Википедия lezwiki https://lez.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%8C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD_%D1%87%D1%87%D0%B8%D0%BD MediaWiki 1.47.0-wmf.14 first-letter Медиа Служебная Веревирд авун Уртах Уртахдин веревирд авун Википедия Википедия веревирд авун Файл Файл веревирд авун MediaWiki MediaWiki веревирд авун Шаблон Шаблон веревирд авун Справка Обсуждение справки Категория Категория веревирд авун TimedText TimedText talk Модуль Обсуждение модуля Event Event talk Португалия 0 2679 98898 98344 2026-08-12T01:43:53Z InternetArchiveBot 8697 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 98898 wikitext text/x-wiki {{Гьукумат | тӀвар = Португалия | тамам тӀвар = República Portuguesa | тӀвар-род = Португалиядин | пайдах = Flag_of_Portugal.svg | пайдахдин кьадар = 125px | герб = Coat of arms of Portugal.svg | гербдин кьадар = 125px | карта = EU-Portugal with islands circled.svg | гимн = A Portuguesa | аудио = A Portuguesa.ogg | кьилин шегьер = [[Лиссабон]]<ref>[http://www.igeo.pt/atlas/Cap2/Cap2d_2.html UMA POPULAÇÃO QUE SE URBANIZA, Uma avaliação recente — Cidades, 2004]. Instituto Geográfico Português. Página visitada em 20 de Abril de 2010.</ref> | шегьерар = [[Лиссабон]], [[Порту]] | аслутуширвал = [[1143 йис]]ан [[5 октябрдиз]] | аслутуширвал девирда = [[Леон пачагьвал]] | чӀал = [[португал чӀал]], [[миранд чӀал]] | идара авунин тегьер = [[Парламентвилин республика]] | кьил = [[Ребелу де Соуза, Марселу|Марселу Ребелу де Соуза]] ([[Португалиядин президент|президент]]) <br />[[Кошта, Антониу|Антониу Кошта]] ([[Португалиядин премьер-министр|премьер-министр]]) | чил = 92 225,61<ref name="CIA World Factbook">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/po.html|title=[[The World Factbook]]|author=[[ЦРУ]]|lang=en|accessdate=2012-07-06}}</ref> | цин кьадар = 0,5 | чилдин чка = 109 | агьалияр = 10 347 892 | халкьдин чка = 88 | агьалидин чуькьуьнвал = 114 | пул = [[евро]] | КъВБ = 372,5<ref name="FMI">{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2011/01/weodata/weorept.aspx?sy=2008&ey=2011&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=182&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a=&pr.x=40&pr.y=5 |title=Portugal|author=International Monetary Fund|accessdate=[[2011 йис]]уз [[6 май]]диз}}</ref> | КъВБдин чка = 51 | агьалийрин са касдал къвезвай КъВБ = 36 246<ref name="FMI" /> | ИПВИ = 0,850 | ИПВИ чка = 38 | интернет-домен = [[.pt]], [[.eu]] | телефондин код = +351 | сятдин чӀул = +0 / +1 }} '''Португалия''' ({{lang-pt|Portugal}}, [[Миранд чӀал|миранд]]. ''Pertual''), официал тӀвар '''Португалиядин Республика''' ({{lang-pt|República Portuguesa}}) — [[Европа]]дин виридалайни рагъакӀидай пата авай гьукумат. [[Пиреней зуростров]]дин кьиблединни — рагъакӀидай пата чка кьунва. Кефер ва рагъэкъечӀдай пата Испаниядихъ галаз са сергьятра ава, кьибле ва рагъакӀидай патарай [[Атлантик океан]]дин ятари кьунва. Гьукуматдин тӀвар [[Порту]] шегьердин тӀварцӀикай арадал атана, [[латин чӀал]]ал ''Portus Cale'' — «чими порт» мана гузва<ref>{{cite web|url=http://www.instituto-camoes.pt/CVC/bdc/etnologia/opusculos/vol05/opusculos05_28_38.pdf|title=Cale e Portucale. Opúsculos Vol. V — Etnologia (Parte I).|last=Leite de Vasconcelos|first=José|date=1938|publisher=[[Лиссабон]]. Imprensa Nacional|lang=pt|accessdate=2012-07-06}}</ref>. Португалиядин чилерал дегь чӀавалай инсанри уьмуьр авурди малум я. [[Галияр]], [[кельтар]], [[лузитанар]], [[кинетар]], [[финикияр]], [[римвияр]] ва [[дегь немец халкьар]]икай [[свевар]], [[бурияр]], [[вестготар]] хьтин дегь тайифайри Португалиядин харусенятда, медениятда ва тарихда чӀехи гел тунва. Гилан Португалиядин майдандик акатзавай [[Лузитания провинция]] [[Рим империя]]диз талукь тир. Португал чӀалан арадал атуниз римдин культуради чӀехи таъсир ганва: [[португал чӀал]], римвийрин [[латин чӀал]]аз пара мукьва я. 8 виш йисан эхирда [[Кеферпатан Африка]]дин мусурман тайифа [[маврар|маврри]], саки вири [[Пиреней зуростров]]да чка кьунвай [[Лузитания]] провинция чпиз муьтӀуьгъарун паталди иниз куьч жез эгечӀнай. Гуьгъуьнин виш йисуз Португалиядай мусурманарни христианар чукурзавай, ва [[Галиция Королвал]]дин къене чпиз [[Португалиядин Графвал]] тукӀуьрнай. [[1139 йис]]уз и графвал Галиция Королвалдикай чара хьана ва кьилдин [[Португалиядин Королвал]] арадал атана. XV—XVI виш йисарин береда гьуьлерин къекъуьнрин куьмекдалди Поргугалияди [[Африка]]да, [[Азия]]да ва [[Кьиблепатан Америка]]да колонияяр авуна, вичиз зурба империя туькӀуьрнай, гьа чӀавуз Португалия полидикадин ва яракьвилин къуватрин крара дуьнья гьукуматрин арада кӀвенкӀе аваз физвай<ref>Melvin Eugene Page, Penny M. Sonnenburg, p. 481</ref>. [[1755 йис]]уз [[Лиссабон]]да хьанвай зурзунин ва виридалай чӀехи колония [[Бразилия]] Португалиядин гъиликай акъатунин себебдал Португалиядин экономикадизни политикадин кӀеви зиянар галукьна. [[1910 йис]]уз [[монархия]] алудна, [[диктатор]]вилин гьукумдин [[республика]] арадал атанвай. Португалия вилик фенвай уьлквейрикай я<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/appendix/appendix-b.html Appendix B — International Organizations and Groups: developed countries (DCs)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080409033504/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/appendix/appendix-b.html |date=2008-04-09 }}, CIA&nbsp;— The World Factbook&nbsp;— Appendix B, [[The World Factbook]]</ref>, яшамиш тегьердин рейтингда дуьньяда 19-лагьай чка кьунва<ref>{{Cite web|url=http://www.economist.com/media/pdf/QUALITY_OF_LIFE.pdf|title=Quality-of-life Survey|accessdata=2008-й 6 октябрдиз}}, [[The Economist]] {{ref-en}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.visionofhumanity.org/wp-content/uploads/2011/05/2011-GPI-Results-Report-Final.pdf |title=Global Peace Index — 2011 |author=Vision of Humanity |date=2011 |accessdata=2011-й 19 декабрдиз}} {{ref-en}}</ref>. [[Европа Садвал]]дин ва [[Садхьанвай халкьарин Организация]]дин член я, Португалия гьакӀни [[Латин садвал]], [[Латин Америкадин уьлквейрин организация]], [[ОЭСР]], [[НАТО]], Португал чӀалан уьлквейрин садвал, евродин зона ва [[Шенгендин зона]] хьтин организацияриз бине эцигнай уьлкве я<ref>[http://www.cumbresiberoamericanas.com/ Cupulas Ibero-Americanos] {{ref-es}}</ref>. == Этимология == Португалия тӀвар, чи эрадин 930-й йисалай 950-й йисарин къене арадал атанва, ва цӀудлагьай виш йисан эрирда и тӀвар фад-фад кардик кутузвай. ЧӀехиди лакӀаб авай, Леондин ва Кастилиядин король Фердинанд I-да, 1067 йисуз вичин хва II Дон Гарсияди королвилин гьукумдиз атайла, Португалиядин ччилериз официал тӀвар ганвай<ref name="reis-rainhas 23">{{книга|автор=Sousa, Manuel|заглавие=Reis e Rainhas de Portugal|издательство=SporPress|место=[[Mem Martins]]|год=2000|страницы=23-24|id=ISBN 972-97256-9-1}}</ref>. Вадлагьай виш йисуз, и чилера [[швабар|швабри]] гьукумвал тухузвай чӀавуз, [[Идасио де Чейвс]]ди, Реквиарио катнавай ''Portucale'' тӀвар авай чкадикай кхьизвай: <blockquote>''Реквиарио, абуру Portucale лугьузвай, чкадиз катнавай, гьина [[Теодорих II]] корольди ам есир кьунвай ва къаравулдин гуьзетуник эцигнай. Чан аламаз амукьнай маса [[свесар|свесри]] гуьгъуьнин женгина рей ганвай, садбур кьенвай. И тегьерда свесрин королвал терг хьанвай.''<ref>{{cite web|url=http://www.thelatinlibrary.com/hydatiuschronicon.html|title=Crónica de Idácio de Chaves|lang=la|accessdate=2008-й 5 октябрдиз|archiveurl=http://www.webcitation.org/643ih4zsa|archivedate=2011-й 19 декабрдиз}}</ref></blockquote> Масабурун фикирдай, Португалия гаф ''Portogatelo'' гафуникай арадал атанвайди я. Дегь чӀавалай гилалди ина порт авайвиляй и тӀвар иниз вигьинар ийизвай грекри ганвай<ref>{{Книга|заглавие=Europa Portuguesa|часть=Tomo I, capítulo 6|страниц=104}}</ref>. Садлагьай сефер и тӀвар геральдикадин кьилин элемент яз, 1129 йисуз Пак Варфоломей Кампелудин клисади Д. Афонсу Энрикесдиз кхьенвай чарчел кьунвай<ref name="reis-rainhas 23"/>. == Тарих == {{Асул макъала|Португалиядин тарих}} === Лап дегь чӀав === [[Файл:Evora roman-temple daylight.jpg|thumb|right|250px|[[Рум империя]]дин ибадат ([[Эвора]]).]] Тахминан агъзур йис идлай вилик Юкьван Европадай иниз кельтар куьч хьанвай, ва ина яшамиш жезвай иберрик галаз акахьнавай, грекрин жугъурна — чирзавай крар тухузвай ксари и ччилериз «''Ofiussa''» (дегь грек. Гуьрзедин ччил) тӀвар ганвай, вучиз лагьайтӀа гьа чӀавуз и ччилерин агьалиийри кобрадиз ибадат авун мумкин я<ref name="Britannica">{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/471439/Portugal/93710/History?anchor=ref233804| title=Portugal—History| author=| publicado=Britannica Online Encyclopedia| lang=en| accessdate=[[2012 йис]]уз [[22 январь|22 январдиз]]}}</ref>. Ч.э.вилик 814 йисуз [[финикияр|финикийри]] [[Карфаген]] колония туькӀуьрнай, и колониядик Пирненей зуростровда чка кьунвай Португалиядин кьибле падни акатнай. Гуьгъуьнлай, [[Дору]] ва [[Тежу]] вацӀарин арада яшамиш жезвай са шумуд тайифарикай виридалай чӀехи [[лузитанар|лузитан]] тайифади гьукум чпин гъилик чӀугнай. Ч.э.вилик 219 йисуз Римдинни Карфагендин арада дяве эгечӀнай. 200 йисан къене римдин кьушунри Пиреней зуростровдин чӀехи пай кьунвай<ref name="Britannica" />. Ч.э.в IV—III виш йисара Португалиядин ччилерин чӀехи пайда [[лузитанар]] яшамиш жезвай. Ч.э.в 1 виш йисан эхирда Римди Португалия муьтӀуьгъарнай<ref name="Britannica" />. Ч.э. V—V виш йисарин 2-лагьай зур пайда Португалия [[вестготар|вестготри]] кьунвай, 713—718 йисарани [[арабар|арабри]]. Реконкистадин финифда 1095 йисуз Португалядин графвал туькӀуьрнай, 1139 ийсуз (официал 1143 йисуз) ада короллвал хьана. [[XV]] виш йисалай дяведин рекьелди ччара пачагьлугъар кьаз коллонияяр туькӀуьрунин кӀвалахар эгечӀнавай<ref>{{книга|автор=Sousa, Manuel|заглавие=Reis e Rainhas de Portugal|место=Mem Martins|издательство=SporPress|год=2000|страницы=31-35|isbn=972-97256-9-1}} {{ref-pt}}</ref>. Къуватар лап хкаж хьайи дережадиз португалиядин колониалвилин империя [[XVI виш йис]]ан 1-лагьай зур пайда агакьнава. [[1581 йис]]уз [[Испания]]диз муьтӀуьгъ хьанвай<ref>{{книга|автор=Mattoso, António; Henriques, Antonino|заглавие=História Geral e Pátria|часть=II volume: Idade Moderna e Contemporânea|издательство=Bertrand, Lda.|место=[[Лиссабон]]|год=[[1965]]|страницы=21 a 33}}</ref>. Дяведин финифда [[1703 йис]]уз Лиссабондин ва Метуэндин икьрарар къабул авур Португалия, [[ЧӀехибритания]]дин экономикадинни политикадин аслувилик акатзва. [[1807 йис]]уз Португалиядиз [[I Наполеон]] кьушунар гьахьзава, [[1808 йис]]узни [[англия]]дин кьушунри португалиядин патриотрин кьумекдалди абур чукурнай. [[XIX виш йис]] Португалиядин кьиспесда революциярин виш йис хьиз лишан кьунва (1820 йисан [[Португалиядин революция]], [[1836 йис]]ан [[Сентябрьдин революция]]), гражданвилин дявеяр ([[Мигелист дявеяр]], [[Мария да Фронтедин дяве]]), ва гьакӀни конституциядин пад хуьзвайбурунни аксиниз къарагънавайбурун арада хьанвай кӀеви женг<ref>{{книга|autor=Mattoso, António; Henriques, Antonino|заглавие=História Geral e Pátria|часть=II volume: Idade Moderna e Contemporânea|издательство=Bertrand, Lda.|место=[[Лиссабон]]|год=1965|страницы=207-209}}</ref>. XIX виш йисан 2-лагьай зур пайдилай гькуматвилинни социалвилин гьерекат гегьенш жезвай<ref>[http://www.cozumel12stepsupportgroups.com/index03.htm Португалиядин тарих] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110921082308/http://www.cozumel12stepsupportgroups.com/index03.htm |date=2011-09-21 }} {{ref-ru}}</ref>. === XX виш йис === [[Файл:Rei D. Manuel II.jpg|thumb|190px|right|[[Мануэль II де Португал|Мануэль II]] Португалиядин эхиримжи король тир.]] [[1910 йис]]уз Португалияда хьанвай революциядин нетижада, Португалияди республика статус къачуна<ref>{{книга|автор=Sousa, Manuel|заглавие=Reis e Rainhas de Portugal|место=Mem Martins|издательство=SporPress|год=2000|страницы=157-158|isbn=972-97256-9-1}}</ref>. Уьлкве [[Дуьньядин садлагьай дяве]]дани [[Антанта]]дин пад кьуна иштиракнай, дяведиз 100 000 солдат рекье ттунвай, абурукай 7000 кас кьенвай. [[Дуьньядин кьведлагьай дяве]]дин финифда [[Адольф Гьитлер|Гьитлердихъ]] галаз мукьва дуствилин алакъаяр авайди тир. Амма [[ЧӀехибритания]]дихъ галазни санал крар ийизвайвиляй и дяве чӀавуз нейтрал гьукумат яз амукьнай. Дяве береда Португалия пара къадарда [[вольфрам]] маса гудай уьлкве тир, ва гьа идалди зурба пулар къачунай, вучиз лагьайтӀа сад садахъ галаз женг тухузвай немецарини англичанри гьар са бицӀи твар хьайитӀани къачуз гьазур тир, тек душмандиз гьат тавурай лугьуз<ref>{{книга|autor=Mattoso, António; Henriques, Antonino|заглавие=História Geral e Pátria|часть=II volume: Idade Moderna e Contemporânea|издательство=Bertrand, Lda.|место=[[Лиссабон]]|год=1965|страницы=304-305}}</ref>. [[1926 йис]]уз уьлкведа гьукуматдин '''«элкъуьн»''' хьана, ва ина дяведин диктатура эцигнай. Гьа идалди «ЦӀуру Уьлкведин» гьукум куьтягь хьанвай. [[1932 йис]]уз саки вири гьукум премьер-министр [[Антониу ди Оливейра Салазар]]дин гъилик гьатна, [[1933 йис]]уз ада уьлкведа авторитар къайдадин режим эцигнай, са бязи совет жугъурна — чирдай ксари и режимдиз «фашиствилин» режим тӀвар ганвай. Кьилди са ''«Халкьдин садвал»'', ''«Халкьдин жегьилрин садвал»'' ва ''«Чинебан полиция»'' ([[PIDE]]) партиярри кьиливал ийизвай, ин масакӀаяр «ЦӀийи Уьлкве» туькӀуьрунин мураддалди авунвай<ref>{{cite web|url=http://www.historiadeportugal.info/antonio-de-oliveira-salazar/|title=António de Oliveira Salazar|publisher=HistóriadePortugal.info|accessdate=2012-07-06|archiveurl=http://www.webcitation.org/643iw1veU|archivedate=19.12.2011}}</ref>. [[Дуьньядин кьведлагьай дяве]]да нейтралвал хуьнайтӀани, дуствилин уьлквейриз [[Азор островар|Азор островра]] дяверин базаяр туькӀуьриз ихтияр ганвай, ахпа дяведилай къулухъ Португалия [[НАТО]]диз гьатнай. Диктатор Оливейрадин таъсир гилани акваз жеда, ада уьлкведа политикадин стабилвилвал авунвай, экономика хкажна кӀеви авунай ва Дуьньядин кьведлагьай дяведилай къерехда амукьиз куьмекнай. [[1960]] Португалиядин Африкада авай [[Ангола]], [[Гвинея-Бисау]] ва [[Мозамбик]] колонияра регьим авачирвилин дявеяр гатӀуна. [[1968]] ийсуз Салазар сагъвалдин усалвиляй къуллугъдай экъечӀна, ва адан крар давам ийиз Каэтано Марчелло атанай. Дяверин себебдай гьукуматдин буржар ва инфляция хкаж жезва. Дяве кьиле тухузвайбуру фад гъавурда гьатна хьи и дяведа абур кӀаник акатда, ва и месэлада политиквилин гьял жагъуриз хьаначирвиляй [[1975 йис]]уз дяве ислягьвилелди акьалтӀун паталай Португалияди вичин колонияриз аслу туширвал гана, ва виш йисарин къене тухузвай колониалвилин политикадиз эхир эцигна<ref>{{книга|автор=vários autores|заглавие=História 9|издательство=Porto Editora|local=[[Порту]]|год=2004|страницы=168-174|id=ISBN 972-0-31405-2}}</ref>. 1975 йисан 25 ноябрьдиз ихьтин хабарар чир хьанвай радикал чапла кӀеретӀри (асул яз десантникар ва Лиссабондин дявевилин полиция) гьукуматдин '''«элкъуьн»''' кьилиз акъудиз алахъна. Гьа чӀавузни «[[КӀуьдар группа]]ди» кьилел Рамалью Эаниш алаз абурун къаншардиз активдаказ дявевилин план — жаваб туькӀуьрна абуру радикал кӀеретӀар кӀаник кутуна. Гъуьгъуьнин йисуз уьлкведа демократия кӀеви ийиз куьмек авунай. 1976 йисан 14 июньдиз [[Рамалью Эаниша]] президентвилиз вичин кандидатура эцигзава ва хкягъунра вирида ван гунин нетижада португалиядин президент къуллугъдиз къвезва. Ада демократиядин конституция тестикьарзава ва уьлкве, гьардаз вичин гьукум кьиле тухудай кас авай, муниципалитетриз пайзава ва Азор ва Мадейра островриз автономиядин регионал гьукумат статус гузва. 1949 йисуз Португалия НАТОдик акатзава, адан член ва санал крар тухузвайди жезва, 1960 йисуз [[Европадин Ада Савдадин Садвал]]дик акатзава, 1961 йисуз [[Экономикадин ва Вилик финин крара Санал кӀвалахунин Организация]]дик ва 1986 йисуз [[Европадин Экономикадин КӀапӀал]]дик акатзава. 1999 йисуз Португалия эвро зонадиз гьахьзава, гьакӀни и йисуз Китай Халкь Республикадин гьукумдик [[Макао]] вугузва.<ref>[https://web.archive.org/web/20120103212742/http://www.fd.ul.pt/Portals/0/Docs/Institutos/ICJ/LusCommune/AscensaoJoseOliveira3.pdf Макаодин къанунар, Португалия гьукум тухузвай эхиримжи чӀавара]</ref> [[Европадин Садвал]]дик гьахьай чӀавалай, уьлкве пудра председетельвал кьиле тухузвай, 2008 йисуз [[Лиссабондин икьрар]] къабулнавай<ref>[http://www.eu2007.pt/UE/vPT/Presidencia_Conselho/A_Presidencia/default_.htm Европадин Садвалда Португалиядин председательство] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110522100415/http://www.eu2007.pt/UE/vPT/Presidencia_Conselho/A_Presidencia/default_.htm |date=2011-05-22 }}</ref>. == Политикадин тукӀуьрунар == Португалия парламентвилин гьукумат я. 5 йисан президент виридан ван гуналди хкягъзава<ref name="pol">{{cite web |url=http://www.lusoafrica.net/v2/index.php?option=com_content&view=article&id=131&Itemid=139 |title=Política de Portugal |accessdate=[[2008 йис]]уз 15 октябрдиз}}</ref>. Португалияда гзафпартиядин система кардик ква<ref name="pol" />. == Административ ччара авунар == [[Файл:Portugal municipalities districts2.png|thumb|330px|right|Португалиядин округарни районар]] {{Асул макъала|Португалиядин административ ччара авунар}} Португалиядин округарни автономдин регионар<ref>[http://www.distritosdeportugal.com/ Distritos de Portugal.] {{ref-pt}}</ref>: {| class="wikitable sortable" |- ! Округ / Авт. регион ! № |- |- |1. [[Авейру (округ)|Авейру]] ||align="center"|'''19''' |- |2. [[Бежа (округ)|Бежа]] ||align="center"|'''14''' |- |3. [[Брага (округ)|Брага]] ||align="center"|'''14''' |- |4. [[Браганса (округ)|Браганса]] ||align="center"|'''12''' |- |5. [[Каштелу-Бранку (округ)|Каштелу-Бранку]] ||align="center"|'''11''' |- |6. [[Коимбра (округ)|Коимбра]] ||align="center"|'''17''' |- |7. [[Эвора (округ)|Эвора]] ||align="center"|'''14''' |- |8. [[Фару (округ)|Фару]] ||align="center"|'''16''' |- |9. [[Гуарда (округ)|Гуарда]] ||align="center"|'''14''' |- ||10. [[Лейрия (округ)|Лейрия]] ||align="center"|'''16''' |- ||11. [[Лиссабон (округ)|Лиссабон]] ||align="center"|'''16''' |- ||12. [[Порталегри (округ)|Порталегри]] ||align="center"|'''15''' |- ||13. [[Порту (округ)|Порту]] ||align="center"|'''18''' |- ||14. [[Сантарен (округ)|Сантарен]] ||align="center"|'''21''' |- ||15. [[Сетубал (округ)|Сетубал]] ||align="center"|'''13''' |- ||16. [[Виана-ду-Каштелу (округ)|Виана-ду-Каштелу]] ||align="center"|'''10''' |- ||17. [[Вила-Реал (округ)|Вила-Реал]] ||align="center"|'''14''' |- ||18. [[Визеу (округ)|Визеу]] ||align="center"|'''24''' |- |19. [[Азор островар]] ||align="center"|'''19''' |- ||20. [[Мадейра]] ||align="center"|'''11''' |} === Кьилин шегьер === {{Асул макъала|Португалиядин шегьерар}} <div align=center> {| class="toc" cellpadding=0 cellspacing=2 width=250px style="float:right; margin: 0.5em 0.5em 0.5em 1em; padding: 0.5e text-align:left;clear:all; margin-left:10px; font-size:90%" |colspan=5 style="background:#black; color:white;" align=center bgcolor=black |'''Португалиядин хъсан шегьерар''' |- |colspan=5 align=center|[[Файл:Lisboa - Marquês de Pombal.jpg|250px|Vista de Lisboa]] |- align=center style="background:#efefef;" | Номер | Шегьер | Регион | Агьали (2006) |-bgcolor="#efefef" | 01 || [[Лиссабон]] || [[Регион Лиссабон|Лиссабон]] || align=right| 508,209 |- | 02 || [[Порту]] || [[Кефер Регион(Португалия)|Кефер]] || align=right| 246,264 |-bgcolor="#efefef" | 03 || [[Амадора]] ||Лиссабон || align=right| 179,486 |- | 04 || [[Брага]] || Кефер || align=right| 123,367 |-bgcolor="#efefef" | 05 || [[Сетубал]] || Лиссабон || align=right| 118,056 |- | 06 || [[Коимбра]] || [[Юкьван Регион (Portugal)|Юкьван]] || align=right| 107,506 |-bgcolor="#efefef" | 07 || [[Квелуз (Синтра)|Квелуз]] || Лиссабон|| align=right| 107,328 |- | 08 || [[Агуалва-Касем]] || Лиссабон || align=right| 97,431 |-bgcolor="#efefef" | 09 || [[Фуншал]] || [[Мадейра автономиядин регион|Мадейра]] || align=right| 96,893 |- | 10 || [[Айлерган - Мен Мартинш]] || Лиссабон || align=right| 77,994 |- |colspan=5 style="background:#e9e9e9;" align=left|<small>2006 йисан агьали сиягьдиз къачунин нетижайриз килигна.</small> |- |} </div> * [[Лиссабон]] — [[Тежу вацӀ]]ун къерехда чка кьунва. Шегьердин майдан — 84 км². Агьали — 556 797 кас. [[ЧӀехи Лиссабон]] (кьилин шегьердин мукьув гвай чкайрихъ галаз) — 2750 км² ва агьали 2,1 млн кас. 1976 йисал кьван Португалия провинциярриз пай хьанвай. Административвилин масакӀайрин гуьгъуьнлай Португалиядин ччилер 18 округдиз пай хьана, гьа округарни 308 районриз пай жезвай. Островрин ччилериз ([[Азор остров]]ар ва [[Мадейра]]) автоном регионрин статус къачуна. == География == {{Асул макъала|Португалиядин география}} [[Файл:Portugal topographic map-pt.png|thumb|left|210px|Португалиядин [[топографиядин карта]]. ]] === Алай чка === Португалия [[Евразия]] континентда виридалай рагъакӀидай патан гьукумат я. Пиреней зуростровдин кьиблединни — рагъакӀидай пата чка кьунва. Къураматда кьилди са Испаниядихъ галаз сергятда ава (1 214 км). ГьакӀни [[Азор остров]]арни [[Мадейра]]остров Португализ талукь я. Азор островар [[Атлантик океан]]дин кӀане авай хъиткьердин юкьва арадал атана, островрикай бязибур са тӀимил вилик вулканиквилинбур тир. Португалиядин виридалай кьакьан чка [[Пико остров]]да авай [[Пико]] сув — [[вулкан]] я, гьуьлелай 2351 м кьакьанда ава. Вулкандин эхиримжи [[гадрун]] 6000 йис къван идлай вилик хьанвай. Гилан береда вулкандин гадрунар, ччилин кӀаникай экъечӀзавай чими ятарин ва газрин гьалда гьалтзава. Португалиядиз океандин къерехда авай гзаф гегьенш ччилер ава. Материкда авай Португалиядин къерех ччилерин яргъивал — 1230 км, [[Азор остров]]рин къерех ччилер — 667 км ва [[Мадейра остров]]дин къерех ччилерин яргъивал — 250 км я, иниз гьакӀни касни яшамиш тежезвай [[Селваженш остров]] ва [[Порту-Санту]] остров талукь я<ref>{{книга|url=http://estudogeral.sib.uc.pt/bitstream/10316/12826/12/CapVI%20-%20Acontecimentos%20Hist%C3%B3ricos%20%20na%20Regi%C3%A3o%20Aut%C3%B3noma%20da%20Mad.pdf |автор=Mariela Justina Pio Fernandes |заглавие=Riscos no Concelho da Ribeira Brava. Movimentos de vertente. Inundações/Cheias Rápidas |часть=Cap. VI — Acontecimentos Históricos na Região Autónoma da Madeira |язык=pt |место=[[Коимбра]]|издательство=Faculdade de Economia |год=2009 |страницы=132}}</ref>. Порту-Сантру островдин къерехра авай 9 км яргъивилин къумадин кӀунтӀар асулдай органикадинбур я (континентдин Португалиядин асулдай минералрикай арадал атанвай къумадин кӀунтӀарилай тафават аваз я) ва туристрин арада пара тӀвар — ван авай чка я. Португалиядин океандин къерехда авай ччилериз кьетӀенвал гузвай чка [[Авейру]] шегьердин мукьва авай [[Вогу вацӀ]]ун сивик чка кьунвай [[Риа ди Авейру]] тӀвар авай къенепатан вир я, яргъивилиз 45 км ва гьяркьуьвилиз 11 км авай вир кьери гъетерив ва гуьлуьн нуькӀверив бул я<ref>{{книга|автор=Vários autores|заглавие=Enciclopédia Geográfica|издательство=Selecções do Reader's Digest|место=[[Лиссабон]]|год=1987|страницы=82}}</ref>. === Климат === Субтропикни [[аравилин гуьл]]уьн климат ава<ref name="IM">{{cite web|url=http://www.meteo.pt/pt/areaeducativa/otempo.eoclima/clima.pt/index.html|title=Clima de Portugal Continental|date=1961–1990|publisher=[[Португалиядин метеорологиядин Институт]]|accessdate=2012 йисуз 10 июлдиз|archiveurl= http://www.webcitation.org/643jP1kDD |archivedate=2011 йисуз 19 декабрдиз}}</ref>. ХъуьтӀуьн юкьван температура 5-10&nbsp;°C, гатун 20-27&nbsp;°C. Португалия, хъуьтуьл гьавадин жуьре авай Европадин уьлквейрикай сад я, йисан юкьван температура кефер пата суварин чкайра 13&nbsp;°C , кьибле пата [[Гвадиана вацӀ]]ун гьавизда 18 ° С я<ref name="IM" />. Уьлкведин кефер патан сувара ва юкьван районра гад хъутуьл я. ХъуьтӀуьнни зулун гьава адетдалди чӀимел ва къайи я, кефер патан районра и мекьи береда аязар алукьзава. Амма Португалиядин кьибле патан районра хъуьтӀуьн температура адетдалди 5° С кьван жезва, ва 0&nbsp;°C кьван кьериз агакьзава<ref name="autogenerated2004">{{книга|автор=Rodrigues, Arinda|заглавие=Novas Viagens — O Meio Natural|издательство=Texto Editora|издание=1.ª edição|место=[[Лиссабон]]|год=2004|страницы=32|isbn=972-47-2357-7}}</ref>. Къайдадалди, гатунни гатфарин береда виридалай кьуру ва яргъи ракьинин йикьар авай июнь ва август варцара, уьлкведин пара патара кьетӀендиз [[Алентежу]] регионда чимивал 40&nbsp;°C кьван агакьун мумкин я<ref name="PorVirt">{{cite web|url=http://www.portugal-virtual.net/portuguese/general/climate.htm|title=Clima de Portugal|author=Portugal Virtual|date=|publisher=Portugal — Clima|accessdate=2010 йисуз 21 апрелдиз|archiveurl=http://www.webcitation.org/643jS4VIb |archivedate=2011 йисуз 19 декабрдиз}}</ref>. [[Соа вацӀ]]ун дугунда авай археологиядин паркуна тухванвай жугъурна — чирунрин нетижада малум хьана хьи ина чимивал 50&nbsp;°C дережадиз хкаж хьанвай. Тахо ва [[Дору]] вацӀарин гьавизра чка кьунвай районра, йисан юкьван температура 20&nbsp;°C кьван хкаж жен мумкин я<ref>{{cite web|url=http://issuu.com/fabiocguerra/docs/portugal_-_guia|title=Uma janela para Portugal|date=2011 йисуз 22 февралдиз|accessdate=2011 йисуз 19 декабрдиз|archiveurl=http://www.webcitation.org/643jig5ZP|archivedate=2011 йисуз 19 декабрдиз}}</ref>. Виридалай максимал чимивилин температура [[Риудадеш]] региондин [[Сан-Жуан-да-Пешкейра]] шегьерда малум хьанвай — 50,5&nbsp;°C. Уьлкведа, йисан юкьван къваларин къадар суварин кефер районра — 3000 мм, кьибле [[Алентежу]] регионда — 600 мм<ref name="IM" />. ХъуьтӀуьз рагъ авай сятерин къадар 4-6 сят, гатуз 10-12 сят. Са йисан къене рагъ авай сятерин къадар 2500—3200 сят я. Жив гьамиша къайдадалди уьлкведин кьуд районра къвазва: [[Гуарда]], [[Браганса]], [[Вила-Реал]], [[Визеу]], ва кьибле патаз фидалди тӀимил жезва, [[Алгавре]] региондин чӀехи пайда кьуьд жив галачиз алатзава. [[Серра-да-Эштрела]], [[Серра-ду-Жеров]] ва [[Серра Монтешинью]] хьтин кьакьан сувавилин чкайра хъуьтӀуьз температура — 10&nbsp;°C кьван агъуз жезва, ва пара живер къвазва, ина живер октябрьдилай майдал кьван амукьзава<ref name="autogenerated2004" />. === Рельеф === [[Файл:Algarve-1.jpg|thumb|240px|Португалиядин кьибле пад]] [[Дору]] вацӀун кефер пата кча кьунвай, Португалиядин рагъакӀидай пата авай [[Минью ва Алту-Тразуж-Монтиш]], рагъэкъечӀдай пата авай [[Алту-Дору]] провинциярин рельеф лекъвер, синер, кӀамар авай сувавилин чкаяр я. Дору вацӀалай [[Тежу вацӀ]]ун вини патал кьван фенвай [[Бейра]] провинцияни сувавилин чкайри кьунва. И провинциядин юкьван пата материкда Португалиядин виридалай кьакьан чка — [[Эштрела]] сув ава (1993 м). Тежу вацӀун агъа пата ва къерхдив гвай [[Лиссабон]] шегьердин кеферни кьибле патара авай мублагь дуьзенвал [[Эштремадура]] провинциядиз талукь я. Эштремадурадилай рагъэкъчӀдайни кьибле патара кӀунтӀар авай ччилерин [[Алентежу]] провинция физва, амма Португалиядин вири кьибле пад, [[Кефер Африка]]да хьиз аравилин гуьлуьн тӀебиатдин гьал авай, [[Алгавре]] региондин дуьзенвалри кьунва<ref>{{книга|автор=Vários autores|заглавие=Enciclopédia Geográfica|издательство=Selecções do Reader's Digest|место=[[Лиссабон]]|год=1987|страницы=257}}</ref>. Португалиядин ччилера [[Дору]] ва [[Тежу]] вацӀарин дугунар ачух тафават аваз я. Вини патан авахьунра вацӀар гуьтӀуьни дерин я, [[Атлантик океан]]дин мукьув вацӀар гьяркьуь хьана дуьз дугунриз элкъуьр хъжезва. Ин вацӀари Португалиядин ругуд штатрикай вад штат тӀебии сергьятриз пайзава. === Набататринни гьайванрин дуьнья === [[Файл:Geres1.jpg|thumb|left|220px|Халкьдин парк Пенеда — Жереш.]] Инсадин эсер чӀехи хьайитӀани Португалиядин флорани фаунади тӀебии гьал авайвал хуьнва. Къерех патара набататрикай [[нарат ттар]] гзаф битмишзава. Гьукуматдин кефер ва юкьван патан къерех чкаяр [[мегъуьн ттар]]арин тамари ва [[цӀивелин ттар]]арин кӀапӀалри кьунва. Кьурагь чкайрин чими гьава [[пробка ттар]]арин ва къванцин мегъуьн ттарарин экъечӀуниз хъсан таъсирзава. Вири санлай къачурла — Португалиядин майдандин тахминан 1/5 пай тамари кӀевирза. Тамарин 50 % цацар хьтин пешерин ттарари кьунва (чӀехи пай [[нарат ттар]]ар). [[Пробкадин мегъун ттар]] 607 агъз. га майданда битмишзава. Гьавиляй Португалияди вири дуьньядиз 50 % къван пробкадин мегъуьн ттарцин чкал гузва. [[Эвкалипт ттар]]арин плантацияяр битмишзава — целлюлозадинни — чарчин промышленностьдин асул ва чӀехи метлеб авай чешме я, ттарар маса эвкалипт ттарарикай фад чӀехи хьунивди тафават аваз я. Португалиядин экономика гзафни — гзаф тамарикай аслу я лугьузни жеда<ref>{{cite web |url=http://ambiente.maiadigital.pt/ambiente/floresta-1/mais-informacao-1/sobre-as-florestas-em-portugal |title=Evolução da floresta portuguesa e comparação com a Europa |publisher=Portal do Ambiente e do Cidadão |accessdate=2011 йисуз 21 декабрдиз}}</ref>. Португалиядин фауна маса Юкьван Европадин гьукуматра авай хьиз я. Некхъвадай гьайванрин фауна пара жуьреба — жуьре я: ина [[сикӀ]], [[барсук]], [[ибериядин машах]], [[ибериядин жанавур]], [[чӀуру кьун]], [[чӀуру кацӀ]], [[кӀвалин къуьр]], [[цӀуцӀулар]], [[мангуст]], [[генетта]], кьеридиз [[Миньо вацӀ]]ун мукьув [[шуьтруь сев]]ни гьалтзава. Португалия, куьч жезвай нуькӀверин рехъерин кьилин рехъе ава лугьуз ини зурба къадарда нуькӀверин жуьрейриз гьалтиз жеда. Ина нуькӀверин тахминан 600 жуьре ава, ва гьар йисуз цӀийибур сиягьдиз кхьизва<ref>{{cite web|url=http://portal.icnb.pt/ICNPortal/vPT2007/O+ICNB/Estudos+e+Projectos/Atlas_aves.htm |title=Atlas_aves — ICNB | accessdate=2010 йисуз 5 октябрдиз| archiveurl= http://www.webcitation.org/643jv5N6c | archivedate=2011 йисуз 19 декабрдиз}}</ref>. УьцӀуь тушир цин гъедерикай ина 100 жуьре ава. Абурикай садбур пара кьетӀен, кьери, яшамиш жезвай чкаяр квахьунин, кьурагьвал галукьунин ва тӀебиат кьацӀунин себебдалди терг жезвай жуьреярни авайди я. Гуьлуьн гъедерин жуьреба — жуьревилерай Португалия дуьньяда садлагьай чкайра ава, ина гуьлуьн гъедерин 1000 жуьре ава, абурикай виринриз магьшурбур — [[сардин]]ар, [[тунец]], [[атлантикадин скумбрия]]<ref>{{cite web |url=http://www.cartapiscicola.org/# |title=Carta Piscícola Nacional |publisher=Autoridade Florestar Nacional |date=2009 йисуз 22 июндиз|accessdate=2011 йисуз 21 декабрдиз}}</ref> . Португалияда кьетӀендаказ хуьзвай тӀебиатдин ччилер — [[халкьдин парк]]диз акатзава, уьлкведа 13 халкьдин парк ава (эхиримжи парк 2005 — й йисуз туькӀуьрнавай), кӀуьд [[къадагъа алаз хуьзвай чка]]яр, вад [[тӀебиатдин имарат]]ар ава<ref>[https://web.archive.org/web/20100228031307/http://portal.icnb.pt/ICNPortal/vPT2007/O+ICNB/%C3%81reas+Protegidas/Parque+Nacional/ Португалиядин халькдин паркар]</ref>. Накьвадин винел алай къат: асул гьисабдали Португалиядин накьв къумадинни кислота квай я, кьетӀендиз вулкандин жинсиникай арадал атанвайди я. == Экономика == {{Асул макъала|Португалиядин экономика}} [[Файл:Régua Douro 4.JPG|thumb|right|250px|ЦипицӀрин плантацияр]] 1985 йисалай Португалияди вичин экономика вилик тхунин ва кӀеви хъувунин процессриз эгечӀнай, ахпа 1986 йисуз [[ЕС]]дик акатнай. Сада сад дегишарзавай гьакимри португалиядин экономикадиз пара цӀийикӀаяр ттунвай, уьлкведа крар кьиле тухузвай пара къадарда фирмаяр, телекоммуникациядин идараяр ва пуларин такьатрин къуллугъар яни финансированияр чпин гъилиз къачунвай. 1999 йисуз еропадин «[[евро]]» валютадиз бине эцигунин кӀвалахда цӀусад уьлквейрихъ галаз Португалияни иштиракнай<ref>[http://www.bbc.co.uk/portuguese/economia/020101_eurodb.shtml Евро Европадин 12 уьлкведа къекъвез эгечӀзава.] {{ref-en}}</ref>. [[1990-лагьай йисар]]а экономикадин хкаж хьунин дережада [[Европадин ГалкӀ|ЕГ]]да авай уьлквейрин арада Португалия кьакьан чкада авай. Агьалидин са касдиз къвезвай ВВП 76 % къван я. [[2005 йис]]уз [[Виридуьнья Экономикадин Форум]]ди тухузвай сиягьда Потугалия 22 — лагьай чкадиз эцигзава, ва экономикада [[Испания]], [[Ирландия]], [[Франция]], [[Бельгия]] уьлквейрилай алудна<ref name="CIA World Factbook" /><ref>[http://www.portugal.gov.pt/pt/GC17/Governo/Ministerios/PCM/MEAI/Documentos/Pages/20090520_PM_Doc_Competitividade.aspx Кьибле Европада Португалия женг тухуз алахъдай уьлкверикай сад язва.] {{ref-en}}</ref>. Португалиядин гьава, рельеф ва накьв виже къвезвайвиляй хуьруьн майишат пара вилик фена. КӀвалах алакьдай агьалидин 12 % хуьруьн майишатра кӀвалахзава. Гзаф чӀехи кьадарда зейтундин ттарар (4000 км²), ципицӀ салар (3750 км²), къуьл (3000 км²) ва хархар (гьажибугъда) (2680 км²) гьасилзава. Чехирдизни (кьетӀендиз [[портвейн]] ва [[мадейра]]) зейтундин чӀемдиз хас тир вини дережадин еридиз виринра кьимет аваз гьисабзава. ГьакӀни Португалия хъсан еридин емишар гьасилзавай уьлкве я, гьабрун арада [[Алгавре]]дин апельсинар, рагъакӀидай региондин [[роч-чуьхвер]], [[Гардунгьа]] цӀиргъина битмиш жезвай шурван пӀини ва [[Мадейра]]дин банан<ref name="Робинсон">Rodrigues, Arinda. Novas Viagens — Actividades Económicas, Лиссабон: 2004</ref>. Португалия — индустриални-аграрвилин гьукумат я. Промышленностьдин адетдин хелерикай пара метлеб авай хелер — хрун (памбагъдикай парчаяр), цун, чехир авун, зейтундин чӀем гьасил авун, гъедерин консервар гьасил авун, пробкадин чкал расун (дуьньяда кӀвенкӀве чкада ава). ЧӀулав ва рангадин металлар расун, [[машинар туькӀуьрун]] (гимияр туькӀуьрун ва кӀватӀун), ва гакӀни химиядин, [[нафтӀ расун]], нафтӀадинни — химиядин, [[цементдин]], [[шуьшединни-хъенчӀин]] промышленностяр гегьенш жезва. Хуьруьн майишатра [[лежбервал]] вини я. Расзавай ччилерин зур пай къван [[кьуьгъвер]]ри кьунва. Хуьруьн майишатда вине физвай хелерикай сад [[малдарвал]] я — карч алай чӀехи малар хуьн, [[хпехъанвал]], [[вакӀарбанвал]], [[гъедерхъанвал]]. Экономикада гъедерхъанвалдин метлеб агъуз хьана, и хиле гьукуматдин кӀвалахдай къуватдин 1 % кардик ква. Португалиядин флотди [[кьетӀен Португалиядин экономикадин зона]]да гъедер кьазва. Умуман, и ятара и жуьре гъедер гьалтзава: сардин, макрель, осьминог, тур — гъед ва тунец. Виридалай пара метлеб авай промышленностьдин хел — [[пробка]] расун я. Дуьнядиз къвезвай пробкадин 57 % Португалияди расзава. Португалияди вири дуьньядиз маса гузвай минералрин ресурсар — [[цур]], [[литий]], [[вольфрам]], [[къеле]], [[уран]], [[никӀин шпатар|никӀин шпат]], [[къванцин кьел]], [[тальк]] ва [[мармар]]<ref name="Павлова">Португалия и интеграционные процессы в современном мире: политические аспекты. Е. Б. Павлова, СПб: 2001</ref>. Экспортдиз гузвай асул затӀар: парча, партал, техника, электрикадин алатар, транспортдин алатар, кӀвачин къапар, тумаж, кӀарас, пробка, чар ва мсб. Уьлкведи асул гьисабдалди Евросадвалдин Испания, Германия, Франция, Италия ва ЧӀехибритания хьтин уьлквейриз экспорт ийизвай<ref name="CIA World Factbook" />. == ИнфратуькӀуьрунар == === Чирвилер === [[Файл:Coimbra December 2011-19a.jpg|thumb|350px|left|1290 йисуз бине эцигай португалиядин [[Коимбра Университет]]дин минара; [[дуьньядин виридалай цӀуру университетрин сиягь]]да физва]] Португалиядин чивилерин система [[чирвилерин министерство]]дин ва макитдин, технологияринни чӀехи чирвилерин министрдин къайдадик ква<ref>[http://www.mctes.pt/Чирвилерин министерство]{{Deadlink|date=October 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. Гьукуматдин чирвилерин система мадни кьиле физва ва гегьенш кардик ктузва, амма ина чирвилерин гьар са дережадин кьилдин ксарин (хсуси) мектебарни ава. Аялар ругуд йисалай мектебдиз физ эгечӀзава. Мажбури яз 12 йис кӀелзава. Чирвилерин сад лагьай дережа — базадин дережа са шумуд циклриз ччара жезва: 1-й цикл (1 йис — 4 йис), 2-й цикл (5 йис — 6 йис), 3-й цикл (7 йис — 9 йис)<ref>[http://www.portugal.gov.pt/pt.aspx Португалиядин чирвилер]</ref>. Гьар циклдилай къулухъ студентри португал чӀаланни математикадин тестар гузва. Гуьгъуьнин дережа — чӀехи дережадин чирвилер я, 10, 11, 12 классар кьунва. Студентриз гьакӀни чирвилерин курсариз ва профессионал курсариз физ жеда. Квалификация гилигун паталай, студентди професионалвилин сертификат къачузва. Португалиядин университетар 1290 йисалай аваз я, абурилай виридлай цӀуру [[Коимбра Университет]] я, [[Коимбра]] шегьерда амукьдалди вилик ам [[Лиссабон]]да туькӀуьрнавай. Адетдалди университетар факультетрикай, институтрикай ва мектебрикай ибарат я. Португалиядин университетри [[Болониядин декларация]] 2006-й йисалай къабулнавай. Гила уьлкведа виридалай чӀехи [[Университет Порту]] я, ина 31 000 кьван студентар кӀелзава, ва адан [[Порту университетдин инженериядин факультет|инженериядин факультет]] Европада виридалай чӀехиди я. Ина университетрин цӀийи дараматар эцигун планра ава, ва къведай береда [[Иберия зуростров]]дин уьмирдикай макитдин зурба юкь жеда<ref>[http://sigarra.up.pt/up/web_base.gera_pagina?P_pagina=122225 Порту университетдикай куьруь малуматар]</ref>. Статистикадиз килигайла, 15 йисарилай вини, кӀелиз — кхьиз жезвай агьалидин чирвилерин юкьван дережа — 93,3 % я, итимрин арада — 95,5 %, папарин арада — 91,3 % ([[2003 йис]]ан къиметар). Кьилин мектеб акьалтӀнавайбур 100 % я, агьалидин саки 20 % — диз чӀехи дережадин чирвилер ава. Португалиядиз ччара уьлквейрай пара кьван студентар кӀелиз къвезва, ва 2005 лагьай исуз ччара уьлквейрай атанвай студентрин къадар 380 000 — диз агакьнай<ref>[http://www.pordata.pt/Tema/Portugal/Educacao-17 Гилан бередин Португалиядин малуматрин база]</ref>. === Сагъвал === [[Файл:Edifício Egas Moniz.JPG|thumb|230px|right|[[Лиссабон]]да Санта-Мария начагьхана]] [[Сагъвал]]дин система [[Сагъвалдин халкьдин система]]ди (NHS) кьиле тухузва. Европадин маса уьлквейра хьиз Португалиядани кьиникьрин чӀехи пай [[инфекциятушир начагьвал]]рин себебдай жезва. Ина [[рикӀинни хъиртишрин начагьвал]]рикай жезвай кьиникьрин къадар [[еврозона]]дилай пара я, гьакӀни кьиникьрин 17 % [[цереброваскуляр начагьвалрикай]] жезва<ref name="асул_суалар">[https://web.archive.org/web/20100314065847/http://www.euro.who.int/document/chh/por_highlights.pdf Португалиядин сагъвалдикай асул суалар]</ref>. Агьалидин 12 % [[пахлахан начагьвал]]дикай рекьизва, им Европадилай са тӀимил агъуз я. Пахлахан фад — фад аялрик ва 44 йисарилай агъа папарик гьалтзава. Дишегьлийрин арада [[жигер]]рин пахлахан гегьенж жезва, ва [[никӀедин цӀумаруф]]дин пахлахандин дережа фад агъуз жезва. 1980 йисалай Европада, [[шекердин диабет]] начагьвалдикай рекьизвайбурун къадардай Португалияди сад лагьай чка кьунва<ref name="асул_суалар" />. [[1980 йис]]алай [[аялрин кьиникь]] агъуз хьана, гьа чӀавуз 1000 цӀийиз хайи аялрикай 24 аял рекьизвай, амма гила 1000 аялрикай 3 кьиникьин вакъия жен мумкин я. Инсаниятдин гегьеншвалдин къедрин нетижада, 2006 йисуз Португалияда агьалидин уьмуьрдин юкьван яш 77.9 йис тир<ref name="асул_суалар" />. === Энергия === Португалия, энергия бегьем тушир уьлкве я, маса уьлквейрай къачузвай [[ччиликай хкуддай мядендин менфятдин затӀар]] вири энергия гьасилун паталай харж ийизва. 2005-й йисуз Португалияди 4657 [[ГВт/с]] энергия гьасил авунай, асул гьисабдалди кьве чешне кардик ктунвай: акьалтӀ жезвай — 80,8 % ([[цӀивин]] — 32,7 %, [[тӀебии газ]] — 29,2 %, [[нафтӀ]] — 18,9 %) ва акьалтӀ тежезвай чешмеяр — 19,2 % ([[яд]] — 11 %, [[гар]]- 3,8 % , [[биомасса]] — 3,0 %, масабур — 1,4 %). Португалиядин гьукуматди, 2010 йисуз вири энергиядин 45 % акьалтӀ тежезвай чешмейрикай хкудиз къаст авуна. Гьавиляй Алентежу региондин [[Алкева хуьр]]уьн мукьув РагъакӀидай Европада виридалай чӀехи [[ЦЭС]] туькӀуьрна кардик ктунвай. 2007 йисуз [[Бриншеш]] райондин [[Серпа]] хуьре, дуьньяда чӀехибурукай сад 11 МВтдин [[ракьинин батарея]] эцигнай. Идалай гъейри улькведа кар ийизвай [[гарун станция]]рин кьуват, 2012 йисуз 5100 МВтдал кьван хкажиз къаст авунва. === Улакьар === [[Файл:Metro-Almada-Portugal3.jpg|thumb|right|230px|Португалиядин метрополитен]] Автомобиляр ва маса транспортдин улакьар гегьеншдаказ кардик квайвиляй [[1990 - й йисар]]а Португалияда транспортдиз чӀехи метлеб гузвай. Дуьньяда садлагьай [[автомагистрал]]яр туькӀуьрнавай уьлквейрикай сад Португалия я. Ина [[1944 йис]]уз [[Лисcабон]]ни [[Оэйраш]] шегьерда авай вири дуьньядиз тӀвар — ван авай «[[Халкьдин майдан]]» футболдин майдандиз физвай Португалияда садлагьай автомагистраль рехъ ахъайнавай, гуьгъуьнлай [[1991 йис]]уз эцигна куьтягьнавай [[Лиссабон]]ни — [[Кашкайш]] автомагистраль рехъ ахъайнавай (гилан А5). [[1980 йис|1980-й йисалай]] ина авто — рехъер эцигунин кӀвалахар йигин ккамаралди гегьенш жез эгечӀнай. Гила Португалиядин автомагистральдин [[чил]] пара вилик фенвайди я ва саки вири уьлкве кьунва, вири чӀехи шегьерар ва цин къерехда авай шегьерар сад — садахъ гилигзава, чилин умуман яргъивал 3000 км кьван я<ref name="CIA World Factbook" />. Уьлкведин чӀехи районра метрополитендин системаяр ава: [[Лиссабондин метрополитен]], [[Метро Сул до Тежу]] ва [[Портодин метрополитен]], гьар садан яргъивал 35 км — дилай пара я<ref>[http://www.metrodoporto.pt/PageGen.aspx?WMCM_PaginaId=16290 Португалиядин метрополитендикай малуматар]</ref>. Инсанрин тухунар ва парарин чӀугунар 3319 км яргъивилин ракьун рекьин куьмекдалди кьилиз акъудзава, гьисятда 1 430 электик кьуватдалди кӀвалахзавай поезда кардик ква, абурукай 900 поезд кьакьан йигинвалдинбур я ва сятда 120 км йигинвал кӀватиз алакьзава. Ракьун рекьин хилериз REFER компанияди килигзава, амма инсанар тухун ва парар чӀугун Португалиядин Ракьун Рекь компаниядин везифа я. 2006 йисуз компанияди 133 000 0000 кас ва 9 750 000 тонн пар тухванвай. === Массайрин информациядин такьатарни алакъа === {{Асул макъала|Португалиядин МИТни алакъа}} [[Файл:J852-012.jpg|thumb|200px|left|Португалиядин 2007 йисуз бине эцигнай телевидениединни радио гегьеншунин юкь]] Португалиядин алакьадихъ — телефон, тв ва радио гегьеншвал, почтадин алакъа, интернетдиз экъечӀун акатзава. Дуьньяда [[мобил телефон]]ар гьатунин темпда Португалия кьакьан чкада ава ва мобил телефонрин къадар уьлкведин агьалийрин къадардилай виниз экъечӀнай (2007 йисуз мобил телефонрикай менфят къачузвайбурун кьадар 13 413 000 000 тир). ;Газетар * [http://porturusso.pt// Газета Слово] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120618012234/http://www.porturusso.pt/ |date=2012-06-18 }} — «[[Слово (газет, Португалия)|Слово]]» — урус чӀалал газет, урус чӀалал рахазвай туристриз ва Европада амукьзавай ксариз. * [http://maiak.org// Маяк Португалии] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120905151623/http://maiak.org/ |date=2012-09-05 }} — «[[Маяк Португалии]]» — РагъэкъечӀдай Европадай куьч хьанвай иммигрантриз талукь тир урус чӀалал газет. * [http://www.correiomanha.pt/ Correio da Manhã] — Корею да Маньян * [http://www.dn.pt/ Diario de Notícias] — Диарио ди Нотисиаш * [http://www.expresso.pt/ Expresso] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060424064709/http://www.expresso.pt/ |date=2006-04-24 }} — Эспресу * [http://www.publico.pt/ Publico] — Публику * [http://jornaldecoimbra.pt/ Jornal de Coimbra] — Журнал ди Коимбра<ref>Periódicos de Portugal: http://www.mediatico.com/es/periodicos/europa/portugal/ {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080720175316/http://www.mediatico.com/es/periodicos/europa/portugal/ |date=2008-07-20 }}</ref> == Агьалияр == [[Файл:Districts and Autonomous Regions of Portugal by population dencity.svg|right|250px|thumb|Португалиядин агьалидин къалинвал]] ''' Ксарин къадар ''' * [[1911 йис]] — 5,97 млн кас * [[1920 йис]] — 6,03 млн кас * [[1930 йис]] — 6,82 млн кас * [[1940 йис]] — 7,72 млн кас * [[1950 йис]] — 8,51 млн кас * [[1960 йис]] — 8,85 млн кас * [[1970 йис]] — 8,65 млн кас * [[1981 йис]] — 9,83 млн кас * [[1991 йис]] — 9,86 млн кас * [[2001 йис]] — 10,35 млн кас * [[2011 йис]] — 10,56 млн кас Яшдин туькӀуьрун: 0 йисалай — 14 йисарал къван: 16,4 % (итимар — 912.995 агъз. / папар — 835.715 агъз.), 15 йисалай — 64 йисарал къван: 66,2 % (итимар — 3.514.905 мил. / папар — 3.555.097 мил.), 65 йисалай: 17,4 % (итимар — 764.443 агъз. / папар — 1.093.755 мил.)<ref name="CIA World Factbook" />. Португалия, аялвилин кьиникьрин къадардин коэфициент виридалай агъада авай уьлквейрикай сад я<ref>[http://www.unicef.org/health/files/The_State_of_the_Worlds_Children_2008.pdf 2008 йисан аялрин хунин лишан] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160303191721/http://www.unicef.org/health/files/The_State_of_the_Worlds_Children_2008.pdf |date=2016-03-03 }} {{ref-en}}</ref>. Агьалийрин уьумьурдин юкьван яш — 77,9 йис я. Йисан гзаф хьун 0,305 %. Аялар хунинвал — 10,45 (агъзур касдиз). Кьиникьар — 10,62 (агъзур касдиз)<ref name="CIA World Factbook" />. КӀелиз — кхьиз чирвилерай, агьалидин 93,3 % кхьзни кӀелиз жезва, савад авачирвал йисарин финифда агъуз жезва. Португалия вилик фенвай гьукумат хьайитӀани уьлкведин бязи чкайра инсанриз цин гунгарриз ва электричестводиз гилани рехъ атӀана. Санитарвилин алакьа гьеле уьлкведин вири майдан кьунвач, ва канализацияр авачир кӀвалер пара къадарда ава. Медицинадин къуллугъриз ва дарманар къачунин рехъ гьукуматди саки вири 95-100 % агьалидиз замин авуна. Португалияда 451 000 къван [[иммигрант]]ар яшамиш жезва (2009), им вири агьалидин 5 % къван я, идалайни гъейри иммигрантрин чӀехи пай [[Бразилия]] (115 882), [[Украина]] (52253), [[Кабо-Верде]] (48417) ва гьакӀни [[Молдова]], [[Румыния]], [[Гвинея-Бисау]], [[Ангола]], [[РагъэкъчӀдай Тимор]], [[Мозамбик]], [[Сан-Томени Принсипи]] ва [[Урусат]] хьтин уьлквейрай куьч хьанвайбур я<ref>[http://www.pordata.pt/azap_runtime/?n=4 Гилан Португалиядин малуматрин база.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110711001535/http://www.pordata.pt/azap_runtime/?n=4 |date=2011-07-11 }}</ref>. === ЧӀал === Португалиядин оффициал чӀал — [[португал чӀал|португал]] ва 1999 йисалай [[миранд чӀал]]ар я. Дуьньядин пуд континентда: [[Евразия]]да, [[Африка]]да ва [[Кьиблепатан Америка]]да и чӀалал рахазвайбурун къадар 210 миллиондалай пара я, гегьеншвиликай дуьньяда вадлагьай чкада ва [[рагъакӀидай дуьнья]]да пудлагьай чкада ава. Португал чӀал, [[роман чӀалар]]ин группадин [[иберни-роман агъагруппа]]дин чӀалариз талукьвиляй [[испан чӀал]]аз пара ухшар я, вучиз лагьайтӀа испан чӀални иберни — роман агъагруппадиз акатзава. Португал чӀалан гьасилуниз зурба таъсир герман ва араб ([[маврар]]) тайифайри ганвай, гьинай португал чӀалдик гафарин чӀехи пай акатнавай. 1999 йисалай официалвал кьачунвай миранд чӀалал Португалиядин кеферни рагъэкъечӀдай патан [[Миранда-ду-Дору]], [[Вимиозу]], [[Могадору]] муниципалитетрин гъвечи агьалиди рахазва. И чӀалал, агъадихъай тӀвар кьунвай муниципалитетрин мектебра тарсар гузва. Амма адан адавилелди кардик кутуниз, гьукумат паталай кьадар эцигна, ва гила активистри, Португалияда яшамиш жезвай инсанрин адавилелди хайи чӀалал рахаз ихтияр гузвай къанунрив, жемят таъминариз алахъзава. == Меденият == {{Асул макъала|Португалиядин меденият}} Португалиядин культура [[Аравилин гуьл]]уьн а патай ва европадин континентдай атанвай культурайрин таъсирдай арадал атанвай акахьнавай культура я. ЦӀуд йисарин къене, 1990 ва 2000 йисара Португалияди вичин культурадин объектар гегьеншарна вилик тухузвай, ва [[1956 йис]]уз [[Галуст Гуьлбенкян]]ан Фонд туькӀуьрнавай. ГьакӀни уьлкведин пара районра общество — культурадин кӀвалер, улубханаяр ва концертрин дараматар эцигна ва я гуьнгуьна хтунвай, абурикай виридалайни гзаф тӀвар — ван авай Лиссабонда [[Культурадин юкь Белем]] ва Порту шегьерда [[Серралвс фонд]] ва [[музыкадин КӀвал]] я. === Суварарни ял ялдай йикъар === * ''ЦӀийи йис'' — 1 январь; * ''Карнавалдин саласа'' — февраль/март, Руьхъведин Арбе йикъан вилик квай югъ, ЧӀехи Сив хуьн сувардин садлагьай югъ; * ''Зурба Жуьме'' — март/апрель, Ашервилин Гьафтедин жуьме; * ''Адавилин югъ'' — 25 апрель, 1974 йисан революциядин йис тамам хьайи югъ ; * ''Зегьметдин югъ'' — 1 май; * ''Христова бедендин сувар'' — май/июнь, Пасхадилай къулухъ кӀуьдлагьай югъ; * ''Португалиядин югъ'' — 10 июнь; * ''Пак Богородицадин кьиникьин югъ'' — 15 август; * ''Республикадин югъ'' — 5 октябрь, 1910 йисуз Португалия республика хьиз малумарнай югъ; * ''Вири Пакбурун югъ'' — 1 ноябрь; * ''Аслутуширвилин югъ'' — 1 декабрь, 1640 йисуз Испаниядилай ада хьунин йис тамам хьайи югъ; * ''Рехне квачиз аял кьунин югъ'' — 8 декабрь; * ''Рождество'' — 25 декабрь<ref>[http://www.retira.de/kalender/feiertage.php?land=pt&lang=pt Feriados da Alemanha 2010 — Calendário de feriados 2010<!-- Заголовок добавлен ботом -->]</ref>. === Зарият === [[Файл:Camões, por Fernão Gomes.jpg|thumb|240px|right|[[Луис де Камоэнса]], португалиядин [[зарият]]да виридалай зурба ксарикай сад.]] [[Реннесанс бере]]да португалиядин зариятда чӀехи метлеб авай ва машгьур эсеррин арадай [[Луис де Камоэнса|Луис де Камоэнс]]дин эпосдиз талукь тир «[[Лузиадаяр]]» поэма хкягъиз жеда. Им [[географиядин ахъаюнрикай]] кхьенвай садлагьай эсер я. Португалиядин маса тӀвар — ван авай а чӀаван зарийрикай сад — [[Са ди Миранда]] я. [[XVI виш йис]]ан португалиядин театордин харусенятдиз чӀехи метлеб авай крар — драмматург [[Жил Висенте]]ди кутунвай. Ада вичин эсерар португал ва испан чӀалал кхьизвай. XIX виш йисан португалиядин литературадин зурба векил реалист — зари [[Жозе Мария Эса ди Кейруш]] тир. Авантюрист ва португалиядин кьиспесда виридалай чӀехи зари [[Луис де Камоэнс]]ди, [[Вергилий Марон]]дин [[Энеида]] эсердай менфят къачуна ва а тегьерда кхьенвай [[Луизиадаяр]], португалиядин гилан бередин зариятдиз пара хъсан таъсир гана. Португалиядин гилан бередин зариятдин тӀвар — ван авай векилар: [[Алмейда Гаррет]], [[Камило Кастелу Бранку]], [[Еса ди Кейруш]], [[София ди Мелу Брейнер]], [[Антониу Лобу Антунеш]] ва [[Мигел Торга]] я. ГьакӀни зариятдин и стильда мадни магьшур 1998 йисуз [[Нобелдин зарият премия]] къачур зари [[Жозе Сарамаго]] я. Португалиядин виридалай чӀехи [[Луиш ди Камойнс]] ва [[Фернанду Песоа]] зарийрин береда, португалиядин зариятдин поэззия хелда кӀвалахзавай [[Антеру де Кентал]], [[Эужениу ди Андраде]], [[София ди Мелу Брейнер]], [[Флорбела Эспанса]], [[Цезариу Верди]], [[Антониу Рамуш Роза]], [[Мария Цезарину]], [[Жерберту Элдер]], [[Ал Берту]], [[Алешанду Онил]], [[Руй Белу]] хьтин зарияр къалуриз жеда<ref>[http://www.portaldaliteratura.com/literatura.php Португалиядин зарият] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080917002941/http://www.portaldaliteratura.com/literatura.php |date=2008-09-17 }}</ref>. === Музыка === {{Асул макъала|Португалиядин музыка}} Португалиядин умуман культурадиз ва гьакӀни музыкадиз диб эцигнавайди романрин культура я, Португалияди кьунвай маса халкьарин ва маса халкьари португалиядин ччилер гъилериз чӀугунин алахъунрин финифда арадал атанвай культурайрин пара компонентар гвай музыка я. Португалиядин музыкадиз [[испаниядин музыка]]дихъ галаз са дувулар ава ва виш йисаралди санал вилик физвай, амма португалиядин музыка къати кьетӀенвилелди тафават аваз я. Португалияда, музыкадин жанрикай виридалай гегьенш жанр — [[фаду]] ([[португал чӀал|порт.]] ''кьисмет'') я. Ин жанр португалиядин виликан колонияр хьайи [[Кабо-Верде]]да ва [[Бразилия]]да гилани вилик физва. === Харусенят === Европадин уьлквейрин арада Португалия харусенятдин карда са чӀавузни кӀвекӀве аваз фидайди тушир. Гьатта Ренессанс береда уьлкве лап вини дережада вилик физвай чӀавуз, португалиядин чӀугварар европадин харусенят вилик фининда къерехда акъвазнай. Гьа береда португалиядин чӀехи чӀугвар [[Нуну Гонсалвиш]] тир. [[XIX виш йис]]уз португалиядин чӀугварвалдин тӀвар — ван авай векилар ва гилан бередин халкьдин чӀугварвалдиз бине эцигай ксар [[Жозе Мальоа]] ва [[Колумбану Бордалу Пиньейру]] тир. Мадни машгьур чӀугвар, [[Франция]]да чӀугварвилин чирвилер къачунвай, 30 йисар хьайила кьейи [[Амадеу ди Соза-Кардозу]] я. === Дин === [[Файл:Santuario di Fatima 2.JPG|thumb|right|200px|[[Фатима]]да авай Дева Мариядин собор, [[католиквилин клиса]] ]] Португалиядин конституцияди [[адавилин дин|гьар са диндихъ адавилелди чӀалахъ жез]] ва динрин барабарвал заминарзва. Уьлкведин агьалидин 84,6 % [[католицизм]] диндихъ чӀалах я. Эвелимжи нубатда им тарихдикай ва [[Испания]]дихъ галаз мукьвавиликай галкӀанва. Клиса гуькуматдикай ччара я, ва гьукумат паталай са финансвилин куьмекни кьвезвач. Вири агьалидин 1 % [[протестант]]ар я. [[Лассабон]]дани [[Порту]]да, санал 200 агъз. кас кьазвай чувудрин жемиятар ава. Хабар кьунин нетижарикай, агьалидин 4,5 % чеб [[атеист]]ар гьисабзава. 50 000 къван [[Иеговадин шагьидар]]ни ава, уьлкведа и дин 1925 йисалай ава. 1961—1974 йисарин арада къадагъа авунай ва чпин крар абуру чинебан кьле тухузвай. 1974 йисан декабрьдиз Иеговадин Шагьидрин Ассоциация гьукумат паталай тестикьарнай, ва Алкабидеше шегьерда штаб ччара авуна тайинарнай. ТӀимил пай 2 % [[ислам]] (15000 кас), [[буддизм]] ва маса динар я, кьетӀендиз [[иммигрант]]рикай ибарат я. 1496 йисан 5 декабрьдиз король Мануэль I ганвай къарардал ина яшамиш жезвай [[чувуд]]ар уьлкведай чукуриз эгечӀнай, абуруз кьве хкягъунин ихтияр ганвай, я амукьна мажбурвилелди ийидай кӀвалахар авун ятӀани уьлкведай депортация хиве кьун. Гьар гьикӀ хьайитӀани Португалияда авай чувудрин жемятди чпи чеб хуьна ва гилани ина чпин диндин кӀвалахар кьиле тухузва. 1506 йисуз [[1506 йисан Лиссабондин тарашун|Лиссабонда чувудрин кьиникьар]] эгечӀнай, гьа чӀавуз 2000 — 4000 къван чувуд кьенай, им Европада хьайи а бередин виридалай кӀеви тарашун тир. Гила [[Бельмонти]] хуьре чпиз туькӀуьрнавай актив жемят, чувудрин кӀеви къастар ва садвал къалурзавай чешне я. == Яракьавай къуватар == Португалиядин яракьавай къуватариз бине эцигай пуд хел: [[аскервал]], [[флот]] ва [[Португалиядин дявединни гьавадин къуватар]] я. И къуватар уьлкведин майдан сагъдиз хьуьн, гуманитар куьмек, уьлкведа ва сергьятдилай къеце авай уьлквейра саламатвал хьуьн патахъай къуллугъдик ква. [[2000 йис|2000-й йисарилай]] ина [[мажбури тир аскервилин къуллугъ]] кардик квач. Гуьгьуьлавазвилелди тир эскервилиз эверун 18 йисал кьван я<ref>[http://www.portugal.gov.pt/pt.aspx Португалияда аскервилиз эверун]</ref>. Къад лагьай виш йисуз, Португалия кьве чӀехи дяведик акатнай: [[Дуьньядин садлагьай дяве]] ва [[португалиядин колониалвилин дяве]]. == Спорт == [[Файл:Euro2004OpeningCeremony.jpg|thumb|right|250px|2004 йисан европадин чемпионат]] Уьлкведа спортдин виридалай машгьур жуьре — [[футбол]] я<ref>{{cite web |url=http://desporto.publico.pt/noticia.aspx?id=1472876 |title=Portugal ainda é quase só um país de futebol |author=Marco Vaza |published=[[Diário de Notícias (Portugal)|Diário de Notícias]] |acessdate=6 de Novembro de 2011 |archiveurl=http://www.webcitation.org/64LWTvVQV |archivedate=31 de Dezembro de 2011}}</ref>. Португалия дуьньядиз пара кьван зурба тӀвар — ван авай футболистар ганва: * [[Эйсебио]] — 1960-й йисара дуьньяда кӀвенкӀве аваз физвай бомбардир тир. * 1990—2000 йисара дуьнья футболдин гъетериз португалжув [[Луиш Фигу]], [[Руй Кошта]], [[Педру Паулета]], [[Криштиану Роналду]] хьтин футболистар талукь тир. Уьлкведин кӀвенкӀве аваз физвай футболдин клубар лиссабондин «[[Бенфика (футболдин клуб)|Бенфика]]» ва «[[Спортинг Лиссабон|Спортинг]]», гьакӀни ФК «[[Порту (футболдин клуб)|Порту]]» я. 1966 йисан футболдай дуьнья чемпионатда Португалиядин халкьдин кӀватӀал пуд лагьай чка кьунвай, 2006 йисуз — кьудлагьай чка. 2004 йисуз Европадин кӀвалин чемпионатда Португалия финалдиз экъечӀнай. ГьакӀ ятӀани чӀехи дивизионда Португалиядин «[[Спортинг Брага]]», «[[Академика Коимбра]]» ва «[[Витория Гимарайнш]]» хьтин тарихдин клубарни ава<ref>{{cite web |url=http://www.lpfp.pt/Pages/Inicio.aspx |title=Início |publisher=[[Португалиядин футболдай чемпионат]] |acessdate=2011-й 20 декабрдиз |archiveurl=http://www.webcitation.org/64LWgV8N5 |archivedate=31 de Dezembro de 2011}}</ref>. Футболдай гъейри Португалияда гьакӀни [[мини-футбол]] ([[футзал]]), гьуьлуьн футбол, [[регби]], елкендин спорт, балкӀандал финиф, [[дзюдо]], велоспорт, фехтование, хоккей бицӀи чархарал, къезил атлетика ва тфенгар ягъун. 1912 йисалай Португалия Олимпиядин къугъунра иштиракзава<ref>{{cite web |url=http://www.incm.pt/site/noticias/101420080626160610978.pdf |title=Moeda Comemorativa da Participação Portuguesa nos Jogos Olímpicos de Pequim |publisher=[[Imprensa Nacional-Casa da Moeda]] |lang=pt |acessdate=2011-й 6 ноябрдиз}}</ref>. Португалиядин спортсменри къезил атлетикадай кьуд къизил олимпия медаль ва спортдин маса жуьрейрай пара кьван гимишдин ва кишпирдин медалар къачунвай. == Баянар == {{Баянар|2}} == ЭлячӀунар == {{Навигация |Тема = Португалия |Проект = География |Викисклад = Portugal }} * [http://sradio.ru/country/%CF%EE%F0%F2%F3%E3%E0%EB%E8%FF FM Португалиядай радио] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120503221024/http://sradio.ru/country/%CF%EE%F0%F2%F3%E3%E0%EB%E8%FF |date=2012-05-03 }} — Португалиядай хабарар гузвай радиостанцияр * [https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/po.html cia.gov] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160515222033/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook//geos/po.html |date=2016-05-15 }} * [http://www.missionofportugal.org/pmop/ Permanent Mission of Portugal to the United Nations] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120423054727/http://www.missionofportugal.org/pmop/ |date=2012-04-23 }} * [http://www.theportugalnews.com/ Милли инглис чӀалан газет] === Гьукумат === * [http://www.portugal.gov.pt/ Portal do Governo]&nbsp;— Португалиядин гьукуматдин портал * [http://www.parlamento.pt/ Assembleia da República]&nbsp;— парламентдин официал сайт * [http://www.presidenciarepublica.pt/ Presidência da República Portuguesa]&nbsp;— Португалиядин президентдин официал сайт * [http://www.exercito.pt/portal/exercito/_specific/public/allbrowsers/asp/projurecenseamento.asp Exercito Portugues] — Португалиядин Яракьавай къуватрин сайт * [http://www.cm-lisboa.pt/?id_categoria=26 Camara Municipal da Lisboa] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080515215213/http://www.cm-lisboa.pt/?id_categoria=26 |date=2008-05-15 }} — Лиссабондин мэриядин сайт === Туризм === * [http://www.visitportugal.com/Cultures/en-US/default.html Сиягьатдинни туризмдин официал вебсайт] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070926234753/http://www.visitportugal.com/Cultures/en-US/default.html |date=2007-09-26 }} * [http://www.insideportugaltravel.com/ Португалиядин гьукуматдин официал сиягьатдин/медиа вебсайт] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20201017122003/http://www.insideportugaltravel.com/ |date=2020-10-17 }} {{Къецепатан элячӀунар}} {{Европадин гьукуматар}} {{1000}} {{Хкягъай макъала|География}} [[Категория:Португалия|*]] sdmx2shpahvy0f5lg42vfuqk6bc3ifn Уртахдин веревирд авун:Mugerganets 3 4346 98896 96308 2026-08-11T21:17:49Z MediaWiki message delivery 2844 /* Invitation to try the Starter Kit Tool */ новая тема 98896 wikitext text/x-wiki {{hello}}--[[Участник:Soul_Train|<font color="black">Soul</font> <font color="#00BFFF">Train</font>]] 02:34, 23 баскӀум (октябрдиз) 2012 (MSK) Салам Элек. Стханский вуна гъалатIар ийизва, са тIимил дикъет аваз хьух. За ви гуьгъуьна ийизвай дуьзарунар вил алаз хуьх, а абурув кьурвал макъалаяр кхихь! [[Участник:Aslan4ik|Aslan4ik]] ([[Обсуждение участника:Aslan4ik|обсуждение]]) 22:49, 13 баскӀум (октябрдиз) 2012 (MSK) == Статьи == Салам алейкум, добавляйте при создании новой статьи, пожалуйста, хотя бы одну категорию, это очень важно, чтобы статья не висела непонятно где. Например, про славянские языки есть [[:Категория:Славян чхел]]. Если нет нужной категории, пропишите хотя бы ещё не созданную.--[[Участник:Soul_Train|<font color="black">Soul</font> <font color="#00BFFF">Train</font>]] 16:21, 2 март 2014 (MSK) == Терминология == Здравствуйте, я прошу вас перед созданием статей учитывать ту терминологию, которая уже используется в Википедии. Например, вот статья [[Москва вилаят]]. По аналогии, Тула вилаят. Если вам не нравится этот термин, прошу обсуждать. Хотя его предложил Aslan4ik, который сейчас в Вики-отпуске в армии.--[[Участник:Soul_Train|<font color="black">Soul</font> <font color="#00BFFF">Train</font>]] 22:31, 17 апрель 2014 (MSK) == "-хъан суффикс" == Салам алейкум, стхански. Заз чиз, кар-кеспи къалурзавай гафарив "-хъан" - дин чкадай "-чи" гилигдат1а хъсан жедай. Мисал яз, далдамчи, сиясатчи ва ик1 мад. "-Хъан" акьван гзаф кардик кутазвай суффикс туш, заз чиз - са-кьве гафуна ам акваз жеда.--[[Уртах:Migraghvi|Migraghvi]] ([[Уртахдин веревирд авун:Migraghvi|обсуждение]]) 20:36, 21 май 2014 (MSK) Ваалейкум ас-салам, стха. За и "-хъан" суффикс кьилди туьркерин "-чи" чкадал эцигун патал кхьизвайди я. Са арадлай, чаз вири лезги суффиксар гьикI дуьз кутазватIа чир хьайила, за абур вири масакIа кхьин хъийида. Аллагьди гайитIа.[[Участник:Migraghvi|Migraghvi]] == Админская метла == [[Файл:admin-tool.jpg|thumb|left|100px|Метла]] Горе мне! Я совсем забыл вручить админскую метлу! С запозданием исправляюсь.--[[Участник:Soul_Train|<font color="black">Soul</font> <font color="#00BFFF">Train</font>]] 22:14, 11 август 2014 (MSK) : Сагърай. Лап рикIин къеняй "шткида". Спасибо, от души "мести" буду =)) [[Участник:Mugerganets|Mugerganets]] ([[Обсуждение участника:Mugerganets|обсуждение]]) == [[:en:Do not buy Russian goods!]] == Вітаю! Чи не могли би ви перекласти для Лезгинською Вікіпедії статтю про бойкот російських товарів в Україні? Перекладати можна як з Української, так і з Англійської вікіпедій. Але, якщо треба, в мене є текст російською, можу переслати. З Російської Вікіпедії перекладати не варто, бо там лише короткий опис, мета б результати, а про самий бойкот майже нічого. Завчасно дякую!--[[Уртах:Trydence|Trydence]] ([[Уртахдин веревирд авун:Trydence|обсуждение]]) 01:24, 20 декабрь 2014 (MSK) : Вы там уголь для начала закупите, да газу; не замёрзли ещё? Ах, ну да, вы же скачете, это нагревает тело. У вас во всём Россия виновата, а поработать для улучшения жизни в своей стране вы не пробовали? И да, ежели во всём виновата Россия, почему тогда в Белоруссии, например, ещё до ваших мерзостей на евромайдане уровень жизни был выше в два раза? Хотите вступить в ЕС и по мановению палочки жить, как в Люксембурге? Да вы самые большие любители сказок, как я посмотрю. Прекратите прыгать и работайте уже.--[[Участник:Soul_Train|<font color="black">Soul</font> <font color="#00BFFF">Train</font>]] 15:10, 24 декабрь 2014 (MSK) == Украина == Я категорически против некоторых твоих лингвистических исследований, внедряемых в Википедию. Нет ни одного АИ на лезгинском языке, в котором название Украины было бы в том виде, которое ты проталкиваешь. Напротив, есть сотни источников, в которых Украина значится исключительно как Украина. Любую твою попытку писать Украину с «й» я буду впредь пресекать и исправлять на правильный вариант. Потому что я вижу [http://lezgi.etnosmi.ru/search.php?query=%D3%EA%F0%E0%E8%ED%E0 такие источники (как минимум 260 статей с таким вариантом)], и [https://www.google.ru/search?q=%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%BD%D0%B0+site%3Asamurpress.net&oq=%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%BD%D0%B0+site%3Asamurpress.net&aqs=chrome..69i57.7107j0j4&sourceid=chrome&es_sm=122&ie=UTF-8 такие источники], я вижу у Талибова только: «УКРАИН украинский; украин чIал украинский язык. УКРАИНВИ украинец.» и не вижу ни одного упоминания названия этой страны с буквой «Й». Посему это всего лишь твой личный, ничем не подтверждённый взгляд на транскрипцию. Энциклопедии так не пишутся. Плюс, тут важен принцип узнаваемости. Может быть ты, знакомый с украинскими реалиями, более привык ко всяким Запорижжям, однако большая часть лезгинского населения, я уверен, привыкла к тем названиям, которые значатся на картах Роскартографии, то есть к нормальному русскоязычному варианту, местами адаптированному к фонетическим особенностям лезгинского языка. Но никак не через украинские термоядерные версии, которые ты написал в списке исторических регионов Украины (о значимости которого свидетельствует его наличие всего лишь в двух разделах Википедии - русском и украинском). Я призываю тебя использовать авторитетные источники, а не сочинять несуществующие лингвистические «нормы».--[[Участник:Soul_Train|<font color="black">Soul</font> <font color="#00BFFF">Train</font>]] 12:07, 25 март 2015 (MSK) == Your temporary access has expired == <div style="padding: 8px; border: 1px solid #ccc; background: #fafaff;">Hello, the temporary access you requested on this wiki has expired. Just to let you know that If you want it back, feel free to make a local announcement and open a new request on [[m:Steward requests/Permissions|stewards' permission request page]] on Meta-Wiki later. Moreover, if you think the community is big enough to elect a permanent administrator, you can place a local request here for a permanent adminship, so stewards can grant you the permanent access. Please ask me or any other steward if you have any questions. Thank you! [[Уртах:Stryn|Stryn]] ([[Уртахдин веревирд авун:Stryn|обсуждение]]) 08:38, 30 май 2015 (MSK)</div> == Дуьз жедайвал. == : стханский. месела ина [[Тува Республикадин шегьерар]] вуна и шаблон кутазва {{тӀимил хьун}}, им дуьз туш. им {{тIимил хьун1}} хьана к1анзава. ибуруз чара манаяр ава, зи рик1елай алатна просто. [[Уртах:Aslan4ik|Aslan]] ([[Уртахдин веревирд авун:Aslan4ik|обсуждение]]) 21:38, 4 июнь 2015 (MSK) == Метла == [[Файл:admin-tool.jpg|thumb|right|100px|Метла]] Насколько я понимаю, вики-отпуск был связан с праздником. Теперь можно приступать к работе :)--[[Участник:Soul_Train|<font color="black">Soul</font> <font color="#00BFFF">Train</font>]] 15:28, 25 сентябрь 2015 (MSK) == Новости проекта [[:ru:Проект:Разделы Википедии на региональных языках России|Проект:Разделы Википедии на региональных языках России]] == Уважаемый коллега, # На русский язык переведены материалы Мета-Вики инициатив '''[[:m:Community_Capacity_Development/ru|Развитие потенциала сообщества]]''' и '''[[m:Organisational_development/ru|Организационное развитие]]'''. # '''БашВики''': Проведение [[:wmru:Вики-Сабантуй 2015|Вики-Сабантуя 2015 в Уфе]] способствовало расширению кругозора и контактов наших башкирских коллег. Далее, одобрение Фондом Викимедиа их заявки на официальное признание [[m:Wikimedians_of_Bashkortostan_User_Group/ru|Башкирской группы участников Викимедиа]] их буквально окрылило. Они активно проводят [[:ba:Портал:Ағымдағы_ваҡиғалар/Беҙҙең_берләшмә_ваҡиғалары|Вики-встречи]], участвовали в [[:ba:Проект:Википедияла_Азия_айлығы|Вики-месячнике, посвященном Азии]], отметились на [[:n:ru:IV Всемирный Курултай (Конгресс) башкир отметил популярность Башкирской Википедии|IV Всемирном конгрессе башкир]], 15 декабря стартует их [[:ba:Проект:БашВикимарафоны 2015-2016|месячный новогодний марафон]]. Следующий крупный проект на горизонте - [[:ba:Проект:Вики-семинар/Янғантау|мартовский недельный Вики-семинар]] в партнёрстве с ВМРУ, Фондом Викимедиа и организациями Республики Башкортостан. Коллеги даже [[:wmru:Проект:Викимания в России]] предлагают организовать в Уфе. # '''УдмВики''': [[:n:ru:В Ижевске прошла конференция в честь 10-летия Удмуртской Википедии|В Ижевске прошла конференция в честь 10-летия Удмуртской Википедии]] # Доступна для перевода на языки народов России (и не только) страничка '''[[m:Wikimedia Russia]]''' (кроме английского и русского, уже имеются татарский и украинский варианты), следующий этап - '''[[:wmru:Викимедиа:Многоязычность]]'''. ''Это первый новостной выпуск проекта [[:ru:Проект:Разделы Википедии на региональных языках России|Проект:Разделы Википедии на региональных языках России]], у него пока нет постоянной площадки и он распространяется <u>самиздатом</u> - для начала администраторам, данные о которых можно найти посредством [[:tt:Википедия:Русия халыклары телләрендәге Википедияләр#Гамәлдәге Википедияләр|этой таблицы]] (в ближайшее время будет переведена на Мета-Вики). Также смотрите [[:ru:Проект:Разделы Википедии на региональных языках России/Новости/Архив]] и [[m:Расскажите нам о вашей Википедии]].'' --[[Уртах:Frhdkazan|Frhdkazan]] ([[Уртахдин веревирд авун:Frhdkazan|обсуждение]]) 10:18, 12 декабрь 2015 (MSK) == [[m:Wikipedias in the languages of Russia/Newsletter#2016-01-12|Новостной бюллетень ''Википедии на языках России'' от 12 янв 2016 г.]] == {| border="2" cellspacing="0" cellpadding="4" rules="all" style="margin:1em 1em 1em 0; border:solid 1px #AAAAAA; border-collapse:collapse; font-size:95%; empty-cells:show; | Уважаемый коллега, ''"Большое спасибо всем и каждому, кто вносит свой вклад в [[m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia|развитие разделов Википедии на языках России]] от имени всех участников [[m:Wikimedia movement/ru|движения Викимедиа]]. Ваши усилия способствуют сохранению [[:w:ru:Нематериальное культурное наследие|нематериального культурного наследия]] планеты, а также достижению'' '''''[[m:Vision/ru|идеалов]]''''' ''[[m:Wikimedia Foundation/ru|Фонда Викимедиа]] и '' '''''[[m:Wikimedia_Russia/Устав#Деятельность партнерства|уставных целей]]''''' ''российской национальной организации [[:m:Wikimedia Russia/ru|НП «Викимедиа РУ»]]''.</br> В этом выпуске: # 15 января участники [[m:Wikimedia movement/ru|Движения Викимедиа]] во всём мире отмечают '''[[m:Wikipedia_15/ru|15-летие Википедии]]''' – посмотрите ''[[m:Wikipedia 15/Media/Press releases/Sample/ru|проект пресс-релиза об этом]]''. # ''[[m:Wikimedia Russia]]'' теперь также и '''[[m:Wikimedia Russia/ba|на башкирском]]''' и '''[[m:Wikimedia Russia/sah|на саха (якутском)!]]''' Какой будет следующим? # Фонд Викимедиа ''[[m:Grants:IdeaLab/Towards a New Wikimania/ru|инициировал процесс обновления Викимании]]''. # На английский язык переведены материалы '''[[:wmru:Заглавная страница/en|Заглавной страницы ru.wikimedia.org]]'''. ''[[:wmru:Викимедиа:Многоязычность|Двигаемся дальше]]''... # [https://blog.wikimedia.org/ru/2015/12/22/44345-2/ Приложение Википедия на Андроид с добавленной интерактивной картой признано Лучшим Приложением 2015 г.] # У этой рассылки появилась ''[[m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia/Newsletter|своя площадка]]!'' Теперь есть где познакомиться с '''''[[m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia|сутью проекта]]''''' и управлять своей '''[[m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia/Newsletter#Список доставки / Delivery list|подпиской]]'''. # Вносите вклад в несколько проектов Викимедиа? Хотите отслеживать связанные изменения? Появился '''[https://tools.wmflabs.org/crosswatch/ удобный инструмент]'''! # Теперь для [[m:Wikipedias in the languages of Russia/Trends|анализа трендов и выявления лучших практик]] используются данные Викимедиа проекта «'''[[:stats:|Статистика]]'''». # Участники [[:w:ru:Татарская Википедия|ТатВики]] из Казани запустили проект '''[[:w:tt:Википедия_бәхәсе:Викиочрашу#Викиочрашулар:Казан|Вики-встречи в конце месяца]]'''. # Готовы поделиться своими новостями или опытом? Здорово! Смело <u>[[m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia/Newsletter#Подготовка нового выпуска / Preparing new issue|добавляйте ссылку в следующий выпуск]]</u>! ''Также смотрите [[:ru:Проект:Разделы Википедии на региональных языках России/Новости/Архив]] и [[m:Расскажите нам о вашей Википедии]].'' Первоначальный [[m:Wikipedias in the languages of Russia/Newsletter/Delivery list|список доставки данного информационного бюллетеня]] сформирован вручную на базе публичных данных, доступных через [[:m:Wikipedias in the languages of Russia/Tables|соответствующую таблицу]], однако он открыт для вступления всех желающих. Чтобы получать данный ежемесячный бюллетень на страницу в вашем личном пространстве или на один из форумов (одну из досок объявлений) вашего раздела, пожалуйста добавьте соответствующие данные в разделы ниже. Чтобы отписаться, просто удалите их из списка. | Dear colleague, ''"Great thanks of all [[m:Wikimedia movement|Wikimedia movement]] participants goes to each and everyone who contributes into [[m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia|developing Wikipedias in the languages of Russia]]. Your efforts support preservation of [[:w:en:Intangible cultural heritage|Intangible cultural heritage]] of humanity, as well as achieving '' '''''[[m:Vision/ru|the Vision]]''''' ''of [[m:Wikimedia Foundation|Wikimedia Foundation]] and '' '''''[[m:Wikimedia Russia/Bylaws#Activities of the Partnership|Charter objectives]]''''' ''of the [[:m:Wikimedia Russia|Russian national Wikimedia chapter]]''.</br>In this issue: # On January 15 [[:m:Wikimedia movement|Wikimedia movement]] participants around the world are celebrating '''[[m:Wikipedia_15|15th anniversary of Wikipedia]]''' – take a look at the ''[[m:Wikipedia 15/Media/Press releases/Sample|draft press-release about it]]''. # ''[[m:Wikimedia Russia]]'' is now also available '''[[m:Wikimedia Russia/ba|in Bashkir]]''' and '''[[m:Wikimedia Russia/sah|in Sakha!]]''' Will your language team be the next one to join our efforts? # Wikimedia Foundation ''[[m:Grants:IdeaLab/Towards a New Wikimania|initiated Wikimania renewal process]]''. # ru.wikimedia.org homepage materials are now '''[[:wmru:Заглавная страница/en|available in English]]'''. Our [[m:multilingualissm/en|multilingualism]] project is ''[[:wmru:Викимедиа:Многоязычность|moving further]]''... # [https://blog.wikimedia.org/2015/12/21/wikipedia-best-app-2015/ Wikipedia Android app, now with interactive map, named a Best App of 2015] # This newsletter now has ''[[m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia/Newsletter|its own homepage]]!'' You can now learn about the '''''[[m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia|essence of the project]]''''' and manage own '''[[m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia/Newsletter#Список доставки / Delivery list|subscription]]'''. # Contributing into a number of Wikimedia projects? Want to track related changes? New '''[https://tools.wmflabs.org/crosswatch/ convenient tool]''' just for that! # [[m:Wikipedias in the languages of Russia/Trends|Trend analysis and best practices discovery]] is now based on Wikimedia project «'''[[:stats:|Statistics]]''' data». # [[:w:tt:|Tatar Wikipedia]] participants from [[:w:en:Kazan|Kazan]] have launched '''[[:w:tt:Википедия_бәхәсе:Викиочрашу#Викиочрашулар:Казан|End-of-the-month Wikimeetups]]''' project. # Ready to share own news or valuable experience? Great! Be bold - add a link into <u>[[m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia/Newsletter#Подготовка нового выпуска / Preparing new issue|the next month issue]]</u>! ''See also [[:ru:Проект:Разделы Википедии на региональных языках России/Новости/Архив]] and [[m:Tell us about your Wikipedia]].'' Original [[m:Wikipedias in the languages of Russia/Newsletter/Delivery list|delivery list for this newsletter]] is generated manually from publicly available data accumulated in and accessible through [[m:Wikipedias in the languages of Russia/Tables|respective table]], but anyone is welcome to join in. To receive this monthly bulletin into your personal talk page or that of one of the community pages in your language edition, please use the following syntax to add delivery target address in the subsections below. To unsubscribe, just remove it from the list. |}</div> -- [[Уртах:Frhdkazan|Frhdkazan]] ([[Уртахдин веревирд авун:Frhdkazan|обсуждение]]) 21:05, 12 январь 2016 (MSK) == [[m:Wikipedias in the languages of Russia/Newsletter#2016-02-12|Бюллетень «Википедии на языках России», выпуск #3 (февр.'16) / «Wikipedias in the languages of Russia» newsletter, issue #3 (Feb.'16)]] == {| border="2" cellspacing="0" cellpadding="4" rules="all" style="margin:1em 1em 1em 0; border:solid 1px #AAAAAA; border-collapse:collapse; font-size:95%; empty-cells:show; |Уважаемый коллега, ''Большое спасибо всем и каждому, кто вносит свой вклад в развитие [[File:Flag-map_of_Russia.svg|border|20px]] [[m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia|Разделов Википедии на языках России]].'' В этом выпуске: # На сайте ВМРУ ''[[:wmru:Шаблон:О нас|заработал]]'' механизм перевода страниц PageTranslation и настроено '''[[:wmru:|автоматическое определение]]''' предпочитаемого пользователем языка отображения контента. ''[[:wmru:Служебная:Регистрация_переводчиков|Служебная:Регистрация переводчиков]]'' # В нашем братстве ожидается пополнение: одобрен перевод [[:incubator:Wp/ady/НэкӀубгъо шъхьаӀ|тестового раздела]] на [[:w:ru:адыгейский язык|адыгейском языке]] в общее пространство. # Самых вежливых и полезных участников проекта "сосчитает" '[[m:User:Faebot/thanks|Thanks report]]'. # [http://www.bashinform.ru/news/811458-v-bashkirskoy-vikipedii-zarabotal-mashinnyy-perevodchik/ В Башкирской Википедии заработал машинный переводчик] # [[n:ru:Наиболее редактируемые статьи Русской Википедии в 2015 году|Опубликован список наиболее редактируемых статей РуВики за 2015 г.]] # Статистика: первая [[:m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia/Trends#2015-12|полная за месяц на базе WikiStats]] и помесячная посещаемость за год ([[:m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia/Trends#Pageviews|заглавные страницы, stats.grok.se]]) # [[m:Grants:IEG/Motivational and educational video to introduce Wikimedia|Подготовка образовательных видео по работе в Википедии и родственных проектах]] (с субтитрами) ''[[m:Grants:IEG/Motivational and educational video to introduce Wikimedia/January message to village pumps|вышла на стадию препродакшен]]''. # ''[[:w:ru:Категория:Средства массовой информации на языках России|Категория:Средства массовой информации на языках России]]'' и аналог в английской Википедии готовы для улучшения и связывания. # [[m:Wikimedians of Bashkortostan User Group/ru|Викимедийцы Башкортостана]] запустили оффлайн ''[[:w:ba:Проект:Вики-мәктәп|Вики-школу]]'' с занятиями и домашним заданием. # [[:n:ru:Викиновости:Многоязычность|Викиновости:Многоязычность]]: Русский раздел [[:n:ru:Викиновости:Форум/Общий#Новости на языках России в рамках Ру-Викиновостей|предоставил пространство и всячески содействует]] развитию версий на региональных языках России. # Участники [[:w:ru:Викиданные|Викиданных]] приглашают малые Википедии, желающие повысить энциклопедическую полезность раздела для его читателей, [https://lists.wikimedia.org/pipermail/wikidata/2016-January/008004.html принять участие в тестировании возможностей инструмента Placeholder]. # В РуВики ''[[:n:ru:Почти 20 % врачей используют Википедию в качестве справочника|запущен]]'' проект [[:w:ru:Проект:Сайнпост-Дайджест|Сайнпост-Дайджест]]. # Размещенное на Мета-Вики описание проекта '''"[[:m:Wikipedias in the languages of Russia/ru|Википедии на языках России]]"''' и его подстраницы можно не только редактировать, но [[:m:Wikipedias in the languages of Russia/tt|и переводить]] на ваши родные языки. Добро пожаловать! # Следующий проект коллег из БашВики - [[:ru:Проект:Тематическая неделя европейских регионов/Неделя Башкортостана|Неделя Башкортостана в РуВики]]. # Чтобы Википедия жила вечно, Фонд Викимедиа ''[https://15.wikipedia.org/endowment.html создал]'' [[:w:ru:Целевой капитал некоммерческой организации|Целевой финансовый фонд]] Wikimedia Endowment. # Викимедиа РУ приветствует языки народов России - заглавная страница теперь и '''[[:wmru:Заглавная страница/kk|на казахском]]''', '''[[:wmru:Заглавная страница/sah|на саха (якутском)]]''' и '''[[:wmru:Заглавная страница/tt|на татарском]]'''. Кто следующий? # ''[[m:Wikimedia Russia]]'' теперь также и '''[[m:Wikimedia Russia/av|на аварском!]]''' Какой будет следующим? [[m:Wikipedias in the languages of Russia/Newsletter/Delivery list|Подписаться/Отписаться]]. ''Готовы поделиться своими новостями или опытом?'' <u>[[m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia/Newsletter#Подготовка нового выпуска / Preparing new issue|добавляйте ссылку в следующий выпуск]]</u>! | Dear colleague, ''Great thanks go to each and everyone contributing into developing [[File:Flag-map_of_Russia.svg|border|20px]] [[m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia|Wikipedias in the languages of Russia]]''. In this issue: # PageTranslation ''[[:wmru:Шаблон:О нас|is installed]]''and User's content language preference recognition is set up at '''[[:wmru:|Wikimedia Russia wiki]]'''. ''[[:wmru:Служебная:Регистрация_переводчиков|Special:Translator signup]]'' # В нашем братстве ожидается пополнение: одобрен перевод [[:incubator:Wp/ady/НэкӀубгъо шъхьаӀ|тестового раздела]] на [[:w:ru:адыгейский язык|адыгейском языке]] в общее пространство. # '[[m:User:Faebot/thanks|Thanks report]]' "discloses" kindest and most useful wiki-contributors. # [http://www.bashinform.ru/news/811458-v-bashkirskoy-vikipedii-zarabotal-mashinnyy-perevodchik/ Machine translation started working in Bashkir Wikipedia] # [[n:ru:Наиболее редактируемые статьи Русской Википедии в 2015 году|RuSsian Wikinews published the list of most edited articles in Russian Wikipedia in 2015]] # Statistics: first [[:m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia/Trends#2015-12|WikiStats-based full monthly report]] and stats.grok.se based two-year monthly [[:m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia/Trends#Pageviews|Main Page Pageviews]]. # [[m:Grants:IEG/Motivational and educational video to introduce Wikimedia|Filming motivational and educational videos on contributing into Wikipedia and its sister projects]] (with subtitles) is ''[[m:Grants:IEG/Motivational and educational video to introduce Wikimedia/January message to village pumps|now in pre-production]]''. # ''[[:w:en:Category:Media by language of Russia|Category:Media by language of Russia]]'' and its Russian mirror are ready to be improved or linked to. # [[m:Wikimedians of Bashkortostan User Group|Wikimedians of Bashkortostan]] launched offline ''[[:w:ba:Проект:Вики-мәктәп|Wiki-School]]'' with classes and homework. # [[:n:ru:Викиновости:Многоязычность|Викиновости:Многоязычность]]: Russian Wikinews is ready to [[:n:ru:Викиновости:Форум/Общий#Новости на языках России в рамках Ру-Викиновостей|lend space and otherwise support]] development of versions in regional languages of Russia. # [[:w:en:Wikidata|Wikidata]] participants invite small Wikipedias that want to increase own encyclopedic utility for their readers [https://lists.wikimedia.org/pipermail/wikidata/2016-January/008004.html to take part in testing opportunities offered by ArticlePlaceholder feature]. # RuWiki partocipants ''[[:n:ru:Почти 20 % врачей используют Википедию в качестве справочника|launched]]'' '''[[:w:ru:Проект:Сайнпост-Дайджест|The Signpost Digest]]''' project. # '''"[[:m:Wikipedias in the languages of Russia/ru|Wikipedias in the languages of Russia]]"''' project description on Meta and its sub-pages don't have to be limited to editing, ''you [[:m:Wikipedias in the languages of Russia/tt|can also translate them]]'' in your mother tongues. Welcome! # Next project of our colleagues from BashWiki - [[w:ru:Проект:Тематическая неделя европейских регионов/Неделя Башкортостана|Bashkortostan dedicated week in RuWiki]]. # To make Wikipedia eternal, Wikimedia Foundation ''[https://15.wikipedia.org/endowment.html has established]'' '''Wikipedia [[:w:en:Financial endowment|Endowment]]'''. # Wikimedia RU welcomes languages of Russia on its wiki - homepage materials can now be also viewed '''[[:wmru:Заглавная страница/kk|in Kazakh]]''', '''[[:wmru:Заглавная страница/sah|in Sakha]]''' and '''[[:wmru:Заглавная страница/tt|in Tatar]]'''. Which language is going to join those next? # ''[[m:Wikimedia Russia]]'' is now also available '''[[m:Wikimedia Russia/av|in Avar!]]''' Will your language team be the next one to join our efforts? [[m:Wikipedias in the languages of Russia/Newsletter/Delivery list|Subscribe/Unsubscribe]]. ''Ready to share own news or valuable experience?'' Add a link into <u>[[m:Wikipedias_in_the_languages_of_Russia/Newsletter#Подготовка нового выпуска / Preparing new issue|the next month issue]]</u>! |}</div>--[[Уртах:Frhdkazan|Frhdkazan]] ([[Уртахдин веревирд авун:Frhdkazan|обсуждение]]) 13:32, 12 февраль 2016 (MSK) == Your temporary access has expired == <div style="padding: 8px; border: 1px solid #ccc; background: #fafaff;">Hello, the temporary access you requested on this wiki has expired. Just to let you know that If you want it back, feel free to make a local announcement and open a new request on [[m:Steward requests/Permissions|stewards' permission request page]] on Meta-Wiki later. Moreover, if you think the community is big enough to elect a permanent administrator, you can place a local request here for a permanent adminship, so stewards can grant you the permanent access. Please ask me or any other steward if you have any questions. Thank you! --[[Уртах:Stryn|Stryn]] ([[Уртахдин веревирд авун:Stryn|обсуждение]]) 13:28, 4 сентябрь 2016 (MSK)</div> == Request about article "Resolution 68/262" == Hello dear Mugerganets, saw your wonderful/powerful contribution to Lezgian Wikipedia. I would like to ask you translate or may be help to translate the [[w:simple:United Nations General Assembly Resolution 68/262|small article]] into Lezgian, and add it to the Wikipedia. Thank you in advance for your support/contribution and best wishes! == [[:ru:Главы Махачкалы]] == Добрый день! Не желаете ли сделать статью список? Это третий по численности город без списка глав: [[:ru:Список_глав_крупных_городов_России#Города с населением 500 тыс. — 1 млн человек (крупные города)]]--[[Уртах:Kaiyr|Kaiyr]] ([[Уртахдин веревирд авун:Kaiyr|обсуждение]]) 10:31, 10 сентябрь 2018 (MSK) == [[wmru:Конкурсы/Вики любит футбол|Конкурс «Вики любит футбол»]] == {| style="background:#FDFFE7; border: solid 1px #C2C2C2; width: 88%; padding: 2px;" |rowspan="2" valign="middle" width=110px | [[Файл:Silver medal football.png|100px|center|Медаль призёра конкурса «Вики любит футбол»]] |style="font-size: large; padding: 0; vertical-align: middle; height: 1.1em;" | '''Медаль за 2-е место в группе 4 (Северный Кавказ и Финно-угорские языки) конкурса «Вики любит футбол»''' |- |style="vertical-align: middle; border-top: 1px solid #C2C2C2;" | Поздравляем с успехом в конкурсе «Вики любит футбол» и желаем удачи в дальнейших начинаниях! С уважением, [[У:Mark Ekimov|Mark Ekimov]] ([[ОУ:Mark Ekimov|обс.]]) 11:16, 21 июля 2020 (UTC) |} == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 21:17, 4 январь 2022 (MSK) <!-- Сообщение отправил Участник:Johan (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(5)&oldid=22532651 --> == Голосование по Руководству по применению УКП продолжается == Неделю назад стартовало голосование по Руководству по применению Универсального кодекса поведения (УКП). До конца голосования остается одна неделя. Вы можете проголосовать, перейдя по [https://meta.wikimedia.org/wiki/Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines/Voting/ru этой ссылке]. [[Уртах:AAkhmedova (WMF)|AAkhmedova (WMF)]] ([[Уртахдин веревирд авун:AAkhmedova (WMF)|веревирд авун]]) 00:02, 16 март 2022 (MSK) == Stefania Turkewich == Hello Mugerganets, When you have time, could you take a look at the English article: [[en: Stefania Turkewich]]? Stefania was the first woman composer of classical music in Ukraine. Could you give this article a start, in the Lezghian language Wikipedia, with an introductory sentence or paragraph, for the «CEE Spring 2022» Wikipedia project? You created the Леся Украинка article, and Stefania used the poem/drama Forest Song by Леся Украинка for the libretto of her opera Mavka. [[Уртах:Nicola Mitchell|Nicola Mitchell]] ([[Уртахдин веревирд авун:Nicola Mitchell|веревирд авун]]) 14:31, 29 апрель 2022 (MSK) == Исправление названия статьи == Привет! Не могли бы вы переместить [[КьепӀир()]] в [[КьепӀир]]? (Поправляю палочки.) Спасибо! [[Уртах:Kwamikagami|Kwamikagami]] ([[Уртахдин веревирд авун:Kwamikagami|веревирд авун]]) 04:32, 13 январь 2023 (MSK) Обновление: теперь 464 названия статей с правильной палочкой и 0 с любыми заменителями.[https://quarry.wmcloud.org/query/70303] (В основном пространстве; еще много заменителей в названиях категорий.) [[Уртах:Kwamikagami|Kwamikagami]] ([[Уртахдин веревирд авун:Kwamikagami|веревирд авун]]) 07:19, 13 январь 2023 (MSK) == Research about the tools on Wikimedia projects by the CEE Hub == Hi everyone, We would like to invite you to submit your responses to the survey dedicated to the tools that are used currently across the Wikimedia projects and the tools that you want to have. This survey was made by the working group of the [[:m:Wikimedia CEE Hub|CEE Hub]], and your responses will be reviewed afterwards, as we want to continue supporting the communities. That support can be documentation for certain most used tools by other communities across the region per specific topics, finding solutions for new tools to be created in the future, creating most needed tools in the region (so called "regional wishlist list"), and many other options. ''Deadline to fill in the survey is '''20th of August, 2024'''.'' Submit your answers [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeIwzCDKs6jXPG7EpZe-JH2Mm1odU0_MAv1bO-z-nLOq9dlug/viewform?usp=sf_link '''here'''] Thank you in advance for your time that you will dedicate in filling in this survey --[[Уртах:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Уртахдин веревирд авун:MediaWiki message delivery|веревирд авун]]) 16:07, 26 июль 2024 (MSK) <!-- Сообщение отправил Участник:TRistovski-CEEhub@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tools&oldid=27177596 --> == Results from the survey about the tools on Wikimedia projects by the CEE Hub == Hi everyone, During August 2024, we sent you a survey about the tools, so now we would like to bring to your attention the conclusions and results from the survey, which you can explore on this '''[[:m:Wikimedia CEE Hub/Tools|Meta page]]'''. I hope you will enjoy exploring the mentioned tools on the page, along with other conclusions from the survey. Thanks for your time, and we will continue working on this important topic. --[[Уртах:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Уртахдин веревирд авун:MediaWiki message delivery|веревирд авун]]) 15:10, 7 октябрь 2024 (MSK) <!-- Сообщение отправил Участник:TRistovski-CEEhub@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Tools&oldid=27177596 --> == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 00:17, 12 август 2026 (MSK) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> 2px2fsci4vk3csxsqc0y3lvdy4dtar2 Тлибишо 0 7800 98899 98884 2026-08-12T01:57:33Z InternetArchiveBot 8697 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 98899 wikitext text/x-wiki {{ЯШЧ2+ |тӀвар=ТлибишоT |статус= Хуьр |вичин чӀалал тӀвар = |ЯШЧдин статус = |уьлкве = Урусат | lat_deg 42 = 42|lat_min = 33|lat_sec = 30 | lon_deg 4 6 = 46|lon_min = 18|lon_sec = 04 |CoordAddon = |CoordScale = |гьукуматдин картадин алцум 0 =0 |региондин картадин алцум 300=300 |райондин картадин алцум 3 00 =300 |региондин жуьре = Федерациядин субъект |регион = Дагъустан |регион таблицада = Дагъустан |райондин жуьре = Муниципал район |район = Ахвах район |район таблицада = Ахвах район{{!}}Ахвах |C в регион = нет |жемятдин жуьре = Хуьруьнсовет |жемят = [[Тлибишо хуьруьнсовет|«Тлибишо»]] |жемят таблицада = |къенепатан паюнар = |кьилин жуьре = |кьил = |бине эцигай тарих = |статус йисалай = |майдан = |кьакьанвилин жуьре = |ЯШЧдин кьакьанвал = |климат = |официал чӀал = |виликан тӀварар =Хлипиши |агьалияр 9 41 = {{гзаф хьун1}} 941 |сиягьдиз къачур йис 2010= 2010 |къалинвал = |агломерация = |миллетар = [[багулалар]], [[каратаяр]] |динар = [[сунияр|суни]] - [[мусурманар]] |чпи-чпиз гузвай тӀвар = |сятдин чӀул + 3 = +3 |DST = |телефондин код +787260= +7 87260 |почтунин индекс = |почтайрин индексар 3 68993 = 368993 |автомобилдин код 05 = 05 |идентификатордин жуьре = Код ОКАТО |цифрадин идентификатор 82205855001= 82 205 855 001 |Commons-ра категория = |сайт = |сайтдин чӀал = |add1n = Космосдай акунар |add1 = [http://wikimapia.org/#lang=ru&lat=42.560003&lon=46.300764&z=15&m=b www.wikimapia.org] }} Wikipedia.Org '''Тлибишо''' — [[Дагъустан]] республикадин [[Ахвах район]]да авай хуьр. [[Тлибишо хуьруьнсовет]]дик акатзава. Хуьруьнсоветдин кьилин хуьр я. == География == Хуьр [[Ахвах район]]дин юкьван пата, райондин администрациядин юкь тир [[Карата]] хуьрелай 13 км яргъал, [[Ахвах вацӀ]]ал ала. ==Тарих== [[XIX виш йис]]уз Тлибишо хуьр вири [[Анди округ]]дихъ галаз [[Урусат империя]]дин гъилик акатнавай. Империядик квай чӀавуз, хуьр [[Дагъустан вилаят]]дин [[Анди округ]]дин [[Карата наибвал]]диз талукь тир. ==Агьалияр== Йисариз килигна Тлибишо хуьруьн агьалийрин дегиш хьунин динамика: {|class="wikitable" style="padding:0;background:#fafafa;border:1px solid #bbb;width:500px;height:70px;text-align:center;font-size:12px;cellspacing=0" |- |'''Йис''' '''1886'''|'''[[1886 йис|1886]]''' '''2002'''|'''[[2002 йис|2002]]''' 2010|'''[[2010 йис|2010]]''' -|- |'''Агьалияр''' 287<ref>[http://www.Ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Hacez|287 <ref>[http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/karata1886.html Население Каратинского наибства в 1886 году]</ref> 838 |{{гзаф хьун1}} 838 <ref>[http://lingvarium.org/russia/settlem-database.shtml Данные Всероссийской переписи населения 2002 года: таблица № 02c. Численность населения и преобладающая национальность по каждому сельскому населенному пункту.]</ref> 941|{{гзаф хьун1}} 941 33. Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2010 г.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131224113210/http://dagstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/dagstat/resources/b698fa00421f08 |} [[2010 йис]]ан агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна хуьре 941 касди уьмуьр ийизвай. Вири [[багулалар]] ва [[каратаяр]], [[сунияр|суни]]-[[мусурманар]] я. [[1886 йис]]ан [[Урусатдин Империя]]дин агьалияр сиягьриз къачунин нетижайриз килигна, хуьре 287 касди уьмуьр гьалзавай, абурукай 183 (63.8 %) — каратаяр, 104 (36.2 %) — багулалар тир. == Баянар == {{Баянар}} == ЭлячӀунар == * [http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon МО «Ахвах район» администрациядин официальный сайт] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20141015191920/http://dagmo.ru/ahvahskiy-rayon |date=2014-10-15 }} {{Ахвах райондин яшамиш жезвай чкаяр}} [[Категория:Ахвах райондин хуьрер]] [[Категория:Багалулрин хуьрер]] 6jjy6noklmslmauj4ts09mypkwpqbu3 Гьефер 0 14071 98897 97093 2026-08-12T00:42:53Z InternetArchiveBot 8697 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 98897 wikitext text/x-wiki {{Таксон |name = Гьефер |image file = Cuminum cyminum - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-198.jpg |image descr = {{Бот.илл.|1}} |regnum = Набатат |parent = Cuminum |rang = Сихил |latin = Cuminum cyminum |author = [[L.]], 1753 |syn = {{btname|Гьеферар|[[Эферар]] & [[Кимьон]] & [[Зира]] }} |range map = |range map caption = |range map width = |range legend = |iucnstatus = |iucn = |wikispecies = Cuminum cyminum |grin = |typus={{bt-latrus|Cuminum cyminum|aut=L.|txt=<ref name="ING">{{ING|Cuminum }}</ref>|}} }} '''Гьефер''' ''(эфер, иферар)'' ({{lang-la|Cumīnum cymīnum}}) ― векь тир набатат я. Ама Тажкьтинбурун тухумдикай я<ref>https://aidigo.ru/encyclopedia/kumin_zira/</ref>. Адан ватан Йукьан Азия, маса ери-бинера кефер патан Африка ва рагъэкъечӀдай патан Аралугъ гьуьлуьн керехар я. Мальта архипелагда авай Комино тӀвар алай гъвечӀи са островда гьефер гзав пара ава. Гьигьин островдин тӀвар гьанара гьефер пара ава лугьуз ганава. Ам гьеле къадим ромалуриз, йунанариз хъсан чизавай са дадлух тир.<ref name=":0">https://www.gastronom.ru/product/kumin-zira-883</ref><ref name=":1">http://gernot-katzers-spice-pages.com/engl/Caru_car.html</ref> == Этимология == Латын чӀалал адан тӀвар (''Cuminum'') чувуд ва араб ''(kammun)'' чӀалала атанава<ref>https://www.etymonline.com/word/cumin</ref>. Лезги чӀалал адан тӀвар гьикӀ хьанаватӀа малум туш, анжах литературадин чӀалал ''эфер'' хьизни ава гьефер хьизни<ref name=":2" /><ref name=":3" /><ref>Асадова Гюльнисе Назировна / КАРАКЮРИНСКИЙ ГОВОР САМУРСКОГО НАРЕЧИЯ ЛЕЗГИНСКОГО ЯЗЫКА: ФОНЕТИКА, МОРФОЛОГИЯ, ЛЕКСИКА / МАХАЧКАЛА ­ 2013 </ref><ref>https://static.freereferats.ru/_avtoreferats/01006728973.pdf</ref><ref>http://cheloveknauka.com/karakyurinskiy-govor-samurskogo-narechiya-lezginskogo-yazyka</ref>. == Поэзияда == Лезги халкьдин шаир [[Ражабов Ражаб Сулейманан хва|Ражабов Ражаб Сулеймана хци]], вичин «Гьайиф» тӀвар алай шиирда кхьанавай: «Ваз дашмишай гьефер гьайиф!»<ref name=":2">Ражабов Ражаб «Кьисметдин накьв» </ref><ref name=":3">https://www.lezgichal.ru/sites/default/files/media/%D0%A0%D0%B0%D0%B6%D0%B0%D0%B1%20%D0%A0%D0%B0%D0%B6%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D0%B2%20-%20%D0%9A%D1%8C%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B4%D0%B8%D0%BD%20%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D1%8C%D0%B2.pdf</ref> == ТӀебиатда чукӀун, гьатун == Гьефер ватан тир чкаралай маса чкарални цазава. Анжах [[Кьиблепатан Америка|Къиблепатан Америка]], [[Азия|Йукьван Азия,]] кьетӀендаказ [[Узбекистан|Уьзбекистанда]] ва [[Индия]]да ам гзаф пара цазава<ref name=":0" />. Гьеферин са маса сорт [[Азербайжан]]дин [[Апшерон район (Азербайжан)|Абшерон районда]] цазава ва [[КцӀар|КцӀар]] райондин вани [[хуьр]]ерани гьефер вагьши яз акьатзава<ref>https://web.archive.org/web/20160304125356/http://library.adau.edu.az/upload/book/375_4..pdf</ref>. == Къурулуш ва кхьин == Са-кьве йис яшамишзавай векь я. Къерехдалай са кӀус тминдиз (чулов [[иферар]]из) ухшар я. Пишер нубатда авайбурукагъ я. Цуькер лацу ва яни ки ярубур я, кьве къат тажда ава чипизни чарар ва цуьлуь чарар ава<ref>http://www.agroexpert.az/cire-nedir-ve-nece-istifade-olunur/ {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210514133446/https://www.agroexpert.az/cire-nedir-ve-nece-istifade-olunur/ |date=2021-05-14 }}</ref>. == Ишлемишун == === Хуьрекара === Къадим чӀаварила къени къалди гьефер дуьняди гьар са пата пара гзаф ишлемишзавай са дадлух я. Ама жими ва кӀиви хуьрекарик ктозава. Европада ама XIII—XIV лагьай эсириз ишлемишзатӀани, ахпа чӀулов гьефери адан чка кьуна<ref name=":0" /><ref>http://saturdaymenu.com/cire_kimyon_nedir/{{Deadlink|date=March 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. [[Узбекистан|Уьзбекистанда]] айизава пловдин кьилин са пай я<ref>https://www.kommersant.ru/doc/1621600</ref>. Гьикьван ятӀани гьефер дуьнядин пара чкара чизава са дадлух яз, лезгирин хуьрекарани адан гзаф чехи чка ава<ref>https://www.dideo.ir/v/yt/ovCgD3bb63Y/%D0%B0%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%80-%D1%81-%D0%B7%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%8C%D1%8E.%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F-%D0%BA%D1%83%D1%85%D0%BD%D1%8F {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210512015545/https://www.dideo.ir/v/yt/ovCgD3bb63Y/%D0%B0%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%80-%D1%81-%D0%B7%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D1%8C%D1%8E.%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F-%D0%BA%D1%83%D1%85%D0%BD%D1%8F |date=2021-05-12 }}</ref>. Хуьрекдик кутадай хъсан тӀям ва ни гъидай хъач-набатат я<ref>https://obastan.com/%D1%8D%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%80/1147187/?l=az {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20231013013114/https://obastan.com/%D1%8D%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%80/1147187/?l=az |date=2023-10-13 }}</ref>. Лезгириз чараз эфер-фуни айида<ref>https://ru.freejournal.org/3658064/1/lezginskaya-kukhnya.html{{Deadlink|date=October 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. === ТӀебабетда === Гьефери таркибда 3 % ― 7 % эсенциал гъери ава<ref name=":1" />. Гъеридин 80 % виридала къиметлу тир [https://indianspices.ru/main/entsiklopediya-spetsij/item/6415-anisovoe-maslo-polza-dlya-vsego-tela.html анетол] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210924155518/https://indianspices.ru/main/entsiklopediya-spetsij/item/6415-anisovoe-maslo-polza-dlya-vsego-tela.html |date=2021-09-24 }} гъери я ки, ан гъеридин са гзаф хийирар ава<ref>https://web.archive.org/web/20160304125356/http://library.adau.edu.az/upload/book/375_4..pdf</ref>. Гьеферин хуьрек цӀурурдай хукадин ва ратарин системадиз чехи хийирар ава, ада гьулгъула, разисузвал алудда, руфуна авай заланвал, пара туьни лишанар кьезиларда. Адакагъ рикӀиз, вилериз, инсандин мефтиниз хийир ава<ref>https://aidigo.ru/encyclopedia/kumin_zira/</ref>. {| class="wikitable" |+ ! colspan="2" |Витаминар |- |Витмаин А эквивалентйаз |64 мкг (8 %) |- |Бета-каротин |762 мкг (7 %) |- |Витамин А |1270 [[:ru:Международная единица|МЕ]] |- |Тиамин (B <sub>1</sub>) |0,628 мг (55 %) |- |Рибофлавин (B <sub>2</sub>) |0,327 мг (27 %) |- |Ниацин (B <sub>3</sub>) |4,579 мг (31 %) |- |Витамин B <sub>6</sub> |0,435 мг (33 %) |- |Фолиевая кислота (B <sub>9</sub>) |10 мкг (3 %) |- |Витамин B <sub>12</sub> |0 мкг (0 %) |- |Холин |24,7 мг (5 %) |- |Витамин С |7,7 мг (9 %) |- |Витамин Д |0 мкг (0 %) |- |Витамин Д |0 МЕ |- |Витамин Е |3,33 мг (22 %) |- |Витамин К |5,4 мкг (5 %) |- | colspan="2" | '''Металарин гелер''' |- |Кальций |931 мг (93 %) |- |Ракъ |66,36 мг (510 %) |- |Магний |931 мг (262 %) |- |Марганец |3,333 мг (159 %) |- |Фосфор |499 мг (71 %) |- |Калий |1788 мг (38 %) |- |Натрий |168 мг (11 %) |- |Цинк |4,8 мг (51 %) |- | colspan="2" | '''Маса затӀар''' |- |Яд |8,6 г |- | colspan="2" |<small>мкг = микрограмм, мг = миллиграмм</small> <small>МЕ = дуьньядин халкьариз талукь тир уьлчуьдин тек</small><ref>https://www.viridian-nutrition.com/blog/nutrition-news-and-views/what-does-an-iu-measure-in-vitamins</ref> |- | colspan="2" |Къачур чка: USDA<ref name=":4">https://fdc.nal.usda.gov/ndb/foods/show/239?fg=&man=&lfacet=&count=&max=25&sort=&qlookup=02014&offset=&format=Stats&new=1&measureby={{Deadlink|date=October 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> |} == ТӀуьн патал тир къиметлувал == [[Файл:Гьефер Zira.jpg|альт=Зира собранная в диком виде в деревне Тигир|мини|329x329пкс|ТӀигьир хуьре хчалнавай, регъвенавай гьефер]] Са тӀур гьеферик [[Америкадин Садхьанвай Штатар|АСШ]]-дин Здравохранениядин Министерстводи лугьуниз гуьре: * 22 ккал (92 кДж) туьн кьувват, * 1,34 г пи, * 2,63 г углеводар, * 0,6 г чӀун (волокнояр) * 1,07 г белок гала<ref name=":4" /> {| class="wikitable" | colspan="2" |'''100 г гьеферин кьуру тумарик гала:''' |- |Къуват |1567 кДж |- |Калорияр |375 ккал |- |Углеводар |44,24 г |- |Шекер |2,25 г |- |ЧӀун (Волокно) |10,5 г |- |Пи (Макъ) |22,27 г |- |''а) Насыщенный'' |1,535 г |- |''б) Мононенасыщенный'' |14,04 г |- |''в) Полиненасыщенные'' |3,279 г |- |Белок |17,81 г |- | colspan="2" |Къачур чка: USDA<ref name=":4" /> |} == Шикилар == [[Файл:Arabic herbal medicine guidebook.jpg|альт=Арабский справочник по лекарственным травам.|мини|Арабрин дарман набататрин справочник|без]] == Баянар == {{баянар}} == ЭлячӀунар == {{Къецепатан элячӀунар}} [[Категория:Набататар]] lx1qq26ivterqertzpy32ylobgk00no Уртахдин веревирд авун:Vyacheslav Nasretdinov 3 17464 98895 2026-08-11T21:17:49Z MediaWiki message delivery 2844 /* Invitation to try the Starter Kit Tool */ новая тема 98895 wikitext text/x-wiki == Invitation to try the Starter Kit Tool == <div lang="en" dir="ltr"> Greetings! As one of the active editors on this Wikipedia, you're invited by the [https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development Language Onboarding and Development] initiative to learn about the Starter Kit, try it out, and join a virtual meeting where you can ask questions about the tool.<br> '''What the tool does'''<br> The Starter Kit helps small or new Wikipedia contributors complete essential tasks, like importing infoboxes, tracking your wiki's growth and health metrics, and connecting with members of the broader Wikimedia community for technical guidance. Some features require certain user rights, but three of the six tasks are open to any autoconfirmed editor, so most active editors can get started right away. '''Here's what we would like you to do:''' * Read the manual for more detail on the tool and the tasks you can perform: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit * Access the Starter Kit tool: https://starterkit.toolforge.org/ and log in with your Wikimedia account to try it out. * Sign up for one of three virtual meetings: https://www.mediawiki.org/wiki/Language_Onboarding_and_Development/Starter_kit/Office_hours#Office_hours, where you can: ** Learn more about the tool. ** Ask questions and share your thoughts. Thank you so much for using the tool, and we look forward to your attending the virtual meeting. Best regards, </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 00:17, 12 август 2026 (MSK) <!-- Сообщение отправил Участник:UOzurumba (WMF)@metawiki, используя список на странице https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox/Invitation_to_try_the_Starter_Kit_Tool_message_list&oldid=30913073 --> p4268cc4h89ax2a181bjho95070t4ur