salign = |sstyle = }} </syntaxhighlight> === Examples === Various example codes and their results. For more intricate examples see [[Template:Citatny blok/examples]]. In the examples the {{tl|lorem ipsum}} template merely generates several lines of sample text without meaning, and is not part of the quote syntax. ==== Floating and wrapping ==== '''Minimal code, defaults to floating right and minimal width:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.}}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. }} <br/> <br/> <br/> '''Floating right:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} <br/> <br/> <br/> '''Floating left:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = left }} <br/> <br/> <br/> '''Centered, not floating:''' <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} </nowiki>}} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = center }} ==== Fat-quotes ==== <nowiki>{{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }}</nowiki> {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |quoted = 1 }} ==== Alignment of text in box==== <nowiki>{{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Centered quote |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = center }} <nowiki>{{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |title = Left title, right quote |tstyle = text-align: left; |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |qalign = right }} ==== Custom classes ==== '''This parameter should only be used by editors who fully understand how this template works.''' The "class=" parameter can be used to add a generic CSS class to this template. Some classes are not compatible with other options or require specific options be set to be useful or look good. ===== Letterhead custom class ===== The "letterhead" class should be used with <nowiki>title_bg|none</nowiki>, <nowiki>border|none</nowiki>, and {{-|bgcolor}} either not used or set to "none". Since the upper-left-corner will have a white background, it should only be used on pages with a white background. Care should be taken that neither the title nor the text extends into the "left corner" portion of the box. To use a blank line for a title, use {{-|title|&amp;nbsp;}}. To provide a blank line at the bottom of the letterhead, add <nowiki><br /><br /></nowiki> to the end of the {{-|source}} parameter (or {{-|author}}, if {{-|source}} was not used). <nowiki>{{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }}</nowiki> {{Citatny blok |class = letterhead |title = &nbsp; |tstyle = text-align: right; |title_bg = none |border = none |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I.<br /><br /> |qalign = right }} ==== Collapsing text ==== Sections of text can be collapsed by use of {{-|hidden begin}} and {{-|hidden end}}. <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }}</nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} Note that, although <nowiki>halign center</nowiki>, the centering is reset after the <nowiki>{{hidden begin}}</nowiki>, since that template applies its own styling. This can be resolved by using <code><nowiki>{{contentstyle}}</nowiki></code> in <code><nowiki>{{hidden begin}}</nowiki></code> with appropriate markup; in this case: :{{tlx|hidden begin |ta2{{=}}center |contentstyle{{=}}margin: 1em auto;}} <nowiki>{{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, "'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} </nowiki> {{Citatny blok |border = 2px |align = center |bgcolor = Cornsilk |title = The Spider and the Fly |halign = center |quote = <poem> "Will you walk into my parlour?" said the Spider to the Fly, <span style="padding-right:.15em;">"</span>'Tis the prettiest little parlour that ever you did spy; The way into my parlour is up a winding stair, And I've a many curious things to shew when you are there." "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''to ask me is in vain,'' ''For who goes up your winding stair can ne'er come down again.''" {{hidden begin||ta2=center|contentstyle=margin: 1em auto;}} "I'm sure you must be weary, dear, with soaring up so high; Will you rest upon my little bed?" said the Spider to the Fly. "There are pretty curtains drawn around; the sheets are fine and thin, And if you like to rest awhile, I'll snugly tuck you in!" "''Oh no, no,''" said the little Fly,&nbsp;"''for I've often heard it said,'' ''They never, never wake again, who sleep upon your bed!''" {{hidden end}} </poem> |salign = right |author = [[Mary Howitt]] |source = <small>1829</small> }} == Dane šablona == <templatedata> { "description": "Put a quote, and its source, inside a box, with flexible control over bordering, background color, alignment, and other features", "params": { "class": { "label": "CSS class", "description": "Optional CSS class to modify or override the default class ''quotebox''. Care should be used when using this parameter. Consider using other templates instead. See the ''Custom classes'' section of this document for more information.", "type": "string", "required": false }, "title": { "label": "Title", "description": "Optional title to appear at the top of the quote box.", "type": "string", "required": false }, "quote": { "label": "Quote", "description": "The quote or text to be displayed in the box.", "type": "content", "required": true, "aliases": [ "1", "content", "quotetext", "text" ] }, "source": { "label": "Source", "description": "Optional source of the quote (author, publication, etc.). Set off from author with a comma.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "3" ] }, "align": { "label": "Alignment", "description": "Alignment of the quote box on the page—left / right / center / none. Defaults to right alignment. Using align=none will remove word wrapping.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right", "none" ] }, "width": { "label": "Width", "description": "The width of the quote box. Defaults to the width of the quote included, unless align=center where the width will default to 100%. Use CSS lengths eg. 50% or 400px", "type": "string", "required": false }, "border": { "label": "Border width", "description": "The width of the quote box border. Defaults to 1px. Remember to include 'px' or 'em' to specify the correct width.", "type": "string", "required": false }, "fontsize": { "label": "Font size", "description": "The fontsize of the quote box text. Defaults to 88%.", "type": "string", "required": false }, "bgcolor": { "label": "Background color", "description": "The RGB background color of the box. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "style": { "label": "CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding parameters.", "type": "string", "required": false }, "title_bg": { "label": "Title background color", "description": "The RGB background color of the title. Defaults to #F9F9F9 (light gray).", "type": "string", "required": false }, "title_fnt": { "label": "Title font color", "description": "The title font color. Defaults to black.", "type": "string", "required": false }, "tstyle": { "label": "Title CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding title parameters.", "type": "string", "required": false }, "qalign": { "label": "Quote alignment", "description": "Alignment of the quote element—left / right / center. Defaults to left.", "type": "string", "required": false, "aliases": [ "halign" ], "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "qstyle": { "label": "Quote CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding quote parameters.", "type": "string", "required": false }, "quoted": { "label": "Add quotes?", "description": "If this parameter evaluates to true (is not 0, false, or empty) the quote box will enclose the quote in fat-quotes. Use judiciously, and read the Manual of Style.", "type": "string", "required": false }, "salign": { "label": "Source alignment", "description": "Alignment of the source element—left / right / center. Defaults to the value of qalign.", "type": "string", "required": false, "suggestedvalues": [ "left", "center", "right" ] }, "sstyle": { "label": "Source CSS style", "description": "A generic CSS style parameter. Entries in this parameter supersede any duplicates in the preceding source parameters.", "type": "string", "required": false }, "tclass": { "label": "Title CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the title element", "type": "string" }, "qclass": { "label": "Quote CSS class", "description": "Advanced: additional classes to apply to the quote's element" }, "author": { "aliases": [ "2" ], "label": "Author", "description": "The author to whom the quote is attributed", "type": "line" } }, "format": "block", "paramOrder": [ "class", "title", "quote", "author", "source", "align", "width", "border", "fontsize", "bgcolor", "style", "title_bg", "title_fnt", "tstyle", "qalign", "qstyle", "quoted", "salign", "sstyle", "tclass", "qclass" ] } </templatedata> <includeonly><!-- TU VY DODAVAJTE KATEGORIJE ŠABLONA --> [[Kategorija:Šablony:Formatovanje]] </includeonly> npg66b6jql2rhkpad97jizsf7efx5la 0 5872 44658 2026-07-29T11:00:34Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Совєтскы Сојуз]] na [[Совєтскы сојуз]] 44658 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Совєтскы сојуз]] pg10yxr88g59xutwuvvedv5lrvrc9ae 0 5873 44661 2026-07-29T11:01:58Z IJzeren Jan 9 IJzeren Jan prěimenoval stranicu [[Sovětsky Sojuz]] na [[Sovětsky sojuz]] 44661 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Sovětsky sojuz]] 0v8d51mba0lwg2mh22adgjeplea7gt5