Modul:Jezyky/data

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="isv">
  <siteinfo>
    <sitename>Vikipedija</sitename>
    <dbname>isvwiki</dbname>
    <base>https://isv.wikipedia.org/wiki/Glavna_stranica</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.18</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Media</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Special</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Besěda</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Koristnik</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Besěda s koristnikom</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Vikipedija</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Besěda Vikipedije</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Fajl</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Besěda o fajlu</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">MediaWiki</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Besěda o MediaWiki</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Šablon</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Besěda o šablonu</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Pomoč</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Besěda o pomoči</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Kategorija</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Besěda o kategoriji</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Modul</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Besěda modula</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Event</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Event talk</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Modul:Jezyky/data</title>
    <ns>828</ns>
    <id>46</id>
    <revision>
      <id>46925</id>
      <parentid>46812</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T13:40:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <origin>46925</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="16793" sha1="r0q4rner6ki1n6c6ijkaneov8e8b27h" xml:space="preserve">-- Language table for [[Module:Jezyky]]
local languages = {}

-- Abhazsky
languages['ab'] = {
	abbr = 'abh.',
	name = 'Abhazsky jezyk',
	locative = 'na abhazskom',
}

-- Abaza
languages['abq'] = {
	abbr = 'abaz.',
	name = 'Abazinsky jezyk',
	locative = 'na abazinskom',
}

-- Adyghe
languages['ady'] = {
	abbr = 'adyg.',
	name = 'Adygejsky jezyk',
	locative = 'na adygejskom',
}

-- Afrikaans
languages['af'] = {
	abbr = 'afr.',
	name = 'Afrikaans',
	locative = 'na afrikaans',
}

-- Arabic
languages['ar'] = {
	dir = 'rtl',
	abbr = 'arab.',
	name = 'Arabsky jezyk',
	locative = 'na arabskom',
}

-- Avarsky
languages['av'] = {
	abbr = 'avar.',
	name = 'Avarsky jezyk',
	locative = 'na avarskom',
}

-- Azerbaijani
languages['az'] = {
	abbr = 'azer.',
	name = 'Azerbajdžansky jezyk',
	locative = 'na azerbajdžanskom',
}

-- Baškirsky
languages['ba'] = {
	abbr = 'bašk.',
	name = 'Baškirsky jezyk',
	locative = 'na baškirskom',
}

-- Belarusian
languages['be'] = {
	abbr = 'běl.',
	name = 'Bělorussky jezyk',
	locative = 'na bělorusskom',
}

languages['be-tarask'] = {
	abbr = 'kl. běl.',
	name = 'Taraškevica',
	locative = 'na taraškevicě',
}

-- Bulgarian
languages['bg'] = {
	abbr = 'bulg.',
	name = 'Bulgarsky jezyk',
	locative = 'na bulgarskom',
}

-- Bosnian
languages['bs'] = {
	abbr = 'bos.',
	name = 'Bosnijsky jezyk',
	locative = 'na bosnijskom',
}

-- Catalan
languages['ca'] = {
	abbr = 'kat.',
	name = 'Katalansky jezyk',
	locative = 'na katalanskom',
}

-- Chechen
languages['ce'] = {
	abbr = 'čeč.',
	name = 'Čečensky jezyk',
	locative = 'na čečenskom',
}

-- Chukchi
languages['ckt'] = {
	abbr = 'čuk.',
	name = 'Čukotsky jezyk',
	locative = 'na čukotskom',
}

-- Montenegrin
languages['cnr'] = {
	abbr = 'črnogor.',
	name = 'Črnogorsky jezyk',
	locative = 'na črnogorskom',
}

-- Chuvash
languages['cv'] = {
	abbr = 'čuv.',
	name = 'Čuvašsky jezyk',
	locative = 'na čuvašskom',
}

-- Czech
languages['cs'] = {
	abbr = 'češ.',
	name = 'Češsky jezyk',
	locative = 'na češskom',
}

-- Kashubian
languages['csb'] = {
	abbr = 'kaš.',
	name = 'Kašubsky jezyk',
	locative = 'na kašubskom',
}

-- Church Slavonic
languages['cu'] = {
	abbr = 'crkovnoslov.',
	name = 'Crkovnoslovjansky jezyk',
	locative = 'na crkovnoslovjanskom',
}

-- Danish
languages['da'] = {
	abbr = 'dan.',
	name = 'Dansky jezyk',
	locative = 'na danskom',
}

-- Lower Sorbian
languages['dsb'] = {
	abbr = 'dolnoluž.',
	name = 'Dolnolužičsky jezyk',
	locative = 'na dolnolužičskom',
}

-- German
languages['de'] = {
	abbr = 'něm.',
	name = 'Němečsky jezyk',
	locative = 'na němečskom',
}

-- Greek
languages['el'] = {
	italic = false,
	abbr = 'greč.',
	name = 'Grečsky jezyk',
	locative = 'na grečskom',
}

-- English
languages['en'] = {
	abbr = 'ang.',
	name = 'Anglijsky jezyk',
	locative = 'na anglijskom',
}

-- Esperanto
languages['eo'] = {
	abbr = 'esp.',
	name = 'Esperanto',
	locative = 'na esperantu',
}

-- Spanish
languages['es'] = {
	abbr = 'špan.',
	name = 'Špansky jezyk',
	locative = 'na španskom',
}

-- Estonian
languages['et'] = {
	abbr = 'est.',
	name = 'Estonsky jezyk',
	locative = 'na estonskom',
}

-- Finnish
languages['fi'] = {
	abbr = 'fin.',
	name = 'Finsky jezyk',
	locative = 'na finskom',
}

-- French
languages['fr'] = {
	abbr = 'fr.',
	name = 'Francuzsky jezyk',
	locative = 'na francuzskom',
}

-- Frisian
languages['fy'] = {
	abbr = 'friz.',
	name = 'Frizijsky jezyk',
	locative = 'na frizijskom',
}

-- Irish
languages['ga'] = {
	abbr = 'irl.',
	name = 'Irlandsky jezyk',
	locative = 'na irlandskom',
}

-- Gothic
languages['got'] = {
	italic = false,
	abbr = 'got.',
	name = 'Gotsky jezyk',
	locative = 'na gotskom',
}

-- Ancient Greek
languages['grc'] = {
	italic = false,
	abbr = 'davnogreč.',
	name = 'Davnogrečsky jezyk',
	locative = 'na davnogrečskom',
}

-- Hawaiian
languages['haw'] = {
	abbr = 'hav.',
	name = 'Havajsky jezyk',
	locative = 'na havajskom',
}

-- Hebrew
languages['he'] = {
	dir = 'rtl',
	abbr = 'heb.',
	name = 'Hebrejsky jezyk',
	locative = 'na hebrejskom',
}

-- Hindi
languages['hi'] = {
	abbr = 'hindi',
	name = 'Hindi',
	locative = 'na jezyku hindi',
}

-- Croatian
languages['hr'] = {
	abbr = 'hrv.',
	name = 'Hrvatsky jezyk',
	locative = 'na hrvatskom',
}

-- Upper Sorbian
languages['hsb'] = {
	abbr = 'gornoluž.',
	name = 'Gornolužičsky jezyk',
	locative = 'na gornolužičskom',
}

-- Hungarian
languages['hu'] = {
	abbr = 'vug.',
	name = 'Vugrsky jezyk',
	locative = 'na vugrskom',
}

-- Armenian
languages['hy'] = {
	abbr = 'arm.',
	name = 'Arměnsky jezyk',
	locative = 'na arměnskom',
}

-- Interlingue/Occidental
languages['ie'] = {
	abbr = 'int.',
	name = 'Interlingve',
	locative = 'na interlingvu',
}

-- Interglossa
languages['igs'] = {
	abbr = 'intergl.',
	name = 'Interglossa',
	locative = 'na jezyku interglossa',
}

-- Indo-European languages
languages['ine'] = {
	abbr = 'indoevr.',
	name = 'Indoevropejske jezyky',
	locative = 'na indoevropejskyh jezykah',
}

-- Ido
languages['io'] = {
	abbr = 'ido',
	name = 'Ido',
	locative = 'na idu',
}

-- Icelandic
languages['is'] = {
	abbr = 'isl.',
	name = 'Islandsky jezyk',
	locative = 'na islandskom',
}

-- Interslavic
languages['isv'] = {
	abbr = 'medžusl.',
	name = 'Medžuslovjansky jezyk',
	locative = 'na medžuslovjanskom',
}

languages['isv-cyrl'] = languages['isv'];
languages['isv-latn'] = languages['isv'];

-- Italian
languages['it'] = {
	abbr = 'ital.',
	name = 'Italijansky jezyk',
	locative = 'na italijanskom',
}

-- Japanese
languages['ja'] = {
	italic = false,
	abbr = 'jap.',
	name = 'Japonsky jezyk',
	locative = 'na japonskom',
}

-- Georgian
languages['ka'] = {
	italic = false,
	abbr = 'gruz.',
	name = 'Gruzinsky jezyk',
	locative = 'na gruzinskom',
}

-- Kabardian
languages['kbd'] = {
	abbr = 'kab.',
	name = 'Kabardinsky jezyk',
	locative = 'na kabardinskom',
}

-- Kyrgyz
languages['ki'] = {
	abbr = 'kyr.',
	name = 'Kyrgyzsky jezyk',
	locative = 'na kyrgyzskom',
}

-- Kazakh
languages['kk'] = {
	abbr = 'kazah.',
	name = 'Kazahsky jezyk',
	locative = 'na kazahskom',
}

-- Karachay-Balkar
languages['krc'] = {
	abbr = 'kar.-balk.',
	name = 'Karačajsko-balkarsky jezyk',
	locative = 'na karačajsko-balkarskom',
}

-- Karelian
languages['krl'] = {
	abbr = 'karel.',
	name = 'Karelsky jezyk',
	locative = 'na karelskom',
}

-- Komi
languages['kv'] = {
	abbr = 'zyr.',
	name = 'Komi-zyrjansky jezyk',
	locative = 'na komi-zyrjanskom'
}

-- Latin
languages['la'] = {
	abbr = 'lat.',
	name = 'Latinsky jezyk',
	locative = 'na latinskom',
}

-- Luxemburgish
languages['lb'] = {
	abbr = 'luks.',
	name = 'Luksemburgsky jezyk',
	locative = 'na luksemburgskom',
}

-- Lezgi
languages['lez'] = {
	abbr = 'lezg.',
	name = 'Lezginsky jezyk',
	locative = 'na lezginskom',
}

-- Lingua Franca Nova
languages['lfn'] = {
	abbr = 'elefen',
	name = 'Lingua Franca Nova',
	locative = 'na lingva-franka-nově',
}

-- Lithuanian
languages['lt'] = {
	abbr = 'lit.',
	name = 'Litovsky jezyk',
	locative = 'na litovskom',
}

-- Latvian
languages['lv'] = {
	abbr = 'lat.',
	name = 'Latyšsky jezyk',
	locative = 'na latyšskom',
}

-- Moksha
languages['mdf'] = {
	abbr = 'mokš.',
	name = 'Mokšansky jezyk',
	locative = 'na mokšanskom',
}

-- Macedonian
languages['mk'] = {
	abbr = 'mak.',
	name = 'Makedonsky jezyk',
	locative = 'na makedonskom',
}

-- Mongolian
languages['mn'] = {
	abbr = 'mon.',
	name = 'Mongolsky jezyk',
	locative = 'na mongolskom',
}

-- Maltese
languages['mt'] = {
	abbr = 'malt.',
	name = 'Maltijsky jezyk',
	locative = 'na maltijskom',
}

-- Erzya
languages['myv'] = {
	abbr = 'erz.',
	name = 'Erzjansky jezyk',
	locative = 'na erzjanskom',
}

-- Nahuatl
languages['nah'] = {
	abbr = 'nah.',
	name = 'Nahuatl',
	locative = 'na jezyku nahuatl',
}

-- Norwegian
languages['nb'] = {
	abbr = 'nor. buk.',
	name = 'Bukmol',
	locative = 'na norvežskom bukmolu',
}

-- Dutch
languages['nl'] = {
	abbr = 'nid.',
	name = 'Niderlandsky jezyk',
	locative = 'na niderlandskom',
}

-- Norwegian
languages['nn'] = {
	abbr = 'nor. njun.',
	name = 'Njunošk',
	locative = 'na norvežskom njunošku',
}

-- Norwegian
languages['no'] = {
	abbr = 'nor.',
	name = 'Norvežsky jezyk',
	locative = 'na norvežskom',
}

-- Nogay
languages['nog'] = {
	abbr = 'nogaj.',
	name = 'Nogajsky jezyk',
	locative = 'na nogajskom',
}

--  Novial
languages['nov'] = {
	abbr = 'nov.',
	name = 'jezyk novial',
	locative = 'na novialu',
}

-- Old East Slavic
languages['orv'] = {
	abbr = 'Staroiztočnoslov.',
	name = 'staroiztočnoslovjansky jezyk',
	locative = 'na staroiztočnoslovjanskom',
}

-- Polish
languages['pl'] = {
	abbr = 'pol.',
	name = 'Poljsky jezyk',
	locative = 'na poljskom',
}

-- Pannonian Rusyn
languages['rsk'] = {
	abbr = 'panonsko-rusin.',
	name = 'Panonsko-rusinsky jezyk',
	locative = 'na panonsko-rusinskom',
}

-- Old Prussian
languages['prg'] = {
	abbr = 'staropruss.',
	name = 'Staroprussky jezyk',
	locative = 'na staroprusskom',
}

-- Portuguese
languages['pt'] = {
	abbr = 'port.',
	name = 'Portugalsky jezyk',
	locative = 'na portugalskom',
}

-- Quechua
languages['qu'] = {
	abbr = 'keč.',
	name = 'Jezyk Kečua',
	locative = 'na jezyku kečua',
}

-- Romanian
languages['rm'] = {
	abbr = 'romanš.',
	name = 'Romanšsky jezyk',
	locative = 'na romanšskom',
}

-- Romanian
languages['ro'] = {
	abbr = 'rum.',
	name = 'Rumunsky jezyk',
	locative = 'na rumunskom',
}

-- Russian
languages['ru'] = {
	abbr = 'rus.',
	name = 'Russky jezyk',
	locative = 'na russkom',
}

-- Rusyn
languages['rue'] = {
	abbr = 'rusin.',
	name = 'Rusinsky jezyk',
	locative = 'na rusinskom',
}

-- Sanskrit
languages['sa'] = {
	italic = false,
	abbr = 'Sanskr.',
	name = 'sanskrit',
	locative = 'na sanskritu',
}

-- Yakut
languages['sah'] = {
	abbr = 'Jak.',
	name = 'jakutsky',
	locative = 'na jakutskom',
}

-- Serbo-Croatian
languages['sh'] = {
	abbr = 'srbohrv.',
	name = 'Srbskohrvatsky jezyk',
	locative = 'na srbskohrvatskom',
}

-- Slovak
languages['sk'] = {
	abbr = 'slovač.',
	name = 'Slovačsky jezyk',
	locative = 'na slovačskom',
}

-- Slovene
languages['sl'] = {
	abbr = 'sloven.',
	name = 'Slovenečsky jezyk',
	locative = 'na slovenečskom',
}

-- Albanian
languages['sq'] = {
	abbr = 'alb.',
	name = 'Albansky jezyk',
	locative = 'na albanskom',
}

-- Serbian
languages['sr'] = {
	abbr = 'srb.',
	name = 'Srbsky jezyk',
	locative = 'na srbskom',
}

languages['sr-cyrl'] = languages['sr']

languages['sr-latn'] = languages['sr']

-- Swedish
languages['sv'] = {
	abbr = 'šved.',
	name = 'Švedsky jezyk',
	locative = 'na švedskom',
}

-- Swahili
languages['sw'] = {
	abbr = 'suah.',
	name = 'Suahili',
	locative = 'na jezyku suahili',
}

-- Tajik
languages['tg'] = {
	abbr = 'tadž.',
	name = 'Tadžičsky jezyk',
	locative = 'na tadžičskom',
}

-- Turkmen
languages['tk'] = {
	abbr = 'turkm.',
	name = 'Turkmensky jezyk',
	locative = 'na turkmenskom',
}

-- Toki Pona
languages['tok'] = {
	abbr = 'tok.',
	name = 'Toki-pona',
	locative = 'na toki-poně',
}

-- Turkish
languages['tr'] = {
	abbr = 'tur.',
	name = 'Turečsky jezyk',
	locative = 'na turečskom',
}

-- Tatar
languages['tt'] = {
	abbr = 'tat.',
	name = 'Tatarsky jezyk',
	locative = 'na tatarskom',
}

-- Ukrainian
languages['uk'] = {
	abbr = 'ukr.',
	name = 'Ukrajinsky jezyk',
	locative = 'na ukrajinskom',
}

-- Udmurt
languages['udm'] = {
	abbr = 'udm.',
	name = 'Udmurtsky jezyk',
	locative = 'na udmurtskom',
}

-- Urdu
languages['ur'] = {
	dir = 'rtl',
	abbr = 'urdu',
	name = 'Urdu',
	locative = 'na jezyku urdu',
}

-- Uzbek
languages['uz'] = {
	abbr = 'uzb.',
	name = 'Uzbečsky jezyk',
	locative = 'na uzbečskom',
}
   
-- Veps
languages['vep'] = {
	abbr = 'vep.',
	name = 'Vepssky jezyk',
	locative = 'na vepsskom',
}
   
-- Greenlandic
languages['kl'] = {
	abbr = 'grenl.',
	name = 'Grenlandsky jezyk',
	locative = 'na grenlandskom',
}

-- Volapük
languages['vo'] = {
	abbr = 'vol.',
	name = 'Volapük',
	locative = 'na volapüku',
}

-- Proto-Slavic
languages['sla-pro'] = {
	abbr = 'psl.',
	name = 'Praslovjansky jezyk',
	locative = 'na praslovjanskom',
}

-- Uproščeny kitajsky 
languages['zh-hans'] = {
	italic = false,
	abbr = 'upr. kit.',
	name = 'Kitajsky jezyk (uproščeny)',
	locative = 'na kitajskom',
}

-- Tradicijny kitajsky 
languages['zh-hant'] = {
	italic = false,
	abbr = 'trad. kit.',
	name = 'Kitajsky jezyk (tradicijny)',
	locative = 'na kitajskom (tradicijnom)',
}

-- Farsi 
languages['fa'] = {
	italic = false,
	abbr = 'pers.',
	name = 'Persijsky jezyk',
	locative = 'na persijskom',
}

-- Amharsky 
languages['am'] = {
	abbr = 'amh.',
	name = 'Amharsky jezyk',
	locative = 'na amharskom',
}

-- Bavarsky 
languages['bar'] = {
	abbr = 'bav.',
	name = 'Bavarsky jezyk',
	locative = 'na bavarsky',
}

-- Indonezijsky 
languages['id'] = {
	abbr = 'indon.',
	name = 'Indonezijsky jezyk',
	locative = 'na indonezijskom',
}

-- Vietnamsky 
languages['vi'] = {
	abbr = 'viet.',
	name = 'Vietnamsky jezyk',
	locative = 'na vietnamskom',
}

-- Korejsky 
languages['ko'] = {
	abbr = 'kor.',
	name = 'Korejsky jezyk',
	locative = 'na korejskom',
}

-- Kurdsky 
languages['ku'] = {
	abbr = 'kurd.',
	name = 'Kurdsky jezyk',
	locative = 'na kurdskom',
}

-- Filipinsky 
languages['ph'] = {
	abbr = 'fil.',
	name = 'Filipinsky jezyk',
	locative = 'na filipinskom',
}

-- Tamilsky 
languages['ta'] = {
	italic = false,
	abbr = 'tam.',
	name = 'Tamilsky jezyk',
	locative = 'na tamilskom',
}

-- Tajsky 
languages['th'] = {
	italic = false,
	abbr = 'taj.',
	name = 'Tajsky jezyk',
	locative = 'na tajskom',
}

-- Tajsky (Latinica)
languages['th-latn'] = {
	abbr = 'taj. lat.',
	name = 'Tajsky jezyk (latinica)',
	locative = 'na tajskom (latinica)',
}

-- Bengaljsky
languages['bn'] = {
	abbr = 'beng.',
	name = 'Bengaljsky jezyk',
	locative = 'na bengaljskom',
}

-- Pašto
languages['ps'] = {
	abbr = 'paš.',
	name = 'Jezyk Pašto',
	locative = 'na paštunskom',
}

-- Dari
languages['prs'] = {
	abbr = 'prs.',
	name = 'Jezyk Dari',
	locative = 'na persidskom dari',
}

-- Hausa
languages['ha'] = {
	abbr = 'hau.',
	name = 'Jezyk Hausa',
	locative = 'na hausa',
}

-- Yoruba
languages['yo'] = {
	abbr = 'yor.',
	name = 'Jezyk Joruba',
	locative = 'na joruba',
}

-- Igbo
languages['ig'] = {
	abbr = 'igb.',
	name = 'Jezyk Igbo',
	locative = 'na igbo',
}

-- Guarani
languages['gn'] = {
	abbr = 'guar.',
	name = 'Jezyk Guarani',
	locative = 'na guarani',
}

-- Ajmara
languages['ay'] = {
	abbr = 'ajmara',
	name = 'Jezyk Ajmara',
	locative = 'na ajmara',
}

-- Kitajsky
languages['zh'] = {
	italic = false,
	abbr = 'kitajsky',
	name = 'Kitajsky jezyk',
	locative = 'na kitajskom',
}

-- Malajsky
languages['ms'] = {
	abbr = 'malajsky',
	name = 'Malajsky jezyk',
	locative = 'na malajskom',
}

-- Prosty anglijsky
languages['en-simple'] = {
	abbr = 'pr. angl.',
	name = 'Prosty anglijsky jezyk',
	locative = 'na prostom anglijskom',
}

-- Velssky jezyk
languages['cy'] = {
	abbr = 'vels.',
	name = 'Velssky jezyk',
	locative = 'na velsskom',
}

-- Mansijsky jezyk
languages['mns'] = {
	abbr = 'mans.',
	name = 'Mansijsky jezyk',
	locative = 'na mansijskom',
}

-- Mansijsky jezyk (latinica)
languages['mns-latn'] = {
	abbr = 'mans.',
	name = 'Mansijsky jezyk',
	locative = 'na mansijskom',
}

-- Hantyjsky jezyk
languages['kca'] = {
	abbr = 'hant.',
	name = 'Hantyjsky jezyk',
	locative = 'na hantyjskom',
}

-- Marijsky jezyk
languages['chm'] = {
	abbr = 'mar.',
	name = 'Marijsky jezyk',
	locative = 'na marijskom',
}

-- Lukomarijsky jezyk
languages['mhr'] = {
	abbr = 'lukomar.',
	name = 'Lukomarijsky jezyk',
	locative = 'na lukomarijskom',
}

-- Gornomarijsky jezyk
languages['mrj'] = {
	abbr = 'gornomar.',
	name = 'Gornomarijsky jezyk',
	locative = 'na gornomarijskom',
}

-- Starojaponsky jezyk
languages['ojp'] = {
	abbr = 'starojap.',
	name = 'Starojaponsky jezyk',
	locative = 'na starojaponskom',
}

-- Quenya
languages['qya'] = {
	abbr = 'kv.',
	name = 'Kvenja',
	locative = 'na kvenji',
}

-- Drěvnoegyptsky jezyk
languages['egy'] = {
	abbr = 'drěvnoeg.',
	name = 'Drěvnoegyptsky',
	locative = 'na drěvnoegyptskom',
}

-- Akkadsky jezyk
languages['akk'] = {
	italic = false,
	abbr = 'akad.',
	name = 'Akadsky jezyk',
	locative = 'na akadskom',
}

-- Akadsky jezyk (latinica)
languages['akk-latn'] = {
	abbr = 'akad.',
	name = 'Akadsky jezyk',
	locative = 'na akadskom',
}

-- Šumersky jezyk
languages['sux'] = {
	italic = false,
	abbr = 'šum.',
	name = 'Šumersky jezyk',
	locative = 'na šumerskom',
}

-- Šumersky jezyk (latinica)
languages['sux-latn'] = {
	abbr = 'šum.',
	name = 'Šumersky jezyk',
	locative = 'na šumerskom',
}

-- Erzjansky jezyk
languages['myv'] = {
	abbr = 'erz.',
	name = 'Erzjansky jezyk',
	locative = 'na erzjanskom',
}

-- jezyk Sindarin
languages['sjn'] = {
	abbr = 'sind.',
	name = 'Sindarin',
	locative = 'na sindarinu',
}

return languages</text>
      <sha1>r0q4rner6ki1n6c6ijkaneov8e8b27h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Modul:Koristnik:Polda18/Pěskovišče 4</title>
    <ns>828</ns>
    <id>4786</id>
    <revision>
      <id>46933</id>
      <parentid>46757</parentid>
      <timestamp>2026-09-07T07:03:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Polda18</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>...</comment>
      <origin>46933</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="5406" sha1="fbfpu6ddggntzyvngkm4uiqx4lp5ann" xml:space="preserve">--[=[
Tuto pěskovišče modula jest pripravjeno dlja koristanja novogo modula
[[Modul:Info panel]]

Koristanje šablona [[:cs:Šablona:Soubox]] na češskom.

Prosimo, neizkrčnite tutu stranicu bez mojgo privoljenja.
Pytajte se na mojej koristničskoj besědě: [[Besěda s koristnikom:Polda18]]
]=]

-- ↓ Taken from [[Module:Infobox]]
local p = {}
local args = {}
local origArgs = {}
local root
local templatestyles_page = 'Module:Infobox/styles.css'

-- ↓ Convert to Cyrillic if needed; taken from [[Module:Infobox]]
local isv_cyrl = require('Module:Alphabet')._global_cyrl

-- ↓ Taken from [[Module:Infobox]]
-- Returns a table containing the numbers of the arguments that exist
-- for the specified prefix. For example, if the prefix was 'data', and
-- 'data1', 'data2', and 'data5' exist, it would return {1, 2, 5}.
local function getArgNums(prefix)
	local nums = {}
	for k, v in pairs(args) do
		local num = tostring(k):match('^' .. prefix .. '([1-9]%d*)$')
		if num then table.insert(nums, tonumber(num)) end
	end
	table.sort(nums)
	return nums
end

-- ↓ Load TemplateStyles page for the sidebox. Taken from [[Module:Infobox]]
local function loadTemplateStyles()
	local frame = mw.getCurrentFrame()
	
	return frame:extensionTag{
		name = 'templatestyles', args = { src = templatestyles_page }
	}
end

-- Specify the overall layout of the sidebox, with special settings if the
-- sidebox is used as a 'child' inside another sidebox.
local function _render()
	root = mw.html.create('table')
	-- Obseg funkcije bude dopolneny

	return loadTemplateStyles() .. tostring(root)
end

-- ↓ Taken from [[Module:Infobox]]
-- If the argument exists and isn't blank, add it to the argument table.
-- Blank arguments are treated as nil to match the behaviour of ParserFunctions.
local function preprocessSingleArg(argName)
	if origArgs[argName] and origArgs[argName] ~= '' then
		args[argName] = origArgs[argName]
	end
end

-- ↓ Taken from [[Module:Infobox]]
-- Assign the parameters with the given prefixes to the args table, in order, in
-- batches of the step size specified. This is to prevent references etc. from
-- appearing in the wrong order. The prefixTable should be an array containing
-- tables, each of which has two possible fields, a &quot;prefix&quot; string and a
-- &quot;depend&quot; table. The function always parses parameters containing the &quot;prefix&quot;
-- string, but only parses parameters in the &quot;depend&quot; table if the prefix
-- parameter is present and non-blank.
local function preprocessArgs(prefixTable, step)
	if type(prefixTable) ~= 'table' then
		error(&quot;Non-table value detected for the prefix table&quot;, 2)
	end
	if type(step) ~= 'number' then
		error(&quot;Invalid step value detected&quot;, 2)
	end

	-- Get arguments without a number suffix, and check for bad input.
	for i,v in ipairs(prefixTable) do
		if type(v) ~= 'table' or type(v.prefix) ~= &quot;string&quot; or
			(v.depend and type(v.depend) ~= 'table') then
			error('Invalid input detected to preprocessArgs prefix table', 2)
		end
		preprocessSingleArg(v.prefix)
		-- Only parse the depend parameter if the prefix parameter is present and not blank.
		if args[v.prefix] and v.depend then
			for j, dependValue in ipairs(v.depend) do
				if type(dependValue) ~= 'string' then
					error('Invalid &quot;depend&quot; parameter value detected in preprocessArgs')
				end
				preprocessSingleArg(dependValue)
			end
		end
	end

	-- Get arguments with number suffixes.
	local a = 1 -- Counter variable.
	local moreArgumentsExist = true
	while moreArgumentsExist == true do
		moreArgumentsExist = false
		for i = a, a + step - 1 do
			for j,v in ipairs(prefixTable) do
				local prefixArgName = v.prefix .. tostring(i)
				if origArgs[prefixArgName] then
					-- Do another loop if any arguments are found, even blank ones.
					moreArgumentsExist = true
					preprocessSingleArg(prefixArgName)
				end
				-- Process the depend table if the prefix argument is present
				-- and not blank, or we are processing &quot;prefix1&quot; and &quot;prefix&quot; is
				-- present and not blank, and if the depend table is present.
				if v.depend and (args[prefixArgName] or (i == 1 and args[v.prefix])) then
					for j,dependValue in ipairs(v.depend) do
						local dependArgName = dependValue .. tostring(i)
						preprocessSingleArg(dependArgName)
					end
				end
			end
		end
		a = a + step
	end
end

-- ↓ Taken from [[Module:Infobox]], will be however edited for this template
-- Parse the data parameters. Parameters that depend on another parameter
-- are only processed if that parameter is present, to avoid phantom references
-- appearing in article reference lists.
local function parseDataParameters()
	-- These arguments are not going to be used, but I'm running out of time
	-- before departing to my vacation
	preprocessSingleArg('klasa')
	preprocessSingleArg('rozpakovačny')
	preprocessSingleArg('spakovačny')
	preprocessSingleArg('poravnjenje')
	preprocessSingleArg('širokost')
	preprocessSingleArg('stil')
	preprocessSingleArg('kolor poklada')
	preprocessSingleArg('spisy')
	preprocessSingleArg('obrazok')
	preprocessSingleArg('opis obrazka')
	preprocessSingleArg('nadpis')
	preprocessSingleArg('uravenj nadpisa')
	preprocessArgs({
		{prefix = 'uravenj', depend = {'spis'}},
	}, 20)
end

-- Main function to render the template
function p.render(frame)
	-- Obseg funkcije bude dopolneny
	return &quot;* ''Obseg šablona bude dopolneny''&quot;
end

-- ↓ Make available
return p</text>
      <sha1>fbfpu6ddggntzyvngkm4uiqx4lp5ann</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>46934</id>
      <parentid>46933</parentid>
      <timestamp>2026-09-07T07:04:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Polda18</username>
        <id>18</id>
      </contributor>
      <comment>...</comment>
      <origin>46934</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="5280" sha1="p9fqc2jk8etvu0ueok8k51c00q9m1av" xml:space="preserve">--[=[
Tuto pěskovišče modula jest pripravjeno dlja koristanja novogo modula
[[Modul:Info panel]]

Koristanje šablona [[:cs:Šablona:Soubox]] na češskom.

Prosimo, neizkrčnite tutu stranicu bez mojgo privoljenja.
Pytajte se na mojej koristničskoj besědě: [[Besěda s koristnikom:Polda18]]
]=]

-- ↓ Taken from [[Module:Infobox]]
local p = {}
local args = {}
local origArgs = {}
local root
local templatestyles_page = 'Module:Infobox/styles.css'

-- ↓ Convert to Cyrillic if needed; taken from [[Module:Infobox]]
local isv_cyrl = require('Module:Alphabet')._global_cyrl

-- ↓ Taken from [[Module:Infobox]]
-- Returns a table containing the numbers of the arguments that exist
-- for the specified prefix. For example, if the prefix was 'data', and
-- 'data1', 'data2', and 'data5' exist, it would return {1, 2, 5}.
local function getArgNums(prefix)
	local nums = {}
	for k, v in pairs(args) do
		local num = tostring(k):match('^' .. prefix .. '([1-9]%d*)$')
		if num then table.insert(nums, tonumber(num)) end
	end
	table.sort(nums)
	return nums
end

-- ↓ Load TemplateStyles page for the sidebox. Taken from [[Module:Infobox]]
local function loadTemplateStyles()
	local frame = mw.getCurrentFrame()
	
	return frame:extensionTag{
		name = 'templatestyles', args = { src = templatestyles_page }
	}
end

-- Specify the overall layout of the sidebox, with special settings if the
-- sidebox is used as a 'child' inside another sidebox.
local function _render()
	root = mw.html.create('table')
	-- Obseg funkcije bude dopolneny

	return loadTemplateStyles() .. tostring(root)
end

-- ↓ Taken from [[Module:Infobox]]
-- If the argument exists and isn't blank, add it to the argument table.
-- Blank arguments are treated as nil to match the behaviour of ParserFunctions.
local function preprocessSingleArg(argName)
	if origArgs[argName] and origArgs[argName] ~= '' then
		args[argName] = origArgs[argName]
	end
end

-- ↓ Taken from [[Module:Infobox]]
-- Assign the parameters with the given prefixes to the args table, in order, in
-- batches of the step size specified. This is to prevent references etc. from
-- appearing in the wrong order. The prefixTable should be an array containing
-- tables, each of which has two possible fields, a &quot;prefix&quot; string and a
-- &quot;depend&quot; table. The function always parses parameters containing the &quot;prefix&quot;
-- string, but only parses parameters in the &quot;depend&quot; table if the prefix
-- parameter is present and non-blank.
local function preprocessArgs(prefixTable, step)
	if type(prefixTable) ~= 'table' then
		error(&quot;Non-table value detected for the prefix table&quot;, 2)
	end
	if type(step) ~= 'number' then
		error(&quot;Invalid step value detected&quot;, 2)
	end

	-- Get arguments without a number suffix, and check for bad input.
	for i,v in ipairs(prefixTable) do
		if type(v) ~= 'table' or type(v.prefix) ~= &quot;string&quot; or
			(v.depend and type(v.depend) ~= 'table') then
			error('Invalid input detected to preprocessArgs prefix table', 2)
		end
		preprocessSingleArg(v.prefix)
		-- Only parse the depend parameter if the prefix parameter is present and not blank.
		if args[v.prefix] and v.depend then
			for j, dependValue in ipairs(v.depend) do
				if type(dependValue) ~= 'string' then
					error('Invalid &quot;depend&quot; parameter value detected in preprocessArgs')
				end
				preprocessSingleArg(dependValue)
			end
		end
	end

	-- Get arguments with number suffixes.
	local a = 1 -- Counter variable.
	local moreArgumentsExist = true
	while moreArgumentsExist == true do
		moreArgumentsExist = false
		for i = a, a + step - 1 do
			for j,v in ipairs(prefixTable) do
				local prefixArgName = v.prefix .. tostring(i)
				if origArgs[prefixArgName] then
					-- Do another loop if any arguments are found, even blank ones.
					moreArgumentsExist = true
					preprocessSingleArg(prefixArgName)
				end
				-- Process the depend table if the prefix argument is present
				-- and not blank, or we are processing &quot;prefix1&quot; and &quot;prefix&quot; is
				-- present and not blank, and if the depend table is present.
				if v.depend and (args[prefixArgName] or (i == 1 and args[v.prefix])) then
					for j,dependValue in ipairs(v.depend) do
						local dependArgName = dependValue .. tostring(i)
						preprocessSingleArg(dependArgName)
					end
				end
			end
		end
		a = a + step
	end
end

-- ↓ Taken from [[Module:Infobox]], edited for this template
-- Parse the data parameters. Parameters that depend on another parameter
-- are only processed if that parameter is present, to avoid phantom references
-- appearing in article reference lists.
local function parseDataParameters()
	preprocessSingleArg('klasa')
	preprocessSingleArg('rozpakovačny')
	preprocessSingleArg('spakovačny')
	preprocessSingleArg('poravnjenje')
	preprocessSingleArg('širokost')
	preprocessSingleArg('stil')
	preprocessSingleArg('kolor poklada')
	preprocessSingleArg('spisy')
	preprocessSingleArg('obrazok')
	preprocessSingleArg('opis obrazka')
	preprocessSingleArg('nadpis')
	preprocessSingleArg('uravenj nadpisa')
	preprocessArgs({
		{prefix = 'uravenj', depend = {'spis'}},
	}, 20)
end

-- Main function to render the template
function p.render(frame)
	-- Obseg funkcije bude dopolneny
	return &quot;* ''Obseg šablona bude dopolneny''&quot;
end

-- ↓ Make available
return p</text>
      <sha1>p9fqc2jk8etvu0ueok8k51c00q9m1av</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Latino sine flexione</title>
    <ns>0</ns>
    <id>5996</id>
    <revision>
      <id>46928</id>
      <parentid>46872</parentid>
      <timestamp>2026-09-07T06:39:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <origin>46928</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36479" sha1="5hi2nmegn0dqgbwo1klss8xq24lda0f" xml:space="preserve">{{UI prěvod|data=18 avgusta 2026 13:31 {{-|(CEST)}}|izpraviti do = 18 oktobra 2026 13:31 {{-|(CEST)}}}}
{{Pravopis}}
{{Ne zaměšivati s|Interlingua}}
{{Kartka jezyk
| altname          = ''Interlingua''
| nativename       = IL de A.p.I.
| pronunciation    = {{IPA|[laˈtino ˈsine fleksiˈone]}}
| image            = Interlingua_sign_1911.jpg
| imagecaption     = Interlingua znak v 1911
| creator          = [[Academia pro Interlingua]] pod predsedateljstvom [[Giuseppe Peano]]
| created          = 1887–1914&lt;ref&gt;''Grammatico'' sekcija ''Vocabulario Commune'', 1915 {{URL|https://sites.google.com/site/latinosineflexio/-1915-vocabulario-pre#grammatica}}&lt;/ref&gt;
| setting          = [[Medžunarodny pomoćny język]]
| familycolor      = Indo-evropsky
| fam2             = [[Italski języky|Italski]], [[Medžunarodny pomoćny język|Pomoćny język]]
| fam3             = [[Latino-faliski języky|Latino-faliski]], [[A posteriori język]]
| script           = [[Latinski alfabet]]&amp;nbsp;&lt;!--&amp;nbsp; needed to prevent default link to Latin script--&gt;
| fam4             = [[Latina]], [[Kontrolovany język]]
| ancestor         = [[Neo-latina]]
| posteriori       = Bazovany na [[Latina|Latini]], ale influencovany idejami v drugih [[Medžunarodny pomoćny język|pomoćnyh językih]]
| agency           = [[Academia pro Interlingua]] (–1945), děl Peano i ApI (na pr. Discussiones 1909–1915)
| ietf             = la-peano
| iso3             = ilc
| glotto           = none
| notice           = IPA
| name             = Latino sine flexione
| iso3comment      = (odrinuły)
}}

'''Latino sine flexione''' (&quot;[[Latinsky jezyk|Latinsky]] bez fleksij&quot;), '''Interlingua de Academia pro Interlingua''' ('''IL de ApI''') ili '''Peanova Interlingua''' (skračeno '''IL''') je medžunarodny pomočny jezyk, sostavjeny {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} pod prědsědateljstvom italijanskogo matematika {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}} (1858–1932) medžu lětami 1887 i 1914. Javjaje se uproščenoju versijeju Latinskogo jezyka i shranjaje jego [[slovosbor]].

Interlingua-IL byla opisana v žurnale ''[[Revue de Mathématiques]]'' v članku iz 1903 pod naslovom ''De Latino Sine Flexione, Lingua Auxiliare Internationale'' (znači ''O Latini bez Infleksij, Medžunarodny Pomoćny Język''),&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1903). ''[http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm De Latino Sine Flexione. Lingua Auxiliare Internationale] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210504093022/http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm |date=2021-05-04 }}'', ''Revista de Mathematica'' (''Revue de Mathématiques''), Tomo VIII, pp. 74-83. Fratres Bocca Editores: Torino.&lt;/ref&gt; ktory objasnil razlog za jeje stvorenje. Članek argumentoval, že druge pomoćne języky ne su potrebne, jer latina je već utvrđena jako světovy medžunarodny język. Članek je napisany v klasičnoj latini, ale postupno je izgubil svoje [[infleksija|infleksije]] dok ne ostały żadne.

Językove kody [[ISO 639]]: [[ISO 639-2]] i -1 były pożądane 23 julija 2017 v Biblioteki Kongresa (predložene: ''IL'' i ''ILA''); [[ISO-639-3]] był pożądany 10 avgusta 2017 v SIL (predloženy: ''ILC'') i był odrinuły 23 janvara 2018.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|title=2017-022 &amp;#124; Iso 639-3|access-date=2020-12-30|archive-date=2021-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20210420072045/https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

== Historija==

V 1903, Peano publikoval članek ''De Latino Sine Flexione'' da bi predstavil svoj język.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; V tom dělě, Peano citoval seriju sugestij od [[Gottfried Wilhelm Leibniz|Leibniza]] o pojednostavjenoj formi latine.&lt;ref&gt;[[Louis Couturat|Couturat, Louis]] (1901). ''La Logique de Leibniz''. Paris.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Couturat, Louis (1903). ''Opuscules et fragments inédits de Leibniz''. Paris.&lt;/ref&gt; Članek izgledał jako serjezny razvoj ideje, i Peano potom stekl reputaciju medźu pokretom za pomoćne języky.

V 1904, Peano poduzeł esej o načinu kako dobiti minimalnu gramatiku eventualne minimalne latine (''Latino minimo''), s minimalnym slovnikom čisto medžunarodnym.&lt;ref name=&quot;vocabulario&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1904). ''Vocabulario de Latino internationale comparato cum Anglo, Franco, Germano, Hispano, Italo, Russo, Græco et Sanscrito'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160323111121/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904 |date=2016-03-23 }}. Torino.&lt;/ref&gt;

Peano i nektory kolegowie publikovali članky v Latino sine flexione několiko let v ''Revue de Mathématiques''. Zbog svoje želje da dokaže že to je zaista medžunarodny język, Peano smělo publikoval konačnu ediciju svojego znamogo [[Formulario mathematico]] v Latino sine flexione. Však, kako [[Hubert Kennedy]] priměćuje, većina matematikow była odvraćena od uměleho izgleda języka i ne probali da čytaju go.&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot;&gt;Kennedy, Hubert (2006). ''Peano. Life and Works of Giuseppe Peano''. Concord, CA: Peremptory Publications: p. 169 (''a''), p. 185 (''b'').&lt;/ref&gt;

V oktobru 1907, Peano był na [[Collège de France]] v [[Paris|Parizu]] da bi učestvoval v [[Delegacija za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo Języka|Delegaciji za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo Języka]]. Po tomu že deklaroval za Latino sine flexione da bude prijato, konačno ne mogł učestvovati v konačnom glasovanju, zbog radnyh del v Turine.&lt;ref&gt;Academia pro Interlingua (Nov. 1909). Délégation pour l'Adoption d'une Langue Auxiliaire Internationale [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160411124140/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37 |date=2016-04-11 }}. Discussiones (2): p. 37-9.&lt;/ref&gt;

26 decembra 1908, Peano był izbrany članom i direktorom ''Akademi internasional de lingu universal'' koji ješte koristil [[Idiom Neutral]], ktory był preosnovan jedan rok pozdněje pod nazvom [[Academia pro Interlingua]]. Každy akademik mogł koristiti svoju ljubimu formu Interlingue, termin byvši na početku koristany v općem smyslu jako sinonim za medžunarodny język, ali ubrzo počel byti posebno koristany za označavanje reformovane Latino sine flexione bazovane na občnyh pravilih ktore akademiki dosegali častym glasovanjem. Tako, nazv Interlingua ubrzo počel označavati język evolvujući od Akademije Pro Interlingua,&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot; /&gt; s odgovarajućim skraćenjem ''IL''.

Však, každy član był slobodny pisati v svojem osobnom stylu, i zaista nektory članovi predlagali radikalne reformy ktore konačno mogły skončiti jako nezavisne języky (na pr. Michauxov Romanal ili De Wahlov [[Interlingue]]). Zbog togo, nazv ''Peanovo Interlingua'' ili ''Interlingua (IL)''&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot; /&gt; może być smatran najtočnijim za posebny standard od Peano. (Jako je najdeno v &quot;Interglossa and its predecessors&quot;.&lt;ref name=&quot;Hogben&quot;&gt;Hogben, Lancelot (1943). ''Interglossa. A draft of an auxiliary for a democratic world order, being an attempt to apply semantic principles to language design''. [https://sites.google.com/site/interglossa1943/contents] Harmondsworth, Middlesex, Eng. / New York: Penguin Books: p. 10-11. OCLC 1265553.&lt;/ref&gt;)

Diskusije da bi se dosegł standardno Interlingua mogu byti vidźene na stranicah ''Discussiones'', oficijalnogo žurnala Akademije pro Interlingua od 1909 do 1913. Te i slědujuće žurnaly akademije były nedavno publikovane na CD-Romu od matematičkogo departmana Univerzity v [[Turin]]e,&lt;ref&gt;Silvia Roero, Clara (coord.) (2003). ''Le Riviste di Giuseppe Peano'' {{cite web|url=http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |title=Dipartimento di Matematica - Università di Torino |access-date=2011-03-01 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110722063830/http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |archive-date=2011-07-22 }} (CD-Rom N. 4). Dipartimento di Matematica dell' Università di Torino.&lt;/ref&gt; mesto gdźe Peano razvijal svoje učenje i istraživanje.

Pošto ''De Latino Sine Flexione'' był postavil princip da se uzmu latinske imenice ili v ablatyvnoj ili nominatyvnoj formě ({{lang|la|nomen}} był preferovany pred {{lang|la|nomine}}), v 1909 Peano publikoval slovnik da bi pomogł pri izboru pravilne forme vsake imenice,&lt;ref&gt;Peano, Giuseppe (1909). ''Vocabulario Commune ad linguas de Europa'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160421231112/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909 |date=2016-04-21 }}. Cavoretto - Torino.&lt;/ref&gt; ali esencijalna vrednost Peanovogo Interlingua była że leksikon może być najden priamo v vsakom latinskom slovniku (przez dobivanje [[tematyčna vokala|tematyčne vokaly]] od [[korjen|korjena]] iz genityvneho zakončenja, to jest: ''-a -o -e -u -e'' iz ''-ae -i -is -us -ei'').
Konačno, veliky slovnik s 14.000 slovami był publikovan v 1915.&lt;ref name=&quot;Peano&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1915). ''Vocabulario Commune ad Latino-Italiano-Français-English-Deutsch pro usu de interlinguistas'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150105223741/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915 |date=2015-01-05 }}. Cavoretto - Torino.&lt;/ref&gt;

Reformovane [[Interlingua]] było predstavlene v 1951 od [[Alexander Gode|Alexandra Gode]] jako poslednji direktor [[Medžunarodna Asocijacija za Pomoćne Języky|Medžunarodne Asocijacije za Pomoćne Języky]]. Trvdilo se že je nezavisno od Peanovogo Interlingua, jer je razvilo novu metodu za detekciju ''najnovših občnyh prototypov''. Ali ta metoda obično vodi do latinskogo ablatyvu, tako že većina slovnika Peanovogo Interlingua by była zadržana. Shodno tomu, sam nazv ''Interlingua'' był zadržany, ali bylo prijato odlično skraćenje: ''IA'' umesto ''IL''.

== Alfabet i izgovor==

{|class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;text-align:center; table-layout:fixed&quot;
|+ Interlingua alfabet i digrafy, s typičnymi izgovorami
|-
! [[Velike bukvy]] 
| [[A]]
| [[Ae (digraf)|Ae]]
| [[B]]
| [[C]]
| [[Ch (digraf)|Ch]]
| [[D]]
| [[E]]
| [[F]]
| [[G]]
| [[H]]
| [[I]]
| [[J]]
| [[K]]
| [[L]]
| [[M]]
| [[N]]
| [[O]]
| [[Oe (digraf)|Oe]]
| [[P]]
| [[Ph (digraf)|Ph]]
| [[Q]]u
| [[R]]
| [[Rh (digraf)|Rh]]
| [[S]]
| [[T]]
| [[Th (digraf)|Th]]
| [[U]]
| [[V]]
| [[W]]
| [[X]]
| [[Y]]
| [[Z]]
|-
! [[Male bukvy]]
| a
| ae
| b
| c
| ch
| d
| e
| f
| g
| h
| i
| j
| k
| l
| m
| n
| o
| oe
| p
| ph
| qu
| r
| rh
| s
| t
| th
| u
| v
| w
| x
| y
| z
|-
! {{small|{{nowrap|Odlične izgovory ([[Medžunarodny fonetičny alfabet|MFA]])}}}}
|rowspan=2|{{MFA|a}}
|{{MFA|ai̯}}
|rowspan=2|{{nowrap|{{MFA|b}}, {{MFA|p}}}}
|rowspan=2|{{MFA|k}}
|{{MFA|kʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|d}}
|rowspan=2|{{MFA|e}}
|rowspan=2|{{MFA|f}}
|rowspan=2|{{MFA|ɡ}}
|{{MFA|h}}
|rowspan=2|{{MFA|i}}
|rowspan=2|{{MFA|j}}
|rowspan=2|{{MFA|k}}
|rowspan=2|{{MFA|l}}
|rowspan=2|{{MFA|m}}
|rowspan=2|{{MFA|n}}
|rowspan=2|{{MFA|o}}
|{{MFA|oi̯}}
|rowspan=2|{{MFA|p}}
|{{MFA|pʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|kʷ}}
|colspan=2 rowspan=2|{{MFA|r}}
|rowspan=2|{{MFA|s}}
|rowspan=2|{{MFA|t}}
|{{MFA|tʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|u}}
|{{MFA|w}}
|{{MFA|w}}
|rowspan=2|ks
|{{MFA|y}}
|rowspan=2|{{MFA|z}}
|-
! {{small|Spojene izgovory}}
|{{MFA|e}}
|{{MFA|k}}
| -
|{{MFA|e}}
|{{nowrap|{{MFA|p}}, {{MFA|f}}}}
|{{MFA|t}}
|{{MFA|v}}
|{{MFA|v}}
|{{MFA|i}}
|}

{{Anchor|Vowels}}Po Peanovomu vodiču za język iz 1931, &quot;većina interlingvistov je za staru latinsku izgovoru.&quot; To daje izgovoru vokalov takto:

* a—jako v f'''a'''ther: {{MFA|[a]}}
* e—jako v th'''e'''y: {{MFA|[e]}}
* i—jako v f'''ee'''t: {{MFA|[i]}}
* o—jako v t'''o'''ne: {{MFA|[o]}}
* u—jako v r'''u'''le: {{MFA|[u]}}
* y—jako francuska '''u''': {{MFA|[y]}}
* j—jako v '''y'''es: {{MFA|[j]}}
* ae—jako v '''eye''': {{MFA|[ai̯]}}
* oe—jako v b'''oy''': {{MFA|[oi̯]}}

{{Anchor|Consonants}}Konsonanty su izgovarane većinom jako v anglijskom, s slědujućimi objasnjenjami:

* b—jako anglijsko b, ale jako p ako je slěduje s ili t: {{MFA|[b, p]}}
* g—jako g v '''g'''o, '''g'''et: {{MFA|[ɡ]}}
* h—němo v rh inače jako anglijsko h: {{MFA|[h]}}
* qu—jako qu v '''qu'''arrel: {{MFA|[kʷ]}}
* r—jako v co'''rr'''{{not a typo|ect}} (drhtava): {{MFA|[r]}}
* v—jako anglijsko w.: {{MFA|[w]}}
* x—jako ks.: {{MFA|[ks]}}
* ch, ph, th—jako c, p, t v '''c'''an, '''p'''an, '''t'''an: {{IPA|[kʰ, pʰ, tʰ]}}
* c—jako k vsegda, jako v s'''c'''an, s'''c'''at: {{MFA|[k]}} (ne aspirovana)
* p—jako v s'''p'''an
* t—jako v s'''t'''and

{{Anchor|Variant pronunciations}}Ne vsi konsonanty i vokaly su izgovarane odlično od vsih ljudij. Slědujuće variantne izgovory su dozvolene:

* y jako {{angle bracket|i}} 
* ae i oe jako {{angle bracket|e}}
* h němo
* ch, ph, th jako {{angle bracket|c, p, t}}
* ph jako {{angle bracket|f}}
* v jako anglijsko v, {{IPA|[v]}}
* w jako anglijsko v

{{Anchor|Stress}}[[Naglas|Naglas]] je bazovany na klasičnom latinskom pravilu:

* Slova s dvěma sylabami imaju naglas na [[penult]]u.
* Slova s trima ili više sylabami imaju naglas na penultu jedino ako je težky (zatvoreny ili imal dugy vokal v Klasičnoj Latini), inače na [[antepenult]]u&lt;ref name=&quot;Peano&quot; /&gt;  (p. xii).
Sekundarny naglas może być postavjeny kogda je potrebno jako govornik smatra odgovarajućim.

== Časti řeči==

Iako Peano odstranil infleksije latine od [[imenica|imenic]] i [[pridjevnik|pridjevnikov]], ne odstranil potpuno [[gramatičny rod|gramatičny rod]], dozvoljajući opciju [[žensky rod|ženskogo]] zakončenja za [[wikt:occupation|profesije]]. Rod životinov je neproměnlivy. Vse formy imenic se končaju na [[vokal]] i su vzete iz [[ablatyvny padež|ablatyvnogo padeža]], ali jako to ne bylo navedeno v većini latinskih slovnikov, on dal pravilo za jeje izvodenje iz [[genityvny padež|genityvnogo padeža]]. Množina nie je potrebna kogda nie je potrebna, jako kogda je číslo naznačeno, množina może być čitana iz konteksta, i tako dale; však Peano daje opciju koristiti sufix -s da bi je označil kogda je potrebno. [[Glagol|Glagoly]] imaju malo [[infleksija|infleksij]] konjugacije; vremena i načiny su umesto togo označene glagolskymi dopolniteljami. Rezultat je změna na [[slovosled|pozicionalny język]].

=== Častice===

Častice ktore nemaju infleksiju v klasičnoj latini su koristene v svojej prirodnoj formě:

* ''Supra, infra, intra, extra''... (ale ''superiore, inferiore, interiore, exteriore'' iz ''superior, -oris'' i tako dale.)
* ''Super, subter, inter, praeter, semper''... (ale ''nostro, vestro, dextro...'' iz ''noster, -tra, -trum'' i tako dale.)
* ''Tres, quattuor, quinque, sex, septem, octo, novem, decem''... (ale ''uno'' iz ''unus, -a, -um''; ''duo'' iz ''duo, -ae, -o''; ''nullo'' iz ''nullus, -a, -um''; ''multo'' iz ''multus, -a, -um'', itd.)

=== Imenice===

Forma imenic zavisi od latinskih deklinacij.

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! Latinski deklinacijny broj (genityvne zakončenje)
| 1: -ae
| 2: -i
| 3: -is
| 4: -us
| 5: -ei
|-
! Latino zakončenje
| -a
| -o
| -e
| -u
| -e
|}

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! scope=&quot;col&quot; |Latinska deklinacija/nominativna forma
! scope=&quot;col&quot; | Latinsky genitiv
! scope=&quot;col&quot; | Latino (latinsky ablatyv)
! scope=&quot;col&quot; | Anglijsky
|-
| 1.: rosa
| ros'''ae'''
| ros'''a'''
| rose
|-
| 2.: laurus
| laur'''i'''
| laur'''o'''
| laurel
|-
| 3.: pax
| pac'''is'''
| pac'''e'''
| peace
|-
| 4.: casus
| cas'''us'''
| cas'''u'''
| case
|-
| 5.: series
| seri'''ei'''
| seri'''e'''
| series
|}

Te vlastne imenice pisane latinskim alfabetom su zadržane čim bliže originalu jako je moguće. Slědujuće su priměry: München, New York, Roma, Giovanni.

=== Zaimenice===
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Pronomines: p. 29.&lt;/ref&gt;

* Osobne

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! scope=&quot;row&quot; | Broj
! scope=&quot;col&quot; | Jednina
! scope=&quot;col&quot; | Množina
|-
! scope=&quot;row&quot; | 1. osoba
| me
| nos
|-
! scope=&quot;row&quot; | 2. osoba
| te
| vos
|-
! scope=&quot;row&quot; | 3. osoba
| illo (mužsky), illa (žensky), id (sredny)
| illos
|-
! scope=&quot;row&quot; | Povratna
| se
| se
|}

* Ukazatelne: ''illo'' (tamty, jako v &quot;tamta kniga&quot;), ''isto'' (tuty, jako v &quot;tuta kniga&quot;), ''ipso'' (samo); za veznik: ''que'' (''me vide '''que''' illo es rapide'' = ja vidim '''že''' to je brzo)
* Prisvojne: ''meo'', ''tuo'', ''suo'', ''nostro'', ''vestro'', (''suo'')
* Odnosne i veznikove: ''qui'' (kto, ktory člověk), ''quod'' (ktory, ktora stvar)
* Povratna: ''se''
* Neodređene: ''un'', ''uno'' (''Jedny'' kaže...), ''ullo'' (ktorykoli), ''omne'' ili ''omni'' (vsy, vsaky, každy), ''aliquo'' (ktokoliv), ''nullo'' (ničto), ''nemo'' (nikto)

=== Glagoly===

Glagoly su formovane iz latine odbacivanjem konačnogo ''-re'' infinitivu. [[Gramatično vreme|Vreme]], [[Gramatičny način|Način]], itd., su označene časticami, pomoćnymi glagolami, ili prislovami, ale ničto nie je potrebno ako je smysl jasan iz konteksta. Ako je potrebno, prošlo vreme może być označeno predglagolskim ''e'', a buduće s ''i''.

Postoje posebna zakončenja za stvorenje [[infinitiv|infinitivu]] i [[particip|participov]]:

* Osnovna forma: ama (ljubi)
* Infinitiv: ama'''re''' (ljubiti)
* Pasivny particip: ama'''to''' (ljubjeny)
* Aktivny particip: ama'''nte''' (ljubeći)

=== Pobočna zakončenja===
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.&lt;/ref&gt;

* Imperfekt (prošlo): ama'''ba''' (ljubil), lege'''ba''' (čytal)
* Futur: ama'''rà''' (bude ljubiti), lege'''rà''' (bude čytati)
* Kondicional: ama'''rè''' (by ljubil), lege'''rè''' (by čytal)

Zakončenja ''-rà'' i ''-rè'' su naglašene.

== Složena vremena==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.&lt;/ref&gt;

Složena vremena mogu byti izražena pomoćnymi slovami:

* Perfekt: '''habe''' ama'''to''' (je ljubil)
* Futur: '''debe''' ama'''re''' / '''vol''' ama'''re''' / '''habe ad''' ama'''re''' (mora ljubiti / bude ljubiti / ima ljubiti)
* Trajna vremena: me '''es''' scribe'''nte''' (ja pišem)

== Pridjevniki i prislovi==

Pridjevniki su formovani takto:

* Ako se nominativ srednjega roda konča na -e, latino forma se ne měnja.
* Ako se nominativ srednjega roda konča na -um, latino forma se měnja na -o: novum &gt; novo (novy).
* V vsih drugih slučajah, pridjevniki su formovani s ablatyvnim padežom iz genityvu, jako je to slučaj s imenicami.

Pridjevniki mogu byti koristene jako prislovi ako je kontekst jasan, ili ''cum mente'' ili ''in modo'' mogu byti koristene:

* Diligente (přilěžny): ''Cum mente diligente'', ''cum diligente mente'', ''in modo diligente'', ''in diligente modo'' = přilěžno.

== Komparativ i superlativ==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 28.&lt;/ref&gt;

* Pozitiv: ''illo es tam habile quam te'' (on je tak spravny jako ty)
* Komparativ: ''illo es magis habile quam te'' ili ''illo es plus habile quam te'' (on je spravnějši od tebe) i ''illo es minus habile quam te'' (on je mněje spravny od tebe)
* Superlativ: ''maxim de...'' i ''minim de...''

== Nepravilnosti==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 29.&lt;/ref&gt;
* Bono: meliore: optimo
* Malo: pejore: pessimo
* Magno: majore: maximo
* Parvo: minore: minimo

== Členy==

Jako v latini, ni određeny ni neodređeny člen ne postoji v Latino sine flexione. Kogda je potrebno, mogu byti prevedene zaimenicami ili slovami jako ''illo'' (to, tamto), ''isto'' ili ''hoc'' (tuto), ili ''uno'' (jedny):

* Da ad me libro = daj mi (tu) knigu
* Da ad me hoc (isto) libro = daj mi tutu knigu
* Da ad me illo libro = daj mi tamtu knigu
* Da ad me uno libro = daj mi jednu knigu
* Da ad me illo meo libro = daj mi tamtu moju knigu
* Da ad me uno meo libro = daj mi jednu moju knigu

== Čislovniky==

**Medžuslovjansky/Меџусловјанскы:**

Źródło:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf]. Numeratione: p. 30-31.&lt;/ref&gt;

* **Glavne čislovniky (kardinalne):** 1 ''jedyn'' (uno), 2 ''dva'' (duo), 3 ''tri'' (tres), 4 ''četyri'' (quatuor), 5 ''pet'' (quinque), 6 ''šest'' (sex), 7 ''sedem'' (septem), 8 ''osem'' (octo), 9 ''devet'' (novem), 10 ''deset'' (decem), 20 ''dvadeset'' (viginti), 30 ''trideset'' (triginta), 40 ''štirideset'' (quadraginta), 50 ''petdeset'' (quinquaginta), 60 ''šestdeset'' (sexaginta), 70 ''sedemdeset'' (septuaginta), 80 ''osemdeset'' (octoginta), 90 ''devetdeset'' (nonaginta), 100 ''sto'' (centum), 1.000 ''tysiąc'' (mille), 1.000.000 ''milion'' (millione)
* **Glavne čislovniky (pokračovanje):** 11 ''jedynnaće'' (decem-uno), 12 ''dvanacja'' (decem-duo), 19 ''devetnaće'' (decem-novem), 21 ''dvadeset jedyn'' (viginti-uno), 101 ''sto (i) jedyn'' (centum (et) uno), 102 ''sto (i) dva'' (centum (et) duo), 200 ''dvě stě'' (duo cento), 300 ''tri sta'' (tres cento)
* **Redne čislovniky (ordinalne):** 1° ''pierwy'' (primo), 2° ''vtory'' (secundo), 3° ''tretij'' (tertio), 4° ''četvrty'' (quarto), 5° ''pjaty'' (quinto), 6° ''šesty'' (sexto), 7° ''sédy'' (septimo), 8° ''ósmy'' (octavo), 9° ''devjaty'' (nono), 10° ''desjaty'' (decimo), 20° ''dvadesiaty'' (vigesimo), 30° ''tridsiaty'' (trigesimo), 40° ''štiridsiaty'' (quadragesimo), 50° ''petdesiaty'' (quinquagesimo), 60° ''šestdesiaty'' (sexagesimo), 70° ''sedemdesiaty'' (septuagesimo), 80° ''osemdesiaty'' (octogesimo), 90° ''devetdesiaty'' (nonagesimo), 100° ''sotny'' (centesimo), 1.000° ''tysiąčny'' (millesimo), 1.000.000 ''milionowy'' (millionesimo)
* **Redne čislovniky (pokračovanje):** 45° ''štiridsiaty pjaty'' (quadragesimo quinto) abo ''štirideset pjaty'' (quadraginta quinto), 58° ''petdesiaty ósmy'' (quinquagesimo octavo) abo ''petdeset ósmy'' (quinquaginta octavo), 345° ''tri sta štirideset pjaty'' (tres cento quadraginta quinto)
* **Množitelne čislovniky:** ''jedyn raz'' (uno vice – once), ''dva razy'' (duo vice – twice), ''tri razy'' (tres vice – three times)

---

== Przykłady języka==

{{Citatny blok
| ''Latino es lingua internationale in occidente de Europa ab tempore de imperio romano, per toto medio aevo, et in scientia usque ultimo seculo. Seculo vigesimo es primo que non habe lingua commune. Hodie quasi omne auctore scribe in proprio lingua nationale, id es in plure lingua neo-latino, in plure germanico, in plure slavo, in nipponico et alio. Tale multitudine de linguas in labores de interesse commune ad toto humanitate constitute magno obstaculo ad progressu.''
| Latina była medžunarodnym językom na zapadě Evropy od vremena Rimskogo imperija, cělym středověkom, i v naukah do posledněgo stoletja. Dvadcate stoleće je prve, ktore nima občny język. Dnes skoro vsi avtory pišu v svojih narodnyh językih, to jest v novo-latinskih, germanskih, slovjanskih, japonskom i drugih. Taka množina językov v dělah občego interesa za vsu ludzkost stvara veliku překážku progresu.
}}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Otče naš (The Lord's Prayer)
|-
! scope=&quot;row&quot; | Latino sine flexione verzija
! scope=&quot;row&quot; | [[Interlingua]] verzija
! scope=&quot;row&quot; | [[Latina]] verzija
! scope=&quot;row&quot; | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! scope=&quot;row&quot; | Angličsky ([[English Language Liturgical Consultation|ELLC]] - 1988)
|-
| {{lang|la-peano|&lt;poem&gt;Nostro patre, qui es in caelos,
que tuo nomine fi sanctificato;
que tuo regno adveni;
que tuo voluntate es facto
sicut in caelo et in terra.
Da hodie ad nos nostro pane quotidiano,
et remitte ad nos nostro debitos,
sicut et nos remitte ad nostro debitores.
Et non induce nos in tentatione,
sed libera nos ab malo.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| {{lang|ia|&lt;poem&gt;Patre nostre, qui es in le celos,
que tu nomine sia sanctificate;
que tu regno veni;
que tu voluntate sia facite
como in le celo, etiam super le terra.
Da nos hodie nostre pan quotidian,
e pardona a nos nostre debitas
como etiam nos los pardona a nostre debitores.
E non induce nos in tentation,
sed libera nos del mal.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| {{lang|la|&lt;poem&gt;Pater noster, qui es in caelis,
sanctificetur nomen tuum.
Adveniat regnum tuum.
Fiat voluntas tua,
sicut in caelo, et in terra.
Panem nostrum quotidianum da nobis hodie,
et dimitte nobis debita nostra,
sicut et nos dimittimus debitoribus nostris.
Et ne nos inducas in tentationem,
sed libera nos a malo.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| &lt;poem&gt;Otče naš, ktory je na nebesah,
nech svęti se imę Tvoje;
nech prijde kraljevstvo Tvoje;
nech budje volja Tvoja,
kako na nebu, tako i na zemji.
Hlěb naš vsakodenny daj nam dnes;
i odpusti nam našy grěhy,
kako i my odpušćajemo našym grěšnikom.
I ne vvedi nas v napastovanje,
ale izbavi nas od zlogo.
Amin.&lt;/poem&gt;
| &lt;poem&gt;Our Father (who are) in heaven,
hallowed be your name,
your kingdom come,
your will be done,
on earth as in heaven.
Give us today our daily bread.
Forgive us our sins
as we forgive those who sin against us.
Save us from the time of trial
and deliver us from evil.
Amen.&lt;/poem&gt;
|}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Latinske poslovice prevedene do Latino sine flexione i Medžuslovjanskogo
|-
! scope=&quot;col&quot; | Latina
! scope=&quot;col&quot; | Latino sine flexione
! scope=&quot;col&quot; | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! scope=&quot;col&quot; | Angličsky
|-
| [[Vox populi, vox Dei]].
| Voce de populo, voce de Deo.
| Hlas ludu, hlas Božy.
| The voice of the people is the voice of God.
|-
| [[Hodie mihi, cras tibi]].
| Hodie ad me, cras ad te.
| Dnes mně, sutra tebě.
| It is my lot today, yours to-morrow.
|-
| Gratia gratiam generat, lis litem.
| Gratia genera gratia, lite genera lite.
| Dobrota rodi dobrotu, svada rodi svadu.
| Goodwill begets goodwill, bickering begets bickering.
|-
| In medio stat virtus.
| Virtute sta in medio.
| Cnota stoji v sredině.
| Virtue stands in the middle.
|-
| Qui non laborat, non manducet.
| Qui non labora, non debe manducare.
| Kto ne rabota, neka ne jě.
| [[He who does not work, neither shall he eat]].
|-
| Medice, cura te ipsum.
| Medico, cura te ipso.
| Lěkarju, izcěli sebe samogo.
| [[Physician, heal thyself]].
|-
| [[De gustibus non est disputandum]].
| Nos non debe disputare de gustu.
| O vkusah ne dyskutujemo.
| There is no disputing about tastes.
|-
| Ars imitatio naturae est.
| Arte imita natura.
| Umětnost imituje prirodu.
| Art imitates nature.
|-
| [[Glossary of ancient Roman religion#do ut des|Do ut des]].
| Me da ut te da.
| Dajem, byś ty dal.
| I give so that you give.
|-
| Designatio unius est exclusio alterius.
| Qui designa uno, exclude alio.
| Kto izbira jedyn, isklučuje drugogo.
| Who chooses one excludes another.
|}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ [[Publius Cornelius Tacitus]], ''De origine et situ Germanorum (Germania)'' (fragmentum initiale)
! [[Latina]] classica (ex [http://la.wikisource.org/wiki/De_origine_et_situ_Germanorum_(Germania) Vicifonte])
! Latino sine flexione / Interlingua (IL) de [[Academia pro Interlingua|A.p.I.]]
! Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! Angličsky (translated by [[Alfred John Church|A.J. Church]] and W.J. Brodribb, 1876)
|-
| {{lang|la|Germania omnis a Gallis Raetisque et Pannoniis Rheno et Danuvio fluminibus, a Sarmatis Dacisque mutuo metu aut montibus separatur: cetera Oceanus ambit, latos sinus et insularum inmensa spatia complectens, nuper cognitis quibusdam gentibus ac regibus, quos bellum aperuit. Rhenus, Raeticarum Alpium inaccesso ac praecipiti vertice ortus, modico flexu in occidentem versus septentrionali Oceano miscetur. Danuvius molli et clementer edito montis Abnobae iugo effusus pluris populos adit, donec in Ponticum mare sex meatibus erumpat: septimum os paludibus hauritur.}}
| {{lang|la-peano|Fluvios Rheno et Danuvio separa toto Germania ab Gallos, Raetos et Pannonios; montes, aut metu mutuo, separa illo ab Sarmatas et Dacos: Oceano ambi ceteros, complectente sinus lato de mari et spatios immenso de insulas, ad certo gentes et reges recente cognito, aperto ab bello. Rheno, orto in vertice inaccesso et praecipite de Alpes Raetico, flecte se parvo versus occidente et misce se in Oceano septentrionale. Danuvio, effuso in jugo molle et clemente edito de monte Abnoba, visita plure populo, usque illo erumpe in mari Pontico per sex cursu: ore septimo perde se in paludes.}}
| {{lang|la-peano|Reka Ryn i Dunaj děliju vsu Germaniju od Galov, Retov i Pannonov; gory, abo vzajemny strah, děliju ju od Sarmatov i Dakov: Oceano okruža ostale, obymajući široke zalivy i bezměrne prostore ostrovov, gdzie nektore plemena i krali su nam novo znani, otkryti vojnom. Ryn, izvirujući iz nedostupne i strmne vysiny Retijskih Alp, skręča se malo k zapadu i směšava se s Sjevernym Oceanom. Dunaj, izlivajući se s blagog i łagodno podignutogo hrbta gory Abnoby, posěća mnoge narody, dok konačno ne prorve se kroz šest rukavov v Pontsko more; sedmy usta ginu v močvarah.}}
| Germany as a whole is separated from the Galli, the Rhaeti, and Pannonii, by the rivers Rhine and Danube; mountain ranges, or the fear which each feels for the other, divide it from the Sarmatae and Daci. Elsewhere ocean girds it, embracing broad peninsulas and islands of unexplored extent, where certain tribes and kings are newly known to us, revealed by war. The Rhine springs from a precipitous and inaccessible height of the Rhaetian Alps, bends slightly westward, and mingles with the Northern Ocean. The Danube pours down from the gradual and gently rising slope of Mount Abnoba, and visits many nations, to force its way at last through six channels into the Pontus; a seventh mouth is lost in marshes.
|-
|}

---

== Kritika ==

Peano formalno branil maksimu, že ''najlěpša gramatika je bez gramatiky'', imajući na umě przykład [[Činski jazyk|Činskogo języka]]. (V modernoj lingvistice, na protivječje popularnomu i Peanovomu užitju, ''[[gramatika]]'' ne označa samo [[Morfologija (lingvistika)|morfologične]] struktury, ale takože [[syntax|syntaxu]] i [[fonologija|fonologiju]], na pr., ktore oba Latino sine flexione i Činski ješte imaju. V tom smyslu, &quot;języky bez gramatiky&quot; ne mogu egzistovati.&lt;ref&gt;{{Citation|last=Anderson|first=Catherine|title=1.4 Fundamental Properties of Language|url=https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language//|work=Essentials of Linguistics|date=15 March 2018|publisher=McMaster University|language=en|access-date=2021-11-19|archive-date=2021-11-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20211119192229/https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;) Podle [[Lancelot Hogben|Lancelota Hogbena]], Peanovo Interlingua ješte sdělja glavnu manu s mnogimi drugimi [[Medžunarodny pomoćny język|pomoćnymi językami]], majući &quot;abo priveć gramatiky zlého typu, abo nedostatok pravej&quot;.&lt;ref name=&quot;Hogben&quot; /&gt; (p.&amp;nbsp;10) Hogben argumentuje, že priněmňe imenice i glagoly by měly byti łahko različene po charakterističnyh zakončenjah, aby čitatel mogł łahko dobiti početno razuměnje věty. Tedy, v Peanovom Interlingua, glagoly by mogły dobiti nektoru specifičnu, standardizovanu verbalnu formu, kao [[infinitiv]], ktory je dostatočny v latinskoj [[nepřima reč|nepřimej reči]]. Uměsto togo, surovy imperativ je predloženy v ''De Latino Sine Flexione'':

{{Citatny blok
| Lingua latino habet discurso directo, ut: &quot;''Amicitia inter malos esse non potest&quot;'', et discurso indirecto: &quot;(''Verum est'' ) ''amicitiam inter malos esse non posse&quot;''. Si nos utimur semper de discurso indirecto, in verbo evanescit desinentia de persona, de modo, et saepe de tempore. Sumimus ergo nomen inflexibile (...), sub forma magis simplice, qui es imperativo.
| [''Překlad:''] Latinski język ima direktnu reč, kao: &quot;''Prijateljstvo medźu zlymi nije moguće&quot;'', i indirektnu reč: &quot;(''Je pravda, že'') ''prijateljstvo medźu zlymi nije moguće&quot;''. Ako vsegda koristamo indirektnu reč, na glagolu izčezavaju zakončenja osoby, načina, i (často) vremena. Tedy beremo nesklonjivu imenicu (...), v najjednostavnijoj formě, ktora je imperativ.
| Peano (1903, § 4)
}}

Podle Hogbena, druga prepreka je nedostatak čistogo [[člen (gramatika)|člena]], ktory by mogł jasno označiti imenice. Však, Peano někdy predlagal, že ''illo'' (to) i ''uno'' (jedyn) by mogły być koristane kao členy.

Još jedanput podle Hogbena, syntaxa Peanovogo Interlingua ostala konservativna:

{{Citatny blok
| [Peanovo Interlingua] (...) ima aristokratičnu indiferentnost k potřebě prostyh pravil za konstrukciju vět. Fakt je, że nijedyn pionir jezykovogo planiranja – a już ně Peano – ne poduzeł zadatju istraživanja, ktore pravila porjadka slov najviše prispevaju k vnutrennej jasnotě značenja i łahkosti rozpoznavanja.
| Lancelot Hogben (1943, p. 11).
}}

Pregledajući listu znanijih latinskih nazvov, možemo zaključiti da je sekvenca ''imenica-pridavnik'' norma v latini, ali obrnuta sekvenca je takože aktualna.&lt;ref name=&quot;latinosineflexio&quot;&gt;&quot;Note on Peano's Interlingua&quot; [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130622120941/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota |date=2013-06-22 }}. Updated: June 2014.&lt;/ref&gt; Odnos je preko 2 prema 1 v listě latinskih nazvov komentovanyh od Stroha.&lt;ref&gt;Stroh, Wilfried (2009). ''Le latin est mort. Vive la latin!'' [2007. ''Latein ist tot, es lebe Latein'']. Paris: Les Belles Lettres. {{ISBN|978-2-251-34601-4}}.&lt;/ref&gt; N.pr. &quot;''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica|Principia Mathematica]]''&quot;.
Čo se tiče sekvence ''nominativ-genitiv'', to může być norma v latini v sličnom odnosu. N.pr. &quot;''[[Systema Naturae]]''&quot;. Zaista, sekvenca ''nominativ-genitiv'' mora vsegda być norma v Peanovom Interlingua, jer predlog ''de'' mora uvesti genitiv. Tedy, ''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica]]'' by se pretvorilo v ''Principio Mathematico '''de''' Philosophia Naturale''. Pošto je funkcija i pridavnika i genitiva často ista, možemo zaključiti da sekvenca ''imenica-pridavnik'' może vsegda być norma.

{{Citatny blok
| Adiectivo qui deriva ab sustantivo vale genitivo: &quot;aureo&quot;, &quot;de auro&quot;.
| [''Překlad:''] Pridavnik izvedeny od imenice je ekvivalent genitivu: &quot;zlatny&quot;, &quot;od zlata&quot;.
| Peano (1903, § 6).
}}

---

== Takože vidźte==

{{Portal|Konstruovane języky}}

* [[Medžuslovjansky/Меџусловјанскы]] (Interslavic)

---
== Iztočniky == 

{{Iztočniky}}

---

== Vněšnje linky ==

* [http://mono.eik.bme.hu/~galantai/LSF/ Instituto pro Latino sine flexione] - Stranka v Latino sine flexione; Peanove originalne spisy o tom języku, blog v Latino sine flexione, itd.
* [http://latinosineflexione.wordpress.com Blog v Latino sine Flexione]
* (Latino sine flexione) [[:oldwikisource:100 exemplo de Interlingua|100 exemplo de Interlingua, ab Giuseppe Peano]]
* (Latino sine flexione) [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ Revista &quot;Discussiones&quot;, de Academia Pro Interlingua (1909-13)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160216053722/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ |date=2016-02-16 }}
* [http://nuntios.blogspot.com/search/label/Latino%20sine%20Flexione Nuntios: Latino sine Flexione] na http://nuntios.blogspot.com/

{{Umětne jezyky}}

[[Kategorija:Medžunarodne pomočne jezyky]]
[[Kategorija:Izolovane jezyky]]</text>
      <sha1>5hi2nmegn0dqgbwo1klss8xq24lda0f</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>46929</id>
      <parentid>46928</parentid>
      <timestamp>2026-09-07T06:39:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <origin>46929</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36479" sha1="hcvh16tspykmcpe4runh2s4eu20z99v" xml:space="preserve">{{UI prěvod|data=18 avgusta 2026 13:31 {{-|(CEST)}}|izpraviti do = 18 oktobra 2026 13:31 {{-|(CEST)}}}}
{{Pravopis}}
{{Ne zaměšivati s|Interlingua}}
{{Kartka jezyk
| altname          = ''Interlingua''
| nativename       = IL de A.p.I.
| pronunciation    = {{IPA|[laˈtino ˈsine fleksiˈone]}}
| image            = Interlingua_sign_1911.jpg
| imagecaption     = Interlingua znak v 1911
| creator          = [[Academia pro Interlingua]] pod predsedateljstvom [[Giuseppe Peano]]
| created          = 1887–1914&lt;ref&gt;''Grammatico'' sekcija ''Vocabulario Commune'', 1915 {{URL|https://sites.google.com/site/latinosineflexio/-1915-vocabulario-pre#grammatica}}&lt;/ref&gt;
| setting          = [[Medžunarodny pomoćny język]]
| familycolor      = Indo-evropsky
| fam2             = [[Italski języky|Italski]], [[Medžunarodny pomoćny język|Pomoćny język]]
| fam3             = [[Latino-faliski języky|Latino-faliski]], [[A posteriori język]]
| script           = [[Latinski alfabet]]&amp;nbsp;&lt;!--&amp;nbsp; needed to prevent default link to Latin script--&gt;
| fam4             = [[Latina]], [[Kontrolovany język]]
| ancestor         = [[Neo-latina]]
| posteriori       = Bazovany na [[Latina|Latini]], ale influencovany idejami v drugih [[Medžunarodny pomoćny język|pomoćnyh językih]]
| agency           = [[Academia pro Interlingua]] (–1945), děl Peano i ApI (na pr. Discussiones 1909–1915)
| ietf             = la-peano
| iso3             = ilc
| glotto           = none
| notice           = IPA
| name             = Latino sine flexione
| iso3comment      = (odrinuły)
}}

'''Latino sine flexione''' (&quot;[[Latinsky jezyk|Latinsky]] bez fleksij&quot;), '''Interlingua de Academia pro Interlingua''' ('''IL de ApI''') ili '''Peanova Interlingua''' (skračeno '''IL''') je medžunarodny pomočny jezyk, sostavjeny {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} pod prědsědateljstvom italijanskogo matematika {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}} (1858–1932) medžu lětami 1887 i 1914. Javjaje se uproščenoju versijeju latinskogo jezyka i shranjaje jego [[slovosbor]].

Interlingua-IL byla opisana v žurnale ''[[Revue de Mathématiques]]'' v članku iz 1903 pod naslovom ''De Latino Sine Flexione, Lingua Auxiliare Internationale'' (znači ''O Latini bez Infleksij, Medžunarodny Pomoćny Język''),&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1903). ''[http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm De Latino Sine Flexione. Lingua Auxiliare Internationale] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210504093022/http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm |date=2021-05-04 }}'', ''Revista de Mathematica'' (''Revue de Mathématiques''), Tomo VIII, pp. 74-83. Fratres Bocca Editores: Torino.&lt;/ref&gt; ktory objasnil razlog za jeje stvorenje. Članek argumentoval, že druge pomoćne języky ne su potrebne, jer latina je već utvrđena jako světovy medžunarodny język. Članek je napisany v klasičnoj latini, ale postupno je izgubil svoje [[infleksija|infleksije]] dok ne ostały żadne.

Językove kody [[ISO 639]]: [[ISO 639-2]] i -1 były pożądane 23 julija 2017 v Biblioteki Kongresa (predložene: ''IL'' i ''ILA''); [[ISO-639-3]] był pożądany 10 avgusta 2017 v SIL (predloženy: ''ILC'') i był odrinuły 23 janvara 2018.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|title=2017-022 &amp;#124; Iso 639-3|access-date=2020-12-30|archive-date=2021-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20210420072045/https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

== Historija==

V 1903, Peano publikoval članek ''De Latino Sine Flexione'' da bi predstavil svoj język.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; V tom dělě, Peano citoval seriju sugestij od [[Gottfried Wilhelm Leibniz|Leibniza]] o pojednostavjenoj formi latine.&lt;ref&gt;[[Louis Couturat|Couturat, Louis]] (1901). ''La Logique de Leibniz''. Paris.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Couturat, Louis (1903). ''Opuscules et fragments inédits de Leibniz''. Paris.&lt;/ref&gt; Članek izgledał jako serjezny razvoj ideje, i Peano potom stekl reputaciju medźu pokretom za pomoćne języky.

V 1904, Peano poduzeł esej o načinu kako dobiti minimalnu gramatiku eventualne minimalne latine (''Latino minimo''), s minimalnym slovnikom čisto medžunarodnym.&lt;ref name=&quot;vocabulario&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1904). ''Vocabulario de Latino internationale comparato cum Anglo, Franco, Germano, Hispano, Italo, Russo, Græco et Sanscrito'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160323111121/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904 |date=2016-03-23 }}. Torino.&lt;/ref&gt;

Peano i nektory kolegowie publikovali članky v Latino sine flexione několiko let v ''Revue de Mathématiques''. Zbog svoje želje da dokaže že to je zaista medžunarodny język, Peano smělo publikoval konačnu ediciju svojego znamogo [[Formulario mathematico]] v Latino sine flexione. Však, kako [[Hubert Kennedy]] priměćuje, većina matematikow była odvraćena od uměleho izgleda języka i ne probali da čytaju go.&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot;&gt;Kennedy, Hubert (2006). ''Peano. Life and Works of Giuseppe Peano''. Concord, CA: Peremptory Publications: p. 169 (''a''), p. 185 (''b'').&lt;/ref&gt;

V oktobru 1907, Peano był na [[Collège de France]] v [[Paris|Parizu]] da bi učestvoval v [[Delegacija za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo Języka|Delegaciji za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo Języka]]. Po tomu že deklaroval za Latino sine flexione da bude prijato, konačno ne mogł učestvovati v konačnom glasovanju, zbog radnyh del v Turine.&lt;ref&gt;Academia pro Interlingua (Nov. 1909). Délégation pour l'Adoption d'une Langue Auxiliaire Internationale [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160411124140/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37 |date=2016-04-11 }}. Discussiones (2): p. 37-9.&lt;/ref&gt;

26 decembra 1908, Peano był izbrany članom i direktorom ''Akademi internasional de lingu universal'' koji ješte koristil [[Idiom Neutral]], ktory był preosnovan jedan rok pozdněje pod nazvom [[Academia pro Interlingua]]. Každy akademik mogł koristiti svoju ljubimu formu Interlingue, termin byvši na početku koristany v općem smyslu jako sinonim za medžunarodny język, ali ubrzo počel byti posebno koristany za označavanje reformovane Latino sine flexione bazovane na občnyh pravilih ktore akademiki dosegali častym glasovanjem. Tako, nazv Interlingua ubrzo počel označavati język evolvujući od Akademije Pro Interlingua,&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot; /&gt; s odgovarajućim skraćenjem ''IL''.

Však, každy član był slobodny pisati v svojem osobnom stylu, i zaista nektory članovi predlagali radikalne reformy ktore konačno mogły skončiti jako nezavisne języky (na pr. Michauxov Romanal ili De Wahlov [[Interlingue]]). Zbog togo, nazv ''Peanovo Interlingua'' ili ''Interlingua (IL)''&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot; /&gt; może być smatran najtočnijim za posebny standard od Peano. (Jako je najdeno v &quot;Interglossa and its predecessors&quot;.&lt;ref name=&quot;Hogben&quot;&gt;Hogben, Lancelot (1943). ''Interglossa. A draft of an auxiliary for a democratic world order, being an attempt to apply semantic principles to language design''. [https://sites.google.com/site/interglossa1943/contents] Harmondsworth, Middlesex, Eng. / New York: Penguin Books: p. 10-11. OCLC 1265553.&lt;/ref&gt;)

Diskusije da bi se dosegł standardno Interlingua mogu byti vidźene na stranicah ''Discussiones'', oficijalnogo žurnala Akademije pro Interlingua od 1909 do 1913. Te i slědujuće žurnaly akademije były nedavno publikovane na CD-Romu od matematičkogo departmana Univerzity v [[Turin]]e,&lt;ref&gt;Silvia Roero, Clara (coord.) (2003). ''Le Riviste di Giuseppe Peano'' {{cite web|url=http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |title=Dipartimento di Matematica - Università di Torino |access-date=2011-03-01 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110722063830/http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |archive-date=2011-07-22 }} (CD-Rom N. 4). Dipartimento di Matematica dell' Università di Torino.&lt;/ref&gt; mesto gdźe Peano razvijal svoje učenje i istraživanje.

Pošto ''De Latino Sine Flexione'' był postavil princip da se uzmu latinske imenice ili v ablatyvnoj ili nominatyvnoj formě ({{lang|la|nomen}} był preferovany pred {{lang|la|nomine}}), v 1909 Peano publikoval slovnik da bi pomogł pri izboru pravilne forme vsake imenice,&lt;ref&gt;Peano, Giuseppe (1909). ''Vocabulario Commune ad linguas de Europa'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160421231112/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909 |date=2016-04-21 }}. Cavoretto - Torino.&lt;/ref&gt; ali esencijalna vrednost Peanovogo Interlingua była że leksikon może być najden priamo v vsakom latinskom slovniku (przez dobivanje [[tematyčna vokala|tematyčne vokaly]] od [[korjen|korjena]] iz genityvneho zakončenja, to jest: ''-a -o -e -u -e'' iz ''-ae -i -is -us -ei'').
Konačno, veliky slovnik s 14.000 slovami był publikovan v 1915.&lt;ref name=&quot;Peano&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1915). ''Vocabulario Commune ad Latino-Italiano-Français-English-Deutsch pro usu de interlinguistas'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150105223741/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915 |date=2015-01-05 }}. Cavoretto - Torino.&lt;/ref&gt;

Reformovane [[Interlingua]] było predstavlene v 1951 od [[Alexander Gode|Alexandra Gode]] jako poslednji direktor [[Medžunarodna Asocijacija za Pomoćne Języky|Medžunarodne Asocijacije za Pomoćne Języky]]. Trvdilo se že je nezavisno od Peanovogo Interlingua, jer je razvilo novu metodu za detekciju ''najnovših občnyh prototypov''. Ali ta metoda obično vodi do latinskogo ablatyvu, tako že većina slovnika Peanovogo Interlingua by była zadržana. Shodno tomu, sam nazv ''Interlingua'' był zadržany, ali bylo prijato odlično skraćenje: ''IA'' umesto ''IL''.

== Alfabet i izgovor==

{|class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;text-align:center; table-layout:fixed&quot;
|+ Interlingua alfabet i digrafy, s typičnymi izgovorami
|-
! [[Velike bukvy]] 
| [[A]]
| [[Ae (digraf)|Ae]]
| [[B]]
| [[C]]
| [[Ch (digraf)|Ch]]
| [[D]]
| [[E]]
| [[F]]
| [[G]]
| [[H]]
| [[I]]
| [[J]]
| [[K]]
| [[L]]
| [[M]]
| [[N]]
| [[O]]
| [[Oe (digraf)|Oe]]
| [[P]]
| [[Ph (digraf)|Ph]]
| [[Q]]u
| [[R]]
| [[Rh (digraf)|Rh]]
| [[S]]
| [[T]]
| [[Th (digraf)|Th]]
| [[U]]
| [[V]]
| [[W]]
| [[X]]
| [[Y]]
| [[Z]]
|-
! [[Male bukvy]]
| a
| ae
| b
| c
| ch
| d
| e
| f
| g
| h
| i
| j
| k
| l
| m
| n
| o
| oe
| p
| ph
| qu
| r
| rh
| s
| t
| th
| u
| v
| w
| x
| y
| z
|-
! {{small|{{nowrap|Odlične izgovory ([[Medžunarodny fonetičny alfabet|MFA]])}}}}
|rowspan=2|{{MFA|a}}
|{{MFA|ai̯}}
|rowspan=2|{{nowrap|{{MFA|b}}, {{MFA|p}}}}
|rowspan=2|{{MFA|k}}
|{{MFA|kʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|d}}
|rowspan=2|{{MFA|e}}
|rowspan=2|{{MFA|f}}
|rowspan=2|{{MFA|ɡ}}
|{{MFA|h}}
|rowspan=2|{{MFA|i}}
|rowspan=2|{{MFA|j}}
|rowspan=2|{{MFA|k}}
|rowspan=2|{{MFA|l}}
|rowspan=2|{{MFA|m}}
|rowspan=2|{{MFA|n}}
|rowspan=2|{{MFA|o}}
|{{MFA|oi̯}}
|rowspan=2|{{MFA|p}}
|{{MFA|pʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|kʷ}}
|colspan=2 rowspan=2|{{MFA|r}}
|rowspan=2|{{MFA|s}}
|rowspan=2|{{MFA|t}}
|{{MFA|tʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|u}}
|{{MFA|w}}
|{{MFA|w}}
|rowspan=2|ks
|{{MFA|y}}
|rowspan=2|{{MFA|z}}
|-
! {{small|Spojene izgovory}}
|{{MFA|e}}
|{{MFA|k}}
| -
|{{MFA|e}}
|{{nowrap|{{MFA|p}}, {{MFA|f}}}}
|{{MFA|t}}
|{{MFA|v}}
|{{MFA|v}}
|{{MFA|i}}
|}

{{Anchor|Vowels}}Po Peanovomu vodiču za język iz 1931, &quot;većina interlingvistov je za staru latinsku izgovoru.&quot; To daje izgovoru vokalov takto:

* a—jako v f'''a'''ther: {{MFA|[a]}}
* e—jako v th'''e'''y: {{MFA|[e]}}
* i—jako v f'''ee'''t: {{MFA|[i]}}
* o—jako v t'''o'''ne: {{MFA|[o]}}
* u—jako v r'''u'''le: {{MFA|[u]}}
* y—jako francuska '''u''': {{MFA|[y]}}
* j—jako v '''y'''es: {{MFA|[j]}}
* ae—jako v '''eye''': {{MFA|[ai̯]}}
* oe—jako v b'''oy''': {{MFA|[oi̯]}}

{{Anchor|Consonants}}Konsonanty su izgovarane većinom jako v anglijskom, s slědujućimi objasnjenjami:

* b—jako anglijsko b, ale jako p ako je slěduje s ili t: {{MFA|[b, p]}}
* g—jako g v '''g'''o, '''g'''et: {{MFA|[ɡ]}}
* h—němo v rh inače jako anglijsko h: {{MFA|[h]}}
* qu—jako qu v '''qu'''arrel: {{MFA|[kʷ]}}
* r—jako v co'''rr'''{{not a typo|ect}} (drhtava): {{MFA|[r]}}
* v—jako anglijsko w.: {{MFA|[w]}}
* x—jako ks.: {{MFA|[ks]}}
* ch, ph, th—jako c, p, t v '''c'''an, '''p'''an, '''t'''an: {{IPA|[kʰ, pʰ, tʰ]}}
* c—jako k vsegda, jako v s'''c'''an, s'''c'''at: {{MFA|[k]}} (ne aspirovana)
* p—jako v s'''p'''an
* t—jako v s'''t'''and

{{Anchor|Variant pronunciations}}Ne vsi konsonanty i vokaly su izgovarane odlično od vsih ljudij. Slědujuće variantne izgovory su dozvolene:

* y jako {{angle bracket|i}} 
* ae i oe jako {{angle bracket|e}}
* h němo
* ch, ph, th jako {{angle bracket|c, p, t}}
* ph jako {{angle bracket|f}}
* v jako anglijsko v, {{IPA|[v]}}
* w jako anglijsko v

{{Anchor|Stress}}[[Naglas|Naglas]] je bazovany na klasičnom latinskom pravilu:

* Slova s dvěma sylabami imaju naglas na [[penult]]u.
* Slova s trima ili više sylabami imaju naglas na penultu jedino ako je težky (zatvoreny ili imal dugy vokal v Klasičnoj Latini), inače na [[antepenult]]u&lt;ref name=&quot;Peano&quot; /&gt;  (p. xii).
Sekundarny naglas może być postavjeny kogda je potrebno jako govornik smatra odgovarajućim.

== Časti řeči==

Iako Peano odstranil infleksije latine od [[imenica|imenic]] i [[pridjevnik|pridjevnikov]], ne odstranil potpuno [[gramatičny rod|gramatičny rod]], dozvoljajući opciju [[žensky rod|ženskogo]] zakončenja za [[wikt:occupation|profesije]]. Rod životinov je neproměnlivy. Vse formy imenic se končaju na [[vokal]] i su vzete iz [[ablatyvny padež|ablatyvnogo padeža]], ali jako to ne bylo navedeno v većini latinskih slovnikov, on dal pravilo za jeje izvodenje iz [[genityvny padež|genityvnogo padeža]]. Množina nie je potrebna kogda nie je potrebna, jako kogda je číslo naznačeno, množina może być čitana iz konteksta, i tako dale; však Peano daje opciju koristiti sufix -s da bi je označil kogda je potrebno. [[Glagol|Glagoly]] imaju malo [[infleksija|infleksij]] konjugacije; vremena i načiny su umesto togo označene glagolskymi dopolniteljami. Rezultat je změna na [[slovosled|pozicionalny język]].

=== Častice===

Častice ktore nemaju infleksiju v klasičnoj latini su koristene v svojej prirodnoj formě:

* ''Supra, infra, intra, extra''... (ale ''superiore, inferiore, interiore, exteriore'' iz ''superior, -oris'' i tako dale.)
* ''Super, subter, inter, praeter, semper''... (ale ''nostro, vestro, dextro...'' iz ''noster, -tra, -trum'' i tako dale.)
* ''Tres, quattuor, quinque, sex, septem, octo, novem, decem''... (ale ''uno'' iz ''unus, -a, -um''; ''duo'' iz ''duo, -ae, -o''; ''nullo'' iz ''nullus, -a, -um''; ''multo'' iz ''multus, -a, -um'', itd.)

=== Imenice===

Forma imenic zavisi od latinskih deklinacij.

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! Latinski deklinacijny broj (genityvne zakončenje)
| 1: -ae
| 2: -i
| 3: -is
| 4: -us
| 5: -ei
|-
! Latino zakončenje
| -a
| -o
| -e
| -u
| -e
|}

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! scope=&quot;col&quot; |Latinska deklinacija/nominativna forma
! scope=&quot;col&quot; | Latinsky genitiv
! scope=&quot;col&quot; | Latino (latinsky ablatyv)
! scope=&quot;col&quot; | Anglijsky
|-
| 1.: rosa
| ros'''ae'''
| ros'''a'''
| rose
|-
| 2.: laurus
| laur'''i'''
| laur'''o'''
| laurel
|-
| 3.: pax
| pac'''is'''
| pac'''e'''
| peace
|-
| 4.: casus
| cas'''us'''
| cas'''u'''
| case
|-
| 5.: series
| seri'''ei'''
| seri'''e'''
| series
|}

Te vlastne imenice pisane latinskim alfabetom su zadržane čim bliže originalu jako je moguće. Slědujuće su priměry: München, New York, Roma, Giovanni.

=== Zaimenice===
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Pronomines: p. 29.&lt;/ref&gt;

* Osobne

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! scope=&quot;row&quot; | Broj
! scope=&quot;col&quot; | Jednina
! scope=&quot;col&quot; | Množina
|-
! scope=&quot;row&quot; | 1. osoba
| me
| nos
|-
! scope=&quot;row&quot; | 2. osoba
| te
| vos
|-
! scope=&quot;row&quot; | 3. osoba
| illo (mužsky), illa (žensky), id (sredny)
| illos
|-
! scope=&quot;row&quot; | Povratna
| se
| se
|}

* Ukazatelne: ''illo'' (tamty, jako v &quot;tamta kniga&quot;), ''isto'' (tuty, jako v &quot;tuta kniga&quot;), ''ipso'' (samo); za veznik: ''que'' (''me vide '''que''' illo es rapide'' = ja vidim '''že''' to je brzo)
* Prisvojne: ''meo'', ''tuo'', ''suo'', ''nostro'', ''vestro'', (''suo'')
* Odnosne i veznikove: ''qui'' (kto, ktory člověk), ''quod'' (ktory, ktora stvar)
* Povratna: ''se''
* Neodređene: ''un'', ''uno'' (''Jedny'' kaže...), ''ullo'' (ktorykoli), ''omne'' ili ''omni'' (vsy, vsaky, každy), ''aliquo'' (ktokoliv), ''nullo'' (ničto), ''nemo'' (nikto)

=== Glagoly===

Glagoly su formovane iz latine odbacivanjem konačnogo ''-re'' infinitivu. [[Gramatično vreme|Vreme]], [[Gramatičny način|Način]], itd., su označene časticami, pomoćnymi glagolami, ili prislovami, ale ničto nie je potrebno ako je smysl jasan iz konteksta. Ako je potrebno, prošlo vreme może być označeno predglagolskim ''e'', a buduće s ''i''.

Postoje posebna zakončenja za stvorenje [[infinitiv|infinitivu]] i [[particip|participov]]:

* Osnovna forma: ama (ljubi)
* Infinitiv: ama'''re''' (ljubiti)
* Pasivny particip: ama'''to''' (ljubjeny)
* Aktivny particip: ama'''nte''' (ljubeći)

=== Pobočna zakončenja===
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.&lt;/ref&gt;

* Imperfekt (prošlo): ama'''ba''' (ljubil), lege'''ba''' (čytal)
* Futur: ama'''rà''' (bude ljubiti), lege'''rà''' (bude čytati)
* Kondicional: ama'''rè''' (by ljubil), lege'''rè''' (by čytal)

Zakončenja ''-rà'' i ''-rè'' su naglašene.

== Složena vremena==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.&lt;/ref&gt;

Složena vremena mogu byti izražena pomoćnymi slovami:

* Perfekt: '''habe''' ama'''to''' (je ljubil)
* Futur: '''debe''' ama'''re''' / '''vol''' ama'''re''' / '''habe ad''' ama'''re''' (mora ljubiti / bude ljubiti / ima ljubiti)
* Trajna vremena: me '''es''' scribe'''nte''' (ja pišem)

== Pridjevniki i prislovi==

Pridjevniki su formovani takto:

* Ako se nominativ srednjega roda konča na -e, latino forma se ne měnja.
* Ako se nominativ srednjega roda konča na -um, latino forma se měnja na -o: novum &gt; novo (novy).
* V vsih drugih slučajah, pridjevniki su formovani s ablatyvnim padežom iz genityvu, jako je to slučaj s imenicami.

Pridjevniki mogu byti koristene jako prislovi ako je kontekst jasan, ili ''cum mente'' ili ''in modo'' mogu byti koristene:

* Diligente (přilěžny): ''Cum mente diligente'', ''cum diligente mente'', ''in modo diligente'', ''in diligente modo'' = přilěžno.

== Komparativ i superlativ==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 28.&lt;/ref&gt;

* Pozitiv: ''illo es tam habile quam te'' (on je tak spravny jako ty)
* Komparativ: ''illo es magis habile quam te'' ili ''illo es plus habile quam te'' (on je spravnějši od tebe) i ''illo es minus habile quam te'' (on je mněje spravny od tebe)
* Superlativ: ''maxim de...'' i ''minim de...''

== Nepravilnosti==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 29.&lt;/ref&gt;
* Bono: meliore: optimo
* Malo: pejore: pessimo
* Magno: majore: maximo
* Parvo: minore: minimo

== Členy==

Jako v latini, ni određeny ni neodređeny člen ne postoji v Latino sine flexione. Kogda je potrebno, mogu byti prevedene zaimenicami ili slovami jako ''illo'' (to, tamto), ''isto'' ili ''hoc'' (tuto), ili ''uno'' (jedny):

* Da ad me libro = daj mi (tu) knigu
* Da ad me hoc (isto) libro = daj mi tutu knigu
* Da ad me illo libro = daj mi tamtu knigu
* Da ad me uno libro = daj mi jednu knigu
* Da ad me illo meo libro = daj mi tamtu moju knigu
* Da ad me uno meo libro = daj mi jednu moju knigu

== Čislovniky==

**Medžuslovjansky/Меџусловјанскы:**

Źródło:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf]. Numeratione: p. 30-31.&lt;/ref&gt;

* **Glavne čislovniky (kardinalne):** 1 ''jedyn'' (uno), 2 ''dva'' (duo), 3 ''tri'' (tres), 4 ''četyri'' (quatuor), 5 ''pet'' (quinque), 6 ''šest'' (sex), 7 ''sedem'' (septem), 8 ''osem'' (octo), 9 ''devet'' (novem), 10 ''deset'' (decem), 20 ''dvadeset'' (viginti), 30 ''trideset'' (triginta), 40 ''štirideset'' (quadraginta), 50 ''petdeset'' (quinquaginta), 60 ''šestdeset'' (sexaginta), 70 ''sedemdeset'' (septuaginta), 80 ''osemdeset'' (octoginta), 90 ''devetdeset'' (nonaginta), 100 ''sto'' (centum), 1.000 ''tysiąc'' (mille), 1.000.000 ''milion'' (millione)
* **Glavne čislovniky (pokračovanje):** 11 ''jedynnaće'' (decem-uno), 12 ''dvanacja'' (decem-duo), 19 ''devetnaće'' (decem-novem), 21 ''dvadeset jedyn'' (viginti-uno), 101 ''sto (i) jedyn'' (centum (et) uno), 102 ''sto (i) dva'' (centum (et) duo), 200 ''dvě stě'' (duo cento), 300 ''tri sta'' (tres cento)
* **Redne čislovniky (ordinalne):** 1° ''pierwy'' (primo), 2° ''vtory'' (secundo), 3° ''tretij'' (tertio), 4° ''četvrty'' (quarto), 5° ''pjaty'' (quinto), 6° ''šesty'' (sexto), 7° ''sédy'' (septimo), 8° ''ósmy'' (octavo), 9° ''devjaty'' (nono), 10° ''desjaty'' (decimo), 20° ''dvadesiaty'' (vigesimo), 30° ''tridsiaty'' (trigesimo), 40° ''štiridsiaty'' (quadragesimo), 50° ''petdesiaty'' (quinquagesimo), 60° ''šestdesiaty'' (sexagesimo), 70° ''sedemdesiaty'' (septuagesimo), 80° ''osemdesiaty'' (octogesimo), 90° ''devetdesiaty'' (nonagesimo), 100° ''sotny'' (centesimo), 1.000° ''tysiąčny'' (millesimo), 1.000.000 ''milionowy'' (millionesimo)
* **Redne čislovniky (pokračovanje):** 45° ''štiridsiaty pjaty'' (quadragesimo quinto) abo ''štirideset pjaty'' (quadraginta quinto), 58° ''petdesiaty ósmy'' (quinquagesimo octavo) abo ''petdeset ósmy'' (quinquaginta octavo), 345° ''tri sta štirideset pjaty'' (tres cento quadraginta quinto)
* **Množitelne čislovniky:** ''jedyn raz'' (uno vice – once), ''dva razy'' (duo vice – twice), ''tri razy'' (tres vice – three times)

---

== Przykłady języka==

{{Citatny blok
| ''Latino es lingua internationale in occidente de Europa ab tempore de imperio romano, per toto medio aevo, et in scientia usque ultimo seculo. Seculo vigesimo es primo que non habe lingua commune. Hodie quasi omne auctore scribe in proprio lingua nationale, id es in plure lingua neo-latino, in plure germanico, in plure slavo, in nipponico et alio. Tale multitudine de linguas in labores de interesse commune ad toto humanitate constitute magno obstaculo ad progressu.''
| Latina była medžunarodnym językom na zapadě Evropy od vremena Rimskogo imperija, cělym středověkom, i v naukah do posledněgo stoletja. Dvadcate stoleće je prve, ktore nima občny język. Dnes skoro vsi avtory pišu v svojih narodnyh językih, to jest v novo-latinskih, germanskih, slovjanskih, japonskom i drugih. Taka množina językov v dělah občego interesa za vsu ludzkost stvara veliku překážku progresu.
}}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Otče naš (The Lord's Prayer)
|-
! scope=&quot;row&quot; | Latino sine flexione verzija
! scope=&quot;row&quot; | [[Interlingua]] verzija
! scope=&quot;row&quot; | [[Latina]] verzija
! scope=&quot;row&quot; | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! scope=&quot;row&quot; | Angličsky ([[English Language Liturgical Consultation|ELLC]] - 1988)
|-
| {{lang|la-peano|&lt;poem&gt;Nostro patre, qui es in caelos,
que tuo nomine fi sanctificato;
que tuo regno adveni;
que tuo voluntate es facto
sicut in caelo et in terra.
Da hodie ad nos nostro pane quotidiano,
et remitte ad nos nostro debitos,
sicut et nos remitte ad nostro debitores.
Et non induce nos in tentatione,
sed libera nos ab malo.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| {{lang|ia|&lt;poem&gt;Patre nostre, qui es in le celos,
que tu nomine sia sanctificate;
que tu regno veni;
que tu voluntate sia facite
como in le celo, etiam super le terra.
Da nos hodie nostre pan quotidian,
e pardona a nos nostre debitas
como etiam nos los pardona a nostre debitores.
E non induce nos in tentation,
sed libera nos del mal.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| {{lang|la|&lt;poem&gt;Pater noster, qui es in caelis,
sanctificetur nomen tuum.
Adveniat regnum tuum.
Fiat voluntas tua,
sicut in caelo, et in terra.
Panem nostrum quotidianum da nobis hodie,
et dimitte nobis debita nostra,
sicut et nos dimittimus debitoribus nostris.
Et ne nos inducas in tentationem,
sed libera nos a malo.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| &lt;poem&gt;Otče naš, ktory je na nebesah,
nech svęti se imę Tvoje;
nech prijde kraljevstvo Tvoje;
nech budje volja Tvoja,
kako na nebu, tako i na zemji.
Hlěb naš vsakodenny daj nam dnes;
i odpusti nam našy grěhy,
kako i my odpušćajemo našym grěšnikom.
I ne vvedi nas v napastovanje,
ale izbavi nas od zlogo.
Amin.&lt;/poem&gt;
| &lt;poem&gt;Our Father (who are) in heaven,
hallowed be your name,
your kingdom come,
your will be done,
on earth as in heaven.
Give us today our daily bread.
Forgive us our sins
as we forgive those who sin against us.
Save us from the time of trial
and deliver us from evil.
Amen.&lt;/poem&gt;
|}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Latinske poslovice prevedene do Latino sine flexione i Medžuslovjanskogo
|-
! scope=&quot;col&quot; | Latina
! scope=&quot;col&quot; | Latino sine flexione
! scope=&quot;col&quot; | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! scope=&quot;col&quot; | Angličsky
|-
| [[Vox populi, vox Dei]].
| Voce de populo, voce de Deo.
| Hlas ludu, hlas Božy.
| The voice of the people is the voice of God.
|-
| [[Hodie mihi, cras tibi]].
| Hodie ad me, cras ad te.
| Dnes mně, sutra tebě.
| It is my lot today, yours to-morrow.
|-
| Gratia gratiam generat, lis litem.
| Gratia genera gratia, lite genera lite.
| Dobrota rodi dobrotu, svada rodi svadu.
| Goodwill begets goodwill, bickering begets bickering.
|-
| In medio stat virtus.
| Virtute sta in medio.
| Cnota stoji v sredině.
| Virtue stands in the middle.
|-
| Qui non laborat, non manducet.
| Qui non labora, non debe manducare.
| Kto ne rabota, neka ne jě.
| [[He who does not work, neither shall he eat]].
|-
| Medice, cura te ipsum.
| Medico, cura te ipso.
| Lěkarju, izcěli sebe samogo.
| [[Physician, heal thyself]].
|-
| [[De gustibus non est disputandum]].
| Nos non debe disputare de gustu.
| O vkusah ne dyskutujemo.
| There is no disputing about tastes.
|-
| Ars imitatio naturae est.
| Arte imita natura.
| Umětnost imituje prirodu.
| Art imitates nature.
|-
| [[Glossary of ancient Roman religion#do ut des|Do ut des]].
| Me da ut te da.
| Dajem, byś ty dal.
| I give so that you give.
|-
| Designatio unius est exclusio alterius.
| Qui designa uno, exclude alio.
| Kto izbira jedyn, isklučuje drugogo.
| Who chooses one excludes another.
|}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ [[Publius Cornelius Tacitus]], ''De origine et situ Germanorum (Germania)'' (fragmentum initiale)
! [[Latina]] classica (ex [http://la.wikisource.org/wiki/De_origine_et_situ_Germanorum_(Germania) Vicifonte])
! Latino sine flexione / Interlingua (IL) de [[Academia pro Interlingua|A.p.I.]]
! Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! Angličsky (translated by [[Alfred John Church|A.J. Church]] and W.J. Brodribb, 1876)
|-
| {{lang|la|Germania omnis a Gallis Raetisque et Pannoniis Rheno et Danuvio fluminibus, a Sarmatis Dacisque mutuo metu aut montibus separatur: cetera Oceanus ambit, latos sinus et insularum inmensa spatia complectens, nuper cognitis quibusdam gentibus ac regibus, quos bellum aperuit. Rhenus, Raeticarum Alpium inaccesso ac praecipiti vertice ortus, modico flexu in occidentem versus septentrionali Oceano miscetur. Danuvius molli et clementer edito montis Abnobae iugo effusus pluris populos adit, donec in Ponticum mare sex meatibus erumpat: septimum os paludibus hauritur.}}
| {{lang|la-peano|Fluvios Rheno et Danuvio separa toto Germania ab Gallos, Raetos et Pannonios; montes, aut metu mutuo, separa illo ab Sarmatas et Dacos: Oceano ambi ceteros, complectente sinus lato de mari et spatios immenso de insulas, ad certo gentes et reges recente cognito, aperto ab bello. Rheno, orto in vertice inaccesso et praecipite de Alpes Raetico, flecte se parvo versus occidente et misce se in Oceano septentrionale. Danuvio, effuso in jugo molle et clemente edito de monte Abnoba, visita plure populo, usque illo erumpe in mari Pontico per sex cursu: ore septimo perde se in paludes.}}
| {{lang|la-peano|Reka Ryn i Dunaj děliju vsu Germaniju od Galov, Retov i Pannonov; gory, abo vzajemny strah, děliju ju od Sarmatov i Dakov: Oceano okruža ostale, obymajući široke zalivy i bezměrne prostore ostrovov, gdzie nektore plemena i krali su nam novo znani, otkryti vojnom. Ryn, izvirujući iz nedostupne i strmne vysiny Retijskih Alp, skręča se malo k zapadu i směšava se s Sjevernym Oceanom. Dunaj, izlivajući se s blagog i łagodno podignutogo hrbta gory Abnoby, posěća mnoge narody, dok konačno ne prorve se kroz šest rukavov v Pontsko more; sedmy usta ginu v močvarah.}}
| Germany as a whole is separated from the Galli, the Rhaeti, and Pannonii, by the rivers Rhine and Danube; mountain ranges, or the fear which each feels for the other, divide it from the Sarmatae and Daci. Elsewhere ocean girds it, embracing broad peninsulas and islands of unexplored extent, where certain tribes and kings are newly known to us, revealed by war. The Rhine springs from a precipitous and inaccessible height of the Rhaetian Alps, bends slightly westward, and mingles with the Northern Ocean. The Danube pours down from the gradual and gently rising slope of Mount Abnoba, and visits many nations, to force its way at last through six channels into the Pontus; a seventh mouth is lost in marshes.
|-
|}

---

== Kritika ==

Peano formalno branil maksimu, že ''najlěpša gramatika je bez gramatiky'', imajući na umě przykład [[Činski jazyk|Činskogo języka]]. (V modernoj lingvistice, na protivječje popularnomu i Peanovomu užitju, ''[[gramatika]]'' ne označa samo [[Morfologija (lingvistika)|morfologične]] struktury, ale takože [[syntax|syntaxu]] i [[fonologija|fonologiju]], na pr., ktore oba Latino sine flexione i Činski ješte imaju. V tom smyslu, &quot;języky bez gramatiky&quot; ne mogu egzistovati.&lt;ref&gt;{{Citation|last=Anderson|first=Catherine|title=1.4 Fundamental Properties of Language|url=https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language//|work=Essentials of Linguistics|date=15 March 2018|publisher=McMaster University|language=en|access-date=2021-11-19|archive-date=2021-11-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20211119192229/https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;) Podle [[Lancelot Hogben|Lancelota Hogbena]], Peanovo Interlingua ješte sdělja glavnu manu s mnogimi drugimi [[Medžunarodny pomoćny język|pomoćnymi językami]], majući &quot;abo priveć gramatiky zlého typu, abo nedostatok pravej&quot;.&lt;ref name=&quot;Hogben&quot; /&gt; (p.&amp;nbsp;10) Hogben argumentuje, že priněmňe imenice i glagoly by měly byti łahko različene po charakterističnyh zakončenjah, aby čitatel mogł łahko dobiti početno razuměnje věty. Tedy, v Peanovom Interlingua, glagoly by mogły dobiti nektoru specifičnu, standardizovanu verbalnu formu, kao [[infinitiv]], ktory je dostatočny v latinskoj [[nepřima reč|nepřimej reči]]. Uměsto togo, surovy imperativ je predloženy v ''De Latino Sine Flexione'':

{{Citatny blok
| Lingua latino habet discurso directo, ut: &quot;''Amicitia inter malos esse non potest&quot;'', et discurso indirecto: &quot;(''Verum est'' ) ''amicitiam inter malos esse non posse&quot;''. Si nos utimur semper de discurso indirecto, in verbo evanescit desinentia de persona, de modo, et saepe de tempore. Sumimus ergo nomen inflexibile (...), sub forma magis simplice, qui es imperativo.
| [''Překlad:''] Latinski język ima direktnu reč, kao: &quot;''Prijateljstvo medźu zlymi nije moguće&quot;'', i indirektnu reč: &quot;(''Je pravda, že'') ''prijateljstvo medźu zlymi nije moguće&quot;''. Ako vsegda koristamo indirektnu reč, na glagolu izčezavaju zakončenja osoby, načina, i (často) vremena. Tedy beremo nesklonjivu imenicu (...), v najjednostavnijoj formě, ktora je imperativ.
| Peano (1903, § 4)
}}

Podle Hogbena, druga prepreka je nedostatak čistogo [[člen (gramatika)|člena]], ktory by mogł jasno označiti imenice. Však, Peano někdy predlagal, že ''illo'' (to) i ''uno'' (jedyn) by mogły być koristane kao členy.

Još jedanput podle Hogbena, syntaxa Peanovogo Interlingua ostala konservativna:

{{Citatny blok
| [Peanovo Interlingua] (...) ima aristokratičnu indiferentnost k potřebě prostyh pravil za konstrukciju vět. Fakt je, że nijedyn pionir jezykovogo planiranja – a już ně Peano – ne poduzeł zadatju istraživanja, ktore pravila porjadka slov najviše prispevaju k vnutrennej jasnotě značenja i łahkosti rozpoznavanja.
| Lancelot Hogben (1943, p. 11).
}}

Pregledajući listu znanijih latinskih nazvov, možemo zaključiti da je sekvenca ''imenica-pridavnik'' norma v latini, ali obrnuta sekvenca je takože aktualna.&lt;ref name=&quot;latinosineflexio&quot;&gt;&quot;Note on Peano's Interlingua&quot; [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130622120941/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota |date=2013-06-22 }}. Updated: June 2014.&lt;/ref&gt; Odnos je preko 2 prema 1 v listě latinskih nazvov komentovanyh od Stroha.&lt;ref&gt;Stroh, Wilfried (2009). ''Le latin est mort. Vive la latin!'' [2007. ''Latein ist tot, es lebe Latein'']. Paris: Les Belles Lettres. {{ISBN|978-2-251-34601-4}}.&lt;/ref&gt; N.pr. &quot;''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica|Principia Mathematica]]''&quot;.
Čo se tiče sekvence ''nominativ-genitiv'', to může być norma v latini v sličnom odnosu. N.pr. &quot;''[[Systema Naturae]]''&quot;. Zaista, sekvenca ''nominativ-genitiv'' mora vsegda być norma v Peanovom Interlingua, jer predlog ''de'' mora uvesti genitiv. Tedy, ''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica]]'' by se pretvorilo v ''Principio Mathematico '''de''' Philosophia Naturale''. Pošto je funkcija i pridavnika i genitiva často ista, možemo zaključiti da sekvenca ''imenica-pridavnik'' może vsegda być norma.

{{Citatny blok
| Adiectivo qui deriva ab sustantivo vale genitivo: &quot;aureo&quot;, &quot;de auro&quot;.
| [''Překlad:''] Pridavnik izvedeny od imenice je ekvivalent genitivu: &quot;zlatny&quot;, &quot;od zlata&quot;.
| Peano (1903, § 6).
}}

---

== Takože vidźte==

{{Portal|Konstruovane języky}}

* [[Medžuslovjansky/Меџусловјанскы]] (Interslavic)

---
== Iztočniky == 

{{Iztočniky}}

---

== Vněšnje linky ==

* [http://mono.eik.bme.hu/~galantai/LSF/ Instituto pro Latino sine flexione] - Stranka v Latino sine flexione; Peanove originalne spisy o tom języku, blog v Latino sine flexione, itd.
* [http://latinosineflexione.wordpress.com Blog v Latino sine Flexione]
* (Latino sine flexione) [[:oldwikisource:100 exemplo de Interlingua|100 exemplo de Interlingua, ab Giuseppe Peano]]
* (Latino sine flexione) [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ Revista &quot;Discussiones&quot;, de Academia Pro Interlingua (1909-13)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160216053722/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ |date=2016-02-16 }}
* [http://nuntios.blogspot.com/search/label/Latino%20sine%20Flexione Nuntios: Latino sine Flexione] na http://nuntios.blogspot.com/

{{Umětne jezyky}}

[[Kategorija:Medžunarodne pomočne jezyky]]
[[Kategorija:Izolovane jezyky]]</text>
      <sha1>hcvh16tspykmcpe4runh2s4eu20z99v</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>46930</id>
      <parentid>46929</parentid>
      <timestamp>2026-09-07T06:42:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <origin>46930</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36496" sha1="rceib7dyayrl7ethf4ho1zg09yhplzi" xml:space="preserve">{{UI prěvod|data=18 avgusta 2026 13:31 {{-|(CEST)}}|izpraviti do = 18 oktobra 2026 13:31 {{-|(CEST)}}}}
{{Pravopis}}
{{Ne zaměšivati s|Interlingua}}
{{Kartka jezyk
| altname          = ''Interlingua''
| nativename       = &lt;center&gt;IL de A.p.I.&lt;/center&gt;
| pronunciation    = {{IPA|[laˈtino ˈsine fleksiˈone]}}
| image            = Interlingua_sign_1911.jpg
| imagecaption     = Interlingua znak v 1911
| creator          = [[Academia pro Interlingua]] pod predsedateljstvom [[Giuseppe Peano]]
| created          = 1887–1914&lt;ref&gt;''Grammatico'' sekcija ''Vocabulario Commune'', 1915 {{URL|https://sites.google.com/site/latinosineflexio/-1915-vocabulario-pre#grammatica}}&lt;/ref&gt;
| setting          = [[Medžunarodny pomoćny język]]
| familycolor      = Indo-evropsky
| fam2             = [[Italski języky|Italski]], [[Medžunarodny pomoćny język|Pomoćny język]]
| fam3             = [[Latino-faliski języky|Latino-faliski]], [[A posteriori język]]
| script           = [[Latinski alfabet]]&amp;nbsp;&lt;!--&amp;nbsp; needed to prevent default link to Latin script--&gt;
| fam4             = [[Latina]], [[Kontrolovany język]]
| ancestor         = [[Neo-latina]]
| posteriori       = Bazovany na [[Latina|Latini]], ale influencovany idejami v drugih [[Medžunarodny pomoćny język|pomoćnyh językih]]
| agency           = [[Academia pro Interlingua]] (–1945), děl Peano i ApI (na pr. Discussiones 1909–1915)
| ietf             = la-peano
| iso3             = ilc
| glotto           = none
| notice           = IPA
| name             = Latino sine flexione
| iso3comment      = (odrinuły)
}}

'''Latino sine flexione''' (&quot;[[Latinsky jezyk|Latinsky]] bez fleksij&quot;), '''Interlingua de Academia pro Interlingua''' ('''IL de ApI''') ili '''Peanova Interlingua''' (skračeno '''IL''') je medžunarodny pomočny jezyk, sostavjeny {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} pod prědsědateljstvom italijanskogo matematika {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}} (1858–1932) medžu lětami 1887 i 1914. Javjaje se uproščenoju versijeju latinskogo jezyka i shranjaje jego [[slovosbor]].

Interlingua-IL byla opisana v žurnale ''[[Revue de Mathématiques]]'' v članku iz 1903 pod naslovom ''De Latino Sine Flexione, Lingua Auxiliare Internationale'' (znači ''O Latini bez Infleksij, Medžunarodny Pomoćny Język''),&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1903). ''[http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm De Latino Sine Flexione. Lingua Auxiliare Internationale] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210504093022/http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm |date=2021-05-04 }}'', ''Revista de Mathematica'' (''Revue de Mathématiques''), Tomo VIII, pp. 74-83. Fratres Bocca Editores: Torino.&lt;/ref&gt; ktory objasnil razlog za jeje stvorenje. Članek argumentoval, že druge pomoćne języky ne su potrebne, jer latina je već utvrđena jako světovy medžunarodny język. Članek je napisany v klasičnoj latini, ale postupno je izgubil svoje [[infleksija|infleksije]] dok ne ostały żadne.

Językove kody [[ISO 639]]: [[ISO 639-2]] i -1 były pożądane 23 julija 2017 v Biblioteki Kongresa (predložene: ''IL'' i ''ILA''); [[ISO-639-3]] był pożądany 10 avgusta 2017 v SIL (predloženy: ''ILC'') i był odrinuły 23 janvara 2018.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|title=2017-022 &amp;#124; Iso 639-3|access-date=2020-12-30|archive-date=2021-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20210420072045/https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

== Historija==

V 1903, Peano publikoval članek ''De Latino Sine Flexione'' da bi predstavil svoj język.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; V tom dělě, Peano citoval seriju sugestij od [[Gottfried Wilhelm Leibniz|Leibniza]] o pojednostavjenoj formi latine.&lt;ref&gt;[[Louis Couturat|Couturat, Louis]] (1901). ''La Logique de Leibniz''. Paris.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Couturat, Louis (1903). ''Opuscules et fragments inédits de Leibniz''. Paris.&lt;/ref&gt; Članek izgledał jako serjezny razvoj ideje, i Peano potom stekl reputaciju medźu pokretom za pomoćne języky.

V 1904, Peano poduzeł esej o načinu kako dobiti minimalnu gramatiku eventualne minimalne latine (''Latino minimo''), s minimalnym slovnikom čisto medžunarodnym.&lt;ref name=&quot;vocabulario&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1904). ''Vocabulario de Latino internationale comparato cum Anglo, Franco, Germano, Hispano, Italo, Russo, Græco et Sanscrito'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160323111121/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904 |date=2016-03-23 }}. Torino.&lt;/ref&gt;

Peano i nektory kolegowie publikovali članky v Latino sine flexione několiko let v ''Revue de Mathématiques''. Zbog svoje želje da dokaže že to je zaista medžunarodny język, Peano smělo publikoval konačnu ediciju svojego znamogo [[Formulario mathematico]] v Latino sine flexione. Však, kako [[Hubert Kennedy]] priměćuje, većina matematikow była odvraćena od uměleho izgleda języka i ne probali da čytaju go.&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot;&gt;Kennedy, Hubert (2006). ''Peano. Life and Works of Giuseppe Peano''. Concord, CA: Peremptory Publications: p. 169 (''a''), p. 185 (''b'').&lt;/ref&gt;

V oktobru 1907, Peano był na [[Collège de France]] v [[Paris|Parizu]] da bi učestvoval v [[Delegacija za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo Języka|Delegaciji za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo Języka]]. Po tomu že deklaroval za Latino sine flexione da bude prijato, konačno ne mogł učestvovati v konačnom glasovanju, zbog radnyh del v Turine.&lt;ref&gt;Academia pro Interlingua (Nov. 1909). Délégation pour l'Adoption d'une Langue Auxiliaire Internationale [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160411124140/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37 |date=2016-04-11 }}. Discussiones (2): p. 37-9.&lt;/ref&gt;

26 decembra 1908, Peano był izbrany članom i direktorom ''Akademi internasional de lingu universal'' koji ješte koristil [[Idiom Neutral]], ktory był preosnovan jedan rok pozdněje pod nazvom [[Academia pro Interlingua]]. Každy akademik mogł koristiti svoju ljubimu formu Interlingue, termin byvši na početku koristany v općem smyslu jako sinonim za medžunarodny język, ali ubrzo počel byti posebno koristany za označavanje reformovane Latino sine flexione bazovane na občnyh pravilih ktore akademiki dosegali častym glasovanjem. Tako, nazv Interlingua ubrzo počel označavati język evolvujući od Akademije Pro Interlingua,&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot; /&gt; s odgovarajućim skraćenjem ''IL''.

Však, každy član był slobodny pisati v svojem osobnom stylu, i zaista nektory članovi predlagali radikalne reformy ktore konačno mogły skončiti jako nezavisne języky (na pr. Michauxov Romanal ili De Wahlov [[Interlingue]]). Zbog togo, nazv ''Peanovo Interlingua'' ili ''Interlingua (IL)''&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot; /&gt; może być smatran najtočnijim za posebny standard od Peano. (Jako je najdeno v &quot;Interglossa and its predecessors&quot;.&lt;ref name=&quot;Hogben&quot;&gt;Hogben, Lancelot (1943). ''Interglossa. A draft of an auxiliary for a democratic world order, being an attempt to apply semantic principles to language design''. [https://sites.google.com/site/interglossa1943/contents] Harmondsworth, Middlesex, Eng. / New York: Penguin Books: p. 10-11. OCLC 1265553.&lt;/ref&gt;)

Diskusije da bi se dosegł standardno Interlingua mogu byti vidźene na stranicah ''Discussiones'', oficijalnogo žurnala Akademije pro Interlingua od 1909 do 1913. Te i slědujuće žurnaly akademije były nedavno publikovane na CD-Romu od matematičkogo departmana Univerzity v [[Turin]]e,&lt;ref&gt;Silvia Roero, Clara (coord.) (2003). ''Le Riviste di Giuseppe Peano'' {{cite web|url=http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |title=Dipartimento di Matematica - Università di Torino |access-date=2011-03-01 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110722063830/http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |archive-date=2011-07-22 }} (CD-Rom N. 4). Dipartimento di Matematica dell' Università di Torino.&lt;/ref&gt; mesto gdźe Peano razvijal svoje učenje i istraživanje.

Pošto ''De Latino Sine Flexione'' był postavil princip da se uzmu latinske imenice ili v ablatyvnoj ili nominatyvnoj formě ({{lang|la|nomen}} był preferovany pred {{lang|la|nomine}}), v 1909 Peano publikoval slovnik da bi pomogł pri izboru pravilne forme vsake imenice,&lt;ref&gt;Peano, Giuseppe (1909). ''Vocabulario Commune ad linguas de Europa'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160421231112/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909 |date=2016-04-21 }}. Cavoretto - Torino.&lt;/ref&gt; ali esencijalna vrednost Peanovogo Interlingua była że leksikon może być najden priamo v vsakom latinskom slovniku (przez dobivanje [[tematyčna vokala|tematyčne vokaly]] od [[korjen|korjena]] iz genityvneho zakončenja, to jest: ''-a -o -e -u -e'' iz ''-ae -i -is -us -ei'').
Konačno, veliky slovnik s 14.000 slovami był publikovan v 1915.&lt;ref name=&quot;Peano&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1915). ''Vocabulario Commune ad Latino-Italiano-Français-English-Deutsch pro usu de interlinguistas'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150105223741/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915 |date=2015-01-05 }}. Cavoretto - Torino.&lt;/ref&gt;

Reformovane [[Interlingua]] było predstavlene v 1951 od [[Alexander Gode|Alexandra Gode]] jako poslednji direktor [[Medžunarodna Asocijacija za Pomoćne Języky|Medžunarodne Asocijacije za Pomoćne Języky]]. Trvdilo se že je nezavisno od Peanovogo Interlingua, jer je razvilo novu metodu za detekciju ''najnovših občnyh prototypov''. Ali ta metoda obično vodi do latinskogo ablatyvu, tako že većina slovnika Peanovogo Interlingua by była zadržana. Shodno tomu, sam nazv ''Interlingua'' był zadržany, ali bylo prijato odlično skraćenje: ''IA'' umesto ''IL''.

== Alfabet i izgovor==

{|class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;text-align:center; table-layout:fixed&quot;
|+ Interlingua alfabet i digrafy, s typičnymi izgovorami
|-
! [[Velike bukvy]] 
| [[A]]
| [[Ae (digraf)|Ae]]
| [[B]]
| [[C]]
| [[Ch (digraf)|Ch]]
| [[D]]
| [[E]]
| [[F]]
| [[G]]
| [[H]]
| [[I]]
| [[J]]
| [[K]]
| [[L]]
| [[M]]
| [[N]]
| [[O]]
| [[Oe (digraf)|Oe]]
| [[P]]
| [[Ph (digraf)|Ph]]
| [[Q]]u
| [[R]]
| [[Rh (digraf)|Rh]]
| [[S]]
| [[T]]
| [[Th (digraf)|Th]]
| [[U]]
| [[V]]
| [[W]]
| [[X]]
| [[Y]]
| [[Z]]
|-
! [[Male bukvy]]
| a
| ae
| b
| c
| ch
| d
| e
| f
| g
| h
| i
| j
| k
| l
| m
| n
| o
| oe
| p
| ph
| qu
| r
| rh
| s
| t
| th
| u
| v
| w
| x
| y
| z
|-
! {{small|{{nowrap|Odlične izgovory ([[Medžunarodny fonetičny alfabet|MFA]])}}}}
|rowspan=2|{{MFA|a}}
|{{MFA|ai̯}}
|rowspan=2|{{nowrap|{{MFA|b}}, {{MFA|p}}}}
|rowspan=2|{{MFA|k}}
|{{MFA|kʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|d}}
|rowspan=2|{{MFA|e}}
|rowspan=2|{{MFA|f}}
|rowspan=2|{{MFA|ɡ}}
|{{MFA|h}}
|rowspan=2|{{MFA|i}}
|rowspan=2|{{MFA|j}}
|rowspan=2|{{MFA|k}}
|rowspan=2|{{MFA|l}}
|rowspan=2|{{MFA|m}}
|rowspan=2|{{MFA|n}}
|rowspan=2|{{MFA|o}}
|{{MFA|oi̯}}
|rowspan=2|{{MFA|p}}
|{{MFA|pʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|kʷ}}
|colspan=2 rowspan=2|{{MFA|r}}
|rowspan=2|{{MFA|s}}
|rowspan=2|{{MFA|t}}
|{{MFA|tʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|u}}
|{{MFA|w}}
|{{MFA|w}}
|rowspan=2|ks
|{{MFA|y}}
|rowspan=2|{{MFA|z}}
|-
! {{small|Spojene izgovory}}
|{{MFA|e}}
|{{MFA|k}}
| -
|{{MFA|e}}
|{{nowrap|{{MFA|p}}, {{MFA|f}}}}
|{{MFA|t}}
|{{MFA|v}}
|{{MFA|v}}
|{{MFA|i}}
|}

{{Anchor|Vowels}}Po Peanovomu vodiču za język iz 1931, &quot;većina interlingvistov je za staru latinsku izgovoru.&quot; To daje izgovoru vokalov takto:

* a—jako v f'''a'''ther: {{MFA|[a]}}
* e—jako v th'''e'''y: {{MFA|[e]}}
* i—jako v f'''ee'''t: {{MFA|[i]}}
* o—jako v t'''o'''ne: {{MFA|[o]}}
* u—jako v r'''u'''le: {{MFA|[u]}}
* y—jako francuska '''u''': {{MFA|[y]}}
* j—jako v '''y'''es: {{MFA|[j]}}
* ae—jako v '''eye''': {{MFA|[ai̯]}}
* oe—jako v b'''oy''': {{MFA|[oi̯]}}

{{Anchor|Consonants}}Konsonanty su izgovarane većinom jako v anglijskom, s slědujućimi objasnjenjami:

* b—jako anglijsko b, ale jako p ako je slěduje s ili t: {{MFA|[b, p]}}
* g—jako g v '''g'''o, '''g'''et: {{MFA|[ɡ]}}
* h—němo v rh inače jako anglijsko h: {{MFA|[h]}}
* qu—jako qu v '''qu'''arrel: {{MFA|[kʷ]}}
* r—jako v co'''rr'''{{not a typo|ect}} (drhtava): {{MFA|[r]}}
* v—jako anglijsko w.: {{MFA|[w]}}
* x—jako ks.: {{MFA|[ks]}}
* ch, ph, th—jako c, p, t v '''c'''an, '''p'''an, '''t'''an: {{IPA|[kʰ, pʰ, tʰ]}}
* c—jako k vsegda, jako v s'''c'''an, s'''c'''at: {{MFA|[k]}} (ne aspirovana)
* p—jako v s'''p'''an
* t—jako v s'''t'''and

{{Anchor|Variant pronunciations}}Ne vsi konsonanty i vokaly su izgovarane odlično od vsih ljudij. Slědujuće variantne izgovory su dozvolene:

* y jako {{angle bracket|i}} 
* ae i oe jako {{angle bracket|e}}
* h němo
* ch, ph, th jako {{angle bracket|c, p, t}}
* ph jako {{angle bracket|f}}
* v jako anglijsko v, {{IPA|[v]}}
* w jako anglijsko v

{{Anchor|Stress}}[[Naglas|Naglas]] je bazovany na klasičnom latinskom pravilu:

* Slova s dvěma sylabami imaju naglas na [[penult]]u.
* Slova s trima ili više sylabami imaju naglas na penultu jedino ako je težky (zatvoreny ili imal dugy vokal v Klasičnoj Latini), inače na [[antepenult]]u&lt;ref name=&quot;Peano&quot; /&gt;  (p. xii).
Sekundarny naglas może być postavjeny kogda je potrebno jako govornik smatra odgovarajućim.

== Časti řeči==

Iako Peano odstranil infleksije latine od [[imenica|imenic]] i [[pridjevnik|pridjevnikov]], ne odstranil potpuno [[gramatičny rod|gramatičny rod]], dozvoljajući opciju [[žensky rod|ženskogo]] zakončenja za [[wikt:occupation|profesije]]. Rod životinov je neproměnlivy. Vse formy imenic se končaju na [[vokal]] i su vzete iz [[ablatyvny padež|ablatyvnogo padeža]], ali jako to ne bylo navedeno v većini latinskih slovnikov, on dal pravilo za jeje izvodenje iz [[genityvny padež|genityvnogo padeža]]. Množina nie je potrebna kogda nie je potrebna, jako kogda je číslo naznačeno, množina może być čitana iz konteksta, i tako dale; však Peano daje opciju koristiti sufix -s da bi je označil kogda je potrebno. [[Glagol|Glagoly]] imaju malo [[infleksija|infleksij]] konjugacije; vremena i načiny su umesto togo označene glagolskymi dopolniteljami. Rezultat je změna na [[slovosled|pozicionalny język]].

=== Častice===

Častice ktore nemaju infleksiju v klasičnoj latini su koristene v svojej prirodnoj formě:

* ''Supra, infra, intra, extra''... (ale ''superiore, inferiore, interiore, exteriore'' iz ''superior, -oris'' i tako dale.)
* ''Super, subter, inter, praeter, semper''... (ale ''nostro, vestro, dextro...'' iz ''noster, -tra, -trum'' i tako dale.)
* ''Tres, quattuor, quinque, sex, septem, octo, novem, decem''... (ale ''uno'' iz ''unus, -a, -um''; ''duo'' iz ''duo, -ae, -o''; ''nullo'' iz ''nullus, -a, -um''; ''multo'' iz ''multus, -a, -um'', itd.)

=== Imenice===

Forma imenic zavisi od latinskih deklinacij.

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! Latinski deklinacijny broj (genityvne zakončenje)
| 1: -ae
| 2: -i
| 3: -is
| 4: -us
| 5: -ei
|-
! Latino zakončenje
| -a
| -o
| -e
| -u
| -e
|}

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! scope=&quot;col&quot; |Latinska deklinacija/nominativna forma
! scope=&quot;col&quot; | Latinsky genitiv
! scope=&quot;col&quot; | Latino (latinsky ablatyv)
! scope=&quot;col&quot; | Anglijsky
|-
| 1.: rosa
| ros'''ae'''
| ros'''a'''
| rose
|-
| 2.: laurus
| laur'''i'''
| laur'''o'''
| laurel
|-
| 3.: pax
| pac'''is'''
| pac'''e'''
| peace
|-
| 4.: casus
| cas'''us'''
| cas'''u'''
| case
|-
| 5.: series
| seri'''ei'''
| seri'''e'''
| series
|}

Te vlastne imenice pisane latinskim alfabetom su zadržane čim bliže originalu jako je moguće. Slědujuće su priměry: München, New York, Roma, Giovanni.

=== Zaimenice===
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Pronomines: p. 29.&lt;/ref&gt;

* Osobne

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! scope=&quot;row&quot; | Broj
! scope=&quot;col&quot; | Jednina
! scope=&quot;col&quot; | Množina
|-
! scope=&quot;row&quot; | 1. osoba
| me
| nos
|-
! scope=&quot;row&quot; | 2. osoba
| te
| vos
|-
! scope=&quot;row&quot; | 3. osoba
| illo (mužsky), illa (žensky), id (sredny)
| illos
|-
! scope=&quot;row&quot; | Povratna
| se
| se
|}

* Ukazatelne: ''illo'' (tamty, jako v &quot;tamta kniga&quot;), ''isto'' (tuty, jako v &quot;tuta kniga&quot;), ''ipso'' (samo); za veznik: ''que'' (''me vide '''que''' illo es rapide'' = ja vidim '''že''' to je brzo)
* Prisvojne: ''meo'', ''tuo'', ''suo'', ''nostro'', ''vestro'', (''suo'')
* Odnosne i veznikove: ''qui'' (kto, ktory člověk), ''quod'' (ktory, ktora stvar)
* Povratna: ''se''
* Neodređene: ''un'', ''uno'' (''Jedny'' kaže...), ''ullo'' (ktorykoli), ''omne'' ili ''omni'' (vsy, vsaky, každy), ''aliquo'' (ktokoliv), ''nullo'' (ničto), ''nemo'' (nikto)

=== Glagoly===

Glagoly su formovane iz latine odbacivanjem konačnogo ''-re'' infinitivu. [[Gramatično vreme|Vreme]], [[Gramatičny način|Način]], itd., su označene časticami, pomoćnymi glagolami, ili prislovami, ale ničto nie je potrebno ako je smysl jasan iz konteksta. Ako je potrebno, prošlo vreme może być označeno predglagolskim ''e'', a buduće s ''i''.

Postoje posebna zakončenja za stvorenje [[infinitiv|infinitivu]] i [[particip|participov]]:

* Osnovna forma: ama (ljubi)
* Infinitiv: ama'''re''' (ljubiti)
* Pasivny particip: ama'''to''' (ljubjeny)
* Aktivny particip: ama'''nte''' (ljubeći)

=== Pobočna zakončenja===
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.&lt;/ref&gt;

* Imperfekt (prošlo): ama'''ba''' (ljubil), lege'''ba''' (čytal)
* Futur: ama'''rà''' (bude ljubiti), lege'''rà''' (bude čytati)
* Kondicional: ama'''rè''' (by ljubil), lege'''rè''' (by čytal)

Zakončenja ''-rà'' i ''-rè'' su naglašene.

== Složena vremena==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.&lt;/ref&gt;

Složena vremena mogu byti izražena pomoćnymi slovami:

* Perfekt: '''habe''' ama'''to''' (je ljubil)
* Futur: '''debe''' ama'''re''' / '''vol''' ama'''re''' / '''habe ad''' ama'''re''' (mora ljubiti / bude ljubiti / ima ljubiti)
* Trajna vremena: me '''es''' scribe'''nte''' (ja pišem)

== Pridjevniki i prislovi==

Pridjevniki su formovani takto:

* Ako se nominativ srednjega roda konča na -e, latino forma se ne měnja.
* Ako se nominativ srednjega roda konča na -um, latino forma se měnja na -o: novum &gt; novo (novy).
* V vsih drugih slučajah, pridjevniki su formovani s ablatyvnim padežom iz genityvu, jako je to slučaj s imenicami.

Pridjevniki mogu byti koristene jako prislovi ako je kontekst jasan, ili ''cum mente'' ili ''in modo'' mogu byti koristene:

* Diligente (přilěžny): ''Cum mente diligente'', ''cum diligente mente'', ''in modo diligente'', ''in diligente modo'' = přilěžno.

== Komparativ i superlativ==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 28.&lt;/ref&gt;

* Pozitiv: ''illo es tam habile quam te'' (on je tak spravny jako ty)
* Komparativ: ''illo es magis habile quam te'' ili ''illo es plus habile quam te'' (on je spravnějši od tebe) i ''illo es minus habile quam te'' (on je mněje spravny od tebe)
* Superlativ: ''maxim de...'' i ''minim de...''

== Nepravilnosti==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 29.&lt;/ref&gt;
* Bono: meliore: optimo
* Malo: pejore: pessimo
* Magno: majore: maximo
* Parvo: minore: minimo

== Členy==

Jako v latini, ni određeny ni neodređeny člen ne postoji v Latino sine flexione. Kogda je potrebno, mogu byti prevedene zaimenicami ili slovami jako ''illo'' (to, tamto), ''isto'' ili ''hoc'' (tuto), ili ''uno'' (jedny):

* Da ad me libro = daj mi (tu) knigu
* Da ad me hoc (isto) libro = daj mi tutu knigu
* Da ad me illo libro = daj mi tamtu knigu
* Da ad me uno libro = daj mi jednu knigu
* Da ad me illo meo libro = daj mi tamtu moju knigu
* Da ad me uno meo libro = daj mi jednu moju knigu

== Čislovniky==

**Medžuslovjansky/Меџусловјанскы:**

Źródło:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf]. Numeratione: p. 30-31.&lt;/ref&gt;

* **Glavne čislovniky (kardinalne):** 1 ''jedyn'' (uno), 2 ''dva'' (duo), 3 ''tri'' (tres), 4 ''četyri'' (quatuor), 5 ''pet'' (quinque), 6 ''šest'' (sex), 7 ''sedem'' (septem), 8 ''osem'' (octo), 9 ''devet'' (novem), 10 ''deset'' (decem), 20 ''dvadeset'' (viginti), 30 ''trideset'' (triginta), 40 ''štirideset'' (quadraginta), 50 ''petdeset'' (quinquaginta), 60 ''šestdeset'' (sexaginta), 70 ''sedemdeset'' (septuaginta), 80 ''osemdeset'' (octoginta), 90 ''devetdeset'' (nonaginta), 100 ''sto'' (centum), 1.000 ''tysiąc'' (mille), 1.000.000 ''milion'' (millione)
* **Glavne čislovniky (pokračovanje):** 11 ''jedynnaće'' (decem-uno), 12 ''dvanacja'' (decem-duo), 19 ''devetnaće'' (decem-novem), 21 ''dvadeset jedyn'' (viginti-uno), 101 ''sto (i) jedyn'' (centum (et) uno), 102 ''sto (i) dva'' (centum (et) duo), 200 ''dvě stě'' (duo cento), 300 ''tri sta'' (tres cento)
* **Redne čislovniky (ordinalne):** 1° ''pierwy'' (primo), 2° ''vtory'' (secundo), 3° ''tretij'' (tertio), 4° ''četvrty'' (quarto), 5° ''pjaty'' (quinto), 6° ''šesty'' (sexto), 7° ''sédy'' (septimo), 8° ''ósmy'' (octavo), 9° ''devjaty'' (nono), 10° ''desjaty'' (decimo), 20° ''dvadesiaty'' (vigesimo), 30° ''tridsiaty'' (trigesimo), 40° ''štiridsiaty'' (quadragesimo), 50° ''petdesiaty'' (quinquagesimo), 60° ''šestdesiaty'' (sexagesimo), 70° ''sedemdesiaty'' (septuagesimo), 80° ''osemdesiaty'' (octogesimo), 90° ''devetdesiaty'' (nonagesimo), 100° ''sotny'' (centesimo), 1.000° ''tysiąčny'' (millesimo), 1.000.000 ''milionowy'' (millionesimo)
* **Redne čislovniky (pokračovanje):** 45° ''štiridsiaty pjaty'' (quadragesimo quinto) abo ''štirideset pjaty'' (quadraginta quinto), 58° ''petdesiaty ósmy'' (quinquagesimo octavo) abo ''petdeset ósmy'' (quinquaginta octavo), 345° ''tri sta štirideset pjaty'' (tres cento quadraginta quinto)
* **Množitelne čislovniky:** ''jedyn raz'' (uno vice – once), ''dva razy'' (duo vice – twice), ''tri razy'' (tres vice – three times)

---

== Przykłady języka==

{{Citatny blok
| ''Latino es lingua internationale in occidente de Europa ab tempore de imperio romano, per toto medio aevo, et in scientia usque ultimo seculo. Seculo vigesimo es primo que non habe lingua commune. Hodie quasi omne auctore scribe in proprio lingua nationale, id es in plure lingua neo-latino, in plure germanico, in plure slavo, in nipponico et alio. Tale multitudine de linguas in labores de interesse commune ad toto humanitate constitute magno obstaculo ad progressu.''
| Latina była medžunarodnym językom na zapadě Evropy od vremena Rimskogo imperija, cělym středověkom, i v naukah do posledněgo stoletja. Dvadcate stoleće je prve, ktore nima občny język. Dnes skoro vsi avtory pišu v svojih narodnyh językih, to jest v novo-latinskih, germanskih, slovjanskih, japonskom i drugih. Taka množina językov v dělah občego interesa za vsu ludzkost stvara veliku překážku progresu.
}}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Otče naš (The Lord's Prayer)
|-
! scope=&quot;row&quot; | Latino sine flexione verzija
! scope=&quot;row&quot; | [[Interlingua]] verzija
! scope=&quot;row&quot; | [[Latina]] verzija
! scope=&quot;row&quot; | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! scope=&quot;row&quot; | Angličsky ([[English Language Liturgical Consultation|ELLC]] - 1988)
|-
| {{lang|la-peano|&lt;poem&gt;Nostro patre, qui es in caelos,
que tuo nomine fi sanctificato;
que tuo regno adveni;
que tuo voluntate es facto
sicut in caelo et in terra.
Da hodie ad nos nostro pane quotidiano,
et remitte ad nos nostro debitos,
sicut et nos remitte ad nostro debitores.
Et non induce nos in tentatione,
sed libera nos ab malo.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| {{lang|ia|&lt;poem&gt;Patre nostre, qui es in le celos,
que tu nomine sia sanctificate;
que tu regno veni;
que tu voluntate sia facite
como in le celo, etiam super le terra.
Da nos hodie nostre pan quotidian,
e pardona a nos nostre debitas
como etiam nos los pardona a nostre debitores.
E non induce nos in tentation,
sed libera nos del mal.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| {{lang|la|&lt;poem&gt;Pater noster, qui es in caelis,
sanctificetur nomen tuum.
Adveniat regnum tuum.
Fiat voluntas tua,
sicut in caelo, et in terra.
Panem nostrum quotidianum da nobis hodie,
et dimitte nobis debita nostra,
sicut et nos dimittimus debitoribus nostris.
Et ne nos inducas in tentationem,
sed libera nos a malo.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| &lt;poem&gt;Otče naš, ktory je na nebesah,
nech svęti se imę Tvoje;
nech prijde kraljevstvo Tvoje;
nech budje volja Tvoja,
kako na nebu, tako i na zemji.
Hlěb naš vsakodenny daj nam dnes;
i odpusti nam našy grěhy,
kako i my odpušćajemo našym grěšnikom.
I ne vvedi nas v napastovanje,
ale izbavi nas od zlogo.
Amin.&lt;/poem&gt;
| &lt;poem&gt;Our Father (who are) in heaven,
hallowed be your name,
your kingdom come,
your will be done,
on earth as in heaven.
Give us today our daily bread.
Forgive us our sins
as we forgive those who sin against us.
Save us from the time of trial
and deliver us from evil.
Amen.&lt;/poem&gt;
|}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Latinske poslovice prevedene do Latino sine flexione i Medžuslovjanskogo
|-
! scope=&quot;col&quot; | Latina
! scope=&quot;col&quot; | Latino sine flexione
! scope=&quot;col&quot; | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! scope=&quot;col&quot; | Angličsky
|-
| [[Vox populi, vox Dei]].
| Voce de populo, voce de Deo.
| Hlas ludu, hlas Božy.
| The voice of the people is the voice of God.
|-
| [[Hodie mihi, cras tibi]].
| Hodie ad me, cras ad te.
| Dnes mně, sutra tebě.
| It is my lot today, yours to-morrow.
|-
| Gratia gratiam generat, lis litem.
| Gratia genera gratia, lite genera lite.
| Dobrota rodi dobrotu, svada rodi svadu.
| Goodwill begets goodwill, bickering begets bickering.
|-
| In medio stat virtus.
| Virtute sta in medio.
| Cnota stoji v sredině.
| Virtue stands in the middle.
|-
| Qui non laborat, non manducet.
| Qui non labora, non debe manducare.
| Kto ne rabota, neka ne jě.
| [[He who does not work, neither shall he eat]].
|-
| Medice, cura te ipsum.
| Medico, cura te ipso.
| Lěkarju, izcěli sebe samogo.
| [[Physician, heal thyself]].
|-
| [[De gustibus non est disputandum]].
| Nos non debe disputare de gustu.
| O vkusah ne dyskutujemo.
| There is no disputing about tastes.
|-
| Ars imitatio naturae est.
| Arte imita natura.
| Umětnost imituje prirodu.
| Art imitates nature.
|-
| [[Glossary of ancient Roman religion#do ut des|Do ut des]].
| Me da ut te da.
| Dajem, byś ty dal.
| I give so that you give.
|-
| Designatio unius est exclusio alterius.
| Qui designa uno, exclude alio.
| Kto izbira jedyn, isklučuje drugogo.
| Who chooses one excludes another.
|}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ [[Publius Cornelius Tacitus]], ''De origine et situ Germanorum (Germania)'' (fragmentum initiale)
! [[Latina]] classica (ex [http://la.wikisource.org/wiki/De_origine_et_situ_Germanorum_(Germania) Vicifonte])
! Latino sine flexione / Interlingua (IL) de [[Academia pro Interlingua|A.p.I.]]
! Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! Angličsky (translated by [[Alfred John Church|A.J. Church]] and W.J. Brodribb, 1876)
|-
| {{lang|la|Germania omnis a Gallis Raetisque et Pannoniis Rheno et Danuvio fluminibus, a Sarmatis Dacisque mutuo metu aut montibus separatur: cetera Oceanus ambit, latos sinus et insularum inmensa spatia complectens, nuper cognitis quibusdam gentibus ac regibus, quos bellum aperuit. Rhenus, Raeticarum Alpium inaccesso ac praecipiti vertice ortus, modico flexu in occidentem versus septentrionali Oceano miscetur. Danuvius molli et clementer edito montis Abnobae iugo effusus pluris populos adit, donec in Ponticum mare sex meatibus erumpat: septimum os paludibus hauritur.}}
| {{lang|la-peano|Fluvios Rheno et Danuvio separa toto Germania ab Gallos, Raetos et Pannonios; montes, aut metu mutuo, separa illo ab Sarmatas et Dacos: Oceano ambi ceteros, complectente sinus lato de mari et spatios immenso de insulas, ad certo gentes et reges recente cognito, aperto ab bello. Rheno, orto in vertice inaccesso et praecipite de Alpes Raetico, flecte se parvo versus occidente et misce se in Oceano septentrionale. Danuvio, effuso in jugo molle et clemente edito de monte Abnoba, visita plure populo, usque illo erumpe in mari Pontico per sex cursu: ore septimo perde se in paludes.}}
| {{lang|la-peano|Reka Ryn i Dunaj děliju vsu Germaniju od Galov, Retov i Pannonov; gory, abo vzajemny strah, děliju ju od Sarmatov i Dakov: Oceano okruža ostale, obymajući široke zalivy i bezměrne prostore ostrovov, gdzie nektore plemena i krali su nam novo znani, otkryti vojnom. Ryn, izvirujući iz nedostupne i strmne vysiny Retijskih Alp, skręča se malo k zapadu i směšava se s Sjevernym Oceanom. Dunaj, izlivajući se s blagog i łagodno podignutogo hrbta gory Abnoby, posěća mnoge narody, dok konačno ne prorve se kroz šest rukavov v Pontsko more; sedmy usta ginu v močvarah.}}
| Germany as a whole is separated from the Galli, the Rhaeti, and Pannonii, by the rivers Rhine and Danube; mountain ranges, or the fear which each feels for the other, divide it from the Sarmatae and Daci. Elsewhere ocean girds it, embracing broad peninsulas and islands of unexplored extent, where certain tribes and kings are newly known to us, revealed by war. The Rhine springs from a precipitous and inaccessible height of the Rhaetian Alps, bends slightly westward, and mingles with the Northern Ocean. The Danube pours down from the gradual and gently rising slope of Mount Abnoba, and visits many nations, to force its way at last through six channels into the Pontus; a seventh mouth is lost in marshes.
|-
|}

---

== Kritika ==

Peano formalno branil maksimu, že ''najlěpša gramatika je bez gramatiky'', imajući na umě przykład [[Činski jazyk|Činskogo języka]]. (V modernoj lingvistice, na protivječje popularnomu i Peanovomu užitju, ''[[gramatika]]'' ne označa samo [[Morfologija (lingvistika)|morfologične]] struktury, ale takože [[syntax|syntaxu]] i [[fonologija|fonologiju]], na pr., ktore oba Latino sine flexione i Činski ješte imaju. V tom smyslu, &quot;języky bez gramatiky&quot; ne mogu egzistovati.&lt;ref&gt;{{Citation|last=Anderson|first=Catherine|title=1.4 Fundamental Properties of Language|url=https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language//|work=Essentials of Linguistics|date=15 March 2018|publisher=McMaster University|language=en|access-date=2021-11-19|archive-date=2021-11-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20211119192229/https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;) Podle [[Lancelot Hogben|Lancelota Hogbena]], Peanovo Interlingua ješte sdělja glavnu manu s mnogimi drugimi [[Medžunarodny pomoćny język|pomoćnymi językami]], majući &quot;abo priveć gramatiky zlého typu, abo nedostatok pravej&quot;.&lt;ref name=&quot;Hogben&quot; /&gt; (p.&amp;nbsp;10) Hogben argumentuje, že priněmňe imenice i glagoly by měly byti łahko različene po charakterističnyh zakončenjah, aby čitatel mogł łahko dobiti početno razuměnje věty. Tedy, v Peanovom Interlingua, glagoly by mogły dobiti nektoru specifičnu, standardizovanu verbalnu formu, kao [[infinitiv]], ktory je dostatočny v latinskoj [[nepřima reč|nepřimej reči]]. Uměsto togo, surovy imperativ je predloženy v ''De Latino Sine Flexione'':

{{Citatny blok
| Lingua latino habet discurso directo, ut: &quot;''Amicitia inter malos esse non potest&quot;'', et discurso indirecto: &quot;(''Verum est'' ) ''amicitiam inter malos esse non posse&quot;''. Si nos utimur semper de discurso indirecto, in verbo evanescit desinentia de persona, de modo, et saepe de tempore. Sumimus ergo nomen inflexibile (...), sub forma magis simplice, qui es imperativo.
| [''Překlad:''] Latinski język ima direktnu reč, kao: &quot;''Prijateljstvo medźu zlymi nije moguće&quot;'', i indirektnu reč: &quot;(''Je pravda, že'') ''prijateljstvo medźu zlymi nije moguće&quot;''. Ako vsegda koristamo indirektnu reč, na glagolu izčezavaju zakončenja osoby, načina, i (často) vremena. Tedy beremo nesklonjivu imenicu (...), v najjednostavnijoj formě, ktora je imperativ.
| Peano (1903, § 4)
}}

Podle Hogbena, druga prepreka je nedostatak čistogo [[člen (gramatika)|člena]], ktory by mogł jasno označiti imenice. Však, Peano někdy predlagal, že ''illo'' (to) i ''uno'' (jedyn) by mogły być koristane kao členy.

Još jedanput podle Hogbena, syntaxa Peanovogo Interlingua ostala konservativna:

{{Citatny blok
| [Peanovo Interlingua] (...) ima aristokratičnu indiferentnost k potřebě prostyh pravil za konstrukciju vět. Fakt je, że nijedyn pionir jezykovogo planiranja – a już ně Peano – ne poduzeł zadatju istraživanja, ktore pravila porjadka slov najviše prispevaju k vnutrennej jasnotě značenja i łahkosti rozpoznavanja.
| Lancelot Hogben (1943, p. 11).
}}

Pregledajući listu znanijih latinskih nazvov, možemo zaključiti da je sekvenca ''imenica-pridavnik'' norma v latini, ali obrnuta sekvenca je takože aktualna.&lt;ref name=&quot;latinosineflexio&quot;&gt;&quot;Note on Peano's Interlingua&quot; [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130622120941/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota |date=2013-06-22 }}. Updated: June 2014.&lt;/ref&gt; Odnos je preko 2 prema 1 v listě latinskih nazvov komentovanyh od Stroha.&lt;ref&gt;Stroh, Wilfried (2009). ''Le latin est mort. Vive la latin!'' [2007. ''Latein ist tot, es lebe Latein'']. Paris: Les Belles Lettres. {{ISBN|978-2-251-34601-4}}.&lt;/ref&gt; N.pr. &quot;''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica|Principia Mathematica]]''&quot;.
Čo se tiče sekvence ''nominativ-genitiv'', to může być norma v latini v sličnom odnosu. N.pr. &quot;''[[Systema Naturae]]''&quot;. Zaista, sekvenca ''nominativ-genitiv'' mora vsegda być norma v Peanovom Interlingua, jer predlog ''de'' mora uvesti genitiv. Tedy, ''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica]]'' by se pretvorilo v ''Principio Mathematico '''de''' Philosophia Naturale''. Pošto je funkcija i pridavnika i genitiva často ista, možemo zaključiti da sekvenca ''imenica-pridavnik'' może vsegda być norma.

{{Citatny blok
| Adiectivo qui deriva ab sustantivo vale genitivo: &quot;aureo&quot;, &quot;de auro&quot;.
| [''Překlad:''] Pridavnik izvedeny od imenice je ekvivalent genitivu: &quot;zlatny&quot;, &quot;od zlata&quot;.
| Peano (1903, § 6).
}}

---

== Takože vidźte==

{{Portal|Konstruovane języky}}

* [[Medžuslovjansky/Меџусловјанскы]] (Interslavic)

---
== Iztočniky == 

{{Iztočniky}}

---

== Vněšnje linky ==

* [http://mono.eik.bme.hu/~galantai/LSF/ Instituto pro Latino sine flexione] - Stranka v Latino sine flexione; Peanove originalne spisy o tom języku, blog v Latino sine flexione, itd.
* [http://latinosineflexione.wordpress.com Blog v Latino sine Flexione]
* (Latino sine flexione) [[:oldwikisource:100 exemplo de Interlingua|100 exemplo de Interlingua, ab Giuseppe Peano]]
* (Latino sine flexione) [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ Revista &quot;Discussiones&quot;, de Academia Pro Interlingua (1909-13)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160216053722/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ |date=2016-02-16 }}
* [http://nuntios.blogspot.com/search/label/Latino%20sine%20Flexione Nuntios: Latino sine Flexione] na http://nuntios.blogspot.com/

{{Umětne jezyky}}

[[Kategorija:Medžunarodne pomočne jezyky]]
[[Kategorija:Izolovane jezyky]]</text>
      <sha1>rceib7dyayrl7ethf4ho1zg09yhplzi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>46931</id>
      <parentid>46930</parentid>
      <timestamp>2026-09-07T06:54:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <origin>46931</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36533" sha1="1lsqnamo507ja797fwmdpd7xqzy69z7" xml:space="preserve">{{UI prěvod|data=18 avgusta 2026 13:31 {{-|(CEST)}}|izpraviti do = 18 oktobra 2026 13:31 {{-|(CEST)}}}}
{{Pravopis}}
{{Ne zaměšivati s|Interlingua}}
{{Kartka jezyk
| altname          = ''{{-|Interlingua}}''
| nativename       = &lt;center&gt;{{-|IL de A.p.I.}}&lt;/center&gt;
| pronunciation    = {{IPA|[laˈtino ˈsine fleksiˈone]}}
| image            = Interlingua_sign_1911.jpg
| imagecaption     = Znak {{-|Interlingua}} v 1911 lětu
| creator          = {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} pod prědsědateljstvom [[Giuseppe Peano]]
| created          = 1887–1914&lt;ref&gt;Razděl ''{{-|Grammatico}}'' v ''{{-|Vocabulario Commune}}'', 1915 {{URL|https://sites.google.com/site/latinosineflexio/-1915-vocabulario-pre#grammatica}}&lt;/ref&gt;
| setting          = Medžunarodny pomočny język
| familycolor      = Indo-evropsky
| fam2             = [[Italski języky|Italski]], [[Medžunarodny pomoćny język|Pomočny jezyk]]
| fam3             = [[Latino-faliski języky|Latino-faliski]], [[A posteriori język]]
| script           = [[Latinica|Latinsky alfabet]]&amp;nbsp;&lt;!--&amp;nbsp; needed to prevent default link to Latin script--&gt;
| fam4             = [[Latina]], [[Kontrolovany język]]
| ancestor         = [[Neo-latina]]
| posteriori       = Osnovany na [[Latinsky jezyk|Latinskom]], pod vplyvom idej drugyh pomočnyh jezykov
| agency           = {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} (–1945), děla Peano i {{-|ApI}} (napr. ''{{-|Discussiones}}'' 1909–1915)
| ietf             = la-peano
| iso3             = ilc
| glotto           = none
| notice           = IPA
| name             = Latino sine flexione
| iso3comment      = (odvrgnuto)
}}

'''Latino sine flexione''' (&quot;[[Latinsky jezyk|Latinsky]] bez fleksij&quot;), '''Interlingua de Academia pro Interlingua''' ('''IL de ApI''') ili '''Peanova Interlingua''' (skračeno '''IL''') je medžunarodny pomočny jezyk, sostavjeny {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} pod prědsědateljstvom italijanskogo matematika {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}} (1858–1932) medžu lětami 1887 i 1914. Javjaje se uproščenoju versijeju latinskogo jezyka i shranjaje jego [[slovosbor]].

Interlingua-IL byla opisana v žurnale ''[[Revue de Mathématiques]]'' v članku iz 1903 pod naslovom ''De Latino Sine Flexione, Lingua Auxiliare Internationale'' (znači ''O Latini bez Infleksij, Medžunarodny Pomoćny Język''),&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1903). ''[http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm De Latino Sine Flexione. Lingua Auxiliare Internationale] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210504093022/http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm |date=2021-05-04 }}'', ''Revista de Mathematica'' (''Revue de Mathématiques''), Tomo VIII, pp. 74-83. Fratres Bocca Editores: Torino.&lt;/ref&gt; ktory objasnil razlog za jeje stvorenje. Članek argumentoval, že druge pomoćne języky ne su potrebne, jer latina je već utvrđena jako světovy medžunarodny język. Članek je napisany v klasičnoj latini, ale postupno je izgubil svoje [[infleksija|infleksije]] dok ne ostały żadne.

Językove kody [[ISO 639]]: [[ISO 639-2]] i -1 były pożądane 23 julija 2017 v Biblioteki Kongresa (predložene: ''IL'' i ''ILA''); [[ISO-639-3]] był pożądany 10 avgusta 2017 v SIL (predloženy: ''ILC'') i był odrinuły 23 janvara 2018.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|title=2017-022 &amp;#124; Iso 639-3|access-date=2020-12-30|archive-date=2021-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20210420072045/https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

== Historija==

V 1903, Peano publikoval članek ''De Latino Sine Flexione'' da bi predstavil svoj język.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; V tom dělě, Peano citoval seriju sugestij od [[Gottfried Wilhelm Leibniz|Leibniza]] o pojednostavjenoj formi latine.&lt;ref&gt;[[Louis Couturat|Couturat, Louis]] (1901). ''La Logique de Leibniz''. Paris.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Couturat, Louis (1903). ''Opuscules et fragments inédits de Leibniz''. Paris.&lt;/ref&gt; Članek izgledał jako serjezny razvoj ideje, i Peano potom stekl reputaciju medźu pokretom za pomoćne języky.

V 1904, Peano poduzeł esej o načinu kako dobiti minimalnu gramatiku eventualne minimalne latine (''Latino minimo''), s minimalnym slovnikom čisto medžunarodnym.&lt;ref name=&quot;vocabulario&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1904). ''Vocabulario de Latino internationale comparato cum Anglo, Franco, Germano, Hispano, Italo, Russo, Græco et Sanscrito'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160323111121/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904 |date=2016-03-23 }}. Torino.&lt;/ref&gt;

Peano i nektory kolegowie publikovali članky v Latino sine flexione několiko let v ''Revue de Mathématiques''. Zbog svoje želje da dokaže že to je zaista medžunarodny język, Peano smělo publikoval konačnu ediciju svojego znamogo [[Formulario mathematico]] v Latino sine flexione. Však, kako [[Hubert Kennedy]] priměćuje, većina matematikow była odvraćena od uměleho izgleda języka i ne probali da čytaju go.&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot;&gt;Kennedy, Hubert (2006). ''Peano. Life and Works of Giuseppe Peano''. Concord, CA: Peremptory Publications: p. 169 (''a''), p. 185 (''b'').&lt;/ref&gt;

V oktobru 1907, Peano był na [[Collège de France]] v [[Paris|Parizu]] da bi učestvoval v [[Delegacija za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo Języka|Delegaciji za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo Języka]]. Po tomu že deklaroval za Latino sine flexione da bude prijato, konačno ne mogł učestvovati v konačnom glasovanju, zbog radnyh del v Turine.&lt;ref&gt;Academia pro Interlingua (Nov. 1909). Délégation pour l'Adoption d'une Langue Auxiliaire Internationale [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160411124140/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37 |date=2016-04-11 }}. Discussiones (2): p. 37-9.&lt;/ref&gt;

26 decembra 1908, Peano był izbrany članom i direktorom ''Akademi internasional de lingu universal'' koji ješte koristil [[Idiom Neutral]], ktory był preosnovan jedan rok pozdněje pod nazvom [[Academia pro Interlingua]]. Každy akademik mogł koristiti svoju ljubimu formu Interlingue, termin byvši na početku koristany v općem smyslu jako sinonim za medžunarodny język, ali ubrzo počel byti posebno koristany za označavanje reformovane Latino sine flexione bazovane na občnyh pravilih ktore akademiki dosegali častym glasovanjem. Tako, nazv Interlingua ubrzo počel označavati język evolvujući od Akademije Pro Interlingua,&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot; /&gt; s odgovarajućim skraćenjem ''IL''.

Však, každy član był slobodny pisati v svojem osobnom stylu, i zaista nektory članovi predlagali radikalne reformy ktore konačno mogły skončiti jako nezavisne języky (na pr. Michauxov Romanal ili De Wahlov [[Interlingue]]). Zbog togo, nazv ''Peanovo Interlingua'' ili ''Interlingua (IL)''&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot; /&gt; może być smatran najtočnijim za posebny standard od Peano. (Jako je najdeno v &quot;Interglossa and its predecessors&quot;.&lt;ref name=&quot;Hogben&quot;&gt;Hogben, Lancelot (1943). ''Interglossa. A draft of an auxiliary for a democratic world order, being an attempt to apply semantic principles to language design''. [https://sites.google.com/site/interglossa1943/contents] Harmondsworth, Middlesex, Eng. / New York: Penguin Books: p. 10-11. OCLC 1265553.&lt;/ref&gt;)

Diskusije da bi se dosegł standardno Interlingua mogu byti vidźene na stranicah ''Discussiones'', oficijalnogo žurnala Akademije pro Interlingua od 1909 do 1913. Te i slědujuće žurnaly akademije były nedavno publikovane na CD-Romu od matematičkogo departmana Univerzity v [[Turin]]e,&lt;ref&gt;Silvia Roero, Clara (coord.) (2003). ''Le Riviste di Giuseppe Peano'' {{cite web|url=http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |title=Dipartimento di Matematica - Università di Torino |access-date=2011-03-01 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110722063830/http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |archive-date=2011-07-22 }} (CD-Rom N. 4). Dipartimento di Matematica dell' Università di Torino.&lt;/ref&gt; mesto gdźe Peano razvijal svoje učenje i istraživanje.

Pošto ''De Latino Sine Flexione'' był postavil princip da se uzmu latinske imenice ili v ablatyvnoj ili nominatyvnoj formě ({{lang|la|nomen}} był preferovany pred {{lang|la|nomine}}), v 1909 Peano publikoval slovnik da bi pomogł pri izboru pravilne forme vsake imenice,&lt;ref&gt;Peano, Giuseppe (1909). ''Vocabulario Commune ad linguas de Europa'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160421231112/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909 |date=2016-04-21 }}. Cavoretto - Torino.&lt;/ref&gt; ali esencijalna vrednost Peanovogo Interlingua była że leksikon może być najden priamo v vsakom latinskom slovniku (przez dobivanje [[tematyčna vokala|tematyčne vokaly]] od [[korjen|korjena]] iz genityvneho zakončenja, to jest: ''-a -o -e -u -e'' iz ''-ae -i -is -us -ei'').
Konačno, veliky slovnik s 14.000 slovami był publikovan v 1915.&lt;ref name=&quot;Peano&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1915). ''Vocabulario Commune ad Latino-Italiano-Français-English-Deutsch pro usu de interlinguistas'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150105223741/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915 |date=2015-01-05 }}. Cavoretto - Torino.&lt;/ref&gt;

Reformovane [[Interlingua]] było predstavlene v 1951 od [[Alexander Gode|Alexandra Gode]] jako poslednji direktor [[Medžunarodna Asocijacija za Pomoćne Języky|Medžunarodne Asocijacije za Pomoćne Języky]]. Trvdilo se že je nezavisno od Peanovogo Interlingua, jer je razvilo novu metodu za detekciju ''najnovših občnyh prototypov''. Ali ta metoda obično vodi do latinskogo ablatyvu, tako že većina slovnika Peanovogo Interlingua by była zadržana. Shodno tomu, sam nazv ''Interlingua'' był zadržany, ali bylo prijato odlično skraćenje: ''IA'' umesto ''IL''.

== Alfabet i izgovor==

{|class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;text-align:center; table-layout:fixed&quot;
|+ Interlingua alfabet i digrafy, s typičnymi izgovorami
|-
! [[Velike bukvy]] 
| [[A]]
| [[Ae (digraf)|Ae]]
| [[B]]
| [[C]]
| [[Ch (digraf)|Ch]]
| [[D]]
| [[E]]
| [[F]]
| [[G]]
| [[H]]
| [[I]]
| [[J]]
| [[K]]
| [[L]]
| [[M]]
| [[N]]
| [[O]]
| [[Oe (digraf)|Oe]]
| [[P]]
| [[Ph (digraf)|Ph]]
| [[Q]]u
| [[R]]
| [[Rh (digraf)|Rh]]
| [[S]]
| [[T]]
| [[Th (digraf)|Th]]
| [[U]]
| [[V]]
| [[W]]
| [[X]]
| [[Y]]
| [[Z]]
|-
! [[Male bukvy]]
| a
| ae
| b
| c
| ch
| d
| e
| f
| g
| h
| i
| j
| k
| l
| m
| n
| o
| oe
| p
| ph
| qu
| r
| rh
| s
| t
| th
| u
| v
| w
| x
| y
| z
|-
! {{small|{{nowrap|Odlične izgovory ([[Medžunarodny fonetičny alfabet|MFA]])}}}}
|rowspan=2|{{MFA|a}}
|{{MFA|ai̯}}
|rowspan=2|{{nowrap|{{MFA|b}}, {{MFA|p}}}}
|rowspan=2|{{MFA|k}}
|{{MFA|kʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|d}}
|rowspan=2|{{MFA|e}}
|rowspan=2|{{MFA|f}}
|rowspan=2|{{MFA|ɡ}}
|{{MFA|h}}
|rowspan=2|{{MFA|i}}
|rowspan=2|{{MFA|j}}
|rowspan=2|{{MFA|k}}
|rowspan=2|{{MFA|l}}
|rowspan=2|{{MFA|m}}
|rowspan=2|{{MFA|n}}
|rowspan=2|{{MFA|o}}
|{{MFA|oi̯}}
|rowspan=2|{{MFA|p}}
|{{MFA|pʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|kʷ}}
|colspan=2 rowspan=2|{{MFA|r}}
|rowspan=2|{{MFA|s}}
|rowspan=2|{{MFA|t}}
|{{MFA|tʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|u}}
|{{MFA|w}}
|{{MFA|w}}
|rowspan=2|ks
|{{MFA|y}}
|rowspan=2|{{MFA|z}}
|-
! {{small|Spojene izgovory}}
|{{MFA|e}}
|{{MFA|k}}
| -
|{{MFA|e}}
|{{nowrap|{{MFA|p}}, {{MFA|f}}}}
|{{MFA|t}}
|{{MFA|v}}
|{{MFA|v}}
|{{MFA|i}}
|}

{{Anchor|Vowels}}Po Peanovomu vodiču za język iz 1931, &quot;većina interlingvistov je za staru latinsku izgovoru.&quot; To daje izgovoru vokalov takto:

* a—jako v f'''a'''ther: {{MFA|[a]}}
* e—jako v th'''e'''y: {{MFA|[e]}}
* i—jako v f'''ee'''t: {{MFA|[i]}}
* o—jako v t'''o'''ne: {{MFA|[o]}}
* u—jako v r'''u'''le: {{MFA|[u]}}
* y—jako francuska '''u''': {{MFA|[y]}}
* j—jako v '''y'''es: {{MFA|[j]}}
* ae—jako v '''eye''': {{MFA|[ai̯]}}
* oe—jako v b'''oy''': {{MFA|[oi̯]}}

{{Anchor|Consonants}}Konsonanty su izgovarane većinom jako v anglijskom, s slědujućimi objasnjenjami:

* b—jako anglijsko b, ale jako p ako je slěduje s ili t: {{MFA|[b, p]}}
* g—jako g v '''g'''o, '''g'''et: {{MFA|[ɡ]}}
* h—němo v rh inače jako anglijsko h: {{MFA|[h]}}
* qu—jako qu v '''qu'''arrel: {{MFA|[kʷ]}}
* r—jako v co'''rr'''{{not a typo|ect}} (drhtava): {{MFA|[r]}}
* v—jako anglijsko w.: {{MFA|[w]}}
* x—jako ks.: {{MFA|[ks]}}
* ch, ph, th—jako c, p, t v '''c'''an, '''p'''an, '''t'''an: {{IPA|[kʰ, pʰ, tʰ]}}
* c—jako k vsegda, jako v s'''c'''an, s'''c'''at: {{MFA|[k]}} (ne aspirovana)
* p—jako v s'''p'''an
* t—jako v s'''t'''and

{{Anchor|Variant pronunciations}}Ne vsi konsonanty i vokaly su izgovarane odlično od vsih ljudij. Slědujuće variantne izgovory su dozvolene:

* y jako {{angle bracket|i}} 
* ae i oe jako {{angle bracket|e}}
* h němo
* ch, ph, th jako {{angle bracket|c, p, t}}
* ph jako {{angle bracket|f}}
* v jako anglijsko v, {{IPA|[v]}}
* w jako anglijsko v

{{Anchor|Stress}}[[Naglas|Naglas]] je bazovany na klasičnom latinskom pravilu:

* Slova s dvěma sylabami imaju naglas na [[penult]]u.
* Slova s trima ili više sylabami imaju naglas na penultu jedino ako je težky (zatvoreny ili imal dugy vokal v Klasičnoj Latini), inače na [[antepenult]]u&lt;ref name=&quot;Peano&quot; /&gt;  (p. xii).
Sekundarny naglas może być postavjeny kogda je potrebno jako govornik smatra odgovarajućim.

== Časti řeči==

Iako Peano odstranil infleksije latine od [[imenica|imenic]] i [[pridjevnik|pridjevnikov]], ne odstranil potpuno [[gramatičny rod|gramatičny rod]], dozvoljajući opciju [[žensky rod|ženskogo]] zakončenja za [[wikt:occupation|profesije]]. Rod životinov je neproměnlivy. Vse formy imenic se končaju na [[vokal]] i su vzete iz [[ablatyvny padež|ablatyvnogo padeža]], ali jako to ne bylo navedeno v većini latinskih slovnikov, on dal pravilo za jeje izvodenje iz [[genityvny padež|genityvnogo padeža]]. Množina nie je potrebna kogda nie je potrebna, jako kogda je číslo naznačeno, množina może być čitana iz konteksta, i tako dale; však Peano daje opciju koristiti sufix -s da bi je označil kogda je potrebno. [[Glagol|Glagoly]] imaju malo [[infleksija|infleksij]] konjugacije; vremena i načiny su umesto togo označene glagolskymi dopolniteljami. Rezultat je změna na [[slovosled|pozicionalny język]].

=== Častice===

Častice ktore nemaju infleksiju v klasičnoj latini su koristene v svojej prirodnoj formě:

* ''Supra, infra, intra, extra''... (ale ''superiore, inferiore, interiore, exteriore'' iz ''superior, -oris'' i tako dale.)
* ''Super, subter, inter, praeter, semper''... (ale ''nostro, vestro, dextro...'' iz ''noster, -tra, -trum'' i tako dale.)
* ''Tres, quattuor, quinque, sex, septem, octo, novem, decem''... (ale ''uno'' iz ''unus, -a, -um''; ''duo'' iz ''duo, -ae, -o''; ''nullo'' iz ''nullus, -a, -um''; ''multo'' iz ''multus, -a, -um'', itd.)

=== Imenice===

Forma imenic zavisi od latinskih deklinacij.

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! Latinski deklinacijny broj (genityvne zakončenje)
| 1: -ae
| 2: -i
| 3: -is
| 4: -us
| 5: -ei
|-
! Latino zakončenje
| -a
| -o
| -e
| -u
| -e
|}

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! scope=&quot;col&quot; |Latinska deklinacija/nominativna forma
! scope=&quot;col&quot; | Latinsky genitiv
! scope=&quot;col&quot; | Latino (latinsky ablatyv)
! scope=&quot;col&quot; | Anglijsky
|-
| 1.: rosa
| ros'''ae'''
| ros'''a'''
| rose
|-
| 2.: laurus
| laur'''i'''
| laur'''o'''
| laurel
|-
| 3.: pax
| pac'''is'''
| pac'''e'''
| peace
|-
| 4.: casus
| cas'''us'''
| cas'''u'''
| case
|-
| 5.: series
| seri'''ei'''
| seri'''e'''
| series
|}

Te vlastne imenice pisane latinskim alfabetom su zadržane čim bliže originalu jako je moguće. Slědujuće su priměry: München, New York, Roma, Giovanni.

=== Zaimenice===
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Pronomines: p. 29.&lt;/ref&gt;

* Osobne

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! scope=&quot;row&quot; | Broj
! scope=&quot;col&quot; | Jednina
! scope=&quot;col&quot; | Množina
|-
! scope=&quot;row&quot; | 1. osoba
| me
| nos
|-
! scope=&quot;row&quot; | 2. osoba
| te
| vos
|-
! scope=&quot;row&quot; | 3. osoba
| illo (mužsky), illa (žensky), id (sredny)
| illos
|-
! scope=&quot;row&quot; | Povratna
| se
| se
|}

* Ukazatelne: ''illo'' (tamty, jako v &quot;tamta kniga&quot;), ''isto'' (tuty, jako v &quot;tuta kniga&quot;), ''ipso'' (samo); za veznik: ''que'' (''me vide '''que''' illo es rapide'' = ja vidim '''že''' to je brzo)
* Prisvojne: ''meo'', ''tuo'', ''suo'', ''nostro'', ''vestro'', (''suo'')
* Odnosne i veznikove: ''qui'' (kto, ktory člověk), ''quod'' (ktory, ktora stvar)
* Povratna: ''se''
* Neodređene: ''un'', ''uno'' (''Jedny'' kaže...), ''ullo'' (ktorykoli), ''omne'' ili ''omni'' (vsy, vsaky, každy), ''aliquo'' (ktokoliv), ''nullo'' (ničto), ''nemo'' (nikto)

=== Glagoly===

Glagoly su formovane iz latine odbacivanjem konačnogo ''-re'' infinitivu. [[Gramatično vreme|Vreme]], [[Gramatičny način|Način]], itd., su označene časticami, pomoćnymi glagolami, ili prislovami, ale ničto nie je potrebno ako je smysl jasan iz konteksta. Ako je potrebno, prošlo vreme może być označeno predglagolskim ''e'', a buduće s ''i''.

Postoje posebna zakončenja za stvorenje [[infinitiv|infinitivu]] i [[particip|participov]]:

* Osnovna forma: ama (ljubi)
* Infinitiv: ama'''re''' (ljubiti)
* Pasivny particip: ama'''to''' (ljubjeny)
* Aktivny particip: ama'''nte''' (ljubeći)

=== Pobočna zakončenja===
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.&lt;/ref&gt;

* Imperfekt (prošlo): ama'''ba''' (ljubil), lege'''ba''' (čytal)
* Futur: ama'''rà''' (bude ljubiti), lege'''rà''' (bude čytati)
* Kondicional: ama'''rè''' (by ljubil), lege'''rè''' (by čytal)

Zakončenja ''-rà'' i ''-rè'' su naglašene.

== Složena vremena==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.&lt;/ref&gt;

Složena vremena mogu byti izražena pomoćnymi slovami:

* Perfekt: '''habe''' ama'''to''' (je ljubil)
* Futur: '''debe''' ama'''re''' / '''vol''' ama'''re''' / '''habe ad''' ama'''re''' (mora ljubiti / bude ljubiti / ima ljubiti)
* Trajna vremena: me '''es''' scribe'''nte''' (ja pišem)

== Pridjevniki i prislovi==

Pridjevniki su formovani takto:

* Ako se nominativ srednjega roda konča na -e, latino forma se ne měnja.
* Ako se nominativ srednjega roda konča na -um, latino forma se měnja na -o: novum &gt; novo (novy).
* V vsih drugih slučajah, pridjevniki su formovani s ablatyvnim padežom iz genityvu, jako je to slučaj s imenicami.

Pridjevniki mogu byti koristene jako prislovi ako je kontekst jasan, ili ''cum mente'' ili ''in modo'' mogu byti koristene:

* Diligente (přilěžny): ''Cum mente diligente'', ''cum diligente mente'', ''in modo diligente'', ''in diligente modo'' = přilěžno.

== Komparativ i superlativ==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 28.&lt;/ref&gt;

* Pozitiv: ''illo es tam habile quam te'' (on je tak spravny jako ty)
* Komparativ: ''illo es magis habile quam te'' ili ''illo es plus habile quam te'' (on je spravnějši od tebe) i ''illo es minus habile quam te'' (on je mněje spravny od tebe)
* Superlativ: ''maxim de...'' i ''minim de...''

== Nepravilnosti==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 29.&lt;/ref&gt;
* Bono: meliore: optimo
* Malo: pejore: pessimo
* Magno: majore: maximo
* Parvo: minore: minimo

== Členy==

Jako v latini, ni određeny ni neodređeny člen ne postoji v Latino sine flexione. Kogda je potrebno, mogu byti prevedene zaimenicami ili slovami jako ''illo'' (to, tamto), ''isto'' ili ''hoc'' (tuto), ili ''uno'' (jedny):

* Da ad me libro = daj mi (tu) knigu
* Da ad me hoc (isto) libro = daj mi tutu knigu
* Da ad me illo libro = daj mi tamtu knigu
* Da ad me uno libro = daj mi jednu knigu
* Da ad me illo meo libro = daj mi tamtu moju knigu
* Da ad me uno meo libro = daj mi jednu moju knigu

== Čislovniky==

**Medžuslovjansky/Меџусловјанскы:**

Źródło:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf]. Numeratione: p. 30-31.&lt;/ref&gt;

* **Glavne čislovniky (kardinalne):** 1 ''jedyn'' (uno), 2 ''dva'' (duo), 3 ''tri'' (tres), 4 ''četyri'' (quatuor), 5 ''pet'' (quinque), 6 ''šest'' (sex), 7 ''sedem'' (septem), 8 ''osem'' (octo), 9 ''devet'' (novem), 10 ''deset'' (decem), 20 ''dvadeset'' (viginti), 30 ''trideset'' (triginta), 40 ''štirideset'' (quadraginta), 50 ''petdeset'' (quinquaginta), 60 ''šestdeset'' (sexaginta), 70 ''sedemdeset'' (septuaginta), 80 ''osemdeset'' (octoginta), 90 ''devetdeset'' (nonaginta), 100 ''sto'' (centum), 1.000 ''tysiąc'' (mille), 1.000.000 ''milion'' (millione)
* **Glavne čislovniky (pokračovanje):** 11 ''jedynnaće'' (decem-uno), 12 ''dvanacja'' (decem-duo), 19 ''devetnaće'' (decem-novem), 21 ''dvadeset jedyn'' (viginti-uno), 101 ''sto (i) jedyn'' (centum (et) uno), 102 ''sto (i) dva'' (centum (et) duo), 200 ''dvě stě'' (duo cento), 300 ''tri sta'' (tres cento)
* **Redne čislovniky (ordinalne):** 1° ''pierwy'' (primo), 2° ''vtory'' (secundo), 3° ''tretij'' (tertio), 4° ''četvrty'' (quarto), 5° ''pjaty'' (quinto), 6° ''šesty'' (sexto), 7° ''sédy'' (septimo), 8° ''ósmy'' (octavo), 9° ''devjaty'' (nono), 10° ''desjaty'' (decimo), 20° ''dvadesiaty'' (vigesimo), 30° ''tridsiaty'' (trigesimo), 40° ''štiridsiaty'' (quadragesimo), 50° ''petdesiaty'' (quinquagesimo), 60° ''šestdesiaty'' (sexagesimo), 70° ''sedemdesiaty'' (septuagesimo), 80° ''osemdesiaty'' (octogesimo), 90° ''devetdesiaty'' (nonagesimo), 100° ''sotny'' (centesimo), 1.000° ''tysiąčny'' (millesimo), 1.000.000 ''milionowy'' (millionesimo)
* **Redne čislovniky (pokračovanje):** 45° ''štiridsiaty pjaty'' (quadragesimo quinto) abo ''štirideset pjaty'' (quadraginta quinto), 58° ''petdesiaty ósmy'' (quinquagesimo octavo) abo ''petdeset ósmy'' (quinquaginta octavo), 345° ''tri sta štirideset pjaty'' (tres cento quadraginta quinto)
* **Množitelne čislovniky:** ''jedyn raz'' (uno vice – once), ''dva razy'' (duo vice – twice), ''tri razy'' (tres vice – three times)

---

== Przykłady języka==

{{Citatny blok
| ''Latino es lingua internationale in occidente de Europa ab tempore de imperio romano, per toto medio aevo, et in scientia usque ultimo seculo. Seculo vigesimo es primo que non habe lingua commune. Hodie quasi omne auctore scribe in proprio lingua nationale, id es in plure lingua neo-latino, in plure germanico, in plure slavo, in nipponico et alio. Tale multitudine de linguas in labores de interesse commune ad toto humanitate constitute magno obstaculo ad progressu.''
| Latina była medžunarodnym językom na zapadě Evropy od vremena Rimskogo imperija, cělym středověkom, i v naukah do posledněgo stoletja. Dvadcate stoleće je prve, ktore nima občny język. Dnes skoro vsi avtory pišu v svojih narodnyh językih, to jest v novo-latinskih, germanskih, slovjanskih, japonskom i drugih. Taka množina językov v dělah občego interesa za vsu ludzkost stvara veliku překážku progresu.
}}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Otče naš (The Lord's Prayer)
|-
! scope=&quot;row&quot; | Latino sine flexione verzija
! scope=&quot;row&quot; | [[Interlingua]] verzija
! scope=&quot;row&quot; | [[Latina]] verzija
! scope=&quot;row&quot; | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! scope=&quot;row&quot; | Angličsky ([[English Language Liturgical Consultation|ELLC]] - 1988)
|-
| {{lang|la-peano|&lt;poem&gt;Nostro patre, qui es in caelos,
que tuo nomine fi sanctificato;
que tuo regno adveni;
que tuo voluntate es facto
sicut in caelo et in terra.
Da hodie ad nos nostro pane quotidiano,
et remitte ad nos nostro debitos,
sicut et nos remitte ad nostro debitores.
Et non induce nos in tentatione,
sed libera nos ab malo.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| {{lang|ia|&lt;poem&gt;Patre nostre, qui es in le celos,
que tu nomine sia sanctificate;
que tu regno veni;
que tu voluntate sia facite
como in le celo, etiam super le terra.
Da nos hodie nostre pan quotidian,
e pardona a nos nostre debitas
como etiam nos los pardona a nostre debitores.
E non induce nos in tentation,
sed libera nos del mal.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| {{lang|la|&lt;poem&gt;Pater noster, qui es in caelis,
sanctificetur nomen tuum.
Adveniat regnum tuum.
Fiat voluntas tua,
sicut in caelo, et in terra.
Panem nostrum quotidianum da nobis hodie,
et dimitte nobis debita nostra,
sicut et nos dimittimus debitoribus nostris.
Et ne nos inducas in tentationem,
sed libera nos a malo.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| &lt;poem&gt;Otče naš, ktory je na nebesah,
nech svęti se imę Tvoje;
nech prijde kraljevstvo Tvoje;
nech budje volja Tvoja,
kako na nebu, tako i na zemji.
Hlěb naš vsakodenny daj nam dnes;
i odpusti nam našy grěhy,
kako i my odpušćajemo našym grěšnikom.
I ne vvedi nas v napastovanje,
ale izbavi nas od zlogo.
Amin.&lt;/poem&gt;
| &lt;poem&gt;Our Father (who are) in heaven,
hallowed be your name,
your kingdom come,
your will be done,
on earth as in heaven.
Give us today our daily bread.
Forgive us our sins
as we forgive those who sin against us.
Save us from the time of trial
and deliver us from evil.
Amen.&lt;/poem&gt;
|}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Latinske poslovice prevedene do Latino sine flexione i Medžuslovjanskogo
|-
! scope=&quot;col&quot; | Latina
! scope=&quot;col&quot; | Latino sine flexione
! scope=&quot;col&quot; | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! scope=&quot;col&quot; | Angličsky
|-
| [[Vox populi, vox Dei]].
| Voce de populo, voce de Deo.
| Hlas ludu, hlas Božy.
| The voice of the people is the voice of God.
|-
| [[Hodie mihi, cras tibi]].
| Hodie ad me, cras ad te.
| Dnes mně, sutra tebě.
| It is my lot today, yours to-morrow.
|-
| Gratia gratiam generat, lis litem.
| Gratia genera gratia, lite genera lite.
| Dobrota rodi dobrotu, svada rodi svadu.
| Goodwill begets goodwill, bickering begets bickering.
|-
| In medio stat virtus.
| Virtute sta in medio.
| Cnota stoji v sredině.
| Virtue stands in the middle.
|-
| Qui non laborat, non manducet.
| Qui non labora, non debe manducare.
| Kto ne rabota, neka ne jě.
| [[He who does not work, neither shall he eat]].
|-
| Medice, cura te ipsum.
| Medico, cura te ipso.
| Lěkarju, izcěli sebe samogo.
| [[Physician, heal thyself]].
|-
| [[De gustibus non est disputandum]].
| Nos non debe disputare de gustu.
| O vkusah ne dyskutujemo.
| There is no disputing about tastes.
|-
| Ars imitatio naturae est.
| Arte imita natura.
| Umětnost imituje prirodu.
| Art imitates nature.
|-
| [[Glossary of ancient Roman religion#do ut des|Do ut des]].
| Me da ut te da.
| Dajem, byś ty dal.
| I give so that you give.
|-
| Designatio unius est exclusio alterius.
| Qui designa uno, exclude alio.
| Kto izbira jedyn, isklučuje drugogo.
| Who chooses one excludes another.
|}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ [[Publius Cornelius Tacitus]], ''De origine et situ Germanorum (Germania)'' (fragmentum initiale)
! [[Latina]] classica (ex [http://la.wikisource.org/wiki/De_origine_et_situ_Germanorum_(Germania) Vicifonte])
! Latino sine flexione / Interlingua (IL) de [[Academia pro Interlingua|A.p.I.]]
! Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! Angličsky (translated by [[Alfred John Church|A.J. Church]] and W.J. Brodribb, 1876)
|-
| {{lang|la|Germania omnis a Gallis Raetisque et Pannoniis Rheno et Danuvio fluminibus, a Sarmatis Dacisque mutuo metu aut montibus separatur: cetera Oceanus ambit, latos sinus et insularum inmensa spatia complectens, nuper cognitis quibusdam gentibus ac regibus, quos bellum aperuit. Rhenus, Raeticarum Alpium inaccesso ac praecipiti vertice ortus, modico flexu in occidentem versus septentrionali Oceano miscetur. Danuvius molli et clementer edito montis Abnobae iugo effusus pluris populos adit, donec in Ponticum mare sex meatibus erumpat: septimum os paludibus hauritur.}}
| {{lang|la-peano|Fluvios Rheno et Danuvio separa toto Germania ab Gallos, Raetos et Pannonios; montes, aut metu mutuo, separa illo ab Sarmatas et Dacos: Oceano ambi ceteros, complectente sinus lato de mari et spatios immenso de insulas, ad certo gentes et reges recente cognito, aperto ab bello. Rheno, orto in vertice inaccesso et praecipite de Alpes Raetico, flecte se parvo versus occidente et misce se in Oceano septentrionale. Danuvio, effuso in jugo molle et clemente edito de monte Abnoba, visita plure populo, usque illo erumpe in mari Pontico per sex cursu: ore septimo perde se in paludes.}}
| {{lang|la-peano|Reka Ryn i Dunaj děliju vsu Germaniju od Galov, Retov i Pannonov; gory, abo vzajemny strah, děliju ju od Sarmatov i Dakov: Oceano okruža ostale, obymajući široke zalivy i bezměrne prostore ostrovov, gdzie nektore plemena i krali su nam novo znani, otkryti vojnom. Ryn, izvirujući iz nedostupne i strmne vysiny Retijskih Alp, skręča se malo k zapadu i směšava se s Sjevernym Oceanom. Dunaj, izlivajući se s blagog i łagodno podignutogo hrbta gory Abnoby, posěća mnoge narody, dok konačno ne prorve se kroz šest rukavov v Pontsko more; sedmy usta ginu v močvarah.}}
| Germany as a whole is separated from the Galli, the Rhaeti, and Pannonii, by the rivers Rhine and Danube; mountain ranges, or the fear which each feels for the other, divide it from the Sarmatae and Daci. Elsewhere ocean girds it, embracing broad peninsulas and islands of unexplored extent, where certain tribes and kings are newly known to us, revealed by war. The Rhine springs from a precipitous and inaccessible height of the Rhaetian Alps, bends slightly westward, and mingles with the Northern Ocean. The Danube pours down from the gradual and gently rising slope of Mount Abnoba, and visits many nations, to force its way at last through six channels into the Pontus; a seventh mouth is lost in marshes.
|-
|}

---

== Kritika ==

Peano formalno branil maksimu, že ''najlěpša gramatika je bez gramatiky'', imajući na umě przykład [[Činski jazyk|Činskogo języka]]. (V modernoj lingvistice, na protivječje popularnomu i Peanovomu užitju, ''[[gramatika]]'' ne označa samo [[Morfologija (lingvistika)|morfologične]] struktury, ale takože [[syntax|syntaxu]] i [[fonologija|fonologiju]], na pr., ktore oba Latino sine flexione i Činski ješte imaju. V tom smyslu, &quot;języky bez gramatiky&quot; ne mogu egzistovati.&lt;ref&gt;{{Citation|last=Anderson|first=Catherine|title=1.4 Fundamental Properties of Language|url=https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language//|work=Essentials of Linguistics|date=15 March 2018|publisher=McMaster University|language=en|access-date=2021-11-19|archive-date=2021-11-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20211119192229/https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;) Podle [[Lancelot Hogben|Lancelota Hogbena]], Peanovo Interlingua ješte sdělja glavnu manu s mnogimi drugimi [[Medžunarodny pomoćny język|pomoćnymi językami]], majući &quot;abo priveć gramatiky zlého typu, abo nedostatok pravej&quot;.&lt;ref name=&quot;Hogben&quot; /&gt; (p.&amp;nbsp;10) Hogben argumentuje, že priněmňe imenice i glagoly by měly byti łahko različene po charakterističnyh zakončenjah, aby čitatel mogł łahko dobiti početno razuměnje věty. Tedy, v Peanovom Interlingua, glagoly by mogły dobiti nektoru specifičnu, standardizovanu verbalnu formu, kao [[infinitiv]], ktory je dostatočny v latinskoj [[nepřima reč|nepřimej reči]]. Uměsto togo, surovy imperativ je predloženy v ''De Latino Sine Flexione'':

{{Citatny blok
| Lingua latino habet discurso directo, ut: &quot;''Amicitia inter malos esse non potest&quot;'', et discurso indirecto: &quot;(''Verum est'' ) ''amicitiam inter malos esse non posse&quot;''. Si nos utimur semper de discurso indirecto, in verbo evanescit desinentia de persona, de modo, et saepe de tempore. Sumimus ergo nomen inflexibile (...), sub forma magis simplice, qui es imperativo.
| [''Překlad:''] Latinski język ima direktnu reč, kao: &quot;''Prijateljstvo medźu zlymi nije moguće&quot;'', i indirektnu reč: &quot;(''Je pravda, že'') ''prijateljstvo medźu zlymi nije moguće&quot;''. Ako vsegda koristamo indirektnu reč, na glagolu izčezavaju zakončenja osoby, načina, i (často) vremena. Tedy beremo nesklonjivu imenicu (...), v najjednostavnijoj formě, ktora je imperativ.
| Peano (1903, § 4)
}}

Podle Hogbena, druga prepreka je nedostatak čistogo [[člen (gramatika)|člena]], ktory by mogł jasno označiti imenice. Však, Peano někdy predlagal, že ''illo'' (to) i ''uno'' (jedyn) by mogły być koristane kao členy.

Još jedanput podle Hogbena, syntaxa Peanovogo Interlingua ostala konservativna:

{{Citatny blok
| [Peanovo Interlingua] (...) ima aristokratičnu indiferentnost k potřebě prostyh pravil za konstrukciju vět. Fakt je, że nijedyn pionir jezykovogo planiranja – a już ně Peano – ne poduzeł zadatju istraživanja, ktore pravila porjadka slov najviše prispevaju k vnutrennej jasnotě značenja i łahkosti rozpoznavanja.
| Lancelot Hogben (1943, p. 11).
}}

Pregledajući listu znanijih latinskih nazvov, možemo zaključiti da je sekvenca ''imenica-pridavnik'' norma v latini, ali obrnuta sekvenca je takože aktualna.&lt;ref name=&quot;latinosineflexio&quot;&gt;&quot;Note on Peano's Interlingua&quot; [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130622120941/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota |date=2013-06-22 }}. Updated: June 2014.&lt;/ref&gt; Odnos je preko 2 prema 1 v listě latinskih nazvov komentovanyh od Stroha.&lt;ref&gt;Stroh, Wilfried (2009). ''Le latin est mort. Vive la latin!'' [2007. ''Latein ist tot, es lebe Latein'']. Paris: Les Belles Lettres. {{ISBN|978-2-251-34601-4}}.&lt;/ref&gt; N.pr. &quot;''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica|Principia Mathematica]]''&quot;.
Čo se tiče sekvence ''nominativ-genitiv'', to může być norma v latini v sličnom odnosu. N.pr. &quot;''[[Systema Naturae]]''&quot;. Zaista, sekvenca ''nominativ-genitiv'' mora vsegda być norma v Peanovom Interlingua, jer predlog ''de'' mora uvesti genitiv. Tedy, ''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica]]'' by se pretvorilo v ''Principio Mathematico '''de''' Philosophia Naturale''. Pošto je funkcija i pridavnika i genitiva často ista, možemo zaključiti da sekvenca ''imenica-pridavnik'' może vsegda być norma.

{{Citatny blok
| Adiectivo qui deriva ab sustantivo vale genitivo: &quot;aureo&quot;, &quot;de auro&quot;.
| [''Překlad:''] Pridavnik izvedeny od imenice je ekvivalent genitivu: &quot;zlatny&quot;, &quot;od zlata&quot;.
| Peano (1903, § 6).
}}

---

== Takože vidźte==

{{Portal|Konstruovane języky}}

* [[Medžuslovjansky/Меџусловјанскы]] (Interslavic)

---
== Iztočniky == 

{{Iztočniky}}

---

== Vněšnje linky ==

* [http://mono.eik.bme.hu/~galantai/LSF/ Instituto pro Latino sine flexione] - Stranka v Latino sine flexione; Peanove originalne spisy o tom języku, blog v Latino sine flexione, itd.
* [http://latinosineflexione.wordpress.com Blog v Latino sine Flexione]
* (Latino sine flexione) [[:oldwikisource:100 exemplo de Interlingua|100 exemplo de Interlingua, ab Giuseppe Peano]]
* (Latino sine flexione) [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ Revista &quot;Discussiones&quot;, de Academia Pro Interlingua (1909-13)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160216053722/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ |date=2016-02-16 }}
* [http://nuntios.blogspot.com/search/label/Latino%20sine%20Flexione Nuntios: Latino sine Flexione] na http://nuntios.blogspot.com/

{{Umětne jezyky}}

[[Kategorija:Medžunarodne pomočne jezyky]]
[[Kategorija:Izolovane jezyky]]</text>
      <sha1>1lsqnamo507ja797fwmdpd7xqzy69z7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>46932</id>
      <parentid>46931</parentid>
      <timestamp>2026-09-07T06:56:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <origin>46932</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36533" sha1="dva2dcqtr9tv3n1il2mw9649xmgr6bc" xml:space="preserve">{{UI prěvod|data=18 avgusta 2026 13:31 {{-|(CEST)}}|izpraviti do = 18 oktobra 2026 13:31 {{-|(CEST)}}}}
{{Pravopis}}
{{Ne zaměšivati s|Interlingua}}
{{Kartka jezyk
| altname          = ''{{-|Interlingua}}''
| nativename       = &lt;center&gt;{{-|IL de A.p.I.}}&lt;/center&gt;
| pronunciation    = {{IPA|[laˈtino ˈsine fleksiˈone]}}
| image            = Interlingua_sign_1911.jpg
| imagecaption     = Znak {{-|Interlingua}} v 1911 lětu
| creator          = {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} pod prědsědateljstvom [[Giuseppe Peano]]
| created          = 1887–1914&lt;ref&gt;Razděl ''{{-|Grammatico}}'' v ''{{-|Vocabulario Commune}}'', 1915 {{URL|https://sites.google.com/site/latinosineflexio/-1915-vocabulario-pre#grammatica}}&lt;/ref&gt;
| setting          = Medžunarodny pomočny język
| familycolor      = Indo-evropsky
| fam2             = [[Italski języky|Italski]], [[Medžunarodny pomoćny język|Pomočny jezyk]]
| fam3             = [[Latino-faliski języky|Latino-faliski]], [[A posteriori język]]
| script           = [[Latinica|Latinsky alfabet]]&amp;nbsp;&lt;!--&amp;nbsp; needed to prevent default link to Latin script--&gt;
| fam4             = [[Latina]], [[Kontrolovany język]]
| ancestor         = [[Neo-latina]]
| posteriori       = Osnovany na [[Latinsky jezyk|Latinskom]], pod vplyvom idej drugyh pomočnyh jezykov
| agency           = {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} (do 1945), děla Peano i {{-|ApI}} (napr. ''{{-|Discussiones}}'' 1909–1915)
| ietf             = la-peano
| iso3             = ilc
| glotto           = none
| notice           = IPA
| name             = Latino sine flexione
| iso3comment      = (odvrgnuto)
}}

'''Latino sine flexione''' (&quot;[[Latinsky jezyk|Latinsky]] bez fleksij&quot;), '''Interlingua de Academia pro Interlingua''' ('''IL de ApI''') ili '''Peanova Interlingua''' (skračeno '''IL''') je medžunarodny pomočny jezyk, sostavjeny {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} pod prědsědateljstvom italijanskogo matematika {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}} (1858–1932) medžu lětami 1887 i 1914. Javjaje se uproščenoju versijeju latinskogo jezyka i shranjaje jego [[slovosbor]].

Interlingua-IL byla opisana v žurnale ''[[Revue de Mathématiques]]'' v članku iz 1903 pod naslovom ''De Latino Sine Flexione, Lingua Auxiliare Internationale'' (znači ''O Latini bez Infleksij, Medžunarodny Pomoćny Język''),&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1903). ''[http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm De Latino Sine Flexione. Lingua Auxiliare Internationale] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210504093022/http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm |date=2021-05-04 }}'', ''Revista de Mathematica'' (''Revue de Mathématiques''), Tomo VIII, pp. 74-83. Fratres Bocca Editores: Torino.&lt;/ref&gt; ktory objasnil razlog za jeje stvorenje. Članek argumentoval, že druge pomoćne języky ne su potrebne, jer latina je već utvrđena jako světovy medžunarodny język. Članek je napisany v klasičnoj latini, ale postupno je izgubil svoje [[infleksija|infleksije]] dok ne ostały żadne.

Językove kody [[ISO 639]]: [[ISO 639-2]] i -1 były pożądane 23 julija 2017 v Biblioteki Kongresa (predložene: ''IL'' i ''ILA''); [[ISO-639-3]] był pożądany 10 avgusta 2017 v SIL (predloženy: ''ILC'') i był odrinuły 23 janvara 2018.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|title=2017-022 &amp;#124; Iso 639-3|access-date=2020-12-30|archive-date=2021-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20210420072045/https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

== Historija==

V 1903, Peano publikoval članek ''De Latino Sine Flexione'' da bi predstavil svoj język.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; V tom dělě, Peano citoval seriju sugestij od [[Gottfried Wilhelm Leibniz|Leibniza]] o pojednostavjenoj formi latine.&lt;ref&gt;[[Louis Couturat|Couturat, Louis]] (1901). ''La Logique de Leibniz''. Paris.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Couturat, Louis (1903). ''Opuscules et fragments inédits de Leibniz''. Paris.&lt;/ref&gt; Članek izgledał jako serjezny razvoj ideje, i Peano potom stekl reputaciju medźu pokretom za pomoćne języky.

V 1904, Peano poduzeł esej o načinu kako dobiti minimalnu gramatiku eventualne minimalne latine (''Latino minimo''), s minimalnym slovnikom čisto medžunarodnym.&lt;ref name=&quot;vocabulario&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1904). ''Vocabulario de Latino internationale comparato cum Anglo, Franco, Germano, Hispano, Italo, Russo, Græco et Sanscrito'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160323111121/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904 |date=2016-03-23 }}. Torino.&lt;/ref&gt;

Peano i nektory kolegowie publikovali članky v Latino sine flexione několiko let v ''Revue de Mathématiques''. Zbog svoje želje da dokaže že to je zaista medžunarodny język, Peano smělo publikoval konačnu ediciju svojego znamogo [[Formulario mathematico]] v Latino sine flexione. Však, kako [[Hubert Kennedy]] priměćuje, većina matematikow była odvraćena od uměleho izgleda języka i ne probali da čytaju go.&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot;&gt;Kennedy, Hubert (2006). ''Peano. Life and Works of Giuseppe Peano''. Concord, CA: Peremptory Publications: p. 169 (''a''), p. 185 (''b'').&lt;/ref&gt;

V oktobru 1907, Peano był na [[Collège de France]] v [[Paris|Parizu]] da bi učestvoval v [[Delegacija za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo Języka|Delegaciji za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo Języka]]. Po tomu že deklaroval za Latino sine flexione da bude prijato, konačno ne mogł učestvovati v konačnom glasovanju, zbog radnyh del v Turine.&lt;ref&gt;Academia pro Interlingua (Nov. 1909). Délégation pour l'Adoption d'une Langue Auxiliaire Internationale [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160411124140/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37 |date=2016-04-11 }}. Discussiones (2): p. 37-9.&lt;/ref&gt;

26 decembra 1908, Peano był izbrany članom i direktorom ''Akademi internasional de lingu universal'' koji ješte koristil [[Idiom Neutral]], ktory był preosnovan jedan rok pozdněje pod nazvom [[Academia pro Interlingua]]. Každy akademik mogł koristiti svoju ljubimu formu Interlingue, termin byvši na početku koristany v općem smyslu jako sinonim za medžunarodny język, ali ubrzo počel byti posebno koristany za označavanje reformovane Latino sine flexione bazovane na občnyh pravilih ktore akademiki dosegali častym glasovanjem. Tako, nazv Interlingua ubrzo počel označavati język evolvujući od Akademije Pro Interlingua,&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot; /&gt; s odgovarajućim skraćenjem ''IL''.

Však, každy član był slobodny pisati v svojem osobnom stylu, i zaista nektory članovi predlagali radikalne reformy ktore konačno mogły skončiti jako nezavisne języky (na pr. Michauxov Romanal ili De Wahlov [[Interlingue]]). Zbog togo, nazv ''Peanovo Interlingua'' ili ''Interlingua (IL)''&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot; /&gt; może być smatran najtočnijim za posebny standard od Peano. (Jako je najdeno v &quot;Interglossa and its predecessors&quot;.&lt;ref name=&quot;Hogben&quot;&gt;Hogben, Lancelot (1943). ''Interglossa. A draft of an auxiliary for a democratic world order, being an attempt to apply semantic principles to language design''. [https://sites.google.com/site/interglossa1943/contents] Harmondsworth, Middlesex, Eng. / New York: Penguin Books: p. 10-11. OCLC 1265553.&lt;/ref&gt;)

Diskusije da bi se dosegł standardno Interlingua mogu byti vidźene na stranicah ''Discussiones'', oficijalnogo žurnala Akademije pro Interlingua od 1909 do 1913. Te i slědujuće žurnaly akademije były nedavno publikovane na CD-Romu od matematičkogo departmana Univerzity v [[Turin]]e,&lt;ref&gt;Silvia Roero, Clara (coord.) (2003). ''Le Riviste di Giuseppe Peano'' {{cite web|url=http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |title=Dipartimento di Matematica - Università di Torino |access-date=2011-03-01 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110722063830/http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |archive-date=2011-07-22 }} (CD-Rom N. 4). Dipartimento di Matematica dell' Università di Torino.&lt;/ref&gt; mesto gdźe Peano razvijal svoje učenje i istraživanje.

Pošto ''De Latino Sine Flexione'' był postavil princip da se uzmu latinske imenice ili v ablatyvnoj ili nominatyvnoj formě ({{lang|la|nomen}} był preferovany pred {{lang|la|nomine}}), v 1909 Peano publikoval slovnik da bi pomogł pri izboru pravilne forme vsake imenice,&lt;ref&gt;Peano, Giuseppe (1909). ''Vocabulario Commune ad linguas de Europa'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160421231112/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909 |date=2016-04-21 }}. Cavoretto - Torino.&lt;/ref&gt; ali esencijalna vrednost Peanovogo Interlingua była że leksikon może być najden priamo v vsakom latinskom slovniku (przez dobivanje [[tematyčna vokala|tematyčne vokaly]] od [[korjen|korjena]] iz genityvneho zakončenja, to jest: ''-a -o -e -u -e'' iz ''-ae -i -is -us -ei'').
Konačno, veliky slovnik s 14.000 slovami był publikovan v 1915.&lt;ref name=&quot;Peano&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1915). ''Vocabulario Commune ad Latino-Italiano-Français-English-Deutsch pro usu de interlinguistas'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150105223741/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915 |date=2015-01-05 }}. Cavoretto - Torino.&lt;/ref&gt;

Reformovane [[Interlingua]] było predstavlene v 1951 od [[Alexander Gode|Alexandra Gode]] jako poslednji direktor [[Medžunarodna Asocijacija za Pomoćne Języky|Medžunarodne Asocijacije za Pomoćne Języky]]. Trvdilo se že je nezavisno od Peanovogo Interlingua, jer je razvilo novu metodu za detekciju ''najnovših občnyh prototypov''. Ali ta metoda obično vodi do latinskogo ablatyvu, tako že većina slovnika Peanovogo Interlingua by była zadržana. Shodno tomu, sam nazv ''Interlingua'' był zadržany, ali bylo prijato odlično skraćenje: ''IA'' umesto ''IL''.

== Alfabet i izgovor==

{|class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;text-align:center; table-layout:fixed&quot;
|+ Interlingua alfabet i digrafy, s typičnymi izgovorami
|-
! [[Velike bukvy]] 
| [[A]]
| [[Ae (digraf)|Ae]]
| [[B]]
| [[C]]
| [[Ch (digraf)|Ch]]
| [[D]]
| [[E]]
| [[F]]
| [[G]]
| [[H]]
| [[I]]
| [[J]]
| [[K]]
| [[L]]
| [[M]]
| [[N]]
| [[O]]
| [[Oe (digraf)|Oe]]
| [[P]]
| [[Ph (digraf)|Ph]]
| [[Q]]u
| [[R]]
| [[Rh (digraf)|Rh]]
| [[S]]
| [[T]]
| [[Th (digraf)|Th]]
| [[U]]
| [[V]]
| [[W]]
| [[X]]
| [[Y]]
| [[Z]]
|-
! [[Male bukvy]]
| a
| ae
| b
| c
| ch
| d
| e
| f
| g
| h
| i
| j
| k
| l
| m
| n
| o
| oe
| p
| ph
| qu
| r
| rh
| s
| t
| th
| u
| v
| w
| x
| y
| z
|-
! {{small|{{nowrap|Odlične izgovory ([[Medžunarodny fonetičny alfabet|MFA]])}}}}
|rowspan=2|{{MFA|a}}
|{{MFA|ai̯}}
|rowspan=2|{{nowrap|{{MFA|b}}, {{MFA|p}}}}
|rowspan=2|{{MFA|k}}
|{{MFA|kʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|d}}
|rowspan=2|{{MFA|e}}
|rowspan=2|{{MFA|f}}
|rowspan=2|{{MFA|ɡ}}
|{{MFA|h}}
|rowspan=2|{{MFA|i}}
|rowspan=2|{{MFA|j}}
|rowspan=2|{{MFA|k}}
|rowspan=2|{{MFA|l}}
|rowspan=2|{{MFA|m}}
|rowspan=2|{{MFA|n}}
|rowspan=2|{{MFA|o}}
|{{MFA|oi̯}}
|rowspan=2|{{MFA|p}}
|{{MFA|pʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|kʷ}}
|colspan=2 rowspan=2|{{MFA|r}}
|rowspan=2|{{MFA|s}}
|rowspan=2|{{MFA|t}}
|{{MFA|tʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|u}}
|{{MFA|w}}
|{{MFA|w}}
|rowspan=2|ks
|{{MFA|y}}
|rowspan=2|{{MFA|z}}
|-
! {{small|Spojene izgovory}}
|{{MFA|e}}
|{{MFA|k}}
| -
|{{MFA|e}}
|{{nowrap|{{MFA|p}}, {{MFA|f}}}}
|{{MFA|t}}
|{{MFA|v}}
|{{MFA|v}}
|{{MFA|i}}
|}

{{Anchor|Vowels}}Po Peanovomu vodiču za język iz 1931, &quot;većina interlingvistov je za staru latinsku izgovoru.&quot; To daje izgovoru vokalov takto:

* a—jako v f'''a'''ther: {{MFA|[a]}}
* e—jako v th'''e'''y: {{MFA|[e]}}
* i—jako v f'''ee'''t: {{MFA|[i]}}
* o—jako v t'''o'''ne: {{MFA|[o]}}
* u—jako v r'''u'''le: {{MFA|[u]}}
* y—jako francuska '''u''': {{MFA|[y]}}
* j—jako v '''y'''es: {{MFA|[j]}}
* ae—jako v '''eye''': {{MFA|[ai̯]}}
* oe—jako v b'''oy''': {{MFA|[oi̯]}}

{{Anchor|Consonants}}Konsonanty su izgovarane većinom jako v anglijskom, s slědujućimi objasnjenjami:

* b—jako anglijsko b, ale jako p ako je slěduje s ili t: {{MFA|[b, p]}}
* g—jako g v '''g'''o, '''g'''et: {{MFA|[ɡ]}}
* h—němo v rh inače jako anglijsko h: {{MFA|[h]}}
* qu—jako qu v '''qu'''arrel: {{MFA|[kʷ]}}
* r—jako v co'''rr'''{{not a typo|ect}} (drhtava): {{MFA|[r]}}
* v—jako anglijsko w.: {{MFA|[w]}}
* x—jako ks.: {{MFA|[ks]}}
* ch, ph, th—jako c, p, t v '''c'''an, '''p'''an, '''t'''an: {{IPA|[kʰ, pʰ, tʰ]}}
* c—jako k vsegda, jako v s'''c'''an, s'''c'''at: {{MFA|[k]}} (ne aspirovana)
* p—jako v s'''p'''an
* t—jako v s'''t'''and

{{Anchor|Variant pronunciations}}Ne vsi konsonanty i vokaly su izgovarane odlično od vsih ljudij. Slědujuće variantne izgovory su dozvolene:

* y jako {{angle bracket|i}} 
* ae i oe jako {{angle bracket|e}}
* h němo
* ch, ph, th jako {{angle bracket|c, p, t}}
* ph jako {{angle bracket|f}}
* v jako anglijsko v, {{IPA|[v]}}
* w jako anglijsko v

{{Anchor|Stress}}[[Naglas|Naglas]] je bazovany na klasičnom latinskom pravilu:

* Slova s dvěma sylabami imaju naglas na [[penult]]u.
* Slova s trima ili više sylabami imaju naglas na penultu jedino ako je težky (zatvoreny ili imal dugy vokal v Klasičnoj Latini), inače na [[antepenult]]u&lt;ref name=&quot;Peano&quot; /&gt;  (p. xii).
Sekundarny naglas może być postavjeny kogda je potrebno jako govornik smatra odgovarajućim.

== Časti řeči==

Iako Peano odstranil infleksije latine od [[imenica|imenic]] i [[pridjevnik|pridjevnikov]], ne odstranil potpuno [[gramatičny rod|gramatičny rod]], dozvoljajući opciju [[žensky rod|ženskogo]] zakončenja za [[wikt:occupation|profesije]]. Rod životinov je neproměnlivy. Vse formy imenic se končaju na [[vokal]] i su vzete iz [[ablatyvny padež|ablatyvnogo padeža]], ali jako to ne bylo navedeno v većini latinskih slovnikov, on dal pravilo za jeje izvodenje iz [[genityvny padež|genityvnogo padeža]]. Množina nie je potrebna kogda nie je potrebna, jako kogda je číslo naznačeno, množina może być čitana iz konteksta, i tako dale; však Peano daje opciju koristiti sufix -s da bi je označil kogda je potrebno. [[Glagol|Glagoly]] imaju malo [[infleksija|infleksij]] konjugacije; vremena i načiny su umesto togo označene glagolskymi dopolniteljami. Rezultat je změna na [[slovosled|pozicionalny język]].

=== Častice===

Častice ktore nemaju infleksiju v klasičnoj latini su koristene v svojej prirodnoj formě:

* ''Supra, infra, intra, extra''... (ale ''superiore, inferiore, interiore, exteriore'' iz ''superior, -oris'' i tako dale.)
* ''Super, subter, inter, praeter, semper''... (ale ''nostro, vestro, dextro...'' iz ''noster, -tra, -trum'' i tako dale.)
* ''Tres, quattuor, quinque, sex, septem, octo, novem, decem''... (ale ''uno'' iz ''unus, -a, -um''; ''duo'' iz ''duo, -ae, -o''; ''nullo'' iz ''nullus, -a, -um''; ''multo'' iz ''multus, -a, -um'', itd.)

=== Imenice===

Forma imenic zavisi od latinskih deklinacij.

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! Latinski deklinacijny broj (genityvne zakončenje)
| 1: -ae
| 2: -i
| 3: -is
| 4: -us
| 5: -ei
|-
! Latino zakončenje
| -a
| -o
| -e
| -u
| -e
|}

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! scope=&quot;col&quot; |Latinska deklinacija/nominativna forma
! scope=&quot;col&quot; | Latinsky genitiv
! scope=&quot;col&quot; | Latino (latinsky ablatyv)
! scope=&quot;col&quot; | Anglijsky
|-
| 1.: rosa
| ros'''ae'''
| ros'''a'''
| rose
|-
| 2.: laurus
| laur'''i'''
| laur'''o'''
| laurel
|-
| 3.: pax
| pac'''is'''
| pac'''e'''
| peace
|-
| 4.: casus
| cas'''us'''
| cas'''u'''
| case
|-
| 5.: series
| seri'''ei'''
| seri'''e'''
| series
|}

Te vlastne imenice pisane latinskim alfabetom su zadržane čim bliže originalu jako je moguće. Slědujuće su priměry: München, New York, Roma, Giovanni.

=== Zaimenice===
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Pronomines: p. 29.&lt;/ref&gt;

* Osobne

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! scope=&quot;row&quot; | Broj
! scope=&quot;col&quot; | Jednina
! scope=&quot;col&quot; | Množina
|-
! scope=&quot;row&quot; | 1. osoba
| me
| nos
|-
! scope=&quot;row&quot; | 2. osoba
| te
| vos
|-
! scope=&quot;row&quot; | 3. osoba
| illo (mužsky), illa (žensky), id (sredny)
| illos
|-
! scope=&quot;row&quot; | Povratna
| se
| se
|}

* Ukazatelne: ''illo'' (tamty, jako v &quot;tamta kniga&quot;), ''isto'' (tuty, jako v &quot;tuta kniga&quot;), ''ipso'' (samo); za veznik: ''que'' (''me vide '''que''' illo es rapide'' = ja vidim '''že''' to je brzo)
* Prisvojne: ''meo'', ''tuo'', ''suo'', ''nostro'', ''vestro'', (''suo'')
* Odnosne i veznikove: ''qui'' (kto, ktory člověk), ''quod'' (ktory, ktora stvar)
* Povratna: ''se''
* Neodređene: ''un'', ''uno'' (''Jedny'' kaže...), ''ullo'' (ktorykoli), ''omne'' ili ''omni'' (vsy, vsaky, každy), ''aliquo'' (ktokoliv), ''nullo'' (ničto), ''nemo'' (nikto)

=== Glagoly===

Glagoly su formovane iz latine odbacivanjem konačnogo ''-re'' infinitivu. [[Gramatično vreme|Vreme]], [[Gramatičny način|Način]], itd., su označene časticami, pomoćnymi glagolami, ili prislovami, ale ničto nie je potrebno ako je smysl jasan iz konteksta. Ako je potrebno, prošlo vreme może być označeno predglagolskim ''e'', a buduće s ''i''.

Postoje posebna zakončenja za stvorenje [[infinitiv|infinitivu]] i [[particip|participov]]:

* Osnovna forma: ama (ljubi)
* Infinitiv: ama'''re''' (ljubiti)
* Pasivny particip: ama'''to''' (ljubjeny)
* Aktivny particip: ama'''nte''' (ljubeći)

=== Pobočna zakončenja===
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.&lt;/ref&gt;

* Imperfekt (prošlo): ama'''ba''' (ljubil), lege'''ba''' (čytal)
* Futur: ama'''rà''' (bude ljubiti), lege'''rà''' (bude čytati)
* Kondicional: ama'''rè''' (by ljubil), lege'''rè''' (by čytal)

Zakončenja ''-rà'' i ''-rè'' su naglašene.

== Složena vremena==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.&lt;/ref&gt;

Složena vremena mogu byti izražena pomoćnymi slovami:

* Perfekt: '''habe''' ama'''to''' (je ljubil)
* Futur: '''debe''' ama'''re''' / '''vol''' ama'''re''' / '''habe ad''' ama'''re''' (mora ljubiti / bude ljubiti / ima ljubiti)
* Trajna vremena: me '''es''' scribe'''nte''' (ja pišem)

== Pridjevniki i prislovi==

Pridjevniki su formovani takto:

* Ako se nominativ srednjega roda konča na -e, latino forma se ne měnja.
* Ako se nominativ srednjega roda konča na -um, latino forma se měnja na -o: novum &gt; novo (novy).
* V vsih drugih slučajah, pridjevniki su formovani s ablatyvnim padežom iz genityvu, jako je to slučaj s imenicami.

Pridjevniki mogu byti koristene jako prislovi ako je kontekst jasan, ili ''cum mente'' ili ''in modo'' mogu byti koristene:

* Diligente (přilěžny): ''Cum mente diligente'', ''cum diligente mente'', ''in modo diligente'', ''in diligente modo'' = přilěžno.

== Komparativ i superlativ==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 28.&lt;/ref&gt;

* Pozitiv: ''illo es tam habile quam te'' (on je tak spravny jako ty)
* Komparativ: ''illo es magis habile quam te'' ili ''illo es plus habile quam te'' (on je spravnějši od tebe) i ''illo es minus habile quam te'' (on je mněje spravny od tebe)
* Superlativ: ''maxim de...'' i ''minim de...''

== Nepravilnosti==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 29.&lt;/ref&gt;
* Bono: meliore: optimo
* Malo: pejore: pessimo
* Magno: majore: maximo
* Parvo: minore: minimo

== Členy==

Jako v latini, ni određeny ni neodređeny člen ne postoji v Latino sine flexione. Kogda je potrebno, mogu byti prevedene zaimenicami ili slovami jako ''illo'' (to, tamto), ''isto'' ili ''hoc'' (tuto), ili ''uno'' (jedny):

* Da ad me libro = daj mi (tu) knigu
* Da ad me hoc (isto) libro = daj mi tutu knigu
* Da ad me illo libro = daj mi tamtu knigu
* Da ad me uno libro = daj mi jednu knigu
* Da ad me illo meo libro = daj mi tamtu moju knigu
* Da ad me uno meo libro = daj mi jednu moju knigu

== Čislovniky==

**Medžuslovjansky/Меџусловјанскы:**

Źródło:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf]. Numeratione: p. 30-31.&lt;/ref&gt;

* **Glavne čislovniky (kardinalne):** 1 ''jedyn'' (uno), 2 ''dva'' (duo), 3 ''tri'' (tres), 4 ''četyri'' (quatuor), 5 ''pet'' (quinque), 6 ''šest'' (sex), 7 ''sedem'' (septem), 8 ''osem'' (octo), 9 ''devet'' (novem), 10 ''deset'' (decem), 20 ''dvadeset'' (viginti), 30 ''trideset'' (triginta), 40 ''štirideset'' (quadraginta), 50 ''petdeset'' (quinquaginta), 60 ''šestdeset'' (sexaginta), 70 ''sedemdeset'' (septuaginta), 80 ''osemdeset'' (octoginta), 90 ''devetdeset'' (nonaginta), 100 ''sto'' (centum), 1.000 ''tysiąc'' (mille), 1.000.000 ''milion'' (millione)
* **Glavne čislovniky (pokračovanje):** 11 ''jedynnaće'' (decem-uno), 12 ''dvanacja'' (decem-duo), 19 ''devetnaće'' (decem-novem), 21 ''dvadeset jedyn'' (viginti-uno), 101 ''sto (i) jedyn'' (centum (et) uno), 102 ''sto (i) dva'' (centum (et) duo), 200 ''dvě stě'' (duo cento), 300 ''tri sta'' (tres cento)
* **Redne čislovniky (ordinalne):** 1° ''pierwy'' (primo), 2° ''vtory'' (secundo), 3° ''tretij'' (tertio), 4° ''četvrty'' (quarto), 5° ''pjaty'' (quinto), 6° ''šesty'' (sexto), 7° ''sédy'' (septimo), 8° ''ósmy'' (octavo), 9° ''devjaty'' (nono), 10° ''desjaty'' (decimo), 20° ''dvadesiaty'' (vigesimo), 30° ''tridsiaty'' (trigesimo), 40° ''štiridsiaty'' (quadragesimo), 50° ''petdesiaty'' (quinquagesimo), 60° ''šestdesiaty'' (sexagesimo), 70° ''sedemdesiaty'' (septuagesimo), 80° ''osemdesiaty'' (octogesimo), 90° ''devetdesiaty'' (nonagesimo), 100° ''sotny'' (centesimo), 1.000° ''tysiąčny'' (millesimo), 1.000.000 ''milionowy'' (millionesimo)
* **Redne čislovniky (pokračovanje):** 45° ''štiridsiaty pjaty'' (quadragesimo quinto) abo ''štirideset pjaty'' (quadraginta quinto), 58° ''petdesiaty ósmy'' (quinquagesimo octavo) abo ''petdeset ósmy'' (quinquaginta octavo), 345° ''tri sta štirideset pjaty'' (tres cento quadraginta quinto)
* **Množitelne čislovniky:** ''jedyn raz'' (uno vice – once), ''dva razy'' (duo vice – twice), ''tri razy'' (tres vice – three times)

---

== Przykłady języka==

{{Citatny blok
| ''Latino es lingua internationale in occidente de Europa ab tempore de imperio romano, per toto medio aevo, et in scientia usque ultimo seculo. Seculo vigesimo es primo que non habe lingua commune. Hodie quasi omne auctore scribe in proprio lingua nationale, id es in plure lingua neo-latino, in plure germanico, in plure slavo, in nipponico et alio. Tale multitudine de linguas in labores de interesse commune ad toto humanitate constitute magno obstaculo ad progressu.''
| Latina była medžunarodnym językom na zapadě Evropy od vremena Rimskogo imperija, cělym středověkom, i v naukah do posledněgo stoletja. Dvadcate stoleće je prve, ktore nima občny język. Dnes skoro vsi avtory pišu v svojih narodnyh językih, to jest v novo-latinskih, germanskih, slovjanskih, japonskom i drugih. Taka množina językov v dělah občego interesa za vsu ludzkost stvara veliku překážku progresu.
}}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Otče naš (The Lord's Prayer)
|-
! scope=&quot;row&quot; | Latino sine flexione verzija
! scope=&quot;row&quot; | [[Interlingua]] verzija
! scope=&quot;row&quot; | [[Latina]] verzija
! scope=&quot;row&quot; | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! scope=&quot;row&quot; | Angličsky ([[English Language Liturgical Consultation|ELLC]] - 1988)
|-
| {{lang|la-peano|&lt;poem&gt;Nostro patre, qui es in caelos,
que tuo nomine fi sanctificato;
que tuo regno adveni;
que tuo voluntate es facto
sicut in caelo et in terra.
Da hodie ad nos nostro pane quotidiano,
et remitte ad nos nostro debitos,
sicut et nos remitte ad nostro debitores.
Et non induce nos in tentatione,
sed libera nos ab malo.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| {{lang|ia|&lt;poem&gt;Patre nostre, qui es in le celos,
que tu nomine sia sanctificate;
que tu regno veni;
que tu voluntate sia facite
como in le celo, etiam super le terra.
Da nos hodie nostre pan quotidian,
e pardona a nos nostre debitas
como etiam nos los pardona a nostre debitores.
E non induce nos in tentation,
sed libera nos del mal.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| {{lang|la|&lt;poem&gt;Pater noster, qui es in caelis,
sanctificetur nomen tuum.
Adveniat regnum tuum.
Fiat voluntas tua,
sicut in caelo, et in terra.
Panem nostrum quotidianum da nobis hodie,
et dimitte nobis debita nostra,
sicut et nos dimittimus debitoribus nostris.
Et ne nos inducas in tentationem,
sed libera nos a malo.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| &lt;poem&gt;Otče naš, ktory je na nebesah,
nech svęti se imę Tvoje;
nech prijde kraljevstvo Tvoje;
nech budje volja Tvoja,
kako na nebu, tako i na zemji.
Hlěb naš vsakodenny daj nam dnes;
i odpusti nam našy grěhy,
kako i my odpušćajemo našym grěšnikom.
I ne vvedi nas v napastovanje,
ale izbavi nas od zlogo.
Amin.&lt;/poem&gt;
| &lt;poem&gt;Our Father (who are) in heaven,
hallowed be your name,
your kingdom come,
your will be done,
on earth as in heaven.
Give us today our daily bread.
Forgive us our sins
as we forgive those who sin against us.
Save us from the time of trial
and deliver us from evil.
Amen.&lt;/poem&gt;
|}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Latinske poslovice prevedene do Latino sine flexione i Medžuslovjanskogo
|-
! scope=&quot;col&quot; | Latina
! scope=&quot;col&quot; | Latino sine flexione
! scope=&quot;col&quot; | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! scope=&quot;col&quot; | Angličsky
|-
| [[Vox populi, vox Dei]].
| Voce de populo, voce de Deo.
| Hlas ludu, hlas Božy.
| The voice of the people is the voice of God.
|-
| [[Hodie mihi, cras tibi]].
| Hodie ad me, cras ad te.
| Dnes mně, sutra tebě.
| It is my lot today, yours to-morrow.
|-
| Gratia gratiam generat, lis litem.
| Gratia genera gratia, lite genera lite.
| Dobrota rodi dobrotu, svada rodi svadu.
| Goodwill begets goodwill, bickering begets bickering.
|-
| In medio stat virtus.
| Virtute sta in medio.
| Cnota stoji v sredině.
| Virtue stands in the middle.
|-
| Qui non laborat, non manducet.
| Qui non labora, non debe manducare.
| Kto ne rabota, neka ne jě.
| [[He who does not work, neither shall he eat]].
|-
| Medice, cura te ipsum.
| Medico, cura te ipso.
| Lěkarju, izcěli sebe samogo.
| [[Physician, heal thyself]].
|-
| [[De gustibus non est disputandum]].
| Nos non debe disputare de gustu.
| O vkusah ne dyskutujemo.
| There is no disputing about tastes.
|-
| Ars imitatio naturae est.
| Arte imita natura.
| Umětnost imituje prirodu.
| Art imitates nature.
|-
| [[Glossary of ancient Roman religion#do ut des|Do ut des]].
| Me da ut te da.
| Dajem, byś ty dal.
| I give so that you give.
|-
| Designatio unius est exclusio alterius.
| Qui designa uno, exclude alio.
| Kto izbira jedyn, isklučuje drugogo.
| Who chooses one excludes another.
|}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ [[Publius Cornelius Tacitus]], ''De origine et situ Germanorum (Germania)'' (fragmentum initiale)
! [[Latina]] classica (ex [http://la.wikisource.org/wiki/De_origine_et_situ_Germanorum_(Germania) Vicifonte])
! Latino sine flexione / Interlingua (IL) de [[Academia pro Interlingua|A.p.I.]]
! Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! Angličsky (translated by [[Alfred John Church|A.J. Church]] and W.J. Brodribb, 1876)
|-
| {{lang|la|Germania omnis a Gallis Raetisque et Pannoniis Rheno et Danuvio fluminibus, a Sarmatis Dacisque mutuo metu aut montibus separatur: cetera Oceanus ambit, latos sinus et insularum inmensa spatia complectens, nuper cognitis quibusdam gentibus ac regibus, quos bellum aperuit. Rhenus, Raeticarum Alpium inaccesso ac praecipiti vertice ortus, modico flexu in occidentem versus septentrionali Oceano miscetur. Danuvius molli et clementer edito montis Abnobae iugo effusus pluris populos adit, donec in Ponticum mare sex meatibus erumpat: septimum os paludibus hauritur.}}
| {{lang|la-peano|Fluvios Rheno et Danuvio separa toto Germania ab Gallos, Raetos et Pannonios; montes, aut metu mutuo, separa illo ab Sarmatas et Dacos: Oceano ambi ceteros, complectente sinus lato de mari et spatios immenso de insulas, ad certo gentes et reges recente cognito, aperto ab bello. Rheno, orto in vertice inaccesso et praecipite de Alpes Raetico, flecte se parvo versus occidente et misce se in Oceano septentrionale. Danuvio, effuso in jugo molle et clemente edito de monte Abnoba, visita plure populo, usque illo erumpe in mari Pontico per sex cursu: ore septimo perde se in paludes.}}
| {{lang|la-peano|Reka Ryn i Dunaj děliju vsu Germaniju od Galov, Retov i Pannonov; gory, abo vzajemny strah, děliju ju od Sarmatov i Dakov: Oceano okruža ostale, obymajući široke zalivy i bezměrne prostore ostrovov, gdzie nektore plemena i krali su nam novo znani, otkryti vojnom. Ryn, izvirujući iz nedostupne i strmne vysiny Retijskih Alp, skręča se malo k zapadu i směšava se s Sjevernym Oceanom. Dunaj, izlivajući se s blagog i łagodno podignutogo hrbta gory Abnoby, posěća mnoge narody, dok konačno ne prorve se kroz šest rukavov v Pontsko more; sedmy usta ginu v močvarah.}}
| Germany as a whole is separated from the Galli, the Rhaeti, and Pannonii, by the rivers Rhine and Danube; mountain ranges, or the fear which each feels for the other, divide it from the Sarmatae and Daci. Elsewhere ocean girds it, embracing broad peninsulas and islands of unexplored extent, where certain tribes and kings are newly known to us, revealed by war. The Rhine springs from a precipitous and inaccessible height of the Rhaetian Alps, bends slightly westward, and mingles with the Northern Ocean. The Danube pours down from the gradual and gently rising slope of Mount Abnoba, and visits many nations, to force its way at last through six channels into the Pontus; a seventh mouth is lost in marshes.
|-
|}

---

== Kritika ==

Peano formalno branil maksimu, že ''najlěpša gramatika je bez gramatiky'', imajući na umě przykład [[Činski jazyk|Činskogo języka]]. (V modernoj lingvistice, na protivječje popularnomu i Peanovomu užitju, ''[[gramatika]]'' ne označa samo [[Morfologija (lingvistika)|morfologične]] struktury, ale takože [[syntax|syntaxu]] i [[fonologija|fonologiju]], na pr., ktore oba Latino sine flexione i Činski ješte imaju. V tom smyslu, &quot;języky bez gramatiky&quot; ne mogu egzistovati.&lt;ref&gt;{{Citation|last=Anderson|first=Catherine|title=1.4 Fundamental Properties of Language|url=https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language//|work=Essentials of Linguistics|date=15 March 2018|publisher=McMaster University|language=en|access-date=2021-11-19|archive-date=2021-11-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20211119192229/https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;) Podle [[Lancelot Hogben|Lancelota Hogbena]], Peanovo Interlingua ješte sdělja glavnu manu s mnogimi drugimi [[Medžunarodny pomoćny język|pomoćnymi językami]], majući &quot;abo priveć gramatiky zlého typu, abo nedostatok pravej&quot;.&lt;ref name=&quot;Hogben&quot; /&gt; (p.&amp;nbsp;10) Hogben argumentuje, že priněmňe imenice i glagoly by měly byti łahko različene po charakterističnyh zakončenjah, aby čitatel mogł łahko dobiti početno razuměnje věty. Tedy, v Peanovom Interlingua, glagoly by mogły dobiti nektoru specifičnu, standardizovanu verbalnu formu, kao [[infinitiv]], ktory je dostatočny v latinskoj [[nepřima reč|nepřimej reči]]. Uměsto togo, surovy imperativ je predloženy v ''De Latino Sine Flexione'':

{{Citatny blok
| Lingua latino habet discurso directo, ut: &quot;''Amicitia inter malos esse non potest&quot;'', et discurso indirecto: &quot;(''Verum est'' ) ''amicitiam inter malos esse non posse&quot;''. Si nos utimur semper de discurso indirecto, in verbo evanescit desinentia de persona, de modo, et saepe de tempore. Sumimus ergo nomen inflexibile (...), sub forma magis simplice, qui es imperativo.
| [''Překlad:''] Latinski język ima direktnu reč, kao: &quot;''Prijateljstvo medźu zlymi nije moguće&quot;'', i indirektnu reč: &quot;(''Je pravda, že'') ''prijateljstvo medźu zlymi nije moguće&quot;''. Ako vsegda koristamo indirektnu reč, na glagolu izčezavaju zakončenja osoby, načina, i (často) vremena. Tedy beremo nesklonjivu imenicu (...), v najjednostavnijoj formě, ktora je imperativ.
| Peano (1903, § 4)
}}

Podle Hogbena, druga prepreka je nedostatak čistogo [[člen (gramatika)|člena]], ktory by mogł jasno označiti imenice. Však, Peano někdy predlagal, že ''illo'' (to) i ''uno'' (jedyn) by mogły być koristane kao členy.

Još jedanput podle Hogbena, syntaxa Peanovogo Interlingua ostala konservativna:

{{Citatny blok
| [Peanovo Interlingua] (...) ima aristokratičnu indiferentnost k potřebě prostyh pravil za konstrukciju vět. Fakt je, że nijedyn pionir jezykovogo planiranja – a już ně Peano – ne poduzeł zadatju istraživanja, ktore pravila porjadka slov najviše prispevaju k vnutrennej jasnotě značenja i łahkosti rozpoznavanja.
| Lancelot Hogben (1943, p. 11).
}}

Pregledajući listu znanijih latinskih nazvov, možemo zaključiti da je sekvenca ''imenica-pridavnik'' norma v latini, ali obrnuta sekvenca je takože aktualna.&lt;ref name=&quot;latinosineflexio&quot;&gt;&quot;Note on Peano's Interlingua&quot; [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130622120941/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota |date=2013-06-22 }}. Updated: June 2014.&lt;/ref&gt; Odnos je preko 2 prema 1 v listě latinskih nazvov komentovanyh od Stroha.&lt;ref&gt;Stroh, Wilfried (2009). ''Le latin est mort. Vive la latin!'' [2007. ''Latein ist tot, es lebe Latein'']. Paris: Les Belles Lettres. {{ISBN|978-2-251-34601-4}}.&lt;/ref&gt; N.pr. &quot;''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica|Principia Mathematica]]''&quot;.
Čo se tiče sekvence ''nominativ-genitiv'', to může być norma v latini v sličnom odnosu. N.pr. &quot;''[[Systema Naturae]]''&quot;. Zaista, sekvenca ''nominativ-genitiv'' mora vsegda być norma v Peanovom Interlingua, jer predlog ''de'' mora uvesti genitiv. Tedy, ''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica]]'' by se pretvorilo v ''Principio Mathematico '''de''' Philosophia Naturale''. Pošto je funkcija i pridavnika i genitiva často ista, možemo zaključiti da sekvenca ''imenica-pridavnik'' może vsegda być norma.

{{Citatny blok
| Adiectivo qui deriva ab sustantivo vale genitivo: &quot;aureo&quot;, &quot;de auro&quot;.
| [''Překlad:''] Pridavnik izvedeny od imenice je ekvivalent genitivu: &quot;zlatny&quot;, &quot;od zlata&quot;.
| Peano (1903, § 6).
}}

---

== Takože vidźte==

{{Portal|Konstruovane języky}}

* [[Medžuslovjansky/Меџусловјанскы]] (Interslavic)

---
== Iztočniky == 

{{Iztočniky}}

---

== Vněšnje linky ==

* [http://mono.eik.bme.hu/~galantai/LSF/ Instituto pro Latino sine flexione] - Stranka v Latino sine flexione; Peanove originalne spisy o tom języku, blog v Latino sine flexione, itd.
* [http://latinosineflexione.wordpress.com Blog v Latino sine Flexione]
* (Latino sine flexione) [[:oldwikisource:100 exemplo de Interlingua|100 exemplo de Interlingua, ab Giuseppe Peano]]
* (Latino sine flexione) [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ Revista &quot;Discussiones&quot;, de Academia Pro Interlingua (1909-13)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160216053722/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ |date=2016-02-16 }}
* [http://nuntios.blogspot.com/search/label/Latino%20sine%20Flexione Nuntios: Latino sine Flexione] na http://nuntios.blogspot.com/

{{Umětne jezyky}}

[[Kategorija:Medžunarodne pomočne jezyky]]
[[Kategorija:Izolovane jezyky]]</text>
      <sha1>dva2dcqtr9tv3n1il2mw9649xmgr6bc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>46935</id>
      <parentid>46932</parentid>
      <timestamp>2026-09-07T09:40:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <origin>46935</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36576" sha1="domcm0szuhl77aid12pjawokvarefnr" xml:space="preserve">{{UI prěvod|data=18 avgusta 2026 13:31 {{-|(CEST)}}|izpraviti do = 18 oktobra 2026 13:31 {{-|(CEST)}}}}
{{Pravopis}}
{{Ne zaměšivati s|Interlingua}}
{{Kartka jezyk
| altname          = ''{{-|Interlingua}}''
| nativename       = &lt;center&gt;{{-|IL de A.p.I.}}&lt;/center&gt;
| pronunciation    = {{IPA|[laˈtino ˈsine fleksiˈone]}}
| image            = Interlingua_sign_1911.jpg
| imagecaption     = Znak {{-|Interlingua}} v 1911 lětu
| creator          = {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} pod prědsědateljstvom {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}}
| created          = 1887–1914&lt;ref&gt;Razděl ''{{-|Grammatico}}'' v ''{{-|Vocabulario Commune}}'', 1915 https://sites.google.com/site/latinosineflexio/-1915-vocabulario-pre#grammatica&lt;/ref&gt;
| setting          = Medžunarodny pomočny język
| familycolor      = Indo-evropsky
| fam2             = [[Italski języky|Italski]], [[Medžunarodny pomoćny język|Pomočny jezyk]]
| fam3             = [[Latino-faliski języky|Latino-faliski]], [[A posteriori język]]
| script           = [[Latinica|Latinsky alfabet]]&amp;nbsp;&lt;!--&amp;nbsp; needed to prevent default link to Latin script--&gt;
| fam4             = [[Latina]], [[Kontrolovany język]]
| ancestor         = [[Neo-latina]]
| posteriori       = Osnovany na [[Latinsky jezyk|Latinskom]], pod vplyvom idej drugyh pomočnyh jezykov
| agency           = {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} (do 1945), děla Peano i {{-|ApI}} (napr. ''{{-|Discussiones}}'' 1909–1915)
| ietf             = la-peano
| iso3             = ilc
| glotto           = none
| notice           = IPA
| name             = Latino sine flexione
| iso3comment      = (odvrgnuto)
}}

'''Latino sine flexione''' (&quot;[[Latinsky jezyk|Latinsky]] bez fleksij&quot;), '''Interlingua de Academia pro Interlingua''' ('''IL de ApI''') ili '''Peanova Interlingua''' (skračeno '''IL''') je medžunarodny pomočny jezyk, sostavjeny {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} pod prědsědateljstvom italijanskogo matematika {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}} (1858–1932) medžu lětami 1887 i 1914. Javjaje se uproščenoju versijeju latinskogo jezyka i shranjaje jego [[slovosbor]].

Interlingua-IL byla opisana v žurnale ''[[Revue de Mathématiques]]'' v članku iz 1903 pod naslovom ''De Latino Sine Flexione, Lingua Auxiliare Internationale'' (znači ''O Latini bez Infleksij, Medžunarodny Pomoćny Język''),&lt;ref name=&quot;:0&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1903). ''[http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm De Latino Sine Flexione. Lingua Auxiliare Internationale] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210504093022/http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm |date=2021-05-04 }}'', ''Revista de Mathematica'' (''Revue de Mathématiques''), Tomo VIII, pp. 74-83. Fratres Bocca Editores: Torino.&lt;/ref&gt; ktory objasnil razlog za jeje stvorenje. Članek argumentoval, že druge pomoćne języky ne su potrebne, jer latina je već utvrđena jako světovy medžunarodny język. Članek je napisany v klasičnoj latini, ale postupno je izgubil svoje [[infleksija|infleksije]] dok ne ostały żadne.

Językove kody [[ISO 639]]: [[ISO 639-2]] i -1 były pożądane 23 julija 2017 v Biblioteki Kongresa (predložene: ''IL'' i ''ILA''); [[ISO-639-3]] był pożądany 10 avgusta 2017 v SIL (predloženy: ''ILC'') i był odrinuły 23 janvara 2018.&lt;ref&gt;{{Cite web|url=https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|title=2017-022 &amp;#124; Iso 639-3|access-date=2020-12-30|archive-date=2021-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20210420072045/https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|url-status=live}}&lt;/ref&gt;

== Historija==

V 1903, Peano publikoval članek ''De Latino Sine Flexione'' da bi predstavil svoj język.&lt;ref name=&quot;:0&quot; /&gt; V tom dělě, Peano citoval seriju sugestij od [[Gottfried Wilhelm Leibniz|Leibniza]] o pojednostavjenoj formi latine.&lt;ref&gt;[[Louis Couturat|Couturat, Louis]] (1901). ''La Logique de Leibniz''. Paris.&lt;/ref&gt;&lt;ref&gt;Couturat, Louis (1903). ''Opuscules et fragments inédits de Leibniz''. Paris.&lt;/ref&gt; Članek izgledał jako serjezny razvoj ideje, i Peano potom stekl reputaciju medźu pokretom za pomoćne języky.

V 1904, Peano poduzeł esej o načinu kako dobiti minimalnu gramatiku eventualne minimalne latine (''Latino minimo''), s minimalnym slovnikom čisto medžunarodnym.&lt;ref name=&quot;vocabulario&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1904). ''Vocabulario de Latino internationale comparato cum Anglo, Franco, Germano, Hispano, Italo, Russo, Græco et Sanscrito'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160323111121/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904 |date=2016-03-23 }}. Torino.&lt;/ref&gt;

Peano i nektory kolegowie publikovali članky v Latino sine flexione několiko let v ''Revue de Mathématiques''. Zbog svoje želje da dokaže že to je zaista medžunarodny język, Peano smělo publikoval konačnu ediciju svojego znamogo [[Formulario mathematico]] v Latino sine flexione. Však, kako [[Hubert Kennedy]] priměćuje, većina matematikow była odvraćena od uměleho izgleda języka i ne probali da čytaju go.&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot;&gt;Kennedy, Hubert (2006). ''Peano. Life and Works of Giuseppe Peano''. Concord, CA: Peremptory Publications: p. 169 (''a''), p. 185 (''b'').&lt;/ref&gt;

V oktobru 1907, Peano był na [[Collège de France]] v [[Paris|Parizu]] da bi učestvoval v [[Delegacija za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo Języka|Delegaciji za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo Języka]]. Po tomu že deklaroval za Latino sine flexione da bude prijato, konačno ne mogł učestvovati v konačnom glasovanju, zbog radnyh del v Turine.&lt;ref&gt;Academia pro Interlingua (Nov. 1909). Délégation pour l'Adoption d'une Langue Auxiliaire Internationale [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160411124140/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37 |date=2016-04-11 }}. Discussiones (2): p. 37-9.&lt;/ref&gt;

26 decembra 1908, Peano był izbrany članom i direktorom ''Akademi internasional de lingu universal'' koji ješte koristil [[Idiom Neutral]], ktory był preosnovan jedan rok pozdněje pod nazvom [[Academia pro Interlingua]]. Každy akademik mogł koristiti svoju ljubimu formu Interlingue, termin byvši na početku koristany v općem smyslu jako sinonim za medžunarodny język, ali ubrzo počel byti posebno koristany za označavanje reformovane Latino sine flexione bazovane na občnyh pravilih ktore akademiki dosegali častym glasovanjem. Tako, nazv Interlingua ubrzo počel označavati język evolvujući od Akademije Pro Interlingua,&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot; /&gt; s odgovarajućim skraćenjem ''IL''.

Však, každy član był slobodny pisati v svojem osobnom stylu, i zaista nektory članovi predlagali radikalne reformy ktore konačno mogły skončiti jako nezavisne języky (na pr. Michauxov Romanal ili De Wahlov [[Interlingue]]). Zbog togo, nazv ''Peanovo Interlingua'' ili ''Interlingua (IL)''&lt;ref name=&quot;H Kennedy&quot; /&gt; może być smatran najtočnijim za posebny standard od Peano. (Jako je najdeno v &quot;Interglossa and its predecessors&quot;.&lt;ref name=&quot;Hogben&quot;&gt;Hogben, Lancelot (1943). ''Interglossa. A draft of an auxiliary for a democratic world order, being an attempt to apply semantic principles to language design''. [https://sites.google.com/site/interglossa1943/contents] Harmondsworth, Middlesex, Eng. / New York: Penguin Books: p. 10-11. OCLC 1265553.&lt;/ref&gt;)

Diskusije da bi se dosegł standardno Interlingua mogu byti vidźene na stranicah ''Discussiones'', oficijalnogo žurnala Akademije pro Interlingua od 1909 do 1913. Te i slědujuće žurnaly akademije były nedavno publikovane na CD-Romu od matematičkogo departmana Univerzity v [[Turin]]e,&lt;ref&gt;Silvia Roero, Clara (coord.) (2003). ''Le Riviste di Giuseppe Peano'' {{cite web|url=http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |title=Dipartimento di Matematica - Università di Torino |access-date=2011-03-01 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110722063830/http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |archive-date=2011-07-22 }} (CD-Rom N. 4). Dipartimento di Matematica dell' Università di Torino.&lt;/ref&gt; mesto gdźe Peano razvijal svoje učenje i istraživanje.

Pošto ''De Latino Sine Flexione'' był postavil princip da se uzmu latinske imenice ili v ablatyvnoj ili nominatyvnoj formě ({{lang|la|nomen}} był preferovany pred {{lang|la|nomine}}), v 1909 Peano publikoval slovnik da bi pomogł pri izboru pravilne forme vsake imenice,&lt;ref&gt;Peano, Giuseppe (1909). ''Vocabulario Commune ad linguas de Europa'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160421231112/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909 |date=2016-04-21 }}. Cavoretto - Torino.&lt;/ref&gt; ali esencijalna vrednost Peanovogo Interlingua była że leksikon może być najden priamo v vsakom latinskom slovniku (przez dobivanje [[tematyčna vokala|tematyčne vokaly]] od [[korjen|korjena]] iz genityvneho zakončenja, to jest: ''-a -o -e -u -e'' iz ''-ae -i -is -us -ei'').
Konačno, veliky slovnik s 14.000 slovami był publikovan v 1915.&lt;ref name=&quot;Peano&quot;&gt;Peano, Giuseppe (1915). ''Vocabulario Commune ad Latino-Italiano-Français-English-Deutsch pro usu de interlinguistas'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150105223741/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915 |date=2015-01-05 }}. Cavoretto - Torino.&lt;/ref&gt;

Reformovane [[Interlingua]] było predstavlene v 1951 od [[Alexander Gode|Alexandra Gode]] jako poslednji direktor [[Medžunarodna Asocijacija za Pomoćne Języky|Medžunarodne Asocijacije za Pomoćne Języky]]. Trvdilo se že je nezavisno od Peanovogo Interlingua, jer je razvilo novu metodu za detekciju ''najnovših občnyh prototypov''. Ali ta metoda obično vodi do latinskogo ablatyvu, tako že većina slovnika Peanovogo Interlingua by była zadržana. Shodno tomu, sam nazv ''Interlingua'' był zadržany, ali bylo prijato odlično skraćenje: ''IA'' umesto ''IL''.

== Alfabet i izgovor==

{|class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;text-align:center; table-layout:fixed&quot;
|+ Interlingua alfabet i digrafy, s typičnymi izgovorami
|-
! [[Velike bukvy]] 
| [[A]]
| [[Ae (digraf)|Ae]]
| [[B]]
| [[C]]
| [[Ch (digraf)|Ch]]
| [[D]]
| [[E]]
| [[F]]
| [[G]]
| [[H]]
| [[I]]
| [[J]]
| [[K]]
| [[L]]
| [[M]]
| [[N]]
| [[O]]
| [[Oe (digraf)|Oe]]
| [[P]]
| [[Ph (digraf)|Ph]]
| [[Q]]u
| [[R]]
| [[Rh (digraf)|Rh]]
| [[S]]
| [[T]]
| [[Th (digraf)|Th]]
| [[U]]
| [[V]]
| [[W]]
| [[X]]
| [[Y]]
| [[Z]]
|-
! [[Male bukvy]]
| a
| ae
| b
| c
| ch
| d
| e
| f
| g
| h
| i
| j
| k
| l
| m
| n
| o
| oe
| p
| ph
| qu
| r
| rh
| s
| t
| th
| u
| v
| w
| x
| y
| z
|-
! {{small|{{nowrap|Odlične izgovory ([[Medžunarodny fonetičny alfabet|MFA]])}}}}
|rowspan=2|{{MFA|a}}
|{{MFA|ai̯}}
|rowspan=2|{{nowrap|{{MFA|b}}, {{MFA|p}}}}
|rowspan=2|{{MFA|k}}
|{{MFA|kʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|d}}
|rowspan=2|{{MFA|e}}
|rowspan=2|{{MFA|f}}
|rowspan=2|{{MFA|ɡ}}
|{{MFA|h}}
|rowspan=2|{{MFA|i}}
|rowspan=2|{{MFA|j}}
|rowspan=2|{{MFA|k}}
|rowspan=2|{{MFA|l}}
|rowspan=2|{{MFA|m}}
|rowspan=2|{{MFA|n}}
|rowspan=2|{{MFA|o}}
|{{MFA|oi̯}}
|rowspan=2|{{MFA|p}}
|{{MFA|pʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|kʷ}}
|colspan=2 rowspan=2|{{MFA|r}}
|rowspan=2|{{MFA|s}}
|rowspan=2|{{MFA|t}}
|{{MFA|tʰ}}
|rowspan=2|{{MFA|u}}
|{{MFA|w}}
|{{MFA|w}}
|rowspan=2|ks
|{{MFA|y}}
|rowspan=2|{{MFA|z}}
|-
! {{small|Spojene izgovory}}
|{{MFA|e}}
|{{MFA|k}}
| -
|{{MFA|e}}
|{{nowrap|{{MFA|p}}, {{MFA|f}}}}
|{{MFA|t}}
|{{MFA|v}}
|{{MFA|v}}
|{{MFA|i}}
|}

{{Anchor|Vowels}}Po Peanovomu vodiču za język iz 1931, &quot;većina interlingvistov je za staru latinsku izgovoru.&quot; To daje izgovoru vokalov takto:

* a—jako v f'''a'''ther: {{MFA|[a]}}
* e—jako v th'''e'''y: {{MFA|[e]}}
* i—jako v f'''ee'''t: {{MFA|[i]}}
* o—jako v t'''o'''ne: {{MFA|[o]}}
* u—jako v r'''u'''le: {{MFA|[u]}}
* y—jako francuska '''u''': {{MFA|[y]}}
* j—jako v '''y'''es: {{MFA|[j]}}
* ae—jako v '''eye''': {{MFA|[ai̯]}}
* oe—jako v b'''oy''': {{MFA|[oi̯]}}

{{Anchor|Consonants}}Konsonanty su izgovarane većinom jako v anglijskom, s slědujućimi objasnjenjami:

* b—jako anglijsko b, ale jako p ako je slěduje s ili t: {{MFA|[b, p]}}
* g—jako g v '''g'''o, '''g'''et: {{MFA|[ɡ]}}
* h—němo v rh inače jako anglijsko h: {{MFA|[h]}}
* qu—jako qu v '''qu'''arrel: {{MFA|[kʷ]}}
* r—jako v co'''rr'''{{not a typo|ect}} (drhtava): {{MFA|[r]}}
* v—jako anglijsko w.: {{MFA|[w]}}
* x—jako ks.: {{MFA|[ks]}}
* ch, ph, th—jako c, p, t v '''c'''an, '''p'''an, '''t'''an: {{IPA|[kʰ, pʰ, tʰ]}}
* c—jako k vsegda, jako v s'''c'''an, s'''c'''at: {{MFA|[k]}} (ne aspirovana)
* p—jako v s'''p'''an
* t—jako v s'''t'''and

{{Anchor|Variant pronunciations}}Ne vsi konsonanty i vokaly su izgovarane odlično od vsih ljudij. Slědujuće variantne izgovory su dozvolene:

* y jako {{angle bracket|i}} 
* ae i oe jako {{angle bracket|e}}
* h němo
* ch, ph, th jako {{angle bracket|c, p, t}}
* ph jako {{angle bracket|f}}
* v jako anglijsko v, {{IPA|[v]}}
* w jako anglijsko v

{{Anchor|Stress}}[[Naglas|Naglas]] je bazovany na klasičnom latinskom pravilu:

* Slova s dvěma sylabami imaju naglas na [[penult]]u.
* Slova s trima ili više sylabami imaju naglas na penultu jedino ako je težky (zatvoreny ili imal dugy vokal v Klasičnoj Latini), inače na [[antepenult]]u&lt;ref name=&quot;Peano&quot; /&gt;  (p. xii).
Sekundarny naglas może być postavjeny kogda je potrebno jako govornik smatra odgovarajućim.

== Časti řeči==

Iako Peano odstranil infleksije latine od [[imenica|imenic]] i [[pridjevnik|pridjevnikov]], ne odstranil potpuno [[gramatičny rod|gramatičny rod]], dozvoljajući opciju [[žensky rod|ženskogo]] zakončenja za [[wikt:occupation|profesije]]. Rod životinov je neproměnlivy. Vse formy imenic se končaju na [[vokal]] i su vzete iz [[ablatyvny padež|ablatyvnogo padeža]], ali jako to ne bylo navedeno v većini latinskih slovnikov, on dal pravilo za jeje izvodenje iz [[genityvny padež|genityvnogo padeža]]. Množina nie je potrebna kogda nie je potrebna, jako kogda je číslo naznačeno, množina może być čitana iz konteksta, i tako dale; však Peano daje opciju koristiti sufix -s da bi je označil kogda je potrebno. [[Glagol|Glagoly]] imaju malo [[infleksija|infleksij]] konjugacije; vremena i načiny su umesto togo označene glagolskymi dopolniteljami. Rezultat je změna na [[slovosled|pozicionalny język]].

=== Častice===

Častice ktore nemaju infleksiju v klasičnoj latini su koristene v svojej prirodnoj formě:

* ''Supra, infra, intra, extra''... (ale ''superiore, inferiore, interiore, exteriore'' iz ''superior, -oris'' i tako dale.)
* ''Super, subter, inter, praeter, semper''... (ale ''nostro, vestro, dextro...'' iz ''noster, -tra, -trum'' i tako dale.)
* ''Tres, quattuor, quinque, sex, septem, octo, novem, decem''... (ale ''uno'' iz ''unus, -a, -um''; ''duo'' iz ''duo, -ae, -o''; ''nullo'' iz ''nullus, -a, -um''; ''multo'' iz ''multus, -a, -um'', itd.)

=== Imenice===

Forma imenic zavisi od latinskih deklinacij.

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! Latinski deklinacijny broj (genityvne zakončenje)
| 1: -ae
| 2: -i
| 3: -is
| 4: -us
| 5: -ei
|-
! Latino zakončenje
| -a
| -o
| -e
| -u
| -e
|}

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! scope=&quot;col&quot; |Latinska deklinacija/nominativna forma
! scope=&quot;col&quot; | Latinsky genitiv
! scope=&quot;col&quot; | Latino (latinsky ablatyv)
! scope=&quot;col&quot; | Anglijsky
|-
| 1.: rosa
| ros'''ae'''
| ros'''a'''
| rose
|-
| 2.: laurus
| laur'''i'''
| laur'''o'''
| laurel
|-
| 3.: pax
| pac'''is'''
| pac'''e'''
| peace
|-
| 4.: casus
| cas'''us'''
| cas'''u'''
| case
|-
| 5.: series
| seri'''ei'''
| seri'''e'''
| series
|}

Te vlastne imenice pisane latinskim alfabetom su zadržane čim bliže originalu jako je moguće. Slědujuće su priměry: München, New York, Roma, Giovanni.

=== Zaimenice===
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Pronomines: p. 29.&lt;/ref&gt;

* Osobne

{| class=&quot;wikitable&quot;
|-
! scope=&quot;row&quot; | Broj
! scope=&quot;col&quot; | Jednina
! scope=&quot;col&quot; | Množina
|-
! scope=&quot;row&quot; | 1. osoba
| me
| nos
|-
! scope=&quot;row&quot; | 2. osoba
| te
| vos
|-
! scope=&quot;row&quot; | 3. osoba
| illo (mužsky), illa (žensky), id (sredny)
| illos
|-
! scope=&quot;row&quot; | Povratna
| se
| se
|}

* Ukazatelne: ''illo'' (tamty, jako v &quot;tamta kniga&quot;), ''isto'' (tuty, jako v &quot;tuta kniga&quot;), ''ipso'' (samo); za veznik: ''que'' (''me vide '''que''' illo es rapide'' = ja vidim '''že''' to je brzo)
* Prisvojne: ''meo'', ''tuo'', ''suo'', ''nostro'', ''vestro'', (''suo'')
* Odnosne i veznikove: ''qui'' (kto, ktory člověk), ''quod'' (ktory, ktora stvar)
* Povratna: ''se''
* Neodređene: ''un'', ''uno'' (''Jedny'' kaže...), ''ullo'' (ktorykoli), ''omne'' ili ''omni'' (vsy, vsaky, každy), ''aliquo'' (ktokoliv), ''nullo'' (ničto), ''nemo'' (nikto)

=== Glagoly===

Glagoly su formovane iz latine odbacivanjem konačnogo ''-re'' infinitivu. [[Gramatično vreme|Vreme]], [[Gramatičny način|Način]], itd., su označene časticami, pomoćnymi glagolami, ili prislovami, ale ničto nie je potrebno ako je smysl jasan iz konteksta. Ako je potrebno, prošlo vreme może być označeno predglagolskim ''e'', a buduće s ''i''.

Postoje posebna zakončenja za stvorenje [[infinitiv|infinitivu]] i [[particip|participov]]:

* Osnovna forma: ama (ljubi)
* Infinitiv: ama'''re''' (ljubiti)
* Pasivny particip: ama'''to''' (ljubjeny)
* Aktivny particip: ama'''nte''' (ljubeći)

=== Pobočna zakončenja===
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.&lt;/ref&gt;

* Imperfekt (prošlo): ama'''ba''' (ljubil), lege'''ba''' (čytal)
* Futur: ama'''rà''' (bude ljubiti), lege'''rà''' (bude čytati)
* Kondicional: ama'''rè''' (by ljubil), lege'''rè''' (by čytal)

Zakončenja ''-rà'' i ''-rè'' su naglašene.

== Složena vremena==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.&lt;/ref&gt;

Složena vremena mogu byti izražena pomoćnymi slovami:

* Perfekt: '''habe''' ama'''to''' (je ljubil)
* Futur: '''debe''' ama'''re''' / '''vol''' ama'''re''' / '''habe ad''' ama'''re''' (mora ljubiti / bude ljubiti / ima ljubiti)
* Trajna vremena: me '''es''' scribe'''nte''' (ja pišem)

== Pridjevniki i prislovi==

Pridjevniki su formovani takto:

* Ako se nominativ srednjega roda konča na -e, latino forma se ne měnja.
* Ako se nominativ srednjega roda konča na -um, latino forma se měnja na -o: novum &gt; novo (novy).
* V vsih drugih slučajah, pridjevniki su formovani s ablatyvnim padežom iz genityvu, jako je to slučaj s imenicami.

Pridjevniki mogu byti koristene jako prislovi ako je kontekst jasan, ili ''cum mente'' ili ''in modo'' mogu byti koristene:

* Diligente (přilěžny): ''Cum mente diligente'', ''cum diligente mente'', ''in modo diligente'', ''in diligente modo'' = přilěžno.

== Komparativ i superlativ==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 28.&lt;/ref&gt;

* Pozitiv: ''illo es tam habile quam te'' (on je tak spravny jako ty)
* Komparativ: ''illo es magis habile quam te'' ili ''illo es plus habile quam te'' (on je spravnějši od tebe) i ''illo es minus habile quam te'' (on je mněje spravny od tebe)
* Superlativ: ''maxim de...'' i ''minim de...''

== Nepravilnosti==
Izvor:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 29.&lt;/ref&gt;
* Bono: meliore: optimo
* Malo: pejore: pessimo
* Magno: majore: maximo
* Parvo: minore: minimo

== Členy==

Jako v latini, ni određeny ni neodređeny člen ne postoji v Latino sine flexione. Kogda je potrebno, mogu byti prevedene zaimenicami ili slovami jako ''illo'' (to, tamto), ''isto'' ili ''hoc'' (tuto), ili ''uno'' (jedny):

* Da ad me libro = daj mi (tu) knigu
* Da ad me hoc (isto) libro = daj mi tutu knigu
* Da ad me illo libro = daj mi tamtu knigu
* Da ad me uno libro = daj mi jednu knigu
* Da ad me illo meo libro = daj mi tamtu moju knigu
* Da ad me uno meo libro = daj mi jednu moju knigu

== Čislovniky==

**Medžuslovjansky/Меџусловјанскы:**

Źródło:&lt;ref&gt;Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf]. Numeratione: p. 30-31.&lt;/ref&gt;

* **Glavne čislovniky (kardinalne):** 1 ''jedyn'' (uno), 2 ''dva'' (duo), 3 ''tri'' (tres), 4 ''četyri'' (quatuor), 5 ''pet'' (quinque), 6 ''šest'' (sex), 7 ''sedem'' (septem), 8 ''osem'' (octo), 9 ''devet'' (novem), 10 ''deset'' (decem), 20 ''dvadeset'' (viginti), 30 ''trideset'' (triginta), 40 ''štirideset'' (quadraginta), 50 ''petdeset'' (quinquaginta), 60 ''šestdeset'' (sexaginta), 70 ''sedemdeset'' (septuaginta), 80 ''osemdeset'' (octoginta), 90 ''devetdeset'' (nonaginta), 100 ''sto'' (centum), 1.000 ''tysiąc'' (mille), 1.000.000 ''milion'' (millione)
* **Glavne čislovniky (pokračovanje):** 11 ''jedynnaće'' (decem-uno), 12 ''dvanacja'' (decem-duo), 19 ''devetnaće'' (decem-novem), 21 ''dvadeset jedyn'' (viginti-uno), 101 ''sto (i) jedyn'' (centum (et) uno), 102 ''sto (i) dva'' (centum (et) duo), 200 ''dvě stě'' (duo cento), 300 ''tri sta'' (tres cento)
* **Redne čislovniky (ordinalne):** 1° ''pierwy'' (primo), 2° ''vtory'' (secundo), 3° ''tretij'' (tertio), 4° ''četvrty'' (quarto), 5° ''pjaty'' (quinto), 6° ''šesty'' (sexto), 7° ''sédy'' (septimo), 8° ''ósmy'' (octavo), 9° ''devjaty'' (nono), 10° ''desjaty'' (decimo), 20° ''dvadesiaty'' (vigesimo), 30° ''tridsiaty'' (trigesimo), 40° ''štiridsiaty'' (quadragesimo), 50° ''petdesiaty'' (quinquagesimo), 60° ''šestdesiaty'' (sexagesimo), 70° ''sedemdesiaty'' (septuagesimo), 80° ''osemdesiaty'' (octogesimo), 90° ''devetdesiaty'' (nonagesimo), 100° ''sotny'' (centesimo), 1.000° ''tysiąčny'' (millesimo), 1.000.000 ''milionowy'' (millionesimo)
* **Redne čislovniky (pokračovanje):** 45° ''štiridsiaty pjaty'' (quadragesimo quinto) abo ''štirideset pjaty'' (quadraginta quinto), 58° ''petdesiaty ósmy'' (quinquagesimo octavo) abo ''petdeset ósmy'' (quinquaginta octavo), 345° ''tri sta štirideset pjaty'' (tres cento quadraginta quinto)
* **Množitelne čislovniky:** ''jedyn raz'' (uno vice – once), ''dva razy'' (duo vice – twice), ''tri razy'' (tres vice – three times)

---

== Przykłady języka==

{{Citatny blok
| ''Latino es lingua internationale in occidente de Europa ab tempore de imperio romano, per toto medio aevo, et in scientia usque ultimo seculo. Seculo vigesimo es primo que non habe lingua commune. Hodie quasi omne auctore scribe in proprio lingua nationale, id es in plure lingua neo-latino, in plure germanico, in plure slavo, in nipponico et alio. Tale multitudine de linguas in labores de interesse commune ad toto humanitate constitute magno obstaculo ad progressu.''
| Latina była medžunarodnym językom na zapadě Evropy od vremena Rimskogo imperija, cělym středověkom, i v naukah do posledněgo stoletja. Dvadcate stoleće je prve, ktore nima občny język. Dnes skoro vsi avtory pišu v svojih narodnyh językih, to jest v novo-latinskih, germanskih, slovjanskih, japonskom i drugih. Taka množina językov v dělah občego interesa za vsu ludzkost stvara veliku překážku progresu.
}}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Otče naš (The Lord's Prayer)
|-
! scope=&quot;row&quot; | Latino sine flexione verzija
! scope=&quot;row&quot; | [[Interlingua]] verzija
! scope=&quot;row&quot; | [[Latina]] verzija
! scope=&quot;row&quot; | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! scope=&quot;row&quot; | Angličsky ([[English Language Liturgical Consultation|ELLC]] - 1988)
|-
| {{lang|la-peano|&lt;poem&gt;Nostro patre, qui es in caelos,
que tuo nomine fi sanctificato;
que tuo regno adveni;
que tuo voluntate es facto
sicut in caelo et in terra.
Da hodie ad nos nostro pane quotidiano,
et remitte ad nos nostro debitos,
sicut et nos remitte ad nostro debitores.
Et non induce nos in tentatione,
sed libera nos ab malo.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| {{lang|ia|&lt;poem&gt;Patre nostre, qui es in le celos,
que tu nomine sia sanctificate;
que tu regno veni;
que tu voluntate sia facite
como in le celo, etiam super le terra.
Da nos hodie nostre pan quotidian,
e pardona a nos nostre debitas
como etiam nos los pardona a nostre debitores.
E non induce nos in tentation,
sed libera nos del mal.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| {{lang|la|&lt;poem&gt;Pater noster, qui es in caelis,
sanctificetur nomen tuum.
Adveniat regnum tuum.
Fiat voluntas tua,
sicut in caelo, et in terra.
Panem nostrum quotidianum da nobis hodie,
et dimitte nobis debita nostra,
sicut et nos dimittimus debitoribus nostris.
Et ne nos inducas in tentationem,
sed libera nos a malo.
Amen.&lt;/poem&gt;}}
| &lt;poem&gt;Otče naš, ktory je na nebesah,
nech svęti se imę Tvoje;
nech prijde kraljevstvo Tvoje;
nech budje volja Tvoja,
kako na nebu, tako i na zemji.
Hlěb naš vsakodenny daj nam dnes;
i odpusti nam našy grěhy,
kako i my odpušćajemo našym grěšnikom.
I ne vvedi nas v napastovanje,
ale izbavi nas od zlogo.
Amin.&lt;/poem&gt;
| &lt;poem&gt;Our Father (who are) in heaven,
hallowed be your name,
your kingdom come,
your will be done,
on earth as in heaven.
Give us today our daily bread.
Forgive us our sins
as we forgive those who sin against us.
Save us from the time of trial
and deliver us from evil.
Amen.&lt;/poem&gt;
|}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ Latinske poslovice prevedene do Latino sine flexione i Medžuslovjanskogo
|-
! scope=&quot;col&quot; | Latina
! scope=&quot;col&quot; | Latino sine flexione
! scope=&quot;col&quot; | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! scope=&quot;col&quot; | Angličsky
|-
| [[Vox populi, vox Dei]].
| Voce de populo, voce de Deo.
| Hlas ludu, hlas Božy.
| The voice of the people is the voice of God.
|-
| [[Hodie mihi, cras tibi]].
| Hodie ad me, cras ad te.
| Dnes mně, sutra tebě.
| It is my lot today, yours to-morrow.
|-
| Gratia gratiam generat, lis litem.
| Gratia genera gratia, lite genera lite.
| Dobrota rodi dobrotu, svada rodi svadu.
| Goodwill begets goodwill, bickering begets bickering.
|-
| In medio stat virtus.
| Virtute sta in medio.
| Cnota stoji v sredině.
| Virtue stands in the middle.
|-
| Qui non laborat, non manducet.
| Qui non labora, non debe manducare.
| Kto ne rabota, neka ne jě.
| [[He who does not work, neither shall he eat]].
|-
| Medice, cura te ipsum.
| Medico, cura te ipso.
| Lěkarju, izcěli sebe samogo.
| [[Physician, heal thyself]].
|-
| [[De gustibus non est disputandum]].
| Nos non debe disputare de gustu.
| O vkusah ne dyskutujemo.
| There is no disputing about tastes.
|-
| Ars imitatio naturae est.
| Arte imita natura.
| Umětnost imituje prirodu.
| Art imitates nature.
|-
| [[Glossary of ancient Roman religion#do ut des|Do ut des]].
| Me da ut te da.
| Dajem, byś ty dal.
| I give so that you give.
|-
| Designatio unius est exclusio alterius.
| Qui designa uno, exclude alio.
| Kto izbira jedyn, isklučuje drugogo.
| Who chooses one excludes another.
|}

---

{| class=&quot;wikitable&quot;
|+ [[Publius Cornelius Tacitus]], ''De origine et situ Germanorum (Germania)'' (fragmentum initiale)
! [[Latina]] classica (ex [http://la.wikisource.org/wiki/De_origine_et_situ_Germanorum_(Germania) Vicifonte])
! Latino sine flexione / Interlingua (IL) de [[Academia pro Interlingua|A.p.I.]]
! Medžuslovjansky/Меџусловјанскы
! Angličsky (translated by [[Alfred John Church|A.J. Church]] and W.J. Brodribb, 1876)
|-
| {{lang|la|Germania omnis a Gallis Raetisque et Pannoniis Rheno et Danuvio fluminibus, a Sarmatis Dacisque mutuo metu aut montibus separatur: cetera Oceanus ambit, latos sinus et insularum inmensa spatia complectens, nuper cognitis quibusdam gentibus ac regibus, quos bellum aperuit. Rhenus, Raeticarum Alpium inaccesso ac praecipiti vertice ortus, modico flexu in occidentem versus septentrionali Oceano miscetur. Danuvius molli et clementer edito montis Abnobae iugo effusus pluris populos adit, donec in Ponticum mare sex meatibus erumpat: septimum os paludibus hauritur.}}
| {{lang|la-peano|Fluvios Rheno et Danuvio separa toto Germania ab Gallos, Raetos et Pannonios; montes, aut metu mutuo, separa illo ab Sarmatas et Dacos: Oceano ambi ceteros, complectente sinus lato de mari et spatios immenso de insulas, ad certo gentes et reges recente cognito, aperto ab bello. Rheno, orto in vertice inaccesso et praecipite de Alpes Raetico, flecte se parvo versus occidente et misce se in Oceano septentrionale. Danuvio, effuso in jugo molle et clemente edito de monte Abnoba, visita plure populo, usque illo erumpe in mari Pontico per sex cursu: ore septimo perde se in paludes.}}
| {{lang|la-peano|Reka Ryn i Dunaj děliju vsu Germaniju od Galov, Retov i Pannonov; gory, abo vzajemny strah, děliju ju od Sarmatov i Dakov: Oceano okruža ostale, obymajući široke zalivy i bezměrne prostore ostrovov, gdzie nektore plemena i krali su nam novo znani, otkryti vojnom. Ryn, izvirujući iz nedostupne i strmne vysiny Retijskih Alp, skręča se malo k zapadu i směšava se s Sjevernym Oceanom. Dunaj, izlivajući se s blagog i łagodno podignutogo hrbta gory Abnoby, posěća mnoge narody, dok konačno ne prorve se kroz šest rukavov v Pontsko more; sedmy usta ginu v močvarah.}}
| Germany as a whole is separated from the Galli, the Rhaeti, and Pannonii, by the rivers Rhine and Danube; mountain ranges, or the fear which each feels for the other, divide it from the Sarmatae and Daci. Elsewhere ocean girds it, embracing broad peninsulas and islands of unexplored extent, where certain tribes and kings are newly known to us, revealed by war. The Rhine springs from a precipitous and inaccessible height of the Rhaetian Alps, bends slightly westward, and mingles with the Northern Ocean. The Danube pours down from the gradual and gently rising slope of Mount Abnoba, and visits many nations, to force its way at last through six channels into the Pontus; a seventh mouth is lost in marshes.
|-
|}

---

== Kritika ==

Peano formalno branil maksimu, že ''najlěpša gramatika je bez gramatiky'', imajući na umě przykład [[Činski jazyk|Činskogo języka]]. (V modernoj lingvistice, na protivječje popularnomu i Peanovomu užitju, ''[[gramatika]]'' ne označa samo [[Morfologija (lingvistika)|morfologične]] struktury, ale takože [[syntax|syntaxu]] i [[fonologija|fonologiju]], na pr., ktore oba Latino sine flexione i Činski ješte imaju. V tom smyslu, &quot;języky bez gramatiky&quot; ne mogu egzistovati.&lt;ref&gt;{{Citation|last=Anderson|first=Catherine|title=1.4 Fundamental Properties of Language|url=https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language//|work=Essentials of Linguistics|date=15 March 2018|publisher=McMaster University|language=en|access-date=2021-11-19|archive-date=2021-11-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20211119192229/https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language/|url-status=live}}&lt;/ref&gt;) Podle [[Lancelot Hogben|Lancelota Hogbena]], Peanovo Interlingua ješte sdělja glavnu manu s mnogimi drugimi [[Medžunarodny pomoćny język|pomoćnymi językami]], majući &quot;abo priveć gramatiky zlého typu, abo nedostatok pravej&quot;.&lt;ref name=&quot;Hogben&quot; /&gt; (p.&amp;nbsp;10) Hogben argumentuje, že priněmňe imenice i glagoly by měly byti łahko različene po charakterističnyh zakončenjah, aby čitatel mogł łahko dobiti početno razuměnje věty. Tedy, v Peanovom Interlingua, glagoly by mogły dobiti nektoru specifičnu, standardizovanu verbalnu formu, kao [[infinitiv]], ktory je dostatočny v latinskoj [[nepřima reč|nepřimej reči]]. Uměsto togo, surovy imperativ je predloženy v ''De Latino Sine Flexione'':

{{Citatny blok
| Lingua latino habet discurso directo, ut: &quot;''Amicitia inter malos esse non potest&quot;'', et discurso indirecto: &quot;(''Verum est'' ) ''amicitiam inter malos esse non posse&quot;''. Si nos utimur semper de discurso indirecto, in verbo evanescit desinentia de persona, de modo, et saepe de tempore. Sumimus ergo nomen inflexibile (...), sub forma magis simplice, qui es imperativo.
| [''Překlad:''] Latinski język ima direktnu reč, kao: &quot;''Prijateljstvo medźu zlymi nije moguće&quot;'', i indirektnu reč: &quot;(''Je pravda, že'') ''prijateljstvo medźu zlymi nije moguće&quot;''. Ako vsegda koristamo indirektnu reč, na glagolu izčezavaju zakončenja osoby, načina, i (často) vremena. Tedy beremo nesklonjivu imenicu (...), v najjednostavnijoj formě, ktora je imperativ.
| Peano (1903, § 4)
}}

Podle Hogbena, druga prepreka je nedostatak čistogo [[člen (gramatika)|člena]], ktory by mogł jasno označiti imenice. Však, Peano někdy predlagal, že ''illo'' (to) i ''uno'' (jedyn) by mogły być koristane kao členy.

Još jedanput podle Hogbena, syntaxa Peanovogo Interlingua ostala konservativna:

{{Citatny blok
| [Peanovo Interlingua] (...) ima aristokratičnu indiferentnost k potřebě prostyh pravil za konstrukciju vět. Fakt je, że nijedyn pionir jezykovogo planiranja – a już ně Peano – ne poduzeł zadatju istraživanja, ktore pravila porjadka slov najviše prispevaju k vnutrennej jasnotě značenja i łahkosti rozpoznavanja.
| Lancelot Hogben (1943, p. 11).
}}

Pregledajući listu znanijih latinskih nazvov, možemo zaključiti da je sekvenca ''imenica-pridavnik'' norma v latini, ali obrnuta sekvenca je takože aktualna.&lt;ref name=&quot;latinosineflexio&quot;&gt;&quot;Note on Peano's Interlingua&quot; [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130622120941/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota |date=2013-06-22 }}. Updated: June 2014.&lt;/ref&gt; Odnos je preko 2 prema 1 v listě latinskih nazvov komentovanyh od Stroha.&lt;ref&gt;Stroh, Wilfried (2009). ''Le latin est mort. Vive la latin!'' [2007. ''Latein ist tot, es lebe Latein'']. Paris: Les Belles Lettres. {{ISBN|978-2-251-34601-4}}.&lt;/ref&gt; N.pr. &quot;''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica|Principia Mathematica]]''&quot;.
Čo se tiče sekvence ''nominativ-genitiv'', to může być norma v latini v sličnom odnosu. N.pr. &quot;''[[Systema Naturae]]''&quot;. Zaista, sekvenca ''nominativ-genitiv'' mora vsegda być norma v Peanovom Interlingua, jer predlog ''de'' mora uvesti genitiv. Tedy, ''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica]]'' by se pretvorilo v ''Principio Mathematico '''de''' Philosophia Naturale''. Pošto je funkcija i pridavnika i genitiva často ista, možemo zaključiti da sekvenca ''imenica-pridavnik'' może vsegda być norma.

{{Citatny blok
| Adiectivo qui deriva ab sustantivo vale genitivo: &quot;aureo&quot;, &quot;de auro&quot;.
| [''Překlad:''] Pridavnik izvedeny od imenice je ekvivalent genitivu: &quot;zlatny&quot;, &quot;od zlata&quot;.
| Peano (1903, § 6).
}}

---

== Takože vidźte==

{{Portal|Konstruovane języky}}

* [[Medžuslovjansky/Меџусловјанскы]] (Interslavic)

---
== Iztočniky == 

{{Iztočniky}}

---

== Vněšnje linky ==

* [http://mono.eik.bme.hu/~galantai/LSF/ Instituto pro Latino sine flexione] - Stranka v Latino sine flexione; Peanove originalne spisy o tom języku, blog v Latino sine flexione, itd.
* [http://latinosineflexione.wordpress.com Blog v Latino sine Flexione]
* (Latino sine flexione) [[:oldwikisource:100 exemplo de Interlingua|100 exemplo de Interlingua, ab Giuseppe Peano]]
* (Latino sine flexione) [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ Revista &quot;Discussiones&quot;, de Academia Pro Interlingua (1909-13)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160216053722/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ |date=2016-02-16 }}
* [http://nuntios.blogspot.com/search/label/Latino%20sine%20Flexione Nuntios: Latino sine Flexione] na http://nuntios.blogspot.com/

{{Umětne jezyky}}

[[Kategorija:Medžunarodne pomočne jezyky]]
[[Kategorija:Izolovane jezyky]]</text>
      <sha1>domcm0szuhl77aid12pjawokvarefnr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Гилгамеш</title>
    <ns>0</ns>
    <id>6226</id>
    <revision>
      <id>46927</id>
      <parentid>46921</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T17:00:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Мурад 97</username>
        <id>27</id>
      </contributor>
      <origin>46927</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1406" sha1="pzzbghpyeq4yzehibet2g36rinail7n" xml:space="preserve">[[File:Hero lion Dur-Sharrukin Louvre AO19862.jpg|thumb]]
'''Гилгамеш''' (аккадскы: {{-|𒀭𒄑𒂆𒈦 - ''Gilgāmeš''}}; шумерскы: {{-|𒀭𒄑𒉋𒂵𒎌 - Bilgames}}) јест персонаж стародавној Месопотамској митологије и протагонист [[Епика о Гилгамешу|епикы о Гилгамешу]]. Прєдположитељно, он је был Краљем [[Урук]]а, кторого обожествали. Вєројетно јего влада је была в ранњему династичному меджуврємени (2900-2350 до н.е.). Он је стал важным персонажем митологије в третјему династичному меджуврємени (2112-2004 до н.е.).

Легендарне подвигы Гилгамеша набајаны в пети прєжившех Шумерскых поемах. Најдавнєјше из нјих вєројетно јест ''Гилгамеш, Енкиду и Подземны Свєт''.&lt;ref&gt;{{Cite web|title= Gilgamesh, Enkidu and the nether world: translation | publisher = Oxford University |url= https://etcsl.orinst.ox.ac.uk/section1/tr1814.htm|access-date=2021-03-18|website=etcsl}}&lt;/ref&gt;

== Източникы ==
&lt;references /&gt;

[[Kategorija:Персонажи епикы о Гилгамешу]]</text>
      <sha1>pzzbghpyeq4yzehibet2g36rinail7n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ӓ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>6227</id>
    <revision>
      <id>46924</id>
      <timestamp>2026-09-06T13:37:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>IJzeren Jan</username>
        <id>9</id>
      </contributor>
      <comment>Stvorjena nova stranica s tekstom: «[[File:Cyrillic letter A with diaeresis.svg | right | 240px]] '''Ӓ''', '''ӓ''' (''a s tremeoju'' ili ''a s umlautom'') jest bukva razširjenoj [[Kirilica|kirilice]], stvorjena na osnově bukvy '''{{-|[[А (kirilica)|а]]}}''' s dodan‌jem [[umlaut|umlauta]]. Dnes koristaje se v [[kildinsko-saamsky jezyk|kildinsko-]] i [[tersko-saamsky jezyk|tersko-saamskom]], v [[gornomarijsky jezyk|gornomarijskom]] i sěverozapadny marijsky jezyk|sěverozapadnom...»</comment>
      <origin>46924</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20654" sha1="4hk7zlznnwlnwern92ojmd32xn97qka" xml:space="preserve">[[File:Cyrillic letter A with diaeresis.svg | right | 240px]]
'''Ӓ''', '''ӓ''' (''a s tremeoju'' ili ''a s umlautom'') jest bukva razširjenoj [[Kirilica|kirilice]], stvorjena na osnově bukvy '''{{-|[[А (kirilica)|а]]}}''' s dodan‌jem [[umlaut|umlauta]]. Dnes koristaje se v [[kildinsko-saamsky jezyk|kildinsko-]] i [[tersko-saamsky jezyk|tersko-saamskom]], v [[gornomarijsky jezyk|gornomarijskom]] i [[sěverozapadny marijsky jezyk|sěverozapadnom marijskom]], v [[hantyjsky jezyk|hantyjskom]], v [[selkupsky jezyk|selkupskom]], v [[tatarsky jezyk|tatarskom]] i v [[gagauzsky jezyk|gagauzskom]] jezykah. V minulosti takože upotrěbjala se v različnyh inyh jezykah. V občem ona označaje samoglasku {{MFA|æ}}.

== V uralskyh jezykah ==
'''Ӓ''' najčestěje strěčaje se v [[uralske jezyky|uralskyh jezykah]]. Dnes je koristano v slědujučih jezykah:
[[Fajl:Кильдин.gif | thumb | 400px | Kildinsko-saamsky alfabet]]
[[Fajl:Курыкмарий.gif | thumb | 400px | Gornomarijsky alfabet]]
[[Fajl:Khanty script.gif | thumb | 400px | Hantyjsky alfabet]]
* V alfabetu [[Kildinsko-saamsky jezyk|kildinsko-saamskogo jezyka]], utvrdženom v 1979 g., a takože vo vsih pozdnějših jegovyh variantah.&lt;ref&gt;{{Cite journal | url = https://rodyaz.ru/pdf/21-1/RY_211_4_Agranat.pdf | first = Т. Б. | last = Агранат | title = Правила орфографии для младописьменного языка: случай кильдинского саамского | journal = Родной язык | issue = 2021/1 | year = 2021 | pages = 31–34 | language = ru}}&lt;/ref&gt; Kromě togo, ona koristaje se v jedinoj literaturnoj tvorbě na [[Tersko-saamsky jezyk|tersko-saamskom jezyku]], sborniku stihov ''{{Calibri|«Я̄лла»}}'' pisateljky Oktjabriny Voronovoj iz 1989 g.&lt;ref&gt;{{Cite book | title = Я̄лла. Авьтмусс са̄мь стиха книга = Жизнь. Первая поэтическая книга на саамском языке | author= Октябрина Владимировна Воронова | year = 1989 |place = Мурманск | publisher = Всероссийский фонд культуры. Мурманское отделение | url = https://saami.su/biblioteka/poeziya/ya-lla.html | archive-url = https://web.archive.org/web/20240417182356/https://saami.su/biblioteka/poeziya/ya-lla.html | archive-date = 2024-04-17}}&lt;/ref&gt;. V oboh jezykah ona označaje samoglasku {{MFA|a}} poslě polumekkoj suglasky '''{{-|[[д]]}}''', '''{{-|[[т (kirilica)|т]]}}''' ili '''{{-|[[н (kirilica)|н]]}}'''.&lt;ref&gt;{{Cite web | url = https://omniglot.com/writing/kildinsami.htm | title = Kildin Sámi (Кӣллт са̄мь кӣлл) | first = Simon | last = Ager | website = Omniglot.com | access-date = 2026-08-29}}&lt;/ref&gt;
* V [[marijsky jezyk|marijskyh jezykah]] '''ӓ''' upotrěbjaje se od 1870-yh lět, a nyně nahodi se v alfabetah [[gornomarijsky jezyk|gornomarijskogo]] i [[sěverozapadny marijsky jezyk|sěverozapadnogo marijskogo]] jezykov. Označaje samoglasku {{MFA|æ}}.&lt;ref&gt;{{Cite web | first = Simon | last = Ager | title = Mari (марий йылме) | url = https://www.omniglot.com/writing/mari.htm | website = omniglot.com | access-date = 2026-09-05}}&lt;/ref&gt;
* V 1950-yh lětah bukva '''ӓ''' byla vvedena v [[hantyjsky jezyk]]. Od tamtogo časa ona byla koristana vo vsih dialektah, ačekoli v někojih variantah je odsutna.&lt;ref&gt;{{Cite journal | first = Н.Б. | last = Кошкарева | title = Актуальные вопросы совершенствования хантыйской графики и орфографии | url = https://vestnik-ugrovedenia.ru/sites/default/files/vu/n.b._koshkareva.pdf | language=ru | journal = Вестник угроведения | volume = 3 | issue = 14 | pages = 58–60 | publisher = Обско-угорский институт прикладных исследований и разработок | issn=2220-4156}}&lt;/ref&gt;
* Poslě desetilětij bezpismennosti činet se nove pokusy stvorjen‌ja alfabeta za [[selkupsky jezyk|selkupske jezyky]] od 1980-yh (v slučaju sěvernoselkupskyh dialektov) i 1990-yh lět (v slučaju južnoselkupskyh dialektov). Večinstvo prědloženyh alfabetov vključaje bukvu '''ӓ''' {{MFA|æ}}, vvedenu v sěvernoselkupsky na početku 2000-yh lět.&lt;ref&gt;{{Cite book | url = https://www.rulit.me/books/kuznecova-a-i-selkupskij-yazyk-get-340110.html | editor-first = А. И. | editor-last = Кузнецова | title = Селькупский язык. Учебное пособие для педагогических колледжей и высших учебных заведений | location = Санкт-Петербург | publisher = Просвещение | year = 2002 | isbn = 5-09-005259-X | pages = 37 | language = ru}}&lt;/ref&gt;

Kromě togo, bukva '''ӓ''' takože byla koristana v historičnyh ortografijah několikyh drugyh uralskyh jezykov:
* V [[karelsky jezyk|karelskom]] ona pojavila se prvy raz v misionarskom alfabetu iz 1894.&lt;ref&gt;{{Cite book | url = https://vivaldi.nlr.ru/bx000000472/view/?#page=12 | title = Азбука для корелловъ, живущихъ в Кемскомъ уѣздѣ Архангельской губерніи | publisher = Православное миссіонерское общество | location = Архангельскъ | year = 1894 | pages = 8}}&lt;/ref&gt; V lětah 1937–1940 ona nahodila se v oficialnom kiriličnom alfabetu karelska jezyka v [[Karelija|Karelskoj ASSR]], ale s ustanovjen‌jem Karelskoj SSR v 1940 g. jejin oficialny jezyk stal [[finsky jezyk|finsky]], a karelska pismennost zadržala se. Nyně karelsky piše se [[latinica|latiniceju]].
* Situacija [[vepssky jezyk|vepsskoj]] kirilice je podobna karelskoj. V 1989 g. vlada karelskoj ASSR prijela rěšen‌je o vveden‌ju latinskoj i kiriličnoj ortografije, a v 1992 g. publikovany byl jedin bukvar na kirilici.&lt;ref&gt;{{Cite book | last1 = Максимова | first1 = Р.Ф. | last2 = Коттина | first2 = Э.В. | title = Букварь для 1 класса вепсских школ | location = Санкт-Петербург | publisher = Отделение издадельства «Просвещение» | year = 1992 | isbn = 5-09-002307-7}}&lt;/ref&gt; Jednakože v praktikě priměnjaje se sama latinica, a v 2007 g. prijeto bylo rěšen‌je ob utvrdžen‌ju latinskogo alfabeta za vepssky jezyk.&lt;ref&gt;{{Cite web | url = http://kodeks.karelia.ru/api/show/919323769 | title = Постановление от 16 марта 2007 года N 37-П об утверждении алфавитов карельского и вепсского языков (с изменениями на 29 мая 2014 года) | publisher = Правительство Республики Карелия | access-date = 2026-09-05}}&lt;/ref&gt; Jednakože v 2013 publikovany byl sbornik stihov {{Lang|vep|«Оять-ёген рандал...»}} Nikolaja Abramova, tretja kniga izdana na vepsskoj kirilici.&lt;ref&gt;{{Cite news | url = https://vestikarelii.ru/news/8537/ | title = По-вепсски на кириллице | date = 2013-06-27 | work = Вести Карелии | access-date = 2026-09-05}}&lt;/ref&gt;
* Ona pojavila s v prěvodu evangel‌ja po Matvěju i Marku na [[mansijsky jezyk|mansijskom jezyku]] iz 1882 g.&lt;ref&gt;[https://viewer.rusneb.ru/ru/rsl02000025044?page=1 Матпіинэл и Маркнэл Елпынг Евангеліи Маньсынгыш]&lt;/ref&gt;

== V turkijskyh jezykah ==
Srěd [[turkijske jezyky|turkijskyh jezykov]] '''ӓ''' dnes koristaje se [[tatarsky jezyk|tatarskom]] i v [[gagauzsky jezyk|gagauzskom]] jezykah:
* V 1860-yh lětah rosijsky turkolog i misionar Nikolaj Ivanovič {{-|Ilminsky|Ильминский}} razrabotal kiriličny alfabet za kreščenyh tatarov.&lt;ref&gt;{{Cite book | url = https://cyberleninka.ru/article/n/k-istorii-sozdaniya-pervogo-tatarskogo-kirillicheskogo-alfavita-i-formirovaniya-pismennoy-traditsii-tatar-kryashen-kreschenyh-tatar/viewer | first = Р. Р. | last = Исхаков | title = К истории создания первого татарского кириллического алфавита и формирования письменной традиции татар-кряшен (крещеных татар) | publisher = Известия Самарского научного центра РАН | year = 2015 | issue = 3 | volume = 17 | issn = 1990-5378 | language = ru | pages = 320}}&lt;/ref&gt; Tutoj alfabet ostal v upotrěbě do 1930-yh lět, ale s vveden‌jem novoj tatarskoj kirilice v lětah 1939–1941 bukva '''ӓ''' byla zaměnjena na '''[[ә]]'''. Jednakože od početka 1990-yh lět alfabet Il{{-||ь}}menskogo ponovno koristaje se v religioznyh izdan‌jah i v izdan‌jah spoločnyh organizacij hristijanskyh («kreščenyh») tatarov.&lt;ref&gt;{{Cite web | url = https://tatarica.org/ru/razdely/narody/tatary/tatarskij-yazyk/ilminskogo-alfavit | first = Е.В. | last = Липаков | title = Ильминского алфавит. Специальная азбука для крещёных татар | website = Tatarica | access-date = 2026-09-05}}&lt;/ref&gt;
* V 1957 g. v [[Moldavija|Moldavskom SSR]] oficialno ustanovjeny byl gagauzsky alfabet, prvopočetno s dvuznakami '''{{-|аь}}''', '''{{-|оь}}''' i '''{{-|уь}}''', ktore jednakože ješče v tomže samom godu zastupjene byli bukvami '''ӓ''', '''[[ӧ]]''' i '''[[ӱ]]'''. Ačekoli gagauzsky od 1993 g. oficialny piše se latiniceju, i dnes ješče izdavajut se religiozne publikacije na kirilici.&lt;ref&gt;{{Cite web | title = Переводы Библии онлайн. Гагаузский | url = http://ibt.org.ru/ru/media?id=GGZ/cyrl&amp;nel=ebook | publisher = Институт перевода Библии | access-date = 2026-09-05}}&lt;/ref&gt; V gagauzskom '''ӓ''' izgovarjaje se kako {{MFA|æ~ɛ}}.&lt;ref&gt;{{Cite web | url = https://omniglot.com/writing/gagauz.htm | title = Gagauz (Gagauz dili / Gagauzça) | first = Simon | last = Ager | website = Omniglot.com | access-date = 2026-09-05}}&lt;/ref&gt;

Bukva '''ӓ''' takože byla vključena v někojih historičnyh alfabetah inyh turkijskyh jezykov, imenno:
* v prědrevolucijnyh alfabetah [[baškirsky jezyk|baškirskogo jezyka]], najprvo v bukvaru Vasilija Vladimiroviča Katarinskogo iz 1892 g.&lt;ref&gt;{{Cite journal | url = https://cyberleninka.ru/article/n/alfavity-bashkirskogo-yazyka-v-hih-nachale-hh-vekov/viewer | first = Л.М. | last = Хусаинова | title = Алфавиты башкирского языка в ХIХ – начале ХХ веков | journal = Вестник Оренбургского государственного университета | year = 2017 | issue = № 3 (203) | pages = 38 | language = ru}}&lt;/ref&gt;
* v misionarskom alfabetu za [[azerbajdžansky jezyk]] iz 1897 g.&lt;ref&gt;{{Cite book | url = https://viewer.rsl.ru/ru/rsl01003678546?page=3&amp;tate=0&amp;eme=white | title = Опытъ первоначальнаго учебника русскаго языка для адербейджанскихъ татаръ | first = Т. А. | last = Иваницкій | location = Казань | year = 1897}}&lt;/ref&gt; 
* v misionarskyh alfabetah za [[kazahsky jezyk]], napr. v ''Gramatikě kirgizskogo jezyka'' V.V. Katarinskogo iz 1897&lt;ref&gt;{{Cite book | url = https://foto.kg/books/292-katarinskiy-vv-grammatika-kirgizskogo-yazyka.html | first = В.В. | last = Катаринский | title = Грамматика киргизскаго языка | location = Оренбургъ | year = 1906 | language = ru | pages = 1–3}}&lt;/ref&gt; i v bukvaru Nikolaja Katanova iz 1908 g.&lt;ref&gt;{{Cite book | url = http://kazneb.kz/bookView/view/?brId=1550689&amp;mple=true | archive-url = https://web.archive.org/web/20180218090354/http://kazneb.kz/bookView/view/?brId=1550689&amp;mple=true | archive-date = 2018-02-18 | title = Букварь для киргизъ | location = Казань | year = 1908 | pages = 19–20}}&lt;/ref&gt;
* na [[karačajevo-balkarsky jezyk|karačajevo-balkarskom jezyku]] v 1924 g. byl izdany jedin bukvar s kiriličnoju ortografijeju, ale ne došlo k oficialnomu prijetju tutogo projekta.
* v ranějšej versiji [[šorsky jezyk|šorskogo]] alfabeta.&lt;ref&gt;{{Cite book | first = Э. Ф. | last = Чиспияков | title = Учебник шорского языка: Пособие для преподавателей и студентов | location = Кемерово: Кемеровское книжное издадтельство | year = 1992 | language = ru | pages = 7 | isbn = 5-7550-0338-6 | url = https://www.scribd.com/document/788505111/Shor-%D0%A3%D1%87%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%A8%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE-%D0%AF%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B0-%C4%8Cispijakov}}&lt;/ref&gt;

== Druge jezyky ==
[[Fajl:Teegingerl1-1-1957.jpg | thumb | 240px | Kalmyksko izdan‌je iz 1957 s bukvoju '''ӓ''']]
Kromě povyših, bukva '''ӓ''' pojavila se ješče v redu drugyh jezykov:
* v misionarskom alfabetu [[kalmyksky jezyk|kalmykskogo jezyka]] koristanom v bukvaru iz 1892 g.,&lt;ref&gt;{{Cite book | first = Vlada Vyacheslavovna | last = Baranova | chapter = Changes of Alphabets, Teaching Methods and Language Skills: Kalmyk Textbooks During the 20th Century | url = https://www.academia.edu/44341769/Changes_of_Alphabets_Teaching_Methods_and_Language_Skills_Kalmyk_Textbooks_During_the_20th_Century | editor1-first = Johannes | editor1-last = Reckel | editor2-first = Merle | editor2-last = Schatz | title = Oirat and Kalmyk Identity in the 20th and 21st Century | location = Göttingen | publisher = Universitätsverlag Göttingen | isbn = 978-3-86395-464-2 | pages = 48}}&lt;/ref&gt; a pozdněje v oficialnom kiriličnom alfabetu v lětah 1924–1927 i 1938–1943.&lt;ref&gt;{{Cite book | first = Ц. Д. | last = Номинханов | title = Очерк истории калмыцкой письменности | publisher = Наука | location = Москва | year = 1976 | url = https://dokumen.pub/feb2fbe817b1fbd7bf996900c6131413.html | pages = 53–54, 64, 133}}&lt;/ref&gt; Pozdněje ona byla zaměnjena na '''[[ә]]''' {{MFA|æ}}
* v slovniku [[Šugnansky jezyk|šugnanskogo jezyka]] Dmitrija Ljvoviča Ivanova iz 1895 g.&lt;ref&gt;{{Cite journal | url = https://viewer.rusneb.ru/ru/000199_000009_003637255?page=309&amp;tate=0&amp;eme=white | first = К.Г. | last = Залеманъ | title = Шугнанскій словарь Д. Л. Иванова | journal = Восточныя замѣтки : Сборникъ статей и изслѣдованій профессоровъ и преподавателей Факультета восточныхъ языковъ Императорскаго С.-Петербургскаго университета | place = Санктпетербургъ | year = 1895 |  publisher = Типографія Императорской Академіи Наукъ | language = ru | pages = 273}}&lt;/ref&gt;
* v projektu alfabeta za [[pamirske jezyky]], razrabotany R.H. Dodyhudojevom i D.I. Edelmanom v 2010 g. i priměnjeny za prěvod Evangel‌ja po Lukě, kako dodatočny znak za označen‌je specifičnogo zvuka [[Hufsky jezyk|hufskogo jezyka]]&lt;ref&gt;{{Cite journal | first = М. Б. | last = Лашкарбекова | title = К становлению ваханского алфавита | journal = Иранское языкознание 2020. Труды международной научной конференции. Чтения памяти Б.Б. Лашкарбекова к 70-летию со дня рождения | place = Москва | publisher = Институт языкознания РАН | year = 2020 | pages = 291–292 | language = ru}}&lt;/ref&gt;
* v slovniku [[kabardino-čerkessky jezyk|kabardinskogo jezyka]] Lva Grigorjeviča Lopatinskogo iz 1890 g.&lt;ref&gt;{{Cite book | url = https://viewer.rusneb.ru/ru/000202_000006_2582271?page=19&amp;ate=0&amp;me=white | last = Лопатинский | first = Л.Г. | title = Русско-кабардинский словарь с указателем и краткою грамматикою | place = Тифлис | publisher = Управленіе Кавказскаго Учебнаго Округа | year = 1890 | pages = 1, 10 | language = ru}}&lt;/ref&gt;
* v alfabetah, ktore [[Adolf Dirr]] koristal v svojih monografijah o [[sěverovozhodnokavkazske jezyk|sěverovozhodnokavkazskyh jezykah]]: [[Udinsky jezyk|udinskom]] (1904)&lt;ref&gt;{{Cite journal | url = https://cloud.mail.ru/public/ACZV/5NYyUMSwW?/public/85facf9592ae%2F%D0%A1%D0%9C%D0%9E%D0%9C%D0%9F%D0%9A_1904_33.pdf  | first = А.М. | last = Дирръ | title = Грамматика удинскаго языка | journal = Сборникъ матеріалов для описанія мѣстностей и племенъ Кавказа. Выпускъ 33 | year =  1904 | place = Тифлисъ | language = ru | pages = IV: 1}}&lt;/ref&gt;, [[Tabasaransky jezyk|tabasaranskom]] (1905)&lt;ref&gt;{{Cite journal | url = https://cloud.mail.ru/public/M7pd/2Z5eEJnZW?/public/c8c22b4cbdcd%2F%D0%A1%D0%9C%D0%9E%D0%9C%D0%9F%D0%9A_1905_35.pdf | first = А.М. | last = Дирръ | title = Грамматическій очеркъ табассаранскаго языка | journal = Сборникъ матеріалов для описанія мѣстностей и племенъ Кавказа. Выпускъ 35 | year = 1905 | place = Тифлисъ | language = ru | pages = III: 1}}&lt;/ref&gt;, [[Agulsky jezyk|agulskom]] (1907)&lt;ref&gt;{{Cite journal | url = https://cloud.mail.ru/public/3tnx/2CxLmvyPC?/public/a8a5054fb80c%2F%D0%A1%D0%9C%D0%9E%D0%9C%D0%9F%D0%9A_1907_37.pdf | first = А.М. | last = Дирръ | title = Агульскій языкъ. Грамматическій очеркъ, тексты, сборникъ агульскихъ слов съ русскимъ къ нему указателемъ | journal = Сборникъ матеріалов для описанія мѣстностей и племенъ Кавказа. Выпускъ 37 | year = 1907 | place = Тифлисъ | language = ru | pages = III: 1}}&lt;/ref&gt;, [[Rutulsky jezyk|rutulskom]] (1912)&lt;ref&gt;{{Cite journal | first = А.М. | last = Дирръ | title = Рутульскій языкъ | journal = Сборникъ матеріалов для описанія мѣстностей и племенъ Кавказа. Выпускъ 42 | year = 1912 | place = Тифлисъ | language = ru}}&lt;/ref&gt;, [[Cahursky jezyk|cahurskom]] (1913)&lt;ref&gt;{{Cite journal | url = https://cloud.mail.ru/public/3qtv/2GsijNJHW?/public/4f201873c712%2F%D0%A1%D0%9C%D0%9E%D0%9C%D0%9F%D0%9A_1913_43.pdf | first = А.М. | last = Дирръ | title = Цахурскій языкъ. Грамматическій очеркъ, тексты, сборникъ цахурскихъ словъ съ русскимъ къ нему указателемъ | journal = Сборникъ матеріалов для описанія мѣстностей и племенъ Кавказа. Выпускъ 43 | year = 1913 | place = Тифлисъ | language = ru | pages = III: 1}}&lt;/ref&gt; 
* v naučnyh transkripcijah Vladimira Iljiča Iohel{{-||ь}}sona [[jukagirsky jezyk|jukagirskyh]] tekstov, publikovanyh v 1900 g.&lt;ref&gt;{{Cite book | last = Иохельсонъ | first = В. И.| title = Матеріалы по изученію юкагирскаго языка и фольклора, собранные въ Колымскомъ округе. Ч. 1 | url = https://rusneb.ru/catalog/000202_000006_2337833/ | location = С.-Петербургъ | year = 1900}}&lt;/ref&gt;{{clear}}

{|
|- valign=&quot;top&quot;
| [[Fajl:Kabardian alphabet in Lopatinsky (1890).png | thumb | 450px | Kabardinsky alfabet Lopatinskogo iz 1890 g. | class=skin-invert-image]]
| [[Fajl:Udinsky alfabet Dirra.png | thumb | 400px | Udinsky alfabet Dirra | class=skin-invert-image]]
  [[Fajl:Tabasaransky alfabet Dirra (1905).png | thumb | 400px | Tabasaransky alfabet Dirra (1905) | class=skin-invert-image]]
|}

== Kodovan‌je ==
{{Kodovanje
| 1-znak = Ӓ | 1-nazva = CYRILLIC CAPITAL LETTER A WITH DIAERESIS | 1-sist16 = 04D2 | 1-sist10 = 1234 | 1-utf8 = D3 92
| 2-znak = ӓ | 2-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER A WITH DIAERESIS | 2-sist16 = 04D3 | 2-sist10 = 1235 | 2-utf8 = D3 93
}}

== Iztočniky ==
{{Iztočniky}}

== Vněšnje linky ==
* {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+04D2 | title = U+04D2 Cyrillic Capital Letter A with Diaeresis | website = codepoints.net | language = en}}
* {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+04D3 | title = U+04D3 Cyrillic Small Letter A with Diaeresis | website = codepoints.net | language = en}}

{{Varianty bukvy А}}
{{Kirilica}}
{{DEFAULTSORT:А}}
[[Kategorija:Kirilične bukvy]]
[[Kategorija:Кириличне буквы]]</text>
      <sha1>4hk7zlznnwlnwern92ojmd32xn97qka</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Besěda:RomaDVD</title>
    <ns>1</ns>
    <id>6228</id>
    <revision>
      <id>46926</id>
      <timestamp>2026-09-06T14:40:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ilja isv</username>
        <id>10</id>
      </contributor>
      <comment>/* Nehaj bude */ nova sekcija</comment>
      <origin>46926</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="189" sha1="n4tciss3astzq9ay0jpm5c51g8v8qz8" xml:space="preserve">== Nehaj bude ==

Nevěm, kdo to jest, ale nehaj bude. Odstraniti možemo vsekogda [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 16:40, 6 septembr 2026 (CEST)</text>
      <sha1>n4tciss3astzq9ay0jpm5c51g8v8qz8</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>