Vikipedija isvwiki https://isv.wikipedia.org/wiki/Glavna_stranica MediaWiki 1.47.0-wmf.18 first-letter Media Special Besěda Koristnik Besěda s koristnikom Vikipedija Besěda Vikipedije Fajl Besěda o fajlu MediaWiki Besěda o MediaWiki Šablon Besěda o šablonu Pomoč Besěda o pomoči Kategorija Besěda o kategoriji TimedText TimedText talk Modul Besěda modula Event Event talk 0 1634 46947 46918 2026-09-08T08:53:08Z IJzeren Jan 9 ostane 46947 wikitext text/x-wiki '''RomaDVD''' jest [[Rosija|rosijsky]] videobloger, polno ime jest '''Roman Sergejevič Gromov''' ({{Jezyky|ru|Роман Сергеевич Громов}}), urodženy 25 maja 1982 goda v [[Omsk]]ě. Byl izvěstny svojim tvorenjem pod nazvoju [[Školotankery]] ({{Jezyky|ru|Школотанкеры}}). V tuto vreme je strimer na [[YouTube]]. [[Kategorija:Rosijski blogeri]] [[Kategorija:Росијски блогери]] qtuefqx8tc0ru4kg411z1jziyiw3a6f 0 5996 46941 46935 2026-09-07T22:18:36Z IJzeren Jan 9 vvod -> isv 46941 wikitext text/x-wiki {{UI prěvod|data=18 avgusta 2026 13:31 {{-|(CEST)}}|izpraviti do = 18 oktobra 2026 13:31 {{-|(CEST)}}}} {{Pravopis}} {{Ne zaměšivati s|Interlingua}} {{Kartka jezyk | altname = ''{{-|Interlingua}}'' | nativename = <center>{{-|IL de A.p.I.}}</center> | pronunciation = {{IPA|[laˈtino ˈsine fleksiˈone]}} | image = Interlingua_sign_1911.jpg | imagecaption = Znak {{-|Interlingua}} v 1911 lětu | creator = {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} pod prědsědateljstvom {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}} | created = 1887–1914<ref>Razděl ''{{-|Grammatico}}'' v ''{{-|Vocabulario Commune}}'', 1915 https://sites.google.com/site/latinosineflexio/-1915-vocabulario-pre#grammatica</ref> | setting = Medžunarodny pomočny jezyk | familycolor = [[Indoevropejske jezyky|Indoevropejsky]] | fam2 = [[Italske jezyky|Italsky]], [[Medžunarodny pomočny jezyk|Pomočny jezyk]] | fam3 = [[Latino-faliske jezyky|Latino-falisky]], [[A posteriori jezyk]] | script = [[Latinica|Latinsky alfabet]]&nbsp;<!--&nbsp; needed to prevent default link to Latin script--> | fam4 = [[Latinsky jezyk|Latinsky]], [[Kontrolovany jezyk]] | ancestor = [[Neo-latinsky]] | posteriori = Osnovany na [[Latinsky jezyk|Latinskom]], pod vplyvom idej drugyh pomočnyh jezykov | agency = {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} (do 1945), děla Peano i {{-|ApI}} (napr. ''{{-|Discussiones}}'' 1909–1915) | ietf = la-peano | iso3 = ilc | glotto = none | notice = IPA | name = Latino sine flexione | iso3comment = (odvrgnuto) }} '''{{-|Latino sine flexione}}''' ("[[Latinsky jezyk|Latinsky]] bez fleksije"), '''{{-|Interlingua de Academia pro Interlingua}}''' ('''IL de ApI''') ili '''Peanova Interlingua''' (skračeno '''{{-|IL}}''') je medžunarodny pomočny jezyk, sostavjeny {{-|''[[Academia pro Interlingua]]''}} pod prědsědateljstvom italijanskogo matematika {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}} (1858–1932) medžu lětami 1887 i 1914. Jezyk je uproščena versija latinskogo jezyka i shranjaje jego slovosbor. Interlingua-IL byla opisana v žurnalu {{Lang|fr|Revue de Mathématiques}} v članku iz 1903 pod zaglavjem ''{{-|De Latino Sine Flexione, Lingua Auxiliare Internationale}}'' (znači: ''O latinskom bez fleksije, medžunarodny pomočny jezyk''),<ref name=":0">Peano, Giuseppe (1903). ''[http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm De Latino Sine Flexione. Lingua Auxiliare Internationale] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210504093022/http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm |date=2021-05-04 }}'', ''Revista de Mathematica'' (''Revue de Mathématiques''), Tomo VIII, pp. 74-83. Fratres Bocca Editores: Torino.</ref> ktory objasnil razlog za jej stvoren‌je. V članku Peano argumentoval, že druge pomočne jezyky ne sut potrěbne, ibo latinsky je uže utvrdžena kako světovy medžunarodny jezyk. Članok byl napisany na klasičnom latinskom, ale postupno je izgubil svoje [[infleksija|infleksije]] dopoka ne ostala nijedna. {{-|Latino sine flexione}} ne imaje jezyčny kod [[ISO 639]]. 23 julija 2017 g. byla do Biblioteky Kongresa vnesena prosba o kody ISO 639-1 i ISO 639-2 (prědložene: {{-|'''il'''}} i {{-|'''ila'''}}), a 10 avgusta 2017 g. do {{-|SIL}} prosba o kod ISO 639-3 (prědloženy: {{-|'''ilc'''}}), ale ona byla odvrgnuta 23 januara 2018 g.<ref>{{Cite web|url=https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|title=2017-022 &#124; Iso 639-3|access-date=2020-12-30|archive-date=2021-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20210420072045/https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|url-status=live}}</ref> == Historija== V 1903, Peano publikoval članek ''De Latino Sine Flexione'' da bi predstavil svoj jezyk.<ref name=":0" /> V tom dělě, Peano citoval seriju sugestij od [[Gottfried Wilhelm Leibniz|Leibniza]] o pojednostavjenoj formi latine.<ref>[[Louis Couturat|Couturat, Louis]] (1901). ''La Logique de Leibniz''. Paris.</ref><ref>Couturat, Louis (1903). ''Opuscules et fragments inédits de Leibniz''. Paris.</ref> Članek izgledał jako serjezny razvoj ideje, i Peano potom stekl reputaciju medźu pokretom za pomočne jezyky. V 1904, Peano poduzeł esej o načinu kako dobiti minimalnu gramatiku eventualne minimalne latine (''Latino minimo''), s minimalnym slovnikom čisto medžunarodnym.<ref name="vocabulario">Peano, Giuseppe (1904). ''Vocabulario de Latino internationale comparato cum Anglo, Franco, Germano, Hispano, Italo, Russo, Græco et Sanscrito'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160323111121/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904 |date=2016-03-23 }}. Torino.</ref> Peano i nektory kolegowie publikovali članky v Latino sine flexione několiko let v ''Revue de Mathématiques''. Zbog svoje želje da dokaže že to je zaista medžunarodny jezyk, Peano smělo publikoval konačnu ediciju svojego znamogo [[Formulario mathematico]] v Latino sine flexione. Však, kako [[Hubert Kennedy]] priměćuje, većina matematikow była odvraćena od uměleho izgleda jezyka i ne probali da čytaju go.<ref name="H Kennedy">Kennedy, Hubert (2006). ''Peano. Life and Works of Giuseppe Peano''. Concord, CA: Peremptory Publications: p. 169 (''a''), p. 185 (''b'').</ref> V oktobru 1907, Peano był na [[Collège de France]] v [[Paris|Parizu]] da bi učestvoval v [[Delegacija za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo jezyka|Delegaciji za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo jezyka]]. Po tomu že deklaroval za Latino sine flexione da bude prijato, konačno ne mogł učestvovati v konačnom glasovanju, zbog radnyh del v Turine.<ref>Academia pro Interlingua (Nov. 1909). Délégation pour l'Adoption d'une Langue Auxiliaire Internationale [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160411124140/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37 |date=2016-04-11 }}. Discussiones (2): p. 37-9.</ref> 26 decembra 1908, Peano był izbrany članom i direktorom ''Akademi internasional de lingu universal'' koji ješte koristil [[Idiom Neutral]], ktory był preosnovan jedan rok pozdněje pod nazvom [[Academia pro Interlingua]]. Každy akademik mogł koristiti svoju ljubimu formu Interlingue, termin byvši na početku koristany v općem smyslu jako sinonim za medžunarodny jezyk, ali ubrzo počel byti posebno koristany za označavanje reformovane Latino sine flexione bazovane na občnyh pravilih ktore akademiki dosegali častym glasovanjem. Tako, nazv Interlingua ubrzo počel označavati jezyk evolvujući od Akademije Pro Interlingua,<ref name="H Kennedy" /> s odgovarajućim skraćenjem ''IL''. Však, každy član był slobodny pisati v svojem osobnom stylu, i zaista nektory članovi predlagali radikalne reformy ktore konačno mogły skončiti jako nezavisne jezyky (na pr. Michauxov Romanal ili De Wahlov [[Interlingue]]). Zbog togo, nazv ''Peanovo Interlingua'' ili ''Interlingua (IL)''<ref name="H Kennedy" /> może być smatran najtočnijim za posebny standard od Peano. (Jako je najdeno v "Interglossa and its predecessors".<ref name="Hogben">Hogben, Lancelot (1943). ''Interglossa. A draft of an auxiliary for a democratic world order, being an attempt to apply semantic principles to language design''. [https://sites.google.com/site/interglossa1943/contents] Harmondsworth, Middlesex, Eng. / New York: Penguin Books: p. 10-11. OCLC 1265553.</ref>) Diskusije da bi se dosegł standardno Interlingua mogu byti vidźene na stranicah ''Discussiones'', oficijalnogo žurnala Akademije pro Interlingua od 1909 do 1913. Te i slědujuće žurnaly akademije były nedavno publikovane na CD-Romu od matematičkogo departmana Univerzity v [[Turin]]e,<ref>Silvia Roero, Clara (coord.) (2003). ''Le Riviste di Giuseppe Peano'' {{cite web|url=http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |title=Dipartimento di Matematica - Università di Torino |access-date=2011-03-01 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110722063830/http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |archive-date=2011-07-22 }} (CD-Rom N. 4). Dipartimento di Matematica dell' Università di Torino.</ref> mesto gdźe Peano razvijal svoje učenje i istraživanje. Pošto ''De Latino Sine Flexione'' był postavil princip da se uzmu latinske imenice ili v ablatyvnoj ili nominatyvnoj formě ({{lang|la|nomen}} był preferovany pred {{lang|la|nomine}}), v 1909 Peano publikoval slovnik da bi pomogł pri izboru pravilne forme vsake imenice,<ref>Peano, Giuseppe (1909). ''Vocabulario Commune ad linguas de Europa'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160421231112/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909 |date=2016-04-21 }}. Cavoretto - Torino.</ref> ali esencijalna vrednost Peanovogo Interlingua była że leksikon może być najden priamo v vsakom latinskom slovniku (przez dobivanje [[tematyčna vokala|tematyčne vokaly]] od [[korjen|korjena]] iz genityvneho zakončenja, to jest: ''-a -o -e -u -e'' iz ''-ae -i -is -us -ei''). Konačno, veliky slovnik s 14.000 slovami był publikovan v 1915.<ref name="Peano">Peano, Giuseppe (1915). ''Vocabulario Commune ad Latino-Italiano-Français-English-Deutsch pro usu de interlinguistas'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150105223741/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915 |date=2015-01-05 }}. Cavoretto - Torino.</ref> Reformovane [[Interlingua]] było predstavlene v 1951 od [[Alexander Gode|Alexandra Gode]] jako poslednji direktor [[Medžunarodna Asocijacija za Pomoćne jezyky|Medžunarodne Asocijacije za Pomoćne jezyky]]. Trvdilo se že je nezavisno od Peanovogo Interlingua, jer je razvilo novu metodu za detekciju ''najnovših občnyh prototypov''. Ali ta metoda obično vodi do latinskogo ablatyvu, tako že većina slovnika Peanovogo Interlingua by była zadržana. Shodno tomu, sam nazv ''Interlingua'' był zadržany, ali bylo prijato odlično skraćenje: ''IA'' umesto ''IL''. == Alfabet i izgovor== {|class="wikitable" style="text-align:center; table-layout:fixed" |+ Interlingua alfabet i digrafy, s typičnymi izgovorami |- ! [[Velike bukvy]] | [[A]] | [[Ae (digraf)|Ae]] | [[B]] | [[C]] | [[Ch (digraf)|Ch]] | [[D]] | [[E]] | [[F]] | [[G]] | [[H]] | [[I]] | [[J]] | [[K]] | [[L]] | [[M]] | [[N]] | [[O]] | [[Oe (digraf)|Oe]] | [[P]] | [[Ph (digraf)|Ph]] | [[Q]]u | [[R]] | [[Rh (digraf)|Rh]] | [[S]] | [[T]] | [[Th (digraf)|Th]] | [[U]] | [[V]] | [[W]] | [[X]] | [[Y]] | [[Z]] |- ! [[Male bukvy]] | a | ae | b | c | ch | d | e | f | g | h | i | j | k | l | m | n | o | oe | p | ph | qu | r | rh | s | t | th | u | v | w | x | y | z |- ! {{small|{{nowrap|Odlične izgovory ([[Medžunarodny fonetičny alfabet|MFA]])}}}} |rowspan=2|{{MFA|a}} |{{MFA|ai̯}} |rowspan=2|{{nowrap|{{MFA|b}}, {{MFA|p}}}} |rowspan=2|{{MFA|k}} |{{MFA|kʰ}} |rowspan=2|{{MFA|d}} |rowspan=2|{{MFA|e}} |rowspan=2|{{MFA|f}} |rowspan=2|{{MFA|ɡ}} |{{MFA|h}} |rowspan=2|{{MFA|i}} |rowspan=2|{{MFA|j}} |rowspan=2|{{MFA|k}} |rowspan=2|{{MFA|l}} |rowspan=2|{{MFA|m}} |rowspan=2|{{MFA|n}} |rowspan=2|{{MFA|o}} |{{MFA|oi̯}} |rowspan=2|{{MFA|p}} |{{MFA|pʰ}} |rowspan=2|{{MFA|kʷ}} |colspan=2 rowspan=2|{{MFA|r}} |rowspan=2|{{MFA|s}} |rowspan=2|{{MFA|t}} |{{MFA|tʰ}} |rowspan=2|{{MFA|u}} |{{MFA|w}} |{{MFA|w}} |rowspan=2|ks |{{MFA|y}} |rowspan=2|{{MFA|z}} |- ! {{small|Spojene izgovory}} |{{MFA|e}} |{{MFA|k}} | - |{{MFA|e}} |{{nowrap|{{MFA|p}}, {{MFA|f}}}} |{{MFA|t}} |{{MFA|v}} |{{MFA|v}} |{{MFA|i}} |} {{Anchor|Vowels}}Po Peanovomu vodiču za jezyk iz 1931, "većina interlingvistov je za staru latinsku izgovoru." To daje izgovoru vokalov takto: * a—jako v f'''a'''ther: {{MFA|[a]}} * e—jako v th'''e'''y: {{MFA|[e]}} * i—jako v f'''ee'''t: {{MFA|[i]}} * o—jako v t'''o'''ne: {{MFA|[o]}} * u—jako v r'''u'''le: {{MFA|[u]}} * y—jako francuska '''u''': {{MFA|[y]}} * j—jako v '''y'''es: {{MFA|[j]}} * ae—jako v '''eye''': {{MFA|[ai̯]}} * oe—jako v b'''oy''': {{MFA|[oi̯]}} {{Anchor|Consonants}}Konsonanty su izgovarane većinom jako v anglijskom, s slědujućimi objasnjenjami: * b—jako anglijsko b, ale jako p ako je slěduje s ili t: {{MFA|[b, p]}} * g—jako g v '''g'''o, '''g'''et: {{MFA|[ɡ]}} * h—němo v rh inače jako anglijsko h: {{MFA|[h]}} * qu—jako qu v '''qu'''arrel: {{MFA|[kʷ]}} * r—jako v co'''rr'''{{not a typo|ect}} (drhtava): {{MFA|[r]}} * v—jako anglijsko w.: {{MFA|[w]}} * x—jako ks.: {{MFA|[ks]}} * ch, ph, th—jako c, p, t v '''c'''an, '''p'''an, '''t'''an: {{IPA|[kʰ, pʰ, tʰ]}} * c—jako k vsegda, jako v s'''c'''an, s'''c'''at: {{MFA|[k]}} (ne aspirovana) * p—jako v s'''p'''an * t—jako v s'''t'''and {{Anchor|Variant pronunciations}}Ne vsi konsonanty i vokaly su izgovarane odlično od vsih ljudij. Slědujuće variantne izgovory su dozvolene: * y jako {{angle bracket|i}} * ae i oe jako {{angle bracket|e}} * h němo * ch, ph, th jako {{angle bracket|c, p, t}} * ph jako {{angle bracket|f}} * v jako anglijsko v, {{IPA|[v]}} * w jako anglijsko v {{Anchor|Stress}}[[Naglas|Naglas]] je bazovany na klasičnom latinskom pravilu: * Slova s dvěma sylabami imaju naglas na [[penult]]u. * Slova s trima ili više sylabami imaju naglas na penultu jedino ako je težky (zatvoreny ili imal dugy vokal v Klasičnoj Latini), inače na [[antepenult]]u<ref name="Peano" /> (p. xii). Sekundarny naglas może być postavjeny kogda je potrebno jako govornik smatra odgovarajućim. == Časti řeči== Iako Peano odstranil infleksije latine od [[imenica|imenic]] i [[pridjevnik|pridjevnikov]], ne odstranil potpuno [[gramatičny rod|gramatičny rod]], dozvoljajući opciju [[žensky rod|ženskogo]] zakončenja za [[wikt:occupation|profesije]]. Rod životinov je neproměnlivy. Vse formy imenic se končaju na [[vokal]] i su vzete iz [[ablatyvny padež|ablatyvnogo padeža]], ali jako to ne bylo navedeno v većini latinskih slovnikov, on dal pravilo za jeje izvodenje iz [[genityvny padež|genityvnogo padeža]]. Množina nie je potrebna kogda nie je potrebna, jako kogda je číslo naznačeno, množina może być čitana iz konteksta, i tako dale; však Peano daje opciju koristiti sufix -s da bi je označil kogda je potrebno. [[Glagol|Glagoly]] imaju malo [[infleksija|infleksij]] konjugacije; vremena i načiny su umesto togo označene glagolskymi dopolniteljami. Rezultat je změna na [[slovosled|pozicionalny jezyk]]. === Častice=== Častice ktore nemaju infleksiju v klasičnoj latini su koristene v svojej prirodnoj formě: * ''Supra, infra, intra, extra''... (ale ''superiore, inferiore, interiore, exteriore'' iz ''superior, -oris'' i tako dale.) * ''Super, subter, inter, praeter, semper''... (ale ''nostro, vestro, dextro...'' iz ''noster, -tra, -trum'' i tako dale.) * ''Tres, quattuor, quinque, sex, septem, octo, novem, decem''... (ale ''uno'' iz ''unus, -a, -um''; ''duo'' iz ''duo, -ae, -o''; ''nullo'' iz ''nullus, -a, -um''; ''multo'' iz ''multus, -a, -um'', itd.) === Imenice=== Forma imenic zavisi od latinskih deklinacij. {| class="wikitable" |- ! Latinski deklinacijny broj (genityvne zakončenje) | 1: -ae | 2: -i | 3: -is | 4: -us | 5: -ei |- ! Latino zakončenje | -a | -o | -e | -u | -e |} {| class="wikitable" |- ! scope="col" |Latinska deklinacija/nominativna forma ! scope="col" | Latinsky genitiv ! scope="col" | Latino (latinsky ablatyv) ! scope="col" | Anglijsky |- | 1.: rosa | ros'''ae''' | ros'''a''' | rose |- | 2.: laurus | laur'''i''' | laur'''o''' | laurel |- | 3.: pax | pac'''is''' | pac'''e''' | peace |- | 4.: casus | cas'''us''' | cas'''u''' | case |- | 5.: series | seri'''ei''' | seri'''e''' | series |} Te vlastne imenice pisane latinskim alfabetom su zadržane čim bliže originalu jako je moguće. Slědujuće su priměry: München, New York, Roma, Giovanni. === Zaimenice=== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Pronomines: p. 29.</ref> * Osobne {| class="wikitable" |- ! scope="row" | Broj ! scope="col" | Jednina ! scope="col" | Množina |- ! scope="row" | 1. osoba | me | nos |- ! scope="row" | 2. osoba | te | vos |- ! scope="row" | 3. osoba | illo (mužsky), illa (žensky), id (sredny) | illos |- ! scope="row" | Povratna | se | se |} * Ukazatelne: ''illo'' (tamty, jako v "tamta kniga"), ''isto'' (tuty, jako v "tuta kniga"), ''ipso'' (samo); za veznik: ''que'' (''me vide '''que''' illo es rapide'' = ja vidim '''že''' to je brzo) * Prisvojne: ''meo'', ''tuo'', ''suo'', ''nostro'', ''vestro'', (''suo'') * Odnosne i veznikove: ''qui'' (kto, ktory člověk), ''quod'' (ktory, ktora stvar) * Povratna: ''se'' * Neodređene: ''un'', ''uno'' (''Jedny'' kaže...), ''ullo'' (ktorykoli), ''omne'' ili ''omni'' (vsy, vsaky, každy), ''aliquo'' (ktokoliv), ''nullo'' (ničto), ''nemo'' (nikto) === Glagoly=== Glagoly su formovane iz latine odbacivanjem konačnogo ''-re'' infinitivu. [[Gramatično vreme|Vreme]], [[Gramatičny način|Način]], itd., su označene časticami, pomoćnymi glagolami, ili prislovami, ale ničto nie je potrebno ako je smysl jasan iz konteksta. Ako je potrebno, prošlo vreme może być označeno predglagolskim ''e'', a buduće s ''i''. Postoje posebna zakončenja za stvorenje [[infinitiv|infinitivu]] i [[particip|participov]]: * Osnovna forma: ama (ljubi) * Infinitiv: ama'''re''' (ljubiti) * Pasivny particip: ama'''to''' (ljubjeny) * Aktivny particip: ama'''nte''' (ljubeći) === Pobočna zakončenja=== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.</ref> * Imperfekt (prošlo): ama'''ba''' (ljubil), lege'''ba''' (čytal) * Futur: ama'''rà''' (bude ljubiti), lege'''rà''' (bude čytati) * Kondicional: ama'''rè''' (by ljubil), lege'''rè''' (by čytal) Zakončenja ''-rà'' i ''-rè'' su naglašene. == Složena vremena== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.</ref> Složena vremena mogu byti izražena pomoćnymi slovami: * Perfekt: '''habe''' ama'''to''' (je ljubil) * Futur: '''debe''' ama'''re''' / '''vol''' ama'''re''' / '''habe ad''' ama'''re''' (mora ljubiti / bude ljubiti / ima ljubiti) * Trajna vremena: me '''es''' scribe'''nte''' (ja pišem) == Pridjevniki i prislovi== Pridjevniki su formovani takto: * Ako se nominativ srednjega roda konča na -e, latino forma se ne měnja. * Ako se nominativ srednjega roda konča na -um, latino forma se měnja na -o: novum > novo (novy). * V vsih drugih slučajah, pridjevniki su formovani s ablatyvnim padežom iz genityvu, jako je to slučaj s imenicami. Pridjevniki mogu byti koristene jako prislovi ako je kontekst jasan, ili ''cum mente'' ili ''in modo'' mogu byti koristene: * Diligente (přilěžny): ''Cum mente diligente'', ''cum diligente mente'', ''in modo diligente'', ''in diligente modo'' = přilěžno. == Komparativ i superlativ== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 28.</ref> * Pozitiv: ''illo es tam habile quam te'' (on je tak spravny jako ty) * Komparativ: ''illo es magis habile quam te'' ili ''illo es plus habile quam te'' (on je spravnějši od tebe) i ''illo es minus habile quam te'' (on je mněje spravny od tebe) * Superlativ: ''maxim de...'' i ''minim de...'' == Nepravilnosti== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 29.</ref> * Bono: meliore: optimo * Malo: pejore: pessimo * Magno: majore: maximo * Parvo: minore: minimo == Členy== Jako v latini, ni određeny ni neodređeny člen ne postoji v Latino sine flexione. Kogda je potrebno, mogu byti prevedene zaimenicami ili slovami jako ''illo'' (to, tamto), ''isto'' ili ''hoc'' (tuto), ili ''uno'' (jedny): * Da ad me libro = daj mi (tu) knigu * Da ad me hoc (isto) libro = daj mi tutu knigu * Da ad me illo libro = daj mi tamtu knigu * Da ad me uno libro = daj mi jednu knigu * Da ad me illo meo libro = daj mi tamtu moju knigu * Da ad me uno meo libro = daj mi jednu moju knigu == Čislovniky== **Medžuslovjansky/Меџусловјанскы:** Źródło:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf]. Numeratione: p. 30-31.</ref> * **Glavne čislovniky (kardinalne):** 1 ''jedyn'' (uno), 2 ''dva'' (duo), 3 ''tri'' (tres), 4 ''četyri'' (quatuor), 5 ''pet'' (quinque), 6 ''šest'' (sex), 7 ''sedem'' (septem), 8 ''osem'' (octo), 9 ''devet'' (novem), 10 ''deset'' (decem), 20 ''dvadeset'' (viginti), 30 ''trideset'' (triginta), 40 ''štirideset'' (quadraginta), 50 ''petdeset'' (quinquaginta), 60 ''šestdeset'' (sexaginta), 70 ''sedemdeset'' (septuaginta), 80 ''osemdeset'' (octoginta), 90 ''devetdeset'' (nonaginta), 100 ''sto'' (centum), 1.000 ''tysiąc'' (mille), 1.000.000 ''milion'' (millione) * **Glavne čislovniky (pokračovanje):** 11 ''jedynnaće'' (decem-uno), 12 ''dvanacja'' (decem-duo), 19 ''devetnaće'' (decem-novem), 21 ''dvadeset jedyn'' (viginti-uno), 101 ''sto (i) jedyn'' (centum (et) uno), 102 ''sto (i) dva'' (centum (et) duo), 200 ''dvě stě'' (duo cento), 300 ''tri sta'' (tres cento) * **Redne čislovniky (ordinalne):** 1° ''pierwy'' (primo), 2° ''vtory'' (secundo), 3° ''tretij'' (tertio), 4° ''četvrty'' (quarto), 5° ''pjaty'' (quinto), 6° ''šesty'' (sexto), 7° ''sédy'' (septimo), 8° ''ósmy'' (octavo), 9° ''devjaty'' (nono), 10° ''desjaty'' (decimo), 20° ''dvadesiaty'' (vigesimo), 30° ''tridsiaty'' (trigesimo), 40° ''štiridsiaty'' (quadragesimo), 50° ''petdesiaty'' (quinquagesimo), 60° ''šestdesiaty'' (sexagesimo), 70° ''sedemdesiaty'' (septuagesimo), 80° ''osemdesiaty'' (octogesimo), 90° ''devetdesiaty'' (nonagesimo), 100° ''sotny'' (centesimo), 1.000° ''tysiąčny'' (millesimo), 1.000.000 ''milionowy'' (millionesimo) * **Redne čislovniky (pokračovanje):** 45° ''štiridsiaty pjaty'' (quadragesimo quinto) abo ''štirideset pjaty'' (quadraginta quinto), 58° ''petdesiaty ósmy'' (quinquagesimo octavo) abo ''petdeset ósmy'' (quinquaginta octavo), 345° ''tri sta štirideset pjaty'' (tres cento quadraginta quinto) * **Množitelne čislovniky:** ''jedyn raz'' (uno vice – once), ''dva razy'' (duo vice – twice), ''tri razy'' (tres vice – three times) --- == Przykłady jezyka== {{Citatny blok | ''Latino es lingua internationale in occidente de Europa ab tempore de imperio romano, per toto medio aevo, et in scientia usque ultimo seculo. Seculo vigesimo es primo que non habe lingua commune. Hodie quasi omne auctore scribe in proprio lingua nationale, id es in plure lingua neo-latino, in plure germanico, in plure slavo, in nipponico et alio. Tale multitudine de linguas in labores de interesse commune ad toto humanitate constitute magno obstaculo ad progressu.'' | Latina była medžunarodnym jezykom na zapadě Evropy od vremena Rimskogo imperija, cělym středověkom, i v naukah do posledněgo stoletja. Dvadcate stoleće je prve, ktore nima občny jezyk. Dnes skoro vsi avtory pišu v svojih narodnyh jezykih, to jest v novo-latinskih, germanskih, slovjanskih, japonskom i drugih. Taka množina jezykov v dělah občego interesa za vsu ludzkost stvara veliku překážku progresu. }} --- {| class="wikitable" |+ Otče naš (The Lord's Prayer) |- ! scope="row" | Latino sine flexione verzija ! scope="row" | [[Interlingua]] verzija ! scope="row" | [[Latina]] verzija ! scope="row" | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы ! scope="row" | Angličsky ([[English Language Liturgical Consultation|ELLC]] - 1988) |- | {{lang|la-peano|<poem>Nostro patre, qui es in caelos, que tuo nomine fi sanctificato; que tuo regno adveni; que tuo voluntate es facto sicut in caelo et in terra. Da hodie ad nos nostro pane quotidiano, et remitte ad nos nostro debitos, sicut et nos remitte ad nostro debitores. Et non induce nos in tentatione, sed libera nos ab malo. Amen.</poem>}} | {{lang|ia|<poem>Patre nostre, qui es in le celos, que tu nomine sia sanctificate; que tu regno veni; que tu voluntate sia facite como in le celo, etiam super le terra. Da nos hodie nostre pan quotidian, e pardona a nos nostre debitas como etiam nos los pardona a nostre debitores. E non induce nos in tentation, sed libera nos del mal. Amen.</poem>}} | {{lang|la|<poem>Pater noster, qui es in caelis, sanctificetur nomen tuum. Adveniat regnum tuum. Fiat voluntas tua, sicut in caelo, et in terra. Panem nostrum quotidianum da nobis hodie, et dimitte nobis debita nostra, sicut et nos dimittimus debitoribus nostris. Et ne nos inducas in tentationem, sed libera nos a malo. Amen.</poem>}} | <poem>Otče naš, ktory je na nebesah, nech svęti se imę Tvoje; nech prijde kraljevstvo Tvoje; nech budje volja Tvoja, kako na nebu, tako i na zemji. Hlěb naš vsakodenny daj nam dnes; i odpusti nam našy grěhy, kako i my odpušćajemo našym grěšnikom. I ne vvedi nas v napastovanje, ale izbavi nas od zlogo. Amin.</poem> | <poem>Our Father (who are) in heaven, hallowed be your name, your kingdom come, your will be done, on earth as in heaven. Give us today our daily bread. Forgive us our sins as we forgive those who sin against us. Save us from the time of trial and deliver us from evil. Amen.</poem> |} --- {| class="wikitable" |+ Latinske poslovice prevedene do Latino sine flexione i Medžuslovjanskogo |- ! scope="col" | Latina ! scope="col" | Latino sine flexione ! scope="col" | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы ! scope="col" | Angličsky |- | [[Vox populi, vox Dei]]. | Voce de populo, voce de Deo. | Hlas ludu, hlas Božy. | The voice of the people is the voice of God. |- | [[Hodie mihi, cras tibi]]. | Hodie ad me, cras ad te. | Dnes mně, sutra tebě. | It is my lot today, yours to-morrow. |- | Gratia gratiam generat, lis litem. | Gratia genera gratia, lite genera lite. | Dobrota rodi dobrotu, svada rodi svadu. | Goodwill begets goodwill, bickering begets bickering. |- | In medio stat virtus. | Virtute sta in medio. | Cnota stoji v sredině. | Virtue stands in the middle. |- | Qui non laborat, non manducet. | Qui non labora, non debe manducare. | Kto ne rabota, neka ne jě. | [[He who does not work, neither shall he eat]]. |- | Medice, cura te ipsum. | Medico, cura te ipso. | Lěkarju, izcěli sebe samogo. | [[Physician, heal thyself]]. |- | [[De gustibus non est disputandum]]. | Nos non debe disputare de gustu. | O vkusah ne dyskutujemo. | There is no disputing about tastes. |- | Ars imitatio naturae est. | Arte imita natura. | Umětnost imituje prirodu. | Art imitates nature. |- | [[Glossary of ancient Roman religion#do ut des|Do ut des]]. | Me da ut te da. | Dajem, byś ty dal. | I give so that you give. |- | Designatio unius est exclusio alterius. | Qui designa uno, exclude alio. | Kto izbira jedyn, isklučuje drugogo. | Who chooses one excludes another. |} --- {| class="wikitable" |+ [[Publius Cornelius Tacitus]], ''De origine et situ Germanorum (Germania)'' (fragmentum initiale) ! [[Latina]] classica (ex [http://la.wikisource.org/wiki/De_origine_et_situ_Germanorum_(Germania) Vicifonte]) ! Latino sine flexione / Interlingua (IL) de [[Academia pro Interlingua|A.p.I.]] ! Medžuslovjansky/Меџусловјанскы ! Angličsky (translated by [[Alfred John Church|A.J. Church]] and W.J. Brodribb, 1876) |- | {{lang|la|Germania omnis a Gallis Raetisque et Pannoniis Rheno et Danuvio fluminibus, a Sarmatis Dacisque mutuo metu aut montibus separatur: cetera Oceanus ambit, latos sinus et insularum inmensa spatia complectens, nuper cognitis quibusdam gentibus ac regibus, quos bellum aperuit. Rhenus, Raeticarum Alpium inaccesso ac praecipiti vertice ortus, modico flexu in occidentem versus septentrionali Oceano miscetur. Danuvius molli et clementer edito montis Abnobae iugo effusus pluris populos adit, donec in Ponticum mare sex meatibus erumpat: septimum os paludibus hauritur.}} | {{lang|la-peano|Fluvios Rheno et Danuvio separa toto Germania ab Gallos, Raetos et Pannonios; montes, aut metu mutuo, separa illo ab Sarmatas et Dacos: Oceano ambi ceteros, complectente sinus lato de mari et spatios immenso de insulas, ad certo gentes et reges recente cognito, aperto ab bello. Rheno, orto in vertice inaccesso et praecipite de Alpes Raetico, flecte se parvo versus occidente et misce se in Oceano septentrionale. Danuvio, effuso in jugo molle et clemente edito de monte Abnoba, visita plure populo, usque illo erumpe in mari Pontico per sex cursu: ore septimo perde se in paludes.}} | {{lang|la-peano|Reka Ryn i Dunaj děliju vsu Germaniju od Galov, Retov i Pannonov; gory, abo vzajemny strah, děliju ju od Sarmatov i Dakov: Oceano okruža ostale, obymajući široke zalivy i bezměrne prostore ostrovov, gdzie nektore plemena i krali su nam novo znani, otkryti vojnom. Ryn, izvirujući iz nedostupne i strmne vysiny Retijskih Alp, skręča se malo k zapadu i směšava se s Sjevernym Oceanom. Dunaj, izlivajući se s blagog i łagodno podignutogo hrbta gory Abnoby, posěća mnoge narody, dok konačno ne prorve se kroz šest rukavov v Pontsko more; sedmy usta ginu v močvarah.}} | Germany as a whole is separated from the Galli, the Rhaeti, and Pannonii, by the rivers Rhine and Danube; mountain ranges, or the fear which each feels for the other, divide it from the Sarmatae and Daci. Elsewhere ocean girds it, embracing broad peninsulas and islands of unexplored extent, where certain tribes and kings are newly known to us, revealed by war. The Rhine springs from a precipitous and inaccessible height of the Rhaetian Alps, bends slightly westward, and mingles with the Northern Ocean. The Danube pours down from the gradual and gently rising slope of Mount Abnoba, and visits many nations, to force its way at last through six channels into the Pontus; a seventh mouth is lost in marshes. |- |} --- == Kritika == Peano formalno branil maksimu, že ''najlěpša gramatika je bez gramatiky'', imajući na umě przykład [[Činski jazyk|Činskogo jezyka]]. (V modernoj lingvistice, na protivječje popularnomu i Peanovomu užitju, ''[[gramatika]]'' ne označa samo [[Morfologija (lingvistika)|morfologične]] struktury, ale takože [[syntax|syntaxu]] i [[fonologija|fonologiju]], na pr., ktore oba Latino sine flexione i Činski ješte imaju. V tom smyslu, "jezyky bez gramatiky" ne mogu egzistovati.<ref>{{Citation|last=Anderson|first=Catherine|title=1.4 Fundamental Properties of Language|url=https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language//|work=Essentials of Linguistics|date=15 March 2018|publisher=McMaster University|language=en|access-date=2021-11-19|archive-date=2021-11-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20211119192229/https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language/|url-status=live}}</ref>) Podle [[Lancelot Hogben|Lancelota Hogbena]], Peanovo Interlingua ješte sdělja glavnu manu s mnogimi drugimi [[Medžunarodny pomoćny jezyk|pomoćnymi jezykami]], majući "abo priveć gramatiky zlého typu, abo nedostatok pravej".<ref name="Hogben" /> (p.&nbsp;10) Hogben argumentuje, že priněmňe imenice i glagoly by měly byti łahko različene po charakterističnyh zakončenjah, aby čitatel mogł łahko dobiti početno razuměnje věty. Tedy, v Peanovom Interlingua, glagoly by mogły dobiti nektoru specifičnu, standardizovanu verbalnu formu, kao [[infinitiv]], ktory je dostatočny v latinskoj [[nepřima reč|nepřimej reči]]. Uměsto togo, surovy imperativ je predloženy v ''De Latino Sine Flexione'': {{Citatny blok | Lingua latino habet discurso directo, ut: "''Amicitia inter malos esse non potest"'', et discurso indirecto: "(''Verum est'' ) ''amicitiam inter malos esse non posse"''. Si nos utimur semper de discurso indirecto, in verbo evanescit desinentia de persona, de modo, et saepe de tempore. Sumimus ergo nomen inflexibile (...), sub forma magis simplice, qui es imperativo. | [''Překlad:''] Latinski jezyk ima direktnu reč, kao: "''Prijateljstvo medźu zlymi nije moguće"'', i indirektnu reč: "(''Je pravda, že'') ''prijateljstvo medźu zlymi nije moguće"''. Ako vsegda koristamo indirektnu reč, na glagolu izčezavaju zakončenja osoby, načina, i (často) vremena. Tedy beremo nesklonjivu imenicu (...), v najjednostavnijoj formě, ktora je imperativ. | Peano (1903, § 4) }} Podle Hogbena, druga prepreka je nedostatak čistogo [[člen (gramatika)|člena]], ktory by mogł jasno označiti imenice. Však, Peano někdy predlagal, že ''illo'' (to) i ''uno'' (jedyn) by mogły być koristane kao členy. Još jedanput podle Hogbena, syntaxa Peanovogo Interlingua ostala konservativna: {{Citatny blok | [Peanovo Interlingua] (...) ima aristokratičnu indiferentnost k potřebě prostyh pravil za konstrukciju vět. Fakt je, że nijedyn pionir jezykovogo planiranja – a już ně Peano – ne poduzeł zadatju istraživanja, ktore pravila porjadka slov najviše prispevaju k vnutrennej jasnotě značenja i łahkosti rozpoznavanja. | Lancelot Hogben (1943, p. 11). }} Pregledajući listu znanijih latinskih nazvov, možemo zaključiti da je sekvenca ''imenica-pridavnik'' norma v latini, ali obrnuta sekvenca je takože aktualna.<ref name="latinosineflexio">"Note on Peano's Interlingua" [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130622120941/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota |date=2013-06-22 }}. Updated: June 2014.</ref> Odnos je preko 2 prema 1 v listě latinskih nazvov komentovanyh od Stroha.<ref>Stroh, Wilfried (2009). ''Le latin est mort. Vive la latin!'' [2007. ''Latein ist tot, es lebe Latein'']. Paris: Les Belles Lettres. {{ISBN|978-2-251-34601-4}}.</ref> N.pr. "''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica|Principia Mathematica]]''". Čo se tiče sekvence ''nominativ-genitiv'', to může być norma v latini v sličnom odnosu. N.pr. "''[[Systema Naturae]]''". Zaista, sekvenca ''nominativ-genitiv'' mora vsegda być norma v Peanovom Interlingua, jer predlog ''de'' mora uvesti genitiv. Tedy, ''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica]]'' by se pretvorilo v ''Principio Mathematico '''de''' Philosophia Naturale''. Pošto je funkcija i pridavnika i genitiva často ista, možemo zaključiti da sekvenca ''imenica-pridavnik'' może vsegda być norma. {{Citatny blok | Adiectivo qui deriva ab sustantivo vale genitivo: "aureo", "de auro". | [''Překlad:''] Pridavnik izvedeny od imenice je ekvivalent genitivu: "zlatny", "od zlata". | Peano (1903, § 6). }} --- == Takože vidźte== {{Portal|Konstruovane jezyky}} * [[Medžuslovjansky/Меџусловјанскы]] (Interslavic) --- == Iztočniky == {{Iztočniky}} --- == Vněšnje linky == * [http://mono.eik.bme.hu/~galantai/LSF/ Instituto pro Latino sine flexione] - Stranka v Latino sine flexione; Peanove originalne spisy o tom jezyku, blog v Latino sine flexione, itd. * [http://latinosineflexione.wordpress.com Blog v Latino sine Flexione] * (Latino sine flexione) [[:oldwikisource:100 exemplo de Interlingua|100 exemplo de Interlingua, ab Giuseppe Peano]] * (Latino sine flexione) [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ Revista "Discussiones", de Academia Pro Interlingua (1909-13)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160216053722/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ |date=2016-02-16 }} * [http://nuntios.blogspot.com/search/label/Latino%20sine%20Flexione Nuntios: Latino sine Flexione] na http://nuntios.blogspot.com/ {{Umětne jezyky}} [[Kategorija:Medžunarodne pomočne jezyky]] [[Kategorija:Izolovane jezyky]] pkvnsyc4qsnr824jhlhfk40fxarvnb3 46942 46941 2026-09-07T22:42:53Z IJzeren Jan 9 /* Alfabet i izgovor */ 46942 wikitext text/x-wiki {{UI prěvod|data=18 avgusta 2026 13:31 {{-|(CEST)}}|izpraviti do = 18 oktobra 2026 13:31 {{-|(CEST)}}}} {{Pravopis}} {{Ne zaměšivati s|Interlingua}} {{Kartka jezyk | altname = ''{{-|Interlingua}}'' | nativename = <center>{{-|IL de A.p.I.}}</center> | pronunciation = {{IPA|[laˈtino ˈsine fleksiˈone]}} | image = Interlingua_sign_1911.jpg | imagecaption = Znak {{-|Interlingua}} v 1911 lětu | creator = {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} pod prědsědateljstvom {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}} | created = 1887–1914<ref>Razděl ''{{-|Grammatico}}'' v ''{{-|Vocabulario Commune}}'', 1915 https://sites.google.com/site/latinosineflexio/-1915-vocabulario-pre#grammatica</ref> | setting = Medžunarodny pomočny jezyk | familycolor = [[Indoevropejske jezyky|Indoevropejsky]] | fam2 = [[Italske jezyky|Italsky]], [[Medžunarodny pomočny jezyk|Pomočny jezyk]] | fam3 = [[Latino-faliske jezyky|Latino-falisky]], [[A posteriori jezyk]] | script = [[Latinica|Latinsky alfabet]]&nbsp;<!--&nbsp; needed to prevent default link to Latin script--> | fam4 = [[Latinsky jezyk|Latinsky]], [[Kontrolovany jezyk]] | ancestor = [[Neo-latinsky]] | posteriori = Osnovany na [[Latinsky jezyk|Latinskom]], pod vplyvom idej drugyh pomočnyh jezykov | agency = {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} (do 1945), děla Peano i {{-|ApI}} (napr. ''{{-|Discussiones}}'' 1909–1915) | ietf = la-peano | iso3 = ilc | glotto = none | notice = IPA | name = Latino sine flexione | iso3comment = (odvrgnuto) }} '''{{-|Latino sine flexione}}''' ("[[Latinsky jezyk|Latinsky]] bez fleksije"), '''{{-|Interlingua de Academia pro Interlingua}}''' ('''IL de ApI''') ili '''Peanova Interlingua''' (skračeno '''{{-|IL}}''') je medžunarodny pomočny jezyk, sostavjeny {{-|''[[Academia pro Interlingua]]''}} pod prědsědateljstvom italijanskogo matematika {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}} (1858–1932) medžu lětami 1887 i 1914. Jezyk je uproščena versija latinskogo jezyka i shranjaje jego slovosbor. Interlingua-IL byla opisana v žurnalu {{Lang|fr|Revue de Mathématiques}} v članku iz 1903 pod zaglavjem ''{{-|De Latino Sine Flexione, Lingua Auxiliare Internationale}}'' (znači: ''O latinskom bez fleksije, medžunarodny pomočny jezyk''),<ref name=":0">Peano, Giuseppe (1903). ''[http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm De Latino Sine Flexione. Lingua Auxiliare Internationale] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210504093022/http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm |date=2021-05-04 }}'', ''Revista de Mathematica'' (''Revue de Mathématiques''), Tomo VIII, pp. 74-83. Fratres Bocca Editores: Torino.</ref> ktory objasnil razlog za jej stvoren‌je. V članku Peano argumentoval, že druge pomočne jezyky ne sut potrěbne, ibo latinsky je uže utvrdžena kako světovy medžunarodny jezyk. Članok byl napisany na klasičnom latinskom, ale postupno je izgubil svoje [[infleksija|infleksije]] dopoka ne ostala nijedna. {{-|Latino sine flexione}} ne imaje jezyčny kod [[ISO 639]]. 23 julija 2017 g. byla do Biblioteky Kongresa vnesena prosba o kody ISO 639-1 i ISO 639-2 (prědložene: {{-|'''il'''}} i {{-|'''ila'''}}), a 10 avgusta 2017 g. do {{-|SIL}} prosba o kod ISO 639-3 (prědloženy: {{-|'''ilc'''}}), ale ona byla odvrgnuta 23 januara 2018 g.<ref>{{Cite web|url=https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|title=2017-022 &#124; Iso 639-3|access-date=2020-12-30|archive-date=2021-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20210420072045/https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|url-status=live}}</ref> == Historija== V 1903, Peano publikoval članek ''De Latino Sine Flexione'' da bi predstavil svoj jezyk.<ref name=":0" /> V tom dělě, Peano citoval seriju sugestij od [[Gottfried Wilhelm Leibniz|Leibniza]] o pojednostavjenoj formi latine.<ref>[[Louis Couturat|Couturat, Louis]] (1901). ''La Logique de Leibniz''. Paris.</ref><ref>Couturat, Louis (1903). ''Opuscules et fragments inédits de Leibniz''. Paris.</ref> Članek izgledał jako serjezny razvoj ideje, i Peano potom stekl reputaciju medźu pokretom za pomočne jezyky. V 1904, Peano poduzeł esej o načinu kako dobiti minimalnu gramatiku eventualne minimalne latine (''Latino minimo''), s minimalnym slovnikom čisto medžunarodnym.<ref name="vocabulario">Peano, Giuseppe (1904). ''Vocabulario de Latino internationale comparato cum Anglo, Franco, Germano, Hispano, Italo, Russo, Græco et Sanscrito'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160323111121/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904 |date=2016-03-23 }}. Torino.</ref> Peano i nektory kolegowie publikovali članky v Latino sine flexione několiko let v ''Revue de Mathématiques''. Zbog svoje želje da dokaže že to je zaista medžunarodny jezyk, Peano smělo publikoval konačnu ediciju svojego znamogo [[Formulario mathematico]] v Latino sine flexione. Však, kako [[Hubert Kennedy]] priměćuje, većina matematikow była odvraćena od uměleho izgleda jezyka i ne probali da čytaju go.<ref name="H Kennedy">Kennedy, Hubert (2006). ''Peano. Life and Works of Giuseppe Peano''. Concord, CA: Peremptory Publications: p. 169 (''a''), p. 185 (''b'').</ref> V oktobru 1907, Peano był na [[Collège de France]] v [[Paris|Parizu]] da bi učestvoval v [[Delegacija za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo jezyka|Delegaciji za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo jezyka]]. Po tomu že deklaroval za Latino sine flexione da bude prijato, konačno ne mogł učestvovati v konačnom glasovanju, zbog radnyh del v Turine.<ref>Academia pro Interlingua (Nov. 1909). Délégation pour l'Adoption d'une Langue Auxiliaire Internationale [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160411124140/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37 |date=2016-04-11 }}. Discussiones (2): p. 37-9.</ref> 26 decembra 1908, Peano był izbrany članom i direktorom ''Akademi internasional de lingu universal'' koji ješte koristil [[Idiom Neutral]], ktory był preosnovan jedan rok pozdněje pod nazvom [[Academia pro Interlingua]]. Každy akademik mogł koristiti svoju ljubimu formu Interlingue, termin byvši na početku koristany v općem smyslu jako sinonim za medžunarodny jezyk, ali ubrzo počel byti posebno koristany za označavanje reformovane Latino sine flexione bazovane na občnyh pravilih ktore akademiki dosegali častym glasovanjem. Tako, nazv Interlingua ubrzo počel označavati jezyk evolvujući od Akademije Pro Interlingua,<ref name="H Kennedy" /> s odgovarajućim skraćenjem ''IL''. Však, každy član był slobodny pisati v svojem osobnom stylu, i zaista nektory članovi predlagali radikalne reformy ktore konačno mogły skončiti jako nezavisne jezyky (na pr. Michauxov Romanal ili De Wahlov [[Interlingue]]). Zbog togo, nazv ''Peanovo Interlingua'' ili ''Interlingua (IL)''<ref name="H Kennedy" /> może być smatran najtočnijim za posebny standard od Peano. (Jako je najdeno v "Interglossa and its predecessors".<ref name="Hogben">Hogben, Lancelot (1943). ''Interglossa. A draft of an auxiliary for a democratic world order, being an attempt to apply semantic principles to language design''. [https://sites.google.com/site/interglossa1943/contents] Harmondsworth, Middlesex, Eng. / New York: Penguin Books: p. 10-11. OCLC 1265553.</ref>) Diskusije da bi se dosegł standardno Interlingua mogu byti vidźene na stranicah ''Discussiones'', oficijalnogo žurnala Akademije pro Interlingua od 1909 do 1913. Te i slědujuće žurnaly akademije były nedavno publikovane na CD-Romu od matematičkogo departmana Univerzity v [[Turin]]e,<ref>Silvia Roero, Clara (coord.) (2003). ''Le Riviste di Giuseppe Peano'' {{cite web|url=http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |title=Dipartimento di Matematica - Università di Torino |access-date=2011-03-01 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110722063830/http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |archive-date=2011-07-22 }} (CD-Rom N. 4). Dipartimento di Matematica dell' Università di Torino.</ref> mesto gdźe Peano razvijal svoje učenje i istraživanje. Pošto ''De Latino Sine Flexione'' był postavil princip da se uzmu latinske imenice ili v ablatyvnoj ili nominatyvnoj formě ({{lang|la|nomen}} był preferovany pred {{lang|la|nomine}}), v 1909 Peano publikoval slovnik da bi pomogł pri izboru pravilne forme vsake imenice,<ref>Peano, Giuseppe (1909). ''Vocabulario Commune ad linguas de Europa'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160421231112/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909 |date=2016-04-21 }}. Cavoretto - Torino.</ref> ali esencijalna vrednost Peanovogo Interlingua była że leksikon może być najden priamo v vsakom latinskom slovniku (przez dobivanje [[tematyčna vokala|tematyčne vokaly]] od [[korjen|korjena]] iz genityvneho zakončenja, to jest: ''-a -o -e -u -e'' iz ''-ae -i -is -us -ei''). Konačno, veliky slovnik s 14.000 slovami był publikovan v 1915.<ref name="Peano">Peano, Giuseppe (1915). ''Vocabulario Commune ad Latino-Italiano-Français-English-Deutsch pro usu de interlinguistas'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150105223741/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915 |date=2015-01-05 }}. Cavoretto - Torino.</ref> Reformovane [[Interlingua]] było predstavlene v 1951 od [[Alexander Gode|Alexandra Gode]] jako poslednji direktor [[Medžunarodna Asocijacija za Pomoćne jezyky|Medžunarodne Asocijacije za Pomoćne jezyky]]. Trvdilo se že je nezavisno od Peanovogo Interlingua, jer je razvilo novu metodu za detekciju ''najnovših občnyh prototypov''. Ali ta metoda obično vodi do latinskogo ablatyvu, tako že većina slovnika Peanovogo Interlingua by była zadržana. Shodno tomu, sam nazv ''Interlingua'' był zadržany, ali bylo prijato odlično skraćenje: ''IA'' umesto ''IL''. == Alfabet i izgovor == {{-|Latino sine flexione}} koristaje [[latinica|latinsku azbuku]], takože vključajuči dvuznaky. Po Peanovomu provodniku za jezyk iz 1931 g. «većina interlingvistov je za stary latinsky izgovor.» {| class="wikitable" style="text-align:center; table-layout:fixed" |+ Interlingua alfabet i digrafy, s typičnymi izgovorami |- | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''A a'''}} <br> {{MFA|a}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ae ae'''}} <br> {{MFA|ai̯}}, {{MFA|e}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''B b'''}} <br> {{MFA|b}}, {{MFA|p}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''C c'''}} <br> {{MFA|k}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ch ch'''}} <br> {{MFA|kʰ}}, {{MFA|k}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''D d'''}} <br> {{MFA|d}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''E e'''}} <br> {{MFA|e}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''F f'''}} <br> {{MFA|f}} |- | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''G g'''}} <br> {{MFA|g}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''H h'''}} <br> {{MFA|h}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''I i'''}} <br> {{MFA|i}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''J j'''}} <br> {{MFA|j}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''K k'''}} <br> {{MFA|k}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''L l'''}} <br> {{MFA|l}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''M m'''}} <br> {{MFA|m}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''N n'''}} <br> {{MFA|n}} |- | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''O o'''}} <br> {{MFA|o}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Oe oe'''}} <br> {{MFA|oi̯}}, {{MFA|e}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''P p'''}} <br> {{MFA|p}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ph ph'''}} <br> {{MFA|pʰ}}, {{MFA|p}}, {{MFA|f}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Q q'''}} <br> {{MFA|kʷ}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''R r'''}} <br> {{MFA|r}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Rh rh'''}} <br> {{MFA|r}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''S s'''}} <br> {{MFA|s}} |- | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''T t'''}} <br> {{MFA|t}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Th th'''}} <br> {{MFA|tʰ}}, {{MFA|t}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''U u'''}} <br> {{MFA|u}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''V v'''}} <br> {{MFA|w}}, {{MFA|v}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''W w'''}} <br> {{MFA|w}}, {{MFA|v}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''X x'''}} <br> {{MFA|ks}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Y y'''}} <br> {{MFA|y}}, {{MFA|i}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Z z'''}} <br> {{MFA|z}} |} Udarjen‌je je bazovano na klasičnom latinskom pravilu: * Slova s dvoma sylabami imajut udarjen‌je na prědposlědnjej. * Slova s tremi sylabami ili veče imajut udarjen‌je na prědposlědnjej samo ako je težka (zatvorjena ili s dolgoju samoglaskoju v klasičnom latinskom), inače na prědprědposlědnjej.<ref name="Peano" /> (str. xii). == Časti řeči== Iako Peano odstranil infleksije latine od [[imenica|imenic]] i [[pridjevnik|pridjevnikov]], ne odstranil potpuno [[gramatičny rod|gramatičny rod]], dozvoljajući opciju [[žensky rod|ženskogo]] zakončenja za [[wikt:occupation|profesije]]. Rod životinov je neproměnlivy. Vse formy imenic se končaju na [[vokal]] i su vzete iz [[ablatyvny padež|ablatyvnogo padeža]], ali jako to ne bylo navedeno v većini latinskih slovnikov, on dal pravilo za jeje izvodenje iz [[genityvny padež|genityvnogo padeža]]. Množina nie je potrebna kogda nie je potrebna, jako kogda je číslo naznačeno, množina może być čitana iz konteksta, i tako dale; však Peano daje opciju koristiti sufix -s da bi je označil kogda je potrebno. [[Glagol|Glagoly]] imaju malo [[infleksija|infleksij]] konjugacije; vremena i načiny su umesto togo označene glagolskymi dopolniteljami. Rezultat je změna na [[slovosled|pozicionalny jezyk]]. === Častice=== Častice ktore nemaju infleksiju v klasičnoj latini su koristene v svojej prirodnoj formě: * ''Supra, infra, intra, extra''... (ale ''superiore, inferiore, interiore, exteriore'' iz ''superior, -oris'' i tako dale.) * ''Super, subter, inter, praeter, semper''... (ale ''nostro, vestro, dextro...'' iz ''noster, -tra, -trum'' i tako dale.) * ''Tres, quattuor, quinque, sex, septem, octo, novem, decem''... (ale ''uno'' iz ''unus, -a, -um''; ''duo'' iz ''duo, -ae, -o''; ''nullo'' iz ''nullus, -a, -um''; ''multo'' iz ''multus, -a, -um'', itd.) === Imenice=== Forma imenic zavisi od latinskih deklinacij. {| class="wikitable" |- ! Latinski deklinacijny broj (genityvne zakončenje) | 1: -ae | 2: -i | 3: -is | 4: -us | 5: -ei |- ! Latino zakončenje | -a | -o | -e | -u | -e |} {| class="wikitable" |- ! scope="col" |Latinska deklinacija/nominativna forma ! scope="col" | Latinsky genitiv ! scope="col" | Latino (latinsky ablatyv) ! scope="col" | Anglijsky |- | 1.: rosa | ros'''ae''' | ros'''a''' | rose |- | 2.: laurus | laur'''i''' | laur'''o''' | laurel |- | 3.: pax | pac'''is''' | pac'''e''' | peace |- | 4.: casus | cas'''us''' | cas'''u''' | case |- | 5.: series | seri'''ei''' | seri'''e''' | series |} Te vlastne imenice pisane latinskim alfabetom su zadržane čim bliže originalu jako je moguće. Slědujuće su priměry: München, New York, Roma, Giovanni. === Zaimenice=== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Pronomines: p. 29.</ref> * Osobne {| class="wikitable" |- ! scope="row" | Broj ! scope="col" | Jednina ! scope="col" | Množina |- ! scope="row" | 1. osoba | me | nos |- ! scope="row" | 2. osoba | te | vos |- ! scope="row" | 3. osoba | illo (mužsky), illa (žensky), id (sredny) | illos |- ! scope="row" | Povratna | se | se |} * Ukazatelne: ''illo'' (tamty, jako v "tamta kniga"), ''isto'' (tuty, jako v "tuta kniga"), ''ipso'' (samo); za veznik: ''que'' (''me vide '''que''' illo es rapide'' = ja vidim '''že''' to je brzo) * Prisvojne: ''meo'', ''tuo'', ''suo'', ''nostro'', ''vestro'', (''suo'') * Odnosne i veznikove: ''qui'' (kto, ktory člověk), ''quod'' (ktory, ktora stvar) * Povratna: ''se'' * Neodređene: ''un'', ''uno'' (''Jedny'' kaže...), ''ullo'' (ktorykoli), ''omne'' ili ''omni'' (vsy, vsaky, každy), ''aliquo'' (ktokoliv), ''nullo'' (ničto), ''nemo'' (nikto) === Glagoly=== Glagoly su formovane iz latine odbacivanjem konačnogo ''-re'' infinitivu. [[Gramatično vreme|Vreme]], [[Gramatičny način|Način]], itd., su označene časticami, pomoćnymi glagolami, ili prislovami, ale ničto nie je potrebno ako je smysl jasan iz konteksta. Ako je potrebno, prošlo vreme może być označeno predglagolskim ''e'', a buduće s ''i''. Postoje posebna zakončenja za stvorenje [[infinitiv|infinitivu]] i [[particip|participov]]: * Osnovna forma: ama (ljubi) * Infinitiv: ama'''re''' (ljubiti) * Pasivny particip: ama'''to''' (ljubjeny) * Aktivny particip: ama'''nte''' (ljubeći) === Pobočna zakončenja=== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.</ref> * Imperfekt (prošlo): ama'''ba''' (ljubil), lege'''ba''' (čytal) * Futur: ama'''rà''' (bude ljubiti), lege'''rà''' (bude čytati) * Kondicional: ama'''rè''' (by ljubil), lege'''rè''' (by čytal) Zakončenja ''-rà'' i ''-rè'' su naglašene. == Složena vremena== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.</ref> Složena vremena mogu byti izražena pomoćnymi slovami: * Perfekt: '''habe''' ama'''to''' (je ljubil) * Futur: '''debe''' ama'''re''' / '''vol''' ama'''re''' / '''habe ad''' ama'''re''' (mora ljubiti / bude ljubiti / ima ljubiti) * Trajna vremena: me '''es''' scribe'''nte''' (ja pišem) == Pridjevniki i prislovi== Pridjevniki su formovani takto: * Ako se nominativ srednjega roda konča na -e, latino forma se ne měnja. * Ako se nominativ srednjega roda konča na -um, latino forma se měnja na -o: novum > novo (novy). * V vsih drugih slučajah, pridjevniki su formovani s ablatyvnim padežom iz genityvu, jako je to slučaj s imenicami. Pridjevniki mogu byti koristene jako prislovi ako je kontekst jasan, ili ''cum mente'' ili ''in modo'' mogu byti koristene: * Diligente (přilěžny): ''Cum mente diligente'', ''cum diligente mente'', ''in modo diligente'', ''in diligente modo'' = přilěžno. == Komparativ i superlativ== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 28.</ref> * Pozitiv: ''illo es tam habile quam te'' (on je tak spravny jako ty) * Komparativ: ''illo es magis habile quam te'' ili ''illo es plus habile quam te'' (on je spravnějši od tebe) i ''illo es minus habile quam te'' (on je mněje spravny od tebe) * Superlativ: ''maxim de...'' i ''minim de...'' == Nepravilnosti== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 29.</ref> * Bono: meliore: optimo * Malo: pejore: pessimo * Magno: majore: maximo * Parvo: minore: minimo == Členy== Jako v latini, ni određeny ni neodređeny člen ne postoji v Latino sine flexione. Kogda je potrebno, mogu byti prevedene zaimenicami ili slovami jako ''illo'' (to, tamto), ''isto'' ili ''hoc'' (tuto), ili ''uno'' (jedny): * Da ad me libro = daj mi (tu) knigu * Da ad me hoc (isto) libro = daj mi tutu knigu * Da ad me illo libro = daj mi tamtu knigu * Da ad me uno libro = daj mi jednu knigu * Da ad me illo meo libro = daj mi tamtu moju knigu * Da ad me uno meo libro = daj mi jednu moju knigu == Čislovniky== **Medžuslovjansky/Меџусловјанскы:** Źródło:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf]. Numeratione: p. 30-31.</ref> * **Glavne čislovniky (kardinalne):** 1 ''jedyn'' (uno), 2 ''dva'' (duo), 3 ''tri'' (tres), 4 ''četyri'' (quatuor), 5 ''pet'' (quinque), 6 ''šest'' (sex), 7 ''sedem'' (septem), 8 ''osem'' (octo), 9 ''devet'' (novem), 10 ''deset'' (decem), 20 ''dvadeset'' (viginti), 30 ''trideset'' (triginta), 40 ''štirideset'' (quadraginta), 50 ''petdeset'' (quinquaginta), 60 ''šestdeset'' (sexaginta), 70 ''sedemdeset'' (septuaginta), 80 ''osemdeset'' (octoginta), 90 ''devetdeset'' (nonaginta), 100 ''sto'' (centum), 1.000 ''tysiąc'' (mille), 1.000.000 ''milion'' (millione) * **Glavne čislovniky (pokračovanje):** 11 ''jedynnaće'' (decem-uno), 12 ''dvanacja'' (decem-duo), 19 ''devetnaće'' (decem-novem), 21 ''dvadeset jedyn'' (viginti-uno), 101 ''sto (i) jedyn'' (centum (et) uno), 102 ''sto (i) dva'' (centum (et) duo), 200 ''dvě stě'' (duo cento), 300 ''tri sta'' (tres cento) * **Redne čislovniky (ordinalne):** 1° ''pierwy'' (primo), 2° ''vtory'' (secundo), 3° ''tretij'' (tertio), 4° ''četvrty'' (quarto), 5° ''pjaty'' (quinto), 6° ''šesty'' (sexto), 7° ''sédy'' (septimo), 8° ''ósmy'' (octavo), 9° ''devjaty'' (nono), 10° ''desjaty'' (decimo), 20° ''dvadesiaty'' (vigesimo), 30° ''tridsiaty'' (trigesimo), 40° ''štiridsiaty'' (quadragesimo), 50° ''petdesiaty'' (quinquagesimo), 60° ''šestdesiaty'' (sexagesimo), 70° ''sedemdesiaty'' (septuagesimo), 80° ''osemdesiaty'' (octogesimo), 90° ''devetdesiaty'' (nonagesimo), 100° ''sotny'' (centesimo), 1.000° ''tysiąčny'' (millesimo), 1.000.000 ''milionowy'' (millionesimo) * **Redne čislovniky (pokračovanje):** 45° ''štiridsiaty pjaty'' (quadragesimo quinto) abo ''štirideset pjaty'' (quadraginta quinto), 58° ''petdesiaty ósmy'' (quinquagesimo octavo) abo ''petdeset ósmy'' (quinquaginta octavo), 345° ''tri sta štirideset pjaty'' (tres cento quadraginta quinto) * **Množitelne čislovniky:** ''jedyn raz'' (uno vice – once), ''dva razy'' (duo vice – twice), ''tri razy'' (tres vice – three times) --- == Przykłady jezyka== {{Citatny blok | ''Latino es lingua internationale in occidente de Europa ab tempore de imperio romano, per toto medio aevo, et in scientia usque ultimo seculo. Seculo vigesimo es primo que non habe lingua commune. Hodie quasi omne auctore scribe in proprio lingua nationale, id es in plure lingua neo-latino, in plure germanico, in plure slavo, in nipponico et alio. Tale multitudine de linguas in labores de interesse commune ad toto humanitate constitute magno obstaculo ad progressu.'' | Latina była medžunarodnym jezykom na zapadě Evropy od vremena Rimskogo imperija, cělym středověkom, i v naukah do posledněgo stoletja. Dvadcate stoleće je prve, ktore nima občny jezyk. Dnes skoro vsi avtory pišu v svojih narodnyh jezykih, to jest v novo-latinskih, germanskih, slovjanskih, japonskom i drugih. Taka množina jezykov v dělah občego interesa za vsu ludzkost stvara veliku překážku progresu. }} --- {| class="wikitable" |+ Otče naš (The Lord's Prayer) |- ! scope="row" | Latino sine flexione verzija ! scope="row" | [[Interlingua]] verzija ! scope="row" | [[Latina]] verzija ! scope="row" | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы ! scope="row" | Angličsky ([[English Language Liturgical Consultation|ELLC]] - 1988) |- | {{lang|la-peano|<poem>Nostro patre, qui es in caelos, que tuo nomine fi sanctificato; que tuo regno adveni; que tuo voluntate es facto sicut in caelo et in terra. Da hodie ad nos nostro pane quotidiano, et remitte ad nos nostro debitos, sicut et nos remitte ad nostro debitores. Et non induce nos in tentatione, sed libera nos ab malo. Amen.</poem>}} | {{lang|ia|<poem>Patre nostre, qui es in le celos, que tu nomine sia sanctificate; que tu regno veni; que tu voluntate sia facite como in le celo, etiam super le terra. Da nos hodie nostre pan quotidian, e pardona a nos nostre debitas como etiam nos los pardona a nostre debitores. E non induce nos in tentation, sed libera nos del mal. Amen.</poem>}} | {{lang|la|<poem>Pater noster, qui es in caelis, sanctificetur nomen tuum. Adveniat regnum tuum. Fiat voluntas tua, sicut in caelo, et in terra. Panem nostrum quotidianum da nobis hodie, et dimitte nobis debita nostra, sicut et nos dimittimus debitoribus nostris. Et ne nos inducas in tentationem, sed libera nos a malo. Amen.</poem>}} | <poem>Otče naš, ktory je na nebesah, nech svęti se imę Tvoje; nech prijde kraljevstvo Tvoje; nech budje volja Tvoja, kako na nebu, tako i na zemji. Hlěb naš vsakodenny daj nam dnes; i odpusti nam našy grěhy, kako i my odpušćajemo našym grěšnikom. I ne vvedi nas v napastovanje, ale izbavi nas od zlogo. Amin.</poem> | <poem>Our Father (who are) in heaven, hallowed be your name, your kingdom come, your will be done, on earth as in heaven. Give us today our daily bread. Forgive us our sins as we forgive those who sin against us. Save us from the time of trial and deliver us from evil. Amen.</poem> |} --- {| class="wikitable" |+ Latinske poslovice prevedene do Latino sine flexione i Medžuslovjanskogo |- ! scope="col" | Latina ! scope="col" | Latino sine flexione ! scope="col" | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы ! scope="col" | Angličsky |- | [[Vox populi, vox Dei]]. | Voce de populo, voce de Deo. | Hlas ludu, hlas Božy. | The voice of the people is the voice of God. |- | [[Hodie mihi, cras tibi]]. | Hodie ad me, cras ad te. | Dnes mně, sutra tebě. | It is my lot today, yours to-morrow. |- | Gratia gratiam generat, lis litem. | Gratia genera gratia, lite genera lite. | Dobrota rodi dobrotu, svada rodi svadu. | Goodwill begets goodwill, bickering begets bickering. |- | In medio stat virtus. | Virtute sta in medio. | Cnota stoji v sredině. | Virtue stands in the middle. |- | Qui non laborat, non manducet. | Qui non labora, non debe manducare. | Kto ne rabota, neka ne jě. | [[He who does not work, neither shall he eat]]. |- | Medice, cura te ipsum. | Medico, cura te ipso. | Lěkarju, izcěli sebe samogo. | [[Physician, heal thyself]]. |- | [[De gustibus non est disputandum]]. | Nos non debe disputare de gustu. | O vkusah ne dyskutujemo. | There is no disputing about tastes. |- | Ars imitatio naturae est. | Arte imita natura. | Umětnost imituje prirodu. | Art imitates nature. |- | [[Glossary of ancient Roman religion#do ut des|Do ut des]]. | Me da ut te da. | Dajem, byś ty dal. | I give so that you give. |- | Designatio unius est exclusio alterius. | Qui designa uno, exclude alio. | Kto izbira jedyn, isklučuje drugogo. | Who chooses one excludes another. |} --- {| class="wikitable" |+ [[Publius Cornelius Tacitus]], ''De origine et situ Germanorum (Germania)'' (fragmentum initiale) ! [[Latina]] classica (ex [http://la.wikisource.org/wiki/De_origine_et_situ_Germanorum_(Germania) Vicifonte]) ! Latino sine flexione / Interlingua (IL) de [[Academia pro Interlingua|A.p.I.]] ! Medžuslovjansky/Меџусловјанскы ! Angličsky (translated by [[Alfred John Church|A.J. Church]] and W.J. Brodribb, 1876) |- | {{lang|la|Germania omnis a Gallis Raetisque et Pannoniis Rheno et Danuvio fluminibus, a Sarmatis Dacisque mutuo metu aut montibus separatur: cetera Oceanus ambit, latos sinus et insularum inmensa spatia complectens, nuper cognitis quibusdam gentibus ac regibus, quos bellum aperuit. Rhenus, Raeticarum Alpium inaccesso ac praecipiti vertice ortus, modico flexu in occidentem versus septentrionali Oceano miscetur. Danuvius molli et clementer edito montis Abnobae iugo effusus pluris populos adit, donec in Ponticum mare sex meatibus erumpat: septimum os paludibus hauritur.}} | {{lang|la-peano|Fluvios Rheno et Danuvio separa toto Germania ab Gallos, Raetos et Pannonios; montes, aut metu mutuo, separa illo ab Sarmatas et Dacos: Oceano ambi ceteros, complectente sinus lato de mari et spatios immenso de insulas, ad certo gentes et reges recente cognito, aperto ab bello. Rheno, orto in vertice inaccesso et praecipite de Alpes Raetico, flecte se parvo versus occidente et misce se in Oceano septentrionale. Danuvio, effuso in jugo molle et clemente edito de monte Abnoba, visita plure populo, usque illo erumpe in mari Pontico per sex cursu: ore septimo perde se in paludes.}} | {{lang|la-peano|Reka Ryn i Dunaj děliju vsu Germaniju od Galov, Retov i Pannonov; gory, abo vzajemny strah, děliju ju od Sarmatov i Dakov: Oceano okruža ostale, obymajući široke zalivy i bezměrne prostore ostrovov, gdzie nektore plemena i krali su nam novo znani, otkryti vojnom. Ryn, izvirujući iz nedostupne i strmne vysiny Retijskih Alp, skręča se malo k zapadu i směšava se s Sjevernym Oceanom. Dunaj, izlivajući se s blagog i łagodno podignutogo hrbta gory Abnoby, posěća mnoge narody, dok konačno ne prorve se kroz šest rukavov v Pontsko more; sedmy usta ginu v močvarah.}} | Germany as a whole is separated from the Galli, the Rhaeti, and Pannonii, by the rivers Rhine and Danube; mountain ranges, or the fear which each feels for the other, divide it from the Sarmatae and Daci. Elsewhere ocean girds it, embracing broad peninsulas and islands of unexplored extent, where certain tribes and kings are newly known to us, revealed by war. The Rhine springs from a precipitous and inaccessible height of the Rhaetian Alps, bends slightly westward, and mingles with the Northern Ocean. The Danube pours down from the gradual and gently rising slope of Mount Abnoba, and visits many nations, to force its way at last through six channels into the Pontus; a seventh mouth is lost in marshes. |- |} --- == Kritika == Peano formalno branil maksimu, že ''najlěpša gramatika je bez gramatiky'', imajući na umě przykład [[Činski jazyk|Činskogo jezyka]]. (V modernoj lingvistice, na protivječje popularnomu i Peanovomu užitju, ''[[gramatika]]'' ne označa samo [[Morfologija (lingvistika)|morfologične]] struktury, ale takože [[syntax|syntaxu]] i [[fonologija|fonologiju]], na pr., ktore oba Latino sine flexione i Činski ješte imaju. V tom smyslu, "jezyky bez gramatiky" ne mogu egzistovati.<ref>{{Citation|last=Anderson|first=Catherine|title=1.4 Fundamental Properties of Language|url=https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language//|work=Essentials of Linguistics|date=15 March 2018|publisher=McMaster University|language=en|access-date=2021-11-19|archive-date=2021-11-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20211119192229/https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language/|url-status=live}}</ref>) Podle [[Lancelot Hogben|Lancelota Hogbena]], Peanovo Interlingua ješte sdělja glavnu manu s mnogimi drugimi [[Medžunarodny pomoćny jezyk|pomoćnymi jezykami]], majući "abo priveć gramatiky zlého typu, abo nedostatok pravej".<ref name="Hogben" /> (p.&nbsp;10) Hogben argumentuje, že priněmňe imenice i glagoly by měly byti łahko različene po charakterističnyh zakončenjah, aby čitatel mogł łahko dobiti početno razuměnje věty. Tedy, v Peanovom Interlingua, glagoly by mogły dobiti nektoru specifičnu, standardizovanu verbalnu formu, kao [[infinitiv]], ktory je dostatočny v latinskoj [[nepřima reč|nepřimej reči]]. Uměsto togo, surovy imperativ je predloženy v ''De Latino Sine Flexione'': {{Citatny blok | Lingua latino habet discurso directo, ut: "''Amicitia inter malos esse non potest"'', et discurso indirecto: "(''Verum est'' ) ''amicitiam inter malos esse non posse"''. Si nos utimur semper de discurso indirecto, in verbo evanescit desinentia de persona, de modo, et saepe de tempore. Sumimus ergo nomen inflexibile (...), sub forma magis simplice, qui es imperativo. | [''Překlad:''] Latinski jezyk ima direktnu reč, kao: "''Prijateljstvo medźu zlymi nije moguće"'', i indirektnu reč: "(''Je pravda, že'') ''prijateljstvo medźu zlymi nije moguće"''. Ako vsegda koristamo indirektnu reč, na glagolu izčezavaju zakončenja osoby, načina, i (často) vremena. Tedy beremo nesklonjivu imenicu (...), v najjednostavnijoj formě, ktora je imperativ. | Peano (1903, § 4) }} Podle Hogbena, druga prepreka je nedostatak čistogo [[člen (gramatika)|člena]], ktory by mogł jasno označiti imenice. Však, Peano někdy predlagal, že ''illo'' (to) i ''uno'' (jedyn) by mogły być koristane kao členy. Još jedanput podle Hogbena, syntaxa Peanovogo Interlingua ostala konservativna: {{Citatny blok | [Peanovo Interlingua] (...) ima aristokratičnu indiferentnost k potřebě prostyh pravil za konstrukciju vět. Fakt je, że nijedyn pionir jezykovogo planiranja – a już ně Peano – ne poduzeł zadatju istraživanja, ktore pravila porjadka slov najviše prispevaju k vnutrennej jasnotě značenja i łahkosti rozpoznavanja. | Lancelot Hogben (1943, p. 11). }} Pregledajući listu znanijih latinskih nazvov, možemo zaključiti da je sekvenca ''imenica-pridavnik'' norma v latini, ali obrnuta sekvenca je takože aktualna.<ref name="latinosineflexio">"Note on Peano's Interlingua" [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130622120941/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota |date=2013-06-22 }}. Updated: June 2014.</ref> Odnos je preko 2 prema 1 v listě latinskih nazvov komentovanyh od Stroha.<ref>Stroh, Wilfried (2009). ''Le latin est mort. Vive la latin!'' [2007. ''Latein ist tot, es lebe Latein'']. Paris: Les Belles Lettres. {{ISBN|978-2-251-34601-4}}.</ref> N.pr. "''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica|Principia Mathematica]]''". Čo se tiče sekvence ''nominativ-genitiv'', to může być norma v latini v sličnom odnosu. N.pr. "''[[Systema Naturae]]''". Zaista, sekvenca ''nominativ-genitiv'' mora vsegda być norma v Peanovom Interlingua, jer predlog ''de'' mora uvesti genitiv. Tedy, ''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica]]'' by se pretvorilo v ''Principio Mathematico '''de''' Philosophia Naturale''. Pošto je funkcija i pridavnika i genitiva často ista, možemo zaključiti da sekvenca ''imenica-pridavnik'' może vsegda być norma. {{Citatny blok | Adiectivo qui deriva ab sustantivo vale genitivo: "aureo", "de auro". | [''Překlad:''] Pridavnik izvedeny od imenice je ekvivalent genitivu: "zlatny", "od zlata". | Peano (1903, § 6). }} --- == Takože vidźte== {{Portal|Konstruovane jezyky}} * [[Medžuslovjansky/Меџусловјанскы]] (Interslavic) --- == Iztočniky == {{Iztočniky}} --- == Vněšnje linky == * [http://mono.eik.bme.hu/~galantai/LSF/ Instituto pro Latino sine flexione] - Stranka v Latino sine flexione; Peanove originalne spisy o tom jezyku, blog v Latino sine flexione, itd. * [http://latinosineflexione.wordpress.com Blog v Latino sine Flexione] * (Latino sine flexione) [[:oldwikisource:100 exemplo de Interlingua|100 exemplo de Interlingua, ab Giuseppe Peano]] * (Latino sine flexione) [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ Revista "Discussiones", de Academia Pro Interlingua (1909-13)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160216053722/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ |date=2016-02-16 }} * [http://nuntios.blogspot.com/search/label/Latino%20sine%20Flexione Nuntios: Latino sine Flexione] na http://nuntios.blogspot.com/ {{Umětne jezyky}} [[Kategorija:Medžunarodne pomočne jezyky]] [[Kategorija:Izolovane jezyky]] 8x7pryy9pgv4dx9x5cryk4m6zgvs5pg 46943 46942 2026-09-07T22:43:14Z IJzeren Jan 9 /* Alfabet i izgovor */ 46943 wikitext text/x-wiki {{UI prěvod|data=18 avgusta 2026 13:31 {{-|(CEST)}}|izpraviti do = 18 oktobra 2026 13:31 {{-|(CEST)}}}} {{Pravopis}} {{Ne zaměšivati s|Interlingua}} {{Kartka jezyk | altname = ''{{-|Interlingua}}'' | nativename = <center>{{-|IL de A.p.I.}}</center> | pronunciation = {{IPA|[laˈtino ˈsine fleksiˈone]}} | image = Interlingua_sign_1911.jpg | imagecaption = Znak {{-|Interlingua}} v 1911 lětu | creator = {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} pod prědsědateljstvom {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}} | created = 1887–1914<ref>Razděl ''{{-|Grammatico}}'' v ''{{-|Vocabulario Commune}}'', 1915 https://sites.google.com/site/latinosineflexio/-1915-vocabulario-pre#grammatica</ref> | setting = Medžunarodny pomočny jezyk | familycolor = [[Indoevropejske jezyky|Indoevropejsky]] | fam2 = [[Italske jezyky|Italsky]], [[Medžunarodny pomočny jezyk|Pomočny jezyk]] | fam3 = [[Latino-faliske jezyky|Latino-falisky]], [[A posteriori jezyk]] | script = [[Latinica|Latinsky alfabet]]&nbsp;<!--&nbsp; needed to prevent default link to Latin script--> | fam4 = [[Latinsky jezyk|Latinsky]], [[Kontrolovany jezyk]] | ancestor = [[Neo-latinsky]] | posteriori = Osnovany na [[Latinsky jezyk|Latinskom]], pod vplyvom idej drugyh pomočnyh jezykov | agency = {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} (do 1945), děla Peano i {{-|ApI}} (napr. ''{{-|Discussiones}}'' 1909–1915) | ietf = la-peano | iso3 = ilc | glotto = none | notice = IPA | name = Latino sine flexione | iso3comment = (odvrgnuto) }} '''{{-|Latino sine flexione}}''' ("[[Latinsky jezyk|Latinsky]] bez fleksije"), '''{{-|Interlingua de Academia pro Interlingua}}''' ('''IL de ApI''') ili '''Peanova Interlingua''' (skračeno '''{{-|IL}}''') je medžunarodny pomočny jezyk, sostavjeny {{-|''[[Academia pro Interlingua]]''}} pod prědsědateljstvom italijanskogo matematika {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}} (1858–1932) medžu lětami 1887 i 1914. Jezyk je uproščena versija latinskogo jezyka i shranjaje jego slovosbor. Interlingua-IL byla opisana v žurnalu {{Lang|fr|Revue de Mathématiques}} v članku iz 1903 pod zaglavjem ''{{-|De Latino Sine Flexione, Lingua Auxiliare Internationale}}'' (znači: ''O latinskom bez fleksije, medžunarodny pomočny jezyk''),<ref name=":0">Peano, Giuseppe (1903). ''[http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm De Latino Sine Flexione. Lingua Auxiliare Internationale] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210504093022/http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm |date=2021-05-04 }}'', ''Revista de Mathematica'' (''Revue de Mathématiques''), Tomo VIII, pp. 74-83. Fratres Bocca Editores: Torino.</ref> ktory objasnil razlog za jej stvoren‌je. V članku Peano argumentoval, že druge pomočne jezyky ne sut potrěbne, ibo latinsky je uže utvrdžena kako světovy medžunarodny jezyk. Članok byl napisany na klasičnom latinskom, ale postupno je izgubil svoje [[infleksija|infleksije]] dopoka ne ostala nijedna. {{-|Latino sine flexione}} ne imaje jezyčny kod [[ISO 639]]. 23 julija 2017 g. byla do Biblioteky Kongresa vnesena prosba o kody ISO 639-1 i ISO 639-2 (prědložene: {{-|'''il'''}} i {{-|'''ila'''}}), a 10 avgusta 2017 g. do {{-|SIL}} prosba o kod ISO 639-3 (prědloženy: {{-|'''ilc'''}}), ale ona byla odvrgnuta 23 januara 2018 g.<ref>{{Cite web|url=https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|title=2017-022 &#124; Iso 639-3|access-date=2020-12-30|archive-date=2021-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20210420072045/https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|url-status=live}}</ref> == Historija== V 1903, Peano publikoval članek ''De Latino Sine Flexione'' da bi predstavil svoj jezyk.<ref name=":0" /> V tom dělě, Peano citoval seriju sugestij od [[Gottfried Wilhelm Leibniz|Leibniza]] o pojednostavjenoj formi latine.<ref>[[Louis Couturat|Couturat, Louis]] (1901). ''La Logique de Leibniz''. Paris.</ref><ref>Couturat, Louis (1903). ''Opuscules et fragments inédits de Leibniz''. Paris.</ref> Članek izgledał jako serjezny razvoj ideje, i Peano potom stekl reputaciju medźu pokretom za pomočne jezyky. V 1904, Peano poduzeł esej o načinu kako dobiti minimalnu gramatiku eventualne minimalne latine (''Latino minimo''), s minimalnym slovnikom čisto medžunarodnym.<ref name="vocabulario">Peano, Giuseppe (1904). ''Vocabulario de Latino internationale comparato cum Anglo, Franco, Germano, Hispano, Italo, Russo, Græco et Sanscrito'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160323111121/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904 |date=2016-03-23 }}. Torino.</ref> Peano i nektory kolegowie publikovali članky v Latino sine flexione několiko let v ''Revue de Mathématiques''. Zbog svoje želje da dokaže že to je zaista medžunarodny jezyk, Peano smělo publikoval konačnu ediciju svojego znamogo [[Formulario mathematico]] v Latino sine flexione. Však, kako [[Hubert Kennedy]] priměćuje, većina matematikow była odvraćena od uměleho izgleda jezyka i ne probali da čytaju go.<ref name="H Kennedy">Kennedy, Hubert (2006). ''Peano. Life and Works of Giuseppe Peano''. Concord, CA: Peremptory Publications: p. 169 (''a''), p. 185 (''b'').</ref> V oktobru 1907, Peano był na [[Collège de France]] v [[Paris|Parizu]] da bi učestvoval v [[Delegacija za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo jezyka|Delegaciji za Prijatje Medžunarodnogo Pomoćnogo jezyka]]. Po tomu že deklaroval za Latino sine flexione da bude prijato, konačno ne mogł učestvovati v konačnom glasovanju, zbog radnyh del v Turine.<ref>Academia pro Interlingua (Nov. 1909). Délégation pour l'Adoption d'une Langue Auxiliaire Internationale [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160411124140/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37 |date=2016-04-11 }}. Discussiones (2): p. 37-9.</ref> 26 decembra 1908, Peano był izbrany članom i direktorom ''Akademi internasional de lingu universal'' koji ješte koristil [[Idiom Neutral]], ktory był preosnovan jedan rok pozdněje pod nazvom [[Academia pro Interlingua]]. Každy akademik mogł koristiti svoju ljubimu formu Interlingue, termin byvši na početku koristany v općem smyslu jako sinonim za medžunarodny jezyk, ali ubrzo počel byti posebno koristany za označavanje reformovane Latino sine flexione bazovane na občnyh pravilih ktore akademiki dosegali častym glasovanjem. Tako, nazv Interlingua ubrzo počel označavati jezyk evolvujući od Akademije Pro Interlingua,<ref name="H Kennedy" /> s odgovarajućim skraćenjem ''IL''. Však, každy član był slobodny pisati v svojem osobnom stylu, i zaista nektory članovi predlagali radikalne reformy ktore konačno mogły skončiti jako nezavisne jezyky (na pr. Michauxov Romanal ili De Wahlov [[Interlingue]]). Zbog togo, nazv ''Peanovo Interlingua'' ili ''Interlingua (IL)''<ref name="H Kennedy" /> może być smatran najtočnijim za posebny standard od Peano. (Jako je najdeno v "Interglossa and its predecessors".<ref name="Hogben">Hogben, Lancelot (1943). ''Interglossa. A draft of an auxiliary for a democratic world order, being an attempt to apply semantic principles to language design''. [https://sites.google.com/site/interglossa1943/contents] Harmondsworth, Middlesex, Eng. / New York: Penguin Books: p. 10-11. OCLC 1265553.</ref>) Diskusije da bi se dosegł standardno Interlingua mogu byti vidźene na stranicah ''Discussiones'', oficijalnogo žurnala Akademije pro Interlingua od 1909 do 1913. Te i slědujuće žurnaly akademije były nedavno publikovane na CD-Romu od matematičkogo departmana Univerzity v [[Turin]]e,<ref>Silvia Roero, Clara (coord.) (2003). ''Le Riviste di Giuseppe Peano'' {{cite web|url=http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |title=Dipartimento di Matematica - Università di Torino |access-date=2011-03-01 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110722063830/http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html |archive-date=2011-07-22 }} (CD-Rom N. 4). Dipartimento di Matematica dell' Università di Torino.</ref> mesto gdźe Peano razvijal svoje učenje i istraživanje. Pošto ''De Latino Sine Flexione'' był postavil princip da se uzmu latinske imenice ili v ablatyvnoj ili nominatyvnoj formě ({{lang|la|nomen}} był preferovany pred {{lang|la|nomine}}), v 1909 Peano publikoval slovnik da bi pomogł pri izboru pravilne forme vsake imenice,<ref>Peano, Giuseppe (1909). ''Vocabulario Commune ad linguas de Europa'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160421231112/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909 |date=2016-04-21 }}. Cavoretto - Torino.</ref> ali esencijalna vrednost Peanovogo Interlingua była że leksikon może być najden priamo v vsakom latinskom slovniku (przez dobivanje [[tematyčna vokala|tematyčne vokaly]] od [[korjen|korjena]] iz genityvneho zakončenja, to jest: ''-a -o -e -u -e'' iz ''-ae -i -is -us -ei''). Konačno, veliky slovnik s 14.000 slovami był publikovan v 1915.<ref name="Peano">Peano, Giuseppe (1915). ''Vocabulario Commune ad Latino-Italiano-Français-English-Deutsch pro usu de interlinguistas'' [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150105223741/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915 |date=2015-01-05 }}. Cavoretto - Torino.</ref> Reformovane [[Interlingua]] było predstavlene v 1951 od [[Alexander Gode|Alexandra Gode]] jako poslednji direktor [[Medžunarodna Asocijacija za Pomoćne jezyky|Medžunarodne Asocijacije za Pomoćne jezyky]]. Trvdilo se že je nezavisno od Peanovogo Interlingua, jer je razvilo novu metodu za detekciju ''najnovših občnyh prototypov''. Ali ta metoda obično vodi do latinskogo ablatyvu, tako že većina slovnika Peanovogo Interlingua by była zadržana. Shodno tomu, sam nazv ''Interlingua'' był zadržany, ali bylo prijato odlično skraćenje: ''IA'' umesto ''IL''. == Alfabet i izgovor == {{-|Latino sine flexione}} koristaje [[latinica|latinsku azbuku]], takože vključajuči dvuznaky. Po Peanovomu provodniku za jezyk iz 1931 g. «večinstvo interlingvistov je za stary latinsky izgovor.» {| class="wikitable" style="text-align:center; table-layout:fixed" |+ Interlingua alfabet i digrafy, s typičnymi izgovorami |- | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''A a'''}} <br> {{MFA|a}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ae ae'''}} <br> {{MFA|ai̯}}, {{MFA|e}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''B b'''}} <br> {{MFA|b}}, {{MFA|p}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''C c'''}} <br> {{MFA|k}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ch ch'''}} <br> {{MFA|kʰ}}, {{MFA|k}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''D d'''}} <br> {{MFA|d}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''E e'''}} <br> {{MFA|e}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''F f'''}} <br> {{MFA|f}} |- | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''G g'''}} <br> {{MFA|g}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''H h'''}} <br> {{MFA|h}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''I i'''}} <br> {{MFA|i}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''J j'''}} <br> {{MFA|j}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''K k'''}} <br> {{MFA|k}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''L l'''}} <br> {{MFA|l}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''M m'''}} <br> {{MFA|m}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''N n'''}} <br> {{MFA|n}} |- | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''O o'''}} <br> {{MFA|o}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Oe oe'''}} <br> {{MFA|oi̯}}, {{MFA|e}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''P p'''}} <br> {{MFA|p}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ph ph'''}} <br> {{MFA|pʰ}}, {{MFA|p}}, {{MFA|f}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Q q'''}} <br> {{MFA|kʷ}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''R r'''}} <br> {{MFA|r}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Rh rh'''}} <br> {{MFA|r}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''S s'''}} <br> {{MFA|s}} |- | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''T t'''}} <br> {{MFA|t}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Th th'''}} <br> {{MFA|tʰ}}, {{MFA|t}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''U u'''}} <br> {{MFA|u}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''V v'''}} <br> {{MFA|w}}, {{MFA|v}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''W w'''}} <br> {{MFA|w}}, {{MFA|v}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''X x'''}} <br> {{MFA|ks}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Y y'''}} <br> {{MFA|y}}, {{MFA|i}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Z z'''}} <br> {{MFA|z}} |} Udarjen‌je je bazovano na klasičnom latinskom pravilu: * Slova s dvoma sylabami imajut udarjen‌je na prědposlědnjej. * Slova s tremi sylabami ili veče imajut udarjen‌je na prědposlědnjej samo ako je težka (zatvorjena ili s dolgoju samoglaskoju v klasičnom latinskom), inače na prědprědposlědnjej.<ref name="Peano" /> (str. xii). == Časti řeči== Iako Peano odstranil infleksije latine od [[imenica|imenic]] i [[pridjevnik|pridjevnikov]], ne odstranil potpuno [[gramatičny rod|gramatičny rod]], dozvoljajući opciju [[žensky rod|ženskogo]] zakončenja za [[wikt:occupation|profesije]]. Rod životinov je neproměnlivy. Vse formy imenic se končaju na [[vokal]] i su vzete iz [[ablatyvny padež|ablatyvnogo padeža]], ali jako to ne bylo navedeno v većini latinskih slovnikov, on dal pravilo za jeje izvodenje iz [[genityvny padež|genityvnogo padeža]]. Množina nie je potrebna kogda nie je potrebna, jako kogda je číslo naznačeno, množina może być čitana iz konteksta, i tako dale; však Peano daje opciju koristiti sufix -s da bi je označil kogda je potrebno. [[Glagol|Glagoly]] imaju malo [[infleksija|infleksij]] konjugacije; vremena i načiny su umesto togo označene glagolskymi dopolniteljami. Rezultat je změna na [[slovosled|pozicionalny jezyk]]. === Častice=== Častice ktore nemaju infleksiju v klasičnoj latini su koristene v svojej prirodnoj formě: * ''Supra, infra, intra, extra''... (ale ''superiore, inferiore, interiore, exteriore'' iz ''superior, -oris'' i tako dale.) * ''Super, subter, inter, praeter, semper''... (ale ''nostro, vestro, dextro...'' iz ''noster, -tra, -trum'' i tako dale.) * ''Tres, quattuor, quinque, sex, septem, octo, novem, decem''... (ale ''uno'' iz ''unus, -a, -um''; ''duo'' iz ''duo, -ae, -o''; ''nullo'' iz ''nullus, -a, -um''; ''multo'' iz ''multus, -a, -um'', itd.) === Imenice=== Forma imenic zavisi od latinskih deklinacij. {| class="wikitable" |- ! Latinski deklinacijny broj (genityvne zakončenje) | 1: -ae | 2: -i | 3: -is | 4: -us | 5: -ei |- ! Latino zakončenje | -a | -o | -e | -u | -e |} {| class="wikitable" |- ! scope="col" |Latinska deklinacija/nominativna forma ! scope="col" | Latinsky genitiv ! scope="col" | Latino (latinsky ablatyv) ! scope="col" | Anglijsky |- | 1.: rosa | ros'''ae''' | ros'''a''' | rose |- | 2.: laurus | laur'''i''' | laur'''o''' | laurel |- | 3.: pax | pac'''is''' | pac'''e''' | peace |- | 4.: casus | cas'''us''' | cas'''u''' | case |- | 5.: series | seri'''ei''' | seri'''e''' | series |} Te vlastne imenice pisane latinskim alfabetom su zadržane čim bliže originalu jako je moguće. Slědujuće su priměry: München, New York, Roma, Giovanni. === Zaimenice=== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Pronomines: p. 29.</ref> * Osobne {| class="wikitable" |- ! scope="row" | Broj ! scope="col" | Jednina ! scope="col" | Množina |- ! scope="row" | 1. osoba | me | nos |- ! scope="row" | 2. osoba | te | vos |- ! scope="row" | 3. osoba | illo (mužsky), illa (žensky), id (sredny) | illos |- ! scope="row" | Povratna | se | se |} * Ukazatelne: ''illo'' (tamty, jako v "tamta kniga"), ''isto'' (tuty, jako v "tuta kniga"), ''ipso'' (samo); za veznik: ''que'' (''me vide '''que''' illo es rapide'' = ja vidim '''že''' to je brzo) * Prisvojne: ''meo'', ''tuo'', ''suo'', ''nostro'', ''vestro'', (''suo'') * Odnosne i veznikove: ''qui'' (kto, ktory člověk), ''quod'' (ktory, ktora stvar) * Povratna: ''se'' * Neodređene: ''un'', ''uno'' (''Jedny'' kaže...), ''ullo'' (ktorykoli), ''omne'' ili ''omni'' (vsy, vsaky, každy), ''aliquo'' (ktokoliv), ''nullo'' (ničto), ''nemo'' (nikto) === Glagoly=== Glagoly su formovane iz latine odbacivanjem konačnogo ''-re'' infinitivu. [[Gramatično vreme|Vreme]], [[Gramatičny način|Način]], itd., su označene časticami, pomoćnymi glagolami, ili prislovami, ale ničto nie je potrebno ako je smysl jasan iz konteksta. Ako je potrebno, prošlo vreme może być označeno predglagolskim ''e'', a buduće s ''i''. Postoje posebna zakončenja za stvorenje [[infinitiv|infinitivu]] i [[particip|participov]]: * Osnovna forma: ama (ljubi) * Infinitiv: ama'''re''' (ljubiti) * Pasivny particip: ama'''to''' (ljubjeny) * Aktivny particip: ama'''nte''' (ljubeći) === Pobočna zakončenja=== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.</ref> * Imperfekt (prošlo): ama'''ba''' (ljubil), lege'''ba''' (čytal) * Futur: ama'''rà''' (bude ljubiti), lege'''rà''' (bude čytati) * Kondicional: ama'''rè''' (by ljubil), lege'''rè''' (by čytal) Zakončenja ''-rà'' i ''-rè'' su naglašene. == Složena vremena== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.</ref> Složena vremena mogu byti izražena pomoćnymi slovami: * Perfekt: '''habe''' ama'''to''' (je ljubil) * Futur: '''debe''' ama'''re''' / '''vol''' ama'''re''' / '''habe ad''' ama'''re''' (mora ljubiti / bude ljubiti / ima ljubiti) * Trajna vremena: me '''es''' scribe'''nte''' (ja pišem) == Pridjevniki i prislovi== Pridjevniki su formovani takto: * Ako se nominativ srednjega roda konča na -e, latino forma se ne měnja. * Ako se nominativ srednjega roda konča na -um, latino forma se měnja na -o: novum > novo (novy). * V vsih drugih slučajah, pridjevniki su formovani s ablatyvnim padežom iz genityvu, jako je to slučaj s imenicami. Pridjevniki mogu byti koristene jako prislovi ako je kontekst jasan, ili ''cum mente'' ili ''in modo'' mogu byti koristene: * Diligente (přilěžny): ''Cum mente diligente'', ''cum diligente mente'', ''in modo diligente'', ''in diligente modo'' = přilěžno. == Komparativ i superlativ== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 28.</ref> * Pozitiv: ''illo es tam habile quam te'' (on je tak spravny jako ty) * Komparativ: ''illo es magis habile quam te'' ili ''illo es plus habile quam te'' (on je spravnějši od tebe) i ''illo es minus habile quam te'' (on je mněje spravny od tebe) * Superlativ: ''maxim de...'' i ''minim de...'' == Nepravilnosti== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 29.</ref> * Bono: meliore: optimo * Malo: pejore: pessimo * Magno: majore: maximo * Parvo: minore: minimo == Členy== Jako v latini, ni određeny ni neodređeny člen ne postoji v Latino sine flexione. Kogda je potrebno, mogu byti prevedene zaimenicami ili slovami jako ''illo'' (to, tamto), ''isto'' ili ''hoc'' (tuto), ili ''uno'' (jedny): * Da ad me libro = daj mi (tu) knigu * Da ad me hoc (isto) libro = daj mi tutu knigu * Da ad me illo libro = daj mi tamtu knigu * Da ad me uno libro = daj mi jednu knigu * Da ad me illo meo libro = daj mi tamtu moju knigu * Da ad me uno meo libro = daj mi jednu moju knigu == Čislovniky== **Medžuslovjansky/Меџусловјанскы:** Źródło:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf]. Numeratione: p. 30-31.</ref> * **Glavne čislovniky (kardinalne):** 1 ''jedyn'' (uno), 2 ''dva'' (duo), 3 ''tri'' (tres), 4 ''četyri'' (quatuor), 5 ''pet'' (quinque), 6 ''šest'' (sex), 7 ''sedem'' (septem), 8 ''osem'' (octo), 9 ''devet'' (novem), 10 ''deset'' (decem), 20 ''dvadeset'' (viginti), 30 ''trideset'' (triginta), 40 ''štirideset'' (quadraginta), 50 ''petdeset'' (quinquaginta), 60 ''šestdeset'' (sexaginta), 70 ''sedemdeset'' (septuaginta), 80 ''osemdeset'' (octoginta), 90 ''devetdeset'' (nonaginta), 100 ''sto'' (centum), 1.000 ''tysiąc'' (mille), 1.000.000 ''milion'' (millione) * **Glavne čislovniky (pokračovanje):** 11 ''jedynnaće'' (decem-uno), 12 ''dvanacja'' (decem-duo), 19 ''devetnaće'' (decem-novem), 21 ''dvadeset jedyn'' (viginti-uno), 101 ''sto (i) jedyn'' (centum (et) uno), 102 ''sto (i) dva'' (centum (et) duo), 200 ''dvě stě'' (duo cento), 300 ''tri sta'' (tres cento) * **Redne čislovniky (ordinalne):** 1° ''pierwy'' (primo), 2° ''vtory'' (secundo), 3° ''tretij'' (tertio), 4° ''četvrty'' (quarto), 5° ''pjaty'' (quinto), 6° ''šesty'' (sexto), 7° ''sédy'' (septimo), 8° ''ósmy'' (octavo), 9° ''devjaty'' (nono), 10° ''desjaty'' (decimo), 20° ''dvadesiaty'' (vigesimo), 30° ''tridsiaty'' (trigesimo), 40° ''štiridsiaty'' (quadragesimo), 50° ''petdesiaty'' (quinquagesimo), 60° ''šestdesiaty'' (sexagesimo), 70° ''sedemdesiaty'' (septuagesimo), 80° ''osemdesiaty'' (octogesimo), 90° ''devetdesiaty'' (nonagesimo), 100° ''sotny'' (centesimo), 1.000° ''tysiąčny'' (millesimo), 1.000.000 ''milionowy'' (millionesimo) * **Redne čislovniky (pokračovanje):** 45° ''štiridsiaty pjaty'' (quadragesimo quinto) abo ''štirideset pjaty'' (quadraginta quinto), 58° ''petdesiaty ósmy'' (quinquagesimo octavo) abo ''petdeset ósmy'' (quinquaginta octavo), 345° ''tri sta štirideset pjaty'' (tres cento quadraginta quinto) * **Množitelne čislovniky:** ''jedyn raz'' (uno vice – once), ''dva razy'' (duo vice – twice), ''tri razy'' (tres vice – three times) --- == Przykłady jezyka== {{Citatny blok | ''Latino es lingua internationale in occidente de Europa ab tempore de imperio romano, per toto medio aevo, et in scientia usque ultimo seculo. Seculo vigesimo es primo que non habe lingua commune. Hodie quasi omne auctore scribe in proprio lingua nationale, id es in plure lingua neo-latino, in plure germanico, in plure slavo, in nipponico et alio. Tale multitudine de linguas in labores de interesse commune ad toto humanitate constitute magno obstaculo ad progressu.'' | Latina była medžunarodnym jezykom na zapadě Evropy od vremena Rimskogo imperija, cělym středověkom, i v naukah do posledněgo stoletja. Dvadcate stoleće je prve, ktore nima občny jezyk. Dnes skoro vsi avtory pišu v svojih narodnyh jezykih, to jest v novo-latinskih, germanskih, slovjanskih, japonskom i drugih. Taka množina jezykov v dělah občego interesa za vsu ludzkost stvara veliku překážku progresu. }} --- {| class="wikitable" |+ Otče naš (The Lord's Prayer) |- ! scope="row" | Latino sine flexione verzija ! scope="row" | [[Interlingua]] verzija ! scope="row" | [[Latina]] verzija ! scope="row" | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы ! scope="row" | Angličsky ([[English Language Liturgical Consultation|ELLC]] - 1988) |- | {{lang|la-peano|<poem>Nostro patre, qui es in caelos, que tuo nomine fi sanctificato; que tuo regno adveni; que tuo voluntate es facto sicut in caelo et in terra. Da hodie ad nos nostro pane quotidiano, et remitte ad nos nostro debitos, sicut et nos remitte ad nostro debitores. Et non induce nos in tentatione, sed libera nos ab malo. Amen.</poem>}} | {{lang|ia|<poem>Patre nostre, qui es in le celos, que tu nomine sia sanctificate; que tu regno veni; que tu voluntate sia facite como in le celo, etiam super le terra. Da nos hodie nostre pan quotidian, e pardona a nos nostre debitas como etiam nos los pardona a nostre debitores. E non induce nos in tentation, sed libera nos del mal. Amen.</poem>}} | {{lang|la|<poem>Pater noster, qui es in caelis, sanctificetur nomen tuum. Adveniat regnum tuum. Fiat voluntas tua, sicut in caelo, et in terra. Panem nostrum quotidianum da nobis hodie, et dimitte nobis debita nostra, sicut et nos dimittimus debitoribus nostris. Et ne nos inducas in tentationem, sed libera nos a malo. Amen.</poem>}} | <poem>Otče naš, ktory je na nebesah, nech svęti se imę Tvoje; nech prijde kraljevstvo Tvoje; nech budje volja Tvoja, kako na nebu, tako i na zemji. Hlěb naš vsakodenny daj nam dnes; i odpusti nam našy grěhy, kako i my odpušćajemo našym grěšnikom. I ne vvedi nas v napastovanje, ale izbavi nas od zlogo. Amin.</poem> | <poem>Our Father (who are) in heaven, hallowed be your name, your kingdom come, your will be done, on earth as in heaven. Give us today our daily bread. Forgive us our sins as we forgive those who sin against us. Save us from the time of trial and deliver us from evil. Amen.</poem> |} --- {| class="wikitable" |+ Latinske poslovice prevedene do Latino sine flexione i Medžuslovjanskogo |- ! scope="col" | Latina ! scope="col" | Latino sine flexione ! scope="col" | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы ! scope="col" | Angličsky |- | [[Vox populi, vox Dei]]. | Voce de populo, voce de Deo. | Hlas ludu, hlas Božy. | The voice of the people is the voice of God. |- | [[Hodie mihi, cras tibi]]. | Hodie ad me, cras ad te. | Dnes mně, sutra tebě. | It is my lot today, yours to-morrow. |- | Gratia gratiam generat, lis litem. | Gratia genera gratia, lite genera lite. | Dobrota rodi dobrotu, svada rodi svadu. | Goodwill begets goodwill, bickering begets bickering. |- | In medio stat virtus. | Virtute sta in medio. | Cnota stoji v sredině. | Virtue stands in the middle. |- | Qui non laborat, non manducet. | Qui non labora, non debe manducare. | Kto ne rabota, neka ne jě. | [[He who does not work, neither shall he eat]]. |- | Medice, cura te ipsum. | Medico, cura te ipso. | Lěkarju, izcěli sebe samogo. | [[Physician, heal thyself]]. |- | [[De gustibus non est disputandum]]. | Nos non debe disputare de gustu. | O vkusah ne dyskutujemo. | There is no disputing about tastes. |- | Ars imitatio naturae est. | Arte imita natura. | Umětnost imituje prirodu. | Art imitates nature. |- | [[Glossary of ancient Roman religion#do ut des|Do ut des]]. | Me da ut te da. | Dajem, byś ty dal. | I give so that you give. |- | Designatio unius est exclusio alterius. | Qui designa uno, exclude alio. | Kto izbira jedyn, isklučuje drugogo. | Who chooses one excludes another. |} --- {| class="wikitable" |+ [[Publius Cornelius Tacitus]], ''De origine et situ Germanorum (Germania)'' (fragmentum initiale) ! [[Latina]] classica (ex [http://la.wikisource.org/wiki/De_origine_et_situ_Germanorum_(Germania) Vicifonte]) ! Latino sine flexione / Interlingua (IL) de [[Academia pro Interlingua|A.p.I.]] ! Medžuslovjansky/Меџусловјанскы ! Angličsky (translated by [[Alfred John Church|A.J. Church]] and W.J. Brodribb, 1876) |- | {{lang|la|Germania omnis a Gallis Raetisque et Pannoniis Rheno et Danuvio fluminibus, a Sarmatis Dacisque mutuo metu aut montibus separatur: cetera Oceanus ambit, latos sinus et insularum inmensa spatia complectens, nuper cognitis quibusdam gentibus ac regibus, quos bellum aperuit. Rhenus, Raeticarum Alpium inaccesso ac praecipiti vertice ortus, modico flexu in occidentem versus septentrionali Oceano miscetur. Danuvius molli et clementer edito montis Abnobae iugo effusus pluris populos adit, donec in Ponticum mare sex meatibus erumpat: septimum os paludibus hauritur.}} | {{lang|la-peano|Fluvios Rheno et Danuvio separa toto Germania ab Gallos, Raetos et Pannonios; montes, aut metu mutuo, separa illo ab Sarmatas et Dacos: Oceano ambi ceteros, complectente sinus lato de mari et spatios immenso de insulas, ad certo gentes et reges recente cognito, aperto ab bello. Rheno, orto in vertice inaccesso et praecipite de Alpes Raetico, flecte se parvo versus occidente et misce se in Oceano septentrionale. Danuvio, effuso in jugo molle et clemente edito de monte Abnoba, visita plure populo, usque illo erumpe in mari Pontico per sex cursu: ore septimo perde se in paludes.}} | {{lang|la-peano|Reka Ryn i Dunaj děliju vsu Germaniju od Galov, Retov i Pannonov; gory, abo vzajemny strah, děliju ju od Sarmatov i Dakov: Oceano okruža ostale, obymajući široke zalivy i bezměrne prostore ostrovov, gdzie nektore plemena i krali su nam novo znani, otkryti vojnom. Ryn, izvirujući iz nedostupne i strmne vysiny Retijskih Alp, skręča se malo k zapadu i směšava se s Sjevernym Oceanom. Dunaj, izlivajući se s blagog i łagodno podignutogo hrbta gory Abnoby, posěća mnoge narody, dok konačno ne prorve se kroz šest rukavov v Pontsko more; sedmy usta ginu v močvarah.}} | Germany as a whole is separated from the Galli, the Rhaeti, and Pannonii, by the rivers Rhine and Danube; mountain ranges, or the fear which each feels for the other, divide it from the Sarmatae and Daci. Elsewhere ocean girds it, embracing broad peninsulas and islands of unexplored extent, where certain tribes and kings are newly known to us, revealed by war. The Rhine springs from a precipitous and inaccessible height of the Rhaetian Alps, bends slightly westward, and mingles with the Northern Ocean. The Danube pours down from the gradual and gently rising slope of Mount Abnoba, and visits many nations, to force its way at last through six channels into the Pontus; a seventh mouth is lost in marshes. |- |} --- == Kritika == Peano formalno branil maksimu, že ''najlěpša gramatika je bez gramatiky'', imajući na umě przykład [[Činski jazyk|Činskogo jezyka]]. (V modernoj lingvistice, na protivječje popularnomu i Peanovomu užitju, ''[[gramatika]]'' ne označa samo [[Morfologija (lingvistika)|morfologične]] struktury, ale takože [[syntax|syntaxu]] i [[fonologija|fonologiju]], na pr., ktore oba Latino sine flexione i Činski ješte imaju. V tom smyslu, "jezyky bez gramatiky" ne mogu egzistovati.<ref>{{Citation|last=Anderson|first=Catherine|title=1.4 Fundamental Properties of Language|url=https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language//|work=Essentials of Linguistics|date=15 March 2018|publisher=McMaster University|language=en|access-date=2021-11-19|archive-date=2021-11-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20211119192229/https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language/|url-status=live}}</ref>) Podle [[Lancelot Hogben|Lancelota Hogbena]], Peanovo Interlingua ješte sdělja glavnu manu s mnogimi drugimi [[Medžunarodny pomoćny jezyk|pomoćnymi jezykami]], majući "abo priveć gramatiky zlého typu, abo nedostatok pravej".<ref name="Hogben" /> (p.&nbsp;10) Hogben argumentuje, že priněmňe imenice i glagoly by měly byti łahko različene po charakterističnyh zakončenjah, aby čitatel mogł łahko dobiti početno razuměnje věty. Tedy, v Peanovom Interlingua, glagoly by mogły dobiti nektoru specifičnu, standardizovanu verbalnu formu, kao [[infinitiv]], ktory je dostatočny v latinskoj [[nepřima reč|nepřimej reči]]. Uměsto togo, surovy imperativ je predloženy v ''De Latino Sine Flexione'': {{Citatny blok | Lingua latino habet discurso directo, ut: "''Amicitia inter malos esse non potest"'', et discurso indirecto: "(''Verum est'' ) ''amicitiam inter malos esse non posse"''. Si nos utimur semper de discurso indirecto, in verbo evanescit desinentia de persona, de modo, et saepe de tempore. Sumimus ergo nomen inflexibile (...), sub forma magis simplice, qui es imperativo. | [''Překlad:''] Latinski jezyk ima direktnu reč, kao: "''Prijateljstvo medźu zlymi nije moguće"'', i indirektnu reč: "(''Je pravda, že'') ''prijateljstvo medźu zlymi nije moguće"''. Ako vsegda koristamo indirektnu reč, na glagolu izčezavaju zakončenja osoby, načina, i (často) vremena. Tedy beremo nesklonjivu imenicu (...), v najjednostavnijoj formě, ktora je imperativ. | Peano (1903, § 4) }} Podle Hogbena, druga prepreka je nedostatak čistogo [[člen (gramatika)|člena]], ktory by mogł jasno označiti imenice. Však, Peano někdy predlagal, že ''illo'' (to) i ''uno'' (jedyn) by mogły być koristane kao členy. Još jedanput podle Hogbena, syntaxa Peanovogo Interlingua ostala konservativna: {{Citatny blok | [Peanovo Interlingua] (...) ima aristokratičnu indiferentnost k potřebě prostyh pravil za konstrukciju vět. Fakt je, że nijedyn pionir jezykovogo planiranja – a już ně Peano – ne poduzeł zadatju istraživanja, ktore pravila porjadka slov najviše prispevaju k vnutrennej jasnotě značenja i łahkosti rozpoznavanja. | Lancelot Hogben (1943, p. 11). }} Pregledajući listu znanijih latinskih nazvov, možemo zaključiti da je sekvenca ''imenica-pridavnik'' norma v latini, ali obrnuta sekvenca je takože aktualna.<ref name="latinosineflexio">"Note on Peano's Interlingua" [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130622120941/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota |date=2013-06-22 }}. Updated: June 2014.</ref> Odnos je preko 2 prema 1 v listě latinskih nazvov komentovanyh od Stroha.<ref>Stroh, Wilfried (2009). ''Le latin est mort. Vive la latin!'' [2007. ''Latein ist tot, es lebe Latein'']. Paris: Les Belles Lettres. {{ISBN|978-2-251-34601-4}}.</ref> N.pr. "''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica|Principia Mathematica]]''". Čo se tiče sekvence ''nominativ-genitiv'', to může być norma v latini v sličnom odnosu. N.pr. "''[[Systema Naturae]]''". Zaista, sekvenca ''nominativ-genitiv'' mora vsegda być norma v Peanovom Interlingua, jer predlog ''de'' mora uvesti genitiv. Tedy, ''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica]]'' by se pretvorilo v ''Principio Mathematico '''de''' Philosophia Naturale''. Pošto je funkcija i pridavnika i genitiva často ista, možemo zaključiti da sekvenca ''imenica-pridavnik'' może vsegda być norma. {{Citatny blok | Adiectivo qui deriva ab sustantivo vale genitivo: "aureo", "de auro". | [''Překlad:''] Pridavnik izvedeny od imenice je ekvivalent genitivu: "zlatny", "od zlata". | Peano (1903, § 6). }} --- == Takože vidźte== {{Portal|Konstruovane jezyky}} * [[Medžuslovjansky/Меџусловјанскы]] (Interslavic) --- == Iztočniky == {{Iztočniky}} --- == Vněšnje linky == * [http://mono.eik.bme.hu/~galantai/LSF/ Instituto pro Latino sine flexione] - Stranka v Latino sine flexione; Peanove originalne spisy o tom jezyku, blog v Latino sine flexione, itd. * [http://latinosineflexione.wordpress.com Blog v Latino sine Flexione] * (Latino sine flexione) [[:oldwikisource:100 exemplo de Interlingua|100 exemplo de Interlingua, ab Giuseppe Peano]] * (Latino sine flexione) [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ Revista "Discussiones", de Academia Pro Interlingua (1909-13)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160216053722/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ |date=2016-02-16 }} * [http://nuntios.blogspot.com/search/label/Latino%20sine%20Flexione Nuntios: Latino sine Flexione] na http://nuntios.blogspot.com/ {{Umětne jezyky}} [[Kategorija:Medžunarodne pomočne jezyky]] [[Kategorija:Izolovane jezyky]] l2vf8eyamccx1agdu0eltx0fb0oibp8 46945 46943 2026-09-07T23:56:47Z IJzeren Jan 9 /* Historija */ --> isv 46945 wikitext text/x-wiki {{UI prěvod|data=18 avgusta 2026 13:31 {{-|(CEST)}}|izpraviti do = 18 oktobra 2026 13:31 {{-|(CEST)}}}} {{Pravopis}} {{Ne zaměšivati s|Interlingua}} {{Kartka jezyk | altname = ''{{-|Interlingua}}'' | nativename = <center>{{-|IL de A.p.I.}}</center> | pronunciation = {{IPA|[laˈtino ˈsine fleksiˈone]}} | image = Interlingua_sign_1911.jpg | imagecaption = Znak {{-|Interlingua}} v 1911 lětu | creator = {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} pod prědsědateljstvom {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}} | created = 1887–1914<ref>Razděl ''{{-|Grammatico}}'' v ''{{-|Vocabulario Commune}}'', 1915 https://sites.google.com/site/latinosineflexio/-1915-vocabulario-pre#grammatica</ref> | setting = Medžunarodny pomočny jezyk | familycolor = [[Indoevropejske jezyky|Indoevropejsky]] | fam2 = [[Italske jezyky|Italsky]], [[Medžunarodny pomočny jezyk|Pomočny jezyk]] | fam3 = [[Latino-faliske jezyky|Latino-falisky]], [[A posteriori jezyk]] | script = [[Latinica|Latinsky alfabet]]&nbsp;<!--&nbsp; needed to prevent default link to Latin script--> | fam4 = [[Latinsky jezyk|Latinsky]], [[Kontrolovany jezyk]] | ancestor = [[Neo-latinsky]] | posteriori = Osnovany na [[Latinsky jezyk|Latinskom]], pod vplyvom idej drugyh pomočnyh jezykov | agency = {{-|[[Academia pro Interlingua]]}} (do 1945), děla Peano i {{-|ApI}} (napr. ''{{-|Discussiones}}'' 1909–1915) | ietf = la-peano | iso3 = ilc | glotto = none | notice = IPA | name = Latino sine flexione | iso3comment = (odvrgnuto) }} '''{{-|Latino sine flexione}}''' ("[[Latinsky jezyk|Latinsky]] bez fleksije"), '''{{-|Interlingua de Academia pro Interlingua}}''' ('''IL de ApI''') ili '''Peanova Interlingua''' (skračeno '''{{-|IL}}''') je medžunarodny pomočny jezyk, sostavjeny {{-|''[[Academia pro Interlingua]]''}} pod prědsědateljstvom italijanskogo matematika {{-|[[Giuseppe Peano]]|[[Giuseppe Peano|Джузепе Пеано]]}} (1858–1932) medžu lětami 1887 i 1914. Jezyk je uproščena versija latinskogo jezyka i shranjaje jego slovosbor. Interlingua-IL byla opisana v žurnalu {{Lang|fr|Revue de Mathématiques}} v članku iz 1903 pod zaglavjem ''{{-|De Latino Sine Flexione, Lingua Auxiliare Internationale}}'' (znači: ''O latinskom bez fleksije, medžunarodny pomočny jezyk''),<ref name=":0">Peano, Giuseppe (1903). ''[http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm De Latino Sine Flexione. Lingua Auxiliare Internationale] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210504093022/http://www.gutenberg.org/files/35803/35803-h/35803-h.htm |date=2021-05-04 }}'', ''Revista de Mathematica'' (''Revue de Mathématiques''), Tomo VIII, pp. 74-83. Fratres Bocca Editores: Torino.</ref> ktory objasnil razlog za jej stvoren‌je. V članku Peano argumentoval, že druge pomočne jezyky ne sut potrěbne, ibo latinsky je uže utvrdžena kako světovy medžunarodny jezyk. Članok byl napisany na klasičnom latinskom, ale postupno je izgubil svoje [[infleksija|infleksije]] dopoka ne ostala nijedna. {{-|Latino sine flexione}} ne imaje jezyčny kod [[ISO 639]]. 23 julija 2017 g. byla do Biblioteky Kongresa vnesena prosba o kody ISO 639-1 i ISO 639-2 (prědložene: {{-|'''il'''}} i {{-|'''ila'''}}), a 10 avgusta 2017 g. do {{-|SIL}} prosba o kod ISO 639-3 (prědloženy: {{-|'''ilc'''}}), ale ona byla odvrgnuta 23 januara 2018 g.<ref>{{Cite web|url=https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|title=2017-022 &#124; Iso 639-3|access-date=2020-12-30|archive-date=2021-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20210420072045/https://iso639-3.sil.org/request/2017-022|url-status=live}}</ref> == Historija== V 1903 g. Peano prědstavil svoj jezyk v članku ''{{-|De Latino Sine Flexione}}'', v ktorom citoval seriju sugestij [[Gottfried Wilhelm Leibniz|Leibniza]] ob uproščenoj formě latinskogo jezyka.<ref>{{-|[[Louis Couturat|Couturat, Louis]] (1901). ''La Logique de Leibniz''. Paris.}}</ref><ref>{{-|Couturat, Louis (1903). ''Opuscules et fragments inédits de Leibniz''. Paris.}}</ref> Tutoj članok izdaval se byti serioznym razvitjem ideje, a Peano bystro dobyl reputatciju srěd privržencev medžunarodnyh pomočnyh jezykov. V 1904 g., Peano napisal esej o tom, kako dobyti minimalnu gramatiku eventualnogo minimalngo latinskogo ({{-|''Latino minimo''}}), s minimalnym i čisto medžunarodnym slovnikom.<ref name="vocabulario">{{Cite web | last = Peano | first = Giuseppe | year = 1904 | title = Vocabulario de Latino internationale comparato cum Anglo, Franco, Germano, Hispano, Italo, Russo, Græco et Sanscrito | url = https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160323111121/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1904 | archive-date=2016-03-23 | location = Torino}}</ref> Peano i někoji kolegi publikovali članky na {{-|Latino sine flexione}} několiko let v {{Lang|fr|Revue de Mathématiques}}. Zato že Peano htěl dokazati, že on zaisto je medžunarodny jezyk, on smělo publikoval konečno izdan‌je svojego znanogo {{-|''Formulario mathematico''}} na {{-|Latino sine flexione}}. Jednakože večinstvu matematikov umětny izgled jezyka byl odvratny i oni daže ne probobali go čitati.<ref name="H Kennedy">{{-|Kennedy, Hubert (2006). ''Peano. Life and Works of Giuseppe Peano''. Concord, CA: Peremptory Publications}}: str. 169 (''{{-|a}}''), p. 185 (''{{-|b}}'').</ref> V oktobru 1907 g. Peano učestvoval v ''Delegaciji za prijetje medžunarodnogo pomočnogo jezyka'' v [[Pariž|Parižu]], na ktoroj prědložil prijetje {{-|latino sine flexione}}, ale iz pričiny děl v svezi s rabotoju v Turinu ne mogl učestvovati v konečnom glasovan‌ju.<ref>{{Cite web | title = Academia pro Interlingua (Nov. 1909). Délégation pour l'Adoption d'une Langue Auxiliaire Internationale | url = https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160411124140/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/home#1909:37 | archive-date=2016-04-11 | pages = Discussiones (2): p. 37-9}}</ref> 26 decembra 1908 g. Peano byl izbrany členom i direktorom ''{{-|Akademi internasional de lingu universal}}'', ktora onogda ješče koristal jezyk [[idiom neutral]]. Jedin rok pozdněje, tuta akademija byla osnovana ponovno pod nazvoju {{-|''Academia pro Interlingua''}}. Vsaky akademik mogl koristati svoju ljubimu formu «interlingve»; tutoj termin na početku byl koristany v občem smyslu kako sinonim za medžunarodny jezyk, ale brzo počel byti koristany osoblivo za reformovany {{-|Latino sine flexione}}, osnovany na pravilah, ktore akademiki utvrdžali posrědstvom čestogo glasovan‌ja. Takym sposobom nazva {{-|''interlingua''}} brzo načela označati jezyk ustanavjajemy {{-|Akademijeju Pro Interlingua}},<ref name="H Kennedy" /> skračeny {{-|''IL''}}. Diskusije o standardizaciji jezyka byli publikovane na stranicah ''{{-|Discussiones}}'', oficialnogo žurnala {{-|Akademije pro Interlingua}} od 1909 do 1913 g.<ref>{{Cite web | editor-last = Silvia Roero | editor-first = Clara (coord.) | year = 2003 | title = Le Riviste di Giuseppe Peano | url = http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html | publisher = Dipartimento di Matematica - Università di Torino | access-date=2011-03-01 | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20110722063830/http://www.dm.unito.it/collanacdrom/index.html | archive-date = 2011-07-22}}</ref> Vsaky člen akademije iměl svobodu pisati v svojem osobnom stilju. I zaisto někoji členi prědlagali radikalne reformy, ktore pozdněje daže mogli skončiti kako nezavisne jezykoprojekty (na priklad ''Romanal'' Alfreda {{-|Michaux|Мишо’}}a ili ''[[Interlingue]]'' Edgara de {{-|Wahla|Вала}}). Zato možno je uznati, že nazva ''Peanova interlingua'' ili ''interlingua ({{-|IL}})<ref name="H Kennedy" /> najtočněje odnosi se k osobnomu standardu Peana. Zato že v članku ''{{-|De Latino Sine Flexione}}'' ustanovjeny byl princip, že imenniky berut se ili iz latinskogo ablativnoj, ili iz nominativnoj formy ({{lang|la|nomen}} byl preferovany prěd {{lang|la|nomine}}), Peano v 1909 g. publikoval slovnik, da by pomogl pri izboru pravilnoj formy vsakogo imennika,<ref>{{Cite book | last = Peano | first = Giuseppe | year = 1909 | title = Vocabulario Commune ad linguas de Europa | url = https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160421231112/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1909 | archive-date = 2016-04-21 | publisher = Fratres Bocca | location = Cavoretto - Torino}}</ref> ale sučstvena harakteristika Peanovoj interlingve byla, že leksikon možno je legko najdti kakomkoli latinskom slovniku (črěz dobyvan‌je tematičnoj samoglasky korenja iz genitivnoj končiny, t.j.: ''{{-|-a -o -e -u -e}}'' iz ''{{-|-ae -i -is -us -ei}}''). Nakonec v 1915 g. publikovany byl veliky slovnik s 14.000 slovami.<ref name="Peano">{{Cite book | last = Peano | first = Giuseppe | year = 1915 | title = Vocabulario Commune ad Latino-Italiano-Français-English-Deutsch pro usu de interlinguistas | url = https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915 | archive-url = https://web.archive.org/web/20150105223741/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/vocabulario-1915 | archive-date = 2015-01-05 | location = Cavoretto - Torino}}</ref> Reformovanu [[interlingua|interlingvu]] prědstavil v 1951 g. [[Alexander Gode]] kako poslědnji direktor [[Medžunarodna asociacija za pomočny jezyk|Medžunarodnoj Asociacije za pomočny jezyk]]. Tvrdilo se, že tutoj jezyk je nezavisny od Peanovogo interlingve, ibo koristaje novu metodu za detekciju ''najnovših občih prototipov'', ale ta metoda obyčno vodi do latinskogo ablativa, tako že večinstvo slovnika Peanovogo interlingve byla zadržana. Shodno tomu sama nazva ''interlingua'' takože byla zadržana, ačekoli prijeto bylo novo skračen‌je: ''{{-|IA}}'' zaměsto ''{{-|IL}}''. == Alfabet i izgovor == {{-|Latino sine flexione}} koristaje [[latinica|latinsku azbuku]], takože vključajuči dvuznaky. Po Peanovomu provodniku za jezyk iz 1931 g. «večinstvo interlingvistov je za stary latinsky izgovor.» {| class="wikitable" style="text-align:center; table-layout:fixed" |+ Interlingua alfabet i digrafy, s typičnymi izgovorami |- | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''A a'''}} <br> {{MFA|a}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ae ae'''}} <br> {{MFA|ai̯}}, {{MFA|e}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''B b'''}} <br> {{MFA|b}}, {{MFA|p}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''C c'''}} <br> {{MFA|k}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ch ch'''}} <br> {{MFA|kʰ}}, {{MFA|k}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''D d'''}} <br> {{MFA|d}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''E e'''}} <br> {{MFA|e}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''F f'''}} <br> {{MFA|f}} |- | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''G g'''}} <br> {{MFA|g}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''H h'''}} <br> {{MFA|h}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''I i'''}} <br> {{MFA|i}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''J j'''}} <br> {{MFA|j}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''K k'''}} <br> {{MFA|k}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''L l'''}} <br> {{MFA|l}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''M m'''}} <br> {{MFA|m}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''N n'''}} <br> {{MFA|n}} |- | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''O o'''}} <br> {{MFA|o}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Oe oe'''}} <br> {{MFA|oi̯}}, {{MFA|e}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''P p'''}} <br> {{MFA|p}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Ph ph'''}} <br> {{MFA|pʰ}}, {{MFA|p}}, {{MFA|f}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Q q'''}} <br> {{MFA|kʷ}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''R r'''}} <br> {{MFA|r}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Rh rh'''}} <br> {{MFA|r}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''S s'''}} <br> {{MFA|s}} |- | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''T t'''}} <br> {{MFA|t}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Th th'''}} <br> {{MFA|tʰ}}, {{MFA|t}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''U u'''}} <br> {{MFA|u}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''V v'''}} <br> {{MFA|w}}, {{MFA|v}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''W w'''}} <br> {{MFA|w}}, {{MFA|v}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''X x'''}} <br> {{MFA|ks}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Y y'''}} <br> {{MFA|y}}, {{MFA|i}} | style="width:6em; text-align:center; padding: 3px;" | {{-|'''Z z'''}} <br> {{MFA|z}} |} Udarjen‌je je bazovano na klasičnom latinskom pravilu: * Slova s dvoma sylabami imajut udarjen‌je na prědposlědnjej. * Slova s tremi sylabami ili veče imajut udarjen‌je na prědposlědnjej samo ako je težka (zatvorjena ili s dolgoju samoglaskoju v klasičnom latinskom), inače na prědprědposlědnjej.<ref name="Peano" /> (str. xii). == Časti řeči== Iako Peano odstranil infleksije latine od [[imenica|imenic]] i [[pridjevnik|pridjevnikov]], ne odstranil potpuno [[gramatičny rod|gramatičny rod]], dozvoljajući opciju [[žensky rod|ženskogo]] zakončenja za [[wikt:occupation|profesije]]. Rod životinov je neproměnlivy. Vse formy imenic se končaju na [[vokal]] i su vzete iz [[ablatyvny padež|ablatyvnogo padeža]], ali jako to ne bylo navedeno v većini latinskih slovnikov, on dal pravilo za jeje izvodenje iz [[genityvny padež|genityvnogo padeža]]. Množina nie je potrebna kogda nie je potrebna, jako kogda je číslo naznačeno, množina może być čitana iz konteksta, i tako dale; však Peano daje opciju koristiti sufix -s da bi je označil kogda je potrebno. [[Glagol|Glagoly]] imaju malo [[infleksija|infleksij]] konjugacije; vremena i načiny su umesto togo označene glagolskymi dopolniteljami. Rezultat je změna na [[slovosled|pozicionalny jezyk]]. === Častice=== Častice ktore nemaju infleksiju v klasičnoj latini su koristene v svojej prirodnoj formě: * ''Supra, infra, intra, extra''... (ale ''superiore, inferiore, interiore, exteriore'' iz ''superior, -oris'' i tako dale.) * ''Super, subter, inter, praeter, semper''... (ale ''nostro, vestro, dextro...'' iz ''noster, -tra, -trum'' i tako dale.) * ''Tres, quattuor, quinque, sex, septem, octo, novem, decem''... (ale ''uno'' iz ''unus, -a, -um''; ''duo'' iz ''duo, -ae, -o''; ''nullo'' iz ''nullus, -a, -um''; ''multo'' iz ''multus, -a, -um'', itd.) === Imenice=== Forma imenic zavisi od latinskih deklinacij. {| class="wikitable" |- ! Latinski deklinacijny broj (genityvne zakončenje) | 1: -ae | 2: -i | 3: -is | 4: -us | 5: -ei |- ! Latino zakončenje | -a | -o | -e | -u | -e |} {| class="wikitable" |- ! scope="col" |Latinska deklinacija/nominativna forma ! scope="col" | Latinsky genitiv ! scope="col" | Latino (latinsky ablatyv) ! scope="col" | Anglijsky |- | 1.: rosa | ros'''ae''' | ros'''a''' | rose |- | 2.: laurus | laur'''i''' | laur'''o''' | laurel |- | 3.: pax | pac'''is''' | pac'''e''' | peace |- | 4.: casus | cas'''us''' | cas'''u''' | case |- | 5.: series | seri'''ei''' | seri'''e''' | series |} Te vlastne imenice pisane latinskim alfabetom su zadržane čim bliže originalu jako je moguće. Slědujuće su priměry: München, New York, Roma, Giovanni. === Zaimenice=== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Pronomines: p. 29.</ref> * Osobne {| class="wikitable" |- ! scope="row" | Broj ! scope="col" | Jednina ! scope="col" | Množina |- ! scope="row" | 1. osoba | me | nos |- ! scope="row" | 2. osoba | te | vos |- ! scope="row" | 3. osoba | illo (mužsky), illa (žensky), id (sredny) | illos |- ! scope="row" | Povratna | se | se |} * Ukazatelne: ''illo'' (tamty, jako v "tamta kniga"), ''isto'' (tuty, jako v "tuta kniga"), ''ipso'' (samo); za veznik: ''que'' (''me vide '''que''' illo es rapide'' = ja vidim '''že''' to je brzo) * Prisvojne: ''meo'', ''tuo'', ''suo'', ''nostro'', ''vestro'', (''suo'') * Odnosne i veznikove: ''qui'' (kto, ktory člověk), ''quod'' (ktory, ktora stvar) * Povratna: ''se'' * Neodređene: ''un'', ''uno'' (''Jedny'' kaže...), ''ullo'' (ktorykoli), ''omne'' ili ''omni'' (vsy, vsaky, každy), ''aliquo'' (ktokoliv), ''nullo'' (ničto), ''nemo'' (nikto) === Glagoly=== Glagoly su formovane iz latine odbacivanjem konačnogo ''-re'' infinitivu. [[Gramatično vreme|Vreme]], [[Gramatičny način|Način]], itd., su označene časticami, pomoćnymi glagolami, ili prislovami, ale ničto nie je potrebno ako je smysl jasan iz konteksta. Ako je potrebno, prošlo vreme może być označeno predglagolskim ''e'', a buduće s ''i''. Postoje posebna zakončenja za stvorenje [[infinitiv|infinitivu]] i [[particip|participov]]: * Osnovna forma: ama (ljubi) * Infinitiv: ama'''re''' (ljubiti) * Pasivny particip: ama'''to''' (ljubjeny) * Aktivny particip: ama'''nte''' (ljubeći) === Pobočna zakončenja=== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.</ref> * Imperfekt (prošlo): ama'''ba''' (ljubil), lege'''ba''' (čytal) * Futur: ama'''rà''' (bude ljubiti), lege'''rà''' (bude čytati) * Kondicional: ama'''rè''' (by ljubil), lege'''rè''' (by čytal) Zakončenja ''-rà'' i ''-rè'' su naglašene. == Složena vremena== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. De verbo: p. 10-25.</ref> Složena vremena mogu byti izražena pomoćnymi slovami: * Perfekt: '''habe''' ama'''to''' (je ljubil) * Futur: '''debe''' ama'''re''' / '''vol''' ama'''re''' / '''habe ad''' ama'''re''' (mora ljubiti / bude ljubiti / ima ljubiti) * Trajna vremena: me '''es''' scribe'''nte''' (ja pišem) == Pridjevniki i prislovi== Pridjevniki su formovani takto: * Ako se nominativ srednjega roda konča na -e, latino forma se ne měnja. * Ako se nominativ srednjega roda konča na -um, latino forma se měnja na -o: novum > novo (novy). * V vsih drugih slučajah, pridjevniki su formovani s ablatyvnim padežom iz genityvu, jako je to slučaj s imenicami. Pridjevniki mogu byti koristene jako prislovi ako je kontekst jasan, ili ''cum mente'' ili ''in modo'' mogu byti koristene: * Diligente (přilěžny): ''Cum mente diligente'', ''cum diligente mente'', ''in modo diligente'', ''in diligente modo'' = přilěžno. == Komparativ i superlativ== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 28.</ref> * Pozitiv: ''illo es tam habile quam te'' (on je tak spravny jako ty) * Komparativ: ''illo es magis habile quam te'' ili ''illo es plus habile quam te'' (on je spravnějši od tebe) i ''illo es minus habile quam te'' (on je mněje spravny od tebe) * Superlativ: ''maxim de...'' i ''minim de...'' == Nepravilnosti== Izvor:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20211003050659/https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf |date=2021-10-03 }}. Comparatione: p. 29.</ref> * Bono: meliore: optimo * Malo: pejore: pessimo * Magno: majore: maximo * Parvo: minore: minimo == Členy== Jako v latini, ni određeny ni neodređeny člen ne postoji v Latino sine flexione. Kogda je potrebno, mogu byti prevedene zaimenicami ili slovami jako ''illo'' (to, tamto), ''isto'' ili ''hoc'' (tuto), ili ''uno'' (jedny): * Da ad me libro = daj mi (tu) knigu * Da ad me hoc (isto) libro = daj mi tutu knigu * Da ad me illo libro = daj mi tamtu knigu * Da ad me uno libro = daj mi jednu knigu * Da ad me illo meo libro = daj mi tamtu moju knigu * Da ad me uno meo libro = daj mi jednu moju knigu == Čislovniky== **Medžuslovjansky/Меџусловјанскы:** Źródło:<ref>Manuale Practico de Interlingua [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manuale_Practico.pdf]. Numeratione: p. 30-31.</ref> * **Glavne čislovniky (kardinalne):** 1 ''jedyn'' (uno), 2 ''dva'' (duo), 3 ''tri'' (tres), 4 ''četyri'' (quatuor), 5 ''pet'' (quinque), 6 ''šest'' (sex), 7 ''sedem'' (septem), 8 ''osem'' (octo), 9 ''devet'' (novem), 10 ''deset'' (decem), 20 ''dvadeset'' (viginti), 30 ''trideset'' (triginta), 40 ''štirideset'' (quadraginta), 50 ''petdeset'' (quinquaginta), 60 ''šestdeset'' (sexaginta), 70 ''sedemdeset'' (septuaginta), 80 ''osemdeset'' (octoginta), 90 ''devetdeset'' (nonaginta), 100 ''sto'' (centum), 1.000 ''tysiąc'' (mille), 1.000.000 ''milion'' (millione) * **Glavne čislovniky (pokračovanje):** 11 ''jedynnaće'' (decem-uno), 12 ''dvanacja'' (decem-duo), 19 ''devetnaće'' (decem-novem), 21 ''dvadeset jedyn'' (viginti-uno), 101 ''sto (i) jedyn'' (centum (et) uno), 102 ''sto (i) dva'' (centum (et) duo), 200 ''dvě stě'' (duo cento), 300 ''tri sta'' (tres cento) * **Redne čislovniky (ordinalne):** 1° ''pierwy'' (primo), 2° ''vtory'' (secundo), 3° ''tretij'' (tertio), 4° ''četvrty'' (quarto), 5° ''pjaty'' (quinto), 6° ''šesty'' (sexto), 7° ''sédy'' (septimo), 8° ''ósmy'' (octavo), 9° ''devjaty'' (nono), 10° ''desjaty'' (decimo), 20° ''dvadesiaty'' (vigesimo), 30° ''tridsiaty'' (trigesimo), 40° ''štiridsiaty'' (quadragesimo), 50° ''petdesiaty'' (quinquagesimo), 60° ''šestdesiaty'' (sexagesimo), 70° ''sedemdesiaty'' (septuagesimo), 80° ''osemdesiaty'' (octogesimo), 90° ''devetdesiaty'' (nonagesimo), 100° ''sotny'' (centesimo), 1.000° ''tysiąčny'' (millesimo), 1.000.000 ''milionowy'' (millionesimo) * **Redne čislovniky (pokračovanje):** 45° ''štiridsiaty pjaty'' (quadragesimo quinto) abo ''štirideset pjaty'' (quadraginta quinto), 58° ''petdesiaty ósmy'' (quinquagesimo octavo) abo ''petdeset ósmy'' (quinquaginta octavo), 345° ''tri sta štirideset pjaty'' (tres cento quadraginta quinto) * **Množitelne čislovniky:** ''jedyn raz'' (uno vice – once), ''dva razy'' (duo vice – twice), ''tri razy'' (tres vice – three times) --- == Przykłady jezyka== {{Citatny blok | ''Latino es lingua internationale in occidente de Europa ab tempore de imperio romano, per toto medio aevo, et in scientia usque ultimo seculo. Seculo vigesimo es primo que non habe lingua commune. Hodie quasi omne auctore scribe in proprio lingua nationale, id es in plure lingua neo-latino, in plure germanico, in plure slavo, in nipponico et alio. Tale multitudine de linguas in labores de interesse commune ad toto humanitate constitute magno obstaculo ad progressu.'' | Latina była medžunarodnym jezykom na zapadě Evropy od vremena Rimskogo imperija, cělym středověkom, i v naukah do posledněgo stoletja. Dvadcate stoleće je prve, ktore nima občny jezyk. Dnes skoro vsi avtory pišu v svojih narodnyh jezykih, to jest v novo-latinskih, germanskih, slovjanskih, japonskom i drugih. Taka množina jezykov v dělah občego interesa za vsu ludzkost stvara veliku překážku progresu. }} --- {| class="wikitable" |+ Otče naš (The Lord's Prayer) |- ! scope="row" | Latino sine flexione verzija ! scope="row" | [[Interlingua]] verzija ! scope="row" | [[Latina]] verzija ! scope="row" | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы ! scope="row" | Angličsky ([[English Language Liturgical Consultation|ELLC]] - 1988) |- | {{lang|la-peano|<poem>Nostro patre, qui es in caelos, que tuo nomine fi sanctificato; que tuo regno adveni; que tuo voluntate es facto sicut in caelo et in terra. Da hodie ad nos nostro pane quotidiano, et remitte ad nos nostro debitos, sicut et nos remitte ad nostro debitores. Et non induce nos in tentatione, sed libera nos ab malo. Amen.</poem>}} | {{lang|ia|<poem>Patre nostre, qui es in le celos, que tu nomine sia sanctificate; que tu regno veni; que tu voluntate sia facite como in le celo, etiam super le terra. Da nos hodie nostre pan quotidian, e pardona a nos nostre debitas como etiam nos los pardona a nostre debitores. E non induce nos in tentation, sed libera nos del mal. Amen.</poem>}} | {{lang|la|<poem>Pater noster, qui es in caelis, sanctificetur nomen tuum. Adveniat regnum tuum. Fiat voluntas tua, sicut in caelo, et in terra. Panem nostrum quotidianum da nobis hodie, et dimitte nobis debita nostra, sicut et nos dimittimus debitoribus nostris. Et ne nos inducas in tentationem, sed libera nos a malo. Amen.</poem>}} | <poem>Otče naš, ktory je na nebesah, nech svęti se imę Tvoje; nech prijde kraljevstvo Tvoje; nech budje volja Tvoja, kako na nebu, tako i na zemji. Hlěb naš vsakodenny daj nam dnes; i odpusti nam našy grěhy, kako i my odpušćajemo našym grěšnikom. I ne vvedi nas v napastovanje, ale izbavi nas od zlogo. Amin.</poem> | <poem>Our Father (who are) in heaven, hallowed be your name, your kingdom come, your will be done, on earth as in heaven. Give us today our daily bread. Forgive us our sins as we forgive those who sin against us. Save us from the time of trial and deliver us from evil. Amen.</poem> |} --- {| class="wikitable" |+ Latinske poslovice prevedene do Latino sine flexione i Medžuslovjanskogo |- ! scope="col" | Latina ! scope="col" | Latino sine flexione ! scope="col" | Medžuslovjansky/Меџусловјанскы ! scope="col" | Angličsky |- | [[Vox populi, vox Dei]]. | Voce de populo, voce de Deo. | Hlas ludu, hlas Božy. | The voice of the people is the voice of God. |- | [[Hodie mihi, cras tibi]]. | Hodie ad me, cras ad te. | Dnes mně, sutra tebě. | It is my lot today, yours to-morrow. |- | Gratia gratiam generat, lis litem. | Gratia genera gratia, lite genera lite. | Dobrota rodi dobrotu, svada rodi svadu. | Goodwill begets goodwill, bickering begets bickering. |- | In medio stat virtus. | Virtute sta in medio. | Cnota stoji v sredině. | Virtue stands in the middle. |- | Qui non laborat, non manducet. | Qui non labora, non debe manducare. | Kto ne rabota, neka ne jě. | [[He who does not work, neither shall he eat]]. |- | Medice, cura te ipsum. | Medico, cura te ipso. | Lěkarju, izcěli sebe samogo. | [[Physician, heal thyself]]. |- | [[De gustibus non est disputandum]]. | Nos non debe disputare de gustu. | O vkusah ne dyskutujemo. | There is no disputing about tastes. |- | Ars imitatio naturae est. | Arte imita natura. | Umětnost imituje prirodu. | Art imitates nature. |- | [[Glossary of ancient Roman religion#do ut des|Do ut des]]. | Me da ut te da. | Dajem, byś ty dal. | I give so that you give. |- | Designatio unius est exclusio alterius. | Qui designa uno, exclude alio. | Kto izbira jedyn, isklučuje drugogo. | Who chooses one excludes another. |} --- {| class="wikitable" |+ [[Publius Cornelius Tacitus]], ''De origine et situ Germanorum (Germania)'' (fragmentum initiale) ! [[Latina]] classica (ex [http://la.wikisource.org/wiki/De_origine_et_situ_Germanorum_(Germania) Vicifonte]) ! Latino sine flexione / Interlingua (IL) de [[Academia pro Interlingua|A.p.I.]] ! Medžuslovjansky/Меџусловјанскы ! Angličsky (translated by [[Alfred John Church|A.J. Church]] and W.J. Brodribb, 1876) |- | {{lang|la|Germania omnis a Gallis Raetisque et Pannoniis Rheno et Danuvio fluminibus, a Sarmatis Dacisque mutuo metu aut montibus separatur: cetera Oceanus ambit, latos sinus et insularum inmensa spatia complectens, nuper cognitis quibusdam gentibus ac regibus, quos bellum aperuit. Rhenus, Raeticarum Alpium inaccesso ac praecipiti vertice ortus, modico flexu in occidentem versus septentrionali Oceano miscetur. Danuvius molli et clementer edito montis Abnobae iugo effusus pluris populos adit, donec in Ponticum mare sex meatibus erumpat: septimum os paludibus hauritur.}} | {{lang|la-peano|Fluvios Rheno et Danuvio separa toto Germania ab Gallos, Raetos et Pannonios; montes, aut metu mutuo, separa illo ab Sarmatas et Dacos: Oceano ambi ceteros, complectente sinus lato de mari et spatios immenso de insulas, ad certo gentes et reges recente cognito, aperto ab bello. Rheno, orto in vertice inaccesso et praecipite de Alpes Raetico, flecte se parvo versus occidente et misce se in Oceano septentrionale. Danuvio, effuso in jugo molle et clemente edito de monte Abnoba, visita plure populo, usque illo erumpe in mari Pontico per sex cursu: ore septimo perde se in paludes.}} | {{lang|la-peano|Reka Ryn i Dunaj děliju vsu Germaniju od Galov, Retov i Pannonov; gory, abo vzajemny strah, děliju ju od Sarmatov i Dakov: Oceano okruža ostale, obymajući široke zalivy i bezměrne prostore ostrovov, gdzie nektore plemena i krali su nam novo znani, otkryti vojnom. Ryn, izvirujući iz nedostupne i strmne vysiny Retijskih Alp, skręča se malo k zapadu i směšava se s Sjevernym Oceanom. Dunaj, izlivajući se s blagog i łagodno podignutogo hrbta gory Abnoby, posěća mnoge narody, dok konačno ne prorve se kroz šest rukavov v Pontsko more; sedmy usta ginu v močvarah.}} | Germany as a whole is separated from the Galli, the Rhaeti, and Pannonii, by the rivers Rhine and Danube; mountain ranges, or the fear which each feels for the other, divide it from the Sarmatae and Daci. Elsewhere ocean girds it, embracing broad peninsulas and islands of unexplored extent, where certain tribes and kings are newly known to us, revealed by war. The Rhine springs from a precipitous and inaccessible height of the Rhaetian Alps, bends slightly westward, and mingles with the Northern Ocean. The Danube pours down from the gradual and gently rising slope of Mount Abnoba, and visits many nations, to force its way at last through six channels into the Pontus; a seventh mouth is lost in marshes. |- |} --- == Kritika == Peano formalno branil maksimu, že ''najlěpša gramatika je bez gramatiky'', imajući na umě przykład [[Činski jazyk|Činskogo jezyka]]. (V modernoj lingvistice, na protivječje popularnomu i Peanovomu užitju, ''[[gramatika]]'' ne označa samo [[Morfologija (lingvistika)|morfologične]] struktury, ale takože [[syntax|syntaxu]] i [[fonologija|fonologiju]], na pr., ktore oba Latino sine flexione i Činski ješte imaju. V tom smyslu, "jezyky bez gramatiky" ne mogu egzistovati.<ref>{{Citation|last=Anderson|first=Catherine|title=1.4 Fundamental Properties of Language|url=https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language//|work=Essentials of Linguistics|date=15 March 2018|publisher=McMaster University|language=en|access-date=2021-11-19|archive-date=2021-11-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20211119192229/https://ecampusontario.pressbooks.pub/essentialsoflinguistics/chapter/1-5-fundamental-properties-of-language/|url-status=live}}</ref>) Podle [[Lancelot Hogben|Lancelota Hogbena]], Peanovo Interlingua ješte sdělja glavnu manu s mnogimi drugimi [[Medžunarodny pomoćny jezyk|pomoćnymi jezykami]], majući "abo priveć gramatiky zlého typu, abo nedostatok pravej".<ref name="Hogben" /> (p.&nbsp;10) Hogben argumentuje, že priněmňe imenice i glagoly by měly byti łahko različene po charakterističnyh zakončenjah, aby čitatel mogł łahko dobiti početno razuměnje věty. Tedy, v Peanovom Interlingua, glagoly by mogły dobiti nektoru specifičnu, standardizovanu verbalnu formu, kao [[infinitiv]], ktory je dostatočny v latinskoj [[nepřima reč|nepřimej reči]]. Uměsto togo, surovy imperativ je predloženy v ''De Latino Sine Flexione'': {{Citatny blok | Lingua latino habet discurso directo, ut: "''Amicitia inter malos esse non potest"'', et discurso indirecto: "(''Verum est'' ) ''amicitiam inter malos esse non posse"''. Si nos utimur semper de discurso indirecto, in verbo evanescit desinentia de persona, de modo, et saepe de tempore. Sumimus ergo nomen inflexibile (...), sub forma magis simplice, qui es imperativo. | [''Překlad:''] Latinski jezyk ima direktnu reč, kao: "''Prijateljstvo medźu zlymi nije moguće"'', i indirektnu reč: "(''Je pravda, že'') ''prijateljstvo medźu zlymi nije moguće"''. Ako vsegda koristamo indirektnu reč, na glagolu izčezavaju zakončenja osoby, načina, i (často) vremena. Tedy beremo nesklonjivu imenicu (...), v najjednostavnijoj formě, ktora je imperativ. | Peano (1903, § 4) }} Podle Hogbena, druga prepreka je nedostatak čistogo [[člen (gramatika)|člena]], ktory by mogł jasno označiti imenice. Však, Peano někdy predlagal, že ''illo'' (to) i ''uno'' (jedyn) by mogły być koristane kao členy. Još jedanput podle Hogbena, syntaxa Peanovogo Interlingua ostala konservativna: {{Citatny blok | [Peanovo Interlingua] (...) ima aristokratičnu indiferentnost k potřebě prostyh pravil za konstrukciju vět. Fakt je, że nijedyn pionir jezykovogo planiranja – a już ně Peano – ne poduzeł zadatju istraživanja, ktore pravila porjadka slov najviše prispevaju k vnutrennej jasnotě značenja i łahkosti rozpoznavanja. | Lancelot Hogben (1943, p. 11). }} Pregledajući listu znanijih latinskih nazvov, možemo zaključiti da je sekvenca ''imenica-pridavnik'' norma v latini, ali obrnuta sekvenca je takože aktualna.<ref name="latinosineflexio">"Note on Peano's Interlingua" [https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130622120941/https://sites.google.com/site/latinosineflexio/nota |date=2013-06-22 }}. Updated: June 2014.</ref> Odnos je preko 2 prema 1 v listě latinskih nazvov komentovanyh od Stroha.<ref>Stroh, Wilfried (2009). ''Le latin est mort. Vive la latin!'' [2007. ''Latein ist tot, es lebe Latein'']. Paris: Les Belles Lettres. {{ISBN|978-2-251-34601-4}}.</ref> N.pr. "''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica|Principia Mathematica]]''". Čo se tiče sekvence ''nominativ-genitiv'', to může być norma v latini v sličnom odnosu. N.pr. "''[[Systema Naturae]]''". Zaista, sekvenca ''nominativ-genitiv'' mora vsegda być norma v Peanovom Interlingua, jer predlog ''de'' mora uvesti genitiv. Tedy, ''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica]]'' by se pretvorilo v ''Principio Mathematico '''de''' Philosophia Naturale''. Pošto je funkcija i pridavnika i genitiva často ista, možemo zaključiti da sekvenca ''imenica-pridavnik'' może vsegda być norma. {{Citatny blok | Adiectivo qui deriva ab sustantivo vale genitivo: "aureo", "de auro". | [''Překlad:''] Pridavnik izvedeny od imenice je ekvivalent genitivu: "zlatny", "od zlata". | Peano (1903, § 6). }} --- == Takože vidźte== {{Portal|Konstruovane jezyky}} * [[Medžuslovjansky/Меџусловјанскы]] (Interslavic) --- == Iztočniky == {{Iztočniky}} --- == Vněšnje linky == * [http://mono.eik.bme.hu/~galantai/LSF/ Instituto pro Latino sine flexione] - Stranka v Latino sine flexione; Peanove originalne spisy o tom jezyku, blog v Latino sine flexione, itd. * [http://latinosineflexione.wordpress.com Blog v Latino sine Flexione] * (Latino sine flexione) [[:oldwikisource:100 exemplo de Interlingua|100 exemplo de Interlingua, ab Giuseppe Peano]] * (Latino sine flexione) [https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ Revista "Discussiones", de Academia Pro Interlingua (1909-13)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160216053722/https://sites.google.com/site/academiaprointerlingua190913/ |date=2016-02-16 }} * [http://nuntios.blogspot.com/search/label/Latino%20sine%20Flexione Nuntios: Latino sine Flexione] na http://nuntios.blogspot.com/ {{Umětne jezyky}} [[Kategorija:Medžunarodne pomočne jezyky]] [[Kategorija:Izolovane jezyky]] fs6lrvmp3qs5b4sfnwrwgjbcnztn6q8 0 6057 46938 45731 2026-09-07T20:48:10Z IJzeren Jan 9 kat. 46938 wikitext text/x-wiki [[Fajl:Cheese platter.jpg|thumb|Različne syry]] [[Fajl:Homemade Cheese Pizza (Uncooked).jpg|thumb|[[Pizza|Pica]] iz syru]] {{Začetok}} '''Syr''' to je iztvor iz [[Mlěko|mlěka]]. Sut različne rody syra, kako napriklad: čedar, edam, feta, mocarela. Syr možno dodati do mnogyh [[Jeda|jed]]. [[Kategorija:Jeda i napoj]] 5v5zslxm0kqw5nfppf4yf1mw0kf3q6c 1 6228 46946 46926 2026-09-08T08:52:30Z IJzeren Jan 9 /* Nehaj bude */ Odgovor 46946 wikitext text/x-wiki == Nehaj bude == Nevěm, kdo to jest, ale nehaj bude. Odstraniti možemo vsekogda [[Koristnik:Ilja isv|Ilja isv]] ([[Besěda s koristnikom:Ilja isv|besěda]]) 16:40, 6 septembr 2026 (CEST) :Suglašu. Ne imajemo taky luksus, že trěba nam iměti krajno stroge kriterije za vključen‌je. {{User:IJzeren Jan/Podpis}} 10:52, 8 septembr 2026 (CEST) b6qh1zudqf86aooee7n0821psupesmm 0 6229 46936 2026-09-07T17:22:46Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{| width=240px style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding-left:2em; padding-right:2em; margin-left:1em; margin-bottom:1em; text-align:center;" | <span style="font-size:90pt; font-family:Cambria, Calibri;">{{-|У̊ у̊}}</span> |} {{Calibri|'''У̊''', '''у̊'''}} (''u s vrhnjim prstenjem'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], sostavjena iz bukvy '''{{-|[[у (kirilica)|у]]}}''' s dodan‌jem prstenja svrhu. Upotrěbjaj...» 46936 wikitext text/x-wiki {| width=240px style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding-left:2em; padding-right:2em; margin-left:1em; margin-bottom:1em; text-align:center;" | <span style="font-size:90pt; font-family:Cambria, Calibri;">{{-|У̊ у̊}}</span> |} {{Calibri|'''У̊''', '''у̊'''}} (''u s vrhnjim prstenjem'') je bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], sostavjena iz bukvy '''{{-|[[у (kirilica)|у]]}}''' s dodan‌jem prstenja svrhu. Upotrěbjaje se prěvažno v [[šugnansky jezyk|šugnanskom jezyku]], jednom iz [[iranske jezyk|vozhodnoiranskyh]] jezykov [[pamirske jezyk|pamirskoj]] grupy, govorjenom v [[Tadžikistan|Tadžikistanu]].<ref>{{Cite book | url = https://ucentralasia.org/media/xplfefam/chhu-rp-5-eng.pdf | first = Tohir | last = Kalandarov | title = The Pamirian Languages: between past and future (the case of the Shugni language) | year = 2020 | publisher = University of Central Asia | access-date = 2026-09-07}}</ref> Poslě peti desetilětij bezpismennosti, pod koncem 1980-yh lět prijmane byli pokusy stvorjen‌ja novoj šugnanskoj ortografije osnovanoj na [[tadžiksky jezyk|tadžikskoj]] kirilici s někojimi dodatočnymi znakami, prvopočetno v šugnanskom slovniku Dodhudo Karamšojeviča Karamšojeva, prvy tom ktorogo pojavil se v 1988 g. V 1989 grupa lingvistov razrabotala kiriličny alfabet za vse pamirske jezyky s dvoma variantami: naučnym i uproščeno-popularnym.<ref>{{Cite journal | first = Лейли Р. | last = Додыхудоева | title = История формирования письменности на памирских языках: разработка алфавитов | journal = Иранское языкознание 2020. Труды международной научной конференции. Чтения памяти Б.Б. Лашкарбекова к 70-летию со дня рождения | place = Москва | publisher = Институт языкознания РАН | year = 2020 | pages = 262–263 | language = ru}}</ref> Podobne alfabety, s specialnymi bukvami za šugnansky, [[rušansky jezyk|rušansky]], [[hufsky jezyk|hufsky]], [[vahansky jezyk|vahansky]], [[jazgulamsky jezyk|jazgulamsky]] i [[iškašimsky jezyk|iškašimsky]] jezyky, byli razrabotane v lětah 2010 i 2013.<ref>{{Cite journal | first = М. Б. | last = Лашкарбекова | title = К становлению ваханского алфавита | journal = Иранское языкознание 2020. Труды международной научной конференции. Чтения памяти Б.Б. Лашкарбекова к 70-летию со дня рождения | place = Москва | publisher = Институт языкознания РАН | year = 2020 | pages = 290–292 | language = ru}}</ref><ref>{{Cite journal | first = Б. Б. | last = Лашкарбеков | title = Проект нового алфавита для памирских языков на основе таджикского и английского алфавитов. Материалы семинара «Алифбо» | journal = Иранское языкознание 2020. Труды международной научной конференции. Чтения памяти Б.Б. Лашкарбекова к 70-летию со дня рождения | place = Москва | publisher = Институт языкознания РАН | year = 2020 | pages = 298–305 | language = ru}}</ref> V tutyh alfabetah {{Calibri|'''у̊'''}} označaje samoglasku {{MFA|ɵ}}.<ref>{{Cite web | url = https://www.omniglot.com/writing/shughni.htm | title = Shughni (Хугьнуон зив / Xuġnůni ziv) | first = Simon | last = Ager | access-date = 2026-09-06 | website = omniglot.com}}</ref> Kirilične alfabety drugyh pamirskyh jezykov sut menje razprostranjene, ale i na njih sut izdan‌ja vključajuče {{Calibri|'''у̊'''}}, napr. v iškašimskom bukvaru<ref>{{Cite journal | first1 = З. О. | last1 = Назарова | first2 = Н. О. | last2 = Назаров | title = Букварь ишкашимского языка | journal = Иранское языкознание 2020. Труды международной научной конференции. Чтения памяти Б.Б. Лашкарбекова к 70-летию со дня рождения | place = Москва | publisher = Институт языкознания РАН | year = 2020 | pages = 315–317 | language = ru}}</ref> i v prěvodah Evangel‌ja po Lukě na rušanskom<ref>{{Cite web | url = https://ibt.org.ru/sites/default/files/ebm/ebook/657c95sgu/rs1_cyrillic_Luke.pdf | format = PDF | title = Luqō Inǰil / Луқō Инҷил | publisher = Институт Перевода Библии | year = 2001}}</ref> i jazgulamskom<ref>{{Cite web | url = https://ibt.org.ru/sites/default/files/ebm/ebook/657c9z0ri/yah_cyrillic_Luke.pdf | format = PDF | title = Luqoi Injil / Луқои Инҷил | publisher = Институт Перевода Библии | year = 2001}}</ref> Bukva {{Calibri|'''у̊'''}} takože je vključena v alfabetu [[sěverozapadny marijsky jezyk|sěverozapadnomarijskogo jezyka]], upotrěbjenom v prvom izdan‌ju na tom jezyku, bukvaru {{-|''«Маре букварь: Иктӹмшӹ класслан учебник»''}} iz 1995 g. Tutoj alfabet sodržival dvě bukvy za označen‌je zvukov odsutnyh v drugyh [[marijske jezyky|marijskyh]] knižnyh normah: {{Calibri|'''у̊'''}} i {{Calibri|'''[[ӱ̊]]'''}}.<ref>{{Cite web | url = https://type.today/ru/journal/mari | first = Аделина | last = Шайдуллина | title = Расширенная кириллица: марийский | website = type.today | language = ru | access-date = 2026-09-07}}</ref> Jednakože on iměl eksperimentalny harakter i ne byl široko razprostranjeny,<ref>{{Cite journal | first = Г. Ю. | last = Устьянцев | title = Особенности идентичности марийцев Поветлужья: этническое обособление в поликультурном регионе | journal = Ежегодник финно-угорских исследований | volume = 16 | issue = 1 | pages = 131–132 | language = ru}}</ref> a v praktikě tute dvě bukvy, iz pričiny neudobnosti vslěd jihnoj odsutnosti v [[Unikod|Unikodu]], zaměnili se na «popularnějše» bukvy '''[[ө]]''' i '''[[ӫ]]'''.<ref>{{Cite web | url = https://nazaccent.ru/nations/mari/ | title = Марийци | website = Национальный акцент | language = ru | access-date = 2026-09-07}}</ref> [[Fajl:Lithuanian Cyrilic Alphabet, Juška, 1867.jpg | thumb | 400px | Litovska kirilica Jušky (1867)]] V 19. stolětju {{Calibri|'''у̊'''}} nahodilo se v někojih variantah [[litovsky jezyk|litovskogo]] kiriličnogo alfabeta za označen‌je diftonga {{-|/uo/}}, v periodu, kogda [[latinica]] byla zabranjena litvancam. Ono bylo vključeno v alfabetu, ktory jezykoznavec Jonas Juška razrabotal na samom početku togo perioda, v 1864 g., i ktory Juška zajedno so svojim bratom Antanasom koristal v sborniku narodnyh pěsnij v 1867 g.<ref>{{Cite web | url = http://lith520.class.uic.edu/SUBACIUS_Luneburg_2005_10_14.pdf | archive-url = https://web.archive.org/web/20160929143050/lith520.class.uic.edu/SUBACIUS_Luneburg_2005_10_14.pdf | archive-date = 2016-09-29 | first = Giedrius | last = Subačius | title = Official Cyrillic Alphabet for Lithuanian (1864–1904) and its Relation to the Clandestine Standardization of Lithuanian in Latin Script | date = 2005-10-14 | pages = 6–7}}</ref> Jednakože jegova ortografija nikogda ne byla oficialno utvrdžena.<ref>{{Cite journal | first = Giedrius | last = Subačius | title = Development of the Cyrillic orthography for Lithuanian in 1864–1904 | journal = Lituanus | volume = 51:2 | year = 2005 | page = 31–32 | language = en | url = http://www.lituanus.org/2005/05_2_Devel_of_Lith_Cyrillic.pdf | archive-url = https://web.archive.org/web/20160330161523/https://www.lituanus.org/2005/05_2_Devel_of_Lith_Cyrillic.pdf | archive-date = 2016-03-30}}</ref> Bukva {{Calibri|'''у̊'''}} vrnula se toliko v ortografiji upotrěbjenoj Eduardom Volterom ({{Jezyky|lt|Eduardas Volteris}}) v knigě {{Calibri|''«Ді^евишка літургіја Швэн́то Јо́но Ау̑ксобу́рніо»''}} iz 1887 g.<ref>{{Cite web | url = http://lith520.class.uic.edu/SUBACIUS_Luneburg_2005_10_14.pdf | archive-url = https://web.archive.org/web/20160929143050/lith520.class.uic.edu/SUBACIUS_Luneburg_2005_10_14.pdf | archive-date = 2016-09-29 | first = Giedrius | last = Subačius | title = Official Cyrillic Alphabet for Lithuanian (1864–1904) and its Relation to the Clandestine Standardization of Lithuanian in Latin Script | date = 2005-10-14 | pages = 13–16 | language = en}}</ref> i v russkom prěvodu slovnika {{-|Friedricha Kurschata|Фридриха Куршата}}, publikovanom v 1891 g.<ref>Subačius (2025), str. 48–50.</ref> == Kodovan‌je == Bukva {{Calibri|{{Calibri|'''У̊'''/'''у̊'''}}}} ne je dostupna v [[Unikod]]u kako samostojny znak, ale može byti pisana s pomočju kombinujučego diakritičnogo znaka: {{Kodovanje | 1-znak = У | 1-nazva = CYRILLIC CAPITAL LETTER U | 1-sist16 = 0423 | 1-sist10 = 1059 | 1-alf = Ucy | 1-utf8 = D0 A3 | 2-znak = у | 2-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER U | 2-sist16 = 0443 | 2-sist10 = 1091 | 2-alf = ucy | 2-utf8 = D0 C3 | 3-znak = ◌̊ | 3-nazva = COMBINING RING ABOVE | 3-sist16 = 030A | 3-sist10 = 778 | 3-utf8 = CC 8A }} == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0423 | title = U+0423 Cyrillic Capital Letter U | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0443 | title = U+0443 Cyrillic Small Letter U | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+030A | title = U+030A Combining Ring Above | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://yazghulami.info/alphabet/ | title = The Yazghulami Language: Alphabet | website = yazghulami.info}} {{Varianty bukvy У}} {{Kirilica}} {{DEFAULTSORT:У}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] 4j35da0qz92mqe00wsajkufmrv3wd3h 0 6230 46937 2026-09-07T20:28:23Z IJzeren Jan 9 Stvorjena nova stranica s tekstom: «{| width=240px style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding-left:2em; padding-right:2em; margin-left:1em; margin-bottom:1em; text-align:center;" | <span style="font-size:90pt; font-family:Times, Cambria;">{{-|Ӱ̊ ӱ̊}}</span> |} <span style="font-family:Cambria, Times; font-size:115%">{{-|'''Ӱ̊''', '''ӱ̊'''}}</span> (''u s i tremoju i vrhnjim prstenjem'') je rědka bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], sostavjena iz bukvy...» 46937 wikitext text/x-wiki {| width=240px style="float:right; clear:right; border:1px solid #eee; padding-left:2em; padding-right:2em; margin-left:1em; margin-bottom:1em; text-align:center;" | <span style="font-size:90pt; font-family:Times, Cambria;">{{-|Ӱ̊ ӱ̊}}</span> |} <span style="font-family:Cambria, Times; font-size:115%">{{-|'''Ӱ̊''', '''ӱ̊'''}}</span> (''u s i tremoju i vrhnjim prstenjem'') je rědka bukva razširjenoj [[kirilica|kirilice]], sostavjena iz bukvy '''{{-|[[у (kirilica)|у]]}}''' s dodan‌jem [[umlaut|umlauta]] i prstenja svrhu. Ona istnuje izključno v [[sěverozapadny marijsky jezyk|sěverozapadnomarijskom jezyku]]. Do 1995 g. tutoj jezyk byl bezpismenny, ale v tamtom godu byl publikovany na njem bukvar {{-|''«Маре букварь: Иктӹмшӹ класслан учебник»''}}, v ktorom koristal se eksperimentalny alfabet s dvoma bukvami za označen‌je zvukov odsutnyh v oboh onogdašnjih [[marijsky jezyk|marijskyh]] knižnyh normah: {{Calibri|'''[[у̊]]'''}} i {{Calibri|'''ӱ̊'''}}.<ref>{{Cite web | url = https://type.today/ru/journal/mari | first = Аделина | last = Шайдуллина | title = Расширенная кириллица: марийский | website = type.today | language = ru | access-date = 2026-09-07}}</ref> Jednakože tutoj alfabet ne našel široko razprostranjen‌je.<ref>{{Cite journal | first = Г. Ю. | last = Устьянцев | title = Особенности идентичности марийцев Поветлужья: этническое обособление в поликультурном регионе | journal = Ежегодник финно-угорских исследований | volume = 16 | issue = 1 | pages = 131–132 | language = ru}}</ref> V praktikě tute dvě bukvy, iz pričiny neudobnosti vslěd jihnoj odsutnosti v [[Unikod|Unikodu]], zaměnili se na «popularnějše» bukvy '''[[ө]]''' i '''[[ӫ]]'''.<ref>{{Cite web | url = https://nazaccent.ru/nations/mari/ | title = Марийци | website = Национальный акцент | language = ru | access-date = 2026-09-07}}</ref> == Kodovan‌je == {{Kodovanje | 1-znak = У | 1-nazva = CYRILLIC CAPITAL LETTER U | 1-sist16 = 0423 | 1-sist10 = 1059 | 1-alf = Ucy | 1-utf8 = D0 A3 | 2-znak = у | 2-nazva = CYRILLIC SMALL LETTER U | 2-sist16 = 0443 | 2-sist10 = 1091 | 2-alf = ucy | 2-utf8 = D0 C3 | 3-znak = ◌̈ | 3-nazva = COMBINING DIAERESIS | 3-sist16 = 0308 | 3-sist10 = 776 | 3-utf8 = CC 88 | 4-znak = ◌̊ | 4-nazva = COMBINING RING ABOVE | 4-sist16 = 030A | 4-sist10 = 778 | 4-utf8 = CC 8A }} == Iztočniky == {{Iztočniky}} == Vněšnje linky == * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0423 | title = U+0423 Cyrillic Capital Letter U | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0443 | title = U+0443 Cyrillic Small Letter U | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+0308 | title = U+0308 Combining Diaeresis | website = codepoints.net | language = en}} * {{Cite web | url = https://codepoints.net/U+030A | title = U+030A Combining Ring Above | website = codepoints.net | language = en}} {{Varianty bukvy У}} {{Kirilica}} {{DEFAULTSORT:У}} [[Kategorija:Kirilične bukvy]] [[Kategorija:Кириличне буквы]] fm885g2g09sp3i5fsahit5am3wk8h77 0 6231 46939 2026-09-07T20:48:34Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Syr]] 46939 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Syr]] [[Kategorija:Једа и напој]] 38aqqgh2ju8rklwst35zdwtcxfubcq1 0 6232 46940 2026-09-07T20:50:55Z IJzeren Jan 9 Prěnapravjenje stranice na [[Vojvodina]] 46940 wikitext text/x-wiki #REDIRECT [[Vojvodina]] [[Kategorija:Србија]] 7936ibwbfg8ewrtxjc3oy036etrj4mk