Vikipedija isvwiki https://isv.wikipedia.org/wiki/Glavna_stranica MediaWiki 1.47.0-wmf.13 first-letter Media Special Besěda Koristnik Besěda s koristnikom Vikipedija Besěda Vikipedije Fajl Besěda o fajlu MediaWiki Besěda o MediaWiki Šablon Besěda o šablonu Pomoč Besěda o pomoči Kategorija Besěda o kategoriji TimedText TimedText talk Modul Besěda modula Event Event talk 10 165 44937 42201 2026-07-31T18:18:43Z IJzeren Jan 9 44937 wikitext text/x-wiki <templatestyles src="Template:Glavna/Sodržańje/styles.css" /> <div class="mp-topics"> <!-- Prikladne nauky --> <div> <div class="mp-topics__icon" style="color: #304FFE">[[Fajl:Sputnik.svg|48px|link=|alt=]]</div> {{Plosky spisok | class = mp-topics__content | 1 = '''Prikladne nauky''' * [[Arhitektura]] * [[Elektronika]] * [[Inženjerstvo]] * [[Medicina]] * [[Pogoda]] * [[Promysl]] * [[Sporazuměvanje|Sporazuměvan‌je]] * [[Transport]] * [[Zdravje]] * [[Zemjedělstvo]] }} </div> <!-- Ljudi i socialne nauky --> <div> <div class="mp-topics__icon" style="color: #00C853">[[Fajl:231 Klasika scio.svg|48px|link=|alt=]]</div> {{Plosky spisok | class = mp-topics__content | 1 = '''Ljudi i socialne nauky''' * [[Antropologija]] * [[Arheologija]] * [[Filozofija]] * [[Historija]] * [[Jezyk]] * [[Obrazovanje|Obrazovan‌je]] * [[Psihologija]] * [[Sociologija]] * [[Učenje|Učen‌je]] * [[Zemjepis]] }} </div> <!-- Prirodne nauky i matematika --> <div> <div class="mp-topics__icon" style="color: #3E2723">[[Fajl:220 Vitruvia homo.svg|48px|link=|alt=]]</div> {{Plosky spisok | class = mp-topics__content | 1 = '''Prirodne nauky i matematika''' * [[Algebra]] * [[Astronomija]] * [[Biologija]] * [[Ekologija]] * [[Fizika]] * [[Geologija]] * [[Geometrija]] * [[Hemija]] * [[Informatika]] * [[Matematika]] * [[Statistika]] * [[Zoologija]] }} </div> <!-- Byt, umětnost i kultura --> <div> <div class="mp-topics__icon" style="color: #C51162">[[Fajl:159 Baleto.svg|48px|link=|alt=]]</div> {{Plosky spisok | class = mp-topics__content | 1 = '''Byt, umětnost i kultura''' * [[Анимација|Animacija]] * [[Film]] * [[Igra]] * [[Kniga]] * [[Kuhanje|Kuhan‌je]] * [[Kultura]] * [[Muzika]] * [[Obyčaj]] * [[Putovanje|Putovan‌je]] * [[Radio]] * [[Rekreacija]] * [[Rodina]] * [[Sadovničstvo]] * [[Sport]] * [[Tanec]] * [[Teatr]] * [[Televizija]] * [[Umětnost]] }} </div> <!-- Vlada i zakony --> <div> <div class="mp-topics__icon" style="color: #D50000">[[Fajl:229 Flago.svg|48px|link=|alt=]]</div> {{Plosky spisok | class = mp-topics__content | 1 = '''Vlada i zakony''' * [[Avtorsko pravo]] * [[Ekonomika]] * [[Politika]] * [[Prava člověka]] * [[Trgovanje|Trgovan‌je]] * [[Vlada]] * [[Zakon]] }} </div> <!-- Religije i věry --> <div> <div class="mp-topics__icon" style="color: #455A64">[[Fajl:63 Moai.svg|48px|link=|alt=]]</div> {{Plosky spisok | class = mp-topics__content | 1 = '''Religije i věry''' * [[Ateizm]] * [[Bahai]] * [[Bogoslovje]] * [[Budizm]] * [[Džajnizm]] * [[Ezoterika]] * [[Hinduizm]] * [[Hristijanstvo]] * [[Islam]] * [[Judaizm]] * [[Mitologija]] * [[Poganstvo]] * [[Rodnověrstvo]] * [[Sekta]] * [[Taoizm]] }} </div> <!-- Slovjanske narody --> <div> <div class="mp-topics__icon" style="color: #00BFA5">[[Fajl:219 Mondo.svg|48px|link=|alt=]]</div> {{Plosky spisok | class = mp-topics__content | 1 = '''Slovjanske narody''' * [[Бєлоруси|Bělorusi]] * [[Bosnjaki]] * [[Булгари|Bulgari]] * [[Čehi]] * [[Чрногорци|Črnogorci]] * [[Hrvati]] * [[Kašubi]] * [[Македонци|Makedonci]] * [[Poljaki]] * [[Руси|Rusi]] * [[Rusini]] * [[Slezci]] * [[Slovaki]] * [[Slovenci]] * [[Srbi]] * [[Srbolužičani]] * [[Украјинци|Ukrajinci]] }} </div> <!-- Slovjanske jezyky --> <div> <div class="mp-topics__icon" style="color: #FFAB00">[[Fajl:17 Libro .svg|48px|link=|alt=]]</div> {{Plosky spisok | class = mp-topics__content | 1 = '''Slovjanske jezyky''' * [[Бєлорусскы језык|Bělorussky]] * [[Булгарскы језык|Bulgarsky]] * [[Češsky jezyk|Češsky]] * [[Dolnolužičsky jezyk|Dolnolužičsky]] * [[Gornolužičsky jezyk|Gornolužičsky]] * [[Kašubsky jezyk|Kašubsky]] * [[Македонскы језык|Makedonsky]] * [[Panonsko-rusinsky jezyk|Panonsko-rusinsky]] * [[Poljsky jezyk|Poljsky]] * [[Русинскы језык|Rusinsky]] * [[Русскы језык|Russky]] * [[Slezsky jezyk|Slezsky]] * [[Slovačsky jezyk|Slovačsky]] * [[Slovenečsky jezyk|Slovenečsky]] * [[Srbskohrvatsky jezyk|Srbskohrvatsky]] ** [[Bosnijsky jezyk|bosnijsky]] ** [[Črnogorsky jezyk|črnogorsky]] ** [[Hrvatsky jezyk|hrvatsky]] ** [[Srbsky jezyk|srbsky]] * [[Украјинскы језык|Ukrajinsky]] }} </div> </div><noinclude> {{Dokumentacija | tekst = "Sodržan‌je" na glavnoj stranici. {{Glavna}} }} 2uix2ogwevkrn546rnxzo72rz3wgg1p 10 502 44960 42907 2026-07-31T22:48:30Z IJzeren Jan 9 44960 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Umětne jezyky | title = [[Umětne jezyky]] | group1 = Tip | list1 = * [[Hudožny jezyk|Hudožne]] ** [[Izmysljeny jezyk|Izmysljene]] ** [[Jezyčna igra]] * [[Pomočny jezyk|Pomočne]] ** [[Vsesvětny jezyk|Vsesvětne]] ** [[Zonalny pomočny jezyk|Zonalne]] * [[Konceptualny jezyk|Konceptualne]] ** [[Eksperimentalny jezyk|Eksperimentalne]] ** [[Muzikalny jezyk|Muzikalne]] ** [[Filozofičny jezyk|Filozofične]] * [[Planovy jezyk]] | group2 = Jezyky | list2 = ; Pomočne : [[Blissimboly]] : [[Bolak]] : [[Esperanto]] :* [[Esperantido]] : [[Glosa]] ([[Interglossa]]) : [[Idiom neutral]] : [[Ido]] : [[LoKoS]] : [[Latino sine flexione]] : [[Interlingua|Interlingua de IALA]] : [[Interlingue]] : [[Kotava]] : [[Lingua franca nova]] : [[Lingwa de planeta]] : [[Novial]] : [[Sambahsa]] : [[Solresol]] : [[Volapük]] ; Zonalne : [[Afrihili]] : [[Folkspraak]] : [[Jazyčje]] : [[Medžugermansky jezyk|Medžugermansky]] : [[Medžuslovjansky jezyk|Medžuslovjansky]] :* [[slovianski]] :* [[venedčyna]] : [[Neolatinsky]] : [[Romanid]] : [[Slovio]] : [[Srědnjeturkijsky jezyk|Srědnjeturkijsky]] : <span class="ext-gadget-alphabet-disable">[[Universalis Lingua Slavica]]</span> : [[Uropi]] ; Konceptualne : [[aUI]] : [[Itkuil]] : [[Kalaba-X]] : [[Loglan]] i [[Ložban]] : [[Ro]] : [[Toki pona]] ; Muzikalne : [[Solresol]] ; Izmysljene : [[Atlantsky jezyk|Atlantsky]] : [[Brithenig]] : [[Kelen]] : [[Klingon]] : [[Jezyky Martina]] :* [[Dothraki]] :* [[Valirijske jezyky]] : [[Láadan]] : [[Jezyky Tolkiena]] :* [[Adunaik]] :* [[Kvenja]] :* [[Sindarin]] : [[Na'vi]] : [[Nadsat]] : [[Teonaht]] : [[Tsolyani]] : [[Verdurijsky jezyk|Verdurijsky]] : [[Wenedyk]] }}<noinclude> {{Dokumentacija|Template:Navigacija/Dokumentacija šablonov}} [[Kategorija:Šablony:Navigacija]] </noinclude> g4q0mv2iel7cdcap9g3cbcmyfwupo8n 10 505 44911 34876 2026-07-31T14:28:04Z Panslavist 34 44911 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Uralske jezyky |title = [[Uralske jezyky|Uralske]] ([[Ugrofinske jezyky|ugrofinske]]) jezyky |group1 = Baltijsko-finske jezyky |list1 = * [[Finsky jezyk|finsky]] * [[Karelsky jezyk|karelsky]] * [[Estonsky jezyk|estonsky]] * [[Vepssky jezyk|vepssky]] * [[Votsky jezyk|votsky]] * [[Livsky jezyk|livsky]] * [[Ižorsky jezyk|ižorsky]] |group2 = Saamske jezyky |list2 = * [[Južnosaamsky jezyk|južnosaamsky]] * [[Ume-saamsky jezyk|ume-saamsky]] * [[Pite-saamsky jezyk|pite-saamsky]] * [[Lule-saamsky jezyk|lule-saamsky]] * [[Sěvernosaamsky jezyk|sěvernosaamsky]] * [[Skolta-saamsky jezyk|skolta-saamsky]] * [[Inari-saamsky jezyk|inari-saamsky]] * [[Kildin-saamsky jezyk|kildin-saamsky]] * [[Tersko-saamsky jezyk|tersko-saamsky]] * [[Kemi-saamsky jezyk|''kemi-saamsky'']] * [[Akkala-saamsky jezyk|''akkala-saamsky'']] |group3 = [[Mordovske jezyky]] |list3 = * [[erzjansky]] * [[mokšansky]] |group4 = Volžske jezyky |list4 = * [[Muromsky|''muromsky'']] * [[Meščersky|''meščersky'']] * [[Merjansky|''merjansky'']] |group5 = [[Marijsky jezyk|Marijsky]] |list5 = * [[Lukomarijsky jezyk|lukomarijsky]] * [[Gorskomarijsky jezyk|gorskomarijsky]] * [[Sěverozapadny marijsky jezyk|sěverozapadny marijsky]] |group6 = [[Permske jezyky]] |list6 = * [[Komi jezyk|komi]] ** [[Komi-zyrjansky jezyk|zyrjansky]] ** [[Komi-permjačsky jezyk|permajčsky]] ** [[Komi-jazvinsky jezyk|jazvinsky]] * [[Удмуртскы језык|udmurtsky]] |group7 = [[Ugrske jezyky]] |list7 = * [[Madjarsky jezyk|madjarsky]] * [[Mansijsky jezyk|mansijsky]] * [[Hantyjsky jezyk|hantyjsky]] |group8 = Samojedske jezyky |list8 = * [[Enečsky jezyk|enečsky]] * [[Nenečsky jezyk|nenečsky]] * [[Nganasansky jezyk|nganasansky]] * [[Juračsky jezyk|''juračsky'']] * [[Selkupsky jezyk|selkupsky]] * [[Kamassky jezyk|''kamassky'']] * [[Matorsky jezyk|''matorsky'']] |group9 = Umětne uralske jezyky |list9 = * [[budinos]] |below = <small>''Kursivom'' sut označene mrtve jezyky.</small> }}<noinclude> {{Dokumentacija|Template:Navigacija/Dokumentacija šablonov}} [[Kategorija:Šablony:Navigacija|Uralske jezyky]] </noinclude> l48vi81pimdpdiuxilo7f2vpj4uh8z1 0 698 44897 28704 2026-07-31T12:55:27Z IJzeren Jan 9 44897 wikitext text/x-wiki {{Začetok}} {| style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding:1em 3em; margin:0 0 1em 1em;" | [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L.svg|92x97px|class=skin-invert-image]] |} [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|16x16px]] (''ligatura te el s mekkym znakom'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], upotrěbjena v někojih historičnyh pravopisah [[Kabardino-čerkessky jezyk|kabardino-čerkesskogo jezyka]]. Ona označala bezzvučny lateralny frikativ {{MFA|ɬ}}, v sučasnom kabardinskom pravopisu pisany zvuznakom {{-|'''лъ'''}}.<ref>{{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/kabardian.htm | first = Simon | last = Ager | title = Kabardian (Къэбэрдейбзэ) | website = Omniglot.com | access-date = 2026-07-31}}</ref> Ona pojavila se prvy raz v slovniku iz 1890 g. rosijskogo lingvista i etnografa Lva Grigorjeviča Lopatinskogo, ktory opisyvaje tutoj zvuk slědujučim sposobom: ''«Kombinacija artikulacije suglasky'' {{-|'''т'''}} ''s artikulacijeju srědnje-jezyčno-plavnogo ''{{-|'''љ'''}}'', izobražajema mnoju kombinovanym znakom [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]], imaje velje osoblivy izgovor: prědnji konec jezyka pritiskaje se k vrhnjim zubom, i, v slěd za tutym kontaktom, propuščaje se vozduh jednym prohodom medžu zadnjimi korennymi zubami i bočnymi krajami jezyka.»''<ref>{{Cite book | url = https://viewer.rusneb.ru/ru/000202_000006_2582271?page=21&rotate=0&theme=white | last = Лопатинский | first = Л.Г. | title = Русско-кабардинский словарь с указателем и краткою грамматикою | place = Тифлис | publisher = Управленіе Кавказскаго Учебнаго Округа | year = 1890 | pages = 5, 10 | language = ru}}</ref> Lopatinski{{-|j|й}} podavaje tri priklady: {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]еуҙ}} «slěd», {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]аҕо}} «tropa», {{-|п[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]ен}} «smotrěti» (v sučasnoj ortografiji: ''{{-|лъэужь, лъагъуэ, плъэн}}''). V 1906 g. Pago Izmailovič Tambijev izdal bukvar, v ktorom poslužival se kiriličnym alfabetom shodnym s alfabetom Lopatinskogo, v ktorom takože nahodila se bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]. Onogda jednakože za pisan‌je kabardinskogo jezyka razpostranjenějše bylo [[arabsko pismo]], a v 1920-yh lětah vvedeny byl [[latinica|latinsky alfabet]]. V svezi s tym nijedin iz povyših alfabetov ne našel široko priměnjen‌je.<ref>{{Cite web | url = http://intercircass.org/?p=346 | title = Об азбуках кабардинских | first = М.К. | last = Шакова | website = intercircass.org | date = 2011-11-17 | language = ru | access-date = 2026-02-28}}</ref> Bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]] ne je kodovana v [[Unikod|Unikodu]]. == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{Varianty bukvy Л}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Т}} {{Varianty bukvy Л}} {{Varianty bukvy Ь}} {{DEFAULTSORT:Л}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] 5enucbkeh9uniewxc9rg2wtoiad4thg 44898 44897 2026-07-31T12:56:14Z IJzeren Jan 9 /* Iztočniky */ 44898 wikitext text/x-wiki {{Začetok}} {| style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding:1em 3em; margin:0 0 1em 1em;" | [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L.svg|92x97px|class=skin-invert-image]] |} [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|16x16px]] (''ligatura te el s mekkym znakom'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], upotrěbjena v někojih historičnyh pravopisah [[Kabardino-čerkessky jezyk|kabardino-čerkesskogo jezyka]]. Ona označala bezzvučny lateralny frikativ {{MFA|ɬ}}, v sučasnom kabardinskom pravopisu pisany zvuznakom {{-|'''лъ'''}}.<ref>{{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/kabardian.htm | first = Simon | last = Ager | title = Kabardian (Къэбэрдейбзэ) | website = Omniglot.com | access-date = 2026-07-31}}</ref> Ona pojavila se prvy raz v slovniku iz 1890 g. rosijskogo lingvista i etnografa Lva Grigorjeviča Lopatinskogo, ktory opisyvaje tutoj zvuk slědujučim sposobom: ''«Kombinacija artikulacije suglasky'' {{-|'''т'''}} ''s artikulacijeju srědnje-jezyčno-plavnogo ''{{-|'''љ'''}}'', izobražajema mnoju kombinovanym znakom [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]], imaje velje osoblivy izgovor: prědnji konec jezyka pritiskaje se k vrhnjim zubom, i, v slěd za tutym kontaktom, propuščaje se vozduh jednym prohodom medžu zadnjimi korennymi zubami i bočnymi krajami jezyka.»''<ref>{{Cite book | url = https://viewer.rusneb.ru/ru/000202_000006_2582271?page=21&rotate=0&theme=white | last = Лопатинский | first = Л.Г. | title = Русско-кабардинский словарь с указателем и краткою грамматикою | place = Тифлис | publisher = Управленіе Кавказскаго Учебнаго Округа | year = 1890 | pages = 5, 10 | language = ru}}</ref> Lopatinski{{-|j|й}} podavaje tri priklady: {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]еуҙ}} «slěd», {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]аҕо}} «tropa», {{-|п[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]ен}} «smotrěti» (v sučasnoj ortografiji: ''{{-|лъэужь, лъагъуэ, плъэн}}''). V 1906 g. Pago Izmailovič Tambijev izdal bukvar, v ktorom poslužival se kiriličnym alfabetom shodnym s alfabetom Lopatinskogo, v ktorom takože nahodila se bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]. Onogda jednakože za pisan‌je kabardinskogo jezyka razpostranjenějše bylo [[arabsko pismo]], a v 1920-yh lětah vvedeny byl [[latinica|latinsky alfabet]]. V svezi s tym nijedin iz povyših alfabetov ne našel široko priměnjen‌je.<ref>{{Cite web | url = http://intercircass.org/?p=346 | title = Об азбуках кабардинских | first = М.К. | last = Шакова | website = intercircass.org | date = 2011-11-17 | language = ru | access-date = 2026-02-28}}</ref> Bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]] ne je kodovana v [[Unikod|Unikodu]]. == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Т}} {{Varianty bukvy Л}} {{Varianty bukvy Ь}} {{DEFAULTSORT:Л}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] m5dmb7stbdwj0aro1s04l53oi37j8r8 44900 44898 2026-07-31T12:57:20Z IJzeren Jan 9 44900 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding:1em 3em; margin:0 0 1em 1em;" | [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L.svg|92x97px|class=skin-invert-image]] |} [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|16x16px]] (''ligatura te el s mekkym znakom'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], upotrěbjena v někojih historičnyh pravopisah [[Kabardino-čerkessky jezyk|kabardino-čerkesskogo jezyka]]. Ona označala bezzvučny lateralny frikativ {{MFA|ɬ}}, v sučasnom kabardinskom pravopisu pisany zvuznakom {{-|'''лъ'''}}.<ref>{{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/kabardian.htm | first = Simon | last = Ager | title = Kabardian (Къэбэрдейбзэ) | website = Omniglot.com | access-date = 2026-07-31}}</ref> Ona pojavila se prvy raz v slovniku iz 1890 g. rosijskogo lingvista i etnografa Lva Grigorjeviča Lopatinskogo, ktory opisyvaje tutoj zvuk slědujučim sposobom: ''«Kombinacija artikulacije suglasky'' {{-|'''т'''}} ''s artikulacijeju srědnje-jezyčno-plavnogo ''{{-|'''љ'''}}'', izobražajema mnoju kombinovanym znakom [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]], imaje velje osoblivy izgovor: prědnji konec jezyka pritiskaje se k vrhnjim zubom, i, v slěd za tutym kontaktom, propuščaje se vozduh jednym prohodom medžu zadnjimi korennymi zubami i bočnymi krajami jezyka.»''<ref>{{Cite book | url = https://viewer.rusneb.ru/ru/000202_000006_2582271?page=21&rotate=0&theme=white | last = Лопатинский | first = Л.Г. | title = Русско-кабардинский словарь с указателем и краткою грамматикою | place = Тифлис | publisher = Управленіе Кавказскаго Учебнаго Округа | year = 1890 | pages = 5, 10 | language = ru}}</ref> Lopatinski{{-|j|й}} podavaje tri priklady: {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]еуҙ}} «slěd», {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]аҕо}} «tropa», {{-|п[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]ен}} «smotrěti» (v sučasnoj ortografiji: ''{{-|лъэужь, лъагъуэ, плъэн}}''). V 1906 g. Pago Izmailovič Tambijev izdal bukvar, v ktorom poslužival se kiriličnym alfabetom shodnym s alfabetom Lopatinskogo, v ktorom takože nahodila se bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]. Onogda jednakože za pisan‌je kabardinskogo jezyka razpostranjenějše bylo [[arabsko pismo]], a v 1920-yh lětah vvedeny byl [[latinica|latinsky alfabet]]. V svezi s tym nijedin iz povyših alfabetov ne našel široko priměnjen‌je.<ref>{{Cite web | url = http://intercircass.org/?p=346 | title = Об азбуках кабардинских | first = М.К. | last = Шакова | website = intercircass.org | date = 2011-11-17 | language = ru | access-date = 2026-02-28}}</ref> Bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]] ne je kodovana v [[Unikod|Unikodu]]. == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Т}} {{Varianty bukvy Л}} {{Varianty bukvy Ь}} {{DEFAULTSORT:Л}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] bizybjk25slq98bro17bbn7fdcyfncs 44901 44900 2026-07-31T12:57:57Z IJzeren Jan 9 44901 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding:1em 3em; margin:0 0 1em 1em;" | [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L.svg|92x97px|class=skin-invert-image]] |} [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|16x16px]] (''ligatura te el s mekkym znakom'', takože: ''bezzvučno el'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], upotrěbjena v někojih historičnyh pravopisah [[Kabardino-čerkessky jezyk|kabardino-čerkesskogo jezyka]]. Ona označala bezzvučny lateralny frikativ {{MFA|ɬ}}, v sučasnom kabardinskom pravopisu pisany zvuznakom {{-|'''лъ'''}}.<ref>{{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/kabardian.htm | first = Simon | last = Ager | title = Kabardian (Къэбэрдейбзэ) | website = Omniglot.com | access-date = 2026-07-31}}</ref> Ona pojavila se prvy raz v slovniku iz 1890 g. rosijskogo lingvista i etnografa Lva Grigorjeviča Lopatinskogo, ktory opisyvaje tutoj zvuk slědujučim sposobom: ''«Kombinacija artikulacije suglasky'' {{-|'''т'''}} ''s artikulacijeju srědnje-jezyčno-plavnogo ''{{-|'''љ'''}}'', izobražajema mnoju kombinovanym znakom [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]], imaje velje osoblivy izgovor: prědnji konec jezyka pritiskaje se k vrhnjim zubom, i, v slěd za tutym kontaktom, propuščaje se vozduh jednym prohodom medžu zadnjimi korennymi zubami i bočnymi krajami jezyka.»''<ref>{{Cite book | url = https://viewer.rusneb.ru/ru/000202_000006_2582271?page=21&rotate=0&theme=white | last = Лопатинский | first = Л.Г. | title = Русско-кабардинский словарь с указателем и краткою грамматикою | place = Тифлис | publisher = Управленіе Кавказскаго Учебнаго Округа | year = 1890 | pages = 5, 10 | language = ru}}</ref> Lopatinski{{-|j|й}} podavaje tri priklady: {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]еуҙ}} «slěd», {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]аҕо}} «tropa», {{-|п[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]ен}} «smotrěti» (v sučasnoj ortografiji: ''{{-|лъэужь, лъагъуэ, плъэн}}''). V 1906 g. Pago Izmailovič Tambijev izdal bukvar, v ktorom poslužival se kiriličnym alfabetom shodnym s alfabetom Lopatinskogo, v ktorom takože nahodila se bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]. Onogda jednakože za pisan‌je kabardinskogo jezyka razpostranjenějše bylo [[arabsko pismo]], a v 1920-yh lětah vvedeny byl [[latinica|latinsky alfabet]]. V svezi s tym nijedin iz povyših alfabetov ne našel široko priměnjen‌je.<ref>{{Cite web | url = http://intercircass.org/?p=346 | title = Об азбуках кабардинских | first = М.К. | last = Шакова | website = intercircass.org | date = 2011-11-17 | language = ru | access-date = 2026-02-28}}</ref> Bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]] ne je kodovana v [[Unikod|Unikodu]]. == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Т}} {{Varianty bukvy Л}} {{Varianty bukvy Ь}} {{DEFAULTSORT:Л}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] i2m7ng139ashc4sm2brz7ypmf10a6cb 44902 44901 2026-07-31T13:00:18Z IJzeren Jan 9 44902 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding:1em 3em; margin:0 0 1em 1em;" | [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L.svg|92x97px|class=skin-invert-image]] |} [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|16x16px]] (''ligatura te el s mekkym znakom'', takože: ''bezzvučno el'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], upotrěbjena v někojih historičnyh pravopisah [[Kabardino-čerkessky jezyk|kabardino-čerkesskogo jezyka]]. Ona označala bezzvučny lateralny frikativ {{MFA|ɬ}}, v sučasnom kabardinskom pravopisu pisany zvuznakom {{-|'''лъ'''}}.<ref>{{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/kabardian.htm | first = Simon | last = Ager | title = Kabardian (Къэбэрдейбзэ) | website = Omniglot.com | access-date = 2026-07-31}}</ref> Ona pojavila se prvy raz v slovniku iz 1890 g. rosijskogo lingvista i etnografa Lva Grigorjeviča Lopatinskogo, ktory opisyvaje tutoj zvuk slědujučim sposobom: ''«Kombinacija artikulacije suglasky'' {{-|'''т'''}} ''s artikulacijeju srědnje-jezyčno-plavnogo ''{{-|'''љ'''}}'', izobražajema mnoju kombinovanym znakom [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]], imaje velje osoblivy izgovor: prědnji konec jezyka pritiskaje se k vrhnjim zubom, i, v slěd za tutym kontaktom, propuščaje se vozduh jednym prohodom medžu zadnjimi korennymi zubami i bočnymi krajami jezyka.»''<ref>{{Cite book | url = https://viewer.rusneb.ru/ru/000202_000006_2582271?page=21&rotate=0&theme=white | last = Лопатинский | first = Л.Г. | title = Русско-кабардинский словарь с указателем и краткою грамматикою | place = Тифлис | publisher = Управленіе Кавказскаго Учебнаго Округа | year = 1890 | pages = 5, 10 | language = ru}}</ref> Lopatinski{{-|j|й}} podavaje tri priklady: {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]еуҙ}} «slěd», {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]аҕо}} «tropa», {{-|п[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]ен}} «smotrěti» (v sučasnoj ortografiji: ''{{-|лъэужь, лъагъуэ, плъэн}}''). V 1906 g. Pago Izmailovič Tambijev izdal bukvar, v ktorom poslužival se kiriličnym alfabetom shodnym s alfabetom Lopatinskogo, v ktorom takože nahodila se bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]. Onogda jednakože za pisan‌je kabardinskogo jezyka razpostranjenějše bylo [[arabsko pismo]], a v 1920-yh lětah vvedeny byl [[latinica|latinsky alfabet]]. V svezi s tym nijedin iz povyših alfabetov ne našel široko priměnjen‌je.<ref>{{Cite web | url = http://intercircass.org/?p=346 | title = Об азбуках кабардинских | first = М.К. | last = Шакова | website = intercircass.org | date = 2011-11-17 | language = ru | access-date = 2026-02-28}}</ref> Bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]] ne je kodovana v [[Unikod|Unikodu]]. {| |- valign="top" | [[Fajl:Kabardian alphabet in Lopatinsky (1890).png|thumb|450px|Kabardinsky alfabet Lopatinskogo iz 1890 g.]] | [[Fajl:Tambiev 1906, Кабардинская азбука, page 14.png|thumb|250px|Kabardinsky alfabet Tambijeva iz 1906 g.]] |} {{clear}} == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Т}} {{Varianty bukvy Л}} {{Varianty bukvy Ь}} {{DEFAULTSORT:Л}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] mcrf8z1nsi7bt2790aehenec8bu6omb 44922 44902 2026-07-31T17:42:12Z IJzeren Jan 9 44922 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding:1em 3em; margin:0 0 1em 1em;" | [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L.svg|92x97px|class=skin-invert-image]] |} [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|16x16px]] (''ligatura te el s mekkym znakom'', takože: ''bezzvučno el'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], upotrěbjena v někojih historičnyh pravopisah [[Kabardino-čerkessky jezyk|kabardino-čerkesskogo jezyka]]. Ona označala bezzvučny lateralny frikativ {{MFA|ɬ}}, v sučasnom kabardinskom pravopisu pisany zvuznakom {{-|'''лъ'''}}.<ref>{{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/kabardian.htm | first = Simon | last = Ager | title = Kabardian (Къэбэрдейбзэ) | website = Omniglot.com | access-date = 2026-07-31}}</ref> Ona pojavila se prvy raz v slovniku iz 1890 g. rosijskogo lingvista i etnografa Lva Grigorjeviča Lopatinskogo, ktory opisyvaje tutoj zvuk slědujučim sposobom: ''«Kombinacija artikulacije suglasky'' {{-|'''т'''}} ''s artikulacijeju srědnje-jezyčno-plavnogo ''{{-|'''љ'''}}'', izobražajema mnoju kombinovanym znakom [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]], imaje velje osoblivy izgovor: prědnji konec jezyka pritiskaje se k vrhnjim zubom, i, v slěd za tutym kontaktom, propuščaje se vozduh jednym prohodom medžu zadnjimi korennymi zubami i bočnymi krajami jezyka.»''<ref>{{Cite book | url = https://viewer.rusneb.ru/ru/000202_000006_2582271?page=21&rotate=0&theme=white | last = Лопатинский | first = Л.Г. | title = Русско-кабардинский словарь с указателем и краткою грамматикою | place = Тифлис | publisher = Управленіе Кавказскаго Учебнаго Округа | year = 1890 | pages = 5, 10 | language = ru}}</ref> Lopatinski{{-|j|й}} podavaje tri priklady: {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]еуҙ}} «slěd», {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]аҕо}} «tropa», {{-|п[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]ен}} «smotrěti» (v sučasnoj ortografiji: ''{{-|лъэужь, лъагъуэ, плъэн}}''). V 1906 g. Pago Izmailovič Tambijev izdal bukvar, v ktorom poslužival se kiriličnym alfabetom shodnym s alfabetom Lopatinskogo, v ktorom takože nahodila se bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]. Onogda jednakože za pisan‌je kabardinskogo jezyka razpostranjenějše bylo [[arabsko pismo]], a v 1920-yh lětah vvedeny byl [[latinica|latinsky alfabet]]. V svezi s tym nijedin iz povyših alfabetov ne našel široko priměnjen‌je.<ref>{{Cite web | url = http://intercircass.org/?p=346 | title = Об азбуках кабардинских | first = М.К. | last = Шакова | website = intercircass.org | date = 2011-11-17 | language = ru | access-date = 2026-02-28}}</ref> Bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]] ne je kodovana v [[Unikod|Unikodu]]. {| |- valign="top" | [[Fajl:Kabardian alphabet in Lopatinsky (1890).png|thumb|450px|Kabardinsky alfabet Lopatinskogo iz 1890 g.]] | [[Fajl:Tambiev 1906, Кабардинская азбука, page 14.png|thumb|250px|Kabardinsky alfabet Tambijeva iz 1906 g.]] |} {{clear}} == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Т}} {{Varianty bukvy Л}} {{Varianty bukvy Ь}} {{DEFAULTSORT:Л}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] pk5k24dj39ypn5jiczkgli8rjbamm4x 44940 44922 2026-07-31T19:21:35Z ~2026-42408-34 709 44940 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding:1em 3em; margin:0 0 1em 1em;" | [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L.svg|92x97px|class=skin-invert-image]] |} [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|16x16px|class=skin-invert-image]] (''ligatura te el s mekkym znakom'', takože: ''bezzvučno el'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], upotrěbjena v někojih historičnyh pravopisah [[Kabardino-čerkessky jezyk|kabardino-čerkesskogo jezyka]]. Ona označala bezzvučny lateralny frikativ {{MFA|ɬ}}, v sučasnom kabardinskom pravopisu pisany zvuznakom {{-|'''лъ'''}}.<ref>{{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/kabardian.htm | first = Simon | last = Ager | title = Kabardian (Къэбэрдейбзэ) | website = Omniglot.com | access-date = 2026-07-31}}</ref> Ona pojavila se prvy raz v slovniku iz 1890 g. rosijskogo lingvista i etnografa Lva Grigorjeviča Lopatinskogo, ktory opisyvaje tutoj zvuk slědujučim sposobom: ''«Kombinacija artikulacije suglasky'' {{-|'''т'''}} ''s artikulacijeju srědnje-jezyčno-plavnogo ''{{-|'''љ'''}}'', izobražajema mnoju kombinovanym znakom [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px|class=skin-invert-image]], imaje velje osoblivy izgovor: prědnji konec jezyka pritiskaje se k vrhnjim zubom, i, v slěd za tutym kontaktom, propuščaje se vozduh jednym prohodom medžu zadnjimi korennymi zubami i bočnymi krajami jezyka.»''<ref>{{Cite book | url = https://viewer.rusneb.ru/ru/000202_000006_2582271?page=21&rotate=0&theme=white | last = Лопатинский | first = Л.Г. | title = Русско-кабардинский словарь с указателем и краткою грамматикою | place = Тифлис | publisher = Управленіе Кавказскаго Учебнаго Округа | year = 1890 | pages = 5, 10 | language = ru}}</ref> Lopatinski{{-|j|й}} podavaje tri priklady: {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px|class=skin-invert-image]]еуҙ}} «slěd», {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px|class=skin-invert-image]]аҕо}} «tropa», {{-|п[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px|class=skin-invert-image]]ен}} «smotrěti» (v sučasnoj ortografiji: ''{{-|лъэужь, лъагъуэ, плъэн}}''). V 1906 g. Pago Izmailovič Tambijev izdal bukvar, v ktorom poslužival se kiriličnym alfabetom shodnym s alfabetom Lopatinskogo, v ktorom takože nahodila se bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px|class=skin-invert-image]]. Onogda jednakože za pisan‌je kabardinskogo jezyka razpostranjenějše bylo [[arabsko pismo]], a v 1920-yh lětah vvedeny byl [[latinica|latinsky alfabet]]. V svezi s tym nijedin iz povyših alfabetov ne našel široko priměnjen‌je.<ref>{{Cite web | url = http://intercircass.org/?p=346 | title = Об азбуках кабардинских | first = М.К. | last = Шакова | website = intercircass.org | date = 2011-11-17 | language = ru | access-date = 2026-02-28}}</ref> Bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px|class=skin-invert-image]] ne je kodovana v [[Unikod|Unikodu]]. {| |- valign="top" | [[Fajl:Kabardian alphabet in Lopatinsky (1890).png|thumb|500px|Kabardinsky alfabet Lopatinskogo iz 1890 g.|class=skin-invert-image]] | [[Fajl:Tambiev 1906, Кабардинская азбука, page 14.png|thumb|280px|Kabardinsky alfabet Tambijeva iz 1906 g.|class=skin-invert-image]] |} {{clear}} == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Т}} {{Varianty bukvy Л}} {{Varianty bukvy Ь}} {{DEFAULTSORT:Л}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] 2e60azodyuplw5mb9h4n290mmkp1esp 44946 44940 2026-07-31T21:26:37Z IJzeren Jan 9 44946 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding:1em 3em; margin:0 0 1em 1em;" | [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L.svg|92x97px|class=skin-invert-image]] |} [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|16x16px|class=skin-invert-image]] (''ligatura te el s mekkym znakom'', takože: ''bezzvučno el'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], upotrěbjena v někojih historičnyh pravopisah [[Kabardino-čerkessky jezyk|kabardino-čerkesskogo jezyka]]. Ona označala bezzvučny lateralny frikativ {{MFA|ɬ}}, v sučasnom kabardinskom pravopisu pisany zvuznakom {{-|'''лъ'''}}.<ref>{{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/kabardian.htm | first = Simon | last = Ager | title = Kabardian (Къэбэрдейбзэ) | website = Omniglot.com | access-date = 2026-07-31}}</ref> Tuta bukva takože imaje ejektivny ekvivalent, [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L with comma above.svg|14px|class=skin-invert-image|link=Bezzvučno Л s zarezkoju]]. Ona pojavila se prvy raz v slovniku iz 1890 g. rosijskogo lingvista i etnografa Lva Grigorjeviča Lopatinskogo, ktory opisyvaje tutoj zvuk slědujučim sposobom: ''«Kombinacija artikulacije suglasky'' {{-|'''т'''}} ''s artikulacijeju srědnje-jezyčno-plavnogo ''{{-|'''љ'''}}'', izobražajema mnoju kombinovanym znakom [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px|class=skin-invert-image]], imaje velje osoblivy izgovor: prědnji konec jezyka pritiskaje se k vrhnjim zubom, i, v slěd za tutym kontaktom, propuščaje se vozduh jednym prohodom medžu zadnjimi korennymi zubami i bočnymi krajami jezyka.»''<ref>{{Cite book | url = https://viewer.rusneb.ru/ru/000202_000006_2582271?page=21&rotate=0&theme=white | last = Лопатинский | first = Л.Г. | title = Русско-кабардинский словарь с указателем и краткою грамматикою | place = Тифлис | publisher = Управленіе Кавказскаго Учебнаго Округа | year = 1890 | pages = 5, 10 | language = ru}}</ref> Lopatinski{{-|j|й}} podavaje tri priklady: {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px|class=skin-invert-image]]еуҙ}} «slěd», {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px|class=skin-invert-image]]аҕо}} «tropa», {{-|п[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px|class=skin-invert-image]]ен}} «smotrěti» (v sučasnoj ortografiji: ''{{-|лъэужь, лъагъуэ, плъэн}}''). V 1906 g. Pago Izmailovič Tambijev izdal bukvar, v ktorom poslužival se kiriličnym alfabetom shodnym s alfabetom Lopatinskogo, v ktorom takože nahodila se bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px|class=skin-invert-image]]. Onogda jednakože za pisan‌je kabardinskogo jezyka razpostranjenějše bylo [[arabsko pismo]], a v 1920-yh lětah vvedeny byl [[latinica|latinsky alfabet]]. V svezi s tym nijedin iz povyših alfabetov ne našel široko priměnjen‌je.<ref>{{Cite web | url = http://intercircass.org/?p=346 | title = Об азбуках кабардинских | first = М.К. | last = Шакова | website = intercircass.org | date = 2011-11-17 | language = ru | access-date = 2026-02-28}}</ref> Bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px|class=skin-invert-image]] ne je kodovana v [[Unikod|Unikodu]]. {| |- valign="top" | [[Fajl:Kabardian alphabet in Lopatinsky (1890).png|thumb|500px|Kabardinsky alfabet Lopatinskogo iz 1890 g.|class=skin-invert-image]] | [[Fajl:Tambiev 1906, Кабардинская азбука, page 14.png|thumb|280px|Kabardinsky alfabet Tambijeva iz 1906 g.|class=skin-invert-image]] |} {{clear}} == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Т}} {{Varianty bukvy Л}} {{Varianty bukvy Ь}} {{DEFAULTSORT:Л}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] l6nxsrlnpegzn8b2rrl2s3ztb7g1uns 44947 44946 2026-07-31T21:31:02Z IJzeren Jan 9 44947 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding:1em 3em; margin:0 0 1em 1em;" | [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L.svg|92x97px|class=skin-invert-image]] |} [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|20px|class=skin-invert-image]] (''ligatura te el s mekkym znakom'', takože: ''bezzvučno el'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], upotrěbjena v někojih historičnyh pravopisah [[Kabardino-čerkessky jezyk|kabardino-čerkesskogo jezyka]]. Ona označala bezzvučny lateralny frikativ {{MFA|ɬ}}, v sučasnom kabardinskom pravopisu pisany zvuznakom {{-|'''лъ'''}}.<ref>{{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/kabardian.htm | first = Simon | last = Ager | title = Kabardian (Къэбэрдейбзэ) | website = Omniglot.com | access-date = 2026-07-31}}</ref> Tuta bukva takože imaje ejektivny ekvivalent, [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L with comma above.svg|16px|class=skin-invert-image|link=Bezzvučno Л s zarezkoju]]. Ona pojavila se prvy raz v slovniku iz 1890 g. rosijskogo lingvista i etnografa Lva Grigorjeviča Lopatinskogo, ktory opisyvaje tutoj zvuk slědujučim sposobom: ''«Kombinacija artikulacije suglasky'' {{-|'''т'''}} ''s artikulacijeju srědnje-jezyčno-plavnogo ''{{-|'''љ'''}}'', izobražajema mnoju kombinovanym znakom [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|13px|class=skin-invert-image]], imaje velje osoblivy izgovor: prědnji konec jezyka pritiskaje se k vrhnjim zubom, i, v slěd za tutym kontaktom, propuščaje se vozduh jednym prohodom medžu zadnjimi korennymi zubami i bočnymi krajami jezyka.»''<ref>{{Cite book | url = https://viewer.rusneb.ru/ru/000202_000006_2582271?page=21&rotate=0&theme=white | last = Лопатинский | first = Л.Г. | title = Русско-кабардинский словарь с указателем и краткою грамматикою | place = Тифлис | publisher = Управленіе Кавказскаго Учебнаго Округа | year = 1890 | pages = 5, 10 | language = ru}}</ref> Lopatinski{{-|j|й}} podavaje tri priklady: {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|13px|class=skin-invert-image]]еуҙ}} «slěd», {{-|[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|13px|class=skin-invert-image]]аҕо}} «tropa», {{-|п[[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|13px|class=skin-invert-image]]ен}} «smotrěti» (v sučasnoj ortografiji: ''{{-|лъэужь, лъагъуэ, плъэн}}''). V 1906 g. Pago Izmailovič Tambijev izdal bukvar, v ktorom poslužival se kiriličnym alfabetom shodnym s alfabetom Lopatinskogo, v ktorom takože nahodila se bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|13px|class=skin-invert-image]]. Onogda jednakože za pisan‌je kabardinskogo jezyka razpostranjenějše bylo [[arabsko pismo]], a v 1920-yh lětah vvedeny byl [[latinica|latinsky alfabet]]. V svezi s tym nijedin iz povyših alfabetov ne našel široko priměnjen‌je.<ref>{{Cite web | url = http://intercircass.org/?p=346 | title = Об азбуках кабардинских | first = М.К. | last = Шакова | website = intercircass.org | date = 2011-11-17 | language = ru | access-date = 2026-02-28}}</ref> Bukva [[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|13px|class=skin-invert-image]] ne je zakodovana v [[Unikod|Unikodu]]. {| |- valign="top" | [[Fajl:Kabardian alphabet in Lopatinsky (1890).png|thumb|500px|Kabardinsky alfabet Lopatinskogo iz 1890 g.|class=skin-invert-image]] | [[Fajl:Tambiev 1906, Кабардинская азбука, page 14.png|thumb|280px|Kabardinsky alfabet Tambijeva iz 1906 g.|class=skin-invert-image]] |} {{clear}} == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Т}} {{Varianty bukvy Л}} {{Varianty bukvy Ь}} {{DEFAULTSORT:Л}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] b2gg46vnrui8fzimdfm0f9n9ff46aa6 0 699 44918 4502 2026-07-31T17:37:49Z IJzeren Jan 9 44918 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding:1em 3em; margin:0 0 1em 1em;" |- valign=top | [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L with comma above.svg|130x130px|class=skin-invert-image]] |} [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L with comma above.svg|16px|class=skin-invert-image]] (''ligatura te el s mekkym znakom i zarezkoju'', takože: ''bezzvučno el s zarezkoju'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], variant [[bezzvučno Л|bezzvučnogo {{-|'''л'''}}]] ([[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]) s dobavjen‌jem zarezky (komy) na vrhu, ktora označaje, že suglaska je ejektivna. Ona byla upotrěbjena v někojih historičnyh pravopisah [[Kabardino-čerkessky jezyk|kabardino-čerkesskogo jezyka]] za označen‌je ejektivnogo alveolarnogo lateralnogo frikativa {{MFA|ɬʼ}}, v sučasnom kabardinskom pravopisu pisanogo zvuznakom {{-|'''лӀ'''}}.<ref>{{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/kabardian.htm | first = Simon | last = Ager | title = Kabardian (Къэбэрдейбзэ) | website = Omniglot.com | access-date = 2026-07-31}}</ref> Ona pojavila se prvy raz v slovniku rosijskogo lingvista i etnografa Lva Grigorjeviča Lopatinskogo iz 1890 g.,<ref>{{Cite book | url = https://viewer.rusneb.ru/ru/000202_000006_2582271?page=26&rotate=0&theme=white | last = Лопатинский | first = Л.Г. | title = Русско-кабардинский словарь с указателем и краткою грамматикою | place = Тифлис | publisher = Управленіе Кавказскаго Учебнаго Округа | year = 1890 | pages = 10 | language = ru}}</ref> na priklad v slovah <span style="font-family:Cambria; font-size:110%">[[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L with comma above.svg|10px|class=skin-invert-image]]ен[[Fajl:Cyrillic small letter Yeru with connecting stroke.svg|11px|class=skin-invert-image]]ҕа</span> «smrt», <span style="font-family:Cambria; font-size:110%">[[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L with comma above.svg|10px|class=skin-invert-image]][[Fajl:Cyrillic small letter Yeru with connecting stroke.svg|11px|class=skin-invert-image]]ҙ</span> «starik» (v sučanoj ortografiji: ''{{-|лӏэныгъэ, лӏыжь}}''), a v 1906 takože v bukvaru Pago Izmailoviča Tambijeva, v ktorom poslužival se kiriličnym alfabetom shodnym s alfabetom Lopatinskogo. Onogda jednakože za pisan‌je kabardinskogo jezyka razpostranjenějše bylo [[arabsko pismo]], a v 1920-yh lětah vvedeny byl [[latinica|latinsky alfabet]]. V svezi s tym nijedin iz povyših alfabetov ne našel široko priměnjen‌je.<ref>{{Cite web | url = http://intercircass.org/?p=346 | title = Об азбуках кабардинских | first = М.К. | last = Шакова | website = intercircass.org | date = 2011-11-17 | language = ru | access-date = 2026-02-28}}</ref> Bukva [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L with comma above.svg|10px|class=skin-invert-image]] ne je zakodovana v [[Unikod|Unikodu]]. {| |- valign="top" | [[Fajl:Kabardian alphabet in Lopatinsky (1890).png|thumb|450px|Kabardinsky alfabet Lopatinskogo iz 1890 g.|class='skin-invert-image']] | [[Fajl:Tambiev 1906, Кабардинская азбука, page 14.png|thumb|250px|Kabardinsky alfabet Tambijeva iz 1906 g.|class='skin-invert-image']] |} {{clear}} == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Т}} {{Varianty bukvy Л}} {{Varianty bukvy Ь}} {{DEFAULTSORT:Л}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] ic4mqgadrfn04w31cpx8bo260d40x7f 44920 44918 2026-07-31T17:39:40Z IJzeren Jan 9 44920 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding:1em 3em; margin:0 0 1em 1em;" |- valign=top | [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L with comma above.svg|130x130px|class=skin-invert-image]] |} [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L with comma above.svg|16px|class=skin-invert-image]] (''ligatura te el s mekkym znakom i zarezkoju'', takože: ''bezzvučno el s zarezkoju'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], variant [[bezzvučno Л|bezzvučnogo {{-|'''л'''}}]] ([[Fajl:Cyrillic small letter Te El Soft-sign.svg|11px]]) s dobavjen‌jem zarezky (komy) na vrhu, ktora označaje, že suglaska je ejektivna. Ona byla upotrěbjena v někojih historičnyh pravopisah [[Kabardino-čerkessky jezyk|kabardino-čerkesskogo jezyka]] za označen‌je ejektivnogo alveolarnogo lateralnogo frikativa {{MFA|ɬʼ}}, v sučasnom kabardinskom pravopisu pisanogo zvuznakom {{-|'''лӀ'''}}.<ref>{{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/kabardian.htm | first = Simon | last = Ager | title = Kabardian (Къэбэрдейбзэ) | website = Omniglot.com | access-date = 2026-07-31}}</ref> Ona pojavila se prvy raz v slovniku rosijskogo lingvista i etnografa Lva Grigorjeviča Lopatinskogo iz 1890 g.,<ref>{{Cite book | url = https://viewer.rusneb.ru/ru/000202_000006_2582271?page=26&rotate=0&theme=white | last = Лопатинский | first = Л.Г. | title = Русско-кабардинский словарь с указателем и краткою грамматикою | place = Тифлис | publisher = Управленіе Кавказскаго Учебнаго Округа | year = 1890 | pages = 10 | language = ru}}</ref> na priklad v slovah <span style="font-family:Cambria; font-size:110%">[[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L with comma above.svg|10px|class=skin-invert-image]]ен[[Fajl:Cyrillic small letter Yeru with connecting stroke.svg|11px|class=skin-invert-image]]ҕа</span> «smrt», <span style="font-family:Cambria; font-size:110%">[[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L with comma above.svg|10px|class=skin-invert-image]][[Fajl:Cyrillic small letter Yeru with connecting stroke.svg|11px|class=skin-invert-image]]ҙ</span> «starik» (v sučanoj ortografiji: ''{{-|лӏэныгъэ, лӏыжь}}''), a v 1906 takože v bukvaru Pago Izmailoviča Tambijeva, v ktorom poslužival se kiriličnym alfabetom shodnym s alfabetom Lopatinskogo. Onogda jednakože za pisan‌je kabardinskogo jezyka razpostranjenějše bylo [[arabsko pismo]], a v 1920-yh lětah vvedeny byl [[latinica|latinsky alfabet]]. V svezi s tym nijedin iz povyših alfabetov ne našel široko priměnjen‌je.<ref>{{Cite web | url = http://intercircass.org/?p=346 | title = Об азбуках кабардинских | first = М.К. | last = Шакова | website = intercircass.org | date = 2011-11-17 | language = ru | access-date = 2026-02-28}}</ref> Bukva [[Fajl:Cyrillic small letter voiceless L with comma above.svg|10px|class=skin-invert-image]] ne je zakodovana v [[Unikod|Unikodu]]. {| |- valign="top" | [[Fajl:Kabardian alphabet in Lopatinsky (1890).png|thumb|450px|Kabardinsky alfabet Lopatinskogo iz 1890 g.|class='skin-invert-image']] | [[Fajl:Tambiev 1906, Кабардинская азбука, page 14.png|thumb|250px|Kabardinsky alfabet Tambijeva iz 1906 g.|class='skin-invert-image']] |} {{clear}} == Iztočniky == {{Iztočniky}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Т}} {{Varianty bukvy Л}} {{Varianty bukvy Ь}} {{DEFAULTSORT:Л}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] 8dfjjugm8bf2b9kkghiv53pxr1q8kpb 4 1056 44970 43078 2026-07-31T23:01:56Z IJzeren Jan 9 44970 wikitext text/x-wiki '''Najdolžejše članky (aktualizacija dnja 1 avgusta 2026):''' # [[Sravniteljna tabela kiriličnyh alfabetov]] [175,934 bajty] # [[MacOS]] [170,660 bajtov] # [[Abhazsky alfabet]] [110,366 bajtov] # [[Sadovničstvo]] [102,251 bajt] # {{Zvězdka}} [[Ukrajinsky jezyk]] [80,140 bajtov] # {{Zvězdka}} [[Medžuslovjansky jezyk]] [70,301 bajt] # [[Madjarsky jezyk]] [67,402 bajty] # [[Katakana]] [60,143 bajty] # [[Ukrajinska azbuka]] [58,635 bajtov] # [[Brithenig]] [55,548 bajtov] # {{Zvězdka}} [[Srbskohrvatsky jezyk]] [55,362 bajty] # {{Zvězdka}} [[Latinizacija ukrajinskogo jezyka]] [46,904 bajty] # [[Kvenja]] [46,619 bajtov] # [[Japonske sčetne slova]] [45,615 bajtov] # {{Zvězdka}} [[Јанка Купала]] [43,415 bajtov] # [[Japonske čislovniky]] [42,169 bajtov] # {{Zvězdka}} [[Ukrajinska latinica]] [41,138 bajtov] # [[Zvězdoznavstvo]] [40,397 bajtov] # {{Zvězdka}} [[Levko Revuckyj]] [38,326 bajtov] # [[Hantyjsky jezyk]] [38,234 bajty] # {{Zvězdka}} [[Alkibiad]] [35,774 bajty] # [[Mihail Nikolajevič Zadornov]] [34,843 bajty] # {{Zvězdka}} [[Русскы језык]] [33,754 bajty] # [[Петр I]] [30,353 bajty] # [[Mansijsky jezyk]] [29,714 bajtov] # {{Zvězdka}} [[Solnce]] [29,054 bajty] # {{Zvězdka}} [[Volodymyr Vynnyčenko]] [27,860 bajtov] # [[Zdravje]] [27,740 bajtov] # {{Zvězdka}} [[Perikl]] [27,177 bajtov] # [[Marijsky jezyk]] [25,378 bajtov] # [[Erika Szeles]] [24,451 bajt] # [[Hebrejsky jezyk]] [24,098 bajtov] # [[Bogoslovje]] [23,609 bajtov] # [[Sekta]] [23,168 bajtov] # [[Sěverozapadny marijsky jezyk]] [23,110 bajtov] # [[Булгарскы језык]] [22,899 bajtov] # [[Cezarija Evora]] [22,247 bajtov] # [[ISO 9]] [22,063 bajty] # [[Srědnjeturkijsky jezyk]] [21,982 bajty] # {{Zvězdka}} [[Mojsej]] [21,914 bajtov] # [[Kritij]] [21,206 bajtov] # [[Statistika]] [21,191 bajt] # [[Afganistan]] [21,125 bajtov] # [[Venedčyna]] [21,026 bajtov] # [[Papa]] [20,536 bajtov] # {{Zvězdka}} [[Emilia Plater]] [20,070 bajtov] # [[Arheologija]] [19,978 bajtov] # [[Ԛ (kirilica)]] [19,777 bajtov] # [[Wenedyk]] [19,753 bajty] # [[Hristofor Kolumb]] [19,591 bajt] # [[Ҕ]] [19,079 bajtov] # [[Idiom neutral]] [18,777 bajtov] # [[Hristos]] [18,738 bajtov] # [[Organizacija sjedinjenyh narodov]] [18,721 bajt] # [[Max Štirner]] [18,644 bajty] # [[Voljfgang Amadeus Mocart]] [18,537 bajtov] # [[Hantec]] [18,528 bajtov] # [[Vakuumny dirižabl]] [17,692 bajty] # [[Obyčaj]] [17,567 bajtov] # [[Mass Effect (igra)]] [17,157 bajtov] # [[Algebra]] [17,051 bajt] # [[Umětnost]] [16,958 bajtov] # [[Džok (pes)]] [16,946 bajtov] # [[Кирилица]] [16,660 bajtov] # [[Москва]] [16,570 bajtov] # {{Zvězdka}} [[Kompleksno čislo]] [16,304 bajty] # [[Sěveroslovjanske jezyky]] [16,131 bajt] # [[Otava Jo]] [15,931 bajt] # [[Borys Ljatošynskyj]] [15,865 bajtov] # [[Spisok jezykov upotrěbjajučih kirilicu]] [15,836 bajtov] # [[Umětne jezyky]] [15,813 bajtov] # [[Росија]] [15,789 bajtov] # [[Bruce Lee]] [15,757 bajtov] # [[Promysl]] [15,662 bajty] # [[Periodična sistema elementov]] [15,213 bajtov] # [[Izvod]] [15,164 bajty] # [[Iran]] [15,155 bajtov] # [[Putovanje]] [15,085 bajtov] # [[Muhamad]] [15,040 bajtov] # [[Filipiny]] [14,890 bajtov] # [[Medicina]] [14,837 bajtov] # [[Ц̓]] [14,771 bajt] # [[Geometrija]] [14,625 bajtov] # [[Geologija]] [14,491 bajt] # [[Apple File System]] [14,444 bajty] # [[Republika Sože]] [14,351 bajt] # [[Solnečna mašina]] [14,320 bajtov] # [[Совєтскы сојуз]] [14,294 bajty] # [[Vladyslav Malko]] [14,288 bajtov] # [[Taksonomičny rang]] [14,159 bajtov] # [[Těšinjsko narěčje]] [14,047 bajtov] # [[Veliky izbuh]] [13,915 bajtov] # [[Meksiko]] [13,913 bajtov] # [[Cink]] [13,879 bajtov] # [[Folkspraak]] [13,855 bajtov] # [[Paragvaj]] [13,832 bajty] # [[Napoleon]] [13,819 bajtov] # [[Kitaj]] [13,718 bajtov] # [[Měsec (period)]] [13,644 bajty] # [[Hinduizm]] [13,453 bajty] # [[Belgija]] [13,404 bajty] # [[Ч̓]] [13,369 bajtov] # [[Transport]] [13,361 bajt] # [[Rekreacija]] [13,359 bajtov] # [[Šurik]] [13,104 bajty] # [[Ҫ]] [13,069 bajtov] # [[Ugrske jezyky]] [13,049 bajtov] # [[Universalna deklaracija prav člověka]] [13,031 bajt] # [[Ill Bethisad]] [13,009 bajtov] # [[Қ]] [12,981 bajt] # [[Italijansky jezyk]] [12,943 bajty] # [[Kraftwerk]] [12,822 bajty] # [[Kuhanje]] [12,751 bajt] # [[Pomorsky jezyk]] [12,738 bajtov] # [[Lev]] [12,721 bajt] # [[Etiopija]] [12,677 bajtov] # [[Maroko]] [12,656 bajtov] # [[Т̓]] [12,609 bajtov] # [[Mao Czedun]] [12,489 bajtov] # [[Brazilija]] [12,355 bajtov] # {{Zvězdka}} [[Evropejsky sojuz]] [12,264 bajty] # [[Pjotr Uslar]] [12,101 bajt] # [[Simon Bolivar]] [11,855 bajtov] # [[Lukomarijsky jezyk]] [11,840 bajtov] # [[H. P. Lovecraft]] [11,821 bajt] # [[Južna Koreja]] [11,783 bajty] # [[Radio]] [11,697 bajtov] # [[П̓]] [11,611 bajtov] # [[Myhajlo Hruševskyj]] [11,455 bajtov] # [[Prigody Tintina]] [11,446 bajtov] # [[Galaktika]] [11,368 bajtov] # [[Tigr]] [11,358 bajtov] # [[Komi-zyrjansky jezyk]] [11,330 bajtov] # [[Antropologija]] [11,224 bajty] # [[Levko Lukjanenko]] [11,214 bajtov] # [[Egipt]] [11,210 bajtov] # [[Učenje]] [11,110 bajtov] # [[Напады 11 септембра 2001]] [11,086 bajtov] # [[Abhazsky jezyk]] [11,079 bajtov] # [[Palestina]] [11,078 bajtov] # [[Forum za demokraciju]] [10,981 bajt] # [[Dolnolužičsky jezyk]] [10,950 bajtov] # [[Urugvaj]] [10,894 bajty] # [[Туркијске језыкы]] [10,891 bajt] # [[Armelinov kalendar]] [10,891 bajt] # {{Zvězdka}} [[Т-55]] [10,874 bajty] # [[Анимација]] [10,851 bajt] # [[Pavlo Skoropadskyj]] [10,844 bajty] # [[Unikod]] [10,827 bajtov] # [[Gorskomarijsky jezyk]] [10,809 bajtov] # [[Mitragyna speciosa]] [10,792 bajty] # [[Слуга народа (сериал)]] [10,705 bajtov] # [[Biosistematika]] [10,670 bajtov] # [[Dungeon Crawl Stone Soup]] [10,657 bajtov] # [[Aleksej Arhipovsky]] [10,513 bajtov] # [[Ӄ]] [10,492 bajty] # [[Kiberslav]] [10,358 bajtov] # [[Лет 11 American Airlines]] [10,351 bajt] # [[Laibach]] [10,279 bajtov] # [[Kolumbija]] [10,218 bajtov] # [[Evolucija]] [10,206 bajtov] # [[Oswald Mosley]] [10,127 bajtov] # [[Zoologija]] [10,126 bajtov] # [[Medžugermansky jezyk]] [10,123 bajty] # [[Zemjedělstvo]] [10,113 bajtov] # [[Seksualna orientacija]] [10,068 bajtov] # [[Starokirilična azbuka]] [10,059 bajtov] # [[Družstvo za jezykotvorjenje]] [10,024 bajty] # [[Ljubov]] [10,016 bajtov] # [[Ижевск]] [9,945 bajtov] # [[Demokratična republika Kongo]] [9,926 bajtov] # [[Vlada]] [9,870 bajtov] # [[Film]] [9,863 bajty] # [[Roman Dmovski]] [9,637 bajtov] # {{Zvězdka}} [[Vojtek (medvěd)]] [9,621 bajt] # [[Čile]] [9,564 bajty] # [[Електроника МС 0511]] [9,557 bajtov] # {{Zvězdka}} [[Krtek]] [9,533 bajty] # [[Bollivud]] [9,529 bajtov] # [[Homoseksualnost]] [9,525 bajtov] # [[Narodna partija za svobodu i demokraciju]] [9,502 bajty] # [[INSTEAD]] [9,426 bajtov] # [[Диалоговы изчислитељны комплекс]] [9,353 bajty] # [[Бєлорусска арабица]] [9,332 bajty] # [[Čar (kirilica)]] [9,319 bajtov] # [[Saudovska Arabija]] [9,315 bajtov] # [[Булгарија]] [9,293 bajty] # {{Zvězdka}} [[Agregatno stanje]] [9,282 bajty] # [[Myroslav Skoryk]] [9,163 bajty] # [[Slovačsky jezyk]] [9,159 bajtov] # [[RSA]] [9,120 bajtov] # [[Tajland]] [9,114 bajtov] # [[Украјина]] [9,096 bajtov] # [[Halda Ema]] [9,054 bajty] # [[Prava člověka]] [9,052 bajty] # [[К̓]] [9,038 bajtov] # [[Smrt]] [8,999 bajtov] # [[Cil (kirilica)]] [8,956 bajtov] # [[Ҭ]] [8,928 bajtov] # [[Mordovske jezyky]] [8,880 bajtov] # [[Александра Архипова]] [8,863 bajty] # [[Boris Mašalov]] [8,863 bajty] # [[Lesja Ukrajinka]] [8,861 bajt] # [[Ш̆]] [8,849 bajtov] # [[Rob Jetten]] [8,800 bajtov] # [[Medžuslovjanska Vikipedija]] [8,747 bajtov] # [[Vasilij Molodcov]] [8,720 bajtov] # [[Bosnijsky jezyk]] [8,658 bajtov] # [[Ekonomika]] [8,621 bajt] # [[Eros (koncepcija)]] [8,618 bajtov] # [[Irak]] [8,600 bajtov] # [[Metalurgija]] [8,571 bajt] # [[Demokrati 66]] [8,568 bajtov] # [[Kuba]] [8,546 bajtov] # [[Kyslorod]] [8,465 bajtov] # [[Lěši (mitologija)]] [8,446 bajtov] # [[Kacušika Hokusaj]] [8,419 bajtov] # [[Praga]] [8,389 bajtov] # [[Владимир Путин]] [8,385 bajtov] # [[Obsko-ugrske jezyky]] [8,381 bajt] # [[Повстанје ОВК Вагнер]] [8,367 bajtov] # [[Sport]] [8,361 bajt] # [[Ӷ]] [8,355 bajtov] # [[Ꚋ]] [8,280 bajtov] # [[Komi-permjačsky jezyk]] [8,252 bajty] # [[Partija truda (Niderlandy)]] [8,133 bajty] # [[Buda]] [8,031 bajt] # [[Jan van Steenbergen]] [8,012 bajtov] # [[Химн Бєлорусској ССР]] [8,005 bajtov] # [[Ꚕ]] [7,968 bajtov] # [[Šlajherova bajka]] [7,932 bajty] # [[Тетрис]] [7,896 bajtov] # [[Теорема Питагораса]] [7,874 bajty] # [[Ц s dolgoju lěvoju nogoju]] [7,864 bajty] # [[Republika Komi]] [7,854 bajty] # [[Vietnam]] [7,852 bajty] # [[Sěverna Holandija]] [7,845 bajtov] # [[Frizija]] [7,842 bajty] # [[Украјинскы Институт Книгы]] [7,780 bajtov] # [[Niderlandy]] [7,775 bajtov] # [[Kapverd]] [7,764 bajty] # [[Biseksualnost]] [7,764 bajty] # [[Medžuslovjanske alfabety]] [7,760 bajtov] # [[Bangladeš]] [7,751 bajt] # [[Zonalny pomočny jezyk]] [7,706 bajtov] # [[Koyaanisqatsi]] [7,701 bajt] # [[Ekomanipulacija]] [7,690 bajtov] # [[Hemičny element]] [7,681 bajt] # [[Katoličska crkov]] [7,667 bajtov] # [[Realnost (Jacek Malčevsky)]] [7,602 bajty] # [[Emil Cioran]] [7,599 bajtov] # [[Ҧ]] [7,587 bajtov] # [[NearLink]] [7,580 bajtov] # [[Kuhnja]] [7,544 bajty] # [[Bzybsky dialekt abhazskogo jezyka]] [7,360 bajtov] # [[Slovakija]] [7,337 bajtov] # [[Ꚓ]] [7,286 bajtov] # [[Ҩ]] [7,260 bajtov] # [[Комикс]] [7,234 bajty] # [[Gibanica]] [7,217 bajtov] # [[Бєлорус]] [7,155 bajtov] # [[Uralske jezyky]] [7,096 bajtov] # [[BioWare]] [7,089 bajtov] # [[Kniga-igra]] [7,068 bajtov] # [[Mykola Leontovyč]] [7,067 bajtov] # [[Elektromagnetična radiacija]] [7,011 bajtov] # [[Razstolpjenje]] [6,994 bajty] # [[БК (компјутер)]] [6,988 bajtov] # [[Ꚍ]] [6,936 bajtov] # [[Kvadratno ravnjenje]] [6,935 bajtov] # [[Komi-jazvinsky jezyk]] [6,912 bajtov] # [[Objavjenje nezavisnosti Bulgarije]] [6,893 bajty] # [[Ꚑ]] [6,885 bajtov] # [[Нижны Новгород]] [6,835 bajtov] # [[Staropermsko pismo]] [6,817 bajtov] # [[Organizm]] [6,813 bajtov] # [[Ꚉ]] [6,806 bajtov] # [[Ezoterika]] [6,787 bajtov] # [[Vino pijat petdeset junaka]] [6,746 bajtov] # [[Ugrske ljudy]] [6,721 bajt] # [[Monarhija]] [6,688 bajtov] # [[Kapital v dvadeset-prvom stolětju]] [6,635 bajtov] # [[Ҵ]] [6,632 bajty] # [[Italija]] [6,631 bajt] # [[Ә]] [6,628 bajtov] # [[Сука (музикалны инструмент)]] [6,589 bajtov] # [[Sudan]] [6,564 bajty] # [[Egzistencijalizm]] [6,536 bajtov] # [[Mi kuang]] [6,531 bajt] # [[Kolorovana ptica (film)]] [6,503 bajty] # [[Francija]] [6,456 bajtov] # [[Srbija]] [6,443 bajty] # [[Džajnizm]] [6,439 bajtov] # [[Наири (компјутер)]] [6,429 bajtov] # [[Македонскы језык]] [6,423 bajty] # [[Občeevropejska referencijna sistema za jezyky]] [6,405 bajtov] # [[Želězna Gvardija]] [6,387 bajtov] # [[Prěčrknuty cil]] [6,384 bajty] # [[Biologija]] [6,317 bajtov] # [[London]] [6,313 bajtov] # [[Медовина]] [6,310 bajtov] # [[Ekologija]] [6,306 bajtov] # [[Математика]] [6,304 bajty] # [[Španija]] [6,281 bajt] # [[Odnošenja medžu kotami i psami]] [6,278 bajtov] # [[Сибирска Википедија]] [6,274 bajty] # [[S.T.A.L.K.E.R.: Těnj Čornobylja]] [6,267 bajtov] # [[Elektronika]] [6,242 bajty] # [[Varšava]] [6,238 bajtov] # [[Termodinamika]] [6,231 bajt] # [[Slovjani]] [6,225 bajtov] # [[Azot]] [6,217 bajtov] # [[Aleksandr Duličenko]] [6,206 bajtov] # [[Septembr]] [6,205 bajtov] # [[Serval]] [6,172 bajty] # [[Joškar-Ola]] [6,153 bajty] # [[Tanzanija]] [6,151 bajt] # [[Pakistan]] [6,143 bajty] # [[Heteroseksualnost]] [6,129 bajtov] # [[Сєверна Македонија]] [6,103 bajty] # [[Бєлочрвенобєла хоругва]] [6,087 bajtov] # [[Sěverovozhodnokavkazske jezyky]] [6,068 bajtov] # [[Vojevodstvo]] [6,050 bajtov] # [[Karakal]] [6,043 bajty] # [[Кыјев]] [6,029 bajtov] # [[Хималаје]] [6,016 bajtov] # [[Nacionalsocialistična němečska rabotničska partija]] [6,007 bajtov] # [[Božidar Raič]] [6,002 bajty] # [[Rys]] [5,996 bajtov] # [[Molodcovsky alfabet]] [5,961 bajt] # [[Kirka]] [5,958 bajtov] # [[Sjedinjene štaty Ameriky]] [5,946 bajtov] # [[Х̍]] [5,934 bajty] # [[Ocelot]] [5,908 bajtov] # [[Библиотека Максима Мошкова]] [5,881 bajt] # [[Starokirilične čisla]] [5,881 bajt] # [[Poljska]] [5,858 bajtov] # [[Politika]] [5,851 bajt] # [[Jaguar]] [5,847 bajtov] # [[Japonsky jezyk]] [5,846 bajtov] # [[Vtora světova vojna]] [5,841 bajt] # [[Slovjanosrbsky jezyk]] [5,841 bajt] # [[Ascential]] [5,819 bajtov] # [[Toki pona]] [5,818 bajtov] # [[Prěrodženje]] [5,803 bajty] # [[Павел Дуров]] [5,761 bajt] # [[І (kirilica)]] [5,747 bajtov] # [[Ҿ]] [5,746 bajtov] # [[Batman (igra, 1989)]] [5,735 bajtov] # [[URQ]] [5,724 bajty] # [[Prěvodženje i tolmačenje]] [5,711 bajtov] # [[Syktyvkar]] [5,700 bajtov] # [[Volnisty papugajek]] [5,696 bajtov] # [[Ҽ]] [5,682 bajty] # [[Dekembr]] [5,680 bajtov] # [[Gotsky jezyk]] [5,674 bajty] # [[Romanske jezyky]] [5,668 bajtov] # [[Aseksualnost]] [5,644 bajty] # [[Jazyčje]] [5,616 bajtov] # [[SoftLab-NSK]] [5,615 bajtov] # [[Esperanto]] [5,599 bajtov] # [[Mass Effect]] [5,592 bajty] # [[Фјодор Достојевскиј]] [5,586 bajtov] # [[Ӽ]] [5,585 bajtov] # [[Neolatinsky]] [5,578 bajtov] # [[Obča teorija odnositeljnosti]] [5,573 bajty] # [[Fizika]] [5,565 bajtov] # [[Casey Hudson]] [5,557 bajtov] # [[Karosta]] [5,542 bajty] # [[Indonezija]] [5,527 bajtov] # [[Oktobr]] [5,500 bajtov] # [[Zelena lěvica]] [5,491 bajt] # [[Ҙ]] [5,452 bajty] # [[Т (kirilica)]] [5,451 bajt] # [[Hristijanstvo]] [5,446 bajtov] # [[Informatika]] [5,439 bajtov] # [[Х̆]] [5,436 bajtov] # [[Arcah]] [5,417 bajtov] # [[Росијскы напад в Украјину]] [5,397 bajtov] # [[Grecija]] [5,381 bajt] # [[Ꚗ̆]] [5,374 bajty] # [[Топличско повстанје]] [5,357 bajtov] # [[Polabsky jezyk]] [5,347 bajtov] # [[Калининград]] [5,319 bajtov] # [[Storge]] [5,311 bajtov] # [[Ꚅ̆]] [5,310 bajtov] # [[Језыкознавство]] [5,302 bajty] # [[Џ̆]] [5,246 bajtov] # [[Anton Čehov]] [5,215 bajtov] # [[Епика о Гилгамешу]] [5,210 bajtov] # [[Drenthe]] [5,189 bajtov] # [[John R. R. Tolkien]] [5,186 bajtov] # [[Удмуртија]] [5,169 bajtov] # [[Jacob Senleches]] [5,160 bajtov] # [[Sociologija]] [5,150 bajtov] # [[Švejcarija]] [5,146 bajtov] # [[Ӡ]] [5,137 bajtov] # [[Časina]] [5,103 bajty] # [[Max Weber]] [5,097 bajtov] # [[Ӕ]] [5,039 bajtov] # [[Vuglerod]] [5,035 bajtov] # [[Romanid]] [4,997 bajtov] # [[Hrvatija]] [4,979 bajtov] # [[Настолна игра]] [4,977 bajtov] # [[Portugalija]] [4,971 bajt] # [[Ekranoplan]] [4,971 bajt] # [[Ҳ]] [4,970 bajtov] # [[Glagolica]] [4,965 bajtov] # [[Salvador Dalí]] [4,961 bajt] # [[Němcija]] [4,959 bajtov] # [[Žytomyr]] [4,939 bajtov] # [[Tehnofeudalizm]] [4,926 bajtov] # [[Novembr]] [4,921 bajt] # [[Чај]] [4,921 bajt] # [[Vugrija]] [4,899 bajtov] # [[Slovjanske jezyky]] [4,878 bajtov] # [[Виј (филм)]] [4,872 bajty] # [[Мор в Росији]] [4,842 bajty] # [[Novy socialny kontrakt]] [4,842 bajty] # [[Bojeva umětnost]] [4,834 bajty] # [[Zemjedělsko-gradžansko dviženje]] [4,824 bajty] # [[Friedrich Nietzsche]] [4,797 bajtov] # [[Zelandija]] [4,790 bajtov] # [[Leonid Kravčuk]] [4,781 bajt] # [[Ukrajinska Narodna Republika]] [4,766 bajtov] # [[Migelj de Servantes]] [4,766 bajtov] # [[Fevruar]] [4,757 bajtov] # [[Volapük]] [4,750 bajtov] # [[Ѣ]] [4,745 bajtov] # [[Avtorsko pravo]] [4,732 bajty] # [[Бабрујск]] [4,726 bajtov] # [[Ь]] [4,722 bajty] # [[Аритметика]] [4,721 bajt] # [[Obrazovanje]] [4,706 bajtov] # [[Josip Broz Tito]] [4,704 bajty] # [[Mark Hučko]] [4,700 bajtov] # [[Мелитопољ]] [4,672 bajty] # [[Jugoslavija]] [4,671 bajt] # [[Švecija]] [4,664 bajty] # [[Чрвена армија]] [4,654 bajty] # [[Kajto (muzikalna grupa)]] [4,650 bajtov] # [[Кыјевска Рус]] [4,644 bajty] # [[Čehija]] [4,635 bajtov] # [[Sila jest Pravo]] [4,612 bajtov] # [[Mostič]] [4,610 bajtov] # [[Ъ]] [4,593 bajty] # [[Electronic Arts]] [4,563 bajty] # [[Hemija]] [4,548 bajtov] # [[Бєлорусскы језык]] [4,546 bajtov] # [[Črnogorsky jezyk]] [4,542 bajty] # [[Химн Росије]] [4,538 bajtov] # [[Һ]] [4,536 bajtov] # [[Музикалны инструмент]] [4,532 bajty] # [[Minuta]] [4,532 bajty] # [[Ꚁ]] [4,523 bajty] # [[Amazonka]] [4,516 bajtov] # [[Щ̆]] [4,515 bajtov] # [[Dick Schoof]] [4,511 bajtov] # [[Sekunda]] [4,506 bajtov] # [[Електричны ток]] [4,499 bajtov] # [[Lingwa de planeta]] [4,491 bajt] # [[Avstrija]] [4,468 bajtov] # [[Оружне силы Росије]] [4,441 bajt] # [[Črny pas (krajina)]] [4,433 bajty] # [[Martin Heidegger]] [4,426 bajtov] # [[Химн Бєлоруси]] [4,425 bajtov] # [[Finlandija]] [4,421 bajt] # [[Army Dreamers]] [4,418 bajtov] # [[Džon Lok]] [4,408 bajtov] # [[Ꚏ]] [4,400 bajtov] # [[Avgust (měsec)]] [4,399 bajtov] # [[Afrihili]] [4,393 bajty] # [[Ԛ̆]] [4,387 bajtov] # [[Ꚍ̆]] [4,366 bajtov] # [[Wikimedia-Inkubator]] [4,361 bajt] # [[Ї (kirilica)]] [4,310 bajtov] # [[Пепелац]] [4,309 bajtov] # [[Argentina]] [4,305 bajtov] # [[Удмуртскы језык]] [4,295 bajtov] # [[Teatr]] [4,288 bajtov] # [[Нижегородска област]] [4,281 bajt] # [[Чрна Гора]] [4,279 bajtov] # [[Днипропетровска област]] [4,277 bajtov] # [[Ljev Tolstoj]] [4,273 bajty] # [[Vojna (pěsnja grupy "Kino")]] [4,271 bajt] # [[Ԫ]] [4,270 bajtov] # [[Planetfall]] [4,266 bajtov] # [[Ё (kirilica)]] [4,260 bajtov] # [[Francuzsky jezyk]] [4,259 bajtov] # [[GUAM]] [4,254 bajty] # [[Ꚅ]] [4,241 bajt] # [[Willem Drees]] [4,222 bajty] # [[Ꚇ̆]] [4,219 bajtov] # [[Kanada]] [4,207 bajtov] # [[Bosnija i Hercegovina]] [4,197 bajtov] # [[Gregoriansky kalendar]] [4,196 bajtov] # [[Partija za svobodu]] [4,187 bajtov] # [[Бєдни људи]] [4,182 bajty] # [[Rumunija]] [4,145 bajtov] # [[Objedinjeno Kraljevstvo]] [4,141 bajt] # [[Sokrat]] [4,138 bajtov] # [[Karl Marx]] [4,132 bajty] # [[Rukopisna bukva У]] [4,124 bajty] # [[Deathchase]] [4,122 bajty] # [[15ИЕ-00-013]] [4,120 bajtov] # [[Nigerija]] [4,119 bajtov] # [[Čingiz-han]] [4,116 bajtov] # [[ВКонтакте]] [4,110 bajtov] # [[Краснодар]] [4,094 bajty] # [[Florian Schneider]] [4,087 bajtov] # [[Indoevropejske jezyky]] [4,086 bajtov] # [[Kalendar]] [4,083 bajty] # [[Ѕ (kirilica)]] [4,075 bajtov] # [[Institut Servantesa]] [4,057 bajtov] # [[Alžirija]] [4,055 bajtov] # [[Stalj]] [4,049 bajtov] # [[Félicette]] [4,041 bajt] # [[Konfucij]] [4,031 bajt] # [[Znanje]] [4,029 bajtov] # [[Абрахамичске религије]] [4,001 bajt] # [[George Washington]] [3,998 bajtov] # [[Ӧ (kirilica)]] [3,992 bajty] # [[Šahy]] [3,984 bajty] # [[Pablo Picasso]] [3,982 bajty] # [[Spis Svadeša]] [3,967 bajtov] # [[Вологодска област]] [3,953 bajty] # [[Polyglot Gathering]] [3,942 bajty] # [[Rukopisna bukva А]] [3,940 bajtov] # [[Persijsky jezyk]] [3,939 bajtov] # [[Slovianski]] [3,938 bajtov] # [[Avstralija]] [3,931 bajt] # [[Maj]] [3,924 bajty] # [[Vladislav Rejmont]] [3,922 bajty] # [[Matija Majar-Ziljski]] [3,914 bajtov] # [[Vodorod]] [3,904 bajty] # [[Mr. Bean]] [3,904 bajty] # [[Januar]] [3,902 bajty] # [[Estonija]] [3,899 bajtov] # [[Aprilj]] [3,897 bajtov] # [[Baza danyh]] [3,896 bajtov] # [[Slovio]] [3,893 bajty] # [[Слуга народа (партија)]] [3,879 bajtov] # [[Ꚃ]] [3,876 bajtov] # [[Eduard von Hartmann]] [3,872 bajty] # [[Sěverozapadnokavkazske jezyky]] [3,867 bajtov] # [[Svety Vojtěh]] [3,862 bajty] # [[Ю]] [3,861 bajt] # [[Metal]] [3,859 bajtov] # [[Ꚇ]] [3,846 bajtov] # [[Минск]] [3,846 bajtov] # [[Kašubi]] [3,846 bajtov] # [[Paločka]] [3,844 bajty] # [[Juraj Križanič]] [3,844 bajty] # [[Г razdvojeno prstenjem po srědině]] [3,843 bajty] # [[Mongolsky črvjak smrti]] [3,835 bajtov] # [[Bezzvučno Л]] [3,831 bajt] # [[Interlingue]] [3,827 bajtov] # [[Bolivija]] [3,824 bajty] # [[Ҟ]] [3,819 bajtov] # [[Muzika]] [3,815 bajtov] # [[Latinsky jezyk]] [3,804 bajty] # [[Volkolak]] [3,798 bajtov] # [[Peter Wessel Zapffe]] [3,784 bajty] # [[Језеро]] [3,775 bajtov] # [[Ꙩ]] [3,772 bajty] # [[Junij]] [3,766 bajtov] # [[Ѧ]] [3,761 bajt] # [[Imanuel Kant]] [3,757 bajtov] # [[Pes]] [3,745 bajtov] # [[Universalis Lingua Slavica]] [3,733 bajty] # [[Jezyčna igra]] [3,729 bajtov] # [[Cypis]] [3,724 bajty] # [[Game.EXE]] [3,724 bajty] # [[Poljska objedinjena rabotničska partija]] [3,717 bajtov] # [[Šengensky prostor]] [3,714 bajtov] # [[Kompjuter]] [3,705 bajtov] # [[Ꚏ̆]] [3,702 bajty] # [[Ҽ̆]] [3,695 bajtov] # [[Lužica]] [3,672 bajty] # [[Ioan Pavel II]] [3,672 bajty] # [[Panslavizm]] [3,671 bajt] # [[Tollywood]] [3,667 bajtov] # [[Ibn Haldun]] [3,649 bajtov] # [[Andrij Vynnyčuk]] [3,636 bajtov] # [[Populous (igra)]] [3,633 bajty] # [[Nauka]] [3,624 bajty] # [[Holokaust]] [3,618 bajtov] # [[Җ]] [3,613 bajtov] # [[Medžunarodna organizacija za standardizaciju]] [3,612 bajtov] # [[Slovenija]] [3,610 bajtov] # [[Русинскы језык]] [3,601 bajt] # [[Poznanj]] [3,599 bajtov] # [[Poljsky jezyk]] [3,590 bajtov] # [[Ў]] [3,580 bajtov] # [[HyperText Transfer Protocol]] [3,577 bajtov] # [[Žan-Žak Ruso]] [3,572 bajty] # [[Julij]] [3,567 bajtov] # [[Norvegija]] [3,561 bajt] # [[Džon Mejnard Kejns]] [3,552 bajty] # [[Қ̊]] [3,547 bajtov] # [[Isus]] [3,538 bajtov] # [[Demon sědeči]] [3,537 bajtov] # [[Қ̇]] [3,533 bajty] # [[Логика]] [3,532 bajty] # [[Мстислав Ростропович]] [3,530 bajtov] # [[Севастопољ]] [3,527 bajtov] # [[Viktor Coj]] [3,525 bajtov] # [[Bezzvučno Л s zarezkoju]] [3,517 bajtov] # [[Moldavija]] [3,509 bajtov] # [[Sigmund Freud]] [3,500 bajtov] # [[Сибир]] [3,492 bajty] # [[Marec]] [3,485 bajtov] # [[Ѡ]] [3,484 bajty] # [[Kot]] [3,481 bajt] # [[Shakira]] [3,474 bajty] # [[Л]] [3,470 bajtov] # [[Vseslovjanske kolory]] [3,451 bajt] # [[Г̓]] [3,447 bajtov] # [[Televizija]] [3,421 bajt] # [[Fizična hemija]] [3,409 bajtov] # [[Калуга]] [3,405 bajtov] # [[Кириличне алфабеты]] [3,401 bajt] # [[Ԛ̊]] [3,393 bajty] # [[Ԛ̇]] [3,393 bajty] # [[Pametnik bukvě «ё»]] [3,390 bajtov] # [[Daljnobojščiki (serija igr)]] [3,388 bajtov] # [[Wojciech Jaruzelski]] [3,387 bajtov] # [[Manul]] [3,379 bajtov] # [[Amsterdam]] [3,379 bajtov] # [[Red Heat (igra)]] [3,369 bajtov] # [[Brněnský drak]] [3,363 bajty] # [[Ѩ]] [3,361 bajt] # [[RFB]] [3,361 bajt] # [[Franciszek Sławski]] [3,359 bajtov] # [[Grečsky alfabet]] [3,350 bajtov] # [[Panteon]] [3,348 bajtov] # [[Guilded]] [3,347 bajtov] # [[Ԭ]] [3,343 bajty] # [[Syma Cjanj]] [3,336 bajtov] # [[Martin Ljuter]] [3,334 bajty] # [[Klada]] [3,329 bajtov] # [[René Descartes]] [3,319 bajtov] # [[Е (kirilica)]] [3,310 bajtov] # [[Ҕ̆]] [3,299 bajtov] # [[З]] [3,299 bajtov] # [[Stolp (arhitektura)]] [3,295 bajtov] # [[Nikolo Makijaveli]] [3,285 bajtov] # [[Wernyhora (obraz Jana Matejka)]] [3,265 bajtov] # [[Znakovy jezyk]] [3,263 bajty] # [[Agape]] [3,251 bajt] # [[Ӄ̆]] [3,227 bajtov] # [[Скопје]] [3,222 bajty] # [[Hristijansko-demokratičny poklik]] [3,220 bajtov] # [[Anatomija]] [3,219 bajtov] # [[Ӄ̀]] [3,216 bajtov] # [[Vytautas Mačernis]] [3,201 bajt] # [[Amerikanska gradžanska vojna]] [3,200 bajtov] # [[Подчас цвєтенjа папрата (сериал)]] [3,196 bajtov] # [[Čžu Si]] [3,194 bajty] # [[Lihtenštejn]] [3,185 bajtov] # [[BaRok' Projekto]] [3,180 bajtov] # [[Evropa]] [3,177 bajtov] # [[Ч]] [3,168 bajtov] # [[Groningen (provincija)]] [3,159 bajtov] # [[Ө]] [3,152 bajty] # [[Корејскы језык]] [3,150 bajtov] # [[Честота]] [3,140 bajtov] # [[Simon de Bovuar]] [3,136 bajtov] # [[Ladislav Podmele]] [3,130 bajtov] # [[У (kirilica)]] [3,125 bajtov] # [[К̆]] [3,125 bajtov] # [[Г̆]] [3,109 bajtov] # [[Jean-Paul Sartre]] [3,095 bajtov] # [[Lao-czy]] [3,089 bajtov] # [[Ԛ̄]] [3,084 bajty] # [[Я]] [3,077 bajtov] # [[Краснодарскы крај]] [3,064 bajty] # [[Fantazi]] [3,064 bajty] # [[Avstro-Vugrija]] [3,057 bajtov] # [[Ӱ]] [3,053 bajty] # [[Ӿ]] [3,047 bajtov] # [[Ѹ]] [3,047 bajtov] # [[Kolorovana ptica]] [3,044 bajty] # [[Х (kirilica)]] [3,042 bajty] # [[Мира Лохвицкаја]] [3,039 bajtov] # [[Prěvod]] [3,032 bajty] # [[Ц]] [3,028 bajtov] # [[Malta]] [3,020 bajtov] # [[Čuvstvo]] [3,015 bajtov] # [[Староновгородско нарєчје]] [3,003 bajty] # [[Aluminij]] [3,003 bajty] # [[Titlo]] [2,997 bajtov] # [[Лев Толстој]] [2,996 bajtov] # [[Makedonci]] [2,996 bajtov] # [[Ы]] [2,995 bajtov] # [[Ѵ]] [2,992 bajty] # [[Ѫ]] [2,966 bajtov] # [[Tom i Jerry]] [2,959 bajtov] # [[Lev XIV]] [2,956 bajtov] # [[Свјатослав Вакарчук]] [2,956 bajtov] # [[Pustynja]] [2,956 bajtov] # [[Arthur Schopenhauer]] [2,954 bajty] # [[Vladimir Ujba]] [2,952 bajty] # [[Disident]] [2,951 bajt] # [[Росијско-украјинска војна]] [2,947 bajtov] # [[Abhazija]] [2,943 bajty] # [[Algoritm]] [2,934 bajty] # [[Volter]] [2,932 bajty] # [[Rodnověrstvo]] [2,922 bajty] # [[Aleksej Navaljny]] [2,922 bajty] # [[Šogi]] [2,919 bajtov] # [[Индија]] [2,918 bajtov] # [[Madagascar (film)]] [2,916 bajtov] # [[Ң]] [2,912 bajtov] # [[Liberland]] [2,908 bajtov] # [[Sěverna Amerika]] [2,902 bajty] # [[Argos (pes)]] [2,888 bajtov] # [[Ԗ]] [2,869 bajtov] # [[Поганство]] [2,864 bajty] # [[Tehnologija]] [2,862 bajty] # [[Hej, slovjani]] [2,862 bajty] # [[Ӂ]] [2,854 bajty] # [[Kick Off]] [2,850 bajtov] # [[Bosnjaki]] [2,849 bajtov] # [[Pametnik bukvě «O»]] [2,844 bajty] # [[J. Cuvelier]] [2,837 bajtov] # [[Da Nang]] [2,833 bajty] # [[Proletariji vsih krajev, sjedinite se!]] [2,830 bajtov] # [[Proglas]] [2,830 bajtov] # [[Měd]] [2,827 bajtov] # [[Diky kot]] [2,824 bajty] # [[Informacijne tehnologije]] [2,823 bajty] # [[Adolf Hitler]] [2,820 bajtov] # [[Ӟ]] [2,817 bajtov] # [[Ԕ]] [2,812 bajtov] # [[Ӻ]] [2,809 bajtov] # [[Karl Veliky]] [2,808 bajtov] # [[Joanne Rowling]] [2,808 bajtov] # [[Ѳ]] [2,799 bajtov] # [[Kosovo]] [2,792 bajty] # [[Interaktivna fikcija]] [2,791 bajt] # [[Ѭ]] [2,787 bajtov] # [[Rasizm]] [2,787 bajtov] # [[Alfabet]] [2,780 bajtov] # [[Čar s brevisom]] [2,778 bajtov] # [[Њ]] [2,777 bajtov] # [[Todor Živkov]] [2,776 bajtov] # [[Kava]] [2,776 bajtov] # [[Platon]] [2,775 bajtov] # [[Дрєвєна охладжајуча вєжа (Североураљск)]] [2,764 bajty] # [[Г]] [2,764 bajty] # [[Artur Oppman]] [2,758 bajtov] # [[ISO 639]] [2,757 bajtov] # [[Italske jezyky]] [2,754 bajty] # [[Monako]] [2,747 bajtov] # [[Flevoland]] [2,747 bajtov] # [[Vladar prstenjev]] [2,745 bajtov] # [[Centralny procesor]] [2,742 bajty] # [[Pismo]] [2,731 bajt] # [[Pangram]] [2,728 bajtov] # [[Квашенје]] [2,726 bajtov] # [[Časova zona]] [2,726 bajtov] # [[Kultura]] [2,724 bajty] # [[Ш]] [2,719 bajtov] # [[Арија (група)]] [2,710 bajtov] # [[Azerbajdžan]] [2,708 bajtov] # [[Rosijska revolucija 1917 goda]] [2,705 bajtov] # [[Pěšak (šahy)]] [2,705 bajtov] # [[Viena]] [2,700 bajtov] # [[Latvija]] [2,696 bajtov] # [[Socialna neravnost]] [2,690 bajtov] # [[Иосиф Сталин]] [2,688 bajtov] # [[Алконост]] [2,677 bajtov] # [[MicroDOS]] [2,676 bajtov] # [[Мед]] [2,675 bajtov] # [[Kipr]] [2,674 bajty] # [[Меджународно право]] [2,666 bajtov] # [[Slezsky jezyk]] [2,664 bajty] # [[Сидр]] [2,661 bajt] # [[Srbsky jezyk]] [2,650 bajtov] # [[Trebor]] [2,638 bajtov] # [[Prabaltoslovjansky jezyk]] [2,638 bajtov] # [[Čehoslovakija]] [2,637 bajtov] # [[Hrvatsky jezyk]] [2,635 bajtov] # [[Kilogram]] [2,633 bajty] # [[Щ]] [2,631 bajt] # [[Planovy jezyk]] [2,630 bajtov] # [[Валентина Терешкова]] [2,629 bajtov] # [[Kancerofobija]] [2,625 bajtov] # [[S.T.A.L.K.E.R.]] [2,615 bajtov] # [[Romi]] [2,608 bajtov] # [[Haiku (operacijna sistema)]] [2,607 bajtov] # [[München]] [2,604 bajty] # [[Ј (kirilica)]] [2,595 bajtov] # [[Viki]] [2,594 bajty] # [[Projektno upravjenje]] [2,593 bajty] # [[Anglijsky jezyk]] [2,588 bajtov] # [[Philipp Mainländer]] [2,587 bajtov] # [[Islandija]] [2,582 bajty] # [[Eros]] [2,582 bajty] # [[Čarli Čaplin]] [2,580 bajtov] # [[Вино]] [2,579 bajtov] # [[С (kirilica)]] [2,577 bajtov] # [[Čanakja]] [2,567 bajtov] # [[Friedrich Engels]] [2,564 bajty] # [[Atari ST]] [2,563 bajty] # [[Južnoafrikanska republika]] [2,562 bajty] # [[Океан Ељзы]] [2,561 bajt] # [[Ж s prěčrknutoju srědnjeju nogoju]] [2,557 bajtov] # [[Igra]] [2,548 bajtov] # [[Ԋ]] [2,536 bajtov] # [[Меджународне одношенја]] [2,531 bajt] # [[Slovinsky jezyk]] [2,530 bajtov] # [[San Marino]] [2,527 bajtov] # [[Jan Herkelj]] [2,523 bajty] # [[Albanija]] [2,519 bajtov] # [[Gruzija]] [2,516 bajtov] # [[Diskriminacija]] [2,516 bajtov] # [[Przemysl II]] [2,515 bajtov] # [[Малинова дєвчина]] [2,510 bajtov] # [[Ԥ]] [2,509 bajtov] # [[Vikipedija]] [2,507 bajtov] # [[Sporazuměvanje]] [2,490 bajtov] # [[Арктичны океан]] [2,481 bajt] # [[Srěbro]] [2,480 bajtov] # [[Jezyk programovanja]] [2,479 bajtov] # [[Sok]] [2,469 bajtov] # [[Є]] [2,465 bajtov] # [[Бог]] [2,462 bajty] # [[Ԍ]] [2,455 bajtov] # [[Izraelj]] [2,449 bajtov] # [[Otče naš]] [2,448 bajtov] # [[Aristotelj]] [2,440 bajtov] # [[Ү]] [2,438 bajtov] # [[Tomaso Akvinsky]] [2,435 bajtov] # [[Pametnik tuvinskym bukvam]] [2,432 bajty] # [[Ала Пугачова]] [2,427 bajtov] # [[Ӗ]] [2,423 bajty] # [[Й]] [2,409 bajtov] # [[YouTube]] [2,408 bajtov] # [[Slovenečsky jezyk]] [2,405 bajtov] # [[Мир (орбитална станција)]] [2,402 bajty] # [[Hačapuri]] [2,395 bajtov] # [[Ѓ]] [2,392 bajty] # [[Каспијско морје]] [2,392 bajty] # [[Internet]] [2,391 bajt] # [[Adam Smit]] [2,389 bajtov] # [[Бєлоруси]] [2,387 bajtov] # [[Џ]] [2,387 bajtov] # [[Danija]] [2,383 bajty] # [[Ӹ]] [2,379 bajtov] # [[Pridněstrovje]] [2,375 bajtov] # [[Језычны свез]] [2,369 bajtov] # [[Ӿ̊]] [2,368 bajtov] # [[Ӑ]] [2,353 bajty] # [[Sedmica]] [2,353 bajty] # [[Germanske jezyky]] [2,353 bajty] # [[Ф]] [2,336 bajtov] # [[Luksemburg]] [2,320 bajtov] # [[Химн Украјины]] [2,314 bajtov] # [[Д]] [2,313 bajtov] # [[Kniževnost]] [2,310 bajtov] # [[Fantastika]] [2,304 bajty] # [[Ґ]] [2,303 bajty] # [[Запорижје]] [2,303 bajty] # [[Češsky jezyk]] [2,303 bajty] # [[Писменност]] [2,302 bajty] # [[О (kirilica)]] [2,291 bajt] # [[Japonija]] [2,290 bajtov] # [[Тарас Шевченко]] [2,277 bajtov] # [[Andora]] [2,277 bajtov] # [[Ԇ]] [2,273 bajty] # [[Republika Srbska]] [2,268 bajtov] # [[Lingua franca nova]] [2,267 bajtov] # [[Kvir]] [2,264 bajty] # [[Адвентура]] [2,259 bajtov] # [[И]] [2,259 bajtov] # [[Popeluška]] [2,253 bajty] # [[Одеса]] [2,250 bajtov] # [[Гагра]] [2,250 bajtov] # [[Jednobožstvo]] [2,248 bajtov] # [[Днипро (град)]] [2,244 bajty] # [[Ꙡ]] [2,237 bajtov] # [[Владимир Розенбергер]] [2,234 bajty] # [[Ꙗ]] [2,231 bajt] # [[Mitologija Cthulhu]] [2,228 bajtov] # [[Rim]] [2,223 bajty] # [[Složeno čislo]] [2,222 bajty] # [[Дж]] [2,219 bajtov] # [[Woody Woodpecker]] [2,219 bajtov] # [[Н (kirilica)]] [2,216 bajtov] # [[Kitajsko pismo]] [2,215 bajtov] # [[Vatikan]] [2,214 bajtov] # [[Poljske legendy (serija filmov)]] [2,207 bajtov] # [[В (kirilica)]] [2,206 bajtov] # [[Ԉ]] [2,204 bajty] # [[Бердјанск]] [2,200 bajtov] # [[Arabsko pismo]] [2,200 bajtov] # [[Horugva medžuslovjanskogo jezyka]] [2,194 bajty] # [[КК Чрвена звєзда]] [2,193 bajty] # [[Аделфотес]] [2,193 bajty] # [[Hedonizm]] [2,190 bajtov] # [[Он jест Дракон (филм)]] [2,187 bajtov] # [[Evro]] [2,183 bajty] # [[Млєко внутри пакета с млєком внутри пакета с млєком...]] [2,176 bajtov] # [[Benito Mussolini]] [2,171 bajt] # [[Адыгеја]] [2,169 bajtov] # [[Heinrich Himmler]] [2,166 bajtov] # [[Р (kirilica)]] [2,165 bajtov] # [[П]] [2,155 bajtov] # [[Faktor avtobusa]] [2,153 bajty] # [[Finsky jezyk]] [2,147 bajtov] # [[Svatba]] [2,146 bajtov] # [[Feminizm]] [2,146 bajtov] # [[Kingdom Come: Deliverance]] [2,144 bajty] # [[Природа]] [2,142 bajty] # [[Emmy Noether]] [2,141 bajt] # [[Beren i Lutien]] [2,139 bajtov] # [[Ұ]] [2,134 bajty] # [[Kulturna revolucija v Kitaju]] [2,132 bajty] # [[Michał Swat]] [2,131 bajt] # [[Плинтус (архитектура)]] [2,130 bajtov] # [[Тролејбус]] [2,129 bajtov] # [[Litva]] [2,124 bajty] # [[Океан]] [2,115 bajtov] # [[Ж]] [2,112 bajtov] # [[Ћ]] [2,112 bajtov] # [[Калужска област]] [2,100 bajtov] # [[Franz Kafka]] [2,093 bajty] # [[Ԩ]] [2,086 bajtov] # [[Grečsky jezyk]] [2,080 bajtov] # [[С́]] [2,077 bajtov] # [[Žena]] [2,070 bajtov] # [[Ljubljana]] [2,070 bajtov] # [[Симферопољ]] [2,069 bajtov] # [[Kavkazske jezyky]] [2,069 bajtov] # [[Afrika]] [2,069 bajtov] # [[Trgovanje]] [2,067 bajtov] # [[Discord]] [2,062 bajty] # [[Ꙁ]] [2,060 bajtov] # [[Judaizm]] [2,042 bajty] # [[Sanskrit]] [2,041 bajt] # [[Ꚗ]] [2,040 bajtov] # [[Rusini]] [2,030 bajtov] # [[Srbi]] [2,028 bajtov] # [[Avstroslavizm]] [2,027 bajtov] # [[Ido]] [2,022 bajty] # [[Ӛ]] [2,021 bajt] # [[Frida Kahlo]] [2,018 bajtov] # [[Budinos]] [2,017 bajtov] # [[Љ]] [2,016 bajtov] # [[Руси]] [2,012 bajtov] # [[Б]] [2,010 bajtov] # [[Grand Theft Auto (serija igr)]] [2,007 bajtov] # [[ANDOS]] [2,005 bajtov] # [[Taoizm]] [1,998 bajtov] # [[Kašubsky jezyk]] [1,996 bajtov] # [[Azija]] [1,991 bajt] # [[Ѥ]] [1,986 bajtov] # [[Zlato]] [1,981 bajt] # [[Metro]] [1,981 bajt] # [[Galaktičny god]] [1,968 bajtov] # [[Centralnoevropejsky čas]] [1,963 bajty] # [[Ꙛ]] [1,961 bajt] # [[Starocrkovnoslovjansky jezyk]] [1,959 bajtov] # [[Воронежска област]] [1,949 bajtov] # [[Parny voz]] [1,938 bajtov] # [[Kartvelske jezyky]] [1,934 bajty] # [[Прник]] [1,933 bajty] # [[Irlandija]] [1,933 bajty] # [[Četvrtok]] [1,932 bajty] # [[Hunsriksky jezyk]] [1,931 bajt] # [[Ђ]] [1,931 bajt] # [[Banja Luka]] [1,923 bajty] # [[Slovjansky glas]] [1,922 bajty] # [[Стєна Цоjа на Арбату]] [1,919 bajtov] # [[Парадокс чајного листа]] [1,918 bajtov] # [[Kako jest]] [1,915 bajtov] # [[Vojtěh Merunka]] [1,912 bajtov] # [[Stěna]] [1,898 bajtov] # [[Интерпретатор]] [1,895 bajtov] # [[Glavna stranica]] [1,888 bajtov] # [[Jezda]] [1,882 bajty] # [[Кокуј]] [1,881 bajt] # [[Електроника-60]] [1,871 bajt] # [[Ленинградска област]] [1,865 bajtov] # [[К (kirilica)]] [1,852 bajty] # [[Liza delj Džokondo]] [1,845 bajtov] # [[Uruk]] [1,845 bajtov] # [[AO-DOS]] [1,836 bajtov] # [[Panonsko-rusinsky jezyk]] [1,834 bajty] # [[Jabloko]] [1,829 bajtov] # [[Jean-Michel Jarre]] [1,828 bajtov] # [[Диалект]] [1,826 bajtov] # [[Ԏ]] [1,824 bajty] # [[Амурска област]] [1,824 bajty] # [[Донецк]] [1,821 bajt] # [[Zavisnost]] [1,820 bajtov] # [[Э]] [1,819 bajtov] # [[Sarajevo]] [1,813 bajtov] # [[Курска област]] [1,812 bajtov] # [[Kror]] [1,810 bajtov] # [[Мајкоп]] [1,805 bajtov] # [[Merlin (muzikalna grupa)]] [1,801 bajt] # [[Polkovnik]] [1,798 bajtov] # [[Andrzej Pilipiuk]] [1,794 bajty] # [[Псковска област]] [1,786 bajtov] # [[Vozhodnoslovjanske jezyky]] [1,783 bajty] # [[Gornolužičsky jezyk]] [1,777 bajtov] # [[М (kirilica)]] [1,776 bajtov] # [[Орловска област]] [1,771 bajt] # [[Ligatura ДЬ]] [1,768 bajtov] # [[Zemja]] [1,767 bajtov] # [[Ksenofobija]] [1,765 bajtov] # [[Turcija]] [1,760 bajtov] # [[Baškortostan]] [1,753 bajty] # [[Nupedija]] [1,749 bajtov] # [[Draga vo rži]] [1,747 bajtov] # [[Baltičsko morje]] [1,747 bajtov] # [[Новгородска област]] [1,746 bajtov] # [[Лиски]] [1,736 bajtov] # [[Grenlandija]] [1,736 bajtov] # [[Revolucija na granitu]] [1,735 bajtov] # [[Ќ]] [1,734 bajty] # [[Ы̄]] [1,732 bajty] # [[Волгоградска област]] [1,732 bajty] # [[Propaganda]] [1,730 bajtov] # [[Visaginas]] [1,727 bajtov] # [[Francuzska revolucija]] [1,727 bajtov] # [[Armenija]] [1,727 bajtov] # [[Metonimija]] [1,726 bajtov] # [[Ꙏ]] [1,723 bajty] # [[Ӫ]] [1,723 bajty] # [[Диалектны континуум]] [1,716 bajtov] # [[Ponedělok]] [1,706 bajtov] # [[Flejta]] [1,706 bajtov] # [[Ꙑ]] [1,698 bajtov] # [[Srbolužičani]] [1,697 bajtov] # [[Брјанска област]] [1,687 bajtov] # [[Kompjuterny terminal]] [1,687 bajtov] # [[Совте]] [1,675 bajtov] # [[Контактна мрєжа тролејбусов]] [1,672 bajty] # [[Sěverny Kipr]] [1,662 bajty] # [[Cifrove ustroje]] [1,658 bajtov] # [[Rěka]] [1,657 bajtov] # [[CISLa]] [1,654 bajty] # [[Костромска област]] [1,650 bajtov] # [[З́]] [1,649 bajtov] # [[ОС БК-11]] [1,644 bajty] # [[Староизточнословјанскы језык]] [1,643 bajty] # [[А (kirilica)]] [1,643 bajty] # [[Rodina]] [1,643 bajty] # [[Кубан (рєка)]] [1,641 bajt] # [[Московска област]] [1,631 bajt] # [[Меджународна система јединиц]] [1,628 bajtov] # [[Islam]] [1,625 bajtov] # [[Владимирска област]] [1,624 bajty] # [[Věk]] [1,622 bajty] # [[Бєлгородска област]] [1,620 bajtov] # [[Država]] [1,620 bajtov] # [[Подгорица]] [1,612 bajtov] # [[Пензенска област]] [1,609 bajtov] # [[Самарска област]] [1,604 bajty] # [[Albert Einstein]] [1,604 bajty] # [[К s vrhnjeju črtkoju]] [1,599 bajtov] # [[Dnevnik RTS]] [1,597 bajtov] # [[Dora Pejačevič]] [1,596 bajtov] # [[Tungusske jezyky]] [1,594 bajty] # [[Францишак Скарына]] [1,593 bajty] # [[Slender Man's Shadow]] [1,587 bajtov] # [[Boleslav I Hrabry]] [1,585 bajtov] # [[Ꙓ]] [1,582 bajty] # [[Nikola Tesla]] [1,580 bajtov] # [[Velika Moravija]] [1,579 bajtov] # [[Hlěb]] [1,576 bajtov] # [[Maria Skłodowska-Curie]] [1,571 bajt] # [[Ԁ]] [1,570 bajtov] # [[Авиационнаја]] [1,569 bajtov] # [[Aristid]] [1,569 bajtov] # [[Свердловска област]] [1,567 bajtov] # [[Joga]] [1,566 bajtov] # [[Полоцко кнежство]] [1,564 bajty] # [[Muž]] [1,563 bajty] # [[Kazahstan]] [1,558 bajtov] # [[Malala Jusafzaj]] [1,557 bajtov] # [[Mnogobožstvo]] [1,554 bajty] # [[Тамбовска област]] [1,553 bajty] # [[Санкт-Петербург]] [1,553 bajty] # [[Objem]] [1,550 bajtov] # [[Jarosław Grzędowicz]] [1,550 bajtov] # [[Roza Ljuksemburg]] [1,549 bajtov] # [[Ӝ]] [1,548 bajtov] # [[Ѱ]] [1,548 bajtov] # [[Рјазанска област]] [1,548 bajtov] # [[Смоленска област]] [1,547 bajtov] # [[Anatolij Šarij]] [1,541 bajt] # [[Саратовска област]] [1,540 bajtov] # [[Narodna digitalna biblioteka Indije]] [1,535 bajtov] # [[Gora]] [1,535 bajtov] # [[James Joyce]] [1,534 bajty] # [[Slovenci]] [1,532 bajty] # [[Jane Addams]] [1,531 bajt] # [[Věža (šahy)]] [1,530 bajtov] # [[Оренбургска област]] [1,524 bajty] # [[Ӵ]] [1,519 bajtov] # [[Zapadna Evropa]] [1,518 bajtov] # [[Abraham]] [1,518 bajtov] # [[Кировска област]] [1,517 bajtov] # [[Vědomostna tehnologija]] [1,516 bajtov] # [[Vsesvětovy trgovy centr]] [1,515 bajtov] # [[Niderlandsky jezyk]] [1,515 bajtov] # [[Region stoličnogo grada Bruselj]] [1,507 bajtov] # [[Marij El]] [1,505 bajtov] # [[Ludwig Wittgenstein]] [1,502 bajty] # [[Ѯ]] [1,498 bajtov] # [[Mansi]] [1,498 bajtov] # [[Praindoevropejsky jezyk]] [1,497 bajtov] # [[Харкив]] [1,494 bajty] # [[Električnost]] [1,494 bajty] # [[Nerazlučniki]] [1,491 bajt] # [[RationalWiki]] [1,490 bajtov] # [[Poezija]] [1,486 bajtov] # [[Blizky Vozhod]] [1,485 bajtov] # [[Ԃ]] [1,484 bajty] # [[Ч s lěvym hakom]] [1,482 bajty] # [[Ԧ]] [1,477 bajtov] # [[Praslovjansky jezyk]] [1,475 bajtov] # [[Tysečlětje]] [1,474 bajty] # [[Липечска област]] [1,474 bajty] # [[Maja Lidia Kossakowska]] [1,471 bajt] # [[Šag (moneta)]] [1,466 bajtov] # [[Južnoslovjanske jezyky]] [1,466 bajtov] # [[Čehoslovakizm]] [1,461 bajt] # [[Татарстан]] [1,460 bajtov] # [[Dolgo С (kirilica)]] [1,459 bajtov] # [[Новосибирск]] [1,456 bajtov] # [[Ԅ]] [1,456 bajtov] # [[Nedělja]] [1,455 bajtov] # [[Minecraft]] [1,452 bajty] # [[Тверска област]] [1,451 bajt] # [[Ѻ]] [1,450 bajtov] # [[Anarhizm]] [1,447 bajtov] # [[Астраханска област]] [1,446 bajtov] # [[Волгоград]] [1,445 bajtov] # [[Georg Wilhelm Friedrich Hegel]] [1,444 bajty] # [[Mihail Světov]] [1,438 bajtov] # [[Andrzej Sapkowski]] [1,438 bajtov] # [[Бирјуљово-Пасажирска]] [1,436 bajtov] # [[Šestdesetniki]] [1,433 bajty] # [[Lěši (film)]] [1,433 bajty] # [[Ҍ]] [1,430 bajtov] # [[Воронеж]] [1,426 bajtov] # [[Prva světova vojna]] [1,425 bajtov] # [[Ꙉ]] [1,424 bajty] # [[Želězo]] [1,424 bajty] # [[Камышин]] [1,420 bajtov] # [[Glosa]] [1,419 bajtov] # [[Алберт Разин]] [1,416 bajtov] # [[Новы Атон (станција)]] [1,415 bajtov] # [[Суджа]] [1,414 bajtov] # [[Ҷ]] [1,413 bajtov] # [[Ҁ]] [1,403 bajty] # [[Protestantska reformacija]] [1,400 bajtov] # [[Lubin]] [1,398 bajtov] # [[Eon]] [1,397 bajtov] # [[Maly princ]] [1,396 bajtov] # [[Jeda]] [1,394 bajty] # [[Подољск]] [1,388 bajtov] # [[Дроны-убијци]] [1,388 bajtov] # [[Gramotnost]] [1,388 bajtov] # [[Ӳ]] [1,387 bajtov] # [[Pavuki]] [1,387 bajtov] # [[Солар II]] [1,383 bajty] # [[Latinica]] [1,382 bajty] # [[Туљска област]] [1,372 bajty] # [[Сухуми]] [1,369 bajtov] # [[Němečsky jezyk]] [1,368 bajtov] # [[Umětna inteligencija]] [1,365 bajtov] # [[Rastislav Anton Lisjak]] [1,365 bajtov] # [[Petok]] [1,359 bajtov] # [[Svod]] [1,355 bajtov] # [[World of Tanks]] [1,348 bajtov] # [[Frizijske jezyky]] [1,345 bajtov] # [[Злочинство и кара]] [1,344 bajty] # [[Musokios]] [1,343 bajty] # [[Slog]] [1,342 bajty] # [[Курганска област]] [1,337 bajtov] # [[Deizm]] [1,336 bajtov] # [[Запорожска област]] [1,332 bajty] # [[Prvo Srbsko kraljevstvo]] [1,330 bajtov] # [[Bahai]] [1,326 bajtov] # [[Борисоглебск]] [1,324 bajty] # [[Томска област]] [1,317 bajtov] # [[Operacijna sistema]] [1,313 bajtov] # [[Istanbul]] [1,310 bajtov] # [[Ӌ]] [1,306 bajtov] # [[Portugalsky jezyk]] [1,300 bajtov] # [[Medvěd koričnevy]] [1,299 bajtov] # [[Arabsko-Izraeljsky spor]] [1,299 bajtov] # [[Ꙟ]] [1,297 bajtov] # [[Новосибирска област]] [1,296 bajtov] # [[Мєрјење]] [1,296 bajtov] # [[Turečsky jezyk]] [1,295 bajtov] # [[Sarajevsky pogrom (1914)]] [1,295 bajtov] # [[Děte]] [1,295 bajtov] # [[Хетманшчина]] [1,294 bajty] # [[Архангељска област]] [1,294 bajty] # [[Ԙ]] [1,293 bajty] # [[Ljubušsko vojevodstvo]] [1,293 bajty] # [[Tanec]] [1,291 bajt] # [[Subota]] [1,291 bajt] # [[Damba]] [1,290 bajtov] # [[Arabsky jezyk]] [1,285 bajtov] # [[Korjo-saram]] [1,280 bajtov] # [[Pravda]] [1,277 bajtov] # [[Crkovnoslovjansky jezyk]] [1,277 bajtov] # [[Tri knigy Sienkiewicza]] [1,276 bajtov] # [[The Robots]] [1,276 bajtov] # [[Jezyk]] [1,276 bajtov] # [[Пєтров Вал]] [1,272 bajty] # [[Mikołaj Kopernik]] [1,272 bajty] # [[Igračka]] [1,271 bajt] # [[Srěda]] [1,264 bajty] # [[Boršč]] [1,261 bajt] # [[Иркутска област]] [1,260 bajtov] # [[Volk]] [1,257 bajtov] # [[Vtorok]] [1,251 bajt] # [[Павловск (Воронежска област)]] [1,249 bajtov] # [[Субјекты Росијској Федерације]] [1,248 bajtov] # [[Himn Poljsky]] [1,241 bajt] # [[Го (игра)]] [1,239 bajtov] # [[Vikingi]] [1,237 bajtov] # [[Ꙃ]] [1,232 bajty] # [[Bruselj]] [1,230 bajtov] # [[Studenica]] [1,228 bajtov] # [[Alpy]] [1,228 bajtov] # [[Ивангород-Нарвскы]] [1,223 bajty] # [[Frazem]] [1,222 bajty] # [[Aleksej Gubanov]] [1,219 bajtov] # [[Apartheid]] [1,219 bajtov] # [[Рјазањ]] [1,218 bajtov] # [[Zajetje Bastilje]] [1,217 bajtov] # [[Sauna]] [1,216 bajtov] # [[Таганскаја (Кољцева линија)]] [1,216 bajtov] # [[Žana d'Ark]] [1,214 bajtov] # [[Pendžabsky jezyk]] [1,214 bajtov] # [[Даљнобојшчики 2]] [1,209 bajtov] # [[Mongolija]] [1,201 bajt] # [[Богучар]] [1,197 bajtov] # [[Омска област]] [1,190 bajtov] # [[MedžuSlovjansko Jezyčno Forum]] [1,188 bajtov] # [[Ивановска област]] [1,186 bajtov] # [[Будынок влады Југовозходној желєзнице]] [1,186 bajtov] # [[Казањ]] [1,185 bajtov] # [[Новослободскаја]] [1,183 bajty] # [[Октјабрскаја (Кољцева линија)]] [1,176 bajtov] # [[Nacistična Němcija]] [1,176 bajtov] # [[Jerusalim]] [1,175 bajtov] # [[Штанговы пријемник]] [1,173 bajty] # [[Купјанск]] [1,170 bajtov] # [[Linus Torvalds]] [1,167 bajtov] # [[Britanska imperija]] [1,160 bajtov] # [[Epoha prosvěčenja]] [1,159 bajtov] # [[Ꚛ]] [1,152 bajty] # [[Krakov]] [1,148 bajtov] # [[Slezci]] [1,146 bajtov] # [[Украјинци]] [1,145 bajtov] # [[The Game]] [1,142 bajty] # [[Новы Атон]] [1,141 bajt] # [[Slovačsko narodno povstanje]] [1,139 bajtov] # [[Most]] [1,134 bajty] # [[Курск]] [1,132 bajty] # [[Lech Wałęsa]] [1,131 bajt] # [[Natan Milgrom]] [1,124 bajty] # [[ᲊ]] [1,123 bajty] # [[Medžumorje]] [1,117 bajtov] # [[Лабедје језеро]] [1,094 bajty] # [[Poljaki]] [1,094 bajty] # [[Atiny]] [1,094 bajty] # [[Mitologija]] [1,091 bajt] # [[Restavracija Mejdži]] [1,088 bajtov] # [[Andrej Nifjodov]] [1,087 bajtov] # [[Skupec (film)]] [1,087 bajtov] # [[Проспект Мира (станција метро, Кољцева линија)]] [1,084 bajty] # [[Чрвена плошча]] [1,075 bajtov] # [[Kašubska izšivka]] [1,074 bajty] # [[TightVNC]] [1,073 bajty] # [[Stanisław Lem]] [1,072 bajty] # [[Věče]] [1,066 bajtov] # [[Владимир Ленин]] [1,060 bajtov] # [[Lěs]] [1,059 bajtov] # [[Pivo]] [1,051 bajt] # [[Павелецкаја (Кољцева линија)]] [1,048 bajtov] # [[Гачимучи]] [1,046 bajtov] # [[Soft Blade]] [1,045 bajtov] # [[Zapadnoslovjanske jezyky]] [1,041 bajt] # [[Visla]] [1,039 bajtov] # [[Удмурти]] [1,038 bajtov] # [[Белорусскаја (Кољцева линија)]] [1,033 bajty] # [[Политологија]] [1,031 bajt] # [[Norvežsky jezyk]] [1,030 bajtov] # [[Николај II Романов]] [1,029 bajtov] # [[Ralf Hütter]] [1,028 bajtov] # [[Permske jezyky]] [1,028 bajtov] # [[Rosijsky rublj]] [1,027 bajtov] # [[Microsoft Windows]] [1,025 bajtov] # [[Jacek Piekara]] [1,024 bajty] # [[Agnosticizm]] [1,023 bajty] # [[Tjurma narodov]] [1,021 bajt] # [[Kitajsky jezyk]] [1,009 bajtov] # [[Poštar Pat]] [1,008 bajtov] # [[Rock (muzika)]] [1,001 bajt] # [[Singapur]] [1,000 bajtov] # [[Ministerstvo vnutrišnjih děl]] [998 bajtov] # [[Mykola Lysenko]] [994 bajty] # [[Južna Amerika]] [993 bajty] # [[Jotovano Ꙛ]] [990 bajtov] # [[Visente Kostalago]] [988 bajtov] # [[Lancuhovy fontan]] [985 bajtov] # [[Ideologija]] [978 bajtov] # [[Kalvarija (film)]] [976 bajtov] # [[Именник]] [975 bajtov] # [[Морје]] [972 bajty] # [[Slovo]] [966 bajtov] # [[Парк културы (станција метро, Кољцева линија)]] [964 bajty] # [[Špansky jezyk]] [961 bajt] # [[Odědža]] [961 bajt] # [[Malo okno]] [960 bajtov] # [[Vikinoviny]] [956 bajtov] # [[Hadej]] [954 bajty] # [[Pogoda]] [951 bajt] # [[Курскаја (Кољцева линија)]] [941 bajt] # [[Šumeri]] [939 bajtov] # [[Hyperdimension Neptunia]] [937 bajtov] # [[Diplomatija]] [936 bajtov] # [[Randstad]] [933 bajty] # [[Ikona Božjej Materi Čestohovskoj]] [933 bajty] # [[Плошча Револуције (станција метро)]] [929 bajtov] # [[ISO osnovny latinsky alfabet]] [927 bajtov] # [[Ernest Denis]] [923 bajty] # [[Věža Wardenclyffe]] [922 bajty] # [[Елиста (станција)]] [915 bajtov] # [[Filija]] [901 bajt] # [[Ешера (станција)]] [900 bajtov] # [[Нарєчје (диалектологија)]] [897 bajtov] # [[Altajske jezyky]] [897 bajtov] # [[Владимир (име)]] [894 bajty] # [[Slavoj Žižek]] [889 bajtov] # [[Oxygène]] [888 bajtov] # [[Боје за Чернигив]] [885 bajtov] # [[Океанија]] [884 bajty] # [[Imperija inkov]] [877 bajtov] # [[Budizm]] [875 bajtov] # [[43 км]] [875 bajtov] # [[Grand Theft Auto IV]] [874 bajty] # [[Придавник]] [873 bajty] # [[Алексиј]] [872 bajty] # [[Radio-Televizija Srbije]] [871 bajt] # [[Norton Commander]] [870 bajtov] # [[Marko Polo]] [869 bajtov] # [[Rafał Ziemkiewicz]] [862 bajty] # [[Ԝ]] [861 bajt] # [[Cin (dinastija)]] [859 bajtov] # [[Historija]] [856 bajtov] # [[Многојезычност]] [854 bajty] # [[Ateizm]] [850 bajtov] # [[Һ s brevisom]] [847 bajtov] # [[Truman Show]] [846 bajtov] # [[Équinoxe]] [845 bajtov] # [[SurrealDB]] [844 bajty] # [[Семантика]] [840 bajtov] # [[ISO 15924]] [836 bajtov] # [[Janusz A. Zajdel]] [836 bajtov] # [[Demokracija]] [828 bajtov] # [[Плошча Возстанја (станција метро)]] [826 bajtov] # [[Enciklopedija]] [826 bajtov] # [[Diktatura]] [822 bajty] # [[Плошча Ленина (станција метро, Санкт-Петербург)]] [816 bajtov] # [[Želězničny voz]] [815 bajtov] # [[Studentsky sindrom]] [813 bajtov] # [[Тихы океан]] [807 bajtov] # [[Atina]] [804 bajty] # [[Сєверны мост (Воронеж)]] [803 bajty] # [[Република Саха]] [801 bajt] # [[Ugrofinske jezyky]] [799 bajtov] # [[Чебурашка]] [798 bajtov] # [[Filozofija]] [798 bajtov] # [[Charles Dickens]] [795 bajtov] # [[Korab]] [784 bajty] # [[Geralt iz Rivije]] [783 bajty] # [[Комсомолскаја]] [781 bajt] # [[Kolonializm]] [781 bajt] # [[Antarktida]] [779 bajtov] # [[Litr]] [778 bajtov] # [[Hladna vojna]] [778 bajtov] # [[Булгари]] [775 bajtov] # [[Svahili]] [774 bajty] # [[Сериал]] [770 bajtov] # [[Platba]] [770 bajtov] # [[Južna Osetija]] [767 bajtov] # [[Analny seks]] [754 bajty] # [[Klasičny mongolsky jezyk]] [753 bajty] # [[Dětinče]] [753 bajty] # [[Grad]] [750 bajtov] # [[Politična partija]] [748 bajtov] # [[Madrid]] [748 bajtov] # [[Karpaty]] [746 bajtov] # [[Dolar SŠA]] [746 bajtov] # [[Ustav]] [744 bajty] # [[Zubr evropejsky]] [741 bajt] # [[Aleksandr Veliky]] [740 bajtov] # [[Лиски (станција)]] [738 bajtov] # [[Ы so sjedinjajučeju črtoju]] [737 bajtov] # [[Rust]] [736 bajtov] # [[Z (kirilica)]] [722 bajty] # [[Anonimni alkoholiki]] [721 bajt] # [[Solj]] [717 bajtov] # [[Lětalo]] [715 bajtov] # [[Aja-Sofija]] [714 bajtov] # [[Nikolaj Pljaskin]] [712 bajtov] # [[Prědhistorija]] [711 bajtov] # [[Miroslav Hermaševsky]] [711 bajtov] # [[Osobny kompjuter]] [709 bajtov] # [[Straževa zastava (film)]] [704 bajty] # [[Sunj Isanj]] [699 bajtov] # [[Mikitko syn Aleksejev]] [699 bajtov] # [[Житје Александра Невского]] [697 bajtov] # [[SCP: Containment Breach]] [693 bajty] # [[Čehi]] [692 bajty] # [[Itkuil]] [691 bajt] # [[Bluey]] [690 bajtov] # [[Dmitrij Bačilo]] [689 bajtov] # [[Baterija]] [688 bajtov] # [[Parna mašina]] [686 bajtov] # [[Najveliky dar (film)]] [686 bajtov] # [[Ашукинскаја]] [684 bajty] # [[The Witcher 3: Wild Hunt]] [674 bajty] # [[Рјазањ I]] [673 bajty] # [[Vinčanska kultura]] [672 bajty] # [[Měsec]] [672 bajty] # [[Автово (станција метро)]] [664 bajty] # [[Динамо (станција метро, Москва)]] [660 bajtov] # [[Meč]] [656 bajtov] # [[Fajl]] [655 bajtov] # [[Inženjerstvo]] [655 bajtov] # [[Атлантичны океан]] [650 bajtov] # [[Scooby-Doo]] [647 bajtov] # [[Bitva pri Kinossemě]] [643 bajty] # [[Interfejs]] [636 bajtov] # [[Rembrant]] [635 bajtov] # [[Podvodna lod]] [635 bajtov] # [[Divizija]] [635 bajtov] # [[Јуриј Гагарин]] [633 bajty] # [[Komičny strip]] [628 bajtov] # [[Николај Лунев]] [627 bajtov] # [[Болшево (станција)]] [625 bajtov] # [[Sharisha]] [624 bajty] # [[Pazl]] [624 bajty] # [[Водны стадион (станција метро)]] [621 bajt] # [[Terorizm]] [616 bajtov] # [[Dub]] [613 bajtov] # [[Vikisbornik]] [611 bajtov] # [[Eskadron]] [611 bajtov] # [[Indi-igra]] [609 bajtov] # [[Polk]] [600 bajtov] # [[Vozvod]] [599 bajtov] # [[Navodnjanje]] [599 bajtov] # [[Cukr]] [599 bajtov] # [[Sěčka i koryto]] [596 bajtov] # [[Aleksandr Bačilo]] [593 bajty] # [[R.L. Stine]] [591 bajt] # [[Подмосковне даче]] [588 bajtov] # [[Oggy and the Cockroaches]] [588 bajtov] # [[Kniga]] [586 bajtov] # [[Сокол (станција метро)]] [582 bajty] # [[Brěmennost bliznečska]] [572 bajty] # [[Bobr]] [572 bajty] # [[Črnogorci]] [564 bajty] # [[Batalion]] [564 bajty] # [[Kotka]] [563 bajty] # [[Avtomobil]] [563 bajty] # [[Ligatura ЧШ]] [562 bajty] # [[Davni Slovjani]] [560 bajtov] # [[Baškirsky Ј]] [560 bajtov] # [[Strělanka]] [553 bajty] # [[Psihologija]] [550 bajtov] # [[Воронеж I]] [548 bajtov] # [[Аеропорт (станција метро, Москва)]] [548 bajtov] # [[Velosiped]] [547 bajtov] # [[Displej]] [546 bajtov] # [[Rota]] [545 bajtov] # [[ᶑ]] [525 bajtov] # [[Konstantin Veliky]] [524 bajty] # [[Danielle Bradbery]] [523 bajty] # [[Trikutnik]] [521 bajt] # [[Галтељ]] [514 bajtov] # [[Гагра (станција)]] [511 bajtov] # [[Fašizm]] [511 bajtov] # [[Vojsko]] [504 bajty] # [[Језычне измєњенја]] [503 bajty] # [[Fajlova sistema]] [502 bajty] # [[Сергиј (име)]] [500 bajtov] # [[Naučna fantastika]] [497 bajtov] # [[Dziennik Telewizyjny]] [496 bajtov] # [[MS-DOS]] [495 bajtov] # [[Odděl (vojenna jedinica)]] [494 bajty] # [[Индијскы океан]] [491 bajt] # [[Peloponesska vojna]] [488 bajtov] # [[Диалектологија]] [486 bajtov] # [[Zemjepis]] [471 bajt] # [[Windows Millenium Edition]] [469 bajtov] # [[Brigada]] [468 bajtov] # [[І s nižnjem izgybom]] [467 bajtov] # [[Mir]] [458 bajtov] # [[Kontinent]] [457 bajtov] # [[Театрална плошча (Москва)]] [450 bajtov] # [[Basketbol]] [447 bajtov] # [[Bitva pri Arginusah]] [445 bajtov] # [[Črno morje]] [442 bajty] # [[Bitva pri Maratonu]] [440 bajtov] # [[Microsoft]] [436 bajtov] # [[Kir Veliky]] [434 bajty] # [[Periklov věk]] [427 bajtov] # [[Slovaki]] [422 bajty] # [[RomaDVD]] [422 bajty] # [[Denj]] [418 bajtov] # [[Zakon]] [417 bajtov] # [[Zvězda]] [414 bajtov] # [[Bitva pri Gaugamelah]] [412 bajtov] # [[Rimska imperija]] [409 bajtov] # [[Ognjeva grupa]] [406 bajtov] # [[Himn]] [405 bajtov] # [[Videoigra]] [397 bajtov] # [[Alkoholny napitok]] [395 bajtov] # [[Julij Cezar]] [394 bajty] # [[Windows 95]] [392 bajty] # [[Desetilětje]] [388 bajtov] # [[Brěza]] [383 bajty] # [[Prěvoz]] [382 bajty] # [[Windows 98]] [375 bajtov] # [[Windows 1.0]] [371 bajt] # [[Windows 2.0]] [367 bajtov] # [[SpongeBob SquarePants]] [362 bajty] # [[Windows 7]] [361 bajt] # [[Voda]] [359 bajtov] # [[Religija]] [359 bajtov] # [[Bitva pri Salaminu]] [346 bajtov] # [[Aleksej Litunov]] [345 bajtov] # [[Windows XP]] [343 bajty] # [[В]] [340 bajtov] # [[Vsesvět]] [337 bajtov] # [[Windows 3.1]] [326 bajtov] # [[Vojna]] [314 bajtov] # [[Windows 3.0]] [313 bajtov] # [[Telewizja Polska]] [305 bajtov] # [[Dom]] [305 bajtov] # [[Srědnjeevropejsky lětnji čas]] [304 bajty] # [[Povědka]] [300 bajtov] # [[Һ s brevisom i zarezkoju]] [281 bajt] # [[Vsesvětovy koordinovany čas]] [275 bajtov] # [[Oslo]] [255 bajtov] # [[Noč]] [251 bajt] # [[Prvy kanal (Rosija)]] [249 bajtov] # [[Georgij Hačikjan]] [248 bajtov] # [[Arhitektura]] [245 bajtov] # [[Hrvati]] [231 bajt] # [[God]] [229 bajtov] # [[Novopoganstvo]] [228 bajtov] # [[Mlěko]] [215 bajtov] # [[A (latinica)]] [133 bajty] '''Državy s prědolgymi infokartkami:''' * [[Afganistan]] * [[Filipiny]] * [[Iran]] * [[Kitaj]] * [[Meksiko]] * [[Etiopija]] * [[Argentina]] * [[Južna Koreja]] * [[Egipt]] * [[Alžirija]] * [[Tanzanija]] * [[Tajland]] * [[Bolivija]] * [[Kolumbija]] * [[Demokratična republika Kongo]] * [[Čile]] * [[Saudovska Arabija]] [[Kategorija:Kategorije stranic]] 76okopjj60qzu594a7zhp4jl4qm8y7p 0 1170 44899 44432 2026-07-31T12:57:04Z Chtabs 42 Ulepšena transliteracija 44899 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=2023-05}} '''Kniga-igra''' ({{Jezyky|en|gamebook}}) jest [[Literatura|literaturna]] historija, ktora dozvaljaje čitatelju učestvovati v formovanju/obrazovanju [[sjužet]]a-fabuly. V zavisnosti od izbora čitatelj, kako heroj historije, prěměščaje se medžu stranicami ili glavami/razdělami. == Pravila igry == Obyčno pravil nema i čitatelj može idti do toj stranicy, ktoru on izbiraje (kak, napriklad, v serije {{Lang|en|[[Choose Your Own Adventure]]}}). Jednako, može byti potrěba v kydku/metu kostky ili monety da by izbrati svoj put. V koncu každogo (ne vsegda) paragrafa/odstavy čitatelj povinen je izbrati nekaky variant od ktorogo zavisi jego prohod dalje. Izmysljeny-vydumany primer podobnogo teksta:<blockquote>42 Ty jesi vyšel na prekreščenje nekoliko putev. Medžu putmi jest veliky kamenj. Na kamenju napisano je: "Akoli vpred (64) budeš idti, živ budeš i sebe zabezpametaješ, vpravo (80) budeš idti konja izgubiš, vlevo (88) budeš idti — izgubiš se, ale konja spaseš". 64 Ty jesi pošel vpred i strečaješ na putu divnu krasnu devicu, ktora nese vodu do svojego sela. Ty jesi mysliš pomogti jej i ideš na stranicu 128. 80 Ty jesi rešil idti vpravo i popal v blato. Ty smogl prebrati se do dobroj tvrdoj zemji, ale ne smogl spasti svojego konja — on sgynul v blatu. Bez konja tobe bude velmi težko, ale ty ideš dalje na stranicu 256. 88 Brzo poskakal ty jesi vlevo na svojem konju, ale ne shvatili tvoji oči pred soboju velike drevesne vetvy i ty upadl s konja na zemju. Ale ty tako silno brzo skakal, že od padenja silno ubil se o kamenj.</blockquote> == Knigi-igry na slovjanskyh jezykah == === Na [[Булгарскы језык|blgarskom jezyku]]: === ==== {{-|Огнена пустиня}} (lat. ''{{-|Ognena pustinja}}'' - {{Jezyky|isv|Ognjena pustynja}}) ==== {{-|Огнена пустиня}} (lat. ''{{-|Ognena pustinja}}'' - {{Jezyky|isv|Ognjena pustynja}}) — prva [[Bulgarsky jezyk|blgarska]] kniga-igra, avtor ktoroj je [[Ljubomir Nikolov-Narvi]] ({{Jezyky|bg|Любомир Николов – Нарви}}) i ktora byla izdana je v 1992 leto od izdateljstva ''[[Еквус Арт (izdateljstvo)|Еквус Арт]]'' (lat. {{-|Ekvus Art}}). === Na [[Russky jezyk|ruskom jezyku]]: === ==== {{-|Приключенческая книга игра}} (lat. ''{{-|Priključenčeskaja kniga-igra}},'' {{Jezyky|isv|Prigodna kniga-igra}}) ==== {{-|Приключенческая книга игра}} (lat. ''{{-|Priključenčeskaja kniga-igra}},'' {{Jezyky|isv|Prigodna kniga-igra}}) — serija knig, ktora izdavala se od 1991 do 1993-go leta. Avtor je [[Dmitrij Braslavskij]] ({{Jezyky|ru|Дмитрий Браславский}}), a izdatelji sut ''{{-|Производственно-коммерческий центр "АТ"}}'' (lat. {{-|Proizvodstvenno-kommerčeskij centr "AT"}}) и ''{{-|Товарищество "Калейдоскоп"}}'' (lat. {{-|Tovarišestvo "Kalejdoskop"}}). V Rosiji je bylo prodano 100 000 ekzemplarov. Knigy v tutoj serije: * {{-|Подземелья чёрного замка}} (lat. ''{{-|Podzemelja černogo zamka}}'' - {{Jezyky|isv|Podzemja črnogo zamka}}), 1991 leto * {{-|Тайна капитана Шелтона}} (lat. ''{{-|Tajna kapitana Šeltona}}'' - {{Jezyky|isv|Tajna kapitana Šeltona}}), 1992 leto * {{-|Верная шпага короля}} (lat. ''{{-|Vernaja špaga korolja}}'' - {{Jezyky|isv|Věrna sablja kralja}}), 1992 leto * {{-|Повелитель безбрежной пустыни}} (lat. ''{{-|Povelitelj bezbrežnoj pustyni}}'' - {{Jezyky|isv|Gospod bezbrežnoj pystynje}}), 1993 leto ==== {{-|Путь героя}} (lat. ''{{-|Putj geroja}}'', {{Jezyky|isv|Put heroja}}) ==== {{-|Путь героя}} (lat. ''{{-|Putj geroja}}'', {{Jezyky|isv|Put heroja}}) — serija knig, ktora je byla izdana v 1995 leto od izdateljstva [[АСТ (izdateljstvo)|АСТ]] (lat. ''{{-|AST}}''). Knigy v tutoj serije byli objedinjene v svet Elgariol ({{Jezyky|ru|Элгариол}}). Knigy v tutoj serije: * Knigy [[Dmitrij Braslavskij|Dmitrija Braslavskogo]]: ** {{-|Подземелья чёрного замка}} (lat. ''{{-|Podzemelja černogo zamka}}'' - {{Jezyky|isv|Podzemja črnogo zamka}}), izdanje 2 ** {{-|Тайна капитана Шелтона}} (lat. ''{{-|Tajna kapitana Šeltona}}'' - {{Jezyky|isv|Tajna kapitana Šeltona}}), izdanje 2 ** {{-|Верная шпага короля}} (lat. ''{{-|Vernaja špaga korolja}}'' - {{Jezyky|isv|Věrna sablja kralja}}), izdanje 2 ** {{-|Повелитель безбрежной пустыни}} (lat. ''{{-|Povelitelj bezbrežnoj pustyni}}'' - {{Jezyky|isv|Gospod bezbrežnoj pystynje}}), izdanje 2 ** {{-|Лабиринт затаившейся смерти}} (lat. ''{{-|Labirint zataivšejsja smerti}}'' - {{Jezyky|isv|Labirint potajivšej se smrti}}), anonsirovana, ale ne izdana ** {{-|Холодное сердце Далрока}} (lat. ''{{-|Holodnoje serdce Dalroka}}'' - {{Jezyky|isv|Hladno srdce Dalroka}}), anonsirovana, ale ne izdana ** {{-|Мерцание эльфийского портала}} (lat. ''{{-|Mercanije eljfijskogo portala}}'' - {{Jezyky|isv|Miganje elfijskogo portala}}), anonsirovana, ale ne izdana ** {{-|Верховный жрец Айригаля}} (lat. ''{{-|Verhovnyj žrec Ajrigalja}}'' - {{Jezyky|isv|Vrhovny žrec Ajrigalja}}), anonsirovana, ale ne izdana * Knigy Oljgi Vladimirovny Golotvinoj ({{Jezyky|ru|Ольга Владимировна Голотвина}}): ** {{-|Вереница миров, или Выводы из закона Мэрфи}} (lat. ''{{-|Verenica mirov, ili Vyvody iz zakona Merfi}}'' - {{Jezyky|isv|Črěda světov, ili Izvody iz zakona Merfi}}) ** {{-|Капитан "Морской ведьмы"}} (lat. ''{{-|Kapitan "Morskoj vedjmy"}}'' - {{Jezyky|isv|Kapitan "Morskoj vědmy"}}) ** {{-|По закону прерии}} (lat. ''{{-|Po zakonu prerii}}'' - {{Jezyky|isv|Po zakonu prerije}}) ==== {{-|Кощеева цепь}} (lat. ''{{-|Koščejeva cepj}}'' - {{Jezyky|isv|Koščejev lanec-lancuh}}) ==== {{-|Кощеева цепь}} (lat. ''{{-|Koščejeva cepj}}'' - {{Jezyky|isv|Koščejev lanec-lancuh}}) — kniga od Vasilija Šuvalova {{Jezyky|ru|Василий Шувалов}} v žanru fentezi, ktora je byla izdana v 1992-om letu. === Na [[Češsky jezyk|češskom jezyku]]: === ==== {{-|Kosmická hlídka}} ({{Jezyky|isv|Kosmičny dozor}}) ==== {{-|Kosmická hlídka}} ({{Jezyky|isv|Kosmičny dozor}}) — kniga od avtorki [[Ljuba Štíplová|Ljuby Štíplovoj]] ({{Jezyky|cs|Ljuba Štíplová}}) i avtora [[Jirí Zvolský|Jirzija Zvolskogo]] ({{Jezyky|cs|Jiří Zvolský}}), ktora byla je izdana v 1991-om letu. Imaje podzaglavje "Igra za umnyh děti" ({{Jezyky|cs|Hra pro chytré děti}}). == Kompjuterne programy za stvorjenje knig-igr == * [[Twine]] — programa s otvorjenym kodom, ktora nacelena na napisanje interaktivnyh knig. * [[AXMA Story Maker]] — freeware programa za stvorjenje interaktivnyh knig. [[Kategorija:Knigy]] [[Kategorija:Interaktivna fikcija]] j85eowzaznvxcjkxj9m9xkmt92atpuy 0 2042 44948 43730 2026-07-31T22:28:39Z IJzeren Jan 9 /* Vseromanske jezyky */ 44948 wikitext text/x-wiki '''Zonalne pomočne jezyky''' sut [[umětne jezyky]], stvorjene, da by ulegšili komunikaciju medžu govoriteljami někakoj grupy blizko spokrovjenyh jezykov. One sut podgrupa medžunarodnyh pomočnyh jezykov, ale prěznačene samo dlja ograničenoj jezyčnoj ili geografičnoj oblasti, i ne dlja vsego světa, kako napr. [[esperanto]] i [[volapük]]. Pojetje zonalnogo jezyka čestično prěkryvaje se s pojetjem [[evroklon]], s takoju razlikoju, že slovo «evroklon» obyčno tyče se jezykov naměrjenyh dlja světovogo upotrěbjanja, ale (skoro) izključiteljno osnovanyh na evropejskom materialu. Druga povezana koncepcija jest [[koine]]: narěčje, ktoro prirodnym sposobom razvilo se v srědstvo komunikacije medžu govoriteljami različenyh narěčij někakogo jezyka. Množinstvo zonalnyh pomočnyh jezykov zarodilo se v periodu romantičnogo nacionalizma na koncu 19-ogo stolětja, ale někoje byli iztvorjene pozdněje. Tutčas te starějše zonalne jezyky sut znane samo specialistam. Najbolje znajemy i uspěšny iz sovrěmennyh prikladov jest ''[[medžuslovjansky jezyk]]''. Drugy priklad jest ''{{-|[[folkspraak]]}}'', osnovany na [[Germanske jezyky|germanskyh jezykah]]. == Vseslovjanske jezyky == Najstarějše i najbolje mnogočislne zonalne jezyky sut [[vseslovjanske jezyky]]. Uže v godu 1583 venetsko-hrvatsky duhovny i pisatelj [[Šime Budinič]] iz [[Zadar]]a prěvedl dělo [[Petr Kanizij|Petra Kanizija]], {{Lang|la|Summa doctrinae christianae}}, na ''{{-|Slovignsky}}'' ili ''{{-|Slouignsky iazik}}'', koristajuči i latinicu i kirilicu. Vtory najstarějši priklad jest ''[[Ruski jezik]]'' hrvatskogo svečennika [[Juraj Križanič|Juraja Križaniča]], ktorogo često uvažaje se za prvogo [[Panslavizm|panslavista]]. Ine značime priklady ranyh vseslovjanskyh jezykoprojektov sut {{Lang|la|[[Universalis Lingua Slavica]]}} ([[Jan Herkelj]], 1826), {{Lang|sl|Uzajemni pravopis slavjanski}} ([[Matija Majar-Ziljski]], 1865), {{Lang|de|Neuslawisch}} (Ignac Hošek, 1907) i ''Slavina'' (Josef Konečny, 1912). Do početka 20-ogo stolětja vse jezykoprojekty iz definicije harakterizovala krajno naturalistična gramatika, osnovana bezposrědnje ili posrědnje na [[Starocrkovnoslovjansky jezyk|starocrkovnoslovjanskom]]. Avtorov motivovala věra, že vse slovjanske jezyky ne sut odděljene jazyky, ale narěčja jednogo jedinogo slovjanskogo jezyka. Oni iměli žalj, že te narěčja razvili se ponad vzajemnoj razumlivosti, i voobražali sobě jezyk, ktory može zavratiti toj proces i s vrěmenem zajme město osobnyh slovjanskyh jezykov.<ref>{{Cite book |author=Anna-Maria Meyer |date=2014 |title=Wiederbelebung einer Utopie. Probleme und Perspektiven slavischer Plansprachen im Zeitalter des Internets (Bamberger Beiträge zur Linguistik 6) |location=Bamberg |publisher=[[University of Bamberg]] Press|isbn=978-3-86309-233-7 |page=86 |language=de}}</ref> V 21-om stolětju mnogi avtori publikovali vseslovjanske jezykoprojekty na internetu. Srěd naturalističnyh projektov najbolje značime byli surabotničsky projekt ''[[Slovianski]]'' iz 2006 goda, i ''[[Novoslověnsky]]'', osnovany na starocrkovnoslovjanskom i publikovany v 2010 godu od [[Vojtěh Merunka|Vojtěha Merunky]].<ref>{{Cite web|url=http://www.neoslavonic.org |title=neoslavonic language tutorial |publisher=Neoslavonic.org |access-date=2015-04-09}}</ref> Črěz lěta 2011–2017 te dva projekty slivali se v jedin obči ''[[medžuslovjansky jezyk]]'', ktory takože sodrživaje material iz starějših naturalističnyh projektov.<ref>{{Cite web |url=http://steen.free.fr/interslavic/history.html |title=A Short History of Interslavic |author=<!--Staff writer(s); no by-line.-->|date=12 May 2013 |website=Steen.free.fr |access-date=9 December 2014}}</ref> Vse povyše vseslovjanske jezykoprojekty sut natoliko shodne k sobě, že možno jest je uvažati za versije togože samogo jezyka. Jednakože izjavili se takože někoje shematične projekty, napr. ''Slovanština'' (Edmund Kolkop, 1912), ''Neposlava'' (Vsevolod Češihin, 1915), ''Slavski jezik'' (Bohumil Holy, 1920) i ''[[Slovio]]'' (Mark Hučko, 1999).<ref>Meyer, p. 158.</ref> Jihni avtori naměrjali k radikalnomu oproščenju gramatiky i često slučali slovjansky slovosbor s gramatikoju [[Esperanto|esperanta]]. == Vsegermanske jezyky == Stvorjene byli i jezyky za upotrěbjanje od govoriteljev [[Germanske jezyky|germanskyh jezykov]]. Srěd prikladov sut ''{{-|Tutonish}}'', vsegermansky projekt iz 1902 goda od Eliasa Mole'a, ktory početkovo iměl byti pomočny jezyk, ale pozdněje zaměniti vse ostale germanske jezyky; ''{{-|Euronord}}'' A.J. Pilgrima (1965); i ''{{-|[[Folkspraak]]}}'', raznorodny, mnogoavtorsky projekt sostoječi se iz različnyh dialektov, započety v 1995 godu. == Vseromanske jezyky == Mnoge jezyky stvorjene za vsesvětsko upotrěbjanje sostojet se izključiteljno ili prěvažno iz [[Latinsky jezyk|latinskogo]] i/ili [[Romanske jezyky|romanskogo]] materiala, napr. ''{{-|Latino sine flexione}}'' (Džuseppe Peano, 1903), ''{{-|Neolatino}}'' (Andre Šild, 1947), ''{{-|Internacional}}'' (Žoao Evandželista Kampos Lima, 1948), ''[[Interlingua]]'' (IALA, 1951), [https://web.archive.org/web/20091018191322/http://geocities.com/Athens/3150/latinomodernecontents.html ''{{-|Latino moderne}}''] (Devid T. Stark, 1996) i ''[[Lingua Franca Nova]]'' (Džordž Bure, 1998), vslěd čego težko jest odličiti je od vseromanskyh jezykov. Jednakože někoje jezyky byli prědstavjene izrazno kako jezyky dlja govoriteljev romanskyh jezykov, napr. ''[[Romanid]]'' ({{-|Zoltán Madyar|Золтан Мадјар}}, 1956), [http://crandall.altervista.org/rn/romanova.htm ''Romanova''] (Devid Krendal i Robert V. Hubert, 2000), [https://web.archive.org/web/20191130120605/http://parlainterlinguaromanica.blogspot.com/ ''{{-|Interlingua romanica}}''] (Ričard Sorflit i Džosu Lavin, 2001), [http://neolatino.eu ''{{-|Romance neolatino}}''] (Džordi Kassanj Bates i dr., 2012) i [https://sites.google.com/yahoo.de/interromance/ ''{{-|Latino Interromanico}}''] (Rajmund Zaharias i Tiago Sanktus, 2017). == Ine zonalne pomočne jezyky == Vse povyše priklady sut osnovane na jezykov indoevropejskyh, ale byli i opyty do stvorjenja zonalne jezyky dlja drugyh jezyčnyh sěmej: * ''Efatsky'' (19. stolětje), umětno směšany jezyk na osnově jezykov ostrov Efate v [[Vanuatu]]. * ''Palava kani'' (1992) od Tasmanskogo aborigenskogo osrědka, stvorjeny na osnově slov zapisanyh iz tasmanskyh jezykov prěd izumrenjem, imaje služiti domorodnym jezykom dlja potomkov tasmanskyh aborigenov. * ''[[Budinos]]'' (lěta 2000), zamysljeny dlja komunikacije medžu [[Uralske jezyky|uralskymi]] kulturami. Někoji jezykoznavci, napr. Alan Rid Libert, takože pričisljajut k zonalnym jezykam jezyky stvorjene dlja govoriteljev nespokrovjenyh jezykov v oprěděljenoj geografičnoj oblasti.<ref>{{Cite web|url=https://oxfordre.com/linguistics/linguistics/view/10.1093/acrefore/9780199384655.001.0001/acrefore-9780199384655-e-11#acrefore-9780199384655-e-11-div1-3|title=Artificial languages|author=Alan Reed Libert|date=2018|access-date=2021-08-04}}</ref> Napr.: * ''Guosa'' (zamysljeny kako obči jezyk v Nigeriji) * ''Afrihili'' (zamysljeny kako lingva franka v Afrikě) == Iztočniky == <small><references /></small> == Literatura == * [[Jan van Steenbergen]]: "Zonal auxiliary languages". In: ''The Role of Language in Intercultural Communication''. Poznań 2020, str. 41-50. == Vněšnji link == * [http://steen.free.fr/interslavic/constructed_slavic_languages.html Spisok skonstruovanyh vseslovjanskyh jezykov] * {{Prěvod|en|Zonal auxiliary language|1078042722}} {{Umětne jezyky}} [[Kategorija:Umětne jezyky| ]] ks95qbdoh731c9jm4yprjggd0ht69i9 44950 44948 2026-07-31T22:28:53Z IJzeren Jan 9 /* Vseromanske jezyky */ 44950 wikitext text/x-wiki '''Zonalne pomočne jezyky''' sut [[umětne jezyky]], stvorjene, da by ulegšili komunikaciju medžu govoriteljami někakoj grupy blizko spokrovjenyh jezykov. One sut podgrupa medžunarodnyh pomočnyh jezykov, ale prěznačene samo dlja ograničenoj jezyčnoj ili geografičnoj oblasti, i ne dlja vsego světa, kako napr. [[esperanto]] i [[volapük]]. Pojetje zonalnogo jezyka čestično prěkryvaje se s pojetjem [[evroklon]], s takoju razlikoju, že slovo «evroklon» obyčno tyče se jezykov naměrjenyh dlja světovogo upotrěbjanja, ale (skoro) izključiteljno osnovanyh na evropejskom materialu. Druga povezana koncepcija jest [[koine]]: narěčje, ktoro prirodnym sposobom razvilo se v srědstvo komunikacije medžu govoriteljami različenyh narěčij někakogo jezyka. Množinstvo zonalnyh pomočnyh jezykov zarodilo se v periodu romantičnogo nacionalizma na koncu 19-ogo stolětja, ale někoje byli iztvorjene pozdněje. Tutčas te starějše zonalne jezyky sut znane samo specialistam. Najbolje znajemy i uspěšny iz sovrěmennyh prikladov jest ''[[medžuslovjansky jezyk]]''. Drugy priklad jest ''{{-|[[folkspraak]]}}'', osnovany na [[Germanske jezyky|germanskyh jezykah]]. == Vseslovjanske jezyky == Najstarějše i najbolje mnogočislne zonalne jezyky sut [[vseslovjanske jezyky]]. Uže v godu 1583 venetsko-hrvatsky duhovny i pisatelj [[Šime Budinič]] iz [[Zadar]]a prěvedl dělo [[Petr Kanizij|Petra Kanizija]], {{Lang|la|Summa doctrinae christianae}}, na ''{{-|Slovignsky}}'' ili ''{{-|Slouignsky iazik}}'', koristajuči i latinicu i kirilicu. Vtory najstarějši priklad jest ''[[Ruski jezik]]'' hrvatskogo svečennika [[Juraj Križanič|Juraja Križaniča]], ktorogo često uvažaje se za prvogo [[Panslavizm|panslavista]]. Ine značime priklady ranyh vseslovjanskyh jezykoprojektov sut {{Lang|la|[[Universalis Lingua Slavica]]}} ([[Jan Herkelj]], 1826), {{Lang|sl|Uzajemni pravopis slavjanski}} ([[Matija Majar-Ziljski]], 1865), {{Lang|de|Neuslawisch}} (Ignac Hošek, 1907) i ''Slavina'' (Josef Konečny, 1912). Do početka 20-ogo stolětja vse jezykoprojekty iz definicije harakterizovala krajno naturalistična gramatika, osnovana bezposrědnje ili posrědnje na [[Starocrkovnoslovjansky jezyk|starocrkovnoslovjanskom]]. Avtorov motivovala věra, že vse slovjanske jezyky ne sut odděljene jazyky, ale narěčja jednogo jedinogo slovjanskogo jezyka. Oni iměli žalj, že te narěčja razvili se ponad vzajemnoj razumlivosti, i voobražali sobě jezyk, ktory može zavratiti toj proces i s vrěmenem zajme město osobnyh slovjanskyh jezykov.<ref>{{Cite book |author=Anna-Maria Meyer |date=2014 |title=Wiederbelebung einer Utopie. Probleme und Perspektiven slavischer Plansprachen im Zeitalter des Internets (Bamberger Beiträge zur Linguistik 6) |location=Bamberg |publisher=[[University of Bamberg]] Press|isbn=978-3-86309-233-7 |page=86 |language=de}}</ref> V 21-om stolětju mnogi avtori publikovali vseslovjanske jezykoprojekty na internetu. Srěd naturalističnyh projektov najbolje značime byli surabotničsky projekt ''[[Slovianski]]'' iz 2006 goda, i ''[[Novoslověnsky]]'', osnovany na starocrkovnoslovjanskom i publikovany v 2010 godu od [[Vojtěh Merunka|Vojtěha Merunky]].<ref>{{Cite web|url=http://www.neoslavonic.org |title=neoslavonic language tutorial |publisher=Neoslavonic.org |access-date=2015-04-09}}</ref> Črěz lěta 2011–2017 te dva projekty slivali se v jedin obči ''[[medžuslovjansky jezyk]]'', ktory takože sodrživaje material iz starějših naturalističnyh projektov.<ref>{{Cite web |url=http://steen.free.fr/interslavic/history.html |title=A Short History of Interslavic |author=<!--Staff writer(s); no by-line.-->|date=12 May 2013 |website=Steen.free.fr |access-date=9 December 2014}}</ref> Vse povyše vseslovjanske jezykoprojekty sut natoliko shodne k sobě, že možno jest je uvažati za versije togože samogo jezyka. Jednakože izjavili se takože někoje shematične projekty, napr. ''Slovanština'' (Edmund Kolkop, 1912), ''Neposlava'' (Vsevolod Češihin, 1915), ''Slavski jezik'' (Bohumil Holy, 1920) i ''[[Slovio]]'' (Mark Hučko, 1999).<ref>Meyer, p. 158.</ref> Jihni avtori naměrjali k radikalnomu oproščenju gramatiky i često slučali slovjansky slovosbor s gramatikoju [[Esperanto|esperanta]]. == Vsegermanske jezyky == Stvorjene byli i jezyky za upotrěbjanje od govoriteljev [[Germanske jezyky|germanskyh jezykov]]. Srěd prikladov sut ''{{-|Tutonish}}'', vsegermansky projekt iz 1902 goda od Eliasa Mole'a, ktory početkovo iměl byti pomočny jezyk, ale pozdněje zaměniti vse ostale germanske jezyky; ''{{-|Euronord}}'' A.J. Pilgrima (1965); i ''{{-|[[Folkspraak]]}}'', raznorodny, mnogoavtorsky projekt sostoječi se iz različnyh dialektov, započety v 1995 godu. == Vseromanske jezyky == Mnoge jezyky stvorjene za vsesvětsko upotrěbjanje sostojet se izključiteljno ili prěvažno iz [[Latinsky jezyk|latinskogo]] i/ili [[Romanske jezyky|romanskogo]] materiala, napr. ''{{-|Latino sine flexione}}'' (Džuseppe Peano, 1903), ''{{-|Neolatino}}'' (Andre Šild, 1947), ''{{-|Internacional}}'' (Žoao Evandželista Kampos Lima, 1948), ''[[Interlingua]]'' (IALA, 1951), [https://web.archive.org/web/20091018191322/http://geocities.com/Athens/3150/latinomodernecontents.html ''{{-|Latino moderne}}''] (Devid T. Stark, 1996) i ''[[Lingua Franca Nova]]'' (Džordž Bure, 1998), vslěd čego težko jest odličiti je od vseromanskyh jezykov. Jednakože někoje jezyky byli prědstavjene izrazno kako jezyky dlja govoriteljev romanskyh jezykov, napr. ''[[Romanid]]'' ({{-|Zoltán Magyar|Золтан Мадјар}}, 1956), [http://crandall.altervista.org/rn/romanova.htm ''Romanova''] (Devid Krendal i Robert V. Hubert, 2000), [https://web.archive.org/web/20191130120605/http://parlainterlinguaromanica.blogspot.com/ ''{{-|Interlingua romanica}}''] (Ričard Sorflit i Džosu Lavin, 2001), [http://neolatino.eu ''{{-|Romance neolatino}}''] (Džordi Kassanj Bates i dr., 2012) i [https://sites.google.com/yahoo.de/interromance/ ''{{-|Latino Interromanico}}''] (Rajmund Zaharias i Tiago Sanktus, 2017). == Ine zonalne pomočne jezyky == Vse povyše priklady sut osnovane na jezykov indoevropejskyh, ale byli i opyty do stvorjenja zonalne jezyky dlja drugyh jezyčnyh sěmej: * ''Efatsky'' (19. stolětje), umětno směšany jezyk na osnově jezykov ostrov Efate v [[Vanuatu]]. * ''Palava kani'' (1992) od Tasmanskogo aborigenskogo osrědka, stvorjeny na osnově slov zapisanyh iz tasmanskyh jezykov prěd izumrenjem, imaje služiti domorodnym jezykom dlja potomkov tasmanskyh aborigenov. * ''[[Budinos]]'' (lěta 2000), zamysljeny dlja komunikacije medžu [[Uralske jezyky|uralskymi]] kulturami. Někoji jezykoznavci, napr. Alan Rid Libert, takože pričisljajut k zonalnym jezykam jezyky stvorjene dlja govoriteljev nespokrovjenyh jezykov v oprěděljenoj geografičnoj oblasti.<ref>{{Cite web|url=https://oxfordre.com/linguistics/linguistics/view/10.1093/acrefore/9780199384655.001.0001/acrefore-9780199384655-e-11#acrefore-9780199384655-e-11-div1-3|title=Artificial languages|author=Alan Reed Libert|date=2018|access-date=2021-08-04}}</ref> Napr.: * ''Guosa'' (zamysljeny kako obči jezyk v Nigeriji) * ''Afrihili'' (zamysljeny kako lingva franka v Afrikě) == Iztočniky == <small><references /></small> == Literatura == * [[Jan van Steenbergen]]: "Zonal auxiliary languages". In: ''The Role of Language in Intercultural Communication''. Poznań 2020, str. 41-50. == Vněšnji link == * [http://steen.free.fr/interslavic/constructed_slavic_languages.html Spisok skonstruovanyh vseslovjanskyh jezykov] * {{Prěvod|en|Zonal auxiliary language|1078042722}} {{Umětne jezyky}} [[Kategorija:Umětne jezyky| ]] 5gtcvo658u89iji0lj1ghi0u94ksw6p 2 2830 44927 44884 2026-07-31T18:04:44Z Ilja isv 10 44927 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} [[Fajl:Kettenfontäne Bild.png|thumb|Javjenje na foto]] [[Fajl:Kettenfontäne Video.OGG|thumb|Javjenje na video]] Fenomén, nazyvany «'''lancuhovy fontan'''» {{Jezyky|en|self-siphoning beads}} jest fizičnym javjenjem, ktoro protivrěči intuicije i ktoro observovujut pri dostatočnoj dolžině lancuha is kulej, uměsčenogo v kubok i kydajemogo dolu pod njego, ktory dalje pokazyvaje avtonomny potok kuljej, beruči načelo od lancuha v kubku, iduči nagoru po dugě, vozdvigajučej se nad krajem kubka, i potom dolu, kako by iztegivany iz kubka v neviděnom sifonu <ref>Philip Yam (3 juillet 2013), [http://blogs.scientificamerican.com/observations/gravity-defying-self-siphoning-metal-beads-explained-video/ ''Gravity-Defying, Self-Siphoning Metal Beads Explained''], Scientific American</ref>. Le phénomène a été porté à l'attention du public dans une vidéo faite par le présentateur de télévision et blogueur scientifique {{lien|Steve Mould}}<ref>Elizabeth Gibney (15 janvier 2014), [http://www.nature.com/news/physicists-explain-gravity-defying-chain-trick-1.14523 ''Physicists explain 'gravity-defying' chain trick''], ''Nature''.</ref>. Diverses explications ont été avancées quant à la façon dont le phénomène peut être le mieux expliqué en termes de concepts de physique de base tels que l'énergie et la [[quantité de mouvement]]<ref>William Goodman (25 juin 2013), [http://www.cbsnews.com/news/see-physics-phenomenon-of-self-siphoning-beads/ ''See physics phenomenon of self siphoning beads''], CBS News</ref>{{,}}<ref>Aatish Bhatia (7 janvier 2013), [https://www.wired.com/2013/07/the-physics-of-that-gravity-defying-chain-of-metal-beads/ ''The physics of that gravity-defying chain of metal beads''], ''Wired'' (consulté le 15 janvier 2014).</ref>{{,}}<ref>Biggins, J.S. ; Warner, M. (2014), ''Understanding the chain fountain'', ''Proceedings of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences'' 470 (2163): 20130689, {{doi|10.1098/rspa.2013.0689}}. Biggins, J.S. ; Warner, M. (2013), ''Understanding the Chain Fountain''. {{arxiv|1310.4056}} [physics.class-ph]</ref>. == Voir aussi == * [[Chaînette]] == Références == {{Références}} == Liens externes == {{Autres projets|commons=Category:Self-siphoning beads}} * [http://stevemould.com/siphoning-beads/ Vidéo de Steve Mould] * [https://isaacphysics.org/questions/chain_fountain Problèmes de la fontaine de la chaîne pour aider à comprendre ce concept] [[Kategorija:Fizika]] [[Kategorija:Fizične javjenja]] {{Quote box |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. |width = 50% |align = right }} {{Citatny blok |quote = Cry "Havoc", and let slip the dogs of war. |author = [[William Shakespeare]] |source = ''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'', Act III, Scene I. }} {{Kartka carstvenna osoba | name = Napoleon Bonapart | image = [[Fajl:Jacques-Louis David - The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries - Google Art Project.jpg|thumb|center|''[[Imperator Napoleon v svojem kabinetu na Tuijeri]]'', Žak-Lui David (1812)]] | alt = Portrait of Napoleon in his late thirties, in high-ranking white and dark blue military dress uniform. In the original image he stands amid rich 18th-century furniture laden with papers, and gazes at the viewer. His hair is Brutus style, cropped close but with a short fringe in front, and his right hand is tucked in his waistcoat. | caption = ''[[The Emperor Napoleon in His Study at the Tuileries]]'', 1812 | succession = [[Imperator francuzov]] | reign = 18 maja 1804 – {{nowrap|6 aprila 1814}} | reign_type = 1. carstvo | cor_type = | coronation = | predecessor = | successor = [[Louis XVIII|Lui XVIII]]<ref name=louis> [[Kralj Francije]]</ref> | reign_type1 = [[Sto dnjev|2. carstvo]] | reign1 = {{nowrap|20 mareca 1815 ― 22&nbsp;junija 1815}} | predecessor1 = | successor1 = {{-|Louis XVIII|Луи XVIII}}<ref name=louis/> {{Collapsible list | title = Druge dolžnosti |bullets = true | 2 = '''[[Prvy Konsul Francije|Prvy Konsul Francuzskoj Republiky]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1799|12|13|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1804|5|18|df=yes}} | 1 = '''[[Konsulat Francije|Prěhodny Konsul Francuzskoj Republiky]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1799|11|10|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1799|12|12|df=yes}} | 6 = '''[[Protektor Rejnskoj Konfederacije]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1806|7|12|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1813|10|19|df=yes}} | 5 = '''[[Kraljevstvo Italije (Napoleoničsko)|Kralj Italije]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1805|3|17|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1814|4|11|df=yes}} | 4 = '''[[Akt o Mediacije|Mediator Švejcarskoj Konfederacije]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1803|2|19|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1813|10|19|df=yes}} | 3 = '''[[Italijanska Republika (Napoleoničska)|Prezident Italijanskoj Republiky]]'''<br/> početok:&nbsp;{{Birth date|1802|1|26|df=yes}} <br/> konec:&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;{{Birth date|1805|3|17 |df=yes}} }} | birth_name = {{-|Napoleone di Buonaparte}} | birth_date = {{Birth date|1769|8|15|df=yes}} | birth_place = [[Ajaccio|Ajačo]], Korsika, Francija | death_date = {{Death date and age|1821|5|5|1769|8|15|df=yes}} | death_place = [[Longwood, Saint Helena|Longvud, Sveta Helena]] | burial_date = 15 dekembra 1840 | burial_place = {{lang|fr|[[Les Invalides]]|italic=no}}, Pariž, Francija | spouses = {{plainlist| * {{-|[[Joséphine de Beauharnais]]|[[Joséphine de Beauharnais|Жозефин де Боарне]]}}<br/> 9 mareca 1796 - 10 januara 1810 (anulacija) * {{-|[[Marie Louise Avstriska]]|[[Marie Louise Avstriska|Мари-Луиз Австриjска]]}}<br> 11 mareca 1810 - 1814 (razvod)}} | religion = | regnal_name = | issue = | issue_link = #Children | issue_pipe = vyše... | full_name = | house = | father = | mother = | signature = [[Fajl:Firma Napoleón Bonaparte.svg|center|200px]] }} === Související články === * [[Přívozská halda]] * [[Halda Hrabůvka]] * [[Halda Heřmanice]] Tuto jest peskovišče. [[File:Nihongo.svg|thumb|right|100px| 日本語 (Japonsky jezyk)]] '''Japonsky jezyk''' ({{Jezyky|ja|日本語 {{!}} にほんご}} | {{-|''Nihongo'' [nʲiho̞ŋːo̞]}}) {{Kartka činovnik/ofis| name=}} <span class="ext-gadget-alphabet-disable"> </span> == Referencije == <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> <references group="lower-alpha"/> {{Iztočniky}} </div> {{Prěvod|en|Japanese language|}} [[Kategorija:Jezyk]] {{Pravopis prověrjeny}} mzic5lqzrg4rug2il6pp81riog7fu11 0 3510 44938 44892 2026-07-31T18:55:51Z IJzeren Jan 9 44938 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Cyrillic letter Komi Lje.svg | right | 240px]] '''Ԉ''', '''ԉ''' (''Komi lje'') je [[Kirilica|kirilična]] bukva. Ona je sedmnadseta bukva [[Molodcovsky alfabet|molodcovskogo alfabeta]], ktory jezykoznavec [[Vasilij Molodcov]] sostavil za [[komi jezyk]] i služil kako služebny pravopis [[Komi-zyrjansky jezyk|komi-zyrjanskogo]] i [[Komi-permjačsky jezyk|komi-permjačskogo]] jezykov v lětah 1918–1932 i 1936–1938. Ona prědstavjaje mekky ekvivalent bukvy '''[[Л]]''' i izgovarjaje se kako {{MFA|ʎ}}; v tutom alfabetu vse mekke suglasky sut označene hvostom. V lětah 1932–1936 bukva '''Ԉ''' byla zaměnjena na [[Latinica|latinsku]] bukvu [[Fajl:Latin capital letter L with descender.svg|10px]]. V sučasnom alfabetu tuta suglaska piše se bukvoju '''{{-|Л/л}}''' prěd '''{{-|ь}}''', '''{{-|е}}''', '''{{-|ё}}''', '''{{-|и}}''', '''{{-|ю}}''' ili '''{{-|я}}'''. Bukva '''Ԉ''' nikogda ne koristala se v nijednom drugom jezyku neželi komi. Druge kirilične bukvy označajuče glasku {{MFA|ʎ}} sut, kromě dvuznaka '''{{-|Ль}}''': * '''[[Љ]]''', upotrěbjajema v [[Srbsky jezyk|srbskom]], [[Črnogorsky jezyk|črnogorskom]], [[Makedonsky jezyk|makedonskom]], [[Medžuslovjansky jezyk|medžuslovjanskom]] i [[Itelmensky jezyk|itelmenskom]], * '''[[Ԡ]]''', upotrěbjena v [[Čuvašsky jezyk|čuvašskom]] do 1938 g., a takože v [[Udmurtsky jezyk|udmurtskom]] bukvaru iz 1882 g. * '''[[Ꙥ]]''', upotrěbjena v [[Starocrkovnoslovjansky jezyk|starocrkovnoslovjanskom]] == Kodovan‌je == {{Kodovanje | 1-znak = Ԉ | 1-nazva = CYRILLIC CAPITAL LETTER KOMI LJE | 1-sist16 = 0508 | 1-sist10 = 1288 | 1-utf8 = D4 88 | 2-znak = ԉ | 2-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER KOMI LJE | 2-sist16 = 0509 | 2-sist10 = 1289 | 2-utf8 = D4 89 }} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0508 | title = U+0508 Cyrillic Capital Letter Komi Lje | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0509| title = U+0509 Cyrillic Small Letter Komi Lje | website = codepoints.net | language = en}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Л}} {{DEFAULTSORT:Л}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] 5gq8blh8qjxyiwvajp8rv2h8qfw3ua5 0 3511 44939 44634 2026-07-31T18:58:18Z IJzeren Jan 9 44939 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Cyrillic letter Komi Nje.svg | right | 240px]] <big>'''Ԋ''', '''ԋ'''</big> (''Komi nje'') je [[Kirilica|kirilična]] bukva. Ona je dvadeseta bukva [[Molodcovsky alfabet|molodcovskogo alfabeta]], ktory jezykoznavec [[Vasilij Molodcov]] sostavil za [[komi jezyk]] i služil kako služebny pravopis [[Komi-zyrjansky jezyk|komi-zyrjanskogo]] i [[Komi-permjačsky jezyk|komi-permjačskogo]] jezykov v lětah 1918–1932 i 1936–1938. Ona izvodi se od kiriličnoj bukvy '''{{-|[[Н (kirilica)|Н]]}}''' i označaje jejin mekky ekvivalent: zvučnu nosovu palatalnu suglasku {{MFA|ɲ}}. V lětah 1932–1936, v periodu [[Latinizacija|latinizacije]] v [[Sovětsky sojuz|Sovětskom sojuzu]], ona byla zaměnjena na [[Latinica|latinsku]] bukvu '''Ꞑ''', a v 1938 g. definitivno na '''{{-|Н}}''' (prěd bukvami '''{{-|ь}}''', '''{{-|е}}''', '''{{-|ё}}''', '''{{-|и}}''', '''{{-|ю}}''', '''{{-|я}}'''). Vse mekke suglasky v molodcovskom alfabetu sut označene hvostom, i ravno kako vse ostale molodcovske bukvy s hvostom ('''[[Ԅ]]''', '''[[Ԉ]]''' i t.d.), '''Ԋ''' nikogda ne bylo upotrěbjeno v nijednom drugom jezyku neželi komi. Večinstvo kiriličnyh pism prědstavjaje zvuky {{MFA|ɲ}} i {{MFA|nʲ}} dvuznakom '''{{-|нь}}'''. V někojih drugyh jezykah analogičnu rolju izpolnjaje bukva '''{{-|[[Њ]]}}''' (v [[Srbsky jezyk|srbskom]], [[Črnogorsky jezyk|črnogorskom]], [[Makedonsky jezyk|makedonskom]] i [[Medžuslovjansky jezyk|medžuslovjanskom]], a takože v [[Itelmensky jezyk|itelmenskom]] i [[Udegejsky jezyk|udegejskom]]). Srěd jejnyh arhaičnyh ekvivalentov sut bukvy '''[[Ԣ]]''', upotrěbjena v [[Čuvašsky jezyk|čuvašskom]] od 1872 do 1938 g. i někojih [[Udmurtsky jezyk|udmurtskyh]] izdan‌jah iz 1875 i 1882 lět, i '''{{-|[[Н̀]]}}''', upotrěbjena medžu drugymi v 19. stolětju v komi alfabetu Andersa Sjögrena. == Kodovan‌je == {{Kodovanje | 1-znak = Ԋ | 1-nazva = CYRILLIC CAPITAL LETTER KOMI NJE | 1-sist16 = 050A | 1-sist10 = 1290 | 1-utf8 = D4 8A | 2-znak = ԋ | 2-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER KOMI NJE | 2-sist16 = 050B | 2-sist10 = 1291 | 2-utf8 = D4 8B }} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+050A | title = U+050A Cyrillic Capital Letter Komi Nje | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+050B | title = U+050B Cyrillic Small Letter Komi Nje | website = codepoints.net | language = en}} {{Kirilica}} {{Varianty bukvy Н}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] lbj1r4latjopjbz6x9ndttoz2g5ghjp 0 4650 44894 44455 2026-07-31T12:07:36Z Chtabs 42 Dodane iztočniky na rečenja 44894 wikitext text/x-wiki [[Fajl:BioWare logo.svg | right | 300px]] '''{{-|BioWare}}''' — je [[Kanada|kanadska]] studija, ktora tvori kompjuterne [[Videoigra|videoigry]]. Ona bazuje se v gradu [[Edmonton]], provincija Alberta državy [[Kanada]]<ref name=":0">[https://www.bioware.com/studios/bioware-edmonton/#overview BioWare Edmonton]</ref>. {{-|BioWare}} jest znana kako studija, ktora stvorjaje videogry v žanru roljevyh po licenzijam drugyh studij kako {{-|[[Baldur's Gate II: Shadows of Amn]]}}<ref>[https://www.bioware.com/games/#game-baldurs-gate-ii Games | BioWare: Baldur's Gate II: Shadows of Amn]</ref>, {{-|[[Neverwinter Nights]]}}<ref>[https://www.bioware.com/games/#game-neverwinter-nights Games | BioWare: Neverwinter Nights]</ref>, {{-|[[Star Wars: Knights of the Old Republic]]}}<ref>[https://www.bioware.com/games/#game-star-wars-knights-of-the-old-republic Games | BioWare: Star Wars: Knights of the Old Republic]</ref>, a takože ktora stvorjaje igry po svojim serijam {{-|[[Dragon Age]]}} i {{-|[[Mass Effect]]}}<ref>[https://www.ea.com/games/dragon-age/dragon-age-origins EA | Dragon Age]</ref><ref>[https://www.ea.com/games/mass-effect/mass-effect EA | Mass Effect]</ref>. == Historija == Studija je byla osnovana 1 februara 1995-go leta doktorom mediciny [[Ray Muzyka]] i [[Greg Zeschuk|Gregom Zeschuk]] v gradu [[Edmonton]]<ref name=":0" />. V 2005-om letu bylo anonsirovano je, že BioWare objedini se s [[Pandemic Studios]] so shranjenjem brendov, a fond investovanij [[Elevation Partners]] vloži dinarije v to delo<ref>{{Cite web|url=https://www.gamedeveloper.com/game-platforms/elevation-buys-majority-in-bioware-pandemic|year=2005|first=David|last=Jenkins|title=Elevation Buys Majority In BioWare, Pandemic}}</ref>. Od 2007 leta {{-|BioWare}} je kako dočerna studija {{-|[[Electronic Arts]]}}<ref>{{cite web |last=Klepek |first=Patrick |title=EA Acquires BioWare, Pandemic |url=http://www.1up.com/do/newsStory?cId=3163607|archive-url=http://arquivo.pt/wayback/20160522222845/http://www.1up.com/do/newsStory?cId=3163607|url-status=dead|archive-date=22 May 2016 |website=[[1UP.com]] |date=11 October 2007 |access-date=14 June 2009}}</ref>. 19 septembra 2012-go leta iz studije odšli {{-|Greg Zeschuk|Грег Зешук ({{Jezyky|en|Greg Zeschuk}})}} i {{-|Ray Muzyka|Реј Музика ({{Jezyky|en|Ray Muzyka}})}}<ref>{{cite web |url=http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-ray-muzyka/ |title=From Ray Muzyka |last=Muzyka |first=Ray |date=18 September 2012 |publisher=BioWare Blog |access-date=20 September 2012 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150321052304/http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-ray-muzyka/ |archive-date=21 March 2015}}</ref><ref>{{cite web |url=http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-greg-zeschuk/ |title=From Greg Zeschuk |last=Zeschuk |first=Greg |date=18 September 2012 |publisher=BioWare Blog |access-date=20 September 2012 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150321052302/http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-greg-zeschuk/ |archive-date=21 March 2015}}</ref>. 8 augusta 2014-go leta iz studije odšel [[Casey Hudson|Kejsi Hudson]]<ref>{{Cite web|url=https://blog.bioware.com/2014/08/07/casey-hudsons-departure-from-biowareea/|title=Casey Hudson’s Departure from BioWare/EA|first=Aaryn|last=Flynn|date=August 7, 2014}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://x.com/bioware/status/497479962866503680 | date = 7 August 2014 | title = Post od BioWare o odhodu Casey Hudsona iz studije v Twitter/X}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://kotaku.com/mass-effect-director-leaves-bioware-1617820217 | title = Mass Effect Visionary Leaves BioWare | date = August 7, 2014 | first = Nathan | last = Grayson}}</ref>. 20 septembra 2015-go leta [[Drew Karpyshyn|Drju Karpišin]] ({{Jezyky|en|Drew Karpyshyn}}) vračaje se v studiju<ref>{{cite magazine |url=http://www.pcgamer.com/mass-effect-lead-writer-drew-karpyshyn-returns-to-bioware/ |title=Mass Effect lead writer Drew Karpyshyn returns to BioWare |first=Andy |last=Chalk |date=21 September 2015 |access-date=22 September 2015 |magazine=[[PC Gamer]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924161420/http://www.pcgamer.com/mass-effect-lead-writer-drew-karpyshyn-returns-to-bioware/ |archive-date=24 September 2015}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://drewkarpyshyn.com/c/?p=1022 | title = Next update October 3 | date = September 19, 2015 | first = Drew | last = Karpyshyn}}</ref>. 18 julija 2017-go leta Kejsi Hudson vratil se v studiju<ref>{{cite magazine |url=https://www.gameinformer.com/b/news/archive/2017/07/18/biowares-aaryn-flynn-leaves-company-casey-hudson-returns.aspx |title=BioWare's Aaryn Flynn Leaves Company, Casey Hudson Returns |first=Joe |last=Juba |magazine=[[Game Informer]] |date=18 July 2017 |access-date=19 July 2017 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170805060014/http://www.gameinformer.com/b/news/archive/2017/07/18/biowares-aaryn-flynn-leaves-company-casey-hudson-returns.aspx |archive-date=5 August 2017}}</ref><ref>{{cite web | url = https://gamesbeat.com/bioware-shakeup-aaryn-flynn-leaving-casey-hudson-returning/ | title = BioWare shakeup: Aaryn Flynn leaving, Casey Hudson returning | first = Mike | last = Minotti | date = 18 July 2017 | work = [[GamesBeat]]}}</ref>. 3 dekembra 2020-go leta Kejsi Hudson opet odšel iz studije<ref>{{cite web| url = https://kotaku.com/bioware-studio-head-dragon-age-producer-both-leave-stu-1845802859| title = BioWare Studio Head, Dragon Age Producer Both Leave Studio| first = Ash| last = Parrish| date = 3 December 2020| access-date = 3 December 2020| work = [[Kotaku]]| archive-date = 3 December 2020| archive-url = https://web.archive.org/web/20201203212254/https://kotaku.com/bioware-studio-head-dragon-age-producer-both-leave-stu-1845802859| url-status = live}}</ref><ref>{{cite web| url = https://www.pcgamer.com/mass-effect-and-dragon-age-heads-casey-hudson-and-mark-darrah-have-resigned-from-bioware/| title = Mass Effect and Dragon Age heads Casey Hudson and Mark Darrah have resigned from BioWare | first = Andy | last = Chalk | date = 4 December 2020 | work = [[PC Gamer]]}}</ref>. == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vnešne linky == * [https://www.bioware.com/ Oficialny sajt BioWare] [[Kategorija:BioWare]] [[Kategorija:Kompanije, ktore osnovane v 1995]] npcovvn8klrox73dfmjj7kig5d328w5 44895 44894 2026-07-31T12:24:50Z Chtabs 42 Dodana kartka za firmu i informacija v historiju 44895 wikitext text/x-wiki {{Kartka firma|logo=BioWare_2018.svg|embed=yes|industry=Videoigry|founded=1 fevruara 1991|founders=[[Ray Muzyka]], [[Greg Zeschuk]], [[Augustine Yip]]|logo_caption=Logo studije od 2018-go leta}} '''{{-|BioWare}}''' — je [[Kanada|kanadska]] studija, ktora tvori kompjuterne [[Videoigra|videoigry]]. Ona bazuje se v gradu [[Edmonton]], provincija Alberta državy [[Kanada]]<ref name=":0">[https://www.bioware.com/studios/bioware-edmonton/#overview BioWare Edmonton]</ref>. {{-|BioWare}} jest znana kako studija, ktora stvorjaje videogry v žanru roljevyh po licenzijam drugyh studij kako {{-|[[Baldur's Gate II: Shadows of Amn]]}}<ref>[https://www.bioware.com/games/#game-baldurs-gate-ii Games | BioWare: Baldur's Gate II: Shadows of Amn]</ref>, {{-|[[Neverwinter Nights]]}}<ref>[https://www.bioware.com/games/#game-neverwinter-nights Games | BioWare: Neverwinter Nights]</ref>, {{-|[[Star Wars: Knights of the Old Republic]]}}<ref>[https://www.bioware.com/games/#game-star-wars-knights-of-the-old-republic Games | BioWare: Star Wars: Knights of the Old Republic]</ref>, a takože ktora stvorjaje igry po svojim serijam {{-|[[Dragon Age]]}} i {{-|[[Mass Effect]]}}<ref>[https://www.ea.com/games/dragon-age/dragon-age-origins EA | Dragon Age]</ref><ref>[https://www.ea.com/games/mass-effect/mass-effect EA | Mass Effect]</ref>. == Historija == [[Fajl:BioWare logo.svg|thumb|Logo studije od 1999 do 2007-go leta]] Studija je byla osnovana 1 februara 1995-go leta doktorom mediciny [[Ray Muzyka]] i [[Greg Zeschuk|Gregom Zeschuk]] v gradu [[Edmonton]]<ref name=":0" />. V 1996 leto studija stvorila svoju prvu igru {{-|[[Shattered Steel]]}}, ktoru izdala {{-|[[Interplay Productions]]}}. V 2005-om letu bylo anonsirovano je, že BioWare objedini se s [[Pandemic Studios]] so shranjenjem brendov, a fond investovanij [[Elevation Partners]] vloži dinarije v to delo<ref>{{Cite web|url=https://www.gamedeveloper.com/game-platforms/elevation-buys-majority-in-bioware-pandemic|year=2005|first=David|last=Jenkins|title=Elevation Buys Majority In BioWare, Pandemic}}</ref>. [[Fajl:Bioware-logo.png|thumb|Logo od 2007-go do 2018 leto]] Od 2007 leta {{-|BioWare}} je kako dočerna studija {{-|[[Electronic Arts]]}}<ref>{{cite web |last=Klepek |first=Patrick |title=EA Acquires BioWare, Pandemic |url=http://www.1up.com/do/newsStory?cId=3163607|archive-url=http://arquivo.pt/wayback/20160522222845/http://www.1up.com/do/newsStory?cId=3163607|url-status=dead|archive-date=22 May 2016 |website=[[1UP.com]] |date=11 October 2007 |access-date=14 June 2009}}</ref>. 19 septembra 2012-go leta iz studije odšli {{-|Greg Zeschuk|Грег Зешук ({{Jezyky|en|Greg Zeschuk}})}} i {{-|Ray Muzyka|Реј Музика ({{Jezyky|en|Ray Muzyka}})}}<ref>{{cite web |url=http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-ray-muzyka/ |title=From Ray Muzyka |last=Muzyka |first=Ray |date=18 September 2012 |publisher=BioWare Blog |access-date=20 September 2012 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150321052304/http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-ray-muzyka/ |archive-date=21 March 2015}}</ref><ref>{{cite web |url=http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-greg-zeschuk/ |title=From Greg Zeschuk |last=Zeschuk |first=Greg |date=18 September 2012 |publisher=BioWare Blog |access-date=20 September 2012 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150321052302/http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-greg-zeschuk/ |archive-date=21 March 2015}}</ref>. 8 augusta 2014-go leta iz studije odšel [[Casey Hudson|Kejsi Hudson]]<ref>{{Cite web|url=https://blog.bioware.com/2014/08/07/casey-hudsons-departure-from-biowareea/|title=Casey Hudson’s Departure from BioWare/EA|first=Aaryn|last=Flynn|date=August 7, 2014}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://x.com/bioware/status/497479962866503680 | date = 7 August 2014 | title = Post od BioWare o odhodu Casey Hudsona iz studije v Twitter/X}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://kotaku.com/mass-effect-director-leaves-bioware-1617820217 | title = Mass Effect Visionary Leaves BioWare | date = August 7, 2014 | first = Nathan | last = Grayson}}</ref>. 20 septembra 2015-go leta [[Drew Karpyshyn|Drju Karpišin]] ({{Jezyky|en|Drew Karpyshyn}}) vračaje se v studiju<ref>{{cite magazine |url=http://www.pcgamer.com/mass-effect-lead-writer-drew-karpyshyn-returns-to-bioware/ |title=Mass Effect lead writer Drew Karpyshyn returns to BioWare |first=Andy |last=Chalk |date=21 September 2015 |access-date=22 September 2015 |magazine=[[PC Gamer]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924161420/http://www.pcgamer.com/mass-effect-lead-writer-drew-karpyshyn-returns-to-bioware/ |archive-date=24 September 2015}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://drewkarpyshyn.com/c/?p=1022 | title = Next update October 3 | date = September 19, 2015 | first = Drew | last = Karpyshyn}}</ref>. 18 julija 2017-go leta Kejsi Hudson vratil se v studiju<ref>{{cite magazine |url=https://www.gameinformer.com/b/news/archive/2017/07/18/biowares-aaryn-flynn-leaves-company-casey-hudson-returns.aspx |title=BioWare's Aaryn Flynn Leaves Company, Casey Hudson Returns |first=Joe |last=Juba |magazine=[[Game Informer]] |date=18 July 2017 |access-date=19 July 2017 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170805060014/http://www.gameinformer.com/b/news/archive/2017/07/18/biowares-aaryn-flynn-leaves-company-casey-hudson-returns.aspx |archive-date=5 August 2017}}</ref><ref>{{cite web | url = https://gamesbeat.com/bioware-shakeup-aaryn-flynn-leaving-casey-hudson-returning/ | title = BioWare shakeup: Aaryn Flynn leaving, Casey Hudson returning | first = Mike | last = Minotti | date = 18 July 2017 | work = [[GamesBeat]]}}</ref>. 3 dekembra 2020-go leta Kejsi Hudson opet odšel iz studije<ref>{{cite web| url = https://kotaku.com/bioware-studio-head-dragon-age-producer-both-leave-stu-1845802859| title = BioWare Studio Head, Dragon Age Producer Both Leave Studio| first = Ash| last = Parrish| date = 3 December 2020| access-date = 3 December 2020| work = [[Kotaku]]| archive-date = 3 December 2020| archive-url = https://web.archive.org/web/20201203212254/https://kotaku.com/bioware-studio-head-dragon-age-producer-both-leave-stu-1845802859| url-status = live}}</ref><ref>{{cite web| url = https://www.pcgamer.com/mass-effect-and-dragon-age-heads-casey-hudson-and-mark-darrah-have-resigned-from-bioware/| title = Mass Effect and Dragon Age heads Casey Hudson and Mark Darrah have resigned from BioWare | first = Andy | last = Chalk | date = 4 December 2020 | work = [[PC Gamer]]}}</ref>. == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vnešne linky == * [https://www.bioware.com/ Oficialny sajt BioWare] [[Kategorija:BioWare]] [[Kategorija:Kompanije, ktore osnovane v 1995]] 70iy46a918lfdj833setl9a7ih2irmb 44896 44895 2026-07-31T12:51:47Z Chtabs 42 44896 wikitext text/x-wiki {{Kartka firma|logo=BioWare_2018.svg|embed=yes|industry=Videoigry|founded=1 fevruara 1991|founders=[[Ray Muzyka]], [[Greg Zeschuk]], [[Augustine Yip]]|logo_caption=Logo studije od 2018-go leta|website=https://www.bioware.com/}} '''{{-|BioWare}}''' — je [[Kanada|kanadska]] studija, ktora tvori kompjuterne [[Videoigra|videoigry]]. Ona bazuje se v gradu [[Edmonton]], provincija Alberta državy [[Kanada]]<ref name=":0">[https://www.bioware.com/studios/bioware-edmonton/#overview BioWare Edmonton]</ref>. {{-|BioWare}} jest znana kako studija, ktora stvorjaje videogry v žanru roljevyh po licenzijam drugyh studij kako {{-|[[Baldur's Gate II: Shadows of Amn]]}}<ref>[https://www.bioware.com/games/#game-baldurs-gate-ii Games | BioWare: Baldur's Gate II: Shadows of Amn]</ref>, {{-|[[Neverwinter Nights]]}}<ref>[https://www.bioware.com/games/#game-neverwinter-nights Games | BioWare: Neverwinter Nights]</ref>, {{-|[[Star Wars: Knights of the Old Republic]]}}<ref>[https://www.bioware.com/games/#game-star-wars-knights-of-the-old-republic Games | BioWare: Star Wars: Knights of the Old Republic]</ref>, a takože ktora stvorjaje igry po svojim serijam {{-|[[Dragon Age]]}} i {{-|[[Mass Effect]]}}<ref>[https://www.ea.com/games/dragon-age/dragon-age-origins EA | Dragon Age]</ref><ref>[https://www.ea.com/games/mass-effect/mass-effect EA | Mass Effect]</ref>. == Historija == [[Fajl:BioWare logo.svg|thumb|Logo studije od 1999 do 2007-go leta]] Studija je byla osnovana 1 februara 1995-go leta doktorom mediciny [[Ray Muzyka]] i [[Greg Zeschuk|Gregom Zeschuk]] v gradu [[Edmonton]]<ref name=":0" />. V 1996 leto studija stvorila svoju prvu igru {{-|[[Shattered Steel]]}}, ktoru izdala {{-|[[Interplay Productions]]}} <ref>[https://www.bioware.com/games/#game-shattered-steel Games | BioWare: Shattered Steel]</ref><ref>{{Cite web | url = https://store.steampowered.com/app/624060/Shattered_Steel | title = Shattered Steel v Steam}}</ref><ref>"Let the decide in Baldur's Gate". [[PC Zone (žurnal)|PC Zone]] #70: str. 56, 57. 1998.</ref>. V 2005-om letu bylo anonsirovano je, že BioWare objedini se s [[Pandemic Studios]] so shranjenjem brendov, a fond investovanij [[Elevation Partners]] vloži dinarije v to delo<ref>{{Cite web|url=https://www.gamedeveloper.com/game-platforms/elevation-buys-majority-in-bioware-pandemic|year=2005|first=David|last=Jenkins|title=Elevation Buys Majority In BioWare, Pandemic}}</ref>. [[Fajl:Bioware-logo.png|thumb|Logo od 2007-go do 2018 leto]] Od 2007 leta {{-|BioWare}} je kako dočerna studija {{-|[[Electronic Arts]]}}<ref>{{cite web |last=Klepek |first=Patrick |title=EA Acquires BioWare, Pandemic |url=http://www.1up.com/do/newsStory?cId=3163607|archive-url=http://arquivo.pt/wayback/20160522222845/http://www.1up.com/do/newsStory?cId=3163607|url-status=dead|archive-date=22 May 2016 |website=[[1UP.com]] |date=11 October 2007 |access-date=14 June 2009}}</ref>. 19 septembra 2012-go leta iz studije odšli {{-|Greg Zeschuk|Грег Зешук ({{Jezyky|en|Greg Zeschuk}})}} i {{-|Ray Muzyka|Реј Музика ({{Jezyky|en|Ray Muzyka}})}}<ref>{{cite web |url=http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-ray-muzyka/ |title=From Ray Muzyka |last=Muzyka |first=Ray |date=18 September 2012 |publisher=BioWare Blog |access-date=20 September 2012 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150321052304/http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-ray-muzyka/ |archive-date=21 March 2015}}</ref><ref>{{cite web |url=http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-greg-zeschuk/ |title=From Greg Zeschuk |last=Zeschuk |first=Greg |date=18 September 2012 |publisher=BioWare Blog |access-date=20 September 2012 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150321052302/http://blog.bioware.com/2012/09/18/from-greg-zeschuk/ |archive-date=21 March 2015}}</ref>. 8 augusta 2014-go leta iz studije odšel [[Casey Hudson|Kejsi Hudson]]<ref>{{Cite web|url=https://blog.bioware.com/2014/08/07/casey-hudsons-departure-from-biowareea/|title=Casey Hudson’s Departure from BioWare/EA|first=Aaryn|last=Flynn|date=August 7, 2014}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://x.com/bioware/status/497479962866503680 | date = 7 August 2014 | title = Post od BioWare o odhodu Casey Hudsona iz studije v Twitter/X}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://kotaku.com/mass-effect-director-leaves-bioware-1617820217 | title = Mass Effect Visionary Leaves BioWare | date = August 7, 2014 | first = Nathan | last = Grayson}}</ref>. 20 septembra 2015-go leta [[Drew Karpyshyn|Drju Karpišin]] ({{Jezyky|en|Drew Karpyshyn}}) vračaje se v studiju<ref>{{cite magazine |url=http://www.pcgamer.com/mass-effect-lead-writer-drew-karpyshyn-returns-to-bioware/ |title=Mass Effect lead writer Drew Karpyshyn returns to BioWare |first=Andy |last=Chalk |date=21 September 2015 |access-date=22 September 2015 |magazine=[[PC Gamer]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924161420/http://www.pcgamer.com/mass-effect-lead-writer-drew-karpyshyn-returns-to-bioware/ |archive-date=24 September 2015}}</ref><ref>{{Cite web | url = https://drewkarpyshyn.com/c/?p=1022 | title = Next update October 3 | date = September 19, 2015 | first = Drew | last = Karpyshyn}}</ref>. 18 julija 2017-go leta Kejsi Hudson vratil se v studiju<ref>{{cite magazine |url=https://www.gameinformer.com/b/news/archive/2017/07/18/biowares-aaryn-flynn-leaves-company-casey-hudson-returns.aspx |title=BioWare's Aaryn Flynn Leaves Company, Casey Hudson Returns |first=Joe |last=Juba |magazine=[[Game Informer]] |date=18 July 2017 |access-date=19 July 2017 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170805060014/http://www.gameinformer.com/b/news/archive/2017/07/18/biowares-aaryn-flynn-leaves-company-casey-hudson-returns.aspx |archive-date=5 August 2017}}</ref><ref>{{cite web | url = https://gamesbeat.com/bioware-shakeup-aaryn-flynn-leaving-casey-hudson-returning/ | title = BioWare shakeup: Aaryn Flynn leaving, Casey Hudson returning | first = Mike | last = Minotti | date = 18 July 2017 | work = [[GamesBeat]]}}</ref>. 3 dekembra 2020-go leta Kejsi Hudson opet odšel iz studije<ref>{{cite web| url = https://kotaku.com/bioware-studio-head-dragon-age-producer-both-leave-stu-1845802859| title = BioWare Studio Head, Dragon Age Producer Both Leave Studio| first = Ash| last = Parrish| date = 3 December 2020| access-date = 3 December 2020| work = [[Kotaku]]| archive-date = 3 December 2020| archive-url = https://web.archive.org/web/20201203212254/https://kotaku.com/bioware-studio-head-dragon-age-producer-both-leave-stu-1845802859| url-status = live}}</ref><ref>{{cite web| url = https://www.pcgamer.com/mass-effect-and-dragon-age-heads-casey-hudson-and-mark-darrah-have-resigned-from-bioware/| title = Mass Effect and Dragon Age heads Casey Hudson and Mark Darrah have resigned from BioWare | first = Andy | last = Chalk | date = 4 December 2020 | work = [[PC Gamer]]}}</ref>. == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vnešne linky == * [https://www.bioware.com/ Oficialny sajt BioWare] [[Kategorija:BioWare]] [[Kategorija:Kompanije, ktore osnovane v 1995]] l4i7yvmiyten3oomr89laaqzt5gnla2 0 4661 44971 43554 2026-07-31T23:02:50Z Chtabs 42 Dodana je osnovna kategorija za Electronic Arts 44971 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{Kartka firma | name = {{-|Electronic Arts Inc.}} | logo = Electronic Arts Logo Blue.svg | logo_class = logo-nobg | image = [[Fajl:Electronic Arts Redwood City May 2011.jpg|center|Budynok centraly {{-|EA}} v Redvud-Siti, Kalifornija, maj 2011|300px]] | image_caption = The EA headquarters building at Redwood City, California, in May 2011 | type = [[Publična kompanija]] | traded_as = {{-|{{Unbulleted list|{{NASDAQ|EA}}|[[Nasdaq-100]] component|[[List of S&P 500 companies|S&P 500]] component}}}} | industry = [[Industrija videoigr|Videoigry]] | founded = {{Start date and age|1982|05|27}} v [[San Mateo]], [[Kalifornija]], SŠA | founder = {{-|[[Trip Hawkins]]|[[Trip Hawkins|Трип Хокинс]]}} | hq_location_city = [[Redvud-Siti, Kalifornija]] | hq_location_country = SŠA | area_served = Cělosvětno | key_people = {{Unbulleted list | {{-|[[Andrew Wilson (businessman)|Andrew Wilson]]|[[Andrew Wilson (businessman)|Ендрjу Вилсон]]}} {{nowrap|([[generalny direktor]] i [[prědsednik]])}} | {{-|[[Laura Miele]]|[[Laura Miele|Лаура Миле]]}} {{nowrap|([[Prezident (biznes)|prezidentka]] {{-|EA Entertainment}})}} | {{-|Cam Weber|Кам Вебер}} {{nowrap|(prezident {{-|[[EA Sports]]}})}} }} | products = [[Electronic Arts#Serije igr, ktore izdavaje Electronic Arts|spisok igr {{-|Electronic Arts}}]] | revenue = {{-|US$}} 7.46&nbsp;miliardov | revenue_year = 2025 | operating_income = {{-|US$}} 1.52&nbsp;miliard | income_year = 2025 | net_income = {{-|US$}} 1.12&nbsp;miliard | net_income_year = 2025 | assets = {{-|US$}} 12.4&nbsp;miliardov | assets_year = 2025 | equity = {{-|US$}} 6.39&nbsp;miliardov | equity_year = 2025 | owner = | num_employees = okolo 14,500 | num_employees_year = 2025 | divisions = {{-|{{Unbulleted list|EA Entertainment|[[EA Sports]]}}}} | subsidiaries = [[Electronic Arts#section link|struktura kompanije]] | website = {{-|[https://www.ea.com ea.com]}} | footnotes = Finansove ukazatelje na 31 mareca 2025.<ref name="sec-filing">{{cite web |date=May 13, 2025 |title=Electronic Arts (EA) Annual Report for the fiscal year ended March 31, 2025 (Form 10-K) |url=https://www.sec.gov/ix?doc=/Archives/edgar/data/0000712515/000071251525000022/ea-20250331.htm |access-date=June 26, 2025 |publisher=[[U.S. Securities and Exchange Commission]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20250529211013/https://www.sec.gov/ix?doc=/Archives/edgar/data/0000712515/000071251525000022/ea-20250331.htm |archive-date=May 29, 2025 }}</ref> }} '''{{-|Electronic Arts}}''' (skračeno '''{{-|EA}}''') — [[Sjedinjene štaty Ameriky|amerikanska]] transnacionalna korporacija, ktora reklamuje i izdavaje kompjuterne [[Videoigra|videoigry]]. Bazuje se v {{-|Redwood City|Редвуд-Сити ({{Jezyky|en|Redwood City}})}}, štat [[Kalifornija]]. == Historija == Organizacija je byla osnovana 28 maja 1982 lěta Tripom {{-|Hawkinsom|Хокинсом}} ({{Jezyky|en|William Murray Hawkins III}}) i je byla jedna iz prvyh v igrovoj industrije. Organizacija v toj moment imala ime ''{{-|Amazin' Software}}''. Startovy kapital je byl iz svojih finansov {{-|Hawkinsa|Хокинса}} i je byl 200 000 dolarov SŠA. == Serije igr, ktore izdavaje {{-|Electronic Arts}} == {{-|EA}} jest osnovna trgova marka {{-|Electronic Arts}}, pod ktoroju organizacija izdavaje igry. Spisok serij igr, ktore izdavala i izdavaje {{-|EA}}: <div class="ext-gadget-alphabet-disable"> * American McGee’s Alice * Army of Two * Battlefield * BattleForge * Burnout * Command & Conquer * Crysis * Dante's Inferno * Dead Space * Def Jam * Dragon Age * Dungeon Keeper * EA Sports FC * F1 Challenge 99–02 * FIFA * Fight Night * The Godfather: The Game * Harry Potter * James Bond * Little Big Adventure * Lord of the Rings * Madden NFL * [[Mass Effect]] * Medal of Honor * Mirror's Edge * NASCAR * Need for Speed * NHL * Plan B Crew * Populous * Real Racing * Rock Band * Shank * SimCity * The Sims * Spore * Star Wars * SimRacing * Syndicate * Tiger Woods * Titanfall * UFC * Ultima * Wing Commander </div> == Referencije == {{Iztočniky}} {{Prěvod|en|Electronic Arts}} [[Kategorija:Videoigry]] [[Kategorija:Видеоигры]] [[Kategorija:Prědprijemstva]] [[Kategorija:Прєдпријемства]] [[Kategorija:Electronic Arts]] 9warpx2zc5luxjdx6me4tt1uo8rwfyd 0 5880 44917 44893 2026-07-31T16:54:41Z Мурад 97 27 /* Твор */ 44917 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Crime and Punishment-1.png|thumb]] '''Злочинство и кара''' ({{-|Преступленiе и наказанiе}}) јест роман [[Фјодор Достојевскиј|Фјодора Достојевского]]. Он впрво је был опубликованы в 12 мєсечном книжевном журналу {{-|Русский вестник}}<ref name="Minnesota Study Notes">[http://www1.umn.edu/lol-russ/hpgary/Russ3421/lesson9.htm University of Minnesota – Study notes for Crime and Punishment]. [https://web.archive.org/web/20160411221126/http://www1.umn.edu/lol-russ/hpgary/Russ3421/lesson9.htm Архивна копија (2016-04-11)] – (retrieved on 1 May 2006)</ref> в 1866 и 1867 годах.<ref name="Самообман Раскольникова">Карякин (1976), 216</ref> То јест јего другы роман послє изгнанства в Сиберију и он је считывајемы првым романом јего "зрєлој" добы.<ref>Frank (1995), 96</ref> == Твор == Фјодор Достојевскиј почал писати роман ''Злочинство и кара'' в српњу года 1865.<ref name="Самообман Раскольникова" /> == Източникы == <references /> [[Kategorija:Книгы]] jspb9m0b5ialkshuoe82ccqk4cbgken 0 5920 44903 2026-07-31T13:08:26Z Chtabs 42 Prěnapravjenje stranice na [[Mass Effect]] 44903 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Mass Effect]] ggfu3az0yn30dvdlz241jt21m85dozl 0 5921 44904 2026-07-31T13:35:26Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Fajl:Deathvalleysky nps big.jpg|thumb|350 px|Panoramična fotografija Mlěčnoj puti, sdělana iz [[Dolina smrti|Doliny smrti]]]] '''Galaktičny god''', poněkogda takože nazyvajemy '''kosmičnym godom''', je čas, ktory [[Solnečna sistema]] potrěbuje na sovršen‌je jednogo obrata vokrug centra [[Mlěčna put|Mlěčnoj puti]]. Dolgota togo časa odpovědaje, bolje ili menje, 225 do 250 milionov «zemskyh» [[god|lět]]. Galaktičny god je prak...» 44904 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Deathvalleysky nps big.jpg|thumb|350 px|Panoramična fotografija Mlěčnoj puti, sdělana iz [[Dolina smrti|Doliny smrti]]]] '''Galaktičny god''', poněkogda takože nazyvajemy '''kosmičnym godom''', je čas, ktory [[Solnečna sistema]] potrěbuje na sovršen‌je jednogo obrata vokrug centra [[Mlěčna put|Mlěčnoj puti]]. Dolgota togo časa odpovědaje, bolje ili menje, 225 do 250 milionov «zemskyh» [[god|lět]]. Galaktičny god je praktična [[fizika|fizična]] jedinica za podrazděljen‌je kosmičnyh i [[geologija|geologičnyh]] periodov v historiji – v protivnosti k milionu ili miliardu lět, čto je prěmalo ili prěmnogo za praktičnu upotrěbu na izraznoj skalě. == Historija [[Zemja|Zemje]] v galaktičnyh godah == V slědujučem spisu 1 galaktičny god (GG) = 225 milionov lět *'''-40 GG''': Povstan‌je [[Mlěčna put|Mlěčnoj puti]] *'''0 GG''': Povstan‌je [[Solnce|Solnca]] *'''4 GG''': Povstan‌je [[okean|okeanov]] na Zemji *'''5 GG''': Povstan‌je [[žitje|žitja]] na Zemji *'''6 GG''': Pojavjen‌je [[prokarioty|prokariot]] *'''7 GG''': Razvitje [[bakterija|bakterij]] *'''10 GG''': Tvorjen‌je [[kontinent|kontinentov]] *'''13 GG''': Povstan‌je [[evkarioty|evkariot]] *'''16 GG''': Povstan‌je mnogoklětočnyh organizmov *'''17,8 GG''': [[Kambrijska eksplozija]] *'''19 GG''': [[Masovo permso-triassko izumiran‌je]] *'''19,6 GG''': [[Kredo-paleogenovo izumiran‌je]] *'''19,999 GG''': Pojavjen‌je [[člověk|člověka]] *'''20 GG''': [[Nyně]] == Vněšnje linky == * [https://hypertextbook.com/facts/2002/StacyLeong.shtml {{-|Period of the Sun's Orbit around the Galaxy (Cosmic Year)], Fysics factbook}}] * [https://www.dailygalaxy.com/my_weblog/2007/10/hubbles-secret-.html {{-|Hubble's Secret: Orbiting the Milky Way's Mysterious Center -A Galaxy Insight], The Daily Galaxy, 24 oktober 2007}}] == Izvor == {{Prěvod|nl|Galaktisch jaar}} [[Kategorija:Zvězdoznavstvo]] [[Kategorija:Jedinice časa]] g50b8wsbdb6ihb97owbyj4luvbpyw66 44905 44904 2026-07-31T13:36:16Z IJzeren Jan 9 /* Izvor */ 44905 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Deathvalleysky nps big.jpg|thumb|350 px|Panoramična fotografija Mlěčnoj puti, sdělana iz [[Dolina smrti|Doliny smrti]]]] '''Galaktičny god''', poněkogda takože nazyvajemy '''kosmičnym godom''', je čas, ktory [[Solnečna sistema]] potrěbuje na sovršen‌je jednogo obrata vokrug centra [[Mlěčna put|Mlěčnoj puti]]. Dolgota togo časa odpovědaje, bolje ili menje, 225 do 250 milionov «zemskyh» [[god|lět]]. Galaktičny god je praktična [[fizika|fizična]] jedinica za podrazděljen‌je kosmičnyh i [[geologija|geologičnyh]] periodov v historiji – v protivnosti k milionu ili miliardu lět, čto je prěmalo ili prěmnogo za praktičnu upotrěbu na izraznoj skalě. == Historija [[Zemja|Zemje]] v galaktičnyh godah == V slědujučem spisu 1 galaktičny god (GG) = 225 milionov lět *'''-40 GG''': Povstan‌je [[Mlěčna put|Mlěčnoj puti]] *'''0 GG''': Povstan‌je [[Solnce|Solnca]] *'''4 GG''': Povstan‌je [[okean|okeanov]] na Zemji *'''5 GG''': Povstan‌je [[žitje|žitja]] na Zemji *'''6 GG''': Pojavjen‌je [[prokarioty|prokariot]] *'''7 GG''': Razvitje [[bakterija|bakterij]] *'''10 GG''': Tvorjen‌je [[kontinent|kontinentov]] *'''13 GG''': Povstan‌je [[evkarioty|evkariot]] *'''16 GG''': Povstan‌je mnogoklětočnyh organizmov *'''17,8 GG''': [[Kambrijska eksplozija]] *'''19 GG''': [[Masovo permso-triassko izumiran‌je]] *'''19,6 GG''': [[Kredo-paleogenovo izumiran‌je]] *'''19,999 GG''': Pojavjen‌je [[člověk|člověka]] *'''20 GG''': [[Nyně]] == Vněšnje linky == * [https://hypertextbook.com/facts/2002/StacyLeong.shtml {{-|Period of the Sun's Orbit around the Galaxy (Cosmic Year)], Fysics factbook}}] * [https://www.dailygalaxy.com/my_weblog/2007/10/hubbles-secret-.html {{-|Hubble's Secret: Orbiting the Milky Way's Mysterious Center -A Galaxy Insight], The Daily Galaxy, 24 oktober 2007}}] == Izvor == {{Prěvod|nl|Galactisch jaar}} [[Kategorija:Zvězdoznavstvo]] [[Kategorija:Jedinice časa]] fysi3byzl1m0l77ph6f1kn95ntotost 0 5922 44906 2026-07-31T13:37:28Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Galaktičny god]] 44906 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Galaktičny god]] [[Kategorija:Звєздознавство]] [[Kategorija:Јединице часа]] ktz3g48xp0ysbd3wesj8ql0pmb3pbxa 0 5923 44907 2026-07-31T14:10:32Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «'''Eon''' je krajno dolga [[doba]] na geologičnoj skali časa. V [[geohronologija|geohronologiji]] eony sut največše podrazděljenja [[čas|časa]] od povstanja [[Zemja|Zemje]], pri čem često upotrěbjajut se jedinica časa ''megagod'' ({{-|Ma}}, od «{{Lang|la|mega-annum}}» = 1 milion [[god|lět]]) ili takože jedinica ''gigagod'' ({{-|Ga}}, od «{{Lang|la|giga-annum}}» = 1 miliard lět). V občem to odnosi se k čislu lět do sučasnosti. Geo...» 44907 wikitext text/x-wiki '''Eon''' je krajno dolga [[doba]] na geologičnoj skali časa. V [[geohronologija|geohronologiji]] eony sut največše podrazděljenja [[čas|časa]] od povstanja [[Zemja|Zemje]], pri čem često upotrěbjajut se jedinica časa ''megagod'' ({{-|Ma}}, od «{{Lang|la|mega-annum}}» = 1 milion [[god|lět]]) ili takože jedinica ''gigagod'' ({{-|Ga}}, od «{{Lang|la|giga-annum}}» = 1 miliard lět). V občem to odnosi se k čislu lět do sučasnosti. Geologična skala časa podrazděljaje se na četyri eony:<ref>{{Cite web | url = http://www.stratigraphy.org/ICSchart/ChronostratChart2023-09.pdf | author1 = Cohen, K.M. | author2 = Finney, S.C. | author3 = Gibbard, P.L. | author4 = Fan, J.-X. | year = 2013 | title = The ICS International Chronostratigraphic Chart. Episodes 36: 199-204.}}</ref> * [[Fanerozoj]] (538.8 ±0.2 {{-|Ma}} - nyně) * [[Proterozoj]] (2500 {{-|Ma}} - 538.8 ±0.2 {{-|Ma}}) * [[Archej]] (4031 ±3 {{-|Ma}} - 2500 {{-|Ma}}) * [[Hadej]] (4567 {{-|Ma}} - 4031 ±3 {{-|Ma}}) Eony Proterozoj, Arhej i Hadej zajedno sut nazyvane «[[Prekambrij]]» ili «Dokambrij». Tuta nazva uže ne nahodi se v oficialnyh podrazděljenjah, ale ješče koristaje se često. Eony podrazděljajut se na [[era|ery]], a ery na [[period (geologija)|periody]]. == Iztočnik == {{Iztočniky}} == Izvor == {{Prěvod|nl|Eon (geologie)}} [[Kategorija:Geologija]] [[Kategorija:Jedinice časa]] krhv1cpsgowjcw7mxcvckgvt4pvu5fo 0 5924 44908 2026-07-31T14:11:10Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Eon]] 44908 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Eon]] [[Kategorija:Геологија]] [[Kategorija:Јединице часа]] qa14ksvsax8vi9o808wx6xr6dxl2q7k 0 5925 44909 2026-07-31T14:18:47Z Panslavist 34 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Kartka jezyk | name = Mordovske jezyky | nativename = <center>'''ru:''' ''({{Jezyky|ru|Мордовские языки}})''</center> | image = 3-Mordvin.png | imagecaption = Geografično razprostranjenje mordovskyh jezykov na početku XX stolětja<ref name=map1>{{Cite journal |last1=Rantanen |first1=Timo |last2=Tolvanen |first2=Harri |last3=Roose |first3=Meeli |last4=Ylikoski |first4=Jussi |last5=Vesakoski |first5=Ou...» 44909 wikitext text/x-wiki {{Kartka jezyk | name = Mordovske jezyky | nativename = <center>'''ru:''' ''({{Jezyky|ru|Мордовские языки}})''</center> | image = 3-Mordvin.png | imagecaption = Geografično razprostranjenje mordovskyh jezykov na početku XX stolětja<ref name=map1>{{Cite journal |last1=Rantanen |first1=Timo |last2=Tolvanen |first2=Harri |last3=Roose |first3=Meeli |last4=Ylikoski |first4=Jussi |last5=Vesakoski |first5=Outi |date=2022-06-08 |title=Best practices for spatial language data harmonization, sharing and map creation—A case study of Uralic |journal=PLOS ONE |language=en |volume=17 |issue=6 |article-number=e0269648 |doi=10.1371/journal.pone.0269648 |doi-access=free |pmid=35675367 |pmc=9176854 |bibcode=2022PLoSO..1769648R }}</ref><ref name=map2>Rantanen, Timo, Vesakoski, Outi, Ylikoski, Jussi, & Tolvanen, Harri. (2021). ''Geographical database of the Uralic languages'' (v1.0) [Data set]. Zenodo. https://doi.org/10.5281/zenodo.4784188</ref> | states = [[Rosija]] | regions = [[Mordovija]], Jugozapadna i jugoiztočna [[Rosija]] | speakers = okolo 274,876 | date = 2021 | ref = <ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> | script = * [[kirilica]] | official = | standards = | agency = | iso1 = nema | iso3 = mord1256 | family = * [[Uralske jezyky]] ** [[Ugrofinske jezyky]] *** [[Finno-permske jezyky]] **** [[Mordovske jezyky]] }} '''Mordovske jezyky''',<ref>{{cite book |title=International Encyclopedia of Linguistics |last=Bright |first=William |year=1992 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-505196-4 |url=https://books.google.com/books?id=oo4YAAAAIAAJ&q=Erza }}</ref> takože znane kako '''mordvinske''', '''mordovske''' ili '''mordviniske jezyky''' ({{Jezyky|ru|Мордовские языки}}),<ref>{{cite book |title=Dictionary of Languages |last=Dalby |first=Andrew |year=1998 |publisher=Columbia University Press |url=https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb |url-access=registration |page=[https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb/page/429 429] |isbn=978-0-231-11568-1 |quote=Erza. }}</ref> sut podgrupa [[Uralske jezyky|uralskyh jezykov]], sostavljene iz blizko spokrovnjenyh [[Erzjanski jezyk|erzjanskogo jezyka]] i [[Mokšanski jezyk|mokšanskogo jezyka]], oba govorjene v [[Mordovija|Mordoviji]].<ref>{{cite book |title=Language Policy in the Soviet Union |last=Grenoble |first=Lenore |year=2003 |publisher=Springer |isbn=978-1-4020-1298-3 |url=https://books.google.com/books?id=Nn3xDTiL0PQC&dq=Mordvinic+languages&pg=PA80 |page=A80 }}</ref> Raněje sčitany za jediny «mordvinsky jezyk»,<ref name="UDH">{{cite book |title=The Uralic languages: Description, history and foreign influences |last=Raun |first=Alo |editor= Sinor, Denis |year=1988 |publisher=BRILL |isbn=978-90-04-07741-6 |url=https://books.google.com/books?id=TM2NQ78dP2wC&pg=PA96 |page=A96 }}</ref> sejčas on jest považany za malu grupu jezykov.<ref>{{cite book |year=2022 |first1=Arja |last1=Hamari |first2=Rigina |last2=Ajanki |chapter=Mordvin (Erzya and Moksha) |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor-link=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=392–431}}</ref> Po pričině razlikov v fonologiji, leksikě i gramatikě, Erzja i Mokša ne sut vzajemno razumive.<ref>Феоктистов А. П. Мордовские языки. основы финно-угорского языкознания. Прибалтийско-финские, саамский и мордовские языки. М., 1975</ref> Oba mordovske jezyky takože imajut odděljene literaturne formy. Erzjanski literaturny jezyk byl stvorjeny v 1922 godu, a mokšanski v 1923 godu.<ref>{{cite book |title=The Peoples of the USSR |last=Wixman |first=Ronald |year=1984 |publisher=M.E. Sharpe |isbn=978-0-87332-506-6 |url=https://books.google.com/books?id=WKrN10g4whAC&pg=PA137 |page=A137 }}</ref> ==Čislo nositeljev== Čislo nositeljev — okolo 274,876 ljudij по prěpisu 2021 goda.<ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> ==Klasifikacija== [[File:Moksha-Erzya-Shoksha dialects in Mordovia map.svg|thumb|400px|Dialekty mokšanskogo i erzjanskogo jezykov v Respublikě Mordoviji {{legend|red|Mokša}} *'''M-I''' Centralna grupa *'''M-II''' Zapadna grupa *'''M-III''' Jugoiztočna grupa {{legend|blue|Erzja}} *'''E-I''' Centralna grupa *'''E-II''' Zapadna grupa *'''E-III''' Severozapadna grupa *'''E-IV''' Jugoiztočna grupa {{legend|magenta|Šokša}} *'''E-V''' Šokšanski dialekt]] Tradicijno, uralisti grupirovali mordovske i [[marijsky jezyk|marijsky]] jezyky zajedno v tak zvanoj ''povolžskoj'' větvi uralskoj familije; tuto mněnje bylo jednakože opuščeno na koncu 20. stolětja.<ref>{{cite book |year=1988 |last=Abondolo |first=Daniel |title=The Uralic Languages |location=London & New York |publisher=Routledge |page=4 |quote=[...] the idea, once widely-held, that there was a common Mordva-Mari protolanguage (so-called 'proto-Volgaic') is now out of favour.}}</ref> Vměsto togo, někoji uralisti nyně prědpočitajut model bystrogo razširenja, s mordvinskym kako jedna iz devet glavnyh větvej uralskih jezykov; drugi prědlagajut blizko srodstvo mordvinskogo s [[finski jezyk|finskimi]] i [[saamski jezyky|saamskimi]] větvejami uralskih jezykov.<ref>{{cite journal |last=Nichols |first=Johanna |year=2021 |title=The Origin and Dispersal of Uralic: Distributional Typological View |journal=Annual Review of Linguistics |volume=7 |pages=351–369 |doi=10.1146/annurev-linguistics-011619-030405 |s2cid=234179048 }}</ref><ref>{{cite book |year=2022 |first=Janne |last=Saarikivi |chapter=The divergence of Proto-Uralic and its offspring: A descendant reconstruction |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=28–58}}</ref><ref>{{cite journal |last=Piispanen |first=Peter S. |title=Statistical Dating of Finno-Mordvinic Languages through Comparative Linguistics and Sound Laws |journal=Fenno-Ugrica Suecana Nova Series. 15 |url=https://www.su.se/polopoly_fs/1.356081.1510165947!/menu/standard/file/FUS2016-15_06a-PSP-Final.pdf |year=2016 |pages=1–58}}</ref> ==Lingvistična harakteristika== ===Fonetika i fonologija=== Fonologične razliky medžu oběma jezykami vključajut:<ref name="UDH"/> * Mokša održivaje različenje medžu vokalami {{IPA|/ɛ, e/}}, a v Erzji oni slili se v {{IPA|/e/}}. * V neakcentovanyh slogah, Erzja imaje harmoniju vokalov kako mnogi drugi uralsky jezyky, uživajući {{IPA|[e]}} v slovah s prědnjimi vokalami i {{IPA|[o]}} v slovah s zadnjimi vokalami. Mokša imaje prosto šva {{IPA|[ə]}} na jihnom městě. * Na počatku slova, Erzja imaje postalveolarny afrikat {{IPA|/tʃ/}}, odgovarjajući frikativu {{IPA|/ʃ/}} v Mokši. * Rjadom s bezglasnymi suglaskami, likvidy {{IPA|/r, rj, l, lj/}} i poluvokal {{IPA|/j/}} obezzvučajut se v Mokši do {{IPA|[r̥ r̥j l̥ l̥j ȷ̊]}}. ==Dialekty== Srědnjevěčny [[meščersky jezyk]] može byti byl mordvinsky ili blizky k mordvinskomu.<ref name=Janse2000>{{cite book |last=Janse |first=Mark |url=https://books.google.com/books?id=JdzVePSApMgC&pg=PA108 |title=Language Death and Language Maintenance |author2=Sijmen Tol |author3=Vincent Hendriks |publisher=John Benjamins Publishing Company |year=2000 |isbn=978-90-272-4752-0 |page=A108}}</ref> * [[Erzjanski jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Severozapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ** Šokšanski dialekt * [[Mokšanski jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ==Iztočniky== {{Iztočniky}} {{Uralske jezyky}} [[Kategorija:Uralske jezyky]] [[Kategorija:Mordovske jezyky]] [[Kategorija:Jezyky Rossiji]] {{INTERWIKI|Q627313}} {{Prěvod|en|Mordvinic languages}} s91qi0vxy5z8w53l654ilcy770mzekb 44910 44909 2026-07-31T14:27:15Z Panslavist 34 pravky 44910 wikitext text/x-wiki {{Kartka jezyk | name = Mordovske jezyky | nativename = <center>'''ru:''' ''({{Jezyky|ru|Мордовские языки}})''</center> | image = 3-Mordvin.png | imagecaption = Geografično razprostranjenje mordovskyh jezykov na početku XX stolětja<ref name=map1>{{Cite journal |last1=Rantanen |first1=Timo |last2=Tolvanen |first2=Harri |last3=Roose |first3=Meeli |last4=Ylikoski |first4=Jussi |last5=Vesakoski |first5=Outi |date=2022-06-08 |title=Best practices for spatial language data harmonization, sharing and map creation—A case study of Uralic |journal=PLOS ONE |language=en |volume=17 |issue=6 |article-number=e0269648 |doi=10.1371/journal.pone.0269648 |doi-access=free |pmid=35675367 |pmc=9176854 |bibcode=2022PLoSO..1769648R }}</ref><ref name=map2>Rantanen, Timo, Vesakoski, Outi, Ylikoski, Jussi, & Tolvanen, Harri. (2021). ''Geographical database of the Uralic languages'' (v1.0) [Data set]. Zenodo. https://doi.org/10.5281/zenodo.4784188</ref> | states = [[Rosija]] | regions = [[Mordovija]], Jugozapadna i jugoiztočna [[Rosija]] | speakers = okolo 274,876 | date = 2021 | ref = <ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> | script = * [[kirilica]] | official = | standards = | agency = | iso1 = nema | iso3 = mord1256 | family = * [[Uralske jezyky]] ** [[Ugrofinske jezyky]] *** [[Finno-permske jezyky]] **** [[Mordovske jezyky]] }} '''Mordovske jezyky''',<ref>{{cite book |title=International Encyclopedia of Linguistics |last=Bright |first=William |year=1992 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-505196-4 |url=https://books.google.com/books?id=oo4YAAAAIAAJ&q=Erza }}</ref> takože znane kako '''mordviniske jezyky''' ili '''mordovsky, mordvinsky jezyk''' ({{Jezyky|ru|Мордовские языки}}),<ref>{{cite book |title=Dictionary of Languages |last=Dalby |first=Andrew |year=1998 |publisher=Columbia University Press |url=https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb |url-access=registration |page=[https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb/page/429 429] |isbn=978-0-231-11568-1 |quote=Erza. }}</ref> sut podgrupa [[Uralske jezyky|uralskyh jezykov]], sostavljene iz blizko spokrovnjenyh [[Erzjanski jezyk|erzjanskogo jezyka]] i [[Mokšanski jezyk|mokšanskogo jezyka]], oba govorjene v [[Mordovija|Mordoviji]].<ref>{{cite book |title=Language Policy in the Soviet Union |last=Grenoble |first=Lenore |year=2003 |publisher=Springer |isbn=978-1-4020-1298-3 |url=https://books.google.com/books?id=Nn3xDTiL0PQC&dq=Mordvinic+languages&pg=PA80 |page=A80 }}</ref> Raněje sčitany za jediny «mordvinsky jezyk»,<ref name="UDH">{{cite book |title=The Uralic languages: Description, history and foreign influences |last=Raun |first=Alo |editor= Sinor, Denis |year=1988 |publisher=BRILL |isbn=978-90-04-07741-6 |url=https://books.google.com/books?id=TM2NQ78dP2wC&pg=PA96 |page=A96 }}</ref> sejčas on jest považany za malu grupu jezykov.<ref>{{cite book |year=2022 |first1=Arja |last1=Hamari |first2=Rigina |last2=Ajanki |chapter=Mordvin (Erzya and Moksha) |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor-link=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=392–431}}</ref> Po pričině razlikov v fonologiji, leksikě i gramatikě, Erzja i Mokša ne sut vzajemno razumive.<ref>Феоктистов А. П. Мордовские языки. основы финно-угорского языкознания. Прибалтийско-финские, саамский и мордовские языки. М., 1975</ref> Oba mordovske jezyky takože imajut odděljene literaturne formy. Erzjanski literaturny jezyk byl stvorjeny v 1922 godu, a mokšanski v 1923 godu.<ref>{{cite book |title=The Peoples of the USSR |last=Wixman |first=Ronald |year=1984 |publisher=M.E. Sharpe |isbn=978-0-87332-506-6 |url=https://books.google.com/books?id=WKrN10g4whAC&pg=PA137 |page=A137 }}</ref> ==Čislo nositeljev== Čislo nositeljev — okolo 274,876 ljudij по prěpisu 2021 goda.<ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> ==Klasifikacija== [[File:Moksha-Erzya-Shoksha dialects in Mordovia map.svg|thumb|400px|Dialekty mokšanskogo i erzjanskogo jezykov v Respublikě Mordoviji {{legend|red|Mokša}} *'''M-I''' Centralna grupa *'''M-II''' Zapadna grupa *'''M-III''' Jugoiztočna grupa {{legend|blue|Erzja}} *'''E-I''' Centralna grupa *'''E-II''' Zapadna grupa *'''E-III''' Severozapadna grupa *'''E-IV''' Jugoiztočna grupa {{legend|magenta|Šokša}} *'''E-V''' Šokšanski dialekt]] Tradicijno, uralisti grupirovali mordovske i [[marijsky jezyk|marijsky]] jezyky zajedno v tak zvanoj ''povolžskoj'' větvi uralskoj familije; tuto mněnje bylo jednakože opuščeno na koncu 20. stolětja.<ref>{{cite book |year=1988 |last=Abondolo |first=Daniel |title=The Uralic Languages |location=London & New York |publisher=Routledge |page=4 |quote=[...] the idea, once widely-held, that there was a common Mordva-Mari protolanguage (so-called 'proto-Volgaic') is now out of favour.}}</ref> Vměsto togo, někoji uralisti nyně prědpočitajut model bystrogo razširenja, s mordvinskym kako jedna iz devet glavnyh větvej uralskih jezykov; drugi prědlagajut blizko srodstvo mordvinskogo s [[finski jezyk|finskimi]] i [[saamski jezyky|saamskimi]] větvejami uralskih jezykov.<ref>{{cite journal |last=Nichols |first=Johanna |year=2021 |title=The Origin and Dispersal of Uralic: Distributional Typological View |journal=Annual Review of Linguistics |volume=7 |pages=351–369 |doi=10.1146/annurev-linguistics-011619-030405 |s2cid=234179048 }}</ref><ref>{{cite book |year=2022 |first=Janne |last=Saarikivi |chapter=The divergence of Proto-Uralic and its offspring: A descendant reconstruction |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=28–58}}</ref><ref>{{cite journal |last=Piispanen |first=Peter S. |title=Statistical Dating of Finno-Mordvinic Languages through Comparative Linguistics and Sound Laws |journal=Fenno-Ugrica Suecana Nova Series. 15 |url=https://www.su.se/polopoly_fs/1.356081.1510165947!/menu/standard/file/FUS2016-15_06a-PSP-Final.pdf |year=2016 |pages=1–58}}</ref> ==Lingvistična harakteristika== ===Fonetika i fonologija=== Fonologične razliky medžu oběma jezykami vključajut:<ref name="UDH"/> * Mokša održivaje različenje medžu vokalami {{IPA|/ɛ, e/}}, a v Erzji oni slili se v {{IPA|/e/}}. * V neakcentovanyh slogah, Erzja imaje harmoniju vokalov kako mnogi drugi uralsky jezyky, uživajući {{IPA|[e]}} v slovah s prědnjimi vokalami i {{IPA|[o]}} v slovah s zadnjimi vokalami. Mokša imaje prosto šva {{IPA|[ə]}} na jihnom městě. * Na počatku slova, Erzja imaje postalveolarny afrikat {{IPA|/tʃ/}}, odgovarjajući frikativu {{IPA|/ʃ/}} v Mokši. * Rjadom s bezglasnymi suglaskami, likvidy {{IPA|/r, rj, l, lj/}} i poluvokal {{IPA|/j/}} obezzvučajut se v Mokši do {{IPA|[r̥ r̥j l̥ l̥j ȷ̊]}}. ==Dialekty== Srědnjevěčny [[meščersky jezyk]] može byti byl mordvinsky ili blizky k mordvinskomu.<ref name=Janse2000>{{cite book |last=Janse |first=Mark |url=https://books.google.com/books?id=JdzVePSApMgC&pg=PA108 |title=Language Death and Language Maintenance |author2=Sijmen Tol |author3=Vincent Hendriks |publisher=John Benjamins Publishing Company |year=2000 |isbn=978-90-272-4752-0 |page=A108}}</ref> * [[Erzjanski jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Severozapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ** Šokšanski dialekt * [[Mokšanski jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ==Iztočniky== {{Iztočniky}} {{Uralske jezyky}} [[Kategorija:Uralske jezyky]] [[Kategorija:Mordovske jezyky]] [[Kategorija:Jezyky Rossiji]] {{INTERWIKI|Q627313}} {{Prěvod|en|Mordvinic languages}} sr5oxgq8zdb0vzxiqhh98wyk7li9qof 44913 44910 2026-07-31T15:15:10Z Panslavist 34 /* Fonetika i fonologija */ 44913 wikitext text/x-wiki {{Kartka jezyk | name = Mordovske jezyky | nativename = <center>'''ru:''' ''({{Jezyky|ru|Мордовские языки}})''</center> | image = 3-Mordvin.png | imagecaption = Geografično razprostranjenje mordovskyh jezykov na početku XX stolětja<ref name=map1>{{Cite journal |last1=Rantanen |first1=Timo |last2=Tolvanen |first2=Harri |last3=Roose |first3=Meeli |last4=Ylikoski |first4=Jussi |last5=Vesakoski |first5=Outi |date=2022-06-08 |title=Best practices for spatial language data harmonization, sharing and map creation—A case study of Uralic |journal=PLOS ONE |language=en |volume=17 |issue=6 |article-number=e0269648 |doi=10.1371/journal.pone.0269648 |doi-access=free |pmid=35675367 |pmc=9176854 |bibcode=2022PLoSO..1769648R }}</ref><ref name=map2>Rantanen, Timo, Vesakoski, Outi, Ylikoski, Jussi, & Tolvanen, Harri. (2021). ''Geographical database of the Uralic languages'' (v1.0) [Data set]. Zenodo. https://doi.org/10.5281/zenodo.4784188</ref> | states = [[Rosija]] | regions = [[Mordovija]], Jugozapadna i jugoiztočna [[Rosija]] | speakers = okolo 274,876 | date = 2021 | ref = <ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> | script = * [[kirilica]] | official = | standards = | agency = | iso1 = nema | iso3 = mord1256 | family = * [[Uralske jezyky]] ** [[Ugrofinske jezyky]] *** [[Finno-permske jezyky]] **** [[Mordovske jezyky]] }} '''Mordovske jezyky''',<ref>{{cite book |title=International Encyclopedia of Linguistics |last=Bright |first=William |year=1992 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-505196-4 |url=https://books.google.com/books?id=oo4YAAAAIAAJ&q=Erza }}</ref> takože znane kako '''mordviniske jezyky''' ili '''mordovsky, mordvinsky jezyk''' ({{Jezyky|ru|Мордовские языки}}),<ref>{{cite book |title=Dictionary of Languages |last=Dalby |first=Andrew |year=1998 |publisher=Columbia University Press |url=https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb |url-access=registration |page=[https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb/page/429 429] |isbn=978-0-231-11568-1 |quote=Erza. }}</ref> sut podgrupa [[Uralske jezyky|uralskyh jezykov]], sostavljene iz blizko spokrovnjenyh [[Erzjanski jezyk|erzjanskogo jezyka]] i [[Mokšanski jezyk|mokšanskogo jezyka]], oba govorjene v [[Mordovija|Mordoviji]].<ref>{{cite book |title=Language Policy in the Soviet Union |last=Grenoble |first=Lenore |year=2003 |publisher=Springer |isbn=978-1-4020-1298-3 |url=https://books.google.com/books?id=Nn3xDTiL0PQC&dq=Mordvinic+languages&pg=PA80 |page=A80 }}</ref> Raněje sčitany za jediny «mordvinsky jezyk»,<ref name="UDH">{{cite book |title=The Uralic languages: Description, history and foreign influences |last=Raun |first=Alo |editor= Sinor, Denis |year=1988 |publisher=BRILL |isbn=978-90-04-07741-6 |url=https://books.google.com/books?id=TM2NQ78dP2wC&pg=PA96 |page=A96 }}</ref> sejčas on jest považany za malu grupu jezykov.<ref>{{cite book |year=2022 |first1=Arja |last1=Hamari |first2=Rigina |last2=Ajanki |chapter=Mordvin (Erzya and Moksha) |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor-link=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=392–431}}</ref> Po pričině razlikov v fonologiji, leksikě i gramatikě, Erzja i Mokša ne sut vzajemno razumive.<ref>Феоктистов А. П. Мордовские языки. основы финно-угорского языкознания. Прибалтийско-финские, саамский и мордовские языки. М., 1975</ref> Oba mordovske jezyky takože imajut odděljene literaturne formy. Erzjanski literaturny jezyk byl stvorjeny v 1922 godu, a mokšanski v 1923 godu.<ref>{{cite book |title=The Peoples of the USSR |last=Wixman |first=Ronald |year=1984 |publisher=M.E. Sharpe |isbn=978-0-87332-506-6 |url=https://books.google.com/books?id=WKrN10g4whAC&pg=PA137 |page=A137 }}</ref> ==Čislo nositeljev== Čislo nositeljev — okolo 274,876 ljudij по prěpisu 2021 goda.<ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> ==Klasifikacija== [[File:Moksha-Erzya-Shoksha dialects in Mordovia map.svg|thumb|400px|Dialekty mokšanskogo i erzjanskogo jezykov v Respublikě Mordoviji {{legend|red|Mokša}} *'''M-I''' Centralna grupa *'''M-II''' Zapadna grupa *'''M-III''' Jugoiztočna grupa {{legend|blue|Erzja}} *'''E-I''' Centralna grupa *'''E-II''' Zapadna grupa *'''E-III''' Severozapadna grupa *'''E-IV''' Jugoiztočna grupa {{legend|magenta|Šokša}} *'''E-V''' Šokšanski dialekt]] Tradicijno, uralisti grupirovali mordovske i [[marijsky jezyk|marijsky]] jezyky zajedno v tak zvanoj ''povolžskoj'' větvi uralskoj familije; tuto mněnje bylo jednakože opuščeno na koncu 20. stolětja.<ref>{{cite book |year=1988 |last=Abondolo |first=Daniel |title=The Uralic Languages |location=London & New York |publisher=Routledge |page=4 |quote=[...] the idea, once widely-held, that there was a common Mordva-Mari protolanguage (so-called 'proto-Volgaic') is now out of favour.}}</ref> Vměsto togo, někoji uralisti nyně prědpočitajut model bystrogo razširenja, s mordvinskym kako jedna iz devet glavnyh větvej uralskih jezykov; drugi prědlagajut blizko srodstvo mordvinskogo s [[finski jezyk|finskimi]] i [[saamski jezyky|saamskimi]] větvejami uralskih jezykov.<ref>{{cite journal |last=Nichols |first=Johanna |year=2021 |title=The Origin and Dispersal of Uralic: Distributional Typological View |journal=Annual Review of Linguistics |volume=7 |pages=351–369 |doi=10.1146/annurev-linguistics-011619-030405 |s2cid=234179048 }}</ref><ref>{{cite book |year=2022 |first=Janne |last=Saarikivi |chapter=The divergence of Proto-Uralic and its offspring: A descendant reconstruction |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=28–58}}</ref><ref>{{cite journal |last=Piispanen |first=Peter S. |title=Statistical Dating of Finno-Mordvinic Languages through Comparative Linguistics and Sound Laws |journal=Fenno-Ugrica Suecana Nova Series. 15 |url=https://www.su.se/polopoly_fs/1.356081.1510165947!/menu/standard/file/FUS2016-15_06a-PSP-Final.pdf |year=2016 |pages=1–58}}</ref> ==Lingvistična harakteristika== ===Fonetika i fonologija=== Fonologične razliky medžu oběma jezykami vključajut: * Mokša održivaje različenje medžu vokalami {{IPA|/ɛ, e/}}, a v Erzji oni slili se v {{IPA|/e/}}. * V neakcentovanyh slogah, Erzja imaje harmoniju vokalov kako mnogi drugi uralsky jezyky, uživajući {{IPA|[e]}} v slovah s prědnjimi vokalami i {{IPA|[o]}} v slovah s zadnjimi vokalami. Mokša imaje prosto šva {{IPA|[ə]}} na jihnom městě. * Na počatku slova, Erzja imaje postalveolarny afrikat {{IPA|/tʃ/}}, odgovarjajući frikativu {{IPA|/ʃ/}} v Mokši. * Rjadom s bezglasnymi suglaskami, likvidy {{IPA|/r, rj, l, lj/}} i poluvokal {{IPA|/j/}} obezzvučajut se v Mokši do {{IPA|/r̥/}}, {{IPA|/r̥j/}}, {{IPA|/l̥/}}, {{IPA|/l̥j/}}, {{IPA|/ȷ̊/}}. ==Dialekty== Srědnjevěčny [[meščersky jezyk]] može byti byl mordvinsky ili blizky k mordvinskomu.<ref name=Janse2000>{{cite book |last=Janse |first=Mark |url=https://books.google.com/books?id=JdzVePSApMgC&pg=PA108 |title=Language Death and Language Maintenance |author2=Sijmen Tol |author3=Vincent Hendriks |publisher=John Benjamins Publishing Company |year=2000 |isbn=978-90-272-4752-0 |page=A108}}</ref> * [[Erzjanski jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Severozapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ** Šokšanski dialekt * [[Mokšanski jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ==Iztočniky== {{Iztočniky}} {{Uralske jezyky}} [[Kategorija:Uralske jezyky]] [[Kategorija:Mordovske jezyky]] [[Kategorija:Jezyky Rossiji]] {{INTERWIKI|Q627313}} {{Prěvod|en|Mordvinic languages}} 3iewy7lm6bkrw230wtfa7s7ddpgmzfw 44915 44913 2026-07-31T15:16:37Z Panslavist 34 /* Klasifikacija */ 44915 wikitext text/x-wiki {{Kartka jezyk | name = Mordovske jezyky | nativename = <center>'''ru:''' ''({{Jezyky|ru|Мордовские языки}})''</center> | image = 3-Mordvin.png | imagecaption = Geografično razprostranjenje mordovskyh jezykov na početku XX stolětja<ref name=map1>{{Cite journal |last1=Rantanen |first1=Timo |last2=Tolvanen |first2=Harri |last3=Roose |first3=Meeli |last4=Ylikoski |first4=Jussi |last5=Vesakoski |first5=Outi |date=2022-06-08 |title=Best practices for spatial language data harmonization, sharing and map creation—A case study of Uralic |journal=PLOS ONE |language=en |volume=17 |issue=6 |article-number=e0269648 |doi=10.1371/journal.pone.0269648 |doi-access=free |pmid=35675367 |pmc=9176854 |bibcode=2022PLoSO..1769648R }}</ref><ref name=map2>Rantanen, Timo, Vesakoski, Outi, Ylikoski, Jussi, & Tolvanen, Harri. (2021). ''Geographical database of the Uralic languages'' (v1.0) [Data set]. Zenodo. https://doi.org/10.5281/zenodo.4784188</ref> | states = [[Rosija]] | regions = [[Mordovija]], Jugozapadna i jugoiztočna [[Rosija]] | speakers = okolo 274,876 | date = 2021 | ref = <ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> | script = * [[kirilica]] | official = | standards = | agency = | iso1 = nema | iso3 = mord1256 | family = * [[Uralske jezyky]] ** [[Ugrofinske jezyky]] *** [[Finno-permske jezyky]] **** [[Mordovske jezyky]] }} '''Mordovske jezyky''',<ref>{{cite book |title=International Encyclopedia of Linguistics |last=Bright |first=William |year=1992 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-505196-4 |url=https://books.google.com/books?id=oo4YAAAAIAAJ&q=Erza }}</ref> takože znane kako '''mordviniske jezyky''' ili '''mordovsky, mordvinsky jezyk''' ({{Jezyky|ru|Мордовские языки}}),<ref>{{cite book |title=Dictionary of Languages |last=Dalby |first=Andrew |year=1998 |publisher=Columbia University Press |url=https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb |url-access=registration |page=[https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb/page/429 429] |isbn=978-0-231-11568-1 |quote=Erza. }}</ref> sut podgrupa [[Uralske jezyky|uralskyh jezykov]], sostavljene iz blizko spokrovnjenyh [[Erzjanski jezyk|erzjanskogo jezyka]] i [[Mokšanski jezyk|mokšanskogo jezyka]], oba govorjene v [[Mordovija|Mordoviji]].<ref>{{cite book |title=Language Policy in the Soviet Union |last=Grenoble |first=Lenore |year=2003 |publisher=Springer |isbn=978-1-4020-1298-3 |url=https://books.google.com/books?id=Nn3xDTiL0PQC&dq=Mordvinic+languages&pg=PA80 |page=A80 }}</ref> Raněje sčitany za jediny «mordvinsky jezyk»,<ref name="UDH">{{cite book |title=The Uralic languages: Description, history and foreign influences |last=Raun |first=Alo |editor= Sinor, Denis |year=1988 |publisher=BRILL |isbn=978-90-04-07741-6 |url=https://books.google.com/books?id=TM2NQ78dP2wC&pg=PA96 |page=A96 }}</ref> sejčas on jest považany za malu grupu jezykov.<ref>{{cite book |year=2022 |first1=Arja |last1=Hamari |first2=Rigina |last2=Ajanki |chapter=Mordvin (Erzya and Moksha) |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor-link=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=392–431}}</ref> Po pričině razlikov v fonologiji, leksikě i gramatikě, Erzja i Mokša ne sut vzajemno razumive.<ref>Феоктистов А. П. Мордовские языки. основы финно-угорского языкознания. Прибалтийско-финские, саамский и мордовские языки. М., 1975</ref> Oba mordovske jezyky takože imajut odděljene literaturne formy. Erzjanski literaturny jezyk byl stvorjeny v 1922 godu, a mokšanski v 1923 godu.<ref>{{cite book |title=The Peoples of the USSR |last=Wixman |first=Ronald |year=1984 |publisher=M.E. Sharpe |isbn=978-0-87332-506-6 |url=https://books.google.com/books?id=WKrN10g4whAC&pg=PA137 |page=A137 }}</ref> ==Čislo nositeljev== Čislo nositeljev — okolo 274,876 ljudij по prěpisu 2021 goda.<ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> ==Klasifikacija== [[File:Moksha-Erzya-Shoksha dialects in Mordovia map.svg|thumb|400px|Dialekty mokšanskogo i erzjanskogo jezykov v Respublikě Mordoviji {{legend|red|Mokša}} *'''M-I''' Centralna grupa *'''M-II''' Zapadna grupa *'''M-III''' Jugoiztočna grupa {{legend|blue|Erzja}} *'''E-I''' Centralna grupa *'''E-II''' Zapadna grupa *'''E-III''' Severozapadna grupa *'''E-IV''' Jugoiztočna grupa {{legend|magenta|Šokša}} *'''E-V''' Šokšanski dialekt]] Tradicijno, uralisti grupirovali mordovske i [[marijsky jezyk|marijsky]] jezyky zajedno v tak zvanoj ''povolžskoj'' větvi uralskoj familije; tuto mněnje bylo jednakože opuščeno na koncu 20. stolětja.<ref>{{cite book |year=1988 |last=Abondolo |first=Daniel |title=The Uralic Languages |location=London & New York |publisher=Routledge |page=4 |quote=[...] the idea, once widely-held, that there was a common Mordva-Mari protolanguage (so-called 'proto-Volgaic') is now out of favour.}}</ref> Vměsto togo, někoji uralisti nyně prědpočitajut model bystrogo razširenja, s mordvinskym kako jedna iz devet glavnyh větvej uralskih jezykov; drugi prědlagajut blizko srodstvo mordvinskogo s [[finsky jezyk|finskimi]] i [[saamski jezyky|saamskimi]] větvejami uralskih jezykov.<ref>{{cite journal |last=Nichols |first=Johanna |year=2021 |title=The Origin and Dispersal of Uralic: Distributional Typological View |journal=Annual Review of Linguistics |volume=7 |pages=351–369 |doi=10.1146/annurev-linguistics-011619-030405 |s2cid=234179048 }}</ref><ref>{{cite book |year=2022 |first=Janne |last=Saarikivi |chapter=The divergence of Proto-Uralic and its offspring: A descendant reconstruction |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=28–58}}</ref><ref>{{cite journal |last=Piispanen |first=Peter S. |title=Statistical Dating of Finno-Mordvinic Languages through Comparative Linguistics and Sound Laws |journal=Fenno-Ugrica Suecana Nova Series. 15 |url=https://www.su.se/polopoly_fs/1.356081.1510165947!/menu/standard/file/FUS2016-15_06a-PSP-Final.pdf |year=2016 |pages=1–58}}</ref> ==Lingvistična harakteristika== ===Fonetika i fonologija=== Fonologične razliky medžu oběma jezykami vključajut: * Mokša održivaje različenje medžu vokalami {{IPA|/ɛ, e/}}, a v Erzji oni slili se v {{IPA|/e/}}. * V neakcentovanyh slogah, Erzja imaje harmoniju vokalov kako mnogi drugi uralsky jezyky, uživajući {{IPA|[e]}} v slovah s prědnjimi vokalami i {{IPA|[o]}} v slovah s zadnjimi vokalami. Mokša imaje prosto šva {{IPA|[ə]}} na jihnom městě. * Na počatku slova, Erzja imaje postalveolarny afrikat {{IPA|/tʃ/}}, odgovarjajući frikativu {{IPA|/ʃ/}} v Mokši. * Rjadom s bezglasnymi suglaskami, likvidy {{IPA|/r, rj, l, lj/}} i poluvokal {{IPA|/j/}} obezzvučajut se v Mokši do {{IPA|/r̥/}}, {{IPA|/r̥j/}}, {{IPA|/l̥/}}, {{IPA|/l̥j/}}, {{IPA|/ȷ̊/}}. ==Dialekty== Srědnjevěčny [[meščersky jezyk]] može byti byl mordvinsky ili blizky k mordvinskomu.<ref name=Janse2000>{{cite book |last=Janse |first=Mark |url=https://books.google.com/books?id=JdzVePSApMgC&pg=PA108 |title=Language Death and Language Maintenance |author2=Sijmen Tol |author3=Vincent Hendriks |publisher=John Benjamins Publishing Company |year=2000 |isbn=978-90-272-4752-0 |page=A108}}</ref> * [[Erzjanski jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Severozapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ** Šokšanski dialekt * [[Mokšanski jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ==Iztočniky== {{Iztočniky}} {{Uralske jezyky}} [[Kategorija:Uralske jezyky]] [[Kategorija:Mordovske jezyky]] [[Kategorija:Jezyky Rossiji]] {{INTERWIKI|Q627313}} {{Prěvod|en|Mordvinic languages}} gwu3uhw7vm33chg97veqoiroznlllkd 44916 44915 2026-07-31T15:17:43Z Panslavist 34 44916 wikitext text/x-wiki {{Kartka jezyk | name = Mordovske jezyky | nativename = <center>'''ru:''' ''({{Jezyky|ru|Мордовские языки}})''</center> | image = 3-Mordvin.png | imagecaption = Geografično razprostranjenje mordovskyh jezykov na početku XX stolětja<ref name=map1>{{Cite journal |last1=Rantanen |first1=Timo |last2=Tolvanen |first2=Harri |last3=Roose |first3=Meeli |last4=Ylikoski |first4=Jussi |last5=Vesakoski |first5=Outi |date=2022-06-08 |title=Best practices for spatial language data harmonization, sharing and map creation—A case study of Uralic |journal=PLOS ONE |language=en |volume=17 |issue=6 |article-number=e0269648 |doi=10.1371/journal.pone.0269648 |doi-access=free |pmid=35675367 |pmc=9176854 |bibcode=2022PLoSO..1769648R }}</ref><ref name=map2>Rantanen, Timo, Vesakoski, Outi, Ylikoski, Jussi, & Tolvanen, Harri. (2021). ''Geographical database of the Uralic languages'' (v1.0) [Data set]. Zenodo. https://doi.org/10.5281/zenodo.4784188</ref> | states = [[Rosija]] | regions = [[Mordovija]], Jugozapadna i jugoiztočna [[Rosija]] | speakers = okolo 274,876 | date = 2021 | ref = <ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> | script = * [[kirilica]] | official = | standards = | agency = | iso1 = nema | iso3 = mord1256 | family = * [[Uralske jezyky]] ** [[Ugrofinske jezyky]] *** [[Finno-permske jezyky]] **** [[Mordovske jezyky]] }} '''Mordovske jezyky''',<ref>{{cite book |title=International Encyclopedia of Linguistics |last=Bright |first=William |year=1992 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-505196-4 |url=https://books.google.com/books?id=oo4YAAAAIAAJ&q=Erza }}</ref> takože znane kako '''mordviniske jezyky''' ili '''mordovsky, mordvinsky jezyk''' ({{Jezyky|ru|Мордовские языки}}),<ref>{{cite book |title=Dictionary of Languages |last=Dalby |first=Andrew |year=1998 |publisher=Columbia University Press |url=https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb |url-access=registration |page=[https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb/page/429 429] |isbn=978-0-231-11568-1 |quote=Erza. }}</ref> sut podgrupa [[Uralske jezyky|uralskyh jezykov]], sostavljene iz blizko spokrovnjenyh [[Erzjanski jezyk|erzjanskogo jezyka]] i [[Mokšanski jezyk|mokšanskogo jezyka]], oba govorjene v [[Mordovija|Mordoviji]].<ref>{{cite book |title=Language Policy in the Soviet Union |last=Grenoble |first=Lenore |year=2003 |publisher=Springer |isbn=978-1-4020-1298-3 |url=https://books.google.com/books?id=Nn3xDTiL0PQC&dq=Mordvinic+languages&pg=PA80 |page=A80 }}</ref> Raněje sčitany za jediny «mordvinsky jezyk»,<ref name="UDH">{{cite book |title=The Uralic languages: Description, history and foreign influences |last=Raun |first=Alo |editor= Sinor, Denis |year=1988 |publisher=BRILL |isbn=978-90-04-07741-6 |url=https://books.google.com/books?id=TM2NQ78dP2wC&pg=PA96 |page=A96 }}</ref> sejčas on jest považany za malu grupu jezykov.<ref>{{cite book |year=2022 |first1=Arja |last1=Hamari |first2=Rigina |last2=Ajanki |chapter=Mordvin (Erzya and Moksha) |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor-link=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=392–431}}</ref> Po pričině razlikov v fonologiji, leksikě i gramatikě, Erzja i Mokša ne sut vzajemno razumive.<ref>Феоктистов А. П. Мордовские языки. основы финно-угорского языкознания. Прибалтийско-финские, саамский и мордовские языки. М., 1975</ref> Oba mordovske jezyky takože imajut odděljene literaturne formy. Erzjanski literaturny jezyk byl stvorjeny v 1922 godu, a mokšanski v 1923 godu.<ref>{{cite book |title=The Peoples of the USSR |last=Wixman |first=Ronald |year=1984 |publisher=M.E. Sharpe |isbn=978-0-87332-506-6 |url=https://books.google.com/books?id=WKrN10g4whAC&pg=PA137 |page=A137 }}</ref> ==Čislo nositeljev== Čislo nositeljev — okolo 274,876 ljudij по prěpisu 2021 goda.<ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> ==Klasifikacija== [[File:Moksha-Erzya-Shoksha dialects in Mordovia map.svg|thumb|400px|Dialekty mokšanskogo i erzjanskogo jezykov v Respublikě Mordoviji {{legend|red|Mokša}} *'''M-I''' Centralna grupa *'''M-II''' Zapadna grupa *'''M-III''' Jugoiztočna grupa {{legend|blue|Erzja}} *'''E-I''' Centralna grupa *'''E-II''' Zapadna grupa *'''E-III''' Severozapadna grupa *'''E-IV''' Jugoiztočna grupa {{legend|magenta|Šokša}} *'''E-V''' Šokšanski dialekt]] Tradicijno, uralisti grupirovali mordovske i [[marijsky jezyk|marijsky]] jezyky zajedno v tak zvanoj ''povolžskoj'' větvi uralskoj familije; tuto mněnje bylo jednakože opuščeno na koncu 20. stolětja.<ref>{{cite book |year=1988 |last=Abondolo |first=Daniel |title=The Uralic Languages |location=London & New York |publisher=Routledge |page=4 |quote=[...] the idea, once widely-held, that there was a common Mordva-Mari protolanguage (so-called 'proto-Volgaic') is now out of favour.}}</ref> Vměsto togo, někoji uralisti nyně prědpočitajut model bystrogo razširenja, s mordvinskym kako jedna iz devet glavnyh větvej uralskih jezykov; drugi prědlagajut blizko srodstvo mordvinskogo s [[finsky jezyk|finskimi]] i [[saamski jezyky|saamskimi]] větvejami uralskih jezykov.<ref>{{cite journal |last=Nichols |first=Johanna |year=2021 |title=The Origin and Dispersal of Uralic: Distributional Typological View |journal=Annual Review of Linguistics |volume=7 |pages=351–369 |doi=10.1146/annurev-linguistics-011619-030405 |s2cid=234179048 }}</ref><ref>{{cite book |year=2022 |first=Janne |last=Saarikivi |chapter=The divergence of Proto-Uralic and its offspring: A descendant reconstruction |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=28–58}}</ref><ref>{{cite journal |last=Piispanen |first=Peter S. |title=Statistical Dating of Finno-Mordvinic Languages through Comparative Linguistics and Sound Laws |journal=Fenno-Ugrica Suecana Nova Series. 15 |url=https://www.su.se/polopoly_fs/1.356081.1510165947!/menu/standard/file/FUS2016-15_06a-PSP-Final.pdf |year=2016 |pages=1–58}}</ref> ==Lingvistična harakteristika== ===Fonetika i fonologija=== Fonologične razliky medžu oběma jezykami vključajut: * Mokša održivaje različenje medžu vokalami {{IPA|/ɛ, e/}}, a v Erzji oni slili se v {{IPA|/e/}}. * V neakcentovanyh slogah, Erzja imaje harmoniju vokalov kako mnogi drugi uralsky jezyky, uživajući {{IPA|[e]}} v slovah s prědnjimi vokalami i {{IPA|[o]}} v slovah s zadnjimi vokalami. Mokša imaje prosto šva {{IPA|[ə]}} na jihnom městě. * Na počatku slova, Erzja imaje postalveolarny afrikat {{IPA|/tʃ/}}, odgovarjajući frikativu {{IPA|/ʃ/}} v Mokši. * Rjadom s bezglasnymi suglaskami, likvidy {{IPA|/r, rj, l, lj/}} i poluvokal {{IPA|/j/}} obezzvučajut se v Mokši do {{IPA|/r̥/}}, {{IPA|/r̥j/}}, {{IPA|/l̥/}}, {{IPA|/l̥j/}}, {{IPA|/ȷ̊/}}. ==Dialekty== Srědnjevěčny [[meščersky jezyk]] može byti byl mordvinsky ili blizky k mordvinskomu.<ref name=Janse2000>{{cite book |last=Janse |first=Mark |url=https://books.google.com/books?id=JdzVePSApMgC&pg=PA108 |title=Language Death and Language Maintenance |author2=Sijmen Tol |author3=Vincent Hendriks |publisher=John Benjamins Publishing Company |year=2000 |isbn=978-90-272-4752-0 |page=A108}}</ref> * [[Erzjanski jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Severozapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ** Šokšanski dialekt * [[Mokšanski jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ==Iztočniky== {{Iztočniky}} {{Uralske jezyky}} [[Kategorija:Uralske jezyky]] [[Kategorija:Mordovske jezyky]] {{INTERWIKI|Q627313}} {{Prěvod|en|Mordvinic languages}} jkigej55w73bklwtw3dedl569fl3fx6 44923 44916 2026-07-31T17:55:18Z IJzeren Jan 9 male pravky 44923 wikitext text/x-wiki {{Kartka jezyk | name = Mordovske jezyky | nativename = <center>'''ru:''' ''({{Jezyky|ru|Мордовские языки}})''</center> | image = 3-Mordvin.png | imagecaption = Geografično razprostranjenje mordovskyh jezykov na početku XX stolětja<ref name=map1>{{Cite journal |last1=Rantanen |first1=Timo |last2=Tolvanen |first2=Harri |last3=Roose |first3=Meeli |last4=Ylikoski |first4=Jussi |last5=Vesakoski |first5=Outi |date=2022-06-08 |title=Best practices for spatial language data harmonization, sharing and map creation—A case study of Uralic |journal=PLOS ONE |language=en |volume=17 |issue=6 |article-number=e0269648 |doi=10.1371/journal.pone.0269648 |doi-access=free |pmid=35675367 |pmc=9176854 |bibcode=2022PLoSO..1769648R }}</ref><ref name=map2>Rantanen, Timo, Vesakoski, Outi, Ylikoski, Jussi, & Tolvanen, Harri. (2021). ''Geographical database of the Uralic languages'' (v1.0) [Data set]. Zenodo. https://doi.org/10.5281/zenodo.4784188</ref> | states = [[Rosija]] | regions = [[Mordovija]], Jugozapadna i jugoiztočna [[Rosija]] | speakers = okolo 274,876 | date = 2021 | ref = <ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> | script = * [[kirilica]] | official = | standards = | agency = | iso1 = nema | iso3 = mord1256 | family = * [[Uralske jezyky]] ** [[Ugrofinske jezyky]] *** [[Finno-permske jezyky]] **** [[Mordovske jezyky]] }} '''Mordovske jezyky''',<ref>{{cite book |title=International Encyclopedia of Linguistics |last=Bright |first=William |year=1992 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-505196-4 |url=https://books.google.com/books?id=oo4YAAAAIAAJ&q=Erza }}</ref> takože znane kako '''mordviniske jezyky''' ili '''mordovsky, mordvinsky jezyk''' ({{Jezyky|ru|Мордовские языки}}),<ref>{{cite book |title=Dictionary of Languages |last=Dalby |first=Andrew |year=1998 |publisher=Columbia University Press |url=https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb |url-access=registration |page=[https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb/page/429 429] |isbn=978-0-231-11568-1 |quote=Erza. }}</ref> sut podgrupa [[Uralske jezyky|uralskyh jezykov]], sostavjene iz blizko spokrovnjenyh [[Erzjanski jezyk|erzjanskogo jezyka]] i [[Mokšanski jezyk|mokšanskogo jezyka]], oba govorjene v [[Mordovija|Mordoviji]].<ref>{{cite book |title=Language Policy in the Soviet Union |last=Grenoble |first=Lenore |year=2003 |publisher=Springer |isbn=978-1-4020-1298-3 |url=https://books.google.com/books?id=Nn3xDTiL0PQC&dq=Mordvinic+languages&pg=PA80 |page=A80 }}</ref> Raněje sčitany za jedin «mordvinsky jezyk»,<ref name="UDH">{{cite book |title=The Uralic languages: Description, history and foreign influences |last=Raun |first=Alo |editor= Sinor, Denis |year=1988 |publisher=BRILL |isbn=978-90-04-07741-6 |url=https://books.google.com/books?id=TM2NQ78dP2wC&pg=PA96 |page=A96 }}</ref> sejčas on jest považany za malu grupu jezykov.<ref>{{cite book |year=2022 |first1=Arja |last1=Hamari |first2=Rigina |last2=Ajanki |chapter=Mordvin (Erzya and Moksha) |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor-link=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=392–431}}</ref> Po pričině razlik v fonologiji, leksikě i gramatikě, erzjansky i mokšansky ne sut vzajemno razumlive.<ref>Феоктистов А. П. Мордовские языки. основы финно-угорского языкознания. Прибалтийско-финские, саамский и мордовские языки. М., 1975</ref> Oba mordovske jezyky takože imajut odděljene literaturne formy. Erzjansky literaturny jezyk byl stvorjeny v 1922 godu, a mokšansky v 1923 godu.<ref>{{cite book |title=The Peoples of the USSR |last=Wixman |first=Ronald |year=1984 |publisher=M.E. Sharpe |isbn=978-0-87332-506-6 |url=https://books.google.com/books?id=WKrN10g4whAC&pg=PA137 |page=A137 }}</ref> ==Čislo nositeljev== Čislo nositeljev — okolo 274,876 ljudij po prěpisu 2021 goda.<ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> ==Klasifikacija== [[File:Moksha-Erzya-Shoksha dialects in Mordovia map.svg|thumb|400px|Dialekty mokšanskogo i erzjanskogo jezykov v Republikě Mordoviji {{legend|red|Mokša}} *'''M-I''' Centralna grupa *'''M-II''' Zapadna grupa *'''M-III''' Jugoiztočna grupa {{legend|blue|Erzja}} *'''E-I''' Centralna grupa *'''E-II''' Zapadna grupa *'''E-III''' Severozapadna grupa *'''E-IV''' Jugoiztočna grupa {{legend|magenta|Šokša}} *'''E-V''' Šokšanski dialekt]] Tradicijno, uralisti grupovali mordovske i [[marijsky jezyk|marijske]] jezyky zajedno v tak zvanoj ''povolžskoj'' větvi uralskoj familije; tuto mněnje bylo jednakože opuščeno na koncu 20. stolětja.<ref>{{cite book |year=1988 |last=Abondolo |first=Daniel |title=The Uralic Languages |location=London & New York |publisher=Routledge |page=4 |quote=[...] the idea, once widely-held, that there was a common Mordva-Mari protolanguage (so-called 'proto-Volgaic') is now out of favour.}}</ref> Vměsto togo, někoji uralisti nyně prědpočitajut model bystrogo razširenja, s mordvinskym kako jedna iz deveti glavnyh větv uralskyh jezykov; drugi prědlagajut blizko srodstvo mordvinskogo s [[finsky jezyk|finskymi]] i [[saamske jezyky|saamskymi]] větvami uralskyh jezykov.<ref>{{cite journal |last=Nichols |first=Johanna |year=2021 |title=The Origin and Dispersal of Uralic: Distributional Typological View |journal=Annual Review of Linguistics |volume=7 |pages=351–369 |doi=10.1146/annurev-linguistics-011619-030405 |s2cid=234179048 }}</ref><ref>{{cite book |year=2022 |first=Janne |last=Saarikivi |chapter=The divergence of Proto-Uralic and its offspring: A descendant reconstruction |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=28–58}}</ref><ref>{{cite journal |last=Piispanen |first=Peter S. |title=Statistical Dating of Finno-Mordvinic Languages through Comparative Linguistics and Sound Laws |journal=Fenno-Ugrica Suecana Nova Series. 15 |url=https://www.su.se/polopoly_fs/1.356081.1510165947!/menu/standard/file/FUS2016-15_06a-PSP-Final.pdf |year=2016 |pages=1–58}}</ref> ==Lingvistična harakteristika== ===Fonetika i fonologija=== Fonologične razliky medžu oboma jezykami vključajut: * Mokšansky održivaje različenje medžu vokalami {{IPA|ɛ, e}}, a v erzjanskom oni slili se v {{IPA|e}}. * V neakcentovanyh slogah, erzjansky imaje harmoniju vokalov kako mnoge druge uralske jezyky, uživajuči {{IPA|e}} v slovah s prědnjimi vokalami i {{IPA|o}} v slovah s zadnjimi vokalami. Mokšansky imaje prosto šva {{IPA|ə}} na jihnom městě. * Na početku slova, erzjansky imaje postalveolarny afrikat {{IPA|tʃ}}, odgovarjajuči frikativu {{IPA|ʃ}} v mokšanskom. * Redom s bezzvučnymi suglaskami, likvidy {{IPA|r, rj, l, lj}} i poluvokal {{IPA|j}} obezzvučajut se v mokšanskom do {{IPA|r̥}}, {{IPA|r̥j}}, {{IPA|l̥}}, {{IPA|l̥j}}, {{IPA|ȷ̊}}. ==Dialekty== Srědnjevěčny [[meščersky jezyk]] može byti byl mordvinsky ili blizky k mordvinskomu.<ref name=Janse2000>{{cite book |last=Janse |first=Mark |url=https://books.google.com/books?id=JdzVePSApMgC&pg=PA108 |title=Language Death and Language Maintenance |author2=Sijmen Tol |author3=Vincent Hendriks |publisher=John Benjamins Publishing Company |year=2000 |isbn=978-90-272-4752-0 |page=A108}}</ref> * [[Erzjansky jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Severozapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ** Šokšansky dialekt * [[Mokšansky jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ==Iztočniky== {{Iztočniky}} {{Uralske jezyky}} {{Prěvod|en|Mordvinic languages}} [[Kategorija:Uralske jezyky]] [[Kategorija:Mordovske jezyky]] {{INTERWIKI|Q627313}} tkbi107zur2xntk95i9sj2ffkeqyd6a 44925 44923 2026-07-31T18:01:37Z IJzeren Jan 9 p.p. :) 44925 wikitext text/x-wiki {{Kartka jezyk | name = Mordovske jezyky | nativename = <center>'''ru:''' ''({{Jezyky|ru|Мордовские языки}})''</center> | image = 3-Mordvin.png | imagecaption = Geografično razprostranjen‌je mordovskyh jezykov na početku XX stolětja<ref name=map1>{{Cite journal |last1=Rantanen |first1=Timo |last2=Tolvanen |first2=Harri |last3=Roose |first3=Meeli |last4=Ylikoski |first4=Jussi |last5=Vesakoski |first5=Outi |date=2022-06-08 |title=Best practices for spatial language data harmonization, sharing and map creation—A case study of Uralic |journal=PLOS ONE |language=en |volume=17 |issue=6 |article-number=e0269648 |doi=10.1371/journal.pone.0269648 |doi-access=free |pmid=35675367 |pmc=9176854 |bibcode=2022PLoSO..1769648R }}</ref><ref name=map2>Rantanen, Timo, Vesakoski, Outi, Ylikoski, Jussi, & Tolvanen, Harri. (2021). ''Geographical database of the Uralic languages'' (v1.0) [Data set]. Zenodo. https://doi.org/10.5281/zenodo.4784188</ref> | states = [[Rosija]] | regions = [[Mordovija]], Jugozapadna i jugoiztočna [[Rosija]] | speakers = okolo 274,876 | date = 2021 | ref = <ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> | script = * [[kirilica]] | official = | standards = | agency = | iso1 = nema | iso3 = mord1256 | family = * [[Uralske jezyky]] ** [[Ugrofinske jezyky]] *** [[Finno-permske jezyky]] **** [[Mordovske jezyky]] }} '''Mordovske jezyky''',<ref>{{cite book |title=International Encyclopedia of Linguistics |last=Bright |first=William |year=1992 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-505196-4 |url=https://books.google.com/books?id=oo4YAAAAIAAJ&q=Erza }}</ref> takože znane kako '''mordviniske jezyky''' ili '''mordovsky, mordvinsky jezyk''' ({{Jezyky|ru|Мордовские языки}}),<ref>{{cite book |title=Dictionary of Languages |last=Dalby |first=Andrew |year=1998 |publisher=Columbia University Press |url=https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb |url-access=registration |page=[https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb/page/429 429] |isbn=978-0-231-11568-1 |quote=Erza. }}</ref> sut podgrupa [[Uralske jezyky|uralskyh jezykov]], sostavjene iz blizko spokrovnjenyh [[Erzjanski jezyk|erzjanskogo jezyka]] i [[Mokšanski jezyk|mokšanskogo jezyka]], oba govorjene v [[Mordovija|Mordoviji]].<ref>{{cite book |title=Language Policy in the Soviet Union |last=Grenoble |first=Lenore |year=2003 |publisher=Springer |isbn=978-1-4020-1298-3 |url=https://books.google.com/books?id=Nn3xDTiL0PQC&dq=Mordvinic+languages&pg=PA80 |page=A80 }}</ref> Raněje sčitany za jedin «mordvinsky jezyk»,<ref name="UDH">{{cite book |title=The Uralic languages: Description, history and foreign influences |last=Raun |first=Alo |editor= Sinor, Denis |year=1988 |publisher=BRILL |isbn=978-90-04-07741-6 |url=https://books.google.com/books?id=TM2NQ78dP2wC&pg=PA96 |page=A96 }}</ref> sejčas on jest považany za malu grupu jezykov.<ref>{{cite book |year=2022 |first1=Arja |last1=Hamari |first2=Rigina |last2=Ajanki |chapter=Mordvin (Erzya and Moksha) |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor-link=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=392–431}}</ref> Po pričině razlik v fonologiji, leksikě i gramatikě, erzjansky i mokšansky ne sut vzajemno razumlive.<ref>Феоктистов А. П. Мордовские языки. основы финно-угорского языкознания. Прибалтийско-финские, саамский и мордовские языки. М., 1975</ref> Oba mordovske jezyky takože imajut odděljene literaturne formy. Erzjansky literaturny jezyk byl stvorjeny v 1922 godu, a mokšansky v 1923 godu.<ref>{{cite book |title=The Peoples of the USSR |last=Wixman |first=Ronald |year=1984 |publisher=M.E. Sharpe |isbn=978-0-87332-506-6 |url=https://books.google.com/books?id=WKrN10g4whAC&pg=PA137 |page=A137 }}</ref> ==Čislo nositeljev== Čislo nositeljev — okolo 274,876 ljudij po prěpisu 2021 goda.<ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> ==Klasifikacija== [[File:Moksha-Erzya-Shoksha dialects in Mordovia map.svg|thumb|400px|Dialekty mokšanskogo i erzjanskogo jezykov v Republikě Mordoviji {{legend|red|Mokšansky}} *'''M-I''' Centralna grupa *'''M-II''' Zapadna grupa *'''M-III''' Jugoiztočna grupa {{legend|blue|Erzjansky}} *'''E-I''' Centralna grupa *'''E-II''' Zapadna grupa *'''E-III''' Sěverozapadna grupa *'''E-IV''' Jugoiztočna grupa {{legend|magenta|Šokšansky}} *'''E-V''' Šokšansky dialekt]] Tradicijno, uralisti grupovali mordovske i [[marijsky jezyk|marijske]] jezyky zajedno v tak zvanoj ''povolžskoj'' větvě uralskoj familije; tuto mněnje bylo jednakože opuščeno na koncu 20. stolětja.<ref>{{cite book |year=1988 |last=Abondolo |first=Daniel |title=The Uralic Languages |location=London & New York |publisher=Routledge |page=4 |quote=[...] the idea, once widely-held, that there was a common Mordva-Mari protolanguage (so-called 'proto-Volgaic') is now out of favour.}}</ref> Vměsto togo, někoji uralisti nyně prědpočitajut model bystrogo razširjen‌ja, s mordvinskym kako jedna iz deveti glavnyh větv uralskyh jezykov; drugi prědlagajut blizko srodstvo mordvinskogo s [[finsky jezyk|finskymi]] i [[saamske jezyky|saamskymi]] větvami uralskyh jezykov.<ref>{{cite journal |last=Nichols |first=Johanna |year=2021 |title=The Origin and Dispersal of Uralic: Distributional Typological View |journal=Annual Review of Linguistics |volume=7 |pages=351–369 |doi=10.1146/annurev-linguistics-011619-030405 |s2cid=234179048 }}</ref><ref>{{cite book |year=2022 |first=Janne |last=Saarikivi |chapter=The divergence of Proto-Uralic and its offspring: A descendant reconstruction |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=28–58}}</ref><ref>{{cite journal |last=Piispanen |first=Peter S. |title=Statistical Dating of Finno-Mordvinic Languages through Comparative Linguistics and Sound Laws |journal=Fenno-Ugrica Suecana Nova Series. 15 |url=https://www.su.se/polopoly_fs/1.356081.1510165947!/menu/standard/file/FUS2016-15_06a-PSP-Final.pdf |year=2016 |pages=1–58}}</ref> ==Lingvistična harakteristika== ===Fonetika i fonologija=== Fonologične razliky medžu oboma jezykami vključajut: * Mokšansky održivaje različen‌je medžu vokalami {{IPA|ɛ, e}}, a v erzjanskom oni slili se v {{IPA|e}}. * V neakcentovanyh slogah, erzjansky imaje harmoniju vokalov kako mnoge druge uralske jezyky, uživajuči {{IPA|e}} v slovah s prědnjimi vokalami i {{IPA|o}} v slovah s zadnjimi vokalami. Mokšansky imaje prosto šva {{IPA|ə}} na jihnom městě. * Na početku slova, erzjansky imaje postalveolarny afrikat {{IPA|tʃ}}, odgovarjajuči frikativu {{IPA|ʃ}} v mokšanskom. * Redom s bezzvučnymi suglaskami, likvidy {{IPA|r, rj, l, lj}} i poluvokal {{IPA|j}} obezzvučajut se v mokšanskom do {{IPA|r̥}}, {{IPA|r̥j}}, {{IPA|l̥}}, {{IPA|l̥j}}, {{IPA|ȷ̊}}. ==Dialekty== Srědnjevěčny [[meščersky jezyk]] može byti byl mordvinsky ili blizky k mordvinskomu.<ref name=Janse2000>{{cite book |last=Janse |first=Mark |url=https://books.google.com/books?id=JdzVePSApMgC&pg=PA108 |title=Language Death and Language Maintenance |author2=Sijmen Tol |author3=Vincent Hendriks |publisher=John Benjamins Publishing Company |year=2000 |isbn=978-90-272-4752-0 |page=A108}}</ref> * [[Erzjansky jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Sěverozapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ** Šokšansky dialekt * [[Mokšansky jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ==Iztočniky== {{Iztočniky}} {{Uralske jezyky}} {{Prěvod|en|Mordvinic languages}} {{Pravopis prověrjeny}} [[Kategorija:Uralske jezyky]] [[Kategorija:Mordovske jezyky]] {{INTERWIKI|Q627313}} f58g3610dwgxoxgkqu7d9hlt34yoaqj 44926 44925 2026-07-31T18:03:29Z IJzeren Jan 9 /* Iztočniky */ INTERWIKI veče ne trěba 44926 wikitext text/x-wiki {{Kartka jezyk | name = Mordovske jezyky | nativename = <center>'''ru:''' ''({{Jezyky|ru|Мордовские языки}})''</center> | image = 3-Mordvin.png | imagecaption = Geografično razprostranjen‌je mordovskyh jezykov na početku XX stolětja<ref name=map1>{{Cite journal |last1=Rantanen |first1=Timo |last2=Tolvanen |first2=Harri |last3=Roose |first3=Meeli |last4=Ylikoski |first4=Jussi |last5=Vesakoski |first5=Outi |date=2022-06-08 |title=Best practices for spatial language data harmonization, sharing and map creation—A case study of Uralic |journal=PLOS ONE |language=en |volume=17 |issue=6 |article-number=e0269648 |doi=10.1371/journal.pone.0269648 |doi-access=free |pmid=35675367 |pmc=9176854 |bibcode=2022PLoSO..1769648R }}</ref><ref name=map2>Rantanen, Timo, Vesakoski, Outi, Ylikoski, Jussi, & Tolvanen, Harri. (2021). ''Geographical database of the Uralic languages'' (v1.0) [Data set]. Zenodo. https://doi.org/10.5281/zenodo.4784188</ref> | states = [[Rosija]] | regions = [[Mordovija]], Jugozapadna i jugoiztočna [[Rosija]] | speakers = okolo 274,876 | date = 2021 | ref = <ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> | script = * [[kirilica]] | official = | standards = | agency = | iso1 = nema | iso3 = mord1256 | family = * [[Uralske jezyky]] ** [[Ugrofinske jezyky]] *** [[Finno-permske jezyky]] **** [[Mordovske jezyky]] }} '''Mordovske jezyky''',<ref>{{cite book |title=International Encyclopedia of Linguistics |last=Bright |first=William |year=1992 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-505196-4 |url=https://books.google.com/books?id=oo4YAAAAIAAJ&q=Erza }}</ref> takože znane kako '''mordviniske jezyky''' ili '''mordovsky, mordvinsky jezyk''' ({{Jezyky|ru|Мордовские языки}}),<ref>{{cite book |title=Dictionary of Languages |last=Dalby |first=Andrew |year=1998 |publisher=Columbia University Press |url=https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb |url-access=registration |page=[https://archive.org/details/dictionaryoflang00dalb/page/429 429] |isbn=978-0-231-11568-1 |quote=Erza. }}</ref> sut podgrupa [[Uralske jezyky|uralskyh jezykov]], sostavjene iz blizko spokrovnjenyh [[Erzjanski jezyk|erzjanskogo jezyka]] i [[Mokšanski jezyk|mokšanskogo jezyka]], oba govorjene v [[Mordovija|Mordoviji]].<ref>{{cite book |title=Language Policy in the Soviet Union |last=Grenoble |first=Lenore |year=2003 |publisher=Springer |isbn=978-1-4020-1298-3 |url=https://books.google.com/books?id=Nn3xDTiL0PQC&dq=Mordvinic+languages&pg=PA80 |page=A80 }}</ref> Raněje sčitany za jedin «mordvinsky jezyk»,<ref name="UDH">{{cite book |title=The Uralic languages: Description, history and foreign influences |last=Raun |first=Alo |editor= Sinor, Denis |year=1988 |publisher=BRILL |isbn=978-90-04-07741-6 |url=https://books.google.com/books?id=TM2NQ78dP2wC&pg=PA96 |page=A96 }}</ref> sejčas on jest považany za malu grupu jezykov.<ref>{{cite book |year=2022 |first1=Arja |last1=Hamari |first2=Rigina |last2=Ajanki |chapter=Mordvin (Erzya and Moksha) |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor-link=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=392–431}}</ref> Po pričině razlik v fonologiji, leksikě i gramatikě, erzjansky i mokšansky ne sut vzajemno razumlive.<ref>Феоктистов А. П. Мордовские языки. основы финно-угорского языкознания. Прибалтийско-финские, саамский и мордовские языки. М., 1975</ref> Oba mordovske jezyky takože imajut odděljene literaturne formy. Erzjansky literaturny jezyk byl stvorjeny v 1922 godu, a mokšansky v 1923 godu.<ref>{{cite book |title=The Peoples of the USSR |last=Wixman |first=Ronald |year=1984 |publisher=M.E. Sharpe |isbn=978-0-87332-506-6 |url=https://books.google.com/books?id=WKrN10g4whAC&pg=PA137 |page=A137 }}</ref> ==Čislo nositeljev== Čislo nositeljev — okolo 274,876 ljudij po prěpisu 2021 goda.<ref>{{Cite web |title=Всероссийская перепись населения 2020 года |trans-title=Whole of Russia Census 2020 |url=https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab6_VPN-2020.xlsx |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213173532/https://rosstat.gov.ru/storage/mediabank/Tom5_tab7_VPN-2020.xlsx |archive-date=13 February 2023 |website=Федеральная служба государственной статистики |language=ru}}</ref> ==Klasifikacija== [[File:Moksha-Erzya-Shoksha dialects in Mordovia map.svg|thumb|400px|Dialekty mokšanskogo i erzjanskogo jezykov v Republikě Mordoviji {{legend|red|Mokšansky}} *'''M-I''' Centralna grupa *'''M-II''' Zapadna grupa *'''M-III''' Jugoiztočna grupa {{legend|blue|Erzjansky}} *'''E-I''' Centralna grupa *'''E-II''' Zapadna grupa *'''E-III''' Sěverozapadna grupa *'''E-IV''' Jugoiztočna grupa {{legend|magenta|Šokšansky}} *'''E-V''' Šokšansky dialekt]] Tradicijno, uralisti grupovali mordovske i [[marijsky jezyk|marijske]] jezyky zajedno v tak zvanoj ''povolžskoj'' větvě uralskoj familije; tuto mněnje bylo jednakože opuščeno na koncu 20. stolětja.<ref>{{cite book |year=1988 |last=Abondolo |first=Daniel |title=The Uralic Languages |location=London & New York |publisher=Routledge |page=4 |quote=[...] the idea, once widely-held, that there was a common Mordva-Mari protolanguage (so-called 'proto-Volgaic') is now out of favour.}}</ref> Vměsto togo, někoji uralisti nyně prědpočitajut model bystrogo razširjen‌ja, s mordvinskym kako jedna iz deveti glavnyh větv uralskyh jezykov; drugi prědlagajut blizko srodstvo mordvinskogo s [[finsky jezyk|finskymi]] i [[saamske jezyky|saamskymi]] větvami uralskyh jezykov.<ref>{{cite journal |last=Nichols |first=Johanna |year=2021 |title=The Origin and Dispersal of Uralic: Distributional Typological View |journal=Annual Review of Linguistics |volume=7 |pages=351–369 |doi=10.1146/annurev-linguistics-011619-030405 |s2cid=234179048 }}</ref><ref>{{cite book |year=2022 |first=Janne |last=Saarikivi |chapter=The divergence of Proto-Uralic and its offspring: A descendant reconstruction |editor1=Marianne Bakró-Nagy |editor2=Johanna Laakso |editor3=Elena Skribnik |title=The Oxford Guide to the Uralic Languages |publisher=Oxford University Press |pages=28–58}}</ref><ref>{{cite journal |last=Piispanen |first=Peter S. |title=Statistical Dating of Finno-Mordvinic Languages through Comparative Linguistics and Sound Laws |journal=Fenno-Ugrica Suecana Nova Series. 15 |url=https://www.su.se/polopoly_fs/1.356081.1510165947!/menu/standard/file/FUS2016-15_06a-PSP-Final.pdf |year=2016 |pages=1–58}}</ref> ==Lingvistična harakteristika== ===Fonetika i fonologija=== Fonologične razliky medžu oboma jezykami vključajut: * Mokšansky održivaje različen‌je medžu vokalami {{IPA|ɛ, e}}, a v erzjanskom oni slili se v {{IPA|e}}. * V neakcentovanyh slogah, erzjansky imaje harmoniju vokalov kako mnoge druge uralske jezyky, uživajuči {{IPA|e}} v slovah s prědnjimi vokalami i {{IPA|o}} v slovah s zadnjimi vokalami. Mokšansky imaje prosto šva {{IPA|ə}} na jihnom městě. * Na početku slova, erzjansky imaje postalveolarny afrikat {{IPA|tʃ}}, odgovarjajuči frikativu {{IPA|ʃ}} v mokšanskom. * Redom s bezzvučnymi suglaskami, likvidy {{IPA|r, rj, l, lj}} i poluvokal {{IPA|j}} obezzvučajut se v mokšanskom do {{IPA|r̥}}, {{IPA|r̥j}}, {{IPA|l̥}}, {{IPA|l̥j}}, {{IPA|ȷ̊}}. ==Dialekty== Srědnjevěčny [[meščersky jezyk]] može byti byl mordvinsky ili blizky k mordvinskomu.<ref name=Janse2000>{{cite book |last=Janse |first=Mark |url=https://books.google.com/books?id=JdzVePSApMgC&pg=PA108 |title=Language Death and Language Maintenance |author2=Sijmen Tol |author3=Vincent Hendriks |publisher=John Benjamins Publishing Company |year=2000 |isbn=978-90-272-4752-0 |page=A108}}</ref> * [[Erzjansky jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Sěverozapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ** Šokšansky dialekt * [[Mokšansky jezyk]] ** Centralna grupa ** Zapadna grupa ** Jugoiztočna grupa ==Iztočniky== {{Iztočniky}} {{Uralske jezyky}} {{Prěvod|en|Mordvinic languages}} {{Pravopis prověrjeny}} [[Kategorija:Uralske jezyky]] [[Kategorija:Mordovske jezyky]] b55y44c22skieql343p6o4bes2c2nwe 10 5926 44912 2026-07-31T14:41:28Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Šablon:MFA]] 44912 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Šablon:MFA]] shizsi1mvnuh2iaoibpy4b0682651y5 14 5927 44914 2026-07-31T15:15:52Z Panslavist 34 Stvorjena prazdna stranica 44914 wikitext text/x-wiki phoiac9h4m842xq45sp7s6u21eteeq1 44928 44914 2026-07-31T18:05:59Z IJzeren Jan 9 44928 wikitext text/x-wiki {{Sestrinska kategorija|Мордовске језыкы}} [[Kategorija:Uralske jezyky]] [[Kategorija:Mordovija]] p4cui15cu5o62u3t80992bgfvm1thar 0 5928 44919 2026-07-31T17:39:06Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Bezzvučno Л s zarezkoju]] 44919 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Bezzvučno Л s zarezkoju]] [[Kategorija:Кириличне буквы|Л]] gliv5igt1wqcd8rf3oq7va2vnjquffw 0 5929 44921 2026-07-31T17:40:31Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Bezzvučno Л]] 44921 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Bezzvučno Л]] [[Kategorija:Кириличне буквы|Л]] e99s6agbdyyc8033ljo92kigr0va1vs 14 5930 44924 2026-07-31T17:56:12Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[Kategorija:CS1 errors]]» 44924 wikitext text/x-wiki [[Kategorija:CS1 errors]] n9we731p6t26ojlj2y9wkes7ik71a2s 14 5931 44929 2026-07-31T18:06:28Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Mordovske jezyky}} [[Kategorija:Уралске језыкы]] [[Kategorija:Мордовија]]» 44929 wikitext text/x-wiki {{Сестринска категорија|Mordovske jezyky}} [[Kategorija:Уралске језыкы]] [[Kategorija:Мордовија]] kkf0v0a0mol5ur33dw5w7n5d90u7wlg 0 5932 44930 2026-07-31T18:07:55Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Mordovske jezyky]] 44930 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Mordovske jezyky]] [[Kategorija:Уралске језыкы]] [[Kategorija:Мордовске језыкы]] g51xczall0upy0c29f5sqlluxc2xiw5 0 5933 44931 2026-07-31T18:09:15Z Ilja isv 10 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} [[Fajl:Kettenfontäne Bild.png|thumb|Javjenje na foto]] [[Fajl:Kettenfontäne Video.OGG|thumb|Javjenje na video]] Fenomén, nazyvany «'''lancuhovy fontan'''» {{Jezyky|en|self-siphoning beads}} jest fizičnym javjenjem, ktoro protivrěči intuicije i ktoro observovujut pri dostatočnoj dolžině lancuha is kulej, uměsčenogo v kubok i kydajemogo dolu pod njego, ktory dalje pokazyvaje avtonomny...» 44931 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} [[Fajl:Kettenfontäne Bild.png|thumb|Javjenje na foto]] [[Fajl:Kettenfontäne Video.OGG|thumb|Javjenje na video]] Fenomén, nazyvany «'''lancuhovy fontan'''» {{Jezyky|en|self-siphoning beads}} jest fizičnym javjenjem, ktoro protivrěči intuicije i ktoro observovujut pri dostatočnoj dolžině lancuha is kulej, uměsčenogo v kubok i kydajemogo dolu pod njego, ktory dalje pokazyvaje avtonomny potok kuljej, beruči načelo od lancuha v kubku, iduči nagoru po dugě, vozdvigajučej se nad krajem kubka, i potom dolu, kako by iztegivany iz kubka v neviděnom sifonu <ref>Philip Yam (3 juillet 2013), [http://blogs.scientificamerican.com/observations/gravity-defying-self-siphoning-metal-beads-explained-video/ ''Gravity-Defying, Self-Siphoning Metal Beads Explained''], Scientific American</ref>. == Referencije == {{Iztočniky}} {{Prěvod|fr|Fontaine de chaîne|}} [[Kategorija:Fizika]] [[Kategorija:Fizične javjenja]] i0w35zy0gled36fy3mgjfid660bjr09 44934 44931 2026-07-31T18:12:34Z Ilja isv 10 44934 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} [[Fajl:Kettenfontäne Bild.png|thumb|Javjenje na foto]] [[Fajl:Kettenfontäne Video.OGG|thumb|Javjenje na video]] Fenomen, nazyvany «'''lancuhovy fontan'''» ({{Jezyky|en|self-siphoning beads}}) jest fizičnym javjenjem, ktoro protivrěči intuicije i ktoro observovujut pri dostatočnoj dolžině lancuha is kulej, uměsčenogo v kubok i kydajemogo dolu pod njego, ktory dalje pokazyvaje avtonomny potok kuljej, beruči načelo od lancuha v kubku, iduči nagoru po dugě, vozdvigajučej se nad krajem kubka, i potom dolu, kako by iztegivany iz kubka v nevidomom sifonu <ref>Philip Yam (3 juillet 2013), [http://blogs.scientificamerican.com/observations/gravity-defying-self-siphoning-metal-beads-explained-video/ ''Gravity-Defying, Self-Siphoning Metal Beads Explained''], Scientific American</ref>. == Referencije == {{Iztočniky}} {{Prěvod|fr|Fontaine de chaîne|}} [[Kategorija:Fizika]] [[Kategorija:Fizične javjenja]] il7kryjum8nkp930nbdl9fz5s85uia2 44935 44934 2026-07-31T18:14:55Z Ilja isv 10 44935 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} [[Fajl:Kettenfontäne Bild.png|thumb|Javjenje na foto]] [[Fajl:Kettenfontäne Video.OGG|thumb|Javjenje na video]] Fenomen, nazyvany «'''lancuhovy fontan'''» ({{Jezyky|en|self-siphoning beads}}) jest fizičnym javjenjem, ktoro protivrěči intuicije i ktoro observujut pri dostatočnoj dolžině lancuha is kulej, uměsčenogo v kubok i kydajemogo dolu pod njego, ktory dalje pokazyvaje avtonomny potok kuljej, beruči načelo od lancuha v kubku, iduči nagoru po dugě, vozdvigajučej se nad krajem kubka, i potom dolu, kako by iztegivany iz kubka v nevidomom sifonu <ref>Philip Yam (3 juillet 2013), [http://blogs.scientificamerican.com/observations/gravity-defying-self-siphoning-metal-beads-explained-video/ ''Gravity-Defying, Self-Siphoning Metal Beads Explained''], Scientific American</ref>. == Referencije == {{Iztočniky}} {{Prěvod|fr|Fontaine de chaîne|}} [[Kategorija:Fizika]] [[Kategorija:Fizične javjenja]] e9y98vhhxoibm30vhs7gmo1wihwvxaj 44936 44935 2026-07-31T18:17:52Z Ilja isv 10 44936 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} [[Fajl:Kettenfontäne Bild.png|thumb|Javjenje na foto]] [[Fajl:Kettenfontäne Video.OGG|thumb|Javjenje na video]] Fenomen, nazyvany «'''lancuhovy fontan'''» ({{Jezyky|en|self-siphoning beads}}) jest fizičnym javjenjem, ktoro protivrěči intuicije i ktoro observujut pri dostatočnoj dolžině lancuha iz kulej, uměsčenogo v kubok i kydajemogo dolu pod njego, ktory dalje pokazyvaje avtonomny potok kulej, beruči načelo od lancuha v kubku, iduči nagoru po dugě, vozdvigajučej se nad krajem kubka, i potom dolu, kako by iztegivany iz kubka v nevidomom sifonu <ref>Philip Yam (3 juillet 2013), [http://blogs.scientificamerican.com/observations/gravity-defying-self-siphoning-metal-beads-explained-video/ ''Gravity-Defying, Self-Siphoning Metal Beads Explained''], Scientific American</ref>. == Referencije == {{Iztočniky}} {{Prěvod|fr|Fontaine de chaîne|}} [[Kategorija:Fizika]] [[Kategorija:Fizične javjenja]] r0k5yx6fdh5f4840iaxiqne7c0lmxv1 44974 44936 2026-08-01T11:51:28Z Ilja isv 10 /* */ 44974 wikitext text/x-wiki {{Začetok|data=July 2026}} {{-|''Under construction''}} [[Fajl:Kettenfontäne Bild.png|thumb|Javjenje na foto]] [[Fajl:Kettenfontäne Video.OGG|thumb|Javjenje na video]] Fenomen, nazyvany «'''lancuhovy fontan'''» ({{Jezyky|en|self-siphoning beads}}) jest fizičnym javjenjem, ktoro protivrěči intuicije i ktoro observujut pri dostatočnoj dolžině lancuha iz kulej, uměsčenogo v kubok i kydajemogo dolu pod njego, ktory dalje pokazyvaje avtonomny potok kulej, beruči načelo od lancuha v kubku, iduči nagoru po dugě, vozdvigajučej se nad krajem kubka, i potom dolu, kako by iztegivany iz kubka v nevidomom sifonu <ref>{{-|Philip Yam (3 juillet 2013), [http://blogs.scientificamerican.com/observations/gravity-defying-self-siphoning-metal-beads-explained-video/ ''Gravity-Defying, Self-Siphoning Metal Beads Explained''], Scientific American}}</ref>. == Referencije == {{Iztočniky}} {{Prěvod|fr|Fontaine de chaîne|}} [[Kategorija:Fizika]] [[Kategorija:Fizične javjenja]] cklaxmbx9qo5mo6nders86j72t3rhjt 14 5934 44932 2026-07-31T18:09:44Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Сестринска категорија|Mordovija}} [[Kategorija:Федералне субјекты Росије]]» 44932 wikitext text/x-wiki {{Сестринска категорија|Mordovija}} [[Kategorija:Федералне субјекты Росије]] 4wlu4vbjajfq3195umric17355hs0ui 14 5935 44933 2026-07-31T18:10:08Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{Sestrinska kategorija|Мордовија}} [[Kategorija:Federalne subjekty Rosije]]» 44933 wikitext text/x-wiki {{Sestrinska kategorija|Мордовија}} [[Kategorija:Federalne subjekty Rosije]] jqg9jqsabvx2f7i7g5g70mdhyhgvyzy 10 5936 44941 2026-07-31T19:42:29Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «<includeonly><tr> <th colspan="3" style="background:#d1dbdf;">{{{platform|}}}</th> </tr><!-- -->{{#if:{{{os|}}}|<tr><td>Operacijna sistema</td> {{#if:{{{osrec|}}}|<td>{{{os}}}</td><td>{{{osrec}}}</td>|<td colspan="2">{{{os}}}</td>}}</tr>}}<!-- -->{{#if:{{{cpu|}}}|<tr><td>CPU</td> {{#if:{{{cpurec|}}}|<td>{{{cpu}}}</td><td>{{{cpurec}}}</td>|<td colspan="2">{{{cpu}}}</td>}}</tr>}}<!-- -->{{#if:{{{memory|}}}|<tr><td>Pamet</td> {{#if:{{{memoryrec|}}}|<td>...» 44941 wikitext text/x-wiki <includeonly><tr> <th colspan="3" style="background:#d1dbdf;">{{{platform|}}}</th> </tr><!-- -->{{#if:{{{os|}}}|<tr><td>Operacijna sistema</td> {{#if:{{{osrec|}}}|<td>{{{os}}}</td><td>{{{osrec}}}</td>|<td colspan="2">{{{os}}}</td>}}</tr>}}<!-- -->{{#if:{{{cpu|}}}|<tr><td>CPU</td> {{#if:{{{cpurec|}}}|<td>{{{cpu}}}</td><td>{{{cpurec}}}</td>|<td colspan="2">{{{cpu}}}</td>}}</tr>}}<!-- -->{{#if:{{{memory|}}}|<tr><td>Pamet</td> {{#if:{{{memoryrec|}}}|<td>{{{memory}}}</td><td>{{{memoryrec}}}</td>|<td colspan="2">{{{memory}}}</td>}}</tr>}}<!-- -->{{#if:{{{hdspace|}}}|<tr><td>Svobodno mesto</td> {{#if:{{{hdspacerec|}}}|<td>{{{hdspace}}}</td><td>{{{hdspacerec}}}</td>|<td colspan="2">{{{hdspace}}}</td>}}</tr>}}<!-- -->{{#if:{{{media|}}}|<tr><td>Medija</td> {{#if:{{{mediarec|}}}|<td>{{{media}}}</td><td>{{{mediarec}}}</td>|<td colspan="2">{{{media}}}</td>}}</tr>}}<!-- -->{{#if:{{{gpu|}}}|<tr><td>Grafična aparatura</td> {{#if:{{{gpurec|}}}|<td>{{{gpu}}}</td><td>{{{gpurec}}}</td>|<td colspan="2">{{{gpu}}}</td>}}</tr>}}<!-- -->{{#if:{{{display|}}}|<tr><td>Displej</td> {{#if:{{{displayrec|}}}|<td>{{{display}}}</td><td>{{{displayrec}}}</td>|<td colspan="2">{{{display}}}</td>}}</tr>}}<!-- -->{{#if:{{{sound|}}}|<tr><td>Zvukova aparatura</td> {{#if:{{{soundrec|}}}|<td>{{{sound}}}</td><td>{{{soundrec}}}</td>|<td colspan="2">{{{sound}}}</td>}}</tr>}}<!-- -->{{#if:{{{network|}}}|<tr><td>Set-mreža</td> {{#if:{{{networkrec|}}}|<td>{{{network}}}</td><td>{{{networkrec}}}</td>|<td colspan="2">{{{network}}}</td>}}</tr>}}<!-- -->{{#if:{{{input|}}}|<tr><td>Ustroj(i) kontrolovanja</td> {{#if:{{{inputrec|}}}|<td>{{{input}}}</td><td>{{{inputrec}}}</td>|<td colspan="2">{{{input}}}</td>}}</tr>}}<!-- -->{{#if:{{{other|}}}|<tr><td>Ino-drugo</td> {{#if:{{{otherrec|}}}|<td>{{{other}}}</td><td>{{{otherrec}}}</td>|<td colspan="2">{{{other}}}</td>}}</tr>}} </includeonly><noinclude>{{Dokumentacija}} </noinclude> 5fqwm3x9olerj63asarlpttpucacqts 10 5937 44942 2026-07-31T19:47:01Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «<onlyinclude>{| class="wikitable mw-collapsible {{#if:{{{collapse|}}}|mw-collapsed}}" style="<!-- -->{{#switch:{{{align|}}} |none = margin: 0.5em 1em 0.5em 0; |left = clear: left; float: left; margin: 0.5em 1em 0.5em 0; |center = margin: 0.5em auto 0.5em auto; |#default = clear: right; float: right; margin: 0.5em 0 0.5em 1em; }}<!-- -->{{#if:{{{width|}}}|width:{{{width|}}};|width:32em;}}" |+ style="text-align:<!--for mobile view-->center; {{#if:...» 44942 wikitext text/x-wiki <onlyinclude>{| class="wikitable mw-collapsible {{#if:{{{collapse|}}}|mw-collapsed}}" style="<!-- -->{{#switch:{{{align|}}} |none = margin: 0.5em 1em 0.5em 0; |left = clear: left; float: left; margin: 0.5em 1em 0.5em 0; |center = margin: 0.5em auto 0.5em auto; |#default = clear: right; float: right; margin: 0.5em 0 0.5em 1em; }}<!-- -->{{#if:{{{width|}}}|width:{{{width|}}};|width:32em;}}" |+ style="text-align:<!--for mobile view-->center; {{#if:{{{collapse|}}}|{{{collapse}}}|padding-left:{{#if:{{{pad|}}}|{{{pad}}}|1em}};}}" | {{#if:{{{caption|}}}|{{{caption}}}|Sistemne potreby}} ! style="width:10em;" | Potreba {{#ifeq:{{{useminandrec}}}|yes |! style="width:11em;"{{!}} Minimum !! style="width:11em;"{{!}} Rekomendovano |! colspan="2" style="width:22em;"{{!}} Potreby }} {{#if:{{{platform1|}}}|{{Sistemne potreby/Sub|useminandrec={{{useminandrec|}}}|platform={{{platform1|}}}|os={{{os1|}}}|osrec={{{os1rec|}}}|cpu={{{cpu1|}}}|cpurec={{{cpu1rec|}}}|memory={{{memory1|}}}|memoryrec={{{memory1rec|}}}|gpu={{{gpu1|}}}|gpurec={{{gpu1rec|}}}|sound={{{sound1|}}}|soundrec={{{sound1rec|}}}|network={{{network1|}}}|networkrec={{{network1rec|}}}|hdspace={{{hdspace1|}}}|hdspacerec={{{hdspace1rec|}}}|media={{{media1|}}}|mediarec={{{media1rec|}}}|display={{{display1|}}}|displayrec={{{display1rec|}}}|input={{{input1|}}}|inputrec={{{input1rec|}}}}}}}<!-- -->{{#if:{{{platform2|}}}|{{Sistemne potreby/Sub|useminandrec={{{useminandrec|}}}|platform={{{platform2|}}}|os={{{os2|}}}|osrec={{{os2rec|}}}|cpu={{{cpu2|}}}|cpurec={{{cpu2rec|}}}|memory={{{memory2|}}}|memoryrec={{{memory2rec|}}}|gpu={{{gpu2|}}}|gpurec={{{gpu2rec|}}}|sound={{{sound2|}}}|soundrec={{{sound2rec|}}}|network={{{network2|}}}|networkrec={{{network2rec|}}}|hdspace={{{hdspace2|}}}|hdspacerec={{{hdspace2rec|}}}|media={{{media2|}}}|mediarec={{{media2rec|}}}|display={{{display2|}}}|displayrec={{{display2rec|}}}|input={{{input2|}}}|inputrec={{{input2rec|}}}}}}}<!-- -->{{#if:{{{platform3|}}}|{{Sistemne potreby/Sub|useminandrec={{{useminandrec|}}}|platform={{{platform3|}}}|os={{{os3|}}}|osrec={{{os3rec|}}}|cpu={{{cpu3|}}}|cpurec={{{cpu3rec|}}}|memory={{{memory3|}}}|memoryrec={{{memory3rec|}}}|gpu={{{gpu3|}}}|gpurec={{{gpu3rec|}}}|sound={{{sound3|}}}|soundrec={{{sound3rec|}}}|network={{{network3|}}}|networkrec={{{network3rec|}}}|hdspace={{{hdspace3|}}}|hdspacerec={{{hdspace3rec|}}}|media={{{media3|}}}|mediarec={{{media3rec|}}}|display={{{display3|}}}|displayrec={{{display3rec|}}}|input={{{input3|}}}|inputrec={{{input3rec|}}}}}}}<!-- -->{{#if:{{{platform4|}}}|{{Sistemne potreby/Sub|useminandrec={{{useminandrec|}}}|platform={{{platform4|}}}|os={{{os4|}}}|osrec={{{os4rec|}}}|cpu={{{cpu4|}}}|cpurec={{{cpu4rec|}}}|memory={{{memory4|}}}|memoryrec={{{memory4rec|}}}|gpu={{{gpu4|}}}|gpurec={{{gpu4rec|}}}|sound={{{sound4|}}}|soundrec={{{sound4rec|}}}|network={{{network4|}}}|networkrec={{{network4rec|}}}|hdspace={{{hdspace4|}}}|hdspacerec={{{hdspace4rec|}}}|media={{{media4|}}}|mediarec={{{media4rec|}}}|display={{{display4|}}}|displayrec={{{display4rec|}}}|input={{{input4|}}}|inputrec={{{input4rec|}}}}}}}<!-- -->{{#if:{{{platform5|}}}|{{Sistemne potreby/Sub|useminandrec={{{useminandrec|}}}|platform={{{platform5|}}}|os={{{os5|}}}|osrec={{{os5rec|}}}|cpu={{{cpu5|}}}|cpurec={{{cpu5rec|}}}|memory={{{memory5|}}}|memoryrec={{{memory5rec|}}}|gpu={{{gpu5|}}}|gpurec={{{gpu5rec|}}}|sound={{{sound5|}}}|soundrec={{{sound5rec|}}}|network={{{network5|}}}|networkrec={{{network5rec|}}}|hdspace={{{hdspace5|}}}|hdspacerec={{{hdspace5rec|}}}|media={{{media5|}}}|mediarec={{{media5rec|}}}|display={{{display5|}}}|displayrec={{{display5rec|}}}|input={{{input5|}}}|inputrec={{{input5rec|}}}}}}}<!-- -->{{#if:{{{platform6|}}}|{{Sistemne potreby/Sub|useminandrec={{{useminandrec|}}}|platform={{{platform6|}}}|os={{{os6|}}}|osrec={{{os6rec|}}}|cpu={{{cpu6|}}}|cpurec={{{cpu6rec|}}}|memory={{{memory6|}}}|memoryrec={{{memory6rec|}}}|gpu={{{gpu6|}}}|gpurec={{{gpu6rec|}}}|sound={{{sound6|}}}|soundrec={{{sound6rec|}}}|network={{{network6|}}}|networkrec={{{network6rec|}}}|hdspace={{{hdspace6|}}}|hdspacerec={{{hdspace6rec|}}}|media={{{media6|}}}|mediarec={{{media6rec|}}}|display={{{display6|}}}|displayrec={{{display6rec|}}}|input={{{input6|}}}|inputrec={{{input6rec|}}}}}}}<!-- -->{{#if:{{{platform7|}}}|{{Sistemne potreby/Sub|useminandrec={{{useminandrec|}}}|platform={{{platform7|}}}|os={{{os7|}}}|osrec={{{os7rec|}}}|cpu={{{cpu7|}}}|cpurec={{{cpu7rec|}}}|memory={{{memory7|}}}|memoryrec={{{memory7rec|}}}|gpu={{{gpu7|}}}|gpurec={{{gpu7rec|}}}|sound={{{sound7|}}}|soundrec={{{sound7rec|}}}|network={{{network7|}}}|networkrec={{{network7rec|}}}|hdspace={{{hdspace7|}}}|hdspacerec={{{hdspace7rec|}}}|media={{{media7|}}}|mediarec={{{media7rec|}}}|display={{{display7|}}}|displayrec={{{display7rec|}}}|input={{{input7|}}}|inputrec={{{input7rec|}}}}}}}<!-- -->{{#if:{{{platform8|}}}|{{Sistemne potreby/Sub|useminandrec={{{useminandrec|}}}|platform={{{platform8|}}}|os={{{os8|}}}|osrec={{{os8rec|}}}|cpu={{{cpu8|}}}|cpurec={{{cpu8rec|}}}|memory={{{memory8|}}}|memoryrec={{{memory8rec|}}}|gpu={{{gpu8|}}}|gpurec={{{gpu8rec|}}}|sound={{{sound8|}}}|soundrec={{{sound8rec|}}}|network={{{network8|}}}|networkrec={{{network8rec|}}}|hdspace={{{hdspace8|}}}|hdspacerec={{{hdspace8rec|}}}|media={{{media8|}}}|mediarec={{{media8rec|}}}|display={{{display8|}}}|displayrec={{{display8rec|}}}|input={{{input8|}}}|inputrec={{{input8rec|}}}}}}}<!-- -->{{#if:{{{platform9|}}}|{{Sistemne potreby/Sub|useminandrec={{{useminandrec|}}}|platform={{{platform9|}}}|os={{{os9|}}}|osrec={{{os9rec|}}}|cpu={{{cpu9|}}}|cpurec={{{cpu9rec|}}}|memory={{{memory9|}}}|memoryrec={{{memory9rec|}}}|gpu={{{gpu9|}}}|gpurec={{{gpu9rec|}}}|sound={{{sound9|}}}|soundrec={{{sound9rec|}}}|network={{{network9|}}}|networkrec={{{network9rec|}}}|hdspace={{{hdspace9|}}}|hdspacerec={{{hdspace9rec|}}}|media={{{media9|}}}|mediarec={{{media9rec|}}}|display={{{display9|}}}|displayrec={{{display9rec|}}}|input={{{input9|}}}|inputrec={{{input9rec|}}}}}}} |}</onlyinclude><noinclude>{{Dokumentacija}} </noinclude> d8erjzil8hqxa4d1xxopm7i1d06y6zr 0 5938 44943 2026-07-31T20:00:24Z Chtabs 42 Stvorjeno prěvodženjem stranice «[[:ru:Special:Redirect/revision/153925192|Mass Effect (игра)]]» 44943 wikitext text/x-wiki {{Kartka kompjuterna igra|obložka=MassEffect.jpg|razrabotniki=[[BioWare]]|izdatelji=[[Microsoft Game Studios]]|serija=[[Mass Effect]]|dataizdanja=[[Xbox 360]]: [[Severna Amerika]]: 20 november 2007 [[Avstralija]]: 22 november 2007 [[Evropejsky sojuz]]: 23 november 2007 [[Microsoft Windows|Windows]]: [[Severna Amerika]]: 28 maj 2008 [[Avstralija]]: 5 junij 2008 [[Evropejsky sojuz]]: 6 junij 2008 [[PlayStation 3]]: [[Severna Amerika]]: 4 dekembr 2012 [[Evropejsky sojuz]]: 7 dekembr 2012|žanr=action role-playing|platformy=[[Xbox 360]], [[Microsoft Windows]], [[PlayStation 3]]|igrovy motor=[[Unreal Engine 3]]|režim igry=Jedin igrač|glava=[[Casey Hudson]]|gejmdizajner=Preston Watamaniuk|programist=David Falkner|hudožnik=Derek Watts|kompozitori=[[Jack Wall]], [[Sam Hulick]], [[Richard Jacques]], David Kates}}'''''Mass Effect''''' ({{Jezyky|isv|Efekt Masy}}) — [[kompjuterna igra]] v žanru action-role-play, ktoru stvorila studija [[BioWare]] i izdala [[Microsoft Game Studios]] v 2007 leto. Je prva čast [[Mass Effect|serije Mass Effect]]. V 2007 leto igra prišla jedino toliko na [[Xbox 360]]. V 2008 javila se versija igry na [[Microsoft Windows|Windows]], v 2012 prišla versija na [[PlayStation 3]]. Sjužet igry govori o tom, že v 22-om stoletju [[človečstvo]] spoznalo i naučilo se rabotati s tehnologijeju svrhsvetlovyh letanij v [[Kosmos|kosmosu]] s pomočju nekakogo nuljevogo elementa, ktory obnuljal masu-težinu (toj momen vpisan je v nazvanje igry). A takože v to stoletje ljudi zakontaktovali se v inoplanetnymi civilizacijami. Glavny heroj ili herojinja (to izbiraje igrač) igry je komander Šepard dobyvaje status Spektra — specialnogo soldata na služenju galaktičnoj rady-soveta Citadely i so svojim odredom pošeti različne mesta i zvezdne sistemy galaktiky. V 2008 leto za igru izdali dodatny konent pod nazvoju {{-|Bring Down the Sky}}, v ktorom potrebno bylo spasati planetu Tera Nova od asteroida {{-|X57}} i teroristov. V 2009 leto za igru izdali dodatny kontent pod nazvoju {{-|Pinnacle Station}}, ktory dodaval nekoliko zadanij, a takože dobyti v nagradu apartamenty. Dalje byli izdane igry [[Mass Effect 2]] v 2010 leto i [[Mass Effect 3]] v 2012, ktore obrazovali trilogiju o komanderu Šepardu. V 2021 leto igra byla obnovjena v svezku izdanja [[Mass Effect: Legendary Edition]]. == Gejmplej == ''Mass Effect '' — je igra v žanru action-rpg za jednogo igrača, v ktoroj igrač upravjaje komanderom Šepardom ({{Jezyky|en|Commander Shepard}}) s pogledom od tretjego lica. Pred početkom igry potrebno izbrati ime igrača (ktoro na igrovy svet ne vlijaje), pol, izgled, jedin iz nekoliko variantov predhistorije, igrovy klas-specialnost. Za izbor dostupne sut 6 klasov. Každy klas imaje svoju specialnost v oružju i sposobnostah. Igrač i učestniki odreda mogut orudovati vsakym oružjem, ale efektivnost togo zavisi od klasa i parametrov každogo. Na kosmičnom korabu igrača dostupna je karta galaktiky, s pomočju ktoroj igrač može premeščati se po svetu. V galaktikě sut grupy-skupiny zvezd, v ktoryh sut zvezdne sistemy, v ktoryh už sut planety i kosmične stancije. Za premeščenije medžu grupami zvezd potrebno upotrebjati retranslatory masy ({{Jezyky|en|Mass-Relay}}). Kosmičny korab igrača imaje nazvu "Normandija" ({{Jezyky|en|Normandy SR-1}}) — to je esperimentalny korab, ktory stvorili naučniki Aliansa sistem ({{Jezyky|en|Systems Alliance}}) v koperacije s turianskymi ({{Jezyky|en|turians}}) specialistami. Toj korab upotrebjaje se igračem za putovanje medžu planetami i zvezdami s pomočju interaktivnoj karty. Na korabu irač može govoriti s ljudami-služebnikami koraba (medikami, inženjerami) i učestnikami svojego odreda. Na planetah i stancijah igrač izpolnjaje zadanja-operacije, kvesty i vzajemodejstvuje s NPC. Po završenju-koncu zadanij igrač dobyvaje specialne pointy, ktore dozvoljajut razvivati sposobnosti, dobyvaje predmety za inventar. Inventar imaje razmer v 150 elementov-predmetov. Nepotrebne predmety možno prodati, utilizirovati v omni-gel, ktory je potreben za otkrytje zamkov i remonta vsekdehoda "Mako" Vsekdehod "Mako" možno upotrebjati na planetah za premeščenje na velike distancije i streljbu po neprijateljam. Takože vsekdehod je pomočen na nektoryh zlyh planetah, na ktoryh okolična pogoda jest škodliva dlja odreda. A na kosmičnyh stancijah i planetah možno kupiti različne predmety kako oružje, bronju i dodatne ulepšenja. === Bojeva sistema === Boji idut v realnom času. Igrač upravjaje Šepardom od tretjego lica. V odredu igrača takože je jedino dva personaža, ktorymi upravjaje kompjuter i ktorym može davati komandy igrač, naprimer: atakovati neprijatelja, zajeti ukrytje i tako dalje. V čas boja igrač može otkryti taktično menju, ktoro stopuje igru i v ktorom možno smeniti oružje, ukazati koju sposobnost upotrebiti (kako Šepardu tako i učestnikam odreda). Každa sposobnost imaje svoju meru-vreme za obnovjene posle každogo upotrebjenja. Oružje igrača ne trebuje naboja, jednako dost silna streljba može pregreti oružje i nektoro vreme nemožno bude streljati. To trebuje delati pauzu medžu streljanjem. V igrě sut 4 tipov oružja: pistolety, pompovky, vintovky, snajperske ružja i granaty. Bronja takože različna: legka, sredna, težka. Vsaka bronja imaje različne specializacije i sposobnosti. Takože može byti ograničenje v zavisnosti od klasa igrača ili učestnika odreda. Takože je razlika medžu civilizacijami: ljudi i azari ({{Jezyky|en|asari}}) mogut nositi jednu bronju, turianci imajut svoju bronju, krogani ({{Jezyky|en|krogans}}) svoju. Akoli gibnut učestniki odreda, to ih možno lečiti s pomočju medi-gela, akoli gibne igrač, to treba restartovati igru od poslednego shranjenja. == Dodatne epizody (DLC) == Dlja ''Mass Effect'' je bylo izdano 2 DLC. Na početku na [[Xbox 360]], a potom na [[Microsoft Windows|Windows]]. V 2012 leto DLC "''Bring Down the Sky''" bylo izdano za [[PlayStation 3]], ale vtoro DLC ne bylo izdano. {| class="wikitable" style="width: 100%;" |- style="text-align: center;" ! rowspan="2" style="width:40%;" |Nazva ! colspan="3" |Data izdanja |- ! style="width:20%;" |Xbox 360 ! style="width:20%;" |Microsoft Windows ! style="width:20%;" |PlayStation 3 |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Bring Down the Sky}} |20 marec 2008 leta |28 maj 2008 leta |4 dekembr 2012 leta |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | V {{-|DLC}} jedno zadanje, v ktorom piraty-batarianci ({{Jezyky|en|batarians}}) hčut skydnuti asteroid {{-|X57}} na planetu Tera Nova ({{Jezyky|en|Terra Nova}}). |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Pinnacle Station}} |25 avgust 2009 leta |25 avgust 2009 leta |nema |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | To vtoro {{-|DLC}} dodaje trenovačnu kosmičnu stanciju. Jejny komandir je admiral Ahern ({{Jezyky|en|Tadius Ahern}}). Igrač može trenovati se na stancije v simulatoru, ktory imaje 12 scenarijev i bonusny scenarij, ktory simuliruje jedin boj iz Vojny Prvogo Kontakta ({{Jezyky|en|First Contact War}}). Akoli završiti bonusny scenarij, igrač dobyvaje v dar apartamenty na planetě Intajsej ({{Jezyky|en|Intai'sei}}), v ktoryh igrač može kupiti redke predmety za dost malu cenu, ktora je vo mnogo raz niže, neželi v magazinah. |} == Muzika == Muzikalne kompozicije stvorjal [[Jack Wall]], ktory do Mass Effect stvoril saundtrek dlja igry [[Jade Empire]] 2005-go leta i ktoru takože stvorila [[BioWare]]. 20 novembra 2007-go leta label [[Sumthing Else]] izdal album ''{{-|Mass Effect Original Game Soundtrack}}'', ktory sodržal v sobě 37 kompozicij iz igry (obča dolgota 1 čas i 15 minut), a takože kompoziciju iz albuma [[M4 (muzikalny album)|M4]] kanadskoj [[indie-rock]] grupy [[Faunts (muzikalna grupa)|Faunts]], ktora zvuči v igrě pri finalnyh titrah. 13 novembra 2012-go leta label [[FUNimation]] izdal album ''{{-|Mass Effect Paragon Lost Original Motion Picture Soundtrack}}'', s dolgotoju 1 čas i 9 minut, ktory sodržal v sobě 27 kompozicij iz [[anime]]-seriala [[Mass Effect: Paragon Lost]]. == Anons i izdanje == {{Системные требования|collapse=свёрнуто|useminandrec=1|platform1=Персональные компьютеры|os1=[[Windows XP]] и [[Windows Vista]]|os1rec=[[Windows XP]] и выше|cpu1=2,4 [[Гигагерц|ГГц]] [[Intel]] или 2,0 Ггц [[AMD]]|cpu1rec=2,6 Ггц Intel или 2,4 Ггц AMD и выше|gpu1=|gpu1rec=|memory1=1 [[Гигабайт|Гб]] [[RAM]] (XP)/2 Гб RAM (Vista)|memory1rec=2 Гб RAM и выше|hdspace1=12 Гб|hdspace1rec=12Гб и выше|media1=|media1rec=|display1=[[Nvidia GeForce|Nvidia GeForce 6]] (6800GT или лучше) или / [[ATI Radeon]] 1300XT с поддержкой шейдерной модели 3.0|display1rec=[[GeForce]] 7900 GTX / [[ATI Radeon]] X1800 XL и выше|network1=|network1rec=|sound1=Совместимая с DirectX 9.0 c совместимая [[звуковая карта]]|sound1rec=Совместимая с DirectX 9.0 c и выше совместимая [[звуковая карта]]|input1=|input1rec=}}Igra oficialno byla anonsovana je na [[Xbox show]] v [[Amsterdam|Amsterdamu]] 4 oktobra 2005-go leta. V maju 2006-go leta demonstracijna versija igry byla predstavjena na [[Electronic Entertainment Expo]] i dobyla [[Game Critics Awards]] kak najlepa roleva igra. Novy gejmplej byl pokazan je v septembru 2006-go leta na [[Xbox show]] v [[Barselona|Barseloně]]. V marcu 2007-go leta gejmplej byl pokazan je cely čas v [[San-Francisko]] na [[Game Developeres Conference]]. Povtorno igra byla pokazana na Electronic Entertainment Expo v juliju 2007-go leta. V avgustu 2007-go leta byla pokazana na [[Games Convention]] v [[Leipzig|Leipzigu]]. V izdanje igra pošla 22 oktobra 2007-go leta. == Prodolženje-sikvel == Tvorjenje vtoroj igry počelo se v početku 2008-go leta. [[Mass Effect 2]] byla izdana je 26 januara 2010-go leta. Na PlayStation 3 igra byla izdana 18 januara 2011-go leta. V Mass Effect 2 možno importovati shranjenu igru iz Mass Effect — dejanja iz prvoj igry imajut vliv vo vtoroj. == Iztočniky == <nowiki> [[Kategorija:Mass Effect]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore stvorila BioWare]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore izdala Electronic Arts]] [[Kategorija:Igry za Windows]] [[Kategorija:Igry za Xbox 360]] [[Kategorija:Igry na igromotoru Unreal Engine 3]] [[Kategorija:Igry za PlayStation 3]] [[Kategorija:Pages with unreviewed translations]]</nowiki> me4v3ksp10p0kwnmugo77sxhj01co5b 44944 44943 2026-07-31T20:13:50Z Chtabs 42 44944 wikitext text/x-wiki {{Kartka kompjuterna igra|obložka=MassEffect.jpg|razrabotniki=[[BioWare]]|izdatelji=[[Microsoft Game Studios]]|serija=[[Mass Effect]]|dataizdanja=[[Xbox 360]]: [[Severna Amerika]]: 20 november 2007 [[Avstralija]]: 22 november 2007 [[Evropejsky sojuz]]: 23 november 2007 [[Microsoft Windows|Windows]]: [[Severna Amerika]]: 28 maj 2008 [[Avstralija]]: 5 junij 2008 [[Evropejsky sojuz]]: 6 junij 2008 [[PlayStation 3]]: [[Severna Amerika]]: 4 dekembr 2012 [[Evropejsky sojuz]]: 7 dekembr 2012|žanr=action role-playing|platformy=[[Xbox 360]], [[Microsoft Windows]], [[PlayStation 3]]|igrovy motor=[[Unreal Engine 3]]|režim igry=Jedin igrač|glava=[[Casey Hudson]]|gejmdizajner=Preston Watamaniuk|programist=David Falkner|hudožnik=Derek Watts|kompozitori=[[Jack Wall]], [[Sam Hulick]], [[Richard Jacques]], David Kates}}'''''Mass Effect''''' ({{Jezyky|isv|Efekt Masy}}) — [[kompjuterna igra]] v žanru action-role-play, ktoru stvorila studija [[BioWare]] i izdala [[Microsoft Game Studios]] v 2007 leto. Je prva čast [[Mass Effect|serije Mass Effect]]. V 2007 leto igra prišla jedino toliko na [[Xbox 360]]. V 2008 javila se versija igry na [[Microsoft Windows|Windows]], v 2012 prišla versija na [[PlayStation 3]]. Sjužet igry govori o tom, že v 22-om stoletju [[človečstvo]] spoznalo i naučilo se rabotati s tehnologijeju svrhsvetlovyh letanij v [[Kosmos|kosmosu]] s pomočju nekakogo nuljevogo elementa, ktory obnuljal masu-težinu (toj momen vpisan je v nazvanje igry). A takože v to stoletje ljudi zakontaktovali se v inoplanetnymi civilizacijami. Glavny heroj ili herojinja (to izbiraje igrač) igry je komander Šepard dobyvaje status Spektra — specialnogo soldata na služenju galaktičnoj rady-soveta Citadely i so svojim odredom pošeti različne mesta i zvezdne sistemy galaktiky. V 2008 leto za igru izdali dodatny konent pod nazvoju ''{{-|Bring Down the Sky}}'', v ktorom potrebno bylo spasati planetu Tera Nova od asteroida {{-|X57}} i teroristov. V 2009 leto za igru izdali dodatny kontent pod nazvoju ''{{-|Pinnacle Station}}'', ktory dodaval nekoliko zadanij, a takože dobyti v nagradu apartamenty. Dalje byli izdane igry [[Mass Effect 2]] v 2010 leto i [[Mass Effect 3]] v 2012, ktore obrazovali trilogiju o komanderu Šepardu. V 2021 leto igra byla obnovjena v svezku izdanja [[Mass Effect: Legendary Edition]]. == Gejmplej == ''{{-|Mass Effect}} '' — je igra v žanru action-rpg za jednogo igrača, v ktoroj igrač upravjaje komanderom Šepardom ({{Jezyky|en|Commander Shepard}}) s pogledom od tretjego lica. Pred početkom igry potrebno izbrati ime igrača (ktoro na igrovy svet ne vlijaje), pol, izgled, jedin iz nekoliko variantov predhistorije, igrovy klas-specialnost. Za izbor dostupne sut 6 klasov. Každy klas imaje svoju specialnost v oružju i sposobnostah. Igrač i učestniki odreda mogut orudovati vsakym oružjem, ale efektivnost togo zavisi od klasa i parametrov každogo. Na kosmičnom korabu igrača dostupna je karta galaktiky, s pomočju ktoroj igrač može premeščati se po svetu. V galaktikě sut grupy-skupiny zvezd, v ktoryh sut zvezdne sistemy, v ktoryh už sut planety i kosmične stancije. Za premeščenije medžu grupami zvezd potrebno upotrebjati retranslatory masy ({{Jezyky|en|Mass-Relay}}). Kosmičny korab igrača imaje nazvu "Normandija" ({{Jezyky|en|Normandy SR-1}}) — to je esperimentalny korab, ktory stvorili naučniki Aliansa sistem ({{Jezyky|en|Systems Alliance}}) v koperacije s turianskymi ({{Jezyky|en|turians}}) specialistami. Toj korab upotrebjaje se igračem za putovanje medžu planetami i zvezdami s pomočju interaktivnoj karty. Na korabu irač može govoriti s ljudami-služebnikami koraba (medikami, inženjerami) i učestnikami svojego odreda. Na planetah i stancijah igrač izpolnjaje zadanja-operacije, kvesty i vzajemodejstvuje s {{-|NPC}}. Po završenju-koncu zadanij igrač dobyvaje specialne pointy, ktore dozvoljajut razvivati sposobnosti, dobyvaje predmety za inventar. Inventar imaje razmer v 150 elementov-predmetov. Nepotrebne predmety možno prodati, utilizirovati v omni-gel, ktory je potreben za otkrytje zamkov i remonta vsekdehoda "Mako" Vsekdehod "Mako" možno upotrebjati na planetah za premeščenje na velike distancije i streljbu po neprijateljam. Takože vsekdehod je pomočen na nektoryh zlyh planetah, na ktoryh okolična pogoda jest škodliva dlja odreda. A na kosmičnyh stancijah i planetah možno kupiti različne predmety kako oružje, bronju i dodatne ulepšenja. === Bojeva sistema === Boji idut v realnom času. Igrač upravjaje Šepardom od tretjego lica. V odredu igrača takože je jedino dva personaža, ktorymi upravjaje kompjuter i ktorym može davati komandy igrač, naprimer: atakovati neprijatelja, zajeti ukrytje i tako dalje. V čas boja igrač može otkryti taktično menju, ktoro stopuje igru i v ktorom možno smeniti oružje, ukazati koju sposobnost upotrebiti (kako Šepardu tako i učestnikam odreda). Každa sposobnost imaje svoju meru-vreme za obnovjene posle každogo upotrebjenja. Oružje igrača ne trebuje naboja, jednako dost silna streljba može pregreti oružje i nektoro vreme nemožno bude streljati. To trebuje delati pauzu medžu streljanjem. V igrě sut 4 tipov oružja: pistolety, pompovky, vintovky, snajperske ružja i granaty. Bronja takože različna: legka, sredna, težka. Vsaka bronja imaje različne specializacije i sposobnosti. Takože može byti ograničenje v zavisnosti od klasa igrača ili učestnika odreda. Takože je razlika medžu civilizacijami: ljudi i azari ({{Jezyky|en|asari}}) mogut nositi jednu bronju, turianci imajut svoju bronju, krogani ({{Jezyky|en|krogans}}) svoju. Akoli gibnut učestniki odreda, to ih možno lečiti s pomočju medi-gela, akoli gibne igrač, to treba restartovati igru od poslednego shranjenja. == Dodatne epizody ({{-|DLC}}) == Dlja ''{{-|Mass Effect}}'' je bylo izdano 2 {{-|DLC}}. Na početku na [[Xbox 360]], a potom na [[Microsoft Windows|Windows]]. V 2012 leto {{-|DLC}} ''{{-|Bring Down the Sky}}'' bylo izdano za [[PlayStation 3]], ale vtoro {{-|DLC}} ne bylo izdano. {| class="wikitable" style="width: 100%;" |- style="text-align: center;" ! rowspan="2" style="width:40%;" |Nazva ! colspan="3" |Data izdanja |- ! style="width:20%;" |Xbox 360 ! style="width:20%;" |Microsoft Windows ! style="width:20%;" |PlayStation 3 |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Bring Down the Sky}} |20 marec 2008 leta |28 maj 2008 leta |4 dekembr 2012 leta |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | V {{-|DLC}} jedno zadanje, v ktorom piraty-batarianci ({{Jezyky|en|batarians}}) hčut skydnuti asteroid {{-|X57}} na planetu Tera Nova ({{Jezyky|en|Terra Nova}}). |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Pinnacle Station}} |25 avgust 2009 leta |25 avgust 2009 leta |nema |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | To vtoro {{-|DLC}} dodaje trenovačnu kosmičnu stanciju. Jejny komandir je admiral Ahern ({{Jezyky|en|Tadius Ahern}}). Igrač može trenovati se na stancije v simulatoru, ktory imaje 12 scenarijev i bonusny scenarij, ktory simuliruje jedin boj iz Vojny Prvogo Kontakta ({{Jezyky|en|First Contact War}}). Akoli završiti bonusny scenarij, igrač dobyvaje v dar apartamenty na planetě Intajsej ({{Jezyky|en|Intai'sei}}), v ktoryh igrač može kupiti redke predmety za dost malu cenu, ktora je vo mnogo raz niže, neželi v magazinah. |} == Muzika == Muzikalne kompozicije stvorjal [[Jack Wall]], ktory do ''{{-|Mass Effect}}'' stvoril saundtrek dlja igry [[Jade Empire]] 2005-go leta i ktoru takože stvorila [[BioWare]]. 20 novembra 2007-go leta label [[Sumthing Else]] izdal album ''{{-|Mass Effect Original Game Soundtrack}}'', ktory sodržal v sobě 37 kompozicij iz igry (obča dolgota 1 čas i 15 minut), a takože kompoziciju iz albuma [[M4 (muzikalny album)|M4]] kanadskoj [[indie-rock]] grupy [[Faunts (muzikalna grupa)|Faunts]], ktora zvuči v igrě pri finalnyh titrah. 13 novembra 2012-go leta label [[FUNimation]] izdal album ''{{-|Mass Effect Paragon Lost Original Motion Picture Soundtrack}}'', s dolgotoju 1 čas i 9 minut, ktory sodržal v sobě 27 kompozicij iz [[anime]]-seriala [[Mass Effect: Paragon Lost]]. == Anons i izdanje == {{Sistemne potreby|useminandrec=1|platform1=Osobne kompjutery|os1=[[Windows XP]] i [[Windows Vista]]|os1rec=[[Windows XP]] i vyše|cpu1=2,4 Ghz [[Intel]] ili 2,0 Ghz [[AMD]]|cpu1rec=2,6 Ghz {{-|Intel}} ili 2,4 Ghz {{-|AMD}} i vyše|gpu1=|gpu1rec=|memory1=1 [[Gigabajt|Gb]] [[RAM]] ({{-|XP}})/2 Gb RAM ({{-|Vista}})|memory1rec=2 Gb {{-|RAM}} i vyše|hdspace1=12 Gb|hdspace1rec=12Gb i vyše|media1=|media1rec=|display1=[[Nvidia GeForce|Nvidia GeForce 6]] ({{-|6800GT}} ili lepje) ili / [[ATI Radeon]] {{-|1300XT}} s poddržkoj šajder-modely 3.0|display1rec=[[GeForce]] 7900 {{-|GTX}} / [[ATI Radeon]] {{-|X1800 XL}} i vyše|network1=|network1rec=|sound1=Sumestima-kompatibilna s {{-|DirectX 9.0}} sumestima [[zvukova karta]]|sound1rec=Sumestima-kopmatibilna {{-|DirectX 9.0}} s i vyše sumestima [[zvukova karta]]|input1=|input1rec=}} Igra oficialno byla anonsovana je na [[Xbox show]] v [[Amsterdam|Amsterdamu]] 4 oktobra 2005-go leta. V maju 2006-go leta demonstracijna versija igry byla predstavjena na [[Electronic Entertainment Expo]] i dobyla [[Game Critics Awards]] kak najlepa roleva igra. Novy gejmplej byl pokazan je v septembru 2006-go leta na [[Xbox show]] v [[Barselona|Barseloně]]. V marcu 2007-go leta gejmplej byl pokazan je cely čas v [[San-Francisko]] na [[Game Developeres Conference]]. Povtorno igra byla pokazana na Electronic Entertainment Expo v juliju 2007-go leta. V avgustu 2007-go leta byla pokazana na [[Games Convention]] v [[Leipzig|Leipzigu]]. V izdanje igra pošla 22 oktobra 2007-go leta. == Prodolženje-sikvel == Tvorjenje vtoroj igry počelo se v početku 2008-go leta. [[Mass Effect 2]] byla izdana je 26 januara 2010-go leta. Na PlayStation 3 igra byla izdana 18 januara 2011-go leta. V Mass Effect 2 možno importovati shranjenu igru iz Mass Effect — dejanja iz prvoj igry imajut vliv vo vtoroj. == Iztočniky == <nowiki> [[Kategorija:Mass Effect]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore stvorila BioWare]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore izdala Electronic Arts]] [[Kategorija:Igry za Windows]] [[Kategorija:Igry za Xbox 360]] [[Kategorija:Igry na igromotoru Unreal Engine 3]] [[Kategorija:Igry za PlayStation 3]] [[Kategorija:Pages with unreviewed translations]]</nowiki> rh6b5s3d0lqwc5prm09mjil3t1udl1x 44945 44944 2026-07-31T20:54:52Z Chtabs 42 Dodane iztočniky 44945 wikitext text/x-wiki {{Kartka kompjuterna igra|obložka=MassEffect.jpg|razrabotniki=[[BioWare]]|izdatelji=[[Microsoft Game Studios]]|serija=[[Mass Effect]]|dataizdanja=[[Xbox 360]]: [[Severna Amerika]]: 20 november 2007 [[Avstralija]]: 22 november 2007 [[Evropejsky sojuz]]: 23 november 2007 [[Microsoft Windows|Windows]]: [[Severna Amerika]]: 28 maj 2008 [[Avstralija]]: 5 junij 2008 [[Evropejsky sojuz]]: 6 junij 2008 [[PlayStation 3]]: [[Severna Amerika]]: 4 dekembr 2012 [[Evropejsky sojuz]]: 7 dekembr 2012|žanr=action role-playing|platformy=[[Xbox 360]], [[Microsoft Windows]], [[PlayStation 3]]|igrovy motor=[[Unreal Engine 3]]|režim igry=Jedin igrač|glava=[[Casey Hudson]]|gejmdizajner=Preston Watamaniuk|programist=David Falkner|hudožnik=Derek Watts|kompozitori=[[Jack Wall]], [[Sam Hulick]], [[Richard Jacques]], David Kates}}'''''Mass Effect''''' ({{Jezyky|isv|Efekt Masy}}) — [[kompjuterna igra]] v žanru action-role-play, ktoru stvorila studija [[BioWare]] i izdala [[Microsoft Game Studios]] v 2007 leto<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2007/11/19/mass-effect-review-2| date = November 19, 2007| title = Mass Effect Review| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. Je prva čast [[Mass Effect|serije Mass Effect]]. V 2007 leto igra prišla jedino toliko na [[Xbox 360]]<ref>{{Cite web| url = http://xbox360.gamespy.com/xbox-360/mass-effect/836239p1.html| title = Mass Effect| date = November 19, 2007| first = Gerald| last = Villoria}}</ref>. V 2008 javila se versija igry na [[Microsoft Windows|Windows]]<ref>{{Cite web| url = http://pc.gamespy.com/pc/bioware-rpg/877353p1.html| title = BioWare's space opera comes to PC and is still one of the greatest role-playing games we've ever played.| date = May 28, 2008| first = Gerald| last = Villoria}}</ref>, v 2012 prišla versija na [[PlayStation 3]]. Sjužet igry govori o tom, že v 22-om stoletju [[človečstvo]] spoznalo i naučilo se rabotati s tehnologijeju svrhsvetlovyh letanij v [[Kosmos|kosmosu]] s pomočju nekakogo nuljevogo elementa, ktory obnuljal masu-težinu (toj momen vpisan je v nazvanje igry). A takože v to stoletje ljudi zakontaktovali se v inoplanetnymi civilizacijami. Glavny heroj ili herojinja (to izbiraje igrač) igry je komander Šepard dobyvaje status Spektra — specialnogo soldata na služenju galaktičnoj rady-soveta Citadely i so svojim odredom pošeti različne mesta i zvezdne sistemy galaktiky. V 2008 leto za igru izdali dodatny konent pod nazvoju ''{{-|Bring Down the Sky}}''<ref>{{Cite web| url = http://pc.gamespy.com/pc/bioware-rpg/894639p1.html| title = Free Downloadable Content Now Available for Mass Effect PC| date = July 29, 2008}}</ref>, v ktorom potrebno bylo spasati planetu Tera Nova od asteroida {{-|X57}} i teroristov. V 2009 leto za igru izdali dodatny kontent pod nazvoju ''{{-|Pinnacle Station}}'', ktory dodaval nekoliko zadanij, a takože dobyti v nagradu apartamenty<ref>{{Cite web| url = https://www.eurogamer.net/me-pinnacle-station-dlc-detailed| title = New Mass Effect DLC detailed| date = August 24, 2009| first = Robert| last = Purchese}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://gamemag.ru/news/44026/mass-effect-dopolnenie-pinnacle-station-dostupno-v-xbox-live| title = Mass Effect: Дополнение "Pinnacle Station" доступно в Xbox Live| date = August 24, 2009| last = livesaifer}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/new-mass-effect-dlc-avatar-items-now-available/1100-6216123/| title = New Mass Effect DLC, avatar items now available. UPDATE Microsoft releases Pinnacle Station, a 13-mission, two-to-three-hour add-on to the popular Xbox 360 role-playing game; Mass Effect outfits hit Marketplace en masse.| date = August 25, 2009| first = Tor| last = Thorsen}}</ref>. Dalje byli izdane igry [[Mass Effect 2]] v 2010 leto i [[Mass Effect 3]] v 2012, ktore obrazovali trilogiju o komanderu Šepardu. V 2021 leto igra byla obnovjena v svezku izdanja [[Mass Effect: Legendary Edition]]. == Gejmplej == ''{{-|Mass Effect}} '' — je igra v žanru action-rpg za jednogo igrača, v ktoroj igrač upravjaje komanderom Šepardom ({{Jezyky|en|Commander Shepard}}) s pogledom od tretjego lica. Pred početkom igry potrebno izbrati ime igrača (ktoro na igrovy svet ne vlijaje), pol, izgled, jedin iz nekoliko variantov predhistorije, igrovy klas-specialnost. Za izbor dostupne sut 6 klasov. Každy klas imaje svoju specialnost v oružju i sposobnostah. Igrač i učestniki odreda mogut orudovati vsakym oružjem, ale efektivnost togo zavisi od klasa i parametrov každogo. Na kosmičnom korabu igrača dostupna je karta galaktiky, s pomočju ktoroj igrač može premeščati se po svetu. V galaktikě sut grupy-skupiny zvezd, v ktoryh sut zvezdne sistemy, v ktoryh už sut planety i kosmične stancije. Za premeščenije medžu grupami zvezd potrebno upotrebjati retranslatory masy ({{Jezyky|en|Mass-Relay}}). Kosmičny korab igrača imaje nazvu "Normandija" ({{Jezyky|en|Normandy SR-1}}) — to je esperimentalny korab, ktory stvorili naučniki Aliansa sistem ({{Jezyky|en|Systems Alliance}}) v koperacije s turianskymi ({{Jezyky|en|turians}}) specialistami. Toj korab upotrebjaje se igračem za putovanje medžu planetami i zvezdami s pomočju interaktivnoj karty. Na korabu irač može govoriti s ljudami-služebnikami koraba (medikami, inženjerami) i učestnikami svojego odreda. Na planetah i stancijah igrač izpolnjaje zadanja-operacije, kvesty i vzajemodejstvuje s {{-|NPC}}. Po završenju-koncu zadanij igrač dobyvaje specialne pointy, ktore dozvoljajut razvivati sposobnosti, dobyvaje predmety za inventar. Inventar imaje razmer v 150 elementov-predmetov. Nepotrebne predmety možno prodati, utilizirovati v omni-gel, ktory je potreben za otkrytje zamkov i remonta vsekdehoda "Mako" Vsekdehod "Mako" možno upotrebjati na planetah za premeščenje na velike distancije i streljbu po neprijateljam. Takože vsekdehod je pomočen na nektoryh zlyh planetah, na ktoryh okolična pogoda jest škodliva dlja odreda. A na kosmičnyh stancijah i planetah možno kupiti različne predmety kako oružje, bronju i dodatne ulepšenja. === Bojeva sistema === Boji idut v realnom času. Igrač upravjaje Šepardom od tretjego lica. V odredu igrača takože je jedino dva personaža, ktorymi upravjaje kompjuter i ktorym može davati komandy igrač, naprimer: atakovati neprijatelja, zajeti ukrytje i tako dalje. V čas boja igrač može otkryti taktično menju, ktoro stopuje igru i v ktorom možno smeniti oružje, ukazati koju sposobnost upotrebiti (kako Šepardu tako i učestnikam odreda). Každa sposobnost imaje svoju meru-vreme za obnovjene posle každogo upotrebjenja. Oružje igrača ne trebuje naboja, jednako dost silna streljba može pregreti oružje i nektoro vreme nemožno bude streljati. To trebuje delati pauzu medžu streljanjem. V igrě sut 4 tipov oružja: pistolety, pompovky, vintovky, snajperske ružja i granaty. Bronja takože različna: legka, sredna, težka. Vsaka bronja imaje različne specializacije i sposobnosti. Takože može byti ograničenje v zavisnosti od klasa igrača ili učestnika odreda. Takože je razlika medžu civilizacijami: ljudi i azari ({{Jezyky|en|asari}}) mogut nositi jednu bronju, turianci imajut svoju bronju, krogani ({{Jezyky|en|krogans}}) svoju. Akoli gibnut učestniki odreda, to ih možno lečiti s pomočju medi-gela, akoli gibne igrač, to treba restartovati igru od poslednego shranjenja. == Dodatne epizody ({{-|DLC}}) == Dlja ''{{-|Mass Effect}}'' je bylo izdano 2 {{-|DLC}}. Na početku na [[Xbox 360]], a potom na [[Microsoft Windows|Windows]]. V 2012 leto {{-|DLC}} ''{{-|Bring Down the Sky}}'' bylo izdano za [[PlayStation 3]], ale vtoro {{-|DLC}} ne bylo izdano. {| class="wikitable" style="width: 100%;" |- style="text-align: center;" ! rowspan="2" style="width:40%;" |Nazva ! colspan="3" |Data izdanja |- ! style="width:20%;" |Xbox 360 ! style="width:20%;" |Microsoft Windows ! style="width:20%;" |PlayStation 3 |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Bring Down the Sky}} |20 marec 2008 leta |28 maj 2008 leta |4 dekembr 2012 leta |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | V {{-|DLC}} jedno zadanje, v ktorom piraty-batarianci ({{Jezyky|en|batarians}}) hčut skydnuti asteroid {{-|X57}} na planetu Tera Nova ({{Jezyky|en|Terra Nova}}). |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Pinnacle Station}} |25 avgust 2009 leta |25 avgust 2009 leta |nema |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | To vtoro {{-|DLC}} dodaje trenovačnu kosmičnu stanciju. Jejny komandir je admiral Ahern ({{Jezyky|en|Tadius Ahern}}). Igrač može trenovati se na stancije v simulatoru, ktory imaje 12 scenarijev i bonusny scenarij, ktory simuliruje jedin boj iz Vojny Prvogo Kontakta ({{Jezyky|en|First Contact War}}). Akoli završiti bonusny scenarij, igrač dobyvaje v dar apartamenty na planetě Intajsej ({{Jezyky|en|Intai'sei}}), v ktoryh igrač može kupiti redke predmety za dost malu cenu, ktora je vo mnogo raz niže, neželi v magazinah. |} == Muzika == Muzikalne kompozicije stvorjal [[Jack Wall]], ktory do ''{{-|Mass Effect}}'' stvoril saundtrek dlja igry [[Jade Empire]] 2005-go leta i ktoru takože stvorila [[BioWare]]. 20 novembra 2007-go leta label [[Sumthing Else]] izdal album ''{{-|Mass Effect Original Game Soundtrack}}'', ktory sodržal v sobě 37 kompozicij iz igry (obča dolgota 1 čas i 15 minut), a takože kompoziciju iz albuma [[M4 (muzikalny album)|M4]] kanadskoj [[indie-rock]] grupy [[Faunts (muzikalna grupa)|Faunts]], ktora zvuči v igrě pri finalnyh titrah. 13 novembra 2012-go leta label [[FUNimation]] izdal album ''{{-|Mass Effect Paragon Lost Original Motion Picture Soundtrack}}'', s dolgotoju 1 čas i 9 minut, ktory sodržal v sobě 27 kompozicij iz [[anime]]-seriala [[Mass Effect: Paragon Lost]]. == Anons i izdanje == {{Sistemne potreby|useminandrec=1|platform1=Osobne kompjutery|os1=[[Windows XP]] i [[Windows Vista]]|os1rec=[[Windows XP]] i vyše|cpu1=2,4 Ghz [[Intel]] ili 2,0 Ghz [[AMD]]|cpu1rec=2,6 Ghz {{-|Intel}} ili 2,4 Ghz {{-|AMD}} i vyše|gpu1=|gpu1rec=|memory1=1 [[Gigabajt|Gb]] [[RAM]] ({{-|XP}})/2 Gb RAM ({{-|Vista}})|memory1rec=2 Gb {{-|RAM}} i vyše|hdspace1=12 Gb|hdspace1rec=12Gb i vyše|media1=|media1rec=|display1=[[Nvidia GeForce|Nvidia GeForce 6]] ({{-|6800GT}} ili lepje) ili / [[ATI Radeon]] {{-|1300XT}} s poddržkoj šajder-modely 3.0|display1rec=[[GeForce]] 7900 {{-|GTX}} / [[ATI Radeon]] {{-|X1800 XL}} i vyše|network1=|network1rec=|sound1=Sumestima-kompatibilna s {{-|DirectX 9.0}} sumestima [[zvukova karta]]|sound1rec=Sumestima-kopmatibilna {{-|DirectX 9.0}} s i vyše sumestima [[zvukova karta]]|input1=|input1rec=}} Igra oficialno byla anonsovana je na [[Xbox show]] v [[Amsterdam|Amsterdamu]] 4 oktobra 2005-go leta. V maju 2006-go leta demonstracijna versija igry byla predstavjena na [[Electronic Entertainment Expo]] i dobyla [[Game Critics Awards]] kak najlepa roleva igra. Novy gejmplej byl pokazan je v septembru 2006-go leta na [[Xbox show]] v [[Barselona|Barseloně]]. V marcu 2007-go leta gejmplej byl pokazan je cely čas v [[San-Francisko]] na [[Game Developeres Conference]]. Povtorno igra byla pokazana na Electronic Entertainment Expo v juliju 2007-go leta. V avgustu 2007-go leta byla pokazana na [[Games Convention]] v [[Leipzig|Leipzigu]]. V izdanje igra pošla 22 oktobra 2007-go leta. == Prodolženje-sikvel == Tvorjenje vtoroj igry počelo se v početku 2008-go leta. [[Mass Effect 2]] byla izdana je 26 januara 2010-go leta. Na PlayStation 3 igra byla izdana 18 januara 2011-go leta. V Mass Effect 2 možno importovati shranjenu igru iz Mass Effect — dejanja iz prvoj igry imajut vliv vo vtoroj. == Iztočniky == <references /> == Vnešne linky == * {{MobyGames|31277/mass-effect/}} <nowiki> [[Kategorija:Mass Effect]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore stvorila BioWare]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore izdala Electronic Arts]] [[Kategorija:Igry za Windows]] [[Kategorija:Igry za Xbox 360]] [[Kategorija:Igry na igromotoru Unreal Engine 3]] [[Kategorija:Igry za PlayStation 3]] [[Kategorija:Pages with unreviewed translations]]</nowiki> gecxk3gemuusq7l42hhh128gwow6f7z 44949 44945 2026-07-31T22:28:40Z Chtabs 42 Dodane iztočniky 44949 wikitext text/x-wiki {{Kartka kompjuterna igra|obložka=MassEffect.jpg|razrabotniki=[[BioWare]]|izdatelji=[[Microsoft Game Studios]]|serija=[[Mass Effect]]|dataizdanja=[[Xbox 360]]: [[Severna Amerika]]: 20 november 2007 [[Avstralija]]: 22 november 2007 [[Evropejsky sojuz]]: 23 november 2007 [[Microsoft Windows|Windows]]: [[Severna Amerika]]: 28 maj 2008 [[Avstralija]]: 5 junij 2008 [[Evropejsky sojuz]]: 6 junij 2008 [[PlayStation 3]]: [[Severna Amerika]]: 4 dekembr 2012 [[Evropejsky sojuz]]: 7 dekembr 2012|žanr=action role-playing|platformy=[[Xbox 360]], [[Microsoft Windows]], [[PlayStation 3]]|igrovy motor=[[Unreal Engine 3]]|režim igry=Jedin igrač|glava=[[Casey Hudson]]|gejmdizajner=Preston Watamaniuk|programist=David Falkner|hudožnik=Derek Watts|kompozitori=[[Jack Wall]], [[Sam Hulick]], [[Richard Jacques]], David Kates}}'''''Mass Effect''''' ({{Jezyky|isv|Efekt Masy}}) — [[kompjuterna igra]] v žanru action-role-play, ktoru stvorila studija [[BioWare]] i izdala [[Microsoft Game Studios]] v 2007 leto<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2007/11/19/mass-effect-review-2| date = November 19, 2007| title = Mass Effect Review| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. Je prva čast [[Mass Effect|serije Mass Effect]]. V 2007 leto igra prišla jedino toliko na [[Xbox 360]]<ref>{{Cite web| url = http://xbox360.gamespy.com/xbox-360/mass-effect/836239p1.html| title = Mass Effect| date = November 19, 2007| first = Gerald| last = Villoria}}</ref>. V 2008 javila se versija igry na [[Microsoft Windows|Windows]]<ref>{{Cite web| url = http://pc.gamespy.com/pc/bioware-rpg/877353p1.html| title = BioWare's space opera comes to PC and is still one of the greatest role-playing games we've ever played.| date = May 28, 2008| first = Gerald| last = Villoria}}</ref>, v 2012 prišla versija na [[PlayStation 3]]<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2012/09/26/mass-effect-trilogy-set-announced| title = Mass Effect Trilogy Set Announced| date = September 26, 2012| first = Andrew| last = Goldfarb}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/mass-effect-trilogy-comes-to-ps3-dec-4/1100-6399374/| title = Mass Effect Trilogy comes to PS3 Dec. 4| date = November 2, 2010| first = Eddie| last = Makuch}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://blog.bioware.com/2012/11/01/ryan-warden-an-update-on-the-mass-effect-trilogy/| title = Ryan Warden: An Update on the Mass Effect Trilogy| date = November 1, 2012}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2012/11/30/reminder-mass-effect-comes-to-ps3-very-soon| title = Reminder: Mass Effect Comes to PS3 Very Soon| date = November 30, 2012| first = Colin| last = Moriarty}}</ref>. Sjužet igry govori o tom, že v 22-om stoletju [[človečstvo]] spoznalo i naučilo se rabotati s tehnologijeju svrhsvetlovyh letanij v [[Kosmos|kosmosu]] s pomočju nekakogo nuljevogo elementa, ktory obnuljal masu-težinu (toj momen vpisan je v nazvanje igry). A takože v to stoletje ljudi zakontaktovali se v inoplanetnymi civilizacijami. Glavny heroj ili herojinja (to izbiraje igrač) igry je komander Šepard dobyvaje status Spektra — specialnogo soldata na služenju galaktičnoj rady-soveta Citadely i so svojim odredom pošeti različne mesta i zvezdne sistemy galaktiky. V 2008 leto za igru izdali dodatny konent pod nazvoju ''{{-|Bring Down the Sky}}''<ref>{{Cite web| url = http://pc.gamespy.com/pc/bioware-rpg/894639p1.html| title = Free Downloadable Content Now Available for Mass Effect PC| date = July 29, 2008}}</ref>, v ktorom potrebno bylo spasati planetu Tera Nova od asteroida {{-|X57}} i teroristov<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2008/02/25/mass-effect-bring-down-the-sky-interview| title = Mass Effect: Bring Down the Sky Interview| date = February 25, 2008| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. V 2009 leto za igru izdali dodatny kontent pod nazvoju ''{{-|Pinnacle Station}}'', ktory dodaval nekoliko zadanij, a takože dobyti v nagradu apartamenty<ref>{{Cite web| url = https://www.eurogamer.net/me-pinnacle-station-dlc-detailed| title = New Mass Effect DLC detailed| date = August 24, 2009| first = Robert| last = Purchese}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://gamemag.ru/news/44026/mass-effect-dopolnenie-pinnacle-station-dostupno-v-xbox-live| title = Mass Effect: Дополнение "Pinnacle Station" доступно в Xbox Live| date = August 24, 2009| last = livesaifer}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/new-mass-effect-dlc-avatar-items-now-available/1100-6216123/| title = New Mass Effect DLC, avatar items now available. UPDATE Microsoft releases Pinnacle Station, a 13-mission, two-to-three-hour add-on to the popular Xbox 360 role-playing game; Mass Effect outfits hit Marketplace en masse.| date = August 25, 2009| first = Tor| last = Thorsen}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2009/08/25/mass-effect-pinnacle-station-review| title = Mass Effect: Pinnacle Station Review| date = August 25, 2009| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. Dalje byli izdane igry [[Mass Effect 2]] v 2010 leto i [[Mass Effect 3]] v 2012, ktore obrazovali trilogiju o komanderu Šepardu. V 2021 leto igra byla obnovjena v svezku izdanja [[Mass Effect: Legendary Edition]]<ref>{{Cite web| url = https://news.ea.com/press-releases/press-releases-details/2021/Relive-the-Award-Winning-Space-Opera-in-Mass-Effect-Legendary-Edition-on-May-14/default.aspx| title = Relive the Award-Winning Space Opera in Mass Effect Legendary Edition on May 14| date = February 2, 2021}}</ref>. == Gejmplej == ''{{-|Mass Effect}} '' — je igra v žanru action-rpg za jednogo igrača, v ktoroj igrač upravjaje komanderom Šepardom ({{Jezyky|en|Commander Shepard}}) s pogledom od tretjego lica. Pred početkom igry potrebno izbrati ime igrača (ktoro na igrovy svet ne vlijaje), pol, izgled, jedin iz nekoliko variantov predhistorije, igrovy klas-specialnost. Za izbor dostupne sut 6 klasov. Každy klas imaje svoju specialnost v oružju i sposobnostah. Igrač i učestniki odreda mogut orudovati vsakym oružjem, ale efektivnost togo zavisi od klasa i parametrov každogo. Na kosmičnom korabu igrača dostupna je karta galaktiky, s pomočju ktoroj igrač može premeščati se po svetu. V galaktikě sut grupy-skupiny zvezd, v ktoryh sut zvezdne sistemy, v ktoryh už sut planety i kosmične stancije. Za premeščenije medžu grupami zvezd potrebno upotrebjati retranslatory masy ({{Jezyky|en|Mass-Relay}}). Kosmičny korab igrača imaje nazvu "Normandija" ({{Jezyky|en|Normandy SR-1}}) — to je esperimentalny korab, ktory stvorili naučniki Aliansa sistem ({{Jezyky|en|Systems Alliance}}) v koperacije s turianskymi ({{Jezyky|en|turians}}) specialistami. Toj korab upotrebjaje se igračem za putovanje medžu planetami i zvezdami s pomočju interaktivnoj karty. Na korabu irač može govoriti s ljudami-služebnikami koraba (medikami, inženjerami) i učestnikami svojego odreda. Na planetah i stancijah igrač izpolnjaje zadanja-operacije, kvesty i vzajemodejstvuje s {{-|NPC}}. Po završenju-koncu zadanij igrač dobyvaje specialne pointy, ktore dozvoljajut razvivati sposobnosti, dobyvaje predmety za inventar. Inventar imaje razmer v 150 elementov-predmetov. Nepotrebne predmety možno prodati, utilizirovati v omni-gel, ktory je potreben za otkrytje zamkov i remonta vsekdehoda "Mako" Vsekdehod "Mako" možno upotrebjati na planetah za premeščenje na velike distancije i streljbu po neprijateljam. Takože vsekdehod je pomočen na nektoryh zlyh planetah, na ktoryh okolična pogoda jest škodliva dlja odreda. A na kosmičnyh stancijah i planetah možno kupiti različne predmety kako oružje, bronju i dodatne ulepšenja. === Bojeva sistema === Boji idut v realnom času. Igrač upravjaje Šepardom od tretjego lica. V odredu igrača takože je jedino dva personaža, ktorymi upravjaje kompjuter i ktorym može davati komandy igrač, naprimer: atakovati neprijatelja, zajeti ukrytje i tako dalje. V čas boja igrač može otkryti taktično menju, ktoro stopuje igru i v ktorom možno smeniti oružje, ukazati koju sposobnost upotrebiti (kako Šepardu tako i učestnikam odreda). Každa sposobnost imaje svoju meru-vreme za obnovjene posle každogo upotrebjenja. Oružje igrača ne trebuje naboja, jednako dost silna streljba može pregreti oružje i nektoro vreme nemožno bude streljati. To trebuje delati pauzu medžu streljanjem. V igrě sut 4 tipov oružja: pistolety, pompovky, vintovky, snajperske ružja i granaty. Bronja takože različna: legka, sredna, težka. Vsaka bronja imaje različne specializacije i sposobnosti. Takože može byti ograničenje v zavisnosti od klasa igrača ili učestnika odreda. Takože je razlika medžu civilizacijami: ljudi i azari ({{Jezyky|en|asari}}) mogut nositi jednu bronju, turianci imajut svoju bronju, krogani ({{Jezyky|en|krogans}}) svoju. Akoli gibnut učestniki odreda, to ih možno lečiti s pomočju medi-gela, akoli gibne igrač, to treba restartovati igru od poslednego shranjenja. == Dodatne epizody ({{-|DLC}}) == Dlja ''{{-|Mass Effect}}'' je bylo izdano 2 {{-|DLC}}. Na početku na [[Xbox 360]], a potom na [[Microsoft Windows|Windows]]. V 2012 leto {{-|DLC}} ''{{-|Bring Down the Sky}}'' bylo izdano za [[PlayStation 3]], ale vtoro {{-|DLC}} ne bylo izdano. {| class="wikitable" style="width: 100%;" |- style="text-align: center;" ! rowspan="2" style="width:40%;" |Nazva ! colspan="3" |Data izdanja |- ! style="width:20%;" |Xbox 360 ! style="width:20%;" |Microsoft Windows ! style="width:20%;" |PlayStation 3 |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Bring Down the Sky}} |20 marec 2008 leta |28 maj 2008 leta |4 dekembr 2012 leta |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | V {{-|DLC}} jedno zadanje, v ktorom piraty-batarianci ({{Jezyky|en|batarians}}) hčut skydnuti asteroid {{-|X57}} na planetu Tera Nova ({{Jezyky|en|Terra Nova}}). |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Pinnacle Station}} |25 avgust 2009 leta |25 avgust 2009 leta |nema |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | To vtoro {{-|DLC}} dodaje trenovačnu kosmičnu stanciju. Jejny komandir je admiral Ahern ({{Jezyky|en|Tadius Ahern}}). Igrač može trenovati se na stancije v simulatoru, ktory imaje 12 scenarijev i bonusny scenarij, ktory simuliruje jedin boj iz Vojny Prvogo Kontakta ({{Jezyky|en|First Contact War}}). Akoli završiti bonusny scenarij, igrač dobyvaje v dar apartamenty na planetě Intajsej ({{Jezyky|en|Intai'sei}}), v ktoryh igrač može kupiti redke predmety za dost malu cenu, ktora je vo mnogo raz niže, neželi v magazinah. |} == Muzika == Muzikalne kompozicije stvorjal [[Jack Wall]], ktory do ''{{-|Mass Effect}}'' stvoril saundtrek dlja igry [[Jade Empire]] 2005-go leta i ktoru takože stvorila [[BioWare]]. 20 novembra 2007-go leta label [[Sumthing Else]] izdal album ''{{-|Mass Effect Original Game Soundtrack}}''<ref>{{Cite web| url = https://vgmdb.net/album/5380| title = Mass Effect Original Soundtrack| date = November 13, 2007}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/sumthing-else-music-works-announces-release-of-the-mass-effect-original-soundtrack-from-the-blockbuster-xbox-360r-video-game| title = Sumthing Else Music Works Announces Release Of The Mass Effect Original Soundtrack From The Blockbuster Xbox 360(R) Video Game| date = November 19, 2007}}</ref>, ktory sodržal v sobě 37 kompozicij iz igry (obča dolgota 1 čas i 15 minut), a takože kompoziciju iz albuma [[M4 (muzikalny album)|M4]] kanadskoj [[indie-rock]] grupy [[Faunts (muzikalna grupa)|Faunts]], ktora zvuči v igrě pri finalnyh titrah. 13 novembra 2012-go leta label [[FUNimation]] izdal album ''{{-|Mass Effect Paragon Lost Original Motion Picture Soundtrack}}'', s dolgotoju 1 čas i 9 minut, ktory sodržal v sobě 27 kompozicij iz [[anime]]-seriala [[Mass Effect: Paragon Lost]]<ref>{{Cite web| url = https://www.animenewsnetwork.com/press-release/2012-11-08/mass-effect/paragon-lost-animated-film-score-composed-by-joshua-r-mosley-and-david-kates| title = Mass Effect: Paragon Lost Animated FIlm Score Composed by Joshua R. Mosley and David Kates| date = November 8, 2012}}</ref>. == Anons i izdanje == {{Sistemne potreby|useminandrec=1|platform1=Osobne kompjutery|os1=[[Windows XP]] i [[Windows Vista]]|os1rec=[[Windows XP]] i vyše|cpu1=2,4 Ghz [[Intel]] ili 2,0 Ghz [[AMD]]|cpu1rec=2,6 Ghz {{-|Intel}} ili 2,4 Ghz {{-|AMD}} i vyše|gpu1=|gpu1rec=|memory1=1 [[Gigabajt|Gb]] [[RAM]] ({{-|XP}})/2 Gb RAM ({{-|Vista}})|memory1rec=2 Gb {{-|RAM}} i vyše|hdspace1=12 Gb|hdspace1rec=12Gb i vyše|media1=|media1rec=|display1=[[Nvidia GeForce|Nvidia GeForce 6]] ({{-|6800GT}} ili lepje) ili / [[ATI Radeon]] {{-|1300XT}} s poddržkoj šajder-modely 3.0|display1rec=[[GeForce]] 7900 {{-|GTX}} / [[ATI Radeon]] {{-|X1800 XL}} i vyše|network1=|network1rec=|sound1=Sumestima-kompatibilna s {{-|DirectX 9.0}} sumestima [[zvukova karta]]|sound1rec=Sumestima-kopmatibilna {{-|DirectX 9.0}} s i vyše sumestima [[zvukova karta]]|input1=|input1rec=}} Igra oficialno byla anonsovana je na [[Xbox show]] v [[Amsterdam|Amsterdamu]] 4 oktobra 2005-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2005/10/04/x05-mass-effect-eyes-on| title = X05: Mass Effect: Eyes-On| date = October 4, 2005| first = Charles| last = Onyett}}</ref>. V maju 2006-go leta demonstracijna versija igry byla predstavjena na [[Electronic Entertainment Expo]] i dobyla [[Game Critics Awards]] kak najlepa roleva igra<ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/e3-06-mass-effect-impressions/1100-6150171/| title = E3 06: Mass Effect Impressions| date = May 11, 2006| first = Greg| last = Mueller}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2006/05/10/e3-2006-mass-effect-impressions| title = E3 2006: Mass Effect Impressions| date = May 10, 2006| first = Charles| last = Onyett}}</ref>. Novy gejmplej byl pokazan je v septembru 2006-go leta na [[Xbox show]] v [[Barselona|Barseloně]]<ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/microsoft-announces-x06| title = Microsoft Announces X06| date = June 22, 2006}}</ref>. V marcu 2007-go leta gejmplej byl pokazan je cely čas v [[San-Francisko]] na [[Game Developeres Conference]]<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2007/03/07/gdc-2007-mass-effect-the-first-hour| title = GDC 2007: Mass Effect - The First Hour| date = March 7, 2007| first = Hilary| last = Goldstein| first2 = Erik| last2 = Brudvig}}</ref>. Povtorno igra byla pokazana na Electronic Entertainment Expo v juliju 2007-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.youtube.com/watch?v=CItElYfc47g| title = Live from the Santa Monica Pier! Mass Effect Stage Demo| date = July 19, 2007}}</ref>. V avgustu 2007-go leta byla pokazana na [[Games Convention]] v [[Leipzig|Leipzigu]]<ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/critically-acclaimed-rpg-mass-effect-begins-epic-journey-on-23rd-november-2007| title = Critically-Acclaimed RPG "Mass Effect" Begins Epic Journey on 23rd November 2007| date = August 31, 2007}}</ref>. V izdanje igra pošla 20 novembra 2007-go leta<ref>{{Cite web| url = https://news.microsoft.com/source/2007/11/20/gamer-excitement-reaches-galactic-proportions-as-mass-effect-touches-down-today-on-retail-shelves-in-north-america/| title = Gamer Excitement Reaches Galactic Proportions as “Mass Effect” Touches Down Today on Retail Shelves in North America| date = November 20, 2007}}</ref>. == Prodolženje-sikvel == Tvorjenje vtoroj igry počelo se v početku 2008-go leta. [[Mass Effect 2]] byla izdana je 26 januara 2010-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.vg247.com/mass-effect-comfirmed-for-january-2010-release-with-preorder-bonus| title = Mass Effect 2 confirmed for January 2010 release with preorder bonus| date = October 16, 2009| first = Stephany| last = Nunneley-Jackson}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.cnews.ru/news/line/mass_effect_2_data_vyhoda| title = Mass Effect 2. Дата выхода| date = October 17, 2009}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://gamemag.ru/news/48799/mass-effect-2-stal-pervym-igrovym-blokbasterom-2010-goda| title = Mass Effect 2 стал первым игровым блокбастером 2010 года| date = February 3, 2010| first = Сергей| last = Дьяконенко}}</ref>. Na PlayStation 3 igra byla izdana 18 januara 2011-go leta. V Mass Effect 2 možno importovati shranjenu igru iz Mass Effect — dejanja iz prvoj igry imajut vliv vo vtoroj. == Iztočniky == <references /> == Vnešne linky == * {{MobyGames|31277/mass-effect/}} <nowiki> [[Kategorija:Mass Effect]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore stvorila BioWare]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore izdala Electronic Arts]] [[Kategorija:Igry za Windows]] [[Kategorija:Igry za Xbox 360]] [[Kategorija:Igry na igromotoru Unreal Engine 3]] [[Kategorija:Igry za PlayStation 3]] [[Kategorija:Pages with unreviewed translations]]</nowiki> 4ojjgb7eytbtov0uw5ei5do1hxmjrqt 44951 44949 2026-07-31T22:33:20Z Chtabs 42 Obnovjeny iztočniky 44951 wikitext text/x-wiki {{Kartka kompjuterna igra|obložka=MassEffect.jpg|razrabotniki=[[BioWare]]|izdatelji=[[Microsoft Game Studios]]|serija=[[Mass Effect]]|dataizdanja=[[Xbox 360]]: [[Severna Amerika]]: 20 november 2007 [[Avstralija]]: 22 november 2007 [[Evropejsky sojuz]]: 23 november 2007 [[Microsoft Windows|Windows]]: [[Severna Amerika]]: 28 maj 2008 [[Avstralija]]: 5 junij 2008 [[Evropejsky sojuz]]: 6 junij 2008 [[PlayStation 3]]: [[Severna Amerika]]: 4 dekembr 2012 [[Evropejsky sojuz]]: 7 dekembr 2012|žanr=action role-playing|platformy=[[Xbox 360]], [[Microsoft Windows]], [[PlayStation 3]]|igrovy motor=[[Unreal Engine 3]]|režim igry=Jedin igrač|glava=[[Casey Hudson]]|gejmdizajner=Preston Watamaniuk|programist=David Falkner|hudožnik=Derek Watts|kompozitori=[[Jack Wall]], [[Sam Hulick]], [[Richard Jacques]], David Kates}}'''''Mass Effect''''' ({{Jezyky|isv|Efekt Masy}}) — [[kompjuterna igra]] v žanru action-role-play, ktoru stvorila studija [[BioWare]] i izdala [[Microsoft Game Studios]] v 2007 leto<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2007/11/19/mass-effect-review-2| date = November 19, 2007| title = Mass Effect Review| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. Je prva čast [[Mass Effect|serije Mass Effect]]. V 2007 leto igra prišla jedino toliko na [[Xbox 360]]<ref name=":0">{{Cite web| url = http://xbox360.gamespy.com/xbox-360/mass-effect/836239p1.html| title = Mass Effect| date = November 19, 2007| first = Gerald| last = Villoria}}</ref>. V 2008 javila se versija igry na [[Microsoft Windows|Windows]]<ref name=":1">{{Cite web| url = http://pc.gamespy.com/pc/bioware-rpg/877353p1.html| title = BioWare's space opera comes to PC and is still one of the greatest role-playing games we've ever played.| date = May 28, 2008| first = Gerald| last = Villoria}}</ref>, v 2012 prišla versija na [[PlayStation 3]]<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2012/09/26/mass-effect-trilogy-set-announced| title = Mass Effect Trilogy Set Announced| date = September 26, 2012| first = Andrew| last = Goldfarb}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/mass-effect-trilogy-comes-to-ps3-dec-4/1100-6399374/| title = Mass Effect Trilogy comes to PS3 Dec. 4| date = November 2, 2010| first = Eddie| last = Makuch}}</ref><ref name=":2">{{Cite web| url = https://blog.bioware.com/2012/11/01/ryan-warden-an-update-on-the-mass-effect-trilogy/| title = Ryan Warden: An Update on the Mass Effect Trilogy| date = November 1, 2012}}</ref><ref name=":3">{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2012/11/30/reminder-mass-effect-comes-to-ps3-very-soon| title = Reminder: Mass Effect Comes to PS3 Very Soon| date = November 30, 2012| first = Colin| last = Moriarty}}</ref>. Sjužet igry govori o tom, že v 22-om stoletju [[človečstvo]] spoznalo i naučilo se rabotati s tehnologijeju svrhsvetlovyh letanij v [[Kosmos|kosmosu]] s pomočju nekakogo nuljevogo elementa, ktory obnuljal masu-težinu (toj momen vpisan je v nazvanje igry). A takože v to stoletje ljudi zakontaktovali se v inoplanetnymi civilizacijami. Glavny heroj ili herojinja (to izbiraje igrač) igry je komander Šepard dobyvaje status Spektra — specialnogo soldata na služenju galaktičnoj rady-soveta Citadely i so svojim odredom pošeti različne mesta i zvezdne sistemy galaktiky. V 2008 leto za igru izdali dodatny konent pod nazvoju ''{{-|Bring Down the Sky}}''<ref>{{Cite web| url = http://pc.gamespy.com/pc/bioware-rpg/894639p1.html| title = Free Downloadable Content Now Available for Mass Effect PC| date = July 29, 2008}}</ref>, v ktorom potrebno bylo spasati planetu Tera Nova od asteroida {{-|X57}} i teroristov<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2008/02/25/mass-effect-bring-down-the-sky-interview| title = Mass Effect: Bring Down the Sky Interview| date = February 25, 2008| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. V 2009 leto za igru izdali dodatny kontent pod nazvoju ''{{-|Pinnacle Station}}'', ktory dodaval nekoliko zadanij, a takože dobyti v nagradu apartamenty<ref>{{Cite web| url = https://www.eurogamer.net/me-pinnacle-station-dlc-detailed| title = New Mass Effect DLC detailed| date = August 24, 2009| first = Robert| last = Purchese}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://gamemag.ru/news/44026/mass-effect-dopolnenie-pinnacle-station-dostupno-v-xbox-live| title = Mass Effect: Дополнение "Pinnacle Station" доступно в Xbox Live| date = August 24, 2009| last = livesaifer}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/new-mass-effect-dlc-avatar-items-now-available/1100-6216123/| title = New Mass Effect DLC, avatar items now available. UPDATE Microsoft releases Pinnacle Station, a 13-mission, two-to-three-hour add-on to the popular Xbox 360 role-playing game; Mass Effect outfits hit Marketplace en masse.| date = August 25, 2009| first = Tor| last = Thorsen}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2009/08/25/mass-effect-pinnacle-station-review| title = Mass Effect: Pinnacle Station Review| date = August 25, 2009| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. Dalje byli izdane igry [[Mass Effect 2]] v 2010 leto i [[Mass Effect 3]] v 2012<ref name=":4" />, ktore obrazovali trilogiju o komanderu Šepardu. V 2021 leto igra byla obnovjena v svezku izdanja [[Mass Effect: Legendary Edition]]<ref>{{Cite web| url = https://news.ea.com/press-releases/press-releases-details/2021/Relive-the-Award-Winning-Space-Opera-in-Mass-Effect-Legendary-Edition-on-May-14/default.aspx| title = Relive the Award-Winning Space Opera in Mass Effect Legendary Edition on May 14| date = February 2, 2021}}</ref>. == Gejmplej == ''{{-|Mass Effect}} '' — je igra v žanru action-rpg za jednogo igrača, v ktoroj igrač upravjaje komanderom Šepardom ({{Jezyky|en|Commander Shepard}}) s pogledom od tretjego lica. Pred početkom igry potrebno izbrati ime igrača (ktoro na igrovy svet ne vlijaje), pol, izgled, jedin iz nekoliko variantov predhistorije, igrovy klas-specialnost. Za izbor dostupne sut 6 klasov. Každy klas imaje svoju specialnost v oružju i sposobnostah. Igrač i učestniki odreda mogut orudovati vsakym oružjem, ale efektivnost togo zavisi od klasa i parametrov každogo. Na kosmičnom korabu igrača dostupna je karta galaktiky, s pomočju ktoroj igrač može premeščati se po svetu. V galaktikě sut grupy-skupiny zvezd, v ktoryh sut zvezdne sistemy, v ktoryh už sut planety i kosmične stancije. Za premeščenije medžu grupami zvezd potrebno upotrebjati retranslatory masy ({{Jezyky|en|Mass-Relay}}). Kosmičny korab igrača imaje nazvu "Normandija" ({{Jezyky|en|Normandy SR-1}}) — to je esperimentalny korab, ktory stvorili naučniki Aliansa sistem ({{Jezyky|en|Systems Alliance}}) v koperacije s turianskymi ({{Jezyky|en|turians}}) specialistami. Toj korab upotrebjaje se igračem za putovanje medžu planetami i zvezdami s pomočju interaktivnoj karty. Na korabu irač može govoriti s ljudami-služebnikami koraba (medikami, inženjerami) i učestnikami svojego odreda. Na planetah i stancijah igrač izpolnjaje zadanja-operacije, kvesty i vzajemodejstvuje s {{-|NPC}}. Po završenju-koncu zadanij igrač dobyvaje specialne pointy, ktore dozvoljajut razvivati sposobnosti, dobyvaje predmety za inventar. Inventar imaje razmer v 150 elementov-predmetov. Nepotrebne predmety možno prodati, utilizirovati v omni-gel, ktory je potreben za otkrytje zamkov i remonta vsekdehoda "Mako" Vsekdehod "Mako" možno upotrebjati na planetah za premeščenje na velike distancije i streljbu po neprijateljam. Takože vsekdehod je pomočen na nektoryh zlyh planetah, na ktoryh okolična pogoda jest škodliva dlja odreda. A na kosmičnyh stancijah i planetah možno kupiti različne predmety kako oružje, bronju i dodatne ulepšenja. === Bojeva sistema === Boji idut v realnom času. Igrač upravjaje Šepardom od tretjego lica. V odredu igrača takože je jedino dva personaža, ktorymi upravjaje kompjuter i ktorym može davati komandy igrač, naprimer: atakovati neprijatelja, zajeti ukrytje i tako dalje. V čas boja igrač može otkryti taktično menju, ktoro stopuje igru i v ktorom možno smeniti oružje, ukazati koju sposobnost upotrebiti (kako Šepardu tako i učestnikam odreda). Každa sposobnost imaje svoju meru-vreme za obnovjene posle každogo upotrebjenja. Oružje igrača ne trebuje naboja, jednako dost silna streljba može pregreti oružje i nektoro vreme nemožno bude streljati. To trebuje delati pauzu medžu streljanjem. V igrě sut 4 tipov oružja: pistolety, pompovky, vintovky, snajperske ružja i granaty. Bronja takože različna: legka, sredna, težka. Vsaka bronja imaje različne specializacije i sposobnosti. Takože može byti ograničenje v zavisnosti od klasa igrača ili učestnika odreda. Takože je razlika medžu civilizacijami: ljudi i azari ({{Jezyky|en|asari}}) mogut nositi jednu bronju, turianci imajut svoju bronju, krogani ({{Jezyky|en|krogans}}) svoju. Akoli gibnut učestniki odreda, to ih možno lečiti s pomočju medi-gela, akoli gibne igrač, to treba restartovati igru od poslednego shranjenja. == Dodatne epizody ({{-|DLC}}) == Dlja ''{{-|Mass Effect}}'' je bylo izdano 2 {{-|DLC}}. Na početku na [[Xbox 360]]<ref name=":0" />, a potom na [[Microsoft Windows|Windows]]<ref name=":1" />. V 2012 leto {{-|DLC}} ''{{-|Bring Down the Sky}}'' bylo izdano za [[PlayStation 3]]<ref name=":2" /><ref name=":3" />, ale vtoro {{-|DLC}} ne bylo izdano. {| class="wikitable" style="width: 100%;" |- style="text-align: center;" ! rowspan="2" style="width:40%;" |Nazva ! colspan="3" |Data izdanja |- ! style="width:20%;" |Xbox 360 ! style="width:20%;" |Microsoft Windows ! style="width:20%;" |PlayStation 3 |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Bring Down the Sky}} |20 marec 2008 leta |28 maj 2008 leta |4 dekembr 2012 leta |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | V {{-|DLC}} jedno zadanje, v ktorom piraty-batarianci ({{Jezyky|en|batarians}}) hčut skydnuti asteroid {{-|X57}} na planetu Tera Nova ({{Jezyky|en|Terra Nova}}). |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Pinnacle Station}} |25 avgust 2009 leta |25 avgust 2009 leta |nema |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | To vtoro {{-|DLC}} dodaje trenovačnu kosmičnu stanciju. Jejny komandir je admiral Ahern ({{Jezyky|en|Tadius Ahern}}). Igrač može trenovati se na stancije v simulatoru, ktory imaje 12 scenarijev i bonusny scenarij, ktory simuliruje jedin boj iz Vojny Prvogo Kontakta ({{Jezyky|en|First Contact War}}). Akoli završiti bonusny scenarij, igrač dobyvaje v dar apartamenty na planetě Intajsej ({{Jezyky|en|Intai'sei}}), v ktoryh igrač može kupiti redke predmety za dost malu cenu, ktora je vo mnogo raz niže, neželi v magazinah. |} == Muzika == Muzikalne kompozicije stvorjal [[Jack Wall]], ktory do ''{{-|Mass Effect}}'' stvoril saundtrek dlja igry [[Jade Empire]] 2005-go leta i ktoru takože stvorila [[BioWare]]. 20 novembra 2007-go leta label [[Sumthing Else]] izdal album ''{{-|Mass Effect Original Game Soundtrack}}''<ref name=":5">{{Cite web| url = https://vgmdb.net/album/5380| title = Mass Effect Original Soundtrack| date = November 13, 2007}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/sumthing-else-music-works-announces-release-of-the-mass-effect-original-soundtrack-from-the-blockbuster-xbox-360r-video-game| title = Sumthing Else Music Works Announces Release Of The Mass Effect Original Soundtrack From The Blockbuster Xbox 360(R) Video Game| date = November 19, 2007}}</ref>, ktory sodržal v sobě 37 kompozicij iz igry (obča dolgota 1 čas i 15 minut), a takože kompoziciju iz albuma [[M4 (muzikalny album)|M4]] kanadskoj [[indie-rock]] grupy [[Faunts (muzikalna grupa)|Faunts]], ktora zvuči v igrě pri finalnyh titrah<ref name=":5" />. 13 novembra 2012-go leta label [[FUNimation]] izdal album ''{{-|Mass Effect Paragon Lost Original Motion Picture Soundtrack}}'', s dolgotoju 1 čas i 9 minut, ktory sodržal v sobě 27 kompozicij iz [[anime]]-seriala [[Mass Effect: Paragon Lost]]<ref>{{Cite web| url = https://www.animenewsnetwork.com/press-release/2012-11-08/mass-effect/paragon-lost-animated-film-score-composed-by-joshua-r-mosley-and-david-kates| title = Mass Effect: Paragon Lost Animated FIlm Score Composed by Joshua R. Mosley and David Kates| date = November 8, 2012}}</ref>. == Anons i izdanje == {{Sistemne potreby|useminandrec=1|platform1=Osobne kompjutery|os1=[[Windows XP]] i [[Windows Vista]]|os1rec=[[Windows XP]] i vyše|cpu1=2,4 Ghz [[Intel]] ili 2,0 Ghz [[AMD]]|cpu1rec=2,6 Ghz {{-|Intel}} ili 2,4 Ghz {{-|AMD}} i vyše|gpu1=|gpu1rec=|memory1=1 [[Gigabajt|Gb]] [[RAM]] ({{-|XP}})/2 Gb RAM ({{-|Vista}})|memory1rec=2 Gb {{-|RAM}} i vyše|hdspace1=12 Gb|hdspace1rec=12Gb i vyše|media1=|media1rec=|display1=[[Nvidia GeForce|Nvidia GeForce 6]] ({{-|6800GT}} ili lepje) ili / [[ATI Radeon]] {{-|1300XT}} s poddržkoj šajder-modely 3.0|display1rec=[[GeForce]] 7900 {{-|GTX}} / [[ATI Radeon]] {{-|X1800 XL}} i vyše|network1=|network1rec=|sound1=Sumestima-kompatibilna s {{-|DirectX 9.0}} sumestima [[zvukova karta]]|sound1rec=Sumestima-kopmatibilna {{-|DirectX 9.0}} s i vyše sumestima [[zvukova karta]]|input1=|input1rec=}} Igra oficialno byla anonsovana je na [[Xbox show]] v [[Amsterdam|Amsterdamu]] 4 oktobra 2005-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2005/10/04/x05-mass-effect-eyes-on| title = X05: Mass Effect: Eyes-On| date = October 4, 2005| first = Charles| last = Onyett}}</ref>. V maju 2006-go leta demonstracijna versija igry byla predstavjena na [[Electronic Entertainment Expo]] i dobyla [[Game Critics Awards]] kak najlepa roleva igra<ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/e3-06-mass-effect-impressions/1100-6150171/| title = E3 06: Mass Effect Impressions| date = May 11, 2006| first = Greg| last = Mueller}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2006/05/10/e3-2006-mass-effect-impressions| title = E3 2006: Mass Effect Impressions| date = May 10, 2006| first = Charles| last = Onyett}}</ref>. Novy gejmplej byl pokazan je v septembru 2006-go leta na [[Xbox show]] v [[Barselona|Barseloně]]<ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/microsoft-announces-x06| title = Microsoft Announces X06| date = June 22, 2006}}</ref>. V marcu 2007-go leta gejmplej byl pokazan je cely čas v [[San-Francisko]] na [[Game Developeres Conference]]<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2007/03/07/gdc-2007-mass-effect-the-first-hour| title = GDC 2007: Mass Effect - The First Hour| date = March 7, 2007| first = Hilary| last = Goldstein| first2 = Erik| last2 = Brudvig}}</ref>. Povtorno igra byla pokazana na Electronic Entertainment Expo v juliju 2007-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.youtube.com/watch?v=CItElYfc47g| title = Live from the Santa Monica Pier! Mass Effect Stage Demo| date = July 19, 2007}}</ref>. V avgustu 2007-go leta byla pokazana na [[Games Convention]] v [[Leipzig|Leipzigu]]<ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/critically-acclaimed-rpg-mass-effect-begins-epic-journey-on-23rd-november-2007| title = Critically-Acclaimed RPG "Mass Effect" Begins Epic Journey on 23rd November 2007| date = August 31, 2007}}</ref>. V izdanje igra pošla 20 novembra 2007-go leta<ref>{{Cite web| url = https://news.microsoft.com/source/2007/11/20/gamer-excitement-reaches-galactic-proportions-as-mass-effect-touches-down-today-on-retail-shelves-in-north-america/| title = Gamer Excitement Reaches Galactic Proportions as “Mass Effect” Touches Down Today on Retail Shelves in North America| date = November 20, 2007}}</ref>. == Prodolženje-sikvel == Tvorjenje vtoroj igry počelo se v početku 2008-go leta. [[Mass Effect 2]] byla izdana je 26 januara 2010-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.vg247.com/mass-effect-comfirmed-for-january-2010-release-with-preorder-bonus| title = Mass Effect 2 confirmed for January 2010 release with preorder bonus| date = October 16, 2009| first = Stephany| last = Nunneley-Jackson}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.cnews.ru/news/line/mass_effect_2_data_vyhoda| title = Mass Effect 2. Дата выхода| date = October 17, 2009}}</ref><ref name=":4">{{Cite web| url = https://gamemag.ru/news/48799/mass-effect-2-stal-pervym-igrovym-blokbasterom-2010-goda| title = Mass Effect 2 стал первым игровым блокбастером 2010 года| date = February 3, 2010| first = Сергей| last = Дьяконенко}}</ref>. Na PlayStation 3 igra byla izdana 18 januara 2011-go leta. V Mass Effect 2 možno importovati shranjenu igru iz Mass Effect — dejanja iz prvoj igry imajut vliv vo vtoroj. == Iztočniky == <references /> == Vnešne linky == * {{MobyGames|31277/mass-effect/}} [[Kategorija:Mass Effect]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore stvorila BioWare]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore izdala Electronic Arts]] [[Kategorija:Igry za Windows]] [[Kategorija:Igry za Xbox 360]] [[Kategorija:Igry na igromotoru Unreal Engine 3]] [[Kategorija:Igry za PlayStation 3]] [[Kategorija:Pages with unreviewed translations]] rto89zh8d07s9h7z180miel1dgjclzr 44952 44951 2026-07-31T22:35:38Z Chtabs 42 Chtabs prěimenoval stranicu [[Koristnik:Chtabs/Mass Effect (igra)]] na [[Mass Effect (igra)]] 44951 wikitext text/x-wiki {{Kartka kompjuterna igra|obložka=MassEffect.jpg|razrabotniki=[[BioWare]]|izdatelji=[[Microsoft Game Studios]]|serija=[[Mass Effect]]|dataizdanja=[[Xbox 360]]: [[Severna Amerika]]: 20 november 2007 [[Avstralija]]: 22 november 2007 [[Evropejsky sojuz]]: 23 november 2007 [[Microsoft Windows|Windows]]: [[Severna Amerika]]: 28 maj 2008 [[Avstralija]]: 5 junij 2008 [[Evropejsky sojuz]]: 6 junij 2008 [[PlayStation 3]]: [[Severna Amerika]]: 4 dekembr 2012 [[Evropejsky sojuz]]: 7 dekembr 2012|žanr=action role-playing|platformy=[[Xbox 360]], [[Microsoft Windows]], [[PlayStation 3]]|igrovy motor=[[Unreal Engine 3]]|režim igry=Jedin igrač|glava=[[Casey Hudson]]|gejmdizajner=Preston Watamaniuk|programist=David Falkner|hudožnik=Derek Watts|kompozitori=[[Jack Wall]], [[Sam Hulick]], [[Richard Jacques]], David Kates}}'''''Mass Effect''''' ({{Jezyky|isv|Efekt Masy}}) — [[kompjuterna igra]] v žanru action-role-play, ktoru stvorila studija [[BioWare]] i izdala [[Microsoft Game Studios]] v 2007 leto<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2007/11/19/mass-effect-review-2| date = November 19, 2007| title = Mass Effect Review| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. Je prva čast [[Mass Effect|serije Mass Effect]]. V 2007 leto igra prišla jedino toliko na [[Xbox 360]]<ref name=":0">{{Cite web| url = http://xbox360.gamespy.com/xbox-360/mass-effect/836239p1.html| title = Mass Effect| date = November 19, 2007| first = Gerald| last = Villoria}}</ref>. V 2008 javila se versija igry na [[Microsoft Windows|Windows]]<ref name=":1">{{Cite web| url = http://pc.gamespy.com/pc/bioware-rpg/877353p1.html| title = BioWare's space opera comes to PC and is still one of the greatest role-playing games we've ever played.| date = May 28, 2008| first = Gerald| last = Villoria}}</ref>, v 2012 prišla versija na [[PlayStation 3]]<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2012/09/26/mass-effect-trilogy-set-announced| title = Mass Effect Trilogy Set Announced| date = September 26, 2012| first = Andrew| last = Goldfarb}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/mass-effect-trilogy-comes-to-ps3-dec-4/1100-6399374/| title = Mass Effect Trilogy comes to PS3 Dec. 4| date = November 2, 2010| first = Eddie| last = Makuch}}</ref><ref name=":2">{{Cite web| url = https://blog.bioware.com/2012/11/01/ryan-warden-an-update-on-the-mass-effect-trilogy/| title = Ryan Warden: An Update on the Mass Effect Trilogy| date = November 1, 2012}}</ref><ref name=":3">{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2012/11/30/reminder-mass-effect-comes-to-ps3-very-soon| title = Reminder: Mass Effect Comes to PS3 Very Soon| date = November 30, 2012| first = Colin| last = Moriarty}}</ref>. Sjužet igry govori o tom, že v 22-om stoletju [[človečstvo]] spoznalo i naučilo se rabotati s tehnologijeju svrhsvetlovyh letanij v [[Kosmos|kosmosu]] s pomočju nekakogo nuljevogo elementa, ktory obnuljal masu-težinu (toj momen vpisan je v nazvanje igry). A takože v to stoletje ljudi zakontaktovali se v inoplanetnymi civilizacijami. Glavny heroj ili herojinja (to izbiraje igrač) igry je komander Šepard dobyvaje status Spektra — specialnogo soldata na služenju galaktičnoj rady-soveta Citadely i so svojim odredom pošeti različne mesta i zvezdne sistemy galaktiky. V 2008 leto za igru izdali dodatny konent pod nazvoju ''{{-|Bring Down the Sky}}''<ref>{{Cite web| url = http://pc.gamespy.com/pc/bioware-rpg/894639p1.html| title = Free Downloadable Content Now Available for Mass Effect PC| date = July 29, 2008}}</ref>, v ktorom potrebno bylo spasati planetu Tera Nova od asteroida {{-|X57}} i teroristov<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2008/02/25/mass-effect-bring-down-the-sky-interview| title = Mass Effect: Bring Down the Sky Interview| date = February 25, 2008| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. V 2009 leto za igru izdali dodatny kontent pod nazvoju ''{{-|Pinnacle Station}}'', ktory dodaval nekoliko zadanij, a takože dobyti v nagradu apartamenty<ref>{{Cite web| url = https://www.eurogamer.net/me-pinnacle-station-dlc-detailed| title = New Mass Effect DLC detailed| date = August 24, 2009| first = Robert| last = Purchese}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://gamemag.ru/news/44026/mass-effect-dopolnenie-pinnacle-station-dostupno-v-xbox-live| title = Mass Effect: Дополнение "Pinnacle Station" доступно в Xbox Live| date = August 24, 2009| last = livesaifer}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/new-mass-effect-dlc-avatar-items-now-available/1100-6216123/| title = New Mass Effect DLC, avatar items now available. UPDATE Microsoft releases Pinnacle Station, a 13-mission, two-to-three-hour add-on to the popular Xbox 360 role-playing game; Mass Effect outfits hit Marketplace en masse.| date = August 25, 2009| first = Tor| last = Thorsen}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2009/08/25/mass-effect-pinnacle-station-review| title = Mass Effect: Pinnacle Station Review| date = August 25, 2009| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. Dalje byli izdane igry [[Mass Effect 2]] v 2010 leto i [[Mass Effect 3]] v 2012<ref name=":4" />, ktore obrazovali trilogiju o komanderu Šepardu. V 2021 leto igra byla obnovjena v svezku izdanja [[Mass Effect: Legendary Edition]]<ref>{{Cite web| url = https://news.ea.com/press-releases/press-releases-details/2021/Relive-the-Award-Winning-Space-Opera-in-Mass-Effect-Legendary-Edition-on-May-14/default.aspx| title = Relive the Award-Winning Space Opera in Mass Effect Legendary Edition on May 14| date = February 2, 2021}}</ref>. == Gejmplej == ''{{-|Mass Effect}} '' — je igra v žanru action-rpg za jednogo igrača, v ktoroj igrač upravjaje komanderom Šepardom ({{Jezyky|en|Commander Shepard}}) s pogledom od tretjego lica. Pred početkom igry potrebno izbrati ime igrača (ktoro na igrovy svet ne vlijaje), pol, izgled, jedin iz nekoliko variantov predhistorije, igrovy klas-specialnost. Za izbor dostupne sut 6 klasov. Každy klas imaje svoju specialnost v oružju i sposobnostah. Igrač i učestniki odreda mogut orudovati vsakym oružjem, ale efektivnost togo zavisi od klasa i parametrov každogo. Na kosmičnom korabu igrača dostupna je karta galaktiky, s pomočju ktoroj igrač može premeščati se po svetu. V galaktikě sut grupy-skupiny zvezd, v ktoryh sut zvezdne sistemy, v ktoryh už sut planety i kosmične stancije. Za premeščenije medžu grupami zvezd potrebno upotrebjati retranslatory masy ({{Jezyky|en|Mass-Relay}}). Kosmičny korab igrača imaje nazvu "Normandija" ({{Jezyky|en|Normandy SR-1}}) — to je esperimentalny korab, ktory stvorili naučniki Aliansa sistem ({{Jezyky|en|Systems Alliance}}) v koperacije s turianskymi ({{Jezyky|en|turians}}) specialistami. Toj korab upotrebjaje se igračem za putovanje medžu planetami i zvezdami s pomočju interaktivnoj karty. Na korabu irač može govoriti s ljudami-služebnikami koraba (medikami, inženjerami) i učestnikami svojego odreda. Na planetah i stancijah igrač izpolnjaje zadanja-operacije, kvesty i vzajemodejstvuje s {{-|NPC}}. Po završenju-koncu zadanij igrač dobyvaje specialne pointy, ktore dozvoljajut razvivati sposobnosti, dobyvaje predmety za inventar. Inventar imaje razmer v 150 elementov-predmetov. Nepotrebne predmety možno prodati, utilizirovati v omni-gel, ktory je potreben za otkrytje zamkov i remonta vsekdehoda "Mako" Vsekdehod "Mako" možno upotrebjati na planetah za premeščenje na velike distancije i streljbu po neprijateljam. Takože vsekdehod je pomočen na nektoryh zlyh planetah, na ktoryh okolična pogoda jest škodliva dlja odreda. A na kosmičnyh stancijah i planetah možno kupiti različne predmety kako oružje, bronju i dodatne ulepšenja. === Bojeva sistema === Boji idut v realnom času. Igrač upravjaje Šepardom od tretjego lica. V odredu igrača takože je jedino dva personaža, ktorymi upravjaje kompjuter i ktorym može davati komandy igrač, naprimer: atakovati neprijatelja, zajeti ukrytje i tako dalje. V čas boja igrač može otkryti taktično menju, ktoro stopuje igru i v ktorom možno smeniti oružje, ukazati koju sposobnost upotrebiti (kako Šepardu tako i učestnikam odreda). Každa sposobnost imaje svoju meru-vreme za obnovjene posle každogo upotrebjenja. Oružje igrača ne trebuje naboja, jednako dost silna streljba može pregreti oružje i nektoro vreme nemožno bude streljati. To trebuje delati pauzu medžu streljanjem. V igrě sut 4 tipov oružja: pistolety, pompovky, vintovky, snajperske ružja i granaty. Bronja takože različna: legka, sredna, težka. Vsaka bronja imaje različne specializacije i sposobnosti. Takože može byti ograničenje v zavisnosti od klasa igrača ili učestnika odreda. Takože je razlika medžu civilizacijami: ljudi i azari ({{Jezyky|en|asari}}) mogut nositi jednu bronju, turianci imajut svoju bronju, krogani ({{Jezyky|en|krogans}}) svoju. Akoli gibnut učestniki odreda, to ih možno lečiti s pomočju medi-gela, akoli gibne igrač, to treba restartovati igru od poslednego shranjenja. == Dodatne epizody ({{-|DLC}}) == Dlja ''{{-|Mass Effect}}'' je bylo izdano 2 {{-|DLC}}. Na početku na [[Xbox 360]]<ref name=":0" />, a potom na [[Microsoft Windows|Windows]]<ref name=":1" />. V 2012 leto {{-|DLC}} ''{{-|Bring Down the Sky}}'' bylo izdano za [[PlayStation 3]]<ref name=":2" /><ref name=":3" />, ale vtoro {{-|DLC}} ne bylo izdano. {| class="wikitable" style="width: 100%;" |- style="text-align: center;" ! rowspan="2" style="width:40%;" |Nazva ! colspan="3" |Data izdanja |- ! style="width:20%;" |Xbox 360 ! style="width:20%;" |Microsoft Windows ! style="width:20%;" |PlayStation 3 |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Bring Down the Sky}} |20 marec 2008 leta |28 maj 2008 leta |4 dekembr 2012 leta |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | V {{-|DLC}} jedno zadanje, v ktorom piraty-batarianci ({{Jezyky|en|batarians}}) hčut skydnuti asteroid {{-|X57}} na planetu Tera Nova ({{Jezyky|en|Terra Nova}}). |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Pinnacle Station}} |25 avgust 2009 leta |25 avgust 2009 leta |nema |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | To vtoro {{-|DLC}} dodaje trenovačnu kosmičnu stanciju. Jejny komandir je admiral Ahern ({{Jezyky|en|Tadius Ahern}}). Igrač može trenovati se na stancije v simulatoru, ktory imaje 12 scenarijev i bonusny scenarij, ktory simuliruje jedin boj iz Vojny Prvogo Kontakta ({{Jezyky|en|First Contact War}}). Akoli završiti bonusny scenarij, igrač dobyvaje v dar apartamenty na planetě Intajsej ({{Jezyky|en|Intai'sei}}), v ktoryh igrač može kupiti redke predmety za dost malu cenu, ktora je vo mnogo raz niže, neželi v magazinah. |} == Muzika == Muzikalne kompozicije stvorjal [[Jack Wall]], ktory do ''{{-|Mass Effect}}'' stvoril saundtrek dlja igry [[Jade Empire]] 2005-go leta i ktoru takože stvorila [[BioWare]]. 20 novembra 2007-go leta label [[Sumthing Else]] izdal album ''{{-|Mass Effect Original Game Soundtrack}}''<ref name=":5">{{Cite web| url = https://vgmdb.net/album/5380| title = Mass Effect Original Soundtrack| date = November 13, 2007}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/sumthing-else-music-works-announces-release-of-the-mass-effect-original-soundtrack-from-the-blockbuster-xbox-360r-video-game| title = Sumthing Else Music Works Announces Release Of The Mass Effect Original Soundtrack From The Blockbuster Xbox 360(R) Video Game| date = November 19, 2007}}</ref>, ktory sodržal v sobě 37 kompozicij iz igry (obča dolgota 1 čas i 15 minut), a takože kompoziciju iz albuma [[M4 (muzikalny album)|M4]] kanadskoj [[indie-rock]] grupy [[Faunts (muzikalna grupa)|Faunts]], ktora zvuči v igrě pri finalnyh titrah<ref name=":5" />. 13 novembra 2012-go leta label [[FUNimation]] izdal album ''{{-|Mass Effect Paragon Lost Original Motion Picture Soundtrack}}'', s dolgotoju 1 čas i 9 minut, ktory sodržal v sobě 27 kompozicij iz [[anime]]-seriala [[Mass Effect: Paragon Lost]]<ref>{{Cite web| url = https://www.animenewsnetwork.com/press-release/2012-11-08/mass-effect/paragon-lost-animated-film-score-composed-by-joshua-r-mosley-and-david-kates| title = Mass Effect: Paragon Lost Animated FIlm Score Composed by Joshua R. Mosley and David Kates| date = November 8, 2012}}</ref>. == Anons i izdanje == {{Sistemne potreby|useminandrec=1|platform1=Osobne kompjutery|os1=[[Windows XP]] i [[Windows Vista]]|os1rec=[[Windows XP]] i vyše|cpu1=2,4 Ghz [[Intel]] ili 2,0 Ghz [[AMD]]|cpu1rec=2,6 Ghz {{-|Intel}} ili 2,4 Ghz {{-|AMD}} i vyše|gpu1=|gpu1rec=|memory1=1 [[Gigabajt|Gb]] [[RAM]] ({{-|XP}})/2 Gb RAM ({{-|Vista}})|memory1rec=2 Gb {{-|RAM}} i vyše|hdspace1=12 Gb|hdspace1rec=12Gb i vyše|media1=|media1rec=|display1=[[Nvidia GeForce|Nvidia GeForce 6]] ({{-|6800GT}} ili lepje) ili / [[ATI Radeon]] {{-|1300XT}} s poddržkoj šajder-modely 3.0|display1rec=[[GeForce]] 7900 {{-|GTX}} / [[ATI Radeon]] {{-|X1800 XL}} i vyše|network1=|network1rec=|sound1=Sumestima-kompatibilna s {{-|DirectX 9.0}} sumestima [[zvukova karta]]|sound1rec=Sumestima-kopmatibilna {{-|DirectX 9.0}} s i vyše sumestima [[zvukova karta]]|input1=|input1rec=}} Igra oficialno byla anonsovana je na [[Xbox show]] v [[Amsterdam|Amsterdamu]] 4 oktobra 2005-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2005/10/04/x05-mass-effect-eyes-on| title = X05: Mass Effect: Eyes-On| date = October 4, 2005| first = Charles| last = Onyett}}</ref>. V maju 2006-go leta demonstracijna versija igry byla predstavjena na [[Electronic Entertainment Expo]] i dobyla [[Game Critics Awards]] kak najlepa roleva igra<ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/e3-06-mass-effect-impressions/1100-6150171/| title = E3 06: Mass Effect Impressions| date = May 11, 2006| first = Greg| last = Mueller}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2006/05/10/e3-2006-mass-effect-impressions| title = E3 2006: Mass Effect Impressions| date = May 10, 2006| first = Charles| last = Onyett}}</ref>. Novy gejmplej byl pokazan je v septembru 2006-go leta na [[Xbox show]] v [[Barselona|Barseloně]]<ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/microsoft-announces-x06| title = Microsoft Announces X06| date = June 22, 2006}}</ref>. V marcu 2007-go leta gejmplej byl pokazan je cely čas v [[San-Francisko]] na [[Game Developeres Conference]]<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2007/03/07/gdc-2007-mass-effect-the-first-hour| title = GDC 2007: Mass Effect - The First Hour| date = March 7, 2007| first = Hilary| last = Goldstein| first2 = Erik| last2 = Brudvig}}</ref>. Povtorno igra byla pokazana na Electronic Entertainment Expo v juliju 2007-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.youtube.com/watch?v=CItElYfc47g| title = Live from the Santa Monica Pier! Mass Effect Stage Demo| date = July 19, 2007}}</ref>. V avgustu 2007-go leta byla pokazana na [[Games Convention]] v [[Leipzig|Leipzigu]]<ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/critically-acclaimed-rpg-mass-effect-begins-epic-journey-on-23rd-november-2007| title = Critically-Acclaimed RPG "Mass Effect" Begins Epic Journey on 23rd November 2007| date = August 31, 2007}}</ref>. V izdanje igra pošla 20 novembra 2007-go leta<ref>{{Cite web| url = https://news.microsoft.com/source/2007/11/20/gamer-excitement-reaches-galactic-proportions-as-mass-effect-touches-down-today-on-retail-shelves-in-north-america/| title = Gamer Excitement Reaches Galactic Proportions as “Mass Effect” Touches Down Today on Retail Shelves in North America| date = November 20, 2007}}</ref>. == Prodolženje-sikvel == Tvorjenje vtoroj igry počelo se v početku 2008-go leta. [[Mass Effect 2]] byla izdana je 26 januara 2010-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.vg247.com/mass-effect-comfirmed-for-january-2010-release-with-preorder-bonus| title = Mass Effect 2 confirmed for January 2010 release with preorder bonus| date = October 16, 2009| first = Stephany| last = Nunneley-Jackson}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.cnews.ru/news/line/mass_effect_2_data_vyhoda| title = Mass Effect 2. Дата выхода| date = October 17, 2009}}</ref><ref name=":4">{{Cite web| url = https://gamemag.ru/news/48799/mass-effect-2-stal-pervym-igrovym-blokbasterom-2010-goda| title = Mass Effect 2 стал первым игровым блокбастером 2010 года| date = February 3, 2010| first = Сергей| last = Дьяконенко}}</ref>. Na PlayStation 3 igra byla izdana 18 januara 2011-go leta. V Mass Effect 2 možno importovati shranjenu igru iz Mass Effect — dejanja iz prvoj igry imajut vliv vo vtoroj. == Iztočniky == <references /> == Vnešne linky == * {{MobyGames|31277/mass-effect/}} [[Kategorija:Mass Effect]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore stvorila BioWare]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore izdala Electronic Arts]] [[Kategorija:Igry za Windows]] [[Kategorija:Igry za Xbox 360]] [[Kategorija:Igry na igromotoru Unreal Engine 3]] [[Kategorija:Igry za PlayStation 3]] [[Kategorija:Pages with unreviewed translations]] rto89zh8d07s9h7z180miel1dgjclzr 44955 44952 2026-07-31T22:43:23Z Chtabs 42 44955 wikitext text/x-wiki {{Kartka kompjuterna igra|obložka=MassEffect.jpg|razrabotniki=[[BioWare]]|izdatelji=[[Microsoft Game Studios]]|serija=[[Mass Effect]]|dataizdanja=[[Xbox 360]]: [[Severna Amerika]]: 20 november 2007 [[Avstralija]]: 22 november 2007 [[Evropejsky sojuz]]: 23 november 2007 [[Microsoft Windows|Windows]]: [[Severna Amerika]]: 28 maj 2008 [[Avstralija]]: 5 junij 2008 [[Evropejsky sojuz]]: 6 junij 2008 [[PlayStation 3]]: [[Severna Amerika]]: 4 dekembr 2012 [[Evropejsky sojuz]]: 7 dekembr 2012|žanr=action role-playing|platformy=[[Xbox 360]], [[Microsoft Windows]], [[PlayStation 3]]|igrovy motor=[[Unreal Engine 3]]|režim igry=Jedin igrač|glava=[[Casey Hudson]]|gejmdizajner=Preston Watamaniuk|programist=David Falkner|hudožnik=Derek Watts|kompozitori=[[Jack Wall]], [[Sam Hulick]], [[Richard Jacques]], David Kates}}'''''Mass Effect''''' ({{Jezyky|isv|Efekt Masy}}) — [[kompjuterna igra]] v žanru action-role-play, ktoru stvorila studija [[BioWare]] i izdala [[Microsoft Game Studios]] v 2007 leto<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2007/11/19/mass-effect-review-2| date = November 19, 2007| title = Mass Effect Review| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. Je prva čast [[Mass Effect|serije Mass Effect]]. V 2007 leto igra prišla jedino toliko na [[Xbox 360]]<ref name=":0">{{Cite web| url = http://xbox360.gamespy.com/xbox-360/mass-effect/836239p1.html| title = Mass Effect| date = November 19, 2007| first = Gerald| last = Villoria}}</ref>. V 2008 javila se versija igry na [[Microsoft Windows|Windows]]<ref name=":1">{{Cite web| url = http://pc.gamespy.com/pc/bioware-rpg/877353p1.html| title = BioWare's space opera comes to PC and is still one of the greatest role-playing games we've ever played.| date = May 28, 2008| first = Gerald| last = Villoria}}</ref>, v 2012 prišla versija na [[PlayStation 3]]<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2012/09/26/mass-effect-trilogy-set-announced| title = Mass Effect Trilogy Set Announced| date = September 26, 2012| first = Andrew| last = Goldfarb}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/mass-effect-trilogy-comes-to-ps3-dec-4/1100-6399374/| title = Mass Effect Trilogy comes to PS3 Dec. 4| date = November 2, 2010| first = Eddie| last = Makuch}}</ref><ref name=":2">{{Cite web| url = https://blog.bioware.com/2012/11/01/ryan-warden-an-update-on-the-mass-effect-trilogy/| title = Ryan Warden: An Update on the Mass Effect Trilogy| date = November 1, 2012}}</ref><ref name=":3">{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2012/11/30/reminder-mass-effect-comes-to-ps3-very-soon| title = Reminder: Mass Effect Comes to PS3 Very Soon| date = November 30, 2012| first = Colin| last = Moriarty}}</ref>. Sjužet igry govori o tom, že v 22-om stoletju [[človečstvo]] spoznalo i naučilo se rabotati s tehnologijeju svrhsvetlovyh letanij v [[Kosmos|kosmosu]] s pomočju nekakogo nuljevogo elementa, ktory obnuljal masu-težinu (toj momen vpisan je v nazvanje igry). A takože v to stoletje ljudi zakontaktovali se v inoplanetnymi civilizacijami. Glavny heroj ili herojinja (to izbiraje igrač) igry je komander Šepard dobyvaje status Spektra — specialnogo soldata na služenju galaktičnoj rady-soveta Citadely i so svojim odredom pošeti različne mesta i zvezdne sistemy galaktiky. V 2008 leto za igru izdali dodatny konent pod nazvoju ''{{-|Bring Down the Sky}}''<ref>{{Cite web| url = http://pc.gamespy.com/pc/bioware-rpg/894639p1.html| title = Free Downloadable Content Now Available for Mass Effect PC| date = July 29, 2008}}</ref>, v ktorom potrebno bylo spasati planetu Tera Nova od asteroida {{-|X57}} i teroristov<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2008/02/25/mass-effect-bring-down-the-sky-interview| title = Mass Effect: Bring Down the Sky Interview| date = February 25, 2008| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. V 2009 leto za igru izdali dodatny kontent pod nazvoju ''{{-|Pinnacle Station}}'', ktory dodaval nekoliko zadanij, a takože dobyti v nagradu apartamenty<ref>{{Cite web| url = https://www.eurogamer.net/me-pinnacle-station-dlc-detailed| title = New Mass Effect DLC detailed| date = August 24, 2009| first = Robert| last = Purchese}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://gamemag.ru/news/44026/mass-effect-dopolnenie-pinnacle-station-dostupno-v-xbox-live| title = Mass Effect: Дополнение "Pinnacle Station" доступно в Xbox Live| date = August 24, 2009| last = livesaifer}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/new-mass-effect-dlc-avatar-items-now-available/1100-6216123/| title = New Mass Effect DLC, avatar items now available. UPDATE Microsoft releases Pinnacle Station, a 13-mission, two-to-three-hour add-on to the popular Xbox 360 role-playing game; Mass Effect outfits hit Marketplace en masse.| date = August 25, 2009| first = Tor| last = Thorsen}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2009/08/25/mass-effect-pinnacle-station-review| title = Mass Effect: Pinnacle Station Review| date = August 25, 2009| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. Dalje byli izdane igry [[Mass Effect 2]] v 2010 leto i [[Mass Effect 3]] v 2012<ref name=":4" />, ktore obrazovali trilogiju o komanderu Šepardu. V 2021 leto igra byla obnovjena v svezku izdanja [[Mass Effect: Legendary Edition]]<ref>{{Cite web| url = https://news.ea.com/press-releases/press-releases-details/2021/Relive-the-Award-Winning-Space-Opera-in-Mass-Effect-Legendary-Edition-on-May-14/default.aspx| title = Relive the Award-Winning Space Opera in Mass Effect Legendary Edition on May 14| date = February 2, 2021}}</ref>. == Gejmplej == ''{{-|Mass Effect}} '' — je igra v žanru action-rpg za jednogo igrača, v ktoroj igrač upravjaje komanderom Šepardom ({{Jezyky|en|Commander Shepard}}) s pogledom od tretjego lica. Pred početkom igry potrebno izbrati ime igrača (ktoro na igrovy svet ne vlijaje), pol, izgled, jedin iz nekoliko variantov predhistorije, igrovy klas-specialnost. Za izbor dostupne sut 6 klasov. Každy klas imaje svoju specialnost v oružju i sposobnostah. Igrač i učestniki odreda mogut orudovati vsakym oružjem, ale efektivnost togo zavisi od klasa i parametrov každogo. Na kosmičnom korabu igrača dostupna je karta galaktiky, s pomočju ktoroj igrač može premeščati se po svetu. V galaktikě sut grupy-skupiny zvezd, v ktoryh sut zvezdne sistemy, v ktoryh už sut planety i kosmične stancije. Za premeščenije medžu grupami zvezd potrebno upotrebjati retranslatory masy ({{Jezyky|en|Mass-Relay}}). Kosmičny korab igrača imaje nazvu "Normandija" ({{Jezyky|en|Normandy SR-1}}) — to je esperimentalny korab, ktory stvorili naučniki Aliansa sistem ({{Jezyky|en|Systems Alliance}}) v koperacije s turianskymi ({{Jezyky|en|turians}}) specialistami. Toj korab upotrebjaje se igračem za putovanje medžu planetami i zvezdami s pomočju interaktivnoj karty. Na korabu irač može govoriti s ljudami-služebnikami koraba (medikami, inženjerami) i učestnikami svojego odreda. Na planetah i stancijah igrač izpolnjaje zadanja-operacije, kvesty i vzajemodejstvuje s {{-|NPC}}. Po završenju-koncu zadanij igrač dobyvaje specialne pointy, ktore dozvoljajut razvivati sposobnosti, dobyvaje predmety za inventar. Inventar imaje razmer v 150 elementov-predmetov. Nepotrebne predmety možno prodati, utilizirovati v omni-gel, ktory je potreben za otkrytje zamkov i remonta vsekdehoda "Mako" Vsekdehod "Mako" možno upotrebjati na planetah za premeščenje na velike distancije i streljbu po neprijateljam. Takože vsekdehod je pomočen na nektoryh zlyh planetah, na ktoryh okolična pogoda jest škodliva dlja odreda. A na kosmičnyh stancijah i planetah možno kupiti različne predmety kako oružje, bronju i dodatne ulepšenja. === Bojeva sistema === Boji idut v realnom času. Igrač upravjaje Šepardom od tretjego lica. V odredu igrača takože je jedino dva personaža, ktorymi upravjaje kompjuter i ktorym može davati komandy igrač, naprimer: atakovati neprijatelja, zajeti ukrytje i tako dalje. V čas boja igrač može otkryti taktično menju, ktoro stopuje igru i v ktorom možno smeniti oružje, ukazati koju sposobnost upotrebiti (kako Šepardu tako i učestnikam odreda). Každa sposobnost imaje svoju meru-vreme za obnovjene posle každogo upotrebjenja. Oružje igrača ne trebuje naboja, jednako dost silna streljba može pregreti oružje i nektoro vreme nemožno bude streljati. To trebuje delati pauzu medžu streljanjem. V igrě sut 4 tipov oružja: pistolety, pompovky, vintovky, snajperske ružja i granaty. Bronja takože različna: legka, sredna, težka. Vsaka bronja imaje različne specializacije i sposobnosti. Takože može byti ograničenje v zavisnosti od klasa igrača ili učestnika odreda. Takože je razlika medžu civilizacijami: ljudi i azari ({{Jezyky|en|asari}}) mogut nositi jednu bronju, turianci imajut svoju bronju, krogani ({{Jezyky|en|krogans}}) svoju. Akoli gibnut učestniki odreda, to ih možno lečiti s pomočju medi-gela, akoli gibne igrač, to treba restartovati igru od poslednego shranjenja. == Dodatne epizody ({{-|DLC}}) == Dlja ''{{-|Mass Effect}}'' je bylo izdano 2 {{-|DLC}}. Na početku na [[Xbox 360]]<ref name=":0" />, a potom na [[Microsoft Windows|Windows]]<ref name=":1" />. V 2012 leto {{-|DLC}} ''{{-|Bring Down the Sky}}'' bylo izdano za [[PlayStation 3]]<ref name=":2" /><ref name=":3" />, ale vtoro {{-|DLC}} ne bylo izdano. {| class="wikitable" style="width: 100%;" |- style="text-align: center;" ! rowspan="2" style="width:40%;" |Nazva ! colspan="3" |Data izdanja |- ! style="width:20%;" |Xbox 360 ! style="width:20%;" |Microsoft Windows ! style="width:20%;" |PlayStation 3 |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Bring Down the Sky}} |20 marec 2008 leta |28 maj 2008 leta |4 dekembr 2012 leta |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | V {{-|DLC}} jedno zadanje, v ktorom piraty-batarianci ({{Jezyky|en|batarians}}) hčut skydnuti asteroid {{-|X57}} na planetu Tera Nova ({{Jezyky|en|Terra Nova}}). |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Pinnacle Station}} |25 avgust 2009 leta |25 avgust 2009 leta |nema |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | To vtoro {{-|DLC}} dodaje trenovačnu kosmičnu stanciju. Jejny komandir je admiral Ahern ({{Jezyky|en|Tadius Ahern}}). Igrač može trenovati se na stancije v simulatoru, ktory imaje 12 scenarijev i bonusny scenarij, ktory simuliruje jedin boj iz Vojny Prvogo Kontakta ({{Jezyky|en|First Contact War}}). Akoli završiti bonusny scenarij, igrač dobyvaje v dar apartamenty na planetě Intajsej ({{Jezyky|en|Intai'sei}}), v ktoryh igrač može kupiti redke predmety za dost malu cenu, ktora je vo mnogo raz niže, neželi v magazinah. |} == Muzika == Muzikalne kompozicije stvorjal [[Jack Wall]], ktory do ''{{-|Mass Effect}}'' stvoril saundtrek dlja igry [[Jade Empire]] 2005-go leta i ktoru takože stvorila [[BioWare]]. 20 novembra 2007-go leta label [[Sumthing Else]] izdal album ''{{-|Mass Effect Original Game Soundtrack}}''<ref name=":5">{{Cite web| url = https://vgmdb.net/album/5380| title = Mass Effect Original Soundtrack| date = November 13, 2007}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/sumthing-else-music-works-announces-release-of-the-mass-effect-original-soundtrack-from-the-blockbuster-xbox-360r-video-game| title = Sumthing Else Music Works Announces Release Of The Mass Effect Original Soundtrack From The Blockbuster Xbox 360(R) Video Game| date = November 19, 2007}}</ref>, ktory sodržal v sobě 37 kompozicij iz igry (obča dolgota 1 čas i 15 minut), a takože kompoziciju iz albuma [[M4 (muzikalny album)|M4]] kanadskoj [[indie-rock]] grupy [[Faunts (muzikalna grupa)|Faunts]], ktora zvuči v igrě pri finalnyh titrah<ref name=":5" />. 13 novembra 2012-go leta label [[FUNimation]] izdal album ''{{-|Mass Effect Paragon Lost Original Motion Picture Soundtrack}}'', s dolgotoju 1 čas i 9 minut, ktory sodržal v sobě 27 kompozicij iz [[anime]]-seriala [[Mass Effect: Paragon Lost]]<ref>{{Cite web| url = https://www.animenewsnetwork.com/press-release/2012-11-08/mass-effect/paragon-lost-animated-film-score-composed-by-joshua-r-mosley-and-david-kates| title = Mass Effect: Paragon Lost Animated FIlm Score Composed by Joshua R. Mosley and David Kates| date = November 8, 2012}}</ref>. == Anons i izdanje == {{Sistemne potreby|useminandrec=1|platform1=Osobne kompjutery|os1=[[Windows XP]] i [[Windows Vista]]|os1rec=[[Windows XP]] i vyše|cpu1=2,4 Ghz [[Intel]] ili 2,0 Ghz [[AMD]]|cpu1rec=2,6 Ghz {{-|Intel}} ili 2,4 Ghz {{-|AMD}} i vyše|gpu1=|gpu1rec=|memory1=1 [[Gigabajt|Gb]] [[RAM]] ({{-|XP}})/2 Gb RAM ({{-|Vista}})|memory1rec=2 Gb {{-|RAM}} i vyše|hdspace1=12 Gb|hdspace1rec=12Gb i vyše|media1=|media1rec=|display1=[[Nvidia GeForce|Nvidia GeForce 6]] ({{-|6800GT}} ili lepje) ili / [[ATI Radeon]] {{-|1300XT}} s poddržkoj šajder-modely 3.0|display1rec=[[GeForce]] 7900 {{-|GTX}} / [[ATI Radeon]] {{-|X1800 XL}} i vyše|network1=|network1rec=|sound1=Sumestima-kompatibilna s {{-|DirectX 9.0}} sumestima [[zvukova karta]]|sound1rec=Sumestima-kopmatibilna {{-|DirectX 9.0}} s i vyše sumestima [[zvukova karta]]|input1=|input1rec=}} Igra oficialno byla anonsovana je na [[Xbox show]] v [[Amsterdam|Amsterdamu]] 4 oktobra 2005-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2005/10/04/x05-mass-effect-eyes-on| title = X05: Mass Effect: Eyes-On| date = October 4, 2005| first = Charles| last = Onyett}}</ref>. V maju 2006-go leta demonstracijna versija igry byla predstavjena na [[Electronic Entertainment Expo]] i dobyla [[Game Critics Awards]] kak najlepa roleva igra<ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/e3-06-mass-effect-impressions/1100-6150171/| title = E3 06: Mass Effect Impressions| date = May 11, 2006| first = Greg| last = Mueller}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2006/05/10/e3-2006-mass-effect-impressions| title = E3 2006: Mass Effect Impressions| date = May 10, 2006| first = Charles| last = Onyett}}</ref>. Novy gejmplej byl pokazan je v septembru 2006-go leta na [[Xbox show]] v [[Barselona|Barseloně]]<ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/microsoft-announces-x06| title = Microsoft Announces X06| date = June 22, 2006}}</ref>. V marcu 2007-go leta gejmplej byl pokazan je cely čas v [[San-Francisko]] na [[Game Developeres Conference]]<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2007/03/07/gdc-2007-mass-effect-the-first-hour| title = GDC 2007: Mass Effect - The First Hour| date = March 7, 2007| first = Hilary| last = Goldstein| first2 = Erik| last2 = Brudvig}}</ref>. Povtorno igra byla pokazana na Electronic Entertainment Expo v juliju 2007-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.youtube.com/watch?v=CItElYfc47g| title = Live from the Santa Monica Pier! Mass Effect Stage Demo| date = July 19, 2007}}</ref>. V avgustu 2007-go leta byla pokazana na [[Games Convention]] v [[Leipzig|Leipzigu]]<ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/critically-acclaimed-rpg-mass-effect-begins-epic-journey-on-23rd-november-2007| title = Critically-Acclaimed RPG "Mass Effect" Begins Epic Journey on 23rd November 2007| date = August 31, 2007}}</ref>. V izdanje igra pošla 20 novembra 2007-go leta<ref>{{Cite web| url = https://news.microsoft.com/source/2007/11/20/gamer-excitement-reaches-galactic-proportions-as-mass-effect-touches-down-today-on-retail-shelves-in-north-america/| title = Gamer Excitement Reaches Galactic Proportions as “Mass Effect” Touches Down Today on Retail Shelves in North America| date = November 20, 2007}}</ref>. == Prodolženje-sikvel == Tvorjenje vtoroj igry počelo se v početku 2008-go leta. [[Mass Effect 2]] byla izdana je 26 januara 2010-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.vg247.com/mass-effect-comfirmed-for-january-2010-release-with-preorder-bonus| title = Mass Effect 2 confirmed for January 2010 release with preorder bonus| date = October 16, 2009| first = Stephany| last = Nunneley-Jackson}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.cnews.ru/news/line/mass_effect_2_data_vyhoda| title = Mass Effect 2. Дата выхода| date = October 17, 2009}}</ref><ref name=":4">{{Cite web| url = https://gamemag.ru/news/48799/mass-effect-2-stal-pervym-igrovym-blokbasterom-2010-goda| title = Mass Effect 2 стал первым игровым блокбастером 2010 года| date = February 3, 2010| first = Сергей| last = Дьяконенко}}</ref>. Na PlayStation 3 igra byla izdana 18 januara 2011-go leta. V Mass Effect 2 možno importovati shranjenu igru iz Mass Effect — dejanja iz prvoj igry imajut vliv vo vtoroj. == Iztočniky == <references /> == Vnešne linky == * {{MobyGames|31277/mass-effect/}} [[Kategorija:Mass Effect]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore stvorila BioWare]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore izdala Electronic Arts]] [[Kategorija:Igry za Windows]] [[Kategorija:Igry za Xbox 360]] [[Kategorija:Igry na igromotoru Unreal Engine 3]] [[Kategorija:Igry za PlayStation 3]] 7ppd0w9tttg29e5dpn75tvnka1vuycy 44968 44955 2026-07-31T22:58:48Z Chtabs 42 44968 wikitext text/x-wiki {{Kartka kompjuterna igra|obložka=MassEffect.jpg|razrabotniki=[[BioWare]]|izdatelji=[[Microsoft Game Studios]]|serija=[[Mass Effect]]|dataizdanja=[[Xbox 360]]: [[Severna Amerika]]: 20 november 2007 [[Avstralija]]: 22 november 2007 [[Evropejsky sojuz]]: 23 november 2007 [[Microsoft Windows|Windows]]: [[Severna Amerika]]: 28 maj 2008 [[Avstralija]]: 5 junij 2008 [[Evropejsky sojuz]]: 6 junij 2008 [[PlayStation 3]]: [[Severna Amerika]]: 4 dekembr 2012 [[Evropejsky sojuz]]: 7 dekembr 2012|žanr=action role-playing|platformy=[[Xbox 360]], [[Microsoft Windows]], [[PlayStation 3]]|igrovy motor=[[Unreal Engine 3]]|režim igry=Jedin igrač|glava=[[Casey Hudson]]|gejmdizajner=Preston Watamaniuk|programist=David Falkner|hudožnik=Derek Watts|kompozitori=[[Jack Wall]], [[Sam Hulick]], [[Richard Jacques]], David Kates}}'''''Mass Effect''''' ({{Jezyky|isv|Efekt Masy}}) — [[kompjuterna igra]] v žanru action-role-play, ktoru stvorila studija [[BioWare]] i izdala [[Microsoft Game Studios]] v 2007 leto<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2007/11/19/mass-effect-review-2| date = November 19, 2007| title = Mass Effect Review| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. Je prva čast [[Mass Effect|serije Mass Effect]]. V 2007 leto igra prišla jedino toliko na [[Xbox 360]]<ref name=":0">{{Cite web| url = http://xbox360.gamespy.com/xbox-360/mass-effect/836239p1.html| title = Mass Effect| date = November 19, 2007| first = Gerald| last = Villoria}}</ref>. V 2008 javila se versija igry na [[Microsoft Windows|Windows]]<ref name=":1">{{Cite web| url = http://pc.gamespy.com/pc/bioware-rpg/877353p1.html| title = BioWare's space opera comes to PC and is still one of the greatest role-playing games we've ever played.| date = May 28, 2008| first = Gerald| last = Villoria}}</ref>, v 2012 prišla versija na [[PlayStation 3]]<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2012/09/26/mass-effect-trilogy-set-announced| title = Mass Effect Trilogy Set Announced| date = September 26, 2012| first = Andrew| last = Goldfarb}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/mass-effect-trilogy-comes-to-ps3-dec-4/1100-6399374/| title = Mass Effect Trilogy comes to PS3 Dec. 4| date = November 2, 2010| first = Eddie| last = Makuch}}</ref><ref name=":2">{{Cite web| url = https://blog.bioware.com/2012/11/01/ryan-warden-an-update-on-the-mass-effect-trilogy/| title = Ryan Warden: An Update on the Mass Effect Trilogy| date = November 1, 2012}}</ref><ref name=":3">{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2012/11/30/reminder-mass-effect-comes-to-ps3-very-soon| title = Reminder: Mass Effect Comes to PS3 Very Soon| date = November 30, 2012| first = Colin| last = Moriarty}}</ref>. Sjužet igry govori o tom, že v 22-om stoletju [[človečstvo]] spoznalo i naučilo se rabotati s tehnologijeju svrhsvetlovyh letanij v [[Kosmos|kosmosu]] s pomočju nekakogo nuljevogo elementa, ktory obnuljal masu-težinu (toj momen vpisan je v nazvanje igry). A takože v to stoletje ljudi zakontaktovali se v inoplanetnymi civilizacijami. Glavny heroj ili herojinja (to izbiraje igrač) igry je komander Šepard dobyvaje status Spektra — specialnogo soldata na služenju galaktičnoj rady-soveta Citadely i so svojim odredom pošeti različne mesta i zvezdne sistemy galaktiky. V 2008 leto za igru izdali dodatny konent pod nazvoju ''{{-|Bring Down the Sky}}''<ref>{{Cite web| url = http://pc.gamespy.com/pc/bioware-rpg/894639p1.html| title = Free Downloadable Content Now Available for Mass Effect PC| date = July 29, 2008}}</ref>, v ktorom potrebno bylo spasati planetu Tera Nova od asteroida {{-|X57}} i teroristov<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2008/02/25/mass-effect-bring-down-the-sky-interview| title = Mass Effect: Bring Down the Sky Interview| date = February 25, 2008| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. V 2009 leto za igru izdali dodatny kontent pod nazvoju ''{{-|Pinnacle Station}}'', ktory dodaval nekoliko zadanij, a takože dobyti v nagradu apartamenty<ref>{{Cite web| url = https://www.eurogamer.net/me-pinnacle-station-dlc-detailed| title = New Mass Effect DLC detailed| date = August 24, 2009| first = Robert| last = Purchese}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://gamemag.ru/news/44026/mass-effect-dopolnenie-pinnacle-station-dostupno-v-xbox-live| title = Mass Effect: Дополнение "Pinnacle Station" доступно в Xbox Live| date = August 24, 2009| last = livesaifer}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/new-mass-effect-dlc-avatar-items-now-available/1100-6216123/| title = New Mass Effect DLC, avatar items now available. UPDATE Microsoft releases Pinnacle Station, a 13-mission, two-to-three-hour add-on to the popular Xbox 360 role-playing game; Mass Effect outfits hit Marketplace en masse.| date = August 25, 2009| first = Tor| last = Thorsen}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2009/08/25/mass-effect-pinnacle-station-review| title = Mass Effect: Pinnacle Station Review| date = August 25, 2009| first = Erik| last = Brudvig}}</ref>. Dalje byli izdane igry [[Mass Effect 2]] v 2010 leto i [[Mass Effect 3]] v 2012<ref name=":4" />, ktore obrazovali trilogiju o komanderu Šepardu. V 2021 leto igra byla obnovjena v svezku izdanja [[Mass Effect: Legendary Edition]]<ref>{{Cite web| url = https://news.ea.com/press-releases/press-releases-details/2021/Relive-the-Award-Winning-Space-Opera-in-Mass-Effect-Legendary-Edition-on-May-14/default.aspx| title = Relive the Award-Winning Space Opera in Mass Effect Legendary Edition on May 14| date = February 2, 2021}}</ref>. == Gejmplej == ''{{-|Mass Effect}} '' — je igra v žanru action-rpg za jednogo igrača, v ktoroj igrač upravjaje komanderom Šepardom ({{Jezyky|en|Commander Shepard}}) s pogledom od tretjego lica. Pred početkom igry potrebno izbrati ime igrača (ktoro na igrovy svet ne vlijaje), pol, izgled, jedin iz nekoliko variantov predhistorije, igrovy klas-specialnost. Za izbor dostupne sut 6 klasov. Každy klas imaje svoju specialnost v oružju i sposobnostah. Igrač i učestniki odreda mogut orudovati vsakym oružjem, ale efektivnost togo zavisi od klasa i parametrov každogo. Na kosmičnom korabu igrača dostupna je karta galaktiky, s pomočju ktoroj igrač može premeščati se po svetu. V galaktikě sut grupy-skupiny zvezd, v ktoryh sut zvezdne sistemy, v ktoryh už sut planety i kosmične stancije. Za premeščenije medžu grupami zvezd potrebno upotrebjati retranslatory masy ({{Jezyky|en|Mass-Relay}}). Kosmičny korab igrača imaje nazvu "Normandija" ({{Jezyky|en|Normandy SR-1}}) — to je esperimentalny korab, ktory stvorili naučniki Aliansa sistem ({{Jezyky|en|Systems Alliance}}) v koperacije s turianskymi ({{Jezyky|en|turians}}) specialistami. Toj korab upotrebjaje se igračem za putovanje medžu planetami i zvezdami s pomočju interaktivnoj karty. Na korabu irač može govoriti s ljudami-služebnikami koraba (medikami, inženjerami) i učestnikami svojego odreda. Na planetah i stancijah igrač izpolnjaje zadanja-operacije, kvesty i vzajemodejstvuje s {{-|NPC}}. Po završenju-koncu zadanij igrač dobyvaje specialne pointy, ktore dozvoljajut razvivati sposobnosti, dobyvaje predmety za inventar. Inventar imaje razmer v 150 elementov-predmetov. Nepotrebne predmety možno prodati, utilizirovati v omni-gel, ktory je potreben za otkrytje zamkov i remonta vsekdehoda "Mako" Vsekdehod "Mako" možno upotrebjati na planetah za premeščenje na velike distancije i streljbu po neprijateljam. Takože vsekdehod je pomočen na nektoryh zlyh planetah, na ktoryh okolična pogoda jest škodliva dlja odreda. A na kosmičnyh stancijah i planetah možno kupiti različne predmety kako oružje, bronju i dodatne ulepšenja. === Bojeva sistema === Boji idut v realnom času. Igrač upravjaje Šepardom od tretjego lica. V odredu igrača takože je jedino dva personaža, ktorymi upravjaje kompjuter i ktorym može davati komandy igrač, naprimer: atakovati neprijatelja, zajeti ukrytje i tako dalje. V čas boja igrač može otkryti taktično menju, ktoro stopuje igru i v ktorom možno smeniti oružje, ukazati koju sposobnost upotrebiti (kako Šepardu tako i učestnikam odreda). Každa sposobnost imaje svoju meru-vreme za obnovjene posle každogo upotrebjenja. Oružje igrača ne trebuje naboja, jednako dost silna streljba može pregreti oružje i nektoro vreme nemožno bude streljati. To trebuje delati pauzu medžu streljanjem. V igrě sut 4 tipov oružja: pistolety, pompovky, vintovky, snajperske ružja i granaty. Bronja takože različna: legka, sredna, težka. Vsaka bronja imaje različne specializacije i sposobnosti. Takože može byti ograničenje v zavisnosti od klasa igrača ili učestnika odreda. Takože je razlika medžu civilizacijami: ljudi i azari ({{Jezyky|en|asari}}) mogut nositi jednu bronju, turianci imajut svoju bronju, krogani ({{Jezyky|en|krogans}}) svoju. Akoli gibnut učestniki odreda, to ih možno lečiti s pomočju medi-gela, akoli gibne igrač, to treba restartovati igru od poslednego shranjenja. == Dodatne epizody ({{-|DLC}}) == Dlja ''{{-|Mass Effect}}'' je bylo izdano 2 {{-|DLC}}. Na početku na [[Xbox 360]]<ref name=":0" />, a potom na [[Microsoft Windows|Windows]]<ref name=":1" />. V 2012 leto {{-|DLC}} ''{{-|Bring Down the Sky}}'' bylo izdano za [[PlayStation 3]]<ref name=":2" /><ref name=":3" />, ale vtoro {{-|DLC}} ne bylo izdano. {| class="wikitable" style="width: 100%;" |- style="text-align: center;" ! rowspan="2" style="width:40%;" |Nazva ! colspan="3" |Data izdanja |- ! style="width:20%;" |Xbox 360 ! style="width:20%;" |Microsoft Windows ! style="width:20%;" |PlayStation 3 |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Bring Down the Sky}} |20 marec 2008 leta |28 maj 2008 leta |4 dekembr 2012 leta |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | V {{-|DLC}} jedno zadanje, v ktorom piraty-batarianci ({{Jezyky|en|batarians}}) hčut skydnuti asteroid {{-|X57}} na planetu Tera Nova ({{Jezyky|en|Terra Nova}}). |- | colspan="4" bgcolor="#e6e9ff" | |- align="center" bgcolor="#f2f2f2" |{{Jezyky|en|Pinnacle Station}} |25 avgust 2009 leta |25 avgust 2009 leta |nema |- | colspan="4" style="border: none; vertical-align: top;" | To vtoro {{-|DLC}} dodaje trenovačnu kosmičnu stanciju. Jejny komandir je admiral Ahern ({{Jezyky|en|Tadius Ahern}}). Igrač može trenovati se na stancije v simulatoru, ktory imaje 12 scenarijev i bonusny scenarij, ktory simuliruje jedin boj iz Vojny Prvogo Kontakta ({{Jezyky|en|First Contact War}}). Akoli završiti bonusny scenarij, igrač dobyvaje v dar apartamenty na planetě Intajsej ({{Jezyky|en|Intai'sei}}), v ktoryh igrač može kupiti redke predmety za dost malu cenu, ktora je vo mnogo raz niže, neželi v magazinah. |} == Muzika == Muzikalne kompozicije stvorjal [[Jack Wall]], ktory do ''{{-|Mass Effect}}'' stvoril saundtrek dlja igry [[Jade Empire]] 2005-go leta i ktoru takože stvorila [[BioWare]]. 20 novembra 2007-go leta label [[Sumthing Else]] izdal album ''{{-|Mass Effect Original Game Soundtrack}}''<ref name=":5">{{Cite web| url = https://vgmdb.net/album/5380| title = Mass Effect Original Soundtrack| date = November 13, 2007}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/sumthing-else-music-works-announces-release-of-the-mass-effect-original-soundtrack-from-the-blockbuster-xbox-360r-video-game| title = Sumthing Else Music Works Announces Release Of The Mass Effect Original Soundtrack From The Blockbuster Xbox 360(R) Video Game| date = November 19, 2007}}</ref>, ktory sodržal v sobě 37 kompozicij iz igry (obča dolgota 1 čas i 15 minut), a takože kompoziciju iz albuma [[M4 (muzikalny album)|M4]] kanadskoj [[indie-rock]] grupy [[Faunts (muzikalna grupa)|Faunts]], ktora zvuči v igrě pri finalnyh titrah<ref name=":5" />. 13 novembra 2012-go leta label [[FUNimation]] izdal album ''{{-|Mass Effect Paragon Lost Original Motion Picture Soundtrack}}'', s dolgotoju 1 čas i 9 minut, ktory sodržal v sobě 27 kompozicij iz [[anime]]-seriala [[Mass Effect: Paragon Lost]]<ref>{{Cite web| url = https://www.animenewsnetwork.com/press-release/2012-11-08/mass-effect/paragon-lost-animated-film-score-composed-by-joshua-r-mosley-and-david-kates| title = Mass Effect: Paragon Lost Animated FIlm Score Composed by Joshua R. Mosley and David Kates| date = November 8, 2012}}</ref>. == Anons i izdanje == {{Sistemne potreby|useminandrec=1|platform1=Osobne kompjutery|os1=[[Windows XP]] i [[Windows Vista]]|os1rec=[[Windows XP]] i vyše|cpu1=2,4 Ghz [[Intel]] ili 2,0 Ghz [[AMD]]|cpu1rec=2,6 Ghz {{-|Intel}} ili 2,4 Ghz {{-|AMD}} i vyše|gpu1=|gpu1rec=|memory1=1 [[Gigabajt|Gb]] [[RAM]] ({{-|XP}})/2 Gb RAM ({{-|Vista}})|memory1rec=2 Gb {{-|RAM}} i vyše|hdspace1=12 Gb|hdspace1rec=12Gb i vyše|media1=|media1rec=|display1=[[Nvidia GeForce|Nvidia GeForce 6]] ({{-|6800GT}} ili lepje) ili / [[ATI Radeon]] {{-|1300XT}} s poddržkoj šajder-modely 3.0|display1rec=[[GeForce]] 7900 {{-|GTX}} / [[ATI Radeon]] {{-|X1800 XL}} i vyše|network1=|network1rec=|sound1=Sumestima-kompatibilna s {{-|DirectX 9.0}} sumestima [[zvukova karta]]|sound1rec=Sumestima-kopmatibilna {{-|DirectX 9.0}} s i vyše sumestima [[zvukova karta]]|input1=|input1rec=}} Igra oficialno byla anonsovana je na [[Xbox show]] v [[Amsterdam|Amsterdamu]] 4 oktobra 2005-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2005/10/04/x05-mass-effect-eyes-on| title = X05: Mass Effect: Eyes-On| date = October 4, 2005| first = Charles| last = Onyett}}</ref>. V maju 2006-go leta demonstracijna versija igry byla predstavjena na [[Electronic Entertainment Expo]] i dobyla [[Game Critics Awards]] kak najlepa roleva igra<ref>{{Cite web| url = https://www.gamespot.com/articles/e3-06-mass-effect-impressions/1100-6150171/| title = E3 06: Mass Effect Impressions| date = May 11, 2006| first = Greg| last = Mueller}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2006/05/10/e3-2006-mass-effect-impressions| title = E3 2006: Mass Effect Impressions| date = May 10, 2006| first = Charles| last = Onyett}}</ref>. Novy gejmplej byl pokazan je v septembru 2006-go leta na [[Xbox show]] v [[Barselona|Barseloně]]<ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/microsoft-announces-x06| title = Microsoft Announces X06| date = June 22, 2006}}</ref>. V marcu 2007-go leta gejmplej byl pokazan je cely čas v [[San-Francisko]] na [[Game Developeres Conference]]<ref>{{Cite web| url = https://www.ign.com/articles/2007/03/07/gdc-2007-mass-effect-the-first-hour| title = GDC 2007: Mass Effect - The First Hour| date = March 7, 2007| first = Hilary| last = Goldstein| first2 = Erik| last2 = Brudvig}}</ref>. Povtorno igra byla pokazana na Electronic Entertainment Expo v juliju 2007-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.youtube.com/watch?v=CItElYfc47g| title = Live from the Santa Monica Pier! Mass Effect Stage Demo| date = July 19, 2007}}</ref>. V avgustu 2007-go leta byla pokazana na [[Games Convention]] v [[Leipzig|Leipzigu]]<ref>{{Cite web| url = https://www.gamesindustry.biz/critically-acclaimed-rpg-mass-effect-begins-epic-journey-on-23rd-november-2007| title = Critically-Acclaimed RPG "Mass Effect" Begins Epic Journey on 23rd November 2007| date = August 31, 2007}}</ref>. V izdanje igra pošla 20 novembra 2007-go leta<ref>{{Cite web| url = https://news.microsoft.com/source/2007/11/20/gamer-excitement-reaches-galactic-proportions-as-mass-effect-touches-down-today-on-retail-shelves-in-north-america/| title = Gamer Excitement Reaches Galactic Proportions as “Mass Effect” Touches Down Today on Retail Shelves in North America| date = November 20, 2007}}</ref>. == Prodolženje-sikvel == Tvorjenje vtoroj igry počelo se v početku 2008-go leta. [[Mass Effect 2]] byla izdana je 26 januara 2010-go leta<ref>{{Cite web| url = https://www.vg247.com/mass-effect-comfirmed-for-january-2010-release-with-preorder-bonus| title = Mass Effect 2 confirmed for January 2010 release with preorder bonus| date = October 16, 2009| first = Stephany| last = Nunneley-Jackson}}</ref><ref>{{Cite web| url = https://www.cnews.ru/news/line/mass_effect_2_data_vyhoda| title = Mass Effect 2. Дата выхода| date = October 17, 2009}}</ref><ref name=":4">{{Cite web| url = https://gamemag.ru/news/48799/mass-effect-2-stal-pervym-igrovym-blokbasterom-2010-goda| title = Mass Effect 2 стал первым игровым блокбастером 2010 года| date = February 3, 2010| first = Сергей| last = Дьяконенко}}</ref>. Na PlayStation 3 igra byla izdana 18 januara 2011-go leta. V Mass Effect 2 možno importovati shranjenu igru iz Mass Effect — dejanja iz prvoj igry imajut vliv vo vtoroj. == Iztočniky == <references /> == Vnešne linky == * {{MobyGames|31277/mass-effect/}} [[Kategorija:Mass Effect]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore stvorila BioWare]] [[Kategorija:Kompjuterne igry, ktore izdala Electronic Arts]] [[Kategorija:Igry za Windows]] [[Kategorija:Igry za Xbox 360]] [[Kategorija:Igry na igromotoru Unreal Engine 3]] [[Kategorija:Igry za PlayStation 3]] [[Kategorija:Videoigry]] 960gbppp3midty3rioibi9gxp2qy103 2 5939 44953 2026-07-31T22:35:38Z Chtabs 42 Chtabs prěimenoval stranicu [[Koristnik:Chtabs/Mass Effect (igra)]] na [[Mass Effect (igra)]] 44953 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Mass Effect (igra)]] p2vjjgtf2bltqk8yxxkvsbffgmh5xco 14 5940 44954 2026-07-31T22:40:53Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{INTERWIKI|qid=Q7213870}} [[Kategorija:Kompjuterne igry po platformam]]» 44954 wikitext text/x-wiki {{INTERWIKI|qid=Q7213870}} [[Kategorija:Kompjuterne igry po platformam]] bom3quf9l04s4cj2iiro28w4ad712ol 0 5941 44956 2026-07-31T22:44:08Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «'''Romanid''' je [[umětny jezyk]], stvorjeny [[Vugrija|Vugrskym]] [[jezykoznavstvo|jezykoznavcem]] {{-|Zoltánom Magyarom|Золтаном Мадјаром}}. Jezyk je osnovany na [[Romanske jezyky|romanskyh jezykah]] i po naměru avtora imaje služiti kako [[zonalny pomočny jezyk]], razumlivy govoriteljam tyh jezykov bez poprědnjego učen‌ja. {{-|Magyar|Мадјар}} publikoval prvy versiju romanida v maju 1956 g., a drugu, modifikovanu versiju...» 44956 wikitext text/x-wiki '''Romanid''' je [[umětny jezyk]], stvorjeny [[Vugrija|Vugrskym]] [[jezykoznavstvo|jezykoznavcem]] {{-|Zoltánom Magyarom|Золтаном Мадјаром}}. Jezyk je osnovany na [[Romanske jezyky|romanskyh jezykah]] i po naměru avtora imaje služiti kako [[zonalny pomočny jezyk]], razumlivy govoriteljam tyh jezykov bez poprědnjego učen‌ja. {{-|Magyar|Мадјар}} publikoval prvy versiju romanida v maju 1956 g., a drugu, modifikovanu versiju v dekembru 1957 g. V 1984 g. on takože publikoval provodnik, s kratoju gramatikoju v priložen‌ju. Prědstavjena v njim versija jezyka je nemnogo uproščena v sravnjen‌ju k ranšim versijam.<ref>{{Cite web | url = https://romanid.online/english.html | title = Romanid Documentations Project | access-date = 2022-05-12 | archive-date = 2022-05-12 | archive-url = https://web.archive.org/web/20220512182835/https://romanid.online/english.html}}</ref> Jezyk bazuje na najbolje občih slovah i izrazah v [[francuzsky jezyk|francuzskom]], [[italijansky jezyk|italijanskom]], [[portugalsky jezyk|portugalskom]] i [[špansky jezyk|španskom]].<ref>{{Cite book | first = Иван Константинович | last = Белодид | url = http://books.google.com/books?id=68U-AAAAIAAJ&q=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4&dq=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4&hl=ru&ei=j9fGTZneLoSaOq6ptO0B&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCoQ6AEwAA | title = Развитие языков социалистических наций СССР] | publisher = Институт Языковедения им. А. А. Потебни АН УССР | location = Kyjev | year = 1969 | pages = 46}}</ref> V tom smyslu romanid je mnogo podobny takym umětnym jezykam, kako [[interlingua|{{-|interlingua|интерлингва}}]] i [[lingua franca nova|{{-|lingua franca nova|лингва франка нова}}]]. Suglasno rosijskoj gazetě ''[[Trud]]'' romanid, pod obzirom struktury, je «značno prostějši i legši do učen‌ja neželi široko razprostranjeny v poslědnjih lětah jezyk [[esperanto]]».<ref>{{Cite web | first = Н. | last = Югов | url = http://se-ol.chat.ru/lingvoj.htm#C | title = Легче, чем эсперанто | newspaper = Труд | date = 1985-02-01 | language = ru}}</ref> Ne je znajemo, koliko ljudij upotrěbjaje romanid, ale izdavaje se, že jezyk imaje ili iměl izvěstnu popularnost srěd vugrcev.<ref>{{Cite web | url = http://books.google.com/books?id=V9pfAAAAMAAJ&q=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4&dq=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4&hl=ru&ei=j9fGTZneLoSaOq6ptO0B&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CC4Q6AEwAQ | title = Новое в русской лексике: Словарные материалы: Выпуск 81 | publisher = Институт русского языка (АН СССР) | year = 1986 | pages = 247}}</ref> Podčas prěpisa naseljen‌ja 2001 g. 10 osob soobčili, že govoret na romanidu, čto čini romanid največe koristanym umětnym jezykom v Vugriji.<ref>{{Cite web | url = http://www.nepszamlalas2001.hu/hun/kotetek/18/tables/load2_39_1.html | title = A népesség nemzetiségi hovatartozását befolyásoló tényezők, kultúrákhoz való kötődés, nyelvtudás és a nyelvek rendszere szerint | website = Vugrsko bjuro statistiky}}</ref> == Priklad == ''(versija 1957)'' {{-|Moy lingva project nominad Romanid fu publicad ja in may de pasad ano cam scientific studium in hungar lingva...}}<br /> ''(versija 1984)'' {{-|Mi lingua project nominat Romanid esed publicat ja in may de pasat an cam scientific studio in hungar lingua...}}<br /> ''(prěvod)'' Moj jezykoprojekt imenovany romanid uže v maju minulogo goda byl publikovany kako naučno izslědovan‌je na madjarskom jezyku... == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * [https://web.archive.org/web/20220512182835/https://romanid.online/english.html {{-|Romanid Documentations Project}}] * [https://romanid.online/files/Romanid_grammar.pdf {{-|Grammatical Guide to the Romanid Language}}] == Literatura == * {{Cite book | first = Zoltán | last = Magyar | title = A Romanid nyelv rövid nyelvtana | location = Debrecen | year = 1958 | language = hu}} * {{Cite magazine | first = Zoltán | last = Magyar | title = Mi az interlingvisztika? (A nemzetközi világnyelvekről) | magazine = Alföld | issue = 8 | year = 1965 | language = hu}} * {{Cite book | first = Zoltán | last = Magyar | title = Romanid. Tájékoztató és társalgási könyv | publisher = Kossuth Lajos Tudományegyetem | location = Debrecen | year = 1984 | isbn = 963 471 337 8 | language = hu}} * {{Cite book| first = Zsuzsa | last = Varga-Haszonits | chapter = Romanid | editor-first = István | editor-last = Fodor | title = A világ nyelvei | publisher = Akadémiai Kiadó | location = Budapest | year = 1999 | isbn = 963 05 7597 3 | pages = 1222–1223 | language = hu}} {{Umětne jezyky}} [[Kategorija:Planove jezyky]] [[Kategorija:Umětne jezyky]] 6an8o1dbgsqhzse7fw8h7oegc90qf3b 44958 44956 2026-07-31T22:46:36Z IJzeren Jan 9 44958 wikitext text/x-wiki '''Romanid''' je [[umětny jezyk]], stvorjeny [[Vugrija|Vugrskym]] [[jezykoznavstvo|jezykoznavcem]] {{-|Zoltánom Magyarom|Золтаном Мадјаром}}. Jezyk je osnovany na [[Romanske jezyky|romanskyh jezykah]] i po naměru avtora imaje služiti kako [[zonalny pomočny jezyk]], razumlivy govoriteljam tyh jezykov bez poprědnjego učen‌ja. {{-|Magyar|Мадјар}} publikoval prvy versiju romanida v maju 1956 g., a drugu, modifikovanu versiju v dekembru 1957 g. V 1984 g. on takože publikoval provodnik, s kratoju gramatikoju v priložen‌ju. Prědstavjena v njim versija jezyka je nemnogo uproščena v sravnjen‌ju k ranšim versijam.<ref>{{Cite web | url = https://romanid.online/english.html | title = Romanid Documentations Project | access-date = 2022-05-12 | archive-date = 2022-05-12 | archive-url = https://web.archive.org/web/20220512182835/https://romanid.online/english.html}}</ref> Jezyk bazuje na najbolje občih slovah i izrazah v [[francuzsky jezyk|francuzskom]], [[italijansky jezyk|italijanskom]], [[portugalsky jezyk|portugalskom]] i [[špansky jezyk|španskom]].<ref>{{Cite book | first = Иван Константинович | last = Белодид | url = http://books.google.com/books?id=68U-AAAAIAAJ&q=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4&dq=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4&hl=ru&ei=j9fGTZneLoSaOq6ptO0B&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCoQ6AEwAA | title = Развитие языков социалистических наций СССР] | publisher = Институт Языковедения им. А. А. Потебни АН УССР | location = Kyjev | year = 1969 | pages = 46}}</ref> V tom smyslu romanid je mnogo podobny takym umětnym jezykam, kako [[interlingua|{{-|interlingua|интерлингва}}]] i [[lingua franca nova|{{-|lingua franca nova|лингва франка нова}}]]. Suglasno rosijskoj gazetě ''[[Trud]]'' romanid, pod obzirom struktury, je «značno prostějši i legši do učen‌ja neželi široko razprostranjeny v poslědnjih lětah jezyk [[esperanto]]».<ref>{{Cite web | first = Н. | last = Югов | url = http://se-ol.chat.ru/lingvoj.htm#C | title = Легче, чем эсперанто | newspaper = Труд | date = 1985-02-01 | language = ru}}</ref> Ne je znajemo, koliko ljudij upotrěbjaje romanid, ale izdavaje se, že jezyk imaje ili iměl izvěstnu popularnost srěd vugrcev.<ref>{{Cite web | url = http://books.google.com/books?id=V9pfAAAAMAAJ&q=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4&dq=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4&hl=ru&ei=j9fGTZneLoSaOq6ptO0B&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CC4Q6AEwAQ | title = Новое в русской лексике: Словарные материалы: Выпуск 81 | publisher = Институт русского языка (АН СССР) | year = 1986 | pages = 247}}</ref> Podčas prěpisa naseljen‌ja 2001 g. 10 osob soobčili, že govoret na romanidu, čto činilo romanid največe koristanym umětnym jezykom v Vugriji poslě esperanta.<ref>{{Cite web | url = http://www.nepszamlalas2001.hu/hun/kotetek/18/tables/load2_39_1.html | title = A népesség nemzetiségi hovatartozását befolyásoló tényezők, kultúrákhoz való kötődés, nyelvtudás és a nyelvek rendszere szerint | website = Vugrsko bjuro statistiky}}</ref> == Priklad == ''(versija 1957)'' {{-|Moy lingva project nominad Romanid fu publicad ja in may de pasad ano cam scientific studium in hungar lingva...}}<br /> ''(versija 1984)'' {{-|Mi lingua project nominat Romanid esed publicat ja in may de pasat an cam scientific studio in hungar lingua...}}<br /> ''(prěvod)'' Moj jezykoprojekt imenovany romanid uže v maju minulogo goda byl publikovany kako naučno izslědovan‌je na madjarskom jezyku... == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * [https://web.archive.org/web/20220512182835/https://romanid.online/english.html {{-|Romanid Documentations Project}}] * [https://romanid.online/files/Romanid_grammar.pdf {{-|Grammatical Guide to the Romanid Language}}] == Literatura == * {{Cite book | first = Zoltán | last = Magyar | title = A Romanid nyelv rövid nyelvtana | location = Debrecen | year = 1958 | language = hu}} * {{Cite magazine | first = Zoltán | last = Magyar | title = Mi az interlingvisztika? (A nemzetközi világnyelvekről) | magazine = Alföld | issue = 8 | year = 1965 | language = hu}} * {{Cite book | first = Zoltán | last = Magyar | title = Romanid. Tájékoztató és társalgási könyv | publisher = Kossuth Lajos Tudományegyetem | location = Debrecen | year = 1984 | isbn = 963 471 337 8 | language = hu}} * {{Cite book| first = Zsuzsa | last = Varga-Haszonits | chapter = Romanid | editor-first = István | editor-last = Fodor | title = A világ nyelvei | publisher = Akadémiai Kiadó | location = Budapest | year = 1999 | isbn = 963 05 7597 3 | pages = 1222–1223 | language = hu}} {{Umětne jezyky}} [[Kategorija:Planove jezyky]] [[Kategorija:Umětne jezyky]] f85ndq3g648yz26ocqh7ty6ovobnf2y 44973 44958 2026-08-01T11:15:28Z Ilja isv 10 /* */ 44973 wikitext text/x-wiki '''Romanid''' je [[umětny jezyk]], stvorjeny [[Vugrija|Vugrskym]] [[jezykoznavstvo|jezykoznavcem]] {{-|Zoltánom Magyarom|Золтаном Мадјаром}}. Jezyk je osnovany na [[Romanske jezyky|romanskyh jezykah]] i po naměru avtora imaje služiti kako [[zonalny pomočny jezyk]], razumlivy govoriteljam tyh jezykov bez poprědnjego učen‌ja. {{-|Magyar|Мадјар}} publikoval prvy versiju romanida v maju 1956 g., a drugu, modifikovanu versiju v dekembru 1957 g. V 1984 g. on takože publikoval provodnik, s kratoju gramatikoju v priložen‌ju. Prědstavjena v njim versija jezyka je nemnogo uproščena v sravnjen‌ju k ranšim versijam.<ref>{{Cite web | url = https://romanid.online/english.html | title = Romanid Documentations Project | access-date = 2022-05-12 | archive-date = 2022-05-12 | archive-url = https://web.archive.org/web/20220512182835/https://romanid.online/english.html}}</ref> Jezyk bazuje na najbolje občih slovah i izrazah v [[francuzsky jezyk|francuzskom]], [[italijansky jezyk|italijanskom]], [[portugalsky jezyk|portugalskom]] i [[špansky jezyk|španskom]].<ref>{{Cite book | first = Иван Константинович | last = Белодид | url = http://books.google.com/books?id=68U-AAAAIAAJ&q=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4&dq=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4&hl=ru&ei=j9fGTZneLoSaOq6ptO0B&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCoQ6AEwAA | title = Развитие языков социалистических наций СССР] | publisher = Институт Языковедения им. А. А. Потебни АН УССР | location = Kyjev | year = 1969 | pages = 46}}</ref> V tom smyslu romanid je mnogo podobny takym umětnym jezykam, kako [[interlingua|{{-|interlingua|интерлингва}}]] i [[lingua franca nova|{{-|lingua franca nova|лингва франка нова}}]]. Suglasno sovětskoj gazetě ''[[Trud]]'' romanid, pod obzirom struktury, je «značno prostějši i legši do učen‌ja neželi široko razprostranjeny v poslědnjih lětah jezyk [[esperanto]]».<ref>{{Cite web | first = Н. | last = Югов | url = http://se-ol.chat.ru/lingvoj.htm#C | title = Легче, чем эсперанто | newspaper = Труд | date = 1985-02-01 | language = ru}}</ref> Ne je znajemo, koliko ljudij upotrěbjaje romanid, ale izdavaje se, že jezyk imaje ili iměl izvěstnu popularnost srěd vugrcev.<ref>{{Cite web | url = http://books.google.com/books?id=V9pfAAAAMAAJ&q=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4&dq=%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B4&hl=ru&ei=j9fGTZneLoSaOq6ptO0B&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CC4Q6AEwAQ | title = Новое в русской лексике: Словарные материалы: Выпуск 81 | publisher = Институт русского языка (АН СССР) | year = 1986 | pages = 247}}</ref> Podčas prěpisa naseljen‌ja 2001 g. 10 osob soobčili, že govoret na romanidu, čto činilo romanid največe koristanym umětnym jezykom v Vugriji poslě esperanta.<ref>{{Cite web | url = http://www.nepszamlalas2001.hu/hun/kotetek/18/tables/load2_39_1.html | title = A népesség nemzetiségi hovatartozását befolyásoló tényezők, kultúrákhoz való kötődés, nyelvtudás és a nyelvek rendszere szerint | website = Vugrsko bjuro statistiky}}</ref> == Priklad == ''(versija 1957)'' {{-|Moy lingva project nominad Romanid fu publicad ja in may de pasad ano cam scientific studium in hungar lingva...}}<br /> ''(versija 1984)'' {{-|Mi lingua project nominat Romanid esed publicat ja in may de pasat an cam scientific studio in hungar lingua...}}<br /> ''(prěvod)'' Moj jezykoprojekt imenovany romanid uže v maju minulogo goda byl publikovany kako naučno izslědovan‌je na madjarskom jezyku... == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * [https://web.archive.org/web/20220512182835/https://romanid.online/english.html {{-|Romanid Documentations Project}}] * [https://romanid.online/files/Romanid_grammar.pdf {{-|Grammatical Guide to the Romanid Language}}] == Literatura == * {{Cite book | first = Zoltán | last = Magyar | title = A Romanid nyelv rövid nyelvtana | location = Debrecen | year = 1958 | language = hu}} * {{Cite magazine | first = Zoltán | last = Magyar | title = Mi az interlingvisztika? (A nemzetközi világnyelvekről) | magazine = Alföld | issue = 8 | year = 1965 | language = hu}} * {{Cite book | first = Zoltán | last = Magyar | title = Romanid. Tájékoztató és társalgási könyv | publisher = Kossuth Lajos Tudományegyetem | location = Debrecen | year = 1984 | isbn = 963 471 337 8 | language = hu}} * {{Cite book| first = Zsuzsa | last = Varga-Haszonits | chapter = Romanid | editor-first = István | editor-last = Fodor | title = A világ nyelvei | publisher = Akadémiai Kiadó | location = Budapest | year = 1999 | isbn = 963 05 7597 3 | pages = 1222–1223 | language = hu}} {{Umětne jezyky}} [[Kategorija:Planove jezyky]] [[Kategorija:Umětne jezyky]] 6tb179o8ew83e48ny115v3x9smdvmyu 14 5942 44957 2026-07-31T22:44:48Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{INTERWIKI|qid=Q8968788}} [[Kategorija:Kompjuterne igry po platformam]] [[Kategorija:PlayStation 3]]» 44957 wikitext text/x-wiki {{INTERWIKI|qid=Q8968788}} [[Kategorija:Kompjuterne igry po platformam]] [[Kategorija:PlayStation 3]] qcp8vrddqyzz4240clcxha3vrpw3cds 14 5943 44959 2026-07-31T22:46:38Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{INTERWIKI|qid=Q124675411}} [[Kategorija:Igry na igromotoru Unreal Engine]]» 44959 wikitext text/x-wiki {{INTERWIKI|qid=Q124675411}} [[Kategorija:Igry na igromotoru Unreal Engine]] h5eoyhnofz4x7mz5kl3pvzbhxk1lvlq 14 5944 44961 2026-07-31T22:48:45Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{INTERWIKI|qid=Q6844468}} [[Kategorija:Unreal Engine]] [[Kategorija:Kompjuterne igry po igromotoram]]» 44961 wikitext text/x-wiki {{INTERWIKI|qid=Q6844468}} [[Kategorija:Unreal Engine]] [[Kategorija:Kompjuterne igry po igromotoram]] r82snpz26nme7opxlyfq1r457744enf 0 5945 44962 2026-07-31T22:49:29Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Romanid]] 44962 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Romanid]] [[Kategorija:Планове језыкы]] [[Kategorija:Умєтне језыкы]] 4syr03tusp9s0npsf97htvw0dx9l2k0 14 5946 44963 2026-07-31T22:51:18Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{INTERWIKI|qid=Q8216088}} [[Kategorija:Igrove enginy]] [[Kategorija:Videoigry]]» 44963 wikitext text/x-wiki {{INTERWIKI|qid=Q8216088}} [[Kategorija:Igrove enginy]] [[Kategorija:Videoigry]] ama4fv8mlljcessrdlzxmfgzvevzm3s 14 5947 44964 2026-07-31T22:53:23Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{INTERWIKI|qid=Q7766382}} [[Kategorija:BioWare]]» 44964 wikitext text/x-wiki {{INTERWIKI|qid=Q7766382}} [[Kategorija:BioWare]] gt8zetobanen0vm9lv8mn8v8v2q3jz4 0 5948 44965 2026-07-31T22:53:36Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Toki pona]] 44965 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Toki pona]] [[Kategorija:Умєтне језыкы]] o2dvqjbvz27lrmxx3kp3o183bqlpbyx 14 5949 44966 2026-07-31T22:55:23Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{INTERWIKI|qid=Q60933394}} [[Kategorija:Electronic Arts]] [[Kategorija:Kompjuterne igry po izdateljam]]» 44966 wikitext text/x-wiki {{INTERWIKI|qid=Q60933394}} [[Kategorija:Electronic Arts]] [[Kategorija:Kompjuterne igry po izdateljam]] rz948b0ognkvg9owry52o86t6hm5txk 14 5950 44967 2026-07-31T22:57:26Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{INTERWIKI|qid=Q50315759}} [[Kategorija:Videoigry]] [[Kategorija:Izdatelji kompjuternyh igr]]» 44967 wikitext text/x-wiki {{INTERWIKI|qid=Q50315759}} [[Kategorija:Videoigry]] [[Kategorija:Izdatelji kompjuternyh igr]] pvzmca8o0z5ngxuhojrkzhivb0w5jfx 14 5951 44969 2026-07-31T23:00:56Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{{INTERWIKI|qid=Q6791866}} [[Kategorija:Izdatelji kompjuternyh igr]]» 44969 wikitext text/x-wiki {{INTERWIKI|qid=Q6791866}} [[Kategorija:Izdatelji kompjuternyh igr]] 1h1rmew97dgcoam8ke38kgdgfitdhkb 10 5952 44972 2026-07-31T23:08:48Z Chtabs 42 Stvorjena nova stranica s tekstom: «<noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> {{subst:NAMESPACE}} '''{{subst:#titleparts: {{subst:PAGENAME}} | -1 }}''' možno jest upotrěbiti dlja stranic [[Videoigra|kompjuternyh igr]] za pokaz potreb igr: aparatnyh i programnyh. == Upotrěba == <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{Sistemne potreby |caption = |useminandrec =<!--{yes/no}--> |collapse = |align =<!-- {none/left/right} Obyčajno je right --> |width =<!-- Ob...» 44972 wikitext text/x-wiki <noinclude>{{Dokumentačna podstranica}}</noinclude> Šablon '''Sistemne potreby''' možno jest upotrěbiti dlja stranic [[Videoigra|kompjuternyh igr]] za pokaz potreb igr: aparatnyh i programnyh. == Upotrěba == <syntaxhighlight lang="wikitext"> {{Sistemne potreby |caption = |useminandrec =<!--{yes/no}--> |collapse = |align =<!-- {none/left/right} Obyčajno je right --> |width =<!-- Obyčajno je 32em --> |pad =<!-- Obyčajno je 1em --> <!-- Osnovna sekcija --> |platform1 =<!--Toj parametr potreben --> |os1 = |os1rec = |cpu1 = |cpu1rec = |memory1 = |memory1rec = |gpu1 = |gpu1rec = |sound1 = |sound1rec = |network1 = |network1rec = |hdspace1 = |hdspace1rec = |media1 = |media1rec = |display1 = |display1rec = |input1 = |input1rec = |sata1 = |sata1rec = <!-- Opcionalna sekcija --> |platform2 =<!--Toj parametr potreben --> |os2 = |os2rec = |cpu2 = |cpu2rec = |memory2 = |memory2rec = |gpu2 = |gpu2rec = |sound2 = |sound2rec = |network2 = |network2rec = |hdspace2 = |hdspace2rec = |media2 = |media2rec = |display2 = |display2rec = |input2 = |input2rec = |sata2 = |sata2rec = <!-- Opcionalne parametry idut dalje --> }} </syntaxhighlight> == Dane šablona == <templatedata> { "params": {} } </templatedata> <includeonly><!-- TU VY DODAVAJTE KATEGORIJE ŠABLONA --> </includeonly> 6ln1de4gqqdena9dy8z5b5p4psjo5oh