Википедија mkwiki https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.3 first-letter Медиум Специјална Разговор Корисник Разговор со корисник Википедија Разговор за Википедија Податотека Разговор за податотека МедијаВики Разговор за МедијаВики Предлошка Разговор за предлошка Помош Разговор за помош Категорија Разговор за категорија Портал Разговор за Портал TimedText TimedText talk Модул Разговор за модул Event Event talk Барбуда 0 5618 5562847 5520087 2026-05-24T11:06:03Z Bjankuloski06 332 /* Ропство */ Исправена врска, replaced: Заветрени Острови (Друштвени Острови) → Заветрени Острови (Француска Полинезија) 5562847 wikitext text/x-wiki {{Infobox islands |name = Барбуда |image_name = Barbuda ISS008-E-7945.jpg |image_caption = |image_size = |map_image = Antigua and Barbuda - mk.svg |native_name =Barbuda |native_name_link = |nickname = |location = [[Карипско Море]] | pushpin_map = | pushpin_label = | pushpin_label_position = top | pushpin_map_alt = | pushpin_relief = 1 | pushpin_map_caption = |coordinates = {{Coord|17|38|11|N|61|48|30|W|display=inline,title}} |archipelago = [[Мали Антили]] |total_islands = |major_islands = |area_km2 = 160.56 |length_km = |width_km = |highest_mount = |elevation_m = 38 |country = {{ATG}} |country_admin_divisions_title = |country_admin_divisions = |country_admin_divisions_title_1 = |country_admin_divisions_1 = |country_largest_city = [[Кодрингтон (Барбуда)|Кордингтон]] |country_largest_city_population = 1300 |country_1 = |country_1_admin_divisions_title = |country_1_admin_divisions = |country_1_largest_city = |country_1_largest_city_population = |population = 1300 (проц.) |population_as_of = Feb 2020 |ethnic_groups = |additional_info =}} '''Барбуда''' е [[остров]] во [[Мали Антили|Малите Антили]], дел од подгрупата на [[Заветрени Острови]]. Барбуда, заедно со островот [[Антигва]], ја формираат [[Островски држави|островската држава]] [[Антигва и Барбуда]]. Антигва и Барбуда станала суверена држава на 1 ноември 1981 година, која останала дел од [[Комонвелт на нации|Британскиот Комонвелт]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://history.state.gov/countries/antigua-barbuda|title=Antigua and Barbuda - Countries - Office of the Historian|website=history.state.gov}}</ref> Островот е популарно туристичко одредиште поради неговата умерена клима и убавото крајбрежје. Историски гледано, повеќето од жителите на Барбуда живееле во [[Кодрингтон (Барбуда)|Кодрингтон]],<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://caribbean.cepal.org/content/2011-population-and-housing-census-antigua-and-barbuda|title=2011 population and housing census for Antigua and Barbuda {{!}} The Caribbean Development Portal|website=caribbean.cepal.org|language=en|access-date=2018-01-12|archive-date=2017-02-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20170216220634/http://caribbean.cepal.org/content/2011-population-and-housing-census-antigua-and-barbuda|url-status=dead}}</ref> кој воедно е и административен центар на островот. Во септември 2017 гoдина, [[Ирма (ураган)|ураганот „Ирма“]] уништил 95% од зградите и инфраструктурата на островот. Поради тоа, сите жители биле евакуирани на островот Антигва, и со тоа Барбуда останала празна за првпат во современата историја.<ref name=USATodayIrma>{{наведени вести |last1=Panzar |first1=Javier |last2=Willsher |first2=Kim |date=14 September 2017 |title=For first time in 300 years, there's not a single living person on the island of Barbuda |url=https://www.usatoday.com/story/news/world/2017/09/14/barbuda-hurricane-irama-devastation/665950001/ |work=[[USA Today]] |accessdate=14 September 2017}}</ref> ==Историја== Сибонејците го населиле островот уште од каменото доба. Кога [[Кристофер Колумбо]] пристигнал на осторовот во 1493, популацијата на островот се состоела од [[Араваци|Арава]] и [[Карипци]]. Следувајќи обиди за колонизација од страна на [[Шпанија]] и [[Франција]], Барбуда е колонизирана од страна на [[Обединето Кралство|Велика Британија]] во 1666 година. Кристофер Кодрингтон го воспоставил првиот значаен имот за култивирање шеќер во Антигва во 1674 година и ја ставил Барбуда на заем за да подигне провизии за неговите плантажи. Административниот град на Барбуда, Кодрингтон, е крстен по него. ===Ропство=== Проценка од 1977 година од Ловентхал и Кларк наведува дека помеѓу 1779 година и 1834 година, 172 робови биле однесени од островот. Повеќето биле транспортирани до Антигва, но 37 биле транспортирани до [[Заветрени Острови|Заветрените]] и [[Приветрени Острови|Приветрените Острови]] и некои до јужниот дел на [[Соединети Американски Држави|САД]]. Британија ги ослободила робовите од повеќето свои колонии во 1834 година, но тука не била вклучена Барбуда. Жителите на островот сами ги ослободиле робовите. Откако стекнале слобода, робовите немале поволни услови за живеење па морале да продолжат да работат на плантажите, заработувајќи ниски плати. ==Географија== Вкупната површина на островот е {{convert|160.56|sqkm|0}}. Административен центар, и најголемо населено место, на Барбуда е Кодрингтон, кој има проценето население од 100 луѓе. Повеќето Барбуданци всушност живеат на Антигва одошто на Барбуда. Островот е претежно со корално и варовничко потекло, со мала топографска варијација. Највисоките брда на островот достигнуваат до 38 метри надморска висина. Островот е рамен со многу лагуни во северозападниот дел. Островот често страда од [[ураган]]и, особено во периодот од август до октомври. Климата е класифицирана како [[тропска клима|тропско]]-[[приморска клима|приморска]], што значи дека има мала сезонска варијација при температурата. Во јануари и февруари, кои се најладни месеци во годината, просечната дневна температура е 27 степени. Најтопли месеци во годината се јули и август со просечна дневна температура од 30 степени. == Литература == * Jack Corbett. 2020. "T[[doi:10.1111/nana.12597|erritory, islandness, and the secessionist imaginary: Why do very small communities favour autonomy over integration?]]" ''Nations and Nationalism''. == Наводи == {{Наводи}} == Поврзано == * [[Антигва]] * [[Антигва и Барбуда]] * [[Редонда]] ==Надворешни врски== {{Wikivoyage|Barbuda}} {{рв|Barbuda}} * {{cite EB1911|wstitle=Barbuda |volume=3 |short=x}} * [http://ab.gov.ag/ Владини информации и услуги на Антигва и Барбуда] [[Категорија:Антигва и Барбуда]] [[Категорија:Острови во Антигва и Барбуда]] [[Категорија:Заветрени Острови]] 38ruxj496p70cebdy9v0y8qbwbyeica Симеон I 0 9659 5562636 5444166 2026-05-23T17:10:13Z Alber Musketar 133463 Incorrect nationalistic POV map 5562636 wikitext text/x-wiki {{Infobox monarch | name = Симеон Велики | image = Simeon_I.jpg | image_size = 250px | caption = '''Симеон I Велики, цар на Бугарија, 893-927 г.,''' ''Современа слика, Д. Ѓуџенов'' | succession = [[Список на бугарски владетели|Бугарски цар]] | reign = 893 – 27 мај 927 | coronation = | predecessor = [[Владимир Расате|Владимир]] | successor = [[Петар I (Бугарија)|Петар I]] | house = [[Крумова династија]] | house-type = династија | spouses = две, непознати имиња | issue = [[Михаил (син на Симеон I)|Михаил]]<br>[[Петар I (Бугарија)|Петар]]<br>Иван<br>Вениамин | father = [[Борис I]] | mother = Марија | birth_date = 864/865 | birth_place = | death_date = 27 мај 927 | death_place = [[Преслав]], [[Бугарија]] | place of burial = | religion = }} {{Крумова династија}} '''Цар Симеон I Велики''' ([[864]] — [[27 мај]] [[927]]) — бугарски владетел на [[Прво Бугарско Царство|Првото Бугарско Царство]] од [[Крумова династија|Крумовата династија]] во периодот од [[893]] до [[927]] година<ref name="lalkov-pp23-25">Lalkov, ''Rulers of Bulgaria'', pp. 23–25.</ref>. Успешните војни на Симеон против [[Византија]] и [[Српско кнежевство|Србија]] довеле до привремено проширување на Бугарија врз поголемиот дел од [[Балканскиот Полуостров]],<ref>{{Наведена книга |title=Enciklopedija Bǎlgarija |year=1988 |publisher=Akademično izdatelstvo "Marin Drinov" |language=bg |oclc=75865504 }}</ref> и доминација во [[Југоисточна Европа]]<ref>{{наведена енциклопедија |url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761556147_8/Bulgaria.html#p48 |title=The First Bulgarian Empire |publisher=[[Encarta]] |accessdate=2007-03-03 |archive-date=2007-12-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071204165922/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761556147_8/Bulgaria.html#p48 |url-status=dead }}</ref>. Во неговото управување Бугарија излегувала на три мориња - [[Егејско Море|Егејско]], [[Јадранско Море|Јадранско]] и [[Црно Море]]<ref>{{Наведена книга |title=Etnografija na Makedonija |url=http://knigite.abv.bg/gw/gw_1_4.html |last=Weigand |first=Gustav |department=1 Istoriko-geografski obzor: 4 Srednovekovie |year=1924 |location=[[Leipzig]] |publisher=Friedrich Brandstetter |others=trans. Elena Pipiševa |language=bg |access-date=2015-10-25 |archive-date=2007-05-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070516205442/http://knigite.abv.bg/gw/gw_1_4.html |url-status=dead }}</ref><ref name=bakalov>Bakalov, ''Istorija na Bǎlgarija'', "Simeon I Veliki".</ref>, а некои современици го споредуваат главниот град [[Преслав]] со [[Цариград]]<ref name=bakalov/><ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://sofia.usembassy.gov/uploads/images/9slwbq67Sfo4dBuR2WMVfg/about_bulgaria1.PDF |format=PDF |title=About Bulgaria |publisher=U.S. Embassy Sofia, Bulgaria |accessdate=2007-03-03 |archive-date=2006-12-30 |archive-url=https://web.archive.org/web/20061230015953/http://sofia.usembassy.gov/uploads/images/9slwbq67Sfo4dBuR2WMVfg/about_bulgaria1.PDF |url-status=dead }}</ref>. Неговото владеење е наречено ''Златен век на бугарската култура''<ref>{{Наведена книга |url=http://www.utexas.edu/cola/centers/creees/content/outreach/fulbright/final_projects/hart.pdf |format=PDF |last=Hart |first=Nancy |title=Bulgarian Art and Culture: Historical and Contemporary Perspectives |page=21 |publisher=[[University of Texas at Austin]] |accessdate=2007-03-03 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070810191242/http://www.utexas.edu/cola/centers/creees/content/outreach/fulbright/final_projects/hart.pdf |archivedate=2007-08-10 |url-status=dead }}</ref>. Создадената во [[870]] година [[Бугарска православна црква]] станала првата нова патријаршија надвор од [[пентархија]]та<ref>{{Наведена книга |title=Istorija na Balkanite XIV–XX vek |last=Castellan |first=Georges |others=trans. Liljana Caneva |year=1999 |publisher=Hermes |location=[[Plovdiv]] |isbn=954-459-901-0 |language=bg |page=37 }}</ref>, а бугарските глаголски преводи на христијански текстови се шириле низ целиот словенски свет. Самиот бугарски владетел се произнесувал со титулата цар<ref>"Цѣсарь Блъгарѡмъ". Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 367.</ref>, додека пред оваа ја користел титулата кнез<ref name=zlat-p280>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 280.</ref>. == Рани години == [[Податотека:Balkans 925AD.png|мини|355x355пкс|Бугарија во времето на Симеон I]] Кнезот Симеон I е роден во периодот помеѓу [[863]]-[[865]] година, според две писма на цариградскиот патријарх [[Никола I Цариградски|Николај Мистик]] кој напишал дека кон [[923]]-[[924]] година Симеон бил на околу 60 години. Покрај сето тоа го нарекол "''син на мирот''", од каде доаѓа мислењето дека Симеон е роден во годината кога бил склучен бугарско-византискиот мировен договор кој довел до [[христијанизација на Бугарија|покрстувањето]] на [[Прво Бугарско Царство|Бугарите]]. Бугарскиот кнез бил третиот син на [[Борис I]]<ref name=zlat-p280/> и Марија од [[Крумова династија|Крумовата династија]]<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.historymuseum.org/upload/fck_editor/40%20mazenizi(6).htm?PHPSESSID=c3baefb9cf4c28b27bbb7c03d78cfeec |last=Dimitrov |first=Božidar |authorlink=Bozhidar Dimitrov |title=Hramǎt "Sveti Četirideset mǎčenici" |accessdate=2007-03-07 |language=bg |publisher=[[National Historical Museum (Bulgaria)|National Historical Museum]] |archive-date=2006-09-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060907142609/http://oldru.narod.ru/biblio/ldiakon1.htm |url-status=dead }}</ref>. Бидејќи Борис бил владетел и го прифатил официјално [[христијанство]]то во [[865]] година, Симеон бил христијанин во текот на целиот свој живот<ref name=zlat-p280/><ref name=fine-p132>Fine, ''The Early Medieval Balkans'', p. 132.</ref>. Бидејќи се очекувало најголемиот син [[Владимир Расате|Владимир]] да го наследи бугарскиот престол, намерата на Борис била Симеон да стане висок свештеник<ref name=delev9>Delev, ''Bǎlgarskata dǎržava pri car Simeon''.</ref>, можеби дури бугарски архиепископ. Најверојатно поради оваа причина во околу [[878]] година Борис го испратил во [[Цариградски универзитет|Магнаурската школа]] во [[Цариград]]<ref name=fine-p132/> каде што требало да се здобие со богословско образование. Тој пристапил како послушник во цариградскиот манастир<ref name=fine-p132/> и го прифатил името Симеон<ref>"From the Greek form of the Hebrew name שִׁמְעוֹן (''Shim'on'') which meant "hearkening" or "listening"." {{Наведена мрежна страница |last=Campbell |first=Mike |url=http://www.behindthename.com/nmc/bibl2.php |title=Biblical Names |publisher=Behind the Name |accessdate=2007-03-04 }}</ref>. Симеон поминал околу една деценија (878-888) во [[Цариград|главниот град]] на [[Византиското Царство]], каде добил големо образование и ја изучувал реториката на [[Демостен]] и [[Аристотел]]<ref>"Hunc etenim Simeonem emiargon, id est semigrecum, esse aiebant, eo quod a puericia Bizantii Demostenis rhetoricam Aristotelisque sillogismos didicerit". [[Liutprand of Cremona]]. ''Antapodosis'', cap. 29, p. 66. Cited in {{Наведена книга|title=Južnye slavjane i Vizantija v X veke|last=Drinov|first=Marin|year=1876|page=374|language=ru|authorlink=Marin Drinov}}</ref>. Тој го зборувал [[старогрчки јазик|грчкиот јазик]] до таков степен што бил нарекуван во византиските хроники полугрк<ref>Fine, ''The Early Medieval Balkans'', p. 132.<br /> * Delev, ''Bǎlgarskata dǎržava pri car Simeon''.<br /> * Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 282.</ref>. Според некои толкувања Симеон бил обучуван од патријархот [[Фотиј I Цариградски|Фотиј]]<ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 281.</ref>, но за оваа хипотеза нема конкретни извори<ref name=fine-p132/>. Во околу [[888]] година Симеон се вратил во [[Прво Бугарско Царство|Бугарија]] и се населил во новосоздадениот манастир во [[Преслав]]<ref>This is not to be understood literally, as the mouth of the Tiča lies to the east, on the Black Sea coast. Researchers link the word ''ustie'' ("river mouth") in the sources to a narrow section of the river or to the Ustie pass near the city. {{Наведена книга |title=Pravoslavnite cǎrkvi prez Bǎlgarskoto srednovekovie |last=Nikolova |first=Bistra |page=88 |department=Veliki Preslav |language=bg |year=2002 |isbn=954-430-762-1 |location=Sofia |publisher=Bulgarian Academy of Sciences }}</ref>, каде под водство на [[Наум Охридски|Наум]] започнал со преведување на религиозни текстови од грчки на [[старословенски јазик]].<ref name=fine-p132/> Во меѓувреме [[Владимир Расате|Владимир]] го наследил својот татко Борис, кој се повлекол во манастир. Владимир направил обид да го врати паганството во државата и можеби склучил договор против [[Византија]] со [[Арнулф Карантанијски]]<ref>''[[Annales Fuldenses]]'', p. 408. Cited in Runciman, ''A history of the First Bulgarian Empire'', p. 133.</ref>, кое го принудило на Борис да се врати повторно на престолот, само за да го тргне и казни Владимир и да го постави Симеон за нов владетел<ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 283.</ref><ref name=lexikon>Todt, ''Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon''.</ref>. Овој настан се случил на [[Преславски собор|собор во Преслав]], каде освен тоа што Симеон бил прогласен за нов цар, бугарскиот јазик бил прогласен за единствен јазик во државата и црквата<ref name=crampton>{{Наведена книга |title=A Concise History of Bulgaria |department=The Reign of Simeon the Great (893–927) |last=Crampton |first=R.J. |isbn=0-521-85085-1 |publisher=Cambridge University Press |year=2005 |pages=16–17}}</ref>, а главниот град на царството бил преместен од [[Плиска]] во [[Преслав]]<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://liternet.bg/publish/akaloianov/civilizacia.htm |title=Slavjanskata pravoslavna civilizacija |accessdate=2007-03-12 |last=Kalojanov |first=Ančo |date=2005-05-11 |language=bg }}</ref>. Денеска не е познато зошто Борис не го ставил на престолот својот втор син Гаврил, туку го претпочитал Симеон<ref name=zlat-p280/>. == Управување == === 894 — 904 === {{Главна|Византиско-бугарски војни|Унгарско-бугарски војни}} [[Слика:HungariansPursueBulgarians.jpg|мини|right|220п|Битката кај Силистра]] [[Слика:Boulgarofygon.jpg|мини|right|220п|Битката кај Бугарофигон]] [[Слика:AdrianopleConquest.jpg|мини|right|220п|Освојувањето на Адријанопол]] [[Слика:BulgarianEnvoysAndAlexandros.jpg|мини|right|220п|Александар соопштува на бугарските пратеници дека нема да го потпише договорот]] [[Слика:KonstantinosAndSymeon.jpg|мини|right|220п|Константин VII и симеон на трпеза]] Во текот на овој период Симеон ја започнал првата војна со [[Византија]], по преместувањето на главниот трговски пазар на [[Балканскиот Полуостров]] од [[Цариград]] во [[Солун]] во [[894]] година<ref name=delev9/>. Византиските летописци го опишуваат почетокот на конфликтот, кој започнал речиси веднаш по крунисувањето на бугарскиот цар (сè уште кнез): {{цитат|''Пристигнала вест дека кнезот на Бугарија Симеон планирал да се упати на поход против Ромеите. Повод за војната било следново, Василеопаторот Зауда имал роб на име Мусик. Тој се спријателил со Ставракиј и Козма, кои потекнувале од Елада, трговци желни за профит и среброљупци. Сакајќи да заработат повеќе, со посредство на Мусик тие го преместиле пазарот на Бугарите од главниот град во Солун и ги оданочувале Бугарите со потешки трговски даноци. Кога Бугарите му го соопштиле ова на Симеон, тој го известил императорот Лав. Заслепен од пристрасноста кон Зауцес, тој оваа работа ја сметал за ситница. Симеон се налутил и го кренал оружјето против Ромеите''}} Во тоа време на економската политика на [[Византија]] и императорот [[Лав VI Филозоф]] се сочинувала во засилување на внатрешната и надворешна трговска размена на империјата што довела до поголема улога на големите трговци во византиската политика. Токму поради овие политички ставови бугарскиот пазар бил префрлен од главниот град [[Цариград]] во [[Солун]]. Активностите на Византија ги засегнале како економските интереси на Бугарија, така и нејзиниот меѓународен престиж. Затоа Симеон започнал трговска војна со [[Византија]]. Симеон во почетокот се обидел да го реши прашањето по мирен пат испраќајќи пратеници во византиската престолнина<ref>[[John Skylitzes]]. Skylitzes–Kedrenos, II, p. 254.<sub>4–16</sub></ref><ref>Runciman, ''A history of the First Bulgarian Empire'', pp. 144–145.</ref>, но откако видел дека тоа нема да се случи, го искористил од истекот на 30-годишниот мировен договор и во [[894]] година навлегол со војската во [[Источна Тракија]], без да сретне никаков отпор<ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 289.</ref> бидејќи византиските сили се наоѓале во Анадолија каде војувале со арапските сили<ref>[[Theophanes Continuatus]], p. 312., cited in {{Наведена книга|title=Vizantija i araby, II|last=Vasil'ev|first=A.|year=1902|pages=88, p. 104, pp. 108–111|language=ru}}</ref>. Императорот [[Лав VI Филозоф]] бил повеќе од изненаден. За овој потег на бугарскиот владетел разбрал од стратезите во македонската област<ref name=bakalov/><ref name=delev9/><ref name=canev-p198>Canev, ''Bǎlgarski hroniki'', p. 198.</ref>, по кое наредил да биде формирена армија, главно од царската гарда. Војската била доверена на стратилат Крин. Во првиот конфликт, бугарската армија доживеала голем успех, но по крајот на битката Симеон дал наредба на војската да се врати назад во Бугарија, бидејќи сметал дека не е подготвен за подолга војна. И покрај победата, Симеон не ја постигнал својата цел, а Лав VI навреден од бугарскиот владетел, во престолнината ги пречекал заробените хазари и војници на императорската гарда кои биле пуштени од бугарските сили со отсечени носеви. Царот на Византија не сакал траен конфликт со Бугарија, бидејќи [[Византиско-арапски војни|имал проблеми]] и со [[Арапи]]те. Токму поради оваа причина Лав прибегнал кон она што го правиле речиси сите византиски цареви за време на војна - обезбедување на сојузник, кој ќе го преземе поголемиот дел од загубите. Никита Склир (непознат Византиец) бил испратен кај водачите на [[Унгарци]]те<ref name=delev9/>, Арпад и Кусан<ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', pp. 294–295.</ref>, и успеал да им плати доволно за да ја нападнат Бугарија. Византија ветила дека ќе обезбеди флота која ќе ја транспортира унгарската армија до [[Дунав]].<ref name=canev-p198/><ref>Runciman, ''A history of the First Bulgarian Empire'', p. 145.</ref> Во исто време кон бугарските јужни граници започнала да се движи византиската војска, предводена од војсководецот на Византија од војните со Арапите, [[Никифор Фока]]<ref name="Runciman, First Bulgarian Empire, p. 146">Runciman, ''A history of the First Bulgarian Empire'', p. 146.</ref>. Планот на Лав за заеднички акции со Унгарците започнал да се остварува некаде околу [[894]] година (или [[895]] година). Симеон очекувал напад од југ, затоа главните сили од неговата армија се наоѓале на јужната граница, но битка на југ немало бидејќи самиот Никифор Фока не нападнал<ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 295.</ref>. Наместо тоа кај бугарскиот владетел бил испратен пратеник, кој од името на царот Лав понудил мировни преговори, лажејќи за византиската флота која во исто време се движела кон [[Добруџа]], преместувајќи ги Унгарците. Симеон не наседнал на измамата и го фрлил во затвор пратеникот<ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', pp. 296–297.</ref>. Но веќе било предоцна бидејќи Унгарците започнале да пустошат по Добруџа<ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 297.</ref>, пристигнувајќи до [[Силистра]]<ref name=zlat-pp298-299>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', pp. 298–299.</ref><ref>Canev, ''Bǎlgarski hroniki'', p. 199.</ref>. Бугарскиот владетел бил принуден да започне преговори со Византијците, но истите ги одолговлекувал за да обезбеди време за слкучување сојуз со [[Печенези]]те и со нивна помош успеал да ги порази Унгарците,<ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 304.</ref> кои дури биле протерани од нивните сегашни територии и се населиле во [[Панонија]]. Во летото на [[896]] година воените дејствија против Византија продолжиле. Во [[Битка кај Бугарофигон (896)|Битката кај Бугарофигон]]<ref name=delev9/><ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 316.</ref> византиските сили доживеале голем пораз а самиот трговски пазар бил вратен во [[Цариград]]<ref name=delev9/><ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 317.</ref>. Подоцна бугарскио владетел зазел област со близу 30 тврдини во денешна [[Албанија]]. По преговорите дел од овие земји биле вратени на Византија, но без оглед на тоа за првпат во својата историја Бугарија стигнала на бреговите на [[Јадранско Море|Јадранското Море]]. Во [[904]] година, арапската флота и армија, предводена од грчкиот отпадник Лав Триполи извршила инвазија на [[Солун]] и одвела многу од неговите жители во заробеништво<ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 324.</ref>. Симеон во тоа видел можност да го освои градот и да го насели со Бугари<ref name=delev9/><ref>Runciman, ''A history of the First Bulgarian Empire'', p. 152.</ref>. Византијците успеале да го откупат градот, но Симеон добил територијални отстапки во [[Тракија]] и [[Македонија (регион)|Македонија]]<ref name=bakalov/><ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', pp. 334–337.</ref>, при што границата меѓу двете држави била поместена на 20 километри од [[Солун]].<ref>"In the year 6412 since the creation of the world, [[indict]] 7 (904). Border between Byzantines and Bulgarians. In the time of Simeon, by the grace of God Prince of the Bulgarians, under Olgu Tarkan Theodore and under Komit Drista." Border marking inscription from Narǎš (modern [[Greece]]). {{Наведено списание|last=Uspenskij|first=F.I|authorlink=Fyodor Uspensky|year=1898|title=Pograničnyj stolb meždu Vizantiej i Bolgariej pri Simeone|journal=Izvestija russkogo arheologičeskogo instituta v Konstantinopole|language=ru|pages=184–194}}</ref> === 913 — 927 === [[File:Bulgarians defeat the Byzantines at Anchialos.jpg|десно|thumb|280px|Бугарска победа кај Анхијал.]] [[File:Battle of Anchialos (917).svg|280px|thumb|right|Текот на битката.]] На [[11 мај]] [[912]] година починал [[Лав VI Мудриот|Лав VI Филозоф]] и за свој наследник го избрал неговиот брат [[Александар III (византиски владетел)|Александар]], кој требало да владее заедно со малолетниот [[Константин Порфирогенит|Константин VII]]<ref>Todt, ''Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon''.<br /> * Runciman, ''A history of the First Bulgarian Empire'', p. 155.<br /> * Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 352.<br /> * ''Bǎlgarite i Bǎlgarija'', 1 февруари</ref>. Александар одбил да плаќа годишен данок на Бугарија, но починал ненадејно на [[6 јуни]] [[913]] година. Во јуни 913 година во [[Цариград]] бил извршен државен удар. На чело на државата застанал регентски совет на малолетниот Константин на чело со патријархот Николај Мистик<ref>Todt, ''Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon''.<br /> * Runciman, ''A history of the First Bulgarian Empire'', p. 155.<br /> * Canev, ''Bǎlgarski hroniki'', p. 212.</ref>. Во јули-август [[913]] година бугарските војски навлегле во [[Византија]] и [[Источна Тракија]], блокирајќи го [[Цариград]] по копно<ref name=zlat-p359>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 359.</ref>. Така патријархот [[Никола I Цариградски]] направил очајнички обиди да се избегне војната<ref>Runciman, ''A history of the First Bulgarian Empire'', p. 157.</ref>, ветувајќи дека новородениот цар Константин Порфирогенит ќе се ожени со една од ќерките на Симеон<ref name=delev9/><ref name=bg1-2>''Bǎlgarite i Bǎlgarija'', 1 февруари</ref>. Со овој чин, Симеон ќе се стекнал со титулата [[василеопатор]] (старател на императорот) и законско право да се меша во управувањето на [[Византија]]. Во одреден момент, патријархот и Симеон дури и се состанале надвор од [[Цариградски ѕидини|ѕидините на Цариград]], вршејќи ја церемонијата на крунисувањето<ref>Fine, ''The Early Medieval Balkans'', pp. 144–148.</ref><ref>{{Наведено списание |first=George |last=Ostrogorsky |authorlink = George Ostrogorsky|title=Avtokrator i samodržac |journal=Glas Srpske kraljevske akademije |language=sr |issue=CLXIV |year=1935 |pages=95–187 }}</ref> во [[палата Влахерна]]. Потоа, Симеон започнал да ја користи титулата "''цар на Бугарите''", како и грчката титула [[Василевс]]. Самиот брак бил поништен во [[914]] година од страна на регентот на империјата и мајка на [[Константин VII Порфирогенит]], [[Зоја Карбонопсина]]<ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', pp. 367–368.</ref>, а била поништена и самата титула на Симеон<ref>{{Наведено списание |title=A re-examination of the ‘coronation’ of Symeon of Bulgaria in 913 |last=Loud |first=G.A. |year=1978 |journal=The Journal of Theological Studies |publisher=Oxford University Press |issue= XXIX |pages=109–120 |doi=10.1093/jts/XXIX јануари 109 |volume=xxix }}</ref>. Како одговор на тоа, [[Прво Бугарско Царство|Бугарите]] започнале напади во [[Источна Тракија]]. [[Адријанопол]] ги отворил своите порти за Симеон во септември [[914]] и нејзиното население го признал Симеон како владетел, додека византиската војска била окупирана во источниот дел. Во текот на следната година бугарските армии нападнале области околу [[Драч]] и [[Солун]]<ref>Runciman, ''A history of the First Bulgarian Empire'', p. 158–159.</ref>. На [[20 август]] [[917]] година во [[Битка кај Анхијал (917)|Битката кај Анхијал]]<ref>Dimitrov, ''Bulgaria: illustrated history''.</ref>, Бугарите постигнале голема победа над византиската војска<ref>{{Наведена мрежна страница |title=Symeon of Bulgaria wins the Battle of Acheloos, 917 |author=Theophanes Continuatus, trans. Paul Stephenson |url=http://homepage.mac.com/paulstephenson/trans/theocont2.html |accessdate=2007-03-10 |archive-date=2001-07-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20010713053416/http://homepage.mac.com/paulstephenson/trans/theocont2.html |url-status=dead }}</ref>. По победата кај Анхијал, бугарските војски започнале офанзива на југ. Во тоа време Лав Фока, кој ја преживеал Битката кај Анхијал, пристигнал во Цариград по море и ги собирал последните војници за да го попречи патот на Бугарите кон главниот град. Двете армии се [[Битка кај Катасиртаи|сретнале кај Катасиртаи]]<ref>{{Наведена книга |first=Саrl Gothard |last=De Boor |title=Vita Euthymii |page=214 |location=[[Berlin]] |publisher=Reimer |year=1888 }}</ref>. Борбата се одвила во текот на ноќта и византиската армија повторно била поразена<ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 382.</ref>. Патот кон главниот град бил отворен, но Симеон се насочил на запад за да се соочи со кнезот на Србите [[Петар Гојниковиќ]], кој водел анти-бугарска политика во сојуз со Византија и на негово место го поставил [[Павле Бранович]]. === Конфликт во Србите=== Сите овие победи го охрабриле Симеон дека може да го освои [[Цариград]] и да стане цар на Византијците и Бугарите. Ова се заклучува од титулата со која се именувал - "''Василевс на сите Бугари и Грци''". Некои истражувачи сметаат дека за да ја легализира својата титула, во [[918]] година Бугарската архиепископија била подигната во ранг на патријаршија, а новоизбраниот патријарх извршил осветување на титулата на Симеон. За да се покори конечно [[Византија]], во истата година тој навлегол во денешна [[Грција]], зазимајќи ја [[Теба]] и стигнал до [[Дарданели]]те<ref name=delev9/><ref name=medlands>{{MLCC|warning=1|title=Bulgaria: Symeon I 893–927 |url=http://fmg.ac/Projects/MedLands/BULGARIA.htm#_Toc283717737 |title-date=30 January 2011|date=August 2012}}</ref>. Во [[919]] година царицата Зоја била симната од главниот командант на флотата [[Роман I Лакапин]]<ref>{{Наведена книга |title=[[Oxford Dictionary of Byzantium]] |editor=[[Alexander Kazhdan]] |publisher=Oxford University Press |year=1991 }}</ref><ref>Runciman, ''A history of the First Bulgarian Empire'', p. 163.</ref> што во голема мера било она што Симеон планирал да го направи.<ref>Canev, ''Bǎlgarski hroniki'', p. 217.</ref> За да се зацврсти на престолот, тој ја омажил својата ќерка [[Елена Лакапина]] за [[Константин Порфирогенит]] и ја прифатил титулата василеопатор, а една година подоцна и соимператор, идеја која претходно ја посакувал самиот Симеон. Во одговор на тоа, бугарскиот владетел продолжил со своите пустошења во Елада и [[Тракија]], а исто така се обидел и да ги пренесе бугарските војници од Дарданелите во [[Мала Азија]]. Византијците не гледале друг излез од ситуацијата, освен да нападнат од западната граница на Бугарија, преку српските сили. Така, во [[921]] година кон [[Рашка]] бил испратен [[Захариј Првославлиевиќ]] за да го отстрани од власт на големиот жупан Павле и да ги нападне Бугарите. Обидот за државен удар бил неуспешен и Захариј бил фатен и фрлен во затвор во Бугарија. [[Павле Брановиќ]] сепак се свртел против царот Симеон. При стекнатите состојби од бугарските темници бил ослободен кнезот Захариј и бил испратен со војска кон српските земји, каде со бугарска помош бил соборен од власт [[Павле Брановиќ]]<ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', pp. 385–386.</ref>. ===Обид за сојуз со Арапите=== [[File:SymeonAndFatloun.jpg|десно|thumb|280px|Преговори со Арапите.]] Разбирајќи дека неговиот сон за освојување на [[Цариград]] нема да се оствари, Симеон во исто време разбрал и дека византиската престолнина не може да биде преземена без силна флота. И бидејќи немал изградено флота, тој се обратил за помош кон [[Арапи]]те. Во [[922]] година бугарските пратеници биле испратени во [[Керуан]] (главниот град на [[Фатимиди]]те), кои се сретнале со [[Убајдаллах ал-Махди]]. Тој се согласил со предлогот за напад по море и копно и заедно со бугарските пратеници испратил во Бугарија и свои претставници, кои требало да ги утврдат деталите околу нападот. Но, на враќање тие биле заробени од Византијците. И покрај овој неуспех, Симеон направил и втор обид да се сојузи со Арапите, но и тој пропаднал<ref name=delev9/><ref>Runciman, ''A history of the First Bulgarian Empire'', pp. 168–169.</ref>. Симеон во меѓувреме го икористил затишјето во односите со Византија, за да го нападне Захариј, кој повторно се свртел против Бугарија<ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', pp. 446–447.</ref>. Така по еден поход во [[924]] година [[Рашка]] или денешна Западна [[Србија]] и [[Косово]] биле присоединети кон [[Прво Бугарско Царство|Бугарија]]<ref name=delev9/><ref>Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 459.</ref>. === Конфликт со Хрватите и смрт === {{главна|Хрватско-бугарски војни}} Потоа, во [[926]] година, настанал конфликт меѓу Бугарија и [[Хрватско кралство|Хрватското кралство]], поради азилот што хрватскиот владетел го обезбедил на Захариј. Конфликтот бил испровоциран од Византијците. Походот на бугарските војници кон хрватските територии бил неуспешен. Оваа војна била последната која била предводена од Симеон, и прва која тој ја загубил. Посредник меѓу Бугарите и Хрватите бил [[папа Јован Х]], кој се надевал дека ќе ги привлече Бугарите на своја страна. Од своја страна Симеон се надевал дека папата ќе ја признае неговата царска титула. Охрабрен, тој се подготвил за нов поход против Византија, но при неговата подготовка починал на [[27 мај]] [[927]] година. Можна причина за смртта е срцев удар. По смртта на Симеон власта преминала во рацете на неговиот син [[Петар I (Бугарија)|Петар I]] од вториот брак со Маријам. Од непознати причини Симеон на својот првороден син Михаил го лишел од правото да застане на престолот и му наредил да се замонаши. Исто така, посочувајќи го Петар за свој наследник, (Петар тогаш имал околу 18-20 години), Симеон се погрижел да назначи и соуправител во лицето на болјаринот Георги Сурсувул кој впрочем бил вујко на Петар. == Семејство== {{collapse top |bg=#ccddcc |expand=true |title='''Семејно дрво на Симеон I'''<ref>Family tree of Simeon I: * {{harvnb|Cawley|2011}} * Zlatarski, ''Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo'', p. 280, p. 495. * Runciman, ''A history of the First Bulgarian Empire'', p. 133, p. 177.</ref> }} {| style="width:100%; border-colapse:colapse; text-align:center;" cellspacing="0" cellpadding="0" |- | style="width:8.333%;"| &nbsp; | style="width:8.333%;"| &nbsp; | style="width:8.333%;"| &nbsp; | style="width:8.333%;"| &nbsp; | style="width:8.333%;"| &nbsp; | style="width:8.333%;"| &nbsp; | style="width:8.333%;"| &nbsp; | style="width:8.333%;"| &nbsp; | style="width:8.333%;"| &nbsp; | style="width:8.333%;"| &nbsp; | style="width:8.333%;"| &nbsp; | style="width:8.333%;"| &nbsp; |- style="vertical-align: bottom;" | colspan="4" | '''[[Борис I]]'''<br /><small>(починал 907, управувал 852—889)</small> | colspan="8" | Марија |- style="height: 2ex;" | colspan="2" style="border-right: 1px solid black;" | &nbsp; | colspan="6" | &nbsp; | colspan="4" style="border-left: 1px solid black;" | &nbsp; |- style="height: 3ex;" | colspan="2" | &nbsp; | colspan="3" style="border-right: 1px solid black; border-top: 1px solid black;" | &nbsp; | colspan="3" style="border-top: 1px solid black;" | &nbsp; | colspan="3" | &nbsp; || &nbsp; |- style="height: 2ex;" | style="border-right:solid black 1px;"| &nbsp; | colspan="2" style="border-right: solid black 1px; border-top: 1px solid black;" | &nbsp; | colspan="2" style="border-right: solid black 1px; border-top: 1px solid black;" | &nbsp; | colspan="2" style="border-right: solid black 1px; border-top: 1px solid black;" | &nbsp; | colspan="2" style="border-right: solid black 1px; border-top: 1px solid black;" | &nbsp; | colspan="2" style="border-right: solid black 1px; border-top: 1px solid black;" | &nbsp; || &nbsp; |- style="height: 4ex; vertical-align: top;" | colspan="2" | '''[[Владимир Расате]]'''<br /><small>(управувал 889–893)</small> | colspan="2" | Гаврил | style="border-right:solid black 1px;"| &nbsp; || &nbsp; | colspan="2" | Јаков | colspan="2" | Евпраксија | colspan="2" | Ана |- style="height: 2ex;" | colspan="5" style="border-right: solid black 1px;" | &nbsp; | colspan="7" s| &nbsp; |- style="vertical-align: top;" || &nbsp; | colspan="3" | 1<br />непозната сопруга | colspan="2" | <big>'''Симеон I'''</big><br /><small>(роден 864/865, починал 927,<br /> управувал 893–927)</small> | colspan="3" | 2<br />ќерка на <br />Георги Сурсувул | colspan="3" | &nbsp; |- | colspan="5" style="border-right: solid black 1px;" | &nbsp; | colspan="7" | &nbsp; |- style="text-align: left;" | colspan="3" | &nbsp; | colspan="2" style="border-left: solid black 1px; border-right: solid black 1px; border-top: solid black 1px; padding-left: 0.5em;" | &nbsp;1 | colspan="2" style="border-top: solid black 1px; padding-left: 0.5em;" | &nbsp;2 | colspan="2" style="border-left: solid black 1px; border-top: solid black 1px; padding-left: 0.5em;" | &nbsp;2 | colspan="2" style="border-left: solid black 1px; border-top: solid black 1px; padding-left: 0.5em;" | &nbsp;2 | style="border-left:solid black 1px; padding-left:0.5em;"| &nbsp;? |- style="vertical-align: top" | colspan="2" | &nbsp; | colspan="2" | [[Михаил (син на Симеон I)|Михаил]]<br /><small>(починал 931)</small> | colspan="2" | '''[[Петар I (Бугарија)|Петар I]]'''<br /><small>(роден&nbsp;по&nbsp;912,&nbsp;починал&nbsp;970,<br />управувал&nbsp;927–969)</small> | colspan="2" | Иван | colspan="2" | Вениамин | colspan="2" | ќерки |} {{collapse bottom}} == Наводи == {{наводи|3}} == Литература== * {{Наведена книга |title = Bulgaria: illustrated history |last = Dimitrov |first = Bozhidar |authorlink = Bozhidar Dimitrov |department= Bulgaria — a predominant power in the European East 893–967 AD |url= |publisher = Borina |year = 1994 |location = Sofia |isbn = 954-500-044-9 }} * {{Наведена книга |last = Fine, Jr. |first = John V.A. |year = 1991 |title = The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century |publisher = University of Michigan Press |department= 5 Bulgaria under Simeon, 893–927 |location = [[Ann Arbor, Michigan|Ann Arbor]] |isbn = 978-0-472-08149-3 }} *{{Наведена книга | author = Gibbon, Edward | title = The History of the Decline and Fall of the Roman Empire | year = 1788–89 | publisher = Strahan & Cadell | location = London | volume = V |department= Chapter LV, The Bulgarians, the Hungarians and the Russians}} * {{Наведена книга |last = Lalkov |first = Milcho |title = Rulers of Bulgaria |department= Tsar Simeon the Great (893–927) |publisher = Kibea |isbn = 954-474-098-8 |year = 1997 }} * {{Наведена книга |last = Runciman |first = Steven |authorlink = Steven Runciman |title = A history of the First Bulgarian Empire |url = http://www.promacedonia.org/en/sr/index.html |url= http://www.promacedonia.org/en/sr/sr_3_1.htm |department= Emperor of the Bulgars and the Romans |publisher = [[George Bell & Sons]] |location = [[London]] |oclc = 832687 |year = 1930 }} * Todorov, Boris. "The value of empire: tenth-century Bulgaria between Magyars, Pechenegs and Byzantium," Journal of Medieval History (2010) 36#4 pp 312–326 * [https://www.academia.edu/924341/Nikolov_A._The_Perception_of_the_Bulgarian_Past_in_the_Court_of_Preslav_around_900_AD._-_In_State_and_Church_Studies_in_Medieval_Bulgaria_and_Byzantium._Ed._by_V._Gjuzelev_and_K._Petkov._American_Research_Center_in_Sofia_Sofia_2011_157-171 Nikolov, Angel. "The Perception of the Bulgarian Past in the Court of Preslav around 900 AD.," in ''State and Church: Studies in Medieval Bulgaria and Byzantium''. Ed. by V. Gjuzelev and K. Petkov. American Research Center in Sofia: Sofia, 2011, 157-171] * [https://www.academia.edu/3111271/Nikolov_A._Making_a_new_basileus_the_case_of_Symeon_of_Bulgaria_893-927_reconsidered._-_In_Rome_Constantinople_and_Newly_converted_Europe._Archeological_and_Historical_Evidence._Vol._I._Ed._by_M._Salamon_M._Woloszyn_A._Musin_P._Spehar._Krakow-Leipzig-Rzeszow-Warszawa_2012_101-108 Nikolov, Angel. "Making a new basileus: the case of Symeon of Bulgaria (893-927) reconsidered," in ''Rome, Constantinople and Newly converted Europe. Archeological and Historical Evidence''. Vol. I. Ed. by M. Salamon, M. Wołoszyn, A. Musin, P. Špehar. Kraków-Leipzig-Rzeszów-Warszawa, 2012, 101-108] === Бугарски=== * {{Наведена книга |last = Bakalov |first = Georgi |author2=Milen Kumanov |title = Elektronno izdanie – Istorija na Bǎlgarija |publisher = Trud, Sirma |year = 2003 |location = [[Sofia]] |isbn = 954528613X |oclc = 62020465 |language = bg }} * {{Наведена книга |title = Simeon Veliki — epoha i ličnost |last = Bogdanov |first = Ivan |location = Sofia |language = bg |year = 1973 |oclc = 71590049 }} * {{Наведена книга |title = Car Simeon Veliki (893–927) — zlatnijat vek na srednovekovna Bǎlgarija |last = Bozhilov |first = Ivan |language = bg |year = 1983 |publisher=Izdatelstvo na Otečestvenija front |location = Sofia |oclc = 1323835 }} * {{Наведена книга |title = Istorija i civilizacija za 11. klas |last = Delev |first = Petǎr |author2=Valeri Kacunov |author3=Plamen Mitev |author4=Evgeniya Kalinova |author5=Iskra Baeva |author6=Boian Dobrev |department= 9 Bǎlgarskata dǎržava pri Car Simeon; 10 Zlatnijat vek na bǎlgarskata kultura |year = 2006 |language = bg |publisher = Trud, Sirma |isbn = 954-9926-72-9 }} * {{Наведена книга |last = Ivanova |first = Klimentina |author2=Svetlina Nikolova |url = http://www.promacedonia.org/zv/ |title = Tǎržestvo na slovoto. Zlatnijat vek na bǎlgarskata knižnina |publisher = Agata-A |location = Sofia |isbn = 978-954-540-005-6 |year = 1995 |language = bg }} * {{BBKL|s/s4/symeon_z_v_b|band=11|autor=Klaus-Peter Todt|artikel=Symeon, Zar|spalten=345–350}} * {{Наведена книга |title = Bǎlgarski hroniki |last = Tsanev |first = Stefan |authorlink = Stefan Tsanev |department= 10 (889–912) Zlatnijat vek. Knjaz Rasate-Vladimir, car Simeon Veliki; 11 (912–927) Kǎrvavijat vek. Simeon — car na bǎlgari i romei |publisher = Trud, Žanet 45 |language = bg |year = 2006 |location = Sofia, [[Plovdiv]] |isbn = 954-528-610-5 }} * {{Наведена книга |last = Zlatarski |first = Vasil |authorlink = Vasil Zlatarski |title = Istorija na bǎlgarskata dǎržava prez srednite vekove. Tom I. Istorija na Pǎrvoto bǎlgarsko carstvo |url = http://www.promacedonia.org/vz1b/index.html |edition = 2 |department= 2 Ot slavjanizacijata na dǎržavata do padaneto na Pǎrvoto carstvo (852–1018): 4 Borba s Vizantija za političesko nadmoštie |publisher = Nauka i izkustvo |location = Sofia |year = 1971 |origyear = 1927 |language = bg |oclc = 67080314 }} * {{Наведена книга |url = |title = Bǎlgarite i Bǎlgarija |publisher = Ministry of Foreign Affairs of Bulgaria, Trud, Sirma |department= 1.2 Bǎlgarite stavat hristijani. Izborǎt na knjaz Boris I |url= |year = 2005 |language = bg }} </div> == Надворешни врски == {{рв|Simeon I of Bulgaria}} * [http://pstgu.ru/download/1286797721.nikilov.pdf Николов, А. Идея о благочестии и мудрости правителя в политической идеологии и публичной пропаганде болгарских государей в первое столетие после принятия христианства в Болгарии (864-971). – Во: XVII Ежегодная богословская конференция Православного Свято-Тихоновского гуманитарного университета. Т јануари Москва, 2007, 124-130] * {{PDFlink|[http://sitemaker.umich.edu/mladjov/files/bulgarian_rulers.pdf Detailed list of Bulgarian rulers]|96.2&nbsp;KB}} * {{bg}} [http://synpress-classic.dveri.bg/03-2003/simeon-petar.htm ''The Realm of War and the Realm of Peace''], an article by Georgi Todorov * [http://www.mfa.government.bg/history_of_Bulgaria/audio/krai%20bosfora.mp3 "Noise Is Being Made Near the Bosphorus"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070810191244/http://www.mfa.government.bg/history_of_Bulgaria/audio/krai%20bosfora.mp3 |date=2007-08-10 }}, {{bg}} [http://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=14&WorkID=1376&Level=2 lyrics] * [http://www.ordosimeoni.org/ OrdoSimeoni, Order of Simeon the Great] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20070828150006/http://www.ordosimeoni.org/ |date=2007-08-28 }} {{s-start}} {{succession box|before=[[Владимир Расате|Владимир]]|title=[[список на бугарски владетели|Цар на Бугарија]]|after=[[Петар I (Бугарија)|Петар I]]|years=893–927}} {{s-end}} {{Бугарски владетели}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Бугарски монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 9 век]] [[Категорија:Европски монарси од 10 век]] [[Категорија:Православни монарси]] [[Категорија:Крумова династија]] [[Категорија:Починати во 927 година]] f85bp0ueu0fmntfy48atnbhskfoy9bo Пресијан 0 9678 5562645 5287669 2026-05-23T18:33:56Z Alber Musketar 133463 5562645 wikitext text/x-wiki {{Infobox monarch | name = Пресијан | title = Хан на Бугарија | image = Philippi Inscription 1.JPG | caption = [[Натпис од Филипи]], кој денеска се наоѓа во Археолошкиот музеј во [[Филипи]], [[Грција]]. | reign = 836–852 | coronation = | predecessor = [[Маламир]] | successor = [[Борис I]] | spouse = непознато | issue = Борис I | royal house = [[Крумова династија]]<br>најверојатно [[Дуло]] | father = [[Звиница]] | mother = | birth_date = | birth_place = | death_date = 852 | death_place = | buried = |}} {{Крумова династија}} '''Хан Пресијан I''' или '''Пресиjaн'''<ref>[[Натпис од Филипи]]</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vb/vb_7.html Бешевкиев, Веселин, Прабългарски епиграфски паметници, Издателство на Отечествения фронт, С., 1981, стр. 78-80]</ref><ref>Божилов, Иван, Стара българска литература, Том III — Исторически съчинения, Български писател, С., 1983, стр. 352</ref><ref>Гюзелев, Васил, История на България, Том I — История на Средновековна България, Дял втори : Езическа България, Глава седма : Хан и ханство „на многото българи" (814 - 852), Анубис, С., 1999, стр. 159</ref> — бугарски владетел на [[Прво Бугарско Царство|Првото Бугарско Царство]] од [[Крумова династија|Крумовата династија]] во периодот од 836 до 852 година. Тој бил син на [[Звиница]], внук на хан [[Омуртаг]] и внук на хан [[Маламир]]. Во времето на неговото владеење се намалила визаниската моќ на [[Балканскиот Полуостров]] и целата територија на [[Македонија]] попаднала под контрола на Бугарското Царство. Пресијан ја поделил Бугарија на 10 комитати (области). Тој бил татко на идниот цар [[Борис I]]. Во натписот од [[Филипи]] е ја има титулата: ''На многуте Бугари од Бога архонт''. == Управување == === Војна со Византија === По стапување на престолот, Пресијан ја продолжил војната со [[Византија]], кога испратил една бугарска војска под команда на кавхан Исбул во правец кон [[Солун]], со цел да се поддржи бунтот против византиската власт на словенското племе [[Смолјани]], кои ја населувале долината на реката Места односно Западните Родопи. Во близина на античкиот град [[Филипи]] ([[837]]), [[Прво Бугарско Царство|Бугарите]] извојувале победа над византиските сили на чие чело се наоѓал Алексиј Мозеле<ref>Гюзелев, Васил, История на Средновековна България VII — XIV век, Дял втори : Езическа България, Глава седма : Хан и ханство на „многото българи" (814 - 852), Анубис, С., 1999, стр. 160</ref>. За овој настан сведочи т.н. Натпис од Филипи: {{цитат|''Кој и да ја бара вистината, Бог го набљудува, кој и да лаже, Бог го гледа. На христијаните Бугарите направија многу добрини. И христијаните ги заборавија, но Бог тоа го гледа''<ref>[http://www.promacedonia.org/vb/vb_7.html Бешевлиев, Веселин, Прабългарски епиграфски паметници, Издателство на Отечествения фронт, С., 1981, стр 79 - 80]</ref>.}} Како резултат на овие настани Бугарија ја контролирала Родопската област и за првпат достигнала на брегот на [[Бело Море]]. На тој начин на Византијците им била прекината копнената врска меѓу главниот град [[Цариград]] и [[Солун]]. === Присоединување на Македонија=== Најверојатно во периодот [[837]] - [[842]] година [[Прво Бугарско Царство|Бугарите]] ги зазеле словенските територии од [[Македонија (регион)|Македонија]], западно од реката [[Струма]]. [[File:Balkans850.png|дясно|thumb|Територијата на Бугарија во времето на Пресијан]] === Војна со Србија=== Вознемирена од навлегувањето на [[Прво Бугарско Царство|Бугарите]] во [[Македонија (регион)|Македонија]], царицата [[Теодора II]], регент на малолетниот син [[Михаил III Пијаницата]], се обидела да ги насочи српските племиња против Бугарија, кои неодамна се обединиле под управува на кнез [[Властимир]]. Во [[842]] година меѓу Бугарите и [[Кнежевство Србија (средовековно)|Србите]] избувнал конфликт. Бугарите извршиле инвазија во српските земји, но по три години војна претрпиле пораз. Мирот бил обновен без територијални промени<ref>Гюзелев, Васил, История на Средновековна България VII — XIV век, Дял втори : Езическа България, Глава седма : Хан и ханство на „многото българи", Анубис, С., 1999, стр. 161</ref>. === Односи со Франките=== Во [[843]] година се случил еден настан кој имал големи последици за [[Западна Европа]]. Владетелот на Франките и император на Западот, [[Лудвиг Побожниот]] починал, по што управувањето на неговите територии било поделено помеѓу неговите синови. Во [[845]] година во [[Падерборн]], кај владетелот на источниот дел од земјата, пристигнале бугарски амбасадори, кои го потврдиле мировниот договор кој постоел помеѓу двете земји<ref>[http://www.promacedonia.org/libi/2/gal/2_043.html Л.И.Б.И., Том II, Фулденски летописи, Издание на Българската Академия на Науките, С., 1960, стр. 43]</ref>. === Смрт=== Хан Пресијан починал во [[852]] година и бил наследен на престолот од неговиот син [[Борис I]]. == Поврзано== * [[Пресијан II]] * [[Бугарски владетели]] == Литература == * [[Йордан Андреев]], ''„Българските ханове и царе VII-XIV век“'', „Петър Берон“, София, 1998, стр. 208 - 217, ISBN 954-402-034-9 * „Христоматия по история на България“ под ред. на П. Петров и [[Васил Гюзелев|В. Гюзелев]], Т. 1. С. 1978, с. 113, 116 и 187. * Продължителят на Георги Монах (ГИБИ). * Продължителят на св. [[Теофан Изповедник]] (ГИБИ). * Георгиев, П., ''„Първобългарският надпис от Филипи в нова светлина. Исторически преглед“'', 1990, № 3. * Павлов, Пл., ''Забравени и неразбрани (Събития и личности от българското Средновековие)''. С., 2010. * [[Йордан Андреев]]/[[Иван Лазаров]]/[[Пламен Павлов]]: ''Кой кой е в средновековна България'', София 1999. * Йордан Андреев, ''България през втората четвърт на XIV век'', Велико Търново 1993. * [[Веселин Бешевлиев]], ''Die protobulgarische Periode der bulgarischen Geschichte''. Amsterdam 1981. * [[Васил Златарски]], ''История на българската държава'', 1:1, София, 1918. * [[Иван Божилов]], ''Фамилията на Асеневци (1186–1460).'' София 1985. * John V. A. Fine, Jr., ''The Early Medieval Balkans''. Ann Arbor: University of Michigan Press 1991. ISBN 978-0-472-08149-3. * [[Константин Јиречек]], ''Geschichte der Bulgaren'', Georg Olm Verlag, 1977 (Orig.: Verlag von F. Tempsky, Prag, 1876) * Gerhard Podskalsky, Theologische ''Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Serbien 815-1459''. München 2000. ISBN 3-406-45024-5 * {{Наведена книга | last=Bury | first= J. B. | title=History of the Eastern Empire from the Fall of Irene to the Accession of Basil: A.D. 802-867 | isbn=1-60520-421-8 | year=2008 | url=http://books.google.com/?id=svPkt-TIHK0C&pg=PA372 }} * {{Наведена книга | last=Fine | first=John Van Antwerp | title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century | publisher=The University of Michigan Press | location=Michigan | year=1991 | isbn=0-472-08149-7}} * {{Наведена книга | last=Runciman | first=Steven | title=A history of the First Bulgarian Empire | publisher=G. Bell & Sons | location=London | year=1930 | url=http://www.kroraina.com/knigi/en/sr/sr_2_2.htm }} == Наводи == {{наводи}} {{s-start}} {{s-reg}} {{succession box|before=[[Маламир]]|title=[[Список на бугарски владетели|Кан на Бугарија]]|after=[[Борис I]]|years=836&ndash;852}} {{s-end}} {{Бугарски владетели}} [[Категорија:Бугарски монарси]] [[Категорија:Европски монарси од 9 век]] [[Категорија:Крумова династија]] [[Категорија:Родени во непозната година]] [[Категорија:Починати во 852 година]] lhl0s5cfg651qpzg3g0ex9xxnyv0wyb Горно Крушје (Ресенско) 0 11570 5562696 5379505 2026-05-23T23:41:06Z ~2026-30771-76 133478 /* */ поради нрдостатоци и грешки 5562696 wikitext text/x-wiki '''Горно-Долно Крушје''', познато и само како '''Крушје''' — [[Села во Македонија|село]] во [[Општина Ресен]], во областа [[Преспа]], во околината на градот [[Ресен]]. Пелагониски регион. == Географија и местоположба == Селото се наоѓа во најсеверниот дел на областа [[Преспа]], недалеку од патот [[Ресен]] - [[Охрид]], оддалечено 9 километри северно од [[Ресен]]. Мал дел од атарот на селото се издига на југозападната падина на [[Плакенска Планина|Плаќенска Планина]],а другиот дел на Планината Баба Селото е планинско на надморска височина од 1.120 метри. Селото има полјоделско-шумарска функција. Селото граничи со селата од охридски регион, [[Завој (село)|Завој]], [[Свиништа]] и [[Плаќе]] а од запад и северозапад, во Ресенскиот регион [[Лева Река]] од исток, [[Избишта]], [[Болно]] и Илино од југ. == Историја == [[Податотека:Krushe, Resensko.jpg|мини|лево|Крушје во почетокот на XX век.]] Во XIX век селото било дел од Битолската каза, нахија Горна Преспа, во [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Четири лица, односно Марјан Лазаревски, Ице Ангеловски, Бојан Лазаревски и Мице Велјановски загинале како партизани за време на [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ]] во [[Втората светска војна]]. Во нивна чест и спомен, на 2 август 1985 година е подигнат споменик во југот на селото. <!--== Стопанство ==--> == Население == {{Население низ историјата | cols = 2 | graph-pos = bottom |1948|579 |1953|531 |1961|414 |1971|281 |1981|215 |1991|137 |1994|123 |2002|107 |2021|55 }} Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика|Македонија, Етнографија и статистика]]“) од 1900 година, во Горно Крушје живееле 370 жители, сите [[Македонци]].<ref name=":0">[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900, стр. 241.]</ref> Според егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]], („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во Горно Крушје имало 480 [[Македонци]], под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]].<ref name=":1">D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, рр. 168-169.</ref> На Етнографската карта на [[Битолски Вилает|Битолскиот Вилает]] од 1901 г. ''Крушје'' се води како чисто македонско село во Битолската каза на Битолскиот санџак со 84 куќи.<ref>{{Битолски Вилает|15}}</ref> Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 500 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_39_39-41_BITOLJ_(MONASTIR)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref> Според пописот на населението на Македонија од 2002 година, селото има 103 домаќинства и 107 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002 - Книга X]</ref> Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 55 жители, од кои 49 [[Македонци]], 1 [[Македонски Албанци|Албанец]], 4 [[Македонски Бошњаци|Бошњаци]] и 1 лице без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref> {{Пописи|370|480|579|531|414|281|215|137|123|107|55}} === Родови === Горно Крушје е македонско село. Родови во селото се: ''Башовци, Бешировци, Вељановци, Гошевци, Ганчевци, Димовци, Даворовци, Еленчевци,Здравевци, Земановци, Ивановци, Јашаровци, Јузевци, Јанчевци, Коџакаревци, Костовци, Качовци, Куртовци, Лазевци, Лазаревци, Мишевци, Мазевци, Муловци, Наумовци, Павлевци, Стерјовци, Стојчевци, Трајановци, Трајчевци,Тумбалаковци, Тодоровци, Ташаровци, Цепенковци, Цветановци, Џавтаковци ,Шоријовци и Шишковци''.<ref>{{Наведена книга|title=Населбите во Преспа|last=Јовановски|first=Владо|publisher=Ѓурѓа|year=2005|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref> Според истражувањата на [[Бранислав Русиќ]] во 1949 година, родови во селото се: * '''Староседелци и доселеници со непознато потекло:''' ''Цепенковци (7 к.), Здравевци (21 к.), Мишевци Костовци и Трајановци (25 к.), Џавтаковци (9 к.), Вељановци (12 к.), Гошевци (8 к.), Брлевци (4 к.) и Митановци (1 к.).'' * '''Доселеници со познато потекло:''' ''Јанчевци (7 к.)'' доселени се од селото [[Вапила]], [[Охридско]]; ''Лазевци (4 к.)'' доселени се од селото [[Бучин]], [[Крушевско]]; ''Башовци (3 к.)'' доселени се од некое село во [[Демирхисарско]] ([[Железник]]); ''Мазевци (3 к.)'' доселени се од селото [[Стрежево]], [[Битолско]].<ref name=":2">{{Наведена книга|title=Фонд Русиќ|last=Русиќ|first=Бранислав|publisher=Архивски Фонд на МАНУ к-2, АЕ 87|others=|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> <gallery mode="packed" heights="150px"> Горно Крушје (Ресенско) (02).jpg|Урнатини на стара куќа во јужниот дел на селото Горно Крушје (Ресенско) (07).jpg|Куќа во средишниот дел на селото Горно Крушје (Ресенско) (08).jpg|Куќа во средишниот дел на селото Горно Крушје (Ресенско) (09).jpg|Стара куќа во средишниот дел на селото </gallery> == Општествени установи == Месна заедница на с.крушје Црковен одбор == Самоуправа и политика == === Избирачко место === Во селото постои избирачкото место бр. 1636 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на селски дом. Во ова избирачко место е опфатено и селото [[Илино]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 73 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> == Културни и природни знаменитости == ;Цркви ● Црква ,,Св.Јован" *[[Црква „Вознесение Христово“ - Горно Крушје|Црква „Вознесение Христово“]] *[[Црква „Св. Никола“ - Крушје|Црква „Св. Никола“]] ;Споменици * Споменик на [[Илинденското востание]] * Споменик на [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ]] <gallery mode="packed" heights="150px"> Горно Крушје (Ресенско) (01).jpg|[[Мозаик|Мозаичен]] споменик во чест на [[Илинденското востание]] Горно Крушје (Ресенско) (04).jpg|Мозаичен споменик во чест на Илинденското востание Горно Крушје (Ресенско) (06).jpg|Споменик во чест на загинатите во НОБ од Горно Крушје Горно Крушје (Ресенско) (05).jpg|Натпис на споменикот на НОБ </gallery> ;Археолошки наоѓалишта<ref>[[Димче Коцо|Коцо, Димче]] (1996). ''Археолошка карта на Република Македонија''. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069</ref> *[[Св. Спас (Крушје)|Св. Спас]] — црква и некропола од старохристијанско време; *[[Гумење (Крушје)|Гумење]] — населба од доцноантичко време; *[[Старо Село (Крушје)|Старо Село]] — населба, црква и некропола од средниот век; == Редовни настани == == Личности == * [[Крсто Трајков]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]]. * [[Стево Темелков Ангелевски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":3">{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва. том I, дел I. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> * [[Ставре Темелков Ангелковски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":3" /> * [[Пере Ставрев Башовски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":3" /> * [[Ефтим Јанков Вељановски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":3" /> * [[Ванко Божинов Лазаревски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва. том II, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> * [[Наум Крстев Павлевски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2017). Илинденски сведоштва. том IV, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> * [[Тане Цветков Џавтаков]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2017). Илинденски сведоштва. том IV, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> == Култура и спорт == == Иселеништво == Иселеници од ова село до 1949 година може да се најдат во. [[Аргентина]] (17 семејства), [[Соединети Американски Држави|САД]] (7 семејства), [[Канада]] (2 семејства), [[Ресен]] (2 семејства), [[Србија]] (4 семејства) и во [[Бугарија]] (2 семејства).<ref name=":2" /> ==Галерија== <gallery mode="packed" heights="150px"> Горно Крушје (Ресенско) (10).jpg|Панорама на куќи во северозападниот дел на селото Горно Крушје (Ресенско) (11).jpg|Куќи во северниот дел на селото </gallery> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр-авто}} {{Општина Ресен}} [[Категорија:Села во Македонија]] [[Категорија:Ресенски села]] [[Категорија:Села во Општина Ресен]] [[Категорија:Горно Крушје (Ресенско)| ]] f3bomcse1hzkyzick3v71rhwu11m5lu 5562703 5562696 2026-05-24T00:18:15Z ~2026-30771-76 133478 /* */ 5562703 wikitext text/x-wiki '''Горно-Долно Крушје''', познато и само како '''Крушје''' — [[Села во Македонија|село]] во [[Општина Ресен]], во областа [[Преспа]], во околината на градот [[Ресен]]. Пелагониски регион. == Географија и местоположба == Селото се наоѓа во најсеверниот дел на областа [[Преспа]], недалеку од патот [[Ресен]] - [[Охрид]], оддалечено само 8 километри северно од градот [[Ресен]]. Мал дел од атарот на селото се издига на југозападната падина на [[Плакенска Планина|Плаќенска Планина]],а другиот дел на Планината Баба Селото е планинско на надморска височина од 1.120 метри. Селото има полјоделско-шумарска функција. Селото граничи со селата од охридски регион, [[Завој (село)|Завој]], [[Свиништа]] и [[Плаќе]] а од запад и северозапад, во Ресенскиот регион [[Лева Река]] ,а од исток, [[Избишта]], [[Болно]] и Илино од југ, од Демир Хисарскоиот дел Вирово и Церово. == Историја == [[Податотека:Krushe, Resensko.jpg|мини|лево|Крушје во почетокот на XX век.]] Во XIX век селото било дел од Битолската каза, нахија Горна Преспа, во [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Четири лица, односно Марјан Лазаревски, Ице Ангеловски, Бојан Лазаревски и Мице Велјановски загинале како партизани за време на [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ]] во [[Втората светска војна]]. Во нивна чест и спомен, на 2 август 1985 година е подигнат споменик во југот на селото. <!--== Стопанство ==--> == Население == {{Население низ историјата | cols = 2 | graph-pos = bottom |1948|579 |1953|531 |1961|414 |1971|281 |1981|215 |1991|137 |1994|123 |2002|107 |2021|55 }} Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика|Македонија, Етнографија и статистика]]“) од 1900 година, во Горно Крушје живееле 370 жители, сите [[Македонци]].<ref name=":0">[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900, стр. 241.]</ref> Според егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]], („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во Горно Крушје имало 480 [[Македонци]], под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]].<ref name=":1">D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, рр. 168-169.</ref> На Етнографската карта на [[Битолски Вилает|Битолскиот Вилает]] од 1901 г. ''Крушје'' се води како чисто македонско село во Битолската каза на Битолскиот санџак со 84 куќи.<ref>{{Битолски Вилает|15}}</ref> Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 500 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_39_39-41_BITOLJ_(MONASTIR)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref> Според пописот на населението на Македонија од 2002 година, селото има 103 домаќинства и 107 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002 - Книга X]</ref> Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 55 жители, од кои 49 [[Македонци]], 1 [[Македонски Албанци|Албанец]], 4 [[Македонски Бошњаци|Бошњаци]] и 1 лице без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref> {{Пописи|370|480|579|531|414|281|215|137|123|107|55}} === Родови === Горно Крушје е македонско село. Родови во селото се: ''Башовци, Бешировци, Вељановци, Гошевци, Ганчевци, Димовци, Даворовци, Еленчевци,Здравевци, Земановци, Ивановци, Јашаровци, Јузевци, Јанчевци, Коџакаревци, Костовци, Качовци, Куртовци, Лазевци, Лазаревци, Мишевци, Мазевци, Муловци, Наумовци, Павлевци, Стерјовци, Стојчевци, Трајановци, Трајчевци,Тумбалаковци, Тодоровци, Ташаровци, Цепенковци, Цветановци, Џавтаковци ,Шоријовци и Шишковци''.<ref>{{Наведена книга|title=Населбите во Преспа|last=Јовановски|first=Владо|publisher=Ѓурѓа|year=2005|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref> Според истражувањата на [[Бранислав Русиќ]] во 1949 година, родови во селото се: * '''Староседелци и доселеници со непознато потекло:''' ''Цепенковци (7 к.), Здравевци (21 к.), Мишевци Костовци и Трајановци (25 к.), Џавтаковци (9 к.), Вељановци (12 к.), Гошевци (8 к.), Брлевци (4 к.) и Митановци (1 к.).'' * '''Доселеници со познато потекло:''' ''Јанчевци (7 к.)'' доселени се од селото [[Вапила]], [[Охридско]]; ''Лазевци (4 к.)'' доселени се од селото [[Бучин]], [[Крушевско]]; ''Башовци (3 к.)'' доселени се од некое село во [[Демирхисарско]] ([[Железник]]); ''Мазевци (3 к.)'' доселени се од селото [[Стрежево]], [[Битолско]].<ref name=":2">{{Наведена книга|title=Фонд Русиќ|last=Русиќ|first=Бранислав|publisher=Архивски Фонд на МАНУ к-2, АЕ 87|others=|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> <gallery mode="packed" heights="150px"> Горно Крушје (Ресенско) (02).jpg|Урнатини на стара куќа во јужниот дел на селото Горно Крушје (Ресенско) (07).jpg|Куќа во средишниот дел на селото Горно Крушје (Ресенско) (08).jpg|Куќа во средишниот дел на селото Горно Крушје (Ресенско) (09).jpg|Стара куќа во средишниот дел на селото </gallery> == Општествени установи == Месна заедница на с.крушје Црковен одбор == Самоуправа и политика == === Избирачко место === Во селото постои избирачкото место бр. 1636 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на селски дом. Во ова избирачко место е опфатено и селото [[Илино]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 73 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> == Културни и природни знаменитости == ;Цркви ● Црква ,,Св.Јован" *[[Црква „Вознесение Христово“ - Горно Крушје|Црква „Вознесение Христово“]] *[[Црква „Св. Никола“ - Крушје|Црква „Св. Никола“]] ;Споменици * Споменик на [[Илинденското востание]] * Споменик на [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ]] <gallery mode="packed" heights="150px"> Горно Крушје (Ресенско) (01).jpg|[[Мозаик|Мозаичен]] споменик во чест на [[Илинденското востание]] Горно Крушје (Ресенско) (04).jpg|Мозаичен споменик во чест на Илинденското востание Горно Крушје (Ресенско) (06).jpg|Споменик во чест на загинатите во НОБ од Горно Крушје Горно Крушје (Ресенско) (05).jpg|Натпис на споменикот на НОБ </gallery> ;Археолошки наоѓалишта<ref>[[Димче Коцо|Коцо, Димче]] (1996). ''Археолошка карта на Република Македонија''. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069</ref> *[[Св. Спас (Крушје)|Св. Спас]] — црква и некропола од старохристијанско време; *[[Гумење (Крушје)|Гумење]] — населба од доцноантичко време; *[[Старо Село (Крушје)|Старо Село]] — населба, црква и некропола од средниот век; == Редовни настани == == Личности == * [[Крсто Трајков]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]]. * [[Стево Темелков Ангелевски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":3">{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва. том I, дел I. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> * [[Ставре Темелков Ангелковски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":3" /> * [[Пере Ставрев Башовски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":3" /> * [[Ефтим Јанков Вељановски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":3" /> * [[Ванко Божинов Лазаревски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва. том II, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> * [[Наум Крстев Павлевски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2017). Илинденски сведоштва. том IV, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> * [[Тане Цветков Џавтаков]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2017). Илинденски сведоштва. том IV, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> == Култура и спорт == == Иселеништво == Иселеници од ова село до 1949 година може да се најдат во. [[Аргентина]] (17 семејства), [[Соединети Американски Држави|САД]] (7 семејства), [[Канада]] (2 семејства), [[Ресен]] (2 семејства), [[Србија]] (4 семејства) и во [[Бугарија]] (2 семејства).<ref name=":2" /> ==Галерија== <gallery mode="packed" heights="150px"> Горно Крушје (Ресенско) (10).jpg|Панорама на куќи во северозападниот дел на селото Горно Крушје (Ресенско) (11).jpg|Куќи во северниот дел на селото </gallery> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр-авто}} {{Општина Ресен}} [[Категорија:Села во Македонија]] [[Категорија:Ресенски села]] [[Категорија:Села во Општина Ресен]] [[Категорија:Горно Крушје (Ресенско)| ]] 8lj4mbqz28s0tgn7juri1zo340a9kca 5562782 5562703 2026-05-24T08:49:15Z ~2026-31025-12 133487 /* */ 5562782 wikitext text/x-wiki '''Горно-Долно Крушје''', познато и само како '''Крушје''' — [[Села во Македонија|село]] во [[Општина Ресен]], во областа [[Преспа]], во околината на градот [[Ресен]]. Пелагониски регион. == Географија и местоположба == Селото се наоѓа во најсеверниот дел на областа [[Преспа]], недалеку од патот [[Ресен]] - [[Охрид]], оддалечено само 8 километри северно од градот [[Ресен]]. Мал дел од атарот на селото се издига на југозападната падина на [[Плакенска Планина|Плаќенска Планина]],а другиот дел на Планината Баба Селото е планинско на надморска височина од 1.120 метри. Селото има полјоделско-шумарска функција. Селото граничи со селата од охридски регион, [[Завој (село)|Завој]], [[Свиништа]] и [[Плаќе]] а од запад и северозапад, во Ресенскиот регион [[Лева Река]] ,а од исток, [[Избишта]], [[Болно]] и Илино од југ, од Демир Хисарскоиот дел Вирово и Церово. == Историја == [[Податотека:Krushe, Resensko.jpg|мини|лево|Крушје во почетокот на XX век.]] Во XIX век селото било дел од Битолската каза, нахија Горна Преспа, во [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]]. Четири лица, односно Марјан Лазаревски, Ице Ангеловски, Бојан Лазаревски и Мице Велјановски загинале како партизани за време на [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ]] во [[Втората светска војна]]. Во нивна чест и спомен, на 2 август 1985 година е подигнат споменик во југот на селото. <!--== Стопанство ==--> == Население == {{Население низ историјата | cols = 2 | graph-pos = bottom |1948|579 |1953|531 |1961|414 |1971|281 |1981|215 |1991|137 |1994|123 |2002|107 |2021|55 }} Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика|Македонија, Етнографија и статистика]]“) од 1900 година, во Горно Крушје живееле 370 жители, сите [[Македонци]].<ref name=":0">[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_36.htm Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900, стр. 241.]</ref> Според егзархискиот секретар [[Димитар Мишев]], („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во 1905 година во Горно Крушје имало 480 [[Македонци]], под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]].<ref name=":1">D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, рр. 168-169.</ref> На Етнографската карта на [[Битолски Вилает|Битолскиот Вилает]] од 1901 г. ''Крушје'' се води како чисто македонско село во Битолската каза на Битолскиот санџак со 84 куќи.<ref>{{Битолски Вилает|15}}</ref> Според германска карта издадена во 1941 година, а заснована на пописот на [[Кралство Југославија|Кралството Југославија]] од 1931 година, селото имало 500 [[Македонци]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://maps.mapywig.org/m/German_maps/series/200K_Volkstumskarte_Jugoslawien/VKJug_Bl_39_39-41_BITOLJ_(MONASTIR)_1941.jpg|title=200K Volkstumskarte Jugoslawien}}</ref> Според пописот на населението на Македонија од 2002 година, селото има 103 домаќинства и 107 жители, сите [[Македонци]].<ref>[http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002 - Книга X]</ref> Според последниот попис од 2021 година, во селото живееле 55 жители, од кои 49 [[Македонци]], 1 [[Македонски Албанци|Албанец]], 4 [[Македонски Бошњаци|Бошњаци]] и 1 лице без податоци.<ref>{{Попис2021белешка}}</ref> {{Пописи|370|480|579|531|414|281|215|137|123|107|55}} === Родови === Горно Крушје е македонско село. Родови во селото се: ''Башовци, Бешировци, Вељановци, Гошевци, Ганчевци, Димовци, Давaровци, Еленчевци,Здравевци, Земановци, Ивановци, Јашаровци, Јузевци, Јанчевци, Коџакаревци, Костовци, Качовци, Куртовци, Лазевци, Лазаревци, Мишевци, Мазевци, Муловци, Наумовци, Павлевци, Стерјовци, Стојчевци, Трајановци, Трајчевци,Тумбалаковци, Тодоровци, Ташаровци, Цепенковци, Цветановци, Џавтаковци ,Шоријовци и Шишковци''.<ref>{{Наведена книга|title=Населбите во Преспа|last=Јовановски|first=Владо|publisher=Ѓурѓа|year=2005|isbn=|location=Скопје|pages=}}</ref> Според истражувањата на [[Бранислав Русиќ]] во 1949 година, родови во селото се: * '''Староседелци и доселеници со непознато потекло:''' ''Цепенковци (7 к.), Здравевци (21 к.), Мишевци Костовци и Трајановци (25 к.), Џавтаковци (9 к.), Вељановци (12 к.), Гошевци (8 к.), Брлевци (4 к.) и Митановци (1 к.).'' * '''Доселеници со познато потекло:''' ''Јанчевци (7 к.)'' доселени се од селото [[Вапила]], [[Охридско]]; ''Лазевци (4 к.)'' доселени се од селото [[Бучин]], [[Крушевско]]; ''Башовци (3 к.)'' доселени се од некое село во [[Демирхисарско]] ([[Железник]]); ''Мазевци (3 к.)'' доселени се од селото [[Стрежево]], [[Битолско]].<ref name=":2">{{Наведена книга|title=Фонд Русиќ|last=Русиќ|first=Бранислав|publisher=Архивски Фонд на МАНУ к-2, АЕ 87|others=|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> <gallery mode="packed" heights="150px"> Горно Крушје (Ресенско) (02).jpg|Урнатини на стара куќа во јужниот дел на селото Горно Крушје (Ресенско) (07).jpg|Куќа во средишниот дел на селото Горно Крушје (Ресенско) (08).jpg|Куќа во средишниот дел на селото Горно Крушје (Ресенско) (09).jpg|Стара куќа во средишниот дел на селото </gallery> == Општествени установи == Месна заедница на с.крушје Црковен одбор == Самоуправа и политика == === Избирачко место === Во селото постои избирачкото место бр. 1636 според [[Државна изборна комисија на Македонија|Државната изборна комисија]], сместени во просториите на селски дом. Во ова избирачко место е опфатено и селото [[Илино]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|title=Описи на ИМ|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20230817210325/https://mojotizbor.mk/arhiva/parlamentarni-izbori-2011/9-uncategorised/194-opisi-na-izbiracki-mesto.html|archive-date=2023-08-17|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> На [[Македонски претседателски избори (2019)|претседателските избори во 2019 година]], на ова избирачко место биле запишани вкупно 87 гласачи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|title=Претседателски избори 2019|last=|first=|date=|work=|archive-url=https://web.archive.org/web/20191229144944/https://rezultati.sec.mk/mk-MK/1/r/all/56/1613|archive-date=2019-12-29|dead-url=|accessdate=3 ноември 2019|url-status=dead}}</ref> == Културни и природни знаменитости == ;Цркви ● Црква ,,Св.Јован" *[[Црква „Вознесение Христово“ - Горно Крушје|Црква „Вознесение Христово“]] *[[Црква „Св. Никола“ - Крушје|Црква „Св. Никола“]] ;Споменици * Споменик на [[Илинденското востание]] * Споменик на [[Народноослободителна борба во Вардарска Македонија|НОБ]] <gallery mode="packed" heights="150px"> Горно Крушје (Ресенско) (01).jpg|[[Мозаик|Мозаичен]] споменик во чест на [[Илинденското востание]] Горно Крушје (Ресенско) (04).jpg|Мозаичен споменик во чест на Илинденското востание Горно Крушје (Ресенско) (06).jpg|Споменик во чест на загинатите во НОБ од Горно Крушје Горно Крушје (Ресенско) (05).jpg|Натпис на споменикот на НОБ </gallery> ;Археолошки наоѓалишта<ref>[[Димче Коцо|Коцо, Димче]] (1996). ''Археолошка карта на Република Македонија''. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069</ref> *[[Св. Спас (Крушје)|Св. Спас]] — црква и некропола од старохристијанско време; *[[Гумење (Крушје)|Гумење]] — населба од доцноантичко време; *[[Старо Село (Крушје)|Старо Село]] — населба, црква и некропола од средниот век; == Редовни настани == == Личности == * [[Крсто Трајков]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]]. * [[Стево Темелков Ангелевски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":3">{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва. том I, дел I. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> * [[Ставре Темелков Ангелковски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":3" /> * [[Пере Ставрев Башовски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":3" /> * [[Ефтим Јанков Вељановски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref name=":3" /> * [[Ванко Божинов Лазаревски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2016). Илинденски сведоштва. том II, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> * [[Наум Крстев Павлевски]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2017). Илинденски сведоштва. том IV, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> * [[Тане Цветков Џавтаков]] — Македонски револуционер, деец на [[Македонска револуционерна организација|ВМОРО]].<ref>{{Наведена книга|title=|first=|publisher=|others=Јасмина Дамјановска, Ленина Жила и Филип Петровски (2017). Илинденски сведоштва. том IV, дел II. Скопје: Државен архив на Република Македонија.|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> == Култура и спорт == == Иселеништво == Иселеници од ова село до 1949 година може да се најдат во. [[Аргентина]] (17 семејства), [[Соединети Американски Држави|САД]] (7 семејства), [[Канада]] (2 семејства), [[Ресен]] (2 семејства), [[Србија]] (4 семејства) и во [[Бугарија]] (2 семејства).<ref name=":2" /> ==Галерија== <gallery mode="packed" heights="150px"> Горно Крушје (Ресенско) (10).jpg|Панорама на куќи во северозападниот дел на селото Горно Крушје (Ресенско) (11).jpg|Куќи во северниот дел на селото </gallery> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр-авто}} {{Општина Ресен}} [[Категорија:Села во Македонија]] [[Категорија:Ресенски села]] [[Категорија:Села во Општина Ресен]] [[Категорија:Горно Крушје (Ресенско)| ]] kd8zdt0tgyc7g79rtfxxn95vni3ubr6 Тихи Океан 0 13321 5562860 5237757 2026-05-24T11:13:49Z Bjankuloski06 332 /* top */ Исправено име, replaced: Папете → Папеете 5562860 wikitext text/x-wiki {{Infobox body of water | name = Тихи Океан | image = Tihimk.PNG | alt = Тихиот Океан на карта | coords = {{coord|0|N|160|W|region:XP_type:waterbody_dim:20000000|display=inline,title}} | area = 165.250.000 | depth = 4280 | max-depth = 10.911 | volume = 710.000.000 | shore = | islands = | trenches = | cities = [[Акапулко]], [[Анадир]], [[Енкориџ]], [[Апија]], [[Окленд]], [[Бризбејн]], [[Буенавентура]], [[Каљао]], [[Крајстчерч]], [[Консепсион (Чиле)|Консепсион]], [[Давао]], [[Гвајакил]], [[Хонгконг]], [[Хонолулу]], [[Џакарта]], [[Лима]], [[Лос Анџелес]], [[Мачала]], [[Магадан]], [[Манила]], [[Манта]], [[Мазатлан]], [[Мелбурн]], [[Нов Тајпеј]], [[Нумеја]], [[Осака]], [[Панама (град)|Панама]], [[Папеете]], [[Сан Диего]], [[Сиетл]], [[Сендај]], [[Шангај]], [[Шизуока]], [[Сува]], [[Сиднеј]], [[Тихуана]], [[Токио]], [[Валпараисо]], [[Ванкувер]], [[Велингтон]], [[Владивосток]], [[Фангареј]], [[Јокохама]], [[Јокосука]] }} {{Океани}} '''Тихи Океан''' или '''Пацифик''' ([[латински јазик|латински]]: ''Mare Pacificum'' што значи тивко т.е., тихо море) — најголемиот и најдлабокиот океан на [[Земја]]та. Се протега од [[Берингово Море|Беринговото Море]] на [[Арктикот]] до [[Антарктик]]от на југ и од [[Индонезија]] до [[Колумбија]]. Површината на океанот изнесува 179 милиони км<sup>2</sup>, а најдлабоката точка е 11 км под површината на водата која се наоѓа во [[Маријански Ров|Мариканскиот Ров]] близу [[Маријански Острови|Маријанските Острови]] што воедно ја претставува и најголемата длабочина на море во светот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://web-japan.org/atlas/technology/tec03.html|title=Japan Atlas: Japan Marine Science and Technology Center|accessdate=4 јули 2007}}</ref> Во Тихиот Океан има голем број острови и островски држави. Исто така во Тихиот Океан постојат околу 25.000 острови (повеќе отколку во сите океани заедно), од кој најмногу се наоѓаат јужно од [[екватор]]от.<ref name="IHO1953">{{Наведена мрежна страница |author=International Hydrographic Organization |date=1953 |url=http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf |title=Limits of Oceans and Seas |edition=3 |publisher=International Hydrographic Organization |location=Monte Carlo, Monaco |accessdate=12 јуни 2010 |archive-date=2014-04-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140407060601/http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf |url-status=dead }}</ref> Долж неправилните западни граници на Тихиот Океан, лежат многу рабни мориња, од кои најголеми се [[Корално Море|Коралното]], [[Јужнокинеско Море|Јужнокинеското]], [[Јапонско Море|Јапонското]], [[Тасманово Море|Тасмановото]] и [[Жолто Море|Жолтото]]. [[Малачки Проток|Малачкиот Проток]] е споен со [[Индиски Океан|Индискиот Океан]] на запад, како и [[Магеланов Проток|Магелановиот Проток]] на исток со [[Атлантски Океан|Атлантикот]]. На север, [[Берингов Проток|Беринговиот Проток]] го спојува со [[Северноледен Океан|Северноледениот Океан]]. Како Тихиот Океан се шири на ± 180° [[географска должина]], на запад станува исток, азиската ''страна'' на океанот правилно се смета за ''источна на Тихим океан'', додека спротивната страна е ''западната на Тихиот Океан''. [[Меѓународна датумска граница|Датумската граница]] поголемиот дел ја прати ±180° географска должина која се разграничува на источен и западен дел. Но, на некој места се одделува од таа географска одредница. Тако на север се врти спрема исток да би се заокружил најисточниот дел на [[Азија]], потоа се врти спрема запад посетувајќи ги [[Алеути|Алеутските острви]], за да потоа многу појужно се сврти спрема запад како би се опфатила острвската држава [[Кирибати]] и уште некои помали острови. Во текот на патувањата на [[Фернандо Магелан]] до [[Филипините]], по излегувањето од теснецот низ [[Огнена Земја|Огнена земја]] (теснец кој подоцна го добил името по него) познат по јаките [[бури]], тогаш му се причинило дека Тихиот Океан е многу мирен, по што и го добил името. Сепак ,подоцна се испоставило дека не е секогаш мирен. Копното по Тихиот Океан е подложно на вулкански ерупции и [[земјотреси]]. Исто така, бројни [[тајфун]]и започнуваат на тоа подрачје. Еден од најопасните е [[цунами]], (кои се последица на подводните потреси) со огромни бранови кои ги уништуваат островите и градовите на својот пат. ==Држави и територии== Држави и територии кои се наоѓаат во самиот океан или граничат со истиот: ===Независни држави=== {{div col||20em}} *{{AUS}} *{{BRN}} *{{знаме|Вануату}} *{{VNM}} *{{GTM}} *{{ECU}} *{{SLV}} *{{IDN}} *{{TLS}} *{{знаме|Јапонија}} *{{KHM}} *{{CAN}} *{{CHN}} *{{KIR}} *{{COL}} *{{KOR}} *{{PRK}} *{{CRI}} *{{MYS}} *{{знаме|Маршалски Острови}} *{{MEX}} *{{FSM}} *{{НРУ}} *{{NIC}} *{{NZL}} *{{ПАЛ}} *{{PAN}} *{{PNG}} *{{PER}} *{{RUS}} *{{USA}} *{{WSM}} *{{SGP}} *{{SLB}} *{{TWN}} *{{THA}} *{{TON}} *{{TUV}} *{{PHL}} *{{FIJ}} *{{HND}} *{{CHL}} {{div col end}} ===Територии=== {{div col||20em}} *{{ASM}} (САД) *{{знамеикона|USA}} [[Бејкер (остров)|Остров Бејкер]] (САД) *{{знамеикона|Франција}} [[Валис и Футуна]] (Франција) *{{знамеикона|USA}} [[Вејк (остров)|Вејк]] (САД) *{{знаме|Easter Island}} (Чиле) *{{знаме|Гуам}} (САД) *{{знамеикона|USA}} [[Кингменов Гребен]] (САД) *{{знамеикона|AUS}} [[Коралноморски Острови]] (Австралија) *{{COK}} (Нов Зеланд) *{{MAC}} (Кина) *{{знамеикона|USA}} [[Мидвејски Атол]] (САД) *{{знаме|Ниуе}} (Нов Зеланд) *{{NCL}} (Франција) *{{знаме|Остров Норфолк}} (Австралија) *{{знамеикона|USA}} [[Палмирски Атол]] (САД) *{{знаме|Питкерн}} (ОК) *{{знаме|Северни Маријански Острови}} (САД) *{{TKL}} (Нов Зеланд) *{{PYF}} (Франција) *{{знамеикона|USA}} [[Хауленд (остров)|Хоуленд]] (САД) *{{HKG}} (Кина) *{{знамеикона|USA}} [[Џарвис (остров)|Џарвис]] (САД) *{{знамеикона|USA}} [[Џонстонов Атол]] (САД) {{div col end}} ==Тихиот Океан како тема во уметноста и во популарната култура== Некои дела од областа на [[уметност]]а и [[Популарна култура|популарната култура]] се инспирирани од Тихиот Океан, како на пример: * „Тихиот Океан, Pacific grows“ — расказ на рускиот писател [[Едвард Лимонов|Едуард Лимонов]].<ref>Едуард Лимонов, ''Девојка-ѕвер!''. Скопје: Темплум, 2007, стр. 31-35.</ref> == Наводи == {{наводи}} {{гео-никулец}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Тихи Океан| ]] [[Категорија:Океани]] jd89rs9jrpyfxx03np23e873z1ew3bd Океанија 0 22049 5562861 5543966 2026-05-24T11:13:53Z Bjankuloski06 332 /* Држави и територии */ Исправено име, replaced: Папете → Папеете 5562861 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Oceania (orthographic projection).svg|мини|300п|Океанија во геополитичка смисла.]] '''Океанија''' — [[континент]] кој се состои претежно од острови во [[Тихиот Океан]] заедно со континентот [[Австралија]]. Поимот „Океанија“ првпат е употребен во [[1831]] г, а денес овој поим се користи за да се означи регионот во океанскиот дел со островите, но и Австралија.<ref>{{Наведена мрежна страница |author=Atlas of Canada Web Master |url=http://atlas.nrcan.gc.ca/site/english/maps/reference/international/world/referencemap_image_view |title=The Atlas of Canada - The World - Continents |publisher=Atlas.nrcan.gc.ca |date=2004-08-17 |accessdate=2009-04-17 |archive-date=2012-11-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121104233233/http://atlas.nrcan.gc.ca/site/english/maps/reference/international/world/referencemap_image_view |url-status=dead }}</ref><ref>[http://www.moscow2001.olympic.org/en/pdf/members_by_continent.pdf ''List of IOC members (122) by continent''] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20020223205800/http://www.moscow2001.olympic.org/en/pdf/members_by_continent.pdf |date=2002-02-23 }}. International Olympic Committee: 112th session, Moscow 2001</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://mx.encarta.msn.com/encyclopedia_761557382/Ocean%C3%ADa.html|title=Encarta Mexico "Oceanía"|publisher=Mx.encarta.msn.com|date=|accessdate=2009-04-17|archiveurl=https://www.webcitation.org/5kx8MK156?url=http://mx.encarta.msn.com/encyclopedia_761557382/Ocean%C3%ADa.html|archivedate=2009-11-01|url-status=dead}}</ref> Границите на Океанија се означени на неколку начини. Поголем број од дефинициите за границите ги вклучуваат [[Австралија]], [[Нов Зеланд]], [[Нова Гвинеја]] и делови од [[Малајски Архипелаг|Малајскиот Архипелаг]]<ref>[http://www.m-w.com/dictionary/Oceania ''Merriam Webster's Online Dictionary''] (based on Collegiate vol., 11th ed.) 2006. Springfield, MA: Merriam-Webster, Inc.</ref><ref>See, e.g., [http://atlas.nrcan.gc.ca/site/english/maps/reference/international/world/referencemap_image_view The Atlas of Canada - The World - Continents] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20121104233233/http://atlas.nrcan.gc.ca/site/english/maps/reference/international/world/referencemap_image_view |date=2012-11-04 }}</ref><ref name="unsd-m49">{{Наведена мрежна страница |url=http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm#oceania |title=United Nations Statistics Division - Countries of Oceania |publisher=Millenniumindicators.un.org |date= |accessdate=2009-04-17 |archive-date=2011-07-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110713041240/http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm#oceania |url-status=dead }}</ref> Етнолошки, островите во Океанија се поделени на [[Меланезија]], [[Микронезија (регион)|Микронезија]] и [[Полинезија]].<ref>[http://www.bartleby.com/65/oc/Oceania.html "Oceania"]. 2005. ''The Columbia Encyclopedia'', 6th ed. Columbia University Press.</ref> Океанија е заедничко име за неколку групи острови во Тихиот Океан. Тие се: * [[Меланезија]] * [[Микронезија]] * [[Полинезија]] * [[Нов Зеланд]] === Меланезија === Меланезија ги опфаќа островите што се наоѓаат североисточно од Австралија. Во оваа група најголеми се островите Нова Гвинеја (претежно планински, достигнува близу 5 000 м. Поделен на Индонезија и Папуа Нова Гвинеја, Нова Британија, Нова Каледонија, Саломоновите Острови, Вануату и други. === Микронезија === Микронезија зафаќа група мали острови што се наоѓаат североисточно од Меланезија. Во овој дел покарактеристични се Маријанските, Маршалските, Каролинските и Кирибати (Гилбертовите Острови). Голем број од нив се корални острови. === Полинезија === Полинезија опфаќа голем број острови и островски групи во Тихиот Океан. Во Полинезија најпознати се Хавајските Острови, Божиќниот Остров, Куковите Острови и островите Туамоту и други. === Новозеландски острови === [[Нов Зеланд]] е посебна група острови. Најголеми се [[Северен Остров|Северниот]] и [[Јужен Остров|Јужниот Остров]], кои претежно се планински. На Јужниот Остров највисокиот врв на [[Кукова Планина|Куковата Планина]] достигнува 3764 м. Островите имаат вулканска активност, гејзери и врели минерални води. Оваа група припаѓа на државата [[Нов Зеланд]]. Бидејќи повеќето од сотровите се наоѓаат во екваторскиот и на [[тропи|тропскиот појас]], климата е претежно тропска. Температурите се релативно високи и има голема влажност. Реките се куси и полноводни. Има развиена бујна тропска вегетација. Островите се одликуваат со многу песочни плажи. Нов Зеланд се одликува со суптропска клима на Северниот и со умерена клима на Јужниот Гребен. Најнаселени се островите Нова Гвинеја и Нов Зеланд. Стопански најразвиен е Нов Зеланд. Тој се смета за високоразвиена индустриско-аграрна земја, со развиени [[тешка индустрија|тешката]] и [[лесна индустрија]] и високомеханизирано земјоделско произвосдство. == Опсег == Традиционално, Океанија е поделена на три големи географски региони: [[Микронезија (регион)|Микронезија]], [[Меланезија]] и [[Полинезија]]. Сепак, постојат и понови предлози за поделба на регионот како на пример [[Блиска Океанија]] и [[Далечна Океанија]].<ref>Ben Finney, The Other One-Third of the Globe, Journal of World History, Vol. 5, No. 2, Fall, 1994.</ref> Голем дел од Океанија се состои од [[остров]]и и [[атол]]и со мала населеност за разлика од останатите делови од светот. [[Австралија]] е единствената континентална држава. Ако се смета Австралија и Нов Зеланд, тогаш најголем врв е [[Пунчак Џаја]] во [[Папуа (покраина во Индонезија)|Папуа]] со 4884 метри, додека најниска точка е езерото Ејре со 16 метри под нивото на морето. == Држави и региони == Описот за државите и регионите на Океанија варираат од извор до извор. Следната табела вклучува држави и региони според описот на [[ООН]].<ref name="unsd-m49"/> === Региони === {{Означена карта на Океанија}} === Држави и територии === [[Податотека:Oceania Regions mk.svg|thumb|300px|right|Карта на регионите во Океанија.]] [[Податотека:Oceania mk.svg|thumb|300px|right|Политичка карта на Океанија.]] [[Податотека:Members of Pacific Island Forum mk.svg|300px|right|мини|Членки на Форумот на тихоокеанските острови.]] [[Податотека:Pacific Area - The Imperial Powers 1939 - Map mk.svg|thumb|right|300px|Карта на колониите во Океанија во 1939 година.]] {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="border:1px solid #aaa; border-collapse:collapse" |- bgcolor="#ECECEC" ! Име на регион, следено со држави<br />и нивните знамиња ! [[Површина]]<br />(км<sup>2</sup>) ! [[Население]]<br />(2002) ! [[Густина на население|Густина]]<br />(на км<sup>2</sup>) ! [[Главен град]] |- | colspan=5 style="background:#eee;" | '''[[Австралија]]''' |- | {{знаме|Australia}} | align="right" | 7,686,850 | align="right" | 21,050,000 | align="right" | 2.5 | [[Канбера]] |- | {{знаме|Christmas Island}} (Австралија) | align="right" | 135 | align="right" | 1,493 | align="right" | 3.5 | [[Флаинг Фиш Коув]] |- | {{знаме|Cocos (Keeling) Islands}} (Австралија) | align="right" | 14 | align="right" | 632 | align="right" | 45.1 | [[Вест Ајленд]] |- | {{знаме|New Zealand}} | align="right" | 268,680 | align="right" | 4,108,037 | align="right" | 14.5 | [[Велингтон]] |- | {{знаме|Norfolk Island}} (Австралија) | align="right" | 35 | align="right" | 1,866 | align="right" | 53.3 | [[Кингстон (Норфолк)|Кингстон]] |- | colspan=5 style="background:#eee;" | '''[[Меланезија]]''' |- | {{знаме|Fiji}} | align="right" | 18,270 | align="right" | 856,346 | align="right" | 46.9 | [[Сува]] |- | {{знаме|Indonesia}} (Океанскиот дел) | align="right" | 499,852 | align="right" | 4,211,532 <!-- read the editnote just above before changing this --> | align="right" | 8.4 | [[Џакарта]] |- | [[Податотека:Flag of France.svg|23px]] [[Нова Каледонија]] ([[Франција]]) | align="right" | 19,060 | align="right" | 207,858 | align="right" | 10.9 | [[Нумеја]] |- | {{знаме|Papua New Guinea}} | align="right" | 462,840 | align="right" | 5,172,033 | align="right" | 11.2 | [[Порт Морзби]] |- | {{знаме|Solomon Islands}} | align="right" | 28,450 | align="right" | 494,786 | align="right" | 17.4 | [[Хонијара]] |- | {{знаме|Vanuatu}} | align="right" | 12,200 | align="right" | 196,178 | align="right" | 16.1 | [[Порт Вила]] |- | colspan=5 style="background:#eee;" | '''[[Микронезија (регион)|Микронезија]]''' |- | {{знаме|Federated States of Micronesia}} | align="right" | 702 | align="right" | 135,869 | align="right" | 193.5 | [[Паликир]] |- | {{знаме|Guam}} ([[САД]]) | align="right" | 549 | align="right" | 160,796 | align="right" | 292.9 | [[Хагатња]] |- | {{знаме|Kiribati}} | align="right" | 811 | align="right" | 96,335 | align="right" | 118.8 | [[Јужна Тарава]] |- | {{знаме|Marshall Islands}} | align="right" | 181 | align="right" | 73,630 | align="right" | 406.8 | [[Маџуро]] |- | {{знаме|Nauru}} | align="right" | 21 | align="right" | 12,329 | align="right" | 587.1 | [[Јарен]] ([[де факто]]) |- | {{знаме|Northern Mariana Islands}} (САД) | align="right" | 477 | align="right" | 77,311 | align="right" | 162.1 | [[Сајпан]] |- | {{знаме|Palau}} | align="right" | 458 | align="right" | 19,409 | align="right" | 42.4 | [[Мелекеок]] |- | colspan=5 style="background:#eee;" | '''[[Полинезија]]''' |- | {{знаме|American Samoa}} (САД) | align="right" | 199 | align="right" | 68,688 | align="right" | 345.2 | [[Паго Паго]] |- | {{знаме|Cook Islands}} ([[Нов Зеланд]]) | align="right" | 240 | align="right" | 20,811 | align="right" | 86.7 | [[Аваруа]] |- | {{знаме|French Polynesia}} (Франција) | align="right" | 4,167 | align="right" | 257,847 | align="right" | 61.9 | [[Папеете]] |- | {{знаме|Niue}} (Н.З.) | align="right" | 260 | align="right" | 2,134 | align="right" | 8.2 | [[Алофи]] |- | {{знаме|Pitcairn Islands}} ([[Обединетото Кралство]]) | align="right" | 5 | align="right" | 47 | align="right" | 10 | [[Адамстаун]] |- | {{знаме|Samoa}} | align="right" | 2,944 | align="right" | 178,631 | align="right" | 60.7 | [[Апија]] |- | {{знаме|Tokelau}} (Н.З.) | align="right" | 10 | align="right" | 1,431 | align="right" | 143.1 | — |- | {{знаме|Tonga}} | align="right" | 748 | align="right" | 106,137 | align="right" | 141.9 | [[Нукуалофа]] |- | {{знаме|Tuvalu}} | align="right" | 26 | align="right" | 11,146 | align="right" | 428.7 | [[Фунафути]] |- | {{знаме|Wallis and Futuna}} (Франција) | align="right" | 274 | align="right" | 15.585 | align="right" | 56.9 | [[Мата-Уту]] |- |- style=" font-weight:bold; " | Вкупно | align="right" | 9.008.458 | align="right" | 35.834.670 | align="right" | 4.0 |- style=" font-weight:bold; " | ''Вкупно без континент Австралија'' | align="right" | 1.321.608 | align="right" | 14.784.670 | align="right" | 11.2 | |} == Наводи == {{наводи}} == Поврзано == * [[Азија]] * [[Континент]] * [[Тихи Океан]] == Надворешни врски == * {{dmoz|Regional/Oceania|Океанија}} {{Континенти на светот}} {{Океанија}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Океанија| ]] [[Категорија:Континенти]] 1gilar2dajkzspjh24au55q9jcnd1n2 Тековник 0 22559 5562725 4554207 2026-05-24T04:14:49Z Bjankuloski06 332 5562725 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} [[File:Feed-icon.svg|thumb|150px|Икона за тековник]] '''Тековник''' или '''довод''' ({{langx|en|feed}}, '''фид''') — податочен формат преку кој на корисниците им се доставуваат содржини кои често се подновуваат. За да ги добиваат информациите на овој начин, корисниците треба да се претплатат. Правење збирка на доводи на едно место се нарекува агрегација. {{семрежје-никулец}} ifzyvbe45zwkkvi9ui5k0gt971sfvah 5562726 5562725 2026-05-24T04:14:55Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Фид]] на [[Тековник]] 5562725 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} [[File:Feed-icon.svg|thumb|150px|Икона за тековник]] '''Тековник''' или '''довод''' ({{langx|en|feed}}, '''фид''') — податочен формат преку кој на корисниците им се доставуваат содржини кои често се подновуваат. За да ги добиваат информациите на овој начин, корисниците треба да се претплатат. Правење збирка на доводи на едно место се нарекува агрегација. {{семрежје-никулец}} ifzyvbe45zwkkvi9ui5k0gt971sfvah 5562730 5562726 2026-05-24T04:16:49Z Bjankuloski06 332 5562730 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} [[File:Feed-icon.svg|thumb|150px|Икона за тековник]] '''Тековник''', '''довод''' или '''фид''' ({{langx|en|web feed}}, ''{{јаз|en|news feed}}'') — податочен формат преку кој на корисниците им се доставуваат содржини кои често се подновуваат. За да ги добиваат информациите на овој начин, корисниците треба да се претплатат. Правење збирка на доводи на едно место се нарекува агрегација. {{семрежје-никулец}} 5dxpvoytzgjbo2esf17kud7msoe8ppg Црква „Св. 40 Севастиски Маченици“ - Банско 0 38044 5562653 5140117 2026-05-23T18:50:14Z Dandarmkd 31127 5562653 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Археолошко наоѓалиште во Македонија |име=Црква „Св. 40 Севастиски маченици“ |слика=Црква „Св. 40 Севастиски Маченици“ - Банско (2).jpg |опис=Поглед кон црквата | lat_dir=N | lat_deg=41 | lat_min=23 | lat_sec=1 | lon_dir=E | lon_deg=22 | lon_min=44 | lon_sec=36 |место=Банско |општина=Струмица |тип=црква |тип1=некропола |тип2= |период=среден век |период1= |период2= }} Средновековната црква во близина на населбата [[Банско]] се наоѓа на 1,5&nbsp;км северно од селото и 1&nbsp;км западно од асфалтниот пат за [[Банско]]<ref>[[Димче Коцо|Коцо, Димче]] (1996). ''Археолошка карта на Република Македонија''. Скопје: МАНУ. ISBN 9789989101069</ref> Археолошкото наоѓалиште на новооткриената [[црква (градба)|црква]], исто така посветена на светите Четириесет маченици од Севастија, говори дека таа била ѕидана како епископски [[храм]]. Во кој временски период оваа [[црква (градба)|црква]] ја имала ваквата функција треба да покажат понатамошните испитувања. Дали тоа било пред или после подигањето на втората односно на третата [[Манастир "Св. Леонтие" - Водоча|Водочка црква]], засега не е утврдено. Поврзаноста на почитувањето на '''Св. Четириесет Севастиски маченици''' присутни во живописот на [[Света Софија]] во Охрид, и во оштетениот живопис на [[Манастир "Св. Леонтие" - Водоча|Водочката црква]], коишто датираат од средината на XI век, стилот на градбата и пронајдените предмети во гробниците веднаш до самата [[црква (градба)|црква]], даваат одговор за поврзаноста на оваа црква во [[Банско]] со Водочките цркви, како и со онаа во [[Струмица]], посветена на [[Црква “Св.петнаесет тивериополски маченици“|Св.Петнаесет Тивериополски свештеномаченици]]. Но сепак со сигурност се знае дека црквата во Банско не била епископска [[црква (градба)|црква]] за време на струмичкиот [[епископ]] [[Мануил]], којшто живеел во втората половина на XI век. Затоа, може да се претпостави со извесна сигурност дека црквата во Банско најверојатно била подигната во периодот на владеењето на династијата Комнини, кога во Македонија, после падот на Самоиловото царство, повторно се зацврстува византиското влијание и кога се подигнати повеќе значајни сакрални објекти. == Од животот во манастирот == Широките метални порти директно водат во манастирскиот двор. Под сенките на големите дрвја се наѕираат контурите на старото и новото. [[Манастир]]от ги прими своите први монаси, коишто дојдоа од [[Манастир "Св. Леонтие" - Водоча|Водочкиот манастир]] на 1 септември [[2001]] година. За неполни две години се подигнати нови конаци и обновена е малата [[црква (градба)|црква]] посветена на две светителки со името Параскева: на Преподобната чиишто мошти денес почиваат во [[Јаш]] (во [[Романија]]) и на Преподобната маченичка Параскева (од [[Рим]]). Во просториите на стариот конак малубројното братство започна со одгледување печурки, како единствена можност да организира сопствена економија којашто би ги задоволувала скромните материјални потреби на монашкот живот. Во најтивкиот и најживописниот дел од комплексот е подигнато ново ателје за иконопис. == Поврзано == * [[Список на археолошки наоѓалишта во Струмичко]]; * [[Бела вода (Банско)|Бела вода]]; * [[Врелото (Банско)|Врелото]], депо на монети; * [[Градиште (Банско)|Градиште]], тврдина од доцноантичкото време; * [[Дервиш (Банско)|Дервиш]], некропола од доцноантичкото време; * [[Каптажа (Банско)|Каптажа]], некропола од хеленистичко време; * [[Китка (Банско)|Китка]], некропола од хеленистичко време; * [[Моноспитовски лозја (Банско)|Моноспитовски лозја]], некропола од доцноантичкото време; * [[Под тврдината Китка (Банско)|Под тврдината Китка]], некропола од доцноантичкото време; * [[Банско (римска населба)|Банско, римска населба]]; * [[Бања Банско|Турска бања]], терма од доцноантичкото време; == Наводи == {{наводи}} {{рвр|Church of the Forty Martyrs of Sebaste (Bansko)}} {{Згради и градби во Струмица}} {{Архео-Струмица}} {{КНМ-Струмица}} [[Категорија:Манастири во Струмичката епархија]] [[Категорија:Знаменитости во Општина Струмица]] [[Категорија:Цркви во Општина Струмица]] [[Категорија:Археолошки наоѓалишта во Банско (Струмичко)]] [[Категорија:Храмови посветени на Светите 40 Маченици|Банско]] 73u39boc9a4ud846puptzhmh3bz9yp7 Долно Порој 0 45332 5562788 5531256 2026-05-24T09:01:31Z Bjankuloski06 332 /* Личности */ 5562788 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Место во Грција |name = Долно Порој |name_local = Κάτω Πορόια |image_skyline = General view of Dolni Poroy.jpg |caption_skyline = Поглед на Долно Порој со планината [[Круша (планина)|Круша]] |city_flag = |city_seal = |nickname = |image_map = {{ПолКарта | Егејска Македонија Синтика | ширина = | опис = <center>Местоположба на Долно Порој во општината [[Синтика (општина)|Синтика]] и областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]]</center> | релјефна = | натпис = Долно Порој | натпис_гол = | положба = | позадина = | бележник = | бележник_гол = | врска = | ГШ_степ = 41 | ГШ_мин = 16 | ГШ_сек = 54 | ГШ_прав = N | ГД_степ = 23 | ГД_мин = 0 | ГД_сек = 37 | ГД_прав = E }} |map_caption = Местоположба во областа |lat_deg = 41 |lat_min = 16.54 |lon_deg = 23 |lon_min = 0.37 |elevation_min = |elevation = 200 |elevation_max = |periph = [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]] |periphunit = [[Сер (округ)|Серски]] |prefec = |municipality = [[Синтика (општина)|Синтика]] |municunit = [[Беласица]] |established_c = |established_m = |districts = |mayor = |party = |since = |population_as_of = 2011 |population = 424 |area = |population_metro = |area_metro = |population_urban = |area_urban = |population_village = |area_village = |pop_municipality = |area_municipality = |pop_municunit = |area_municunit = |pop_community = |area_community = |postal_code = |area_code = |licence = |website = }} '''Долно Порој''' ({{langx|el|Κάτω Πορόια}}, ''Като Пороја'') — село во [[Валовишко]], [[Егејска Македонија]], денес во општината [[Синтика (општина)|Синтика]] на [[Сер (округ)|Серскиот округ]] во областа [[Централна Македонија (Грција)|Централна Македонија]], Грција. Населението брои 424 жители (2011). == Географија и местоположба == Сместено е на јужното подножје на планината [[Беласица]], околу 3 километри западно од Горно Порој на надморска височина од 200 метри. == Историја == Селото во минатото било мешана населба во која според [[Васил К’нчов|К`нчов]] живееле 750 [[Македонци]] и 1.600 [[Турци]], во 1913 година е евидентирано со 1.279, а во 1920 година со 1.057 жители.Селото настрадало како во [[Балкански војни|Балканските]] така и во [[Прва светска војна|Првата светска војна]].Поголем број на македонски семејства и поединци за време на [[Втора балканска војна|Втората балканска војна]] и непосредно по [[Прва светска војна|Првата светска војна]] пребегнале во [[Бугарија]].Во 1924 година сите преостанати [[Турци]], како и 56 [[Македонци]] се иселени во [[Турција]], по сила на [[Лозански договор|Лозанската конвенција]].На местото од иселените [[Турци]] и пребегнатите [[Македонци]] грчките власти сместиле 200 бегалски семејства со вкупно 773 жители.Така селото повторно станала мешана населба која со 1928 година е евидентирано со 986 жители, во 1940 година има 1.265, а во 1941 година според бугарската статистика има 1.074 жители.Во 1951 се попишани 1.006, во 1961 година 864 ,во 1971 година 778, во 1981 година 689, во 1991 година 787,а во 2001 година има 627 жители.Намалувањето на бројот на жители се должи на големата миграција во градските центри. == Стопанство == Иако е ридско-планинско, селото е мошне богато , со развиено земјоделство и сточарство, за кои постојат погодни услови поради пространите пасишта во подножјето на [[Беласица]]. == Демографија == Селото до 1924 година е мешано со [[Македонци]] и [[Турци]], по иселувањето на [[Турци]]те и дел од [[Македонци]]те селото е мешано со повеќе [[Грци]] и помалку [[Македонци]]. {| class="wikitable" !Година !1900 !1913 !1920 !1928 !1940 !1941 !1951 !1961 !1971 !1981 !1991 !2001 |- |Население |2.350 |1.279 |1.057 |986 |1.265 |1.074 |1.006 |864 |778 |689 |787 |627 |} == Општествени установи == Во селото е сместено пошта кој го опслужува месното и околното население, поштински суд, како и полициската поткоманда со неколку истурени полициски станици во околните села. == Културни и природни знаменитости == == Редовни настани == == Личности == * [[Алексо Поројлијата]] — македонски револуционер == Култура и спорт == == Иселеништво == == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рв|Kato Poroia}} * [http://patepis.com/?p=7501 Велигденско патување во Долно и Горно Порој] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20220318033751/http://patepis.com/?p=7501 |date=2022-03-18 }} {{bg}} * [http://www.bulgarian-folklore.com/gallery/thumbnails.php?album=54 Стари слики од Долно и Горно Порој]{{Мртва_врска|date=March 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://www.bulgarian-folklore.com/articles.php?article_id=435 Список на личности од Долно и Горно Порој] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200107233757/http://bulgarian-folklore.com/articles.php?article_id=435 |date=2020-01-07 }} {{bg}} * [http://gnosis-dimitrius.blogspot.bg/2015/09/blog-post_7.html Блог за историјата на селата Долни Порој и Кесеџи Чифлик] {{el}} {{Синтика}} [[Категорија:Синтика]] [[Категорија:Беласица]] [[Категорија:Долно Порој]] hpvx3642gup1lmoc6g7c36kjqqq97vj Центар за култура „Антон Панов“ – Струмица 0 50914 5562642 5518109 2026-05-23T18:02:56Z Dandarmkd 31127 5562642 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Theatre Anton Panov Strumica.jpg|мини|280п|Зградата на НУЦК „Антон Панов“ - Струмица]] '''Центар за култура „Антон Панов“''' — културна национална установа во [[Струмица]]. НУЦК „Антон Панов“ – Струмица има за цел да го организира, консолидира и води целокупниот културен живот во Струмица, едукација на граѓаните, анимирање на нивната културна креативност, зачувувавање и негување на традиционалното културно наследство и творештво и создавање на културолошки чувствителна и образована публика.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kic.com.mk/mk/content/nuck-anton-panov-strumica|title=НУЦК Антон Панов - Струмица|accessdate=2021-07-28}}</ref> Установата е основана во 2004 година со спојување на три претходно самостојни организации: Дом на културата, Уметничка галерија и Народен театар „Антон Панов“, согласно Законот за култура на Република Македонија. Седиште на установата е Домот на културата во Струмица, кој се наоѓа на градскиот [[Плоштад „Гоце Делчев“ (Струмица)|плоштад „Гоце Делчев“]]. == Историјат == === Народен театар „Антон Панов“ === ;Основањето на струмичкиот театар {{Главна|Стар театар „Антон Панов“}} На 1 мај 1949 година во Струмица е изведена драмата „[[Бегалка]]“ (од [[Васил Иљоски]]) во режија на Димитар Колчаков. На тој ден годишно се одбележува основањето на театарот. Подготовките за неговото основање започнуваат на крајот на 1948 година, кога локалната самоуправа во Струмица донесува одлука за формирање театар и дозвола за изградба на театарска зграда. '''Градски народен театар – Струмица''' е првиот професионален театар основан во [[Источна Македонија]]. Театарската зграда, денес позната како Стариот театар, е изградена на улицата „Боро Џони“ во централното градско подрачје, во близина на киното „Балкан“. По првата изведба на „Бегалка“, на 25 мај струмичкиот театар ја изведува и „Сомнително лице“ (од Бранислав Нушиќ), повторно во режија на Колчаков. На 5 ноември, во режија на [[Коле Чашуле]], во Струмица премиерно е изведена и претставата „[[Печалбари]]“ (од [[Антон Панов]]), која пак е најпосетуваната претстава во историјата на струмичкиот театар. ;Првите децении на струмичкиот театар Во првата деценија по основањето на театарот, во 1950-тите се изведувале седум до десет премиери годишно. Ова било време на голем театарски ентузијазам. Репертоарот на струмичкиот театар во тој период бил ориентиран кон битовиот драмски модел, кон неговата сценичност, која во најголема можна мера има непосреден и близок контакт со публиката. На репертоарот на струмичкиот театар имало и комедии, како што се популарните комедии на [[Бранислав Нушиќ]]. Во тоа време немало образовани режисери во струмичкиот театар, освен Димитар Колчаков, кој најчесто режирал и кој бил на кратка специјализација од областа на режијата во поголеми театри во тогашната држава. Во 1954 година Колчаков ја добил тогашната Републичка награда за најзаслужни режисери во Македонија. Кон крајот на 1950-тите години, во Стариот театар се изведувале и авангардни претстави од автори како Арман Салакру и Џон Пристли, во режија на [[Ацо Алексов]], кој пак се школувал во Белград. Во тој период значително се подобрило нивото на професионализам на струмичкиот театар. Во 1957 година средношколецот [[Ристо Шишков]] дебитирал на струмичката театарска сцена во претставата „Ноќи на гневот“ (од Арман Салакру) во режија на Ацо Алексов. Писателот [[Кочо Урдин]] бил директор на струмичкиот театар во сезоната 1962/63, а потоа и од 1967 до 1970 година. На негово инсистирање, салонот на театарската зграда бил реконструиран и адаптиран, а исто така на негова иницијатива за патрон на струмичкиот театар бил прогласен истакнатиот македонски драмски писател [[Антон Панов]], кој починал во 1968 година во Струмица. На краток период од три години, од 1963 до 1966 година, струмичкиот театар бил интегриран во Работничкиот универзитет во Струмица. Во 1964 година, претставата „Матуранти“ (од Жозе Андре Лакур), во режија на младиот режисер Бранко Ставрев, ги освоила сите девет награди на [[МТФ „Војдан Чернодрински“|Театарските игри „Војдан Чернодрински“]] во Прилеп, по што следувале и други успеси на струмичкиот театар на истиот фестивал. Критиката тогаш вистински започнала да ја следи продукцијата на струмичкиот театар. Во 1964 година била основана и Уметничката галерија на Струмица.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://strumica.gov.mk/institucii/|title=Институции – Општина Струмица|language=mk-MK|accessdate=2021-07-28}}</ref> Репертоарот на струмичкиот театар од 1960-тите години вклучувал драми од американскиот модернизам, егзистенцијализмот на Албер Ками и други драми, вклучително и драми од домашни автори. Во 1970-тите години театарот од Струмица и учесниците во претставите биле наградувани на театарските игри во Прилеп неколку години по ред. Во 1975 година, струмичкиот театар ја добил и републичката награда „Климент Охридски“. ;Напуштање на Стариот театар, години без дом и преселување во Домот на културата Во 1977 година е издадена забрана за јавна употреба на театарската зграда во Струмица поради дотраеност. Бараки спроти поранешната автобуска станица во Струмица станале привремено седиште на струмичкиот театар; таму се одржувале дел од пробите. Вработените во струмичкиот театар се обиделе да не ги прекинат врските со старата театарска зграда така што, и покрај забраната, понекогаш таму ги изведувале пробите за претставите. Сепак, по напуштањето на Стариот театар, повеќето проби и премиерните изведби на струмичкиот театар се одржувале во [[Дом на АРМ (Струмица)|Домот на ЈНА]] во Струмица. Желбата да оживее Стариот театар не згаснува. Во јуни 1981 година, во напуштената театарска зграда премиерно била изведена претставата „На крајот на патот“. Како дел од урбаното проширување на Струмица во 1970-тите години, во центарот на градот започнал да се гради и дом на културата. Домот на културата „Благој Јанков Мучето“ – Струмица бил свечено пуштен во употреба на 1 мај 1986 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://marh.mk/%d0%b4%d0%be%d0%bc-%d0%bd%d0%b0-%d0%ba%d1%83%d0%bb%d1%82%d1%83%d1%80%d0%b0-%d1%81%d1%82%d1%80%d1%83%d0%bc%d0%b8%d1%86%d0%b0-%d0%b1-%d0%bf-%d1%82%d0%be%d1%84%d0%be%d0%b2%d1%81%d0%ba%d0%b0-%d0%b8/|title=Дом на култура - Струмица / Б. П. Тофовска и В. Н. Кочовска 1976-81 – МАРХ|language=|accessdate=2021-07-28}}</ref> По девет години без дом, Народниот театар „Антон Панов“ конечно бил преселен во новоотворениот Дом на културата во Струмица. Во 1980-тите години се зајакнал и глумечкиот тим на струмичкиот театар. Во 1986 година, во Стариот театар, [[Телевизија Скопје]] ја снимила претставата „Власт“, со која доајените [[Стојан Гогов]] и Александар Думов го одбележале нивното пензионирање. Есента 1986 година во режија на Бранко Ставрев била прикажана претставата „Големиот смок“ (од [[Митко Маџунков]]), претстава која има голем успех и заедно со уште неколку претстави ја враќа струмичката публика во театарот. === НУЦК „Антон Панов“ – Струмица === Почнувајќи од 6 април 2004 година, со измените на одредбите на новиот Закон за култура на Република Македонија, трите претходно самостојни организации во Струмица: Дом на културата, Уметничка галерија и Национален театар „Антон Панов“ биле интегрирани во заедничка организација под името '''Национална установа Центар за култура „Антон Панов“ – Струмица'''. == Наводи == {{наводи}} == Библиографија == * {{Наведена книга|title=СЦЕНА, светлини: 70 години Народен театар „Антон Панов“ – Струмица: монографско издание|publisher=НУЦК „Антон Панов“ – Струмица|year=2019|isbn=978-608-66227-8-7|location=Струмица}} {{Згради и градби во Струмица}} [[Категорија:Згради и градби во Струмица]] [[Категорија:Театри во Македонија]] [[Категорија:Култура на Струмица]] [[Категорија:Појавено во 2004 година во Македонија]] jytvv38vvm2l5cetm5r4l1m7f800w9x Аеродром Париз-Шарл де Гол 0 61804 5562876 5289796 2026-05-24T11:15:17Z Bjankuloski06 332 Исправено име, replaced: Папете → Папеете (2) 5562876 wikitext text/x-wiki {{Infobox airport | name = Аеродром Париз-Шарл де Гол | nativename = {{small|{{lang|fr|Aéroport de Paris-Charles-de-Gaulle}}}}<br />{{small|{{lang|fr|Aéroport de Roissy}}}} | nativename-r = | image = Paris Aéroport logo.svg | image-width = 125 | image2 = Charles De Gaulle Airport.jpg | image2-width = 260 | caption2 = Satellite image of the airport | IATA = CDG | ICAO = LFPG | WMO = 07157 | type = Public | owner = [[Groupe ADP]] | operator = [[Paris Aéroport]] | city-served = [[Paris metropolitan area]] | location = [[Roissy-en-France]], France | opened = {{start date and age|1974|03|08|df=yes}} | hub = {{ubl|class=nowrap | [[Air France]] | [[Air France Cargo]] | [[FedEx Express]]}} | focus_city = | operating_base = {{ubl|class=nowrap | [[Air France Hop]] | [[easyJet]] | [[Norse Atlantic Airways]]}} | elevation-f = 392 | elevation-m = 119 | metric-elev = yes | website = {{URL|www.parisaeroport.fr/en/charles-de-gaulle-airport}} | coordinates = {{coord|49|00|35|N|002|32|52|E|region:FR-J|display=inline,title}} | pushpin_map = France Île-de-France#France | image_map_caption = | pushpin_label = '''CDG'''/LFPG | pushpin_map_caption = Location in Île-de-France | mapframe = yes | image_map = {{maplink|frame=yes|plain=yes|type=shape|stroke-width=2|stroke-color=#000000|zoom=11|frame-latitude=49.009722|frame-longitude=2.547778}} | r1-number = 08L/26R | r1-length-m = 4,142 | r1-length-f = 13,589 | r1-surface = [[Asphalt concrete|Asphalt]] | r2-number = 08R/26L | r2-length-m = 2,700 | r2-length-f = 8,858 | r2-surface = Asphalt | r3-number = 09L/27R | r3-length-m = 2,700 | r3-length-f = 8,858 | r3-surface = Asphalt | r4-number = 09R/27L | r4-length-m = 4,200 | r4-length-f = 13,780 | r4-surface = Asphalt | r5-number = FATO 08/26 | r5-length-m = 440 | r5-length-f = 1,444 | r5-surface = Turf | metric-rwy = yes | stat1-header = Патници | stat1-data = 67,421,316 | stat2-header = Aircraft movements | stat2-data = 448,305 | stat-year = 2023 | footnotes = {{Plainlist| * Source: [[Aeronautical Information Publication|AIP]] France<ref name="AIP">{{AIP FR|LFPG|name=PARIS CHARLES DE GAULLE}}</ref> * Passenger Traffic & Aircraft Movements<ref>{{cite web | url = https://presse.groupeadp.fr/2023fy-traffic/?lang=en | title = DECEMBER 2023 AND FULL-YEAR TRAFFIC FIGURES | date = 16 January 2024 | access-date = January 18, 2024 | language = en }}</ref>}} Freight Movements<ref name=AER>{{cite web|title=Preliminary world airport traffic rankings released|url=https://aci.aero/news/2019/03/13/preliminary-world-airport-traffic-rankings-released/ |website=aci.aero|access-date=31 August 2019|date=13 March 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210410104744/https://aci.aero/news/2019/03/13/preliminary-world-airport-traffic-rankings-released/ |archive-date=2021-04-10 |url-status=live}}</ref> }} '''Аеродромот Париз - Шарл де Гол''' ([[Меѓународна асоцијација за воздушен транспорт|IATA]]: CDG, ICAO: LFPG) (фран. ''Aéroport Paris-Charles de Gaulle''), е еден од најголемите [[аеродром]]и на [[свет]]от, а исто така и најголем аеродром во [[Франција]]. Сместен е на некои 25 километри од центарот на [[Париз]], во близина на гратчето [[Роаси]]. Во 2007 година, аеродромот беше на прво место по сообраќај во [[Европа]] со 552,721 полетувања и спуштања, пред Франкфурт и [[Мадрид]]. Исто така и во превоз на карго товар, аеродромот беше на прво место пред [[Франкфурт]], [[Аеродром Схипхол|Амстердам Схипхол]] и [[Аеродром Лондон-Хитроу|Лондон Хитроу]]. Во однос на статистиката на обработени патници, аеродромот беше рангиран втор, со 59,919,383 патници, по [[Аеродром Лондон-Хитроу|Лондон Хитроу]] (68,068,554), и пред [[Аеродром Франкфурт|Франкфурт]] (54,161,856) и [[Аеродром Мадрид|Мадрид]] (52,143,275). == Географија == Аеродромот зафаќа површина од 32,38 км² земја. Изборот за овој простор беше поради тоа што на теренот беше возможно да се прават надоградби во иднина. Менаџментот на аеродромот е под контрола на ''Aéroports de Paris'', кој исто така ги контролира и аеродромите [[Аеродром Париз-Орли|Париз Орли]] и [[Аеродром Париз-Ле Бурже|Париз Ле Бурже]]. == Историја == Планирањето и конструкцијата на аеродромот започнаа во 1966 година. На 8 март 1974 година аеродромот кој дотогаш беше именуван ''Aéroport de Paris Nord'', беше преименуван во ''Aéroport Paris-Charles-de-Gaulle'' и офијцијално почна со работа. Терминалот 1 беше изграден во авантгарден стил, со зграда од 10 нивоа и 7 сателити околу терминалот, секој од нив со по четири порти. Главниот архитект беше Пол Андро, кој исто така беше и одговорен за следните проекти на аеродромот. === Мехран Карими Насери === [[Податотека:MKNasseri.jpg|thumb|right|Мехран Карими Насери]] На 26 август 1988, Мехран Карими Насери беше задржан на аеродромот од страна на имиграционите власти. Тој објаснуваше дека е бегалец, и дека неговите документи кои ќе го докажат тоа се украдени. По неколкугодишна инвестигација, беше заклучено дека Мехран влегол легално во Франција, но поради тоа што нема никакви документи, нема да можат да го вратат назад во неговата родна земја. Насари продолжи да живее во терминалот сè до 2006 година, иако Француските власти му овозможија да излезе од аеродромот. Тој беше инспирација за филмот [[Терминал]]. Во јули 2006 година, тој беше хоспитализиран во болница и потоа му се губи секаква трага. === Колапсот на Терминалот 2Е === Терминалот 2Е, изграден со широки отворени простори во него, беше последниот најнов терминал на аеродромот. На 23 мај 2004 година, дел од покривот на терминалот попушти и се урна, при што загинаа 4 патници, од кои двајца Кинези, еден Французин и еден Чех. Пред да се случи овој инцидент, менаџментот на аеродромот имаше во план да го понуди на јавен тендер управувањето со терминалот. Но овој инцидент ги наруши плановите на менаџментот. Во февруари 2005 година беа објавени резултатите од истрагата. Експертите изјавија дека немало посериозна грешка во изградбата на терминалот, туку покривот не бил проектиран доволно цврст за да ја издржи сопствената тежина на металните елементи. Извори блиски до истрагата рекле дека целиот терминал бил направен со не многу квалитетни материјали за да се намалат трошоците. На 17 март 2005 година, менаџментот донесува одлука да го минира и да го изгради одново целиот терминал, инвестиција тешка околу 100 милиони евра. Реконструкцијата би ја заменила сегашната конструкција со полесна конструкција направена од стакло и челик. Терминалот е отворен комплетно повторно на 30 март 2008. === Инциденти === * На 19 септември 1989 година, авион на авиокомпанијата UTA експлодира над пустината Сахара, летајќи на релација Париз - Бразавил. * На 24 декември 1994 година, авион на Air France, од Алжир до Париз, беше нападнат од терористи на аеродромот во Алжир. На барање на терористите, авионот слета во Марсеј, со план да продолжи кон Париз и да се сруши во Ајфеловата кула, но Француските специјалци со успешност ги совладуваат четворицата терористи. * На 17 јули 1996 година, авион на TWA кол леташе на релација Париз де Гол - Њујорк Кенеди се урна во близина на Long Island. * На 25 јули 2000 година, Конкорд на Air France, се урна во хотел веднаш по полетувањето од аеродромот. Причината е тоа што дел од авионот кој претходно полетал останал на пистата. Сите патници починале, како и четворица случајни минувачи. * На 22 декември 2001 година, терорист на Ал Каеда, со име Ришард Реид се обиде да запали експлозивен материјал за време на летот 63 на American Airlines, кој сообраќаше на линијата Париз-Шарл де Гол - Мајами. Тој беше уапсен откога патникот до него намириса сулфур. == Терминали == Аеродромот Париз де Гол се состои од три терминални згради. Терминал 1 има единствена терминална зграда, со 7 сателити за заминување и пристигање. Дизајнирани се подземни шеталишта преку кој патниците може да дојдат до саканиот сателит. Терминал 2 денеска се состои од повеќе терминални згради поврзани заедно со земни или подземни тунели. Постојат шест терминални згради: 2А, 2Б, 2Ц, 2Д, 2Е и 2Ф. Терминалот има исто така и железничка станица, преку која патниците може да стигнат до Париз и до други Француски градови. Терминал 3 служи најмногу за чартер и нискобуџетни авиокомпании. == Транспорт од аеродромот == Аеродромот е поврзан со метро мрежата на Париз, и метрото сообраќа 3 до 4 пати на секој час до центарот на Париз. Француските железници сообраќаат исто така до главната железничка станица во Париз, како и до остананатите Француски градови. Постојат две метро станици на аеродромот: * Првата, наречена Paris Aéroport Charles de Gaulle 1, сместена во комплексот со хотели и канцеларии, веднаш до терминалот 3, и е преферириан начин на транспорт на патниците од првиот и третиот терминал. * Втората, наречена Paris Aéroport Charles de Gaulle 2, сместена е веднаш до железничката станица под Терминал 2. Исто така постојат и автобуски станици веднаш до метро станицата Paris Aéroport Charles de Gaulle 2. Автобусите со број 350 и 351 сообраќаат до центарот на Париз. ==Статистика== {{Аеродром-статистика|iata=CDG}} == Авиокомпании и одредишта == === Терминал 1 === [[Податотека:Terminal 1 of CDG Airport.jpg|thumb|right|Поглед од воздух на терминалот 1]] [[Податотека:Airport cdg t1 h20.jpg|thumb|right|Стариот дел од Терминал 1]] * [[Adria Airways]] ([[Аеродром Љубљана|Љубљана]]) * [[Aer Lingus]] (Белфаст, Корк, Даблин) * [[Afriqiyah Airways]] (Триполи) * [[Aigle Azur]] (Алжир, Хаси Месуд) * [[airBaltic]] (Рига, Вилнус) * [[Air China]] (Атина, Пекинг, Шангај) * [[Air Moldova]] (Кишинев) * [[All Nippon Airways]] (Токио) * [[Arkia Israel Airlines]] (Тел Авив) * [[Armavia]] (Ереван) * [[Asiana Airlines]] (Сеул) * [[Atlas Blue]] (Оуџа, Тангер) * [[bmibaby]] (Источен Мидлендс) * [[Brussels Airlines]] (Брисел) * [[Croatia Airlines]] (Дубровник, Сплит, [[Аеродром Загреб|Загреб]]) * [[Cyprus Airways]] (Ларнака, Солун) * [[Daallo Airlines]] ** Daallo Airlines оперирано од [[Astraeus]] (Џибути, Лондон Гетвик) * [[EgyptAir]] (Каиро, Луксор) * [[Ethiopian Airlines]] (Адис Абеба, Брисел) * [[Flybe]] (Бирмингем, Кардиф, Единбург, Ексетер, [[Гернзи]], [[Џерси]], Манчестер, Норич, Саутемптон) * [[Gabon Airlines]] (Либрвил) * [[Germanwings]] ([[Аеродром Келн/Бон|Келн/Бон]], [[Аеродром Минхен|Минхен]], [[Аеродром Рим Фјумичино|Рим Фјумичино]]) * [[Gulf Air]] (Бахреин) * [[Icelandair]] (Рејкјавик) * [[Israir Airlines]] (Тел Авив) * [[Kuwait Airways]] (Женева, Кувајт, [[Аеродром Рим Фјумичино|Рим Фјумичино]]) * [[LOT Polish Airlines]] (Краков, Варшава) * [[Луфтханза]] ([[аеродром Хамбург|Хамбург]], [[Аеродром Франкфурт|Франкфурт]], [[Аеродром Минхен|Минхен]]) ** Луфтханза оперирано од [[Lufthansa CityLine]] ([[Аеродром Берлин Тегел|Берлин Тегел]], [[Аеродром Келн/Бон|Келн/Бон]], [[Аеродром Диселдорф|Диселдорф]], [[аеродром Хамбург|Хамбург]], [[Аеродром Хановер|Хановер]], [[Аеродром Минхен|Минхен]], [[Аеродром ШтутгартШтутгарт]]) * [[Malaysia Airlines]] (Куала Лумпур) * [[Norwegian]] (USA) * [[Pakistan International Airlines]] (Исламабад, Карачи, Лахор, [[Аеродром Милано Малпенза|Милано Малпенза]]) * [[Qatar Airways]] (Доха) * [[Rossiya (airline)|Rossiya]] (Санкт Петербург) * [[Royal Air Maroc]] (Казабланка, Тангер) * [[Royal Jordanian]] (Аман, Акаба) * [[SATA International]] (Мадејра) * [[Saudi Arabian Airlines]] (Џеда, Ријад, [[аеродром Рим Фјумичино|Рим Фјумичино]]) * [[Scandinavian Airlines System]] ([[Аеродром Копенхаген|Копенхаген]], Осло, Стокхолм Арланда) * [[Singapore Airlines]] (Сингапур) * [[SriLankan Airlines]] (Коломбо) * [[TACV|TACV Cabo Verde]] (Сал) * [[TAP Portugal]] (Порто, Лисабон) * [[Thai Airways International]] (Бангкок) * [[Turkish Airlines]] ([[Аеродром Анталија|Анталија]], Бодрум, [[Аеродром Истанбул Ататурк|Истанбул Ататурк]]) * [[United Airlines]] (Чикаго O'Хара, Вашингтон) * [[Vueling Airlines]] (Аликанте, Барселона, Гранада, Ибица, [[Аеродром Мадрид|Мадрид]], Малага, [[аеродром Рим Фјумичино|Рим Фјумичино]], [[Сантјаго де Компостела]], Венеција) * [[Yemenia]] (Марсеј, Сана) === Терминал 2 === ==== Хала A (Терминал 2A) ==== * [[Air Austral]] (Антананариво, Маврициус, Морони, Сен Дени) * [[Air Canada]] (Монтреал, Торонто) * [[Air India]] (Ахмедабад, Мумбај, Њуарк) * [[Air Madagascar]] (Антананариво) * [[Air Tahiti Nui]] (Лос Анџелес, Папеете) * [[American Airlines]] (Бостон, Чикаго, Далас, Мајами, Њујорк Кенеди) * [[Cathay Pacific Airways]] (Хонгконг) * [[El Al Israel Airlines]] (Овда, Тел Авив) * [[Etihad Airways]] (Абу Даби) * [[Sun d'Or International Airlines]] (Ејлат-Овда, Тел Авив) * [[TAM Airlines]] (''TAM Linhas Aéreas'') (Ресифе, Рио де Жанеиро, Салвадор, Саун Пауло) * [[XL Airways France]] (Канкун, Ла Романа, Мале, Пунта Кана, Салвадор, Сан Салвадор, Самана, Варадеро) ==== Хала Б (Терминал 2Б) ==== * [[Aigle Azur]] (Алжир, Џанет, Хаси Месуд) * [[Air Algérie]] (Алжир, Хаси Месуд) * [[Azerbaijan Airlines]] (Баку) * [[Belavia]] (Минск) * [[British Airways]] (Лондон Хитроу) ** British Airways оперирано од [[Sun Air of Scandinavia]] (Билунд) * [[Bulgaria Air]] ([[Аеродром Софија|Софија]]) * [[easyJet]] (Белфаст, Биариц, Бристол, Единбург, Глазгов, [[аеродром Хамбург|Хамбург]], Ибица, Краков, Лисабон, Ливерпул, Лондон Лутон, Маракеш, [[Аеродром Милано Малпенза|Милано Малпенза]], Њукасл, Ница, Порто, Венеција) * [[Georgian Airways]] (Тбилиси) * [[Royal Jordanian]] (Аман) * [[Swiss International Air Lines]] ([[аеродром Цирих|Цирих]]) ** Swiss International Air Lines оперирано од [[Swiss European Air Lines]] ([[аеродром Цирих|Цирих]]) * [[TAROM]] (Букурешт Отопени) * [[Ukraine International Airlines]] (Киев) * [[Uzbekistan Airways]] (Ташкент) ==== Хала Ц (Tерминал 2Ц) ==== * [[Air France]] (Абиџан, Антананариво, Бангалор, Бразавил, Ченај, Котону, Делхи, Дуала, Хавана, Киншаса, Либрвил, Ломе, Мумбај, Ст. Маартен, Пунта Кана, Санто Доминго, Техеран, Јаунде) * [[Emirates Airline]] (Дубаи) * [[Iran Air]] (Техеран) * [[Vietnam Airlines]] (Ханој, Хо Ши Мин) ==== Хала Д (Терминал 2Д) ==== * [[Air Europa]] (Малага, Валенсија) * [[Air France]] (Атина, [[Аеродром Берлин Тегел|Берлин Тегел]], Болоња, Клермонт, [[Аеродром Копенхаген|Копенхаген]], [[Аеродром Франкфурт|Франкфурт]], [[аеродром Хамбург|Хамбург]], Лисабон, Марсеј, Монтпелје, [[Аеродром Минхен|Минхен]], Нант, Осло, По, [[Аеродром Прага|Прага]], [[Аеродром Штутгарт|Штутгарт]], Торино, [[Аеродром Виена|Виена]]) ** Air France оперирано од [[Airlinair]] (Лимож) ** Air France оперирано од [[Brit Air]] (Билбао, Брест, Клермонт, Џенова, Нант, Пиза, Стразбур, [[Аеродром Штутгарт|Штутгарт]], Трст) ** Air France operated by [[CityJet]] (Фиренца) ** Air France operated by [[HOP!]] (Базел/Мулхоуз, Болоња, [[Аеродром Бремен|Бремен]], Брест, Клермонт, Хановер, Лајпциг, [[Аеродром Љубљана|Љубљана]], [[Аеродром Нирнберг|Нирнберг]], По, Пиза, Торино, Виго) * [[Austrian Airlines]] ([[Аеродром Виена|Виена]]) * [[Czech Airlines]] ([[Аеродром Прага|Прага]]) * [[Finnair]] (Хелсинки) * [[Iberia Airlines|Iberia]] (Барселона, [[Аеродром Мадрид|Мадрид]]) ** Iberia оперирано од [[Air Nostrum]] (Сарагоса) * [[Luxair]] (Луксембург) ==== Хала E (Терминал 2E) ==== * [[Aeroflot]] (Москва Шереметјево) * [[Aeroméxico]] (Meксико Сити) * [[Air France]] (Аман, Атланта, Бамако, Бангкок, Пекинг, [[Аеродром Белград|Белград]], Бостон, Буенос Аирес, Чикаго О'Хара, Конакру, Дакар, Дамаскус, Детроит, Гвангжу, Ханој, Хо Ши Мин, Хонгконг, Хјустон, [[Аеродром Истанбул Ататурк|Истанбул Ататурк]], Јоханесбург, Лондон Хитроу, Лос Анџелес, Манчестер, Град Мексико, Мајами, Москва Шереметјево, Њујорк Кенеди, Њуарк, Оугадогоу, Папеете, Филаделфија, [[Поент а Питр]], Рио де Жанеиро, Санкт Петербург, Сан Франциско, [[Сантјаго де Чиле]], Саун Пауло, Сиетл, Сеул, Сингапур, Тел Авив, Вашингтон, Ереван) ** Air France оперирано од [[Airlinair]] (Бристол, Саутемптон) ** Air France оперирано од [[Brit Air]] (Њукасл, Загреб) ** Air France оперирано од [[CityJet]] (Бирмингем, Даблин, Единбург, Лондон Сити, Шенон) ** Air France operated by [[HOP!]] (Абердин) * [[China Southern Airlines]] (Гвангжу) * [[Delta Air Lines]] (Атланта, Синсинати, Њујорк Кенеди, Солт Лејк Сити) ==== Хала Ф (Терминал 2Ф) ==== ===== 2Ф1 (Шенген летови) ===== * [[Air France]] ([[Аеродром Амстердам|Амстердам]], Барселона, Бордо, Будимпешта, [[Аеродром Диселдорф|Диселдорф]], Женева, Лион, Мадрид, Милано Линате, [[Аеродром Милано Малпенза|Милано Малпенза]], Наполи, Ница, [[аеродром Рим Фјумичино|Рим Фјумичино]], Стокхолм Арланда, Тулуза, Венеција, Варшава) ** Air France оперирано од [[Brit Air]] (Рен) ** Air France оперирано од [[CityJet]] ([[Аеродром Гетеборг Лендветер|Гетеборг Лендветер]]) ** Air France оперирано од [[HOP!]] ([[Аеродром Гетеборг Лендветер|Гетеборг Лендветер]], Верона) * [[Alitalia]] (Милано Линате, [[Аеродром Милано Малпенза|Милано Малпенза]], [[аеродром Рим Фјумичино|Рим Фјумичино]]) ** Alitalia оперирано од [[Alitalia Express]] (Mилано Линате) * [[KLM|KLM Royal Dutch Airlines]] ([[Аеродром Амстердам|Амстердам]]) ===== 2Ф2 (Non-Schengen) ===== * [[Air France]] (Алжир, Банги, Бејрут, Богота, Букурешт, Каиро, Каракас, Казабланка, Џибути, Дубаи, Џеда, Киев, Лагос, Луанда, Малабо, Маврициус, Монтреал, Нџамена, Ниамеј, Нуакшот, Осака, Поинт Нуар, Рабат, Ријад, Шангај, Софија, Токио, Торонто, Тунис) ** Air France оперирано од [[CityJet]] ([[аеродром Цирих|Цирих]]) * [[Air Mauritius]] (Маврициус) * [[Air Seychelles]] ([[Мае]]) * [[China Eastern Airlines]] (Алжир, Шангај) * [[Japan Airlines]] (Нагоја, Токио) * [[Kenya Airways]] (Најроби) * [[Korean Air]] (Сеул) * [[Middle East Airlines]] (Бејрут) * [[TAAG Angola Airlines]] (Луанда) [[Категорија:Аеродроми во Франција]] [[Категорија:Париз]] q5xzlph9rux2u1fguzqmccgmmi8n8iz Меѓународен аеродром Матавери 0 72422 5562862 5289831 2026-05-24T11:13:56Z Bjankuloski06 332 Исправено име, replaced: Папете → Папеете (2) 5562862 wikitext text/x-wiki {{Без извори|датум=ноември 2009}} {{Infobox airport | name = Меѓународен аеродром Матавери | nativename = Isla de Pascua Airport | nativename-a = | nativename-r = | image = Mataveri Airport Easter Island Chile.jpg | image-width = 250 | caption = A [[LATAM Chile|LAN Chile]] aircraft at Mataveri in 2001 | IATA = IPC | ICAO = SCIP | WMO = 85469<ref name="WMO" /> | type = Military/Public | owner = | operator = FACH – Fuerza Aérea de Chile ([[Chilean Air Force]]) | city-served = | location = Mataveri | elevation-f = 227 | elevation-m = | metric-elev = | coordinates = {{Coord|27|09|53|S|109|25|18|W|type:airport|display=inline,title}} | pushpin_map = Pacific Ocean | pushpin_map_caption = Location of airport in the Pacific Ocean | pushpin_label = '''IPC''' | r1-number = 10/28 | r1-length-f = | r1-length-m = 3305 | r1-surface = [[Asphalt concrete|Asphalt]] | metric-rwy = y | stat1-header = | stat1-data = | stat-year = | stat2-header = | stat2-data = | footnotes = Sources: GCM<ref>{{GCM|IPC|Mataveri International Airport}}</ref> SkyVector<ref>[https://skyvector.com/airport/SCIP/Mataveri-Airport Mataveri Airport] SkyVector</ref> Google Maps<ref>{{cite web|title=Mataveri International Airport|url=https://www.google.com/maps/@-27.162863,-109.4218124,6280m/data=!3m1!1e3|website=Google Maps|access-date=10 December 2017}}</ref> }} '''Меѓународниот аеродром Матавери''' {{Airport codes|IPC|SCIP}} е сместен во градот [[Ханга Роа]] на [[Велигденски Остров|Велигденскиот Остров]]. Оддалечен е 3.759 километри од главниот аеродром на [[Чиле]], [[Сантјаго]]. Единствената писта на аеродромот започнува на самиот југозападен брег на островот, и завршува на јужниот дел од островот, со што ја остава отсечена планината Рано Кау од останатиот дел на островот. Аеродромот е главната порта за влез на туристите кои доаѓаат за посета на познатите [[Моаи]] и останатите археолошки места. Аеродромот содржи ресторан, неколку продавници за сувенир, како и ареа за подигање на багаж. Аеродромот исто така има и зона за трансфер, за патниците кои го продолжуваат патот кон [[Папеете]], [[Тахити]]. == Историја == Редовниот сервис од Чиле започнал во [[1967]] година со воздухопловот [[DC-6B]], лет кој траел 9 часа, користејќи писта на блиската американска база. Во [[1970]], услугата била надградена со воздухоплов од типот [[Боинг 707]]. Единствената писта на аеродромот е долга 3.318 метри. Аеродромот бил планиран и како аеродром за итни случаи на американскиот [[спејс шатл]]. == Авиокомпании и одредишта == * LAN Airlines ([[Папеете]], [[Сантјаго]]) [[Категорија:Аеродроми во Чиле]] j6s5ncdujjc8z1kphlfph94uh36qjx8 Категорија:Цркви во Струмица 14 97807 5562654 4738411 2026-05-23T18:51:13Z Dandarmkd 31127 5562654 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Христијанството во Струмица]] [[Категорија:Цркви во Македонија по град|Струмица]] [[Категорија:Верски објекти во Струмица]] [[Категорија:Цркви во Општина Струмица|Струмица]] pfq59boj6kpzbiqooml2c7afxlsocb7 Папеете 0 100489 5562855 5523904 2026-05-24T11:13:10Z Bjankuloski06 332 5562855 wikitext text/x-wiki {{French commune|name=Папеете| lat_long= | map_size=300px| adjustable_map =Papeete1.png| mapcaption=Местоположба на општината (црвено) во рамките на Приветрените Острови| administrative subdivision=[[Приветрени Острови]]| capital=(главен град)| overseas collectivity=[[Француска Полинезија]]| administrative subdivision=[[Приветрени Острови]]<br />(административен центар)| commune centre=Папеете| insee=98735| postal_code=98714| mayor=[[Мишел Билјар]]|term=[[1995]] – сè уште| longitude=|latitude=| elevation_m=|elevation_min_m=0|elevation_max_m=621| area_km2=17.4| population=26,017| date-population=попис од август 2007| density_km2=1495|date-density=2007 попис|}} {{coord|17|32|S|149|34|W|type:city|display=title}} [[Податотека:Papeete - Marina Taina.JPG|мини|Поглед кон пристаништето]] '''Папеете''' ([[тахитски јазик|тахитски]]: ''Papeete'' („вода од кошница“,<ref name="Kay2001p102">Kay, p102</ref> ({{pronounced|papeʔete}}) е [[главен град|главен]] и најголем град во [[Француска Полинезија]], прекуморска територија на [[Франција]] на [[Тихиот Океан]]. Општината е сместена на островот [[Тахити]], на [[Приветрени Острови|Приветрените Острови]]. [[Урбано подрачје|Урбаното подрачје]] на Папеете има вкупно население од 131.695 жители (август 2007), додека самиот град има 26.017 жители.<ref>{{fr}} {{Наведена мрежна страница| url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| title=Recensement de la population 2007| author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF)| format=PDF| accessdate=2007-12-02| archive-date=2007-12-03| archive-url=https://web.archive.org/web/20071203110626/http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| url-status=dead}}</ref> == Белешки == {{наводи}} == Наводи == * Kay, Robert F. ''Hidden Tahiti'', Ulysses Press, Berkeley, California, 2001. ISBN 1-56975-222-2. == Надворешни врски == * [http://www.ville-papeete.pf/ Papeete Official Website] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090519054149/http://www.ville-papeete.pf/ |date=2009-05-19 }} * [http://www.epictrip.com/Papeete-travel-l39043.html Papeete Travel Guide] * [http://www.southpacific.org/text/finding_tahiti.html Finding Tahiti] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080726173725/http://www.southpacific.org/text/finding_tahiti.html |date=2008-07-26 }} * [http://www.mapsouthpacific.com/tahiti/index.html Map of French Polynesia] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080914163249/http://www.mapsouthpacific.com/tahiti/index.html |date=2008-09-14 }} [[Податотека:PapeeteWaterfront2003.jpg|thumb|250px|left|Ривата Папеете]] {{Ризница-врска|Papeete}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Главни градови во Океанија]] [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Тахити]] [[Категорија:Населени места основани во 1818 година]] aoe63olahmahc4asrgdy0oalkx175jk 5562856 5562855 2026-05-24T11:13:23Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Папете]] на [[Папеете]] 5562855 wikitext text/x-wiki {{French commune|name=Папеете| lat_long= | map_size=300px| adjustable_map =Papeete1.png| mapcaption=Местоположба на општината (црвено) во рамките на Приветрените Острови| administrative subdivision=[[Приветрени Острови]]| capital=(главен град)| overseas collectivity=[[Француска Полинезија]]| administrative subdivision=[[Приветрени Острови]]<br />(административен центар)| commune centre=Папеете| insee=98735| postal_code=98714| mayor=[[Мишел Билјар]]|term=[[1995]] – сè уште| longitude=|latitude=| elevation_m=|elevation_min_m=0|elevation_max_m=621| area_km2=17.4| population=26,017| date-population=попис од август 2007| density_km2=1495|date-density=2007 попис|}} {{coord|17|32|S|149|34|W|type:city|display=title}} [[Податотека:Papeete - Marina Taina.JPG|мини|Поглед кон пристаништето]] '''Папеете''' ([[тахитски јазик|тахитски]]: ''Papeete'' („вода од кошница“,<ref name="Kay2001p102">Kay, p102</ref> ({{pronounced|papeʔete}}) е [[главен град|главен]] и најголем град во [[Француска Полинезија]], прекуморска територија на [[Франција]] на [[Тихиот Океан]]. Општината е сместена на островот [[Тахити]], на [[Приветрени Острови|Приветрените Острови]]. [[Урбано подрачје|Урбаното подрачје]] на Папеете има вкупно население од 131.695 жители (август 2007), додека самиот град има 26.017 жители.<ref>{{fr}} {{Наведена мрежна страница| url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| title=Recensement de la population 2007| author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF)| format=PDF| accessdate=2007-12-02| archive-date=2007-12-03| archive-url=https://web.archive.org/web/20071203110626/http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| url-status=dead}}</ref> == Белешки == {{наводи}} == Наводи == * Kay, Robert F. ''Hidden Tahiti'', Ulysses Press, Berkeley, California, 2001. ISBN 1-56975-222-2. == Надворешни врски == * [http://www.ville-papeete.pf/ Papeete Official Website] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090519054149/http://www.ville-papeete.pf/ |date=2009-05-19 }} * [http://www.epictrip.com/Papeete-travel-l39043.html Papeete Travel Guide] * [http://www.southpacific.org/text/finding_tahiti.html Finding Tahiti] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080726173725/http://www.southpacific.org/text/finding_tahiti.html |date=2008-07-26 }} * [http://www.mapsouthpacific.com/tahiti/index.html Map of French Polynesia] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080914163249/http://www.mapsouthpacific.com/tahiti/index.html |date=2008-09-14 }} [[Податотека:PapeeteWaterfront2003.jpg|thumb|250px|left|Ривата Папеете]] {{Ризница-врска|Papeete}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Главни градови во Океанија]] [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Тахити]] [[Категорија:Населени места основани во 1818 година]] aoe63olahmahc4asrgdy0oalkx175jk Француска Полинезија 0 100495 5562863 5517095 2026-05-24T11:14:00Z Bjankuloski06 332 Исправено име, replaced: Папете → Папеете (4) 5562863 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за држава |native_name = {{јаз|fr|''Polynésie française''}} |conventional_long_name = Француска Полинезија |common_name = Француска Полинезија |demonym = |image_flag = Flag of French Polynesia.svg |flag_caption = Знаме на прекуморската територија |image_coat = Coat_of_arms_of_French_Polynesia.svg |image_map = Location French Polynesia.png |national_motto = <span style="line-height:1.25em;">''"Tahiti Nui Mare'are'a"''<br />''"[[Liberté, Égalité, Fraternité]]"''</span> |national_anthem = „[[Марселеза]]“ |official_languages = [[француски]] |capital = [[Папеете]] |ethnic_groups = (последен етнички попис од 1988)<ref name=ethnicities>[http://documents.irevues.inist.fr/bitstream/2042/14394/1/HERMES_2002_32-33_367.pdf Frontières ethniques et redéfinition du cadre politique à Tahiti]</ref><br />66,5% немешани [[Полинезијци]]<br />7,1% Полинезијци благо мешани со Европејци и азијати<br />11,9% [[Европејци]] (највеќе [[французи]])<br />9,3% [[Демиси]] (мешани Европејци и Полинезијци)<br />4,7% [[Источни азијати]] (претежно [[кинези]] ) |latd= 17|latm= 34|latNS= S|longd= 149|longm= 36|longEW= W |largest_city = [[Фаа]] |government_type = [[Зависна територија]] |leader_title1 = [[Претседател на Франција]] |leader_name1 = [[Никола Саркози]] |leader_title2 = Претседател на Француска Полинезија |leader_name2 = <br />[[Оскар Темару]] |leader_title3 = Висок комесар на Ф. Полинезија |leader_name3 = <br />[[Адолф Колра]] |area_rank = 173rd |area_magnitude = 1 E9 |area_km2 = 4,167 |area_sq_mi = 1,609 <!--Do not remove per [[WP:MOSNUM]]--> |percent_water = 12 |population_census = 259.596<ref name="census">{{fr}} {{Наведена мрежна страница|url=http://www.ispf.pf/ISPF/EnqRep/Recensement/Recens2007/Popleg.aspx|title=Population légale au 20 août 2007|author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF)|accessdate=2009-01-13|archive-date=2012-01-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20120118005821/http://www.ispf.pf/ISPF/EnqRep/Recensement/Recens2007/Popleg.aspx}}</ref> |population_census_rank = 176<sup>та</sup> |population_census_year = авг.&nbsp;2007 |population_density_km2 = 62 |population_density_sq_m = 166 <!--Do not remove per [[WP:MOSNUM]]--> |population_density_rank = 130<small>та</small> |GDP_nominal = US$5,49&nbsp;милијарди<ref name="GDP">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ispf.pf/ISPF/GdInd/CompteEco.aspx|title=Економски пребројувања|author=Статистички институт на Француска Полинезија (ISPF)|accessdate=15 ноември 2008|archive-date=2009-04-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20090409223156/http://www.ispf.pf/ISPF/GdInd/CompteEco.aspx|url-status=dead}} {{fr}}</ref> |GDP_nominal_rank = <small>not&nbsp;ranked</small> |GDP_nominal_year = 2005 |GDP_nominal_per_capita = US$21,565<ref name=GDP /> |GDP_nominal_per_capita_rank = <small>not&nbsp;ranked</small> |sovereignty_type = француска прекуморска територија |established_event1 = [[Протекторат]] |established_date1 = 1842 |established_event2 = Прекуморска територија |established_date2 = 1946 |established_event3 = Прекуморска територија |established_date3 = 2004 |HDI_year = |HDI_change = <!--increase/decrease/steady--> |HDI = <!--number only--> |HDI_ref = |HDI_rank = |currency = [[тихоокеански франк]] |currency_code = XPF |country_code = |time_zone = |utc_offset = -10 |time_zone_DST = |utc_offset_DST = |cctld = [[.pf]] |calling_code = 689 }} [[Податотека:French Polynesia relief map with communes-mk.svg|мини|десно|300п|Топографско-административна карта на Француска Полинезија]] '''Француска Полинезија''' ([[француски]]: ''Polynésie française'', [[тахитски јазик|тахитски]]: ''Pōrīnetia Farāni'') е [[прекуморски региони на Франција|француска прекуморска територија]] во јужниот [[Тихи Океан]]. Ја сочинуваат неколку групи на [[Полинезија|полинезиски]] [[остров]]и, од кои најпознат е [[Тахити]] од [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]] каде што се наоѓа и главниот град [[Папеете]]. == Географија == {{Главна|Географија на Француска Полинезија}} Француска полинезија се состои од 130 острови и атоли, кои припаѓаат на следните 5 архипелази: {|class="wikitable" |- | [[Податотека:Unofficial flag of the Leeward Islands (Society Islands).svg|70px]] | [[Податотека:Karta FP Societe isl.PNG|60px]] | [[Друштвени Острови]] | 13 острови | 1.647&nbsp;км<sup>2</sup> | 163.000 жители |- | [[Податотека:Flag of Tuamotu Archipelago.svg|70px]] | [[Податотека:Karta FP Tuamotus isl.PNG|60px]] | [[Туамоту]] | 76 атоли | 850&nbsp;км<sup>2</sup> | ~ 15.000 жители |- | [[Податотека:Flag of Marquesas Islands.svg|70px]] | [[File:Marquesas map-mk.svg|60px]] | [[Маркиски Острови]] | 10 острови | 1.274&nbsp;км<sup>2</sup> | 8.632 жители |- | [[Податотека:Flag of the Austral Islands.svg|70px]] | [[File:Austral Islands mkd.png|60px]] | [[Австралски Острови]] | 7 острови | 148&nbsp;км<sup>2</sup> | 6.669 жители |- | [[Податотека:Flag of the Gambier Islands.svg|70px]] | [[Податотека:Gambier mk.png|60px]] | [[Гамбје]] | 26 острови | 31&nbsp;км<sup>2</sup> | 986 жители |} == Демографија == Вкупното население на пописот во август 2007 изнесувал 259.596 жители.<ref name=census /> Од нив 68,6% живееле на островот [[Тахити]].<ref name=census /> Урбаната област на главниот град [[Папеете]], имал 131.695 жители. Според истиот попис, 87,3% од жителите биле родени во Француска Полинезија, 9,3% биле родени во [[Франција]], 1,4% во некои од прекуморските територии на Франција надвор од полинезија и 2,0% во странски држави.<ref>{{fr}} {{Наведена мрежна страница| url=http://www.ispf.pf/ispf/EnqRep/Recensement/Recens2007/Themes/Migrations.aspx| title=Recensement 2007 - Migrations : Chiffres clés| author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF)| accessdate=2008-11-15| archive-date=2009-09-08| archive-url=https://web.archive.org/web/20090908021413/http://www.ispf.pf/ispf/EnqRep/Recensement/Recens2007/Themes/Migrations.aspx| url-status=dead}}</ref> На пописот од [[1988]] кога за последен пат имало прашања во врска со етничкото потекло, 66,5% од жителите биле чисти [[Полинезијци]], 7,1 % биле Полинезијци со делумно европско и азијатско потелко, 11,9% биле [[Европејци]], 9,3% мешани Европејци и Полинезијци, т.н. [[Демис]] (во превод "пола"), и 4,7% биле [[источни азијати]] (претежно [[кинези]]).<ref name=ethnicities /> [[Податотека:Tahitiennes en robe mission.jpg|thumb|200px|лево|Тахитски девојки]] === Пописи === {| align="center" rules="all" cellspacing="0" cellpadding="4" style="border: 1px solid #999; border-right: 2px solid #999; border-bottom:2px solid #999; background: #f3fff3" ! 1907 !! 1911 !! 1921 !! 1926 !! 1931 !! 1936 !! 1941 !! 1946 !! 1951 |- | align=center| 30,600 || align=center| 31,900 || align=center| 31,600 || align=center| 35,900 || align=center| 40,400 || align=center| 44,000 || align=center| 51,200 || align=center| 58,200 || align=center| 63,300 |- ! 1956 !! 1962 !!1971 !! 1977 !! 1983 !! 1988 !! 1996 !! 2002 !! 2007 |- | align=center| 76,323 || align=center| 84,551 || align=center| 119,168 || align=center| 137,382 || align=center| 166,753 || align=center| 188,814 || align=center| 219,521 || align=center| 245,516 || align=center| 259,596 |- | colspan=13 align=center| <small>Официјални бројки на пописите.<ref name=census /><ref>[http://www.legifrance.gouv.fr/jopdf/common/jo_pdf.jsp?numJO=0&dateJO=20030805&numTexte=27&pageDebut=13481&pageFin=13484 2002 census]</ref><ref>[http://www.ispf.pf/(qbjrtn454t2i14453i3q5pi4)/stat/demo/rp2002/retro/tables/retro1.xls 1971, 1977, 1983, 1988, and 1996 censuses]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>[http://www.persee.fr/showPage.do?zoom=0&urn=pop_0032-4663_1972_num_27_4_15221&pageId=pop_0032-4663_1972_num_27_4_T1_0704_0000 Censuses from 1907 to 1962 in Population, 1972, #4-5, pp. 705-706, published by INED]</ref> |} === Јазик === [[Француски]]от јазик е службен јазик во Француска Полинезија. Според законот од [[12 април]] [[1996]] се вели "Францускиот јазик е службен јазик, а [[Тахитски јазик|тахитскиот]] и другите [[полинезиски јазици]] исто така се користат." Според пописот од 2007, населението од 15 години и постаро, односно 68,5% изјавиле дека францускиот јазик го користат во домашна употреба, 29,9% изјавиле дека во домашна употреба користат еден од [[полинезиските јазици]] (80 % [[тахитски јазик|тахитски]]), 1,0% користеле [[кинески јазик|кинески]] и 0,6% други.<ref name=languages>{{fr}} {{Наведена мрежна страница| url=http://www.ispf.pf/ISPF/EnqRep/Recensement/Recens2007/Themes/Langues.aspx| title=Recensement 2007 - Langues : Chiffres clés| author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF)| accessdate=2008-11-15| archive-date=2008-11-18| archive-url=https://web.archive.org/web/20081118153108/http://www.ispf.pf/ISPF/EnqRep/Recensement/Recens2007/Themes/Langues.aspx| url-status=dead}}</ref> Според истиот попис, 94,7% од луѓето изјавиле дека можат да разберат, пишуваат и читаат француски јазик, додека само 2.0% немале никакво познавање од јазикот.<ref name=languages /> 74,6% изјавиле дека можат исто така што зборуваат, пишуваат и читаат на еден од полинезиските јазици, додека 13,6% од попишаните немаат никакви познавања од истите.<ref name=languages /> === Религија === [[Христијанство]]то е најзастапената религија на островите, од кои мнозинството (54%) припаѓа кон неколку варијанти на [[протестантството]] додека другиот дел (30%) се припадници на [[католицизмот]]. == Наводи == {{наводи|2}} == Галерија == <center><gallery> Image:Moorea baie cook.JPG|[[Моореја]] Image:Bora-Bora.png|Планината Отеману на [[Бора-Бора]] Image:Îles Gambier image satellite.jpg|Сателитски поглед на архипелагот [[Гамбје]] Image:Plage.sable.noir.Tahiti.JPG|Плажа со црн песок на [[Тахити]] Image:Mooreamotu766.jpg|[[Моту]] Тиахура, Моореја Image:Fakarava-ponton-rotoava.jpg|Лагуната [[Факарава]] Image:HivaOa BaieDesTraitres 20061110.jpg|[[Хива Оа]] Image:Présidence.Papeete.JPG|Владата ([[Папеете]]) Image:Mangareva.jpg|[[Мангарева]] Image:Hotelhibiscus1.jpg| Хотел „Хибискус“, Моореја Image:Matira Beach, Bora Bora, French Polynesia.jpg|Плажата Матира, [[Бора-Бора]] Image:Bora-bora_from_air.jpg|Бора Бора од авион </gallery></center> == Надворешни врски == {{sisterlinks|French Polynesia}} ; Владини * [http://www.polynesie-francaise.gouv.fr/ Влада на ФП] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060424072420/http://www.polynesie-francaise.gouv.fr/ |date=2006-04-24 }} * [http://www.presidence.pf/ Претседателство на ФП] * [http://www.polynesie-francaise.gouv.fr/hc/inter/inter-subdiv.asp Административна поделба на ФП] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20061212091026/http://www.polynesie-francaise.gouv.fr/hc/inter/inter-subdiv.asp |date=2006-12-12 }} ; Информативни * {{CIA_World_Factbook_link|fp|Француска Полинезија}} * [http://ucblibraries.colorado.edu/govpubs/for/frenchpolynesia.htm Француска Полинезија] на ''UCB Libraries GovPubs'' * {{dmoz|Regional/Oceania/French_Polynesia}} ; Туризам * [http://www.tahiti-tourisme.com Официјално туристички место] * {{wikivoyage|French Polynesia}} * [http://www.southpacific.org/text/finding_tahiti.html Туристички водич за ФП] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080726173725/http://www.southpacific.org/text/finding_tahiti.html |date=2008-07-26 }} * [http://www.southseas.co.uk Водич Јужни Мориња] * [http://www.taiha.com Taiha] {{coord|17|32|S|149|34|W|display=title}} {{Океанија}} {{Надворешни територии на европските земји}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Француска Полинезија| ]] [[Категорија:Специјални територии на Европската Унија]] [[Категорија:Прекуморски заедници на Франција]] [[Категорија:Островски земји]] 7ytf7sygrdszvze1ape4qmnakabrw37 Список на државни водачи во 1269 година 0 113348 5562663 4339694 2026-05-23T21:38:31Z Gurther 105215 5562663 wikitext text/x-wiki {{SLBY|year=1269}} Во него се наведени водачите на државите во светот, коишто постоеле во соодветната година. Се споменуваат имињата на оние водачи коишто ги заземале највисоките функции или оние со најголема моќ во државата, без оглед на обликот на државното уредување и видот на функцијата којашто ја извршувале. Како дополнителни информации се наведуваат и животниот век на водачот и временскиот период на извршување на соодветната функција. Списокот е поделен на [[континент]]ите во светот, коишто се подредени по азбучен редослед, а во делот за секој континент, исто така, по азбучен редослед се подредени државите коишто во годината се наоѓале на тој континент. Во случај да се случиле промени на функциите, наведени се имињата на сите лица коишто ја извршување таа функција подредени по хронолошки редослед во текот на годината. == Европа == == Азија == == Африка == == Јужна Америка == == Северна Америка == == Австралија со Океанија == htprmyz5c7hh86ak54ezar0hpcf88tl Список на државни водачи во 731 година 0 113350 5562664 4340995 2026-05-23T21:38:53Z Gurther 105215 5562664 wikitext text/x-wiki {{SLBY|year=731}} Во него се наведени водачите на државите во светот, коишто постоеле во соодветната година. Се споменуваат имињата на оние водачи коишто ги заземале највисоките функции или оние со најголема моќ во државата, без оглед на обликот на државното уредување и видот на функцијата којашто ја извршувале. Како дополнителни информации се наведуваат и животниот век на водачот и временскиот период на извршување на соодветната функција. Списокот е поделен на [[континент]]ите во светот, коишто се подредени по азбучен редослед, а во делот за секој континент, исто така, по азбучен редослед се подредени државите коишто во годината се наоѓале на тој континент. Во случај да се случиле промени на функциите, наведени се имињата на сите лица коишто ја извршување таа функција подредени по хронолошки редослед во текот на годината. == Европа == == Азија == == Африка == == Јужна Америка == == Северна Америка == == Австралија со Океанија == lz72n7mmoamdt9pkcb3jxmm2sy1lgdy Список на државни водачи во 1268 година 0 113352 5562665 4339693 2026-05-23T21:39:10Z Gurther 105215 5562665 wikitext text/x-wiki {{SLBY|year=1268}} Во него се наведени водачите на државите во светот, коишто постоеле во соодветната година. Се споменуваат имињата на оние водачи коишто ги заземале највисоките функции или оние со најголема моќ во државата, без оглед на обликот на државното уредување и видот на функцијата којашто ја извршувале. Како дополнителни информации се наведуваат и животниот век на водачот и временскиот период на извршување на соодветната функција. Списокот е поделен на [[континент]]ите во светот, коишто се подредени по азбучен редослед, а во делот за секој континент, исто така, по азбучен редослед се подредени државите коишто во годината се наоѓале на тој континент. Во случај да се случиле промени на функциите, наведени се имињата на сите лица коишто ја извршување таа функција подредени по хронолошки редослед во текот на годината. == Европа == == Азија == == Африка == == Јужна Америка == == Северна Америка == == Австралија со Океанија == cg75dkwlg6s8nldy7z47wsqg8gt49ae Список на државни водачи во 732 година 0 113354 5562666 4340996 2026-05-23T21:39:27Z Gurther 105215 5562666 wikitext text/x-wiki {{SLBY|year=732}} Во него се наведени водачите на државите во светот, коишто постоеле во соодветната година. Се споменуваат имињата на оние водачи коишто ги заземале највисоките функции или оние со најголема моќ во државата, без оглед на обликот на државното уредување и видот на функцијата којашто ја извршувале. Како дополнителни информации се наведуваат и животниот век на водачот и временскиот период на извршување на соодветната функција. Списокот е поделен на [[континент]]ите во светот, коишто се подредени по азбучен редослед, а во делот за секој континент, исто така, по азбучен редослед се подредени државите коишто во годината се наоѓале на тој континент. Во случај да се случиле промени на функциите, наведени се имињата на сите лица коишто ја извршување таа функција подредени по хронолошки редослед во текот на годината. == Европа == == Азија == == Африка == == Јужна Америка == == Северна Америка == == Австралија со Океанија == 8hgfqs0sc8s4yca6fq7e8s2xr6il51s Разговор:Папеете 1 115450 5562858 1089710 2026-05-24T11:13:23Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Разговор:Папете]] на [[Разговор:Папеете]] 1089710 wikitext text/x-wiki {{Страница за разговор}}==brest-bot проверка на правопис== *'''цитирана веб страница''' наместо '''cite web''', назив на шаблон на македонски јазик. *'''Категорија''' наместо '''Category''', вики клучни зборови на македонски. *'''Податотека''' наместо '''Image''', вики клучни зборови на македонски. <small>''Ако имате забележано други синтаксни грешки кои многукратно се повторуваат низ страниците, можете да побарате истите со помош на ботот да се исправат.--[[User:Brest-bot|Brest-bot]] <small>([[User talk:Brest-bot|разговор]])</small> 22:03, 1 мај 2009 (UTC), управуван од [[Корисник:Brest|Brest]].''</small> ==brest-bot проверка на правопис== *'''Наводи''' наместо '''Референци''', англизам. <small>''Ако имате забележано други синтаксни грешки кои многукратно се повторуваат низ страниците, можете да побарате истите со помош на ботот да се исправат.--[[User:Brest-bot|Brest-bot]] <small>([[User talk:Brest-bot|разговор]])</small> 21:35, 2 јуни 2010 (CEST), управуван од [[Корисник:Brest|Brest]].''</small> 3de3ooxtw7zoil8cgpadhqa2d1zsrzq Разговор:Тековник 1 152206 5562728 703705 2026-05-24T04:14:56Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Разговор:Фид]] на [[Разговор:Тековник]] 703705 wikitext text/x-wiki {{Страница за разговор}} fi9ukiti4ejqtjl9wpque6tk8asqqvm Прво Бугарско Царство 0 155140 5562647 5552888 2026-05-23T18:34:53Z Alber Musketar 133463 /* Владеењето на Борис I (852-889) */ 5562647 wikitext text/x-wiki {{Infobox Former Country | native_name = {{Nobold|{{unbulleted list|item_style=font-size:85%;|[[старословенски]]: Блъгарьско Цѣсарьствиѥ}}}} |conventional_long_name = Прво Бугарско Царство |continent = Европа |region = Балкан |era = среден век |status = |government_type = Апсолутна монархија |religion =[[Тенгризам]] & [[Словенска митологија|Словенски паганство]]<br /><small>(681–864)</small> <br /> [[Православие]]<br /><small>(864–971)</small> |common_languages = [[Прабугарски јазик|Прабугарски]], Средновековен грчки<br /> [[Старословенски јазик|Старословенски]] <br /><small>(официјален од 893)</small> |year_start = 681 |year_end = 971 |event_start = [[Аспарух]] |event1 = [[Христијанизација на Бугарија|Христијанизација]] |date_event1 = 864 |event2 = [[Симеон I]] |date_event2 = 893 |event_end = Распад |p1 = Прабугарија |flag_p1 = Monogram of Kubrat.svg |p2 = Византија |flag_p2 = Simple Labarum.svg |s1 = Византија |flag_s1 = Simple Labarum.svg |s2 = Самоилово Царство |flag_s2 = Coat of Arms of the Emperor of Bulgaria (by Conrad Grünenberg).png |image_flag = |flag = |flag_type = |image_map = Southeastern Europe Late Ninth Century.png |image_map_caption = Царството во време на владеењето на [[Симеон I Велики]], крај на {{римски|9}} век |capital = [[Плиска]]<br /><small>(681–893)</small><br />[[Преслав]]<br /><small>(893–968/972)</small><br />[[Скопје]], [[Охрид]], [[Битола]]<br /><small>(до 971)</small> |leader1 = [[Аспарух]] (прв) |leader2 = [[Роман (бугарски цар)|Роман]] (последен) |year_leader1 = 681–700 |year_leader2 = 971 |title_leader = [[Хан]], [[Цар]] ''(Император)'' |year_deputy1 = |title_deputy = |stat_year1 = 9 век |stat_area1 = 400000 |stat_pop1 = 1 000 000 |stat_year2 = |stat_area2 = |footnotes = }} '''Првото Бугарско Царство''' или '''Дунавска Бугарија''' ({{Langx|cu|Блъгарьско цѣсарьствиѥ}}) — [[хан]]ство, подоцна и [[царство]], на [[Прабугари]]те и [[Стари Словени|Словените]], кое постоело на [[Балкански Полуостров|Балканскиот Полуостров]] и неговите гранични делови од [[Југоисточна Европа]] од [[681]] до [[971|971 година]]. Основано од [[Туркиски народи|туранскиот]] хан [[Аспарух]], којшто по распаѓањето на [[Стара Велика Бугарија]] доведувал дел од прабугарските [[Племе|племиња]] во денешна [[Бесарабија]] и [[Добруџа]], ги потчинува месните словенски племиња и ја принудил [[Византија]] да му плаќа данок во 681 година. Во прво време, главниот град било [[Онгал]], денешна [[Романија]], понатака се востановува во [[Плиска]], а кон крајот на [[9 век|{{римски|9}} век]] во [[Велики Преслав]]. Најголемото територијално проширување државата го достигнува во {{римски|9}} век, кога кон првоначалните територии по Долен [[Дунав]] се присоединети области во [[Тракија]] и [[Македонија (регион)|Македонија]], делови од денешните [[Албанија]], [[Србија]] и [[Романија]], а исто така и дел од северното црноморие (до река [[Днепар]]), тогаш познато како [[Кутмичевица]].<ref>Л. Иванов. [[wikisource:bg:История на България в седем страници|История на България в седем страници]]. София, 2007.</ref> Во текот на [[864]]-[[866|866 година]], за време на [[Борис I]], [[христијанство]]то станала [[државна религија]], што води до значителни промени во културниот живот на државата и т''.''н. ''[[Симеон I|Златен век на цар Симеон]]''. Царот Симеон организирал неуспешни походи за да го превземи главниот град на [[Византија]], [[Константинипол|Цариград]]. [[Византиско-бугарски војни|Византиско-бугарските војни]], заедно со инвазиите на [[Кнежевство Унгарија|Унгарците]] (Маѓарите), [[Печенези]]те и [[Киевски Рус|Русите]], доведело до ослабување на царството и паѓањето на главниот град Преслав под византиска власт во 971 година. == Почетокот == {{See also|Прабугари|Седум словенски племиња}} === Стара Велика Бугарија === Во 632 година ханот [[Кубрат]] успева да ги обедини [[Прабугари|прабугарските]] и [[Хуни|хунските]] [[Племе|племиња]], кои се наоѓаат под власта на [[Западнотуркиски ханат|Западнотуркискиот ханат]], во сопствена држава, наречена од византиските хроничари ''[[Стара Велика Бугарија]]''.{{Sfn|Marshall Lang|1976|p=36}} Со помошта на оскудните записи на ерменски и византиски летописци, се востановени приближно границите на таа држава: долното поречие на [[Дунав]] на запад, [[Црно Море|Црно]] и [[Азовско Море|Азовското Море]] на југ, реката [[Кубањ (река)|Кубањ]] на исток и реката [[Дон (река)|Дон]] на север. [[Податотека:Giudjenov Kubrat and his sons.jpg|лево|мини|''Кубрат и неговите синови.'' Слика на Димитар Ѓуџенов од 1926 година.]] Царството на Кубрат се распадна по неговата смрт ({{Circa|650 г.}}). Според византиските хроничари [[Теофан Исповедник|Теофан]] и [[Никифор I Цариградски|Никифор]], тој оставил завет на неговите пет синови да останат заедно во единство и меѓусебна солидарност; но набргу тие се разделиле и повеле дел од својот народ со себе, со што го забрзаа распадот на ''Стара Велика Бугарија''. Најстариот, [[Бајан]] или Батбајан, останал во Стара Бугарија. Вториот, [[Котраг]], го премина [[Дон (река)|Дон]] и се насели на далечната страна. Третиот, [[Аспарух]], го поминал Днепар со своите следбеници и привремено го поставил својот логор меѓу таа река и Дунав. Четвртиот син на Кубрат ги преминал [[Карпати]]те и стигнал до [[Панонија]], каде што се ставил под власта на [[Авари|аварскиот хан]]. Петтиот заминал најдалеку од сите, пристигнувајќи со своето племе во Италија, во близина на Равена, каде што му се покорил на византискиот император. Треба да се додаде дека распадот на ''Стара Бугарија'' беше дополнително забрзан од налетот на [[Хазари]]те, кои подоцна го прифатиле јудаизмот и станаа доминантна сила во [[Евроазиска Степа|Евроазиската Степа]].{{Sfn|Marshall Lang|1976|p=36-37}} === Населување на Бугарите на Балканот === {{See also|Битка кај Онгала}} Откако [[Аспарух]] ги преминал реките Дњепар и Дњестар, и се населил во близина на Дунав, каде што нашол соодветно место за живеење (на [[Прабугарски јазик|нивниот јазик]] наречено ''Онгала''), кое било тешко пристапно и непробојно за непријателите, затоа што од едната страна било мочурливо и непроодно, а од другата страна оградено со непристапни карпи.<ref>{{Наведена книга|title=Nikephoros' Short History [for the years 602-769 A.D.]|first=Nikephoros I of Constantinople|publisher=Dumbarton Oaks, Research Library and Collection|year=1990|isbn=9780884021841|location=Washington|pages=88-89|translator-last=A. Mango|translator-first=Cyril}}</ref> {{Maplink|frame=yes|frame-lat=45.300|frame-long=28.132|frame-align=left|zoom=6 |type=line|id=Q182445 |title=Line|stroke-width=3|stroke-color=#008000|description=[[Прут]] |type2=line|id2=Q1653|title2=Line|stroke-width2=3|description2=[[Дунав]] |type3=line|id3=Q208302|title3=Line|stroke-width3=3|stroke-color3=#0000FF|description3=[[Сирет (река)|Сирет]] |text=Онгала се наоѓала на мало подрачје кое граничело со реките Сирет, Прут и Дунав<ref name=":1" />}} Се смета дека ''Онгала'' се наоѓала на мало подрачје помеѓу реките [[Сирет (река)|Сирет]], [[Прут]] и [[Дунав]].<ref name=":1">{{Наведено списание|last=Madgearu|first=Alexandru|date=2000|title=Recent discussions about "Onglos"|journal=Istro-Pontica. Muzeul tulcean la a 50–a aniversare 1950–2000|pages=343-48}}</ref> Според друго мислење се наоѓал на островот [[Певки]], во делтата на Дунав,{{sfn|Runciman|1930|p=25-26}} што е помалку веројатно. Аспаруховите Бугари биле бројни. ''Онгала'' бил само привремен центар, но веројатно имало и претходница во [[Добруџа]] и заден одред во [[Бесарабија]]. Не може точно да се прецизира и датумот на преселбата на Аспарух во ''Онгала''. Тоа морал да биде постепен процес кој се одвивал помеѓу 650 и 670 година. Во овој период Византија била зафатена во крвава [[Византиско-арапски војни|војна со Арапите]] во Азија, а во Европа со религиозните и дипломатски интриги со [[Монотелитизам|монотелитите]]; а во 668 г. убиството на западнољубивиот император [[Констанс II Ираклиј|Констанс II]] било проследено со краток бунт.{{sfn|Runciman|1930|p=26}} Но, до 679 г. тронот бил безбеден и арапската војна завршувала. Императорот [[Константин IV]] бил свесен за опасноста да дозволи нови освојувачи на Балканот да ги вознемират, или уште полошо да ги организираат Словените. Ордите на Аспарух морало да бидат натерани да се повлечат назад или да бидат уништени. Во 680 година Прабугарите, обединети со седумте словенски племиња и Северите, водат војна со [[Византија]] кај месноста [[Битка кај Онгала|Онгала]], и по поразот, Византија потпишува мировен договор со Бугарија во 681 година, со тоа што се задолжува да и плаќа годишен данок. По војната Бугарија ги опфаќа земјите од северното црноморие и реките Днепар и [[Днестар]] на исток до река [[Морава]] на запад, и од северните склонови на [[Стара Планина]] на југ до јужните склонови на [[Карпати]]те на север. Од југ сосед и била моќната Византија, од запад - [[Аварски каганат|Аварскиот каганат]], од исток - [[Хазари]]те, кои ги заземале териториите на Кубратова Бугарија. Главен град станала словенската крепост [[Плиска]]. === Борби за престолот === [[Податотека:Madara Rider.jpg|мини|лево|[[Мадарски коњаник|Мадарскиот коњаник]]]]Хан Аспарух починал веројатно некаде околу 700 година во битка со Хазарите од исток, 58 години откако се разделил од своите браќа. Го наследил [[Тервел]], неговиот син или можеби внук. Тој востановил директни политички односи со византиската власт, со тоа што неколкупати му помогнал на паднатиот император [[Јустинијан II]] да си го врати престолот. Заради таа помош ханот ја добил богатата и важна област Загоре, на југ од Стара Планина. Најголемиот успех на хан Тервел е победата над [[Арапи]]те, кои го [[Опсада на Цариград (717–718)|опсадиле]] [[Цариград]] во 717 година, што им ставило конечен крај на нивните обиди да проникнат во [[Европа]] преку [[Балкански Полуостров|Балканот]]. Неговата победа се споредува со постигнатата, многу години подоцна, победа над Арапите на Карл Мартел при [[Поатје]]. [[Податотека:First Bulgarian Empire by Asparuh to Kardam (680- 803).png|мини|Бугарското ханство од 680-803 год.]] По смртта на ханот Тервел, Бугарија навлегла во политичка криза, хановите се менувале речиси секоја година преку преврати и интриги, а врв на сето тоа е управувањето на ханот Умор - само 46 денови. Положбата се стабилизирала кон крајот на 8 и почетокот на 9 век, кога престолот го зазел ханот [[Крум]]. Од тој силен и енергичен бугарски хан започнува династијата на најсилно изјавените владетели на Првата Бугарска Држава, кои ја управувале речиси до самиот нејзин крај. Во 756 година императорот [[Константин V Копроним|Константин V]] изградил низа тврдини долж византиско-бугарската граница. Бидејќи овие тврдини ги прекршувале условите од претходниот договор, Бугарите барале компензација. Константин одбил и Бугарите, толкувајќи ги неговите постапки како непријателски, ја нападнале византиската територија само за да бидат разбиени од царските трупи. Ова беше првата од деветте војни меѓу Константин V и Бугарите. Овој пораз довел до соборување на бугарскиот хан. Повторно следела граѓанска војна, на крајот од која, во 761 или 762 година, на тронот дошол извесен [[Телец]]. Телец веднаш собрал војска, ја зацврстил својата граница со Византија, а потоа напредувал во Тракија. Константин V излегол да го пречека и по жестока [[Битка кај Анхијал (763)|битка]] Бугарите повторно биле разбиени. Се чини дека овој пораз е причина за новите немири во Бугарија кои довеле до соборување на Телец околу 764 година. Новиот хан, [[Сабин (хан)|Сабин]], се обидел да склучи мир со Византија, но бил обвинет дека ја предал земјата на Византијците и морал да пребега со своите роднини во Константинопол. Меѓутоа, набрзо мирот го склучил еден хан по име [[Паган (хан)|Паган]], но борбата за тронот продолжила. Во неколку наврати (од кои едниот во 766 година), Византија интервенирала со војски во име на нејзините кандидати. Кога интервенирала, империјата можела да ја наметне својата волја врз Бугарите, чија земја била во анархија. [[Податотека:771_CE,_Europe.svg|алт=Colour-coded map|мини|Политичка карта на Европа во 771 год.]] Во 770 [[Телериг]] станал хан. Меѓутоа, војната продолжила во 773 година кога Константин V успешно ги нападнал Бугарите. Истата година Бугарите упаднале јужно до Тесалија каде што биле запрени од Византијците. Хронологијата на овие два настани, како и причините се непознати. Изгледа дека следната година, во 774 година, Константин V планирал нов напад. Телериг му напишал на императорот велејќи дека можеби ќе треба да побегне во Константинопол; ''кому во Бугарија може да му верува?'' Константин наивно му испратил список на византиски агенти во Бугарија. Телериг ги заробил и ги погубил сите. Од оваа приказна дознаваме дека византиските разузнавачи биле активни и интервенирале во внатрешните работи на Бугарија. Константин V потоа започнал да ја планира својата следна кампања против Бугарите; сепак, неговата смрт на почетокот на кампањата значела крај на војната. Иронично, Телериг сепак морал да побегне од земјата, во 777 година; дошол на дворот на императорот [[Лав IV Хазар]], го примил христијанството и добил невеста, роднина на царицата [[Ирина (византиска царица)|Ирина]]. [[Податотека:Battle of Marcellae.png|лево|мини|[[Битка кај Маркели (792)|Битката кај Меркели (792)]]]] За време на владеењето на [[Ирина (византиска царица)|Ирина]] и нејзиниот син [[Константин VI Слепиот|Константин VI]] во Византија, за противник во Бугарија го имале ханот [[Кардам]] (777-802). Отпрвин, Византијците успеале да ја потиснат бугарската граница на север. Во 784 година, царицата Ирина напредувала од Анхиалус, далеку во внатрешноста до Береја (денешна [[Стара Загора]]), која таа ја обновила и ја нарекла ''Иренуполис''.{{sfn|Marshall Lang|1976|p=50}} Сердика, исто така, останала цврсто во византиски раце. Меѓутоа, во 792 година, Кардам му нанел катастрофален пораз на младиот Константин VI кај пограничната тврдина [[Битка кај Маркели (792)|Меркели]]. Византија повторно морала да плаќа данок на Бугарите, кои периодично ги зголемувале нивните барања со уценувачки закани за понатамошни напади. Во 797 година, приврзаниците на Ирина го ослепиле нејзиниот син Константин, а таа продолжила да владее сама.{{sfn|Marshall Lang|1976|p=50}} Во меѓувреме, во 790-тите, франечкиот крал, [[Карло Велики]], водел кампања против [[Авари]]те. Тој извојувал голема победа во 796 година (во која му помогнал и панонскиот хрватски кнез [[Војномир]]) и Франките станале господари над Хрватите од северна Далмација, Славонија и Панонија; франечките мисионери набрзо влегле во областа. Набрзо следел втор голем удар за аварската моќ, но овој пат од исток, под водство на новиот бугарски хан Крум. Како резултат на овие две победи, Франките и Бугарите наскоро дојдоа да имаат заедничка граница долж реката [[Тиса (река)|Тиса]], а Бугарите успеале да го прошират своето владение над територијата северно од Дунав до Карпатите. Аварите не исчезнале одеднаш. Западно од Дунав бил основан каганат, кој бил вазал на Франките и под христијански хан, а Франечките извори спомнуваат аварски пратеници кои го посетиле франечкиот двор помеѓу 805 и 822 година. Во 889 година се споменува дека Маџарите ги зазеле пасиштата на некои слободни Авари во долна Панонија. После тоа, изворите престануваат да ги спомнуваат Аварите; се претпоставува дека потомците на оние кои го преживеале унгарското освојување на унгарската рамнина во 890-тите биле апсорбирани од Унгарците. == Консолидација == {{Историја на Бугарија}} === Владеењето на Крум (803 - 814) === [[Податотека:52-manasses-chronicle.jpg|мини|лево|Ханот [[Крум]] го победил византискиот император [[Никифор I]] во [[Битка кај Плиска|Битката кај Врбишкиот премин (811 г.)]], ''[[Константин Манасиј|Манасиева хроника]]'']] Бидејќи претходникот на [[Крум]], ханот [[Кардам]], успеал да се оттргне од византиските шпиони во Бугарија, тој најпосле имал можност да се зафати со офанзива на југ. Но пред тоа ги разбил остатоците од [[Аварски каганат|Аварскиот каганат]], кој попаднал под ударите на Франкската Империја на [[Карло Велики]]. Во териториите на Бугарија биле вклучени богатите солници на [[Трансилванија]], што и дозволило да се вклучи во напредокот на европската економија. Во 808 година Крум започнува походи по река [[Струма]], а во 809 година ја презема важната крепост Средец (денешна [[Софија]]). Во 811 година император [[Никифор I]] започнува поход против Бугарија, стига до нејзиниот главен град, Плиска, ја презема и ја опожарува. Сметајќи дека тоа е крајот на проблемите со Бугарите, се вратил назад за Цариград. Но утрината на 26 јули 811 година, за време на ноќевањето на армијата и императорот кај Врбишкиот проход, вооружената бугарска војска изненадно ги нападнала, ги исклала повеќето, и дури самиот император ја дочекал таму смртта. За прославувањето на победата Крум употребил чаша, направена од черепот на императорот Никифор, обкован со злато и сребро. [[Податотека:Europe 814.svg|лево|мини|Европа во 814 година]] Две години подоцна, во 813 година, Крум подготвил невиден дотогаш поход кон [[Цариград]]. Меѓутоа, неговата смрт на 13 април 813 година го спречило замисленото дело. Крум влложил големи усилби за закрепување на државата. Присоединил важни територии кон државата и наложил заеднички закони за сите поданици, за да осигури внатрешна стабилност. Законите биле строги и не правеле разлика меѓу [[Прабугари]], [[Стари Словени|Словени]] и други. Тоа била првата стапка кон обединувањето во една народност на различните по бит и култура етноси. === Владеењето на Омуртаг (814-831) === [[Податотека:ThomasTheRebelAndMourtagon.jpg|мини|лево|Со цел да го задуши востанието на [[Тома Славјанинот]] императорот [[Михаил II (Византија)|Михаил II]] се обратил за помош кај бугарскиот кан Омуртаг. Двете војски се судриле во 823 г.]] Неговиот наследник, [[Омуртаг]], склучил 30-годишен мировен договор со [[Византија]], и се зафатил со внатрешната ситуација на државата. Започнал со повторно изградување на главниот град, кој бил опожарен за време на походот на Никифор, изградил и укрепил редица градови. Ја зацврстил бугарската власт на северозапад, каде што Франките се обиделе да одделат 3 словенски племиња од Бугарија. === Омуртаг и христијанството === [[Податотека:Omurtag.jpg|мини|десно|Прогонство на христијаните од Омуртаг.<br>Десно: [[Адријанополски маченици|епископ Мануил]] проповеда на Бугарите.<br>Лево: Погубување на епископ Мануил.]] Омуртаг бил непријателски настроен кон христијанството, кое се чини дека се ширело во Бугарија, иако државата и поголемиот дел од владејачката класа останале пагани до покрстувањето на Борис во 864 година.{{sfn|V. A. Fine|1991|p=107}} Ширењето на новата религија беше олеснето со влијанието на византиските бегалци и заробеници кои во голем број биле населени во Бугарија. Бугарските ''болјари'' биле непријателски настроени кон христијанството бидејќи тоа го загрозувало стариот поредок врз кој се засновале нивните привилегии. Се верувало дека секој болјарски клан, кој имал свој тотем, бил божествено воспоставен и од тука потекнува правото на секое семејство на високи позиции во државата и општеството. Така, може да се очекува дека болјарите извршиле притисок врз Омуртаг да дејствува против христијанската религија.{{sfn|V. A. Fine|1991|p=108}} Омуртаг се чини дека чувствувал дека христијанството (со неговата хиерархија со седиште во Византија) е закана за бугарската независност. Тој веројатно ги гледал христијаните како византиски агенти и се чини дека верувал дека ако неговата држава стане христијанска, тоа нема да биде подобро од тоа да стане византиска колонија. Така тој ги прогонувал христијаните, веројатно исто толку затоа што ги гледал како царски шпиони, колку и за интересите на неговата религија. Познати се и примери на егзекуции на христијани. И покрај прогонството, религијата продолжила да се шири.{{sfn|V. A. Fine|1991|p=108}} === Маламир, Пресијан и војната со Византија во 836 === Омуртаг починал во 831 година. Оставил три сина; најстариот, [[Енравота]], не успеал да се искачи на тронот. Тој бил преобратен во христијанство од еден од неговите робови и наскоро бил погубен кога одбил да се откаже од христијанската вера. Тронот му припаднал на најмладиот син, [[Маламир]], првиот хан со словенско име. Колку долго владеел е дискутабилно; некои научници сметаат дека тој владеел до 852 год., а други веруваат дека бил заменет со одреден [[Пресијан]], кој владеел од 836 до 852 година. Речиси ништо не се знае за периодот кога овие владетели владееле - ако воопшто станува збор за различни луѓе. [[Податотека:Philippi Inscription 1.JPG|мини|Натпис на Пресијан од Филипи]] [[Податотека:Bunchuk.png|мини|лево|Коњскиот опаш бил симбол до покрстувањето и се носел при секоја битка<ref>[[Одговорите на папа Никола на прашањата на Бугарите|''Responsa Nicolai ad consulta Bulgarorum'']]. "''Наведовте дека досега, кога одевте во битка, ја носевте коњската опашка како свој воен амблем и прашувате што треба да носите сега на негово место. Што друго, се разбира, освен знакот на крстот? Зашто тоа е знакот со кој Мојсеј го разделил морето и го убил Амалик...''"</ref>]] Постојат три извори во врска со ова прашање: [[Константин Порфирогенит]] пишува за нападот на Пресијан врз Србите, во времето на кнезот [[Властимир]]. Пресијан го споменува со титулата ''архонт'', која не мора да се однесува на владетелот, но кога ја користи Константин, обично го има тоа значење. На пример, Константин ја користи титулата ''архонт'' и за хан Борис, кого го нарекува син на Пресијан, што значи дека титулата ''архонт'' укажува, но не докажува дека владетел бил Пресијан. Постојат и два натписи. Во првиот се наведува дека Грците го прекршиле мирот. Маламир со кавхан Исбул тргнал против нив, зазел неколку тврдини во Тракија, а потоа тргнал кон Филипи од кој Византијците побегнале. Вториот натпис наведува дека хан Пресијан го испратил кавхан Исбул против [[Смолјани]]те (словенско племе на византиска територија кај реката [[Струма]]), извојувал победа над христијаните и ги казнил за нивните престапи. Ниту еден од овие натписи не е датиран, но бидејќи од 816 до 846 постоел триесетгодишен мир, меѓу Бугарија и Византија, нарушен само со кратките судири во 836 година, повеќето научници заклучуваат дека овие натписи се од 836/37 год, што се совпаѓа со изјавата во првиот натпис дека Грците го прекршиле мирот. Тесната поврзаност на информациите во двата натписи, може да се види и во тоа што главната улога и во двата походи ја имал кавхан Исбул. Така, белгискиот византолог, Анри Грегоар, разумно предлага дека, бидејќи се знае само за една војна во овој период на мир, натписите се однесуваат на истата кампања и бидејќи би било чудно една иста кампања да биде водена од двајца владетели, се претпоставува дека Маламир и Пресијан се две имиња (словенско и бугарско) на еден ист човек. Ваквите двојни имиња се сосема вообичаени кај средновековните балкански народи. Овој логичен предлог, значи дека еден ист човек, Маламир-Пресијан, владеел од 831 до 852 година. Меѓутоа, други тврдат дека двата натписи се однесуваат на две различни кампањи во една иста војна, и дека Маламир бил заменет со Пресијан во 836/7 во текот на војната во одредено време помеѓу двете кампањи. Натписите се значајни и за споменувањето на кавхан Исбул, што покажува дека клучната позиција на кавхан сè уште ја држел човек со бугарско име, и покрај какво било словенизирање да се случило. Исбул имал неизмерно богатство. Друг натпис кажува дека платил за изградба [[Аквадукт|aквадукт]] што му го подарил на ханот. == Владеењето на Борис I (852-889) == === Проширувањето во Македонија === [[Податотека:Balkans850.png|мини|десно|Проширувањето на Бугарија во времето на кан Пресијан. Според други научници тоа се случило во првите години од владеењето на Борис I.]]Во 846 година истекол бугарскиот мировен договор со Византија. Бугарите нападнале во Македонија покрај реката [[Струма]]. Веројатно, како што сугерираат некои научници, тие избрале момент кога империјата била вклучена во задушувањето на некои словенски бунтови. Сепак, постојат хронолошки проблеми за овие словенски востанија и не може да се покаже дека поголемо востание се случило во 846 година. Најпознатиот бунт меѓу Словените избувнал на [[Пелопонез]] за време на владеењето на [[Теофил (византиски цар)|Теофил]] (829-42). Словените се ослободиле и ја опустошиле областа пред да бидат покорени од византиски командант испратен таму со голема војска во раните години од владеењето на [[Михаил III Пијаницата|Михаил III]]. Се тврди дека походот на Византијците се случил веднаш по доаѓањето на Михаил, уште во 842 година. Ако е така, овој бунт би бил завршен многу пред истекот на бугарскиот договор во 846 година. ''Житието на свети Григориј Декаполит'' опишува словенски бунт во околината на Солун. Иако ова востание е датирано околу 846 г. од некои научници, Дворник, уредникот на житието на тој светител, верува во тоа се случило помеѓу 831 и 838 година. Во секој случај, без разлика дали во врска со словенските востанија или не, Бугарите извршиле инвазија на византиска територија во 846 година. Набргу потоа следело ново примирје.{{sfn|V. A. Fine|1991|p=111}} Многу историчари веруваат дека овој поход од 846 година го означува и почетокот на бугарската експанзија во Македонија западно од Вардар. За жал, хронологијата на оваа експанзија (и на кој кан да му се припише) е непозната. Борис очигледно ја поседувал Македонија дури и западно од Охрид до 880-тите и, бидејќи немало бугарски војни против Византија по 860 година, очигледно е дека ''де факто'' бугарското владеење претходело на 860-тите години. Така, Бугарите или ја анектирале оваа територија во кампањата 846 година - анексија непризнаена од Византија - или анексијата се случила во подоцнежна кампања - непозната за нас - од Пресијан пред 852 година или од Борис после неговото пристапување на престолот во 852 година.{{sfn|V. A. Fine|1991|p=111}} Во изворите е забележана само една кампања на Борис против Византија. Во изворот без датум, Теофан Континуат вели: „Борис дознавајќи дека една [[Теодора II|жена]] владеела во империјата станал похрабар и испратил гласници да кажат дека ги осудува договорите за мир и започнал кампања против територијата на империјата“. Хроничарот не наведува кои земји ги нападнал или дали стекнал територија. Но, можно е дел или цела Македонија да е освоена од Борис во ова време. Договорот, веројатно потпишан во 853 година, се чини дека го завршил овој конфликт и Борис останал во мир со империјата до околу 860 година, кога тој стапил во франкиски сојуз, веројатно главно насочен против растечката [[Велика Моравија|Моравска држава]]. Нема докази дека Бугарија тргнала во офанзива против Византија по 860 година. Така можеме да заклучиме дека бугарската експанзија во Македонија се случила во текот на една или двете од овие две кампањи - 846 и 852 година - иако византиското признавање на загубата на оваа територија дошла дури со договорот од 904 година со борисовиот син, Симеон.{{sfn|V. A. Fine|1991|p=111}} Горенаведениот аргумент претпоставува дека Византија ја вратила својата власт над западна Македонија во некој период од деветтиот век. Таков настан, иако често се претпоставува, не е документиран. Така, евентуално Западна Македонија можеби претставувала збир од ''[[Склавинии]]'' се до потпаѓањето под власт на Бугарија. Во овој случај, Бугарија едноставно би наметнала контрола над различни независни племиња - акт кој не е поврзан со војна со Византија, и кој можел да се случи во кое било време во деветтиот век.{{sfn|V. A. Fine|1991|p=111}} === Пристапувањето на Борис I на власт === {{See also|Одговорите на папа Никола на прашањата на Бугарите}} [[Податотека:TzarBorisDidacticGospelConstantinePreslavski.jpg|мини|лево|Минијатура која го прикажува Борис I.]] Во почетокот на управувањето на кнез Борис (852-889) Бугарија води неуспешни војни против [[Византија]] и Германското кралство. Борис решава да го прифати [[христијанство]]то како официјална религија за Бугарија, и по редица спорови и политички настани го прави тоа преку византиското духовенство во периодот 863-865. Актот на покрстувањето предизвикува пагански реакции и се стигнува до бунт, во кој педесет и два аристократски рода си заминуваат од главниот град, но се разбиени и казнети, убиени се сите членови на родот. По покрстувањето, Борис ја прима титулата кнез, како и името на својот крстител византискиот цар Михаил. На 29 август 866 година, набргу по задушувањето на бунтот, во Рим пристигнала амбасада од Бугарија, барајќи одговори на низа прашања за црковните практики, како и богослужбените книги и граѓанскиот законик. Се чини дека Борис испратил и друга амбасада кај [[Лудвиг Германецот]] за да го објави покрстувањето на Бугарите и да побара мисионери. Во ноември 866 година, папската мисија предводена од епископот [[Папа Формоз|Формоз од Порто]], кој подоцна станал и римски папа, заминала за Бугарија.{{sfn|Curta|2019|p=202}} Епископот со себе го донел одговорот на папата [[Папа Никола I|Никола I]] на прашањата на Борис во форма на [[Одговорите на папа Никола на прашањата на Бугарите|опширно писмо упатено до сите Бугари]], не само до нивниот владетел. 106-те поглавја од писмото се занимаваат со различни теми: од крштевањето и бракот до капењето, постот и разликата меѓу гревот и злосторството. Папата Никола го укорил Борис за строгата казна кон неговите ''болјари'': „постапи без сериозно да ја измериш работата.“ За прашањето пак за независната бугарска црква, неговиот одговор бил помалку директен: „Сега не можеме да ви дадеме дефинитивен одговор додека нашите легати, кои ги испраќаме во вашата земја, се вратат и ни кажат колку се бројни и обединети христијаните меѓу вас.“{{sfn|Curta|2019|p=202}} Нема многу описи на тогашните бугарски практики, што само делумно може да се реконструираат од одговорите на папата. Откупувањето на невестата, ритуалната жртва без пролевање на крв, употребата на камења со лековити својства и [[Амајлија|амајлии]], сексуалните табуа, и погребувањето на самоубијците, се само неколку погледи во претхристијанските верувања на Бугарите.{{sfn|Curta|2019|p=203}} Се чини дека папата бил изнервиран од она што тој го сметал за глупави прашања: „Она што сакаш да го научиш во врска со панталоните (''[[femoralia]]'') го сметаме за излишно. Зашто, не сакаме да се промени надворешниот стил на вашата облека, туку однесувањето на внатрешниот човек во вас.“ Еден одговор укажува дека во Бугарија постоеле специфични верувања за ритуалната чистота, бидејќи папата Никола детално се осврнува на прашањето „дали чист или нечист човек може да го носи или целива Господовиот крст и моштите.“{{sfn|Curta|2019|p=203}} [[Податотека:17-1735-H4A3D00Z.jpg|мини|Епископот [[Папа Формоз|Формоз од Порто]] одиграл значајна улога во покрстувањето на Бугарија]] Потребно било повеќе разјаснување за другите ритуални практики од поголемо политичко значење. Очигледно, во претхристијанска Бугарија, кога владетелот „седнува да јаде, обичај е никој, па ни неговата жена, да не вечера со него.“ Борис побарал сите негови поданици „да јадат на далечина, седнати на столчиња на нивото на земјата.“{{sfn|Curta|2019|p=203}} Папата Никола I забранува [[инцест]] (индикација дека сродството можеби не го спречувало бракот во паганска Бугарија) и [[полигамија]], тема за која тој дефинитивно се согласил со патријархот [[Фотиј I Цариградски|Фотиј]]. Неколку прашања во врска со теми како бракот на свештениците или положбата на рацете за време на молитвата укажуваат на тоа дека Борис веќе бил свесен за разликите во ритуалите меѓу западните и источните христијани. Меѓутоа, генерално, се чини дека Борис повеќе се интересирал за практиките, отколку за доктрината.{{sfn|Curta|2019|p=204}} Заедно со мисијата во Бугарија, папата Никола испратил уште една амбасада во [[Константинопол]] за што поагресивно да ја изрази папската осуда за изборот на Фотиј за патријарх. Пратениците никогаш не стигнале до Константинопол, бидејќи биле запрени на границата со Бугарија од страна на византиските власти, во околностите на конфликт меѓу Фотиј и Никола I. Не можејќи да преминат во Империјата, пратениците поминале извесно време во Плиска пред да се вратат во Рим. Се вели дека Борис многу го засакал најмладиот член на таа амбасада, [[подѓакон]] во базиликата [[Базилика Голема Богородица (Рим)|Санта Марија Маџоре]], кого сакал да биде поглавар на неговата црква.{{sfn|Curta|2019|p=205}} Меѓутоа, водечката улога на римската мисија во Бугарија ја имал бискупот Формоз од Порто. За само една година работа, под негово водство, мисијата успешно преобратила голем број луѓе. Охрабрен од тој успех, Формоз почнал да ракополага со свештеници и да осветува новоизградени цркви, со други зборови да се однесува како епископ на Бугарија, а не на Порто. Во овој момент, Борис побарал од папата да го назначи Формоз за поглавар на неговата црква. Но, непосредно пред или непосредно во почетокот на 868 година, Формоз бил отповикан од папата Никола. И другиот епископ на мисијата, Павле од [[Популонија]], се вратил во Рим.{{sfn|Curta|2019|p=205}} За да ги замени, новиот папа, [[Папа Адријан II|Адријан II]], испратил уште двајца епископи во Бугарија, Гримоалд од Бомарцо и Доминик од Тривенто. Друга папска амбасада ја преминала Бугарија во 869 година на пат за Константинопол, каде што требало да присуствува на соборот свикан од царот [[Василиј I Македонецот|Василиј I]] и патријархот [[Игнатиј I Цариградски|Игнатиј I]] за да се реши расколот со Рим.{{sfn|Curta|2019|p=205}} Меѓутоа, на враќање во Рим, папските пратеници не поминале низ Бугарија, бидејќи во меѓувреме самите пратеници на Борис што се појавиле пред тој синод поставиле многу вознемирувачко прашање, имено дали бугарските христијани му должат послушност на Рим или на Константинопол. Огорчен од четиригодишното папско запоставување, ако не и целосно отфрлање на неговото барање за архиепископ, Борис решил да се оддалечи од Рим и повторно да се сврти кон Константинопол. И покрај протестите на папските легати, патријархот Игнатиј I назначил архиепископ на Бугарија, на кој му била ветена значителна автономија. До 870 година, прашањето било решено во корист на Борис. Гримоалд, епископот на Бомарцо, бил протеран од Бугарија, а заедно со него и сите други членови на римската мисија кои сè уште биле во земјата. Во меѓувреме, првиот византиски архиепископ на Бугарија пристигнал во Плиска. Но, одлуките на синодот од 869/70 година не ги обесхрабриле папските напори за враќање на загубените позиции во Бугарија. Папата [[Папа Јован VIII|Јован VIII]] (872-882) напишал писма до грчките епископи и свештеници во Бугарија, до Борис и до неговиот дворјанин Петар и до друг човек кој се чини дека бил брат на Борис. Тој тврдел дека Бугарија била под Рим, а не под цариградска јурисдикција, го повикал Борис да се врати на послушност кон Рим и ги повикал неговите советници да го свртат својот владетел да се изјасни за Рим.{{sfn|Curta|2019|p=206}} [[Податотека:Old Basilica in Pliska 2.JPG|десно|мини|Големата базилика во [[Плиска]].]] [[Податотека:NHMB-Tombstone-cross-of-Anna-daughter-of-Knyaz-BorisI-10centuryAD-replica.jpg|мини|десно|Двојазичната словенско-грчка надгробна плоча на [[Ана (ќерка на Борис I)|Ана]], ќерката на кнез Борис]] По доаѓањето на учениците на [[Кирил и Методиј]] во Бугарија, кои ја донесуваат словенската писменост, Борис го прогонува византиското духовенство и започнуваат проповеди на [[старословенски јазик]], кој станува официјален во државата. Во 869-870 Четвртиот вселенски собор решава да ги исклучи бугарските епархии од Цариградската црква, и на тој начин се создава независна (автокефална) Бугарска архиепископија. По напуштањето на световната власт, Борис Михаил оди во манастир, од каде го продолжува црковното дело. === Владимир Расате и обидот за враќање во паганство === Од неговата жена, со крсно име Марија, Борис имал шест деца — Владимир, Гаврил, Симеон, Јаков, Еупраксија и Ана. Гаврил веројатно умрел млад, а веројатно и Јаков; Еупраксија и [[Ана (ќерка на Борис I)|Ана]] станале калуѓерки; [[Симеон I|Симеон]] влегол во црквата; а [[Владимир Расате|Владимир]] требало да го наследи татко му на престолот. Владимир бил престолонаследник предолго време. Сигурно се приближувал кон својата четириесетта година, бидејќи го придружувал својот татко во српската војна (853 г.) во старите пагански денови. И, како и сите нетрпеливи престолонаследници, тој бил исполнет со дух на противење на политиката на неговиот татко. За внатрешните работи за време на неговото владеење знаеме малку, освен дека тој добил амбасадори од германскиот крал [[Арнулф Корушки|Арнулф]] во 892 година.{{sfn|Runciman|1930|p=133}} Се чини дека веднаш штом Борис се повлекол од светот во неговиот манастир, новиот Кан ги разбранувал сите реформи што ги спровел неговиот татко. Старата бугарска аристократија, која Борис толку цврсто ја отсекол, повторно пораснала до ефективна висина; а Владимир потпаднал под нејзино влијание. Болјарите не го сакале христијанството што Борис го вовел, со неговите строги и автократски тенденции. Спротивно на тоа, дворскиот живот станал екстравагантен и развратен, па дури имало и официјален обид за повторно воведување на старите пагански обреди и идолопоклонство. Но, Владимир и неговите ''болјари'' сметале дека Борис повеќе го нема. И покрај тоа што бил во својот манастир, Борис, знаел што се случува надвор. Четири години ги оставил да владеат; а потоа, кога видел дека неговото животно дело е премногу сериозно загрозено, повторно се појавил. Неговиот престиж на светец бил огромен; со помош на неколку постари државници лесно ја запоседнал власта. Повторно на власт, тој ги жртвувал своите татковски чувства за доброто на својата земја. Владимир бил симнат од тронот и ослепен, и така исчезнува од историјата.{{sfn|Runciman|1930|p=134}} === Преславскиот собор === {{See also|Преславски собор}} Ова бил последен обид за враќање на паганството. Тоа беше осудено да пропадне; никој не можел да очекува од ниската и средната класа да се вратат во посурова и поугнетувачка религија по налог на полутуѓи господари, а самите господари биле водени повеќе од политички отколку од духовни мотиви. На Борис му требаше само повторно да се појави за да предизвика колапс на целата таа работа. Но, тоа било прилично деликатна ситуација за него. Со симнувањето од тронот на својот син, тој го спасил христијанството, но го загрозил неговиот план. Тој дејствувал претпазливо. Свикувајќи [[Преславски собор|народен собор]] од целото негово царство (кој бил присутен на овој собор не можеме да кажеме - веројатно од дворското благородништво, провинциските гувернери или нивните претставници, црковните власти и кој било друг истакнат граѓанин), тој го оправдал своето мешање врз основа на религијата, а потоа им заповедал да го прифатат за свој монарх неговиот помлад син, монахот Симеон.{{sfn|Runciman|1930|p=134}} [[Податотека:Preslav fortress 9.jpg|мини|десно|Преславската тврдина]] Во исто време, тој ја искористил можноста од присуството на Соборот да ја заврши својата последна голема реформа. Семето што [[Свети Климент Охридски|Климент]] го сеел во Македонија - дело непрекинато, се чини, од владеењето на Владимир - и што Наум го сееше поблиску до престолнината, доволно се вкорени; беше време да се замени грчкиот јазик со словенски низ целата бугарска црква.{{sfn|Runciman|1930|p=135}} Имаше неколку причини за да се направи ова сега; веројатно е дека имало празнина во бугарската архиепископија; можно е грчкото свештенство да било премногу тесно поврзано со дворската аристократија; и, секако, тоа бил добар момент за мерка што може да не ѝ се допадне на Империјата - [[Василиј I Македонецот|Василиј]] и [[Фотиј I Цариградски|Фотиј]] биле мртви, а императорот [[Лав VI Мудриот|Лав]] и неговиот брат Патријархот [[Стефан I Цариградски|Стефан]] биле премногу рамнодушни и слаби за да се спротивстават на исполнувањето на движењето што дури и нивните големи претходници го сметале како неизбежно. Освен тоа, пресметал Борис, спроведувањето на словенскиот како единствен национален јазик во Бугарија засекогаш ќе ја потопи свесната ексклузивност и супериорност на старите Бугари. „''Децата на Хуните''“ требало да го изгубат својот идентитет; Бугарски требало да значи сега подеднакво Словен и Бугарин, кој било поданик на бугарскиот монарх - кој повеќе не бил возвишениот Кан, туку Кнезот, словенски принц.{{sfn|Runciman|1930|p=135}} Со промената на јазикот, веројатно е дека е завршена организацијата на Бугарската црква, за да одговара на новата состојба на нештата. Веќе некое време земјата била поделена меѓу седум митрополити под јурисдикција на архиепископот на Бугарија - митрополитите на Дристра, Филипополис, Сердика, Провадија, Маргум (или Морава), Брегалница и Охрид.{{sfn|Runciman|1930|p=135}} Повеќето од нивните епархии претходно биле создадени, особено оние во Источна Бугарија; Брегалничката епархија била создадена во 889 година. Охридската епархија веројатно сè уште не била формирана - Македонија сè уште била премногу дива. Но, мисионерското дело на Климент веќе било доволно напреднато за да му се создаде епископија. Станал епископ на двојната столица Дебрица (Дрембица) и Белица, два мали града меѓу Охрида и Прилеп. Подоцна нивната важност била засенета од Охрид. [[Податотека:Bulgaria - Shumen Province - Veliki Preslav Municipality - Town of Veliki Preslav - Veliki Preslav Medieval Palace Complex - Panoramic.jpg|мини|десно|Палатата во Преслав]] Во врска со овие црковни реформи била направена уште една голема промена. Јосиф, новиот архиепископ бугарски, имал архиепископско седиште не во Плиска, туку во Преслав. Престолнината била преместена. Плиска, старата хунската престолнина, со сеќавањата на големите Канови - незнабошци , повеќе не била соодветна. Христијанскиот кнез требало да живее во Преслав, блиску до манастирот Пантелејмон и школата на [[Свети Наум Охридски Чудотворец|Наум]]. Кога сето тоа било направено, Борис се вратил во својот манастир. Неговата работа сега навистина била завршена. Порано, прерано се повлекол. Но, овој пат бил сигурен. Тој можел веќе засекогаш да се посвети на религијата; ниту пак би ѝ помогнал на својата земја да ја спаси со своите молитви. Тој веќе беше ѝ помогнал доволно - доволно за вечно да се почитува неговото име како најголем од сите нејзини добродетели.{{sfn|Runciman|1930|p=136}} == Симеон I и Петар I == [[Image:St. Theodor.jpg|мини|десно|Керамичка икона на [[Теодор Стратилат|Св. Теодор Стратилат]], Преслав, околу 900 г.]] [[File:RizMap09.jpg|thumb||left|240 px|Бугарија за време на цар Симеон I.]] [[Симеон I]] го продолжува црковното и просветителното дело на својот татко Борис I, со тоа што засилено го помага книжевното дело во главниот град, основа книжевни центри во целата држава и сам пишува за просветителската заедница во Преслав.<ref>Robert Fossier, Janet Sondheimer - „The Cambridge Illustrated History of the Middle Ages: 350-950“, Cambridge University Press, 1997, стр. 370</ref> На надворешна сцена постигнува множество на воени успеси, со тоа што успева да ја рашири територијата на Бугарија на југ скоро до Коринт, а на запад ги достигнува земјите на денешна [[Албанија]]. На југоисток териториите достигнуваат до Одринското поле, опфаќајќи го и северниот дел на Дарданелскиот премин. Симеон си поставува за цел создавање на Бугарско-византиско Царство, која откако не успева да ја постигне преку дипломатски начини (морало да биде објавен за регент (василиопатор) на малолетниот император на [[Византија]], но царицата-мајка го спречила договорот), се обидува со војна. Води преговори со [[Арапи]]те за военоморска помош при напад против [[Цариград]], но првиот пат делегацијата била одвлечена од пирати и продадена како робови во Цариград, а вториот пат не се доаѓа до ништо суштествено. === Војната со Византија (894-97) === Бугарската трговија доживеала процут во времето на цар Симеон. Главната дејност во земјата било земјоделството, а веројатно бугарските житарки и добиток помогнале да се прехранат царските градови на брегот, па и самиот Константинопол. Рудата се ископувала, а со тоа се зголемиле кралските приходи. Згора на тоа, бугарските владенија лежеле на главни трговски патишта. Трговија што минувала меѓу степите на Русија и Константинопол се одвивала по западниот брег на Црното Море; но дел од неа поминувала по копно преку Преслав и Адрианопол, а дел преку Дристра до Солун. Имало уште еден трговски пат, речиси подеднакво важен, кој не можел да ја избегне Бугарија; тоа било рутата од Централна Европа, која на Балканскиот полуостров влегувала во Белград и, како и железницата денес, се разделувала кај Ниш, едниот крак водел низ Сердика (Софија) и Филипополис до Адрианопол и Константинопол, а другиот продолжувал на југ до Солун. Тоа значело постојан проток на стока што минувал низ Бугарија и на својот пат ги збогатувал бугарските трговци или грчките и ерменските поданици на царот.{{sfn|Runciman|1930|p=144}} [[Податотека:Bulgarians defeat Byzantines under Krenites and Kourtikios.jpg|мини|Победата на Бугарите над византиската војска предводена од Прокопиј и Куртициј во Тракија.]] Уште од времето на Тервел, трговијата меѓу Бугарија и Империјата била внимателно организирана, а сега веќе Бугарите имале дозвола да престојуваат во Константинопол (веројатно во квартот Свети Мамас, заедно со руските трговци) каде што ја носеле својата стока. Меѓутоа, една интрига во Царскиот двор во 894 година резултирала со тоа што двајца грчки трговци, Ставракиј и Козма, обезбедиле монопол над бугарската трговија. Тие не само што успеале да стават тешки давачки за стоката, туку и инсистирале на преместување на бугарскиот пазар во Солун - било полесно да се управува со корупцијата подалеку од престолнината. Сето тоа природно ги вознемирило Бугарите и тие се пожалиле на Симеон, а тој веднаш се застапил за нив пред царот [[Лав VI Мудриот|Лав VI]]. Но, нечесните грчки трговци биле под заштита на [[Стилијан Зауца]], ''василеопаторот'', семоќниот тест на императорот; затоа Лав ја игнорирал амбасадата на Симеон и скандалот продолжил. Симеон тогаш решил да прибегне кон оружје и се подготвил да ја нападне Тракија. Главните царски војски, под Никифор Фока, биле отсутни на Исток борејќи се со [[Сарацени]]те; Лав можел да испрати против напаѓачите само неискусни трупи, под водство на Прокопиј Кренит и Ерменецот Куртициј. И двајцата генерали биле убиени во битка. Бугарите потоа напредувале низ Тракија кон самата престолнина.{{sfn|Runciman|1930|p=145}} [[Податотека:Honfoglalas.gif|мини|Мапа на движење на Маџарите. Забележете дека не е потврдено каде завршувала северната граница на Бугарската империја.]] Лав следователно прибегнал кон дипломатија. Истата година тој испратил амбасада во Ратисбон кај кралот Арнулф - веројатно уште пред да избие војната, како одговор на амбасадата на Арнулф кај Владимир во 892 година - но неговиот амбасадор не бил добро примен. Но, сега тој имал далеку подобар план. Уште од деновите на Омуртаг, дивите Маџари биле воспоставени на степите до бугарската граница на реката [[Днестар]], ако не досега и до [[Прут]]. Во 895 година го испратил ''патрицијот'' Никита Склер во маџарските населби и им предложил на маџарските поглавари [[Арпад]] и [[Курсан]] да ја нападнат Бугарија; тој ветил дека ќе испрати бродови за да ги пренесат преку Дунав. Маџарите со задоволство се согласиле, особено затоа што се чувствувале донекаде притиснати на нивните источни граници од една уште подива нација, Печенезите; дале заложници и договорот бил склучен.{{sfn|Runciman|1930|p=145}} Тогаш Лав го повикал Никифор Фока од Азија и ја опремил царската флота под адмиралот Евстатиј. Сега кога Симеон требало да се справи со Маџарите, Лав повеќе би сакал да не се бори; тој не сакал да ја зголемува моќта на Маџарите на сметка на бугарската, а освен тоа, не сакал да се бори со истоверци како и неговиот народ. Затоа го испратил ''квесторот'' Константинациј да го предупреди Симеон за претстојната инвазија на Маџарите и да предложи мировен договор. Но Симеон бил сомничав; тој во Константинопол научил колку суптилна може да биде царската дипломатија и веројатно не поверувал во приказната за Маџарите. Константинациј бил ставен во притвор, а одговор не бил вратен.{{sfn|Runciman|1930|p=146}} [[Податотека:HungariansPursueBulgarians.jpg|лево|мини|Повлекување на Симеон во тврдината Дристра ([[Силистра]]).]] Симеон набрзо се уверил. Додека се подготвувал да се пресретне со Никифор Фока во Тракија, му дошла вест дека Маџарите пристигнале. Тој побрзал на север да ги пречека, но бил поразен. Во очај се повлекол во тврдината [[Дристра]]. Маџарите напредувале, ограбувајќи и уништувајќи. Пред портите на Преслав се сретнале со Никифор Фока, на кого му продале бугарски заробеници во илјадници. Бугарите биле во очај. Тие испратиле кај Борис во неговиот манастир да побараат совет; но тој можел да предложи само тридневен пост и се понудил да се моли за својата земја.{{sfn|Runciman|1930|p=146}} Ситуацијата била спасена со многу помалку угледни средства - со дипломатската измама на Симеон. Кога ја сфатил сериозноста на својата положба, испратил преку Евстатиј да побара мир од царот. Лав бил среќен што се согласил. Тој им наредил на Фока и Евстатиј да се повлечат и го испратил ''магистерот'' [[Лав Хиросфакт]] да преговара за условите. Токму тоа го посакувал Симеон. Кога пристигнал ''магистерот'' Лав, тој бил задржан под стража во тврдината Мундрага: додека Симеон, ослободен од половина од неговите непријатели, тргнал да ги нападне останатите, Маџарите. Во голема битка успеал да ги победи и да ги истера назад преку Дунав. Борбата била толку крвожедна што дури и Бугарите се вели дека изгубиле 20.000 војници. Победнички над Маџарите, Симеон го известил ''магистер'' Лав дека неговите услови сега вклучуваат ослободување на сите бугарски заробеници неодамна купени од Фока од Маџарите. Несреќниот амбасадор, кој во меѓувреме не можел да комуницира со царот, се вратил во Константинопол, за да види што може да се направи.{{sfn|Runciman|1930|p=147}} Лав посакал мир и бил подготвен да се откаже од затворениците. Симеон чекал додека не му бидат вратени сите затвореници, а потоа, под изговор дека некои се задржани, повторно се појавил со полна сила на тракиската граница. На новиот царски командант, Лав Катакалон, му недостасувала способноста на претходниот, Фока. Тој пристигнал со главната царска војска кај Булгарофигон и бил тешко поразен. Следеле натамошни преговори. Договорот бил склучен во 897 година, а Византија се согласила да плаќа годишен данок на Бугарија.{{sfn|Runciman|1930|p=148}} Симеон умира ненадејно на 27 мај 927 година<ref>Златарски, Васил, История на българската държава през средните векове, том 1, част 2, Академично издателство "Марин Дринов", София 1994, ISBN 954-430-299-9, с. 513</ref> во разгор на подготвувањата за опсада на Цариград. Пред својата смрт, тој се објавува за "Цар самодржец на сите Бугари и Ромеи", се титлува со титулата "цар", која била еднаква на императорската, и го објавува бугарскиот црковен поглавар за патријарх - највисокиот ранг во Источната православна црква.<ref>John V. Fine - "The Early Medieval Balkan", University of Michigan Press, 1991, стр. 155</ref> По неговата смрт на престолот седнува син му, [[Петар I (Бугарија)|Петар I]]. Тој склучува мир со Византија, кој официјално му ја признава царската титула и патријаршкиот ранг на [[Бугарска православна црква|Бугарската црква]].<ref>Robert Bideleux, Ian Jeffries - „A history of Eastern Europe“, Taylor & Francis, 2007, стр. 66,</ref> За време на управувањето на Петар, Бугарија навлегува во криза, најмногу заради нападите на [[Киевски Рус|Руси]] и [[Кнежевство Унгарија|Унгарци]] од север. Започнува распространувањето на ереси, најпозната од која била [[богомилство]]то, по името на својот водач - поп Богомил.<ref>Milan Loos - „Dualist heresy in the Middle Ages“, Springer, 1974, стр. 50</ref> Тоа станува основа и на албигојството, кое се појавило подоцна во јужна [[Франција]], како и на [[катарство]]то. === Појава на Богомилството === {{Main|Богомилство}} [[Податотека:Bogomilist expansion.svg|мини|десно|Развојот на богомилството и другите еретички движења во Европа]] Трите главни извори за богомилите во Бугарија се: писмо од цариградскиот патријарх [[Теофилакт Цариградски|Теофилакт]] до цар Петар, напишано околу 940 година; трактат против еретиците напишан од [[Презвитер Козма]] (веројатно напишан околу 970 година) и едиктите на црковниот синод одржан под цар Борил во 1211 година кој ги осудил богомилите.{{sfn|V. A. Fine|1991|p=172}} Писмото на Теофилакт е напишано како одговор на писмо (кое денес не постои) од цар Петар кој побарал совет од патријархот, кој бил чичко на неговата жена [[Ирина Лакапина|Ирина]], како да постапи со новопојавената [[ерес]]. Забелешките за еретичките верувања веројатно се извлечени од првичното писмо на Петар. Патријархот се осврнува на на новопојавената ерес без да ја именува. Тој тврди дека еретиците веруваат во два принципи, од кои првиот ја создал светлината и невидливиот свет, а вториот темнината, материјата и човечкото тело. Еретиците го отфрлале [[Стар завет|Стариот завет]], бракот, репродукцијата, и учењето за Христовото воплотување; за нив велеле дека настанале од злобниот принцип (ѓаволот). Ереста е античка, но новопојавена, мешавина од [[манихејство]] и [[павликијанство]].{{sfn|V. A. Fine|1991|p=173}} Павликијанството била источна ерес, генерално прикажувана како дуалистичка, но неодамна се покажало дека е [[Адопционизам|адопционистичко]] движење. Адопционистите верувале дека Христос бил едноставно човек додека не бил ''посвоен'' од Бога и по благодатта станал божествен во времето на неговото крштевање. Павликијаните живееле во големи концентрации во Ерменија и источна Анадолија. Со текот на годините голем број од нив биле преселени од страна на императорите на Балканот за да ги растурат нивните концентрации на исток и исто така да ја бранат тракиската граница бидејќи биле одлични воини. Многумина биле населени во регионот на Филипополис (денешен Пловдив) во близина на бугарската граница. На Павликијаните генерално им се припишува голема улога во создавањето на богомилството. Ако Павликијаните навистина биле дуалисти, таквата улога е можна; сепак, ако биле адопционисти, тогаш треба да се бара автохтоно потекло за богомилството.{{sfn|V. A. Fine|1991|p=173}} Најдетален извор за [[богомилство]]то е трактатот на презвитер Козма, кој од прва рака ги знаел и ја имал предноста да е несофистициран теолог, бидејќи повеќето византиски антиеретички трактати имаат тенденција да ги нарекуваат ересите со класичните имиња и потоа да му дадат на читателот мешавина од нови и релевантни, како и класични и нерелевантни верувања кога дискутираат за нивните следбеници. Козма вели дека за време на владеењето на Петар, поп по име [[Поп Богомил|Богомил]] (но за волја на вистината ''Богонемил'') проповедал ерес во бугарските земји.{{sfn|V. A. Fine|1991|p=173}} За нив презвитер Козма вели: „Однадвор, еретиците изгледаат како јагниња; тие се нежни, скромни и тивки; тие не зборуваат залудни зборови, не се смеат и не се однесуваат на таков начин што ќе се разликуваат од вистинските христијани. Но, внатре тие се грабливи волци. Кога ќе ги најдат неуките, го сеат пијанството на нивното учење и ги хулат доктрините што ги пренесува Светата Црква. Еретиците не ги почитуваат [[Икона|иконите]], туку ги нарекуваат идоли. Еретиците се потсмеваат на моштите на светиите и нè исмеваат кога ние им се поклонуваме. Тие одбиваат да им оддаваат почит на светците и ги презираат чудата Божји како што ги предизвикуваат моштите на светите преку силата на Светиот Дух; тие велат дека чудата не се случиле по Божја волја, туку од ѓаволот кој ги тера да ги заведуваат луѓето. Тие тврдат дека не Бог, туку ѓаволот бил творец на видливиот свет. Тие прашуваат како може да се обожава крстот? На него Евреите го распнаа Божјиот Син. Затоа крстот е непријател Божји. Тие ги учат своите приврзаници да го мразат, велејќи дека ако некој го убил синот на кралот со парче дрво, дали тоа дрво ќе му биде драго на кралот? Причеста не била воспоставена по Божја заповед, а [[евхаристија]]та всушност не е тело Христово, туку едноставна храна како и секоја друга. Тие не веруваат дека зборовите на свештениците се осветени од Бога. Ако свештениците се осветени, зошто тогаш не живеат како што треба?{{sfn|V. A. Fine|1991|p=174}} Тие се противат на свештениците, црквите, молитвите (освен на [[Господова молитва|Господовата молитва]]) и го отфрлаат Мојсеевиот закон и книгите на пророците. Тие не ја почитуваат [[Дева Марија]]. Тие не го прифаќаат Стариот Завет, туку само Евангелијата. Тие живеат не според Мојсеевиот закон, туку според онаа на Апостолите. Тие го прават ѓаволот творец на луѓето и на целото божествено создание; некои го нарекуваат паднат ангел. (Козма потоа прави да изгледа дека го обожаваат ѓаволот бидејќи го направиле творец.) Тие велат дека по волја на ѓаволот постои сè - небото, сонцето, ѕвездите, воздухот, земјата, луѓето, црквите, крстот и сè што се движи по земјата. Тие веруваат дека Господ има два сина, Христос постариот и ѓаволот помладиот. Тој, ѓаволот, им заповеда на луѓето да земат жени, јадат месо и пијат вино. Тие се нарекуваат жители на рајот; тие ги одбиваат сите животни радости не со апстиненција како што правиме ние [православните монаси] туку затоа што тие тврдат дека овие дела се нечисти. Тие се молат, затворајќи се во своите домови, четири пати на ден и четири пати во текот на ноќта. Тие веруваат дека луѓето, а не Бог, ги воспоставил обредите и практиките на Црквата и на христијаните; и дека нив ги нема во евангелијата. Еретиците не празнуваат црковни празници. Тие не го одбележуваат споменот на мачениците и светителите. Тие си ги исповедаат своите гревови еден на друг и практикуваат исповед меѓу себе. Ги учат своите приврзаници да не се потчинуваат на власта; ги клеветат богатите; ги мразат царевите; ги исмеваат своите претпоставени и ги навредуваат нивните господари.“{{sfn|V. A. Fine|1991|p=175}} Оваа ерес се проширила од Бугарија во Византија каде привлекла многу интелектуалци и се развила во многу посуптилно теолошко движење. Во секој случај, богомилската секта која се појавила во времето на Петар траела низ историјата на средновековна Бугарија, за последен пат да се слушне за неа во Трново - престолнината на Втората бугарска империја - во средината на XIV век.{{sfn|V. A. Fine|1991|p=179}} === Падот на Бугарија === {{See also|Инвазија на Светослав I во Бугарија}} По мирот од 927 не се променило многу во односите меѓу Бугарија и Византија. Меѓутоа, кога бугарските пратеници дошле во Константинопол да го соберат годишниот данок, тие биле пречекани со луто отфрлање од императорот [[Никифор II Фока]], кој штотуку се вратил од победничкиот поход против Арапите. Византискиот цар го обвинил Петар дека дозволил Маџарите да ја преминат Бугарија на нивниот пат кон византиските територии, обвинение кое можеби се однесува на настан раскажан од Лиутпранд од Кремона, кој пристигнал во Константинопол три години подоцна. Според Лиутпранд, во одреден момент по доаѓањето на Никифор на власт во 963 г., група од 300 Маџари заробила 500 поданици од околината на Солун и ги пренела во Панонија.{{sfn|Curta|2006|p=237}} Без оглед на причината за гневот на императорот Никифор, тој ги преместил своите трупи на границата со Бугарија, каде што Византијците уништиле голем број тврдини во демонстрација на воена моќ, пред да се вратат на источниот фронт. Во обид да го смири Никифор и да понуди своја гаранција со добри намери, Петар ги испратил своите два сина, [[Борис II|Борис]] и [[Роман (цар на Бугарија)|Роман]] во Константинопол како заложници. Сепак, тој исто така испратил пратеници кај императорот [[Отон I (Свето Римско Царство)|Отон I]] во [[Магдебург]], можеби во обид да собере поддршка против Византија. Од своја страна, Никифор одлучил да го примени на Бугарија истиот вид притисок што го избрал Лав VI во неговиот конфликт со Симеон во 893 година. Во отсуство на сигурни сојузници [[Печенези]] во степата, тој го избрал кнезот [[Светослав I|Светослав]] од Киев, кого го поткупил да ја нападне Бугарија.{{sfn|Curta|2006|p=237}} Она што императорот го имал на ум, најверојатно, е дека ќе се случат голем број на упади на бугарска територија што ќе го турнат Петар на колена. Но, работите не се одвивале баш според планот. Русите пристигнале на Дунав во летото 968 година, ја разбиле бугарската војска и ги блокирале преостанатите трупи во Дристра ([[Силистра]]). Според руската [[Повест за минатите години|примарна хроника]], рускиот кнез „ја преместил својата резиденција“ во Бугарија и почнал да владее од „Перејаславец“. Локацијата на Перејаславец или Преславец („Мал Преслав“) е предмет на спор, но од описот на движењата на Светослав во Летописот и на византиските војски во византиските извори е сосема јасно дека градот се наоѓал на Долниот Дунав, најверојатно во северна [[Добруџа]]. Се чини дека Русите не влегле во внатрешноста на Бугарија и биле задоволни со контролирањето на долниот брег на Дунав и регионот на неговата делта. Ова беше доволно за да го убеди Петар да испрати пратеници во Константинопол и да побара мир. Овој пат, Никифор имал тешки услови, а не само зборови. Тој побарал депонирање на Петар од престолот и негова замена со неговиот син Борис, кој веднаш бил вратен во Бугарија за таа пригода.{{sfn|Curta|2006|p=238}} Како и неговиот дедо Борис I, Петар се повлекол во манастирот во близина на Преслав, каде што умрел набргу потоа на 30 јануари 969 година. Специјална служба му создале монасите од манастирот, кои први го употребиле епитетот „светец“ за поранешниот император. Портретот на Петар ќе се појавува на иконите од подоцнежните векови. [[Податотека:63-manasses-chronicle.jpg|мини|Инвазијата на киевскиот кнез Светослав во Бугарија]] Владеењето на Борис II започнало добро, бидејќи Русите се повлекле од Бугарија откако ја добиле веста за опсадата на [[Печенези]]те на [[Киев]]. Меѓутоа, штом Светослав ги „изгонил Печенезите во степите“, решил да се врати во Бугарија, овој пат заедно со своите сојузници Печенези и Маџари. Меѓутоа, во 969 година, Бугарите, кои во меѓувреме повторно ја зазеле тврдината Преславец, дале силен отпор против опсадата на Русите. По долга борба Преславец бил повторно заземен. Русите брзо се движеле и ги зазеле Преслав и Дристра, пред да ја преминат [[Стара Планина]] и да го нападнат Филипополис (денешен [[Пловдив]]) во Тракија. Во Преслав, Светослав го оставил Борис на власт, очигледно во обид да ја здобие бугарска поддршка за неговото сега отворено антивизантиско присуство во Бугарија.{{sfn|Curta|2006|p=239}} Новиот византиски император [[Јован I Цимискиј|Јован Цимискиј]] имал многу поагресивен пристап. Прво, тој го испратил во Тракија, [[Варда Склир]], кој извојувал голема победа против Русите во близина на Филипополис. Потоа, во пролетта 971 г., самиот император предводел војска од 40.000 преку Стара Планина, додека византиска флота од околу 300 бродови влегла во Дунав преку делтата за да ги нападне Русите од север. Искористувајќи го фактот што ниту еден планински премин не бил чуван, царот Јован брзо стигнал до Преслав, каде што ги победил Русите и го опколил градот. Византиските трупи упаднале во Внатрешниот град убивајќи повеќе Руси и заробувајќи ги Борис и неговото семејство. Преслав веднаш бил преименуван во Јоанополис по самиот император, а извесен Катакалон бил именуван за воен управител, за што сведочи неговиот печат. Во Дристра, плашејќи се од избувнување на локално востание, Светослав наредил да се погубат 300 првенци кога византиските трупи се појавиле под силните ѕидини на градот. Царот Јован ја ставил Дристра под опсада три месеци, пред да ги порази Русите во жестока битка што го принудила Светослав да бара мир. Царот се согласил да му дозволи на рускиот кнез да се повлече во Киев, но на враќање дома, Светослав бил нападнат и убиен од Печенези. Византијците ја зазеле Дристра, која ја преименувале во Теодорополис, по свети [[Теодор Стратилат]], за кој се вели дека се појавил во целосна воена опрема на својот бел коњ во текот на последната битка со Русите.{{sfn|Curta|2006|p=240}}[[Податотека:Tzimiskes returns.jpg|мини|десно|[[Борис II]] и неговиот брат [[Роман (цар на Бугарија)|Роман]] како пленици на императорот Јован Цимиски во 971 г.]]Триумфалното враќање на Јован Цимиски во Константинопол било внимателно исценирано за да го симболизира крајот на Бугарија. Според [[Лав Ѓакон]], по царот на бел коњ следела кола со икона на Пресвета Богородица и бугарските царски регалии заробени во Преслав, особено две круни, едната едноставна дијадема, другата круна со грб слична на оние кои Византиските императори ги носеле кога славеле победи. Борис го следел царот Јован на својот коњ. Кога пристигнале до [[Форум на Константин|Форумот на Константин]], симболично му биле одземени симболите на неговата царска власт.{{sfn|Curta|2006|p=240}} Царот Јован му ја посветил Борисовата круна на Бога во [[Црква Света Софија (Истанбул)|храмот на Божјата Премудрост]], а Борис, сега само обичен аристократ со бугарско потекло, во замена ја добил титулата ''магистрос''.{{sfn|Curta|2006|p=240}} Патријархот на Бугарија бил заменет со митрополит на Јоанополис, кој бил подреден на патријархот во Константинопол. Со овие настани е означен и крајот на Бугарското Царство и негово приклучување во рамките на Византија.<ref name="tsff">На капијама града y сусрет су му изашли највиши достојанственици цркве и Царства, певајући химне y славу цара, и пружили му круну и схиптар од злата и драгог камена. На позлаћеним кочијама y четворопрегу y којима ce иначе вози цар, била je икова Богородице коју je он лично донео из Бугарске, a испод ње лежале су одоре и дијадеме бугарских царева. Додека поворката влегувала во градот, зад кочиите јавал царот на бел коњ, накитен со сите царски обележја, а зад него пешки одел бугарскиот цар, Борис II, кого Цимискиј го заробил во Преслав. во црквата „Св. Софија“ византискиот цар ја положил сјајната круна на Бугарија на високиот олтар, ги дал знаците на првиот воен плен и своите благодарности. Потоа, пред насобраната толпа во главниот брод на црквата му наредил на бугарскиот цар да ги симне сите негови владетелски обележја и му доделил византиска дворска титула на магистер. Само во текот на една година (971) Јован Цимискиј постигнал воен триумф кому му нема рамен во средновековните анали на Балканот. Јаотстранил руската опасност која го загрозувала опстанокот на Византија во Европа, потворно ја утврдил северната граница на Дунав и ја повратил територијата која Аспаруховите Прабугари ја одзеле од Византија уште пред три века. За време на оваа сурова војна Бугарите беспомошно ги гледале двте најголеми воени сили на источна Европа како ce борат околу нивните земји. [http://en.wikipedia.org/wiki/Dimitri_Obolensky Димитри Оболенски ВИЗАНТИЈСКИ КОМОНВЕЛТ Превела Ксенија Тодоровић ПРОСВЕТА - БЕОГРАД 1996]</ref><ref>На запад, во ридовите и изолираните долини на Македонија, каде ни Русите ни Византијците не оделе за време на војната, царската власт била претежно номинална, па и понатаму живеела политичката традиција на соборената бугарска држава. И тому на тоа место по Цимискиевата смрт во 976 г. четирите синови на месниот македонски управник подигнале бунтовен бајрак. Најмладиот Самуил, ја искористил граѓанската војна во Византија која избила по смртта на Јован Цимискиј, и полека изградил држава чиј главен град град најпрвин бил на Преспанското Езеро, a потоа во Охрид. До крајот на векот оваа држава се проширила врз најголемиот дел на дотогашната бугарска територија меѓу Црното и Јадранскто Море, крај Србија сè до долното течение на Сава, Албанија, јужна (Егејска) Македонија, Тесалија и Епир. Димитри Оболенски ВИЗАНТИСКИ КОМОНВЕЛТ Превела Ксенија Тодоровић ПРОСВЕТА - БЕОГРАД 1996</ref><ref>Идеолошки, Самуиловото Царство било поврзано за старото Бугарско Царство, затоа и самите негови творци (Самуил и неговите наследници б.н) и Византија го нарекувале бугарско, бидејќи традициите за царство и патријаршија, освен во Византија, постоеле уште само во Бугарија (се мисли само за Балканот б.н). Самуил ги прифатил тие традиции и го презел наследството на Симеоновото и Петровото Царство (Првото Бугарско Царство б.н), кое паднало под ударите на Византијците. Всушност, неговото царство (на Самуил б.н) значајно се разликувало од Симеоновото и Петровото Царство, и по составот и по карактерот тоа било ново царство. Неговиот центар се преместил према југозапад и Македонија го сочинувало неговото јадро. Ако главната цел на Самуил би била воспоставување на стaрото Бугарско Царство, тој секако би се свртел кон бугарските земји и на прво место би се стремел да ги ослободи. Меѓутоа, интересот на Самуил кон старите бугарски земји бил впечатливо мал. Во текот на сите негови борби во областите источно од Сердика играле изненадувачки скромна улога, така што изворите скоро и не ги спомнуваат. Ексапнзијата на Самуиловото Царство било пред сè свртено кон југ, види Георгије Острогорски, Историја на Византија, Народна Књига Алфа, 1998.</ref><ref>Стјепан Антолјак: „Средновековна Македонија“ том 1, издание на Мисла, Скопје, 1985</ref><ref name="SDIV">''[http://www.scribd.com/doc/2945332/- Шарл Дил ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈСКОГ ЦАРСТВА] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090209032148/http://www.scribd.com/doc/2945332/- |date=2009-02-09 }}''</ref><ref name="SDIV" /><ref>''Владимир Чоровиќ, "Историја спрског народа", глава VI [http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_6_l.html Држава мачедонских Словена] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20071214173525/http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_6_l.html |date=2007-12-14 }}, издание на страницата www.rastko.org.yu, Белград, 2001. {{sr}}''</ref><ref>''Бранко Панов, "Македонија низ историјата", "Менора", Скопjе, 1999, стр. 15.''</ref><ref>''"Историја на македонскиот народ", том 1 Македонија од праисториско време до паѓането под турска власт, Институт за историја, Скопjе, 2000, стр. 357.''</ref><ref>''Коста Аџиевски, Пелагонија во средниот век, скопје, 1994''</ref><ref>''Александар Атанасовски, Македонија и Македонците во делото на Никифор Григора - византиски историограф од XIV век. - Годишен зборник на Филозофски факултет - Скопје, Кн. 27 (53) Скопје 2000. Истото е објавено во: Славянскиј Сборник. Вѕпуск 6. Саратовскога университета 2003.''</ref> == Религијата на Прабугарите == [[Податотека:Rosette from Pliska.svg|мини|десно|[[Розета од Плиска]]]] Не се знае многу за традиционалните религиозни верувања и практики на Бугарите. Нашиот најдобар извор доаѓа од ''Responsa'' на папата [[Папа Никола I|Никола I]], долго пасторално писмо упатено до бугарскиот хан Борис-Михаел веднаш по неговото преобраќање во христијанството во 864 година. Некои дополнителни информации можат може да се добијат од прабугарските натписи, како и од кратките референци на византиските писци. [[Теофилакт Охридски]] во 11 век пишува дека пред 864 г. Бугарите го славеле сонцето, месечината и ѕвездите, а како жртва им принесувале кучиња. Тој исто така укажува дека тие верувале во многу богови и обожавале идоли. [[Теофан Исповедник|Теофан]] ги опишува жртвите принесени од [[Крум]] пред Златната Порта за време на [[Опсада на Цариград (813)|опсадата на Цариград во 813 г]].<ref name=":0">{{Наведена книга|title=Byzantium and Bulgaria, 775–831|last=Sophoulis|first=Panos|publisher=Brill|year=2011|isbn=9789004206953|location=Germany|pages=79-89}}</ref> И покрај фактот што Бугарите почитувале бројни божества, прабугарските натписи, кои ја изразуваат официјалната идеологија на државата, експлицитно се однесуваат на само еден бог (''ὁ θεός''). Ова може да сугерира дека воинската аристократија стоела поблиску до хенотеизмот, термин што значи верување и можно обожавање на повеќе богови, од кои едниот е врховен. Со тоа што не го прецизирале неговото име, хановите очигледно се обиделе да го направат овој бог препознатлив и поистоветен за различни народи. Така, за населението на ханството што зборувало грчки, анонимниот бог што се повикува во титулата на бугарскиот владетел како давател на неговиот божествен мандат (''ὁ ἐκ θεοῦ ἄρχων'') веројатно е дека бил христијанскиот бог. Има добра причина да се верува дека во умот на канот и неговите благородници овој бог бил [[Тенгризам|Тангра]].<ref name=":0" /> Додека првично ова туркиско име го означувало физичкото небо, Тангра/Тенгри на крајот се појавува како небесен бог и врховно божество на многу номади од Централна и Внатрешна Азија. Во шестиот век Тангри станал тесно поврзан со Ашина, владејачкиот, „харизматичен“ клан на Туркиската империја, и заедно со него претставувал еден од основните извори на политичко единство. Ханот не бил само глава на државата, туку божествено назначен владетел, чиј небесен статус бил особено нагласен во ''Орхонските натписи''. Управувањето со земјата како одраз на управувањето со небото, авторитетот на ханот, теоретски, бил екуменски. Териториите, владетелите и народите можеби ''де факто'' биле надвор од неговата сфера на влијание, но, по волјата на Тангри, биле ''де јуре'' и потенцијално членови на неговата светска империја. == Администрација == Малку се знае за управата на раното Бугарско Царство; освен имињата на неколку бугарски титули; иако е невозможно да се извлечат многу заклучоци од нив, бидејќи е тешко да се каже кои титули претставуваат функции, а кои биле доделувани како почесни титули.{{sfn|Runciman|1930|p=284}} [[File:Omurtag10 svik.jpg|thumb|right|150px|Грчки натпис со зборовите "канас&nbsp;бигиом&nbsp;оуртаг" (Канас(у)биги Омуртаг) во првите два реда. [[Плиска]], Бугарија.<ref name="inscriptions">Веселин Бешевлиев, Първобългарски надписи. 2ed. София 1992. Chapter: VI. Възспоменателни надписи, Inscription [http://macedonia.kroraina.com/vb3/vb_6.htm#66 No.66].</ref>]] Владетелот во сите негови натписи е Кан или Возвишениот Кан - ''κάνας'' или ''κάννας'', со епитетот ''ὐβιγή'' или ''ὐβηγη'' - збор кој јасно е од [[Кумански јазик|куманско потекло]] ''öweghü'' = висок, знаменит. Натписите честопати ја додаваат титулата ''ὁ ἐκ θεοῦ ἄρχων'', веројатно воведен од грчките писци, кои сметале дека тоа е неопходна квалификација за секој принц. Титулата Кан исчезнува по воведувањето на христијанството и словенската азбука, за да ја замени Кнез, а подоцна и Цезар, односно Цар.{{sfn|Runciman|1930|p=284}} Главна класа на благородништвото биле ''[[болјар]]ите'' — ''βοιλάδες'' или ''βοηλάδες'' — име кое станало општо меѓу источните Словени. Во десеттиот век постоеле три класи на ''болјари'', шесте Големи Болјари, Надворешните Болјари и Внатрешните Болјари; во средината на деветтиот век имало дванаесет Големи Болјари. Големите Болјари веројатно го сочинувале доверливиот кабинет на Канот; Внатрешните Болјари веројатно биле дворски офицери, надворешните болјари провинциски офицери. Многу од поединците споменати на натписите од деветтиот век биле ''болјари''. И Кавкан Исбул и Багатур Цепа биле ''болјари''; а веројатно е дека болјарите биле цивилни службеници.{{sfn|Runciman|1930|p=284}} Втората класа на благородништво, веројатно инфериорна, биле ''багаините''. Можно е тие да биле воена каста; но нивното име се среќава само во натписите, колективно (Во една прилика Омуртаг им дал подароци на своите ''болјари'' и ''багаини''), или поединечно каде што обично се поврзуваат со титулата багатур. Покрај овие чинови, скоро секој бугарски поданик што се споменува во натписите бил ''θρεπτὸς ἄνθρωπος'' на Канот. ''θρεπτοὶ ἄνθρωποι'' биле, без сомнение, витешки ред, номинално на телохранители на Канот.{{sfn|Runciman|1930|p=285}} Титулата ''багатур'' — βαγατουρ или βογοτορ — се среќава неколку пати во натписите; бугарскиот генерал кој бил поразен во Хрватска во 927 година се викал Константин ''ἀλογοβοτουρ'', очигледно за ''ἀλο-βογοτουρ''. Овој збор е турскиот ''bagadur'', кој на руски се среќава како ''богатырь'' = херој. Веројатно претставувал воен чин. Префиксот ''ало'' може да значи „главен“.{{sfn|Runciman|1930|p=285}} ''Колобрус'' — ''καλοβρός'' или ''κουλουβρός'' — што се наоѓа само во натписите, веројатно бил титула на чин, изведен од турскиот ''golaghuz'', водич. Болјарот Цепа бил исто така и колобрус како и багатур.{{sfn|Runciman|1930|p=285}} ''Жупан'', се среќава како ''ζουπάν'' или како ''κοπάνος'' во натписите. И во двата наврати се споменува семејството на носителот на титулата. Кај јужните Словени генерално, жупан значел поглавар на племе; така што Успенски и Бури веродостојно го сфаќаат како поглавар на еден од бугарските кланови.{{sfn|Runciman|1930|p=285}} Титулата ''таркан'' веројатно претставувала висока воена функција. Зборот има турско потекло; еден турски амбасадор во дворот на императорот [[Јустин II]] (околу 570 г. н.е.) бил наречен ''тагма'', ‘ ''ἀξίωμα δε αυτῷ ταρχάν ’''. Онегавон, кој се удавил во реката [[Тиса (река)|Тиса]], бил таркан; така таркан бил и жупанот Охсун. Кога [[Свети Климент Охридски|свети Климент]] пристигнал во Белград, бил пречекан од Боритакан „ ''τῷ τότε φυλάσσοντι''“, „''ὑποστράτηγος''“ на кан Борис. Боритакан мора да значи Таркан Борис; неговата позиција била јасно еквивалентна на царски стратег, т.е. тој бил воен гувернер на една провинција.{{sfn|Runciman|1930|p=286}} Најважниот воен чин на царството бил ''кавканот''. За време на владеењето на Маламир, Кавканот Исбул, ''παλαιὸς βοϊλᾶς'' (постар ''болјар?'') на Канот очигледно бил најважна личност после Канот во Бугарија. Тој изградил аквадукт на Канот на свој трошок и го придружувал Канот во битка, очигледно како негов главен генерал. Во 922 читаме дека Симеон бил придружуван од неговиот ''кавкан''.{{sfn|Runciman|1930|p=287}} == Поврзано == * [[Второ Бугарско Царство]] * [[Византиско-бугарски војни]] * [[Бугарско-унгарски војни]] == Наводи == {{наводи|2}} === Литература === * {{Citation |last1=Runciman |first1=Steven |title=A History of the First Bulgarian Empire |date=1930 |publisher=G. Bell & Sons |location=London}} * {{Citation |last1=V. A. Fine |first1=John |title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century |date=1991 |publisher=University of Michigan Press}} * {{Citation |last1=Curta |first1=Florin |title=Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250 |date=2006 |publisher=Cambridge University Press}} * {{Citation |last1=Marshall Lang |first1=David |title= The Bulgarians. From pagan times to the Ottoman conquest |date=1976 |publisher=Thames and Hudson}} * {{Наведена книга|title=Eastern Europe in the Middle Ages (500—1300)|last=Curta|first=Florin|publisher=Brill|year=2019|isbn=978-9-0043-4257-6|location=Leiden and Boston|pages=179-213|chapter=Conversion to Christianity: Moravia and Bulgaria}} == Надворешни врски == {{portal|Бугарска империја}} * [http://history.rodenkrai.com История на България]{{Мртва_врска|date=April 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} - факти, открития и снимки (с подкрепата на НБУ) [[Категорија:Поранешни држави на Балканот|Бугарско Царство]] [[Категорија:Поранешни царства|Бугарско Царство]] [[Категорија:Поранешни монархии во Европа|Бугарско Царство]] [[Категорија:Бугарија во 11 век|Бугарско Царство]] [[Категорија:Македонија во 11 век|Бугарско Царство]] [[Категорија:Поранешни словенски држави|Бугарско Царство]] [[Категорија:Историја на Бугарија]] [[Категорија:Поранешни царства во Европа]] [[Категорија:Прво Бугарско Царство| ]] dk3rikmmruhr21n2bf3tiy6lgv69p4k Предлошка:Главни градови во Океанија по регион 10 187308 5562864 5450437 2026-05-24T11:14:03Z Bjankuloski06 332 /* top */ Исправено име, replaced: Папете → Папеете 5562864 wikitext text/x-wiki {{Navbox with columns |name = Главни градови во Океанија по регион |title=[[Главен град|Главни градови]] во [[Океанија]] |colwidth = 18em |above = Главните градови на [[сувереност|несуверените]] територии се '''''задебелено-закосени''''' букви |col1width = 20em |col1header = [[Австралазија]] |col1 = <div style="padding-left:0.75em;"> {{nowrap begin}} '''[[Канбера]]''', ''[[Австралија]]''<br /> '''''[[Флаинг Фиш Коув]]''''', ''[[Божиќен Остров]]''{{smallsup|4}}<br /> '''''[[Кингстон (Норфолк)|Кингстон]]''''', ''[[Остров Норфолк]]''{{smallsup|4}}<br /> '''[[Велингтон]]''', ''[[Нов Зеланд]]''&nbsp;{{smallsup|1}}<br /> '''''[[Вест Ајленд]]''''', ''[[Кокосови Острови]]''{{smallsup|4}} {{nowrap end}} </div> |col2header = [[Меланезија]] |col2 = {{nowrap begin}} '''[[Хонијара]]''', ''[[Соломонски Острови]]''<br /> '''''[[Нумеја]]''''', ''[[Нова Каледонија]]''{{smallsup|6}}<br /> '''[[Порт Морзби]]''', ''[[Папуа Нова Гвинеја]]''<br /> '''[[Порт Вила]]''', ''[[Вануату]]''<br /> '''[[Сува]]''', ''[[Фиџи]]'' {{nowrap end}} |col3header = [[Микронезија]] |col3 = {{nowrap begin}} '''''[[Хагатња]]''''', ''[[Гуам]]''{{smallsup|7}}<br /> '''[[Маџуро]]''', ''[[Маршалски Острови]]''<br /> '''[[Нгерулмуд]]''', ''[[Палау]]''<br /> '''[[Паликир]]''', ''[[Сојузни Држави на Микронезија|СД Микронезија]]''<br /> '''''[[Сајпан]]''''', ''[[Северни Маријански Острови]]''{{smallsup|7}}<br /> '''[[Јужна Тарава]]''', ''[[Кирибати]]''<br /> '''[[Јарен]]''', ''[[Науру]]'' <small>(де факто)</small> {{nowrap end}} |col4width = 17em |col4header = [[Полинезија]] |col4 = {{nowrap begin}} '''''[[Адамстаун]]''''', ''[[Питкернски Острови]]''{{smallsup|8}}<br /> '''''[[Алофи]]''''', ''[[Ниуе]]''<br /> '''[[Апија]]''', ''[[Самоа]]''<br /> '''''[[Аваруа]]''''', ''[[Кукови Острови]]''{{smallsup|5}}<br /> '''[[Фунафути]]''', ''[[Тувалу]]''<br /> '''''[[Мата-Уту]]''''', ''[[Валис и Футуна]]''{{smallsup|6}}<br /> '''[[Нукуалофа]]''', ''[[Тонга]]''<br /> '''''[[Паго Паго]]''''', ''[[Американска Самоа]]''{{smallsup|7}}<br /> '''''[[Папеете]]''''', ''[[Француска Полинезија]]''{{smallsup|6}} {{nowrap end}} |belowstyle = padding:0.5em 0 0.3em; line-height:1.3em; |below = {{nowrap|{{lower|0.2em|{{smallsup|1}}}} Се смета и за дел од Полинезија.}}&nbsp; <!-- -->{{nowrap|{{lower|0.2em|{{smallsup|2}}}} Се смета и за дел од [[Југоисточна Азија]].}}&nbsp; <!-- -->{{nowrap|{{lower|0.2em|{{smallsup|3}}}} Се смета и за дел од Австралазија.}}&nbsp; <!-- -->{{nowrap|{{lower|0.2em|{{smallsup|4}}}} [[Држави и територии во Австралија|Територија]] на [[Австралија]].}}&nbsp; <!-- -->{{nowrap|{{lower|0.2em|{{smallsup|5}}}} Во [[Здружена држава|слободно здружение]] со [[Нов Зеланд]].}}&nbsp; <!-- -->{{nowrap|{{lower|0.2em|{{smallsup|6}}}} [[Прекуморска заедница]] на [[Франција]].}}&nbsp; <!-- -->{{nowrap|{{lower|0.2em|{{smallsup|7}}}} [[Островски територии на САД|Островска територија на САД]].}}&nbsp; <!-- -->{{nowrap|{{lower|0.2em|{{smallsup|8}}}} [[Британски прекуморски територии|Прекуморска територија]] на [[Обединето Кралство|Обединетото Кралство]].}} }}<noinclude> [[Категорија:Предлошки за Океанија|Главни градови]] [[Категорија:Предлошки за градови|Океанија, главни градови]] [[Категорија:Главни градови во Океанија|τ]] </noinclude> bq6ea8lxbvqzxr7swuavb7xt8zsv2w3 Јитланд 0 208279 5562734 5562343 2026-05-24T04:46:57Z Bjankuloski06 332 5562734 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Jutland Peninsula map mk.svg|мини|исправено|250п|{{легенда|#aa87de|[[Севернојитландски Остров|Севернојитландскиот Остров]] сè уште се смета за дел од Јитланд иако [[провлак]]от што го поврзува со копнен Јитланд бил одвоен во поплавата од 1825&nbsp;г.}} {{легенда|#782121|[[Северен Јитланд]] (Данска)}} {{легенда|#c83737|[[Јужен Јитланд (округ)|Јужен Јитланд]] или Северен Шлезвиг (Данска)}} {{легенда|#ff9955|[[Јужен Шлезвиг]] (Германија)}} {{легенда|#ffe680|[[Холштајн]] (Германија)}}]] '''Јитланд''' ({{langx|de|Jütland}}) или '''Јиланд''' ({{langx|da|Jylland}}), историски наречен ''Кимбрија'' — [[полуостров]] во [[Северна Европа]], на кој се наоѓа главниот дел на [[Данска]]. На запад се наоѓа [[Северно Море|Северното Море]], на север [[Скагерак]], на исток [[Категат]] и [[Балтичко Море|Балтичкото Море]], додека [[данско-германска граница|данско-германската граница]] се наоѓа на југ. Политички, неговото име се применува само на копнениот дел на Данска, без да ја земе предвид германската покраина [[Шлезвиг-Холштајн]]. Денес, данските делови на Јитланд припаѓаат на еден од трите административни региони [[Северна Данска|Северен Јитланд]], [[Среден Јитланд]] или [[Јужна Данска|Јужен Јитланд]]. Германските делови на полуостровот Јитланд се наоѓаат поделени помеѓу [[Покраини во Германија|сојузните покраини]] [[Шлезвиг-Холштајн]] и [[Хамбург]]. == Географија == [[Податотека:Sandy cliff beach at North Sea, Denmark 2004 ubt.jpeg|мини|Дини на брегот на Јитланд]] Неговиот пејзаж е главно рамен, со ливади, низини и калливи мочуришта во западниот дел и повисоко и малку ридест терен во источниот дел. Данскиот дел на полуостровот има површина од 29.775 км<sup>2</sup> и население од 2.528.129 (2008).<ref>{{нмс|url=http://www.statistikbanken.dk/FT |title=Danmarks Statistikbank|publisher=Statistikbanken.dk|accessdate=16 јуни 2010}}</ref> Густината на населеност е 84 жители на км<sup>2</sup>. Најсеверниот дел на Јитланд е одделен со [[Лимфјорд]] од копното, но сè уште се смета за дел од полуостровот. Станал [[остров]] по [[поплава]]та во 1825 година. Областа е наречена [[Севернојитландски Остров]] или [[Вендсисел-Ти]] (по окрузите). Островите [[Лесе]], [[Анхолт]] и [[Самсе]] во [[Категат]] и [[Алс]] на работ на [[Балтичко Море|Балтичкото Море]] се административно и историски поврзани со Јитланд, иако особено вториот не се сметани за традиционални делови на полуостровот. Жителите на Алс би се согласиле да биде Јужнојитланѓани, но не Јитланѓани. Данските острови во [[Ваденско Море|Ваденското Море]] и германските [[Севернофризиски Острови]] се протегаат долж југозападниот брег на Јитланд во [[Германски Залив|Германскиот Залив]]. == Историја == === Историски области === {{легенда|#dc8cc4|[[Севернојитландски Остров]] (Данска) е историски дел од Јитланд, иако бил одвоен од него при поплавата во 1825 година.}} {{легенда|#d43424|[[Северен Јитланд]] (Данска)}} {{легенда|#fe4800|[[Јужен Јитланд (амт)|Северен Шлезвиг]] (Данска)}} {{легенда|#d49424|[[Јужен Шлезвиг]] (Германија)}} {{легенда|#e4dc34|[[Холштајн]] (Германија)}} === Историја на Јитланд === [[Податотека:Cimbrians and Teutons invasions mk.svg|мини|десно|300п|Воената стратегија против Римјаните на Кимбрите и Тевтонците околу 100 година п.н.е.]] Историски, Јитланд бил една од трите дански земји, другите две биле [[Сканија]] и [[Зеланд (остров)|Зеланд]]. Пред тоа, според [[Клавдиј Птоломеј|Птоломеј]], Јитланд бил дом на [[Тевтонци]]те, [[Кимбри]]те и [[Харуди]]те. Многу [[Англи]], [[Саси]], [[Јути]] и [[Фризи]] се преселиле од [[континентална Европа]] во [[Велика Британија]] почнувајќи од околу 450 година. Самите Англи го дале името на новото кралство наречено Англија. Ова се смета дека е поврзано со доаѓањето на [[Хуни]]те од [[Азија]] во [[Европа]]. Данците презеле значајни чекори за самозаштита од уништувањата на [[Христијанство|христијанските]] франкски императори, градејќи ги утврдувањата [[Даневирке]], ѕид кој се протегал долж Јужен Јитланд на местото на најкраткото растојание од [[Северно Море|Северното Море]] до [[Балтичко Море|Балтичкото Море]]. [[Карло Велики]] ги отстранил [[Паганство|паганските]] Саси од најјужниот дел на полуостровот на Балтичкото Море — подоцна наречен [[Холштајн]] — и го доселил [[Ободрити]]те, [[Словени|словенско]] племе кои биле во сојуз со Карло Велики и во поголем дел се преобратиле во христијанството. За да се забрза преминот од Балтичкото во Северното Море, биле градени канали низ полуостровот, најпрвин Каналот [[Ајдер]] кон крајот на {{римски|18}} век, а подоцна и [[Килски Канал|Килскиот Канал]], завршен во 1895 година и сè уште во употреба. Во текот на [[Прва светска војна|Првата светска војна]], [[Битката кај Јитланд]] била една од најголемите поморски битки во историјата. Во оваа силна битка, [[Обединето Кралство|британската]] Кралска морнарица водела битка со германската Царска морнарица, која довела до голем број на жртви и уништени бродови на обете страни. Првично, битката била сметана за германска победа, засновано на вкупниот број на потонати главни бродови и бројот на загинати морнари. Меѓутоа, британската флота останала да го контролира Северното Море и поради тоа, остантите го сметаат за британска победа или пак нерешено. == Дијалект == {{Главна|Јитски дијалект}} {{Поврзано|Дански јазик}} Карактеристични за Јитланд се различните дијалекти, кои значајни се разликуваат од стандардниот [[дански јазик]], особено [[јитски дијалект|западнојитскиот]] и [[јужнојитски дијалект|јужнојитскиот дијалект]]. Општо за дијалектите се силниот динамичен нагласок, кој води до опаѓање (синкопа) на ненагласени самогласки по нагласениот слог, добро сочување на разликата меѓу кратки и долги самогласки, тенденција кон изедначување на разликата заоблени/незаоблени самогласки (пример: градовите Hørning [близу до Орхус] и Herning [80 км на запад од Орхус]), и неутрализирање во дијатезата (преодност) на глаголски двојки, на пример ''stille'' (преодно) ~ ''stå'' (непреодно), ''lægge'' (преодно) ~ ''ligge'' (непреодно), ''sætte'' (преодно) ~ ''sidde'' (непреодно). Употребата на дијалектите, иако во опаѓање, повеќе е зачувана во Јитланд отколку во источниот дел на Данска и за Јитланѓаните останале предрасудите од останатите Данци. == Градови == Најголеми градови во данскиот дел на Јитланд се: # [[Орхус]] # [[Олборг]] # [[Есбјерг]] # [[Рандерс]] # [[Колдинг]] # [[Хорсенс]] # [[Вајле]] # [[Хернинг]] # [[Силкеборг]] # [[Фредериција]] Орхус, Силкеборг, [[Билунд]], Рандерс, Колдинг, Хорсенс, Вајле, Фредериција и [[Хадерслев]] заедно со други помали градови ја создаваат метрополитенската област Источен Јитланд. Административно, на данскиот дел од Јитланд се наоѓаат три од петте [[региони во Данска]]: [[Северна Данска]], [[Среден Јитланд]] и западниот дел на [[Јужна Данска]], кој исто така го содржи и островот [[Фунен]]. Петте административни региони биле основани на 1 јануари 2007 година.<ref>{{нмс|url=http://www.regioner.dk/om+regionerne/strukturreform|title=Strukturreform|publisher=Danske Regioner|language=дански|date=27 јануари 2014|accessdate=9 август 2014|archive-date=2014-08-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20140810035446/http://www.regioner.dk/om+regionerne/strukturreform|url-status=dead}}</ref> == Германски дел == {{Главна|Шлезвиг-Холштајн}} [[Податотека:KielerStadtzentrumLuftaufnahme.jpg|мини|[[Кил]]е најголемиот град на германската страна на полуостровот.]] [[Податотека:Hafen St Marien Flensburg2007.jpg|мини|[[Фленсбург]] го има најголемото данско малцинство во Германија.]] Јужната третина на полуостровот Јитланд е составен од [[Германија|германската]] [[Покраини во Германија|сојузна покраина]] [[Шлезвиг-Холштајн]]. Шлезвиг-Холштајн е составен од два дела, поранешните војводства [[Војводство Шлезвиг|Шлезвиг]] (дански феуд) и [[Холштајн]] (германски феуд), обете освоени и владеени од дански и германски владетели неколкупати. Последното прекројување на [[данско-германска граница|данско-германската граница]] се случило со референдумот во Шлезвиг во 1920 година, по кој [[Северен Шлезвиг]] се приклучил на Данска ({{langx|da|Nordslesvig}}). Историската јужна граница на Јитланд е реката [[Ајдер]], која исто така била граница помеѓу поранешните војводства Шлезвиг и Холштајн, како и историска граница помеѓу Данска и Германија од околу 800 година до 1864 година. Иако поголемиот дел од Шлезвиг-Холштајн географски се наоѓа на полуостровот Јитланд, поголемиот дел од германските жители не се идентификуваат како Јитланѓани или пак не сметаат дека се дел од Јитланд, туку повеќе се поврзани со [[Северна Германија]] ({{langx|de|Norddeutschland}}). Средновековниот јитландски кодекс кој се однесувал на Шлезвиг до 1900 година бил заменет од прускиот граѓански законик. === Градови === Најголеми градови во германскиот дел на Јитланд се [[Хамбург]], [[Кил]], [[Либек]], [[Фленсбург]] и [[Нојминстер]]. == Поврзано == {{Портал|Географија|Германија}} * [[Фризија]] * [[Јути]] * [[Скагерак]] * [[Категат]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Jutland}} * [http://www.visitwestdenmark.com Официјална туристичка страница за Данска] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20191130200554/https://www.visitwestdenmark.com/ |date=2019-11-30 }} * [http://www.sh-tourismus.de/en/ Официјална туристичка страница за Шлезвиг-Холштајн] [[Категорија:Јитланд| ]] [[Категорија:Полуострови во Данска]] [[Категорија:Полуострови во Германија]] [[Категорија:Полуострови во Европа]] [[Категорија:Поделени региони]] glqtoz8xth5kw6i33jerc1irnadxaqv Предлошка:Инфокутија Остров 10 727157 5562881 5252917 2026-05-24T11:18:41Z Bjankuloski06 332 5562881 wikitext text/x-wiki <includeonly>{{Infobox | child = {{{embed|}}} | bodyclass = vcard | titleclass = fn org | title = {{#ifeq:{{{embed|}}}|yes|<div style="background-color:#efefef;width:100%;font-weight:bold; padding-top:0.3em;padding-bottom:0.3em;display:inline-block;">{{{name|}}}</div>|{{{name|{{PAGENAMEBASE}}}}}}} | above = {{br separated entries<!-- -->|{{#if:{{{local_name|{{{local name|}}}}}}<!-- -->|<small class="nickname">{{{local_name|{{{local name}}}}}}</small><!-- -->|{{#if:{{{native_name|{{{native name|}}}}}}<!-- -->|<small>{{#if:{{{native_name_link|{{{native name link|}}}}}}<!-- -->|[[{{{native_name_link|{{{native name link}}}}}}|Познат и како]]<!-- -->|<!-- -->}} <span class="nickname" {{#if:{{{native_name_lang|{{{native name lang|}}}}}}|lang="{{{native_name_lang|{{{native name lang}}}}}}}}"><i>{{незадебелено|{{{native_name|{{{native name}}}}}}}}</i></span></small><!-- -->}}<!-- -->}}<!-- -->|{{#if:{{{nickname|{{{sobriquet|}}}}}}<!-- -->|<small>Наречен и: {{{nickname|{{{sobriquet|}}}}}}</small><!-- -->}}<!-- -->}} | image = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image|{{{image_name|{{{image name|}}}}}}}}}|size={{{image_size|{{{image size|}}}}}}|sizedefault=frameless|upright=1.16|alt={{{image_alt|{{{image alt|}}}}}}}} | caption = {{{image_caption|{{{image caption|}}}}}} | image2 = {{#invoke:InfoboxImage|InfoboxImage|image={{{image_map|{{{image map|{{{map_image|{{{map image|}}}}}}}}}}}}|size={{{map_size|{{{map size|}}}}}}|sizedefault=frameless|upright=1.16|alt={{{map_alt|{{{map alt|}}}}}}}} | caption2 = {{{map_caption|{{{map caption|}}}}}} | image3 = {{#if:{{{pushpin_map|{{{map|}}}}}}| {{Location map|{{{pushpin_map|{{{map|}}}}}} | float = center | border = infobox | alt = {{{pushpin_map_alt|{{{map_alt|}}}}}} | width = {{{pushpin_map_width|{{{map_width|}}}}}} | default_width = 260 | caption = {{{pushpin_map_caption|{{{map_caption|}}}}}} | mark = {{{pushpin_mark|{{{pushpin_map_mark|{{{map_mark|}}}}}}}}} | marksize = {{{pushpin_mark_width|{{{pushpin_map_mark_width|{{{map_mark_width|}}}}}}}}} | relief = {{{pushpin_relief|{{{pushpin_map_relief|{{{map_relief|}}}}}}}}} | label = {{ifempty|{{{pushpin_label|{{{pushpin_map_label|{{{label|}}}}}}}}}|{{{name|}}}}} | position = {{{pushpin_label_position|{{{pushpin_map_label_position|{{{label_position|}}}}}}}}} | coordinates = {{{coordinates|}}} | lat_deg = {{{lat_deg|}}} | lat_min = {{{lat_min|}}} | lat_sec = {{{lat_sec|}}} | lon_deg = {{{lon_deg|}}} | lon_min = {{{lon_min|}}} | lon_sec = {{{lon_sec|}}} }}}} | headerstyle = background-color: #efefef | label1 = Етимологија | data1 = {{{etymology|}}} | header2 = Географија | label3 = Место | data3 = {{{location|}}} | label4 = Координати | data4 = {{#if:{{{coordinates|}}}|{{#invoke:Coordinates|coordinsert|{{{coordinates}}}|type:isle}}}} | label5 = [[Катастарска национална мрежа|Катастар]] | data5 = {{#if:{{{grid_reference|{{{GridReference|}}}}}}| {{gbmappingsmall|{{{grid_reference|{{{GridReference}}}}}}|25|{{{grid_reference|{{{GridReference}}}}}}}} }} | label6 = [[Остров#Видови острови|Вид]] | data6 = {{{island_type|}}} | label7 = Архипелаг | class7 = note | data7 = {{{archipelago|}}} | label8 = Соседни водни површини | data8 = {{{waterbody|}}} | label9 = Вкупно острови | data9 = {{{total_islands|{{{total islands|}}}}}} | label10 = Поголеми острови | data10 = {{{major_islands|{{{major islands|}}}}}} | label11 = Површина | data11 = {{Infobox islands/area| km2 = {{{area_km2|{{{area km2|}}}}}} | sqmi = {{{area_sqmi|{{{area sqmi|}}}}}} | m2 = {{{area_m2|{{{area m2|}}}}}} | sqft = {{{area_sqft|{{{area sqft|}}}}}} | ha = {{{area_ha|{{{area ha|}}}}}} | acre = {{{area_acre|{{{area acre|}}}}}} }}{{{area_footnotes|{{{area footnotes|}}}}}} | label12 = [[Список на острови по површина|Подреденост по површина]] | data12 = {{{rank|}}} | label13 = Должина | data13 = {{Infobox islands/length | km = {{{length_km|{{{length km|}}}}}} | mi = {{{length_mi|{{{length mi|}}}}}} | m = {{{length_m|{{{length m|}}}}}} | ft = {{{length_ft|{{{length ft|}}}}}} }}{{{length_footnotes|{{{length footnotes|}}}}}} | label14 = Ширина | data14 = {{#if:{{both|{{{width_min_km|{{{width min km|}}}}}}|{{{width_max_km|{{{width max km|}}}}}}}}<!-- -->{{both|{{{width_min_mi|{{{width min mi|}}}}}}|{{{width_max_mi|{{{width max mi|}}}}}}}}<!-- -->{{both|{{{width_min_m|{{{width min m|}}}}}}|{{{width_max_m|{{{width max m|}}}}}}}}<!-- -->{{both|{{{width_min_ft|{{{width min ft|}}}}}}|{{{width_max_ft|{{{width max ft|}}}}}}}}<!-- -->|{{convert<!-- -->|{{ifempty|{{{width_min_km|{{{width min km|}}}}}}|{{{width_min_mi|{{{width min mi|}}}}}}|{{{width_min_m|{{{width min m|}}}}}}|{{{width_min_ft|{{{width min ft|}}}}}}}}<!-- -->|-<!-- -->|{{ifempty|{{{width_max_km|{{{width max km|}}}}}}|{{{width_max_mi|{{{width max mi|}}}}}}|{{{width_max_m|{{{width max m|}}}}}}|{{{width_max_ft|{{{width max ft|}}}}}}}}<!-- -->|{{#if:{{both|{{{width_min_km|{{{width min km|}}}}}}|{{{width_max_km|{{{width max km|}}}}}}}}<!-- -->|km<!-- -->|{{#if:{{both|{{{width_min_mi|{{{width min mi|}}}}}}|{{{width_max_mi|{{{width max mi|}}}}}}}}<!-- -->|mi<!-- -->|{{#if:{{both|{{{width_min_m|{{{width min m|}}}}}}|{{{width_max_m|{{{width max m|}}}}}}}}<!-- -->|m<!-- -->|{{#if:{{both|{{{width_min_ft|{{{width min ft|}}}}}}|{{{width_max_ft|{{{width max ft|}}}}}}}}<!-- -->|ft}}<!-- -->}}<!-- -->}}<!-- -->}}<!-- -->|abbr=on}}<!-- -->|{{Infobox islands/length | km = {{{width_km|{{{width km|}}}}}} | mi = {{{width_mi|{{{width mi|}}}}}} | m = {{{width_m|{{{width m|}}}}}} | ft = {{{width_ft|{{{width ft|}}}}}} }}<!-- -->}}{{{width_footnotes|{{{width footnotes|}}}}}} | label15 = Брегова линија | data15 = {{Infobox islands/length | km = {{{coastline_km|{{{coastline km|}}}}}} | mi = {{{coastline_mi|{{{coastline mi|}}}}}} | m = {{{coastline_m|{{{coastline m|}}}}}} | ft = {{{coastline_ft|{{{coastline ft|}}}}}} }}{{{coastline_footnotes|{{{coastline footnotes|}}}}}} | label16 = Највисоко место | data16 = {{Infobox islands/length | m = {{{elevation_m|{{{elevation m|}}}}}} | ft = {{{elevation_ft|{{{elevation ft|}}}}}} }}{{{elevation_footnotes|{{{elevation footnotes|}}}}}} | label17 = Највисока точка | data17 = {{{highest_mount|{{{highest mount|}}}}}} <!-- end geography --> | header22 = {{#if:{{{treaty_system|{{{treaty system|}}}}}}{{{country|}}}|Држава}} | data23 = {{#switch:{{{country|}}}|= |None|none={{#if:{{{treaty_system|{{{treaty system|}}}}}}||<div>'''{{{country}}}'''</div>}} |#default=<div>'''{{{country}}}'''</div> }} | data24 = {{#if:{{{treaty_system|{{{treaty system|}}}}}}|Под управа согласно {{{treaty_system|{{{treaty system}}}}}}}} | label25 = {{{country_admin_divisions_title|{{{country admin divisions title|}}}}}} | data25 = {{{country_admin_divisions|{{{country admin divisions|}}}}}} | label26 = {{{country_admin_divisions_title_1|{{{country admin divisions title 1|}}}}}} | data26 = {{{country_admin_divisions_1|{{{country admin divisions 1|}}}}}} | label27 = {{{country_admin_divisions_title_2|{{{country admin divisions title 2|}}}}}} | data27 = {{{country_admin_divisions_2|{{{country admin divisions 2|}}}}}} | label28 = {{{country_admin_divisions_title_3|{{{country admin divisions title 3|}}}}}} | data28 = {{{country_admin_divisions_3|{{{country admin divisions 3|}}}}}} | label29 = {{{country_admin_divisions_title_4|{{{country admin divisions title 4|}}}}}} | data29 = {{{country_admin_divisions_4|{{{country admin divisions 4|}}}}}} | label30 = Главен{{#ifeq: {{{country_capital_type|{{{country capital type|city}}}}}}|град|&#32;град}} | data30 = {{#if: {{{country_capital_and_largest_city|{{{country capital and largest city|}}}}}}||{{{country_capital|{{{country capital|}}}}}}}} | label31 = Најголемо {{{country_largest_city_type|{{{country largest city type|нас. место}}}}}} | data31 = {{#if: {{{country_capital_and_largest_city|{{{country capital and largest city|}}}}}}||{{#if: {{{country_largest_city|{{{country largest city|}}}}}}|{{{country_largest_city|{{{country largest city}}}}}}{{#if: {{{country_largest_city_population|{{{country largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country_largest_city_population|{{{country largest city population}}}}}})}}}}}} | label32 = Главен и најголем {{{country_largest_city_type|{{{country largest city type|{{{country_capital_type|{{{country capital type|град}}}}}} }}}}}} | data32 = {{#if: {{{country_capital_and_largest_city|{{{country capital and largest city|}}}}}}|{{{country_capital_and_largest_city|{{{country capital and largest city}}}}}}{{#if: {{{country_largest_city_population|{{{country largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country_largest_city_population|{{{country largest city population}}}}}})}}}} | label33 = {{{country_leader_title|{{{country leader title|}}}}}} | data33 = {{{country_leader_name|{{{country leader name|}}}}}} | label34 = Опфатена површина | data34 = {{Infobox islands/area| km2 = {{{country_area_km2|{{{country area km2|}}}}}} | sqmi = {{{country_area_sqmi|{{{country area sqmi|}}}}}} | m2 = {{{country_area_m2|{{{country area m2|}}}}}} | sqft = {{{country_area_sqft|{{{country area sqft|}}}}}} | ha = {{{country_area_ha|{{{country area ha|}}}}}} | acre = {{{country_area_acre|{{{country area acre|}}}}}} | pct = {{#ifexpr: {{both|{{{country_area_km2|{{{country area km2|}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country_area_km2|{{{country area km2}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country_area_sqmi|{{{country area sqmi|}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi|}}}}}} }} | {{pct | {{{country_area_sqmi|{{{country area sqmi}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country_area_m2|{{{country area m2|}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country_area_m2|{{{country area m2}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country_area_sqft|{{{country area sqft|}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft|}}}}}} }} | {{pct | {{{country_area_sqft|{{{country area sqft}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country_area_ha|{{{country area ha|}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha|}}}}}} }} | {{pct | {{{country_area_ha|{{{country area ha}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country_area_acre|{{{country area acre|}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre|}}}}}} }} | {{pct | {{{country_area_acre|{{{country area acre}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre}}}}}} | 1 |%=}} | }} }} }} }} }} }} }}{{{country_area|{{{country area|}}}}}} | data35 = {{#if:{{{country1|{{{country 1|}}}}}}|<div style="border-top: 1px solid black">'''{{{country1|{{{country 1}}}}}}'''</div>}} | label36 = {{{country1_admin_divisions_title|{{{country 1 admin divisions title|}}}}}} | data36 = {{{country1_admin_divisions|{{{country 1 admin divisions|}}}}}} | label37 = {{{country1_admin_divisions_title_1|{{{country 1 admin divisions title 1|}}}}}} | data37 = {{{country1_admin_divisions_1|{{{country 1 admin divisions 1|}}}}}} | label38 = Главен {{#ifeq: {{{country1_capital_type|{{{country 1 capital type|city}}}}}}|град|&#32;град}} | data38 = {{#if: {{{country1_capital_and_largest_city|{{{country 1 capital and largest city|}}}}}}||{{{country1_capital|{{{country 1 capital|}}}}}}}} | label39 = Најголема населба {{{country1_largest_city_type|{{{country 1 largest city type|населба}}}}}} | data39 = {{#if: {{{country1_capital_and_largest_city|{{{country 1 capital and largest city|}}}}}}||{{#if: {{{country1_largest_city|{{{country 1 largest city|}}}}}}|{{{country1_largest_city|{{{country 1 largest city}}}}}}{{#if: {{{country1_largest_city_population|{{{country 1 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country1_largest_city_population|{{{country 1 largest city population}}}}}})}}}}}} | label40 = Главен и најголем {{{country1_largest_city_type|{{{country 1 largest city type|{{{country1_capital_type|{{{country 1 capital type|град}}}}}}}}}}}} | data40 = {{#if: {{{country1_capital_and_largest_city|{{{country 1 capital and largest city|}}}}}}|{{{country1_capital_and_largest_city|{{{country 1 capital and largest city}}}}}}{{#if: {{{country1_largest_city_population|{{{country 1 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country1_largest_city_population|{{{country 1 largest city population}}}}}})}}}} | label41 = {{{country1_leader_title|{{{country 1 leader title|}}}}}} | data41 = {{{country1_leader_name|{{{country 1 leader name|}}}}}} | label42 = Опфатена површина | data42 = {{Infobox islands/area| km2 = {{{country1_area_km2|{{{country 1 area km2|}}}}}} | sqmi = {{{country1_area_sqmi|{{{country 1 area sqmi|}}}}}} | m2 = {{{country1_area_m2|{{{country 1 area m2|}}}}}} | sqft = {{{country1_area_sqft|{{{country 1 area sqft|}}}}}} | ha = {{{country1_area_ha|{{{country 1 area ha|}}}}}} | acre = {{{country1_area_acre|{{{country 1 area acre|}}}}}} | pct = {{#ifexpr: {{both|{{{country1_area_km2|{{{country 1 area km2|}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country1_area_km2|{{{country 1 area km2}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country1_area_sqmi|{{{country 1 area sqmi|}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi|}}}}}} }} | {{pct | {{{country1_area_sqmi|{{{country 1 area sqmi}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country1_area_m2|{{{country 1 area m2|}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country1_area_m2|{{{country 1 area m2}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country1_area_sqft|{{{country 1 area sqft|}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft|}}}}}} }} | {{pct | {{{country1_area_sqft|{{{country 1 area sqft}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country1_area_ha|{{{country 1 area ha|}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha|}}}}}} }} | {{pct | {{{country1_area_ha|{{{country 1 area ha}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country1_area_acre|{{{country 1 area acre|}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre|}}}}}} }} | {{pct | {{{country1_area_acre|{{{country 1 area acre}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre}}}}}} | 1 |%=}} | }} }} }} }} }} }} }}{{{country1_area|{{{country 1 area|}}}}}} | data43 = {{#if:{{{country2|{{{country 2|}}}}}}|<div style="border-top: 1px solid black">'''{{{country2|{{{country 2}}}}}}'''</div>}} | label44 = {{{country2_admin_divisions_title|{{{country 2 admin divisions title|}}}}}} | data44 = {{{country2_admin_divisions|{{{country 2 admin divisions|}}}}}} | label45 = {{{country2_admin_divisions_title_1|{{{country 2 admin divisions title 1|}}}}}} | data45 = {{{country2_admin_divisions_1|{{{country 2 admin divisions 1|}}}}}} | label46 = Главен {{#ifeq: {{{country2_capital_type|{{{country 2 capital type|град}}}}}}|град|&#32;град}} | data46 = {{#if: {{{country2_capital_and_largest_city|{{{country 2 capital and largest city|}}}}}}||{{{country2_capital|{{{country 2 capital|}}}}}}}} | label47 = Најголема {{{country2_largest_city_type|{{{country 2 largest city type|населба}}}}}} | data47 = {{#if: {{{country2_capital_and_largest_city|{{{country 2 capital and largest city|}}}}}}||{{#if: {{{country2_largest_city|{{{country 2 largest city|}}}}}}|{{{country2_largest_city|{{{country 2 largest city}}}}}}{{#if: {{{country2_largest_city_population|{{{country 2 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country2_largest_city_population|{{{country 2 largest city population}}}}}})}}}}}} | label48 = Главен и најголем {{{country2_largest_city_type|{{{country 2 largest city type|{{{country2_capital_type|{{{country 2 capital type|град}}}}}}}}}}}} | data48 = {{#if: {{{country2_capital_and_largest_city|{{{country 2 capital and largest city|}}}}}}|{{{country2_capital_and_largest_city|{{{country 2 capital and largest city}}}}}}{{#if: {{{country2_largest_city_population|{{{country 2 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country2_largest_city_population|{{{country 2 largest city population}}}}}})}}}} | label49 = {{{country2_leader_title|{{{country 2 leader title|}}}}}} | data49 = {{{country2_leader_name|{{{country 2 leader name|}}}}}} | label50 = Опфатена површина | data50 = {{Infobox islands/area| km2 = {{{country2_area_km2|{{{country 2 area km2|}}}}}} | sqmi = {{{country2_area_sqmi|{{{country 2 area sqmi|}}}}}} | m2 = {{{country2_area_m2|{{{country 2 area m2|}}}}}} | sqft = {{{country2_area_sqft|{{{country 2 area sqft|}}}}}} | ha = {{{country2_area_ha|{{{country 2 area ha|}}}}}} | acre = {{{country2_area_acre|{{{country 2 area acre|}}}}}} | pct = {{#ifexpr: {{both|{{{country2_area_km2|{{{country 2 area km2|}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country2_area_km2|{{{country 2 area km2}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country2_area_sqmi|{{{country 2 area sqmi|}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi|}}}}}} }} | {{pct | {{{country2_area_sqmi|{{{country 2 area sqmi}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country2_area_m2|{{{country 2 area m2|}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country2_area_m2|{{{country 2 area m2}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country2_area_sqft|{{{country 2 area sqft|}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft|}}}}}} }} | {{pct | {{{country2_area_sqft|{{{country 2 area sqft}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country2_area_ha|{{{country 2 area ha|}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha|}}}}}} }} | {{pct | {{{country2_area_ha|{{{country 2 area ha}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country2_area_acre|{{{country 2 area acre|}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre|}}}}}} }} | {{pct | {{{country2_area_acre|{{{country 2 area acre}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre}}}}}} | 1 |%=}} | }} }} }} }} }} }} }}{{{country2_area|{{{country 2 area|}}}}}} | data51 = {{#if:{{{country3|{{{country 3|}}}}}}|<div style="border-top: 1px solid black">'''{{{country3|{{{country 3}}}}}}'''</div>}} | label52 = {{{country3_admin_divisions_title|{{{country 3 admin divisions title|}}}}}} | data52 = {{{country3_admin_divisions|{{{country 3 admin divisions|}}}}}} | label53 = {{{country3_admin_divisions_title_1|{{{country 3 admin divisions title 1|}}}}}} | data53 = {{{country3_admin_divisions_1|{{{country 3 admin divisions 1|}}}}}} | label54 = Главен {{#ifeq: {{{country3_capital_type|{{{country 3 capital type|city}}}}}}|град|&#32;град}} | data54 = {{#if: {{{country3_capital_and_largest_city|{{{country 3 capital and largest city|}}}}}}||{{{country3_capital|{{{country 3 capital|}}}}}}}} | label55 = Најголема {{{country3_largest_city_type|{{{country 3 largest city type|населба}}}}}} | data55 = {{#if: {{{country3_capital_and_largest_city|{{{country 3 capital and largest city|}}}}}}||{{#if: {{{country3_largest_city|{{{country 3 largest city|}}}}}}|{{{country3_largest_city|{{{country 3 largest city}}}}}}{{#if: {{{country3_largest_city_population|{{{country 3 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country3_largest_city_population|{{{country 3 largest city population}}}}}})}}}}}} | label56 = Главен и најголем {{{country3_largest_city_type|{{{country 3 largest city type|{{{country3_capital_type|{{{country 3 capital type|град}}}}}}}}}}}} | data56 = {{#if: {{{country3_capital_and_largest_city|{{{country 3 capital and largest city|}}}}}}|{{{country3_capital_and_largest_city|{{{country 3 capital and largest city}}}}}}{{#if: {{{country3_largest_city_population|{{{country 3 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country3_largest_city_population|{{{country 3 largest city population}}}}}})}}}} | label57 = {{{country3_leader_title|{{{country 3 leader title|}}}}}} | data57 = {{{country3_leader_name|{{{country 3 leader name|}}}}}} | label58 = Опфатена површина | data58 = {{Infobox islands/area| km2 = {{{country3_area_km2|{{{country 3 area km2|}}}}}} | sqmi = {{{country3_area_sqmi|{{{country 3 area sqmi|}}}}}} | m2 = {{{country3_area_m2|{{{country 3 area m2|}}}}}} | sqft = {{{country3_area_sqft|{{{country 3 area sqft|}}}}}} | ha = {{{country3_area_ha|{{{country 3 area ha|}}}}}} | acre = {{{country3_area_acre|{{{country 3 area acre|}}}}}} | pct = {{#ifexpr: {{both|{{{country3_area_km2|{{{country 3 area km2|}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country3_area_km2|{{{country 3 area km2}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country3_area_sqmi|{{{country 3 area sqmi|}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi|}}}}}} }} | {{pct | {{{country3_area_sqmi|{{{country 3 area sqmi}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country3_area_m2|{{{country 3 area m2|}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country3_area_m2|{{{country 3 area m2}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country3_area_sqft|{{{country 3 area sqft|}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft|}}}}}} }} | {{pct | {{{country3_area_sqft|{{{country 3 area sqft}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country3_area_ha|{{{country 3 area ha|}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha|}}}}}} }} | {{pct | {{{country3_area_ha|{{{country 3 area ha}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country3_area_acre|{{{country 3 area acre|}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre|}}}}}} }} | {{pct | {{{country3_area_acre|{{{country 3 area acre}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre}}}}}} | 1 |%=}} | }} }} }} }} }} }} }}{{{country3_area|{{{country 3 area|}}}}}} | data59 = {{#if:{{{country4|{{{country 4|}}}}}}|<div style="border-top: 1px solid black">'''{{{country4|{{{country 4}}}}}}'''</div>}} | label60 = {{{country4_admin_divisions_title|{{{country 4 admin divisions title|}}}}}} | data60 = {{{country4_admin_divisions|{{{country 4 admin divisions|}}}}}} | label61 = {{{country4_admin_divisions_title_1|{{{country 4 admin divisions title 1|}}}}}} | data61 = {{{country4_admin_divisions_1|{{{country 4 admin divisions 1|}}}}}} | label62 = Главен {{#ifeq: {{{country4_capital_type|{{{country 4 capital type|city}}}}}}|град|&#32;град}} | data62 = {{#if: {{{country4_capital_and_largest_city|{{{country 4 capital and largest city|}}}}}}||{{{country4_capital|{{{country 4 capital|}}}}}}}} | label63 = Најголема {{{country4_largest_city_type|{{{country 4 largest city type|населба}}}}}} | data63 = {{#if: {{{country4_capital_and_largest_city|{{{country 4 capital and largest city|}}}}}}||{{#if: {{{country4_largest_city|{{{country 4 largest city|}}}}}}|{{{country4_largest_city|{{{country 4 largest city}}}}}}{{#if: {{{country4_largest_city_population|{{{country 4 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country4_largest_city_population|{{{country 4 largest city population}}}}}})}}}}}} | label64 = Главен и најголем {{{country4_largest_city_type|{{{country 4 largest city type|{{{country4_capital_type|{{{country 4 capital type|град}}}}}}}}}}}} | data64 = {{#if: {{{country4_capital_and_largest_city|{{{country 4 capital and largest city|}}}}}}|{{{country4_capital_and_largest_city|{{{country 4 capital and largest city}}}}}}{{#if: {{{country4_largest_city_population|{{{country 4 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country4_largest_city_population|{{{country 4 largest city population}}}}}})}}}} | label65 = {{{country4_leader_title|{{{country 4 leader title|}}}}}} | data65 = {{{country4_leader_name|{{{country 4 leader name|}}}}}} | label66 = Опфатена површина | data66 = {{Infobox islands/area| km2 = {{{country4_area_km2|{{{country 4 area km2|}}}}}} | sqmi = {{{country4_area_sqmi|{{{country 4 area sqmi|}}}}}} | m2 = {{{country4_area_m2|{{{country 4 area m2|}}}}}} | sqft = {{{country4_area_sqft|{{{country 4 area sqft|}}}}}} | ha = {{{country4_area_ha|{{{country 4 area ha|}}}}}} | acre = {{{country4_area_acre|{{{country 4 area acre|}}}}}} | pct = {{#ifexpr: {{both|{{{country4_area_km2|{{{country 4 area km2|}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country4_area_km2|{{{country 4 area km2}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country4_area_sqmi|{{{country 4 area sqmi|}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi|}}}}}} }} | {{pct | {{{country4_area_sqmi|{{{country 4 area sqmi}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country4_area_m2|{{{country 4 area m2|}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country4_area_m2|{{{country 4 area m2}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country4_area_sqft|{{{country 4 area sqft|}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft|}}}}}} }} | {{pct | {{{country4_area_sqft|{{{country 4 area sqft}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country4_area_ha|{{{country 4 area ha|}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha|}}}}}} }} | {{pct | {{{country4_area_ha|{{{country 4 area ha}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country4_area_acre|{{{country 4 area acre|}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre|}}}}}} }} | {{pct | {{{country4_area_acre|{{{country 4 area acre}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre}}}}}} | 1 |%=}} | }} }} }} }} }} }} }}{{{country4_area|{{{country 4 area|}}}}}} | data67 = {{#if:{{{country5|{{{country 5|}}}}}}|<div style="border-top: 1px solid black">'''{{{country5|{{{country 5}}}}}}'''</div>}} | label68 = {{{country5_admin_divisions_title|{{{country 5 admin divisions title|}}}}}} | data68 = {{{country5_admin_divisions|{{{country 5 admin divisions|}}}}}} | label69 = {{{country5_admin_divisions_title_1|{{{country 5 admin divisions title 1|}}}}}} | data69 = {{{country5_admin_divisions_1|{{{country 5 admin divisions 1|}}}}}} | label70 = Главен{{#ifeq: {{{country5_capital_type|{{{country 5 capital type|град}}}}}}|град|&#32;град}} | data70 = {{#if: {{{country5_capital_and_largest_city|{{{country 5 capital and largest city|}}}}}}||{{{country5_capital|{{{country 5 capital|}}}}}}}} | label71 = Најголема {{{country5_largest_city_type|{{{country 5 largest city type|населба}}}}}} | data71 = {{#if: {{{country5_capital_and_largest_city|{{{country 5 capital and largest city|}}}}}}||{{#if: {{{country5_largest_city|{{{country 5 largest city|}}}}}}|{{{country5_largest_city|{{{country 5 largest city}}}}}}{{#if: {{{country5_largest_city_population|{{{country 5 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country5_largest_city_population|{{{country 5 largest city population}}}}}})}}}}}} | label72 = Главен и најголем {{{country5_largest_city_type|{{{country 5 largest city type|{{{country5_capital_type|{{{country 5 capital type|град}}}}}}}}}}}} | data72 = {{#if: {{{country5_capital_and_largest_city|{{{country 5 capital and largest city|}}}}}}|{{{country5_capital_and_largest_city|{{{country 5 capital and largest city}}}}}}{{#if: {{{country5_largest_city_population|{{{country 5 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country5_largest_city_population|{{{country 5 largest city population}}}}}})}}}} | label73 = {{{country5_leader_title|{{{country 5 leader title|}}}}}} | data73 = {{{country5_leader_name|{{{country 5 leader name|}}}}}} | label74 = Опфатена површина | data74 = {{Infobox islands/area| km2 = {{{country5_area_km2|{{{country 5 area km2|}}}}}} | sqmi = {{{country5_area_sqmi|{{{country 5 area sqmi|}}}}}} | m2 = {{{country5_area_m2|{{{country 5 area m2|}}}}}} | sqft = {{{country5_area_sqft|{{{country 5 area sqft|}}}}}} | ha = {{{country5_area_ha|{{{country 5 area ha|}}}}}} | acre = {{{country5_area_acre|{{{country 5 area acre|}}}}}} | pct = {{#ifexpr: {{both|{{{country5_area_km2|{{{country 5 area km2|}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country5_area_km2|{{{country 5 area km2}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country5_area_sqmi|{{{country 5 area sqmi|}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi|}}}}}} }} | {{pct | {{{country5_area_sqmi|{{{country 5 area sqmi}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country5_area_m2|{{{country 5 area m2|}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country5_area_m2|{{{country 5 area m2}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country5_area_sqft|{{{country 5 area sqft|}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft|}}}}}} }} | {{pct | {{{country5_area_sqft|{{{country 5 area sqft}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country5_area_ha|{{{country 5 area ha|}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha|}}}}}} }} | {{pct | {{{country5_area_ha|{{{country 5 area ha}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country5_area_acre|{{{country 5 area acre|}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre|}}}}}} }} | {{pct | {{{country5_area_acre|{{{country 5 area acre}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre}}}}}} | 1 |%=}} | }} }} }} }} }} }} }}{{{country5_area|{{{country 5 area|}}}}}} | data75 = {{#if:{{{country6|{{{country 6|}}}}}}|<div style="border-top: 1px solid black">'''{{{country6|{{{country 6}}}}}}'''</div>}} | label76 = {{{country6_admin_divisions_title|{{{country 6 admin divisions title|}}}}}} | data76 = {{{country6_admin_divisions|{{{country 6 admin divisions|}}}}}} | label77 = {{{country6_admin_divisions_title_1|{{{country 6 admin divisions title 1|}}}}}} | data77 = {{{country6_admin_divisions_1|{{{country 6 admin divisions 1|}}}}}} | label78 = Главен{{#ifeq: {{{country6_capital_type|{{{country 6 capital type|city}}}}}}|град|&#32;град}} | data78 = {{#if: {{{country6_capital_and_largest_city|{{{country 6 capital and largest city|}}}}}}||{{{country6_capital|{{{country 6 capital|}}}}}}}} | label79 = Најголема {{{country6_largest_city_type|{{{country 6 largest city type|населба}}}}}} | data79 = {{#if: {{{country6_capital_and_largest_city|{{{country 6 capital and largest city|}}}}}}||{{#if: {{{country6_largest_city|{{{country 6 largest city|}}}}}}|{{{country6_largest_city|{{{country 6 largest city}}}}}}{{#if: {{{country6_largest_city_population|{{{country 6 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country6_largest_city_population|{{{country 6 largest city population}}}}}})}}}}}} | label80 = Главен и најголем {{{country6_largest_city_type|{{{country 6 largest city type|{{{country6_capital_type|{{{country 6 capital type|град}}}}}}}}}}}} | data80 = {{#if: {{{country6_capital_and_largest_city|{{{country 6 capital and largest city|}}}}}}|{{{country6_capital_and_largest_city|{{{country 6 capital and largest city}}}}}}{{#if: {{{country6_largest_city_population|{{{country 6 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country6_largest_city_population|{{{country 6 largest city population}}}}}})}}}} | label81 = {{{country6_leader_title|{{{country 6 leader title|}}}}}} | data81 = {{{country6_leader_name|{{{country 6 leader name|}}}}}} | label82 = Опфатена површина | data82 = {{Infobox islands/area| km2 = {{{country6_area_km2|{{{country 6 area km2|}}}}}} | sqmi = {{{country6_area_sqmi|{{{country 6 area sqmi|}}}}}} | m2 = {{{country6_area_m2|{{{country 6 area m2|}}}}}} | sqft = {{{country6_area_sqft|{{{country 6 area sqft|}}}}}} | ha = {{{country6_area_ha|{{{country 6 area ha|}}}}}} | acre = {{{country6_area_acre|{{{country 6 area acre|}}}}}} | pct = {{#ifexpr: {{both|{{{country6_area_km2|{{{country 6 area km2|}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country6_area_km2|{{{country 6 area km2}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country6_area_sqmi|{{{country 6 area sqmi|}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi|}}}}}} }} | {{pct | {{{country6_area_sqmi|{{{country 6 area sqmi}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country6_area_m2|{{{country 6 area m2|}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country6_area_m2|{{{country 6 area m2}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country6_area_sqft|{{{country 6 area sqft|}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft|}}}}}} }} | {{pct | {{{country6_area_sqft|{{{country 6 area sqft}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country6_area_ha|{{{country 6 area ha|}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha|}}}}}} }} | {{pct | {{{country6_area_ha|{{{country 6 area ha}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country6_area_acre|{{{country 6 area acre|}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre|}}}}}} }} | {{pct | {{{country6_area_acre|{{{country 6 area acre}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre}}}}}} | 1 |%=}} | }} }} }} }} }} }} }}{{{country6_area|{{{country 6 area|}}}}}} | data83 = {{#if:{{{country7|{{{country 7|}}}}}}|<div style="border-top: 1px solid black">'''{{{country7|{{{country 7}}}}}}'''</div>}} | label84 = {{{country7_admin_divisions_title|{{{country 7 admin divisions title|}}}}}} | data84 = {{{country7_admin_divisions|{{{country 7 admin divisions|}}}}}} | label85 = {{{country7_admin_divisions_title_1|{{{country 7 admin divisions title 1|}}}}}} | data85 = {{{country7_admin_divisions_1|{{{country 7 admin divisions 1|}}}}}} | label86 = Главен{{#ifeq: {{{country7_capital_type|{{{country 7 capital type|град}}}}}}|град|&#32;град}} | data86 = {{#if: {{{country7_capital_and_largest_city|{{{country 7 capital and largest city|}}}}}}||{{{country7_capital|{{{country 7 capital|}}}}}}}} | label87 = Најголема {{{country7_largest_city_type|{{{country 7 largest city type|населба}}}}}} | data87 = {{#if: {{{country7_capital_and_largest_city|{{{country 7 capital and largest city|}}}}}}||{{#if: {{{country7_largest_city|{{{country 7 largest city|}}}}}}|{{{country7_largest_city|{{{country 7 largest city}}}}}}{{#if: {{{country7_largest_city_population|{{{country 7 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country7_largest_city_population|{{{country 7 largest city population}}}}}})}}}}}} | label88 = Главен и најголем {{{country7_largest_city_type|{{{country 7 largest city type|{{{country7_capital_type|{{{country 7 capital type|град}}}}}}}}}}}} | data88 = {{#if: {{{country7_capital_and_largest_city|{{{country 7 capital and largest city|}}}}}}|{{{country7_capital_and_largest_city|{{{country 7 capital and largest city}}}}}}{{#if: {{{country7_largest_city_population|{{{country 7 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country7_largest_city_population|{{{country 7 largest city population}}}}}})}}}} | label89 = {{{country7_leader_title|{{{country 7 leader title|}}}}}} | data89 = {{{country7_leader_name|{{{country 7 leader name|}}}}}} | label90 = Опфатена површина | data90 = {{Infobox islands/area| km2 = {{{country7_area_km2|{{{country 7 area km2|}}}}}} | sqmi = {{{country7_area_sqmi|{{{country 7 area sqmi|}}}}}} | m2 = {{{country7_area_m2|{{{country 7 area m2|}}}}}} | sqft = {{{country7_area_sqft|{{{country 7 area sqft|}}}}}} | ha = {{{country7_area_ha|{{{country 7 area ha|}}}}}} | acre = {{{country7_area_acre|{{{country 7 area acre|}}}}}} | pct = {{#ifexpr: {{both|{{{country7_area_km2|{{{country 7 area km2|}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country7_area_km2|{{{country 7 area km2}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country7_area_sqmi|{{{country 7 area sqmi|}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi|}}}}}} }} | {{pct | {{{country7_area_sqmi|{{{country 7 area sqmi}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country7_area_m2|{{{country 7 area m2|}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country7_area_m2|{{{country 7 area m2}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country7_area_sqft|{{{country 7 area sqft|}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft|}}}}}} }} | {{pct | {{{country7_area_sqft|{{{country 7 area sqft}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country7_area_ha|{{{country 7 area ha|}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha|}}}}}} }} | {{pct | {{{country7_area_ha|{{{country 7 area ha}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country7_area_acre|{{{country 7 area acre|}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre|}}}}}} }} | {{pct | {{{country7_area_acre|{{{country 7 area acre}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre}}}}}} | 1 |%=}} | }} }} }} }} }} }} }}{{{country7_area|{{{country 7 area|}}}}}} | data91 = {{#if:{{{country8|{{{country 8|}}}}}}|<div style="border-top: 1px solid black">'''{{{country8|{{{country 8}}}}}}'''</div>}} | label92 = {{{country8_admin_divisions_title|{{{country 8 admin divisions title|}}}}}} | data92 = {{{country8_admin_divisions|{{{country 8 admin divisions|}}}}}} | label93 = {{{country8_admin_divisions_title_1|{{{country 8 admin divisions title 1|}}}}}} | data93 = {{{country8_admin_divisions_1|{{{country 8 admin divisions 1|}}}}}} | label94 = Главен{{#ifeq: {{{country8_capital_type|{{{country 8 capital type|city}}}}}}|град|&#32;град}} | data94 = {{#if: {{{country8_capital_and_largest_city|{{{country 8 capital and largest city|}}}}}}||{{{country8_capital|{{{country 8 capital|}}}}}}}} | label95 = Најголема {{{country8_largest_city_type|{{{country 8 largest city type|населба}}}}}} | data95 = {{#if: {{{country8_capital_and_largest_city|{{{country 8 capital and largest city|}}}}}}||{{#if: {{{country8_largest_city|{{{country 8 largest city|}}}}}}|{{{country8_largest_city|{{{country 8 largest city}}}}}}{{#if: {{{country8_largest_city_population|{{{country 8 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country8_largest_city_population|{{{country 8 largest city population}}}}}})}}}}}} | label96 = Главен и најголем {{{country8_largest_city_type|{{{country 8 largest city type|{{{country8_capital_type|{{{country 8 capital type|град}}}}}}}}}}}} | data96 = {{#if: {{{country8_capital_and_largest_city|{{{country 8 capital and largest city|}}}}}}|{{{country8_capital_and_largest_city|{{{country 8 capital and largest city}}}}}}{{#if: {{{country8_largest_city_population|{{{country 8 largest city population|}}}}}}|&#32;(нас.&#160;{{{country8_largest_city_population|{{{country 8 largest city population}}}}}})}}}} | label97 = {{{country8_leader_title|{{{country 8 leader title|}}}}}} | data97 = {{{country8_leader_name|{{{country 8 leader name|}}}}}} | label98 = Опфатена површина | data98 = {{Infobox islands/area| km2 = {{{country8_area_km2|{{{country 8 area km2|}}}}}} | sqmi = {{{country8_area_sqmi|{{{country 8 area sqmi|}}}}}} | m2 = {{{country8_area_m2|{{{country 8 area m2|}}}}}} | sqft = {{{country8_area_sqft|{{{country 8 area sqft|}}}}}} | ha = {{{country8_area_ha|{{{country 8 area ha|}}}}}} | acre = {{{country8_area_acre|{{{country 8 area acre|}}}}}} | pct = {{#ifexpr: {{both|{{{country8_area_km2|{{{country 8 area km2|}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country8_area_km2|{{{country 8 area km2}}}}}} | {{{area_km2|{{{area km2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country8_area_sqmi|{{{country 8 area sqmi|}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi|}}}}}} }} | {{pct | {{{country8_area_sqmi|{{{country 8 area sqmi}}}}}} | {{{area_sqmi|{{{area sqmi}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country8_area_m2|{{{country 8 area m2|}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2|}}}}}} }} | {{pct | {{{country8_area_m2|{{{country 8 area m2}}}}}} | {{{area_m2|{{{area m2}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country8_area_sqft|{{{country 8 area sqft|}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft|}}}}}} }} | {{pct | {{{country8_area_sqft|{{{country 8 area sqft}}}}}} | {{{area_sqft|{{{area sqft}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country8_area_ha|{{{country 8 area ha|}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha|}}}}}} }} | {{pct | {{{country8_area_ha|{{{country 8 area ha}}}}}} | {{{area_ha|{{{area ha}}}}}} | 1 |%=}} | {{#ifexpr: {{both|{{{country8_area_acre|{{{country 8 area acre|}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre|}}}}}} }} | {{pct | {{{country8_area_acre|{{{country 8 area acre}}}}}} | {{{area_acre|{{{area acre}}}}}} | 1 |%=}} | }} }} }} }} }} }} }}{{{country8_area|{{{country 8 area|}}}}}} <!-- end administration --> | header99 = {{#if:{{{demonym|}}}{{{population|}}}{{{density_km2|{{{density km2|}}}}}}{{{density_sqmi|{{{density sqmi|}}}}}}{{{languages|}}}{{{ethnic_groups|{{{ethnic groups|}}}}}}|Демографија}} | label100 = Демоним | data100 = {{{demonym|}}} | label101 = Население | data101 = {{{population|}}} {{#if:{{{population_as_of|{{{population as of|}}}}}}|({{{population_as_of|{{{population as of}}}}}})}}{{{population_footnotes|{{{population footnotes|}}}}}} | label102 = [[Спиок на острови по населеност|Подреденост по населеност]] | data102 = {{#if:{{{population_rank|{{{population rank|}}}}}}|{{{population_rank|{{{population rank}}}}}} {{#if:{{{population_rank_max|{{{population rank max|}}}}}}|out of {{{population_rank_max|{{{population rank max}}}}}} }} }} | label103 = [[Густина на население|Густина]] | data103 = {{Infobox islands/density| km2 = {{{density_km2|{{{density km2|}}}}}}| sqmi = {{{density_sqmi|{{{density sqmi|}}}}}} }}{{{density_footnotes|{{{density footnotes|}}}}}} | label104 = [[Список на острови по густина на населеност|Подреденост по густина на населеност]] | data104 = {{{density_rank|{{{density rank|}}}}}} | label105 = Јазици | data105 = {{{languages|}}} | label106 = Етнички групи | data106 = {{{ethnic_groups|{{{ethnic groups|}}}}}} <!-- end demographics --> | header107 = {{#if:{{{timezone1|{{{timezone|}}}}}}{{{website|}}}{{{additional_info|{{{additional info|}}}}}}|Дополнителни податоци}}{{#if:{{{misc|{{{module|}}}}}}|<nowiki />}} <!-- ***Time Zones*** --> | label108 = {{#if:{{both|{{{timezone1|{{{timezone|}}}}}}|{{{timezone2|}}}}}|[[Часовен појас|Часовни појаси]]|[[Часовен појас]]}} | data108 = {{#if:{{{timezone1|{{{timezone|}}}}}}| {{unbulleted list | 1= {{{timezone1|{{{timezone}}}}}} {{#if:{{{utc_offset1|{{{utc_offset|}}} }}}|([[UTC{{{utc_offset1|{{{utc_offset}}}}}}]])}} | 2= {{#if:{{{timezone2|}}}|{{{timezone2}}} {{#if:{{{utc_offset2|}}}|([[UTC{{{utc_offset2}}}]])}} }} }}}} | label109 = <span style="white-space:nowrap">&nbsp;•&nbsp;Лето ([[Летно сметање на времето|ЛСВ]])</span> | data109 = {{#if:{{{timezone1|{{{timezone|}}}}}}| {{unbulleted list | 1= {{#if:{{{timezone1_DST|{{{timezone_DST|}}}}}}|{{{timezone1_DST|{{{timezone_DST|}}}}}} ([[UTC{{{utc_offset1_DST|{{{utc_offset_DST|}}}}}}]])}} | 2= {{#if:{{{timezone1_DST|{{{timezone_DST|}}}}}}|{{#if:{{{timezone2_DST|}}}|{{{timezone2_DST}}} ([[UTC{{{utc_offset2_DST|}}}]])}} }} }}}} <!-- ***Area codes*** --> | label110 = {{if empty|{{{postal_code_type|}}}|Поштенски код}} | data110 = {{{postal_code|}}} | label111 = {{if empty|{{{area_code_type|}}}|[[Телефонски код|Обласен код(ови)]]}} | data111 = {{{area_code|}}} | label112 = [[Регистарска табличка]] | data112 = {{{registration_plate|}}} | label113 = {{if empty|{{{iso_code_type|}}}|[[ISO 3166-2|ISO code]]}} | data113 = {{{iso_code|}}} | label114 = Мреж. место | data114 = {{{website|}}} | data115 = {{{additional_info|{{{additional info|}}}}}} | data116 = {{{misc|{{{module|}}}}}} | belowstyle = text-align:left; border-top:#aaa 1px solid; | below = {{{footnotes|}}} }}{{Main other|{{#ifeq:{{ucfirst:{{{country_admin_divisions_title|{{{country admin divisions title}}}}}}}}|Country|}} {{#if:{{{additional_info|{{{additional info|}}}}}}|}}}} {{#invoke:Check for unknown parameters|check|unknown={{main other|}}|preview=Page using [[Template:Infobox islands]] with unknown parameter "_VALUE_"|ignoreblank=y| additional info | additional_info | archipelago | area acre | area footnotes | area ha | area km2 | area m2 | area sqft | area sqmi | area_acre | area_code | area_code_type | area_footnotes | area_ha | area_km2 | area_m2 | area_sqft | area_sqmi | coastline footnotes | coastline ft | coastline km | coastline m | coastline mi | coastline_footnotes | coastline_ft | coastline_km | coastline_m | coastline_mi | coordinates | country | country 1 | country 1 admin divisions | country 1 admin divisions 1 | country 1 admin divisions title | country 1 admin divisions title 1 | country 1 area | country 1 area acre | country 1 area ha | country 1 area km2 | country 1 area m2 | country 1 area sqft | country 1 area sqmi | country 1 capital | country 1 capital and largest city | country 1 capital type | country 1 largest city | country 1 largest city population | country 1 largest city type | country 1 leader name | country 1 leader title | country 2 | country 2 admin divisions | country 2 admin divisions 1 | country 2 admin divisions title | country 2 admin divisions title 1 | country 2 area | country 2 area acre | country 2 area ha | country 2 area km2 | country 2 area m2 | country 2 area sqft | country 2 area sqmi | country 2 capital | country 2 capital and largest city | country 2 capital type | country 2 largest city | country 2 largest city population | country 2 largest city type | country 2 leader name | country 2 leader title | country 3 | country 3 admin divisions | country 3 admin divisions 1 | country 3 admin divisions title | country 3 admin divisions title 1 | country 3 area | country 3 area acre | country 3 area ha | country 3 area km2 | country 3 area m2 | country 3 area sqft | country 3 area sqmi | country 3 capital | country 3 capital and largest city | country 3 capital type | country 3 largest city | country 3 largest city population | country 3 largest city type | country 3 leader name | country 3 leader title | country 4 | country 4 admin divisions | country 4 admin divisions 1 | country 4 admin divisions title | country 4 admin divisions title 1 | country 4 area | country 4 area acre | country 4 area ha | country 4 area km2 | country 4 area m2 | country 4 area sqft | country 4 area sqmi | country 4 capital | country 4 capital and largest city | country 4 capital type | country 4 largest city | country 4 largest city population | country 4 largest city type | country 4 leader name | country 4 leader title | country 5 | country 5 admin divisions | country 5 admin divisions 1 | country 5 admin divisions title | country 5 admin divisions title 1 | country 5 area | country 5 area acre | country 5 area ha | country 5 area km2 | country 5 area m2 | country 5 area sqft | country 5 area sqmi | country 5 capital | country 5 capital and largest city | country 5 capital type | country 5 largest city | country 5 largest city population | country 5 largest city type | country 5 leader name | country 5 leader title | country 6 | country 6 admin divisions | country 6 admin divisions 1 | country 6 admin divisions title | country 6 admin divisions title 1 | country 6 area | country 6 area acre | country 6 area ha | country 6 area km2 | country 6 area m2 | country 6 area sqft | country 6 area sqmi | country 6 capital | country 6 capital and largest city | country 6 capital type | country 6 largest city | country 6 largest city population | country 6 largest city type | country 6 leader name | country 6 leader title | country 7 | country 7 admin divisions | country 7 admin divisions 1 | country 7 admin divisions title | country 7 admin divisions title 1 | country 7 area | country 7 area acre | country 7 area ha | country 7 area km2 | country 7 area m2 | country 7 area sqft | country 7 area sqmi | country 7 capital | country 7 capital and largest city | country 7 capital type | country 7 largest city | country 7 largest city population | country 7 largest city type | country 7 leader name | country 7 leader title | country 8 | country 8 admin divisions | country 8 admin divisions 1 | country 8 admin divisions title | country 8 admin divisions title 1 | country 8 area | country 8 area acre | country 8 area ha | country 8 area km2 | country 8 area m2 | country 8 area sqft | country 8 area sqmi | country 8 capital | country 8 capital and largest city | country 8 capital type | country 8 largest city | country 8 largest city population | country 8 largest city type | country 8 leader name | country 8 leader title | country admin divisions | country admin divisions 1 | country admin divisions 2 | country admin divisions 3 | country admin divisions 4 | country admin divisions title | country admin divisions title 1 | country admin divisions title 2 | country admin divisions title 3 | country admin divisions title 4 | country area | country area acre | country area ha | country area km2 | country area m2 | country area sqft | country area sqmi | country capital | country capital and largest city | country capital type | country largest city | country largest city population | country largest city type | country leader name | country leader title | country_admin_divisions | country_admin_divisions_1 | country_admin_divisions_2 | country_admin_divisions_3 | country_admin_divisions_4 | country_admin_divisions_title | country_admin_divisions_title_1 | country_admin_divisions_title_2 | country_admin_divisions_title_3 | country_admin_divisions_title_4 | country_area | country_area_acre | country_area_ha | country_area_km2 | country_area_m2 | country_area_sqft | country_area_sqmi | country_capital | country_capital_and_largest_city | country_capital_type | country_largest_city | country_largest_city_population | country_largest_city_type | country_leader_name | country_leader_title | country1 | country1_admin_divisions | country1_admin_divisions_1 | country1_admin_divisions_title | country1_admin_divisions_title_1 | country1_area | country1_area_acre | country1_area_ha | country1_area_km2 | country1_area_m2 | country1_area_sqft | country1_area_sqmi | country1_capital | country1_capital_and_largest_city | country1_capital_type | country1_largest_city | country1_largest_city_population | country1_largest_city_type | country1_leader_name | country1_leader_title | country2 | country2_admin_divisions | country2_admin_divisions_1 | country2_admin_divisions_title | country2_admin_divisions_title_1 | country2_area | country2_area_acre | country2_area_ha | country2_area_km2 | country2_area_m2 | country2_area_sqft | country2_area_sqmi | country2_capital | country2_capital_and_largest_city | country2_capital_type | country2_largest_city | country2_largest_city_population | country2_largest_city_type | country2_leader_name | country2_leader_title | country3 | country3_admin_divisions | country3_admin_divisions_1 | country3_admin_divisions_title | country3_admin_divisions_title_1 | country3_area | country3_area_acre | country3_area_ha | country3_area_km2 | country3_area_m2 | country3_area_sqft | country3_area_sqmi | country3_capital | country3_capital_and_largest_city | country3_capital_type | country3_largest_city | country3_largest_city_population | country3_largest_city_type | country3_leader_name | country3_leader_title | country4 | country4_admin_divisions | country4_admin_divisions_1 | country4_admin_divisions_title | country4_admin_divisions_title_1 | country4_area | country4_area_acre | country4_area_ha | country4_area_km2 | country4_area_m2 | country4_area_sqft | country4_area_sqmi | country4_capital | country4_capital_and_largest_city | country4_capital_type | country4_largest_city | country4_largest_city_population | country4_largest_city_type | country4_leader_name | country4_leader_title | country5 | country5_admin_divisions | country5_admin_divisions_1 | country5_admin_divisions_title | country5_admin_divisions_title_1 | country5_area | country5_area_acre | country5_area_ha | country5_area_km2 | country5_area_m2 | country5_area_sqft | country5_area_sqmi | country5_capital | country5_capital_and_largest_city | country5_capital_type | country5_largest_city | country5_largest_city_population | country5_largest_city_type | country5_leader_name | country5_leader_title | country6 | country6_admin_divisions | country6_admin_divisions_1 | country6_admin_divisions_title | country6_admin_divisions_title_1 | country6_area | country6_area_acre | country6_area_ha | country6_area_km2 | country6_area_m2 | country6_area_sqft | country6_area_sqmi | country6_capital | country6_capital_and_largest_city | country6_capital_type | country6_largest_city | country6_largest_city_population | country6_largest_city_type | country6_leader_name | country6_leader_title | country7 | country7_admin_divisions | country7_admin_divisions_1 | country7_admin_divisions_title | country7_admin_divisions_title_1 | country7_area | country7_area_acre | country7_area_ha | country7_area_km2 | country7_area_m2 | country7_area_sqft | country7_area_sqmi | country7_capital | country7_capital_and_largest_city | country7_capital_type | country7_largest_city | country7_largest_city_population | country7_largest_city_type | country7_leader_name | country7_leader_title | country8 | country8_admin_divisions | country8_admin_divisions_1 | country8_admin_divisions_title | country8_admin_divisions_title_1 | country8_area | country8_area_acre | country8_area_ha | country8_area_km2 | country8_area_m2 | country8_area_sqft | country8_area_sqmi | country8_capital | country8_capital_and_largest_city | country8_capital_type | country8_largest_city | country8_largest_city_population | country8_largest_city_type | country8_leader_name | country8_leader_title | demonym | density footnotes | density km2 | density rank | density sqmi | density_footnotes | density_km2 | density_rank | density_sqmi | elevation footnotes | elevation ft | elevation m | elevation_footnotes | elevation_ft | elevation_m | embed | ethnic groups | ethnic_groups | etymology | footnotes | GridReference | grid_reference | highest mount | highest_mount | image | image alt | image caption | image map | image name | image size | image_alt | image_caption | image_map | image_name | image_size | island_type | iso_code | iso_code_type | label | label_position | languages | length footnotes | length ft | length km | length m | length mi | length_footnotes | length_ft | length_km | length_m | length_mi | local name | local_name | location | major islands | major_islands | map | map alt | map caption | map image | map size | map_alt | map_caption | map_image | map_mark | map_mark_width | map_relief | map_size | map_width | misc | module | name | native name | native name lang | native name link | native_name | native_name_lang | native_name_link | nickname | population | population as of | population footnotes | population rank | population rank max | population_as_of | population_footnotes | population_rank | population_rank_max | postal_code | postal_code_type | pushpin_label | pushpin_label_position | pushpin_map | pushpin_map_alt | pushpin_map_caption | pushpin_map_label | pushpin_map_label_position | pushpin_map_mark | pushpin_map_mark_width | pushpin_map_relief | pushpin_map_width | pushpin_mark | pushpin_mark_width | pushpin_relief | rank | registration_plate | sobriquet | timezone | timezone_DST | timezone1 | timezone1_DST | timezone2 | timezone2_DST | total islands | total_islands | treaty system | treaty_system | utc_offset | utc_offset_DST | utc_offset1 | utc_offset1_DST | utc_offset2 | utc_offset2_DST | waterbody | website | width footnotes | width ft | width km | width m | width max ft | width max km | width max m | width max mi | width mi | width min ft | width min km | width min m | width min mi | width_footnotes | width_ft | width_km | width_m | width_max_ft | width_max_km | width_max_m | width_max_mi | width_mi | width_min_ft | width_min_km | width_min_m | width_min_mi }}{{#if:{{both|{{{local_name|{{{local name|}}}}}}|{{{native_name|{{{native name|}}}}}}}}| }}{{#if:{{{embed|}}}|}}{{main other|{{#if:{{{additional info|}}}{{{area acre|}}}{{{area footnotes|}}}{{{area ha|}}}{{{area km2|}}}{{{area m2|}}}{{{area sqft|}}}{{{area sqmi|}}}{{{coastline footnotes|}}}{{{coastline ft|}}}{{{coastline km|}}}{{{coastline m|}}}{{{coastline mi|}}}{{{country 1|}}}{{{country 1 admin divisions|}}}{{{country 1 admin divisions 1|}}}{{{country 1 admin divisions title|}}}{{{country 1 admin divisions title 1|}}}{{{country 1 area|}}}{{{country 1 area acre|}}}{{{country 1 area ha|}}}{{{country 1 area km2|}}}{{{country 1 area m2|}}}{{{country 1 area sqft|}}}{{{country 1 area sqmi|}}}{{{country 1 capital|}}}{{{country 1 capital and largest city|}}}{{{country 1 capital type|}}}{{{country 1 largest city|}}}{{{country 1 largest city population|}}}{{{country 1 largest city type|}}}{{{country 1 leader name|}}}{{{country 1 leader title|}}}{{{country 2|}}}{{{country 2 admin divisions|}}}{{{country 2 admin divisions 1|}}}{{{country 2 admin divisions title|}}}{{{country 2 admin divisions title 1|}}}{{{country 2 area|}}}{{{country 2 area acre|}}}{{{country 2 area ha|}}}{{{country 2 area km2|}}}{{{country 2 area m2|}}}{{{country 2 area sqft|}}}{{{country 2 area sqmi|}}}{{{country 2 capital|}}}{{{country 2 capital and largest city|}}}{{{country 2 capital type|}}}{{{country 2 largest city|}}}{{{country 2 largest city population|}}}{{{country 2 largest city type|}}}{{{country 2 leader name|}}}{{{country 2 leader title|}}}{{{country 3|}}}{{{country 3 admin divisions|}}}{{{country 3 admin divisions 1|}}}{{{country 3 admin divisions title|}}}{{{country 3 admin divisions title 1|}}}{{{country 3 area|}}}{{{country 3 area acre|}}}{{{country 3 area ha|}}}{{{country 3 area km2|}}}{{{country 3 area m2|}}}{{{country 3 area sqft|}}}{{{country 3 area sqmi|}}}{{{country 3 capital|}}}{{{country 3 capital and largest city|}}}{{{country 3 capital type|}}}{{{country 3 largest city|}}}{{{country 3 largest city population|}}}{{{country 3 largest city type|}}}{{{country 3 leader name|}}}{{{country 3 leader title|}}}{{{country 4|}}}{{{country 4 admin divisions|}}}{{{country 4 admin divisions 1|}}}{{{country 4 admin divisions title|}}}{{{country 4 admin divisions title 1|}}}{{{country 4 area|}}}{{{country 4 area acre|}}}{{{country 4 area ha|}}}{{{country 4 area km2|}}}{{{country 4 area m2|}}}{{{country 4 area sqft|}}}{{{country 4 area sqmi|}}}{{{country 4 capital|}}}{{{country 4 capital and largest city|}}}{{{country 4 capital type|}}}{{{country 4 largest city|}}}{{{country 4 largest city population|}}}{{{country 4 largest city type|}}}{{{country 4 leader name|}}}{{{country 4 leader title|}}}{{{country 5|}}}{{{country 5 admin divisions|}}}{{{country 5 admin divisions 1|}}}{{{country 5 admin divisions title|}}}{{{country 5 admin divisions title 1|}}}{{{country 5 area|}}}{{{country 5 area acre|}}}{{{country 5 area ha|}}}{{{country 5 area km2|}}}{{{country 5 area m2|}}}{{{country 5 area sqft|}}}{{{country 5 area sqmi|}}}{{{country 5 capital|}}}{{{country 5 capital and largest city|}}}{{{country 5 capital type|}}}{{{country 5 largest city|}}}{{{country 5 largest city population|}}}{{{country 5 largest city type|}}}{{{country 5 leader name|}}}{{{country 5 leader title|}}}{{{country 6|}}}{{{country 6 admin divisions|}}}{{{country 6 admin divisions 1|}}}{{{country 6 admin divisions title|}}}{{{country 6 admin divisions title 1|}}}{{{country 6 area|}}}{{{country 6 area acre|}}}{{{country 6 area ha|}}}{{{country 6 area km2|}}}{{{country 6 area m2|}}}{{{country 6 area sqft|}}}{{{country 6 area sqmi|}}}{{{country 6 capital|}}}{{{country 6 capital and largest city|}}}{{{country 6 capital type|}}}{{{country 6 largest city|}}}{{{country 6 largest city population|}}}{{{country 6 largest city type|}}}{{{country 6 leader name|}}}{{{country 6 leader title|}}}{{{country 7|}}}{{{country 7 admin divisions|}}}{{{country 7 admin divisions 1|}}}{{{country 7 admin divisions title|}}}{{{country 7 admin divisions title 1|}}}{{{country 7 area|}}}{{{country 7 area acre|}}}{{{country 7 area ha|}}}{{{country 7 area km2|}}}{{{country 7 area m2|}}}{{{country 7 area sqft|}}}{{{country 7 area sqmi|}}}{{{country 7 capital|}}}{{{country 7 capital and largest city|}}}{{{country 7 capital type|}}}{{{country 7 largest city|}}}{{{country 7 largest city population|}}}{{{country 7 largest city type|}}}{{{country 7 leader name|}}}{{{country 7 leader title|}}}{{{country 8|}}}{{{country 8 admin divisions|}}}{{{country 8 admin divisions 1|}}}{{{country 8 admin divisions title|}}}{{{country 8 admin divisions title 1|}}}{{{country 8 area|}}}{{{country 8 area acre|}}}{{{country 8 area ha|}}}{{{country 8 area km2|}}}{{{country 8 area m2|}}}{{{country 8 area sqft|}}}{{{country 8 area sqmi|}}}{{{country 8 capital|}}}{{{country 8 capital and largest city|}}}{{{country 8 capital type|}}}{{{country 8 largest city|}}}{{{country 8 largest city population|}}}{{{country 8 largest city type|}}}{{{country 8 leader name|}}}{{{country 8 leader title|}}}{{{country admin divisions|}}}{{{country admin divisions 1|}}}{{{country admin divisions 2|}}}{{{country admin divisions 3|}}}{{{country admin divisions 4|}}}{{{country admin divisions title|}}}{{{country admin divisions title 1|}}}{{{country admin divisions title 2|}}}{{{country admin divisions title 3|}}}{{{country admin divisions title 4|}}}{{{country area|}}}{{{country area acre|}}}{{{country area ha|}}}{{{country area km2|}}}{{{country area m2|}}}{{{country area sqft|}}}{{{country area sqmi|}}}{{{country capital|}}}{{{country capital and largest city|}}}{{{country capital type|}}}{{{country largest city|}}}{{{country largest city population|}}}{{{country largest city type|}}}{{{country leader name|}}}{{{country leader title|}}}{{{density footnotes|}}}{{{density km2|}}}{{{density rank|}}}{{{density sqmi|}}}{{{elevation footnotes|}}}{{{elevation ft|}}}{{{elevation m|}}}{{{ethnic groups|}}}{{{GridReference|}}}{{{highest mount|}}}{{{image alt|}}}{{{image caption|}}}{{{image map|}}}{{{image name|}}}{{{image size|}}}{{{length footnotes|}}}{{{length ft|}}}{{{length km|}}}{{{length m|}}}{{{length mi|}}}{{{local name|}}}{{{major islands|}}}{{{map alt|}}}{{{map caption|}}}{{{map image|}}}{{{map size|}}}{{{native name|}}}{{{native name lang|}}}{{{native name link|}}}{{{population as of|}}}{{{population footnotes|}}}{{{population rank|}}}{{{population rank max|}}}{{{total islands|}}}{{{treaty system|}}}{{{width footnotes|}}}{{{width ft|}}}{{{width km|}}}{{{width m|}}}{{{width max ft|}}}{{{width max km|}}}{{{width max m|}}}{{{width max mi|}}}{{{width mi|}}}{{{width min ft|}}}{{{width min km|}}}{{{width min m|}}}{{{width min mi|}}}|}}}}</includeonly><noinclude> {{документација}} <!-- categories links go in /doc, not here --> </noinclude> kat1z6j0kzljgg7uz89tqsbt7c5fsvi Друштвени Острови 0 729778 5562851 4595321 2026-05-24T11:07:12Z Bjankuloski06 332 5562851 wikitext text/x-wiki {{Infobox islands | name = Друштвени Острови | native name = Îles de la Société, Tōtaiete mā | image name = Polynesia Tahiti Tautira.JPG | image caption = Тахити | image size = | locator map = Fp-map.gif | native name = Îles de la Société | native name link = Француски јазик | nickname = | location = [[Тихи Океан]] | coordinates = {{coord|17|32|S|149|50|W|type:isle|display=title}} | archipelago = Друштвени Острови | total islands = | major islands = [[Тахити]], [[Моореја]], [[Рајатеа]], [[Бора Бора]], [[Хуахине]] | area_km2 = 1590 | highest mount = [[Орохена]] | elevation_m = 2241 | country = Франција | country admin divisions title = [[Прекуморска заедница]] | country admin divisions = [[Француска Полинезија]] | country capital city = Папете | country largest city = [[Папете]] | country largest city population = 131,695 (урбано) | country leader title = | country leader name = | population = 227,807 <ref name=census>{{Наведена мрежна страница| url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| title=Опис на населението 2007| author=Статистички институт на Француска Полинезија (ISPF)| format=PDF| accessdate=2 декември 2007| archive-date=2007-12-03| archive-url=https://web.archive.org/web/20071203110626/http://www.ispf.pf/%28k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55%29/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| url-status=dead}} {{fr}}</ref> | population as of = август 2007 | density_km2 = 143 | ethnic groups = | additional info = }} '''Друштвените Острови''' ([[француски јазик|француски]] ''Îles de la Société''; [[Тахитски јазик|тахитски]]: ''Tōtaiete mā'') — [[архипелаг|група острови]] во јужниот дел на [[Тихи Океан|Тихиот Океан]] што ѝ припаѓаат на [[Француска Полинезија]]. Се смета дека името им го дал морепловецот [[Џејмс Кук]], кога забележал дека островите се последователно распоредени како да се „во друштво“.<ref>Horwitz, Tony октомври 2003, ''Blue Latitudes: Boldly Going Where Captain Cook Has Gone Before'', Bloomsbury, ISBN 0-7475-6455-8</ref> [[Податотека:Karta FP Societe isl.PNG|мини|лево|Карта на Друштвените Острови]] [[Податотека:A view from the AR 72 airplane (Over Society Islands - French Polynesia).jpg|мини|лево|Раиатеа]] Островите географски и административно се поделени на две групи: *[[Приветрени Острови (Француска Полинезија)|Приветрени Острови]] (од исток кон запад) **[[Мехетиа]] **[[Тахити]] **[[Тетиаора]] **[[Моореја]] **[[Мајао]] *[[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрени Острови]] **[[Хухине]] **[[Рајатеа]] **[[Таха]] **[[Бора Бора]] **[[Тупаи]] **[[Маупити]] **[[Маупиха|Мопелија]] **[[Моту Оне (Друштвени Острови)|Моту Оне]] (Белингхаузен) **[[Мануае (Друштвени Острови)|Мануае]] Во 1843 г. островите станале [[протекторат]]и на Франција, а во 1880 станале нејзина колонија. Населението брои 227.807 жители (август 2007).<ref name=census /> Збирно зафаќаат копнена површина од 1590 км<sup>2</sup>. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[http://earthfromspace.photoglobe.info/spc_society_islands.html Друштвените Острови од вселената] {{en}} {{Archipelagos of French Polynesia}} {{Society Islands}} {{Polynesia}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Друштвени Острови| ]] [[Категорија:Француска Полинезија]] 5jld6s61ueipjs1ffj0u4bi6lde99km 5562865 5562851 2026-05-24T11:14:10Z Bjankuloski06 332 /* top */ Исправено име, replaced: Папете → Папеете (2) 5562865 wikitext text/x-wiki {{Infobox islands | name = Друштвени Острови | native name = Îles de la Société, Tōtaiete mā | image name = Polynesia Tahiti Tautira.JPG | image caption = Тахити | image size = | locator map = Fp-map.gif | native name = Îles de la Société | native name link = Француски јазик | nickname = | location = [[Тихи Океан]] | coordinates = {{coord|17|32|S|149|50|W|type:isle|display=title}} | archipelago = Друштвени Острови | total islands = | major islands = [[Тахити]], [[Моореја]], [[Рајатеа]], [[Бора Бора]], [[Хуахине]] | area_km2 = 1590 | highest mount = [[Орохена]] | elevation_m = 2241 | country = Франција | country admin divisions title = [[Прекуморска заедница]] | country admin divisions = [[Француска Полинезија]] | country capital city = Папеете | country largest city = [[Папеете]] | country largest city population = 131,695 (урбано) | country leader title = | country leader name = | population = 227,807 <ref name=census>{{Наведена мрежна страница| url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| title=Опис на населението 2007| author=Статистички институт на Француска Полинезија (ISPF)| format=PDF| accessdate=2 декември 2007| archive-date=2007-12-03| archive-url=https://web.archive.org/web/20071203110626/http://www.ispf.pf/%28k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55%29/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| url-status=dead}} {{fr}}</ref> | population as of = август 2007 | density_km2 = 143 | ethnic groups = | additional info = }} '''Друштвените Острови''' ([[француски јазик|француски]] ''Îles de la Société''; [[Тахитски јазик|тахитски]]: ''Tōtaiete mā'') — [[архипелаг|група острови]] во јужниот дел на [[Тихи Океан|Тихиот Океан]] што ѝ припаѓаат на [[Француска Полинезија]]. Се смета дека името им го дал морепловецот [[Џејмс Кук]], кога забележал дека островите се последователно распоредени како да се „во друштво“.<ref>Horwitz, Tony октомври 2003, ''Blue Latitudes: Boldly Going Where Captain Cook Has Gone Before'', Bloomsbury, ISBN 0-7475-6455-8</ref> [[Податотека:Karta FP Societe isl.PNG|мини|лево|Карта на Друштвените Острови]] [[Податотека:A view from the AR 72 airplane (Over Society Islands - French Polynesia).jpg|мини|лево|Раиатеа]] Островите географски и административно се поделени на две групи: *[[Приветрени Острови (Француска Полинезија)|Приветрени Острови]] (од исток кон запад) **[[Мехетиа]] **[[Тахити]] **[[Тетиаора]] **[[Моореја]] **[[Мајао]] *[[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрени Острови]] **[[Хухине]] **[[Рајатеа]] **[[Таха]] **[[Бора Бора]] **[[Тупаи]] **[[Маупити]] **[[Маупиха|Мопелија]] **[[Моту Оне (Друштвени Острови)|Моту Оне]] (Белингхаузен) **[[Мануае (Друштвени Острови)|Мануае]] Во 1843 г. островите станале [[протекторат]]и на Франција, а во 1880 станале нејзина колонија. Населението брои 227.807 жители (август 2007).<ref name=census /> Збирно зафаќаат копнена површина од 1590 км<sup>2</sup>. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[http://earthfromspace.photoglobe.info/spc_society_islands.html Друштвените Острови од вселената] {{en}} {{Archipelagos of French Polynesia}} {{Society Islands}} {{Polynesia}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Друштвени Острови| ]] [[Категорија:Француска Полинезија]] fuxp8qllfx27q4xdottpm74yhtpggf9 5562911 5562865 2026-05-24T11:52:06Z Bjankuloski06 332 /* top */ Исправено име, replaced: Рајатеа → Раиатеја (2) 5562911 wikitext text/x-wiki {{Infobox islands | name = Друштвени Острови | native name = Îles de la Société, Tōtaiete mā | image name = Polynesia Tahiti Tautira.JPG | image caption = Тахити | image size = | locator map = Fp-map.gif | native name = Îles de la Société | native name link = Француски јазик | nickname = | location = [[Тихи Океан]] | coordinates = {{coord|17|32|S|149|50|W|type:isle|display=title}} | archipelago = Друштвени Острови | total islands = | major islands = [[Тахити]], [[Моореја]], [[Раиатеја]], [[Бора Бора]], [[Хуахине]] | area_km2 = 1590 | highest mount = [[Орохена]] | elevation_m = 2241 | country = Франција | country admin divisions title = [[Прекуморска заедница]] | country admin divisions = [[Француска Полинезија]] | country capital city = Папеете | country largest city = [[Папеете]] | country largest city population = 131,695 (урбано) | country leader title = | country leader name = | population = 227,807 <ref name=census>{{Наведена мрежна страница| url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| title=Опис на населението 2007| author=Статистички институт на Француска Полинезија (ISPF)| format=PDF| accessdate=2 декември 2007| archive-date=2007-12-03| archive-url=https://web.archive.org/web/20071203110626/http://www.ispf.pf/%28k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55%29/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| url-status=dead}} {{fr}}</ref> | population as of = август 2007 | density_km2 = 143 | ethnic groups = | additional info = }} '''Друштвените Острови''' ([[француски јазик|француски]] ''Îles de la Société''; [[Тахитски јазик|тахитски]]: ''Tōtaiete mā'') — [[архипелаг|група острови]] во јужниот дел на [[Тихи Океан|Тихиот Океан]] што ѝ припаѓаат на [[Француска Полинезија]]. Се смета дека името им го дал морепловецот [[Џејмс Кук]], кога забележал дека островите се последователно распоредени како да се „во друштво“.<ref>Horwitz, Tony октомври 2003, ''Blue Latitudes: Boldly Going Where Captain Cook Has Gone Before'', Bloomsbury, ISBN 0-7475-6455-8</ref> [[Податотека:Karta FP Societe isl.PNG|мини|лево|Карта на Друштвените Острови]] [[Податотека:A view from the AR 72 airplane (Over Society Islands - French Polynesia).jpg|мини|лево|Раиатеа]] Островите географски и административно се поделени на две групи: *[[Приветрени Острови (Француска Полинезија)|Приветрени Острови]] (од исток кон запад) **[[Мехетиа]] **[[Тахити]] **[[Тетиаора]] **[[Моореја]] **[[Мајао]] *[[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрени Острови]] **[[Хухине]] **[[Раиатеја]] **[[Таха]] **[[Бора Бора]] **[[Тупаи]] **[[Маупити]] **[[Маупиха|Мопелија]] **[[Моту Оне (Друштвени Острови)|Моту Оне]] (Белингхаузен) **[[Мануае (Друштвени Острови)|Мануае]] Во 1843 г. островите станале [[протекторат]]и на Франција, а во 1880 станале нејзина колонија. Населението брои 227.807 жители (август 2007).<ref name=census /> Збирно зафаќаат копнена површина од 1590 км<sup>2</sup>. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[http://earthfromspace.photoglobe.info/spc_society_islands.html Друштвените Острови од вселената] {{en}} {{Archipelagos of French Polynesia}} {{Society Islands}} {{Polynesia}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Друштвени Острови| ]] [[Категорија:Француска Полинезија]] cco0gpq228ehmy4oglap0cwd6c4jz9b Предлошка:Архипелази на Француска Полинезија 10 729782 5562840 4188170 2026-05-24T11:02:57Z Bjankuloski06 332 /* top */ Исправена врска, replaced: Приветрени Острови (Друштвени Острови) → Приветрени Острови (Француска Полинезија) 5562840 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Архипелази на Француска Полинезија |title = {{знамеикона|French Polynesia}} [[Архипелаг|Архипелази]] на [[Француска Полинезија]] |liststyle = padding:0.3em 0 0.2em; line-height:1.8em;<!--за да се сместат знамиња--> |list1 = {{nowrap|[[Податотека:Unofficial flag of the Leeward Islands (Society Islands).svg|22px|Знаме на Друштвените Острови]] [[Друштвени Острови]] <small>([[Заветрени Острови (Друштвени Острови)|Заветрени Острови]]&nbsp;• [[Приветрени Острови (Француска Полинезија)|Приветрени Острови]])</small>}}<br /> [[Податотека:Flag of the Tuamotu Islands.svg|22px|Знаме на Туамоту]]&nbsp;[[Туамоту]] {{spaces|3}} [[Податотека:Flag of the Gambier Islands.svg|21px|border|Знаме на Гамбје]]&nbsp;[[Гамбје]] {{spaces|3}} [[Податотека:Flag of the Austral Islands.svg|21px|border|Знаме на Австралските Острови]]&nbsp;[[Австралски Острови]] {{spaces|3}} [[Податотека:Flag of Marquesas Islands.svg|21px|border|Знаме на Маркиските Острови]]&nbsp;[[Маркиски Острови]] }}<noinclude> [[Категорија:Предлошки за географија|Архипелази на Француска Полинезија]] [[Категорија:Француска Полинезија|τ]] </noinclude> tbxpdinrkqr489ubl3s9r7wp4q92xay 5562844 5562840 2026-05-24T11:05:05Z Bjankuloski06 332 5562844 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Архипелази на Француска Полинезија |title = {{знамеикона|French Polynesia}} [[Архипелаг|Архипелази]] на [[Француска Полинезија]] |liststyle = padding:0.3em 0 0.2em; line-height:1.8em;<!--за да се сместат знамиња--> |list1 = {{nowrap|[[Податотека:Unofficial flag of the Leeward Islands (Society Islands).svg|22px|Знаме на Друштвените Острови]] [[Друштвени Острови]] <small>([[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрени Острови]]&nbsp;• [[Приветрени Острови (Француска Полинезија)|Приветрени Острови]])</small>}}<br /> [[Податотека:Flag of the Tuamotu Islands.svg|22px|Знаме на Туамоту]]&nbsp;[[Туамоту]] {{spaces|3}} [[Податотека:Flag of the Gambier Islands.svg|21px|border|Знаме на Гамбје]]&nbsp;[[Гамбје]] {{spaces|3}} [[Податотека:Flag of the Austral Islands.svg|21px|border|Знаме на Австралските Острови]]&nbsp;[[Австралски Острови]] {{spaces|3}} [[Податотека:Flag of Marquesas Islands.svg|21px|border|Знаме на Маркиските Острови]]&nbsp;[[Маркиски Острови]] }}<noinclude> [[Категорија:Предлошки за географија|Архипелази на Француска Полинезија]] [[Категорија:Француска Полинезија|τ]] </noinclude> jk8cq3gubdb1c1eq1j99sdi96dwgwxt 5562902 5562844 2026-05-24T11:45:23Z Bjankuloski06 332 5562902 wikitext text/x-wiki {{Навкутија | name = Архипелази на Француска Полинезија | title = {{знамеикона|Француска Полинезија}} [[Архипелаг|Архипелази]] на [[Француска Полинезија]] | state = {{{state|autocollapse}}} | listclass = hlist |list1 = * [[Податотека:Flag of the Austral Islands.svg|21п|граничник|Знаме на Австралските Острови]] [[Австралски Острови]] * [[Податотека:Flag of the Gambier Islands.svg|21п|граничник|Знаме на Гамбје]] [[Гамбје]] * {{знаме|Society Islands}} ** [[Податотека:Flag of the Leeward Islands.svg|21п|Знаме на Заветрените Острови]] [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрени Острови]] ** [[Приветрени Острови (Француска Полинезија)|Приветрени Острови]] * [[Податотека:Flag of Marquesas Islands.svg|21п|граничник|Знаме на Маркиските Острови]] [[Маркиски Острови]] * [[Податотека:Flag of the Tuamotu Islands.svg|21п|Знаме на Туамоту]] [[Туамоту]] }}<noinclude> [[Категорија:Предлошки за Француска Полинезија]] </noinclude> 0ducvquc83j377ypozrbf5uvhoxjtwh 5562903 5562902 2026-05-24T11:45:50Z Bjankuloski06 332 5562903 wikitext text/x-wiki {{Навкутија | name = Архипелази на Француска Полинезија | title = {{знамеикона|Француска Полинезија}} [[Архипелаг|Архипелази]] на [[Француска Полинезија]] | state = {{{state|autocollapse}}} | listclass = hlist |list1 = * [[Податотека:Flag of the Austral Islands.svg|21п|граничник|Знаме на Австралските Острови]] [[Австралски Острови]] * [[Податотека:Flag of the Gambier Islands.svg|21п|граничник|Знаме на Гамбје]] [[Гамбје]] * {{знаме|Society Islands}} ** [[Податотека:Flag of the Leeward Islands.svg|21п|Знаме на Заветрените Острови]] [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрени О-ви]] ** [[Приветрени Острови (Француска Полинезија)|Приветрени О-ви]] * [[Податотека:Flag of Marquesas Islands.svg|21п|граничник|Знаме на Маркиските Острови]] [[Маркиски Острови]] * [[Податотека:Flag of the Tuamotu Islands.svg|21п|Знаме на Туамоту]] [[Туамоту]] }}<noinclude> [[Категорија:Предлошки за Француска Полинезија]] </noinclude> tlok0psw4xghu95rgcrxcbm5w3gnvwy Предлошка:Друштвени Острови 10 729787 5562835 4749310 2026-05-24T11:00:43Z Bjankuloski06 332 5562835 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Друштвени Острови | title = [[Друштвени Острови]] ([[Француска Полинезија]]) | imageleft = [[Image:Unofficial flag of the Leeward Islands (Society Islands).svg|50px|Знаме на Друштвените Острови]] | image = [[Image:Flag of French Polynesia.svg|50px|Знаме на Француска Полинезија]] | list1 = '''''[[Приветрени Острови (Друштвени Острови)|Приветрени Острови]]''':''&nbsp; [[Мајао]] • [[Мехетиа]] • [[Моореја]] • [[Тахити]] • [[Тетиароа]] | list3 = '''''[[Заветрени Острови]]''':''&nbsp; [[Бора Бора]] • [[Мануае (Друштвени Острови)|Мануае]] • [[Маупити]] • [[Маупихаа]] • [[Моту Оне]] • [[Рајатеа]] • [[Тахаа]] • [[Тупаи]] • [[Хуахине]] | below = ''Архипелази во Француска Полинезија:''&nbsp; [[Австралски Острови|Австралски]] • [[Гамбје]] • [[Друштвени Острови|Друштвени]] • [[Маркиски Острови|Маркизи]] • [[Туамоту]] }}<noinclude> [[Категорија:Предлошки за географија|Друштвени Острови]] [[Категорија:Друштвени Острови|τ]] </noinclude> jtqsuckpi1pu0j3tvl30zcel69mwn0s 5562836 5562835 2026-05-24T11:01:19Z Bjankuloski06 332 5562836 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Друштвени Острови | title = [[Друштвени Острови]] ([[Француска Полинезија]]) | imageleft = [[Image:Unofficial flag of the Leeward Islands (Society Islands).svg|50px|Знаме на Друштвените Острови]] | image = [[Image:Flag of French Polynesia.svg|50px|Знаме на Француска Полинезија]] | list1 = '''''[[Приветрени Острови (Француска Полинезија))|Приветрени Острови]]''':''&nbsp; [[Мајао]] • [[Мехетиа]] • [[Моореја]] • [[Тахити]] • [[Тетиароа]] | list3 = '''''[[Заветрени Острови (Француска Полинезија)]]''':''&nbsp; [[Бора Бора]] • [[Мануае (Друштвени Острови)|Мануае]] • [[Маупити]] • [[Маупихаа]] • [[Моту Оне]] • [[Рајатеа]] • [[Тахаа]] • [[Тупаи]] • [[Хуахине]] | below = ''Архипелази во Француска Полинезија:''&nbsp; [[Австралски Острови|Австралски]] • [[Гамбје]] • [[Друштвени Острови|Друштвени]] • [[Маркиски Острови|Маркизи]] • [[Туамоту]] }}<noinclude> [[Категорија:Предлошки за географија|Друштвени Острови]] [[Категорија:Друштвени Острови|τ]] </noinclude> jgqlv95m6tmpabxfs7yz05h5segwu73 5562838 5562836 2026-05-24T11:02:21Z Bjankuloski06 332 5562838 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Друштвени Острови | title = [[Друштвени Острови]] ([[Француска Полинезија]]) | imageleft = [[Image:Unofficial flag of the Leeward Islands (Society Islands).svg|50px|Знаме на Друштвените Острови]] | image = [[Image:Flag of French Polynesia.svg|50px|Знаме на Француска Полинезија]] | list1 = '''''[[Приветрени Острови (Француска Полинезија))|Приветрени Острови]]''':''&nbsp; [[Мајао]] • [[Мехетиа]] • [[Моореја]] • [[Тахити]] • [[Тетиароа]] | list3 = '''''[[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрени Острови]]''':''&nbsp; [[Бора Бора]] • [[Мануае (Друштвени Острови)|Мануае]] • [[Маупити]] • [[Маупихаа]] • [[Моту Оне]] • [[Рајатеа]] • [[Тахаа]] • [[Тупаи]] • [[Хуахине]] | below = ''Архипелази во Француска Полинезија:''&nbsp; [[Австралски Острови|Австралски]] • [[Гамбје]] • [[Друштвени Острови|Друштвени]] • [[Маркиски Острови|Маркизи]] • [[Туамоту]] }}<noinclude> [[Категорија:Предлошки за географија|Друштвени Острови]] [[Категорија:Друштвени Острови|τ]] </noinclude> jabp9ph9xk74rheujmxxcyjn0tzvgar 5562839 5562838 2026-05-24T11:02:34Z Bjankuloski06 332 5562839 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Друштвени Острови | title = [[Друштвени Острови]] ([[Француска Полинезија]]) | imageleft = [[Image:Unofficial flag of the Leeward Islands (Society Islands).svg|50px|Знаме на Друштвените Острови]] | image = [[Image:Flag of French Polynesia.svg|50px|Знаме на Француска Полинезија]] | list1 = '''''[[Приветрени Острови (Француска Полинезија)|Приветрени Острови]]''':''&nbsp; [[Мајао]] • [[Мехетиа]] • [[Моореја]] • [[Тахити]] • [[Тетиароа]] | list3 = '''''[[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрени Острови]]''':''&nbsp; [[Бора Бора]] • [[Мануае (Друштвени Острови)|Мануае]] • [[Маупити]] • [[Маупихаа]] • [[Моту Оне]] • [[Рајатеа]] • [[Тахаа]] • [[Тупаи]] • [[Хуахине]] | below = ''Архипелази во Француска Полинезија:''&nbsp; [[Австралски Острови|Австралски]] • [[Гамбје]] • [[Друштвени Острови|Друштвени]] • [[Маркиски Острови|Маркизи]] • [[Туамоту]] }}<noinclude> [[Категорија:Предлошки за географија|Друштвени Острови]] [[Категорија:Друштвени Острови|τ]] </noinclude> tuv3f855ui9h0wp5qjcb5vrmgq7f7fp 5562892 5562839 2026-05-24T11:28:06Z Bjankuloski06 332 5562892 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Друштвени Острови | title = [[Друштвени Острови]] ([[Француска Полинезија]]) | imageleft = [[Image:Unofficial flag of the Leeward Islands (Society Islands).svg|50px|Знаме на Друштвените Острови]] | image = [[Image:Flag of French Polynesia.svg|50px|Знаме на Француска Полинезија]] | list1 = '''''[[Приветрени Острови (Француска Полинезија)|Приветрени Острови]]''':''&nbsp; [[Маиао]] • [[Мехетиа]] • [[Моореја]] • [[Тахити]] • [[Тетиароа]] | list3 = '''''[[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрени Острови]]''':''&nbsp; [[Бора Бора]] • [[Мануае (Друштвени Острови)|Мануае]] • [[Маупити]] • [[Маупихаа]] • [[Моту Оне]] • [[Рајатеа]] • [[Тахаа]] • [[Тупаи]] • [[Хуахине]] | below = ''Архипелази во Француска Полинезија:''&nbsp; [[Австралски Острови|Австралски]] • [[Гамбје]] • [[Друштвени Острови|Друштвени]] • [[Маркиски Острови|Маркизи]] • [[Туамоту]] }}<noinclude> [[Категорија:Предлошки за географија|Друштвени Острови]] [[Категорија:Друштвени Острови|τ]] </noinclude> 60joob7bi2at0fcbfyrzfwmba0rhu8x 5562906 5562892 2026-05-24T11:50:56Z Bjankuloski06 332 5562906 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Друштвени Острови | title = [[Друштвени Острови]] ([[Француска Полинезија]]) | imageleft = [[Image:Unofficial flag of the Leeward Islands (Society Islands).svg|50px|Знаме на Друштвените Острови]] | image = [[Image:Flag of French Polynesia.svg|50px|Знаме на Француска Полинезија]] | list1 = '''''[[Приветрени Острови (Француска Полинезија)|Приветрени Острови]]''':''&nbsp; [[Маиао]] • [[Мехетиа]] • [[Моореја]] • [[Тахити]] • [[Тетиароа]] | list3 = '''''[[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрени Острови]]''':''&nbsp; [[Бора Бора]] • [[Мануае (Друштвени Острови)|Мануае]] • [[Маупити]] • [[Маупихаа]] • [[Моту Оне]] • [[Раиатеја]] • [[Тахаа]] • [[Тупаи]] • [[Хуахине]] | below = ''Архипелази во Француска Полинезија:''&nbsp; [[Австралски Острови|Австралски]] • [[Гамбје]] • [[Друштвени Острови|Друштвени]] • [[Маркиски Острови|Маркизи]] • [[Туамоту]] }}<noinclude> [[Категорија:Предлошки за географија|Друштвени Острови]] [[Категорија:Друштвени Острови|τ]] </noinclude> cpxj2oxkagp6f1jofsdvbznlmmg7gaj Самсунспор 0 746841 5562612 5502160 2026-05-23T12:32:16Z Makenzis 67668 5562612 wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = #FFFFFF | color2 = #EB0000 | clubname = Самсунспор | image = | caption = | fullname = Самсунспор Кулубу Дарнеги | nickname = ''Kırmızı Şimşekler''<br /><small>''(The Red Lightning)''</small> | shortname = | founded = [[30 јуни]] [[1965]] | други имиња = 19 Mayıs<br />Fener Gençlik<br />Akınspor<br />Samsun Galatasaray<br />Amatör Samsunspor | dissolved = | stadium = [[Samsun 19 Mayis]], [[Samsun]] | capacity = 19,000<ref name=tff>[http://www.tff.org/Default.aspx?pageId=394&stadId=162 SAMSUN 19 MAYIS] tff.org {{tr icon}}, accessed 23 May 2010</ref> | owntitle = | споственик = | chrtitle = Претседател | chairman = {{знамеикона|Turkey}} [[İsmail Erkut Tutu]] | mgrtitle = Тренер | manager = {{знамеикона|Turkey}} [[Hüseyin Kalpar]] | league = ТФФ лига | season = 2025/26 | position = '''7.''' | website = http://samsunspor.org.tr | pattern_la1 = _samred_stripes2 | pattern_b1 = _samredstripes | pattern_ra1 = _samred_stripes2 | pattern_sh1 = _black_thinstripe_color | pattern_so1 = _hoops_samred | pattern_la2 = _samredborder trim | pattern_b2 = _Samsunspor 1112 Away | pattern_ra2 = _samredborder trim | pattern_sh2 = _samred | pattern_so2 = _samred | pattern_la3 = _Samsunspor1112 | pattern_b3 = _Samsunspor 1112 3rd | pattern_ra3 = _Samsunspor1112 | pattern_sh3 = _Samsunspor 1112 3rd | pattern_so3 = _Samsunspor 1112 3rd }} '''Самсунспор''' е професионален [[Турски]] [[Фудбалски]] клуб сместен во градот [[Самсун]]. Клубот бил формиран по спојувањето на пет клубови:19 мај,Акинспор,Фенер младина,Самсунспор и Самсунспор Галатасарај.<ref name=tarihce>[http://www.samsunspor.org.tr/tarihce Samsunspor Tarihçe] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20100129210713/http://www.samsunspor.org.tr/tarihce |date=2010-01-29 }} samsunspor.org.tr {{tr icon}}, accessed 19 July 2010</ref> Боите на клубот се црвено бели,и тие нивните натпревари ги играат во стадионот на [[Самсун 19 19 мај]].<ref name=tff /> Инаку во периодот од 1968-69 година тимот бил во 2 лига во домашното првенство.Клубот помеѓу вете лиги сè до 1993 година.По нивната промоција во 1 лига за шести пат ,клубот почнал да се натпреварува и во Европа. == Историја == Самсунспор ја започнал својата историја во [[TFF Прва 2.Лига]], втора дивизија од [[Турција]]. Фудбалскиот тим завршил на петтото место, во нивната прва сезона.<ref name=6566lig>Sivritepe, Erdinç [http://www.angelfire.com/nj/sivritepe/6566/tl.html 1965-1966 1. Lig] turkish-soccer.com, accessed 19 July 2010</ref> Тимот исто така се натпреварувал и во Турскиот куп таа година. == Наводи == {{наводи|2}} [[Категорија:Фудбалски клубови од Турција]] [[Категорија:Самсун]] 85roj019hoymib69x48rfqcgslwixur Список на градови во Данска 0 754321 5562626 5099554 2026-05-23T13:12:45Z Bjankuloski06 332 /* top */ Исправен поим, replaced: Аалборг → Олборг 5562626 wikitext text/x-wiki На 1 јануари 2010 во [[Данска]] имало вкупно 86 населени места со статус на [[град]]. Триесет од нив се со население од над 20 илјади жители. Вкупно 14 града ја сочинуваат [[метрополитенската област]] на главниот град [[Копенхаген]] и во повеќето случаи тие не претставуваат одделни населени места. Во областа на главниот град живее околу 30% од населението во Данска или околу 1.650.000 жители, од кои околу 528.000 во самиот град. [[Податотека:Kopenhagen Innenstadt.JPG|мини|десно|250п|[[Копенхаген]]]] [[Податотека:Århus city trafikhavn.jpg|мини|десно|250п|[[Орхус]]]] [[Податотека:Odense Inner Harbour-flats.jpg|мини|десно|250п|[[Оденсе]]]] [[Податотека:Udsigt over Aalborg fra Skovbakken.jpg|десно|250п|мини|[[Олбор]]]] [[Податотека:Frederiksberg Slot.jpg|десно|250п|мини|[[Фредериксберг]]]] [[Податотека:Esbjerg WiewfromWatertower.JPG|десно|250п|мини|[[Есбјерг]]]] [[Податотека:Randers Town Hall.jpg|десно|250п|мини|[[Ранерс]]]] [[Податотека:Søndergade, Kolding 2005.jpg|десно|250п|мини|[[Колдинг]]]] [[Податотека:Horsens - gågaden.jpg|десно|250п|мини|[[Хорсенс]]]] [[Податотека:Søndergade, Vejle 01.jpg|десно|250п|мини|[[Вајле]]]] {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ Најголеми градови во Данска на 1 јануари 2010<ref>Statistics Denmark: [http://www.statistikbanken.dk/statbank5a/SelectVarVal/Define.asp?Maintable=BEF44&PLanguage=0 BEF44: Folketal pr. 1. januar fordelt på byer]</ref> | '''#''' ||style="width:200п" align="left"| '''Град''' || '''Население 2010''' || '''На дански''' || '''Грб'''|| '''Регион''' |- | 1 ||align="left"| [[Копенхаген]]<sup>a</sup> || 528.208 || København || [[Податотека:Københavns byvåben 1894.png|55п]] || Област на главниот град |- | 2 ||align="left"| [[Орхус]] || 306.914 || Aarhus || [[Податотека:Coat of arms of Aarhus.svg|55п]] || Централен Јитланд |- | 3 ||align="left"| [[Оденсе]] || 166.305 || Odense || [[Податотека:Coat of arms of Odense.svg|55п]] || Јужна Данска |- | 4 ||align="left"| [[Олборг]]<sup>b</sup> || 102.312 || Ålborg || [[Податотека:Coat of arms of Aalborg.svg|55п]] || Северен Јитланд |- | 5 ||align="left"| [[Фредериксберг]]<sup>a</sup> || 96.718 || Frederiksberg || || Област на главниот град |- | 6 ||align="left"| [[Есбјерг]] || 71.459 || Esbjerg || [[Податотека:Coat of arms of Esbjerg.svg|55п]] || Јужна Данска |- | 7 ||align="left"| [[Гентофте]]<sup>a</sup> || 71.052 || Gentofte || || Област на главниот град |- | 8 ||align="left"| [[Гладсасе]]<sup>a</sup> || 64.102 || Gladsaxe || || Област на главниот град |- | 9 ||align="left"| [[Ранерс]] || 60.227 || Randers || [[Податотека:Coat of arms of Randers.svg|55п]] || Централен Јитланд |- | 10 ||align="left"| [[Колдинг]] || 57.087 || Kolding || [[Податотека:Coat of arms of Kolding.svg|55п]] || Јужна Данска |- | 11 ||align="left"| [[Хорсенс]] || 52.998 || Horsens || [[Податотека:Coat of arms of Horsens.svg|55п]] || Централен Јитланд |- | 12 ||align="left"| [[Лингби-Таарбек]]<sup>a</sup> || 51.887 || Lyngby-Taarbæk || || Област на главниот град |- | 13 ||align="left"| [[Вајле]] || 50.832 || Vejle || [[Податотека:Coat of arms of Vejle.svg|55п]] || Јужна Данска |- | 14 ||align="left"| [[Видовре]]<sup>a</sup> || 49.724 || Hvidovre || || Област на главниот град |- | 15 ||align="left"| [[Роскилде]] || 46.701 || Roskilde || [[Податотека:Coat of arms of Roskilde.svg|55п]] || Селанд |- | 16 ||align="left"| [[Хелсингер]] || 46.125 || Helsingør || [[Податотека:Coat of arms of Elsinore.svg|55п]] || Област на главниот град |- | 17 ||align="left"| [[Хернинг]] || 45.890 || Herning || [[Податотека:Coat of arms of Herning.svg|55п]] || Централен Јитланд |- | 18 ||align="left"| [[Силкеборг]] || 42.396 || Silkeborg || [[Податотека:Coat of arms of Silkeborg.svg|55п]] || Централен Јитланд |- | 19 ||align="left"| [[Нествед]] || 41.729 || Næstved || [[Податотека:Coat of arms of Næstved.svg|55п]] || Селанд |- | 20 ||align="left"| [[Греве Стран]]<sup>a</sup> || 40.762 || Greve Strand || || Селанд |- | 21 ||align="left"| [[Торнби]]<sup>a</sup> || 40.045 || Tårnby || || Област на главниот град |- | 22 ||align="left"| [[Фредериција]] || 39.513 || Fredericia || [[Податотека:Fredericias våben.png|55п]] || Јужна Данска |- | 23 ||align="left"| [[Балероп]]<sup>a</sup> || 38.760 || Ballerup || || Област на главниот град |- | 24 ||align="left"| [[Рудовре]]<sup>a</sup> || 36.233 || Rødovre || || Област на главниот град |- | 25 ||align="left"| [[Виборг (Данска)|Виборг]] || 35.656 || Viborg || [[Податотека:Coat of arms of Viborg.svg|55п]] || Централен Јитланд |- | 26 ||align="left"| [[Куге]] || 34.937 || Køge || [[Податотека:Coat of arms of Køge.svg|55п]] || Селанд |- | 27 ||align="left"| [[Холтесбро]] || 34.024 || Holtesbro || [[Податотека:Holstebro våben.png|55п]] || Централен Јитланд |- | 28 ||align="left"| [[Брондби]]<sup>a</sup> || 33.588 || Brøndby || || Област на главниот град |- | 29 ||align="left"| [[Тоструп]]<sup>a</sup> || 32.260 || Taastrup || || Област на главниот град |- | 30 ||align="left"| [[Слагелсе]] || 31.918 || Slagelse || [[Податотека:Coat of arms of Slagelse.svg|55п]] || Селанд |- | 31 ||align="left"| [[Хилерод]] || 29.951 || Hillerød || [[Податотека:Coat of arms of Hillerød.svg|55п]] || Област на главниот град |- | 32 ||align="left"| [[Албертслунд]]<sup>a</sup> || 27.457 || Albertslund || || Област на главниот град |- | 33 ||align="left"| [[Сенербор]] || 27.194 || Sønderborg || [[Податотека:Coat of arms of Sønderborg.svg|55п]] || Јужна Данска |- | 34 ||align="left"| [[Свендборг]] || 27.113 || Svendborg || [[Податотека:Coat of arms of Svendborg.svg|55п]] || Јужна Данска |- | 35 ||align="left"| [[Херлев]]<sup>a</sup> || 26.462 || Herlev || || Област на главниот град |- | 36 ||align="left"| [[Холбек]] || 27.157 || Holbæk || [[Податотека:Coat of arms of Holbæk.svg|55п]] || Селанд |- | 37 ||align="left"| [[Јеринг]] || 24.892 || Hjørring || [[Податотека:Coat of arms of Hjørring.svg|55п]] || Северен Јитланд |- | 38 ||align="left"| [[Хјорсхолм]]<sup>3</sup> || 23.814 || Hørsholm || || Селанд |- | 39 ||align="left"| [[Фредериксхавн]] || 23.331 || Frederikshavn || || Северен Јитланд |- | 40 ||align="left"| [[Глоструп]]<sup>a</sup> || 21.296 || Glosrtrup || || Област на главниот град |- | 41 ||align="left"| [[Хадерслев]] || 21.293 || Haderslev || [[Податотека:Coat of arms of Haderslev.svg|55п]] || Јужна Данска |- | 42 ||align="left"| [[Нуресундби]]<sup>b</sup> || 21.120 || Nørresundby || [[Податотека:Coat of arms of Nørre Sundby.svg|55п]] || Северен Јитланд |- | 43 ||align="left"| [[Рингстед]] || 20.767 || Ringsted || [[Податотека:Coat of arms of Ringsted.svg|55п]] || Селанд |- | 44 ||align="left"| [[Јолстике-Стенлосе]]<sup>2</sup> || 20.648 || Ølstykke-Stenløse || || Област на главниот град |- | 45 ||align="left"| [[Скиве]] || 20.565 || Skive || [[Податотека:Hindborg Herreds våben 1584.png|55п]] || Централен Јитланд |- |} <sup>1</sup> = Вклучени се само градови со население над 20 илјади жители.<br /> <sup>2</sup> = [[Јолстике-Стенлосе]] е нов град, создаден по обединувањето на Јолстике и Стенлосе на 1 јануари 2010 г. <br /> <sup>3</sup> = [[Хјорсхолм]] влегува во состав на неколку општини.<br /> <sup>a</sup> = Град во состав на метрополитенската област на главниот град.<br /> <sup>b</sup> = Град во состав на метрополитенската област Олбор. ==Наводи== <references/> {{Европа по тема|Список на градови во}} [[Категорија:Градови во Данска| ]] [[Категорија:Списоци на градови во Европа|Данска]] [[Категорија:Списоци на градови по земја|Данска]] 0yqqt2omb1pq9o24hzoj0fd9h1ih2vu Приветрени Острови 0 766756 5562834 5236080 2026-05-24T10:59:02Z Bjankuloski06 332 5562834 wikitext text/x-wiki {{другизначења4|острови на Карибите|островите во Тихиот Океан|Приветрени Острови (Друштвени Острови)}} [[Податотека:Caribbean general map.png|мини|'''Приветрени Острови''' се наоѓаат на долниот десен дел на картата, над и десно од Венецуела]] '''Приветрени Острови''' ([[англиски јазик|англиски]]: Windward Islands, фр. Îles du Vent) го сочинуваат јужниот дел на [[Малите Антили]]. Заедно овие острови зафаќаат површина од 8.500 км<sup>2</sup>, и околу 2.100.000 жители. == Острови== Приветрени Острови: * [[Мартиник]] (Фран.) * [[Света Луција]] * [[Свети Винсент]] * [[Барбадос]] * [[Гренадини]] * [[Гренада]] *[[Тринидад и Тобаго]] == Поврзано== * [[Мали Антили]] * [[Заветрени Острови]] {{Гео-никулец}} [[Категорија:Мали Антили|*]] [[Категорија:Приветрени Острови| ]] [[Категорија:Архипелази во Карипското Море]] duhggpomvrqvkpc9q8w0u25fkac725z 5562837 5562834 2026-05-24T11:01:41Z Bjankuloski06 332 5562837 wikitext text/x-wiki {{другизначења4|острови на Карибите|островите во Тихиот Океан|Приветрени Острови (Француска Полинезија))}} [[Податотека:Caribbean general map.png|мини|'''Приветрени Острови''' се наоѓаат на долниот десен дел на картата, над и десно од Венецуела]] '''Приветрени Острови''' ([[англиски јазик|англиски]]: Windward Islands, фр. Îles du Vent) го сочинуваат јужниот дел на [[Малите Антили]]. Заедно овие острови зафаќаат површина од 8.500 км<sup>2</sup>, и околу 2.100.000 жители. == Острови== Приветрени Острови: * [[Мартиник]] (Фран.) * [[Света Луција]] * [[Свети Винсент]] * [[Барбадос]] * [[Гренадини]] * [[Гренада]] *[[Тринидад и Тобаго]] == Поврзано== * [[Мали Антили]] * [[Заветрени Острови]] {{Гео-никулец}} [[Категорија:Мали Антили|*]] [[Категорија:Приветрени Острови| ]] [[Категорија:Архипелази во Карипското Море]] d41wija8bbnoijcce55lgq6nmpp52np 5562853 5562837 2026-05-24T11:08:11Z Bjankuloski06 332 5562853 wikitext text/x-wiki {{другизначења4|острови на Карибите|островите во Тихиот Океан|Приветрени Острови (Француска Полинезија)}} [[Податотека:Caribbean general map.png|мини|'''Приветрени Острови''' се наоѓаат на долниот десен дел на картата, над и десно од Венецуела]] '''Приветрени Острови''' ([[англиски јазик|англиски]]: Windward Islands, фр. Îles du Vent) го сочинуваат јужниот дел на [[Малите Антили]]. Заедно овие острови зафаќаат површина од 8.500 км<sup>2</sup>, и околу 2.100.000 жители. == Острови== Приветрени Острови: * [[Мартиник]] (Фран.) * [[Света Луција]] * [[Свети Винсент]] * [[Барбадос]] * [[Гренадини]] * [[Гренада]] *[[Тринидад и Тобаго]] == Поврзано== * [[Мали Антили]] * [[Заветрени Острови]] {{Гео-никулец}} [[Категорија:Мали Антили|*]] [[Категорија:Приветрени Острови| ]] [[Категорија:Архипелази во Карипското Море]] 8immfcft6bntn0ttt8nv83l5jkrjmhb ФК Манчестер Сити 0 872948 5562632 5547189 2026-05-23T16:32:10Z ~2026-30877-93 133462 /* Доаѓањето на шеикот Мансур и новата славна ера (2008-денес) */ 5562632 wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = white | color2 = #88bbff | clubname = Манчестер Сити | current = ФК Манчестер Сити сезона 2018-2019 | image = [[Податотека:Грб на Манчестер Сити.png|200px]] | fullname = Фудбалски клуб Манчестер Сити | country = {{flagsport|ENG}} [[Англија]] | nickname = ''Граѓани'' | motto = Superbia in Proelia (Латински за: Гордост во Битката) | shortname = MCFC | founded = {{Start date and years ago|df=yes|1880}} | colors = {{colorbox|#88bbff}} {{colorbox|white}} [[Сина боја|светлосина]] и [[Бела боја|бела]] | ground = [[Градски стадион во Манчестер|Етихад]] | capacity = 55.017<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/handbooks/premier-league-handbook-2015-16.pdf |title=Premier League Handbook Season 2015/16 |format=PDF |accessdate=23 May 2016 |work=[[Premier League]] |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150906045556/http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/handbooks/premier-league-handbook-2015-16.pdf |archivedate= 6 September 2015 |df= }}</ref> | owner = ''[[City Football Group]]'' | chairman = {{flagsport|UAE}} [[Халдун Ал Мубарак]] | manager = {{flagsport|ESP}} [[Пеп Гвардиола]] | league = {{Лига-Премиер лига на Англија}} | season = 2023-2024 | position = Премиер лига, 1. место | website = http://www.mancity.com/ | pattern_la1 = _mancity2223h | pattern_b1 = _mancity2223h | pattern_ra1 = _mancity2223h | pattern_sh1 = _mancity2223h | pattern_so1 = _mancity2223hl | leftarm1 = 78BCFF | body1 = 78BCFF | rightarm1 = 78BCFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = 78BCFF | pattern_la2 = _mancity2223a | pattern_b2 = _mancity2223a | pattern_ra2 = _mancity2223a | pattern_sh2 = _mancity2223a | pattern_so2 = _mancity2223al | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = 000000 | socks2 = 000000 | pattern_la3 = _mancity2223t | pattern_b3 = _mancity2223t | pattern_ra3 = _mancity2223t | pattern_sh3 = _mancity2223t | pattern_so3 = _mancity2223tl | leftarm3 = D3FE7A | body3 = D3FE7A | rightarm3 = D3FE7A | shorts3 = 384157 | socks3 = D3FE7A }} '''ФК Манчестер Сити''' ({{langx|en|Manchester City F.C.}}) — професионален [[фудбал]]ски клуб од [[Манчестер]], [[Англија]]. Основан во 1880 година под името '''Сент Маркс''' ('''Вест Гортон'''), клубот го добил денешното име '''Манчестер Сити''' во 1894 година. Од 2003 година својте домашни натпревари ги играат на стадионот [[Градски стадион во Манчестер|Етихад]], кој го заменил [[Мејн Роуд]] нивниот поранешен дом уште од 1923 година. Клубот најголеми успеси остварил кон крајот на 1960. години и почетокот на 1970. години, кога успеал да ги освои [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|англиското првенство]], [[ФА Куп]]от, [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига Куп]]от и [[УЕФА Куп на победниците на куповите|УЕФА Купот на победници на куповите]] под водство на тренерите [[Џо Мерсер]] и [[Малколм Елисон]]. По поразот во финалето од ФА Купот во 1981 година, клубот доживеал пад, кој кулминирал со испаѓање во трета лига на [[Првенство во фудбал на Англија|англискиот фудбалски систем]] во 1998 година. Откако успеал да се врати во [[Премиер лига на Англија|Премиер лига]]та во 2000 година, клубот во 2008 година бил купен од страна на [[Abu Dhabi United Group]] и оттогаш станал еден од најбогатите во светот. Од 2011 година, Манчестер Сити освоил 14 големи титули, вклучувајќи четири титули во Премиер лигата. Во сезоната 2018–2019, Манчестер Сити бил петти најпрофитабилен фудбалски клуб со остварен годишен приход од 568,9 милиони евра.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www2.deloitte.com/uk/en/pages/sports-business-group/articles/deloitte-football-money-league.html |title=Deloitte Football Money League 2017 |work=[[Deloitte]] |date=January 2017 |accessdate=16 June 2017 }}</ref> Во 2019 година, списанието ''[[Форбс (списание)|Форбс]]'' проценило дека клубот вреди 2.69&nbsp;милијарди долари.<ref name="Forbes Valuation">{{Наведена мрежна страница|last1=Ozanian|first1=Mike|title=The World's Most Valuable Soccer Teams 2017|url=https://www.forbes.com/sites/mikeozanian/2017/06/06/the-worlds-most-valuable-soccer-teams-2017/|website=Forbes|accessdate=16 July 2017|date=6 June 2017}}</ref> == Историја == ===Основање и успесите во првите педесет години (1879-1930)=== Клубот бил формиран во 1880 година, под името Сент Маркс, по иницијатива на Артур Конел (ректорот на црквата Сент Маркс во Западен Гортон) и неговата ќерка Ен Конел. Нивната цел била да се обидат да го спречат насилството на локалните банди и алкохолизмот преку воспоставување нови активности за локалните мажи, додека високата невработеност го измачувала источен Манчестер, поточно областа Гортон. Сите мажи биле добредојдени да се приклучат, без оглед на верата. Црковен [[крикет]] клуб бил формиран во 1875 година, но не постоел еквивалент за зимските месеци.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=S2rGCQAAQBAJ&pg=PT13|title=Manchester City: The Secret History of a Club That Has No History|last=Devlin|first=Mike|date=2015-04-15|publisher=Amberley Publishing Limited|isbn=9781445648118|language=en}}</ref> Во врска со ова, Конел, со помош на чуварите на црквите Вилијам Бестоу и Томас Гудбехер, основал црковен фудбалски клуб во зимата 1880 година наречен „Сент Маркс Вест Гортон“, понекогаш запишан и како „Западен Гортон (Сент Маркс)“.<ref>{{Cite book|title=Manchester City : the complete record : every game, every scorer, every player and every attendance, memorable matches, complete history, pen pictures, manager profiles, appearance records|last=1967-|first=James, Gary|date=2006|publisher=Breedon|isbn=1859835120|location=Derby|oclc=156890195}}</ref> Првиот натпревар во аналите на овој клуб бил регистриран на 23 ноември 1880 година, против друг црковен тим од [[Маклесфилд]]. Сент Маркс го загубиле натпреварот со 2-1 и добиле само еден натпревар за време на нивната инаугуративна сезона 1880–1881, со победа над Сталибриџ Кларенс во март 1881 годинa.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=XsptDwAAQBAJ&pg=PT53|title=Lancashire Turf Wars: A Football History|last=Tongue|first=Steve|date=2018-09-07|publisher=Pitch Publishing|isbn=9781785314704|language=en}}{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> [[File:ManCity1904.jpg|thumb|upright=1.4|Составот на Манчестер Сити кој го освоил [[ФА Куп|ФА&nbsp;Купот]] во 1904 година.]] Во 1884 година, клубот се споил со друг, „Гортон Атлетик“, но спојувањето траело само неколку месеци, по што клубовите повторно се разделиле, а претставникот на Западен Гортон сега бил наречен „Гортон А.Ф.К.“ додека Гортон Атлетик се преименувал во „Вест Гортон Атлетик“.<ref>Gary James, ''Manchester: The Greatest City'' (Polar Publishing, 2002), 15.</ref> Во 1887 година Гортон А.Ф.К. станал професионален клуб, а ова вклучувало и преместување на местото на домашниот терен во [[Хајд Роуд]], со што се сменило и името на клубот во „Ардвик А.Ф.К.“, во чест на новата локација на клубот во источниот дел од градот. Ардвик стекнал поголема слава во 1891 година, освојувајќи го [[Сениор куп на Манчестер|Сениор купот на Манчестер]] за првпат во својата историја совладувајќи го [[ФК Манчестер Јунајтед|Њутн Хит]] со 1-0 во финалето.<ref>{{cite book |last=Clayton |first=David |title=Everything under the blue moon: the complete book of Manchester City FC - and more! |publisher=Mainstream publishing |location=Edinburgh |year=2002 |isbn=1-84018-687-9}} pg.17</ref> Овој успех имал позитивен ефект врз [[Фудбалската алијанса]], која го прифатила Ардвик како дополнителна франшиза за сезоната 1891-1892. Подоцна Алијансата се споила со [[Фудбалска лига на Англија|Фудбалската лига]] во 1892 година, така што Ардвик станал член на Втората дивизија. Финансиските проблеми во сезоната 1893-1994 година довеле до реорганизација на клубот, и на 16 април [[1894]] година тој станал '''ФК Манчестер Сити'''. Освојувањето на титулата во Втората дивизија на фудбалската лига во 1899 година, му ги донела на клубот првите почести и промоција во највисоката фудбалска лига во Англија, [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|Првата дивизија]]. Неколку години подоцна клубот го постигнал најголемиот успех во својата историја, откако на 23 април 1904 година, совладувајќи го [[ФК Болтон Вондерерс|Болтон Вондерерс]] со 1-0 во [[Националнен спортски центар Кристал Палас|Кристал Палас]] го освоил најпрестижниот елиминационен турнир<ref name="ReferenceA">Manchester: The Greatest City, 59-65.</ref> во англискиот фудбал, [[ФА Куп]]от. Клубот бил близу до освојување на [[Двојна круна (фудбал)|двојната круна]], но на крајот сепак во лигата завршиле втори со три бода помалку од шампионот [[ФК Шефилд Венздеј|Венздеј]]. Во сезоните по нивниот триумф во ФА Купот, клубот бил обвинет за финансиски нерегуларности, а сето тоа кулминирало со суспензија на седумнаесет играчи во 1906 година, вклучувајќи го и [[капитен]]от [[Били Мередит]].<ref name="ReferenceA"/> Бесот на навивачите на Сити бил уште поголем кога многу од суспендираните играчи отишле да играат за локалниот соперник [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], формирајќи го јадрото на тимот Јунајтед кој ја освоил Првата дивизија за време на сезоната 1907-1908. Во 1920 година се случил пожар кој ја изгорел и уништил главната трибина Хајд Роуд, по што клубот во 1923 година одлучил да се пресели на својот нов стадион на [[Мејн Роуд]] во [[Мос Сајд]] во јужниот дел на Манчестер.<ref>{{Cite news |title=Maine Road through the ages |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/3011895.stm |publisher=BBC Sport |date=11 May 2003 |access-date=10 September 2011 |first=Chris |last=Bevan}}</ref> Новиот стадион бил со капацитет од 100,000 гледачи и ќе биде важен дел од историјата на клубот, а поради својот висок капацитет го добил прекарот Вембли на северот. ===Вториот ФА Куп, првата шампионска титула и испаѓање (1930-1950)=== Во [[1930-ти]]те години, Манчестер Сити стигнал до две последователни финалиња во ФА Купот: губејќи од {{Fb team (N) Everton}} во 1933 година, пред да го освои купот победувајќи го {{Fb team (N) Portsmouth}} во 1934 година. Во финалето 1933 година, тие биле немоќни да му се спротивстават на силниот Евертон предводен од [[Дикси Дин]] и биле поразени со убедливи 3-0, меѓутоа при доделувањето на медалите тогашниот капитен на Сити, [[Сам Коуан]], рекол дека ќе се врати следната година за да победи. Неговите зборови се обвистиниле и Сити се вратиле на [[Вембли (стадион)|Вембли]] следната година каде во финалето го совладале Портсмут со 2-1 и му овозможиле на Коуан да го подигне пехарот од вториот освоен куп во историјата на клубот. Коуан, исто така, станал првиот и досега единствен играч на Манчестер Сити кој го претставувал клубот во три финалиња на ФА Купот (играл и во финалето во 1926 година во кое загубиле од Болтон). Манчестер Сити конечно станал шампион на Англија, откако во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1936-1937|сезоната 1936-1937]] ја освоиле својата прва титула во Првата дивизија со три бода повеќе пред вториот [[ФК Чарлтон Атлетик|Чарлтон Атлетик]]. Со тоа завршило долгогодишното чекање на приврзаниците на ''светлосините'', откако претходно клубот неколку пати бил близу до овој успех завршувајќи втор во сезоните [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1903-1904|1903-1904]] и [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1920-1921|1920-1921]]. Сепак, веќе следната сезона им приредила вистински шок на сите симпатизери на клубот, кога Манчестер Сити како бранител на титулата испаднал од лигата завршувајќи на претпоследното место, и покрај тоа што постигнале најмногу голови во дивизијата.<ref>{{cite web | title=England 1937/38| work=league table from RSSSF | url=http://www.rsssf.com/engpaul/FLA/1937-38.html| access-date=29 December 2005 }}</ref> По одигрувањето на следната сезона во Втората дивизија во која клубот завршил петти и не успеал да избори промоција, првенствата биле прекинати поради почетокот на [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Кога првенствата продолжиле, во сезоната 1946-1947, Сити си го вратил статусот на фаворит и ја освоил петтата своја титула во Втората дивизија под водството на нивниот поранешен играч и капитен Сам Коуан. ===Новите куп успеси и ново испаѓање (1950-1965)=== [[File:Sculpture of Bert Trautmann.jpg|thumb|190px|right|Скулптура на голманот [[Берт&nbsp;Траутман]], во музејот на Манчестер Сити.]] Во педесеттите години од минатиот век, Сити, користејќи тактика наречена „Реви план“, стигнале до нови последователни финалиња на ФА Купот по втор пат во својата историја, и идентично како во 1930-тите, тие го загубиле првото и го освоиле второто, во 1955 и 1956 година, соодветно. Во првото финале тие биле поразени од {{Fb team (N) Newcastle United}} со 3-1. Голот на [[Боби Џонстоун]] во последните минути од првото полувреме му донел израмнување на Сити и на одмор резултатот гласел 1-1, но во првите 15 минути од вториот дел играчите на Њукасл постигнале два гола и го решиле натпреварот. Следната година, во финалето одиграно во 1956, Манчестер Сити го победил [[ФК Бирмингем Сити|Бирмингем Сити]] со 3-1. Тоа било едно од најпрепознатливите финалиња на ФА Купот на сите времиња, а останало запаметено по голманот на ''Граѓаните'', германецот [[Берт Траутман]], кој продолжил да го игра натпреварот и покрај тоа што го скршил вратот. Освен споменатите успесите во куповите, Сити немале поголеми успеси во Првата дивизија во текот на оваа декада, завршувајќи само еднаш четврти во сезоната 1955-1956 и еднаш петти во сезоната 1957-1958. Почетокот на следната декада донел уште полоши денови за клубот и набргу потоа дошло до ново испаѓање од елитната дивизија за време на сезоната 1962-1963. Веднаш по испаѓањето во 1963, [[Џорџ Појсер]] бил назначен за менаџер, но тој неуспеал да го спречи падот на клубот. Сезоната ја завршиле на единаесеттото место во Втората дивизија, што бил нивниот најнизок пласман во клупската историја.<ref>Ардвик завршиле на 13. место во Втората дивизија во 1894 година, но во тоа време Првата дивизија броела само 16 клубови.</ref> ===Години на слава (1965-1979)=== <div style="float:left; font-size:90%; width:300px; border:0px; padding:0px; margin-left:0em; margin-right:20px; margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|align=right|width=50%|border=1px|col1=#AAD0FF|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo=Куп на победниците на куповите 1970<ref>{{de}} [http://home6.inet.tele.dk/pin/Europacup/Pokal_69-70.htm Statistiche] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081016121742/http://home6.inet.tele.dk/pin/Europacup/Pokal_69-70.htm |data=16 ottobre 2008 }} на [[Куп на победниците на куповите 1969-1970|Куп на победниците на куповите 1969-70]]</ref>|contenuto= <div align="center">29 април [[1970]] - [[Стадион „Ернст Хапел“|Пратер]], [[Виена]] '''{{симбол2|600px sky city.png}} Манчестер Сити - [[ФК Гурник Забже|Гурник Забже]] {{симбол2|600px Bianco e Rosso.svg}}''' '''2 - 1'''</div> '''{{Fb team Manchester City}}''': Кориган, Бук, Бут, Хеслоп, Пардо, Дојл (54' Бојер), Тауерс, Оукс, Бел, Ли, Јанг. '''Тренер''': Мерсер. '''{{Fb team Gornik Zabrze}}''': Костка, Ослизло, Флоренски (Деја), Олек, Горгон, Латоха, Вилчек (Сковронек), Шолтисик, Банаш, Шарински, Љубански. <br>'''Тренер:''' Матјас. '''Судија''': {{flagsport|AUT}} Паул Шилер<br> '''Стрелци''': Јанг {{goal|11}}, Ли {{goal|43|пен.}}, Ослизло {{goal|68}}<br> '''Гледачи''': 7.968 }} </div> Во [[1965]] година [[Џо Мерсер]] бил назначен за нов менаџер, додека [[Малком Елисон]] за негов помошник. Веќе во првата сезона под раководството на овој тандем Манчестер Сити ја освоил титулата во Втората дивизија и се вратиле во Првата по двегодишно отсуство. Во следната сезона, тимот, засилен за време на летниот трансфер пазар, со потписите на [[Мајк Самерби]] и [[Колин Бел]], успеал да избори опстанок завршувајќи на петнаесеттото место: одлучувачки за постигнувањето на оваа цел биле последните седумнаесет натпревари, во кои Сити загубиле само четири пати. На крајот од [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1967-1968|сезоната 1967-1968]] Манчестер Сити успеа да ја освои втората титула во својата историја: главните моменти на сезоната биле натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] (кои се емитувал на [[телевизија]] и во кои Сити победил со 4-1) наречен ''The Ballet on Ice'' (балетот на мраз) поради снегот што го покрил теренот тој ден, победата со 3-1 на [[Олд Трафорд]] против [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] (иден шампион [[Европа]] и соперник на ''Граѓаните'' во борбата за титулата) во [[Дерби (фудбал)|дербито]], и натпреварот во последното коло од првенството, победата со 4-3 против [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл Јунајтед]], што на Сити му ја донела шампионската титула. Сепак, славата не траела долго затоа што само неколку дена подоцна Јунајтед го освоил Европскиот куп на шампиони, станувајќи првиот англиски клуб на кој му успеал овој подвиг. Страниците во весниците биле преполни со текстови за ''Црвените ѓаволи'' и успехот на Сити паднал во заден план. Во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1968-1969|следната сезона]], и покрај тоа што клубот завршил на тринаесеттото место на табелата во првенството и бил елиминиран во првото коло од [[Куп на шампиони 1968/69|Европскиот куп]] од турскиот {{Fb team (N) Fenerbahce}}, клубот ја продолжил својата серија на освојување трофеи со успех во [[ФА Куп]]от. Освојувањето на националниот куп му овозможило на Манчестер Сити да игра во [[УЕФА Куп на победниците на куповите|Купот на победниците на куповите]] за [[Куп на победниците на куповите 1969-1970|сезоната 1969-1970]]: откако ги елиминирале [[ФК Атлетик Билбао|Атлетико Билбао]], [[Лирс С.К.|Лирс]], [[ФК Академика Коимбра|Академика Коимбра]] и [[ФК Шалке 04|Шалке 04]], ''Граѓаните'' стигнале до финалето во [[Виена]] во кое се соочиле со [[Полска|полскиот]] [[ФК Гурник Забже|Гурник Забже]], кого го победиле со 2-1, за првиот европски трофеј во историја на клубот. На крајот на сезоната Манчестер Сити го освоил и [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига купот]], со што станал првиот англиски клуб кој освоил национален и европски турнир во истата сезона. Во 1971 година, Мерсер бил назначен за генерален менаџер на тимот, отстапувајќи му го местото менаџер (тренер) на првиот тим на неговиот асистент Малком Елисон: во неговата прва сезона Сити се бореле за освојување на титулата, наоѓајќи се во март на првото место во поредокот со минимална разлика од четири бода во однос на гонителите. Сепак, резултатската криза во самиот финиш од првенството предизвикала клубот да се лизне на четвртото место. По овој неуспех, навивачите го означиле играчот [[Родни Марш]] како главен виновник<ref name="marsh">[http://www.manchestereveningnews.co.uk/sport/s/33/33094_marsh_fa_quick_to_discard_experience.html Marsh: FA quick to discard experience], преземено на 29 април [[2006]].</ref> (чие купување во меѓувреме ја оптоварило финансиската состојба во клубот), кој подоцна ја признал својата вина.<ref name="marsh"/> Во следната сезона тимот бил напуштен од двоецот Мерсер-Елисон, чии односи во меѓувреме се оладиле: Мерсер заминал во [[ФК Ковентри Сити|Ковентри Сити]], додека Елисон поднел оставка во средината на сезоната. [[Податотека:Coppa UEFA 1978-79 - Milan vs Manchester City - David Watson.jpg|thumb|upright=1.4|Капитенот [[Дејвид Вотсон]], голманот [[Џо Кориган]] и [[Кени Клементс]] го предводат тимот на Манчестер Сити на [[Сан Сиро]] за натпреварот од [[Куп на УЕФА 1978-1979|Купот на УЕФА 1978-1979]] против {{Fb team (N) Milan}}.]] Почетокот на [[Прва дивизија на Англија 1973-1974|сезоната 1973-1974]] бил означен со неколку промени на клупата на клубот, кој сега бил под контрола на новиот претседател [[Питер Сволс]]: сезоната како тренер ја започнал [[Џони Харт (фудбалер)|Џони Харт]], но бил отпуштен во октомври во корист на поранешниот капитен [[Тони Бук]], кој пак функцијата му ја предал на [[Рон Сондерс]] само неколку дена подоцна. Бук се вратил на клупата на крајот на сезоната, останувајќи таму до [[1979]] година, освојувајќи го Лига купот во [[1976]] и стигнал до второто место во лигата во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1976-1977|сезоната 1976-1977]], завршувајќи го првенството на еден бод зад {{Fb team (N) Liverpool}}. ===Падот (1979-1989)=== Во [[1979]] година, Малком Елисон се вратил на клупата на тимот, и потрошил големи пари на доведување нови засилувања како [[Аса Хартфорд]], [[Гари Овен]], [[Питер Барнс]] и [[Стив Дејли]], кои подоцна се покажале како неуспешни. Во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1980-1981|следната сезона]], под водството на [[Џон Бонд]] (кој ја презел функцијата од Елисон по крајот на сезоната 1979-1980), Сити стигнале до финалето на [[ФА Куп]]от каде се соочиле со [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]]: натпреварот завршил нерешено 1-1 (благодарение на погодокот и автоголот на [[Томи Хачинсон]]) и неизбежно било преигрување за да се добие победникот. Во вториот натпревар, Тотенхем откако заостанувале со 1-2 на дваесеттина минути до крајот успеале со два гола за шест минути да го свртат резултатот и да го победат Сити со 3-2, а победничкиот гол дошол по фантастична соло акција на аргентинецот [[Рикардо Виља|Рики Виља]] кој бил двоен стрелец во тој натпревар. Во средината на [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1982-1983|сезоната 1982-1983]], додека тимот се наоѓал во средината на табелата, Бонд бил разрешен по дискусија со управата и заменет со неговиот помошник [[Џон Бенсон (фудбалер 1942)|Џон Бенсон]]: тој потег скапо го чинел клубот, бидејќи по заминувањето на Бонд тие забележиле катастрофален пад во перформансите под водството на Бенсон (освојувајќи само 11 бодови во 19 натпревари) и сезоната завршила со најлошото можно сценарио - испаѓање во последното коло од сезоната по поразот од [[ФК Лутон Таун|Лутон Таун]] (кој исто така се бореле за опстанок и успеале во целта благодарение на победата над Сити) кога и нерешено би им било доволно за да се спасат. Потоа бил ангажиран нов менаџер, [[Били Мекнил]], кој откако замалку не успеал во првата сезоната да избори промоција, тоа го сторил во 1985 година кога ги вратил ''Ѓраѓаните'' во највисокото ниво. Престојот на Манчестер Сити во Првата дивизија овој пат бил краток: откако успеале да го избегнат испаѓањето во сезоната 1985-86, клубот испаднал на крајот на сезоната 1986-1987, откако Мекнил му го отстапил место на сонародникот [[Џими Фрицел]]. За враќањето во елита по две сезони поминати во Втората дивизија, Манчестер Сити му благодари на [[Мел Макин]], кој во 1989 година изборил промоција со освојувањето на второто место во втората лига. ===Подобрување, првите сезони во Премиер лигата и уште еден пад (1987-1998)=== Макин бил отпуштен во ноември [[1989]] и бил заменет со поранешниот менаџер на Евертон, [[Хауард Кендал]]. Откако обезбедил опстанок во претходната сезона, Кендал се вратил во Евертон во ноември [[1990]] и бил заменет на клупата од 34-годишниот [[Среден ред (фудбал)|играч за врска]] на клубот, [[Питер Рид]]. Сити ја завршиле сезоната [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1990-1991|1990-1991]] на петтото место и го повториле истиот пласман и во следната година, но не се квалификувале за [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]] затоа што во тоа време тоа право им припаѓало само на второ и третопласираните екипи. Во [[Премиер лига на Англија 1992-1993|сезоната 1992-1993]], инаугуративната сезона на [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], тимот завршил деветти. Тоа бил добар резултат, но сепак Рид бил отпуштен само по две одиграни кола за време на [[Премиер лига на Англија 1993-1994|сезоната 1993-1994]]. Таа сезона била проблематична за Сити и шеснаесеттото место во лигата кое го постигнал новиот менаџер [[Брајан Хортон]] не било доволно за да го смири гневот на навивачите, под чии притисок потклекнал и претседателот Питер Сволс, кој контролата врз клубот ја предал на поранешниот славен играч на клубот [[Френсис Ли (фудбалер)|Френсис Ли]]. Првенството [[Премиер лига на Англија 1994-1995|1994-1995]] донело катастрофална втора половина од сезоната која го спуштила Сити на седумнаесеттото место, две места над зоната за испаѓање. Хортон бил ослободен од функцијата пред крајот на сезоната и бил заменет со менаџерот на [[ФК Саутхемптон|Саутхемптон]] [[Џејмс Алан Бол]]. Бол се обидел да спроведе револуција во тимот, залагајќи се за продажба на многу од битните „шрафови“ низ текот на годините и вметнувајќи бројни надежни млади играчи во тимот, вклучувајќи го и 22-годишниот играч за врска од [[Грузија]], [[Георги Кинкладзе]]. Почетокот на сезоната бил ужасно лош, со освоени само два бода во првите единаесет натпревари, но добрата серија резултати во месец ноември влела надеж дека Сити може да се бори за спас и опстанок во лигата. Сепак, испаѓањето дошло во последниот ден од сезоната, и тоа не било избегнато само поради гол-разликата, иако клубот имал ист број бодови како Ковентри Сити и Саутхемптон два клуба кој на крајот останале во Премиер. Така, клубот се најде повторно во втората лига по седум последователни сезони играње во највисокото ниво. Испаѓањето во понизок ранг овојпат, за разлика од претходните случаи во кои клубот брзо го наоѓаше патот назад во највисокото ниво, било многу посериозен проблем и тие се мачеле да опстанат во Првата дивизија (која по основањето на Премиер лигата станал второ ниво на фудбалскиот систем во Англија). Во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1997-1998|сезоната 1996-1997]] завршиле на 14. место, менувајќи неколку тренери: Бол бил отпуштен во последните месеци од 1996 година и заменет од [[Стив Копел]], кој пак поднел оставка по неколку недели поради прекумерниот притисок, па по краток период во кој должноста ја вршел привремениот менаџер [[Фил Нил]], сезоната ја завршиле со [[Франк Кларк]] на клупата. Проблемите во клубот продолжиле и во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1997-1998|следната сезона]] кога Сити бил принуден во уште поголема битка за опстанок во Првата дивизија. По малку повеќе од година дена работа, Кларк бил отпуштен во средината на февруари, оставајќи го клубот во последните 5 на табелата. Неговата замена, [[Џо Ројл]], наследил многу лоша ситуација. Тој го добил последниот натпревар од сезоната, совладувајќи го со 5-2 на домашен терен директниот конкурент за опстанок [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]], но победата била бескорисна, бидејќи другите три екипи вклучени во битката за спас - [[ФК Портсмут|Портсмут]], [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] и [[ФК Порт Вејл|Порт Вејл]] - ги освоиле трите бода во својте натпревари. Така, Сити испаднале во Втората дивизија, англиската трета лига, за прв пат во нивната историја. Делот на Манчестер каде што се навива за небесно-синиот клуб останал потиштен откако го допреле дното, додека на другата страна на градот навивачите на Јунајтед имале многу поводи за радост бидејќи нивниот клуб бил доминантен и на домашната и на европската сцена. ===Искачувањето од третото ниво назад во Премиер лигата (1998-2001)=== [[Податотека:Paul Dickov vs Gillingham.jpg|thumb|right|250px|[[Пол Диков]] (лево) го постигнува израмнувачкиот гол за Сити во последните секунди од финалето на плејофот на Втората дивизија против {{Fb team (N) Gillingham}}.]] По испаѓањето, клубот претрпел перипетија надвор од теренот, со преземањето од страна на новиот претседател [[Дејвид Бернштајн]]. Сезоната во третата лига никако не била лесна, но навивачите никогаш не недостасувале на трибините покажувајќи ја својата наклонетост кон тимот, иако сега морале да се соочат со мали екипи, понекогаш дури и од предградијата на Манчестер како [[ФК Маклесфилд Таун|Меклсфилд Таун]] и [[ФК Бери|Бери]]. [[Втора дивизија на фудбалската лига на Англија 1998-1999|Сезоната]] ја завршиле на третото место, зад {{Fb team (N) Fulham}} и {{Fb team (N) Walsall}}, што значело дека ќе мора да играат плејоф за да можат да се вратат во второто ниво. Откако ја минале првата пречка наречена {{Fb team (N) Wigan}}, Сити се пласирал во финалето на Вембли против малиот {{Fb team (N) Gillingham}}, кој никогаш до тогаш во својата историја не играл во повисок ранг на натпреварување од третото ниво. Натпреварот бил многу изедначен, но оддеднаш Сити се нашол во многу тешка ситуација кога тимот предводен од [[Тони Пјулис]] на брзина постигнал два гола во 82-рата и 87-мата минута. Се чинело готово и Џилингем за првпат во својата историја ќе избори промоција во втората лигата. Уште една сезона во Втората дивизија би бил претежок удар за прифаќање за навивачите на Сити и погубна за клубот. Сепак во последните минути од натпреварот настапило потполно лудило: во последната 90-та минута [[Кевин Хорлок]] го пронашол патот на топката до мрежата и ја намалил негативата на Сити на еден гол. И тогаш, во последните секунди од судиското продолжение кога тимот очајнички тргнал во напад по израмнување, еден обид за удар кон голот на Џилингем на еден од играчите на Сити бил изблокиран, но топката се одбила до напаѓачот [[Пол Диков]] кој успеал да го изедначи резултатот на 2-2 за огромна радост на навивачите на ''Граѓаните''. Ова легендарно враќање во натпреварот, останало во сеќавање по лизгањето на колена по тревата при ликувањето на стрелецот Диков, кој во тој момент станал икона на клубот. Враќањето во натпреварот му донело голема психолошка предност на некогашниот англиски шампион, па при [[Изведување пенали (фудбал)|изведувањето на пеналите]] голманот [[Ники Вивер]] ја заклучил мрежата на Сити примајќи само еден гол од четири пенали на Џилингем за да ја прослават промоцијата. Но, и покрај оваа победа со неверојатен пресверт, Сити уште еднаш останале во сенка на својте градски соперници кои ја освоиле Лигата на шампионите неколку дена подоцна на сличен начин против {{Fb team (N) Bayern Munchen}}. Веќе во следната сезона тимот на Ројл се изборил за директна промоција во Премиер лигата, освојувајќи го второто место пред {{Fb team (N) Ipswich Town}}, кое го постигнале во последното коло благодарение на победата со 4-1 на [[Ивуд Парк]] над {{Fb team (N) Blackburn}}.<ref>{{cite web|url=https://www.mancity.com/news/first-team/first-team-news/2017/may/5-last-day-dramas-other-than-93-20|title=5 last-day Man City dramas (other than 93:20!)|work=mancity.com|date=19 мај 2017|access-date=2 мај 2021}}</ref> Очекуваното враќање од навивачите на Манчестер Сити во Премиер лигата било реализирано во најкус можен рок. Во [[Премиер лига на Англија 2000-2001|сезоната 2000-2001]], сепак, „небесно-сините“ испаднале од Премиер лигата по само една сезона помината во елита и тоа на едно коло пред крајот на првенството. За првпат во историјата на Премиер лигата, сите три клуба кои испаднале биле познати уште пред изигрувањето на последното првенствено коло. Иако се засилиле со неколку звучни имиња меѓу кои и освојувачот на ''[[Златна топка|Златната топка]]'' за 1995 година, напаѓачот [[Џорџ Веа]], Сити не успеале да навлезат во потребниот ритам во текот на целата сезона, завршувајќи на 18. место со само 8 остварени победи. Веднаш по завршувањето на сезоната Ројл бил отпуштен.<ref>{{cite news |title=Man City sack Royle |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/1342293.stm |work=BBC Sport |date=21 May 2001 |access-date=9 September 2010}}</ref> ===Стабилизирање под водството на Киган и Пирс и доаѓањето на Шинаватра (2001-2008)=== [[File:Kevin Keegan.jpg|thumb|160px|left|[[Кевин Киган]], менаџерот кој го претворил Сити во стабилен прволигаш во периодот 2002-2005.]] Иако навивачите биле против тоа Ројл да биде отпуштен, тоа сепак се случило во мај 2001, кога како негов наследник на клупата дошол поранешниот селектор на [[Фудбалска репрезентација на Англија|англиската репрезентација]], [[Кевин Киган]]. Во неговата прва година на чело, [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 2001-2002|сезоната 2001-2002]], Киган донел во Манчестер неколку влијателни играчи како [[Ејал Берковиќ]], [[Али Бенарбија]] и [[Стјуарт Пирс]]. Промоцијата овојпат многу полесно била изборена, откако клубот ја освоил титулата во Првата дивизија, соборувајќи го клупскиот рекорди по бројот на освоени бодови (освоиле 99 бода). Напаѓачот [[Шон Гоутер]] постигнал 30 голови, а неговиот соиграч [[Дарен Хакерби]] додал уште 26. Како подготовка со цел да се оствари подобар пласман следната сезона во Премиер лигата и клубот да се задржи таму подолго од претходниот пат, Киган довел неколку квалитетни и искусни играчи во летото 2002 како [[Никола Анелка]], [[Петер Шмајхел]] и [[Марк-Вивиен Фое]]. Во текот на оваа сезона, Сити го победил Ливерпил на [[Анфилд]] и освоил четири бодови од пресметките со градскиот соперник Манчестер Јунајтед. Напаѓачите биле во добра форма: новото засилување Анелка постигнал 14 гола, а Гоутер 7. ''Ѓраѓаните'' ја завршиле сезоната на одличното деветто место, обезбедувајќи го опстанокот многу порано. На крајот од сезоната, клубот изборил пласман во [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]], квалификувајќи се преку [[УЕФА Ферплеј рангирање|УЕФА Ферплејот]]. Сезоната 2002-2003, исто така, била последната сезона во која Сити настапувале на Мејн Роуд, стадионот кој клубот го оставил по 80 години за да се пресели на [[Градски стадион во Манчестер|Градскиот стадион во Манчестер]] со капацитет од 48.000 седишта, првично изграден за да биде домаќин на [[Комонвелтски игри 2002|Комонвелтските игри 2002]]. Клубот и неговите приврзаници останале вчудовидени кога Марк-Вивиен Фое, играчот кој бил на позајмица во претходната сезона во Манчестер Сити и бил несомнено еден од најдобрите играчи на Сити во сезоната,<ref>{{Cite news |title=Fans unite in Foe grief |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/3026400.stm |publisher=BBC Sport |date=27 June 2003 |access-date=21 October 2010 |first=Frank |last=Keogh}}</ref> починал додека играл за својата репрезентација, [[Фудбалска репрезентација на Камерун|Камерун]], за време на [[ФИФА Куп на конфедерации 2003|Купот на конфедерации]] во натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Колумбија|Колумбија]]. Во 72-рата минута од натпреварот, Фое колабирал во кругот на центарот од игралиштето,<ref name="BBC1">{{Cite news |title=Cameroon star Foe dies |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/3024360.stm |publisher=BBC Sport |date=26 June 2003 |access-date=21 October 2010}}</ref> без да има други играчи во негова близина.<ref>{{Cite news |title=Footballer Foe dies during game |url=http://football.guardian.co.uk/News_Story/0,1563,985814,00.html |work=The Guardian|date=26 June 2003 |access-date=21 October 2010 |location=London}}</ref> По обидите да го реанимираат на теренот, тој бил изнесен надвор од теренот, каде добил реанимација и кислород. Медицинските екипи минале 45 минути во обид да го рестартираат неговото срце, и иако тој сè уште бил жив по пристигнувањето во медицинскиот центар на стадионот, по кратко време починал, и покрај напорите да му се спаси животот.<ref name="BBC1"/> Во летото 2003, во Сити пристигнале уште неколку искусни играчи како: [[Стив МекМанаман]], [[Паул Босвелт]], [[Дејвид Симан]] и [[Михаел Тарнат]], но и покрај тоа сезоната 2003-2004 била тешка за клубот. Тие останале застрашени со мала шанса за испаѓање до претпоследниот натпревар во сезоната, сепак завршувајќи на безбедното 16-тото место на табелата со гол-разлика +1. Меѓу резултатите постигнати во првенството за одбележување е уште една победа над лутиот соперник Манчестер Јунајтед, овојпат со 4-1 во нивното прво соочување на новиот стадион на Сити. Тие стигнале до петтото коло на ФА Купот каде испаднале од Манчестер Јунајтед, елиминирајќи го претходно Тотенхем со 4-3 на [[Вајт Харт Лејн]] во еден од најлудите натпревари во историјата на натпреварувањето, со неверојатен пресврт откако губеле со 3-0 на полувремето и имале играч помалку.<ref name="fabbcspurs">{{cite news |title=Tottenham 3–4 Man City |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/fa_cup/3447235.stm |publisher=BBC Sport |date=4 February 2004 |access-date=9 September 2010}}</ref><ref>{{cite news |title=Great FA Cup comebacks of our time |url=https://www.theguardian.com/football/2004/feb/05/facup200304 |work=The Guardian|date=5 February 2004 |access-date=9 September 2010 |location=London |first=Scott |last=Murray}}</ref> Сепак, најголемото разочарување се чини дека било испаѓањето во второто коло на [[Куп на УЕФА 2003-2004|Купот на УЕФА]] од полскиот [[Дискоболија Гроѓиск Вјелкополски|Гроцлин]] и покрај нерешениот вкупен резултат 1-1 поради правилото за гол во гости. Одново Анелка бил предводник на клубот со 24 постигнати голови во сите натпреварувања, но се истакнале и некои млади играчи како [[Џои Бартон]] и [[Шон Рајт-Филипс]]. [[File:Stuart Pearce.jpg|thumb|190px|right|[[Стјуарт Пирс]], менаџер на Сити во периодот 2005–2007.]] Киган ја напуштил екипата во март 2005 година и бил заменет со привремениот менаџер [[Стјуарт Пирс]].<ref>{{cite news |title = Keegan ends his reign at Man City |url= http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/4338665.stm |publisher= BBC Sport |date= 11 March 2005 |access-date= 24 February 2008}}</ref> Тој ја завршил сезоната со Сити на осмото место, не успевајќи замалку да го одведе клубот во квалификациите за Купот на УЕФА, што било доволно убедливо за раководството да го задржи трајно на функцијата.<ref>{{cite news |title = Man City unveil Pearce as manager |url = http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/4503717.stm |publisher= BBC Sport |date = 12 May 2005 |access-date = 24 February 2008}}</ref> Последниот натпревар во сезоната против {{Fb team (N) Middlesbrough}} останал запаметен по одлуката на Пирс да го внесе во игра голманот Ники Вивер на место на играчот за врска [[Клаудио Рејна]] во последните минути од натпреварот, така што му овозможил на 198 сантиметри високиот голман [[Дејвид Џејмс (фудбалер 1970)|Дејвид Џејмс]] да игра во нападот, и покрај тоа го што имал напаѓачот [[Џон Макен]] на клупата.<ref>{{Cite news |title=The Joy of Six: Inspired substitutions |url=https://www.theguardian.com/sport/blog/2010/feb/19/joy-of-six-inspired-substitutions |work=The Guardian|date=19 February 2010 |access-date=23 October 2010 |location=London |first1=Rob |last1=Smyth |first2=Paul |last2=Doyle}}</ref> Сити дури имале подготвен дрес со број 1 за играч во поле, кој Џејмс го носел откако бил преместен напред и овој експеримент се покажал донекаде успешен бидејќи во последните минути од натпреварот (при резултат 1-1) бил досуден пенал за ''Граѓаните'', кој [[Роби Фаулер]] го промашил и со тоа згаснала шансата Сити да се пласира во Европа.<ref>{{Cite news |title=Fowler misses late penalty to hand Boro place in Uefa Cup |url=https://www.independent.co.uk/sport/football/premier-league/fowler-misses-late-penalty-to-hand-boro-place-in-uefa-cup-490893.html |work=The Independent|date=16 May 2005 |access-date=21 October 2010 |location=London |first=Ian |last=Whittell}}</ref> [[File:Daniel Agger.jpg|thumb|240px|left|Натпревар меѓу Манчестер Сити и Ливерпул во април 2007.]] Во [[Премиер лига на Англија 2005-2006|сезоната 2005-2006]], тимот започнал добро, но кон крајот имале пад во формата - 9 порази на последните 10 натпревари - што ги спуштило на петнаесеттата позиција во конечниот поредок. Пирс не успеал да донесе подобрување ниту во следната сезона, во која Сити воделе битка за опстанок и ќе се покаже многу тешка за клубот.<ref>{{cite news |title=Hughes defends under-fire Pearce |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/fa_cup/6441009.stm |publisher=BBC Sport |date=12 March 2007 |access-date=23 February 2008}}</ref> Сепак, добрата серија кон крајот на март и почетокот на април 2007, во која клубот забележил три гостински победи во низа и реми без голови на домашен терен против Ливерпул им била доволна да си го осигураат опстанокот завршувајќи на 14. место со 42 освоени бода. Исто така, се пласирале во четвртфиналето на [[ФА Куп 2005-2006|ФА Купот]], што бил нивен најдобар пласман во ова натпреварување уште од сезоната 1992-1993, каде биле елиминирани од {{Fb team (N) Blackburn}} со 2-0. [[Податотека:Thaksin crop.jpg|thumb|170px|[[Таксин Шинаватра]], контроверзниот сопственик на клубот во периодот 2007-2008.]] По завршувањето на сезоната 2006-2007, Пирс бил отпуштен. Во текот на летото, клубот преминал во сопственост на поранешниот [[тајланд]]ски премиер [[Таксин Шинаватра]], кој го купил Манчестер Сити за 81,6 милиони фунти.<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/business/6277502.stm |title=Thaksin completes Man City buyout |publisher=BBC Sport |access-date=6 July 2007 | date=6 July 2007}}</ref> Еден од неговите први потези било назначување на поранешниот селектор на Англија, [[Свен-Јоран Ериксон]] за нов менаџер.<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/6241052.stm |title=Eriksson named as Man City boss |publisher=BBC Sport |access-date=6 July 2007 | date=6 July 2007}}</ref> Ериксон потрошил околу 45 милиони фунти на нови играчи, меѓу кои најскапи биле трансферите на [[Роландо Бјанки]], [[Елано]], [[Ведран Ќорлука]] и бугарите [[Валери Божинов]] и [[Мартин Петров]], и тргнал добро во [[Премиер лига на Англија 2007-2008|сезоната 2007-2008]] забележувајќи три победи на почетокот од првенството (вклучувајќи ја и онаа над Манчестер Јунајтед), но во вториот дел од сезоната тимот не издржал и завршил на деветтото место. Покрај тоа, клубот забележал и некој срамни резултати во текот на сезоната, како што биле поразот со 6-0 од Челси на [[Стемфорд Бриџ]] и поразот со 8-1 од Мидлсбро во последното коло од првенството. ===Доаѓањето на шеикот Мансур и новата славна ера (2008-2026)=== На 2 јуни 2008, Ериксон бил отпуштен, и заменет од дотогашниот менаџер на Блекбурн Роверс, [[Марк Хјуз]].<ref>{{cite news |title=Eriksson leaves Manchester City |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7430827.stm |publisher=BBC Sport |date=2 June 2010 |access-date=18 August 2010}}</ref><ref>{{cite news |title=Hughes becomes Man City manager |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7431155.stm |publisher=BBC Sport |date=5 June 2008 |access-date=18 August 2010 |first=Phil |last=McNulty}}</ref> Веднаш потоа, започнале проблемите на сопственикот Шинаватра со тајландските власти, при што неговите сметки и богатството од 800 милиони фунти во Тајланд останало замрзнато, а тој не сакал да се врати во земјата за да го расчисти своето име.<ref>{{Cite news |title=Embattled Thaksin faces new trial |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/asia-pacific/7528407.stm |publisher=BBC Sport |date=28 July 2008 |access-date=21 October 2010 |first=Jonathan |last=Head}}</ref> Целта да се врати славната ера во Сити, поставена од Шинаватра само една година претходно, сега изгледала осудена на пропаст,<ref>{{cite news |title=Thaksin Shinawatra's crisis ends Manchester City's European dream |url=https://www.telegraph.co.uk/sport/football/teams/manchester-city/2548558/Thaksin-Shinawatras-crisis-ends-Manchester-Citys-European-dream-Football.html |work=Daily Telegraph|date=12 August 2008 |access-date=4 September 2010 |location=London |first=Ian |last=Winrow}}</ref> но она што наскоро се случило никој во Манчестер Сити тогаш веројатно не можел ни да го замисли. На 1 септември 2008, Шинаватра склучил договор за продавање на клубот на, во тоа време, претежно непознат арапски конзорциум наречен ''[[Abu Dhabi United Group]]''.<ref>{{cite news |title=Arab group agrees Man City deal |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7591735.stm |publisher=BBC Sport |date=1 September 2008 |access-date=4 September 2010}}</ref> Оваа аквизиција нај на крај засекогаш ќе го промени текот на неконзистентната историја на Манчестер Сити. Така претседател на клубот станал арапот [[Халдун Ал Мубарак]], а сопственоста врз компанијата ја преземал сонародникот [[Мансур бин Заид Ал Нахјан]]. [[File:Robinho Citeh 2009.jpg|thumb|170px|left|Бразилската ѕвезда [[Робињо]] од {{Fb team (N) Real Madrid}}, била првиот потпис на арапските сопственици.]] По појавата на богатата арапска компанија, клубот бил во центарот на најважните и најсензационални преговори на пазарот. На истиот ден кога се случила промената на сопственоста, клубот му плати 32,5 милиони фунти на {{Fb team (N) Real Madrid}} за да ја купи бразилската ѕвезда [[Робињо]].<ref>{{cite news |title=Man City beat Chelsea to Robinho |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7593026.stm |publisher=BBC Sport |date=1 September 2008 |access-date=4 September 2010}}</ref> Во јануари [[2009]], клубот претставил понуда од 120 милиони евра до екипата на [[ФК Милан|Милан]] за нивниот играч [[Кака]].<ref>[http://iltempo.ilsole24ore.com/sport/2009/01/16/977061-kaka_milan_vacilla.shtml Kakà, il Milan vacilla] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090117034617/http://iltempo.ilsole24ore.com/sport/2009/01/16/977061-kaka_milan_vacilla.shtml |data=17 јануари 2009 }} Iltempo.ilsole24ore.com</ref><ref>[http://www.goal.com/it/news/7/calciomercato/2009/01/16/1063262/kaka-tutti-i-dettagli-delloperazione-finanziaria-e-le-scelte-tat Kaka': tutti i dettagli dell'operazione finanziaria e le scelte tattiche di Hughes] Goal.com</ref><ref>[http://www.news-impianti.com/notizia/496/16/kaka-il-manchester-city-spendera-272-milioni Kakà, il Manchester City spenderà 272 milioni] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131212125914/http://www.news-impianti.com/notizia/496/16/kaka-il-manchester-city-spendera-272-milioni |date=12 декември 2013 }} News-impianti.com</ref> На 19 јануари 2009 година, кога трансферот на Кака кај ''Граѓаните'' се чинел веќе дефиниран,<ref>{{cite web |url=http://www.gazzetta.it/Calcio/SerieA/Squadre/Milan/Primo_Piano/2009/01/19/vertice.shtml |title=Berlusconi: "Kakà resta". Lui: "Ho deciso con il cuore" |work=[[La Gazzetta dello Sport]] |date=19 јануари 2009 |access-date=20 јануари 2009}}</ref> играчот ја одбил понудата.<ref>{{cite web |url=http://milano.repubblica.it/dettaglio/Milan-Kak%C3%A0-resta-Ho-scelto-col-cuore/1577659?ref=rephp |title=Kakà resta al Milan "Ho scelto col cuore, i soldi non contano" |work=[[La Repubblica (quotidiano)|la Repubblica]] |date=20 јануари 2009 |access-date=20 јануари 2009 |archive-date=2021-05-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210509092805/https://milano.repubblica.it/dettaglio/Milan-Kak%C3%A0-resta-Ho-scelto-col-cuore/1577659?ref=rephp |url-status=dead }}</ref> Сепак, за време на јануарскиот трансферен прозорец раководството успеало да доведе две засилувања, [[Крег Белами]] од [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]] и голманот [[Шеј Гивен]] од Њукасл Јунајтед. Сезоната 2008-2009 под водството на Хјуз била резултатски многу неконзистентна. Лесните победи против [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]], [[АФК Сандерленд|Сандерленд]], [[ФК Портсмут|Портсмут]], [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]] и Арсенал биле комбнирани со разочарувачки порази, главно надвор од дома. Добрата форма на крајот на сезоната, му овозможила на Сити да се бори за освојување на седмото место на табелата, но поразот од Тотенхем во претпоследниот натпревар од сезоната ставил крај на нивните надежи и сезоната ја завршиле на десеттото место. Домашните куп натпреварувања донеле понатамошна непредвидлива форма: тие биле поразени во второто коло на Лига купот од [[ФК Брајтон енд Хоув Албион|Брајтон енд Хоув Албион]], членот на Лига Еден, по изведувањето пенали,<ref>{{Cite news |title=Brighton 2–2 Man City (5–3 pens) |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/league_cup/7626796.stm |publisher=BBC Sport |date=24 September 2008 |access-date=20 October 2010}}</ref> додека во [[ФА Куп 2008-2009|ФА Куп]]от, Сити се соочиле со [[ФК Нотингем Форест|Нотингем Форест]] на домашен терен во третото коло, и загубиле со високи 3-0.<ref>{{Cite news |title=Man City 0–3 Nottm Forest |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/fa_cup/7803315.stm |publisher=BBC Sport |date=3 January 2009 |access-date=20 October 2010}}</ref> Најголемиот успех во оваа сезона бил постигнат во [[Куп на УЕФА 2008-2009|Купот на УЕФА]], каде биле елиминирани во четвртфиналето од германскиот {{Fb team (N) HSV}} со вкупен резултат 4-3. [[Податотека:Carlos Tévez ManCity2.jpg|thumb|upright=0.8|[[Карлос Тевес]], играл за Манчестер Сити во периодот 2009-2013.]] За време на летниот пазар во 2009 година, Манчестер Сити се потврдил како клуб со големи финансиски средства, трошејќи над 100 милиони фунти за набавки на нови звучни имиња како: [[Гарет Бари]], [[Роке Санта Крус]], [[Карлос Тевес]], [[Емануел Адебајор]], [[Коло Туре]] и [[Џолеон Лескот]]. Почетокот на [[Премиер лига на Англија|сезоната 2008-2009]] во Премиер лигата бил успешен, откако Сити тргнале со 4 победи во исто толку натпревари (вклучувајќи ја и победата над Арсенал). Сепак до 15-тото коло иако имале само еден пораз - кој дошол во градското дерби против Манчестер Јунајтед на Олд Трафорд со 4-3 - клубот не можел да ја задржи формата од првите кола забележувајќи низа на последователни нерешени резултати. Победата со 2-1 на домашен терен над Челси на почетокот на декември дала надеж дека работите конечно ќе тргнат во права насока, но поразот со убедливи 3-0 на гостувањето кај Тотенхем бил кобен за менаџерот Хјуз; иако три дена подоцна тој го победил Сандерленд со 4-3, сепак само неколку часа по натпреварот Хјуз бил отпуштен.<ref>{{cite web |title=Manchester City FC has today terminated the contract of Mark Hughes |url=http://www.mcfc.co.uk/News/Club-news/2009/December/Change-of-manager-at-City |publisher=mcfc.co.uk |date=19 December 2009 |access-date=18 August 2010 |archive-date=2009-12-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091222073243/http://mcfc.co.uk/News/Club-news/2009/December/Change-of-manager-at-City |url-status=dead }}</ref> Наследникот на Хјуз, италијанецот [[Роберто Манчини]], со 11 победи, 6 нерешени и 4 порази во 21 натпревар на клупата го одвел тимот до петтото место во крајниот поредок - најдобриот пласман на Сити од 1992 година - и пласман во новоформираната [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]].<ref>{{cite news |title=West Ham 1–1 Man City |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/eng_prem/8666056.stm |publisher=BBC Sport |date=9 May 2010 |access-date=18 August 2010}}</ref> Сепак, самиот крај на сезоната оставил горчлив вкус, бидејќи големата цел на ''Ѓраѓаните'' пласманот во Лигата на шампионите не била постигната, откако во претпоследното коло биле поразени на домашен терен од Тотенхем во директниот судир за четвртата позиција. Следната сезона, благодарение на новите засилувања како [[Давид Силва]], [[Александар Коларов]], [[Марио Балотели]], [[Јаја Туре]], [[Џејмс Милнер]] и [[Џером Боатенг]], Манчини успеал да ја постигне целта која му побегнала во претходната сезона. Манчестер Сити се пласирале во [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] по 43 години отсуство од најсилното европско натпреварување, завршувајќи на третото место во Премиер лигата со еднаков број бодови со второпласираниот Челси. Сепак, круна на одличната сезона било освојувањето на првиот трофеј по 35 години чекање: екипата предводена од Манчини го освоила [[ФА Куп 2010-2011|ФА Купот]] совладувајќи ги на својот пат до успехот Лестер Сити (4-2), Нотс Каунти (5-0), Астон Вила (3-0) и [[ФК Рединг|Рединг]] (1-0), стигајќи до полуфиналето каде го совладале Манчестер Јунајтед со 1-0, а со истиот резултат во финалето биле подобри и од [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]]. Во двата последни натпревари на турнирот, стрелец на одлучувачките голови за Сити бил Јаја Туре. == Бои, дресови и амблеми == ===Бои и дресови=== {{Главна|Додаток:Дресови на ФК Манчестер Сити}} [[File:Manchester City v Real Madrid 21 November 2012.jpg|left|mini|thumb|Играчите на Манчестер Сити со традиционалната светлосина и бела опрема за време на натпреварот со {{Fb team (N) Real Madrid}} на 21 ноември 2012.]] [[File:Dzeko city.jpg|thumb|upright=0.8|[[Един Џеко]] во гостинскиот дрес на Манчестер Сити за сезоната 2011-2012.]] Домашните бои на Манчестер Сити се [[Небесно сина (боја)|небесно сина]] (дрес) и [[Бела боја|бела]] (шорцеви). Потеклото на боите кои се употребуваат во опремата кога клубот е домаќин е нејасно, но постојат докази дека клубот носи сина боја уште од далечната 1892 година или порано. Гостинскиот дрес традиционално бил во [[Костенлива боја|костенлива]] боја, но во последните години биле користени и други бои како [[Сива боја|сива]], [[Црна боја|црна]], темносина, виолетова и зелена боја. Во сезоната 2011-2012 година, тие имале пругаст втор дрес со црвено-црни верикални ленти, инспириран од оној што ''Ѓраѓаните'' го носеле во 1969 и 1970 година, еден од најуспешните периоди во историјата на клубот и тој одново им донел среќа. За подетален преглед на дресовите на Манчестер Сити кликнете [[Додаток:Дресови на ФК Манчестер Сити|тука]]. ===Амблеми=== Првото официјално лого на Манчестер Сити датира од [[1960-ти|1960-тите години]] на минатиот век. Тоа бил кружен грб со штит поделен на два дела: во горната половина имало брод, кој го претставувал каналот во [[Манчестер]] ''(Manchester Ship Canal)'', додека во долната половина биле нацртани три жолти дијагонални ленти на црвена позадина, кои ги симболизирале трите реки кои течат низ градот - [[Ервел (река)|Ервел]], [[Ирк (река)|Ирк]] и [[Медлок (река)|Медлок]]. Во 1972 година, овој амблем го доживел првиот рестајлинг: трите ленти на дното биле заменети со црвената роза на [[Династија Ланкастер|Ланкастер]], што го претставувала округот [[Ланкашир]]. Во 1997 година било воведено ново лого на кое се прикажувал штит поставен пред златен орел на сина позадина, штитот бил поделен на два дела како претходното лого и исто така ги претставувал бродот на врвот и трите дијагонални ленти на дното (сега во бела боја, на светлосина позадина). Латинското мото ''Superbia in Proelio'' (превод на мак. ''Гордост во битката'') било ставено под штитот, додека три ѕвезди биле вметнати во горниот дел над штитот и орелот и служеле чисто за украсни цели. Тековниот грб бил воведен почнувајќи од сезоната 2016-2017 и е инспириран од оној што го користел клубот во [[1960-ти|шеесеттите години]]. Логото се вратило повторно во форма на круг и внатре содржи мал штит поделен на два дела: во горната половина има брод, кој го претставува каналот за бродови во Манчестер, додека во долната половина ја има црвената роза на [[Династија Ланкастер|Ланкастер]], која го претставува округот [[Ланкашир]]. Отстрането е латинското мото ''Superbia in Proelio'' (превод на мак. ''Гордост во битката'') и зборовите Фудбалски клуб покрај името на клубот. ==Стадиони== {{Главна|Мејн Роуд|Градски стадион во Манчестер}} [[File:Maine road prior to last game.jpg|thumb|Стариот [[Мејн Роуд]].]] [[File:City of Manchester Stadium 2.jpg|thumb|Новиот [[Градски стадион во Манчестер|Етихад]].]] Пред да биде урнат во [[2004]] година, стадионот [[Мејн Роуд]] бил местото каде што Манчестер Сити ги играле домашните натпревари цели 80 години. Кога Мејн Роуд бил инаугуриран, стадионот бил најголемото спортско место на фудбалски клуб во Англија и втор во земјата по [[Вембли (стадион 1923)|Вембли]]. Рекордната посетеност на овој стадион била забележана во 1934 година, кога 84.569 гледачи присуствувале на натпреварот од [[ФА Куп]]от помеѓу Манчестер Сити и [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]]. Сезоната 2002-2003, била последната во која Манчестер Сити играле на Мајн Роуд, а последниот натпревар бил одигран на 11 мај 2003 година. Следната сезона Манчестер Сити се преселиле да играат на нивниот нов дом, [[Градски стадион во Манчестер|Градскиот стадион во Манчестер]], новоизграден стадион со капацитет од {{formatnum:48000}} седечки места, изграден за да биде домаќин на [[Комонвелтски игри 2002|Игрите на Комонвелтот]]. Клубот потрошил околу 35 милиони фунти за некои работи на новиот стадион, вклучувајќи ја и изградбата на Северната трибина. Новиот стадион бил отворен со победа од 2-1 над {{Fb team (N) Barcelona}}, со головите на Никола Анелка и Тревор Синклер.<ref>{{cite web|url=http://www.mcfc.co.uk/default.sps?pagegid={20E7C2B7-4832-46D1-B772-AB8CCA2FD0D5}|title=Storia degli Stadi - mcfc.co.uk|access-date=11 февруари 2008|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060929181224/http://www.mcfc.co.uk/default.sps?pagegid=%7b20E7C2B7-4832-46D1-B772-AB8CCA2FD0D5%7d|archivedate=29 септември 2006}}</ref> На 8 јули 2011 година, Манчестер Сити постигнал договор со [[Etihad Airways]], со што на компанијата и се дале правата на името на стадионот, кој бил преименуван во стадион „Етихад“. За возврат, клубот би добил 150 милиони фунти во следните 10 години. Тоа бил најбогатиот комерцијален договор во историјата на [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]]: го надминал оној од 2006 година помеѓу [[ФК Арсенал|Арсенал]] и [[Емирејтс (авиокомпанија)|Емирејтс]] (200 милиони за 15 години). == Спортска опрема и спонзори == <div style="float:left; font-size:100%; width:350px; border:0px; padding:0px; margin-left:1em; margin-right:5px;margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|align=left|width=80%|logo=|border=1px|col1=#AAD0FF|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo=Спортска опрема|contenuto= * 1975-1997 [[Umbro]] * 1997-1999 [[Капа (компанија)|Kappa]] * 1999-2003 [[Le Coq Sportif]] * 2003-2007 [[Reebok]] * 2007-2009 [[Le Coq Sportif]] * 2009-2013 [[Umbro]] * 2013-2019 [[Nike, Inc.|Nike]] * 2019-2029 [[Пума (компанија)|Puma]]<ref>{{cita news|url=https://www.mancity.com/news/club-news/club-news/2019/february/man-city-puma-kit-deal-announcement-information|titolo=PUMA AND CFG SIGN GLOBAL LONG-TERM STRATEGIC DEAL|autore=mancity.com|data=28 febbraio 2019|lingua=en}}</ref> }} * </div> <div style="float:left; valign:top; font-size:100%; width:350px; border:0px; padding:0px; margin-left:1em; margin-right:5px;margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|align=left|width=80%|logo=|border=1px|col1=#AAD0FF|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo=Спонзори на дресовите|contenuto= * 1982-1984 [[Saab]] * 1984-1987 [[Philips]] * 1987-1999 [[Brother Industries|Brother]] * 1999-2002 [[Eidos Interactive|Eidos]] * 2002-2004 First Advice * 2004-2009 [[Thomas Cook Airlines]] * 2009-денес [[Etihad Airways]] * 2017-денес [[Nexen Tire]] }} </div> {{Clear}} == Играчи == === Моментален состав === {{Fs start/Manchester City}} {{Fs player|no=1 |nat=ENG|pos=GK|name=[[Џејмс Трафорд]]}} {{Fs player|no=3 |nat=POR|pos=DF|name=[[Рубен Дијаш]]}} {{Fs player|no=4 |nat=NED|pos=MF|name=[[Тиџани Рејндерс]]}} {{Fs player|no=5 |nat=ENG|pos=DF|name=[[Џон Стоунс]]}} {{Fs player|no=6 |nat=NED|pos=DF|name=[[Нејтн Аке]]}} {{Fs player|no=7 |nat=EGY|pos=FW|name=[[Омар Мармуш]]}} {{Fs player|no=8 |nat=CRO|pos=MF|name=[[Матео Ковачиќ]]}} {{Fs player|no=9 |nat=NOR|pos=FW|name=[[Ерлинг Холанд]]}} {{Fs player|no=10|nat=FRA|pos=MF|name=[[Рајан Шерки]]}} {{Fs player|no=11|nat=BEL|pos=MF|name=[[Жереми Доку]]}} {{Fs player|no=13|nat=ENG|pos=GK|name=[[Маркус Бетинели]]}} {{fs player|no=14|nat=ESP|pos=DF|name=[[Нико Гонсалес (фудбалер 2002)|Нико Гонсалес]]}} {{Fs player|no=15|nat=ENG|pos=DF|name=[[Марк Гехи]]}} {{Fs mid/Manchester City}} {{Fs player|no=16|nat=ESP|pos=MF|name=[[Родри (фудбалер 1996)|Родри]]}} {{Fs player|no=20|nat=POR|pos=MF|name=[[Бернардо Силва]] {{Капитен}}}} {{Fs player|no=21|nat=ALG|pos=DF|name=[[Рајан Аит-Нури]]}} {{Fs player|no=24|nat=CRO|pos=DF|name=[[Јошко Гвардиол]]}} {{Fs player|no=25|nat=ITA|pos=GK|name=[[Џанлујџи Донарума]]}} {{Fs player|no=26|nat=BRA|pos=MF|name=[[Савињо]]}} {{Fs player|no=27|nat=POR|pos=DF|name=[[Матеуш Нунеш]]}} {{Fs player|no=33|nat=ENG|pos=DF|name=[[Нико О'Рајли]]}} {{Fs player|no=41|nat=NOR|pos=MF|name=[[Свере Нипан]]}} {{Fs player|no=42|nat=GHA|pos=FW|name=[[Антуан Семењо]]}} {{Fs player|no=45|nat=UZB|pos=DF|name=[[Абдукодир Хусанов]]}} {{Fs player|no=47|nat=ENG|pos=MF|name=[[Фил Фоден]]}} {{Fs player|no=82|nat=ENG|pos=DF|name=[[Рико Луис]]}} {{fs end }} <small>Извор: [https://www.mancity.com/teams/first-team Мрежното место на Манчестер Сити]</small> === Повлечени броеви === * 23 {{flagsport|CMR}} {{football/MFs}} {{0}} [[Марк Вивиен Фое]] ''(посмртно)'' Од 2003 година, Манчестер Сити го повлекле од употреба дресот со број 23 во сеќавање на [[Марк Вивиен Фое]], нивен поранешен играч кој настапувал за клубот како позајмен од францускиот [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]] кога се случила неговата смрт. Тој починал на терен за време на натпревар кој го играл со неговата репрезентација, [[Фудбалска репрезентација на Камерун|Камерун]], на [[ФИФА Куп на конфедерации 2003|Купот на конфедерациите 2003]].<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/3026212.stm |title=Man City retire number 23 shirt |publisher=BBC Sport |date=27 June 2003 |access-date=22 July 2018}}</ref> == Менаџери == {{Main|Менаџери на ФК Манчестер Сити}} <div style="float:left; font-size:100%; width:60%; valign:top; border:0px; padding:0px; margin-left:1em; margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|allign=left|width=50%|logo=|border=1px|col1=#88bbff|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo= Менаџери на Манчестер Сити|contenuto= {{Col-begin|width=100%}} {{col-3}} * 1880-1882: {{flagsport|ENG}} [[Фредерик Хопкинсон]] * 1882-1884: {{flagsport|NP}} ''Непознато'' * 1884-1887: {{flagsport|ENG}} [[Едвард Кичен]] * 1887-1889: {{flagsport|ENG}} [[Волтер Чоу]] * 1889-1893: {{flagsport|ENG}} [[Лоренс Фарнис]] * 1893-1895: {{flagsport|ENG}} [[Џошуа Парлби]] * 1895-1902: {{flagsport|ENG}} [[Сам Ормерод]] * 1902-1906: {{flagsport|ENG}} [[Том Мали]] * 1906-1912: {{flagsport|ENG}} [[Хари Њубилд]] * 1912: ''Комисија'' * 1912-1924: {{flagsport|ENG}} [[Ернест Мангнал]] * 1924-1925: {{flagsport|ENG}} [[Дејвид Ешворт]] * 1925-1926: {{flagsport|ENG}} [[Алберт Александер]] / ''Комисија'' * 1926-1932: {{flagsport|SCO}} [[Питер Хоџ]] * 1932-1946: {{flagsport|ENG}} [[Вилф Вајлд]] * 1946-1947: {{flagsport|ENG}} [[Сам Коуан]] * 1947: {{flagsport|ENG}} [[Вилф Вајлд]] * 1947-1950: {{flagsport|SCO}} [[Џок Томсон]] {{col-3}} * 1950-1963: {{flagsport|SCO}} [[Лес МекДауол]] * 1963-1965: {{flagsport|ENG}} [[Џорџ Појсер]] * 1965: ''Комисија'' * 1965-1971: {{flagsport|ENG}} [[Џо Мерсер]] * 1971-1973: {{flagsport|ENG}} [[Малколм Елисон]] * 1973: {{flagsport|ENG}} [[Џони Харт (англиски фудбалер)|Џони Харт]] * 1973: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1973-1974: {{flagsport|ENG}} [[Рон Сондерс]] * 1974-1979: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1979-1980: {{flagsport|ENG}} [[Малколм Елисон]] * 1980: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1980-1983: {{flagsport|ENG}} [[Џон Бонд (фудбалер)|Џон Бонд]] * 1983: {{flagsport|SCO}} [[Џон Бенсон (фудбалер 1942)|Џон Бенсон]] * 1983-1986: {{flagsport|SCO}} [[Били МекНил]] * 1986-1987: {{flagsport|SCO}} [[Џими Фрицел]] * 1987-1989: {{flagsport|ENG}} [[Мел Макин]] * 1989: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1989-1990: {{flagsport|ENG}} [[Хауард Кендал]] {{col-3}} * 1990-1993: {{flagsport|ENG}} [[Питер Рид]] * 1993: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1993-1995: {{flagsport|ENG}} [[Брајан Хортон]] * 1996: {{flagsport|ENG}} [[Аса Хартфорд]] * 1996: {{flagsport|ENG}} [[Стив Копел]] * 1996: {{flagsport|ENG}} [[Фил Нил]] * 1996-1998: {{flagsport|ENG}} [[Франк Кларк]] * 1998-2001: {{flagsport|ENG}} [[Џо Ројл]] * 2001-2005: {{flagsport|ENG}} [[Кевин Киган]] * 2005-2007: {{flagsport|ENG}} [[Стјуарт Пирс]] * 2007-2008: {{flagsport|SWE}} [[Свен-Јоран Ериксон]] * 2008-2009: {{flagsport|WAL}} [[Марк Хјуз]] * 2009-2013: {{flagsport|ITA}} [[Роберто Манчини]] * 2013: {{flagsport|ENG}} [[Брајан Кид]] * 2013-2016: {{flagsport|CHL}} [[Мануел Пелегрини]] * 2016-: {{flagsport|ESP}} [[Пеп Гвардиола]] {{col-end}} }} </div> {{clear}} ==Управа и стручни кадри== [[File:Khaldoon Al Mubarak.jpg|thumbnail|right|upright|[[Халдун Ал Мубарак]], моментален претседател.]] ===Управен одбор=== {| class="wikitable" |- ! Позиција ! Име |- |Претседател ||{{flagsport|UAE}} [[Халдун Ал Мубарак]] |- |Спортски директор ||{{flagsport|ESP}} [[Чики Беригистан]] |- |Извршен директор ||{{flagsport|ESP}} [[Феран Соријано]] |- |Технички директор на [[City Football Group]] ||{{flagsport|ESP}} Родолфо Борел |- |Директор на [[ФК Манчестер Сити Резерви и Академија#Академија|City Football Academy]] ||{{flagsport|ENG}} [[Брајан Марвуд]] |} [[File:Josep Guardiola 0525.jpg|thumbnail|right|upright|[[Пеп Гвардиола]], моментален менаџер.]] ===Тренерски штаб=== {| class="wikitable" |- ! Позиција !! Име |- |Менаџер ||{{flagsport|ESP}} [[Пеп Гвардиола]] |- |Помошник менаџер ||{{flagsport|ENG}} [[Брајан Кид]] |- |Помошник менаџер ||{{flagsport|ESP}} [[Хуан Мануел Лило]] |- |Тренер на голманите ||{{flagsport|ENG}} [[Ричард Рајт]] |- |Директор на академијата ||{{flagsport|ENG}} [[Џејсон Вилкокс]] |- |Менаџер на тимот под 23 години ||{{flagsport|ITA}} [[Енцо Мареска]] |- |Менаџер на тимот под 18 години ||{{flagsport|ESP}} Карлос Висенс |} ==Титули== [[Податотека:Vincent Kompany holds up the Premier League trophy 2012.jpg|мини|Капитенот [[Венсан Компани]] со трофејот од Премиер лигата за сезоната 2011-2012.]] === Домашни === * '''{{Трофеј-Англија (Премиер лига)}} [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|Прва Дивизија]] / [[Премиер лига на Англија|Премиер лига]]''' : '''8''' : 1936–1937, 1967–1968, 2011–2012, 2013–2014, 2017–2018, [[Премиер лига на Англија 2018-2019|2018–2019]], [[Премиер лига на Англија 2020-2021|2020–2021]], [[Премиер лига на Англија 2021-2022|2021–2022]] * '''[[Втора дивизија на фудбалската лига на Англија|Втора Дивизија]] / [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|Прва Дивизија]] / [[Фудбалска лига Чемпионшип|Чемпионшип]]''' : '''7''' : 1898–1899, 1902–1903, 1909–1910, 1927–1928, 1946–1947, 1965–1966, 2001–2002 * '''{{Трофеј-ФА куп}} [[ФА Куп]]''' : '''6''' : 1903–1904, 1933–1934, 1955–1956, 1968–1969, 2010–2011, 2018–2019 * '''{{Трофеј-Англија (Лига куп)}} [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига куп / Карабао куп]]''' : '''8 (рекорд, изедначен со {{Fb team (N) Liverpool}})''' : 1969–1970, 1975–1976, 2013–2014, 2015–2016, 2017–2018, 2018–2019, 2019–2020, 2020–2021 * '''{{Трофеј-Комјунити Шилд}} [[ФА Комјунити Шилд|ФА Черити Шилд / ФА Комјунити Шилд]]''' : '''6''' : 1937, 1968, 1972, 2012, 2018, 2019 === Меѓународни=== * '''{{Трофеј-КПК}} [[УЕФА Куп на победниците на куповите|Куп на победниците на куповите]]''' : '''1''' : 1969-1970 == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рв|Manchester City FC}} * {{Official website|http://www.mcfc.co.uk/}} * [http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=52919/profile/index.html Профил на Манчестер сити] на мрежното место на [[УЕФА]] * [http://www.scoreshelf.com/wmbb/en/Manchester_City Manchester City] на ScoreShelf {{Тимови од Премиер лига}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Фудбалски клубови од Англија|М]] ahxy8n95mds7r1obvx3ymzyolsv5bkn 5562633 5562632 2026-05-23T16:32:50Z ~2026-30877-93 133462 /* Менаџери */ 5562633 wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = white | color2 = #88bbff | clubname = Манчестер Сити | current = ФК Манчестер Сити сезона 2018-2019 | image = [[Податотека:Грб на Манчестер Сити.png|200px]] | fullname = Фудбалски клуб Манчестер Сити | country = {{flagsport|ENG}} [[Англија]] | nickname = ''Граѓани'' | motto = Superbia in Proelia (Латински за: Гордост во Битката) | shortname = MCFC | founded = {{Start date and years ago|df=yes|1880}} | colors = {{colorbox|#88bbff}} {{colorbox|white}} [[Сина боја|светлосина]] и [[Бела боја|бела]] | ground = [[Градски стадион во Манчестер|Етихад]] | capacity = 55.017<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/handbooks/premier-league-handbook-2015-16.pdf |title=Premier League Handbook Season 2015/16 |format=PDF |accessdate=23 May 2016 |work=[[Premier League]] |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150906045556/http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/handbooks/premier-league-handbook-2015-16.pdf |archivedate= 6 September 2015 |df= }}</ref> | owner = ''[[City Football Group]]'' | chairman = {{flagsport|UAE}} [[Халдун Ал Мубарак]] | manager = {{flagsport|ESP}} [[Пеп Гвардиола]] | league = {{Лига-Премиер лига на Англија}} | season = 2023-2024 | position = Премиер лига, 1. место | website = http://www.mancity.com/ | pattern_la1 = _mancity2223h | pattern_b1 = _mancity2223h | pattern_ra1 = _mancity2223h | pattern_sh1 = _mancity2223h | pattern_so1 = _mancity2223hl | leftarm1 = 78BCFF | body1 = 78BCFF | rightarm1 = 78BCFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = 78BCFF | pattern_la2 = _mancity2223a | pattern_b2 = _mancity2223a | pattern_ra2 = _mancity2223a | pattern_sh2 = _mancity2223a | pattern_so2 = _mancity2223al | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = 000000 | socks2 = 000000 | pattern_la3 = _mancity2223t | pattern_b3 = _mancity2223t | pattern_ra3 = _mancity2223t | pattern_sh3 = _mancity2223t | pattern_so3 = _mancity2223tl | leftarm3 = D3FE7A | body3 = D3FE7A | rightarm3 = D3FE7A | shorts3 = 384157 | socks3 = D3FE7A }} '''ФК Манчестер Сити''' ({{langx|en|Manchester City F.C.}}) — професионален [[фудбал]]ски клуб од [[Манчестер]], [[Англија]]. Основан во 1880 година под името '''Сент Маркс''' ('''Вест Гортон'''), клубот го добил денешното име '''Манчестер Сити''' во 1894 година. Од 2003 година својте домашни натпревари ги играат на стадионот [[Градски стадион во Манчестер|Етихад]], кој го заменил [[Мејн Роуд]] нивниот поранешен дом уште од 1923 година. Клубот најголеми успеси остварил кон крајот на 1960. години и почетокот на 1970. години, кога успеал да ги освои [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|англиското првенство]], [[ФА Куп]]от, [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига Куп]]от и [[УЕФА Куп на победниците на куповите|УЕФА Купот на победници на куповите]] под водство на тренерите [[Џо Мерсер]] и [[Малколм Елисон]]. По поразот во финалето од ФА Купот во 1981 година, клубот доживеал пад, кој кулминирал со испаѓање во трета лига на [[Првенство во фудбал на Англија|англискиот фудбалски систем]] во 1998 година. Откако успеал да се врати во [[Премиер лига на Англија|Премиер лига]]та во 2000 година, клубот во 2008 година бил купен од страна на [[Abu Dhabi United Group]] и оттогаш станал еден од најбогатите во светот. Од 2011 година, Манчестер Сити освоил 14 големи титули, вклучувајќи четири титули во Премиер лигата. Во сезоната 2018–2019, Манчестер Сити бил петти најпрофитабилен фудбалски клуб со остварен годишен приход од 568,9 милиони евра.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www2.deloitte.com/uk/en/pages/sports-business-group/articles/deloitte-football-money-league.html |title=Deloitte Football Money League 2017 |work=[[Deloitte]] |date=January 2017 |accessdate=16 June 2017 }}</ref> Во 2019 година, списанието ''[[Форбс (списание)|Форбс]]'' проценило дека клубот вреди 2.69&nbsp;милијарди долари.<ref name="Forbes Valuation">{{Наведена мрежна страница|last1=Ozanian|first1=Mike|title=The World's Most Valuable Soccer Teams 2017|url=https://www.forbes.com/sites/mikeozanian/2017/06/06/the-worlds-most-valuable-soccer-teams-2017/|website=Forbes|accessdate=16 July 2017|date=6 June 2017}}</ref> == Историја == ===Основање и успесите во првите педесет години (1879-1930)=== Клубот бил формиран во 1880 година, под името Сент Маркс, по иницијатива на Артур Конел (ректорот на црквата Сент Маркс во Западен Гортон) и неговата ќерка Ен Конел. Нивната цел била да се обидат да го спречат насилството на локалните банди и алкохолизмот преку воспоставување нови активности за локалните мажи, додека високата невработеност го измачувала источен Манчестер, поточно областа Гортон. Сите мажи биле добредојдени да се приклучат, без оглед на верата. Црковен [[крикет]] клуб бил формиран во 1875 година, но не постоел еквивалент за зимските месеци.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=S2rGCQAAQBAJ&pg=PT13|title=Manchester City: The Secret History of a Club That Has No History|last=Devlin|first=Mike|date=2015-04-15|publisher=Amberley Publishing Limited|isbn=9781445648118|language=en}}</ref> Во врска со ова, Конел, со помош на чуварите на црквите Вилијам Бестоу и Томас Гудбехер, основал црковен фудбалски клуб во зимата 1880 година наречен „Сент Маркс Вест Гортон“, понекогаш запишан и како „Западен Гортон (Сент Маркс)“.<ref>{{Cite book|title=Manchester City : the complete record : every game, every scorer, every player and every attendance, memorable matches, complete history, pen pictures, manager profiles, appearance records|last=1967-|first=James, Gary|date=2006|publisher=Breedon|isbn=1859835120|location=Derby|oclc=156890195}}</ref> Првиот натпревар во аналите на овој клуб бил регистриран на 23 ноември 1880 година, против друг црковен тим од [[Маклесфилд]]. Сент Маркс го загубиле натпреварот со 2-1 и добиле само еден натпревар за време на нивната инаугуративна сезона 1880–1881, со победа над Сталибриџ Кларенс во март 1881 годинa.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=XsptDwAAQBAJ&pg=PT53|title=Lancashire Turf Wars: A Football History|last=Tongue|first=Steve|date=2018-09-07|publisher=Pitch Publishing|isbn=9781785314704|language=en}}{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> [[File:ManCity1904.jpg|thumb|upright=1.4|Составот на Манчестер Сити кој го освоил [[ФА Куп|ФА&nbsp;Купот]] во 1904 година.]] Во 1884 година, клубот се споил со друг, „Гортон Атлетик“, но спојувањето траело само неколку месеци, по што клубовите повторно се разделиле, а претставникот на Западен Гортон сега бил наречен „Гортон А.Ф.К.“ додека Гортон Атлетик се преименувал во „Вест Гортон Атлетик“.<ref>Gary James, ''Manchester: The Greatest City'' (Polar Publishing, 2002), 15.</ref> Во 1887 година Гортон А.Ф.К. станал професионален клуб, а ова вклучувало и преместување на местото на домашниот терен во [[Хајд Роуд]], со што се сменило и името на клубот во „Ардвик А.Ф.К.“, во чест на новата локација на клубот во источниот дел од градот. Ардвик стекнал поголема слава во 1891 година, освојувајќи го [[Сениор куп на Манчестер|Сениор купот на Манчестер]] за првпат во својата историја совладувајќи го [[ФК Манчестер Јунајтед|Њутн Хит]] со 1-0 во финалето.<ref>{{cite book |last=Clayton |first=David |title=Everything under the blue moon: the complete book of Manchester City FC - and more! |publisher=Mainstream publishing |location=Edinburgh |year=2002 |isbn=1-84018-687-9}} pg.17</ref> Овој успех имал позитивен ефект врз [[Фудбалската алијанса]], која го прифатила Ардвик како дополнителна франшиза за сезоната 1891-1892. Подоцна Алијансата се споила со [[Фудбалска лига на Англија|Фудбалската лига]] во 1892 година, така што Ардвик станал член на Втората дивизија. Финансиските проблеми во сезоната 1893-1994 година довеле до реорганизација на клубот, и на 16 април [[1894]] година тој станал '''ФК Манчестер Сити'''. Освојувањето на титулата во Втората дивизија на фудбалската лига во 1899 година, му ги донела на клубот првите почести и промоција во највисоката фудбалска лига во Англија, [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|Првата дивизија]]. Неколку години подоцна клубот го постигнал најголемиот успех во својата историја, откако на 23 април 1904 година, совладувајќи го [[ФК Болтон Вондерерс|Болтон Вондерерс]] со 1-0 во [[Националнен спортски центар Кристал Палас|Кристал Палас]] го освоил најпрестижниот елиминационен турнир<ref name="ReferenceA">Manchester: The Greatest City, 59-65.</ref> во англискиот фудбал, [[ФА Куп]]от. Клубот бил близу до освојување на [[Двојна круна (фудбал)|двојната круна]], но на крајот сепак во лигата завршиле втори со три бода помалку од шампионот [[ФК Шефилд Венздеј|Венздеј]]. Во сезоните по нивниот триумф во ФА Купот, клубот бил обвинет за финансиски нерегуларности, а сето тоа кулминирало со суспензија на седумнаесет играчи во 1906 година, вклучувајќи го и [[капитен]]от [[Били Мередит]].<ref name="ReferenceA"/> Бесот на навивачите на Сити бил уште поголем кога многу од суспендираните играчи отишле да играат за локалниот соперник [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], формирајќи го јадрото на тимот Јунајтед кој ја освоил Првата дивизија за време на сезоната 1907-1908. Во 1920 година се случил пожар кој ја изгорел и уништил главната трибина Хајд Роуд, по што клубот во 1923 година одлучил да се пресели на својот нов стадион на [[Мејн Роуд]] во [[Мос Сајд]] во јужниот дел на Манчестер.<ref>{{Cite news |title=Maine Road through the ages |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/3011895.stm |publisher=BBC Sport |date=11 May 2003 |access-date=10 September 2011 |first=Chris |last=Bevan}}</ref> Новиот стадион бил со капацитет од 100,000 гледачи и ќе биде важен дел од историјата на клубот, а поради својот висок капацитет го добил прекарот Вембли на северот. ===Вториот ФА Куп, првата шампионска титула и испаѓање (1930-1950)=== Во [[1930-ти]]те години, Манчестер Сити стигнал до две последователни финалиња во ФА Купот: губејќи од {{Fb team (N) Everton}} во 1933 година, пред да го освои купот победувајќи го {{Fb team (N) Portsmouth}} во 1934 година. Во финалето 1933 година, тие биле немоќни да му се спротивстават на силниот Евертон предводен од [[Дикси Дин]] и биле поразени со убедливи 3-0, меѓутоа при доделувањето на медалите тогашниот капитен на Сити, [[Сам Коуан]], рекол дека ќе се врати следната година за да победи. Неговите зборови се обвистиниле и Сити се вратиле на [[Вембли (стадион)|Вембли]] следната година каде во финалето го совладале Портсмут со 2-1 и му овозможиле на Коуан да го подигне пехарот од вториот освоен куп во историјата на клубот. Коуан, исто така, станал првиот и досега единствен играч на Манчестер Сити кој го претставувал клубот во три финалиња на ФА Купот (играл и во финалето во 1926 година во кое загубиле од Болтон). Манчестер Сити конечно станал шампион на Англија, откако во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1936-1937|сезоната 1936-1937]] ја освоиле својата прва титула во Првата дивизија со три бода повеќе пред вториот [[ФК Чарлтон Атлетик|Чарлтон Атлетик]]. Со тоа завршило долгогодишното чекање на приврзаниците на ''светлосините'', откако претходно клубот неколку пати бил близу до овој успех завршувајќи втор во сезоните [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1903-1904|1903-1904]] и [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1920-1921|1920-1921]]. Сепак, веќе следната сезона им приредила вистински шок на сите симпатизери на клубот, кога Манчестер Сити како бранител на титулата испаднал од лигата завршувајќи на претпоследното место, и покрај тоа што постигнале најмногу голови во дивизијата.<ref>{{cite web | title=England 1937/38| work=league table from RSSSF | url=http://www.rsssf.com/engpaul/FLA/1937-38.html| access-date=29 December 2005 }}</ref> По одигрувањето на следната сезона во Втората дивизија во која клубот завршил петти и не успеал да избори промоција, првенствата биле прекинати поради почетокот на [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Кога првенствата продолжиле, во сезоната 1946-1947, Сити си го вратил статусот на фаворит и ја освоил петтата своја титула во Втората дивизија под водството на нивниот поранешен играч и капитен Сам Коуан. ===Новите куп успеси и ново испаѓање (1950-1965)=== [[File:Sculpture of Bert Trautmann.jpg|thumb|190px|right|Скулптура на голманот [[Берт&nbsp;Траутман]], во музејот на Манчестер Сити.]] Во педесеттите години од минатиот век, Сити, користејќи тактика наречена „Реви план“, стигнале до нови последователни финалиња на ФА Купот по втор пат во својата историја, и идентично како во 1930-тите, тие го загубиле првото и го освоиле второто, во 1955 и 1956 година, соодветно. Во првото финале тие биле поразени од {{Fb team (N) Newcastle United}} со 3-1. Голот на [[Боби Џонстоун]] во последните минути од првото полувреме му донел израмнување на Сити и на одмор резултатот гласел 1-1, но во првите 15 минути од вториот дел играчите на Њукасл постигнале два гола и го решиле натпреварот. Следната година, во финалето одиграно во 1956, Манчестер Сити го победил [[ФК Бирмингем Сити|Бирмингем Сити]] со 3-1. Тоа било едно од најпрепознатливите финалиња на ФА Купот на сите времиња, а останало запаметено по голманот на ''Граѓаните'', германецот [[Берт Траутман]], кој продолжил да го игра натпреварот и покрај тоа што го скршил вратот. Освен споменатите успесите во куповите, Сити немале поголеми успеси во Првата дивизија во текот на оваа декада, завршувајќи само еднаш четврти во сезоната 1955-1956 и еднаш петти во сезоната 1957-1958. Почетокот на следната декада донел уште полоши денови за клубот и набргу потоа дошло до ново испаѓање од елитната дивизија за време на сезоната 1962-1963. Веднаш по испаѓањето во 1963, [[Џорџ Појсер]] бил назначен за менаџер, но тој неуспеал да го спречи падот на клубот. Сезоната ја завршиле на единаесеттото место во Втората дивизија, што бил нивниот најнизок пласман во клупската историја.<ref>Ардвик завршиле на 13. место во Втората дивизија во 1894 година, но во тоа време Првата дивизија броела само 16 клубови.</ref> ===Години на слава (1965-1979)=== <div style="float:left; font-size:90%; width:300px; border:0px; padding:0px; margin-left:0em; margin-right:20px; margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|align=right|width=50%|border=1px|col1=#AAD0FF|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo=Куп на победниците на куповите 1970<ref>{{de}} [http://home6.inet.tele.dk/pin/Europacup/Pokal_69-70.htm Statistiche] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081016121742/http://home6.inet.tele.dk/pin/Europacup/Pokal_69-70.htm |data=16 ottobre 2008 }} на [[Куп на победниците на куповите 1969-1970|Куп на победниците на куповите 1969-70]]</ref>|contenuto= <div align="center">29 април [[1970]] - [[Стадион „Ернст Хапел“|Пратер]], [[Виена]] '''{{симбол2|600px sky city.png}} Манчестер Сити - [[ФК Гурник Забже|Гурник Забже]] {{симбол2|600px Bianco e Rosso.svg}}''' '''2 - 1'''</div> '''{{Fb team Manchester City}}''': Кориган, Бук, Бут, Хеслоп, Пардо, Дојл (54' Бојер), Тауерс, Оукс, Бел, Ли, Јанг. '''Тренер''': Мерсер. '''{{Fb team Gornik Zabrze}}''': Костка, Ослизло, Флоренски (Деја), Олек, Горгон, Латоха, Вилчек (Сковронек), Шолтисик, Банаш, Шарински, Љубански. <br>'''Тренер:''' Матјас. '''Судија''': {{flagsport|AUT}} Паул Шилер<br> '''Стрелци''': Јанг {{goal|11}}, Ли {{goal|43|пен.}}, Ослизло {{goal|68}}<br> '''Гледачи''': 7.968 }} </div> Во [[1965]] година [[Џо Мерсер]] бил назначен за нов менаџер, додека [[Малком Елисон]] за негов помошник. Веќе во првата сезона под раководството на овој тандем Манчестер Сити ја освоил титулата во Втората дивизија и се вратиле во Првата по двегодишно отсуство. Во следната сезона, тимот, засилен за време на летниот трансфер пазар, со потписите на [[Мајк Самерби]] и [[Колин Бел]], успеал да избори опстанок завршувајќи на петнаесеттото место: одлучувачки за постигнувањето на оваа цел биле последните седумнаесет натпревари, во кои Сити загубиле само четири пати. На крајот од [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1967-1968|сезоната 1967-1968]] Манчестер Сити успеа да ја освои втората титула во својата историја: главните моменти на сезоната биле натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] (кои се емитувал на [[телевизија]] и во кои Сити победил со 4-1) наречен ''The Ballet on Ice'' (балетот на мраз) поради снегот што го покрил теренот тој ден, победата со 3-1 на [[Олд Трафорд]] против [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] (иден шампион [[Европа]] и соперник на ''Граѓаните'' во борбата за титулата) во [[Дерби (фудбал)|дербито]], и натпреварот во последното коло од првенството, победата со 4-3 против [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл Јунајтед]], што на Сити му ја донела шампионската титула. Сепак, славата не траела долго затоа што само неколку дена подоцна Јунајтед го освоил Европскиот куп на шампиони, станувајќи првиот англиски клуб на кој му успеал овој подвиг. Страниците во весниците биле преполни со текстови за ''Црвените ѓаволи'' и успехот на Сити паднал во заден план. Во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1968-1969|следната сезона]], и покрај тоа што клубот завршил на тринаесеттото место на табелата во првенството и бил елиминиран во првото коло од [[Куп на шампиони 1968/69|Европскиот куп]] од турскиот {{Fb team (N) Fenerbahce}}, клубот ја продолжил својата серија на освојување трофеи со успех во [[ФА Куп]]от. Освојувањето на националниот куп му овозможило на Манчестер Сити да игра во [[УЕФА Куп на победниците на куповите|Купот на победниците на куповите]] за [[Куп на победниците на куповите 1969-1970|сезоната 1969-1970]]: откако ги елиминирале [[ФК Атлетик Билбао|Атлетико Билбао]], [[Лирс С.К.|Лирс]], [[ФК Академика Коимбра|Академика Коимбра]] и [[ФК Шалке 04|Шалке 04]], ''Граѓаните'' стигнале до финалето во [[Виена]] во кое се соочиле со [[Полска|полскиот]] [[ФК Гурник Забже|Гурник Забже]], кого го победиле со 2-1, за првиот европски трофеј во историја на клубот. На крајот на сезоната Манчестер Сити го освоил и [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига купот]], со што станал првиот англиски клуб кој освоил национален и европски турнир во истата сезона. Во 1971 година, Мерсер бил назначен за генерален менаџер на тимот, отстапувајќи му го местото менаџер (тренер) на првиот тим на неговиот асистент Малком Елисон: во неговата прва сезона Сити се бореле за освојување на титулата, наоѓајќи се во март на првото место во поредокот со минимална разлика од четири бода во однос на гонителите. Сепак, резултатската криза во самиот финиш од првенството предизвикала клубот да се лизне на четвртото место. По овој неуспех, навивачите го означиле играчот [[Родни Марш]] како главен виновник<ref name="marsh">[http://www.manchestereveningnews.co.uk/sport/s/33/33094_marsh_fa_quick_to_discard_experience.html Marsh: FA quick to discard experience], преземено на 29 април [[2006]].</ref> (чие купување во меѓувреме ја оптоварило финансиската состојба во клубот), кој подоцна ја признал својата вина.<ref name="marsh"/> Во следната сезона тимот бил напуштен од двоецот Мерсер-Елисон, чии односи во меѓувреме се оладиле: Мерсер заминал во [[ФК Ковентри Сити|Ковентри Сити]], додека Елисон поднел оставка во средината на сезоната. [[Податотека:Coppa UEFA 1978-79 - Milan vs Manchester City - David Watson.jpg|thumb|upright=1.4|Капитенот [[Дејвид Вотсон]], голманот [[Џо Кориган]] и [[Кени Клементс]] го предводат тимот на Манчестер Сити на [[Сан Сиро]] за натпреварот од [[Куп на УЕФА 1978-1979|Купот на УЕФА 1978-1979]] против {{Fb team (N) Milan}}.]] Почетокот на [[Прва дивизија на Англија 1973-1974|сезоната 1973-1974]] бил означен со неколку промени на клупата на клубот, кој сега бил под контрола на новиот претседател [[Питер Сволс]]: сезоната како тренер ја започнал [[Џони Харт (фудбалер)|Џони Харт]], но бил отпуштен во октомври во корист на поранешниот капитен [[Тони Бук]], кој пак функцијата му ја предал на [[Рон Сондерс]] само неколку дена подоцна. Бук се вратил на клупата на крајот на сезоната, останувајќи таму до [[1979]] година, освојувајќи го Лига купот во [[1976]] и стигнал до второто место во лигата во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1976-1977|сезоната 1976-1977]], завршувајќи го првенството на еден бод зад {{Fb team (N) Liverpool}}. ===Падот (1979-1989)=== Во [[1979]] година, Малком Елисон се вратил на клупата на тимот, и потрошил големи пари на доведување нови засилувања како [[Аса Хартфорд]], [[Гари Овен]], [[Питер Барнс]] и [[Стив Дејли]], кои подоцна се покажале како неуспешни. Во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1980-1981|следната сезона]], под водството на [[Џон Бонд]] (кој ја презел функцијата од Елисон по крајот на сезоната 1979-1980), Сити стигнале до финалето на [[ФА Куп]]от каде се соочиле со [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]]: натпреварот завршил нерешено 1-1 (благодарение на погодокот и автоголот на [[Томи Хачинсон]]) и неизбежно било преигрување за да се добие победникот. Во вториот натпревар, Тотенхем откако заостанувале со 1-2 на дваесеттина минути до крајот успеале со два гола за шест минути да го свртат резултатот и да го победат Сити со 3-2, а победничкиот гол дошол по фантастична соло акција на аргентинецот [[Рикардо Виља|Рики Виља]] кој бил двоен стрелец во тој натпревар. Во средината на [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1982-1983|сезоната 1982-1983]], додека тимот се наоѓал во средината на табелата, Бонд бил разрешен по дискусија со управата и заменет со неговиот помошник [[Џон Бенсон (фудбалер 1942)|Џон Бенсон]]: тој потег скапо го чинел клубот, бидејќи по заминувањето на Бонд тие забележиле катастрофален пад во перформансите под водството на Бенсон (освојувајќи само 11 бодови во 19 натпревари) и сезоната завршила со најлошото можно сценарио - испаѓање во последното коло од сезоната по поразот од [[ФК Лутон Таун|Лутон Таун]] (кој исто така се бореле за опстанок и успеале во целта благодарение на победата над Сити) кога и нерешено би им било доволно за да се спасат. Потоа бил ангажиран нов менаџер, [[Били Мекнил]], кој откако замалку не успеал во првата сезоната да избори промоција, тоа го сторил во 1985 година кога ги вратил ''Ѓраѓаните'' во највисокото ниво. Престојот на Манчестер Сити во Првата дивизија овој пат бил краток: откако успеале да го избегнат испаѓањето во сезоната 1985-86, клубот испаднал на крајот на сезоната 1986-1987, откако Мекнил му го отстапил место на сонародникот [[Џими Фрицел]]. За враќањето во елита по две сезони поминати во Втората дивизија, Манчестер Сити му благодари на [[Мел Макин]], кој во 1989 година изборил промоција со освојувањето на второто место во втората лига. ===Подобрување, првите сезони во Премиер лигата и уште еден пад (1987-1998)=== Макин бил отпуштен во ноември [[1989]] и бил заменет со поранешниот менаџер на Евертон, [[Хауард Кендал]]. Откако обезбедил опстанок во претходната сезона, Кендал се вратил во Евертон во ноември [[1990]] и бил заменет на клупата од 34-годишниот [[Среден ред (фудбал)|играч за врска]] на клубот, [[Питер Рид]]. Сити ја завршиле сезоната [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1990-1991|1990-1991]] на петтото место и го повториле истиот пласман и во следната година, но не се квалификувале за [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]] затоа што во тоа време тоа право им припаѓало само на второ и третопласираните екипи. Во [[Премиер лига на Англија 1992-1993|сезоната 1992-1993]], инаугуративната сезона на [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], тимот завршил деветти. Тоа бил добар резултат, но сепак Рид бил отпуштен само по две одиграни кола за време на [[Премиер лига на Англија 1993-1994|сезоната 1993-1994]]. Таа сезона била проблематична за Сити и шеснаесеттото место во лигата кое го постигнал новиот менаџер [[Брајан Хортон]] не било доволно за да го смири гневот на навивачите, под чии притисок потклекнал и претседателот Питер Сволс, кој контролата врз клубот ја предал на поранешниот славен играч на клубот [[Френсис Ли (фудбалер)|Френсис Ли]]. Првенството [[Премиер лига на Англија 1994-1995|1994-1995]] донело катастрофална втора половина од сезоната која го спуштила Сити на седумнаесеттото место, две места над зоната за испаѓање. Хортон бил ослободен од функцијата пред крајот на сезоната и бил заменет со менаџерот на [[ФК Саутхемптон|Саутхемптон]] [[Џејмс Алан Бол]]. Бол се обидел да спроведе револуција во тимот, залагајќи се за продажба на многу од битните „шрафови“ низ текот на годините и вметнувајќи бројни надежни млади играчи во тимот, вклучувајќи го и 22-годишниот играч за врска од [[Грузија]], [[Георги Кинкладзе]]. Почетокот на сезоната бил ужасно лош, со освоени само два бода во првите единаесет натпревари, но добрата серија резултати во месец ноември влела надеж дека Сити може да се бори за спас и опстанок во лигата. Сепак, испаѓањето дошло во последниот ден од сезоната, и тоа не било избегнато само поради гол-разликата, иако клубот имал ист број бодови како Ковентри Сити и Саутхемптон два клуба кој на крајот останале во Премиер. Така, клубот се најде повторно во втората лига по седум последователни сезони играње во највисокото ниво. Испаѓањето во понизок ранг овојпат, за разлика од претходните случаи во кои клубот брзо го наоѓаше патот назад во највисокото ниво, било многу посериозен проблем и тие се мачеле да опстанат во Првата дивизија (која по основањето на Премиер лигата станал второ ниво на фудбалскиот систем во Англија). Во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1997-1998|сезоната 1996-1997]] завршиле на 14. место, менувајќи неколку тренери: Бол бил отпуштен во последните месеци од 1996 година и заменет од [[Стив Копел]], кој пак поднел оставка по неколку недели поради прекумерниот притисок, па по краток период во кој должноста ја вршел привремениот менаџер [[Фил Нил]], сезоната ја завршиле со [[Франк Кларк]] на клупата. Проблемите во клубот продолжиле и во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1997-1998|следната сезона]] кога Сити бил принуден во уште поголема битка за опстанок во Првата дивизија. По малку повеќе од година дена работа, Кларк бил отпуштен во средината на февруари, оставајќи го клубот во последните 5 на табелата. Неговата замена, [[Џо Ројл]], наследил многу лоша ситуација. Тој го добил последниот натпревар од сезоната, совладувајќи го со 5-2 на домашен терен директниот конкурент за опстанок [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]], но победата била бескорисна, бидејќи другите три екипи вклучени во битката за спас - [[ФК Портсмут|Портсмут]], [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] и [[ФК Порт Вејл|Порт Вејл]] - ги освоиле трите бода во својте натпревари. Така, Сити испаднале во Втората дивизија, англиската трета лига, за прв пат во нивната историја. Делот на Манчестер каде што се навива за небесно-синиот клуб останал потиштен откако го допреле дното, додека на другата страна на градот навивачите на Јунајтед имале многу поводи за радост бидејќи нивниот клуб бил доминантен и на домашната и на европската сцена. ===Искачувањето од третото ниво назад во Премиер лигата (1998-2001)=== [[Податотека:Paul Dickov vs Gillingham.jpg|thumb|right|250px|[[Пол Диков]] (лево) го постигнува израмнувачкиот гол за Сити во последните секунди од финалето на плејофот на Втората дивизија против {{Fb team (N) Gillingham}}.]] По испаѓањето, клубот претрпел перипетија надвор од теренот, со преземањето од страна на новиот претседател [[Дејвид Бернштајн]]. Сезоната во третата лига никако не била лесна, но навивачите никогаш не недостасувале на трибините покажувајќи ја својата наклонетост кон тимот, иако сега морале да се соочат со мали екипи, понекогаш дури и од предградијата на Манчестер како [[ФК Маклесфилд Таун|Меклсфилд Таун]] и [[ФК Бери|Бери]]. [[Втора дивизија на фудбалската лига на Англија 1998-1999|Сезоната]] ја завршиле на третото место, зад {{Fb team (N) Fulham}} и {{Fb team (N) Walsall}}, што значело дека ќе мора да играат плејоф за да можат да се вратат во второто ниво. Откако ја минале првата пречка наречена {{Fb team (N) Wigan}}, Сити се пласирал во финалето на Вембли против малиот {{Fb team (N) Gillingham}}, кој никогаш до тогаш во својата историја не играл во повисок ранг на натпреварување од третото ниво. Натпреварот бил многу изедначен, но оддеднаш Сити се нашол во многу тешка ситуација кога тимот предводен од [[Тони Пјулис]] на брзина постигнал два гола во 82-рата и 87-мата минута. Се чинело готово и Џилингем за првпат во својата историја ќе избори промоција во втората лигата. Уште една сезона во Втората дивизија би бил претежок удар за прифаќање за навивачите на Сити и погубна за клубот. Сепак во последните минути од натпреварот настапило потполно лудило: во последната 90-та минута [[Кевин Хорлок]] го пронашол патот на топката до мрежата и ја намалил негативата на Сити на еден гол. И тогаш, во последните секунди од судиското продолжение кога тимот очајнички тргнал во напад по израмнување, еден обид за удар кон голот на Џилингем на еден од играчите на Сити бил изблокиран, но топката се одбила до напаѓачот [[Пол Диков]] кој успеал да го изедначи резултатот на 2-2 за огромна радост на навивачите на ''Граѓаните''. Ова легендарно враќање во натпреварот, останало во сеќавање по лизгањето на колена по тревата при ликувањето на стрелецот Диков, кој во тој момент станал икона на клубот. Враќањето во натпреварот му донело голема психолошка предност на некогашниот англиски шампион, па при [[Изведување пенали (фудбал)|изведувањето на пеналите]] голманот [[Ники Вивер]] ја заклучил мрежата на Сити примајќи само еден гол од четири пенали на Џилингем за да ја прослават промоцијата. Но, и покрај оваа победа со неверојатен пресверт, Сити уште еднаш останале во сенка на својте градски соперници кои ја освоиле Лигата на шампионите неколку дена подоцна на сличен начин против {{Fb team (N) Bayern Munchen}}. Веќе во следната сезона тимот на Ројл се изборил за директна промоција во Премиер лигата, освојувајќи го второто место пред {{Fb team (N) Ipswich Town}}, кое го постигнале во последното коло благодарение на победата со 4-1 на [[Ивуд Парк]] над {{Fb team (N) Blackburn}}.<ref>{{cite web|url=https://www.mancity.com/news/first-team/first-team-news/2017/may/5-last-day-dramas-other-than-93-20|title=5 last-day Man City dramas (other than 93:20!)|work=mancity.com|date=19 мај 2017|access-date=2 мај 2021}}</ref> Очекуваното враќање од навивачите на Манчестер Сити во Премиер лигата било реализирано во најкус можен рок. Во [[Премиер лига на Англија 2000-2001|сезоната 2000-2001]], сепак, „небесно-сините“ испаднале од Премиер лигата по само една сезона помината во елита и тоа на едно коло пред крајот на првенството. За првпат во историјата на Премиер лигата, сите три клуба кои испаднале биле познати уште пред изигрувањето на последното првенствено коло. Иако се засилиле со неколку звучни имиња меѓу кои и освојувачот на ''[[Златна топка|Златната топка]]'' за 1995 година, напаѓачот [[Џорџ Веа]], Сити не успеале да навлезат во потребниот ритам во текот на целата сезона, завршувајќи на 18. место со само 8 остварени победи. Веднаш по завршувањето на сезоната Ројл бил отпуштен.<ref>{{cite news |title=Man City sack Royle |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/1342293.stm |work=BBC Sport |date=21 May 2001 |access-date=9 September 2010}}</ref> ===Стабилизирање под водството на Киган и Пирс и доаѓањето на Шинаватра (2001-2008)=== [[File:Kevin Keegan.jpg|thumb|160px|left|[[Кевин Киган]], менаџерот кој го претворил Сити во стабилен прволигаш во периодот 2002-2005.]] Иако навивачите биле против тоа Ројл да биде отпуштен, тоа сепак се случило во мај 2001, кога како негов наследник на клупата дошол поранешниот селектор на [[Фудбалска репрезентација на Англија|англиската репрезентација]], [[Кевин Киган]]. Во неговата прва година на чело, [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 2001-2002|сезоната 2001-2002]], Киган донел во Манчестер неколку влијателни играчи како [[Ејал Берковиќ]], [[Али Бенарбија]] и [[Стјуарт Пирс]]. Промоцијата овојпат многу полесно била изборена, откако клубот ја освоил титулата во Првата дивизија, соборувајќи го клупскиот рекорди по бројот на освоени бодови (освоиле 99 бода). Напаѓачот [[Шон Гоутер]] постигнал 30 голови, а неговиот соиграч [[Дарен Хакерби]] додал уште 26. Како подготовка со цел да се оствари подобар пласман следната сезона во Премиер лигата и клубот да се задржи таму подолго од претходниот пат, Киган довел неколку квалитетни и искусни играчи во летото 2002 како [[Никола Анелка]], [[Петер Шмајхел]] и [[Марк-Вивиен Фое]]. Во текот на оваа сезона, Сити го победил Ливерпил на [[Анфилд]] и освоил четири бодови од пресметките со градскиот соперник Манчестер Јунајтед. Напаѓачите биле во добра форма: новото засилување Анелка постигнал 14 гола, а Гоутер 7. ''Ѓраѓаните'' ја завршиле сезоната на одличното деветто место, обезбедувајќи го опстанокот многу порано. На крајот од сезоната, клубот изборил пласман во [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]], квалификувајќи се преку [[УЕФА Ферплеј рангирање|УЕФА Ферплејот]]. Сезоната 2002-2003, исто така, била последната сезона во која Сити настапувале на Мејн Роуд, стадионот кој клубот го оставил по 80 години за да се пресели на [[Градски стадион во Манчестер|Градскиот стадион во Манчестер]] со капацитет од 48.000 седишта, првично изграден за да биде домаќин на [[Комонвелтски игри 2002|Комонвелтските игри 2002]]. Клубот и неговите приврзаници останале вчудовидени кога Марк-Вивиен Фое, играчот кој бил на позајмица во претходната сезона во Манчестер Сити и бил несомнено еден од најдобрите играчи на Сити во сезоната,<ref>{{Cite news |title=Fans unite in Foe grief |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/3026400.stm |publisher=BBC Sport |date=27 June 2003 |access-date=21 October 2010 |first=Frank |last=Keogh}}</ref> починал додека играл за својата репрезентација, [[Фудбалска репрезентација на Камерун|Камерун]], за време на [[ФИФА Куп на конфедерации 2003|Купот на конфедерации]] во натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Колумбија|Колумбија]]. Во 72-рата минута од натпреварот, Фое колабирал во кругот на центарот од игралиштето,<ref name="BBC1">{{Cite news |title=Cameroon star Foe dies |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/3024360.stm |publisher=BBC Sport |date=26 June 2003 |access-date=21 October 2010}}</ref> без да има други играчи во негова близина.<ref>{{Cite news |title=Footballer Foe dies during game |url=http://football.guardian.co.uk/News_Story/0,1563,985814,00.html |work=The Guardian|date=26 June 2003 |access-date=21 October 2010 |location=London}}</ref> По обидите да го реанимираат на теренот, тој бил изнесен надвор од теренот, каде добил реанимација и кислород. Медицинските екипи минале 45 минути во обид да го рестартираат неговото срце, и иако тој сè уште бил жив по пристигнувањето во медицинскиот центар на стадионот, по кратко време починал, и покрај напорите да му се спаси животот.<ref name="BBC1"/> Во летото 2003, во Сити пристигнале уште неколку искусни играчи како: [[Стив МекМанаман]], [[Паул Босвелт]], [[Дејвид Симан]] и [[Михаел Тарнат]], но и покрај тоа сезоната 2003-2004 била тешка за клубот. Тие останале застрашени со мала шанса за испаѓање до претпоследниот натпревар во сезоната, сепак завршувајќи на безбедното 16-тото место на табелата со гол-разлика +1. Меѓу резултатите постигнати во првенството за одбележување е уште една победа над лутиот соперник Манчестер Јунајтед, овојпат со 4-1 во нивното прво соочување на новиот стадион на Сити. Тие стигнале до петтото коло на ФА Купот каде испаднале од Манчестер Јунајтед, елиминирајќи го претходно Тотенхем со 4-3 на [[Вајт Харт Лејн]] во еден од најлудите натпревари во историјата на натпреварувањето, со неверојатен пресврт откако губеле со 3-0 на полувремето и имале играч помалку.<ref name="fabbcspurs">{{cite news |title=Tottenham 3–4 Man City |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/fa_cup/3447235.stm |publisher=BBC Sport |date=4 February 2004 |access-date=9 September 2010}}</ref><ref>{{cite news |title=Great FA Cup comebacks of our time |url=https://www.theguardian.com/football/2004/feb/05/facup200304 |work=The Guardian|date=5 February 2004 |access-date=9 September 2010 |location=London |first=Scott |last=Murray}}</ref> Сепак, најголемото разочарување се чини дека било испаѓањето во второто коло на [[Куп на УЕФА 2003-2004|Купот на УЕФА]] од полскиот [[Дискоболија Гроѓиск Вјелкополски|Гроцлин]] и покрај нерешениот вкупен резултат 1-1 поради правилото за гол во гости. Одново Анелка бил предводник на клубот со 24 постигнати голови во сите натпреварувања, но се истакнале и некои млади играчи како [[Џои Бартон]] и [[Шон Рајт-Филипс]]. [[File:Stuart Pearce.jpg|thumb|190px|right|[[Стјуарт Пирс]], менаџер на Сити во периодот 2005–2007.]] Киган ја напуштил екипата во март 2005 година и бил заменет со привремениот менаџер [[Стјуарт Пирс]].<ref>{{cite news |title = Keegan ends his reign at Man City |url= http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/4338665.stm |publisher= BBC Sport |date= 11 March 2005 |access-date= 24 February 2008}}</ref> Тој ја завршил сезоната со Сити на осмото место, не успевајќи замалку да го одведе клубот во квалификациите за Купот на УЕФА, што било доволно убедливо за раководството да го задржи трајно на функцијата.<ref>{{cite news |title = Man City unveil Pearce as manager |url = http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/4503717.stm |publisher= BBC Sport |date = 12 May 2005 |access-date = 24 February 2008}}</ref> Последниот натпревар во сезоната против {{Fb team (N) Middlesbrough}} останал запаметен по одлуката на Пирс да го внесе во игра голманот Ники Вивер на место на играчот за врска [[Клаудио Рејна]] во последните минути од натпреварот, така што му овозможил на 198 сантиметри високиот голман [[Дејвид Џејмс (фудбалер 1970)|Дејвид Џејмс]] да игра во нападот, и покрај тоа го што имал напаѓачот [[Џон Макен]] на клупата.<ref>{{Cite news |title=The Joy of Six: Inspired substitutions |url=https://www.theguardian.com/sport/blog/2010/feb/19/joy-of-six-inspired-substitutions |work=The Guardian|date=19 February 2010 |access-date=23 October 2010 |location=London |first1=Rob |last1=Smyth |first2=Paul |last2=Doyle}}</ref> Сити дури имале подготвен дрес со број 1 за играч во поле, кој Џејмс го носел откако бил преместен напред и овој експеримент се покажал донекаде успешен бидејќи во последните минути од натпреварот (при резултат 1-1) бил досуден пенал за ''Граѓаните'', кој [[Роби Фаулер]] го промашил и со тоа згаснала шансата Сити да се пласира во Европа.<ref>{{Cite news |title=Fowler misses late penalty to hand Boro place in Uefa Cup |url=https://www.independent.co.uk/sport/football/premier-league/fowler-misses-late-penalty-to-hand-boro-place-in-uefa-cup-490893.html |work=The Independent|date=16 May 2005 |access-date=21 October 2010 |location=London |first=Ian |last=Whittell}}</ref> [[File:Daniel Agger.jpg|thumb|240px|left|Натпревар меѓу Манчестер Сити и Ливерпул во април 2007.]] Во [[Премиер лига на Англија 2005-2006|сезоната 2005-2006]], тимот започнал добро, но кон крајот имале пад во формата - 9 порази на последните 10 натпревари - што ги спуштило на петнаесеттата позиција во конечниот поредок. Пирс не успеал да донесе подобрување ниту во следната сезона, во која Сити воделе битка за опстанок и ќе се покаже многу тешка за клубот.<ref>{{cite news |title=Hughes defends under-fire Pearce |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/fa_cup/6441009.stm |publisher=BBC Sport |date=12 March 2007 |access-date=23 February 2008}}</ref> Сепак, добрата серија кон крајот на март и почетокот на април 2007, во која клубот забележил три гостински победи во низа и реми без голови на домашен терен против Ливерпул им била доволна да си го осигураат опстанокот завршувајќи на 14. место со 42 освоени бода. Исто така, се пласирале во четвртфиналето на [[ФА Куп 2005-2006|ФА Купот]], што бил нивен најдобар пласман во ова натпреварување уште од сезоната 1992-1993, каде биле елиминирани од {{Fb team (N) Blackburn}} со 2-0. [[Податотека:Thaksin crop.jpg|thumb|170px|[[Таксин Шинаватра]], контроверзниот сопственик на клубот во периодот 2007-2008.]] По завршувањето на сезоната 2006-2007, Пирс бил отпуштен. Во текот на летото, клубот преминал во сопственост на поранешниот [[тајланд]]ски премиер [[Таксин Шинаватра]], кој го купил Манчестер Сити за 81,6 милиони фунти.<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/business/6277502.stm |title=Thaksin completes Man City buyout |publisher=BBC Sport |access-date=6 July 2007 | date=6 July 2007}}</ref> Еден од неговите први потези било назначување на поранешниот селектор на Англија, [[Свен-Јоран Ериксон]] за нов менаџер.<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/6241052.stm |title=Eriksson named as Man City boss |publisher=BBC Sport |access-date=6 July 2007 | date=6 July 2007}}</ref> Ериксон потрошил околу 45 милиони фунти на нови играчи, меѓу кои најскапи биле трансферите на [[Роландо Бјанки]], [[Елано]], [[Ведран Ќорлука]] и бугарите [[Валери Божинов]] и [[Мартин Петров]], и тргнал добро во [[Премиер лига на Англија 2007-2008|сезоната 2007-2008]] забележувајќи три победи на почетокот од првенството (вклучувајќи ја и онаа над Манчестер Јунајтед), но во вториот дел од сезоната тимот не издржал и завршил на деветтото место. Покрај тоа, клубот забележал и некој срамни резултати во текот на сезоната, како што биле поразот со 6-0 од Челси на [[Стемфорд Бриџ]] и поразот со 8-1 од Мидлсбро во последното коло од првенството. ===Доаѓањето на шеикот Мансур и новата славна ера (2008-2026)=== На 2 јуни 2008, Ериксон бил отпуштен, и заменет од дотогашниот менаџер на Блекбурн Роверс, [[Марк Хјуз]].<ref>{{cite news |title=Eriksson leaves Manchester City |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7430827.stm |publisher=BBC Sport |date=2 June 2010 |access-date=18 August 2010}}</ref><ref>{{cite news |title=Hughes becomes Man City manager |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7431155.stm |publisher=BBC Sport |date=5 June 2008 |access-date=18 August 2010 |first=Phil |last=McNulty}}</ref> Веднаш потоа, започнале проблемите на сопственикот Шинаватра со тајландските власти, при што неговите сметки и богатството од 800 милиони фунти во Тајланд останало замрзнато, а тој не сакал да се врати во земјата за да го расчисти своето име.<ref>{{Cite news |title=Embattled Thaksin faces new trial |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/asia-pacific/7528407.stm |publisher=BBC Sport |date=28 July 2008 |access-date=21 October 2010 |first=Jonathan |last=Head}}</ref> Целта да се врати славната ера во Сити, поставена од Шинаватра само една година претходно, сега изгледала осудена на пропаст,<ref>{{cite news |title=Thaksin Shinawatra's crisis ends Manchester City's European dream |url=https://www.telegraph.co.uk/sport/football/teams/manchester-city/2548558/Thaksin-Shinawatras-crisis-ends-Manchester-Citys-European-dream-Football.html |work=Daily Telegraph|date=12 August 2008 |access-date=4 September 2010 |location=London |first=Ian |last=Winrow}}</ref> но она што наскоро се случило никој во Манчестер Сити тогаш веројатно не можел ни да го замисли. На 1 септември 2008, Шинаватра склучил договор за продавање на клубот на, во тоа време, претежно непознат арапски конзорциум наречен ''[[Abu Dhabi United Group]]''.<ref>{{cite news |title=Arab group agrees Man City deal |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7591735.stm |publisher=BBC Sport |date=1 September 2008 |access-date=4 September 2010}}</ref> Оваа аквизиција нај на крај засекогаш ќе го промени текот на неконзистентната историја на Манчестер Сити. Така претседател на клубот станал арапот [[Халдун Ал Мубарак]], а сопственоста врз компанијата ја преземал сонародникот [[Мансур бин Заид Ал Нахјан]]. [[File:Robinho Citeh 2009.jpg|thumb|170px|left|Бразилската ѕвезда [[Робињо]] од {{Fb team (N) Real Madrid}}, била првиот потпис на арапските сопственици.]] По појавата на богатата арапска компанија, клубот бил во центарот на најважните и најсензационални преговори на пазарот. На истиот ден кога се случила промената на сопственоста, клубот му плати 32,5 милиони фунти на {{Fb team (N) Real Madrid}} за да ја купи бразилската ѕвезда [[Робињо]].<ref>{{cite news |title=Man City beat Chelsea to Robinho |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7593026.stm |publisher=BBC Sport |date=1 September 2008 |access-date=4 September 2010}}</ref> Во јануари [[2009]], клубот претставил понуда од 120 милиони евра до екипата на [[ФК Милан|Милан]] за нивниот играч [[Кака]].<ref>[http://iltempo.ilsole24ore.com/sport/2009/01/16/977061-kaka_milan_vacilla.shtml Kakà, il Milan vacilla] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090117034617/http://iltempo.ilsole24ore.com/sport/2009/01/16/977061-kaka_milan_vacilla.shtml |data=17 јануари 2009 }} Iltempo.ilsole24ore.com</ref><ref>[http://www.goal.com/it/news/7/calciomercato/2009/01/16/1063262/kaka-tutti-i-dettagli-delloperazione-finanziaria-e-le-scelte-tat Kaka': tutti i dettagli dell'operazione finanziaria e le scelte tattiche di Hughes] Goal.com</ref><ref>[http://www.news-impianti.com/notizia/496/16/kaka-il-manchester-city-spendera-272-milioni Kakà, il Manchester City spenderà 272 milioni] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131212125914/http://www.news-impianti.com/notizia/496/16/kaka-il-manchester-city-spendera-272-milioni |date=12 декември 2013 }} News-impianti.com</ref> На 19 јануари 2009 година, кога трансферот на Кака кај ''Граѓаните'' се чинел веќе дефиниран,<ref>{{cite web |url=http://www.gazzetta.it/Calcio/SerieA/Squadre/Milan/Primo_Piano/2009/01/19/vertice.shtml |title=Berlusconi: "Kakà resta". Lui: "Ho deciso con il cuore" |work=[[La Gazzetta dello Sport]] |date=19 јануари 2009 |access-date=20 јануари 2009}}</ref> играчот ја одбил понудата.<ref>{{cite web |url=http://milano.repubblica.it/dettaglio/Milan-Kak%C3%A0-resta-Ho-scelto-col-cuore/1577659?ref=rephp |title=Kakà resta al Milan "Ho scelto col cuore, i soldi non contano" |work=[[La Repubblica (quotidiano)|la Repubblica]] |date=20 јануари 2009 |access-date=20 јануари 2009 |archive-date=2021-05-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210509092805/https://milano.repubblica.it/dettaglio/Milan-Kak%C3%A0-resta-Ho-scelto-col-cuore/1577659?ref=rephp |url-status=dead }}</ref> Сепак, за време на јануарскиот трансферен прозорец раководството успеало да доведе две засилувања, [[Крег Белами]] од [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]] и голманот [[Шеј Гивен]] од Њукасл Јунајтед. Сезоната 2008-2009 под водството на Хјуз била резултатски многу неконзистентна. Лесните победи против [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]], [[АФК Сандерленд|Сандерленд]], [[ФК Портсмут|Портсмут]], [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]] и Арсенал биле комбнирани со разочарувачки порази, главно надвор од дома. Добрата форма на крајот на сезоната, му овозможила на Сити да се бори за освојување на седмото место на табелата, но поразот од Тотенхем во претпоследниот натпревар од сезоната ставил крај на нивните надежи и сезоната ја завршиле на десеттото место. Домашните куп натпреварувања донеле понатамошна непредвидлива форма: тие биле поразени во второто коло на Лига купот од [[ФК Брајтон енд Хоув Албион|Брајтон енд Хоув Албион]], членот на Лига Еден, по изведувањето пенали,<ref>{{Cite news |title=Brighton 2–2 Man City (5–3 pens) |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/league_cup/7626796.stm |publisher=BBC Sport |date=24 September 2008 |access-date=20 October 2010}}</ref> додека во [[ФА Куп 2008-2009|ФА Куп]]от, Сити се соочиле со [[ФК Нотингем Форест|Нотингем Форест]] на домашен терен во третото коло, и загубиле со високи 3-0.<ref>{{Cite news |title=Man City 0–3 Nottm Forest |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/fa_cup/7803315.stm |publisher=BBC Sport |date=3 January 2009 |access-date=20 October 2010}}</ref> Најголемиот успех во оваа сезона бил постигнат во [[Куп на УЕФА 2008-2009|Купот на УЕФА]], каде биле елиминирани во четвртфиналето од германскиот {{Fb team (N) HSV}} со вкупен резултат 4-3. [[Податотека:Carlos Tévez ManCity2.jpg|thumb|upright=0.8|[[Карлос Тевес]], играл за Манчестер Сити во периодот 2009-2013.]] За време на летниот пазар во 2009 година, Манчестер Сити се потврдил како клуб со големи финансиски средства, трошејќи над 100 милиони фунти за набавки на нови звучни имиња како: [[Гарет Бари]], [[Роке Санта Крус]], [[Карлос Тевес]], [[Емануел Адебајор]], [[Коло Туре]] и [[Џолеон Лескот]]. Почетокот на [[Премиер лига на Англија|сезоната 2008-2009]] во Премиер лигата бил успешен, откако Сити тргнале со 4 победи во исто толку натпревари (вклучувајќи ја и победата над Арсенал). Сепак до 15-тото коло иако имале само еден пораз - кој дошол во градското дерби против Манчестер Јунајтед на Олд Трафорд со 4-3 - клубот не можел да ја задржи формата од првите кола забележувајќи низа на последователни нерешени резултати. Победата со 2-1 на домашен терен над Челси на почетокот на декември дала надеж дека работите конечно ќе тргнат во права насока, но поразот со убедливи 3-0 на гостувањето кај Тотенхем бил кобен за менаџерот Хјуз; иако три дена подоцна тој го победил Сандерленд со 4-3, сепак само неколку часа по натпреварот Хјуз бил отпуштен.<ref>{{cite web |title=Manchester City FC has today terminated the contract of Mark Hughes |url=http://www.mcfc.co.uk/News/Club-news/2009/December/Change-of-manager-at-City |publisher=mcfc.co.uk |date=19 December 2009 |access-date=18 August 2010 |archive-date=2009-12-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091222073243/http://mcfc.co.uk/News/Club-news/2009/December/Change-of-manager-at-City |url-status=dead }}</ref> Наследникот на Хјуз, италијанецот [[Роберто Манчини]], со 11 победи, 6 нерешени и 4 порази во 21 натпревар на клупата го одвел тимот до петтото место во крајниот поредок - најдобриот пласман на Сити од 1992 година - и пласман во новоформираната [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]].<ref>{{cite news |title=West Ham 1–1 Man City |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/eng_prem/8666056.stm |publisher=BBC Sport |date=9 May 2010 |access-date=18 August 2010}}</ref> Сепак, самиот крај на сезоната оставил горчлив вкус, бидејќи големата цел на ''Ѓраѓаните'' пласманот во Лигата на шампионите не била постигната, откако во претпоследното коло биле поразени на домашен терен од Тотенхем во директниот судир за четвртата позиција. Следната сезона, благодарение на новите засилувања како [[Давид Силва]], [[Александар Коларов]], [[Марио Балотели]], [[Јаја Туре]], [[Џејмс Милнер]] и [[Џером Боатенг]], Манчини успеал да ја постигне целта која му побегнала во претходната сезона. Манчестер Сити се пласирале во [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] по 43 години отсуство од најсилното европско натпреварување, завршувајќи на третото место во Премиер лигата со еднаков број бодови со второпласираниот Челси. Сепак, круна на одличната сезона било освојувањето на првиот трофеј по 35 години чекање: екипата предводена од Манчини го освоила [[ФА Куп 2010-2011|ФА Купот]] совладувајќи ги на својот пат до успехот Лестер Сити (4-2), Нотс Каунти (5-0), Астон Вила (3-0) и [[ФК Рединг|Рединг]] (1-0), стигајќи до полуфиналето каде го совладале Манчестер Јунајтед со 1-0, а со истиот резултат во финалето биле подобри и од [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]]. Во двата последни натпревари на турнирот, стрелец на одлучувачките голови за Сити бил Јаја Туре. == Бои, дресови и амблеми == ===Бои и дресови=== {{Главна|Додаток:Дресови на ФК Манчестер Сити}} [[File:Manchester City v Real Madrid 21 November 2012.jpg|left|mini|thumb|Играчите на Манчестер Сити со традиционалната светлосина и бела опрема за време на натпреварот со {{Fb team (N) Real Madrid}} на 21 ноември 2012.]] [[File:Dzeko city.jpg|thumb|upright=0.8|[[Един Џеко]] во гостинскиот дрес на Манчестер Сити за сезоната 2011-2012.]] Домашните бои на Манчестер Сити се [[Небесно сина (боја)|небесно сина]] (дрес) и [[Бела боја|бела]] (шорцеви). Потеклото на боите кои се употребуваат во опремата кога клубот е домаќин е нејасно, но постојат докази дека клубот носи сина боја уште од далечната 1892 година или порано. Гостинскиот дрес традиционално бил во [[Костенлива боја|костенлива]] боја, но во последните години биле користени и други бои како [[Сива боја|сива]], [[Црна боја|црна]], темносина, виолетова и зелена боја. Во сезоната 2011-2012 година, тие имале пругаст втор дрес со црвено-црни верикални ленти, инспириран од оној што ''Ѓраѓаните'' го носеле во 1969 и 1970 година, еден од најуспешните периоди во историјата на клубот и тој одново им донел среќа. За подетален преглед на дресовите на Манчестер Сити кликнете [[Додаток:Дресови на ФК Манчестер Сити|тука]]. ===Амблеми=== Првото официјално лого на Манчестер Сити датира од [[1960-ти|1960-тите години]] на минатиот век. Тоа бил кружен грб со штит поделен на два дела: во горната половина имало брод, кој го претставувал каналот во [[Манчестер]] ''(Manchester Ship Canal)'', додека во долната половина биле нацртани три жолти дијагонални ленти на црвена позадина, кои ги симболизирале трите реки кои течат низ градот - [[Ервел (река)|Ервел]], [[Ирк (река)|Ирк]] и [[Медлок (река)|Медлок]]. Во 1972 година, овој амблем го доживел првиот рестајлинг: трите ленти на дното биле заменети со црвената роза на [[Династија Ланкастер|Ланкастер]], што го претставувала округот [[Ланкашир]]. Во 1997 година било воведено ново лого на кое се прикажувал штит поставен пред златен орел на сина позадина, штитот бил поделен на два дела како претходното лого и исто така ги претставувал бродот на врвот и трите дијагонални ленти на дното (сега во бела боја, на светлосина позадина). Латинското мото ''Superbia in Proelio'' (превод на мак. ''Гордост во битката'') било ставено под штитот, додека три ѕвезди биле вметнати во горниот дел над штитот и орелот и служеле чисто за украсни цели. Тековниот грб бил воведен почнувајќи од сезоната 2016-2017 и е инспириран од оној што го користел клубот во [[1960-ти|шеесеттите години]]. Логото се вратило повторно во форма на круг и внатре содржи мал штит поделен на два дела: во горната половина има брод, кој го претставува каналот за бродови во Манчестер, додека во долната половина ја има црвената роза на [[Династија Ланкастер|Ланкастер]], која го претставува округот [[Ланкашир]]. Отстрането е латинското мото ''Superbia in Proelio'' (превод на мак. ''Гордост во битката'') и зборовите Фудбалски клуб покрај името на клубот. ==Стадиони== {{Главна|Мејн Роуд|Градски стадион во Манчестер}} [[File:Maine road prior to last game.jpg|thumb|Стариот [[Мејн Роуд]].]] [[File:City of Manchester Stadium 2.jpg|thumb|Новиот [[Градски стадион во Манчестер|Етихад]].]] Пред да биде урнат во [[2004]] година, стадионот [[Мејн Роуд]] бил местото каде што Манчестер Сити ги играле домашните натпревари цели 80 години. Кога Мејн Роуд бил инаугуриран, стадионот бил најголемото спортско место на фудбалски клуб во Англија и втор во земјата по [[Вембли (стадион 1923)|Вембли]]. Рекордната посетеност на овој стадион била забележана во 1934 година, кога 84.569 гледачи присуствувале на натпреварот од [[ФА Куп]]от помеѓу Манчестер Сити и [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]]. Сезоната 2002-2003, била последната во која Манчестер Сити играле на Мајн Роуд, а последниот натпревар бил одигран на 11 мај 2003 година. Следната сезона Манчестер Сити се преселиле да играат на нивниот нов дом, [[Градски стадион во Манчестер|Градскиот стадион во Манчестер]], новоизграден стадион со капацитет од {{formatnum:48000}} седечки места, изграден за да биде домаќин на [[Комонвелтски игри 2002|Игрите на Комонвелтот]]. Клубот потрошил околу 35 милиони фунти за некои работи на новиот стадион, вклучувајќи ја и изградбата на Северната трибина. Новиот стадион бил отворен со победа од 2-1 над {{Fb team (N) Barcelona}}, со головите на Никола Анелка и Тревор Синклер.<ref>{{cite web|url=http://www.mcfc.co.uk/default.sps?pagegid={20E7C2B7-4832-46D1-B772-AB8CCA2FD0D5}|title=Storia degli Stadi - mcfc.co.uk|access-date=11 февруари 2008|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060929181224/http://www.mcfc.co.uk/default.sps?pagegid=%7b20E7C2B7-4832-46D1-B772-AB8CCA2FD0D5%7d|archivedate=29 септември 2006}}</ref> На 8 јули 2011 година, Манчестер Сити постигнал договор со [[Etihad Airways]], со што на компанијата и се дале правата на името на стадионот, кој бил преименуван во стадион „Етихад“. За возврат, клубот би добил 150 милиони фунти во следните 10 години. Тоа бил најбогатиот комерцијален договор во историјата на [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]]: го надминал оној од 2006 година помеѓу [[ФК Арсенал|Арсенал]] и [[Емирејтс (авиокомпанија)|Емирејтс]] (200 милиони за 15 години). == Спортска опрема и спонзори == <div style="float:left; font-size:100%; width:350px; border:0px; padding:0px; margin-left:1em; margin-right:5px;margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|align=left|width=80%|logo=|border=1px|col1=#AAD0FF|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo=Спортска опрема|contenuto= * 1975-1997 [[Umbro]] * 1997-1999 [[Капа (компанија)|Kappa]] * 1999-2003 [[Le Coq Sportif]] * 2003-2007 [[Reebok]] * 2007-2009 [[Le Coq Sportif]] * 2009-2013 [[Umbro]] * 2013-2019 [[Nike, Inc.|Nike]] * 2019-2029 [[Пума (компанија)|Puma]]<ref>{{cita news|url=https://www.mancity.com/news/club-news/club-news/2019/february/man-city-puma-kit-deal-announcement-information|titolo=PUMA AND CFG SIGN GLOBAL LONG-TERM STRATEGIC DEAL|autore=mancity.com|data=28 febbraio 2019|lingua=en}}</ref> }} * </div> <div style="float:left; valign:top; font-size:100%; width:350px; border:0px; padding:0px; margin-left:1em; margin-right:5px;margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|align=left|width=80%|logo=|border=1px|col1=#AAD0FF|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo=Спонзори на дресовите|contenuto= * 1982-1984 [[Saab]] * 1984-1987 [[Philips]] * 1987-1999 [[Brother Industries|Brother]] * 1999-2002 [[Eidos Interactive|Eidos]] * 2002-2004 First Advice * 2004-2009 [[Thomas Cook Airlines]] * 2009-денес [[Etihad Airways]] * 2017-денес [[Nexen Tire]] }} </div> {{Clear}} == Играчи == === Моментален состав === {{Fs start/Manchester City}} {{Fs player|no=1 |nat=ENG|pos=GK|name=[[Џејмс Трафорд]]}} {{Fs player|no=3 |nat=POR|pos=DF|name=[[Рубен Дијаш]]}} {{Fs player|no=4 |nat=NED|pos=MF|name=[[Тиџани Рејндерс]]}} {{Fs player|no=5 |nat=ENG|pos=DF|name=[[Џон Стоунс]]}} {{Fs player|no=6 |nat=NED|pos=DF|name=[[Нејтн Аке]]}} {{Fs player|no=7 |nat=EGY|pos=FW|name=[[Омар Мармуш]]}} {{Fs player|no=8 |nat=CRO|pos=MF|name=[[Матео Ковачиќ]]}} {{Fs player|no=9 |nat=NOR|pos=FW|name=[[Ерлинг Холанд]]}} {{Fs player|no=10|nat=FRA|pos=MF|name=[[Рајан Шерки]]}} {{Fs player|no=11|nat=BEL|pos=MF|name=[[Жереми Доку]]}} {{Fs player|no=13|nat=ENG|pos=GK|name=[[Маркус Бетинели]]}} {{fs player|no=14|nat=ESP|pos=DF|name=[[Нико Гонсалес (фудбалер 2002)|Нико Гонсалес]]}} {{Fs player|no=15|nat=ENG|pos=DF|name=[[Марк Гехи]]}} {{Fs mid/Manchester City}} {{Fs player|no=16|nat=ESP|pos=MF|name=[[Родри (фудбалер 1996)|Родри]]}} {{Fs player|no=20|nat=POR|pos=MF|name=[[Бернардо Силва]] {{Капитен}}}} {{Fs player|no=21|nat=ALG|pos=DF|name=[[Рајан Аит-Нури]]}} {{Fs player|no=24|nat=CRO|pos=DF|name=[[Јошко Гвардиол]]}} {{Fs player|no=25|nat=ITA|pos=GK|name=[[Џанлујџи Донарума]]}} {{Fs player|no=26|nat=BRA|pos=MF|name=[[Савињо]]}} {{Fs player|no=27|nat=POR|pos=DF|name=[[Матеуш Нунеш]]}} {{Fs player|no=33|nat=ENG|pos=DF|name=[[Нико О'Рајли]]}} {{Fs player|no=41|nat=NOR|pos=MF|name=[[Свере Нипан]]}} {{Fs player|no=42|nat=GHA|pos=FW|name=[[Антуан Семењо]]}} {{Fs player|no=45|nat=UZB|pos=DF|name=[[Абдукодир Хусанов]]}} {{Fs player|no=47|nat=ENG|pos=MF|name=[[Фил Фоден]]}} {{Fs player|no=82|nat=ENG|pos=DF|name=[[Рико Луис]]}} {{fs end }} <small>Извор: [https://www.mancity.com/teams/first-team Мрежното место на Манчестер Сити]</small> === Повлечени броеви === * 23 {{flagsport|CMR}} {{football/MFs}} {{0}} [[Марк Вивиен Фое]] ''(посмртно)'' Од 2003 година, Манчестер Сити го повлекле од употреба дресот со број 23 во сеќавање на [[Марк Вивиен Фое]], нивен поранешен играч кој настапувал за клубот како позајмен од францускиот [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]] кога се случила неговата смрт. Тој починал на терен за време на натпревар кој го играл со неговата репрезентација, [[Фудбалска репрезентација на Камерун|Камерун]], на [[ФИФА Куп на конфедерации 2003|Купот на конфедерациите 2003]].<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/3026212.stm |title=Man City retire number 23 shirt |publisher=BBC Sport |date=27 June 2003 |access-date=22 July 2018}}</ref> == Менаџери == {{Main|Менаџери на ФК Манчестер Сити}} <div style="float:left; font-size:100%; width:60%; valign:top; border:0px; padding:0px; margin-left:1em; margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|allign=left|width=50%|logo=|border=1px|col1=#88bbff|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo= Менаџери на Манчестер Сити|contenuto= {{Col-begin|width=100%}} {{col-3}} * 1880-1882: {{flagsport|ENG}} [[Фредерик Хопкинсон]] * 1882-1884: {{flagsport|NP}} ''Непознато'' * 1884-1887: {{flagsport|ENG}} [[Едвард Кичен]] * 1887-1889: {{flagsport|ENG}} [[Волтер Чоу]] * 1889-1893: {{flagsport|ENG}} [[Лоренс Фарнис]] * 1893-1895: {{flagsport|ENG}} [[Џошуа Парлби]] * 1895-1902: {{flagsport|ENG}} [[Сам Ормерод]] * 1902-1906: {{flagsport|ENG}} [[Том Мали]] * 1906-1912: {{flagsport|ENG}} [[Хари Њубилд]] * 1912: ''Комисија'' * 1912-1924: {{flagsport|ENG}} [[Ернест Мангнал]] * 1924-1925: {{flagsport|ENG}} [[Дејвид Ешворт]] * 1925-1926: {{flagsport|ENG}} [[Алберт Александер]] / ''Комисија'' * 1926-1932: {{flagsport|SCO}} [[Питер Хоџ]] * 1932-1946: {{flagsport|ENG}} [[Вилф Вајлд]] * 1946-1947: {{flagsport|ENG}} [[Сам Коуан]] * 1947: {{flagsport|ENG}} [[Вилф Вајлд]] * 1947-1950: {{flagsport|SCO}} [[Џок Томсон]] {{col-3}} * 1950-1963: {{flagsport|SCO}} [[Лес МекДауол]] * 1963-1965: {{flagsport|ENG}} [[Џорџ Појсер]] * 1965: ''Комисија'' * 1965-1971: {{flagsport|ENG}} [[Џо Мерсер]] * 1971-1973: {{flagsport|ENG}} [[Малколм Елисон]] * 1973: {{flagsport|ENG}} [[Џони Харт (англиски фудбалер)|Џони Харт]] * 1973: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1973-1974: {{flagsport|ENG}} [[Рон Сондерс]] * 1974-1979: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1979-1980: {{flagsport|ENG}} [[Малколм Елисон]] * 1980: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1980-1983: {{flagsport|ENG}} [[Џон Бонд (фудбалер)|Џон Бонд]] * 1983: {{flagsport|SCO}} [[Џон Бенсон (фудбалер 1942)|Џон Бенсон]] * 1983-1986: {{flagsport|SCO}} [[Били МекНил]] * 1986-1987: {{flagsport|SCO}} [[Џими Фрицел]] * 1987-1989: {{flagsport|ENG}} [[Мел Макин]] * 1989: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1989-1990: {{flagsport|ENG}} [[Хауард Кендал]] {{col-3}} * 1990-1993: {{flagsport|ENG}} [[Питер Рид]] * 1993: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1993-1995: {{flagsport|ENG}} [[Брајан Хортон]] * 1996: {{flagsport|ENG}} [[Аса Хартфорд]] * 1996: {{flagsport|ENG}} [[Стив Копел]] * 1996: {{flagsport|ENG}} [[Фил Нил]] * 1996-1998: {{flagsport|ENG}} [[Франк Кларк]] * 1998-2001: {{flagsport|ENG}} [[Џо Ројл]] * 2001-2005: {{flagsport|ENG}} [[Кевин Киган]] * 2005-2007: {{flagsport|ENG}} [[Стјуарт Пирс]] * 2007-2008: {{flagsport|SWE}} [[Свен-Јоран Ериксон]] * 2008-2009: {{flagsport|WAL}} [[Марк Хјуз]] * 2009-2013: {{flagsport|ITA}} [[Роберто Манчини]] * 2013: {{flagsport|ENG}} [[Брајан Кид]] * 2013-2016: {{flagsport|CHL}} [[Мануел Пелегрини]] * 2016-2027: {{flagsport|ESP}} [[Пеп Гвардиола]] {{col-end}} }} </div> {{clear}} ==Управа и стручни кадри== [[File:Khaldoon Al Mubarak.jpg|thumbnail|right|upright|[[Халдун Ал Мубарак]], моментален претседател.]] ===Управен одбор=== {| class="wikitable" |- ! Позиција ! Име |- |Претседател ||{{flagsport|UAE}} [[Халдун Ал Мубарак]] |- |Спортски директор ||{{flagsport|ESP}} [[Чики Беригистан]] |- |Извршен директор ||{{flagsport|ESP}} [[Феран Соријано]] |- |Технички директор на [[City Football Group]] ||{{flagsport|ESP}} Родолфо Борел |- |Директор на [[ФК Манчестер Сити Резерви и Академија#Академија|City Football Academy]] ||{{flagsport|ENG}} [[Брајан Марвуд]] |} [[File:Josep Guardiola 0525.jpg|thumbnail|right|upright|[[Пеп Гвардиола]], моментален менаџер.]] ===Тренерски штаб=== {| class="wikitable" |- ! Позиција !! Име |- |Менаџер ||{{flagsport|ESP}} [[Пеп Гвардиола]] |- |Помошник менаџер ||{{flagsport|ENG}} [[Брајан Кид]] |- |Помошник менаџер ||{{flagsport|ESP}} [[Хуан Мануел Лило]] |- |Тренер на голманите ||{{flagsport|ENG}} [[Ричард Рајт]] |- |Директор на академијата ||{{flagsport|ENG}} [[Џејсон Вилкокс]] |- |Менаџер на тимот под 23 години ||{{flagsport|ITA}} [[Енцо Мареска]] |- |Менаџер на тимот под 18 години ||{{flagsport|ESP}} Карлос Висенс |} ==Титули== [[Податотека:Vincent Kompany holds up the Premier League trophy 2012.jpg|мини|Капитенот [[Венсан Компани]] со трофејот од Премиер лигата за сезоната 2011-2012.]] === Домашни === * '''{{Трофеј-Англија (Премиер лига)}} [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|Прва Дивизија]] / [[Премиер лига на Англија|Премиер лига]]''' : '''8''' : 1936–1937, 1967–1968, 2011–2012, 2013–2014, 2017–2018, [[Премиер лига на Англија 2018-2019|2018–2019]], [[Премиер лига на Англија 2020-2021|2020–2021]], [[Премиер лига на Англија 2021-2022|2021–2022]] * '''[[Втора дивизија на фудбалската лига на Англија|Втора Дивизија]] / [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|Прва Дивизија]] / [[Фудбалска лига Чемпионшип|Чемпионшип]]''' : '''7''' : 1898–1899, 1902–1903, 1909–1910, 1927–1928, 1946–1947, 1965–1966, 2001–2002 * '''{{Трофеј-ФА куп}} [[ФА Куп]]''' : '''6''' : 1903–1904, 1933–1934, 1955–1956, 1968–1969, 2010–2011, 2018–2019 * '''{{Трофеј-Англија (Лига куп)}} [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига куп / Карабао куп]]''' : '''8 (рекорд, изедначен со {{Fb team (N) Liverpool}})''' : 1969–1970, 1975–1976, 2013–2014, 2015–2016, 2017–2018, 2018–2019, 2019–2020, 2020–2021 * '''{{Трофеј-Комјунити Шилд}} [[ФА Комјунити Шилд|ФА Черити Шилд / ФА Комјунити Шилд]]''' : '''6''' : 1937, 1968, 1972, 2012, 2018, 2019 === Меѓународни=== * '''{{Трофеј-КПК}} [[УЕФА Куп на победниците на куповите|Куп на победниците на куповите]]''' : '''1''' : 1969-1970 == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рв|Manchester City FC}} * {{Official website|http://www.mcfc.co.uk/}} * [http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=52919/profile/index.html Профил на Манчестер сити] на мрежното место на [[УЕФА]] * [http://www.scoreshelf.com/wmbb/en/Manchester_City Manchester City] на ScoreShelf {{Тимови од Премиер лига}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Фудбалски клубови од Англија|М]] sbkgicdvwutwen4akkzzeo7lxanjq1l 5562634 5562633 2026-05-23T16:33:54Z ~2026-30877-93 133462 /* Тренерски штаб */ 5562634 wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = white | color2 = #88bbff | clubname = Манчестер Сити | current = ФК Манчестер Сити сезона 2018-2019 | image = [[Податотека:Грб на Манчестер Сити.png|200px]] | fullname = Фудбалски клуб Манчестер Сити | country = {{flagsport|ENG}} [[Англија]] | nickname = ''Граѓани'' | motto = Superbia in Proelia (Латински за: Гордост во Битката) | shortname = MCFC | founded = {{Start date and years ago|df=yes|1880}} | colors = {{colorbox|#88bbff}} {{colorbox|white}} [[Сина боја|светлосина]] и [[Бела боја|бела]] | ground = [[Градски стадион во Манчестер|Етихад]] | capacity = 55.017<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/handbooks/premier-league-handbook-2015-16.pdf |title=Premier League Handbook Season 2015/16 |format=PDF |accessdate=23 May 2016 |work=[[Premier League]] |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150906045556/http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/handbooks/premier-league-handbook-2015-16.pdf |archivedate= 6 September 2015 |df= }}</ref> | owner = ''[[City Football Group]]'' | chairman = {{flagsport|UAE}} [[Халдун Ал Мубарак]] | manager = {{flagsport|ESP}} [[Пеп Гвардиола]] | league = {{Лига-Премиер лига на Англија}} | season = 2023-2024 | position = Премиер лига, 1. место | website = http://www.mancity.com/ | pattern_la1 = _mancity2223h | pattern_b1 = _mancity2223h | pattern_ra1 = _mancity2223h | pattern_sh1 = _mancity2223h | pattern_so1 = _mancity2223hl | leftarm1 = 78BCFF | body1 = 78BCFF | rightarm1 = 78BCFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = 78BCFF | pattern_la2 = _mancity2223a | pattern_b2 = _mancity2223a | pattern_ra2 = _mancity2223a | pattern_sh2 = _mancity2223a | pattern_so2 = _mancity2223al | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = 000000 | socks2 = 000000 | pattern_la3 = _mancity2223t | pattern_b3 = _mancity2223t | pattern_ra3 = _mancity2223t | pattern_sh3 = _mancity2223t | pattern_so3 = _mancity2223tl | leftarm3 = D3FE7A | body3 = D3FE7A | rightarm3 = D3FE7A | shorts3 = 384157 | socks3 = D3FE7A }} '''ФК Манчестер Сити''' ({{langx|en|Manchester City F.C.}}) — професионален [[фудбал]]ски клуб од [[Манчестер]], [[Англија]]. Основан во 1880 година под името '''Сент Маркс''' ('''Вест Гортон'''), клубот го добил денешното име '''Манчестер Сити''' во 1894 година. Од 2003 година својте домашни натпревари ги играат на стадионот [[Градски стадион во Манчестер|Етихад]], кој го заменил [[Мејн Роуд]] нивниот поранешен дом уште од 1923 година. Клубот најголеми успеси остварил кон крајот на 1960. години и почетокот на 1970. години, кога успеал да ги освои [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|англиското првенство]], [[ФА Куп]]от, [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига Куп]]от и [[УЕФА Куп на победниците на куповите|УЕФА Купот на победници на куповите]] под водство на тренерите [[Џо Мерсер]] и [[Малколм Елисон]]. По поразот во финалето од ФА Купот во 1981 година, клубот доживеал пад, кој кулминирал со испаѓање во трета лига на [[Првенство во фудбал на Англија|англискиот фудбалски систем]] во 1998 година. Откако успеал да се врати во [[Премиер лига на Англија|Премиер лига]]та во 2000 година, клубот во 2008 година бил купен од страна на [[Abu Dhabi United Group]] и оттогаш станал еден од најбогатите во светот. Од 2011 година, Манчестер Сити освоил 14 големи титули, вклучувајќи четири титули во Премиер лигата. Во сезоната 2018–2019, Манчестер Сити бил петти најпрофитабилен фудбалски клуб со остварен годишен приход од 568,9 милиони евра.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www2.deloitte.com/uk/en/pages/sports-business-group/articles/deloitte-football-money-league.html |title=Deloitte Football Money League 2017 |work=[[Deloitte]] |date=January 2017 |accessdate=16 June 2017 }}</ref> Во 2019 година, списанието ''[[Форбс (списание)|Форбс]]'' проценило дека клубот вреди 2.69&nbsp;милијарди долари.<ref name="Forbes Valuation">{{Наведена мрежна страница|last1=Ozanian|first1=Mike|title=The World's Most Valuable Soccer Teams 2017|url=https://www.forbes.com/sites/mikeozanian/2017/06/06/the-worlds-most-valuable-soccer-teams-2017/|website=Forbes|accessdate=16 July 2017|date=6 June 2017}}</ref> == Историја == ===Основање и успесите во првите педесет години (1879-1930)=== Клубот бил формиран во 1880 година, под името Сент Маркс, по иницијатива на Артур Конел (ректорот на црквата Сент Маркс во Западен Гортон) и неговата ќерка Ен Конел. Нивната цел била да се обидат да го спречат насилството на локалните банди и алкохолизмот преку воспоставување нови активности за локалните мажи, додека високата невработеност го измачувала источен Манчестер, поточно областа Гортон. Сите мажи биле добредојдени да се приклучат, без оглед на верата. Црковен [[крикет]] клуб бил формиран во 1875 година, но не постоел еквивалент за зимските месеци.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=S2rGCQAAQBAJ&pg=PT13|title=Manchester City: The Secret History of a Club That Has No History|last=Devlin|first=Mike|date=2015-04-15|publisher=Amberley Publishing Limited|isbn=9781445648118|language=en}}</ref> Во врска со ова, Конел, со помош на чуварите на црквите Вилијам Бестоу и Томас Гудбехер, основал црковен фудбалски клуб во зимата 1880 година наречен „Сент Маркс Вест Гортон“, понекогаш запишан и како „Западен Гортон (Сент Маркс)“.<ref>{{Cite book|title=Manchester City : the complete record : every game, every scorer, every player and every attendance, memorable matches, complete history, pen pictures, manager profiles, appearance records|last=1967-|first=James, Gary|date=2006|publisher=Breedon|isbn=1859835120|location=Derby|oclc=156890195}}</ref> Првиот натпревар во аналите на овој клуб бил регистриран на 23 ноември 1880 година, против друг црковен тим од [[Маклесфилд]]. Сент Маркс го загубиле натпреварот со 2-1 и добиле само еден натпревар за време на нивната инаугуративна сезона 1880–1881, со победа над Сталибриџ Кларенс во март 1881 годинa.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=XsptDwAAQBAJ&pg=PT53|title=Lancashire Turf Wars: A Football History|last=Tongue|first=Steve|date=2018-09-07|publisher=Pitch Publishing|isbn=9781785314704|language=en}}{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> [[File:ManCity1904.jpg|thumb|upright=1.4|Составот на Манчестер Сити кој го освоил [[ФА Куп|ФА&nbsp;Купот]] во 1904 година.]] Во 1884 година, клубот се споил со друг, „Гортон Атлетик“, но спојувањето траело само неколку месеци, по што клубовите повторно се разделиле, а претставникот на Западен Гортон сега бил наречен „Гортон А.Ф.К.“ додека Гортон Атлетик се преименувал во „Вест Гортон Атлетик“.<ref>Gary James, ''Manchester: The Greatest City'' (Polar Publishing, 2002), 15.</ref> Во 1887 година Гортон А.Ф.К. станал професионален клуб, а ова вклучувало и преместување на местото на домашниот терен во [[Хајд Роуд]], со што се сменило и името на клубот во „Ардвик А.Ф.К.“, во чест на новата локација на клубот во источниот дел од градот. Ардвик стекнал поголема слава во 1891 година, освојувајќи го [[Сениор куп на Манчестер|Сениор купот на Манчестер]] за првпат во својата историја совладувајќи го [[ФК Манчестер Јунајтед|Њутн Хит]] со 1-0 во финалето.<ref>{{cite book |last=Clayton |first=David |title=Everything under the blue moon: the complete book of Manchester City FC - and more! |publisher=Mainstream publishing |location=Edinburgh |year=2002 |isbn=1-84018-687-9}} pg.17</ref> Овој успех имал позитивен ефект врз [[Фудбалската алијанса]], која го прифатила Ардвик како дополнителна франшиза за сезоната 1891-1892. Подоцна Алијансата се споила со [[Фудбалска лига на Англија|Фудбалската лига]] во 1892 година, така што Ардвик станал член на Втората дивизија. Финансиските проблеми во сезоната 1893-1994 година довеле до реорганизација на клубот, и на 16 април [[1894]] година тој станал '''ФК Манчестер Сити'''. Освојувањето на титулата во Втората дивизија на фудбалската лига во 1899 година, му ги донела на клубот првите почести и промоција во највисоката фудбалска лига во Англија, [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|Првата дивизија]]. Неколку години подоцна клубот го постигнал најголемиот успех во својата историја, откако на 23 април 1904 година, совладувајќи го [[ФК Болтон Вондерерс|Болтон Вондерерс]] со 1-0 во [[Националнен спортски центар Кристал Палас|Кристал Палас]] го освоил најпрестижниот елиминационен турнир<ref name="ReferenceA">Manchester: The Greatest City, 59-65.</ref> во англискиот фудбал, [[ФА Куп]]от. Клубот бил близу до освојување на [[Двојна круна (фудбал)|двојната круна]], но на крајот сепак во лигата завршиле втори со три бода помалку од шампионот [[ФК Шефилд Венздеј|Венздеј]]. Во сезоните по нивниот триумф во ФА Купот, клубот бил обвинет за финансиски нерегуларности, а сето тоа кулминирало со суспензија на седумнаесет играчи во 1906 година, вклучувајќи го и [[капитен]]от [[Били Мередит]].<ref name="ReferenceA"/> Бесот на навивачите на Сити бил уште поголем кога многу од суспендираните играчи отишле да играат за локалниот соперник [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], формирајќи го јадрото на тимот Јунајтед кој ја освоил Првата дивизија за време на сезоната 1907-1908. Во 1920 година се случил пожар кој ја изгорел и уништил главната трибина Хајд Роуд, по што клубот во 1923 година одлучил да се пресели на својот нов стадион на [[Мејн Роуд]] во [[Мос Сајд]] во јужниот дел на Манчестер.<ref>{{Cite news |title=Maine Road through the ages |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/3011895.stm |publisher=BBC Sport |date=11 May 2003 |access-date=10 September 2011 |first=Chris |last=Bevan}}</ref> Новиот стадион бил со капацитет од 100,000 гледачи и ќе биде важен дел од историјата на клубот, а поради својот висок капацитет го добил прекарот Вембли на северот. ===Вториот ФА Куп, првата шампионска титула и испаѓање (1930-1950)=== Во [[1930-ти]]те години, Манчестер Сити стигнал до две последователни финалиња во ФА Купот: губејќи од {{Fb team (N) Everton}} во 1933 година, пред да го освои купот победувајќи го {{Fb team (N) Portsmouth}} во 1934 година. Во финалето 1933 година, тие биле немоќни да му се спротивстават на силниот Евертон предводен од [[Дикси Дин]] и биле поразени со убедливи 3-0, меѓутоа при доделувањето на медалите тогашниот капитен на Сити, [[Сам Коуан]], рекол дека ќе се врати следната година за да победи. Неговите зборови се обвистиниле и Сити се вратиле на [[Вембли (стадион)|Вембли]] следната година каде во финалето го совладале Портсмут со 2-1 и му овозможиле на Коуан да го подигне пехарот од вториот освоен куп во историјата на клубот. Коуан, исто така, станал првиот и досега единствен играч на Манчестер Сити кој го претставувал клубот во три финалиња на ФА Купот (играл и во финалето во 1926 година во кое загубиле од Болтон). Манчестер Сити конечно станал шампион на Англија, откако во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1936-1937|сезоната 1936-1937]] ја освоиле својата прва титула во Првата дивизија со три бода повеќе пред вториот [[ФК Чарлтон Атлетик|Чарлтон Атлетик]]. Со тоа завршило долгогодишното чекање на приврзаниците на ''светлосините'', откако претходно клубот неколку пати бил близу до овој успех завршувајќи втор во сезоните [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1903-1904|1903-1904]] и [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1920-1921|1920-1921]]. Сепак, веќе следната сезона им приредила вистински шок на сите симпатизери на клубот, кога Манчестер Сити како бранител на титулата испаднал од лигата завршувајќи на претпоследното место, и покрај тоа што постигнале најмногу голови во дивизијата.<ref>{{cite web | title=England 1937/38| work=league table from RSSSF | url=http://www.rsssf.com/engpaul/FLA/1937-38.html| access-date=29 December 2005 }}</ref> По одигрувањето на следната сезона во Втората дивизија во која клубот завршил петти и не успеал да избори промоција, првенствата биле прекинати поради почетокот на [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Кога првенствата продолжиле, во сезоната 1946-1947, Сити си го вратил статусот на фаворит и ја освоил петтата своја титула во Втората дивизија под водството на нивниот поранешен играч и капитен Сам Коуан. ===Новите куп успеси и ново испаѓање (1950-1965)=== [[File:Sculpture of Bert Trautmann.jpg|thumb|190px|right|Скулптура на голманот [[Берт&nbsp;Траутман]], во музејот на Манчестер Сити.]] Во педесеттите години од минатиот век, Сити, користејќи тактика наречена „Реви план“, стигнале до нови последователни финалиња на ФА Купот по втор пат во својата историја, и идентично како во 1930-тите, тие го загубиле првото и го освоиле второто, во 1955 и 1956 година, соодветно. Во првото финале тие биле поразени од {{Fb team (N) Newcastle United}} со 3-1. Голот на [[Боби Џонстоун]] во последните минути од првото полувреме му донел израмнување на Сити и на одмор резултатот гласел 1-1, но во првите 15 минути од вториот дел играчите на Њукасл постигнале два гола и го решиле натпреварот. Следната година, во финалето одиграно во 1956, Манчестер Сити го победил [[ФК Бирмингем Сити|Бирмингем Сити]] со 3-1. Тоа било едно од најпрепознатливите финалиња на ФА Купот на сите времиња, а останало запаметено по голманот на ''Граѓаните'', германецот [[Берт Траутман]], кој продолжил да го игра натпреварот и покрај тоа што го скршил вратот. Освен споменатите успесите во куповите, Сити немале поголеми успеси во Првата дивизија во текот на оваа декада, завршувајќи само еднаш четврти во сезоната 1955-1956 и еднаш петти во сезоната 1957-1958. Почетокот на следната декада донел уште полоши денови за клубот и набргу потоа дошло до ново испаѓање од елитната дивизија за време на сезоната 1962-1963. Веднаш по испаѓањето во 1963, [[Џорџ Појсер]] бил назначен за менаџер, но тој неуспеал да го спречи падот на клубот. Сезоната ја завршиле на единаесеттото место во Втората дивизија, што бил нивниот најнизок пласман во клупската историја.<ref>Ардвик завршиле на 13. место во Втората дивизија во 1894 година, но во тоа време Првата дивизија броела само 16 клубови.</ref> ===Години на слава (1965-1979)=== <div style="float:left; font-size:90%; width:300px; border:0px; padding:0px; margin-left:0em; margin-right:20px; margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|align=right|width=50%|border=1px|col1=#AAD0FF|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo=Куп на победниците на куповите 1970<ref>{{de}} [http://home6.inet.tele.dk/pin/Europacup/Pokal_69-70.htm Statistiche] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081016121742/http://home6.inet.tele.dk/pin/Europacup/Pokal_69-70.htm |data=16 ottobre 2008 }} на [[Куп на победниците на куповите 1969-1970|Куп на победниците на куповите 1969-70]]</ref>|contenuto= <div align="center">29 април [[1970]] - [[Стадион „Ернст Хапел“|Пратер]], [[Виена]] '''{{симбол2|600px sky city.png}} Манчестер Сити - [[ФК Гурник Забже|Гурник Забже]] {{симбол2|600px Bianco e Rosso.svg}}''' '''2 - 1'''</div> '''{{Fb team Manchester City}}''': Кориган, Бук, Бут, Хеслоп, Пардо, Дојл (54' Бојер), Тауерс, Оукс, Бел, Ли, Јанг. '''Тренер''': Мерсер. '''{{Fb team Gornik Zabrze}}''': Костка, Ослизло, Флоренски (Деја), Олек, Горгон, Латоха, Вилчек (Сковронек), Шолтисик, Банаш, Шарински, Љубански. <br>'''Тренер:''' Матјас. '''Судија''': {{flagsport|AUT}} Паул Шилер<br> '''Стрелци''': Јанг {{goal|11}}, Ли {{goal|43|пен.}}, Ослизло {{goal|68}}<br> '''Гледачи''': 7.968 }} </div> Во [[1965]] година [[Џо Мерсер]] бил назначен за нов менаџер, додека [[Малком Елисон]] за негов помошник. Веќе во првата сезона под раководството на овој тандем Манчестер Сити ја освоил титулата во Втората дивизија и се вратиле во Првата по двегодишно отсуство. Во следната сезона, тимот, засилен за време на летниот трансфер пазар, со потписите на [[Мајк Самерби]] и [[Колин Бел]], успеал да избори опстанок завршувајќи на петнаесеттото место: одлучувачки за постигнувањето на оваа цел биле последните седумнаесет натпревари, во кои Сити загубиле само четири пати. На крајот од [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1967-1968|сезоната 1967-1968]] Манчестер Сити успеа да ја освои втората титула во својата историја: главните моменти на сезоната биле натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] (кои се емитувал на [[телевизија]] и во кои Сити победил со 4-1) наречен ''The Ballet on Ice'' (балетот на мраз) поради снегот што го покрил теренот тој ден, победата со 3-1 на [[Олд Трафорд]] против [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] (иден шампион [[Европа]] и соперник на ''Граѓаните'' во борбата за титулата) во [[Дерби (фудбал)|дербито]], и натпреварот во последното коло од првенството, победата со 4-3 против [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл Јунајтед]], што на Сити му ја донела шампионската титула. Сепак, славата не траела долго затоа што само неколку дена подоцна Јунајтед го освоил Европскиот куп на шампиони, станувајќи првиот англиски клуб на кој му успеал овој подвиг. Страниците во весниците биле преполни со текстови за ''Црвените ѓаволи'' и успехот на Сити паднал во заден план. Во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1968-1969|следната сезона]], и покрај тоа што клубот завршил на тринаесеттото место на табелата во првенството и бил елиминиран во првото коло од [[Куп на шампиони 1968/69|Европскиот куп]] од турскиот {{Fb team (N) Fenerbahce}}, клубот ја продолжил својата серија на освојување трофеи со успех во [[ФА Куп]]от. Освојувањето на националниот куп му овозможило на Манчестер Сити да игра во [[УЕФА Куп на победниците на куповите|Купот на победниците на куповите]] за [[Куп на победниците на куповите 1969-1970|сезоната 1969-1970]]: откако ги елиминирале [[ФК Атлетик Билбао|Атлетико Билбао]], [[Лирс С.К.|Лирс]], [[ФК Академика Коимбра|Академика Коимбра]] и [[ФК Шалке 04|Шалке 04]], ''Граѓаните'' стигнале до финалето во [[Виена]] во кое се соочиле со [[Полска|полскиот]] [[ФК Гурник Забже|Гурник Забже]], кого го победиле со 2-1, за првиот европски трофеј во историја на клубот. На крајот на сезоната Манчестер Сити го освоил и [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига купот]], со што станал првиот англиски клуб кој освоил национален и европски турнир во истата сезона. Во 1971 година, Мерсер бил назначен за генерален менаџер на тимот, отстапувајќи му го местото менаџер (тренер) на првиот тим на неговиот асистент Малком Елисон: во неговата прва сезона Сити се бореле за освојување на титулата, наоѓајќи се во март на првото место во поредокот со минимална разлика од четири бода во однос на гонителите. Сепак, резултатската криза во самиот финиш од првенството предизвикала клубот да се лизне на четвртото место. По овој неуспех, навивачите го означиле играчот [[Родни Марш]] како главен виновник<ref name="marsh">[http://www.manchestereveningnews.co.uk/sport/s/33/33094_marsh_fa_quick_to_discard_experience.html Marsh: FA quick to discard experience], преземено на 29 април [[2006]].</ref> (чие купување во меѓувреме ја оптоварило финансиската состојба во клубот), кој подоцна ја признал својата вина.<ref name="marsh"/> Во следната сезона тимот бил напуштен од двоецот Мерсер-Елисон, чии односи во меѓувреме се оладиле: Мерсер заминал во [[ФК Ковентри Сити|Ковентри Сити]], додека Елисон поднел оставка во средината на сезоната. [[Податотека:Coppa UEFA 1978-79 - Milan vs Manchester City - David Watson.jpg|thumb|upright=1.4|Капитенот [[Дејвид Вотсон]], голманот [[Џо Кориган]] и [[Кени Клементс]] го предводат тимот на Манчестер Сити на [[Сан Сиро]] за натпреварот од [[Куп на УЕФА 1978-1979|Купот на УЕФА 1978-1979]] против {{Fb team (N) Milan}}.]] Почетокот на [[Прва дивизија на Англија 1973-1974|сезоната 1973-1974]] бил означен со неколку промени на клупата на клубот, кој сега бил под контрола на новиот претседател [[Питер Сволс]]: сезоната како тренер ја започнал [[Џони Харт (фудбалер)|Џони Харт]], но бил отпуштен во октомври во корист на поранешниот капитен [[Тони Бук]], кој пак функцијата му ја предал на [[Рон Сондерс]] само неколку дена подоцна. Бук се вратил на клупата на крајот на сезоната, останувајќи таму до [[1979]] година, освојувајќи го Лига купот во [[1976]] и стигнал до второто место во лигата во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1976-1977|сезоната 1976-1977]], завршувајќи го првенството на еден бод зад {{Fb team (N) Liverpool}}. ===Падот (1979-1989)=== Во [[1979]] година, Малком Елисон се вратил на клупата на тимот, и потрошил големи пари на доведување нови засилувања како [[Аса Хартфорд]], [[Гари Овен]], [[Питер Барнс]] и [[Стив Дејли]], кои подоцна се покажале како неуспешни. Во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1980-1981|следната сезона]], под водството на [[Џон Бонд]] (кој ја презел функцијата од Елисон по крајот на сезоната 1979-1980), Сити стигнале до финалето на [[ФА Куп]]от каде се соочиле со [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]]: натпреварот завршил нерешено 1-1 (благодарение на погодокот и автоголот на [[Томи Хачинсон]]) и неизбежно било преигрување за да се добие победникот. Во вториот натпревар, Тотенхем откако заостанувале со 1-2 на дваесеттина минути до крајот успеале со два гола за шест минути да го свртат резултатот и да го победат Сити со 3-2, а победничкиот гол дошол по фантастична соло акција на аргентинецот [[Рикардо Виља|Рики Виља]] кој бил двоен стрелец во тој натпревар. Во средината на [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1982-1983|сезоната 1982-1983]], додека тимот се наоѓал во средината на табелата, Бонд бил разрешен по дискусија со управата и заменет со неговиот помошник [[Џон Бенсон (фудбалер 1942)|Џон Бенсон]]: тој потег скапо го чинел клубот, бидејќи по заминувањето на Бонд тие забележиле катастрофален пад во перформансите под водството на Бенсон (освојувајќи само 11 бодови во 19 натпревари) и сезоната завршила со најлошото можно сценарио - испаѓање во последното коло од сезоната по поразот од [[ФК Лутон Таун|Лутон Таун]] (кој исто така се бореле за опстанок и успеале во целта благодарение на победата над Сити) кога и нерешено би им било доволно за да се спасат. Потоа бил ангажиран нов менаџер, [[Били Мекнил]], кој откако замалку не успеал во првата сезоната да избори промоција, тоа го сторил во 1985 година кога ги вратил ''Ѓраѓаните'' во највисокото ниво. Престојот на Манчестер Сити во Првата дивизија овој пат бил краток: откако успеале да го избегнат испаѓањето во сезоната 1985-86, клубот испаднал на крајот на сезоната 1986-1987, откако Мекнил му го отстапил место на сонародникот [[Џими Фрицел]]. За враќањето во елита по две сезони поминати во Втората дивизија, Манчестер Сити му благодари на [[Мел Макин]], кој во 1989 година изборил промоција со освојувањето на второто место во втората лига. ===Подобрување, првите сезони во Премиер лигата и уште еден пад (1987-1998)=== Макин бил отпуштен во ноември [[1989]] и бил заменет со поранешниот менаџер на Евертон, [[Хауард Кендал]]. Откако обезбедил опстанок во претходната сезона, Кендал се вратил во Евертон во ноември [[1990]] и бил заменет на клупата од 34-годишниот [[Среден ред (фудбал)|играч за врска]] на клубот, [[Питер Рид]]. Сити ја завршиле сезоната [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1990-1991|1990-1991]] на петтото место и го повториле истиот пласман и во следната година, но не се квалификувале за [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]] затоа што во тоа време тоа право им припаѓало само на второ и третопласираните екипи. Во [[Премиер лига на Англија 1992-1993|сезоната 1992-1993]], инаугуративната сезона на [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], тимот завршил деветти. Тоа бил добар резултат, но сепак Рид бил отпуштен само по две одиграни кола за време на [[Премиер лига на Англија 1993-1994|сезоната 1993-1994]]. Таа сезона била проблематична за Сити и шеснаесеттото место во лигата кое го постигнал новиот менаџер [[Брајан Хортон]] не било доволно за да го смири гневот на навивачите, под чии притисок потклекнал и претседателот Питер Сволс, кој контролата врз клубот ја предал на поранешниот славен играч на клубот [[Френсис Ли (фудбалер)|Френсис Ли]]. Првенството [[Премиер лига на Англија 1994-1995|1994-1995]] донело катастрофална втора половина од сезоната која го спуштила Сити на седумнаесеттото место, две места над зоната за испаѓање. Хортон бил ослободен од функцијата пред крајот на сезоната и бил заменет со менаџерот на [[ФК Саутхемптон|Саутхемптон]] [[Џејмс Алан Бол]]. Бол се обидел да спроведе револуција во тимот, залагајќи се за продажба на многу од битните „шрафови“ низ текот на годините и вметнувајќи бројни надежни млади играчи во тимот, вклучувајќи го и 22-годишниот играч за врска од [[Грузија]], [[Георги Кинкладзе]]. Почетокот на сезоната бил ужасно лош, со освоени само два бода во првите единаесет натпревари, но добрата серија резултати во месец ноември влела надеж дека Сити може да се бори за спас и опстанок во лигата. Сепак, испаѓањето дошло во последниот ден од сезоната, и тоа не било избегнато само поради гол-разликата, иако клубот имал ист број бодови како Ковентри Сити и Саутхемптон два клуба кој на крајот останале во Премиер. Така, клубот се најде повторно во втората лига по седум последователни сезони играње во највисокото ниво. Испаѓањето во понизок ранг овојпат, за разлика од претходните случаи во кои клубот брзо го наоѓаше патот назад во највисокото ниво, било многу посериозен проблем и тие се мачеле да опстанат во Првата дивизија (која по основањето на Премиер лигата станал второ ниво на фудбалскиот систем во Англија). Во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1997-1998|сезоната 1996-1997]] завршиле на 14. место, менувајќи неколку тренери: Бол бил отпуштен во последните месеци од 1996 година и заменет од [[Стив Копел]], кој пак поднел оставка по неколку недели поради прекумерниот притисок, па по краток период во кој должноста ја вршел привремениот менаџер [[Фил Нил]], сезоната ја завршиле со [[Франк Кларк]] на клупата. Проблемите во клубот продолжиле и во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1997-1998|следната сезона]] кога Сити бил принуден во уште поголема битка за опстанок во Првата дивизија. По малку повеќе од година дена работа, Кларк бил отпуштен во средината на февруари, оставајќи го клубот во последните 5 на табелата. Неговата замена, [[Џо Ројл]], наследил многу лоша ситуација. Тој го добил последниот натпревар од сезоната, совладувајќи го со 5-2 на домашен терен директниот конкурент за опстанок [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]], но победата била бескорисна, бидејќи другите три екипи вклучени во битката за спас - [[ФК Портсмут|Портсмут]], [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] и [[ФК Порт Вејл|Порт Вејл]] - ги освоиле трите бода во својте натпревари. Така, Сити испаднале во Втората дивизија, англиската трета лига, за прв пат во нивната историја. Делот на Манчестер каде што се навива за небесно-синиот клуб останал потиштен откако го допреле дното, додека на другата страна на градот навивачите на Јунајтед имале многу поводи за радост бидејќи нивниот клуб бил доминантен и на домашната и на европската сцена. ===Искачувањето од третото ниво назад во Премиер лигата (1998-2001)=== [[Податотека:Paul Dickov vs Gillingham.jpg|thumb|right|250px|[[Пол Диков]] (лево) го постигнува израмнувачкиот гол за Сити во последните секунди од финалето на плејофот на Втората дивизија против {{Fb team (N) Gillingham}}.]] По испаѓањето, клубот претрпел перипетија надвор од теренот, со преземањето од страна на новиот претседател [[Дејвид Бернштајн]]. Сезоната во третата лига никако не била лесна, но навивачите никогаш не недостасувале на трибините покажувајќи ја својата наклонетост кон тимот, иако сега морале да се соочат со мали екипи, понекогаш дури и од предградијата на Манчестер како [[ФК Маклесфилд Таун|Меклсфилд Таун]] и [[ФК Бери|Бери]]. [[Втора дивизија на фудбалската лига на Англија 1998-1999|Сезоната]] ја завршиле на третото место, зад {{Fb team (N) Fulham}} и {{Fb team (N) Walsall}}, што значело дека ќе мора да играат плејоф за да можат да се вратат во второто ниво. Откако ја минале првата пречка наречена {{Fb team (N) Wigan}}, Сити се пласирал во финалето на Вембли против малиот {{Fb team (N) Gillingham}}, кој никогаш до тогаш во својата историја не играл во повисок ранг на натпреварување од третото ниво. Натпреварот бил многу изедначен, но оддеднаш Сити се нашол во многу тешка ситуација кога тимот предводен од [[Тони Пјулис]] на брзина постигнал два гола во 82-рата и 87-мата минута. Се чинело готово и Џилингем за првпат во својата историја ќе избори промоција во втората лигата. Уште една сезона во Втората дивизија би бил претежок удар за прифаќање за навивачите на Сити и погубна за клубот. Сепак во последните минути од натпреварот настапило потполно лудило: во последната 90-та минута [[Кевин Хорлок]] го пронашол патот на топката до мрежата и ја намалил негативата на Сити на еден гол. И тогаш, во последните секунди од судиското продолжение кога тимот очајнички тргнал во напад по израмнување, еден обид за удар кон голот на Џилингем на еден од играчите на Сити бил изблокиран, но топката се одбила до напаѓачот [[Пол Диков]] кој успеал да го изедначи резултатот на 2-2 за огромна радост на навивачите на ''Граѓаните''. Ова легендарно враќање во натпреварот, останало во сеќавање по лизгањето на колена по тревата при ликувањето на стрелецот Диков, кој во тој момент станал икона на клубот. Враќањето во натпреварот му донело голема психолошка предност на некогашниот англиски шампион, па при [[Изведување пенали (фудбал)|изведувањето на пеналите]] голманот [[Ники Вивер]] ја заклучил мрежата на Сити примајќи само еден гол од четири пенали на Џилингем за да ја прослават промоцијата. Но, и покрај оваа победа со неверојатен пресверт, Сити уште еднаш останале во сенка на својте градски соперници кои ја освоиле Лигата на шампионите неколку дена подоцна на сличен начин против {{Fb team (N) Bayern Munchen}}. Веќе во следната сезона тимот на Ројл се изборил за директна промоција во Премиер лигата, освојувајќи го второто место пред {{Fb team (N) Ipswich Town}}, кое го постигнале во последното коло благодарение на победата со 4-1 на [[Ивуд Парк]] над {{Fb team (N) Blackburn}}.<ref>{{cite web|url=https://www.mancity.com/news/first-team/first-team-news/2017/may/5-last-day-dramas-other-than-93-20|title=5 last-day Man City dramas (other than 93:20!)|work=mancity.com|date=19 мај 2017|access-date=2 мај 2021}}</ref> Очекуваното враќање од навивачите на Манчестер Сити во Премиер лигата било реализирано во најкус можен рок. Во [[Премиер лига на Англија 2000-2001|сезоната 2000-2001]], сепак, „небесно-сините“ испаднале од Премиер лигата по само една сезона помината во елита и тоа на едно коло пред крајот на првенството. За првпат во историјата на Премиер лигата, сите три клуба кои испаднале биле познати уште пред изигрувањето на последното првенствено коло. Иако се засилиле со неколку звучни имиња меѓу кои и освојувачот на ''[[Златна топка|Златната топка]]'' за 1995 година, напаѓачот [[Џорџ Веа]], Сити не успеале да навлезат во потребниот ритам во текот на целата сезона, завршувајќи на 18. место со само 8 остварени победи. Веднаш по завршувањето на сезоната Ројл бил отпуштен.<ref>{{cite news |title=Man City sack Royle |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/1342293.stm |work=BBC Sport |date=21 May 2001 |access-date=9 September 2010}}</ref> ===Стабилизирање под водството на Киган и Пирс и доаѓањето на Шинаватра (2001-2008)=== [[File:Kevin Keegan.jpg|thumb|160px|left|[[Кевин Киган]], менаџерот кој го претворил Сити во стабилен прволигаш во периодот 2002-2005.]] Иако навивачите биле против тоа Ројл да биде отпуштен, тоа сепак се случило во мај 2001, кога како негов наследник на клупата дошол поранешниот селектор на [[Фудбалска репрезентација на Англија|англиската репрезентација]], [[Кевин Киган]]. Во неговата прва година на чело, [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 2001-2002|сезоната 2001-2002]], Киган донел во Манчестер неколку влијателни играчи како [[Ејал Берковиќ]], [[Али Бенарбија]] и [[Стјуарт Пирс]]. Промоцијата овојпат многу полесно била изборена, откако клубот ја освоил титулата во Првата дивизија, соборувајќи го клупскиот рекорди по бројот на освоени бодови (освоиле 99 бода). Напаѓачот [[Шон Гоутер]] постигнал 30 голови, а неговиот соиграч [[Дарен Хакерби]] додал уште 26. Како подготовка со цел да се оствари подобар пласман следната сезона во Премиер лигата и клубот да се задржи таму подолго од претходниот пат, Киган довел неколку квалитетни и искусни играчи во летото 2002 како [[Никола Анелка]], [[Петер Шмајхел]] и [[Марк-Вивиен Фое]]. Во текот на оваа сезона, Сити го победил Ливерпил на [[Анфилд]] и освоил четири бодови од пресметките со градскиот соперник Манчестер Јунајтед. Напаѓачите биле во добра форма: новото засилување Анелка постигнал 14 гола, а Гоутер 7. ''Ѓраѓаните'' ја завршиле сезоната на одличното деветто место, обезбедувајќи го опстанокот многу порано. На крајот од сезоната, клубот изборил пласман во [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]], квалификувајќи се преку [[УЕФА Ферплеј рангирање|УЕФА Ферплејот]]. Сезоната 2002-2003, исто така, била последната сезона во која Сити настапувале на Мејн Роуд, стадионот кој клубот го оставил по 80 години за да се пресели на [[Градски стадион во Манчестер|Градскиот стадион во Манчестер]] со капацитет од 48.000 седишта, првично изграден за да биде домаќин на [[Комонвелтски игри 2002|Комонвелтските игри 2002]]. Клубот и неговите приврзаници останале вчудовидени кога Марк-Вивиен Фое, играчот кој бил на позајмица во претходната сезона во Манчестер Сити и бил несомнено еден од најдобрите играчи на Сити во сезоната,<ref>{{Cite news |title=Fans unite in Foe grief |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/3026400.stm |publisher=BBC Sport |date=27 June 2003 |access-date=21 October 2010 |first=Frank |last=Keogh}}</ref> починал додека играл за својата репрезентација, [[Фудбалска репрезентација на Камерун|Камерун]], за време на [[ФИФА Куп на конфедерации 2003|Купот на конфедерации]] во натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Колумбија|Колумбија]]. Во 72-рата минута од натпреварот, Фое колабирал во кругот на центарот од игралиштето,<ref name="BBC1">{{Cite news |title=Cameroon star Foe dies |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/3024360.stm |publisher=BBC Sport |date=26 June 2003 |access-date=21 October 2010}}</ref> без да има други играчи во негова близина.<ref>{{Cite news |title=Footballer Foe dies during game |url=http://football.guardian.co.uk/News_Story/0,1563,985814,00.html |work=The Guardian|date=26 June 2003 |access-date=21 October 2010 |location=London}}</ref> По обидите да го реанимираат на теренот, тој бил изнесен надвор од теренот, каде добил реанимација и кислород. Медицинските екипи минале 45 минути во обид да го рестартираат неговото срце, и иако тој сè уште бил жив по пристигнувањето во медицинскиот центар на стадионот, по кратко време починал, и покрај напорите да му се спаси животот.<ref name="BBC1"/> Во летото 2003, во Сити пристигнале уште неколку искусни играчи како: [[Стив МекМанаман]], [[Паул Босвелт]], [[Дејвид Симан]] и [[Михаел Тарнат]], но и покрај тоа сезоната 2003-2004 била тешка за клубот. Тие останале застрашени со мала шанса за испаѓање до претпоследниот натпревар во сезоната, сепак завршувајќи на безбедното 16-тото место на табелата со гол-разлика +1. Меѓу резултатите постигнати во првенството за одбележување е уште една победа над лутиот соперник Манчестер Јунајтед, овојпат со 4-1 во нивното прво соочување на новиот стадион на Сити. Тие стигнале до петтото коло на ФА Купот каде испаднале од Манчестер Јунајтед, елиминирајќи го претходно Тотенхем со 4-3 на [[Вајт Харт Лејн]] во еден од најлудите натпревари во историјата на натпреварувањето, со неверојатен пресврт откако губеле со 3-0 на полувремето и имале играч помалку.<ref name="fabbcspurs">{{cite news |title=Tottenham 3–4 Man City |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/fa_cup/3447235.stm |publisher=BBC Sport |date=4 February 2004 |access-date=9 September 2010}}</ref><ref>{{cite news |title=Great FA Cup comebacks of our time |url=https://www.theguardian.com/football/2004/feb/05/facup200304 |work=The Guardian|date=5 February 2004 |access-date=9 September 2010 |location=London |first=Scott |last=Murray}}</ref> Сепак, најголемото разочарување се чини дека било испаѓањето во второто коло на [[Куп на УЕФА 2003-2004|Купот на УЕФА]] од полскиот [[Дискоболија Гроѓиск Вјелкополски|Гроцлин]] и покрај нерешениот вкупен резултат 1-1 поради правилото за гол во гости. Одново Анелка бил предводник на клубот со 24 постигнати голови во сите натпреварувања, но се истакнале и некои млади играчи како [[Џои Бартон]] и [[Шон Рајт-Филипс]]. [[File:Stuart Pearce.jpg|thumb|190px|right|[[Стјуарт Пирс]], менаџер на Сити во периодот 2005–2007.]] Киган ја напуштил екипата во март 2005 година и бил заменет со привремениот менаџер [[Стјуарт Пирс]].<ref>{{cite news |title = Keegan ends his reign at Man City |url= http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/4338665.stm |publisher= BBC Sport |date= 11 March 2005 |access-date= 24 February 2008}}</ref> Тој ја завршил сезоната со Сити на осмото место, не успевајќи замалку да го одведе клубот во квалификациите за Купот на УЕФА, што било доволно убедливо за раководството да го задржи трајно на функцијата.<ref>{{cite news |title = Man City unveil Pearce as manager |url = http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/4503717.stm |publisher= BBC Sport |date = 12 May 2005 |access-date = 24 February 2008}}</ref> Последниот натпревар во сезоната против {{Fb team (N) Middlesbrough}} останал запаметен по одлуката на Пирс да го внесе во игра голманот Ники Вивер на место на играчот за врска [[Клаудио Рејна]] во последните минути од натпреварот, така што му овозможил на 198 сантиметри високиот голман [[Дејвид Џејмс (фудбалер 1970)|Дејвид Џејмс]] да игра во нападот, и покрај тоа го што имал напаѓачот [[Џон Макен]] на клупата.<ref>{{Cite news |title=The Joy of Six: Inspired substitutions |url=https://www.theguardian.com/sport/blog/2010/feb/19/joy-of-six-inspired-substitutions |work=The Guardian|date=19 February 2010 |access-date=23 October 2010 |location=London |first1=Rob |last1=Smyth |first2=Paul |last2=Doyle}}</ref> Сити дури имале подготвен дрес со број 1 за играч во поле, кој Џејмс го носел откако бил преместен напред и овој експеримент се покажал донекаде успешен бидејќи во последните минути од натпреварот (при резултат 1-1) бил досуден пенал за ''Граѓаните'', кој [[Роби Фаулер]] го промашил и со тоа згаснала шансата Сити да се пласира во Европа.<ref>{{Cite news |title=Fowler misses late penalty to hand Boro place in Uefa Cup |url=https://www.independent.co.uk/sport/football/premier-league/fowler-misses-late-penalty-to-hand-boro-place-in-uefa-cup-490893.html |work=The Independent|date=16 May 2005 |access-date=21 October 2010 |location=London |first=Ian |last=Whittell}}</ref> [[File:Daniel Agger.jpg|thumb|240px|left|Натпревар меѓу Манчестер Сити и Ливерпул во април 2007.]] Во [[Премиер лига на Англија 2005-2006|сезоната 2005-2006]], тимот започнал добро, но кон крајот имале пад во формата - 9 порази на последните 10 натпревари - што ги спуштило на петнаесеттата позиција во конечниот поредок. Пирс не успеал да донесе подобрување ниту во следната сезона, во која Сити воделе битка за опстанок и ќе се покаже многу тешка за клубот.<ref>{{cite news |title=Hughes defends under-fire Pearce |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/fa_cup/6441009.stm |publisher=BBC Sport |date=12 March 2007 |access-date=23 February 2008}}</ref> Сепак, добрата серија кон крајот на март и почетокот на април 2007, во која клубот забележил три гостински победи во низа и реми без голови на домашен терен против Ливерпул им била доволна да си го осигураат опстанокот завршувајќи на 14. место со 42 освоени бода. Исто така, се пласирале во четвртфиналето на [[ФА Куп 2005-2006|ФА Купот]], што бил нивен најдобар пласман во ова натпреварување уште од сезоната 1992-1993, каде биле елиминирани од {{Fb team (N) Blackburn}} со 2-0. [[Податотека:Thaksin crop.jpg|thumb|170px|[[Таксин Шинаватра]], контроверзниот сопственик на клубот во периодот 2007-2008.]] По завршувањето на сезоната 2006-2007, Пирс бил отпуштен. Во текот на летото, клубот преминал во сопственост на поранешниот [[тајланд]]ски премиер [[Таксин Шинаватра]], кој го купил Манчестер Сити за 81,6 милиони фунти.<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/business/6277502.stm |title=Thaksin completes Man City buyout |publisher=BBC Sport |access-date=6 July 2007 | date=6 July 2007}}</ref> Еден од неговите први потези било назначување на поранешниот селектор на Англија, [[Свен-Јоран Ериксон]] за нов менаџер.<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/6241052.stm |title=Eriksson named as Man City boss |publisher=BBC Sport |access-date=6 July 2007 | date=6 July 2007}}</ref> Ериксон потрошил околу 45 милиони фунти на нови играчи, меѓу кои најскапи биле трансферите на [[Роландо Бјанки]], [[Елано]], [[Ведран Ќорлука]] и бугарите [[Валери Божинов]] и [[Мартин Петров]], и тргнал добро во [[Премиер лига на Англија 2007-2008|сезоната 2007-2008]] забележувајќи три победи на почетокот од првенството (вклучувајќи ја и онаа над Манчестер Јунајтед), но во вториот дел од сезоната тимот не издржал и завршил на деветтото место. Покрај тоа, клубот забележал и некој срамни резултати во текот на сезоната, како што биле поразот со 6-0 од Челси на [[Стемфорд Бриџ]] и поразот со 8-1 од Мидлсбро во последното коло од првенството. ===Доаѓањето на шеикот Мансур и новата славна ера (2008-2026)=== На 2 јуни 2008, Ериксон бил отпуштен, и заменет од дотогашниот менаџер на Блекбурн Роверс, [[Марк Хјуз]].<ref>{{cite news |title=Eriksson leaves Manchester City |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7430827.stm |publisher=BBC Sport |date=2 June 2010 |access-date=18 August 2010}}</ref><ref>{{cite news |title=Hughes becomes Man City manager |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7431155.stm |publisher=BBC Sport |date=5 June 2008 |access-date=18 August 2010 |first=Phil |last=McNulty}}</ref> Веднаш потоа, започнале проблемите на сопственикот Шинаватра со тајландските власти, при што неговите сметки и богатството од 800 милиони фунти во Тајланд останало замрзнато, а тој не сакал да се врати во земјата за да го расчисти своето име.<ref>{{Cite news |title=Embattled Thaksin faces new trial |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/asia-pacific/7528407.stm |publisher=BBC Sport |date=28 July 2008 |access-date=21 October 2010 |first=Jonathan |last=Head}}</ref> Целта да се врати славната ера во Сити, поставена од Шинаватра само една година претходно, сега изгледала осудена на пропаст,<ref>{{cite news |title=Thaksin Shinawatra's crisis ends Manchester City's European dream |url=https://www.telegraph.co.uk/sport/football/teams/manchester-city/2548558/Thaksin-Shinawatras-crisis-ends-Manchester-Citys-European-dream-Football.html |work=Daily Telegraph|date=12 August 2008 |access-date=4 September 2010 |location=London |first=Ian |last=Winrow}}</ref> но она што наскоро се случило никој во Манчестер Сити тогаш веројатно не можел ни да го замисли. На 1 септември 2008, Шинаватра склучил договор за продавање на клубот на, во тоа време, претежно непознат арапски конзорциум наречен ''[[Abu Dhabi United Group]]''.<ref>{{cite news |title=Arab group agrees Man City deal |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7591735.stm |publisher=BBC Sport |date=1 September 2008 |access-date=4 September 2010}}</ref> Оваа аквизиција нај на крај засекогаш ќе го промени текот на неконзистентната историја на Манчестер Сити. Така претседател на клубот станал арапот [[Халдун Ал Мубарак]], а сопственоста врз компанијата ја преземал сонародникот [[Мансур бин Заид Ал Нахјан]]. [[File:Robinho Citeh 2009.jpg|thumb|170px|left|Бразилската ѕвезда [[Робињо]] од {{Fb team (N) Real Madrid}}, била првиот потпис на арапските сопственици.]] По појавата на богатата арапска компанија, клубот бил во центарот на најважните и најсензационални преговори на пазарот. На истиот ден кога се случила промената на сопственоста, клубот му плати 32,5 милиони фунти на {{Fb team (N) Real Madrid}} за да ја купи бразилската ѕвезда [[Робињо]].<ref>{{cite news |title=Man City beat Chelsea to Robinho |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7593026.stm |publisher=BBC Sport |date=1 September 2008 |access-date=4 September 2010}}</ref> Во јануари [[2009]], клубот претставил понуда од 120 милиони евра до екипата на [[ФК Милан|Милан]] за нивниот играч [[Кака]].<ref>[http://iltempo.ilsole24ore.com/sport/2009/01/16/977061-kaka_milan_vacilla.shtml Kakà, il Milan vacilla] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090117034617/http://iltempo.ilsole24ore.com/sport/2009/01/16/977061-kaka_milan_vacilla.shtml |data=17 јануари 2009 }} Iltempo.ilsole24ore.com</ref><ref>[http://www.goal.com/it/news/7/calciomercato/2009/01/16/1063262/kaka-tutti-i-dettagli-delloperazione-finanziaria-e-le-scelte-tat Kaka': tutti i dettagli dell'operazione finanziaria e le scelte tattiche di Hughes] Goal.com</ref><ref>[http://www.news-impianti.com/notizia/496/16/kaka-il-manchester-city-spendera-272-milioni Kakà, il Manchester City spenderà 272 milioni] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131212125914/http://www.news-impianti.com/notizia/496/16/kaka-il-manchester-city-spendera-272-milioni |date=12 декември 2013 }} News-impianti.com</ref> На 19 јануари 2009 година, кога трансферот на Кака кај ''Граѓаните'' се чинел веќе дефиниран,<ref>{{cite web |url=http://www.gazzetta.it/Calcio/SerieA/Squadre/Milan/Primo_Piano/2009/01/19/vertice.shtml |title=Berlusconi: "Kakà resta". Lui: "Ho deciso con il cuore" |work=[[La Gazzetta dello Sport]] |date=19 јануари 2009 |access-date=20 јануари 2009}}</ref> играчот ја одбил понудата.<ref>{{cite web |url=http://milano.repubblica.it/dettaglio/Milan-Kak%C3%A0-resta-Ho-scelto-col-cuore/1577659?ref=rephp |title=Kakà resta al Milan "Ho scelto col cuore, i soldi non contano" |work=[[La Repubblica (quotidiano)|la Repubblica]] |date=20 јануари 2009 |access-date=20 јануари 2009 |archive-date=2021-05-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210509092805/https://milano.repubblica.it/dettaglio/Milan-Kak%C3%A0-resta-Ho-scelto-col-cuore/1577659?ref=rephp |url-status=dead }}</ref> Сепак, за време на јануарскиот трансферен прозорец раководството успеало да доведе две засилувања, [[Крег Белами]] од [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]] и голманот [[Шеј Гивен]] од Њукасл Јунајтед. Сезоната 2008-2009 под водството на Хјуз била резултатски многу неконзистентна. Лесните победи против [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]], [[АФК Сандерленд|Сандерленд]], [[ФК Портсмут|Портсмут]], [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]] и Арсенал биле комбнирани со разочарувачки порази, главно надвор од дома. Добрата форма на крајот на сезоната, му овозможила на Сити да се бори за освојување на седмото место на табелата, но поразот од Тотенхем во претпоследниот натпревар од сезоната ставил крај на нивните надежи и сезоната ја завршиле на десеттото место. Домашните куп натпреварувања донеле понатамошна непредвидлива форма: тие биле поразени во второто коло на Лига купот од [[ФК Брајтон енд Хоув Албион|Брајтон енд Хоув Албион]], членот на Лига Еден, по изведувањето пенали,<ref>{{Cite news |title=Brighton 2–2 Man City (5–3 pens) |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/league_cup/7626796.stm |publisher=BBC Sport |date=24 September 2008 |access-date=20 October 2010}}</ref> додека во [[ФА Куп 2008-2009|ФА Куп]]от, Сити се соочиле со [[ФК Нотингем Форест|Нотингем Форест]] на домашен терен во третото коло, и загубиле со високи 3-0.<ref>{{Cite news |title=Man City 0–3 Nottm Forest |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/fa_cup/7803315.stm |publisher=BBC Sport |date=3 January 2009 |access-date=20 October 2010}}</ref> Најголемиот успех во оваа сезона бил постигнат во [[Куп на УЕФА 2008-2009|Купот на УЕФА]], каде биле елиминирани во четвртфиналето од германскиот {{Fb team (N) HSV}} со вкупен резултат 4-3. [[Податотека:Carlos Tévez ManCity2.jpg|thumb|upright=0.8|[[Карлос Тевес]], играл за Манчестер Сити во периодот 2009-2013.]] За време на летниот пазар во 2009 година, Манчестер Сити се потврдил како клуб со големи финансиски средства, трошејќи над 100 милиони фунти за набавки на нови звучни имиња како: [[Гарет Бари]], [[Роке Санта Крус]], [[Карлос Тевес]], [[Емануел Адебајор]], [[Коло Туре]] и [[Џолеон Лескот]]. Почетокот на [[Премиер лига на Англија|сезоната 2008-2009]] во Премиер лигата бил успешен, откако Сити тргнале со 4 победи во исто толку натпревари (вклучувајќи ја и победата над Арсенал). Сепак до 15-тото коло иако имале само еден пораз - кој дошол во градското дерби против Манчестер Јунајтед на Олд Трафорд со 4-3 - клубот не можел да ја задржи формата од првите кола забележувајќи низа на последователни нерешени резултати. Победата со 2-1 на домашен терен над Челси на почетокот на декември дала надеж дека работите конечно ќе тргнат во права насока, но поразот со убедливи 3-0 на гостувањето кај Тотенхем бил кобен за менаџерот Хјуз; иако три дена подоцна тој го победил Сандерленд со 4-3, сепак само неколку часа по натпреварот Хјуз бил отпуштен.<ref>{{cite web |title=Manchester City FC has today terminated the contract of Mark Hughes |url=http://www.mcfc.co.uk/News/Club-news/2009/December/Change-of-manager-at-City |publisher=mcfc.co.uk |date=19 December 2009 |access-date=18 August 2010 |archive-date=2009-12-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091222073243/http://mcfc.co.uk/News/Club-news/2009/December/Change-of-manager-at-City |url-status=dead }}</ref> Наследникот на Хјуз, италијанецот [[Роберто Манчини]], со 11 победи, 6 нерешени и 4 порази во 21 натпревар на клупата го одвел тимот до петтото место во крајниот поредок - најдобриот пласман на Сити од 1992 година - и пласман во новоформираната [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]].<ref>{{cite news |title=West Ham 1–1 Man City |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/eng_prem/8666056.stm |publisher=BBC Sport |date=9 May 2010 |access-date=18 August 2010}}</ref> Сепак, самиот крај на сезоната оставил горчлив вкус, бидејќи големата цел на ''Ѓраѓаните'' пласманот во Лигата на шампионите не била постигната, откако во претпоследното коло биле поразени на домашен терен од Тотенхем во директниот судир за четвртата позиција. Следната сезона, благодарение на новите засилувања како [[Давид Силва]], [[Александар Коларов]], [[Марио Балотели]], [[Јаја Туре]], [[Џејмс Милнер]] и [[Џером Боатенг]], Манчини успеал да ја постигне целта која му побегнала во претходната сезона. Манчестер Сити се пласирале во [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] по 43 години отсуство од најсилното европско натпреварување, завршувајќи на третото место во Премиер лигата со еднаков број бодови со второпласираниот Челси. Сепак, круна на одличната сезона било освојувањето на првиот трофеј по 35 години чекање: екипата предводена од Манчини го освоила [[ФА Куп 2010-2011|ФА Купот]] совладувајќи ги на својот пат до успехот Лестер Сити (4-2), Нотс Каунти (5-0), Астон Вила (3-0) и [[ФК Рединг|Рединг]] (1-0), стигајќи до полуфиналето каде го совладале Манчестер Јунајтед со 1-0, а со истиот резултат во финалето биле подобри и од [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]]. Во двата последни натпревари на турнирот, стрелец на одлучувачките голови за Сити бил Јаја Туре. == Бои, дресови и амблеми == ===Бои и дресови=== {{Главна|Додаток:Дресови на ФК Манчестер Сити}} [[File:Manchester City v Real Madrid 21 November 2012.jpg|left|mini|thumb|Играчите на Манчестер Сити со традиционалната светлосина и бела опрема за време на натпреварот со {{Fb team (N) Real Madrid}} на 21 ноември 2012.]] [[File:Dzeko city.jpg|thumb|upright=0.8|[[Един Џеко]] во гостинскиот дрес на Манчестер Сити за сезоната 2011-2012.]] Домашните бои на Манчестер Сити се [[Небесно сина (боја)|небесно сина]] (дрес) и [[Бела боја|бела]] (шорцеви). Потеклото на боите кои се употребуваат во опремата кога клубот е домаќин е нејасно, но постојат докази дека клубот носи сина боја уште од далечната 1892 година или порано. Гостинскиот дрес традиционално бил во [[Костенлива боја|костенлива]] боја, но во последните години биле користени и други бои како [[Сива боја|сива]], [[Црна боја|црна]], темносина, виолетова и зелена боја. Во сезоната 2011-2012 година, тие имале пругаст втор дрес со црвено-црни верикални ленти, инспириран од оној што ''Ѓраѓаните'' го носеле во 1969 и 1970 година, еден од најуспешните периоди во историјата на клубот и тој одново им донел среќа. За подетален преглед на дресовите на Манчестер Сити кликнете [[Додаток:Дресови на ФК Манчестер Сити|тука]]. ===Амблеми=== Првото официјално лого на Манчестер Сити датира од [[1960-ти|1960-тите години]] на минатиот век. Тоа бил кружен грб со штит поделен на два дела: во горната половина имало брод, кој го претставувал каналот во [[Манчестер]] ''(Manchester Ship Canal)'', додека во долната половина биле нацртани три жолти дијагонални ленти на црвена позадина, кои ги симболизирале трите реки кои течат низ градот - [[Ервел (река)|Ервел]], [[Ирк (река)|Ирк]] и [[Медлок (река)|Медлок]]. Во 1972 година, овој амблем го доживел првиот рестајлинг: трите ленти на дното биле заменети со црвената роза на [[Династија Ланкастер|Ланкастер]], што го претставувала округот [[Ланкашир]]. Во 1997 година било воведено ново лого на кое се прикажувал штит поставен пред златен орел на сина позадина, штитот бил поделен на два дела како претходното лого и исто така ги претставувал бродот на врвот и трите дијагонални ленти на дното (сега во бела боја, на светлосина позадина). Латинското мото ''Superbia in Proelio'' (превод на мак. ''Гордост во битката'') било ставено под штитот, додека три ѕвезди биле вметнати во горниот дел над штитот и орелот и служеле чисто за украсни цели. Тековниот грб бил воведен почнувајќи од сезоната 2016-2017 и е инспириран од оној што го користел клубот во [[1960-ти|шеесеттите години]]. Логото се вратило повторно во форма на круг и внатре содржи мал штит поделен на два дела: во горната половина има брод, кој го претставува каналот за бродови во Манчестер, додека во долната половина ја има црвената роза на [[Династија Ланкастер|Ланкастер]], која го претставува округот [[Ланкашир]]. Отстрането е латинското мото ''Superbia in Proelio'' (превод на мак. ''Гордост во битката'') и зборовите Фудбалски клуб покрај името на клубот. ==Стадиони== {{Главна|Мејн Роуд|Градски стадион во Манчестер}} [[File:Maine road prior to last game.jpg|thumb|Стариот [[Мејн Роуд]].]] [[File:City of Manchester Stadium 2.jpg|thumb|Новиот [[Градски стадион во Манчестер|Етихад]].]] Пред да биде урнат во [[2004]] година, стадионот [[Мејн Роуд]] бил местото каде што Манчестер Сити ги играле домашните натпревари цели 80 години. Кога Мејн Роуд бил инаугуриран, стадионот бил најголемото спортско место на фудбалски клуб во Англија и втор во земјата по [[Вембли (стадион 1923)|Вембли]]. Рекордната посетеност на овој стадион била забележана во 1934 година, кога 84.569 гледачи присуствувале на натпреварот од [[ФА Куп]]от помеѓу Манчестер Сити и [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]]. Сезоната 2002-2003, била последната во која Манчестер Сити играле на Мајн Роуд, а последниот натпревар бил одигран на 11 мај 2003 година. Следната сезона Манчестер Сити се преселиле да играат на нивниот нов дом, [[Градски стадион во Манчестер|Градскиот стадион во Манчестер]], новоизграден стадион со капацитет од {{formatnum:48000}} седечки места, изграден за да биде домаќин на [[Комонвелтски игри 2002|Игрите на Комонвелтот]]. Клубот потрошил околу 35 милиони фунти за некои работи на новиот стадион, вклучувајќи ја и изградбата на Северната трибина. Новиот стадион бил отворен со победа од 2-1 над {{Fb team (N) Barcelona}}, со головите на Никола Анелка и Тревор Синклер.<ref>{{cite web|url=http://www.mcfc.co.uk/default.sps?pagegid={20E7C2B7-4832-46D1-B772-AB8CCA2FD0D5}|title=Storia degli Stadi - mcfc.co.uk|access-date=11 февруари 2008|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060929181224/http://www.mcfc.co.uk/default.sps?pagegid=%7b20E7C2B7-4832-46D1-B772-AB8CCA2FD0D5%7d|archivedate=29 септември 2006}}</ref> На 8 јули 2011 година, Манчестер Сити постигнал договор со [[Etihad Airways]], со што на компанијата и се дале правата на името на стадионот, кој бил преименуван во стадион „Етихад“. За возврат, клубот би добил 150 милиони фунти во следните 10 години. Тоа бил најбогатиот комерцијален договор во историјата на [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]]: го надминал оној од 2006 година помеѓу [[ФК Арсенал|Арсенал]] и [[Емирејтс (авиокомпанија)|Емирејтс]] (200 милиони за 15 години). == Спортска опрема и спонзори == <div style="float:left; font-size:100%; width:350px; border:0px; padding:0px; margin-left:1em; margin-right:5px;margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|align=left|width=80%|logo=|border=1px|col1=#AAD0FF|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo=Спортска опрема|contenuto= * 1975-1997 [[Umbro]] * 1997-1999 [[Капа (компанија)|Kappa]] * 1999-2003 [[Le Coq Sportif]] * 2003-2007 [[Reebok]] * 2007-2009 [[Le Coq Sportif]] * 2009-2013 [[Umbro]] * 2013-2019 [[Nike, Inc.|Nike]] * 2019-2029 [[Пума (компанија)|Puma]]<ref>{{cita news|url=https://www.mancity.com/news/club-news/club-news/2019/february/man-city-puma-kit-deal-announcement-information|titolo=PUMA AND CFG SIGN GLOBAL LONG-TERM STRATEGIC DEAL|autore=mancity.com|data=28 febbraio 2019|lingua=en}}</ref> }} * </div> <div style="float:left; valign:top; font-size:100%; width:350px; border:0px; padding:0px; margin-left:1em; margin-right:5px;margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|align=left|width=80%|logo=|border=1px|col1=#AAD0FF|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo=Спонзори на дресовите|contenuto= * 1982-1984 [[Saab]] * 1984-1987 [[Philips]] * 1987-1999 [[Brother Industries|Brother]] * 1999-2002 [[Eidos Interactive|Eidos]] * 2002-2004 First Advice * 2004-2009 [[Thomas Cook Airlines]] * 2009-денес [[Etihad Airways]] * 2017-денес [[Nexen Tire]] }} </div> {{Clear}} == Играчи == === Моментален состав === {{Fs start/Manchester City}} {{Fs player|no=1 |nat=ENG|pos=GK|name=[[Џејмс Трафорд]]}} {{Fs player|no=3 |nat=POR|pos=DF|name=[[Рубен Дијаш]]}} {{Fs player|no=4 |nat=NED|pos=MF|name=[[Тиџани Рејндерс]]}} {{Fs player|no=5 |nat=ENG|pos=DF|name=[[Џон Стоунс]]}} {{Fs player|no=6 |nat=NED|pos=DF|name=[[Нејтн Аке]]}} {{Fs player|no=7 |nat=EGY|pos=FW|name=[[Омар Мармуш]]}} {{Fs player|no=8 |nat=CRO|pos=MF|name=[[Матео Ковачиќ]]}} {{Fs player|no=9 |nat=NOR|pos=FW|name=[[Ерлинг Холанд]]}} {{Fs player|no=10|nat=FRA|pos=MF|name=[[Рајан Шерки]]}} {{Fs player|no=11|nat=BEL|pos=MF|name=[[Жереми Доку]]}} {{Fs player|no=13|nat=ENG|pos=GK|name=[[Маркус Бетинели]]}} {{fs player|no=14|nat=ESP|pos=DF|name=[[Нико Гонсалес (фудбалер 2002)|Нико Гонсалес]]}} {{Fs player|no=15|nat=ENG|pos=DF|name=[[Марк Гехи]]}} {{Fs mid/Manchester City}} {{Fs player|no=16|nat=ESP|pos=MF|name=[[Родри (фудбалер 1996)|Родри]]}} {{Fs player|no=20|nat=POR|pos=MF|name=[[Бернардо Силва]] {{Капитен}}}} {{Fs player|no=21|nat=ALG|pos=DF|name=[[Рајан Аит-Нури]]}} {{Fs player|no=24|nat=CRO|pos=DF|name=[[Јошко Гвардиол]]}} {{Fs player|no=25|nat=ITA|pos=GK|name=[[Џанлујџи Донарума]]}} {{Fs player|no=26|nat=BRA|pos=MF|name=[[Савињо]]}} {{Fs player|no=27|nat=POR|pos=DF|name=[[Матеуш Нунеш]]}} {{Fs player|no=33|nat=ENG|pos=DF|name=[[Нико О'Рајли]]}} {{Fs player|no=41|nat=NOR|pos=MF|name=[[Свере Нипан]]}} {{Fs player|no=42|nat=GHA|pos=FW|name=[[Антуан Семењо]]}} {{Fs player|no=45|nat=UZB|pos=DF|name=[[Абдукодир Хусанов]]}} {{Fs player|no=47|nat=ENG|pos=MF|name=[[Фил Фоден]]}} {{Fs player|no=82|nat=ENG|pos=DF|name=[[Рико Луис]]}} {{fs end }} <small>Извор: [https://www.mancity.com/teams/first-team Мрежното место на Манчестер Сити]</small> === Повлечени броеви === * 23 {{flagsport|CMR}} {{football/MFs}} {{0}} [[Марк Вивиен Фое]] ''(посмртно)'' Од 2003 година, Манчестер Сити го повлекле од употреба дресот со број 23 во сеќавање на [[Марк Вивиен Фое]], нивен поранешен играч кој настапувал за клубот како позајмен од францускиот [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]] кога се случила неговата смрт. Тој починал на терен за време на натпревар кој го играл со неговата репрезентација, [[Фудбалска репрезентација на Камерун|Камерун]], на [[ФИФА Куп на конфедерации 2003|Купот на конфедерациите 2003]].<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/3026212.stm |title=Man City retire number 23 shirt |publisher=BBC Sport |date=27 June 2003 |access-date=22 July 2018}}</ref> == Менаџери == {{Main|Менаџери на ФК Манчестер Сити}} <div style="float:left; font-size:100%; width:60%; valign:top; border:0px; padding:0px; margin-left:1em; margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|allign=left|width=50%|logo=|border=1px|col1=#88bbff|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo= Менаџери на Манчестер Сити|contenuto= {{Col-begin|width=100%}} {{col-3}} * 1880-1882: {{flagsport|ENG}} [[Фредерик Хопкинсон]] * 1882-1884: {{flagsport|NP}} ''Непознато'' * 1884-1887: {{flagsport|ENG}} [[Едвард Кичен]] * 1887-1889: {{flagsport|ENG}} [[Волтер Чоу]] * 1889-1893: {{flagsport|ENG}} [[Лоренс Фарнис]] * 1893-1895: {{flagsport|ENG}} [[Џошуа Парлби]] * 1895-1902: {{flagsport|ENG}} [[Сам Ормерод]] * 1902-1906: {{flagsport|ENG}} [[Том Мали]] * 1906-1912: {{flagsport|ENG}} [[Хари Њубилд]] * 1912: ''Комисија'' * 1912-1924: {{flagsport|ENG}} [[Ернест Мангнал]] * 1924-1925: {{flagsport|ENG}} [[Дејвид Ешворт]] * 1925-1926: {{flagsport|ENG}} [[Алберт Александер]] / ''Комисија'' * 1926-1932: {{flagsport|SCO}} [[Питер Хоџ]] * 1932-1946: {{flagsport|ENG}} [[Вилф Вајлд]] * 1946-1947: {{flagsport|ENG}} [[Сам Коуан]] * 1947: {{flagsport|ENG}} [[Вилф Вајлд]] * 1947-1950: {{flagsport|SCO}} [[Џок Томсон]] {{col-3}} * 1950-1963: {{flagsport|SCO}} [[Лес МекДауол]] * 1963-1965: {{flagsport|ENG}} [[Џорџ Појсер]] * 1965: ''Комисија'' * 1965-1971: {{flagsport|ENG}} [[Џо Мерсер]] * 1971-1973: {{flagsport|ENG}} [[Малколм Елисон]] * 1973: {{flagsport|ENG}} [[Џони Харт (англиски фудбалер)|Џони Харт]] * 1973: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1973-1974: {{flagsport|ENG}} [[Рон Сондерс]] * 1974-1979: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1979-1980: {{flagsport|ENG}} [[Малколм Елисон]] * 1980: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1980-1983: {{flagsport|ENG}} [[Џон Бонд (фудбалер)|Џон Бонд]] * 1983: {{flagsport|SCO}} [[Џон Бенсон (фудбалер 1942)|Џон Бенсон]] * 1983-1986: {{flagsport|SCO}} [[Били МекНил]] * 1986-1987: {{flagsport|SCO}} [[Џими Фрицел]] * 1987-1989: {{flagsport|ENG}} [[Мел Макин]] * 1989: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1989-1990: {{flagsport|ENG}} [[Хауард Кендал]] {{col-3}} * 1990-1993: {{flagsport|ENG}} [[Питер Рид]] * 1993: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1993-1995: {{flagsport|ENG}} [[Брајан Хортон]] * 1996: {{flagsport|ENG}} [[Аса Хартфорд]] * 1996: {{flagsport|ENG}} [[Стив Копел]] * 1996: {{flagsport|ENG}} [[Фил Нил]] * 1996-1998: {{flagsport|ENG}} [[Франк Кларк]] * 1998-2001: {{flagsport|ENG}} [[Џо Ројл]] * 2001-2005: {{flagsport|ENG}} [[Кевин Киган]] * 2005-2007: {{flagsport|ENG}} [[Стјуарт Пирс]] * 2007-2008: {{flagsport|SWE}} [[Свен-Јоран Ериксон]] * 2008-2009: {{flagsport|WAL}} [[Марк Хјуз]] * 2009-2013: {{flagsport|ITA}} [[Роберто Манчини]] * 2013: {{flagsport|ENG}} [[Брајан Кид]] * 2013-2016: {{flagsport|CHL}} [[Мануел Пелегрини]] * 2016-2027: {{flagsport|ESP}} [[Пеп Гвардиола]] {{col-end}} }} </div> {{clear}} ==Управа и стручни кадри== [[File:Khaldoon Al Mubarak.jpg|thumbnail|right|upright|[[Халдун Ал Мубарак]], моментален претседател.]] ===Управен одбор=== {| class="wikitable" |- ! Позиција ! Име |- |Претседател ||{{flagsport|UAE}} [[Халдун Ал Мубарак]] |- |Спортски директор ||{{flagsport|ESP}} [[Чики Беригистан]] |- |Извршен директор ||{{flagsport|ESP}} [[Феран Соријано]] |- |Технички директор на [[City Football Group]] ||{{flagsport|ESP}} Родолфо Борел |- |Директор на [[ФК Манчестер Сити Резерви и Академија#Академија|City Football Academy]] ||{{flagsport|ENG}} [[Брајан Марвуд]] |} [[File:Josep Guardiola 0525.jpg|thumbnail|right|upright|[[Пеп Гвардиола]], моментален менаџер.]] ===Тренерски штаб=== {| class="wikitable" |- ! Позиција !! Име |- |Менаџер || |- |Помошник менаџер || |- |Помошник менаџер || |- |Тренер на голманите || |- |Директор на академијата || |- |Менаџер на тимот под 23 години || |- |Менаџер на тимот под 18 години || |} ==Титули== [[Податотека:Vincent Kompany holds up the Premier League trophy 2012.jpg|мини|Капитенот [[Венсан Компани]] со трофејот од Премиер лигата за сезоната 2011-2012.]] === Домашни === * '''{{Трофеј-Англија (Премиер лига)}} [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|Прва Дивизија]] / [[Премиер лига на Англија|Премиер лига]]''' : '''8''' : 1936–1937, 1967–1968, 2011–2012, 2013–2014, 2017–2018, [[Премиер лига на Англија 2018-2019|2018–2019]], [[Премиер лига на Англија 2020-2021|2020–2021]], [[Премиер лига на Англија 2021-2022|2021–2022]] * '''[[Втора дивизија на фудбалската лига на Англија|Втора Дивизија]] / [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|Прва Дивизија]] / [[Фудбалска лига Чемпионшип|Чемпионшип]]''' : '''7''' : 1898–1899, 1902–1903, 1909–1910, 1927–1928, 1946–1947, 1965–1966, 2001–2002 * '''{{Трофеј-ФА куп}} [[ФА Куп]]''' : '''6''' : 1903–1904, 1933–1934, 1955–1956, 1968–1969, 2010–2011, 2018–2019 * '''{{Трофеј-Англија (Лига куп)}} [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига куп / Карабао куп]]''' : '''8 (рекорд, изедначен со {{Fb team (N) Liverpool}})''' : 1969–1970, 1975–1976, 2013–2014, 2015–2016, 2017–2018, 2018–2019, 2019–2020, 2020–2021 * '''{{Трофеј-Комјунити Шилд}} [[ФА Комјунити Шилд|ФА Черити Шилд / ФА Комјунити Шилд]]''' : '''6''' : 1937, 1968, 1972, 2012, 2018, 2019 === Меѓународни=== * '''{{Трофеј-КПК}} [[УЕФА Куп на победниците на куповите|Куп на победниците на куповите]]''' : '''1''' : 1969-1970 == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рв|Manchester City FC}} * {{Official website|http://www.mcfc.co.uk/}} * [http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=52919/profile/index.html Профил на Манчестер сити] на мрежното место на [[УЕФА]] * [http://www.scoreshelf.com/wmbb/en/Manchester_City Manchester City] на ScoreShelf {{Тимови од Премиер лига}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Фудбалски клубови од Англија|М]] 75u3f8yec7f628vtj22j2g6l2u8biu6 5562635 5562634 2026-05-23T16:34:26Z ~2026-30877-93 133462 5562635 wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = white | color2 = #88bbff | clubname = Манчестер Сити | current = ФК Манчестер Сити сезона 2018-2019 | image = | fullname = Фудбалски клуб Манчестер Сити | country = {{flagsport|ENG}} [[Англија]] | nickname = ''Граѓани'' | motto = Superbia in Proelia (Латински за: Гордост во Битката) | shortname = MCFC | founded = {{Start date and years ago|df=yes|1880}} | colors = {{colorbox|#88bbff}} {{colorbox|white}} [[Сина боја|светлосина]] и [[Бела боја|бела]] | ground = [[Градски стадион во Манчестер|Етихад]] | capacity = 55.017<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/handbooks/premier-league-handbook-2015-16.pdf |title=Premier League Handbook Season 2015/16 |format=PDF |accessdate=23 May 2016 |work=[[Premier League]] |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150906045556/http://www.premierleague.com/content/dam/premierleague/site-content/News/publications/handbooks/premier-league-handbook-2015-16.pdf |archivedate= 6 September 2015 |df= }}</ref> | owner = ''[[City Football Group]]'' | chairman = {{flagsport|UAE}} [[Халдун Ал Мубарак]] | manager = | league = {{Лига-Премиер лига на Англија}} | season = 2023-2024 | position = Премиер лига, 1. место | website = http://www.mancity.com/ | pattern_la1 = _mancity2223h | pattern_b1 = _mancity2223h | pattern_ra1 = _mancity2223h | pattern_sh1 = _mancity2223h | pattern_so1 = _mancity2223hl | leftarm1 = 78BCFF | body1 = 78BCFF | rightarm1 = 78BCFF | shorts1 = FFFFFF | socks1 = 78BCFF | pattern_la2 = _mancity2223a | pattern_b2 = _mancity2223a | pattern_ra2 = _mancity2223a | pattern_sh2 = _mancity2223a | pattern_so2 = _mancity2223al | leftarm2 = FFFFFF | body2 = FFFFFF | rightarm2 = FFFFFF | shorts2 = 000000 | socks2 = 000000 | pattern_la3 = _mancity2223t | pattern_b3 = _mancity2223t | pattern_ra3 = _mancity2223t | pattern_sh3 = _mancity2223t | pattern_so3 = _mancity2223tl | leftarm3 = D3FE7A | body3 = D3FE7A | rightarm3 = D3FE7A | shorts3 = 384157 | socks3 = D3FE7A }} '''ФК Манчестер Сити''' ({{langx|en|Manchester City F.C.}}) — професионален [[фудбал]]ски клуб од [[Манчестер]], [[Англија]]. Основан во 1880 година под името '''Сент Маркс''' ('''Вест Гортон'''), клубот го добил денешното име '''Манчестер Сити''' во 1894 година. Од 2003 година својте домашни натпревари ги играат на стадионот [[Градски стадион во Манчестер|Етихад]], кој го заменил [[Мејн Роуд]] нивниот поранешен дом уште од 1923 година. Клубот најголеми успеси остварил кон крајот на 1960. години и почетокот на 1970. години, кога успеал да ги освои [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|англиското првенство]], [[ФА Куп]]от, [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига Куп]]от и [[УЕФА Куп на победниците на куповите|УЕФА Купот на победници на куповите]] под водство на тренерите [[Џо Мерсер]] и [[Малколм Елисон]]. По поразот во финалето од ФА Купот во 1981 година, клубот доживеал пад, кој кулминирал со испаѓање во трета лига на [[Првенство во фудбал на Англија|англискиот фудбалски систем]] во 1998 година. Откако успеал да се врати во [[Премиер лига на Англија|Премиер лига]]та во 2000 година, клубот во 2008 година бил купен од страна на [[Abu Dhabi United Group]] и оттогаш станал еден од најбогатите во светот. Од 2011 година, Манчестер Сити освоил 14 големи титули, вклучувајќи четири титули во Премиер лигата. Во сезоната 2018–2019, Манчестер Сити бил петти најпрофитабилен фудбалски клуб со остварен годишен приход од 568,9 милиони евра.<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www2.deloitte.com/uk/en/pages/sports-business-group/articles/deloitte-football-money-league.html |title=Deloitte Football Money League 2017 |work=[[Deloitte]] |date=January 2017 |accessdate=16 June 2017 }}</ref> Во 2019 година, списанието ''[[Форбс (списание)|Форбс]]'' проценило дека клубот вреди 2.69&nbsp;милијарди долари.<ref name="Forbes Valuation">{{Наведена мрежна страница|last1=Ozanian|first1=Mike|title=The World's Most Valuable Soccer Teams 2017|url=https://www.forbes.com/sites/mikeozanian/2017/06/06/the-worlds-most-valuable-soccer-teams-2017/|website=Forbes|accessdate=16 July 2017|date=6 June 2017}}</ref> == Историја == ===Основање и успесите во првите педесет години (1879-1930)=== Клубот бил формиран во 1880 година, под името Сент Маркс, по иницијатива на Артур Конел (ректорот на црквата Сент Маркс во Западен Гортон) и неговата ќерка Ен Конел. Нивната цел била да се обидат да го спречат насилството на локалните банди и алкохолизмот преку воспоставување нови активности за локалните мажи, додека високата невработеност го измачувала источен Манчестер, поточно областа Гортон. Сите мажи биле добредојдени да се приклучат, без оглед на верата. Црковен [[крикет]] клуб бил формиран во 1875 година, но не постоел еквивалент за зимските месеци.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=S2rGCQAAQBAJ&pg=PT13|title=Manchester City: The Secret History of a Club That Has No History|last=Devlin|first=Mike|date=2015-04-15|publisher=Amberley Publishing Limited|isbn=9781445648118|language=en}}</ref> Во врска со ова, Конел, со помош на чуварите на црквите Вилијам Бестоу и Томас Гудбехер, основал црковен фудбалски клуб во зимата 1880 година наречен „Сент Маркс Вест Гортон“, понекогаш запишан и како „Западен Гортон (Сент Маркс)“.<ref>{{Cite book|title=Manchester City : the complete record : every game, every scorer, every player and every attendance, memorable matches, complete history, pen pictures, manager profiles, appearance records|last=1967-|first=James, Gary|date=2006|publisher=Breedon|isbn=1859835120|location=Derby|oclc=156890195}}</ref> Првиот натпревар во аналите на овој клуб бил регистриран на 23 ноември 1880 година, против друг црковен тим од [[Маклесфилд]]. Сент Маркс го загубиле натпреварот со 2-1 и добиле само еден натпревар за време на нивната инаугуративна сезона 1880–1881, со победа над Сталибриџ Кларенс во март 1881 годинa.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=XsptDwAAQBAJ&pg=PT53|title=Lancashire Turf Wars: A Football History|last=Tongue|first=Steve|date=2018-09-07|publisher=Pitch Publishing|isbn=9781785314704|language=en}}{{Мртва_врска|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> [[File:ManCity1904.jpg|thumb|upright=1.4|Составот на Манчестер Сити кој го освоил [[ФА Куп|ФА&nbsp;Купот]] во 1904 година.]] Во 1884 година, клубот се споил со друг, „Гортон Атлетик“, но спојувањето траело само неколку месеци, по што клубовите повторно се разделиле, а претставникот на Западен Гортон сега бил наречен „Гортон А.Ф.К.“ додека Гортон Атлетик се преименувал во „Вест Гортон Атлетик“.<ref>Gary James, ''Manchester: The Greatest City'' (Polar Publishing, 2002), 15.</ref> Во 1887 година Гортон А.Ф.К. станал професионален клуб, а ова вклучувало и преместување на местото на домашниот терен во [[Хајд Роуд]], со што се сменило и името на клубот во „Ардвик А.Ф.К.“, во чест на новата локација на клубот во источниот дел од градот. Ардвик стекнал поголема слава во 1891 година, освојувајќи го [[Сениор куп на Манчестер|Сениор купот на Манчестер]] за првпат во својата историја совладувајќи го [[ФК Манчестер Јунајтед|Њутн Хит]] со 1-0 во финалето.<ref>{{cite book |last=Clayton |first=David |title=Everything under the blue moon: the complete book of Manchester City FC - and more! |publisher=Mainstream publishing |location=Edinburgh |year=2002 |isbn=1-84018-687-9}} pg.17</ref> Овој успех имал позитивен ефект врз [[Фудбалската алијанса]], која го прифатила Ардвик како дополнителна франшиза за сезоната 1891-1892. Подоцна Алијансата се споила со [[Фудбалска лига на Англија|Фудбалската лига]] во 1892 година, така што Ардвик станал член на Втората дивизија. Финансиските проблеми во сезоната 1893-1994 година довеле до реорганизација на клубот, и на 16 април [[1894]] година тој станал '''ФК Манчестер Сити'''. Освојувањето на титулата во Втората дивизија на фудбалската лига во 1899 година, му ги донела на клубот првите почести и промоција во највисоката фудбалска лига во Англија, [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|Првата дивизија]]. Неколку години подоцна клубот го постигнал најголемиот успех во својата историја, откако на 23 април 1904 година, совладувајќи го [[ФК Болтон Вондерерс|Болтон Вондерерс]] со 1-0 во [[Националнен спортски центар Кристал Палас|Кристал Палас]] го освоил најпрестижниот елиминационен турнир<ref name="ReferenceA">Manchester: The Greatest City, 59-65.</ref> во англискиот фудбал, [[ФА Куп]]от. Клубот бил близу до освојување на [[Двојна круна (фудбал)|двојната круна]], но на крајот сепак во лигата завршиле втори со три бода помалку од шампионот [[ФК Шефилд Венздеј|Венздеј]]. Во сезоните по нивниот триумф во ФА Купот, клубот бил обвинет за финансиски нерегуларности, а сето тоа кулминирало со суспензија на седумнаесет играчи во 1906 година, вклучувајќи го и [[капитен]]от [[Били Мередит]].<ref name="ReferenceA"/> Бесот на навивачите на Сити бил уште поголем кога многу од суспендираните играчи отишле да играат за локалниот соперник [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]], формирајќи го јадрото на тимот Јунајтед кој ја освоил Првата дивизија за време на сезоната 1907-1908. Во 1920 година се случил пожар кој ја изгорел и уништил главната трибина Хајд Роуд, по што клубот во 1923 година одлучил да се пресели на својот нов стадион на [[Мејн Роуд]] во [[Мос Сајд]] во јужниот дел на Манчестер.<ref>{{Cite news |title=Maine Road through the ages |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/3011895.stm |publisher=BBC Sport |date=11 May 2003 |access-date=10 September 2011 |first=Chris |last=Bevan}}</ref> Новиот стадион бил со капацитет од 100,000 гледачи и ќе биде важен дел од историјата на клубот, а поради својот висок капацитет го добил прекарот Вембли на северот. ===Вториот ФА Куп, првата шампионска титула и испаѓање (1930-1950)=== Во [[1930-ти]]те години, Манчестер Сити стигнал до две последователни финалиња во ФА Купот: губејќи од {{Fb team (N) Everton}} во 1933 година, пред да го освои купот победувајќи го {{Fb team (N) Portsmouth}} во 1934 година. Во финалето 1933 година, тие биле немоќни да му се спротивстават на силниот Евертон предводен од [[Дикси Дин]] и биле поразени со убедливи 3-0, меѓутоа при доделувањето на медалите тогашниот капитен на Сити, [[Сам Коуан]], рекол дека ќе се врати следната година за да победи. Неговите зборови се обвистиниле и Сити се вратиле на [[Вембли (стадион)|Вембли]] следната година каде во финалето го совладале Портсмут со 2-1 и му овозможиле на Коуан да го подигне пехарот од вториот освоен куп во историјата на клубот. Коуан, исто така, станал првиот и досега единствен играч на Манчестер Сити кој го претставувал клубот во три финалиња на ФА Купот (играл и во финалето во 1926 година во кое загубиле од Болтон). Манчестер Сити конечно станал шампион на Англија, откако во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1936-1937|сезоната 1936-1937]] ја освоиле својата прва титула во Првата дивизија со три бода повеќе пред вториот [[ФК Чарлтон Атлетик|Чарлтон Атлетик]]. Со тоа завршило долгогодишното чекање на приврзаниците на ''светлосините'', откако претходно клубот неколку пати бил близу до овој успех завршувајќи втор во сезоните [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1903-1904|1903-1904]] и [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1920-1921|1920-1921]]. Сепак, веќе следната сезона им приредила вистински шок на сите симпатизери на клубот, кога Манчестер Сити како бранител на титулата испаднал од лигата завршувајќи на претпоследното место, и покрај тоа што постигнале најмногу голови во дивизијата.<ref>{{cite web | title=England 1937/38| work=league table from RSSSF | url=http://www.rsssf.com/engpaul/FLA/1937-38.html| access-date=29 December 2005 }}</ref> По одигрувањето на следната сезона во Втората дивизија во која клубот завршил петти и не успеал да избори промоција, првенствата биле прекинати поради почетокот на [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Кога првенствата продолжиле, во сезоната 1946-1947, Сити си го вратил статусот на фаворит и ја освоил петтата своја титула во Втората дивизија под водството на нивниот поранешен играч и капитен Сам Коуан. ===Новите куп успеси и ново испаѓање (1950-1965)=== [[File:Sculpture of Bert Trautmann.jpg|thumb|190px|right|Скулптура на голманот [[Берт&nbsp;Траутман]], во музејот на Манчестер Сити.]] Во педесеттите години од минатиот век, Сити, користејќи тактика наречена „Реви план“, стигнале до нови последователни финалиња на ФА Купот по втор пат во својата историја, и идентично како во 1930-тите, тие го загубиле првото и го освоиле второто, во 1955 и 1956 година, соодветно. Во првото финале тие биле поразени од {{Fb team (N) Newcastle United}} со 3-1. Голот на [[Боби Џонстоун]] во последните минути од првото полувреме му донел израмнување на Сити и на одмор резултатот гласел 1-1, но во првите 15 минути од вториот дел играчите на Њукасл постигнале два гола и го решиле натпреварот. Следната година, во финалето одиграно во 1956, Манчестер Сити го победил [[ФК Бирмингем Сити|Бирмингем Сити]] со 3-1. Тоа било едно од најпрепознатливите финалиња на ФА Купот на сите времиња, а останало запаметено по голманот на ''Граѓаните'', германецот [[Берт Траутман]], кој продолжил да го игра натпреварот и покрај тоа што го скршил вратот. Освен споменатите успесите во куповите, Сити немале поголеми успеси во Првата дивизија во текот на оваа декада, завршувајќи само еднаш четврти во сезоната 1955-1956 и еднаш петти во сезоната 1957-1958. Почетокот на следната декада донел уште полоши денови за клубот и набргу потоа дошло до ново испаѓање од елитната дивизија за време на сезоната 1962-1963. Веднаш по испаѓањето во 1963, [[Џорџ Појсер]] бил назначен за менаџер, но тој неуспеал да го спречи падот на клубот. Сезоната ја завршиле на единаесеттото место во Втората дивизија, што бил нивниот најнизок пласман во клупската историја.<ref>Ардвик завршиле на 13. место во Втората дивизија во 1894 година, но во тоа време Првата дивизија броела само 16 клубови.</ref> ===Години на слава (1965-1979)=== <div style="float:left; font-size:90%; width:300px; border:0px; padding:0px; margin-left:0em; margin-right:20px; margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|align=right|width=50%|border=1px|col1=#AAD0FF|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo=Куп на победниците на куповите 1970<ref>{{de}} [http://home6.inet.tele.dk/pin/Europacup/Pokal_69-70.htm Statistiche] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081016121742/http://home6.inet.tele.dk/pin/Europacup/Pokal_69-70.htm |data=16 ottobre 2008 }} на [[Куп на победниците на куповите 1969-1970|Куп на победниците на куповите 1969-70]]</ref>|contenuto= <div align="center">29 април [[1970]] - [[Стадион „Ернст Хапел“|Пратер]], [[Виена]] '''{{симбол2|600px sky city.png}} Манчестер Сити - [[ФК Гурник Забже|Гурник Забже]] {{симбол2|600px Bianco e Rosso.svg}}''' '''2 - 1'''</div> '''{{Fb team Manchester City}}''': Кориган, Бук, Бут, Хеслоп, Пардо, Дојл (54' Бојер), Тауерс, Оукс, Бел, Ли, Јанг. '''Тренер''': Мерсер. '''{{Fb team Gornik Zabrze}}''': Костка, Ослизло, Флоренски (Деја), Олек, Горгон, Латоха, Вилчек (Сковронек), Шолтисик, Банаш, Шарински, Љубански. <br>'''Тренер:''' Матјас. '''Судија''': {{flagsport|AUT}} Паул Шилер<br> '''Стрелци''': Јанг {{goal|11}}, Ли {{goal|43|пен.}}, Ослизло {{goal|68}}<br> '''Гледачи''': 7.968 }} </div> Во [[1965]] година [[Џо Мерсер]] бил назначен за нов менаџер, додека [[Малком Елисон]] за негов помошник. Веќе во првата сезона под раководството на овој тандем Манчестер Сити ја освоил титулата во Втората дивизија и се вратиле во Првата по двегодишно отсуство. Во следната сезона, тимот, засилен за време на летниот трансфер пазар, со потписите на [[Мајк Самерби]] и [[Колин Бел]], успеал да избори опстанок завршувајќи на петнаесеттото место: одлучувачки за постигнувањето на оваа цел биле последните седумнаесет натпревари, во кои Сити загубиле само четири пати. На крајот од [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1967-1968|сезоната 1967-1968]] Манчестер Сити успеа да ја освои втората титула во својата историја: главните моменти на сезоната биле натпреварот против [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]] (кои се емитувал на [[телевизија]] и во кои Сити победил со 4-1) наречен ''The Ballet on Ice'' (балетот на мраз) поради снегот што го покрил теренот тој ден, победата со 3-1 на [[Олд Трафорд]] против [[ФК Манчестер Јунајтед|Манчестер Јунајтед]] (иден шампион [[Европа]] и соперник на ''Граѓаните'' во борбата за титулата) во [[Дерби (фудбал)|дербито]], и натпреварот во последното коло од првенството, победата со 4-3 против [[ФК Њукасл Јунајтед|Њукасл Јунајтед]], што на Сити му ја донела шампионската титула. Сепак, славата не траела долго затоа што само неколку дена подоцна Јунајтед го освоил Европскиот куп на шампиони, станувајќи првиот англиски клуб на кој му успеал овој подвиг. Страниците во весниците биле преполни со текстови за ''Црвените ѓаволи'' и успехот на Сити паднал во заден план. Во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1968-1969|следната сезона]], и покрај тоа што клубот завршил на тринаесеттото место на табелата во првенството и бил елиминиран во првото коло од [[Куп на шампиони 1968/69|Европскиот куп]] од турскиот {{Fb team (N) Fenerbahce}}, клубот ја продолжил својата серија на освојување трофеи со успех во [[ФА Куп]]от. Освојувањето на националниот куп му овозможило на Манчестер Сити да игра во [[УЕФА Куп на победниците на куповите|Купот на победниците на куповите]] за [[Куп на победниците на куповите 1969-1970|сезоната 1969-1970]]: откако ги елиминирале [[ФК Атлетик Билбао|Атлетико Билбао]], [[Лирс С.К.|Лирс]], [[ФК Академика Коимбра|Академика Коимбра]] и [[ФК Шалке 04|Шалке 04]], ''Граѓаните'' стигнале до финалето во [[Виена]] во кое се соочиле со [[Полска|полскиот]] [[ФК Гурник Забже|Гурник Забже]], кого го победиле со 2-1, за првиот европски трофеј во историја на клубот. На крајот на сезоната Манчестер Сити го освоил и [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига купот]], со што станал првиот англиски клуб кој освоил национален и европски турнир во истата сезона. Во 1971 година, Мерсер бил назначен за генерален менаџер на тимот, отстапувајќи му го местото менаџер (тренер) на првиот тим на неговиот асистент Малком Елисон: во неговата прва сезона Сити се бореле за освојување на титулата, наоѓајќи се во март на првото место во поредокот со минимална разлика од четири бода во однос на гонителите. Сепак, резултатската криза во самиот финиш од првенството предизвикала клубот да се лизне на четвртото место. По овој неуспех, навивачите го означиле играчот [[Родни Марш]] како главен виновник<ref name="marsh">[http://www.manchestereveningnews.co.uk/sport/s/33/33094_marsh_fa_quick_to_discard_experience.html Marsh: FA quick to discard experience], преземено на 29 април [[2006]].</ref> (чие купување во меѓувреме ја оптоварило финансиската состојба во клубот), кој подоцна ја признал својата вина.<ref name="marsh"/> Во следната сезона тимот бил напуштен од двоецот Мерсер-Елисон, чии односи во меѓувреме се оладиле: Мерсер заминал во [[ФК Ковентри Сити|Ковентри Сити]], додека Елисон поднел оставка во средината на сезоната. [[Податотека:Coppa UEFA 1978-79 - Milan vs Manchester City - David Watson.jpg|thumb|upright=1.4|Капитенот [[Дејвид Вотсон]], голманот [[Џо Кориган]] и [[Кени Клементс]] го предводат тимот на Манчестер Сити на [[Сан Сиро]] за натпреварот од [[Куп на УЕФА 1978-1979|Купот на УЕФА 1978-1979]] против {{Fb team (N) Milan}}.]] Почетокот на [[Прва дивизија на Англија 1973-1974|сезоната 1973-1974]] бил означен со неколку промени на клупата на клубот, кој сега бил под контрола на новиот претседател [[Питер Сволс]]: сезоната како тренер ја започнал [[Џони Харт (фудбалер)|Џони Харт]], но бил отпуштен во октомври во корист на поранешниот капитен [[Тони Бук]], кој пак функцијата му ја предал на [[Рон Сондерс]] само неколку дена подоцна. Бук се вратил на клупата на крајот на сезоната, останувајќи таму до [[1979]] година, освојувајќи го Лига купот во [[1976]] и стигнал до второто место во лигата во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1976-1977|сезоната 1976-1977]], завршувајќи го првенството на еден бод зад {{Fb team (N) Liverpool}}. ===Падот (1979-1989)=== Во [[1979]] година, Малком Елисон се вратил на клупата на тимот, и потрошил големи пари на доведување нови засилувања како [[Аса Хартфорд]], [[Гари Овен]], [[Питер Барнс]] и [[Стив Дејли]], кои подоцна се покажале како неуспешни. Во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1980-1981|следната сезона]], под водството на [[Џон Бонд]] (кој ја презел функцијата од Елисон по крајот на сезоната 1979-1980), Сити стигнале до финалето на [[ФА Куп]]от каде се соочиле со [[ФК Тотенхем Хотспар|Тотенхем]]: натпреварот завршил нерешено 1-1 (благодарение на погодокот и автоголот на [[Томи Хачинсон]]) и неизбежно било преигрување за да се добие победникот. Во вториот натпревар, Тотенхем откако заостанувале со 1-2 на дваесеттина минути до крајот успеале со два гола за шест минути да го свртат резултатот и да го победат Сити со 3-2, а победничкиот гол дошол по фантастична соло акција на аргентинецот [[Рикардо Виља|Рики Виља]] кој бил двоен стрелец во тој натпревар. Во средината на [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1982-1983|сезоната 1982-1983]], додека тимот се наоѓал во средината на табелата, Бонд бил разрешен по дискусија со управата и заменет со неговиот помошник [[Џон Бенсон (фудбалер 1942)|Џон Бенсон]]: тој потег скапо го чинел клубот, бидејќи по заминувањето на Бонд тие забележиле катастрофален пад во перформансите под водството на Бенсон (освојувајќи само 11 бодови во 19 натпревари) и сезоната завршила со најлошото можно сценарио - испаѓање во последното коло од сезоната по поразот од [[ФК Лутон Таун|Лутон Таун]] (кој исто така се бореле за опстанок и успеале во целта благодарение на победата над Сити) кога и нерешено би им било доволно за да се спасат. Потоа бил ангажиран нов менаџер, [[Били Мекнил]], кој откако замалку не успеал во првата сезоната да избори промоција, тоа го сторил во 1985 година кога ги вратил ''Ѓраѓаните'' во највисокото ниво. Престојот на Манчестер Сити во Првата дивизија овој пат бил краток: откако успеале да го избегнат испаѓањето во сезоната 1985-86, клубот испаднал на крајот на сезоната 1986-1987, откако Мекнил му го отстапил место на сонародникот [[Џими Фрицел]]. За враќањето во елита по две сезони поминати во Втората дивизија, Манчестер Сити му благодари на [[Мел Макин]], кој во 1989 година изборил промоција со освојувањето на второто место во втората лига. ===Подобрување, првите сезони во Премиер лигата и уште еден пад (1987-1998)=== Макин бил отпуштен во ноември [[1989]] и бил заменет со поранешниот менаџер на Евертон, [[Хауард Кендал]]. Откако обезбедил опстанок во претходната сезона, Кендал се вратил во Евертон во ноември [[1990]] и бил заменет на клупата од 34-годишниот [[Среден ред (фудбал)|играч за врска]] на клубот, [[Питер Рид]]. Сити ја завршиле сезоната [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1990-1991|1990-1991]] на петтото место и го повториле истиот пласман и во следната година, но не се квалификувале за [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]] затоа што во тоа време тоа право им припаѓало само на второ и третопласираните екипи. Во [[Премиер лига на Англија 1992-1993|сезоната 1992-1993]], инаугуративната сезона на [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]], тимот завршил деветти. Тоа бил добар резултат, но сепак Рид бил отпуштен само по две одиграни кола за време на [[Премиер лига на Англија 1993-1994|сезоната 1993-1994]]. Таа сезона била проблематична за Сити и шеснаесеттото место во лигата кое го постигнал новиот менаџер [[Брајан Хортон]] не било доволно за да го смири гневот на навивачите, под чии притисок потклекнал и претседателот Питер Сволс, кој контролата врз клубот ја предал на поранешниот славен играч на клубот [[Френсис Ли (фудбалер)|Френсис Ли]]. Првенството [[Премиер лига на Англија 1994-1995|1994-1995]] донело катастрофална втора половина од сезоната која го спуштила Сити на седумнаесеттото место, две места над зоната за испаѓање. Хортон бил ослободен од функцијата пред крајот на сезоната и бил заменет со менаџерот на [[ФК Саутхемптон|Саутхемптон]] [[Џејмс Алан Бол]]. Бол се обидел да спроведе револуција во тимот, залагајќи се за продажба на многу од битните „шрафови“ низ текот на годините и вметнувајќи бројни надежни млади играчи во тимот, вклучувајќи го и 22-годишниот играч за врска од [[Грузија]], [[Георги Кинкладзе]]. Почетокот на сезоната бил ужасно лош, со освоени само два бода во првите единаесет натпревари, но добрата серија резултати во месец ноември влела надеж дека Сити може да се бори за спас и опстанок во лигата. Сепак, испаѓањето дошло во последниот ден од сезоната, и тоа не било избегнато само поради гол-разликата, иако клубот имал ист број бодови како Ковентри Сити и Саутхемптон два клуба кој на крајот останале во Премиер. Така, клубот се најде повторно во втората лига по седум последователни сезони играње во највисокото ниво. Испаѓањето во понизок ранг овојпат, за разлика од претходните случаи во кои клубот брзо го наоѓаше патот назад во највисокото ниво, било многу посериозен проблем и тие се мачеле да опстанат во Првата дивизија (која по основањето на Премиер лигата станал второ ниво на фудбалскиот систем во Англија). Во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1997-1998|сезоната 1996-1997]] завршиле на 14. место, менувајќи неколку тренери: Бол бил отпуштен во последните месеци од 1996 година и заменет од [[Стив Копел]], кој пак поднел оставка по неколку недели поради прекумерниот притисок, па по краток период во кој должноста ја вршел привремениот менаџер [[Фил Нил]], сезоната ја завршиле со [[Франк Кларк]] на клупата. Проблемите во клубот продолжиле и во [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 1997-1998|следната сезона]] кога Сити бил принуден во уште поголема битка за опстанок во Првата дивизија. По малку повеќе од година дена работа, Кларк бил отпуштен во средината на февруари, оставајќи го клубот во последните 5 на табелата. Неговата замена, [[Џо Ројл]], наследил многу лоша ситуација. Тој го добил последниот натпревар од сезоната, совладувајќи го со 5-2 на домашен терен директниот конкурент за опстанок [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]], но победата била бескорисна, бидејќи другите три екипи вклучени во битката за спас - [[ФК Портсмут|Портсмут]], [[ФК Квинс Парк Ренџерс|Квинс Парк Ренџерс]] и [[ФК Порт Вејл|Порт Вејл]] - ги освоиле трите бода во својте натпревари. Така, Сити испаднале во Втората дивизија, англиската трета лига, за прв пат во нивната историја. Делот на Манчестер каде што се навива за небесно-синиот клуб останал потиштен откако го допреле дното, додека на другата страна на градот навивачите на Јунајтед имале многу поводи за радост бидејќи нивниот клуб бил доминантен и на домашната и на европската сцена. ===Искачувањето од третото ниво назад во Премиер лигата (1998-2001)=== [[Податотека:Paul Dickov vs Gillingham.jpg|thumb|right|250px|[[Пол Диков]] (лево) го постигнува израмнувачкиот гол за Сити во последните секунди од финалето на плејофот на Втората дивизија против {{Fb team (N) Gillingham}}.]] По испаѓањето, клубот претрпел перипетија надвор од теренот, со преземањето од страна на новиот претседател [[Дејвид Бернштајн]]. Сезоната во третата лига никако не била лесна, но навивачите никогаш не недостасувале на трибините покажувајќи ја својата наклонетост кон тимот, иако сега морале да се соочат со мали екипи, понекогаш дури и од предградијата на Манчестер како [[ФК Маклесфилд Таун|Меклсфилд Таун]] и [[ФК Бери|Бери]]. [[Втора дивизија на фудбалската лига на Англија 1998-1999|Сезоната]] ја завршиле на третото место, зад {{Fb team (N) Fulham}} и {{Fb team (N) Walsall}}, што значело дека ќе мора да играат плејоф за да можат да се вратат во второто ниво. Откако ја минале првата пречка наречена {{Fb team (N) Wigan}}, Сити се пласирал во финалето на Вембли против малиот {{Fb team (N) Gillingham}}, кој никогаш до тогаш во својата историја не играл во повисок ранг на натпреварување од третото ниво. Натпреварот бил многу изедначен, но оддеднаш Сити се нашол во многу тешка ситуација кога тимот предводен од [[Тони Пјулис]] на брзина постигнал два гола во 82-рата и 87-мата минута. Се чинело готово и Џилингем за првпат во својата историја ќе избори промоција во втората лигата. Уште една сезона во Втората дивизија би бил претежок удар за прифаќање за навивачите на Сити и погубна за клубот. Сепак во последните минути од натпреварот настапило потполно лудило: во последната 90-та минута [[Кевин Хорлок]] го пронашол патот на топката до мрежата и ја намалил негативата на Сити на еден гол. И тогаш, во последните секунди од судиското продолжение кога тимот очајнички тргнал во напад по израмнување, еден обид за удар кон голот на Џилингем на еден од играчите на Сити бил изблокиран, но топката се одбила до напаѓачот [[Пол Диков]] кој успеал да го изедначи резултатот на 2-2 за огромна радост на навивачите на ''Граѓаните''. Ова легендарно враќање во натпреварот, останало во сеќавање по лизгањето на колена по тревата при ликувањето на стрелецот Диков, кој во тој момент станал икона на клубот. Враќањето во натпреварот му донело голема психолошка предност на некогашниот англиски шампион, па при [[Изведување пенали (фудбал)|изведувањето на пеналите]] голманот [[Ники Вивер]] ја заклучил мрежата на Сити примајќи само еден гол од четири пенали на Џилингем за да ја прослават промоцијата. Но, и покрај оваа победа со неверојатен пресверт, Сити уште еднаш останале во сенка на својте градски соперници кои ја освоиле Лигата на шампионите неколку дена подоцна на сличен начин против {{Fb team (N) Bayern Munchen}}. Веќе во следната сезона тимот на Ројл се изборил за директна промоција во Премиер лигата, освојувајќи го второто место пред {{Fb team (N) Ipswich Town}}, кое го постигнале во последното коло благодарение на победата со 4-1 на [[Ивуд Парк]] над {{Fb team (N) Blackburn}}.<ref>{{cite web|url=https://www.mancity.com/news/first-team/first-team-news/2017/may/5-last-day-dramas-other-than-93-20|title=5 last-day Man City dramas (other than 93:20!)|work=mancity.com|date=19 мај 2017|access-date=2 мај 2021}}</ref> Очекуваното враќање од навивачите на Манчестер Сити во Премиер лигата било реализирано во најкус можен рок. Во [[Премиер лига на Англија 2000-2001|сезоната 2000-2001]], сепак, „небесно-сините“ испаднале од Премиер лигата по само една сезона помината во елита и тоа на едно коло пред крајот на првенството. За првпат во историјата на Премиер лигата, сите три клуба кои испаднале биле познати уште пред изигрувањето на последното првенствено коло. Иако се засилиле со неколку звучни имиња меѓу кои и освојувачот на ''[[Златна топка|Златната топка]]'' за 1995 година, напаѓачот [[Џорџ Веа]], Сити не успеале да навлезат во потребниот ритам во текот на целата сезона, завршувајќи на 18. место со само 8 остварени победи. Веднаш по завршувањето на сезоната Ројл бил отпуштен.<ref>{{cite news |title=Man City sack Royle |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/1342293.stm |work=BBC Sport |date=21 May 2001 |access-date=9 September 2010}}</ref> ===Стабилизирање под водството на Киган и Пирс и доаѓањето на Шинаватра (2001-2008)=== [[File:Kevin Keegan.jpg|thumb|160px|left|[[Кевин Киган]], менаџерот кој го претворил Сити во стабилен прволигаш во периодот 2002-2005.]] Иако навивачите биле против тоа Ројл да биде отпуштен, тоа сепак се случило во мај 2001, кога како негов наследник на клупата дошол поранешниот селектор на [[Фудбалска репрезентација на Англија|англиската репрезентација]], [[Кевин Киган]]. Во неговата прва година на чело, [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија 2001-2002|сезоната 2001-2002]], Киган донел во Манчестер неколку влијателни играчи како [[Ејал Берковиќ]], [[Али Бенарбија]] и [[Стјуарт Пирс]]. Промоцијата овојпат многу полесно била изборена, откако клубот ја освоил титулата во Првата дивизија, соборувајќи го клупскиот рекорди по бројот на освоени бодови (освоиле 99 бода). Напаѓачот [[Шон Гоутер]] постигнал 30 голови, а неговиот соиграч [[Дарен Хакерби]] додал уште 26. Како подготовка со цел да се оствари подобар пласман следната сезона во Премиер лигата и клубот да се задржи таму подолго од претходниот пат, Киган довел неколку квалитетни и искусни играчи во летото 2002 како [[Никола Анелка]], [[Петер Шмајхел]] и [[Марк-Вивиен Фое]]. Во текот на оваа сезона, Сити го победил Ливерпил на [[Анфилд]] и освоил четири бодови од пресметките со градскиот соперник Манчестер Јунајтед. Напаѓачите биле во добра форма: новото засилување Анелка постигнал 14 гола, а Гоутер 7. ''Ѓраѓаните'' ја завршиле сезоната на одличното деветто место, обезбедувајќи го опстанокот многу порано. На крајот од сезоната, клубот изборил пласман во [[Куп на УЕФА|Купот на УЕФА]], квалификувајќи се преку [[УЕФА Ферплеј рангирање|УЕФА Ферплејот]]. Сезоната 2002-2003, исто така, била последната сезона во која Сити настапувале на Мејн Роуд, стадионот кој клубот го оставил по 80 години за да се пресели на [[Градски стадион во Манчестер|Градскиот стадион во Манчестер]] со капацитет од 48.000 седишта, првично изграден за да биде домаќин на [[Комонвелтски игри 2002|Комонвелтските игри 2002]]. Клубот и неговите приврзаници останале вчудовидени кога Марк-Вивиен Фое, играчот кој бил на позајмица во претходната сезона во Манчестер Сити и бил несомнено еден од најдобрите играчи на Сити во сезоната,<ref>{{Cite news |title=Fans unite in Foe grief |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/africa/3026400.stm |publisher=BBC Sport |date=27 June 2003 |access-date=21 October 2010 |first=Frank |last=Keogh}}</ref> починал додека играл за својата репрезентација, [[Фудбалска репрезентација на Камерун|Камерун]], за време на [[ФИФА Куп на конфедерации 2003|Купот на конфедерации]] во натпревар против [[Фудбалска репрезентација на Колумбија|Колумбија]]. Во 72-рата минута од натпреварот, Фое колабирал во кругот на центарот од игралиштето,<ref name="BBC1">{{Cite news |title=Cameroon star Foe dies |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/3024360.stm |publisher=BBC Sport |date=26 June 2003 |access-date=21 October 2010}}</ref> без да има други играчи во негова близина.<ref>{{Cite news |title=Footballer Foe dies during game |url=http://football.guardian.co.uk/News_Story/0,1563,985814,00.html |work=The Guardian|date=26 June 2003 |access-date=21 October 2010 |location=London}}</ref> По обидите да го реанимираат на теренот, тој бил изнесен надвор од теренот, каде добил реанимација и кислород. Медицинските екипи минале 45 минути во обид да го рестартираат неговото срце, и иако тој сè уште бил жив по пристигнувањето во медицинскиот центар на стадионот, по кратко време починал, и покрај напорите да му се спаси животот.<ref name="BBC1"/> Во летото 2003, во Сити пристигнале уште неколку искусни играчи како: [[Стив МекМанаман]], [[Паул Босвелт]], [[Дејвид Симан]] и [[Михаел Тарнат]], но и покрај тоа сезоната 2003-2004 била тешка за клубот. Тие останале застрашени со мала шанса за испаѓање до претпоследниот натпревар во сезоната, сепак завршувајќи на безбедното 16-тото место на табелата со гол-разлика +1. Меѓу резултатите постигнати во првенството за одбележување е уште една победа над лутиот соперник Манчестер Јунајтед, овојпат со 4-1 во нивното прво соочување на новиот стадион на Сити. Тие стигнале до петтото коло на ФА Купот каде испаднале од Манчестер Јунајтед, елиминирајќи го претходно Тотенхем со 4-3 на [[Вајт Харт Лејн]] во еден од најлудите натпревари во историјата на натпреварувањето, со неверојатен пресврт откако губеле со 3-0 на полувремето и имале играч помалку.<ref name="fabbcspurs">{{cite news |title=Tottenham 3–4 Man City |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/fa_cup/3447235.stm |publisher=BBC Sport |date=4 February 2004 |access-date=9 September 2010}}</ref><ref>{{cite news |title=Great FA Cup comebacks of our time |url=https://www.theguardian.com/football/2004/feb/05/facup200304 |work=The Guardian|date=5 February 2004 |access-date=9 September 2010 |location=London |first=Scott |last=Murray}}</ref> Сепак, најголемото разочарување се чини дека било испаѓањето во второто коло на [[Куп на УЕФА 2003-2004|Купот на УЕФА]] од полскиот [[Дискоболија Гроѓиск Вјелкополски|Гроцлин]] и покрај нерешениот вкупен резултат 1-1 поради правилото за гол во гости. Одново Анелка бил предводник на клубот со 24 постигнати голови во сите натпреварувања, но се истакнале и некои млади играчи како [[Џои Бартон]] и [[Шон Рајт-Филипс]]. [[File:Stuart Pearce.jpg|thumb|190px|right|[[Стјуарт Пирс]], менаџер на Сити во периодот 2005–2007.]] Киган ја напуштил екипата во март 2005 година и бил заменет со привремениот менаџер [[Стјуарт Пирс]].<ref>{{cite news |title = Keegan ends his reign at Man City |url= http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/4338665.stm |publisher= BBC Sport |date= 11 March 2005 |access-date= 24 February 2008}}</ref> Тој ја завршил сезоната со Сити на осмото место, не успевајќи замалку да го одведе клубот во квалификациите за Купот на УЕФА, што било доволно убедливо за раководството да го задржи трајно на функцијата.<ref>{{cite news |title = Man City unveil Pearce as manager |url = http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/4503717.stm |publisher= BBC Sport |date = 12 May 2005 |access-date = 24 February 2008}}</ref> Последниот натпревар во сезоната против {{Fb team (N) Middlesbrough}} останал запаметен по одлуката на Пирс да го внесе во игра голманот Ники Вивер на место на играчот за врска [[Клаудио Рејна]] во последните минути од натпреварот, така што му овозможил на 198 сантиметри високиот голман [[Дејвид Џејмс (фудбалер 1970)|Дејвид Џејмс]] да игра во нападот, и покрај тоа го што имал напаѓачот [[Џон Макен]] на клупата.<ref>{{Cite news |title=The Joy of Six: Inspired substitutions |url=https://www.theguardian.com/sport/blog/2010/feb/19/joy-of-six-inspired-substitutions |work=The Guardian|date=19 February 2010 |access-date=23 October 2010 |location=London |first1=Rob |last1=Smyth |first2=Paul |last2=Doyle}}</ref> Сити дури имале подготвен дрес со број 1 за играч во поле, кој Џејмс го носел откако бил преместен напред и овој експеримент се покажал донекаде успешен бидејќи во последните минути од натпреварот (при резултат 1-1) бил досуден пенал за ''Граѓаните'', кој [[Роби Фаулер]] го промашил и со тоа згаснала шансата Сити да се пласира во Европа.<ref>{{Cite news |title=Fowler misses late penalty to hand Boro place in Uefa Cup |url=https://www.independent.co.uk/sport/football/premier-league/fowler-misses-late-penalty-to-hand-boro-place-in-uefa-cup-490893.html |work=The Independent|date=16 May 2005 |access-date=21 October 2010 |location=London |first=Ian |last=Whittell}}</ref> [[File:Daniel Agger.jpg|thumb|240px|left|Натпревар меѓу Манчестер Сити и Ливерпул во април 2007.]] Во [[Премиер лига на Англија 2005-2006|сезоната 2005-2006]], тимот започнал добро, но кон крајот имале пад во формата - 9 порази на последните 10 натпревари - што ги спуштило на петнаесеттата позиција во конечниот поредок. Пирс не успеал да донесе подобрување ниту во следната сезона, во која Сити воделе битка за опстанок и ќе се покаже многу тешка за клубот.<ref>{{cite news |title=Hughes defends under-fire Pearce |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/fa_cup/6441009.stm |publisher=BBC Sport |date=12 March 2007 |access-date=23 February 2008}}</ref> Сепак, добрата серија кон крајот на март и почетокот на април 2007, во која клубот забележил три гостински победи во низа и реми без голови на домашен терен против Ливерпул им била доволна да си го осигураат опстанокот завршувајќи на 14. место со 42 освоени бода. Исто така, се пласирале во четвртфиналето на [[ФА Куп 2005-2006|ФА Купот]], што бил нивен најдобар пласман во ова натпреварување уште од сезоната 1992-1993, каде биле елиминирани од {{Fb team (N) Blackburn}} со 2-0. [[Податотека:Thaksin crop.jpg|thumb|170px|[[Таксин Шинаватра]], контроверзниот сопственик на клубот во периодот 2007-2008.]] По завршувањето на сезоната 2006-2007, Пирс бил отпуштен. Во текот на летото, клубот преминал во сопственост на поранешниот [[тајланд]]ски премиер [[Таксин Шинаватра]], кој го купил Манчестер Сити за 81,6 милиони фунти.<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/business/6277502.stm |title=Thaksin completes Man City buyout |publisher=BBC Sport |access-date=6 July 2007 | date=6 July 2007}}</ref> Еден од неговите први потези било назначување на поранешниот селектор на Англија, [[Свен-Јоран Ериксон]] за нов менаџер.<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/6241052.stm |title=Eriksson named as Man City boss |publisher=BBC Sport |access-date=6 July 2007 | date=6 July 2007}}</ref> Ериксон потрошил околу 45 милиони фунти на нови играчи, меѓу кои најскапи биле трансферите на [[Роландо Бјанки]], [[Елано]], [[Ведран Ќорлука]] и бугарите [[Валери Божинов]] и [[Мартин Петров]], и тргнал добро во [[Премиер лига на Англија 2007-2008|сезоната 2007-2008]] забележувајќи три победи на почетокот од првенството (вклучувајќи ја и онаа над Манчестер Јунајтед), но во вториот дел од сезоната тимот не издржал и завршил на деветтото место. Покрај тоа, клубот забележал и некој срамни резултати во текот на сезоната, како што биле поразот со 6-0 од Челси на [[Стемфорд Бриџ]] и поразот со 8-1 од Мидлсбро во последното коло од првенството. ===Доаѓањето на шеикот Мансур и новата славна ера (2008-2026)=== На 2 јуни 2008, Ериксон бил отпуштен, и заменет од дотогашниот менаџер на Блекбурн Роверс, [[Марк Хјуз]].<ref>{{cite news |title=Eriksson leaves Manchester City |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7430827.stm |publisher=BBC Sport |date=2 June 2010 |access-date=18 August 2010}}</ref><ref>{{cite news |title=Hughes becomes Man City manager |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7431155.stm |publisher=BBC Sport |date=5 June 2008 |access-date=18 August 2010 |first=Phil |last=McNulty}}</ref> Веднаш потоа, започнале проблемите на сопственикот Шинаватра со тајландските власти, при што неговите сметки и богатството од 800 милиони фунти во Тајланд останало замрзнато, а тој не сакал да се врати во земјата за да го расчисти своето име.<ref>{{Cite news |title=Embattled Thaksin faces new trial |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/asia-pacific/7528407.stm |publisher=BBC Sport |date=28 July 2008 |access-date=21 October 2010 |first=Jonathan |last=Head}}</ref> Целта да се врати славната ера во Сити, поставена од Шинаватра само една година претходно, сега изгледала осудена на пропаст,<ref>{{cite news |title=Thaksin Shinawatra's crisis ends Manchester City's European dream |url=https://www.telegraph.co.uk/sport/football/teams/manchester-city/2548558/Thaksin-Shinawatras-crisis-ends-Manchester-Citys-European-dream-Football.html |work=Daily Telegraph|date=12 August 2008 |access-date=4 September 2010 |location=London |first=Ian |last=Winrow}}</ref> но она што наскоро се случило никој во Манчестер Сити тогаш веројатно не можел ни да го замисли. На 1 септември 2008, Шинаватра склучил договор за продавање на клубот на, во тоа време, претежно непознат арапски конзорциум наречен ''[[Abu Dhabi United Group]]''.<ref>{{cite news |title=Arab group agrees Man City deal |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7591735.stm |publisher=BBC Sport |date=1 September 2008 |access-date=4 September 2010}}</ref> Оваа аквизиција нај на крај засекогаш ќе го промени текот на неконзистентната историја на Манчестер Сити. Така претседател на клубот станал арапот [[Халдун Ал Мубарак]], а сопственоста врз компанијата ја преземал сонародникот [[Мансур бин Заид Ал Нахјан]]. [[File:Robinho Citeh 2009.jpg|thumb|170px|left|Бразилската ѕвезда [[Робињо]] од {{Fb team (N) Real Madrid}}, била првиот потпис на арапските сопственици.]] По појавата на богатата арапска компанија, клубот бил во центарот на најважните и најсензационални преговори на пазарот. На истиот ден кога се случила промената на сопственоста, клубот му плати 32,5 милиони фунти на {{Fb team (N) Real Madrid}} за да ја купи бразилската ѕвезда [[Робињо]].<ref>{{cite news |title=Man City beat Chelsea to Robinho |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/teams/m/man_city/7593026.stm |publisher=BBC Sport |date=1 September 2008 |access-date=4 September 2010}}</ref> Во јануари [[2009]], клубот претставил понуда од 120 милиони евра до екипата на [[ФК Милан|Милан]] за нивниот играч [[Кака]].<ref>[http://iltempo.ilsole24ore.com/sport/2009/01/16/977061-kaka_milan_vacilla.shtml Kakà, il Milan vacilla] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090117034617/http://iltempo.ilsole24ore.com/sport/2009/01/16/977061-kaka_milan_vacilla.shtml |data=17 јануари 2009 }} Iltempo.ilsole24ore.com</ref><ref>[http://www.goal.com/it/news/7/calciomercato/2009/01/16/1063262/kaka-tutti-i-dettagli-delloperazione-finanziaria-e-le-scelte-tat Kaka': tutti i dettagli dell'operazione finanziaria e le scelte tattiche di Hughes] Goal.com</ref><ref>[http://www.news-impianti.com/notizia/496/16/kaka-il-manchester-city-spendera-272-milioni Kakà, il Manchester City spenderà 272 milioni] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131212125914/http://www.news-impianti.com/notizia/496/16/kaka-il-manchester-city-spendera-272-milioni |date=12 декември 2013 }} News-impianti.com</ref> На 19 јануари 2009 година, кога трансферот на Кака кај ''Граѓаните'' се чинел веќе дефиниран,<ref>{{cite web |url=http://www.gazzetta.it/Calcio/SerieA/Squadre/Milan/Primo_Piano/2009/01/19/vertice.shtml |title=Berlusconi: "Kakà resta". Lui: "Ho deciso con il cuore" |work=[[La Gazzetta dello Sport]] |date=19 јануари 2009 |access-date=20 јануари 2009}}</ref> играчот ја одбил понудата.<ref>{{cite web |url=http://milano.repubblica.it/dettaglio/Milan-Kak%C3%A0-resta-Ho-scelto-col-cuore/1577659?ref=rephp |title=Kakà resta al Milan "Ho scelto col cuore, i soldi non contano" |work=[[La Repubblica (quotidiano)|la Repubblica]] |date=20 јануари 2009 |access-date=20 јануари 2009 |archive-date=2021-05-09 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210509092805/https://milano.repubblica.it/dettaglio/Milan-Kak%C3%A0-resta-Ho-scelto-col-cuore/1577659?ref=rephp |url-status=dead }}</ref> Сепак, за време на јануарскиот трансферен прозорец раководството успеало да доведе две засилувања, [[Крег Белами]] од [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]] и голманот [[Шеј Гивен]] од Њукасл Јунајтед. Сезоната 2008-2009 под водството на Хјуз била резултатски многу неконзистентна. Лесните победи против [[ФК Вест Хем Јунајтед|Вест Хем Јунајтед]], [[АФК Сандерленд|Сандерленд]], [[ФК Портсмут|Портсмут]], [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]] и Арсенал биле комбнирани со разочарувачки порази, главно надвор од дома. Добрата форма на крајот на сезоната, му овозможила на Сити да се бори за освојување на седмото место на табелата, но поразот од Тотенхем во претпоследниот натпревар од сезоната ставил крај на нивните надежи и сезоната ја завршиле на десеттото место. Домашните куп натпреварувања донеле понатамошна непредвидлива форма: тие биле поразени во второто коло на Лига купот од [[ФК Брајтон енд Хоув Албион|Брајтон енд Хоув Албион]], членот на Лига Еден, по изведувањето пенали,<ref>{{Cite news |title=Brighton 2–2 Man City (5–3 pens) |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/league_cup/7626796.stm |publisher=BBC Sport |date=24 September 2008 |access-date=20 October 2010}}</ref> додека во [[ФА Куп 2008-2009|ФА Куп]]от, Сити се соочиле со [[ФК Нотингем Форест|Нотингем Форест]] на домашен терен во третото коло, и загубиле со високи 3-0.<ref>{{Cite news |title=Man City 0–3 Nottm Forest |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/fa_cup/7803315.stm |publisher=BBC Sport |date=3 January 2009 |access-date=20 October 2010}}</ref> Најголемиот успех во оваа сезона бил постигнат во [[Куп на УЕФА 2008-2009|Купот на УЕФА]], каде биле елиминирани во четвртфиналето од германскиот {{Fb team (N) HSV}} со вкупен резултат 4-3. [[Податотека:Carlos Tévez ManCity2.jpg|thumb|upright=0.8|[[Карлос Тевес]], играл за Манчестер Сити во периодот 2009-2013.]] За време на летниот пазар во 2009 година, Манчестер Сити се потврдил како клуб со големи финансиски средства, трошејќи над 100 милиони фунти за набавки на нови звучни имиња како: [[Гарет Бари]], [[Роке Санта Крус]], [[Карлос Тевес]], [[Емануел Адебајор]], [[Коло Туре]] и [[Џолеон Лескот]]. Почетокот на [[Премиер лига на Англија|сезоната 2008-2009]] во Премиер лигата бил успешен, откако Сити тргнале со 4 победи во исто толку натпревари (вклучувајќи ја и победата над Арсенал). Сепак до 15-тото коло иако имале само еден пораз - кој дошол во градското дерби против Манчестер Јунајтед на Олд Трафорд со 4-3 - клубот не можел да ја задржи формата од првите кола забележувајќи низа на последователни нерешени резултати. Победата со 2-1 на домашен терен над Челси на почетокот на декември дала надеж дека работите конечно ќе тргнат во права насока, но поразот со убедливи 3-0 на гостувањето кај Тотенхем бил кобен за менаџерот Хјуз; иако три дена подоцна тој го победил Сандерленд со 4-3, сепак само неколку часа по натпреварот Хјуз бил отпуштен.<ref>{{cite web |title=Manchester City FC has today terminated the contract of Mark Hughes |url=http://www.mcfc.co.uk/News/Club-news/2009/December/Change-of-manager-at-City |publisher=mcfc.co.uk |date=19 December 2009 |access-date=18 August 2010 |archive-date=2009-12-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091222073243/http://mcfc.co.uk/News/Club-news/2009/December/Change-of-manager-at-City |url-status=dead }}</ref> Наследникот на Хјуз, италијанецот [[Роберто Манчини]], со 11 победи, 6 нерешени и 4 порази во 21 натпревар на клупата го одвел тимот до петтото место во крајниот поредок - најдобриот пласман на Сити од 1992 година - и пласман во новоформираната [[УЕФА Лига Европа|Лига Европа]].<ref>{{cite news |title=West Ham 1–1 Man City |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/eng_prem/8666056.stm |publisher=BBC Sport |date=9 May 2010 |access-date=18 August 2010}}</ref> Сепак, самиот крај на сезоната оставил горчлив вкус, бидејќи големата цел на ''Ѓраѓаните'' пласманот во Лигата на шампионите не била постигната, откако во претпоследното коло биле поразени на домашен терен од Тотенхем во директниот судир за четвртата позиција. Следната сезона, благодарение на новите засилувања како [[Давид Силва]], [[Александар Коларов]], [[Марио Балотели]], [[Јаја Туре]], [[Џејмс Милнер]] и [[Џером Боатенг]], Манчини успеал да ја постигне целта која му побегнала во претходната сезона. Манчестер Сити се пласирале во [[УЕФА Лига на шампиони|Лигата на шампионите]] по 43 години отсуство од најсилното европско натпреварување, завршувајќи на третото место во Премиер лигата со еднаков број бодови со второпласираниот Челси. Сепак, круна на одличната сезона било освојувањето на првиот трофеј по 35 години чекање: екипата предводена од Манчини го освоила [[ФА Куп 2010-2011|ФА Купот]] совладувајќи ги на својот пат до успехот Лестер Сити (4-2), Нотс Каунти (5-0), Астон Вила (3-0) и [[ФК Рединг|Рединг]] (1-0), стигајќи до полуфиналето каде го совладале Манчестер Јунајтед со 1-0, а со истиот резултат во финалето биле подобри и од [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]]. Во двата последни натпревари на турнирот, стрелец на одлучувачките голови за Сити бил Јаја Туре. == Бои, дресови и амблеми == ===Бои и дресови=== {{Главна|Додаток:Дресови на ФК Манчестер Сити}} [[File:Manchester City v Real Madrid 21 November 2012.jpg|left|mini|thumb|Играчите на Манчестер Сити со традиционалната светлосина и бела опрема за време на натпреварот со {{Fb team (N) Real Madrid}} на 21 ноември 2012.]] [[File:Dzeko city.jpg|thumb|upright=0.8|[[Един Џеко]] во гостинскиот дрес на Манчестер Сити за сезоната 2011-2012.]] Домашните бои на Манчестер Сити се [[Небесно сина (боја)|небесно сина]] (дрес) и [[Бела боја|бела]] (шорцеви). Потеклото на боите кои се употребуваат во опремата кога клубот е домаќин е нејасно, но постојат докази дека клубот носи сина боја уште од далечната 1892 година или порано. Гостинскиот дрес традиционално бил во [[Костенлива боја|костенлива]] боја, но во последните години биле користени и други бои како [[Сива боја|сива]], [[Црна боја|црна]], темносина, виолетова и зелена боја. Во сезоната 2011-2012 година, тие имале пругаст втор дрес со црвено-црни верикални ленти, инспириран од оној што ''Ѓраѓаните'' го носеле во 1969 и 1970 година, еден од најуспешните периоди во историјата на клубот и тој одново им донел среќа. За подетален преглед на дресовите на Манчестер Сити кликнете [[Додаток:Дресови на ФК Манчестер Сити|тука]]. ===Амблеми=== Првото официјално лого на Манчестер Сити датира од [[1960-ти|1960-тите години]] на минатиот век. Тоа бил кружен грб со штит поделен на два дела: во горната половина имало брод, кој го претставувал каналот во [[Манчестер]] ''(Manchester Ship Canal)'', додека во долната половина биле нацртани три жолти дијагонални ленти на црвена позадина, кои ги симболизирале трите реки кои течат низ градот - [[Ервел (река)|Ервел]], [[Ирк (река)|Ирк]] и [[Медлок (река)|Медлок]]. Во 1972 година, овој амблем го доживел првиот рестајлинг: трите ленти на дното биле заменети со црвената роза на [[Династија Ланкастер|Ланкастер]], што го претставувала округот [[Ланкашир]]. Во 1997 година било воведено ново лого на кое се прикажувал штит поставен пред златен орел на сина позадина, штитот бил поделен на два дела како претходното лого и исто така ги претставувал бродот на врвот и трите дијагонални ленти на дното (сега во бела боја, на светлосина позадина). Латинското мото ''Superbia in Proelio'' (превод на мак. ''Гордост во битката'') било ставено под штитот, додека три ѕвезди биле вметнати во горниот дел над штитот и орелот и служеле чисто за украсни цели. Тековниот грб бил воведен почнувајќи од сезоната 2016-2017 и е инспириран од оној што го користел клубот во [[1960-ти|шеесеттите години]]. Логото се вратило повторно во форма на круг и внатре содржи мал штит поделен на два дела: во горната половина има брод, кој го претставува каналот за бродови во Манчестер, додека во долната половина ја има црвената роза на [[Династија Ланкастер|Ланкастер]], која го претставува округот [[Ланкашир]]. Отстрането е латинското мото ''Superbia in Proelio'' (превод на мак. ''Гордост во битката'') и зборовите Фудбалски клуб покрај името на клубот. ==Стадиони== {{Главна|Мејн Роуд|Градски стадион во Манчестер}} [[File:Maine road prior to last game.jpg|thumb|Стариот [[Мејн Роуд]].]] [[File:City of Manchester Stadium 2.jpg|thumb|Новиот [[Градски стадион во Манчестер|Етихад]].]] Пред да биде урнат во [[2004]] година, стадионот [[Мејн Роуд]] бил местото каде што Манчестер Сити ги играле домашните натпревари цели 80 години. Кога Мејн Роуд бил инаугуриран, стадионот бил најголемото спортско место на фудбалски клуб во Англија и втор во земјата по [[Вембли (стадион 1923)|Вембли]]. Рекордната посетеност на овој стадион била забележана во 1934 година, кога 84.569 гледачи присуствувале на натпреварот од [[ФА Куп]]от помеѓу Манчестер Сити и [[ФК Стоук Сити|Стоук Сити]]. Сезоната 2002-2003, била последната во која Манчестер Сити играле на Мајн Роуд, а последниот натпревар бил одигран на 11 мај 2003 година. Следната сезона Манчестер Сити се преселиле да играат на нивниот нов дом, [[Градски стадион во Манчестер|Градскиот стадион во Манчестер]], новоизграден стадион со капацитет од {{formatnum:48000}} седечки места, изграден за да биде домаќин на [[Комонвелтски игри 2002|Игрите на Комонвелтот]]. Клубот потрошил околу 35 милиони фунти за некои работи на новиот стадион, вклучувајќи ја и изградбата на Северната трибина. Новиот стадион бил отворен со победа од 2-1 над {{Fb team (N) Barcelona}}, со головите на Никола Анелка и Тревор Синклер.<ref>{{cite web|url=http://www.mcfc.co.uk/default.sps?pagegid={20E7C2B7-4832-46D1-B772-AB8CCA2FD0D5}|title=Storia degli Stadi - mcfc.co.uk|access-date=11 февруари 2008|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060929181224/http://www.mcfc.co.uk/default.sps?pagegid=%7b20E7C2B7-4832-46D1-B772-AB8CCA2FD0D5%7d|archivedate=29 септември 2006}}</ref> На 8 јули 2011 година, Манчестер Сити постигнал договор со [[Etihad Airways]], со што на компанијата и се дале правата на името на стадионот, кој бил преименуван во стадион „Етихад“. За возврат, клубот би добил 150 милиони фунти во следните 10 години. Тоа бил најбогатиот комерцијален договор во историјата на [[Премиер лига на Англија|Премиер лигата]]: го надминал оној од 2006 година помеѓу [[ФК Арсенал|Арсенал]] и [[Емирејтс (авиокомпанија)|Емирејтс]] (200 милиони за 15 години). == Спортска опрема и спонзори == <div style="float:left; font-size:100%; width:350px; border:0px; padding:0px; margin-left:1em; margin-right:5px;margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|align=left|width=80%|logo=|border=1px|col1=#AAD0FF|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo=Спортска опрема|contenuto= * 1975-1997 [[Umbro]] * 1997-1999 [[Капа (компанија)|Kappa]] * 1999-2003 [[Le Coq Sportif]] * 2003-2007 [[Reebok]] * 2007-2009 [[Le Coq Sportif]] * 2009-2013 [[Umbro]] * 2013-2019 [[Nike, Inc.|Nike]] * 2019-2029 [[Пума (компанија)|Puma]]<ref>{{cita news|url=https://www.mancity.com/news/club-news/club-news/2019/february/man-city-puma-kit-deal-announcement-information|titolo=PUMA AND CFG SIGN GLOBAL LONG-TERM STRATEGIC DEAL|autore=mancity.com|data=28 febbraio 2019|lingua=en}}</ref> }} * </div> <div style="float:left; valign:top; font-size:100%; width:350px; border:0px; padding:0px; margin-left:1em; margin-right:5px;margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|align=left|width=80%|logo=|border=1px|col1=#AAD0FF|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo=Спонзори на дресовите|contenuto= * 1982-1984 [[Saab]] * 1984-1987 [[Philips]] * 1987-1999 [[Brother Industries|Brother]] * 1999-2002 [[Eidos Interactive|Eidos]] * 2002-2004 First Advice * 2004-2009 [[Thomas Cook Airlines]] * 2009-денес [[Etihad Airways]] * 2017-денес [[Nexen Tire]] }} </div> {{Clear}} == Играчи == === Моментален состав === {{Fs start/Manchester City}} {{Fs player|no=1 |nat=ENG|pos=GK|name=[[Џејмс Трафорд]]}} {{Fs player|no=3 |nat=POR|pos=DF|name=[[Рубен Дијаш]]}} {{Fs player|no=4 |nat=NED|pos=MF|name=[[Тиџани Рејндерс]]}} {{Fs player|no=5 |nat=ENG|pos=DF|name=[[Џон Стоунс]]}} {{Fs player|no=6 |nat=NED|pos=DF|name=[[Нејтн Аке]]}} {{Fs player|no=7 |nat=EGY|pos=FW|name=[[Омар Мармуш]]}} {{Fs player|no=8 |nat=CRO|pos=MF|name=[[Матео Ковачиќ]]}} {{Fs player|no=9 |nat=NOR|pos=FW|name=[[Ерлинг Холанд]]}} {{Fs player|no=10|nat=FRA|pos=MF|name=[[Рајан Шерки]]}} {{Fs player|no=11|nat=BEL|pos=MF|name=[[Жереми Доку]]}} {{Fs player|no=13|nat=ENG|pos=GK|name=[[Маркус Бетинели]]}} {{fs player|no=14|nat=ESP|pos=DF|name=[[Нико Гонсалес (фудбалер 2002)|Нико Гонсалес]]}} {{Fs player|no=15|nat=ENG|pos=DF|name=[[Марк Гехи]]}} {{Fs mid/Manchester City}} {{Fs player|no=16|nat=ESP|pos=MF|name=[[Родри (фудбалер 1996)|Родри]]}} {{Fs player|no=20|nat=POR|pos=MF|name=[[Бернардо Силва]] {{Капитен}}}} {{Fs player|no=21|nat=ALG|pos=DF|name=[[Рајан Аит-Нури]]}} {{Fs player|no=24|nat=CRO|pos=DF|name=[[Јошко Гвардиол]]}} {{Fs player|no=25|nat=ITA|pos=GK|name=[[Џанлујџи Донарума]]}} {{Fs player|no=26|nat=BRA|pos=MF|name=[[Савињо]]}} {{Fs player|no=27|nat=POR|pos=DF|name=[[Матеуш Нунеш]]}} {{Fs player|no=33|nat=ENG|pos=DF|name=[[Нико О'Рајли]]}} {{Fs player|no=41|nat=NOR|pos=MF|name=[[Свере Нипан]]}} {{Fs player|no=42|nat=GHA|pos=FW|name=[[Антуан Семењо]]}} {{Fs player|no=45|nat=UZB|pos=DF|name=[[Абдукодир Хусанов]]}} {{Fs player|no=47|nat=ENG|pos=MF|name=[[Фил Фоден]]}} {{Fs player|no=82|nat=ENG|pos=DF|name=[[Рико Луис]]}} {{fs end }} <small>Извор: [https://www.mancity.com/teams/first-team Мрежното место на Манчестер Сити]</small> === Повлечени броеви === * 23 {{flagsport|CMR}} {{football/MFs}} {{0}} [[Марк Вивиен Фое]] ''(посмртно)'' Од 2003 година, Манчестер Сити го повлекле од употреба дресот со број 23 во сеќавање на [[Марк Вивиен Фое]], нивен поранешен играч кој настапувал за клубот како позајмен од францускиот [[ФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]] кога се случила неговата смрт. Тој починал на терен за време на натпревар кој го играл со неговата репрезентација, [[Фудбалска репрезентација на Камерун|Камерун]], на [[ФИФА Куп на конфедерации 2003|Купот на конфедерациите 2003]].<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/3026212.stm |title=Man City retire number 23 shirt |publisher=BBC Sport |date=27 June 2003 |access-date=22 July 2018}}</ref> == Менаџери == {{Main|Менаџери на ФК Манчестер Сити}} <div style="float:left; font-size:100%; width:60%; valign:top; border:0px; padding:0px; margin-left:1em; margin-bottom:0px; text-align:left"> {{Football Window|allign=left|width=50%|logo=|border=1px|col1=#88bbff|col2=white|col3=white|font-size=120%|titolo= Менаџери на Манчестер Сити|contenuto= {{Col-begin|width=100%}} {{col-3}} * 1880-1882: {{flagsport|ENG}} [[Фредерик Хопкинсон]] * 1882-1884: {{flagsport|NP}} ''Непознато'' * 1884-1887: {{flagsport|ENG}} [[Едвард Кичен]] * 1887-1889: {{flagsport|ENG}} [[Волтер Чоу]] * 1889-1893: {{flagsport|ENG}} [[Лоренс Фарнис]] * 1893-1895: {{flagsport|ENG}} [[Џошуа Парлби]] * 1895-1902: {{flagsport|ENG}} [[Сам Ормерод]] * 1902-1906: {{flagsport|ENG}} [[Том Мали]] * 1906-1912: {{flagsport|ENG}} [[Хари Њубилд]] * 1912: ''Комисија'' * 1912-1924: {{flagsport|ENG}} [[Ернест Мангнал]] * 1924-1925: {{flagsport|ENG}} [[Дејвид Ешворт]] * 1925-1926: {{flagsport|ENG}} [[Алберт Александер]] / ''Комисија'' * 1926-1932: {{flagsport|SCO}} [[Питер Хоџ]] * 1932-1946: {{flagsport|ENG}} [[Вилф Вајлд]] * 1946-1947: {{flagsport|ENG}} [[Сам Коуан]] * 1947: {{flagsport|ENG}} [[Вилф Вајлд]] * 1947-1950: {{flagsport|SCO}} [[Џок Томсон]] {{col-3}} * 1950-1963: {{flagsport|SCO}} [[Лес МекДауол]] * 1963-1965: {{flagsport|ENG}} [[Џорџ Појсер]] * 1965: ''Комисија'' * 1965-1971: {{flagsport|ENG}} [[Џо Мерсер]] * 1971-1973: {{flagsport|ENG}} [[Малколм Елисон]] * 1973: {{flagsport|ENG}} [[Џони Харт (англиски фудбалер)|Џони Харт]] * 1973: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1973-1974: {{flagsport|ENG}} [[Рон Сондерс]] * 1974-1979: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1979-1980: {{flagsport|ENG}} [[Малколм Елисон]] * 1980: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1980-1983: {{flagsport|ENG}} [[Џон Бонд (фудбалер)|Џон Бонд]] * 1983: {{flagsport|SCO}} [[Џон Бенсон (фудбалер 1942)|Џон Бенсон]] * 1983-1986: {{flagsport|SCO}} [[Били МекНил]] * 1986-1987: {{flagsport|SCO}} [[Џими Фрицел]] * 1987-1989: {{flagsport|ENG}} [[Мел Макин]] * 1989: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1989-1990: {{flagsport|ENG}} [[Хауард Кендал]] {{col-3}} * 1990-1993: {{flagsport|ENG}} [[Питер Рид]] * 1993: {{flagsport|ENG}} [[Тони Бук]] * 1993-1995: {{flagsport|ENG}} [[Брајан Хортон]] * 1996: {{flagsport|ENG}} [[Аса Хартфорд]] * 1996: {{flagsport|ENG}} [[Стив Копел]] * 1996: {{flagsport|ENG}} [[Фил Нил]] * 1996-1998: {{flagsport|ENG}} [[Франк Кларк]] * 1998-2001: {{flagsport|ENG}} [[Џо Ројл]] * 2001-2005: {{flagsport|ENG}} [[Кевин Киган]] * 2005-2007: {{flagsport|ENG}} [[Стјуарт Пирс]] * 2007-2008: {{flagsport|SWE}} [[Свен-Јоран Ериксон]] * 2008-2009: {{flagsport|WAL}} [[Марк Хјуз]] * 2009-2013: {{flagsport|ITA}} [[Роберто Манчини]] * 2013: {{flagsport|ENG}} [[Брајан Кид]] * 2013-2016: {{flagsport|CHL}} [[Мануел Пелегрини]] * 2016-2027: {{flagsport|ESP}} [[Пеп Гвардиола]] {{col-end}} }} </div> {{clear}} ==Управа и стручни кадри== [[File:Khaldoon Al Mubarak.jpg|thumbnail|right|upright|[[Халдун Ал Мубарак]], моментален претседател.]] ===Управен одбор=== {| class="wikitable" |- ! Позиција ! Име |- |Претседател ||{{flagsport|UAE}} [[Халдун Ал Мубарак]] |- |Спортски директор ||{{flagsport|ESP}} [[Чики Беригистан]] |- |Извршен директор ||{{flagsport|ESP}} [[Феран Соријано]] |- |Технички директор на [[City Football Group]] ||{{flagsport|ESP}} Родолфо Борел |- |Директор на [[ФК Манчестер Сити Резерви и Академија#Академија|City Football Academy]] ||{{flagsport|ENG}} [[Брајан Марвуд]] |} [[File:Josep Guardiola 0525.jpg|thumbnail|right|upright|[[Пеп Гвардиола]], моментален менаџер.]] ===Тренерски штаб=== {| class="wikitable" |- ! Позиција !! Име |- |Менаџер || |- |Помошник менаџер || |- |Помошник менаџер || |- |Тренер на голманите || |- |Директор на академијата || |- |Менаџер на тимот под 23 години || |- |Менаџер на тимот под 18 години || |} ==Титули== [[Податотека:Vincent Kompany holds up the Premier League trophy 2012.jpg|мини|Капитенот [[Венсан Компани]] со трофејот од Премиер лигата за сезоната 2011-2012.]] === Домашни === * '''{{Трофеј-Англија (Премиер лига)}} [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|Прва Дивизија]] / [[Премиер лига на Англија|Премиер лига]]''' : '''8''' : 1936–1937, 1967–1968, 2011–2012, 2013–2014, 2017–2018, [[Премиер лига на Англија 2018-2019|2018–2019]], [[Премиер лига на Англија 2020-2021|2020–2021]], [[Премиер лига на Англија 2021-2022|2021–2022]] * '''[[Втора дивизија на фудбалската лига на Англија|Втора Дивизија]] / [[Прва дивизија на фудбалската лига на Англија|Прва Дивизија]] / [[Фудбалска лига Чемпионшип|Чемпионшип]]''' : '''7''' : 1898–1899, 1902–1903, 1909–1910, 1927–1928, 1946–1947, 1965–1966, 2001–2002 * '''{{Трофеј-ФА куп}} [[ФА Куп]]''' : '''6''' : 1903–1904, 1933–1934, 1955–1956, 1968–1969, 2010–2011, 2018–2019 * '''{{Трофеј-Англија (Лига куп)}} [[Фудбалски Лига куп на Англија|Лига куп / Карабао куп]]''' : '''8 (рекорд, изедначен со {{Fb team (N) Liverpool}})''' : 1969–1970, 1975–1976, 2013–2014, 2015–2016, 2017–2018, 2018–2019, 2019–2020, 2020–2021 * '''{{Трофеј-Комјунити Шилд}} [[ФА Комјунити Шилд|ФА Черити Шилд / ФА Комјунити Шилд]]''' : '''6''' : 1937, 1968, 1972, 2012, 2018, 2019 === Меѓународни=== * '''{{Трофеј-КПК}} [[УЕФА Куп на победниците на куповите|Куп на победниците на куповите]]''' : '''1''' : 1969-1970 == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рв|Manchester City FC}} * {{Official website|http://www.mcfc.co.uk/}} * [http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=52919/profile/index.html Профил на Манчестер сити] на мрежното место на [[УЕФА]] * [http://www.scoreshelf.com/wmbb/en/Manchester_City Manchester City] на ScoreShelf {{Тимови од Премиер лига}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Фудбалски клубови од Англија|М]] 0avjx792v9ncuqvpgy1pbjmqc49gp5y Европско првенство во ракомет за мажи 2010 0 962914 5562739 5228940 2026-05-24T05:37:08Z CommonsDelinker 746 Бришење на "[[Слика:Wiener_Stadthalle_Aussen_2008.jpg|Wiener_Stadthalle_Aussen_2008.jpg]]", беше избришана од [[c:Главна страница|Заедничката ризница]] од страна на [[c:User:Krd|Krd]] поради: [[:c:COM:VRT|No permission]] since 16 May 2026. 5562739 wikitext text/x-wiki {{Infobox International Handball Competition | tourney_name = вропско првенство во ракомет за мажи | year = 2010 | other_titles = Handball-Europameisterschaft 2010 {{de}} | image = Logo Männer-Handball-EM 2010.jpg | size = 300px | caption = | country = Австрија | dates = 19–31 јануари | num_teams = 16 | confederations = 1 | venues = 5 | cities = 5 | champion = {{FRA}} | count = 2 | second = CRO | third = ISL | fourth = POL | matches = 47 | goals = 2676 | attendance = | top_scorer = {{спортистзнаме|[[Филип Јиха]]|CZE}}<br><small>(53 голови)</small> | player = {{спортистзнаме|[[Филип Јиха]]|CZE}} | previous = 2008 Европско првенство во ракомет за мажи | next = 2012 Европско првенство во ракомет за мажи }} [[File:Logo and mascot of the 2010 European Men's Handball Championship.jpg|thumb|300px|Логото и маскотата на Европското првенство во ракомет за мажи 2010]] '''Европското (деветто) првенство во ракомет за мажи 2010''' се одржа во [[Австрија]] од 19 до 31 јануари, во градовите [[Виена]], [[Грац]], [[Инсбрук]], [[Линц]] и [[Винер Нојштад]]. ==Домаќини== 5 Австриски градови беа избрани за домаќини на Европското првенство во 2010 година. Градовите домаќини беа: [[Линц]], [[Грац]] и [[Винер Неуштад]] беа домаќини само за време на прелиминарната фаза. <!-- PLEASE REPLACE THE PICTURES OF THE CITIES, WITH PICTURES OF THE VENUES, WHEN THEY BECOME AVAILABLE --> <center> {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- |rowspan=3| ! style="border-left:none; border-right:none;" | Линц ! style="border-left:none; border-right:none;" | Виена ! style="border-left:none; border-right:none;" | Винер Нојштад |- | style="border-left:none; border-right:none;" | [[Интерспорт Арена]]<br>Капацитет: 6,000 | style="border-left:none; border-right:none;" | [[Винер Штадхале]]<br>Капацитет: 11,000 | style="border-left:none; border-right:none;" | [[Арена Нова]]<br>Капацитет: 5,000 |- | style="border:none;" | [[File:Linz Donau.jpg|280px]] | style="border:none;" | | style="border:none;" | [[File:WrNeustadt Arena Nova.JPG|232px]] |- ! style="border-left:none; border-right:none;" | Инсбрук |colspan="2" rowspan="3" | <center>{{location map+ |Австрија |float=center |width=400 |caption= |places= {{location map~ |Austria |lat=48.208333 |long=16.373056 |label=[[Виена]]}} {{location map~ |Austria |lat=47.266667 |long=11.383333 |label=[[Инсбрук]]}} {{location map~ |Austria |lat=48.303056 |long=14.290556 |label=[[Линц]]}} {{location map~ |Austria |lat=47.070278 |long=15.438889 |label=[[Грац]]}} {{location map~ |Austria |lat=47.816667 |long=16.25 |label=[[Винер Нојштад]]}} }} </center> ! style="border-left:none; border-right:none;" | Грац |- | style="border-left:none; border-right:none;" | [[Олимпијаворлд Инсбрук]]<br>Капацитет: 10,000 | style="border-left:none; border-right:none;" | [[Штадхале Грац]]<br>Капацитет: 5,000 |- | style="border:none;" | [[File:IMG 9039-Innsbruck.JPG|220px]] | style="border:none;" | [[File:Grazer Stadthalle.jpg|230px]] |}</center> ==Квалификации== {{Главна|Квалификации за Европското првенство во ракомет за мажи 2010}} Квалификациските натпревари се играа од 2008 и 2009. За првпат, во квалификациската фаза сите тимови беа вклучени, освен [[Австрија]] како домаќин и бранителот на титулата, [[Данска]]. Тимовите беа поделени во 7 групи, тимовите што ќе завршат на првото и второто место се квалификуваат на првенството. ===Квалификувани тимови=== {| class="wikitable sortable" ! width=17%|држава !! width=17%|квалификувана како!! width=17%|потврдена квалификација !! width=49%|претходни учестваt<sup>'''[[#1|1]]'''</sup> |- |{{hb|AUT}} || <span style="display:none">01</span>Домаќин || <span style="display:none">00</span>5 мај 2006 || 0<span style="display:none">1</span> (прво учество) |- |{{hb|DEN}} || <span style="display:none">00</span>победник на [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|ЕП 2008]] || <span style="display:none">00</span>27 јануари 2008 || 7<span style="display:none">0</span> ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], '''[[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]]''') |- |{{hb|SWE}} || <span style="display:none">00</span>победник во квалиф. група I || <span style="display:none">00</span>11 јуни 2009 || 7<span style="display:none">0</span> ('''[[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]]''', [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], '''[[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]]''', '''[[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]]''', '''[[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]]''', [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]]) |- |{{hb|POL}} || <span style="display:none">00</span>второ место во квалиф. група I || <span style="display:none">00</span>20 јуни 2009 || 4<span style="display:none">0</span> ([[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]]) |- |{{hb|RUS}} || <span style="display:none">00</span>победник во квалиф. група II || <span style="display:none">00</span>18 јуни 2009 || 8<span style="display:none">0</span> ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], '''[[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]]''', [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]]) |- |{{hb|SRB}} || <span style="display:none">00</span>второ место во квалиф. група II || <span style="display:none">00</span>18 јуни 2009 || 5<span style="display:none">0</span> ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]]<sup>[[#2|2]]</sup>, [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]]<sup>[[#2|2]]</sup>, [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]]<sup>[[#2|2]]</sup>, [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]]<sup>[[#3|3]]</sup>, [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]]<sup>[[#3|3]]</sup>) |- |{{hb|ISL}} || <span style="display:none">00</span>победник во квалиф. група III || <span style="display:none">00</span>17 јуни 2009 || 5<span style="display:none">0</span> ([[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]]) |- |{{hb|NOR}} || <span style="display:none">00</span>второ место во квалиф. група III || <span style="display:none">00</span>17 јуни 2009 || 3<span style="display:none">0</span> ([[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]]) |- |{{hb|CRO}} || <span style="display:none">00</span>победник во квалиф. група IV || <span style="display:none">00</span>17 јуни 2009 || 8<span style="display:none">1</span> ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]]) |- |{{hb|HUN}} || <span style="display:none">00</span>второ место во квалиф. група IV || <span style="display:none">00</span>21 јуни 2009 || 6<span style="display:none">1</span> ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]]) |- |{{hb|GER}} || <span style="display:none">00</span>победник во квалиф. група V || <span style="display:none">00</span>13 јуни 2009 || 8<span style="display:none">1</span> ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], '''[[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]]''', [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]]) |- |{{hb|SLO}} || <span style="display:none">00</span>второ место во квалиф. група V || <span style="display:none">00</span>21 јуни 2009 || 7<span style="display:none">1</span> ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]]) |- |{{hb|FRA}} || <span style="display:none">00</span>победник во квалиф. група VI || <span style="display:none">00</span>17 јуни 2009 || 8<span style="display:none">1</span> ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], '''[[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]]''', [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]]) |- |{{hb|CZE}} || <span style="display:none">00</span>второ место во квалиф. група VI || <span style="display:none">00</span>17 јуни 2009 || 5<span style="display:none">1</span> ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]]) |- |{{hb|ESP}} || <span style="display:none">00</span>победник во квалиф. група VII || <span style="display:none">00</span>17 јуни 2009 || 8<span style="display:none">1</span> ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]]) |- |{{hb|UKR}} || <span style="display:none">00</span>второ место во квалиф. група VII || <span style="display:none">00</span>18 јуни 2009 || 4<span style="display:none">1</span> ([[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]]) |} :<div id="1"><sup>1</sup> '''Задебелените букви''' означуваат шампион за таа година.</div> :<div id="2"><sup>2</sup>како [[СР Југославија]].</div> :<div id="3"><sup>3</sup> како [[Србија и Црна Гора]].</div> ==Влечење на групи== Влечењето на групите се одржа на 24 јуни 2009 година во [[Виена]].<ref>{{наведени вести |url=http://www.ehf-euro.com/aut2010/news/singe-news/article/champions-draw-on-24-june.html |title=Draw sets up heavyweight contests |publisher=ehf-euro.com/aut2010.com |date=24 June 2009 |accessdate=24 June 2009}}</ref> {| class="wikitable" |- !width=27%|1 шешир !width=23%|2 шешир !width=27%|3 шешир !width=23%|4 шешир |- style="vertical-align: top;" | * {{hb|DEN}} * {{hb|CRO}} (A1) * {{hb|FRA}} * {{hb|GER}} (C1) | * {{hb|SWE}} * {{hb|ESP}} * {{hb|ISL}} * {{hb|RUS}} | * {{hb|AUT}} (B3) * {{hb|NOR}} * {{hb|POL}} * {{hb|HUN}} (D3) | * {{hb|SLO}} * {{hb|CZE}} * {{hb|UKR}} * {{hb|SRB}} |} ==екипаs== {{Главна|Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010}} {{col-begin}} {{col-4}} ;Group A *{{hb|CRO}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Хрватска|екипа]])'' *{{hb|NOR}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Норвешка|екипа]])'' *{{hb|RUS}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Русија|екипа]])'' *{{hb|UKR}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Украина|екипа]])'' {{col-4}} ;Group B *{{hb|AUT}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Австрија|екипа]])'' *{{hb|DEN}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Данска|екипа]])'' *{{hb|ISL}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Исланд|екипа]])'' *{{hb|SRB}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Србија|екипа]])'' {{col-4}} ;Group C *{{hb|GER}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Германија|екипа]])'' *{{hb|POL}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Полска|екипа]])'' *{{hb|SLO}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Словенија|екипа]])'' *{{hb|SWE}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Шведска|екипа]])'' {{col-4}} ;Group D *{{hb|CZE}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Чешка|екипа]])'' *{{hb|FRA}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Франција|екипа]])'' *{{hb|HUN}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Унгарија|екипа]])'' *{{hb|ESP}} ''([[Екипи на Европското првенство во ракомет за мажи 2010#Шпанија|екипа]])'' {{col-end}} ==Preliminary round== [[File:Cheerleaders of the 2010 European Men's Handball Championship.jpg|thumb|300px|Мажоретките и маскотата на Првенството.]] Објаснување на симболите во табелите: *'''Нат''' = одиграни натпревари *'''Поб''' = победени натпревари *'''Нер''' = нерешени натпревари *'''Пор''' = изгубени натпревари *'''ДГ''' = дадени голови (goals for) *'''ПГ''' = примени голови *'''ГР''' = гол разлика *'''Пое''' = освоени бодови Тимовите коишто завршиле на првото, второто и третото место (обоени во зелена боја) продолжиле кон главната фаза. ===Група A ([[Грац]])=== {{Handball table start}} {{hbt-row |team={{hb|CRO}} |bg=a |w=3 |d=0 |l=0 |gf=83 |ga=76 }} {{hbt-row |team={{hb|NOR}} |bg=a |w=2 |d=0 |l=1 |gf=82 |ga=78 }} {{hbt-row |team={{hb|RUS}} |bg=a |w=1 |d=0 |l=2 |gf=89 |ga=91 }} {{hbt-row |team={{hb|UKR}} |bg=e |w=0 |d=0 |l=3 |gf=87 |ga=96 }} {{Handball table end}} {{handballbox |date= 19 јануари |time= 18:10 |team1= {{hb-rt|RUS}} |score= 37 – 33 |team2= {{hb|UKR}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/19012010/2/2TM.pdf Извештај] |goals1= [[Константин Игропуло|Игропуло]] 11 |goals2= [[Серги Бурка|Бурка]], [[Серги Онуфиенко|Онуфриенко]] 9 |HT= 21 – 16 |twomin1= 3 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 4 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Штадхале Граз|Штадхале]], [[Граз]] |attendance= 3,000 |referee= Какадор, Николау (ПОР) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 19 јануари |time= 20:10 |team1= {{hb-rt|CRO}} |score= 25 – 23 |team2= {{hb|NOR}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/19012010/1/1TM.pdf Извештај] |goals1= [[Драго Вучковиќ|Вучковиќ]] 7 |goals2= [[Хавард Тведен|Тведен]] 9 |HT= 11 – 10 |twomin1= 5 |yellow1= 4 |red1= |twomin2= 6 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Штадхале Грац|Штадхале]], [[Грац]] |attendance= 4,000 |referee= Муро, Родригес (Шпа) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 21 јануари |time= 18:10 |team1= {{hb-rt|UKR}} |score= 25 – 28 |team2= {{hb|CRO}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/21012010/3/3TM.pdf Извештај] |goals1= [[Серги Онуфиенко|Онуфриенко]] 11 |goals2= [[Игор Вори|Вори]] 6 |HT= 14 – 12 |twomin1= 4 |yellow1= 2 |red1= |twomin2= 4 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Штадхале Грац|Штадхале]], [[Грац]] |attendance= 4,200 |referee= Канбро, Клаесон (ШВЕ) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 21 јануари |time= 20:10 |team1= {{hb-rt|NOR}} |score= 28 – 24 |team2= {{hb|RUS}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/21012010/4/4TM.pdf Извештај] |goals1= [[Кристијан Ќелинг|Ќелинг]] 8 |goals2= [[Дмитри Ковалев|Ковалев]], [[Алексеј Растворцев|Растворцев]] 4 |HT= 16 – 13 |twomin1= 5 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 4 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Штадхале Грац|Штадхале]], [[Граз]] |attendance= 4,200 |referee= Лазар, Ревере (ШПА) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 23 јануари |time= 18:10 |team1= {{hb-rt|CRO}} |score= 30 – 28 |team2= {{hb|RUS}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/23012010/5/5TM.pdf Извештај] |goals1= [[Иван Чупиќ|Чупиќ]] 8 |goals2= [[Константин Игропуло|Игропуло]] 12 |HT= 17 – 16 |twomin1= 2 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 6 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Штадхале Грац|Штадхале]], [[Грац]] |attendance= 4,500 |referee= Мете, Мете (ГЕР) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 23 јануари |time= 20:10 |team1= {{hb-rt|NOR}} |score= 31 – 29 |team2= {{hb|UKR}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/23012010/6/6TM.pdf Извештај] |goals1= [[Хавард Тведен|Тведен]] 8 |goals2= [[Серги Бурка|Бурка]] 7 |HT= 14 – 16 |twomin1= 4 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 7 |yellow2= 4 |red2= |stadium= [[Штадхале Грац|Штадхале]], [[Граз]] |attendance= 3,500 |referee= Какадор, Николау (ПОР) |refnat= }} ===Група B ([[Линц]])=== {{Handball table start}} {{hbt-row |team={{hb|ISL}} |bg=a |w=1 |d=2 |l=0 |gf=93 |ga=88 }} {{hbt-row |team={{hb|DEN}} |bg=a |w=2 |d=0 |l=1 |gf=83 |ga=79 }} {{hbt-row |team={{hb|AUT}} |bg=a |w=1 |d=1 |l=1 |gf=103 |ga=101 }} {{hbt-row |team={{hb|SRB}} |bg=e |w=0 |d=1 |l=2 |gf=83 |ga=94 }} {{Handball table end}} {{handballbox |date= 19 јануари |time= 18:00 |team1= {{hb-rt|DEN}} |score= 33 – 29 |team2= {{hb|AUT}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/19012010/7/7TM.pdf Извештај] |goals1= [[Томас Могенсен|Могенсен]] 7 |goals2= [[Витаутас Зиура|Зиура]] 7 |HT= 17 – 15 |twomin1= 3 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 3 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Интерспорт Арена]], [[Линц]] |attendance= 5,500 |referee= Лазар, Ревере (ФРА) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 19 јануари |time= 20:15 |team1= {{hb-rt|ISL}} |score= 29 – 29 |team2= {{hb|SRB}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/19012010/8/8TM.pdf Извештај] |goals1= [[Гудјон Валур Сигурдсон|Сигурдсон]] 9 |goals2= [[Момир Илиќ|Илиќ]] 7 |HT= 15 – 11 |twomin1= 5 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 6 |yellow2=3 |red2= |stadium= [[Интерспорт Арена]], [[Линц]] |attendance= 5,000 |referee= Мете, Мете |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 21 јануари |time= 18:00 |team1= {{hb-rt|AUT}} |score= 37 – 37 |team2= {{hb|ISL}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/21012010/10/10TM.pdf Извештај] |goals1= [[Виктор Шилаги|Шилаги]] 10 |goals2= [[Арнор Атласон|Атласон]] 8 |HT= 17 – 20 |twomin1= 4 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 2 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Интерспорт Арена]], [[Линц]] |attendance= 6,000 |referee= Дину, Дин |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 21 јануари |time= 20:15 |team1= {{hb-rt|SRB}} |score= 23 – 28 |team2= {{hb|DEN}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/21012010/9/9TM.pdf Извештај] |goals1= [[Момир Илиќ|Илиќ]], [[Иван Станковиќ|Станковиќ]], [[Жарко Шешум|Шешум]] 4 |goals2= [[Андрес Егерт Јенсен|Егерт Јенсен]] 10 |HT= 9 – 15 |twomin1= 6 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 3 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Интерспорт Арена]], [[Линц]] |attendance= 6,000 |referee= Хорачек, Новотниј (ЧЕШ) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 23 јануари |time= 18:00 |team1= {{hb-rt|AUT}} |score= 37 – 31 |team2= {{hb|SRB}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/23012010/12/12TM.pdf Извештај] |goals1= [[Виктор Шилаги|Шилаги]] 9 |goals2= [[Жарко Шешум|Шешум]] 8 |HT= 15 – 18 |twomin1= 6 |yellow1= 4 |red1= 1 |twomin2= 6 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Интерспорт Арена]], [[Линц]] |attendance= 6,000 |referee= Муро, Родригес (ШПА) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 23 јануари |time= 20:15 |team1= {{hb-rt|DEN}} |score= 22 – 27 |team2= {{hb|ISL}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/23012010/11/11TM.pdf Извештај] |goals1= [[Ларс Кристијансен (ракометар)|Кристијансен]] 5 |goals2= [[Гудјон Валур Сигурдсон|Сигурдсон]] 6 |HT= 13 – 15 |twomin1= 5 |yellow1= 4 |red1= |twomin2= 5 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Интерспорт Арена]], [[Линц]] |attendance= 5,500 |referee= Канбро, Клаесон |refnat= }} ===Group C ([[Инсбрук]])=== {{Handball table start}} {{hbt-row |team={{hb|POL}} |bg=a |w=2 |d=1 |l=0 |gf=84 |ga=79 }} {{hbt-row |team={{hb|SLO}} |bg=a |w=1 |d=2 |l=0 |gf=91 |ga=89 }} {{hbt-row |team={{hb|GER}} |bg=a |w=1 |d=1 |l=1 |gf=89 |ga=90 }} {{hbt-row |team={{hb|SWE}} |bg=e |w=0 |d=0 |l=3 |gf=78 |ga=84 }} {{Handball table end}} {{handballbox |date= 19 јануари |time= 18:30 |team1= {{hb-rt|GER}} |score= 25 − 27 |team2= {{hb|POL}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/19012010/13/13TM.pdf Извештај] |goals1= [[Ларс Кауфман|Кауфман]] 7 |goals2= [[Карол Бјелецки|Бјелецки]] 6 |HT= 8 − 12 |twomin1= 4 |yellow1= 2 |red1= |twomin2= 4 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 6,800 |referee= Олесен, Педерсен (ДАН) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 19 јануари |time= 20:30 |team1= {{hb-rt|SWE}} |score= 25 − 27 |team2= {{hb|SLO}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/19012010/14/14TM.pdf Извештај] |goals1= [[Џонас Калман|Калман]], [[Лукас Карлсон|Карлсон]], [[Никлас Екберг|Екберг]], [[Далибор Додер|Додер]] 5 |goals2= [[Лука Жвижеј|Жвижеј]] 8 |HT= 13 − 7 |twomin1= 6 |yellow1= 2 |red1= |twomin2= 6 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 4,800 |referee= Рејсингер, Кашуц (АВС) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 20 јануари |time= 18:30 |team1= {{hb-rt|SLO}} |score= 34 − 34 |team2= {{hb|GER}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/20012010/15/15TM.pdf Извештај] |goals1= [[Вид Кавтичник|Кавтичник]], [[Давид Шпилер|Шпилер]] 7 |goals2= [[Кристоф Теуеркауф|Теуеркауф]] 7 |HT= 16 − 11 |twomin1= 5 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 2 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 7,200 |referee= Гуско, Репкин (БЛР) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 20 јануари |time= 20:30 |team1= {{hb-rt|POL}} |score= 27 − 24 |team2= {{hb|SWE}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/20012010/16/16TM.pdf Извештај] |goals1= [[Микал Јурецки|Јурецки]], [[Томас Росински|Росински]] 6 |goals2= [[Ким Андерсон|Андерсон]] 4 |HT= 15 − 14 |twomin1= 3 |yellow1= 2 |red1= |twomin2= 8 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 7,500 |referee= Николиќ, Стојковиќ (СРБ) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 22 јануари |time= 18:15 |team1= {{hb-rt|GER}} |score= 30 − 29 |team2= {{hb|SWE}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/22012010/17/17TM.pdf Извештај] |goals1= [[Холгер Гландорф|Гландорф]] 8 |goals2= [[Ким Андерсон|Андерсон]] 7 |HT= 21 − 18 |twomin1= 4 |yellow1= 3 |red1= 1 |twomin2= 2 |yellow2= 2 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 8,200 |referee= Николиќ, Стојковиќ (СРБ) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 22 јануари |time= 20:15 |team1= {{hb-rt|POL}} |score= 30 − 30 |team2= {{hb|SLO}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/22012010/18/18TM.pdf Извештај] |goals1= [[Кристоф Лиевски|Лиевски]] 6 |goals2= [[Лука Жвижеј|Жвижеј]] 9 |HT= 12 − 13 |twomin1= 7 |yellow1= 4 |red1= |twomin2= 7 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 7,500 |referee= Абрахамсен, Кристијансен (НОР) |refnat= }} ===Група D ([[Винер Нојштад]])=== {{Handball table start}} {{hbt-row |team={{hb|ESP}} |bg=a |w=2 |d=1 |l=0 |gf=95 |ga=74 }} {{hbt-row |team={{hb|FRA}} |bg=a |w=1 |d=2 |l=0 |gf=74 |ga=73 }} {{hbt-row |team={{hb|CZE}} |bg=a |w=1 |d=0 |l=2 |gf=78 |ga=84 }} {{hbt-row |team={{hb|HUN}} |bg=e |w=0 |d=1 |l=2 |gf=80 |ga=96 }} {{Handball table end}} {{handballbox |date= 19 јануари |time= 18:15 |team1= {{hb-rt|ESP}} |score= 37 – 25 |team2= {{hb|CZE}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/19012010/20/20TM.pdf Извештај] |goals1= [[Икер Ромеро|Ромеро]] 14 |goals2= [[Филип Јиха|Јиха]] 8 |HT= 17 – 10 |twomin1= 6 |yellow1= 2 |red1= |twomin2= 6 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Арена Нова]], [[Винер Нојштад]] |attendance= 2,800 |referee= Дин, Дину (РОМ) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 19 јануари |time= 20:15 |team1= {{hb-rt|FRA}} |score= 29 – 29 |team2= {{hb|HUN}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/19012010/19/19TM.pdf Извештај] |goals1= [[Никола Карабатиќ|Карабатиќ]] 7 |goals2= [[Ференц Илјес|Илјес]] 7 |HT= 16 – 16 |twomin1= 3 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 8 |yellow2= 3 |red2= 1 |stadium= [[Арена Нова]], [[Винер Нојштад]] |attendance= 3,500 |referee= Николиќ, Стојковиќ (СРБ) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 20 јануари |time= 18:15 |team1= {{hb-rt|CZE}} |score= 20 – 21 |team2= {{hb|FRA}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/20012010/21/21TM.pdf Извештај] |goals1= [[Филип Јиха|Јиха]] 6 |goals2= [[Лик Абало|Абало]], [[Даниел Нарциз|Нарциз]] 4 |HT= 10 – 16 |twomin1= 3 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 1 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Арена Нова]], [[Винер Нојштад]] |attendance= 3,800 |referee= Абрахамсен, Кристијансен (НОР) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 20 јануари |time= 20:15 |team1= {{hb-rt|HUN}} |score= 25 – 34 |team2= {{hb|ESP}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/20012010/22/22TM.pdf Извештај] |goals1= [[Петер Гулјас|Гулјас]], [[Милорад Кривокапиќ|Кривокапиќ]] 5 |goals2= [[Алберто Ентрериос]], [[Виктор Томас Гонсалес|Гонсалес]] 7 |HT= 9 – 17 |twomin1= 6 |yellow1= 2 |red1= |twomin2= 3 |yellow2= 4 |red2= |stadium= [[Арена Нова]], [[Винер Нојштад]] |attendance= 3,800 |referee= Рејсингер, Кашуц (АВС) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 22 јануари |time= 18:15 |team1= {{hb-rt|FRA}} |score= 24 − 24 |team2= {{hb|ESP}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/22012010/23/23TM.pdf Извештај] |goals1= [[Никола Карабатиќ|Карабатиќ]] 5 |goals2= [[Жулен Агинагалде|Агинагалде]], [[Хуан Антионио Гарсија|Гарсија]] 6 |HT= 10 – 10 |twomin1= 4 |yellow1= 4 |red1= |twomin2= 3 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Арена Нова]], [[Винер Нојштад]] |attendance= 3,800 |referee= Гуско, Репкин (БЛР) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 22 јануари |time= 20:15 |team1= {{hb-rt|HUN}} |score= 26 − 33 |team2= {{hb|CZE}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/22012010/24/24TM.pdf Извештај] |goals1= [[Габор Цезар|Цезар]] 6 |goals2= [[Филип Јиха|Јиха]] 14 |HT= 13 – 14 |twomin1= 6 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 4 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Арена Нова]], [[Винер Нојштад]] |attendance= 4,000 |referee= Олесен, Педерсен (ДАН) |refnat= }} ==Главна фаза== {| class="wikitable" |- | style="background: #ccffcc;" | &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |Тимот продолжил во Полуфиналето |- | style="background: #ccccff;" | &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |Тимот ќе игра во меч за 5/6 место |- | style="background: #ffcccc;" | &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |Тимот е елиминиран од натпреварувањето |} ===Група I ([[Виена]])=== {{Handball table start}} {{hbt-row |team={{hb|CRO}} |bg=a |w=4 |d=1 |l=0 |gf=134 |ga=123 }} {{hbt-row |team={{hb|ISL}} |bg=a |w=3 |d=2 |l=0 |gf=163 |ga=149 }} {{hbt-row |team={{hb|DEN}} |bg=o |w=3 |d=0 |l=2 |gf=136 |ga=134 }} {{hbt-row |team={{hb|NOR}} |bg=e |w=2 |d=0 |l=3 |gf=138 |ga=135 }} {{hbt-row |team={{hb|AUT}} |bg=e |w=1 |d=1 |l=3 |gf=147 |ga=156 }} {{hbt-row |team={{hb|RUS}} |bg=e |w=0 |d=0 |l=5 |gf=140 |ga=161 }} {{Handball table end}} {{handballbox |date= 25 јануари |time= 16:00 |team1= {{hb-rt|CRO}} |score= 26 – 26 |team2= {{hb|ISL}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/25012010/27/27TM.pdf Извештај] |goals1= [[Иван Чупиќ|Чупиќ]] 5 |goals2= [[Олафур Стефансон|Стефансон]] 7 |HT= 12 – 15 |twomin1= 5 |yellow1= 3 |red1= 1 |twomin2= 9 |yellow2= 3 |red2=1 |stadium= [[Винер Штадхале|Штадхале]], [[Виена]] |attendance= 6,800 |referee= Хорачек, Новотниј (ЧЕШ) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 25 јануари |time= 18:00 |team1= {{hb-rt|NOR}} |score= 30 – 27 |team2= {{hb|AUT}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/25012010/26/26TM.pdf Извештај] |goals1= [[Бјарте Мирхол|Мирхол]], [[Хавард Тведен|Тведен]] 6 |goals2= [[Роланд Шлингер|Шлингер]] 6 |HT= 12 – 11 |twomin1= 2 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 7 |yellow2=3 |red2=1 |stadium= [[Винер Штадхале|Штадхале]], [[Виена]] |attendance= 6,800 |referee= Лазар, Ревере (ФРА) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 25 јануари |time= 20:15 |team1= {{hb-rt|RUS}} |score= 28 – 34 |team2= {{hb|DEN}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/25012010/25/25TM.pdf Извештај] |goals1= [[Константин Игропуло|Игропуло]] 6 |goals2= [[Ларс Кристијансен (ракометар)|Кристијансен]], [[Михаел В. Кнудсен|Кнудсен]] 6 |HT= 13 – 18 |twomin1= 3 |yellow1= 3 |red1= 1 |twomin2= 4 |yellow2= 4 |red2= |stadium= [[Винер Штадхале|Штадхале]], [[Виена]] |attendance= 6,800 |referee= Муро, Родригес (ШПА) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 26 јануари |time= 16:00 |team1= {{hb-rt|RUS}} |score= 30 – 38 |team2= {{hb|ISL}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/26012010/28/28TM.pdf Извештај] |goals1= [[Михаил Чипурин|Чипурин]] 7 |goals2= [[Снори Гудјонсон|Гудјонсон]], [[Александар Петерсон|Петерсон]] 7 |HT= 10 – 19 |twomin1= 6 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 6 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Винер Штадхале|Штадхале]], [[Виена]] |attendance= 4,000 |referee= Лазар, Ревере (ФРА) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 26 јануари |time= 18:00 |team1= {{hb-rt|CRO}} |score= 26 – 23 |team2= {{hb|AUT}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/26012010/29/29TM.pdf Извештај] |goals1= [[Иван Чупиќ|Чупиќ]] 6 |goals2= [[Роланд Шлингер|Шлингер]], [[Виктор Шилаги|Шилаги]] 5 |HT= 11 – 10 |twomin1= 3 |yellow1= 2 |red1= |twomin2= 4 |yellow2= 4 |red2= 1 |stadium= [[Винер Штадхале|Штадхале]], [[Виена]] |attendance= 8,000 |referee= Канбро, Клаесон (ШВЕ) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 26 јануари |time= 20:15 |team1= {{hb-rt|NOR}} |score= 23 – 24 |team2= {{hb|DEN}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/26012010/30/30TM.pdf Извештај] |goals1= [[Кристијан Ќелинг|Ќелинг]] 7 |goals2= [[Андерс Егерт Јенсен|Егерт Јенсен]], [[Микел Хансен|Хансен]], [[Ханс Линдберг|Линдберг]] 5 |HT= 15 – 11 |twomin1= 4 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 6 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Винер Штадхале|Штадхале]], [[Виена]] |attendance= 7,000 |referee= Мете, Мете (ГЕР) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 28 јануари |time= 16:00 |team1= {{hb-rt|NOR}} |score= 34 – 35 |team2= {{hb|ISL}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/28012010/32/32TM.pdf Извештај] |goals1= [[Хавард Тведен|Тведен]] 7 |goals2= [[Арнор Атласон|Атласон]] 10 |HT= 16 – 18 |twomin1= 5 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 5 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Винер Штадхале|Штадхале]], [[Виена]] |attendance= 7,000 |referee= Муро, Родригес (ШПА) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 28 јануари |time= 18:00 |team1= {{hb-rt|RUS}} |score= 30 – 31 |team2= {{hb|AUT}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/28012010/33/33TM.pdf Извештај] |goals1= [[Михаил Чипурин|Чипурин]] 7 |goals2= [[Роберт Вебер (ракометар)|Вебер]], [[Конард Вилчински|Вилчински]], [[Роланд Шлингер|Шлингер]] 6 |HT= 15 – 17 |twomin1= 11 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 9 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Винер Штадхале|Штадхале]], [[Виена]] |attendance= 8,200 |referee= Мете, Мете (ГЕР) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 28 јануари |time= 20:15 |team1= {{hb-rt|CRO}} |score= 27 – 23 |team2= {{hb|DEN}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/28012010/31/31TM.pdf Извештај] |goals1= [[Denis Buntić|Buntić]] 8 |goals2= [[Микел Хансен|Хансен]], [[Михаел В. Кнудсен|Кнудсен]] 5 |HT= 14 – 11 |twomin1= 6 |yellow1= 4 |red1= |twomin2= 6 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Винер Штадхале|Штадхале]], [[Виена]] |attendance= 9,000 |referee= Хорачек, Новотниј (ЧЕШ) |refnat= }} ===Група II ([[Инсбрук]])=== {{Handball table start}} {{hbt-row |team={{hb|FRA}} |bg=a |w=4 |d=1 |l=0 |gf=135 |ga=118 }} {{hbt-row |team={{hb|POL}} |bg=a |w=3 |d=1 |l=1 |gf=148 |ga=144 }} {{hbt-row |team={{hb|ESP}} |bg=o |w=3 |d=1 |l=1 |gf=152 |ga=133 }} {{hbt-row |team={{hb|CZE}} |bg=e |w=1 |d=1 |l=3 |gf=142 |ga=154 }} {{hbt-row |team={{hb|GER}} |bg=e |w=0 |d=2 |l=3 |gf=127 |ga=136 }} {{hbt-row |team={{hb|SLO}} |bg=e |w=0 |d=2 |l=3 |gf=159 |ga=178 }} {{Handball table end}} {{handballbox |date= 24 јануари |time= 16:30 |team1= {{hb-rt|GER}} |score= 22 – 24 |team2= {{hb|FRA}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/24012010/34/34TM.pdf Извештај] |goals1= [[Торстен Јансен|Јансен]] 5 |goals2= [[Жулијам Џоли|Џоли]] 7 |HT= 10 – 12 |twomin1= 4 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 1 |yellow2= 4 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 8,200 |referee= Дин, Дину (РОМ) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 24 јануари |time= 18:30 |team1= {{hb-rt|POL}} |score= 32 – 26 |team2= {{hb|ESP}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/24012010/36/36TM.pdf Извештај] |goals1= [[Бартош Јурецки|Јурецки]] 6 |goals2= [[Икер Ромеро|Ромеро]] 8 |HT= 13 – 9 |twomin1= 5 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 2 |yellow2= 2 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 7,700 |referee= Олесен, Педерсен (ДАН) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 24 јануари |time= 20:30 |team1= {{hb-rt|SLO}} |score= 35 – 37 |team2= {{hb|CZE}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/24012010/35/35TM.pdf Извештај] |goals1= [[Вид Кавтичник|Кавтичник]] 8 |goals2= [[Филип Јиха|Јиха]] 12 |HT= 12 – 21 |twomin1= 3 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 6 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 5,600 |referee= Кашуц, Рејсингер (АВС) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 26 јануари |time= 16:15 |team1= {{hb-rt|SLO}} |score= 28 – 37 |team2= {{hb|FRA}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/26012010/39/39TM.pdf Извештај] |goals1= [[Вид Кавтичник|Кавтичник]], [[Лука Жвижеј|Жвижеј]] 6 |goals2= [[Михаел Гиогу|Гиогу]] 10 |HT= 18 – 17 |twomin1= 4 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 4,500 |referee= Олесен, Педерсен (ДАН) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 26 јануари |time= 18:15 |team1= {{hb-rt|GER}} |score= 20 – 25 |team2= {{hb|ESP}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/26012010/37/37TM.pdf Извештај] |goals1= [[Уве Генсхајмер|Генсхајмер]] 5 |goals2= [[Виктор Томас|Томас]] 6 |HT= 9 – 14 |twomin1= 4 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 6 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 7,000 |referee= Николиќ, Стојковиќ (СРБ) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 26 јануари |time= 20:15 |team1= {{hb-rt|POL}} |score= 35 – 34 |team2= {{hb|CZE}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/26012010/38/38TM.pdf Извештај] |goals1= [[Карол Бјелецки|Бјелецки]] 7 |goals2= [[Филип Јиха|Јиха]] 7 |HT= 18 – 19 |twomin1= 1 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 3 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 5,100 |referee= Абрахамсен, Кристијансен (НОР) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 28 јануари |time= 16:30 |team1= {{hb-rt|GER}} |score= 26 – 26 |team2= {{hb|CZE}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/28012010/42/42TM.pdf Извештај] |goals1= [[Ларс Кауфман|Кауфман]] 7 |goals2= [[Филип Јиха|Јиха]] 6 |HT= 16 – 14 |twomin1= 2 |yellow1= 2 |red1= |twomin2= 4 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 5,200 |referee= Абрахамсен, Кристијансен (НОР) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 28 јануари |time= 18:30 |team1= {{hb-rt|SLO}} |score= 32 – 40 |team2= {{hb|ESP}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/28012010/41/41TM.pdf Извештај] |goals1= [[Лука Жвижеј|Жвижеј]] 9 |goals2= [[Алберто Ентреиос|Ентреиос]] 11 |HT= 14 – 20 |twomin1= 2 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 4 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 6,400 |referee= Дин, Дину (РОМ) |refnat= }} ---- {{handballbox |date= 28 јануари |time= 20:30 |team1= {{hb-rt|POL}} |score= 24 – 29 |team2= {{hb|FRA}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/28012010/40/40TM.pdf Извештај] |goals1= [[Карол Бјелецки|Бјелецки]] 5 |goals2= [[Даниел Нарциз|Нарциз]], [[Седрик Сорхајиндо|Сорхајиндо]] 6 |HT= 10 – 15 |twomin1= 4 |yellow1= 4 |red1= |twomin2= 1 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Олимпијаворлд Инсбрук|Олимпијаворлд]], [[Инсбрук]] |attendance= 7,000 |referee= Николиќ, Стојковиќ (СРБ) |refnat= }} ==Финална фаза== === Натпревар за 5-то/6-то место=== {{handballbox |date= 30 јануари |time= 11:30 |team1= {{hb-rt|DEN}} |score= 34 – 27 |team2= {{hb|ESP}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/30012010/43/43TM.pdf Извештај] |goals1= [[Торстен Лаен|Лаен]] 8 |goals2= [[Кристијан Малмагро|Малмагро]] 7 |HT= 18 – 13 |twomin1= 6 |yellow1= 2 |red1= |twomin2= 4 |yellow2= 2 |red2= |stadium= [[Штадхале]], [[Виена]] |attendance= 4,000 |referee= Рејсингер, Кашуц (АВС) |refnat= }} {{Round4-with third |RD1 = Полуфинале |RD2 = Финале |Consol = Натпревар за трето место <!--Date-Time|Team 1|Score 1|Team 2|Score 2 --> <!--Semifinal --> |30 јануари - 14:00 ([[Виена]])|{{hb|ISL}}|28|'''{{hb|FRA}}'''|'''36''' |30 јануари - 16:30 ([[Виена]])|'''{{hb|CRO}}'''|'''24'''|{{hb|POL}}|21 <!--Final --> |31 јануари - 17:30 ([[Виена]])|'''{{hb|FRA}}'''|'''25'''|{{hb|CRO}}|21 <!--3rd/4th Place --> |31 јануари - 15:00 ([[Виена]])|'''{{hb|ISL}}'''|'''29'''|{{hb|POL}}|26 }} ===Полуфинале=== {{handballbox |date= 30 January |time= 14:00 |team1= {{hb|ISL}} |score= 28 – 36 |team2= {{hb-rt|FRA}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/30012010/45/45TM.pdf Извештај] |goals1= [[Aron Pálmarsson|Pálmarsson]] 6 |goals2= [[Nikola Karabatić|Karabatić]] 9 |HT= 14 – 16 |twomin1= 4 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 4 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Штадхале]], [[Виена]] |attendance= 9,000 |referee= Олесен, Педерсен (ДАН) |refnat= DEN }} ---- {{handballbox |date= 30 јануари |time= 16:30 |team1= {{hb-rt|CRO}} |score= 24 – 21 |team2= {{hb|POL}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/30012010/44/44TM.pdf Извештај] |goals1= [[Иван Чупиќ|Чупиќ]] 6 |goals2= [[Микал Јурецки|Јурецки]] 7 |HT= 9 – 10 |twomin1= 4 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 3 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Штадхале]], [[Виена]] |attendance= 11,000 |referee= Абрахамсен, Кристијансен (НОР) |refnat= }} ===Натпревар за трето место=== {{handballbox |date= 31 јануари |time= 15:00 |team1= {{hb-rt|POL}} |score= 26 – 29 |team2= {{hb|ISL}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/31012010/46/46TM.pdf Извештај] |goals1= [[Бартош Јурецки|Б. Јурецки]], [[Микал Јурецки|М. Јурецки]], [[Томас Тлужински|Тлужински]] 4 |goals2= [[Гудјон Валур Сигурдсон|Сигурдсон]] 8 |HT= 10 – 18 |twomin1= 8 |yellow1= 3 |red1= |twomin2= 4 |yellow2= 3 |red2= |stadium= [[Штадхале]], [[Виена]] |attendance= 9,000 |referee= Лазар, Ревере (ФРА) |refnat= }} ===Финале=== {{handballbox |date= 31 јануари |time= 17:30 |team1= {{hb-rt|CRO}} |score= 21 – 25 |team2= {{hb|FRA}} |report= [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/31012010/47/47TM.pdf Извештај] |goals1= [[Ведран Зрниќ|Зрниќ]] 7 |goals2= [[Никола Карабатиќ|Карабатиќ]] 6 |HT= 12 – 12 |twomin1= 3 |yellow1= 4 |red1= 1 |twomin2= 3 |yellow2= 4 |red2= |stadium= [[Штадхале]], [[Виена]] |attendance= 11,000 |referee= Бернд Мете, Рејнер Мете (ГЕР) |refnat= }} ==Ranking and Statistics== {{col-begin}} {{col-2}} ===Конечен распоред=== {| class="wikitable" width="200px" |- bgcolor=skyblue |align=center|[[File:gold medal icon.svg]]||{{hb|FRA}} |- bgcolor=#CCFFCC |align=center|[[File:silver medal icon.svg]]||{{hb|CRO}} |- bgcolor=#CCFFCC |align=center|[[File:bronze medal icon.svg]]||{{hb|ISL}} |- bgcolor=#CCFFCC |align=center|4||{{hb|POL}} |- |align=center|5||{{hb|DEN}} |- |align=center|6||{{hb|ESP}} |- |align=center|7||{{hb|NOR}} |- |align=center|8||{{hb|CZE}} |- |align=center|9||{{hb|AUT}} |- |align=center|10||{{hb|GER}} |- |align=center|11||{{hb|SLO}} |- |align=center|12||{{hb|RUS}} |- |align=center|13||{{hb|SRB}} |- |align=center|14||{{hb|HUN}} |- bgcolor=skyblue |align=center|15||{{hb|SWE}} |- |align=center|16||{{hb|UKR}} |- |} {| class="wikitable" |- | style="background: #ccffcc;" | &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |Тимот е квалификуван за '''[[Светско првенство во ракомет за мажи 2011|Светското првенство во ракомет за мажи 2011]]'''<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://teamhandballnews.com/page30.html |title=Team Handball News: 2011 WC Qualication (Men) |author= |date= |work= |publisher= |accessdate= |archive-date=2010-02-20 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100220110444/http://teamhandballnews.com/page30.html |url-status=dead }}</ref><br><small> |- |style="background: skyblue;" | &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |[[Машка ракометна репрезентација на Шведска|Шведска]] и [[Машка ракометна репрезентација на Франција|Франција]] се веќе квалификувани како домаќини и актуелeн шампион.</small> |} {{col-2}} {| width=95% |- align=center |'''Шампиони на Европското првенство во ракомет за мажи 2010''' [[Image:Flag of France.svg|150px|border|Франција]]<br>'''[[Машка ракометна репрезентација на Франција|Франција]]'''<br>'''Втора Титула''' <!-- To be completed... <br> ;Играчи во тимот --> |} ===Ол Стар Тим=== *'''Голман:''' {{спортистзнаме|[[Славомир Шмал]]|ПОЛ}} *'''Лево Крило:''' {{спортистзнаме|[[Мануел Штрлек]]|ХРВ}} *'''Лев Бек:''' {{спортистзнаме|[[Филип Јиха]]|ЧЕШ}} *'''Плејмејкер:''' {{спортистзнаме|[[Никола Карабатиќ]]|ФРА}} *'''Пивот:''' {{спортистзнаме|[[Игор Вори]]|ХРВ}} *'''Десен Бек:''' {{спортистзнаме|[[Олафур Стефансон]]|ИСЛ}} *'''Десно крило:''' {{спортистзнаме|[[Лик Абало]]|ФРА}} ===Други награди=== *'''Најдобар одбранбен играч''': {{спортистзнаме|[[Јаков Гојун]]|ХРВ}} *'''[[Најкорисен играч]]''': {{спортистзнаме|[[Филип Јиха]]|ЧЕШ}} <small>Извор: [http://www.ehf-euro.com/Singe-News.511.0.html?&tx_ttnewstt_news&#93;=3245&cHash=728d95a5fb ehf-euro.com] {{col-end}} {{Col-begin}} {{Col-2}} ===Најдобри голмани=== {| class="wikitable sortable" cellpadding="3" style="text-align: center;" |+ '''Најмногу обиди за шут (Топ 10)''' !Место !Име !Тим !Шутови !Одбрани !{{abbr|%|Ефикасност}} !{{abbr|MP|Изиграни натпревари}} |- | '''1''' | align="left"| '''[[Славомир Шмал]]''' | align="left"| '''{{hb|POL}}''' | align="right"| '''316''' | align="right"| '''123''' | '''39''' | 8 |- | 2 | align="left"| [[Тиери Омеер]] | align="left"| {{hb|FRA}} | align="right"| 301 | align="right"| 113 | 38 | 8 |- | 3 | align="left"| [[Мирко Алиловиќ]] | align="left"| {{hb|CRO}} | align="right"| 271 | align="right"| 98 | 36 | 8 |- | 3 | align="left"| [[Матијас Андерсон (ракометар)|Матијас Андерсон]] | align="left"| {{hb|SWE}} | align="right"| 64 | align="right"| 23 | 36 | 3 |- | 5 | align="left"| [[Томас Баурр]] | align="left"| {{hb|AUT}} | align="right"| 58 | align="right"| 20 | 34 | 6 |- | 5 | align="left"| [[Јоханес Битер]] | align="left"| {{hb|GER}} | align="right"| 195 | align="right"| 67 | 34 | 6 |- | 5 | align="left"| [[Мартин Галија]] | align="left"| {{hb|CZE}} | align="right"| 174 | align="right"| 59 | 34 | 6 |- | 5 | align="left"| [[Silvio Heinevetter]] | align="left"| {{hb|GER}} | align="right"| 56 | align="right"| 19 | 34 | 6 |- | 5 | align="left"| [[Каспер Хвид]] | align="left"| {{hb|DEN}} | align="right"| 176 | align="right"| 59 | 34 | 7 |- | 5 | align="left"| [[Генадиј Комок]] | align="left"| {{hb|UKR}} | align="right"| 83 | align="right"| 28 | 34 | 3 |} <small>Извор: [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/TOPGK.pdf EHF] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120603165713/http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/TOPGK.pdf |date=2012-06-03 }}</small> {{Col-2}} ===Најдобри стрелци=== {| class="wikitable sortable" cellpadding="3" style="text-align: center;" |+ '''Најмногу постигнати голови (Топ 10)''' !Место !Име !Тим !Шутови !Голови !{{abbr|%|Ефикасност}} !{{abbr|MP|Изиграни натпревари}} |- | '''1''' | align="left"| '''[[Филип Јиха]]''' | align="left"| '''{{hb|CZE}}''' | align="right"| '''88''' | align="right"| '''53''' | '''60''' | 6 |- | 2 | align="left"| [[Лука Жвижеј]] | align="left"| {{hb|SLO}} | align="right"| 64 | align="right"| 41 | 64 | 6 |- | 3 | align="left"| [[Никола Карабатиќ]] | align="left"| {{hb|FRA}} | align="right"| 73 | align="right"| 40 | 55 | 8 |- | 4 | align="left"| [[Арнор Атласон]] | align="left"| {{hb|ISL}} | align="right"| 66 | align="right"| 39 | 59 | 8 |- | 4 | align="left"| [[Гудјон Валур Сигурдсон]] | align="left"| {{hb|ISL}} | align="right"| 62 | align="right"| 39 | 63 | 8 |- | 4 | align="left"| [[Хавард Тведен]] | align="left"| {{hb|NOR}} | align="right"| 58 | align="right"| 39 | 67 | 6 |- | 7 | align="left"| [[Иван Чупиќ]] | align="left"| {{hb|CRO}} | align="right"| 53 | align="right"| 36 | 68 | 8 |- | 7 | align="left"| [[Снори Стејн Гудјонсон]] | align="left"| {{hb|ISL}} | align="right"| 56 | align="right"| 36 | 64 | 8 |- | 9 | align="left"| [[Константин Игропуло]] | align="left"| {{hb|RUS}} | align="right"| 60 | align="right"| 35 | 58 | 6 |- | 10 | align="left"| [[Роберт Гунарсон]] | align="left"| {{hb|ISL}} | align="right"| 44 | align="right"| 34 | 77 | 8 |} <small>Извор: [http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/TOPPL.pdf EHF] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120603165828/http://www.sportresult.com/sports/hb/hbem10m/PDF/TOPPL.pdf |date=2012-06-03 }}</small> {{Col-end}} ==Телевизии со право на емитување на првенството== {| class="wikitable collapsible collapsed" style="background: white; width: 80%;" ! colspan="2" | Права за емитување на Европското Првенство |- | style="background-color: rgb(240, 242, 245); text-align:center" colspan="2" | '''Стандарна Резолуција''' |- | width=20% | {{AUT}} || [[ORF1]]{{•}} [[ORF Sport Plus]] |- | {{CRO}} || [[HRT2]] |- | {{CZE}} || [[ČT4]] |- | {{DEN}} || [[TV 2 (Данска)|TV 2]]{{•}} [[TV 2 Sport (Данска)|TV 2 Sport]] |- | {{FRA}} || [[Canal+|Canal+ Sport]]{{•}} [[Sport+ (Франција)|Sport+]] |- | {{GER}} || [[ARD (broadcaster)|ARD]]{{•}} [[ZDF]]{{•}} [[Deutsches Sportfernsehen|DSF]] |- | {{HUN}} || [[Sport 1|Sport TV]] |- | {{ISL}} || [[RÚV]] |- | {{ITA}} || [[Sportitalia]] |- | {{LTU}} || [[Sport1 (Lithuania)|Sport1]] |- | {{NOR}} || [[TV 2 (Норвешка)|TV 2]]{{•}} [[TV 2 Zebra]]{{•}} [[TV 2 Sport (Норвешка)|TV 2 Sport]] |- | {{POL}} || [[Polsat]]{{•}} [[Polsat Sport]]{{•}} [[Polsat Sport Extra]] |- | {{SRB}} || [[RTS 1]]{{•}} [[RTS 2]] |- | {{SLO}} || [[Radiotelevizija Slovenija|TVS 2]] |- | {{ESP}} || [[Teledeporte|Teledeporte TVE]]{{•}} [[Canal+ Spain|Canal+]] |- | {{SWE}} || [[TV4 (Sweden)|TV4]]{{•}} [[TV4 Sport]] |- | style="background-color: rgb(240, 242, 245); text-align:center" colspan="2" | '''Висока Резолуција''' |- | {{AUT}} || [[ORF1 HB HD]] |- | {{POL}} || [[Polsat Sport HD]] |- | {{SWE}} || [[TV4 HD]] |} ==Поврзано== {{Ризница-врска|2010 European Men's Handball Championship}} *[[Европско првенство во ракомет за жени 2010]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *{{official|http://www.ehf-euro.com/aut2010/}} {{Европски ракометни првенства}} [[Категорија:Европско првенство во ракомет за мажи 2010]] [[Категорија:Европски првенства во ракомет за мажи]] [[Категорија:Ракометот во 2010 година]] sxine873r3n365wu4nba90kci6ghy5v Круша (планина) 0 963636 5562793 5561692 2026-05-24T09:17:53Z Bjankuloski06 332 5562793 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Планина | name = Круша | native_name = ''{{јаз|el|Κρούσσια όρη}}'' | photo = General view of Dolni Poroy.jpg | photo_caption = Поглед на Круша од с. [[Долно Порој]] | elevation_m = 860 | elevation_ref = | prominence_m = | prominence_ref = | map = Грција | map_caption = | label_position = right | location = [[Егејска Македонија]], [[Грција]] | range = [[Круша (планински венец)|Круша]] | lat_d = | lat_m = | lat_s = | lat_NS = N | long_d = | long_m = | long_s = | long_EW = E | coordinates_ref = }} '''Круша''' ({{langx|el|Δύσωρο}}, ''Дисоро'', старо и почесто употребувано ''Κρούσσια όρη'', ''Крусија ори'') — ниска [[планина]] во [[Кукушко]] и [[Валовишко]], [[Егејска Македонија]].<ref name="Незис 398">{{Незис|2|398}}</ref><ref name="Ген">{{Генштаб}}</ref> Претставува најсеверозападниот масив на планинскиот венец [[Круша (планински венец)|Круша]]. == Опис == Планината на границата помеѓу општините [[Кукуш (општина)|Кукуш]] на запад и [[Синтика (општина)|Синтика]] на североисток, меѓу [[Бутковско Езеро|Бутковското Езеро]] на исток и [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] на запад. Од [[Карадаг]],<ref name="Незис 398"/> која понекогаш се смета за дел од Круша,<ref>{{наведена книга |last=Яранов |first=Димитър |year=1938 |title = Бѣломорска Тракия и Приморска Македония. Географски очеркъ. I. Обща част |series=Год. СУ, Историко-филологически факултет, кн. ХХХІIV.5 |publisher=Придворна печатница |location=София |page=32}}</ref> е оддалечена со сртот Дијасело (560 м).<ref name="Незис 398"/> На север седлото [[Дова Тепе]] (306 м) ја двои од планината [[Беласица]].<ref name="Кънчов"/> На крајот од XIX век во шумите на Круша [[јагленарство|се правел јаглен]] за продажба во [[Сер]]. Во тоа време фауната не била многу богата — од дивеч се среќавали зајаци, волци и лисици.<ref name="Кънчов">[http://www.promacedonia.org/vk_1/vk1_a_1.html Кънчов, Васил. Битолско, Преспа и Охридско. Пътни бележки, Избрани произведения. Том I. Издателство „Наука и изкуство“, София 1970, стр. 35.]</ref> карпите на планината се [[гнајс]]ови и [[амфиболит]]и.<ref name="Незис 398"/> Денешното грчко име ''Дисоро'' е позајмено од името на круша во антиката кое го наведува [[Херодот]], согласно политиката на присвојување на [[Античка Македонија|древномакедонската]] историја. Не е јасно дали се совпаѓа со Круша.<ref name="Незис 398"/> Круша е дел од мрежата на заштитени зони според [[Натура 2000]] (1260001 и 1260008) и е прогласена за орнитолошкиважно место (021). Бутковското Езеро е влажна зона од меѓународно значење и внесено во [[Рамсарска конвенција|Рамсарската конвенција]] од 1974 г., а езерото со неговата околина во 2003 г. е прогласено за национален парк. Тоа исто така е вклучено во Натура 2000 (1260001 и 1260008) и прогласено за орнитолошки важно место (020).<ref name="Незис 398"/> До врвот се доаѓа по патот (600 м) од [[Кукуш]] на север кон с. [[Шемница (село)|Шемница]] (360 м) и [[Станица Порој]] (100 м).<ref name="Незис 399">{{Незис|2|399}}</ref> {| class="wikitable wikitable-with-numbers semicollapsible" |+ Врвови ! Име !! Грчки !! Висина !! Местоположба |- || Круша || Δύσσωρο || 860 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Αλεπόρραχη || 671 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Άσπρη Πέτρα || 720 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Βράχος, Καγιάδες || 579 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Γελαστή || 622 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Λυκορράχη || 660 m - 500 м<ref name="Незис 398"/> || |- || Карадаг || Μαυροβούνι, Καρά Νταγ || 762 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μαυροβούνι || 680 м<ref name="Незис 398"/> || |- || Кара Тепе || Μαυροκορυφή, Καράν Τεπέ/Λόφος || 782 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μεγάλη Ράχη || 522 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μεσορράχη || 733 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Πανόραμα || 684 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Πανόραμα || 635 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Προφήτης Ηλίας || 776 м<ref name="Незис 399"/> || |- || Ресели || Πύργος, Ρεσελή || 767 м<ref name="Незис 399"/> || |- || Сусамник || Σησαμιά, Σουσαμνίκ || 781 м<ref name="Незис 399"/> || ЈЗ од Бутково<ref name="Ген"/> |- || || Τρίκορφα || 786 m - 700 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Φωλεά || 818 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Χελώνα || 580 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Ψωροκέφαλο || 760 м<ref name="Незис 399"/> || |} == Поврзано == * [[Круша (планински венец)]] == Наводи == {{наводи}} {{Планини во Егејска Македонија}} [[Категорија:Планини во Егејска Македонија]] [[Категорија:Кукуш (општина)]] [[Категорија:Синтика]] [[Категорија:Долна Џумаја (општина)]] tb74sw7aboz8vca3yejqzbwgun0el15 5562794 5562793 2026-05-24T09:18:24Z Bjankuloski06 332 5562794 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Планина | name = Круша | native_name = ''{{јаз|el|Κρούσσια όρη}}'' | photo = General view of Dolni Poroy.jpg | photo_caption = Поглед на Круша од с. [[Долно Порој]] | elevation_m = 860 | elevation_ref = | prominence_m = | prominence_ref = | map = Грција | map_caption = | label_position = right | location = [[Егејска Македонија]], [[Грција]] | range = [[Круша (планински венец)|Круша]] | lat_d = | lat_m = | lat_s = | lat_NS = N | long_d = | long_m = | long_s = | long_EW = E | coordinates_ref = }} '''Круша''' ({{langx|el|Δύσωρο}}, ''Дисоро'', старо и почесто употребувано ''Κρούσσια όρη'', ''Крусија ори'') — ниска [[планина]] во [[Кукушко]] и [[Валовишко]], [[Егејска Македонија]].<ref name="Незис 398">{{Незис|2|398}}</ref><ref name="Ген">{{Генштаб}}</ref> Претставува најсеверозападниот масив на планинскиот венец [[Круша (планински венец)|Круша]]. == Опис == Планината на границата помеѓу општините [[Кукуш (општина)|Кукуш]] на запад и [[Синтика (општина)|Синтика]] на североисток, меѓу [[Бутковско Езеро|Бутковското Езеро]] на исток и [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] на запад. Од [[Карадаг]],<ref name="Незис 398"/> која понекогаш се смета за дел од Круша,<ref>{{наведена книга |last=Яранов |first=Димитър |year=1938 |title = Бѣломорска Тракия и Приморска Македония. Географски очеркъ. I. Обща част |series=Год. СУ, Историко-филологически факултет, кн. ХХХІIV.5 |publisher=Придворна печатница |location=София |page=32}}</ref> е оддалечена со сртот Дијасело (560 м).<ref name="Незис 398"/> На север седлото [[Дова Тепе]] (306 м) ја двои од планината [[Беласица]].<ref name="Кънчов"/> На крајот од XIX век во шумите на Круша [[јагленарство|се правел јаглен]] за продажба во [[Сер]]. Во тоа време фауната не била многу богата — од дивеч се среќавале зајаци, волци и лисици.<ref name="Кънчов">[http://www.promacedonia.org/vk_1/vk1_a_1.html Кънчов, Васил. Битолско, Преспа и Охридско. Пътни бележки, Избрани произведения. Том I. Издателство „Наука и изкуство“, София 1970, стр. 35.]</ref> карпите на планината се [[гнајс]]ови и [[амфиболит]]и.<ref name="Незис 398"/> Денешното грчко име ''Дисоро'' е позајмено од името на круша во антиката кое го наведува [[Херодот]], согласно политиката на присвојување на [[Античка Македонија|древномакедонската]] историја. Не е јасно дали се совпаѓа со Круша.<ref name="Незис 398"/> Круша е дел од мрежата на заштитени зони според [[Натура 2000]] (1260001 и 1260008) и е прогласена за орнитолошкиважно место (021). Бутковското Езеро е влажна зона од меѓународно значење и внесено во [[Рамсарска конвенција|Рамсарската конвенција]] од 1974 г., а езерото со неговата околина во 2003 г. е прогласено за национален парк. Тоа исто така е вклучено во Натура 2000 (1260001 и 1260008) и прогласено за орнитолошки важно место (020).<ref name="Незис 398"/> До врвот се доаѓа по патот (600 м) од [[Кукуш]] на север кон с. [[Шемница (село)|Шемница]] (360 м) и [[Станица Порој]] (100 м).<ref name="Незис 399">{{Незис|2|399}}</ref> {| class="wikitable wikitable-with-numbers semicollapsible" |+ Врвови ! Име !! Грчки !! Висина !! Местоположба |- || Круша || Δύσσωρο || 860 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Αλεπόρραχη || 671 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Άσπρη Πέτρα || 720 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Βράχος, Καγιάδες || 579 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Γελαστή || 622 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Λυκορράχη || 660 m - 500 м<ref name="Незис 398"/> || |- || Карадаг || Μαυροβούνι, Καρά Νταγ || 762 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μαυροβούνι || 680 м<ref name="Незис 398"/> || |- || Кара Тепе || Μαυροκορυφή, Καράν Τεπέ/Λόφος || 782 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μεγάλη Ράχη || 522 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μεσορράχη || 733 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Πανόραμα || 684 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Πανόραμα || 635 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Προφήτης Ηλίας || 776 м<ref name="Незис 399"/> || |- || Ресели || Πύργος, Ρεσελή || 767 м<ref name="Незис 399"/> || |- || Сусамник || Σησαμιά, Σουσαμνίκ || 781 м<ref name="Незис 399"/> || ЈЗ од Бутково<ref name="Ген"/> |- || || Τρίκορφα || 786 m - 700 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Φωλεά || 818 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Χελώνα || 580 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Ψωροκέφαλο || 760 м<ref name="Незис 399"/> || |} == Поврзано == * [[Круша (планински венец)]] == Наводи == {{наводи}} {{Планини во Егејска Македонија}} [[Категорија:Планини во Егејска Македонија]] [[Категорија:Кукуш (општина)]] [[Категорија:Синтика]] [[Категорија:Долна Џумаја (општина)]] itvsaf1fwfm0fudak3dz08l1nvjlllj 5562798 5562794 2026-05-24T09:21:12Z Bjankuloski06 332 5562798 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Планина | name = Круша | native_name = ''{{јаз|el|Κρούσσια όρη}}'' | photo = General view of Dolni Poroy.jpg | photo_caption = Поглед на Круша од с. [[Долно Порој]] | elevation_m = 860 | elevation_ref = | prominence_m = | prominence_ref = | map = Грција | map_caption = | label_position = right | location = [[Егејска Македонија]], [[Грција]] | range = [[Круша (планински венец)|Круша]] | lat_d = | lat_m = | lat_s = | lat_NS = N | long_d = | long_m = | long_s = | long_EW = E | coordinates_ref = }} '''Круша''' ({{langx|el|Δύσωρο}}, ''Дисоро'', старо и почесто употребувано ''Κρούσσια όρη'', ''Крусија ори'') — ниска [[планина]] во [[Кукушко]] и [[Валовишко]], [[Егејска Македонија]].<ref name="Незис 398">{{Незис|2|398}}</ref><ref name="Ген">{{Генштаб}}</ref> Претставува најсеверозападниот масив на планинскиот венец [[Круша (планински венец)|Круша]]. == Опис == Планината на границата помеѓу општините [[Кукуш (општина)|Кукуш]] на запад и [[Синтика (општина)|Синтика]] на североисток, меѓу [[Бутковско Езеро|Бутковското Езеро]] на исток и [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] на запад. Од [[Карадаг]],<ref name="Незис 398"/> која понекогаш се смета за дел од Круша,<ref>{{наведена книга |last=Яранов |first=Димитър |year=1938 |title = Бѣломорска Тракия и Приморска Македония. Географски очеркъ. I. Обща част |series=Год. СУ, Историко-филологически факултет, кн. ХХХІIV.5 |publisher=Придворна печатница |location=София |page=32}}</ref> е оддалечена со сртот Дијасело (560 м).<ref name="Незис 398"/> На север седлото [[Дова Тепе]] (306 м) ја двои од планината [[Беласица]].<ref name="Кънчов"/> На крајот од XIX век во шумите на Круша [[јагленарство|се правел јаглен]] за продажба во [[Сер]]. Во тоа време фауната не била многу богата — од дивеч се среќавале зајаци, волци и лисици.<ref name="Кънчов">[http://www.promacedonia.org/vk_1/vk1_a_1.html Кънчов, Васил. Битолско, Преспа и Охридско. Пътни бележки, Избрани произведения. Том I. Издателство „Наука и изкуство“, София 1970, стр. 35.]</ref> карпите на планината се [[гнајс]]ови и [[амфиболит]]и.<ref name="Незис 398"/> Денешното грчко име ''Дисоро'' е позајмено од името на круша во антиката кое го наведува [[Херодот]], согласно политиката на присвојување на [[Античка Македонија|древномакедонската]] историја. Не е јасно дали се совпаѓа со Круша.<ref name="Незис 398"/> Круша е дел од мрежата на заштитени зони според [[Натура 2000]] (1260001 и 1260008) и е прогласена за орнитолошкиважно место (021). Бутковското Езеро е влажна зона од меѓународно значење и внесено во [[Рамсарска конвенција|Рамсарската конвенција]] од 1974 г., а езерото со неговата околина во 2003 г. е прогласено за национален парк. Тоа исто така е вклучено во Натура 2000 (1260001 и 1260008) и прогласено за орнитолошки важно место (020).<ref name="Незис 398"/> До врвот се доаѓа по патот (600 м) од [[Кукуш]] на север кон с. [[Шемница (село)|Шемница]] (360 м) и с. [[Станица Порој]] (100 м).<ref name="Незис 399">{{Незис|2|399}}</ref> {| class="wikitable wikitable-with-numbers semicollapsible" |+ Врвови ! Име !! Грчки !! Висина !! Местоположба |- || Круша || Δύσσωρο || 860 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Αλεπόρραχη || 671 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Άσπρη Πέτρα || 720 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Βράχος, Καγιάδες || 579 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Γελαστή || 622 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Λυκορράχη || 660 m - 500 м<ref name="Незис 398"/> || |- || Карадаг || Μαυροβούνι, Καρά Νταγ || 762 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μαυροβούνι || 680 м<ref name="Незис 398"/> || |- || Кара Тепе || Μαυροκορυφή, Καράν Τεπέ/Λόφος || 782 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μεγάλη Ράχη || 522 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μεσορράχη || 733 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Πανόραμα || 684 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Πανόραμα || 635 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Προφήτης Ηλίας || 776 м<ref name="Незис 399"/> || |- || Ресели || Πύργος, Ρεσελή || 767 м<ref name="Незис 399"/> || |- || Сусамник || Σησαμιά, Σουσαμνίκ || 781 м<ref name="Незис 399"/> || ЈЗ од Бутково<ref name="Ген"/> |- || || Τρίκορφα || 786 m - 700 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Φωλεά || 818 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Χελώνα || 580 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Ψωροκέφαλο || 760 м<ref name="Незис 399"/> || |} == Поврзано == * [[Круша (планински венец)]] == Наводи == {{наводи}} {{Планини во Егејска Македонија}} [[Категорија:Планини во Егејска Македонија]] [[Категорија:Кукуш (општина)]] [[Категорија:Синтика]] [[Категорија:Долна Џумаја (општина)]] 7fo2whvp4hnh4u2d1295fnby0zl5i3n 5562799 5562798 2026-05-24T09:21:40Z Bjankuloski06 332 5562799 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Планина | name = Круша | native_name = ''{{јаз|el|Κρούσσια όρη}}'' | photo = General view of Dolni Poroy.jpg | photo_caption = Поглед на Круша од с. [[Долно Порој]] | elevation_m = 860 | elevation_ref = | prominence_m = | prominence_ref = | map = Грција | map_caption = | label_position = right | location = [[Егејска Македонија]], [[Грција]] | range = [[Круша (планински венец)|Круша]] | lat_d = | lat_m = | lat_s = | lat_NS = N | long_d = | long_m = | long_s = | long_EW = E | coordinates_ref = }} '''Круша''' ({{langx|el|Δύσωρο}}, ''Дисоро'', старо и почесто употребувано ''Κρούσσια όρη'', ''Крусија ори'') — ниска [[планина]] во [[Кукушко]] и [[Валовишко]], [[Егејска Македонија]].<ref name="Незис 398">{{Незис|2|398}}</ref><ref name="Ген">{{Генштаб}}</ref> Претставува најсеверозападниот масив на планинскиот венец [[Круша (планински венец)|Круша]]. == Опис == Планината на границата помеѓу општините [[Кукуш (општина)|Кукуш]] на запад и [[Синтика (општина)|Синтика]] на североисток, меѓу [[Бутковско Езеро|Бутковското Езеро]] на исток и [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] на запад. Од [[Карадаг]],<ref name="Незис 398"/> која понекогаш се смета за дел од Круша,<ref>{{наведена книга |last=Яранов |first=Димитър |year=1938 |title = Бѣломорска Тракия и Приморска Македония. Географски очеркъ. I. Обща част |series=Год. СУ, Историко-филологически факултет, кн. ХХХІIV.5 |publisher=Придворна печатница |location=София |page=32}}</ref> е оддалечена со сртот Дијасело (560 м).<ref name="Незис 398"/> На север седлото [[Дова Тепе]] (306 м) ја двои од планината [[Беласица]].<ref name="Кънчов"/> На крајот од XIX век во шумите на Круша [[јагленарство|се правел јаглен]] за продажба во [[Сер]]. Во тоа време фауната не била многу богата — од дивеч се среќавале зајаци, волци и лисици.<ref name="Кънчов">[http://www.promacedonia.org/vk_1/vk1_a_1.html Кънчов, Васил. Битолско, Преспа и Охридско. Пътни бележки, Избрани произведения. Том I. Издателство „Наука и изкуство“, София 1970, стр. 35.]</ref> карпите на планината се [[гнајс]]ови и [[амфиболит]]и.<ref name="Незис 398"/> Денешното грчко име ''Дисоро'' е позајмено од античкото име на планината кое го споменува [[Херодот]], сменето согласно политиката на присвојување на [[Античка Македонија|древномакедонската]] историја. Не е јасно дали се совпаѓа со Круша.<ref name="Незис 398"/> Круша е дел од мрежата на заштитени зони според [[Натура 2000]] (1260001 и 1260008) и е прогласена за орнитолошкиважно место (021). Бутковското Езеро е влажна зона од меѓународно значење и внесено во [[Рамсарска конвенција|Рамсарската конвенција]] од 1974 г., а езерото со неговата околина во 2003 г. е прогласено за национален парк. Тоа исто така е вклучено во Натура 2000 (1260001 и 1260008) и прогласено за орнитолошки важно место (020).<ref name="Незис 398"/> До врвот се доаѓа по патот (600 м) од [[Кукуш]] на север кон с. [[Шемница (село)|Шемница]] (360 м) и с. [[Станица Порој]] (100 м).<ref name="Незис 399">{{Незис|2|399}}</ref> {| class="wikitable wikitable-with-numbers semicollapsible" |+ Врвови ! Име !! Грчки !! Висина !! Местоположба |- || Круша || Δύσσωρο || 860 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Αλεπόρραχη || 671 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Άσπρη Πέτρα || 720 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Βράχος, Καγιάδες || 579 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Γελαστή || 622 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Λυκορράχη || 660 m - 500 м<ref name="Незис 398"/> || |- || Карадаг || Μαυροβούνι, Καρά Νταγ || 762 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μαυροβούνι || 680 м<ref name="Незис 398"/> || |- || Кара Тепе || Μαυροκορυφή, Καράν Τεπέ/Λόφος || 782 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μεγάλη Ράχη || 522 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μεσορράχη || 733 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Πανόραμα || 684 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Πανόραμα || 635 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Προφήτης Ηλίας || 776 м<ref name="Незис 399"/> || |- || Ресели || Πύργος, Ρεσελή || 767 м<ref name="Незис 399"/> || |- || Сусамник || Σησαμιά, Σουσαμνίκ || 781 м<ref name="Незис 399"/> || ЈЗ од Бутково<ref name="Ген"/> |- || || Τρίκορφα || 786 m - 700 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Φωλεά || 818 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Χελώνα || 580 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Ψωροκέφαλο || 760 м<ref name="Незис 399"/> || |} == Поврзано == * [[Круша (планински венец)]] == Наводи == {{наводи}} {{Планини во Егејска Македонија}} [[Категорија:Планини во Егејска Македонија]] [[Категорија:Кукуш (општина)]] [[Категорија:Синтика]] [[Категорија:Долна Џумаја (општина)]] 4ejtf7t48ur2wipntw1xl4twckmpy8q 5562821 5562799 2026-05-24T10:18:30Z Bjankuloski06 332 5562821 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Планина | name = Круша | native_name = ''{{јаз|el|Κρούσσια όρη}}'' | photo = General view of Dolni Poroy.jpg | photo_caption = Поглед на Круша од с. [[Долно Порој]] | elevation_m = 860 | elevation_ref = | prominence_m = | prominence_ref = | map = Грција | map_caption = | label_position = right | location = [[Егејска Македонија]], [[Грција]] | range = [[Круша (планински венец)|Круша]] | lat_d = | lat_m = | lat_s = | lat_NS = N | long_d = | long_m = | long_s = | long_EW = E | coordinates_ref = }} '''Круша''' ({{langx|el|Δύσωρο}}, ''Дисоро'', старо и почесто употребувано ''Κρούσσια όρη'', ''Крусија ори'') — ниска [[планина]] во [[Кукушко]] и [[Валовишко]], [[Егејска Македонија]].<ref name="Незис 398">{{Незис|2|398}}</ref><ref name="Ген">{{Генштаб}}</ref> Претставува најсеверозападниот масив на планинскиот венец [[Круша (планински венец)|Круша]]. == Опис == Планината на границата помеѓу општините [[Кукуш (општина)|Кукуш]] на запад и [[Синтика (општина)|Синтика]] на североисток, меѓу [[Бутковско Езеро|Бутковското Езеро]] на исток и [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] на запад. Од [[Карадаг]],<ref name="Незис 398"/> која понекогаш се смета за дел од Круша,<ref>{{наведена книга |last=Яранов |first=Димитър |year=1938 |title = Бѣломорска Тракия и Приморска Македония. Географски очеркъ. I. Обща част |series=Год. СУ, Историко-филологически факултет, кн. ХХХІIV.5 |publisher=Придворна печатница |location=София |page=32}}</ref> е оддалечена со сртот Дијасело (560 м).<ref name="Незис 398"/> На север седлото [[Дова Тепе]] (306 м) ја двои од планината [[Беласица]].<ref name="Кънчов"/> На крајот од XIX век во шумите на Круша [[јагленарство|се правел јаглен]] за продажба во [[Сер]]. Во тоа време фауната не била многу богата — од дивеч се среќавале зајаци, волци и лисици.<ref name="Кънчов">[http://www.promacedonia.org/vk_1/vk1_a_1.html Кънчов, Васил. Битолско, Преспа и Охридско. Пътни бележки, Избрани произведения. Том I. Издателство „Наука и изкуство“, София 1970, стр. 35.]</ref> Карпите на планината се [[гнајс]]ови и [[амфиболит]]и.<ref name="Незис 398"/> Денешното грчко име ''Дисоро'' е позајмено од античкото име на планината кое го споменува [[Херодот]], сменето согласно политиката на присвојување на [[Античка Македонија|древномакедонската]] историја. Не е јасно дали се совпаѓа со Круша.<ref name="Незис 398"/> Круша е дел од мрежата на заштитени зони според [[Натура 2000]] (1260001 и 1260008) и е прогласена за орнитолошкиважно место (021). Бутковското Езеро е влажна зона од меѓународно значење и внесено во [[Рамсарска конвенција|Рамсарската конвенција]] од 1974 г., а езерото со неговата околина во 2003 г. е прогласено за национален парк. Тоа исто така е вклучено во Натура 2000 (1260001 и 1260008) и прогласено за орнитолошки важно место (020).<ref name="Незис 398"/> До врвот се доаѓа по патот (600 м) од [[Кукуш]] на север кон с. [[Шемница (село)|Шемница]] (360 м) и с. [[Станица Порој]] (100 м).<ref name="Незис 399">{{Незис|2|399}}</ref> {| class="wikitable wikitable-with-numbers semicollapsible" |+ Врвови ! Име !! Грчки !! Висина !! Местоположба |- || Круша || Δύσσωρο || 860 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Αλεπόρραχη || 671 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Άσπρη Πέτρα || 720 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Βράχος, Καγιάδες || 579 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Γελαστή || 622 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Λυκορράχη || 660 m - 500 м<ref name="Незис 398"/> || |- || Карадаг || Μαυροβούνι, Καρά Νταγ || 762 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μαυροβούνι || 680 м<ref name="Незис 398"/> || |- || Кара Тепе || Μαυροκορυφή, Καράν Τεπέ/Λόφος || 782 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μεγάλη Ράχη || 522 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μεσορράχη || 733 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Πανόραμα || 684 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Πανόραμα || 635 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Προφήτης Ηλίας || 776 м<ref name="Незис 399"/> || |- || Ресели || Πύργος, Ρεσελή || 767 м<ref name="Незис 399"/> || |- || Сусамник || Σησαμιά, Σουσαμνίκ || 781 м<ref name="Незис 399"/> || ЈЗ од Бутково<ref name="Ген"/> |- || || Τρίκορφα || 786 m - 700 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Φωλεά || 818 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Χελώνα || 580 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Ψωροκέφαλο || 760 м<ref name="Незис 399"/> || |} == Поврзано == * [[Круша (планински венец)]] == Наводи == {{наводи}} {{Планини во Егејска Македонија}} [[Категорија:Планини во Егејска Македонија]] [[Категорија:Кукуш (општина)]] [[Категорија:Синтика]] [[Категорија:Долна Џумаја (општина)]] cnll2h9ghvhkn5yw4l1zx3mvxw281e7 5562822 5562821 2026-05-24T10:18:54Z Bjankuloski06 332 5562822 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Планина | name = Круша | native_name = ''{{јаз|el|Κρούσσια όρη}}'' | photo = General view of Dolni Poroy.jpg | photo_caption = Поглед на Круша од с. [[Долно Порој]] | elevation_m = 860 | elevation_ref = | prominence_m = | prominence_ref = | map = Грција | map_caption = | label_position = right | location = [[Егејска Македонија]], [[Грција]] | range = [[Круша (планински венец)|Круша]] | lat_d = | lat_m = | lat_s = | lat_NS = N | long_d = | long_m = | long_s = | long_EW = E | coordinates_ref = }} '''Круша''' ({{langx|el|Δύσωρο}}, ''Дисоро'', старо и почесто употребувано: ''Κρούσσια όρη'', ''Крусија ори'') — ниска [[планина]] во [[Кукушко]] и [[Валовишко]], [[Егејска Македонија]].<ref name="Незис 398">{{Незис|2|398}}</ref><ref name="Ген">{{Генштаб}}</ref> Претставува најсеверозападниот масив на планинскиот венец [[Круша (планински венец)|Круша]]. == Опис == Планината на границата помеѓу општините [[Кукуш (општина)|Кукуш]] на запад и [[Синтика (општина)|Синтика]] на североисток, меѓу [[Бутковско Езеро|Бутковското Езеро]] на исток и [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] на запад. Од [[Карадаг]],<ref name="Незис 398"/> која понекогаш се смета за дел од Круша,<ref>{{наведена книга |last=Яранов |first=Димитър |year=1938 |title = Бѣломорска Тракия и Приморска Македония. Географски очеркъ. I. Обща част |series=Год. СУ, Историко-филологически факултет, кн. ХХХІIV.5 |publisher=Придворна печатница |location=София |page=32}}</ref> е оддалечена со сртот Дијасело (560 м).<ref name="Незис 398"/> На север седлото [[Дова Тепе]] (306 м) ја двои од планината [[Беласица]].<ref name="Кънчов"/> На крајот од XIX век во шумите на Круша [[јагленарство|се правел јаглен]] за продажба во [[Сер]]. Во тоа време фауната не била многу богата — од дивеч се среќавале зајаци, волци и лисици.<ref name="Кънчов">[http://www.promacedonia.org/vk_1/vk1_a_1.html Кънчов, Васил. Битолско, Преспа и Охридско. Пътни бележки, Избрани произведения. Том I. Издателство „Наука и изкуство“, София 1970, стр. 35.]</ref> Карпите на планината се [[гнајс]]ови и [[амфиболит]]и.<ref name="Незис 398"/> Денешното грчко име ''Дисоро'' е позајмено од античкото име на планината кое го споменува [[Херодот]], сменето согласно политиката на присвојување на [[Античка Македонија|древномакедонската]] историја. Не е јасно дали се совпаѓа со Круша.<ref name="Незис 398"/> Круша е дел од мрежата на заштитени зони според [[Натура 2000]] (1260001 и 1260008) и е прогласена за орнитолошкиважно место (021). Бутковското Езеро е влажна зона од меѓународно значење и внесено во [[Рамсарска конвенција|Рамсарската конвенција]] од 1974 г., а езерото со неговата околина во 2003 г. е прогласено за национален парк. Тоа исто така е вклучено во Натура 2000 (1260001 и 1260008) и прогласено за орнитолошки важно место (020).<ref name="Незис 398"/> До врвот се доаѓа по патот (600 м) од [[Кукуш]] на север кон с. [[Шемница (село)|Шемница]] (360 м) и с. [[Станица Порој]] (100 м).<ref name="Незис 399">{{Незис|2|399}}</ref> {| class="wikitable wikitable-with-numbers semicollapsible" |+ Врвови ! Име !! Грчки !! Висина !! Местоположба |- || Круша || Δύσσωρο || 860 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Αλεπόρραχη || 671 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Άσπρη Πέτρα || 720 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Βράχος, Καγιάδες || 579 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Γελαστή || 622 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Λυκορράχη || 660 m - 500 м<ref name="Незис 398"/> || |- || Карадаг || Μαυροβούνι, Καρά Νταγ || 762 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μαυροβούνι || 680 м<ref name="Незис 398"/> || |- || Кара Тепе || Μαυροκορυφή, Καράν Τεπέ/Λόφος || 782 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μεγάλη Ράχη || 522 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Μεσορράχη || 733 м<ref name="Незис 398"/> || |- || || Πανόραμα || 684 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Πανόραμα || 635 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Προφήτης Ηλίας || 776 м<ref name="Незис 399"/> || |- || Ресели || Πύργος, Ρεσελή || 767 м<ref name="Незис 399"/> || |- || Сусамник || Σησαμιά, Σουσαμνίκ || 781 м<ref name="Незис 399"/> || ЈЗ од Бутково<ref name="Ген"/> |- || || Τρίκορφα || 786 m - 700 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Φωλεά || 818 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Χελώνα || 580 м<ref name="Незис 399"/> || |- || || Ψωροκέφαλο || 760 м<ref name="Незис 399"/> || |} == Поврзано == * [[Круша (планински венец)]] == Наводи == {{наводи}} {{Планини во Егејска Македонија}} [[Категорија:Планини во Егејска Македонија]] [[Категорија:Кукуш (општина)]] [[Категорија:Синтика]] [[Категорија:Долна Џумаја (општина)]] td4kmqqx32eedhhum7aak5rhrg1btwh Список на главни градови по население 0 1018055 5562866 5299016 2026-05-24T11:14:15Z Bjankuloski06 332 /* Список */ Исправено име, replaced: Папете → Папеете 5562866 wikitext text/x-wiki Ова е '''список на [[Главен град|главните градови]] на државите во светот подредени според населението'''. Посебните територии, зависните територии и спорните територии се означени со ''закосени букви''. == Список == [[File:Skyscrapers of Shinjuku 2009 January.jpg|thumb|Токио, Јапонија]] [[File:Jakarta Skyline Part 2.jpg|thumb|Џакарта, Индонезија]] [[File:Beijing cbd.jpg|thumb|Пекинг, Кина]] [[File:City of London Skyline from Canary Wharf - Sept 2008-Corrected.jpg|thumb|Лондон, Велика Британија]] [[File:Skyline von der Siegessäule aus.jpg|thumb|Берлин, Германија]] [[File:Brasilia at night.jpg|thumb|Бразилија, Бразил]] [[File:Luanda1.jpg|thumb|Луанда, Ангола]] [[File:Panorama Paris December 2007-2.jpg|thumb|Париз, Франција]] [[File:KampalaSkyline.jpg|thumb|Kampala, Uganda]] [[File:Warsaw6vb.jpg|thumb|Варшава, Полска]] [[File:Kuwait City cropped.jpg|thumb|Кувајт Сити, Кувајт]] [[File:Northern Quarter of Brussels panorama.jpg|thumb|Брисел, Белгија]] [[File:Downtown ottawa night.jpg|thumb|Отава, Канада]] [[File:Stockholm old town 2002.jpg|thumb|Стокхолм, Шведска]] [[File:Jerusalem Dome of the rock BW 14.JPG|thumb|Ерусалим, Израел]] [[File:PortofKingston.jpg|thumb|Кингстон, Јамајка]] [[File:Skopije at night.jpg|thumb|Скопје, Македонија]] [[File:Paraguay Rory.jpg|thumb|Асунсион, Парагвај]] [[File:Tallinn old and new, Dec 2006.jpg|thumb|Талин, Естонија]] [[File:Dva mosta panorama sm.jpg|thumb|Подгорица, Црна Гора]] [[File:Bridgetown2.jpg|thumb|Бриџтаун, Барбадос]] {| class="wikitable sortable" style="text-align:right" |- ! Ранк || Држава/територија || Главен Град || Население |- | 1 ||align=left| {{знаме|Japan}} <small> || '''[[Токио]]''' || 13.185.502<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.metro.tokyo.jp/ENGLISH/PROFILE/overview03.htm |title=архивски примерок |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2008-12-23 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081223114634/http://www.metro.tokyo.jp/ENGLISH/PROFILE/overview03.htm |url-status=dead }}</ref> |- | 2 ||align=left| {{знаме|South Korea}} <small> || '''[[Сеул]]''' || 10.464.051<ref name="seoul">{{Наведена мрежна страница|url=http://stat.seoul.go.kr/Seoul_System5.jsp?stc_cd=418|title=Seoul Population, 2009 est.|publisher=Влада на Сеул|accessdate=4 октомври 2010|archive-date=2016-03-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303220844/http://stat.seoul.go.kr/Seoul_System5.jsp?stc_cd=418|url-status=dead}}</ref> |- | 3 ||align=left| {{знаме|Russia}} <small> || '''[[Москва]]''' ||10.126.424<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.perepis2002.ru/ct/doc/1_TOM_01_04.xls |title=архивски примерок |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2022-01-31 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220131023056/http://www.perepis2002.ru/ct/doc/1_TOM_01_04.xls |url-status=dead }}</ref> |- | 4 ||align=left| {{знаме|Iran}} <small> || '''[[Техеран]]''' || 9.110.347<ref>{{cite web | url=http://en.wikipedia.org/wiki/Tehran | title=Tehran }}</ref> |- | 5 ||align=left| {{знаме|Mexico}} <small> || '''[[Град Мексико]]''' || 8.841.916<ref name="ZMVM 2009">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.edomex.gob.mx/poblacion/docs/2009/PDF/ZMVM.pdf|title=Mexico City (DF) Population, 2009 est.|author=Национален совет за население|publisher=Влада на државата Мексико|accessdate=4 октомври 2010}}</ref> |- | 6 ||align=left| {{знаме|Indonesia}} <small> || '''[[Џакарта]]''' || 8.489.910 |- | 7 ||align=left| {{знаме|Colombia}} <small> || '''[[Богота]]''' || 7.866.160 |- | 8 ||align=left| {{знаме|China}} <small> || '''[[Пекинг]]''' || 7.741.274<ref name=MB01>http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_01.html</ref> |- | 9 ||align=left| {{знаме|Egypt}} <small> || '''[[Каиро]]''' || 7.438.376 |- | 10 ||align=left| {{знаме|United Kingdom}} || '''[[Лондон]]''' || 7.287.555 |- | 11 ||align=left| {{знаме|Peru}} || '''[[Лима]]''' || 7.220.971 |- | 12 ||align=left| {{знаме|Iraq}} || '''[[Багдад]]''' || 7.216.040 |- | 13 ||align=left| ''{{знаме|Hong Kong}} ([[Кина]])'' || '''[[Хонгконг]]''' || 6.752.001 |- | 14 ||align=left| {{знаме|Thailand}} || '''[[Бангкок]]''' || 6.542.751 |- | 15 ||align=left| {{знаме|Bangladesh}} || '''[[Дака]]''' || 6.080.671 |- | 16 ||align=left| {{знаме|Saudi Arabia}} || '''[[Ријад]]''' || 5.318.636 |- | 17 ||align=left| {{знаме|Chile}} || '''[[Сантјаго]]''' || 5.012.973 |- | 18 ||align=left| {{знаме|Turkey}} || '''[[Анкара]]''' || 4.431.719 |- | 19 ||align=left| {{знаме|Singapore}} || '''[[Сингапур (град)|Сингапур]]''' || 4.408.220 |- | 20 ||align=left| {{знаме|Democratic Republic of the Congo}} || '''[[Киншаса]]''' || 4.385.264 |- | 21 ||align=left| {{знаме|Syria}} || '''[[Дамаск]]''' || 3.500.000 |- | 22 ||align=left| {{знаме|Germany}} || '''[[Берлин]]''' || 3.405.250<ref name=MB01 /> |- | 23 ||align=left| {{знаме|Vietnam}} || '''[[Ханој]]''' || 3.398.889<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://vnexpress.net/Vietnam/Xa-hoi/2007/12/3B9FD60F/ |title=VnExpress – Ha Noi co 3.4 trieu nguoi |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2010-01-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100104142855/http://vnexpress.net/Vietnam/Xa-hoi/2007/12/3B9FD60F/ |url-status=dead }}</ref> |- | 24 ||align=left| {{знаме|Spain}} || '''[[Мадрид]]''' || 3.232.463 |- | 25 ||align=left| {{знаме|North Korea}} || '''[[Пјонгјанг]]''' || 3.144.005 |- | 26 ||align=left| {{знаме|Afghanistan}} || '''[[Кабул]]''' || 3.140.853 |- | 27 ||align=left| {{знаме|Argentina}} || '''[[Буенос Аирес]]''' || 3.021.865 |- | 28 ||align=left| {{знаме|Ethiopia}} || '''[[Адис Абеба]]''' || 2.737.479 |- | 29 ||align=left| {{знаме|Kenya}} || '''[[Најроби]]''' || 2.665.657 |- | 30 ||align=left| {{знаме|Тајван}} || '''[[Тајпеј]]''' || 2.619.920 |- | 31 ||align=left| {{знаме|Brazil}} || '''[[Бразилија]]''' || 2.606.885 |- | 32 ||align=left| {{знаме|Jordan}} || '''[[Аман]]''' || 2.600.603 |- | 33 ||align=left| {{знаме|Ukraine}} || '''[[Киев]]''' || 2.591.277 |- | 34 ||align=left| {{знаме|Italy}} || '''[[Рим]]''' || 2.503.056 |- | 35 ||align=left| {{знаме|Angola}} || '''[[Луанда]]''' || 2.453.779 |- | 36 ||align=left| {{знаме|South Africa}} || '''[[Преторија]]''' || 2.345.908 |- | 37 ||align=left| {{знаме|Cuba}} || '''[[Хавана]]''' || 2.236.837<ref name=MB01 /> |- | 38 ||align=left| {{знаме|Uzbekistan}} || '''[[Ташкент]]''' || 2.207.850 |- | 39 ||align=left| {{знаме|Azerbaijan}} || '''[[Баку]]''' || 2.204.200<ref>Bölmə 2: Demoqrafik göstəricilər, səhifə 89. // [https://web.archive.org/web/20151116092523/http://www.stat.gov.az/menu/6/statistical_yearbooks/source/stat-yearbook_2015.zip Azərbaycanın Statistik Göstəriciləri 2015 (statistik məcmuə)]. Müəllifi: [[Azərbaycan Respublikası Dövlət Statistika Komitəsi]]. Məcmuənin ümumi rəhbəri: Həmid Bağırov; Məcmuənin hazırlanması üçün məsul şəxs: Rafael Süleymanov. Bakı — 2015, 814 səhifə. ISBN 5-86874-232-9</ref> |- | 40 ||align=left| {{знаме|France}} || '''[[Париз]]''' || 2.103.674 |- | 41 ||align=left| {{знаме|Romania}} || '''[[Букурешт]]''' || 1.942.254<ref name="INSSER">{{Наведена мрежна страница | url = http://www.evz.ro/detalii/stiri/iasi-sau-timisoara-care-este-cel-de-al-doilea-mare-oras-din-romania-dupa-bucuresti-943339.html | title = Најголеми Романски градови во 2010 | date = 28 август 2011 | accessdate = 28 август 2011 | publisher = evz.ro | language = Романски}}</ref> |- | 42 ||align=left| {{знаме|Dominican Republic}} || '''[[Санто Доминго]]''' || 1.875.453 |- | 43 ||align=left| {{знаме|Venezuela}} || '''[[Каракас]]''' || 1.838.939 |- | 44 ||align=left| {{знаме|Morocco}} || '''[[Рабат]]''' || 1.789.635 |- | 45 ||align=left| {{знаме|Sudan}} || '''[[Картум]]''' || 1.740.661 |- | 46 ||align=left| {{знаме|Hungary}} || '''[[Будимпешта]]''' || 1.728.718 |- | 47 ||align=left| {{знаме|Poland}} || '''[[Варшава]]''' || 1.706.724 |- | 48 ||align=left| {{знаме|Belarus}} || '''[[Минск]]''' || 1.702.061 |- | 49 ||align=left| {{знаме|Philippines}} || '''[[Манила]]''' || 1.660.714 |- | 50 ||align=left| {{знаме|Uganda}} || '''[[Кампала]]''' || 1.659.600 |- | 51 ||align=left| {{знаме|Ghana}} || '''[[Акра]]''' || 1.640.507 |- | 52 ||align=left| {{знаме|Cameroon}} || '''[[Јаунде]]''' || 1.616.000 <ref>{{cite web | url=http://travel.nationalgeographic.com/places/maps/map_country_cameroon.html | title=Travel }}</ref> |- | 53 ||align=left| {{знаме|Madagascar}} || '''[[Антананариво]]''' || 1.613.375<ref name=MB01 /> |- | 54 ||align=left| {{знаме|Lebanon}} || '''[[Бејрут]]''' || 1.574.387 |- | 55 ||align=left| {{знаме|Austria}} || '''[[Виена]]''' || 1.552.789 |- | 56 ||align=left| {{знаме|Algeria}} || '''[[Алжир (град)|Алжир]]''' || 1.518.083 |- | 57 ||align=left| {{знаме|Ecuador}} || '''[[Кито]]''' || 1.504.991 |- | 58 ||align=left| {{знаме|Zimbabwe}} || '''[[Хараре]]''' || 1.487.028 |- | 59 ||align=left| {{знаме|Yemen}} || '''[[Сана]]''' || 1.431.649 |- | 60 ||align=left| {{знаме|Guinea}} || '''[[Конакри]]''' || 1.399.981 |- | 61 ||align=left| {{знаме|Malaysia}} || '''[[Куала Лумпур]]''' || 1.381.830 |- | 62 ||align=left| {{знаме|Uruguay}} || '''[[Монтевидео]]''' || 1.369.797 |- | 63 ||align=left| {{знаме|Zambia}} || '''[[Лусака]]''' || 1.331.254 |- | 64 ||align=left| ''{{знаме|Somaliland}}'' || '''[[Харгеиса]]''' || 1.300.000 |- | 65 ||align=left| {{знаме|Mali}} || '''[[Бамако]]''' || 1.289.626 |- | 66 ||align=left| {{знаме|Haiti}} || '''[[Порт о Пренс]]''' || 1.235.227 |- | 67 ||align=left| {{знаме|Czech Republic}} || '''[[Прага]]''' || 1.227.332 |- | 68 ||align=left| {{знаме|Libya}} || '''[[Триполи]]''' || 1.184.045 |- | 69 ||align=left| {{знаме|Kuwait}} || '''[[Кувајт (град)|Кувајт]]''' || 1.171.880 |- | 70 ||align=left| {{знаме|Serbia}} || '''[[Белград]]''' || 1.154.589 |- | 71 ||align=left| {{знаме|Somalia}} || '''[[Могадишу]]''' || 1.097.133 |- | 72 ||align=left| {{знаме|Bulgaria}} || '''[[Софија]]''' || 1.090.295 |- | 73 ||align=left| {{знаме|Congo}} || '''[[Бразавил]]''' || 1.088.044 |- | 74 ||align=left| {{знаме|Belgium}} || '''[[Брисел]]'''|| 1.080.790<ref>[https://web.archive.org/web/20090126165629/http://statbel.fgov.be/downloads/pop200801com.xls Statistics Belgium; ''Population de droit par commune au 1 janvier 2008'' ('''excel-file''')] Население од сите општини во Белгија, од 1 јануари 2008.</ref> |- | 75 ||align=left| {{знаме|Armenia}} || '''[[Ереван]]''' || 1.080.487<ref name=MB01 /> |- | 76 ||align=left| {{знаме|Mozambique}} || '''[[Мапуто]]''' || 1.076.689 |- | 77 ||align=left| {{знаме|Sierra Leone}} || '''[[Фритаун]]''' || 1.070.200 |- | 78 ||align=left| {{знаме|Georgia}} || '''[[Тбилиси]]''' || 1.044.993 |- | 79 ||align=left| {{знаме|Senegal}} || '''[[Дакар]]''' || 1.030.594 |- | 80 ||align=left| {{знаме|Burkina Faso}} || '''[[Уагадугу]]''' || 1.005.231 |- | 81 ||align=left| {{знаме|Ireland}} || '''[[Даблин]]''' || 1.045.769 |- | 82 ||align=left| {{знаме|Liberia}} || '''[[Монровија]]''' || 1.010.970 |- | 83 ||align=left| {{знаме|Guatemala}} || '''[[Гватемала (град)|Гватемала Сити]]''' || 1.103.865 <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ine.gob.gt/index.php/demografia-y-poblacion/42-demografiaypoblacion/207- |title=архивски примерок |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2016-03-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160303230817/http://www.ine.gob.gt/index.php/demografia-y-poblacion/42-demografiaypoblacion/207- |url-status=dead }}</ref> |- | 84 ||align=left| {{знаме|Pakistan}} || '''[[Исламабад]]''' || 955.629 |- | 85 ||align=left| {{знаме|Nicaragua}} || '''[[Манагва]]''' || 926.883 |- | 86 ||align=left| {{знаме|Myanmar}} || '''[[Непјидо]]'''<ref>{{наведени вести|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/4848408.stm |title=Новиот главен град на Бурма|publisher=ББС|date=2006-03-27 |accessdate=2006-06-24}}</ref> || 925.000<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.fin24.com/articles/default/display_article.aspx?ArticleId=1518-1783_2106281|title=Бизнис во главниот град на Мјанмар {{en|icon}}|work=FIN24|date=29 април 2007|accessdate=2 јануари 2010|archive-date=2020-03-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20200314044210/https://www.fin24.com/Errors/Error404.aspx?aspxerrorpath=%2Farticles%2Fdefault%2Fdisplay_article.aspx|url-status=dead}}</ref> |- | 87 ||align=left| {{знаме|Mongolia}} || '''[[Улан Батор]]''' || 907.802 |- | 88 ||align=left| {{знаме|Malawi}} || '''[[Лилонгве]]''' || 902.388 |- | 89 ||align=left| {{знаме|Canada}} || '''[[Отава]]''' || 898.150<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ottawa.ca/residents/statistics/pop_hhld/2008_ph_sub_en.html|title=Population and Households (occupied dwellings) Estimates by Sub-Area, Year End 2008|author=Град Отава|date=2001–2010|accessdate=15 април 2010|archive-date=2018-12-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20181226021920/https://ottawa.ca/en/residents/statistics/pop_hhld/2008_ph_sub_en.html|url-status=dead}}</ref> |- | 90 ||align=left| {{знаме|Bolivia}} || '''[[Ла Пас]]''' || 877.363 |- | 91 ||align=left| {{знаме|Kyrgyzstan}} || '''[[Бишкек]]''' || 843.240 |- | 92 ||align=left| {{знаме|Togo}} || '''[[Ломе]]''' || 824.738 |- | 93 ||align=left| {{знаме|Panama}} || '''[[Панама Сити]]''' || 813.097 |- | 94 ||align=left| {{знаме|Nepal}} || '''[[Катманду]]''' || 812.026 |- | 95 ||align=left| {{знаме|Oman}} || '''[[Мускат]]''' || 797.000<ref>{{cite web | url=http://population-of.com/en/Oman/06/Muscat/ | title=Population of Muscat }}</ref> |- | 96 ||align=left| {{знаме|Niger}} || '''[[Нијамеј]]''' || 794.814<ref name=MB02>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_02.htm |title=архивски примерок |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2020-08-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200818043552/https://namecensus.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_02.htm/ |url-status=dead }}</ref> |- | 97 ||align=left| {{знаме|Nigeria}} || '''[[Абуџа]]''' || 778.567<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.nigerianstat.gov.ng/Connections/Pop2006.pdf |title=архивски примерок |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2007-07-04 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070704042011/http://www.nigerianstat.gov.ng/Connections/Pop2006.pdf |url-status=dead }}</ref> |- | 98 ||align=left| {{знаме|Sweden}} || '''[[Стокхолм]]''' || 770.284<ref name=MB02 /> |- | 99 ||align=left| {{знаме|Tunisia}} || '''[[Тунис (град)|Тунис]]''' || 767.629 |- | 100 ||align=left| {{знаме|Turkmenistan}} || '''[[Ашхабад]]''' || 763.537 |- | 101 ||align=left| {{знаме|Chad}} || '''[[Нџамена]]''' || 751.288 |- | 102 ||align=left| {{знаме|Israel}} || '''[[Ерусалим]]''' || 780.200 |- | 103 ||align=left| {{знаме|Netherlands}} || '''[[Амстердам]]''' || 740.094<ref name=MB02 /> |- | 104 ||align=left| {{знаме|Honduras}} || '''[[Тегусигалпа]]''' || 735.982 |- | 105 ||align=left| {{знаме|Central African Republic}} || '''[[Банги]]''' || 731.548 |- | 106 ||align=left| {{знаме|Greece}} || '''[[Атина]]''' || 721.477 |- | 107 ||align=left| {{знаме|Mauritania}} || '''[[Нуакшот]]''' || 719.167 |- | 108 ||align=left| {{знаме|Rwanda}} || '''[[Кигали]]''' || 718.414 |- | 109 ||align=left| {{знаме|Latvia}} || '''[[Рига]]''' || 713.016 |- | 110 ||align=left| {{знаме|Jamaica}} || '''[[Кингстон (Јамајка)|Кингстон]]''' || 701.063 |- | 111 ||align=left| {{знаме|Kazakhstan}} || '''[[Нур-Султан]]''' || 700.000 (2007)<ref>{{cite web | url=http://aboutkazakhstan.com/Astana_city.shtml | title=Astana city, Kazakhstan overview, attractions, photos }}</ref> |- | 112 ||align=left| {{знаме|Croatia}} || '''[[Загреб]]''' || 804.200<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.zagreb.hr/UserDocsImages/Vitalna%20statistika%20u%202006..doc |title=архивски примерок |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2008-09-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080910055609/http://www.zagreb.hr/UserDocsImages/Vitalna%20statistika%20u%202006..doc |url-status=dead }}</ref> |- | 113 ||align=left| {{знаме|Cambodia}} || '''[[Пном Пен]]''' || 650.651 |- | 114 ||align=left| {{знаме|United States}} || '''[[Вашингтон]]''' || 601.723 |- | 115 ||align=left| {{знаме|Finland}} || '''[[Хелсинки]]''' || 596.661<ref name="vrk.fi">{{Наведена мрежна страница |url=http://vrk.fi/default.aspx?docid=5953&site=3&id=0 |title=архивски примерок |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2012-08-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120801083251/http://vrk.fi/default.aspx?docid=5953&site=3&id=0 |url-status=dead }}</ref> |- | 116 ||align=left| {{знаме|Moldova}} || '''[[Кишинев]]''' || 794.800 <ref>{{cite web | url=http://www.statistica.md/newsview.php?l=ro&idc=168&id=3719 | title=Numărul populaţiei stabile al Republicii Moldova la 1 ianuarie 2012, în profil teritorial | date=2012-03-22 }}</ref> |- | 117 ||align=left| {{знаме|United Arab Emirates}} || '''[[Абу Даби]]''' || 585.097<ref name=MB04>http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_03.html</ref> |- | 118 ||align=left| {{знаме|Tajikistan}} || '''[[Душанбе]]''' || 582.496 |- | 119 ||align=left| {{знаме|Lithuania}} || '''[[Вилнус]]''' || 556.723 |- | 120 ||align=left| {{знаме|Gabon}} || '''[[Либрвил]]''' || 556.425 |- | 121 ||align=left| {{знаме|Eritrea}} || '''[[Асмара]]''' || 543.707 |- | 122 ||align=left| {{знаме|Norway}} || '''[[Осло]]''' || 575.475 |- | 123 ||align=left| {{знаме|Portugal}} || '''[[Лисабон]]''' || 564.657 |- | 124 ||align=left| {{знаме|El Salvador}} || '''[[Сан Салвадор]]''' || 521.366 |- | 125 ||align=left| {{знаме|Paraguay}} || '''[[Асунсион]]''' || 520.722 |- | 126 ||align=left| ''{{знаме|Macau}} ([[Кина]])'' || '''[[Макао]]''' || 520.400<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.dsec.gov.mo/index.asp?src=/english/indicator/e_dem_indicator_1.html |title=архивски примерок |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2008-10-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081002082010/http://www.dsec.gov.mo/index.asp?src=/english/indicator/e_dem_indicator_1.html |url-status=dead }}</ref> |- | 127 ||align=left| {{знаме|Macedonia}} || '''[[Скопје]]''' || 506.926<ref>[http://www.stat.gov.mk/pdf/kniga_13.pdf 2002 резултати од пописот] на Англиски и Македонски (PDF)</ref> |- | 128 ||align=left| {{знаме|Denmark}} || '''[[Копенхаген]]''' || 506.166 |- |- | 129 ||align=left| {{знаме|Djibouti}} || '''[[Џибути (град)|Џибути]]''' || 475.332 |- | 130 ||align=left| {{знаме|Côte d'Ivoire}} || '''[[Јамусукро]]''' || 454.929 |- | 132 ||align=left| {{знаме|Guinea-Bissau}} || '''[[Бисао]]''' || 452.640 |- | 132 ||align=left| {{знаме|Slovakia}} || '''[[Братислава]]''' || 424.207 |- | 133 ||align=left| ''{{знаме|Puerto Rico}} ([[Соединети Американски Држави|САД]])'' || '''[[Сан Хуан]]''' || 421.356 |- | 134 ||align=left| {{знаме|Estonia}} || '''[[Талин]]''' || 403.547<ref>{{cite web | url=http://www.tourism.tallinn.ee/fpage/travelplanning/practical_information | title=Visit Tallinn official city guide }}</ref> |- | 135 ||align=left| {{знаме|Burundi}} || '''[[Буџумбура]]''' || 384.461<ref>http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_04.html</ref> |- | 136 ||align=left| {{знаме|Bosnia and Herzegovina}} || '''[[Сараево]]''' || 383.604 |- | 137 ||align=left| {{знаме|New Zealand}} || '''[[Велингтон]]''' || 381.900<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.stats.govt.nz/~/media/Statistics/Methods%20and%20Services/Tables/Subnational%20population%20estimates/subnational-pop-estimate-jun2008-all-tables.ashx |title=архивски примерок |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2009-09-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090903120922/http://www.stats.govt.nz/~/media/Statistics/Methods%20and%20Services/Tables/Subnational%20population%20estimates/subnational-pop-estimate-jun2008-all-tables.ashx |url-status=dead }}</ref> |- | 138 ||align=left| {{знаме|Albania}} || '''[[Тирана]]''' || 763.634 |- | 139 ||align=left| {{знаме|South Sudan}} || '''[[Џуба]]''' || 372.410 |- | 140 ||align=left| {{знаме|Australia}} || '''[[Канбера]]''' || 354.644<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.abs.gov.au/ausstats/abs@.nsf/Products/3218.0~2007-08~Main+Features~Australian+Capital+Territory?OpenDocument|title=3218.0 – , Австралија, 2007–08 – Australian Capital Territory|author=Австралиско биро за статистика|date=22 април 2009|accessdate=2 јануари 2010}}</ref> |- | 141 ||align=left| {{знаме|Costa Rica}} || '''[[Сан Хосе (Костарика)|Сан Хосе]]''' || 328.195 |- | 142 ||align=left| {{знаме|Qatar}} || '''[[Доха]]''' || 303.429 |- | 143 ||align=left| {{знаме|India}} || '''[[Њу Делхи]]''' || 292.300 |- | 144 ||align=left| {{знаме|Papua New Guinea}} || '''[[Порт Морсби]]''' || 299.396 |- | 145 ||align=left| {{знаме|Tanzania}} || '''[[Додома]]''' || 287.200 (2002)<ref>{{cite web | url=http://www.tanzania.go.tz/regions/dodoma/profile.htm | title=Dodoma Profile | accessdate=2023-09-16 | archive-date=2013-01-13 | archive-url=https://archive.today/20130113220300/www.tanzania.go.tz/regions/dodoma/profile.htm | url-status=bot: unknown }}</ref> |- | 146 ||align=left| {{знаме|Laos}} || '''[[Виентијан]]''' || 287.579 |- | 147 ||align=left| {{знаме|Cyprus}} || '''[[Никозија]] (југ) || 270.000 (2004)<ref name=Nicosia>[http://nufussayimi.devplan.org/population%20%20and%20housing%20%20census.pdf Извештај на министерот Minister ферди Сабат Сојер за пописот на населението во 2006 {{en|icon}} (5 Maj 2006)]</ref> |- | 148 ||align=left| {{знаме|Lesotho}} || '''[[Масеру]]''' || 267.652 |- | 149 ||align=left| {{знаме|Slovenia}} || '''[[Љубљана]]''' || 264.265 |- | 150 ||align=left| {{знаме|Suriname}} || '''[[Парамарибо]]''' || 254.147 |- | 151 ||align=left| {{знаме|Namibia}} || '''[[Виндхук]]''' || 252.721 |- | 152 ||align=left| {{знаме|Bahamas}} || '''[[Насау]]''' || 248.948 |- | 153 ||align=left| {{знаме|Botswana}} || '''[[Габороне]]''' || 225.656<ref>http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_06.html</ref> |- | 154 ||align=left| {{знаме|Benin}} || '''[[Порто Ново]]''' || 223.552<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.ruaf.org/node/1504 |title=архивски примерок |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2017-08-11 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170811224911/http://www.ruaf.org/node/1504 |url-status=dead }}</ref> |- | 155 ||align=left| ''{{знаме|Western Sahara}}'' || '''[[ел-Ајун]]''' || 194.668 (2009) <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&lng=de&dat=32&geo=-70&srt=npan&col=aohdq&men=gcis&lng=en |title=архивски примерок |accessdate=2007-10-01 |archive-date=2007-10-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071001090358/http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=&lng=de&dat=32&geo=-70&srt=npan&col=aohdq&men=gcis&lng=en |url-status=dead }}</ref> |- | 156 ||align=left| ''{{знаме|Transnistria}}'' || '''[[Тираспол]]''' || 159.163 |- | 157 ||align=left| {{знаме|Mauritius}} || '''[[Порт Луј]]''' || 147.251<ref>http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_09.html</ref> |- | 158 ||align=left| {{знаме|Montenegro}} || '''[[Подгорица]]''' || 141.854 |- | 159 ||align=left| {{знаме|Bahrain}} || '''[[Манама]]''' || 140.616 |- | 160 ||align=left| {{знаме|Guyana}} || '''[[Џорџтаун (Гвајана)|Џорџтаун]]''' || 134.599 |- | 161 ||align=left| {{знаме|Cape Verde}} || '''[[Праја]]''' || 125.464 |- | 162 ||align=left| {{знаме|Switzerland}} || '''[[Берн]]''' ''([[de facto]])'' || 121.631 <ref>{{cite web | url=http://population-of.com/en/Switzerland/05/Bern/ | title=Population of Bern }}</ref> |- | 163 ||align=left| {{знаме|Sri Lanka}} || '''[[Шри Џајаварденапура Коте]]''' || 118.556<ref name=MB10>http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_10.html</ref> |- | 164 ||align=left| {{знаме|Iceland}} || '''[[Рејкјавик]]''' || 115.000<ref>http://wayback.vefsafn.is/wayback/20041027175459/www.id.is/default.asp?page_id=4224</ref> |- | 165 ||align=left| {{знаме|Maldives}} || '''[[Мале]]''' || 103.693 |- | 166 ||align=left| {{знаме|Bhutan}} || '''[[Тимпу]]''' || 101.259 |- | 167 ||align=left| {{знаме|Equatorial Guinea}} || '''[[Малабо]]''' || 100.677 <ref>http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_11.html</ref> |- | 168 ||align=left| {{знаме|Barbados}} || '''[[Бриџтаун]]''' || 96.578 |- | 169 ||align=left| ''{{знаме|New Caledonia}} ([[Франција]])'' || '''[[Нумеја]]''' || 89.207<ref name=MB14>http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_14.html</ref> |- | 170 ||align=left| ''{{знаме|Northern Cyprus}}'' || '''[[Никозија]] (север)''' || 84.893 |- | 171 ||align=left| {{знаме|Fiji}} || '''[[Сува]]''' || 84.410<ref name=MB14 /> |- | 172 ||align=left| {{знаме|Swaziland}} || '''[[Мбабане]]''' || 81.594 |- | 173 ||align=left| {{знаме|Luxembourg}} || '''[[Луксембург (град)|Луксембург]] || 76.420<ref>{{cite web | url=http://www.answers.com/topic/luxembourg-city | title=Answers - the Most Trusted Place for Answering Life's Questions | website=[[Answers.com]] }}</ref> |- | 174 ||align=left| ''{{знаме|Northern Mariana Islands}} ([[Соединети Американски Држави|САД]])'' || '''[[Сајпан]]''' || 62.392 (2000)<ref>[http://www.census.gov/Press-Release/www/2001/cb01cn173.html Извештај за попис, Попис на населението], 3 јули 2001.</ref> |- | 175 ||align=left| {{знаме|Comoros}} || '''[[Морони]]''' || 60.200 |- | 176 ||align=left| {{знаме|Solomon Islands}} || '''[[Хонијара]]''' || 59.288<ref name=MB14 /> |- | 177 ||align=left| {{знаме|East Timor}} || '''[[Дили]]''' || 59.069 |- | 178 ||align=left| {{знаме|Saint Lucia}} || '''[[Кастри]]''' || 57.000<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.phrasebase.com/countries/saint-lucia/ |title=архивски примерок |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2008-12-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081210191500/http://www.phrasebase.com/countries/saint-lucia/ |url-status=dead }}</ref> |- | 179 ||align=left| {{знаме|São Tomé and Príncipe}} || '''[[Саун Томе]]''' || 56.166 |- | 180 ||align=left| ''{{знаме|American Samoa}} ([[Соединети Американски Држави|САД]])'' || '''[[Паго Паго]]''' || 52.000 (2003)<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Американска Самоа на МСН Енциклопедијата|url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761572020/american_samoa.html|archiveurl=https://www.webcitation.org/5kx6g1PQH?url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761572020/american_samoa.html|archivedate=2009-11-01|url-status=dead|accessdate=2012-06-15}}</ref> |- | 181 ||align=left| {{знаме|Trinidad and Tobago}} || '''[[Порт оф Спејн]]''' || 50.479 |- | 182 ||align=left| ''{{знаме|Nagorno-Karabakh Republic}}'' || '''[[Степанакерт]]''' || 49.986 |- | 183 ||align=left| ''{{знаме|Curaçao}} ([[Холандија]])'' || '''[[Вилемстад]]''' || 49.885 <ref>http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_21.html</ref> |- | 184 ||align=left| ''{{знаме|Abkhazia}}'' || '''[[Сухуми]]''' || 43.700 |- | 185 ||align=left| {{знаме|Samoa}} || '''[[Апија]]''' || 39.813<ref>http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_23.html</ref> |- | 186 ||align=left| {{знаме|Vanuatu}} || '''[[Порт Вила]]''' || 38.000 <ref>[http://www.zimbio.com/Prime+Minister+Ham+Lini/articles/3/Port+Vila+Vanuatu+An+Overview Port Vila – Vanuatu: An Overview]</ref> |- | 187 ||align=left| {{знаме|Monaco}} || '''[[Монако]]''' || 35.986 (2011)<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/print/mn.html Monaco] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090311105552/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/print/mn.html |date=2009-03-11 }} на ЦИА Ворлд Фактбук</ref> |- | 188 ||align=left| {{знаме|Gambia}} || '''[[Банџул]]''' || 34.828 |- | 189 ||align=left| {{знаме|Kiribati}} || '''[[Јужна Тарава]]''' || 30.000<ref>{{cite web | url=http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/1836.htm | title=U.S. Relations with Kiribati }}</ref> |- | 190 ||align=left| ''{{знаме|Aruba}} ([[Netherlands]])'' || '''[[Орањестад (Аруба)|Орањестад]]''' || 29.998<ref>http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_25.html</ref> |- | 191 ||align=left| {{знаме|Seychelles}} || '''[[Викторија (Сејшели)|Викторија]]''' || 29.298 |- | 192 ||align=left| ''{{знаме|Gibraltar}} ([[Велика Британија|ВБ]])'' || '''[[Гибралтар]]''' || 29.286 |- | 193 ||align=left| ''{{знаме|Jersey}} ([[Велика Британија|ВБ]])'' || '''[[Сент Хелиер]]''' || 28.380 |- | 194 ||align=left| {{знаме|Brunei}} || '''[[Бандар Сери Бегаван]]''' || 28.135 |- | 195 ||align=left| ''{{знаме|Cayman Islands}} ([[Велика Британија|ВБ]])'' || '''[[Џорџ Таун (Кајмански Острови)|Џорџ Таун]]''' || 26.798 |- | 196 ||align=left| ''{{знаме|Isle of Man}} ([[Велика Британија|ВБ]])'' || '''[[Даглас]]''' || 26.600 |- | 197 ||align=left| ''{{знаме|French Polynesia}} ([[Франција]])'' || '''[[Папеете]]''' || 26.200 <ref>{{cite web | url=http://www.answers.com/topic/papeete | title=Answers - the Most Trusted Place for Answering Life's Questions | website=[[Answers.com]] }}</ref> |- | 198 ||align=left| ''{{знаме|West Bank}} ([[Израел]]/[[Палестинска Самоуправа]])'' || '''[[Џенин]]''' ''(де факто)'' || 25.500 |- | 199 ||align=left| {{знаме|Marshall Islands}} || '''[[Маџуро]]''' || 25.400 |- | 200 ||align=left| {{знаме|Andorra}} || '''[[Андора ла Веља]]''' || 22.884 |- | 201 ||align=left| {{знаме|Antigua and Barbuda}} || '''[[Сент Џон (Антигва и Барбуда)|Сент Џон]] || 22.679<ref>http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_26.html</ref> |- | 202 ||align=left| {{знаме|Tonga}} || '''[[Нукуалофа]]''' || 22.400 |- | 203 ||align=left| ''{{знаме|Faroe Islands}} ([[Данска]])'' || '''[[Торсхавн]]''' || 18.573 <ref>http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_27.html</ref> |- | 204 ||align=left| ''{{знаме|Guernsey}} ([[Велика Британија|ВБ]])'' || '''[[Сент Питер Порт]]''' || 16.701 |- | 205 ||align=left| {{знаме|Saint Vincent and the Grenadines}} || '''[[Кингстаун]]''' || 16.031 |- | 206 ||align=left| ''{{знаме|Greenland}} ([[Данска]])'' || '''[[Нук]]''' || 15.469 |- | 207 ||align=left| ''{{знаме|South Ossetia}}'' || '''[[Цхинвали]]''' || 15.000 |- | 208 ||align=left| {{знаме|Dominica}} || '''[[Розо]]''' || 14.847 |- | 209 ||align=left| {{знаме|Saint Kitts and Nevis}} || '''[[Бастер]]''' || 13.043 <ref>http://www.mongabay.com/igapo/2005_world_city_populations/2005_city_population_28.html</ref> |- | 210 ||align=left| {{знаме|Belize}} || '''[[Белмопан]]''' || 12.300<ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.tripwolf.com/en/guide/show/1613/Belize/Belmopan |title=архивски примерок |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2011-08-21 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110821065517/http://www.tripwolf.com/en/guide/show/1613/Belize/Belmopan |url-status=dead }}</ref> |- | 211 ||align=left| ''{{знаме|Åland}} ([[Финска]])'' || '''[[Мариехамн]]''' || 11.296 <ref name="vrk.fi"/> |- | 212 ||align=left| ''{{знаме|United States Virgin Islands}} ([[Соединети Американски Држави|САД]])'' || '''[[Шарлота Амалија (град)|Шарлота Амалија]]''' || 10.817 |- | 213 ||align=left| {{знаме|Federated States of Micronesia}} || '''[[Паликир]]''' || 9.900 |- | 214 ||align=left| ''{{знаме|British Virgin Islands}} ([[Велика Британија|ВБ]])'' || '''[[Роуд Таун]]''' || 9.400 |- | 215 ||align=left| {{знаме|Grenada}} || '''[[Сент Џорџес]]''' || 7.500 |- | 216 ||align=left| {{знаме|Malta}} || '''[[Валета]]''' || 6.315 |- | 217 ||align=left| ''{{знамеикона|Франција|naval}} [[Свети Мартин (Франција)|Свети Мартин]] ([[Франција]])'' || '''[[Мариго]]''' || 5.700 |- | 218 ||align=left| ''{{знаме|Saint Pierre and Miquelon}} ([[Франција]])'' ||'''[[Сен Пјер (Свети Петар и Микелон)|Сен Пјер]]''' || 5.509 |- | 219 ||align=left| ''{{знаме|Cook Islands}} ([[Нов Зеланд|НЗ]])'' || '''[[Аваруа]]''' || 5.445 |- | 220 ||align=left| {{знаме|Liechtenstein}} || '''[[Вадуц]]''' || 5.248 |- | 221 ||align=left| {{знаме|San Marino}} || '''[[Сан Марино (град)|Сан Марино]]''' || 4.493 |- | 222 ||align=left| {{знаме|Tuvalu}} || '''[[Фунафути]]''' || 4.492 |- | 223 ||align=left| ''{{знаме|Turks and Caicos Islands}} ([[Велика Британија|ВБ]])'' || '''[[Коберн Таун]]''' || 3.700 |- | 224 ||align=left| ''{{знамеикона|Франција|naval}} [[Свети Вартоломеј (Франција)|Свети Вартоломеј]] ([[Франција]])'' || '''[[Густавија]]''' || 3.000 |- | 225 ||align=left| ''{{знаме|Falkland Islands}} ([[Велика Британија|ВБ]])'' || '''[[Станли]]''' || 2.115 <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.falklands.gov.fk/people.php |title=Влада на Фокландските Острови |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2008-10-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081024233308/http://www.falklands.gov.fk/people.php |url-status=dead }}</ref> |- | 226 ||align=left| ''{{знамеикона|Норвешка|naval}} [[Шпицбершки Острови]] ([[Норвешка]])'' || '''[[Лонгарбијен]]''' || 2.075 |- | 227 ||align=left| ''{{знаме|Christmas Island}} ([[Австралија]])'' || '''[[Флаинг Фиш Коув]]''' || 1.493 <ref>{{cite web | url=http://www.citycomparator.com/compare/104_flying_fish_cove_vs_264_santiago.html | title=Flying Fish Cove and Santiago comparison and distance between }}</ref> |- | 228 ||align=left| ''{{знаме|Sint Maarten}} ([[Холандија]])'' || '''[[Филипсбург]]''' || 1.338 |- | 229 ||align=left| ''{{знаме|Wallis and Futuna}} ([[Франција]])'' || '''[[Мата-Уту]]''' || 1.191 |- | 230 ||align=left| ''{{знаме|Anguilla}} ([[Велика Британија|ВБ]])'' || '''[[Вали]]''' || 1.169 |- | 231 ||align=left| {{знаме|Nauru}} || '''[[Јарен]]''' ''([[де факто]])'' || 1.100<ref>{{cite web | url=http://www.nationsencyclopedia.com/Asia-and-Oceania/Nauru-POPULATION.html | title=Population - Nauru - growth, annual }}</ref> |- | 232 ||align=left| ''{{знаме|Guam}} ([[Соединети Американски Држави|САД]])'' || '''[[Хагатња]]''' || 1.100 |- | 233 ||align=left| ''{{знаме|Montserrat}} ([[Велика Британија|ВБ]])'' || '''[[Брејдс]]''' || 1.000 |- | 234 ||align=left| ''{{знаме|Bermuda}} ([[Велика Британија|ВБ]])'' || '''[[Хамилтон (Бермуда)|Хамилтон]]''' || 969 |- | 235 ||align=left| ''{{знаме|Norfolk Island}} ([[Австралија]])'' || '''[[Кингстон (Норфолк)|Кингстон]]''' || 880 <ref>{{Наведена мрежна страница |url=http://www.wolframalpha.com/entities/countries/norfolk_island/mo/x0/j8/ |title=архивски примерок |accessdate=2012-06-15 |archive-date=2010-06-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100626052429/http://www.wolframalpha.com/entities/countries/norfolk_island/mo/x0/j8/ |url-status=dead }}</ref> |- | 236 ||align=left| {{знаме|Ватикан}} || '''[[Ватикан]]''' || 826 (2009)<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/vt.html Светиот град (Vatican City)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190110183740/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/vt.html |date=2019-01-10 }} на ЦИА Ворлд Фактбук</ref> |- | 237 ||align=left| ''{{знаме|Saint Helena, Ascension and Tristan da Cunha}} ([[Велика Британија|ВБ]])'' || '''[[Џејмстаун]]''' || 714 |- | 238 ||align=left| ''{{знаме|Niue}} ([[Нов Зеланд|НЗ]])'' || '''[[Алофи]]''' || 616 |- | 239 ||align=left| ''{{знаме|Tokelau}} ([[Нов Зеланд|НЗ]])'' || '''[[Нукунону]]''' ''(де факто)'' || 426 |- | 240 ||align=left| {{знаме|Palau}} || '''[[Нгерулмуд]]''' || 391 |- | 241 ||align=left| ''{{знаме|Cocos (Keeling) Islands}} ([[Австралија]])'' || '''[[Вест Ајленд]]''' || 120 |- | 242 ||align=left| ''{{знаме|Pitcairn Islands}} ([[Велика Британија|ВБ]])'' || '''[[Адамстаун]]''' || 45 |- | 243 ||align=left| ''{{знаме|South Georgia and the South Sandwich Islands}} ([[Велика Британија|ВБ]])'' || '''[[Кинг Едвард Поинт]]''' || 18 |} == Поврзано == * [[Список на главни градови во светот]] * [[Список на држави по население]] * [[Список на главни градови во Азија]] * [[Список на главни градови во Африка]] * [[Список на главни градови во Европа]] * [[Список на главни градови во Јужна Америка]] * [[Список на главни градови во Океанија]] * [[Список на главни градови во Северна и Средна Америка]] == Notes and references == {{reflist|2}} [[Категорија:Главни градови| Население]] [[Категорија:Списоци на градови|Население]] r3mqd25ug1l74q25kka9hp5sslrsogx NGC 677 0 1028612 5562699 5266227 2026-05-23T23:56:21Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562699 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |податотека = NGC 0677 SDSS.jpg |соѕвездие=[[Овен (соѕвездие)|Овен]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=1 ч 49 м 14 с |деклинација=+ 13° 3' 21" |положбен агол= |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E0 |привиден сјај В=12,2 |привиден сјај Ч=13,2 |површински сјај=13,7 |привидни димензии=2' x 2' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[25 септември]] [[1886]] |алтернативни ознаки=UGC 1275, MCG 2-5-42, CGCG 437-39, NPM1G +12.0057, IRAS 01464+1249 }} '''NGC 677''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Овен (соѕвездие)|Овен]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 677 се споменува и како UGC 1275, MCG 2-5-42, CGCG 437-39, NPM1G +12.0057, IRAS 01464+1249. == Откривање == Телото е откриено на [[25 септември]] [[1886]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 677 е од видот E0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,2 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,2 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,7 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 677 има привидни димензии од 2' х 2'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 1 ч 49 м 14 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, + 13° 3' 21". == Други поделби == Проучување на NGC 677 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 6673. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 173; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 628. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 15. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (501-1000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Овен (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)". Tucson, Arizona:University of Arizona Press, 1973. (4016,0) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC677 Прегледувач на длабокото небо — NGC 677]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC677 Поправени информации за NGC 677] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%20677 NGC 677] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20677 NGC 677] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190217084054/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20677 |date=2019-02-17 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Овен (соѕвездие)]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1886 година]] belyogu6tcbo6fa85gdv5lembrqwy48 NGC 692 0 1028627 5562736 5266943 2026-05-24T04:54:52Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562736 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |податотека = NGC 0692 DSS.jpg |соѕвездие=[[Феникс (соѕвездие)|Феникс]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=1 ч 48 м 42,2 с |деклинација=- 48° 38' 53" |положбен агол=34 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBbc |привиден сјај В=12,3 |привиден сјај Ч=13,1 |површински сјај=13,6 |привидни димензии=2,1' x 1,8' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[2 октомври]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 197-3, FAIR 712, IRAS 01467-4853 }} '''NGC 692''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Феникс (соѕвездие)|Феникс]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 692 се споменува и како ESO 197-3, FAIR 712, IRAS 01467-4853. == Откривање == Објектот е откриен на [[2 октомври]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 692 е од видот SBbc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,3 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,1 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 692 има привидни димензии од 2,1' х 1,8'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 1 ч 48 м 42,2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 48° 38' 53". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 34°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 692 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 6642. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 388; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8044. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (501-1000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Феникс (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Corwin, Harold G., Jr., A. de Vaucouleurs, and G. de Vaucouleurs, "Southern Galaxy Catalogue", Austin, Texas: University of Texas Monographs in Astronomy No. 4, 1985. (152,564) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC692 Прегледувач на длабокото небо — NGC 692]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC692 Поправени информации за NGC 692] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%20692 NGC 692] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20692 NGC 692]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Феникс (соѕвездие)]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1834 година]] bvyyt43atforwemopxaisygaw579dco NGC 698 0 1028633 5562751 5267194 2026-05-24T06:39:38Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562751 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |податотека = NGC 0622 SDSS.jpg |соѕвездие=[[Печка (соѕвездие)|Печка]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=1 ч 49 м 43,6 с |деклинација=- 34° 49' 53" |положбен агол=164 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBab |привиден сјај В=14 |привиден сјај Ч=14,8 |површински сјај=13,5 |привидни димензии=0,9' x 0,8' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[29 ноември]] [[1837]] |алтернативни ознаки=ESO 353-51, MCG -6-5-5, AM 0147-350 }} '''NGC 698''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Печка (соѕвездие)|Печка]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 698 се споменува и како ESO 353-51, MCG -6-5-5, AM 0147-350. == Откривање == Објектот е откриен на [[29 ноември]] [[1837]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 698 е од видот SBab.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,5 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 698 има привидни димензии од 0,9' х 0,8'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 1 ч 49 м 43,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 34° 49' 53". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 164°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 698 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 6710. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 353; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 7008. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (501-1000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Печка (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)". Tucson, Arizona:University of Arizona Press, 1973. (4016,0) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC698 Прегледувач на длабокото небо — NGC 698]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC698 Поправени информации за NGC 698] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%20698 NGC 698] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20698 NGC 698] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240810140216/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20698 |date=2024-08-10 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Печка (соѕвездие)]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1837 година]] osnh5bd2l28grnjbo90fv1u0y6h7f20 NGC 703 0 1028639 5562769 4901733 2026-05-24T08:03:47Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562769 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |податотека = NGC 0703 DSS.jpg |соѕвездие=[[Кит (соѕвездие)|Кит]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=1 ч 51 м 19,2 с |деклинација=- 4° 3' 20" |положбен агол=140 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBbc/P |привиден сјај В=13,1 |привиден сјај Ч=13,9 |површински сјај=13,6 |привидни димензии=1,2' x 0,8' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[20 септември]] [[1784]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 703''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Кит (соѕвездие)|Кит]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[20 септември]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 703 е од видот SBbc/P.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 703 има привидни димензии од 1,2' х 0,8'.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 703 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 6852. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 218; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2319. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1225. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (501-1000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Кит (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC703 Прегледувач на длабокото небо — NGC 703]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC703 Поправени информации за NGC 703] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%20703 NGC 703] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20703 NGC 703] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20210424094450/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20703 |date=2021-04-24 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] {{bots|deny=Justincheng12345-bot,MastiBot}} [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Кит (соѕвездие)]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1786 година]] [[Категорија:Леќести галаксии]] [[Категорија:Радиогалаксии]] [[Категорија:Андромеда (соѕвездие)]] 18d1zaqx2hncoxkjcez6gd358p29ff7 NGC 704/1 0 1028640 5562779 5267387 2026-05-24T08:26:53Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562779 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |податотека = NGC 0704 DSS.jpg |соѕвездие=[[Андромеда (соѕвездие)|Андромеда]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=1 ч 52 м 37,7 с |деклинација=+ 36° 7' 37" |положбен агол=90 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=S? |привиден сјај В=12,8 |привиден сјај Ч=13,7 |површински сјај=11,4 |привидни димензии=0,6' x 0,4' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[21 септември]] [[1786]] |алтернативни ознаки=UGC 1343, MCG 6-5-28, CGCG 522-34, 5ZW 134 }} '''NGC 704/1''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Андромеда (соѕвездие)|Андромеда]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 704/1 се споменува и како UGC 1343, MCG 6-5-28, CGCG 522-34, 5ZW 134. == Откривање == Објектот е откриен на [[21 септември]] [[1786]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 704/1 е од видот S?.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,8 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,7 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 11,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 704/1 има привидни димензии од 0,6' х 0,4'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 1 ч 52 м 37,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, + 36° 7' 37". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 90°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 704/1 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 6953. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 92; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2319. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1225. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (501-1000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Андромеда (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)". Tucson, Arizona:University of Arizona Press, 1973. (4016,0) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC704/1 Прегледувач на длабокото небо — NGC 704/1]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC704/1 Поправени информации за NGC 704/1] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%20704/1 NGC 704/1] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20704/1 NGC 704/1] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20250804162611/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20704%2F1 |date=2025-08-04 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Андромеда (соѕвездие)]] s764qnve0bf31vjkpl1do2vvew4g33u NGC 708 0 1028646 5562808 5267540 2026-05-24T09:41:33Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562808 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |податотека = NGC 0708 DSS.jpg |соѕвездие=[[Андромеда (соѕвездие)|Андромеда]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=1 ч 52 м 46,4 с |деклинација=+ 36° 9' 8" |положбен агол=35 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E2 |привиден сјај В=12,7 |привиден сјај Ч=13,7 |површински сјај=14,8 |привидни димензии=3' x 2,5' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[21 септември]] [[1786]] |алтернативни ознаки=UGC 1348, MCG 6-5-31, CGCG 522-39 }} '''NGC 708''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Андромеда (соѕвездие)|Андромеда]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 708 се споменува и како UGC 1348, MCG 6-5-31, CGCG 522-39. == Откривање == Телото е откриено на [[21 септември]] [[1786]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 708 е од видот E2.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,7 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,7 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,8 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 708 има привидни димензии од 3' х 2,5'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 1 ч 52 м 46,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, + 36° 9' 8". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 35°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 708 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 6962. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 92; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2319. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1225. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (501-1000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Андромеда (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC708 Прегледувач на длабокото небо — NGC 708]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC708 Поправени информации за NGC 708] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%20708 NGC 708] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20708 NGC 708] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240723034746/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20708 |date=2024-07-23 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Андромеда (соѕвездие)]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1786 година]] [[Категорија:Елиптични галаксии]] [[Категорија:Радиогалаксии]] [[Категорија:Сејфертови галаксии]] [[Категорија:Откритија на Вилијам Хершел]] [[de:Abell 262]] [[en:Abell 262]] 75o2lgx4zcdng6adm5zh5m2a44rl04l NGC 712 0 1028650 5562832 5267671 2026-05-24T10:54:02Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562832 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |податотека = NGC 0712 DSS.jpg |соѕвездие=[[Андромеда (соѕвездие)|Андромеда]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=1 ч 53 м 8,4 с |деклинација=+ 36° 49' 11" |положбен агол=85 |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0 |привиден сјај В=12,8 |привиден сјај Ч=13,8 |површински сјај=12,1 |привидни димензии=1' x 0,6' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[октомври]] [[1828]] |алтернативни ознаки=UGC 1352, MCG 6-5-35, CGCG 522-43 }} '''NGC 712''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Андромеда (соѕвездие)|Андромеда]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 712 се споменува и како UGC 1352, MCG 6-5-35, CGCG 522-43. == Откривање == Телото е откриено во [[октомври]] [[1828]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 712 е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,8 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 712 има привидни димензии од 1' х 0,6'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 1 ч 53 м 8,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, + 36° 49' 11". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 85°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 712 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 6988. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 92; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2319. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1225. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (501-1000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Андромеда (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)". Tucson, Arizona:University of Arizona Press, 1973. (4016,0) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC712 Прегледувач на длабокото небо — NGC 712]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC712 Поправени информации за NGC 712] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%20712 NGC 712] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20712 NGC 712] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20210321230823/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20712 |date=2021-03-21 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Андромеда (соѕвездие)]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1828 година]] [[Категорија:Леќести галаксии]] [[Категорија:Откритија на Џон Хершел]] jpwv4n4bd01qe91mho5udot9o47j8no NGC 715 0 1028653 5562905 5267770 2026-05-24T11:49:04Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562905 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |податотека = NGC 0715 DSS.jpg |соѕвездие=[[Кит (соѕвездие)|Кит]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=1 ч 53 м 12,4 с |деклинација=- 12° 52' 24" |положбен агол=175 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sb |привиден сјај В=14 |привиден сјај Ч=14,8 |површински сјај=12,6 |привидни димензии=0,8' x 0,4' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Ормонд Стоун]] |датум на откривање= [[1886]] |алтернативни ознаки=MCG -2-5-69 }} '''NGC 715''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Кит (соѕвездие)|Кит]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 715 се споменува и како MCG -2-5-69. == Откривање == Телото е откриено во [[1886]] година од страна на [[Ормонд Стоун]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 26&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 715 е од видот Sb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 715 има привидни димензии од 0,8' х 0,4'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 1 ч 53 м 12,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, - 12° 52' 24". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 175°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 715 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 6991. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 264; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5280. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1207. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (501-1000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Кит (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Dreyer, J.L.E., ibid. Errata on pages 237, 281-283, and 366-378. (158,28) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC715 Прегледувач на длабокото небо — NGC 715]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC715 Поправени информации за NGC 715] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%20715 NGC 715] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20715 NGC 715] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20241201162439/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%20715 |date=2024-12-01 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Кит (соѕвездие)]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1885 година]] tluelj0gh5nq978x3afayv2r5et43he Северен Јитланд 0 1037799 5562620 4921760 2026-05-23T13:08:55Z Bjankuloski06 332 5562620 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Северна Данска | native_name = Северен [[Јитланд]] | native_name_lang = dan | settlement_type = [[Регион во Данска]] | image_blank_emblem = Region Nordjylland logo.svg | blank_emblem_size = | image_map = Nordjylland in Denmark.svg | mapsize = | latd = |latm = |lats = |latNS = | longd = |longm = |longs = |longEW = | coordinates_display = | subdivision_type = | subdivision_name = [[Данска]] | seat_type = Главен [[град]] | seat = [[Аалборг]] | parts_type = [[Општини]] | parts = 11 | p1 = [[Аалборг]] | p2 = [[Брендерслев]] | p3 = [[Фредериксхабн]] | p4 = [[Јеринг]] | p5 = [[Јамербугт]] | p6 = [[Лесе]] | p7 = [[Маријагерфјорд]] | p8 = [[Морсе]] | p9 = [[Ребилд]] | p10 = [[Тистед]] | p11 = [[Вестхимерланд]] | leader_party = [[Социјал Демократска Партија на Данска]] | leader_title = [[Претседател]] | leader_name = [[Улија Астман]] | area_footnotes = | area_total_km2 = 7933 | population_footnotes = | population_total = 579628 | population_as_of = 2010 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[средноевропско време|CET]] | utc_offset1 = +1 | timezone1_DST = [[средноевропско летно време|CEST]] | utc_offset1_DST = +2 | website = [http://www.rn.dk www.rn.dk] | footnotes = }} [[Слика:Udsigt over Aalborg fra Skovbakken.jpg|мини|280п|д|[[Аалборг]], главниот град на регионот]] [[Слика:Nordjylland municipalities.svg|мини|280п|д|Општини во рамките на регионот]] '''Северна Данска''' или '''[[Северен Јитланд]]''' е една од 5-те региони на [[Данска]], сместен во северниот дел на државата. Управното седиште е градот [[Олборг]], кој е истовремено и најголем. == Положба и граници== Северна Данска ги опфаќа јужниот и северниот дел на Данска, додека со поголем дел се простира на копното, а со помал дел на островите. Границите на регионот се: *[[север]]: [[мореуз]] [[Скагерак]] *[[исток]]: [[мореуз]] [[Категат]] *[[југ]]: [[Среден Јитланд]] *[[запад]]: [[Северно Море]]. == Природни услови == Северна Данска со поголемиот, западен дел се простира на копно, т.е. на полуостровот [[Јитланд]], додека на исток единствен значаен „вистински“ остров е островот [[Лесе]]. Поточно најголем остров е [[Севернојиландски Остров]], кој со копното е одделен со плитни и тесни внатрешни заливи, [[залив]] на [[Северно Море]], [[Лимски Фјорд]]. Даденото место настанало во втората половина на [[19 век]], со провала на морето во дотогашното [[езеро]], па така некогашниот [[полуостров]] станал [[остров]]. Меѓутоа, дадениот простор сообраќајно останал поврзан со копното па во секојдневието сѐ уште се смета за негов составен дел. И копнениот и островскиот дел се претежно рамничарски со надморска височина до 40 м (јутоисток на регионот). На даденото подрачје нема значајни водотеци. Во крајбрежното подрачје има доста мочуришта, додека поголемиот дел е под земјоделско одгледување. == Население == Според последниот попис на населението од [[2010]] [[година]] во регионот Северна Данска живеат околу 580.000 жители. Поголемиот дел од населението се етнички [[Данци]], а населението е претежно рурално, за разлика од целиот државен просек. '''Густина на населеност''' на регионот е близу 75 жит/км<sup>2</sup> што е значително под државниот просек (127 ж/км<sup>2</sup>). Југоисточниот дел на регионот е подобро населен за разлика од останатиот дел. == Општини во Северна Данска == Во Северна Данска има 11 општини, и тоа: *[[Брендерслев]] *[[Вестхимерланд]] *[[Јамербугт]] *[[Лесе]] *[[Маријагерфјорд]] *[[Морсе]] *[[Ребилд]] *[[Аалборг]] *[[Тистед]] *[[Фредериксхавн]] *[[Јеринг]] == Градови во Северна Данска == Значајни градови во Северна Данска, се: *[[Аалборг]] (главен град) *[[Јеринг]] *[[Фредериксхавн]] == Поврзано == * [[Аалборг]] == Надворешни врски == {{рв|Region Nordjylland}} * [http://www.rn.dk/ www.rn.dk Портал на регионот] {{Региони во Данска}} [[Категорија:Региони во Данска]] [[Категорија:Северна Данска| ]] [[Категорија:Јитланд]] [[Категорија:Држави и територии настанати во 2007 година]] 8x8nmz6ztiqap4gpabo0zf1c7dn7fqg 5562621 5562620 2026-05-23T13:09:49Z Bjankuloski06 332 5562621 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Северна Данска | native_name = Северен [[Јитланд]] | native_name_lang = dan | settlement_type = [[Регион во Данска]] | image_blank_emblem = Region Nordjylland logo.svg | blank_emblem_size = | image_map = Nordjylland in Denmark.svg | mapsize = | latd = |latm = |lats = |latNS = | longd = |longm = |longs = |longEW = | coordinates_display = | subdivision_type = | subdivision_name = [[Данска]] | seat_type = Главен [[град]] | seat = [[Аалборг]] | parts_type = [[Општини]] | parts = 11 | p1 = [[Аалборг]] | p2 = [[Брендерслев]] | p3 = [[Фредериксхабн]] | p4 = [[Јеринг]] | p5 = [[Јамербугт]] | p6 = [[Лесе]] | p7 = [[Маријагерфјорд]] | p8 = [[Морсе]] | p9 = [[Ребилд]] | p10 = [[Тистед]] | p11 = [[Вестхимерланд]] | leader_party = [[Социјал Демократска Партија на Данска]] | leader_title = [[Претседател]] | leader_name = [[Улија Астман]] | area_footnotes = | area_total_km2 = 7933 | population_footnotes = | population_total = 579628 | population_as_of = 2010 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[средноевропско време|CET]] | utc_offset1 = +1 | timezone1_DST = [[средноевропско летно време|CEST]] | utc_offset1_DST = +2 | website = [http://www.rn.dk www.rn.dk] | footnotes = }} [[Слика:Udsigt over Aalborg fra Skovbakken.jpg|мини|280п|д|[[Аалборг]], главниот град на регионот]] [[Слика:Nordjylland municipalities.svg|мини|280п|д|Општини во рамките на регионот]] '''Северна Данска''' или '''[[Северен Јитланд]]''' — еден од 5-те региони на [[Данска]], сместен во северниот дел на државата. Управното седиште е градот [[Олборг]], кој е истовремено и најголем. == Положба и граници== Северна Данска ги опфаќа јужниот и северниот дел на Данска, додека со поголем дел се простира на копното, а со помал дел на островите. Границите на регионот се: *[[север]]: [[мореуз]] [[Скагерак]] *[[исток]]: [[мореуз]] [[Категат]] *[[југ]]: [[Среден Јитланд]] *[[запад]]: [[Северно Море]]. == Природни услови == Северна Данска со поголемиот, западен дел се простира на копно, т.е. на полуостровот [[Јитланд]], додека на исток единствен значаен „вистински“ остров е островот [[Лесе]]. Поточно најголем остров е [[Севернојиландски Остров]], кој со копното е одделен со плитни и тесни внатрешни заливи, [[залив]] на [[Северно Море]], [[Лимски Фјорд]]. Даденото место настанало во втората половина на [[19 век]], со провала на морето во дотогашното [[езеро]], па така некогашниот [[полуостров]] станал [[остров]]. Меѓутоа, дадениот простор сообраќајно останал поврзан со копното па во секојдневието сѐ уште се смета за негов составен дел. И копнениот и островскиот дел се претежно рамничарски со надморска височина до 40 м (јутоисток на регионот). На даденото подрачје нема значајни водотеци. Во крајбрежното подрачје има доста мочуришта, додека поголемиот дел е под земјоделско одгледување. == Население == Според последниот попис на населението од [[2010]] [[година]] во регионот Северна Данска живеат околу 580.000 жители. Поголемиот дел од населението се етнички [[Данци]], а населението е претежно рурално, за разлика од целиот државен просек. '''Густина на населеност''' на регионот е близу 75 жит/км<sup>2</sup> што е значително под државниот просек (127 ж/км<sup>2</sup>). Југоисточниот дел на регионот е подобро населен за разлика од останатиот дел. == Општини во Северна Данска == Во Северна Данска има 11 општини, и тоа: *[[Брендерслев]] *[[Вестхимерланд]] *[[Јамербугт]] *[[Лесе]] *[[Маријагерфјорд]] *[[Морсе]] *[[Ребилд]] *[[Аалборг]] *[[Тистед]] *[[Фредериксхавн]] *[[Јеринг]] == Градови во Северна Данска == Значајни градови во Северна Данска, се: *[[Аалборг]] (главен град) *[[Јеринг]] *[[Фредериксхавн]] == Поврзано == * [[Аалборг]] == Надворешни врски == {{рв|Region Nordjylland}} * [http://www.rn.dk/ www.rn.dk Портал на регионот] {{Региони во Данска}} [[Категорија:Региони во Данска]] [[Категорија:Северна Данска| ]] [[Категорија:Јитланд]] [[Категорија:Држави и територии настанати во 2007 година]] c9uordlzy7b0ix860adqjtq35cpas6e 5562622 5562621 2026-05-23T13:12:33Z Bjankuloski06 332 Исправен поим, replaced: Аалборг → Олборг (6) 5562622 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Северна Данска | native_name = Северен [[Јитланд]] | native_name_lang = dan | settlement_type = [[Регион во Данска]] | image_blank_emblem = Region Nordjylland logo.svg | blank_emblem_size = | image_map = Nordjylland in Denmark.svg | mapsize = | latd = |latm = |lats = |latNS = | longd = |longm = |longs = |longEW = | coordinates_display = | subdivision_type = | subdivision_name = [[Данска]] | seat_type = Главен [[град]] | seat = [[Олборг]] | parts_type = [[Општини]] | parts = 11 | p1 = [[Олборг]] | p2 = [[Брендерслев]] | p3 = [[Фредериксхабн]] | p4 = [[Јеринг]] | p5 = [[Јамербугт]] | p6 = [[Лесе]] | p7 = [[Маријагерфјорд]] | p8 = [[Морсе]] | p9 = [[Ребилд]] | p10 = [[Тистед]] | p11 = [[Вестхимерланд]] | leader_party = [[Социјал Демократска Партија на Данска]] | leader_title = [[Претседател]] | leader_name = [[Улија Астман]] | area_footnotes = | area_total_km2 = 7933 | population_footnotes = | population_total = 579628 | population_as_of = 2010 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[средноевропско време|CET]] | utc_offset1 = +1 | timezone1_DST = [[средноевропско летно време|CEST]] | utc_offset1_DST = +2 | website = [http://www.rn.dk www.rn.dk] | footnotes = }} [[Слика:Udsigt over Aalborg fra Skovbakken.jpg|мини|280п|д|[[Олборг]], главниот град на регионот]] [[Слика:Nordjylland municipalities.svg|мини|280п|д|Општини во рамките на регионот]] '''Северна Данска''' или '''[[Северен Јитланд]]''' — еден од 5-те региони на [[Данска]], сместен во северниот дел на државата. Управното седиште е градот [[Олборг]], кој е истовремено и најголем. == Положба и граници== Северна Данска ги опфаќа јужниот и северниот дел на Данска, додека со поголем дел се простира на копното, а со помал дел на островите. Границите на регионот се: *[[север]]: [[мореуз]] [[Скагерак]] *[[исток]]: [[мореуз]] [[Категат]] *[[југ]]: [[Среден Јитланд]] *[[запад]]: [[Северно Море]]. == Природни услови == Северна Данска со поголемиот, западен дел се простира на копно, т.е. на полуостровот [[Јитланд]], додека на исток единствен значаен „вистински“ остров е островот [[Лесе]]. Поточно најголем остров е [[Севернојиландски Остров]], кој со копното е одделен со плитни и тесни внатрешни заливи, [[залив]] на [[Северно Море]], [[Лимски Фјорд]]. Даденото место настанало во втората половина на [[19 век]], со провала на морето во дотогашното [[езеро]], па така некогашниот [[полуостров]] станал [[остров]]. Меѓутоа, дадениот простор сообраќајно останал поврзан со копното па во секојдневието сѐ уште се смета за негов составен дел. И копнениот и островскиот дел се претежно рамничарски со надморска височина до 40 м (јутоисток на регионот). На даденото подрачје нема значајни водотеци. Во крајбрежното подрачје има доста мочуришта, додека поголемиот дел е под земјоделско одгледување. == Население == Според последниот попис на населението од [[2010]] [[година]] во регионот Северна Данска живеат околу 580.000 жители. Поголемиот дел од населението се етнички [[Данци]], а населението е претежно рурално, за разлика од целиот државен просек. '''Густина на населеност''' на регионот е близу 75 жит/км<sup>2</sup> што е значително под државниот просек (127 ж/км<sup>2</sup>). Југоисточниот дел на регионот е подобро населен за разлика од останатиот дел. == Општини во Северна Данска == Во Северна Данска има 11 општини, и тоа: *[[Брендерслев]] *[[Вестхимерланд]] *[[Јамербугт]] *[[Лесе]] *[[Маријагерфјорд]] *[[Морсе]] *[[Ребилд]] *[[Олборг]] *[[Тистед]] *[[Фредериксхавн]] *[[Јеринг]] == Градови во Северна Данска == Значајни градови во Северна Данска, се: *[[Олборг]] (главен град) *[[Јеринг]] *[[Фредериксхавн]] == Поврзано == * [[Олборг]] == Надворешни врски == {{рв|Region Nordjylland}} * [http://www.rn.dk/ www.rn.dk Портал на регионот] {{Региони во Данска}} [[Категорија:Региони во Данска]] [[Категорија:Северна Данска| ]] [[Категорија:Јитланд]] [[Категорија:Држави и територии настанати во 2007 година]] eq1okwf6co5kz6y8ypc3s2bqzp0ry2w 5562627 5562622 2026-05-23T13:13:06Z Bjankuloski06 332 5562627 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Северен Јитланд | native_name = Nordjylland | native_name_lang = da | settlement_type = [[регион во Данска]] | image_blank_emblem = Region Nordjylland logo.svg | blank_emblem_size = | image_map = Nordjylland in Denmark.svg | mapsize = | latd = |latm = |lats = |latNS = | longd = |longm = |longs = |longEW = | coordinates_display = | subdivision_type = | subdivision_name = [[Данска]] | seat_type = Главен [[град]] | seat = [[Аалборг]] | parts_type = [[Општини]] | parts = 11 | p1 = [[Аалборг]] | p2 = [[Брендерслев]] | p3 = [[Фредериксхабн]] | p4 = [[Јеринг]] | p5 = [[Јамербугт]] | p6 = [[Лесе]] | p7 = [[Маријагерфјорд]] | p8 = [[Морсе]] | p9 = [[Ребилд]] | p10 = [[Тистед]] | p11 = [[Вестхимерланд]] | leader_party = [[Социјал Демократска Партија на Данска]] | leader_title = [[Претседател]] | leader_name = [[Улија Астман]] | area_footnotes = | area_total_km2 = 7933 | population_footnotes = | population_total = 579628 | population_as_of = 2010 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[средноевропско време|CET]] | utc_offset1 = +1 | timezone1_DST = [[средноевропско летно време|CEST]] | utc_offset1_DST = +2 | website = [http://www.rn.dk www.rn.dk] | footnotes = }} [[Слика:Udsigt over Aalborg fra Skovbakken.jpg|мини|280п|д|[[Аалборг]], главниот град на регионот]] [[Слика:Nordjylland municipalities.svg|мини|280п|д|Општини во рамките на регионот]] '''Северен Јитланд''' или '''Северна Данска''' — еден од 5-те региони на [[Данска]], сместен во северниот дел на државата. Управното седиште е градот [[Олборг]], кој е истовремено и најголем. == Положба и граници== Северна Данска ги опфаќа јужниот и северниот дел на Данска, додека со поголем дел се простира на копното, а со помал дел на островите. Границите на регионот се: *[[север]]: проток [[Скагерак]] *[[исток]]: проток [[Категат]] *[[југ]]: [[Среден Јитланд]] *[[запад]]: [[Северно Море]]. == Природни услови == Северен Јитланд со поголемиот западен дел се простира на копно, т.е. на полуостровот [[Јитланд]], додека на исток единствен значаен „вистински“ остров е островот [[Лесе]]. Поточно најголем остров е [[Севернојиландски Остров]], кој со копното е одделен со плитни и тесни внатрешни заливи, [[залив]] на [[Северно Море]], [[Лимски Фјорд]]. Даденото место настанало во втората половина на [[19 век]], со провала на морето во дотогашното [[езеро]], па така некогашниот [[полуостров]] станал [[остров]]. Меѓутоа, дадениот простор сообраќајно останал поврзан со копното па во секојдневието сѐ уште се смета за негов составен дел. И копнениот и островскиот дел се претежно рамничарски со надморска височина до 40 м (јутоисток на регионот). На даденото подрачје нема значајни водотеци. Во крајбрежното подрачје има доста мочуришта, додека поголемиот дел е под земјоделско одгледување. == Население == Според последниот попис на населението од [[2010]] [[година]] во регионот Северен Јитланд живеат околу 580.000 жители. Поголемиот дел од населението се етнички [[Данци]], а населението е претежно рурално, за разлика од целиот државен просек. '''Густина на населеност''' на регионот е близу 75 жит/км<sup>2</sup> што е значително под државниот просек (127 ж/км<sup>2</sup>). Југоисточниот дел на регионот е подобро населен за разлика од останатиот дел. == Општини == Во Северен Јитланд има 11 општини, и тоа: *[[Брендерслев]] *[[Вестхимерланд]] *[[Јамербугт]] *[[Лесе]] *[[Маријагерфјорд]] *[[Морсе]] *[[Ребилд]] *[[Аалборг]] *[[Тистед]] *[[Фредериксхавн]] *[[Јеринг]] == Градови == Позначајни градови во Северен Јитланд се: *[[Олборг]] (главен град) *[[Јеринг]] *[[Фредериксхавн]] == Поврзано == * [[Аалборг]] == Надворешни врски == {{рв|Region Nordjylland}} * [http://www.rn.dk/ www.rn.dk Портал на регионот] {{Региони во Данска}} [[Категорија:Региони во Данска]] [[Категорија:Северна Данска| ]] [[Категорија:Јитланд]] [[Категорија:Држави и територии настанати во 2007 година]] 66nezaxzrlz6wilsn8zz0yhb973qyn7 5562628 5562627 2026-05-23T13:13:29Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Северна Данска]] на [[Северен Јитланд]] 5562627 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Северен Јитланд | native_name = Nordjylland | native_name_lang = da | settlement_type = [[регион во Данска]] | image_blank_emblem = Region Nordjylland logo.svg | blank_emblem_size = | image_map = Nordjylland in Denmark.svg | mapsize = | latd = |latm = |lats = |latNS = | longd = |longm = |longs = |longEW = | coordinates_display = | subdivision_type = | subdivision_name = [[Данска]] | seat_type = Главен [[град]] | seat = [[Аалборг]] | parts_type = [[Општини]] | parts = 11 | p1 = [[Аалборг]] | p2 = [[Брендерслев]] | p3 = [[Фредериксхабн]] | p4 = [[Јеринг]] | p5 = [[Јамербугт]] | p6 = [[Лесе]] | p7 = [[Маријагерфјорд]] | p8 = [[Морсе]] | p9 = [[Ребилд]] | p10 = [[Тистед]] | p11 = [[Вестхимерланд]] | leader_party = [[Социјал Демократска Партија на Данска]] | leader_title = [[Претседател]] | leader_name = [[Улија Астман]] | area_footnotes = | area_total_km2 = 7933 | population_footnotes = | population_total = 579628 | population_as_of = 2010 | population_density_km2 = auto | timezone1 = [[средноевропско време|CET]] | utc_offset1 = +1 | timezone1_DST = [[средноевропско летно време|CEST]] | utc_offset1_DST = +2 | website = [http://www.rn.dk www.rn.dk] | footnotes = }} [[Слика:Udsigt over Aalborg fra Skovbakken.jpg|мини|280п|д|[[Аалборг]], главниот град на регионот]] [[Слика:Nordjylland municipalities.svg|мини|280п|д|Општини во рамките на регионот]] '''Северен Јитланд''' или '''Северна Данска''' — еден од 5-те региони на [[Данска]], сместен во северниот дел на државата. Управното седиште е градот [[Олборг]], кој е истовремено и најголем. == Положба и граници== Северна Данска ги опфаќа јужниот и северниот дел на Данска, додека со поголем дел се простира на копното, а со помал дел на островите. Границите на регионот се: *[[север]]: проток [[Скагерак]] *[[исток]]: проток [[Категат]] *[[југ]]: [[Среден Јитланд]] *[[запад]]: [[Северно Море]]. == Природни услови == Северен Јитланд со поголемиот западен дел се простира на копно, т.е. на полуостровот [[Јитланд]], додека на исток единствен значаен „вистински“ остров е островот [[Лесе]]. Поточно најголем остров е [[Севернојиландски Остров]], кој со копното е одделен со плитни и тесни внатрешни заливи, [[залив]] на [[Северно Море]], [[Лимски Фјорд]]. Даденото место настанало во втората половина на [[19 век]], со провала на морето во дотогашното [[езеро]], па така некогашниот [[полуостров]] станал [[остров]]. Меѓутоа, дадениот простор сообраќајно останал поврзан со копното па во секојдневието сѐ уште се смета за негов составен дел. И копнениот и островскиот дел се претежно рамничарски со надморска височина до 40 м (јутоисток на регионот). На даденото подрачје нема значајни водотеци. Во крајбрежното подрачје има доста мочуришта, додека поголемиот дел е под земјоделско одгледување. == Население == Според последниот попис на населението од [[2010]] [[година]] во регионот Северен Јитланд живеат околу 580.000 жители. Поголемиот дел од населението се етнички [[Данци]], а населението е претежно рурално, за разлика од целиот државен просек. '''Густина на населеност''' на регионот е близу 75 жит/км<sup>2</sup> што е значително под државниот просек (127 ж/км<sup>2</sup>). Југоисточниот дел на регионот е подобро населен за разлика од останатиот дел. == Општини == Во Северен Јитланд има 11 општини, и тоа: *[[Брендерслев]] *[[Вестхимерланд]] *[[Јамербугт]] *[[Лесе]] *[[Маријагерфјорд]] *[[Морсе]] *[[Ребилд]] *[[Аалборг]] *[[Тистед]] *[[Фредериксхавн]] *[[Јеринг]] == Градови == Позначајни градови во Северен Јитланд се: *[[Олборг]] (главен град) *[[Јеринг]] *[[Фредериксхавн]] == Поврзано == * [[Аалборг]] == Надворешни врски == {{рв|Region Nordjylland}} * [http://www.rn.dk/ www.rn.dk Портал на регионот] {{Региони во Данска}} [[Категорија:Региони во Данска]] [[Категорија:Северна Данска| ]] [[Категорија:Јитланд]] [[Категорија:Држави и територии настанати во 2007 година]] 66nezaxzrlz6wilsn8zz0yhb973qyn7 NGC 6584 0 1050026 5562644 5265405 2026-05-23T18:26:03Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562644 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]] |податотека =NGC 6584 HST 10775 R814B606.png |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=18 ч 18 м 37,7 с |деклинација=-52° 12' 52"" |положбен агол= |вид на објект= [[збиено ѕвездено јато]] |морфолошки вид=VIII |привиден сјај В=7,9 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=6,6' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џејмс Данлоп]] |датум на откривање=[[5 јуни]] [[1826]] |алтернативни ознаки=GCL 92, ESO 229-SC14 }} '''NGC 6584''' — [[збиено ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6584 се споменува и како GCL 92, ESO 229-SC14. == Откривање == Објектот е откриен на [[5 јуни]] [[1826]] година од страна на [[Џејмс Данлоп]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 9&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6584 е од видот VIII.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 7,9 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6584 има само една позната привидна димензија, која изнесува 6,6'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 18 ч 18 м 37,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -52° 12' 52"". == Други поделби == Проучување на NGC 6584 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 434; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8370. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Телескоп (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6584 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6584]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6584 Поправени информации за NGC 6584] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206584 NGC 6584] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206584 NGC 6584] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240729221736/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206584 |date=2024-07-29 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Телескоп (соѕвездие)]] [[Категорија:Збиени ѕвездени јата]] nop8mlzo9q8zu6mkgekfaf4bv3jk2r3 NGC 6708 0 1050155 5562659 5265942 2026-05-23T21:27:45Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562659 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]] |податотека =NGC 6708 DSS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=18 ч 55 м 35,6 с |деклинација=-53° 43' 24"" |положбен агол=167 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sb |привиден сјај В=12 |привиден сјај Ч=12,8 |површински сјај=11,9 |привидни димензии=1,2' x 0,9' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[9 јуни]] [[1836]] |алтернативни ознаки=ESO 183-27, AM 1851-534, IRAS 18515-5347 }} '''NGC 6708''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6708 се споменува и како ESO 183-27, AM 1851-534, IRAS 18515-5347. == Откривање == Објектот е откриен на [[9 јуни]] [[1836]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6708 е од видот Sb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 11,9 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6708 има привидни димензии од 1,2' х 0,9'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 18 ч 55 м 35,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -53° 43' 24"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 167°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6708 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 62569. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 435; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8759. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Телескоп (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * de Vaucouleurs, G., A. de Vaucouleurs, and H.C. Corvin, Jr., Second Reference Catalogue of Bright Galaxies. Austin, Texas, University of Texas Press, 1976.(118,206) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6708 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6708]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6708 Поправени информации за NGC 6708] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206708 NGC 6708] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206708 NGC 6708] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240724183238/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206708 |date=2024-07-24 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Телескоп (соѕвездие)]] nieu6u87d0xz19e7ogw6esbtth941ke NGC 6709 0 1050156 5562660 5265946 2026-05-23T21:30:53Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562660 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Орел (соѕвездие)|Орел]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=18 ч 51 м 30 с |деклинација=+10° 20' 0"" |положбен агол= |вид на објект= [[расеано ѕвездено јато]] |морфолошки вид=III2m |привиден сјај В=6,7 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=15' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[29 јули]] [[1827]] |алтернативни ознаки=OCL 100 |слика=NGC 6709.jpg}} '''NGC 6709''' — [[расеано ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Орел (соѕвездие)|Орел]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6709 се споменува и како OCL 100. == Откривање == Објектот е откриен на [[29 јули]] [[1827]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6709 е од видот III2m.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 6,7 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6709 има само една позната привидна димензија, која изнесува 15'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 18 ч 51 м 30 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +10° 20' 0"". == Други поделби == Проучување на NGC 6709 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 205; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1030. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 544. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Орел (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6709 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6709]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6709 Поправени информации за NGC 6709] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206709 NGC 6709] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206709 NGC 6709] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240728073327/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206709 |date=2024-07-28 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Орел (соѕвездие)]] [[Категорија:Расеани ѕвездени јата]] [[Категорија:Мелотови објекти]] [[Категорија:Колиндерови објекти]] k1t3k47wojh7kzt47mt41z58kfdm88b NGC 6711 0 1050158 5562662 5265958 2026-05-23T21:37:10Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562662 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Змеј (соѕвездие)|Змеј]] |податотека =NGC 6711 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=18 ч 49 м 0,9 с |деклинација=+47° 39' 27"" |положбен агол=90 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBbc/P |привиден сјај В=12,9 |привиден сјај Ч=13,7 |површински сјај=13,3 |привидни димензии=1,1' x 0,9' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[5 август]] [[1885]] |алтернативни ознаки=UGC 11361, MCG 8-34-25, CGCG 255-17, IRAS 18476+4735, KARA 862, KAZ 496 }} '''NGC 6711''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Змеј (соѕвездие)|Змеј]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6711 се споменува и како UGC 11361, MCG 8-34-25, CGCG 255-17, IRAS 18476+4735, KARA 862, KAZ 496. == Откривање == Објектот е откриен на [[5 август]] [[1885]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6711 е од видот SBbc/P.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,9 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,7 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,3 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6711 има привидни димензии од 1,1' х 0,9'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 18 ч 49 м 0,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +47° 39' 27"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 90°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6711 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 62456. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 83; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3544. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 814. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Змеј (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6711 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6711]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6711 Поправени информации за NGC 6711] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206711 NGC 6711] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206711 NGC 6711]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Змеј (соѕвездие)]] 9su2vnv7q3ci0pnsiapy4xx5ex468al NGC 6712 0 1050159 5562667 5265961 2026-05-23T21:40:18Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562667 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Штит (соѕвездие)|Штит]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=18 ч 53 м 4,3 с |деклинација=-8° 42' 20"" |положбен агол= |вид на објект= [[збиено ѕвездено јато]] |морфолошки вид=IX |привиден сјај В=8,1 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=9,8' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[16 јуни]] [[1784]] |алтернативни ознаки=GCL 103 |слика=NGC 6712 439 555 675 814 Wiki.jpg}} '''NGC 6712''' — [[збиено ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Штит (соѕвездие)|Штит]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6712 се споменува и како GCL 103. == Откривање == Објектот е откриен на [[16 јуни]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6712 е од видот IX.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 8,1 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6712 има само една позната привидна димензија, која изнесува 9,8'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 18 ч 53 м 4,3 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -8° 42' 20"". == Други поделби == Проучување на NGC 6712 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 295; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5693. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1085. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Штит (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6712 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6712]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6712 Поправени информации за NGC 6712] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206712 NGC 6712] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206712 NGC 6712] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20211208095108/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206712 |date=2021-12-08 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Штит (соѕвездие)]] [[Категорија:Збиени ѕвездени јата]] [[Категорија:Мелотови објекти]] dcgby2rr85iq2evdlakmis126ku1p3y NGC 6713 0 1050160 5562668 5265966 2026-05-23T21:44:00Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562668 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лира (соѕвездие)|Лира]] |податотека =NGC 6713 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=18 ч 50 м 44,2 с |деклинација=+33° 57' 37"" |положбен агол=100 |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0 |привиден сјај В=13,7 |привиден сјај Ч=14,7 |површински сјај=11,6 |привидни димензии=0,4' x 0,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Алберт Март]] |датум на откривање=[[3 август]] [[1864]] |алтернативни ознаки=UGC 11365, CGCG 201-38, KAZ 497, IRAS 18489+3353 }} '''NGC 6713''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Лира (соѕвездие)|Лира]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6713 се споменува и како UGC 11365, CGCG 201-38, KAZ 497, IRAS 18489+3353. == Откривање == Објектот е откриен на [[3 август]] [[1864]] година од страна на [[Алберт Март]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 48&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6713 е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,7 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,7 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 11,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6713 има привидни димензии од 0,4' х 0,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 18 ч 50 м 44,2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +33° 57' 37"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 100°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6713 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 62487. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 117; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2646. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1434. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лира (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6713 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6713]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6713 Поправени информации за NGC 6713] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206713 NGC 6713] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206713 NGC 6713]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лира (соѕвездие)]] krvwf20wbob8h92g3zjs77ncwghpv8l NGC 6716 0 1050163 5562669 5265974 2026-05-23T21:48:31Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562669 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Стрела (соѕвездие)|Стрела]] |податотека =NGC 6716 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=18 ч 54 м 34 с |деклинација=-19° 54' 30"" |положбен агол= |вид на објект= [[расеано ѕвездено јато]] |морфолошки вид=IV1p |привиден сјај В=7,5 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=10' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[14 јули]] [[1830]] |алтернативни ознаки=OCL 46, ESO 592-SC5 }} '''NGC 6716''' — [[расеано ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Стрела (соѕвездие)|Стрела]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6716 се споменува и како OCL 46, ESO 592-SC5. == Откривање == Објектот е откриен на [[14 јули]] [[1830]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6716 е од видот IV1p.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 7,5 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6716 има само една позната привидна димензија, која изнесува 10'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 18 ч 54 м 34 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -19° 54' 30"". == Други поделби == Проучување на NGC 6716 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 340; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 6289. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1111. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Стрела (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6716 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6716]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6716 Поправени информации за NGC 6716] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206716 NGC 6716] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206716 NGC 6716] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240914011315/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206716 |date=2024-09-14 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Стрела (соѕвездие)]] n8d6awkptnlf9a5ga1dkqboj4fjrisl NGC 6718 0 1050165 5562670 5265982 2026-05-23T21:53:22Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562670 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Паун (соѕвездие)|Паун]] |податотека =NGC 6718 DSS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 1 м 28,9 с |деклинација=-66° 6' 37"" |положбен агол=172 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBb |привиден сјај В=13,2 |привиден сјај Ч=14 |површински сјај=13,2 |привидни димензии=1,4' x 0,8' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[23 јуни]] [[1835]] |алтернативни ознаки=ESO 104-29, FAIR 502, IRAS 18566-6611 }} '''NGC 6718''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Паун (соѕвездие)|Паун]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6718 се споменува и како ESO 104-29, FAIR 502, IRAS 18566-6611. == Откривање == Објектот е откриен на [[23 јуни]] [[1835]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6718 е од видот SBb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,2 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,2 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6718 има привидни димензии од 1,4' х 0,8'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 1 м 28,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -66° 6' 37"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 172°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6718 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 62688. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 456; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9082. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Паун (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Corwin, Harold G., Jr., A. de Vaucouleurs, and G. de Vaucouleurs, ""Southern Galaxy Catalogue"", Austin, Texas: University of Texas Monographs in Astronomy No. 4, 1985. (152,564) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6718 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6718]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6718 Поправени информации за NGC 6718] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206718 NGC 6718] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206718 NGC 6718] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20250324222120/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206718 |date=2025-03-24 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Паун (соѕвездие)]] 3358a066ptcf4nle97bybpjl5y5t2nb NGC 6722 0 1050169 5562672 5265998 2026-05-23T22:00:47Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562672 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Паун (соѕвездие)|Паун]] |податотека =NGC 6722 DSS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 3 м 40,1 с |деклинација=-64° 53' 42"" |положбен агол=166 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sb |привиден сјај В=12,5 |привиден сјај Ч=13,3 |површински сјај=12,5 |привидни димензии=2,9' x 0,4' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[8 јуни]] [[1836]] |алтернативни ознаки=ESO 104-33 }} '''NGC 6722''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Паун (соѕвездие)|Паун]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6722 се споменува и како ESO 104-33. == Откривање == Објектот е откриен на [[8 јуни]] [[1836]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6722 е од видот Sb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,5 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,5 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6722 има привидни димензии од 2,9' х 0,4'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 3 м 40,1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -64° 53' 42"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 166°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6722 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 62722. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 456; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9078. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Паун (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Corwin, Harold G., Jr., A. de Vaucouleurs, and G. de Vaucouleurs, ""Southern Galaxy Catalogue"", Austin, Texas: University of Texas Monographs in Astronomy No. 4, 1985. (152,564) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6722 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6722]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6722 Поправени информации за NGC 6722] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206722 NGC 6722] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206722 NGC 6722] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20190825075648/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206722 |date=2019-08-25 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Паун (соѕвездие)]] j9slg94156ggzgwv57ft5s6l21jxoip NGC 6724 0 1050171 5562673 5266006 2026-05-23T22:05:34Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562673 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Орел (соѕвездие)|Орел]] |податотека =NGC 6724 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=18 ч 56 м 46 с |деклинација=+10° 25' 42"" |положбен агол= |вид на објект= [[астеризам (астрономија)|астеризам]] |морфолошки вид=*Grp |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[5 септември]] [[1828]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 6724''' — [[астеризам (астрономија)|астеризам]] во соѕвездието [[Орел (соѕвездие)|Орел]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[5 септември]] [[1828]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 6,2&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6724 е од видот *Grp.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 18 ч 56 м 46 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +10° 25' 42"". == Други поделби == Проучување на NGC 6724 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 206; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1043. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 544. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Орел (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6724 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6724]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6724 Поправени информации за NGC 6724] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206724 NGC 6724] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206724 NGC 6724]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Орел (соѕвездие)]] ddvx5ird8qumcqymbu4agf2a3tpmjkz NGC 6725 0 1050172 5562675 5266009 2026-05-23T22:08:53Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562675 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]] |податотека =NGC 6725 DSS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 1 м 56,4 с |деклинација=-53° 51' 51" |положбен агол=40 |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0 |привиден сјај В=11,3 |привиден сјај Ч=12,2 |површински сјај=12,1 |привидни димензии=2,2' x 0,5' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[8 јули]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 183-36, AM 1857-535 }} '''NGC 6725''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6725 се споменува и како ESO 183-36, AM 1857-535. == Откривање == Објектот е откриен на [[8 јули]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6725 е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 11,3 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,2 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6725 има привидни димензии од 2,2' х 0,5'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 1 м 56,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -53° 51' 51". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 40°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6725 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 62692. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 435; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8759. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Телескоп (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Archinal, Brent A. Version 4.0 of an unpublished list of errata to the RNGC, dated March 19, 1987. (110,0) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6725 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6725]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6725 Поправени информации за NGC 6725] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206725 NGC 6725] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206725 NGC 6725] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240917221806/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206725 |date=2024-09-17 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Телескоп (соѕвездие)]] d1gv541wguisda1y5yo6nfewkpqq1eh NGC 6731 0 1050178 5562676 5266037 2026-05-23T22:20:06Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562676 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лира (соѕвездие)|Лира]] |податотека =NGC 6731 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=18 ч 57 м 13,5 с |деклинација=+43° 4' 38"" |положбен агол= |вид на објект= [[астеризам (астрономија)|астеризам]] |морфолошки вид=*Grp |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=Ј. Герхард Лохсе |датум на откривање= [[1886]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 6731''' — [[астеризам (астрономија)|астеризам]] во соѕвездието [[Лира (соѕвездие)|Лира]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[1886]] година од страна на Ј. Герхард Лохсе, со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 15,5&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6731 е од видот *Grp.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 18 ч 57 м 13,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +43° 4' 38"". == Други поделби == Проучување на NGC 6731 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 83; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3127. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 340. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лира (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6731 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6731]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6731 Поправени информации за NGC 6731] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206731 NGC 6731] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206731 NGC 6731] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240913102331/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206731 |date=2024-09-13 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лира (соѕвездие)]] f87585higsd144ozvrv5tn7a801x33g NGC 6732/1 0 1050179 5562677 5266041 2026-05-23T22:23:35Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562677 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Змеј (соѕвездие)|Змеј]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=18 ч 56 м 26,2 с |деклинација=+52° 22' 38"" |положбен агол= |вид на објект= [[галаксија]] |морфолошки вид=C |привиден сјај В=15 |привиден сјај Ч=16 |површински сјај=9,9 |привидни димензии=0,1' x 0,1' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[16 октомври]] [[1886]] |алтернативни ознаки=UGC 11381, MCG 9-31-11, CGCG 280-11 }} '''NGC 6732/1''' — [[галаксија]] во соѕвездието [[Змеј (соѕвездие)|Змеј]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6732/1 се споменува и како UGC 11381, MCG 9-31-11, CGCG 280-11. == Откривање == Објектот е откриен на [[16 октомври]] [[1886]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6732/1 е од видот C.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 15 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 16 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 9,9 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6732/1 има привидни димензии од 0,1' х 0,1'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 18 ч 56 м 26,2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +52° 22' 38"". == Други поделби == Проучување на NGC 6732/1 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 2413402. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 54; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3553. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 542. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Змеј (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6732/1 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6732/1]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6732/1 Поправени информации за NGC 6732/1] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206732/1 NGC 6732/1] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206732/1 NGC 6732/1]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Змеј (соѕвездие)]] 6vzw4nhct14ls0odkjysc58gh783d7o NGC 6733 0 1050181 5562678 5266049 2026-05-23T22:28:16Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562678 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Паун (соѕвездие)|Паун]] |податотека =NGC 6733 DSS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 6 м 10,7 с |деклинација=-62° 11' 48"" |положбен агол=110 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SB0 |привиден сјај В=12,3 |привиден сјај Ч=13,3 |површински сјај=13 |привидни димензии=1,8' x 1,2' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[8 август]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 141-25 }} '''NGC 6733''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Паун (соѕвездие)|Паун]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6733 се споменува и како ESO 141-25. == Откривање == Објектот е откриен на [[8 август]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6733 е од видот SB0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,3 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6733 има привидни димензии од 1,8' х 1,2'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 6 м 10,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -62° 11' 48"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 110°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6733 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 62770. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 456; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9074. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Паун (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Corwin, Harold G., Jr., A. de Vaucouleurs, and G. de Vaucouleurs, ""Southern Galaxy Catalogue"", Austin, Texas: University of Texas Monographs in Astronomy No. 4, 1985. (152,564) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6733 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6733]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6733 Поправени информации за NGC 6733] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206733 NGC 6733] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206733 NGC 6733] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240914103459/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206733 |date=2024-09-14 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Паун (соѕвездие)]] rh2iks6w6esxv68s7vcv5ndros7qdm4 NGC 6736 0 1050184 5562679 5266061 2026-05-23T22:33:59Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562679 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Паун (соѕвездие)|Паун]] |податотека =NGC 6736 DSS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 7 м 29,3 с |деклинација=-65° 25' 43"" |положбен агол=73 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E2 |привиден сјај В=13,3 |привиден сјај Ч=14,3 |површински сјај=13,4 |привидни димензии=1,1' x 0,9' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[8 јуни]] [[1836]] |алтернативни ознаки=ESO 104-37, AM 1902-653 }} '''NGC 6736''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Паун (соѕвездие)|Паун]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6736 се споменува и како ESO 104-37, AM 1902-653. == Откривање == Објектот е откриен на [[8 јуни]] [[1836]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6736 е од видот E2.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,3 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6736 има привидни димензии од 1,1' х 0,9'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 7 м 29,3 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -65° 25' 43"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 73°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6736 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 62792. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 456; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9078. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Паун (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Corwin, Harold G., Jr., A. de Vaucouleurs, and G. de Vaucouleurs, ""Southern Galaxy Catalogue"", Austin, Texas: University of Texas Monographs in Astronomy No. 4, 1985. (152,564) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6736 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6736]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6736 Поправени информации за NGC 6736] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206736 NGC 6736] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206736 NGC 6736] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20220127172807/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206736 |date=2022-01-27 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Паун (соѕвездие)]] gj007pl8eprljzn42csboj794ghptgv NGC 6738 0 1050186 5562680 5266071 2026-05-23T22:38:41Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562680 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Орел (соѕвездие)|Орел]] |податотека =NGC 6738 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 1 м 20 с |деклинација=+11° 36' 54"" |положбен агол= |вид на објект= [[астеризам (астрономија)|астеризам]] |морфолошки вид=*Grp |привиден сјај В=8,3 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=15' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[29 јули]] [[1829]] |алтернативни ознаки=OCL 101 }} '''NGC 6738''' — [[астеризам (астрономија)|астеризам]] во соѕвездието [[Орел (соѕвездие)|Орел]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6738 се споменува и како OCL 101. == Откривање == Објектот е откриен на [[29 јули]] [[1829]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6738 е од видот *Grp.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 8,3 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6738 има само една позната привидна димензија, која изнесува 15'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 1 м 20 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +11° 36' 54"". == Други поделби == Проучување на NGC 6738 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 206; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1048. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 544. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Орел (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6738 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6738]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6738 Поправени информации за NGC 6738] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206738 NGC 6738] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206738 NGC 6738] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20211031115242/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206738 |date=2021-10-31 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Астеризми]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Орел (соѕвездие)]] [[Категорија:Расеани ѕвездени јата]] 1t7trcqzuowaok9m7tl8vhse3n4lhh7 NGC 6739 0 1050187 5562683 5266075 2026-05-23T22:41:43Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562683 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Паун (соѕвездие)|Паун]] |податотека =NGC 6739 DSS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 7 м 48,7 с |деклинација=-61° 22' 3"" |положбен агол=171 |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0 |привиден сјај В=12,2 |привиден сјај Ч=13,2 |површински сјај=12,8 |привидни димензии=2,4' x 0,9' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[7 август]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 141-28, A 1903-61 }} '''NGC 6739''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Паун (соѕвездие)|Паун]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6739 се споменува и како ESO 141-28, A 1903-61. == Откривање == Објектот е откриен на [[7 август]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6739 е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,2 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,2 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,8 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6739 има привидни димензии од 2,4' х 0,9'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 7 м 48,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -61° 22' 3"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 171°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6739 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 62799. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 456; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9070. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Паун (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Corwin, Harold G., Jr., A. de Vaucouleurs, and G. de Vaucouleurs, ""Southern Galaxy Catalogue"", Austin, Texas: University of Texas Monographs in Astronomy No. 4, 1985. (152,564) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6739 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6739]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6739 Поправени информации за NGC 6739] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206739 NGC 6739] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206739 NGC 6739] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20211110070826/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206739 |date=2021-11-10 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Паун (соѕвездие)]] g7d1b6tvbty0rcc2gbr888y3ppf4xzl NGC 6741 0 1050189 5562684 5266087 2026-05-23T22:47:57Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562684 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Орел (соѕвездие)|Орел]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 2 м 37 с |деклинација=-0° 26' 56"" |положбен агол= |вид на објект= [[планетарна маглина]] |морфолошки вид=PN |привиден сјај В=11,5 |привиден сјај Ч=10,8 |површински сјај= |привидни димензии=0,13' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Едвард Чарлс Пикеринг]] |датум на откривање=[[19 август]] [[1882]] |алтернативни ознаки=PK 33-2.1, J 475, CS=14.7 |слика=NGC 6741.tif}} '''NGC 6741''' — [[планетарна маглина]] во соѕвездието [[Орел (соѕвездие)|Орел]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6741 се споменува и како PK 33-2.1, J 475, CS=14.7. == Откривање == Објектот е откриен на [[19 август]] [[1882]] година од страна на [[Едвард Чарлс Пикеринг]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 15&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6741 е од видот PN.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 11,5 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 10,8 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6741 има само една позната привидна димензија, која изнесува 0,13'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 2 м 37 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -0° 26' 56"". == Други поделби == Проучување на NGC 6741 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 251; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5128. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 193. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Орел (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6741 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6741]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6741 Поправени информации за NGC 6741] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206741 NGC 6741] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206741 NGC 6741]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Орел (соѕвездие)]] [[Категорија:Планетарни маглини]] 5w13hzbmc4glcwx94ycaihuvuyrwc7r NGC 6742 0 1050190 5562685 5266090 2026-05-23T22:51:05Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562685 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Змеј (соѕвездие)|Змеј]] |податотека =NGC 6742 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=18 ч 59 м 19,8 с |деклинација=+48° 27' 59"" |положбен агол= |вид на објект= [[планетарна маглина]] |морфолошки вид=PN |привиден сјај В=13,4 |привиден сјај Ч=15 |површински сјај= |привидни димензии=0,55' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[8 јули]] [[1788]] |алтернативни ознаки=PK 78+18.1, Abell 50, CS=19.4 }} '''NGC 6742''' — [[планетарна маглина]] во соѕвездието [[Змеј (соѕвездие)|Змеј]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6742 се споменува и како PK 78+18.1, Abell 50, CS=19.4. == Откривање == Објектот е откриен на [[8 јули]] [[1788]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6742 е од видот PN.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,4 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6742 има само една позната привидна димензија, која изнесува 0,55'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 18 ч 59 м 19,8 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +48° 27' 59"". == Други поделби == Проучување на NGC 6742 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 83; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3545. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 814. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Змеј (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6742 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6742]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6742 Поправени информации за NGC 6742] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206742 NGC 6742] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206742 NGC 6742] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240707040622/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206742 |date=2024-07-07 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Змеј (соѕвездие)]] tr4xy6wb4qva5dmkb7ds56c5325teo1 NGC 6743 0 1050191 5562686 5266095 2026-05-23T22:54:32Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562686 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лира (соѕвездие)|Лира]] |податотека =NGC 6743 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 1 м 26,7 с |деклинација=+29° 17' 14" |положбен агол= |вид на објект= [[астеризам (астрономија)|астеризам]] |морфолошки вид=*Grp |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=8' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[6 јули]] [[1828]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 6743''' — [[астеризам (астрономија)|астеризам]] во соѕвездието [[Лира (соѕвездие)|Лира]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[6 јули]] [[1828]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6743 е од видот *Grp.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> NGC 6743 има само една позната привидна димензија, која изнесува 8'.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 1 м 26,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +29° 17' 14". == Други поделби == Проучување на NGC 6743 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 118; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2134. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 153. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лира (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Archinal, Brent A. Version 4.0 of an unpublished list of errata to the RNGC, dated March 19, 1987. (110,0) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6743 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6743]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6743 Поправени информации за NGC 6743] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206743 NGC 6743] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206743 NGC 6743] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240914135152/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206743 |date=2024-09-14 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лира (соѕвездие)]] fzettnphnmn0ep9gqz8dydw63fmjd5s NGC 6744A 0 1050192 5562687 5266103 2026-05-23T22:58:54Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562687 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Паун (соѕвездие)|Паун]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 8 м 43,7 с |деклинација=-63° 43' 48"" |положбен агол=110 |вид на објект= [[галаксија]] |морфолошки вид=IBm |привиден сјај В=14,5 |привиден сјај Ч=15,1 |површински сјај=14,6 |привидни димензии=1,8' x 0,7' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џејмс Данлоп]] |датум на откривање=[[30 јуни]] [[1826]] |алтернативни ознаки=ESO 104-38 }} '''NGC 6744A''' — [[галаксија]] во соѕвездието [[Паун (соѕвездие)|Паун]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6744A се споменува и како ESO 104-38. == Откривање == Објектот е откриен на [[30 јуни]] [[1826]] година од страна на [[Џејмс Данлоп]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 9&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6744A е од видот IBm.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,5 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,1 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6744A има привидни димензии од 1,8' х 0,7'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 8 м 43,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -63° 43' 48"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 110°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6744A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 62815. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 456; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9079. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Паун (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6744A Прегледувач на длабокото небо — NGC 6744A]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6744A Поправени информации за NGC 6744A] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206744A NGC 6744A] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206744A NGC 6744A] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20251217165721/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206744A |date=2025-12-17 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Паун (соѕвездие)]] sp6ls06mhhfmm6v7d0w26nx9sysw2nk NGC 6745/1 0 1050194 5562688 5266107 2026-05-23T23:02:21Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562688 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лира (соѕвездие)|Лира]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC 6745.jpg |ректасцензија=19 ч 1 м 41,9 с |деклинација=+40° 45' 33"" |положбен агол=0 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=S |привиден сјај В=12,5 |привиден сјај Ч=13,3 |површински сјај=9,6 |привидни димензии=0,4' x 0,2' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Едуар Жан Мари Стефан]] |датум на откривање=[[24 јули]] [[1879]] |алтернативни ознаки=UGC 11391, CGCG 229-13, IRAS 19000+4040 }} '''NGC 6745/1''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Лира (соѕвездие)|Лира]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6745/1 се споменува и како UGC 11391, CGCG 229-13, IRAS 19000+4040. == Откривање == Објектот е откриен на [[24 јули]] [[1879]] година од страна на [[Едуар Жан Мари Стефан]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 31,5&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6745/1 е од видот S.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,5 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 9,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6745/1 има привидни димензии од 0,4' х 0,2'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 1 м 41,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +40° 45' 33"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 0°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6745/1 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 200361. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 83; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3124. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 340. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лира (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6745/1 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6745/1]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6745/1 Поправени информации за NGC 6745/1] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206745/1 NGC 6745/1] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206745/1 NGC 6745/1]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лира (соѕвездие)]] [[Категорија:Неправилни галаксии]] 8m9djr5obc3odqbnpz26vfwa3r6j0d8 NGC 6748 0 1050198 5562689 5266122 2026-05-23T23:09:28Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562689 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лисица (соѕвездие)|Лисица]] |податотека =NGC 6748 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 3 м 50 с |деклинација=+21° 36' 30"" |положбен агол= |вид на објект= [[засега неутврден објект]] |морфолошки вид=NF |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Едуар Жан Мари Стефан]] |датум на откривање= [[1870]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 6748''' — [[засега неутврден објект]] во соѕвездието [[Лисица (соѕвездие)|Лисица]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[1870]] година од страна на [[Едуар Жан Мари Стефан]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 31,5&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6748 е од видот NF.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 3 м 50 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +21° 36' 30"". == Други поделби == Проучување на NGC 6748 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 161; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1597. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 149. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лисица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6748 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6748]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6748 Поправени информации за NGC 6748] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206748 NGC 6748] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206748 NGC 6748] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20220312120125/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206748 |date=2022-03-12 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лисица (соѕвездие)]] kym9e3m2xlb6jmo3574aa7v0l8r97iv NGC 6750 0 1050200 5562690 5266135 2026-05-23T23:15:35Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562690 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Змеј (соѕвездие)|Змеј]] |податотека =NGC 6750 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 0 м 36 с |деклинација=+59° 10' 2"" |положбен агол=5 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sc |привиден сјај В=13,1 |привиден сјај Ч=13,8 |површински сјај=12,4 |привидни димензии=1' x 0,6' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[10 септември]] [[1885]] |алтернативни ознаки=UGC 11389, MCG 10-27-6, CGCG 302-8, KAZ 282, IRAS 18598+5905 }} '''NGC 6750''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Змеј (соѕвездие)|Змеј]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6750 се споменува и како UGC 11389, MCG 10-27-6, CGCG 302-8, KAZ 282, IRAS 18598+5905. == Откривање == Објектот е откриен на [[10 септември]] [[1885]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6750 е од видот Sc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6750 има привидни димензии од 1' х 0,6'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 0 м 36 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +59° 10' 2"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 5°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6750 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 62671. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 54; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3931. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 542. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Змеј (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6750 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6750]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6750 Поправени информации за NGC 6750] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206750 NGC 6750] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206750 NGC 6750]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Змеј (соѕвездие)]] shvt9y0518fhryex9ge0u704qkmx9j8 NGC 6753 0 1050203 5562694 5266147 2026-05-23T23:21:32Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562694 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Паун (соѕвездие)|Паун]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC 6753 by Hubble Space Telescope.jpg |ректасцензија=19 ч 11 м 23,7 с |деклинација=-57° 2' 56"" |положбен агол=30 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sb |привиден сјај В=11,1 |привиден сјај Ч=12 |површински сјај=12,8 |привидни димензии=2,4' x 2,1' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[5 јули]] [[1836]] |алтернативни ознаки=ESO 184-22, AM 1907-570, IRAS 19071-5707 |слика=NGC 6753 by Hubble Space Telescope.jpg}} '''NGC 6753''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Паун (соѕвездие)|Паун]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6753 се споменува и како ESO 184-22, AM 1907-570, IRAS 19071-5707. == Откривање == Објектот е откриен на [[5 јули]] [[1836]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6753 е од видот Sb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 11,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,8 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6753 има привидни димензии од 2,4' х 2,1'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 11 м 23,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -57° 2' 56"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 30°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6753 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 62870. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 435; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8768. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Паун (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6753 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6753]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6753 Поправени информации за NGC 6753] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206753 NGC 6753] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206753 NGC 6753] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20211204170201/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206753 |date=2021-12-04 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Паун (соѕвездие)]] [[Категорија:Непречкести спирални галаксии]] mtakyilxkwsx8e2sf3he7rs8y8swbzz NGC 6754 0 1050204 5562695 5266151 2026-05-23T23:24:49Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562695 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]] |податотека =NGC 6754 2MASS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 11 м 25 с |деклинација=-50° 38' 31"" |положбен агол=80 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBb |привиден сјај В=12,1 |привиден сјај Ч=12,9 |површински сјај=12,6 |привидни димензии=1,8' x 0,9' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[8 јули]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 231-25, AM 1907-504, IRAS 19075-5043 }} '''NGC 6754''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6754 се споменува и како ESO 231-25, AM 1907-504, IRAS 19075-5043. == Откривање == Објектот е откриен на [[8 јули]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6754 е од видот SBb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6754 има привидни димензии од 1,8' х 0,9'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 11 м 25 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -50° 38' 31"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 80°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6754 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 62871. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 435; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8387. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Телескоп (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6754 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6754]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6754 Поправени информации за NGC 6754] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206754 NGC 6754] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206754 NGC 6754] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240729233131/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206754 |date=2024-07-29 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Телескоп (соѕвездие)]] jitfzuyer9105z07foo3ueuv9zq01x2 NGC 6764 0 1050215 5562697 5266199 2026-05-23T23:42:41Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562697 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лебед (соѕвездие)|Лебед]] |податотека =NGC 6764 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 8 м 16,6 с |деклинација=+50° 55' 59"" |положбен агол=62 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBbc |привиден сјај В=11,9 |привиден сјај Ч=12,6 |површински сјај=12,9 |привидни димензии=2,2' x 1,2' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[4 јули]] [[1885]] |алтернативни ознаки=UGC 11407, MCG 8-35-3, CGCG 256-7, IRAS 19070+5051 }} '''NGC 6764''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6764 се споменува и како UGC 11407, MCG 8-35-3, CGCG 256-7, IRAS 19070+5051. == Откривање == Телото е откриено на [[4 јули]] [[1885]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6764 е од видот SBbc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 11,9 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,6 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,9 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6764 има привидни димензии од 2,2' х 1,2'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 8 м 16,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +50° 55' 59"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 62°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6764 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 62806. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 54; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3554. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 814. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лебед (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6764 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6764]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6764 Поправени информации за NGC 6764] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206764 NGC 6764] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206764 NGC 6764] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20210708085811/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206764 |date=2021-07-08 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] {{Ѕвезди во Лебед}} [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лебед (соѕвездие)]] tm6w8tyg6b7oqfl131i89fqr0jcp43i NGC 6766 0 1050217 5562698 5266207 2026-05-23T23:47:49Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562698 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лебед (соѕвездие)|Лебед]] |податотека =NGC 6766 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 10 м 23,7 с |деклинација=+46° 27' 42"" |положбен агол= |вид на објект= [[планетарна маглина]] |морфолошки вид=PN |привиден сјај В=10,9 |привиден сјај Ч=12,6 |површински сјај= |привидни димензии=0,25' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Едвард Чарлс Пикеринг]] |датум на откривање=[[8 мај]] [[1883]] |алтернативни ознаки=NGC 6884, PK 82+7.1, CS=15.6 }} '''NGC 6766''' — [[планетарна маглина]] во соѕвездието [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6766 се споменува и како NGC 6884, PK 82+7.1, CS=15.6. == Откривање == Објектот е откриен на [[8 мај]] [[1883]] година од страна на [[Едвард Чарлс Пикеринг]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 15&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6766 е од видот PN.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 10,9 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,6 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6766 има само една позната привидна димензија, која изнесува 0,25'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 10 м 23,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +46° 27' 42"". == Други поделби == Проучување на NGC 6766 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 55; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3559. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1099. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лебед (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6766 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6766]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6766 Поправени информации за NGC 6766] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206766 NGC 6766] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206766 NGC 6766] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20210621032514/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206766 |date=2021-06-21 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лебед (соѕвездие)]] cs6mzlcs8l855op23hw6w4ferd45lds NGC 6774 0 1050226 5562700 5266246 2026-05-24T00:06:19Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562700 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Стрела (соѕвездие)|Стрела]] |податотека =NGC 6774 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 16 м 18 с |деклинација=-16° 19' 30"" |положбен агол= |вид на објект= [[расеано ѕвездено јато]] |морфолошки вид=III2m |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=20' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[27 јули]] [[1830]] |алтернативни ознаки=OCL 65, Ruprecht 147 }} '''NGC 6774''' — [[расеано ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Стрела (соѕвездие)|Стрела]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6774 се споменува и како OCL 65, Ruprecht 147. == Откривање == Објектот е откриен на [[27 јули]] [[1830]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6774 е од видот III2m.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> NGC 6774 има само една позната привидна димензија, која изнесува 20'.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 16 м 18 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -16° 19' 30"". == Други поделби == Проучување на NGC 6774 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 296; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 6296. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 157. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Стрела (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6774 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6774]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6774 Поправени информации за NGC 6774] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206774 NGC 6774] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206774 NGC 6774] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20220312120135/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206774 |date=2022-03-12 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Стрела (соѕвездие)]] [[Категорија:Расеани ѕвездени јата]] [[Категорија:Стрелец (соѕвездие)]] f22htgge4mxwpnr5beqkbdvg7oevfm1 NGC 6776 0 1050228 5562701 5266255 2026-05-24T00:10:54Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562701 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Паун (соѕвездие)|Паун]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC 6776 hst 06587 555.png |ректасцензија=19 ч 25 м 19,1 с |деклинација=-63° 51' 36"" |положбен агол=15 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E1 |привиден сјај В=12,1 |привиден сјај Ч=13,1 |површински сјај=13,1 |привидни димензии=1,6' x 1,4' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[20 јуни]] [[1835]] |алтернативни ознаки=ESO 104-53, AM 1920-635 |слика=NGC 6776 hst 06587 555.png}} '''NGC 6776''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Паун (соѕвездие)|Паун]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6776 се споменува и како ESO 104-53, AM 1920-635. == Откривање == Објектот е откриен на [[20 јуни]] [[1835]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6776 е од видот E1.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,1 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6776 има привидни димензии од 1,6' х 1,4'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 25 м 19,1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -63° 51' 36"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 15°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6776 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 63185. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 456; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9079. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Паун (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6776 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6776]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6776 Поправени информации за NGC 6776] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206776 NGC 6776] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206776 NGC 6776] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20220120150218/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206776 |date=2022-01-20 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Паун (соѕвездие)]] id50bw9w98s9tc8eqqjk161mb2v0jip NGC 6776A 0 1050229 5562702 5266258 2026-05-24T00:14:19Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562702 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Паун (соѕвездие)|Паун]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 25 м 5,8 с |деклинација=-63° 40' 58" |положбен агол=83 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBc |привиден сјај В=14,1 |привиден сјај Ч=14,8 |површински сјај=13 |привидни димензии=1,4' x 0,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[20 јуни]] [[1835]] |алтернативни ознаки=ESO 104-52, IRAS 19204-6346 }} '''NGC 6776A''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Паун (соѕвездие)|Паун]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6776A се споменува и како ESO 104-52, IRAS 19204-6346. == Откривање == Објектот е откриен на [[20 јуни]] [[1835]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6776A е од видот SBc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6776A има привидни димензии од 1,4' х 0,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 25 м 5,8 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -63° 40' 58". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 83°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6776A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 63181. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 456; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9079. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Паун (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6776A Прегледувач на длабокото небо — NGC 6776A]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6776A Поправени информации за NGC 6776A] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206776A NGC 6776A] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206776A NGC 6776A] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20251217135108/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206776A |date=2025-12-17 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Паун (соѕвездие)]] 504naokz0uda4du1ck3i5lcncdjgais NGC 6784A 0 1050238 5562704 5266294 2026-05-24T00:28:08Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562704 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Паун (соѕвездие)|Паун]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 26 м 35,7 с |деклинација=-65° 37' 3" |положбен агол=45 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E-S0 B |привиден сјај В=13,7 |привиден сјај Ч=14,7 |површински сјај=12,9 |привидни димензии=0,9' x 0,5' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[23 јуни]] [[1835]] |алтернативни ознаки=ESO 104-55A }} '''NGC 6784A''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Паун (соѕвездие)|Паун]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6784A се споменува и како ESO 104-55A. == Откривање == Објектот е откриен на [[23 јуни]] [[1835]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6784A е од видот E-S0 B.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,7 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,7 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,9 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6784A има привидни димензии од 0,9' х 0,5'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 26 м 35,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -65° 37' 3". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 45°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6784A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 63210. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 456; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9096. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Паун (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6784A Прегледувач на длабокото небо — NGC 6784A]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6784A Поправени информации за NGC 6784A] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206784A NGC 6784A] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206784A NGC 6784A] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20250119061127/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206784A |date=2025-01-19 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Паун (соѕвездие)]] qyjrjk87mfq0mrjnbl64dx7xionghah NGC 6795 0 1050249 5562705 5266343 2026-05-24T00:46:12Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562705 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Орел (соѕвездие)|Орел]] |податотека =Aquila constellation map-bs.svg |податотека =NGC 6795 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 26 м 19,2 с |деклинација=+3° 30' 46"" |положбен агол= |вид на објект= [[тројна ѕвезда]] |морфолошки вид=*3 |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[24 август]] [[1827]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 6795''' — [[тројна ѕвезда]] во соѕвездието [[Орел (соѕвездие)|Орел]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[24 август]] [[1827]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6795 е од видот *3.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 26 м 19,2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +3° 30' 46"". == Други поделби == Проучување на NGC 6795 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 251; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 469. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 202. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Орел (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6795 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6795]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6795 Поправени информации за NGC 6795] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206795 NGC 6795] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206795 NGC 6795] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20211201224934/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206795 |date=2021-12-01 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Орел (соѕвездие)]] 3e05051xrf7bklfaxha8f9q7iqtupri NGC 6800 0 1050254 5562706 5266375 2026-05-24T00:58:38Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562706 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лисица (соѕвездие)|Лисица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 27 м 0 с |деклинација=+25° 5' 30"" |положбен агол= |вид на објект= [[расеано ѕвездено јато]] |морфолошки вид=III2p |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=5' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[10 септември]] [[1784]] |алтернативни ознаки=OCL 123 |слика=NGC6800 - SDSS DR14.jpg}} '''NGC 6800''' — [[расеано ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Лисица (соѕвездие)|Лисица]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6800 се споменува и како OCL 123. == Откривање == Објектот е откриен на [[10 септември]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6800 е од видот III2p.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> NGC 6800 има само една позната привидна димензија, која изнесува 5'.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 27 м 0 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +25° 5' 30"". == Други поделби == Проучување на NGC 6800 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 161; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2129. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 185. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лисица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6800 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6800]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6800 Поправени информации за NGC 6800] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206800 NGC 6800] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206800 NGC 6800] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20241127115301/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206800 |date=2024-11-27 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лисица (соѕвездие)]] 7hgmwvdtt8y49lrezky74d6fzlw4c9u NGC 6801 0 1050255 5562707 5266379 2026-05-24T01:01:48Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562707 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лебед (соѕвездие)|Лебед]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC 6801 color cutout rings.v3.skycell.2394.058.stk.3702885.3707397.3811781.unconv.fits sci.jpg |ректасцензија=19 ч 27 м 35,9 с |деклинација=+54° 22' 21"" |положбен агол=44 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sc |привиден сјај В=13,9 |привиден сјај Ч=14,6 |површински сјај=13,6 |привидни димензии=1,3' x 0,7' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[5 август]] [[1886]] |алтернативни ознаки=UGC 11443, MCG 9-32-5, CGCG 281-3, IRAS 19264+5416 }} '''NGC 6801''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6801 се споменува и како UGC 11443, MCG 9-32-5, CGCG 281-3, IRAS 19264+5416. == Откривање == Телото е откриено на [[5 август]] [[1886]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6801 е од видот Sc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,9 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,6 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6801 има привидни димензии од 1,3' х 0,7'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 27 м 35,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +54° 22' 21"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 44°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6801 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 63229. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 54; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3921. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 774. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лебед (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6801 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6801]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6801 Поправени информации за NGC 6801] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206801 NGC 6801] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206801 NGC 6801] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240729230659/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206801 |date=2024-07-29 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] {{Ѕвезди во Лебед}} [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лебед (соѕвездие)]] [[Категорија:Непречкести спирални галаксии]] [[Категорија:UGC-објекти]] [[Категорија:PGC-објекти]] amhjrsal271zowsuo5ujt3ftek12t8y NGC 6802 0 1050256 5562708 5266383 2026-05-24T01:05:16Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562708 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лисица (соѕвездие)|Лисица]] |епоха=Ј2000.0 |слика= Ngc 6802 ver.jpg |ректасцензија=19 ч 30 м 36 с |деклинација=+20° 15' 42"" |положбен агол= |вид на објект= [[расеано ѕвездено јато]] |морфолошки вид=III1m |привиден сјај В=8,8 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=5' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[11 јули]] [[1784]] |алтернативни ознаки=OCL 114 |слика=Ngc 6802 ver.jpg}} '''NGC 6802''' — [[расеано ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Лисица (соѕвездие)|Лисица]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6802 се споменува и како OCL 114. == Откривање == Објектот е откриен на [[11 јули]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6802 е од видот III1m.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 8,8 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6802 има само една позната привидна димензија, која изнесува 5'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 30 м 36 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +20° 15' 42"". == Други поделби == Проучување на NGC 6802 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 162; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1609. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 190. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лисица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6802 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6802]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6802 Поправени информации за NGC 6802] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206802 NGC 6802] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206802 NGC 6802]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лисица (соѕвездие)]] 298uxv0i55pigwycr2expbu4vuoi1qh NGC 6808 0 1050262 5562709 5266407 2026-05-24T01:15:06Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562709 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Паун (соѕвездие)|Паун]] |податотека =NGC 6808 2MASS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 43 м 54,4 с |деклинација=-70° 37' 56"" |положбен агол=40 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sa |привиден сјај В=11,8 |привиден сјај Ч=12,5 |површински сјај=12,5 |привидни димензии=1,6' x 0,9' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[27 јуни]] [[1835]] |алтернативни ознаки=ESO 73-3, IRAS 19385-7045 }} '''NGC 6808''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Паун (соѕвездие)|Паун]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6808 се споменува и како ESO 73-3, IRAS 19385-7045. == Откривање == Објектот е откриен на [[27 јуни]] [[1835]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6808 е од видот Sa.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 11,8 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,5 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,5 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6808 има привидни димензии од 1,6' х 0,9'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 43 м 54,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -70° 37' 56"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 40°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6808 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 63578. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 456; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9310. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Паун (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6808 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6808]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6808 Поправени информации за NGC 6808] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206808 NGC 6808] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206808 NGC 6808] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20210321230728/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206808 |date=2021-03-21 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Паун (соѕвездие)]] fuu1519d3oow1jcwwbkdrg7d845fxs2 NGC 6816 0 1050270 5562710 5266439 2026-05-24T01:27:27Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562710 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Стрела (соѕвездие)|Стрела]] |податотека =NGC 6816 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 44 м 2,4 с |деклинација=-28° 24' 3" |положбен агол=77 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E-S0 |привиден сјај В=12,9 |привиден сјај Ч=14,1 |површински сјај=13,5 |привидни димензии=1,2' x 0,8' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[30 јули]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 460-30, MCG -5-46-6 }} '''NGC 6816''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Стрела (соѕвездие)|Стрела]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6816 се споменува и како ESO 460-30, MCG -5-46-6. == Откривање == Објектот е откриен на [[30 јули]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6816 е од видот E-S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,9 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,1 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,5 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6816 има привидни димензии од 1,2' х 0,8'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 44 м 2,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -28° 24' 3". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 77°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6816 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 63587. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 380; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 6902. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 2. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Стрела (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Dreyer, J.L.E., ibid. Errata on pages 237, 281-283, and 366-378. (158,28) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6816 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6816]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6816 Поправени информации за NGC 6816] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206816 NGC 6816] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206816 NGC 6816] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240810041824/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206816 |date=2024-08-10 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Стрела (соѕвездие)]] d3mgwa4o6tb4tfxq41mypf9msvggjcj NGC 6825 0 1050280 5562711 5266479 2026-05-24T01:42:44Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562711 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Змеј (соѕвездие)|Змеј]] |податотека =NGC 6825 PanS.jpg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 41 м 54,5 с |деклинација=+64° 4' 24"" |положбен агол=174 |вид на објект= [[галаксија]] |морфолошки вид=C |привиден сјај В=14,4 |привиден сјај Ч=15,4 |површински сјај=12,5 |привидни димензии=0,5' x 0,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Едвард Свифт]] |датум на откривање=[[18 септември]] [[1884]] |алтернативни ознаки=CGCG 324-1, 7ZW 906 }} '''NGC 6825''' — [[галаксија]] во соѕвездието [[Змеј (соѕвездие)|Змеј]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6825 се споменува и како CGCG 324-1, 7ZW 906. == Откривање == Објектот е откриен на [[18 септември]] [[1884]] година од страна на [[Едвард Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6825 е од видот C.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,4 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,4 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,5 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6825 има привидни димензии од 0,5' х 0,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 41 м 54,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +64° 4' 24"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 174°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6825 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 63535. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 31; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 4238. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 777. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Змеј (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6825 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6825]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6825 Поправени информации за NGC 6825] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206825 NGC 6825] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206825 NGC 6825] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20241130204216/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206825 |date=2024-11-30 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Змеј (соѕвездие)]] 82lrcc6znme9pmzapqo25cyw7fgev46 NGC 6834 0 1050289 5562712 5266518 2026-05-24T01:57:54Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562712 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лебед (соѕвездие)|Лебед]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=19 ч 52 м 12,5 с |деклинација=+29° 24' 29"" |положбен агол= |вид на објект= [[расеано ѕвездено јато]] |морфолошки вид=II2m |привиден сјај В=7,8 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=6' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[17 јули]] [[1784]] |алтернативни ознаки=OCL 134 |слика=Ngc 6834.jpg}} '''NGC 6834''' — [[расеано ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6834 се споменува и како OCL 134. == Откривање == Телото е откриено на [[17 јули]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7 см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6834 е од видот II2m.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 7,8 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6834 има само една позната привидна димензија, која изнесува 6'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 19 ч 52 м 12,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +29° 24' 29"". == Други поделби == Проучување на NGC 6834 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 119; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2152. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 771. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лебед (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6834 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6834]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6834 Поправени информации за NGC 6834] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206834 NGC 6834] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206834 NGC 6834] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240603102919/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206834 |date=2024-06-03 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] {{Ѕвезди во Лебед}} [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лебед (соѕвездие)]] [[Категорија:Расеани ѕвездени јата]] 9konk0d1wpuqox0kpjhyhpcrpklaf3s NGC 6851B 0 1050311 5562713 5266610 2026-05-24T02:30:36Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562713 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]] |податотека =Telescopium constellation map-bs.svg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 5 м 39,9 с |деклинација=-47° 58' 45" |положбен агол=70 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBcd |привиден сјај В=15,3 |привиден сјај Ч=16 |површински сјај=13,5 |привидни димензии=1,1' x 0,2' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[5 септември]] [[1836]] |алтернативни ознаки=ESO 233-23, FGCE 1429 }} '''NGC 6851B''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6851B се споменува и како ESO 233-23, FGCE 1429. == Откривање == Објектот е откриен на [[5 септември]] [[1836]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6851B е од видот SBcd.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 15,3 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 16 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,5 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6851B има привидни димензии од 1,1' х 0,2'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 5 м 39,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -47° 58' 45". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 70°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6851B е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 64082. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 411; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8395. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Телескоп (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6851B Прегледувач на длабокото небо — NGC 6851B]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6851B Поправени информации за NGC 6851B] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206851B NGC 6851B] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206851B NGC 6851B] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20251217140120/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206851B |date=2025-12-17 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Телескоп (соѕвездие)]] ot4eileraw4i8owrd1by6598n8huzeu NGC 6859 0 1050319 5562714 5266638 2026-05-24T02:41:43Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562714 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Орел (соѕвездие)|Орел]] |податотека =Aquila constellation map-bs.svg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 3 м 49,5 с |деклинација=+0° 26' 40"" |положбен агол= |вид на објект= [[тројна ѕвезда]] |морфолошки вид=*3 |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џорџ Филипс Бонд]] |датум на откривање=[[24 ноември]] [[1852]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 6859''' — [[тројна ѕвезда]] во соѕвездието [[Орел (соѕвездие)|Орел]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[24 ноември]] [[1852]] година од страна на [[Џорџ Филипс Бонд]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 15&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6859 е од видот *3.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 3 м 49,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +0° 26' 40"". == Други поделби == Проучување на NGC 6859 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 253; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 494. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 297. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Орел (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6859 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6859]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6859 Поправени информации за NGC 6859] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206859 NGC 6859] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206859 NGC 6859] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240722115629/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206859 |date=2024-07-22 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Орел (соѕвездие)]] 6tud38hih524g16ssqql7ybg3yv8ix8 NGC 6860 0 1050320 5562715 5266647 2026-05-24T02:46:28Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562715 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Паун (соѕвездие)|Паун]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 8 м 47,1 с |деклинација=-61° 5' 59" |положбен агол=34 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sb |привиден сјај В=12,6 |привиден сјај Ч=13,4 |површински сјај=12,5 |привидни димензии=1,3' x 0,8' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[11 август]] [[1836]] |алтернативни ознаки=ESO 143-9, AM 2004-611, IRAS 20044-6114 |слика=NGC 6860 hst 05479 606.png}} '''NGC 6860''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Паун (соѕвездие)|Паун]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6860 се споменува и како ESO 143-9, AM 2004-611, IRAS 20044-6114. == Откривање == Објектот е откриен на [[11 август]] [[1836]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6860 е од видот Sb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,6 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,4 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,5 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6860 има привидни димензии од 1,3' х 0,8'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 8 м 47,1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -61° 5' 59". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 34°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6860 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 64166. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 457; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9086. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Паун (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6860 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6860]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6860 Поправени информации за NGC 6860] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206860 NGC 6860] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206860 NGC 6860]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Паун (соѕвездие)]] 11unuw7nzbfcj9ea3xnb5cdu015dl5b NGC 6861B 0 1050323 5562716 5266659 2026-05-24T02:52:28Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562716 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]] |податотека =Telescopium constellation map-bs.svg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 6 м 5,5 с |деклинација=-48° 28' 28" |положбен агол=98 |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0 |привиден сјај В=14,1 |привиден сјај Ч=15,1 |површински сјај=12,9 |привидни димензии=1,2' x 0,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џејмс Данлоп]] |датум на откривање=[[30 јули]] [[1826]] |алтернативни ознаки=ESO 233-26 }} '''NGC 6861B''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6861B се споменува и како ESO 233-26. == Откривање == Објектот е откриен на [[30 јули]] [[1826]] година од страна на [[Џејмс Данлоп]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 9&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6861B е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,1 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,9 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6861B има привидни димензии од 1,2' х 0,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 6 м 5,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -48° 28' 28". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 98°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6861B е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 64094. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 411; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8396. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Телескоп (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6861B Прегледувач на длабокото небо — NGC 6861B]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6861B Поправени информации за NGC 6861B] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206861B NGC 6861B] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206861B NGC 6861B] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240913224728/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206861B |date=2024-09-13 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Телескоп (соѕвездие)]] 4n87p5oasht4cfj74ozbu5au7rescup NGC 6861C 0 1050324 5562717 5266663 2026-05-24T02:55:31Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562717 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]] |податотека =Telescopium constellation map-bs.svg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 6 м 41,3 с |деклинација=-48° 38' 57" |положбен агол=35 |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0 |привиден сјај В=14,1 |привиден сјај Ч=15,1 |површински сјај=13,4 |привидни димензии=1,2' x 0,5' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џејмс Данлоп]] |датум на откривање=[[30 јули]] [[1826]] |алтернативни ознаки=ESO 233-31 }} '''NGC 6861C''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Телескоп (соѕвездие)|Телескоп]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6861C се споменува и како ESO 233-31. == Откривање == Објектот е откриен на [[30 јули]] [[1826]] година од страна на [[Џејмс Данлоп]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 9&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6861C е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,1 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6861C има привидни димензии од 1,2' х 0,5'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 6 м 41,3 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -48° 38' 57". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 35°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6861C е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 64107. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 411; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8396. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Телескоп (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6861C Прегледувач на длабокото небо — NGC 6861C]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6861C Поправени информации за NGC 6861C] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206861C NGC 6861C] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206861C NGC 6861C] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20250119051556/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206861C |date=2025-01-19 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Телескоп (соѕвездие)]] 9quoxtknaozozov5zyogi45ypotqgeh NGC 6865 0 1050331 5562718 5266686 2026-05-24T03:05:15Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562718 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Орел (соѕвездие)|Орел]] |податотека =Aquila constellation map-bs.svg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 5 м 56,4 с |деклинација=-9° 2' 26"" |положбен агол=130 |вид на објект= [[леќеста галаксија]] |морфолошки вид=S0 |привиден сјај В=15 |привиден сјај Ч=16 |површински сјај=14,1 |привидни димензии=0,8' x 0,6' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Алберт Март]] |датум на откривање=[[28 јуни]] [[1863]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 6865''' — [[леќеста галаксија]] во соѕвездието [[Орел (соѕвездие)|Орел]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[28 јуни]] [[1863]] година од страна на [[Алберт Март]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 48&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6865 е од видот S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 15 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 16 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6865 има привидни димензии од 0,8' х 0,6'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 5 м 56,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -9° 2' 26"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 130°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6865 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 64089. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 298; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5739. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 373. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Орел (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6865 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6865]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6865 Поправени информации за NGC 6865] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206865 NGC 6865] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206865 NGC 6865] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240731164453/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206865 |date=2024-07-31 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Орел (соѕвездие)]] 24ygcpcoojh42la53j9dpx5nkzed2ja NGC 6876 0 1050343 5562719 5266738 2026-05-24T03:24:51Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562719 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Паун (соѕвездие)|Паун]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 18 м 19,1 с |деклинација=-70° 51' 30"" |положбен агол=80 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E3 |привиден сјај В=11,3 |привиден сјај Ч=12,1 |површински сјај=13,2 |привидни димензии=2,7' x 2,4' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[27 јуни]] [[1835]] |алтернативни ознаки=ESO 73-35, AM 2014-710 |податотека=NGC 6876 DSS.jpg |опис=<center>NGC 6876 }} '''NGC 6876''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Паун (соѕвездие)|Паун]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6876 се споменува и како ESO 73-35, AM 2014-710. == Откривање == Објектот е откриен на [[27 јуни]] [[1835]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6876 е од видот E3.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 11,3 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,1 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,2 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6876 има привидни димензии од 2,7' х 2,4'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 18 м 19,1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -70° 51' 30"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 80°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6876 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 64447. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 457; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9311. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Паун (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6876 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6876]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6876 Поправени информации за NGC 6876] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206876 NGC 6876] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206876 NGC 6876]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Паун (соѕвездие)]] 03hbnwa6uzm2zpxmx01zhgxtuzwogem NGC 6876A 0 1050344 5562720 5266742 2026-05-24T03:28:28Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562720 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Паун (соѕвездие)|Паун]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 11 м 17,1 с |деклинација=-71° 0' 46" |положбен агол=178 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sb |привиден сјај В=13,9 |привиден сјај Ч=14,7 |површински сјај=12,9 |привидни димензии=1,2' x 0,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[27 јуни]] [[1835]] |алтернативни ознаки=IC 4945, ESO 73-25 }} '''NGC 6876A''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Паун (соѕвездие)|Паун]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6876A се споменува и како IC 4945, ESO 73-25. == Откривање == Објектот е откриен на [[27 јуни]] [[1835]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6876A е од видот Sb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,9 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,7 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,9 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6876A има привидни димензии од 1,2' х 0,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 11 м 17,1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -71° 0' 46". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 178°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6876A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 64222. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 457; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9311. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Паун (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6876A Прегледувач на длабокото небо — NGC 6876A]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6876A Поправени информации за NGC 6876A] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206876A NGC 6876A] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206876A NGC 6876A] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20211115032610/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206876A |date=2021-11-15 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Паун (соѕвездие)]] 62iomjy578zj2tfbc9uvcrz55nrxjne NGC 6882 0 1050351 5562721 5266775 2026-05-24T03:40:54Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562721 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лисица (соѕвездие)|Лисица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 11 м 58 с |деклинација=+26° 29' 0"" |положбен агол= |вид на објект= [[расеано ѕвездено јато]] |морфолошки вид=III2p |привиден сјај В=8,1 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=20' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[10 септември]] [[1784]] |алтернативни ознаки=NGC 6885, OCL 152, with 20 Vul |податотека=NGC 6885 PanS.jpg |опис=<center>NGC 6885 }} '''NGC 6882''' — [[расеано ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Лисица (соѕвездие)|Лисица]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6882 се споменува и како NGC 6885, OCL 152, with 20 Vul. == Откривање == Објектот е откриен на [[10 септември]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6882 е од видот III2p.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 8,1 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6882 има само една позната привидна димензија, која изнесува 20'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 11 м 58 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +26° 29' 0"". == Други поделби == Проучување на NGC 6882 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 163; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2162. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1608. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лисица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6882 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6882]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6882 Поправени информации за NGC 6882] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206882 NGC 6882] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206882 NGC 6882] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240805093508/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206882 |date=2024-08-05 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лисица (соѕвездие)]] [[sr:NGC 6882]] khx57mzgyvh8lmkruxqdi2enicvtt8a NGC 6885 0 1050354 5562722 5266786 2026-05-24T03:47:07Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562722 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лисица (соѕвездие)|Лисица]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 11 м 58 с |деклинација=+26° 29' 0"" |положбен агол= |вид на објект= [[расеано ѕвездено јато]] |морфолошки вид=III2p |привиден сјај В=8,1 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=20' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[9 септември]] [[1784]] |алтернативни ознаки=NGC 6882, OCL 132, with 20 Vul |слика=NGC 6885 large.png}} '''NGC 6885''' — [[расеано ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Лисица (соѕвездие)|Лисица]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6885 се споменува и како NGC 6882, OCL 132, with 20 Vul. == Откривање == Објектот е откриен на [[9 септември]] [[1784]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6885 е од видот III2p.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 8,1 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6885 има само една позната привидна димензија, која изнесува 20'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 11 м 58 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +26° 29' 0"". == Други поделби == Проучување на NGC 6885 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 163; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2162. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1608. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лисица (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6885 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6885]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6885 Поправени информации за NGC 6885] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206885 NGC 6885] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206885 NGC 6885] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170322134102/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206885 |date=2017-03-22 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лисица (соѕвездие)]] [[Категорија:Расеани ѕвездени јата]] [[Категорија:Колдвелови објекти]] ahu87l6ilxqxjfs2j8kfue3h1z90da2 NGC 6890 0 1050359 5562723 5266806 2026-05-24T03:56:02Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562723 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Стрела (соѕвездие)|Стрела]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC 6890 hst 08597 606.png |ректасцензија=20 ч 18 м 18 с |деклинација=-44° 48' 23"" |положбен агол=152 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBb |привиден сјај В=12,3 |привиден сјај Ч=13 |површински сјај=12,8 |привидни димензии=1,6' x 1,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[1 јули]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 284-54, MCG -7-41-23, IRAS 20148-4457 |слика=NGC 6890 hst 08597 606.png}} '''NGC 6890''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Стрела (соѕвездие)|Стрела]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6890 се споменува и како ESO 284-54, MCG -7-41-23, IRAS 20148-4457. == Откривање == Објектот е откриен на [[1 јули]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6890 е од видот SBb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,3 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,8 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6890 има привидни димензии од 1,6' х 1,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 18 м 18 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -44° 48' 23"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 152°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6890 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 64446. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 411; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 7960. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Стрела (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6890 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6890]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6890 Поправени информации за NGC 6890] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206890 NGC 6890] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206890 NGC 6890] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240818121226/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206890 |date=2024-08-18 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Стрела (соѕвездие)]] 2r8pcaxwhek99dwuhocsnok6eh9cbtd NGC 6892 0 1050361 5562724 5266814 2026-05-24T04:00:34Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562724 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Стрела (соѕвездие)|Стрела]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 16 м 57,1 с |деклинација=+18° 1' 12"" |положбен агол= |вид на објект= [[систем од четири ѕвезди]] |морфолошки вид=*4 |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Хајнрих Даре]] |датум на откривање=[[19 јули]] [[1865]] |алтернативни ознаки= |податотека=NGC 6892 PanS.jpg |опис=<center>NGC 6892 }} '''NGC 6892''' — [[систем од четири ѕвезди]] во соѕвездието [[Стрела (соѕвездие)|Стрела]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[19 јули]] [[1865]] година од страна на [[Хајнрих Даре]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 11&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6892 е од видот *4.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 16 м 57,1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +18° 1' 12"". == Други поделби == Проучување на NGC 6892 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 163; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1635. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 372. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Стрела (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6892 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6892]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6892 Поправени информации за NGC 6892] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206892 NGC 6892] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206892 NGC 6892] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240722150739/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206892 |date=2024-07-22 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Стрела (соѕвездие)]] [[Категорија:Четвороѕвезди]] 4gpbc9hb60kgzqqc2bzuht7kyz24t1s NGC 6906 0 1050378 5562731 5266886 2026-05-24T04:28:12Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562731 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Орел (соѕвездие)|Орел]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC6906 - SDSS DR14.jpg |ректасцензија=20 ч 23 м 34 с |деклинација=+6° 26' 40"" |положбен агол=36 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBbc |привиден сјај В=12,3 |привиден сјај Ч=13,2 |површински сјај=12,4 |привидни димензии=1,6' x 0,8' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Алберт Март]] |датум на откривање=[[15 август]] [[1863]] |алтернативни ознаки=UGC 11548, MCG 1-52-3, CGCG 399-6, IRAS 20211+0616 |слика=NGC6906 - SDSS DR14.jpg}} '''NGC 6906''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Орел (соѕвездие)|Орел]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6906 се споменува и како UGC 11548, MCG 1-52-3, CGCG 399-6, IRAS 20211+0616. == Откривање == Објектот е откриен на [[15 август]] [[1863]] година од страна на [[Алберт Март]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 48&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6906 е од видот SBbc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,3 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,2 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6906 има привидни димензии од 1,6' х 0,8'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 23 м 34 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +6° 26' 40"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 36°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6906 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 64601. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 208; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 509. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 315. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Орел (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6906 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6906]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6906 Поправени информации за NGC 6906] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206906 NGC 6906] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206906 NGC 6906] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20211115032635/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206906 |date=2021-11-15 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Орел (соѕвездие)]] fraqobf7so37p82a2cibxktse8rks71 NGC 6908 0 1050380 5562732 5266894 2026-05-24T04:33:03Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562732 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Јарец (соѕвездие)|Јарец]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC 6907 2MASS.jpg |ректасцензија=20 ч 25 м 9 с |деклинација=-24° 48' 10"" |положбен агол=0 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=S |привиден сјај В=14,6 |привиден сјај Ч=15,5 |површински сјај=10,6 |привидни димензии=0,3' x 0,1' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Алберт Март]] |датум на откривање=[[24 септември]] [[1864]] |алтернативни ознаки=Superimp. on NGC 6907 }} '''NGC 6908''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Јарец (соѕвездие)|Јарец]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6908 се споменува и како Superimp. on NGC 6907. == Откривање == Телото е откриено на [[24 септември]] [[1864]] година од страна на [[Алберт Март]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 48&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6908 е од видот S.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,6 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,5 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 10,6 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6908 има привидни димензии од 0,3' х 0,1'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 25 м 9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -24° 48' 10"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 0°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6908 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 343; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 6911. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1112. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Јарец (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, ""The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)"", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6908 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6908]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6908 Поправени информации за NGC 6908] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206908 NGC 6908] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206908 NGC 6908] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20250330134848/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206908 |date=2025-03-30 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] {{Ѕвезди во Јарец}} [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Јарец (соѕвездие)]] 9soryoujo0ayykw3q2hlf5an72p8ryl NGC 6915 0 1050387 5562733 5266922 2026-05-24T04:44:16Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562733 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Орел (соѕвездие)|Орел]] |податотека =Aquila constellation map-bs.svg |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 27 м 46 с |деклинација=-3° 4' 36"" |положбен агол=80 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sab |привиден сјај В=12,2 |привиден сјај Ч=13 |површински сјај=12,4 |привидни димензии=1,5' x 0,9' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Алберт Март]] |датум на откривање=[[24 јули]] [[1863]] |алтернативни ознаки=IRAS 20251-0314 }} [[Податотека:Aquila constellation map.png|алт=Карта на со coѕвездието Орел|мини|Карта на со coѕвездието Орел]] '''NGC 6915''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Орел (соѕвездие)|Орел]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6915 се споменува и како IRAS 20251-0314. == Откривање == Објектот е откриен на [[24 јули]] [[1863]] година од страна на [[Алберт Март]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 48&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6915 е од видот Sab.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,2 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6915 има привидни димензии од 1,5' х 0,9'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 27 м 46 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -3° 4' 36"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 80°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6915 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 64729. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 253; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5167. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 309. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Орел (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * de Vaucouleurs, G., A. de Vaucouleurs, and H.C. Corvin, Jr., Second Reference Catalogue of Bright Galaxies. Austin, Texas, University of Texas Press, 1976.(118,206) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6915 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6915]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6915 Поправени информации за NGC 6915] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206915 NGC 6915] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206915 NGC 6915] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20210623152136/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206915 |date=2021-06-23 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Орел (соѕвездие)]] gv461z134giq7jour5x5dfe4725o217 NGC 6916 0 1050388 5562735 5266926 2026-05-24T04:47:25Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562735 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лебед (соѕвездие)|Лебед]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC6916 - SDSS DR14.jpg |ректасцензија=20 ч 23 м 33,1 с |деклинација=+58° 20' 39"" |положбен агол=90 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBbc |привиден сјај В=13,5 |привиден сјај Ч=14,3 |површински сјај=14,1 |привидни димензии=1,8' x 1,2' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[26 јуни]] [[1887]] |алтернативни ознаки=UGC 11554, MCG 10-29-4, CGCG 304-4, IRAS 20224+5810 |слика=NGC6916 - SDSS DR14.jpg}} '''NGC 6916''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6916 се споменува и како UGC 11554, MCG 10-29-4, CGCG 304-4, IRAS 20224+5810. == Откривање == Телото е откриено на [[26 јуни]] [[1887]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6916 е од видот SBbc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,5 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6916 има привидни димензии од 1,8' х 1,2'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 23 м 33,1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +58° 20' 39"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 90°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6916 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 64600. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 55; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3949. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 543. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лебед (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6916 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6916]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6916 Поправени информации за NGC 6916] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206916 NGC 6916] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206916 NGC 6916] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20211115032648/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206916 |date=2021-11-15 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] {{Ѕвезди во Лебед}} [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лебед (соѕвездие)]] nkcjiwbb2w38ruef9hh1x6u4ho8xnpm NGC 6925 0 1050397 5562737 5266967 2026-05-24T05:04:45Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562737 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Микроскоп (соѕвездие)|Микроскоп]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 34 м 20,5 с |деклинација=-31° 58' 48"" |положбен агол=5 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sbc |привиден сјај В=11,3 |привиден сјај Ч=12,1 |површински сјај=13 |привидни димензии=4,4' x 1,1' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[31 јули]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 463-4, MCG -5-48-22, AM 2031-320, IRAS 20312-3209 |слика=Microscopium constellation map.png}} '''NGC 6925''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Микроскоп (соѕвездие)|Микроскоп]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6925 се споменува и како ESO 463-4, MCG -5-48-22, AM 2031-320, IRAS 20312-3209. == Откривање == Објектот е откриен на [[31 јули]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6925 е од видот Sbc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 11,3 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,1 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6925 има привидни димензии од 4,4' х 1,1'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 34 м 20,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -31° 58' 48"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 5°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6925 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 64980. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 381; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 7460. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 10. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Микроскоп (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6925 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6925]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6925 Поправени информации за NGC 6925] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206925 NGC 6925] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206925 NGC 6925] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240723100453/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206925 |date=2024-07-23 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Микроскоп (соѕвездие)]] [[Категорија:IC-објекти]] [[Категорија:Непречкести спирални галаксии]] [[Категорија:PGC-објекти]] hwspnaxb0ktd4smnvfnk1ccyq9rztqw NGC 6934 0 1050407 5562738 5267011 2026-05-24T05:22:13Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562738 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Делфин (соѕвездие)|Делфин]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 34 м 11,6 с |деклинација=+7° 24' 17"" |положбен агол= |вид на објект= [[збиено ѕвездено јато]] |морфолошки вид=VIII |привиден сјај В=8,9 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=7,1' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[24 септември]] [[1785]] |алтернативни ознаки=GCL 117 |слика=NGC 6934 Hubble WikiSky.jpg}} '''NGC 6934''' — [[збиено ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Делфин (соѕвездие)|Делфин]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6934 се споменува и како GCL 117. == Откривање == Телото е откриено на [[24 септември]] [[1785]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6934 е од видот VIII.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 8,9 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6934 има само една позната привидна димензија, која изнесува 7,1'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 34 м 11,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +7° 24' 17"". == Други поделби == Проучување на NGC 6934 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 209; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 522. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 315. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Делфин (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6934 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6934]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6934 Поправени информации за NGC 6934] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206934 NGC 6934] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206934 NGC 6934] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20220308052829/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206934 |date=2022-03-08 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Делфин (соѕвездие)]] [[Категорија:Колдвелови објекти]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1785 година]] [[Категорија:Збиени ѕвездени јата]] 8k8jmmceir9euhml45hh4mftr8w6n26 NGC 6945 0 1050419 5562742 5267063 2026-05-24T05:41:34Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562742 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Водолија (соѕвездие)|Водолија]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC6945 - SDSS DR14.jpg |ректасцензија=20 ч 39 м 0,5 с |деклинација=-4° 58' 20"" |положбен агол=126 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E-S0 |привиден сјај В=13,4 |привиден сјај Ч=14,4 |површински сјај=13,7 |привидни димензии=1,6' x 0,8' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Алберт Март]] |датум на откривање=[[12 јули]] [[1864]] |алтернативни ознаки=MCG -1-52-15, near SAO 144663 }} '''NGC 6945''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Водолија (соѕвездие)|Водолија]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6945 се споменува и како MCG -1-52-15, near SAO 144663. == Откривање == Објектот е откриен на [[12 јули]] [[1864]] година од страна на [[Алберт Март]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 48&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6945 е од видот E-S0.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,4 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,4 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,7 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6945 има привидни димензии од 1,6' х 0,8'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 39 м 0,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -4° 58' 20"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 126°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6945 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 65132. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 254; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5185. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 309. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Водолија (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6945 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6945]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6945 Поправени информации за NGC 6945] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206945 NGC 6945] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206945 NGC 6945] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240820103929/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206945 |date=2024-08-20 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Водолија (соѕвездие)]] owvvisxstijxu4vzkr0jdw70te8xcaj NGC 6948 0 1050422 5562747 5267075 2026-05-24T05:47:40Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562747 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Индијанец (соѕвездие)|Индијанец]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 43 м 28,9 с |деклинација=-53° 21' 26"" |положбен агол=115 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sa |привиден сјај В=12,8 |привиден сјај Ч=13,7 |површински сјај=13,5 |привидни димензии=2,2' x 1' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[24 јули]] [[1835]] |алтернативни ознаки=ESO 187-9, AM 2039-533, IRAS 20397-5332 |податотека=NGC 6948 legacy dr10.jpg |опис=<center>NGC 6948 }} '''NGC 6948''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Индијанец (соѕвездие)|Индијанец]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6948 се споменува и како ESO 187-9, AM 2039-533, IRAS 20397-5332. == Откривање == Објектот е откриен на [[24 јули]] [[1835]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6948 е од видот Sa.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,8 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,7 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,5 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6948 има привидни димензии од 2,2' х 1'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 43 м 28,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -53° 21' 26"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 115°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6948 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 65256. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 437; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8791. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Индијанец (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Corwin, Harold G., Jr., A. de Vaucouleurs, and G. de Vaucouleurs, ""Southern Galaxy Catalogue"", Austin, Texas: University of Texas Monographs in Astronomy No. 4, 1985. (152,564) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6948 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6948]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6948 Поправени информации за NGC 6948] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206948 NGC 6948] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206948 NGC 6948]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Индијанец (соѕвездие)]] 7s07o4mz5kkngr0j2w6g24kg325oqbq NGC 6953 0 1050427 5562748 5267098 2026-05-24T05:57:56Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562748 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Кефеј (соѕвездие)|Кефеј]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 38 м 41 с |деклинација=+65° 48' 12" |положбен агол= |вид на објект= [[астеризам]] |морфолошки вид=*Grp |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=1,5' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[14 септември]] [[1885]] |алтернативни ознаки= |податотека=NGC 6953 PanS.jpg |опис=<center>NGC 6953 }} '''NGC 6953''' — [[астеризам]] во соѕвездието [[Кефеј (соѕвездие)|Кефеј]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[14 септември]] [[1885]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6953 е од видот *Grp.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> NGC 6953 има само една позната привидна димензија, која изнесува 1,5'.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 38 м 41 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +65° 48' 12". == Други поделби == Проучување на NGC 6953 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 32; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 4258. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 546. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Кефеј (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Dreyer, J.L.E., ibid. Errata on pages 237, 281-283, and 366-378. (158,28) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6953 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6953]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6953 Поправени информации за NGC 6953] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206953 NGC 6953] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206953 NGC 6953]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Кефеј (соѕвездие)]] 9o8zysr6lcm0zyfj2z1wueutubc85v0 NGC 6971 0 1050445 5562749 5267167 2026-05-24T06:23:57Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562749 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Делфин (соѕвездие)|Делфин]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 49 м 23,7 с |деклинација=+5° 59' 43"" |положбен агол=60 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sb |привиден сјај В=13,7 |привиден сјај Ч=14,5 |површински сјај=13,5 |привидни димензии=1,1' x 0,9' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Алберт Март]] |датум на откривање=[[15 август]] [[1863]] |алтернативни ознаки=UGC 11637, MCG 1-53-2, CGCG 400-3 |податотека=NGC 6971 PanS.jpg |опис=<center>NGC 6971 }} '''NGC 6971''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Делфин (соѕвездие)|Делфин]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6971 се споменува и како UGC 11637, MCG 1-53-2, CGCG 400-3. == Откривање == Објектот е откриен на [[15 август]] [[1863]] година од страна на [[Алберт Март]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 48&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6971 е од видот Sb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,7 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,5 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,5 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6971 има привидни димензии од 1,1' х 0,9'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 49 м 23,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +5° 59' 43"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 60°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6971 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 65462. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 209; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 524. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 836. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Делфин (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6971 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6971]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6971 Поправени информации за NGC 6971] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206971 NGC 6971] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206971 NGC 6971] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240819054403/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206971 |date=2024-08-19 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Делфин (соѕвездие)]] ok9euqi8ux4sycpfy45v3unlsb0gamw NGC 6978 0 1050452 5562750 4901662 2026-05-24T06:35:09Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562750 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Водолија (соѕвездие)|Водолија]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 52 м 35,4 с |деклинација=-5° 42' 40"" |положбен агол=125 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sb |привиден сјај В=13,3 |привиден сјај Ч=14,1 |површински сјај=13,2 |привидни димензии={{#if: 1,5|1,5' x|}} {{#if: 0,7|0,7'|{{#if: 1,5|?'|}}}} |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Алберт Март]] |датум на откривање=[[20 јули]] [[1863]] |алтернативни ознаки=MCG -1-53-17{{#if: HCG 88A|,|}} HCG 88A{{#if: IRAS 20499-0554|,|}} IRAS 20499-0554{{#if: |,|}} {{#if: |,|}} {{#if: |,|}} {{#if: |,|}} {{#if: |,|}} {{#if: |,|}} {{#if: |,|}} {{#if: |,|}} |слика=NGC6978 - SDSS DR14.jpg}} '''NGC 6978''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Водолија (соѕвездие)|Водолија]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. {{#if: MCG -1-53-17|Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6978 се споменува и како MCG -1-53-17{{#if: HCG 88A|, HCG 88A{{#if: IRAS 20499-0554|, IRAS 20499-0554{{#if: |, {{#if: |, {{#if: |, {{#if: |, {{#if: |, {{#if: |, {{#if: |, {{#if: |, .|.}}|.}}|.}}|.}}|.}}|.}}|.}}|.}}|.}}|.}}|}} == Откривање == {{#if: Алберт Март|Објектот е откриен на [[20 јули]] [[1863]] година од страна на [[Алберт Март]]{{#if: рефлекторски телескоп|, со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 48&nbsp;см.|.}}|}} == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6978 е од видот Sb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> {{#if: 13,3|Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,3 ''m''{{#if: 14,1|, а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,1 ''m''{{#if: 13,2|, додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,2 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref>|.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref>}}|.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref>}}|{{#if: 14,1|Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] во рамките на интервалот од минималната до максималната честота изнесува 14,1 ''m''{{#if: 13,2|, а [[Површински сјај|површинскиот сјај]] 13,2 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref>|.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref>}}|{{#if: 13,2|[[Површински сјај|Површинскиот сјај]] на објектот изнесува 13,2 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref>|}}}}}} {{#if: 1,5|{{#if: 0,7|NGC 6978 има привидни димензии од 1,5' х 0,7'.|NGC 6978 има само една позната привидна димензија, која изнесува 1,5'.}}|{{#if: 0,7|NGC 6978 има само една позната привидна димензија, која изнесува 0,7'.}}|}}{{#if: 1,5|{{#if: 13,3|<ref name="SEDS"/>|{{#if: 14,1|<ref name="SEDS"/>|{{#if: 13,2|<ref name="SEDS"/>|<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref>}}}}}}|{{#if: 1,5|{{#if: 13,3|<ref name="SEDS"/>|{{#if: 14,1|<ref name="SEDS"/>|{{#if: 13,2|<ref name="SEDS"/>|<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref>}}}}}}|}}}} === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. {{#if: 20 ч 52 м 35,4 с|Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 52 м 35,4 с{{#if: -5° 42' 40""|, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -5° 42' 40"".<ref name="simbad.u-strasbg.fr">[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref>|.}}|{{#if: -5° 42' 40""|Неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, изнесува -5° 42' 40"".<ref name="simbad.u-strasbg.fr">[http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=NGC+{{{n}}} NGC {{{n}}}], ''[[SIMBAD]]'', [[Центар за астрономски податоци во Стразбур]]</ref>}}|}} {{#if: 125|[[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 125°.|}}{{#if: 125|{{#if: 13,3|<ref name="SEDS"/>|{{#if: 14,1|<ref name="SEDS"/>|{{#if: 13,2|<ref name="SEDS"/>|{{#if: 1,5|<ref name="SEDS"/>|<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref>}}}}}}}}|}} == Други поделби == Проучување на NGC 6978 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 65631. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 299; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5191. {{#if: 797|Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 797.|}} == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Водолија (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} {{#if: Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238)|== Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238)|}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6978 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6978]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6978 Поправени информации за NGC 6978] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206978 NGC 6978] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206978 NGC 6978] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240801094515/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206978 |date=2024-08-01 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Водолија (соѕвездие)]] e8gdb6doz8zgjmsy581hkhoi5poqlzv NGC 6984 0 1050458 5562753 5267206 2026-05-24T06:46:53Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562753 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Индијанец (соѕвездие)|Индијанец]] |епоха=Ј2000.0 |слика= Stellar explosions in NGC 6984.jpg |ректасцензија=20 ч 57 м 54,2 с |деклинација=-51° 52' 15"" |положбен агол=101 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBc |привиден сјај В=12,7 |привиден сјај Ч=13,2 |површински сјај=13,4 |привидни димензии=1,8' x 1,2' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[8 јули]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 235-20, AM 2054-520, IRAS 20543-5203 }} '''NGC 6984''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Индијанец (соѕвездие)|Индијанец]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 6984 се споменува и како ESO 235-20, AM 2054-520, IRAS 20543-5203. == Откривање == Објектот е откриен на [[8 јули]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6984 е од видот SBc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,7 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,2 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6984 има привидни димензии од 1,8' х 1,2'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 57 м 54,2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -51° 52' 15"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 101°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 6984 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 65798. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 437; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8420. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Индијанец (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6984 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6984]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6984 Поправени информации за NGC 6984] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206984 NGC 6984] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206984 NGC 6984] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240720185921/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206984 |date=2024-07-20 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Индијанец (соѕвездие)]] [[Категорија:ESO-објекти]] [[Категорија:Пречкести спирални галаксии]] [[Категорија:PGC-објекти]] j81xl40j4126sy81chr2pq8hpgwkq12 NGC 6997 0 1050473 5562754 5267250 2026-05-24T07:09:06Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562754 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лебед (соѕвездие)|Лебед]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=20 ч 56 м 30 с |деклинација=+44° 39' 0"" |положбен агол= |вид на објект= [[расеано ѕвездено јато]] |морфолошки вид=III2p |привиден сјај В=10 |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии=8' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Вилијам Хершел]] |датум на откривање=[[24 октомври]] [[1786]] |алтернативни ознаки= |податотека=NGC 6997 PanS.jpg |опис=<center>NGC 6997 }} '''NGC 6997''' — [[расеано ѕвездено јато]] во соѕвездието [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]], заведено во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Телото е откриено на [[24 октомври]] [[1786]] година од страна на [[Вилијам Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 6997 е од видот III2p.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 10 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 6997 има само една позната привидна димензија, која изнесува 8'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 20 ч 56 м 30 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +44° 39' 0"". == Други поделби == Проучување на NGC 6997 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 85; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3179. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1133. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (6501-7000)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лебед (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Alter, G., B. Balazs, and J. Ruprecht, Catalogue of Star Clusters and Associations, 2nd edition. Budapest: Akademiai Kiado, 1970. (5,0) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC6997 Прегледувач на длабокото небо — NGC 6997]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC6997 Поправени информации за NGC 6997] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%206997 NGC 6997] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206997 NGC 6997] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20211124055103/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%206997 |date=2021-11-24 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] {{Ѕвезди во Лебед}} [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лебед (соѕвездие)]] rpdeiz1r5cwp0ftgezxbxjvlo6znu1s NGC 7003 0 1051355 5562755 5267271 2026-05-24T07:21:40Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562755 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Делфин (соѕвездие)|Делфин]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC7003 - SDSS DR14.jpg |ректасцензија=21 ч 0 м 42,3 с |деклинација=+17° 48' 17"" |положбен агол=120 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sbc |привиден сјај В=13 |привиден сјај Ч=13,8 |површински сјај=12,7 |привидни димензии=1,1' x 0,8' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Хајнрих Даре]] |датум на откривање=[[26 август]] [[1864]] |алтернативни ознаки=UGC 11662, MCG 3-53-8, CGCG 448-27, IRAS 20584+1736 }} '''NGC 7003''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Делфин (соѕвездие)|Делфин]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7003 се споменува и како UGC 11662, MCG 3-53-8, CGCG 448-27, IRAS 20584+1736. == Откривање == Објектот е откриен на [[26 август]] [[1864]] година од страна на [[Хајнрих Даре]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 11&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7003 е од видот Sbc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,7 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7003 има привидни димензии од 1,1' х 0,8'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 0 м 42,3 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +17° 48' 17"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 120°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7003 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 65887. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 164; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1652. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 831. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Делфин (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7003 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7003]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7003 Поправени информации за NGC 7003] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207003 NGC 7003] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207003 NGC 7003] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20201101084131/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207003 |date=2020-11-01 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Делфин (соѕвездие)]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1864 година]] [[Категорија:Спирални галаксии]] [[Категорија:UGC-објекти]] [[Категорија:PGC-објекти]] frdd1squqd13cdr1r5031fyt2xvxsrq NGC 7026 0 1051378 5562766 5267340 2026-05-24T07:54:30Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562766 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |податотека = NGC 7026 - HST - R656nB502n.25GRAY555w.png |соѕвездие=[[Лебед (соѕвездие)|Лебед]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=21 ч 6 м 18,6 с |деклинација=+47° 51' 10"" |положбен агол= |вид на објект= [[планетарна маглина]] |морфолошки вид=PN |привиден сјај В=10,9 |привиден сјај Ч=12,7 |површински сјај= |привидни димензии=0,75' x ?' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Шербурн Весли Бернам]] |датум на откривање=[[6 јули]] [[1873]] |алтернативни ознаки=PK 89+0.1, CS=14.5 }} '''NGC 7026''' — [[планетарна маглина]] во соѕвездието [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Телото било предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7026 се споменува и како PK 89+0.1, CS=14.5. == Откривање == Телото е откриено на [[6 јули]] [[1873]] година од страна на [[Шербурн Весли Бернам]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 6&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7026 е од видот PN.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 10,9 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,7 ''m''.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7026 има само една позната привидна димензија, која изнесува 0,75'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Телото е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 6 м 18,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +47° 51' 10"". == Други поделби == Проучување на NGC 7026 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 85; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3592. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 589. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лебед (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7026 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7026]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7026 Поправени информации за NGC 7026] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207026 NGC 7026] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207026 NGC 7026] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200920235739/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207026 |date=2020-09-20 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] {{Ѕвезди во Лебед}} [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лебед (соѕвездие)]] [[Категорија:Планетарни маглини]] qpjstx4u4ukjsqr3ic9yi2ucppcqxrl NGC 7028 0 1051380 5562767 5267346 2026-05-24T07:57:36Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562767 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Делфин (соѕвездие)|Делфин]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=21 ч 8 м 15 с |деклинација=+18° 28' 48"" |положбен агол= |вид на објект= [[засега неутврден објект]] |морфолошки вид=NF |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Алберт Март]] |датум на откривање=[[17 септември]] [[1863]] |алтернативни ознаки= |податотека=NGC 7028 PanS.jpg |опис=<center>NGC 7028 }} '''NGC 7028''' — [[засега неутврден објект]] во соѕвездието [[Делфин (соѕвездие)|Делфин]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[17 септември]] [[1863]] година од страна на [[Алберт Март]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 48&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7028 е од видот NF.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 8 м 15 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +18° 28' 48"". == Други поделби == Проучување на NGC 7028 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 165; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1653. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 831. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Делфин (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7028 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7028]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7028 Поправени информации за NGC 7028] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207028 NGC 7028] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207028 NGC 7028] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200920235811/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207028 |date=2020-09-20 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Делфин (соѕвездие)]] 3p5nd0rfu75whuoyujxt2a5c2akgejz NGC 7029 0 1051381 5562768 5267349 2026-05-24T08:00:39Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562768 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Индијанец (соѕвездие)|Индијанец]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC 7029.jpg |ректасцензија=21 ч 11 м 51,7 с |деклинација=-49° 17' 1"" |положбен агол=71 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E6 |привиден сјај В=11,5 |привиден сјај Ч=12,4 |површински сјај=12,9 |привидни димензии=2,5' x 1,4' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[2 октомври]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 235-72, AM 2112-483 }} '''NGC 7029''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Индијанец (соѕвездие)|Индијанец]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7029 се споменува и како ESO 235-72, AM 2112-483. == Откривање == Објектот е откриен на [[2 октомври]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7029 е од видот E6.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 11,5 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,4 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,9 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7029 има привидни димензии од 2,5' х 1,4'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 11 м 51,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -49° 17' 1"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 71°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7029 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 66318. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 412; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8430. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Индијанец (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7029 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7029]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7029 Поправени информации за NGC 7029] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207029 NGC 7029] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207029 NGC 7029] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20201117120422/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207029 |date=2020-11-17 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Индијанец (соѕвездие)]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1834 година]] [[Категорија:Елиптични галаксии]] [[Категорија:PGC-објекти]] sk6bnok83fzamgh82t4re65051dm8ss NGC 7037 0 1051390 5562770 5267376 2026-05-24T08:17:43Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562770 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лебед (соѕвездие)|Лебед]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=21 ч 10 м 48 с |деклинација=+33° 44' 48"" |положбен агол= |вид на објект= [[астеризам]] |морфолошки вид=*Grp |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[5 август]] [[1829]] |алтернативни ознаки= |податотека=NGC 7037 PanS.jpg |опис=<center>NGC 7037 }} '''NGC 7037''' — [[астеризам]] во соѕвездието [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[5 август]] [[1829]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7037 е од видот *Grp.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 10 м 48 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +33° 44' 48"". == Други поделби == Проучување на NGC 7037 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 121; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 2710. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 269. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лебед (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7037 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7037]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7037 Поправени информации за NGC 7037] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207037 NGC 7037] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207037 NGC 7037] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200927224150/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207037 |date=2020-09-27 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лебед (соѕвездие)]] 45w9pqlhwc0qiy62uy6lt783bp2vu0k NGC 7038A 0 1051392 5562775 5267382 2026-05-24T08:22:11Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562775 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Индијанец (соѕвездие)|Индијанец]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=21 ч 15 м 15 с |деклинација=-47° 36' 46" |положбен агол=25 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBc |привиден сјај В=14,6 |привиден сјај Ч=15,3 |површински сјај=14 |привидни димензии=1,1' x 0,6' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[30 септември]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 235-80 }} '''NGC 7038A''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Индијанец (соѕвездие)|Индијанец]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7038A се споменува и како ESO 235-80. == Откривање == Објектот е откриен на [[30 септември]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7038A е од видот SBc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,6 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7038A има привидни димензии од 1,1' х 0,6'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 15 м 15 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -47° 36' 46". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 25°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7038A е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 66421. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 413; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8426. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Индијанец (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7038A Прегледувач на длабокото небо — NGC 7038A]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7038A Поправени информации за NGC 7038A] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207038A NGC 7038A] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207038A NGC 7038A] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20210828232548/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207038A |date=2021-08-28 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Индијанец (соѕвездие)]] drlxi31uez13tl0220gwyttjszu11kw NGC 7043 0 1051399 5562780 5267409 2026-05-24T08:37:59Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562780 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC 7043.jpg |ректасцензија=21 ч 14 м 4,2 с |деклинација=+13° 37' 35"" |положбен агол=135 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBa |привиден сјај В=13,7 |привиден сјај Ч=14,6 |површински сјај=13,8 |привидни димензии=1,3' x 1' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Алберт Март]] |датум на откривање=[[18 август]] [[1863]] |алтернативни ознаки=UGC 11704, MCG 2-54-14, CGCG 426-24, KCPG 555B }} '''NGC 7043''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7043 се споменува и како UGC 11704, MCG 2-54-14, CGCG 426-24, KCPG 555B. == Откривање == Објектот е откриен на [[18 август]] [[1863]] година од страна на [[Алберт Март]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 48&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7043 е од видот SBa.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,7 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,6 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,8 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7043 има привидни димензии од 1,3' х 1'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 14 м 4,2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +13° 37' 35"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 135°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7043 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 66385. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 210; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1117. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 298. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Пегаз (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7043 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7043]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7043 Поправени информации за NGC 7043] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207043 NGC 7043] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207043 NGC 7043] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200818232824/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207043 |date=2020-08-18 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1863 година]] [[Категорија:Пречкести спирални галаксии]] [[Категорија:UGC-објекти]] [[Категорија:PGC-објекти]] kaudvhjxh6wi1tp7nqckox75el36ive NGC 7047 0 1051403 5562781 5267421 2026-05-24T08:45:08Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562781 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Водолија (соѕвездие)|Водолија]] |епоха=Ј2000.0 |слика= SDSS NGC 7047.jpg |ректасцензија=21 ч 16 м 27,4 с |деклинација=-0° 49' 35"" |положбен агол=107 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBb |привиден сјај В=13,4 |привиден сјај Ч=14,2 |површински сјај=13,1 |привидни димензии=1,2' x 0,7' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Едуар Жан Мари Стефан]] |датум на откривање=[[20 август]] [[1873]] |алтернативни ознаки=UGC 11712, MCG 0-54-10, CGCG 375-23, IRAS 21138-0102 |слика=NGC7047 - SDSS DR14.jpg}} '''NGC 7047''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Водолија (соѕвездие)|Водолија]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7047 се споменува и како UGC 11712, MCG 0-54-10, CGCG 375-23, IRAS 21138-0102. == Откривање == Објектот е откриен на [[20 август]] [[1873]] година од страна на [[Едуар Жан Мари Стефан]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 31,5&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7047 е од видот SBb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,4 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,2 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7047 има привидни димензии од 1,2' х 0,7'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 16 м 27,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -0° 49' 35"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 107°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7047 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 66461. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 255; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5194. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 575. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Водолија (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7047 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7047]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7047 Поправени информации за NGC 7047] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207047 NGC 7047] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207047 NGC 7047] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20201103014530/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207047 |date=2020-11-03 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Водолија (соѕвездие)]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1873 година]] [[Категорија:Преодни спирални галаксии]] [[Категорија:UGC-објекти]] olrle518fv34l6axvxdz74a5ulvn5qz NGC 7054 0 1051410 5562786 5267446 2026-05-24T08:57:58Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562786 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Лебед (соѕвездие)|Лебед]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=21 ч 20 м 43,5 с |деклинација=+39° 10' 18"" |положбен агол= |вид на објект= [[засега неутврден објект]] |морфолошки вид=NF |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Едуар Жан Мари Стефан]] |датум на откривање= [[1872]] |алтернативни ознаки= }} '''NGC 7054''' — [[засега неутврден објект]] во соѕвездието [[Лебед (соѕвездие)|Лебед]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[1872]] година од страна на [[Едуар Жан Мари Стефан]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 31,5&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7054 е од видот NF.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 20 м 43,5 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +39° 10' 18"". == Други поделби == Проучување на NGC 7054 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 86; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 3182. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 269. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Лебед (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7054 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7054]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7054 Поправени информации за NGC 7054] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207054 NGC 7054] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207054 NGC 7054]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Лебед (соѕвездие)]] i8re2zixh03yjnv4brryavqvc8r0ott NGC 7090 0 1051449 5562819 5267572 2026-05-24T09:58:10Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562819 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Индијанец (соѕвездие)|Индијанец]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC 7090 Hubble WikiSky.jpg |ректасцензија=21 ч 36 м 27,7 с |деклинација=-54° 33' 18"" |положбен агол=127 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBc |привиден сјај В=10,7 |привиден сјај Ч=11,3 |површински сјај=13 |привидни димензии=7,3' x 1,2' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[4 октомври]] [[1834]] |алтернативни ознаки=ESO 188-12, AM 2133-544, IRAS 21329-5446 }} '''NGC 7090''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Индијанец (соѕвездие)|Индијанец]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7090 се споменува и како ESO 188-12, AM 2133-544, IRAS 21329-5446. == Откривање == Објектот е откриен на [[4 октомври]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7090 е од видот SBc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 10,7 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 11,3 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7090 има привидни димензии од 7,3' х 1,2'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 36 м 27,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -54° 33' 18"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 127°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7090 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 67045. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 438; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8811. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Индијанец (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7090 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7090]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7090 Поправени информации за NGC 7090] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207090 NGC 7090] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207090 NGC 7090] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20241130203805/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207090 |date=2024-11-30 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Индијанец (соѕвездие)]] [[Категорија:ESO-објекти]] [[Категорија:PGC-објекти]] [[Категорија:Непречкести спирални галаксии]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1834 година]] g5is131q2n9811je7pv3zvmot2qs6br NGC 7096 0 1051455 5562820 5267587 2026-05-24T10:06:46Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562820 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Индијанец (соѕвездие)|Индијанец]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC 7096 hst 08597 606.png |ректасцензија=21 ч 41 м 19,1 с |деклинација=-63° 54' 30"" |положбен агол=130 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sa |привиден сјај В=11,9 |привиден сјај Ч=12,8 |површински сјај=13 |привидни димензии=1,8' x 1,6' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[31 август]] [[1836]] |алтернативни ознаки=IC 5121, ESO 107-46, AM 2137-640, IRAS 21373-6408 }} '''NGC 7096''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Индијанец (соѕвездие)|Индијанец]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7096 се споменува и како IC 5121, ESO 107-46, AM 2137-640, IRAS 21373-6408. == Откривање == Објектот е откриен на [[31 август]] [[1836]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7096 е од видот Sa.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 11,9 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,8 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7096 има привидни димензии од 1,8' х 1,6'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 41 м 19,1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -63° 54' 30"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 130°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7096 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 67168. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 458; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 9111. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Индијанец (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7096 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7096]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7096 Поправени информации за NGC 7096] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207096 NGC 7096] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207096 NGC 7096] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20201123041450/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207096 |date=2020-11-23 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Индијанец (соѕвездие)]] [[Категорија:IC-објекти]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1836 година]] [[Категорија:Непречкести спирални галаксии]] f2ehr2nvda3lrqbvjhbnfvu3h1vopjk NGC 7111 0 1051472 5562823 5267644 2026-05-24T10:34:30Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562823 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Водолија (соѕвездие)|Водолија]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=21 ч 41 м 53,7 с |деклинација=-6° 42' 31"" |положбен агол=35 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E? |привиден сјај В=14,1 |привиден сјај Ч=15,1 |површински сјај=14,4 |привидни димензии=1,4' x 0,9' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Едуар Жан Мари Стефан]] |датум на откривање=[[31 септември]] [[1872]] |алтернативни ознаки=NGC 7108, MCG -1-55-2 }} '''NGC 7111''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Водолија (соѕвездие)|Водолија]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7111 се споменува и како NGC 7108, MCG -1-55-2. == Откривање == Објектот е откриен на [[31 септември]] [[1872]] година од страна на [[Едуар Жан Мари Стефан]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 31,5&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7111 е од видот E?.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 15,1 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7111 има привидни димензии од 1,4' х 0,9'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 41 м 53,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -6° 42' 31"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 35°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7111 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 67189. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 301; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 5221. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1126. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Водолија (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7111 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7111]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7111 Поправени информации за NGC 7111] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207111 NGC 7111] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207111 NGC 7111]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Водолија (соѕвездие)]] [[sr:NGC 7111]] nv8mp0615nw1fztfm2xti5xswsjpo21 NGC 7115 0 1051476 5562824 5267653 2026-05-24T10:40:15Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562824 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Јужна Риба (соѕвездие)|Јужна Риба]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=21 ч 43 м 39,2 с |деклинација=-25° 21' 4"" |положбен агол=66 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sb |привиден сјај В=13,4 |привиден сјај Ч=14,2 |површински сјај=13,2 |привидни димензии=1,7' x 0,4' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Френсис Ливенворт]] |датум на откривање= [[1886]] |алтернативни ознаки=ESO 531-25, MCG -4-51-11, VV 800, IRAS 21407-2535 |податотека=NGC 7115 PanS.jpg |опис=<center>NGC 7115 }} '''NGC 7115''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Јужна Риба (соѕвездие)|Јужна Риба]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7115 се споменува и како ESO 531-25, MCG -4-51-11, VV 800, IRAS 21407-2535. == Откривање == Објектот е откриен на [[1886]] година од страна на [[Френсис Ливенворт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 26&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7115 е од видот Sb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,4 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,2 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,2 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7115 има привидни димензии од 1,7' х 0,4'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 43 м 39,2 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -25° 21' 4"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 66°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7115 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 67248. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 346; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 6944. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 194. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Јужна Риба (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7115 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7115]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7115 Поправени информации за NGC 7115] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207115 NGC 7115] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207115 NGC 7115] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20250219163754/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207115 |date=2025-02-19 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Јужна Риба (соѕвездие)]] 8jp8dgmlr4pg17imm43mu3h30bzzue7 NGC 7119/1 0 1051480 5562830 5267665 2026-05-24T10:47:17Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562830 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Жерав (соѕвездие)|Жерав]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=21 ч 46 м 15,7 с |деклинација=-46° 30' 56"" |положбен агол=130 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBbc |привиден сјај В=12,8 |привиден сјај Ч=13,6 |површински сјај=12,7 |привидни димензии=1,2' x 0,9' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[6 септември]] [[1834]] |алтернативни ознаки=NGC 7119A, ESO 288-2, AM 2143-464 }} '''NGC 7119/1''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Жерав (соѕвездие)|Жерав]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7119/1 се споменува и како NGC 7119A, ESO 288-2, AM 2143-464. == Откривање == Објектот е откриен на [[6 септември]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7119/1 е од видот SBbc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,8 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,6 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,7 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7119/1 има привидни димензии од 1,2' х 0,9'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 46 м 15,7 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -46° 30' 56"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 130°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7119/1 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 67325. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 413; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8437. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Жерав (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7119/1 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7119/1]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7119/1 Поправени информации за NGC 7119/1] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207119/1 NGC 7119/1] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207119/1 NGC 7119/1] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240810081727/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207119/1 |date=2024-08-10 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Жерав (соѕвездие)]] 2v9448ap35syca1w7jzvou5tvhjr35o NGC 7119/2 0 1051481 5562831 5267668 2026-05-24T10:50:46Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562831 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Жерав (соѕвездие)|Жерав]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=21 ч 46 м 14,9 с |деклинација=-46° 31' 11" |положбен агол=22 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sc |привиден сјај В=13 |привиден сјај Ч=13,7 |површински сјај=11 |привидни димензии=0,6' x 0,3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[6 септември]] [[1834]] |алтернативни ознаки=NGC 7119B, ESO 288-1, AM 2143-464, IRAS 21430-4644 }} '''NGC 7119/2''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Жерав (соѕвездие)|Жерав]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот не претставува [[Дрееров објект]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7119/2 се споменува и како NGC 7119B, ESO 288-1, AM 2143-464, IRAS 21430-4644. == Откривање == Објектот е откриен на [[6 септември]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7119/2 е од видот Sc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13,7 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 11 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7119/2 има привидни димензии од 0,6' х 0,3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 46 м 14,9 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -46° 31' 11". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 22°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7119/2 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 67322. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 413; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8437. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Жерав (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7119/2 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7119/2]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7119/2 Поправени информации за NGC 7119/2] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207119/2 NGC 7119/2] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207119/2 NGC 7119/2]{{Мртва_врска|date=May 2026 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Жерав (соѕвездие)]] 1j14ezviavet4jfeykblfv5l3rslme7 NGC 7130 0 1051492 5562854 5267707 2026-05-24T11:12:06Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562854 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |податотека = NGC 7130 hst 05479 606.png |соѕвездие=[[Јужна Риба (соѕвездие)|Јужна Риба]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=21 ч 48 м 19,3 с |деклинација=-34° 57' 10" |положбен агол=105 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sa |привиден сјај В=12,1 |привиден сјај Ч=13 |површински сјај=12,9 |привидни димензии=1,6' x 1,5' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[25 септември]] [[1834]] |алтернативни ознаки=IC 5135, ESO 403-32, MCG -6-47-15, AM 2145-351, IRAS 21453-3511 }} '''NGC 7130''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Јужна Риба (соѕвездие)|Јужна Риба]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. [[file:NGC 7130 чst 05479 606.png|right|300px]] Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7130 се споменува и како IC 5135, ESO 403-32, MCG -6-47-15, AM 2145-351, IRAS 21453-3511. == Откривање == Објектот е откриен на [[25 септември]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7130 е од видот Sa.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 12,1 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 13 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 12,9 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7130 има привидни димензии од 1,6' х 1,5'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 48 м 19,3 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -34° 57' 10". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 105°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7130 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 67387. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 383; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 7491. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Јужна Риба (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Archinal, Brent A. Version 4.0 of an unpublished list of errata to the RNGC, dated March 19, 1987. (110,0) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7130 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7130]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7130 Поправени информации за NGC 7130] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207130 NGC 7130] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207130 NGC 7130] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200917034900/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207130 |date=2020-09-17 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Јужна Риба (соѕвездие)]] [[Категорија:IC-објекти]] [[Категорија:Астрономски тела откриени во 1834 година]] [[Категорија:Спирални галаксии]] [[Категорија:Необични галаксии]] [[Категорија:Сејфертови галаксии]] [[Категорија:Откритија на Џон Хершел]] 1tlrqbwpyuxx9eni72sr3ue1qnoqddl NGC 7132 0 1051494 5562880 5267713 2026-05-24T11:16:27Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562880 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC7132 - SDSS DR14.jpg |ректасцензија=21 ч 47 м 16,4 с |деклинација=+10° 14' 29"" |положбен агол=114 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=Sc |привиден сјај В=14,2 |привиден сјај Ч=14,9 |површински сјај=13,8 |привидни димензии=1,1' x 0,7' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Луис Свифт]] |датум на откривање=[[18 октомври]] [[1884]] |алтернативни ознаки=MCG 2-55-13, CGCG 427-24 }} '''NGC 7132''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7132 се споменува и како MCG 2-55-13, CGCG 427-24. == Откривање == Објектот е откриен на [[18 октомври]] [[1884]] година од страна на [[Луис Свифт]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 16&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7132 е од видот Sc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 14,2 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,9 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,8 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7132 има привидни димензии од 1,1' х 0,7'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 47 м 16,4 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +10° 14' 29"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 114°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7132 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 67349. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 211; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 1125. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 799. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Пегаз (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7132 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7132]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7132 Поправени информации за NGC 7132] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207132 NGC 7132] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207132 NGC 7132] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240810210806/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207132 |date=2024-08-10 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]] f5e1acc2bgzc5xgtpiyo1llsymsghbx NGC 7133 0 1051495 5562882 5267716 2026-05-24T11:19:26Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562882 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Кефеј (соѕвездие)|Кефеј]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=21 ч 44 м 26,6 с |деклинација=+66° 10' 6"" |положбен агол= |вид на објект= [[засега неутврден објект]] |морфолошки вид=NF |привиден сјај В= |привиден сјај Ч= |површински сјај= |привидни димензии= |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Гијом Бигурдан]] |датум на откривање=[[18 септември]] [[1884]] |алтернативни ознаки= |податотека=NGC 7133 PanS.jpg |опис=<center>NGC 7133 }} '''NGC 7133''' — [[засега неутврден објект]] во соѕвездието [[Кефеј (соѕвездие)|Кефеј]], заведен во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. == Откривање == Објектот е откриен на [[18 септември]] [[1884]] година од страна на [[Гијом Бигурдан]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 12&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7133 е од видот NF.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 44 м 26,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +66° 10' 6"". == Други поделби == Проучување на NGC 7133 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 33; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 4274. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1165. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Кефеј (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7133 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7133]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7133 Поправени информации за NGC 7133] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207133 NGC 7133] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207133 NGC 7133] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20240729013208/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207133 |date=2024-07-29 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Кефеј (соѕвездие)]] hsi3niolfez7h8fzo70u2mkk3uv4vq7 NGC 7141 0 1051503 5562895 5267743 2026-05-24T11:33:15Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562895 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Индијанец (соѕвездие)|Индијанец]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=21 ч 52 м 15,1 с |деклинација=-55° 34' 11"" |положбен агол=18 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBbc |привиден сјај В=11,5 |привиден сјај Ч=12,2 |површински сјај=14,1 |привидни димензии=4,1' x 3' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[5 октомври]] [[1834]] |алтернативни ознаки=NGC 7140, ESO 189-7, FAIR 354, AM 2148-554, IRAS 21488-5548 |податотека=NGC 7140 legacy dr10.jpg |опис=<center>NGC 7140 }} '''NGC 7141''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Индијанец (соѕвездие)|Индијанец]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7141 се споменува и како NGC 7140, ESO 189-7, FAIR 354, AM 2148-554, IRAS 21488-5548. == Откривање == Објектот е откриен на [[5 октомври]] [[1834]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7141 е од видот SBbc.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 11,5 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 12,2 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 14,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7141 има привидни димензии од 4,1' х 3'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 52 м 15,1 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -55° 34' 11"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 18°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7141 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 67532. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 438; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 8812. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број N/A. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Индијанец (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * de Vaucouleurs, G., A. de Vaucouleurs, and H.C. Corvin, Jr., Second Reference Catalogue of Bright Galaxies. Austin, Texas, University of Texas Press, 1976.(118,206) == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7141 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7141]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7141 Поправени информации за NGC 7141] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207141 NGC 7141] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207141 NGC 7141] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20201117143228/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207141 |date=2020-11-17 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Индијанец (соѕвездие)]] [[sr:NGC 7141]] ncxkgcvu583riqfr35bb5pzfdjiuex5 NGC 7149 0 1051511 5562904 5267767 2026-05-24T11:45:54Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562904 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]] |епоха=Ј2000.0 |слика= NGC7149 - SDSS DR14.jpg |ректасцензија=21 ч 52 м 11,6 с |деклинација=+3° 18' 6"" |положбен агол=25 |вид на објект= [[елиптична галаксија]] |морфолошки вид=E3 |привиден сјај В=13,2 |привиден сјај Ч=14,2 |површински сјај=13,4 |привидни димензии=1,3' x 0,9' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Хајнрих Даре]] |датум на откривање=[[15 септември]] [[1865]] |алтернативни ознаки=UGC 11835, MCG 0-55-26, CGCG 376-47, NPM1G +03.0571 }} '''NGC 7149''' — [[елиптична галаксија]] во соѕвездието [[Пегаз (соѕвездие)|Пегаз]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7149 се споменува и како UGC 11835, MCG 0-55-26, CGCG 376-47, NPM1G +03.0571. == Откривање == Објектот е откриен на [[15 септември]] [[1865]] година од страна на [[Хајнрих Даре]], со помош на [[рефрактор]], чијашто леќа имала пречник од 11&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7149 е од видот E3.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,2 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,2 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,4 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7149 има привидни димензии од 1,3' х 0,9'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 52 м 11,6 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, +3° 18' 6"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 25°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7149 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 67524. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 256; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 548. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 1130. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Пегаз (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7149 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7149]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7149 Поправени информации за NGC 7149] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207149 NGC 7149] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207149 NGC 7149] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20220312053440/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207149 |date=2022-03-12 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Пегаз (соѕвездие)]] 2r9z5a1tbbg109bo2kwo9rvio66h7gw NGC 7152 0 1051514 5562920 5267779 2026-05-24T11:55:09Z InternetArchiveBot 92312 Rescuing 1 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.9.5 5562920 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Галаксија |соѕвездие=[[Јужна Риба (соѕвездие)|Јужна Риба]] |епоха=Ј2000.0 |ректасцензија=21 ч 53 м 59 с |деклинација=-29° 17' 21"" |положбен агол=17 |вид на објект= [[спирална галаксија]] |морфолошки вид=SBb |привиден сјај В=13,6 |привиден сјај Ч=14,4 |површински сјај=13,1 |привидни димензии=1,2' x 0,6' |црвено поместување= |оддалеченост= |откривач=[[Џон Хершел]] |датум на откривање=[[18 август]] [[1835]] |алтернативни ознаки=ESO 466-13, MCG -5-51-20 |податотека=NGC 7152 DSS.jpg |опис=<center>NGC 7152 }} '''NGC 7152''' — [[спирална галаксија]] во соѕвездието [[Јужна Риба (соѕвездие)|Јужна Риба]], заведена во [[Нов општ каталог|Новиот општ каталог]] на [[длабоконебесно тело|длабоконебесни тела]]. Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 7152 се споменува и како ESO 466-13, MCG -5-51-20. == Откривање == Објектот е откриен на [[18 август]] [[1835]] година од страна на [[Џон Хершел]], со помош на [[рефлекторски телескоп]], чијашто леќа имала пречник од 18,7&nbsp;см. == Податоци == === Податоци од набљудување === Според [[Хаблова низа|морфолошката класификација на галаксиите]], NGC 7152 е од видот SBb.<ref>{{NASA link|број={{{n}}}}}</ref> Видливиот [[Привидна ѕвездена величина|сјај]] со голо око изнесува 13,6 ''m'', а оној во рамките на интервалот од минималната до максималната честота 14,4 ''m'', додека [[Површински сјај|површинскиот сјај]] изнесува 13,1 ''m''/лм<sup>2</sup>.<ref name="SEDS">[http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC{{{n}}} Students for the Exploration and Development of Space], поправени податоци за NGC {{{n}}}</ref> NGC 7152 има привидни димензии од 1,2' х 0,6'.<ref name="SEDS"/> === Астрономски податоци === Објектот е од [[Епоха (астрономија)|епохата]] Ј2000.0. Неговата [[ректасцензија]], односно аголот измерен меѓу [[еклиптика]]та и [[небесен екватор|небесниот екватор]] со теме во [[Пролетна точка|пролетната точка]], изнесува 21 ч 53 м 59 с, а неговата [[Деклинација (астрономија)|деклинација]], односно висината на лакот на тој агол, -29° 17' 21"". [[Положбен агол|Положбениот агол]] на објектот е во износ од 17°.<ref name="SEDS"/> == Други поделби == Проучување на NGC 7152 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во [[Каталог на најважните галаксии|Каталогот на најважните галаксии]] (PGC), објектот се среќава со ознаката 67601. Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 383; додека во [[Каталог на основни ѕвезди|Каталогот на основни ѕвезди]] (GSC) е групиран под бројот 6959. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од [[Паломарска опсерваторија|Паломарската опсерваторија]] во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 15. == Поврзано == {{portalpar|Астрономија}} * [[Список на NGC објекти (7001-7500)]]; * [[Нов општ каталог]]; * [[Јужна Риба (соѕвездие)]]. == Наводи == {{наводи}} == Користена литература == * Sulentic, Jack W., and William G. Tifft, "The Revised New General Catalogue of Nonstellar Astronomical Objects (RNGC)", Tucson, Arizona: University of Arizona Press, 1973. (4016,0). == Надворешни врски == * [http://www.messier45.com/cgi-bin/dsdb/dsb.pl?ss=116277112754765&str=NGC7152 Прегледувач на длабокото небо — NGC 7152]{{Мртва_врска|date=December 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://spider.seds.org/ngc/revngcic.cgi?NGC7152 Поправени информации за NGC 7152] * [http://vizier.u-strasbg.fr/viz-bin/VizieR-S?NGC%207152 NGC 7152] — VizieR. * [http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207152 NGC 7152] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200911054217/http://ned.ipac.caltech.edu/cgi-bin/nph-objsearch?objname=NGC%207152 |date=2020-09-11 }} — [[Вонгалактичка база на податоци на НАСА]] [[Категорија:Објекти од Новиот општ каталог]] [[Категорија:Јужна Риба (соѕвездие)]] nyon5h6nfeqnv4ly6400y9mdxle36lu Предлошка:Региони во Данска 10 1056785 5562630 3921066 2026-05-23T13:15:55Z Bjankuloski06 332 5562630 wikitext text/x-wiki {{Навкутија |name = Региони во Данска |title = {{знамеикона|Данска}} [[Региони во Данска|Региони]] во [[Данска]] |listclass = hlist |list1 = * [[Зеланд (регион)|Зеланд]] * [[Јужна Данска]] * [[Северен Јитланд]] * [[Среден Јитланд]] * [[Престолнински регион (Данска)|Престолнински]] }}<noinclude> [[Категорија:Предлошки за Данска|Региони]] [[Категорија:Региони во Данска|Ψ]] </noinclude> 9vhfawgnq7hi6wzgof8jfz3zvxd355z Евангелско-методистичка црква (Струмица) 0 1077695 5562658 4595389 2026-05-23T21:20:25Z Dandarmkd 31127 5562658 wikitext text/x-wiki {{Infobox church | name = Евангелско-методистичка црква | fullname = Евангелско-методистичка црква | image = Евангелско Методистичка Црква во Струмица.jpg | caption = Поглед кон црквата | location = [[Струмица]] | country = [[Македонија]] | denomination = [[Евангелско-методистичка црква на Македонија]] | website = | founder = | consecrated date = | architect = | architectural type = | style = | groundbreaking = | completed date = 1989 | materials = | parish = | archdiocese = | metropolis = | diocese = | province = | presbytery = | archbishop = | bishop = | dean = }} '''Евангелско-методистичка црква''' — христијански храм кој се наоѓа во [[Струмица]]. == Историја == Првите членови во оваа црква биле примени во [[1882]] година. Во [[1894]] година било отворено првото црковно училиште, кое било признато во [[1906]] година. Во [[1906]] година била изградена и првата црква со додатна просторија за училиште. Во [[1987]] година била добиена дозвола за изградба на нова црква, а старата црква била срушена и на нејзино место започнала изградбата на новата црква. Новата црква била осветена на [[15 октомври]] [[1989]] година. Во [[2000]] година бил изграден Социјалниот центар, кој во чест на мисионерка [[Мис Елен Стон]] бил наречен „''Мис Стон Центар''“<ref>[http://dtmlagbo.mk/?dir-item=%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0 Евангелско — методистичка црква]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>. == Наводи == {{наводи}} {{македонска црква-никулец}} {{Евангелско-методистички цркви во Македонија}} {{Згради и градби во Струмица}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Струмица}} [[Категорија:Евангелско-методистичка црква на Македонија]] [[Категорија:Цркви во Струмица]] [[Категорија:Протестантски цркви во Македонија]] [[Категорија:Појавено во 1989 година во Македонија]] 639psuf8af64mqb1hz6e748oh858u5f Бора Бора 0 1080768 5562867 5397055 2026-05-24T11:14:21Z Bjankuloski06 332 Исправено име, replaced: Папете → Папеете (2) 5562867 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Бора Бора | native_name = [[Тахитски јазик|тахитски]]: ''Pora Pora'' | other_name = | settlement_type = [[Остров]]и <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = Bora Bora ISS006.jpg | image_caption = <small>Островот Бора Бора со лагуната виден од Меѓународната вселенска станица.</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = "Pora pora mai te pora", тахитски: "Создаден од боговите" <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type3 = Група | subdivision_name3 = [[Заветрени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Општини | p1 = [[Ваитапе]] | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = BoraBora without Tupai topographic map-fr.png | map_caption = Топографска карта на Бора Бора без Тупаи | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{coord|-16.501|-151.740|format=dms|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 30.55 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 727 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = 2017 | population_footnotes = | population_total = 10.605 | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} '''Бора Бора''' ([[француски јазик|француски]]: ''Bora-Bora'', [[тахитски јазик|тахитски]]: ''Pora Pora'') е група острови со површина од 30.55 км<sup>2</sup> во [[Заветрени Острови|Заветрени острови]] во западниот дел на [[Друштвени Острови]] во [[Француска Полинезија]], [[Прекуморски региони во Франција|прекуморска заедница на Франција]] во [[Тихи Океан]]. [[Бора Бора (остров)|Главниот остров]], кој се наоѓа 230 км северозападно од [[Папеете]], е опкружен со [[лагуна]] и со [[корален гребен]]. Највисоката точка се издига на 727 метри надморска височина. Постои само еден пловен премин низ кој може да се помине меѓу прстенот од корални острови, кои месното население го нарекле м''отус''. Поради тоа, лагуната е природно престаниште. Освен главниот централен остров Бора Бора, двапати поголем од Гибралтар (12 км2), постојат и два помали - [[Тупуа]] и [[Тупуаити]]. Сите овие острови се остатоци од вулкански кратер кој еродирал. Два остри нерамни врва доминираат над Бора Бора, во централниот дел: [[Пахија]], висок 660 метри и малку повисокиот [[Отеману]] со совоите 727 метри. Бора Бора е главно меѓународно туристичко одредиште, позната по луксузното одморалиште. Главното населено место, [[Ваитапе]], е на западната страна од главниот остров Бора Бора, наспроти главниот канал во лагуната. Производството на островот најчесто е ограничено на она што може да се добие од морето и од [[кокосова палма|кокосовите палми]]. ==Демографија== Според пописот од 2017, групата Бора Бора брои 10,605 жители.<ref>{{Наведена книга|url=http://dx.doi.org/10.1515/9783110260359.71|title=Linguistic Atlas of French Polynesia / Atlas linguistique de la Polynésie française|publisher=DE GRUYTER|isbn=9783110260359|location=Berlin, München, Boston}}</ref> == Потекло на поимот == Порано, на локален [[Тахитски јазици|тахитски дијалект]], островот бил нарекуван "''Пора Пора Маи Те Пора''", со значењето, "Создаден од боговите". Ова честопати се кратело на ''Пора Пора'' што пак означува "Првородениот". Поради нејасност во фонемите на [[Тахитски јазици|тахитските јазици]], ова може да се изговара и како ''Бора Бора''. Кога истражувачот [[Јакоб Рогевен]] за првпат допловил до островот, тој и неговиот екипаж го усвоиле називот ''Бора Бора'' кој останал непроменет до денес.<ref>{{Наведена книга |title=Seven Natural Wonders of Australia and Oceania |author1=Woods, Michael |author2=Woods, Mary B. |year=2009 |publisher=Twenty-First Century Books |url=https://books.google.com/books?id=iP74cGt0_Z0C |isbn=978-082-259074-3 |page=58}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница |date=11 January 2017 |title=An Ancient Wonder — Bora Bora Island |url=https://www.mustdotravels.com/ancient-wonder-bora-bora-island/ |website=Must Do Travels |access-date=13 January 2018 |archive-date=2017-01-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170122124525/http://mustdotravels.com/ancient-wonder-bora-bora-island/ |url-status=dead }}</ref>[[Податотека:Bora-Bora from the air.jpg|алт=|мини|277x277пкс|Островот Бора Бора сликан од авион]] == Настанокот == [[Податотека:Bora Bora.jpg|мини|Островот Бора Бора|279x279пкс]] Бора Бора се издигнал од морето како голем [[вулкан]] пред 3 милиони години и околу него израснал [[Корален гребен|корален прстен]]. Минијатурните корални полипи живеат во камените оклопи кои ги излачуваат користејќи го калциумот кој го извлекуваат од плитките тропски мориња. Камените оклопи на една колонија полипи полека растат и така се создал гребенот. Како што се ладела океанската кора, така вулканот почнал да тоне, а коралот и понатаму продолжил да расте, така што островот и лагуната останале внатре во прстенот од [[Корален гребен|коралниот гребен]]. Со текот на времето се претпоставува дека островот ќе се исчезне и ќе остане само [[атол]], односно лагуна опкружена со корален гребен. [[Податотека:Flag_of_the_Kingdom_of_Bora_Bora_(1837-1842).svg|лево|мини|Знаме на [[Кралство Бора Бора|Кралството Бора Бора]] (1837–1842)]] == Историја == {{Главна|Кралство Бора Бора}} Полинизејците на островот се доселиле пред 1.100 години и на него постојат неколку [[Мареа|древни храмови]]. Во еден од нив има камени плочи, на кои се врежани свети желки. [[Фландрија|Холандискиот]] истражувач [[Јакоб Рогевен]] стигнал на Бора Бора во 1722<ref name="Beaches Blog">{{наведени вести|url=https://www.vjcyber.com/blog/beaches-blog/item/16-bora-bora-island-in-french-polynesia|title=Beaches Blog|work=UAE Tours|access-date=2018-07-06|language=en-gb|archive-date=2019-04-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20190401071301/https://www.vjcyber.com/blog/beaches-blog/item/16-bora-bora-island-in-french-polynesia|url-status=dead}}</ref> година и станал првиот Европеец којшто тука стапнал. Капетанот [[Џејмс Кук]], британски истражувач и морепловец, го здогледал островот на 29 јули 1769 година<ref name="Anne">{{Наведена книга|last1=Salmond|first1=Anne|title=Aphrodite's Island|date=2010|publisher=University of California Press|location=Berkeley|isbn=978-052-026114-3|pages=213-214}}</ref>, но се закотвил во пристаништето дури во декември 1777 година. Кук запишал дека името на островот е ''Бола Бола'' ( што значи ''Првороден'' ), иако можеби поточно би било ''Пора Пора'', бидејќи доселениците од Полинезија не умееле да ги изговорат гласовите б и л. Првиот доселеник од Европа бил [[Џејмс Конор]], кој во 1792 година преживеал бродолом на британскиот китоловец ''Матилда''. Тој се оженил со Полинезијка и се населил на најјужната точка од островот што ја нарекол [[Матилда Поинт]]. Денес тоа место е познато под името [[Матира Поинт]]. Островот во 1895 година станал дел од [[Француска Полинезија]]. Лондонското мисионерско друштво пристигнало во 1820 и основало протестантска црква во 1890 година. Бора Бора била независно кралство до 1888 година, кога нејзината последна кралица [[Теримаеваруа III]] била присилена да абдицира од страна на [[Французи]]те кои го анексирале островот како колонија. Во [[Втора светска војна|Втората светска војна]], САД го избрале островот Бора Бора како воена база на Јужниот Тихи Океан и биле изградени нафтовод, аеродром, база на хидроелектрани и дефанзивни утврдувања. Познат како "''Операција Бобкет''", оттука се снабдувале девет бродови, 20.000 тони опрема и речиси 7.000 луѓе.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Coast Artillery Organizational History, 1917-1950 — Part I, Coast Artillery Regiments 1-196|url=http://cdsg.org/wp-content/uploads/pdfs/FORTS/CACunits/CACreg1.pdf|author=Gaines, William C.|journal=The Coast Defense Journal|volume=23|issue=2|page=10|date=May 2009}}</ref><ref>{{Наведена книга|editor-last=Berhow|editor-first=Mark A.|title=American Seacoast Defenses, A Reference Guide, Third Edition|page=235|location=McLean, Virginia|publisher=CDSG Press|year=2015|isbn=978-0-9748167-3-9}}</ref> 13-тиот крајбрежен артилериски полк (подоцна 276-миот артилериски баталјон), биле поставени на стратешките точки околу островот за да ја заштитат областа од можни воени напади. Сепак, тука немало борба, бидејќи за американското присуство на Бора Бора не се дознало во текот на војната. Базата официјално била затворена на 2 јуни 1946 година. Аеродромот во [[Втора светска војна|Втората светска војна]] никогаш не бил во можност да прифати големи авиони, но сепак бил единствениот меѓународен аеродром во Француска Полинезија до Меѓународниот аеродром Фааа, кој бил отворен веднаш до [[Папеете]], на [[Тахити]], во 1960 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Contenu et images Notre histoire|language=fr|trans-title=Content and Images Our Story|url=http://groupe.opt.pf/le-groupe/histoire/|publisher=l'Office des Postes et des Télécommunications [Office of Post and Telecommunications]|accessdate=18 April 2011|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130413124434/http://groupe.opt.pf/le-groupe/histoire/|archivedate=13 April 2013|df=dmy-all}}</ref> == Администрација == {{Infobox French commune|commune status=[[Општини во Француска Полинезија|Општина]]|name=Бора Бора|image flag=Flag of Bora Bora.svg|adjustable map=BoraBora_topographic_map-fr.svg|caption=Лагуната на островот и главниот остров на групата|capital=|image=Borabora3.jpg|overseas collectivity=[[Француска Полинезија]]|subdivisions entry=Поврзани општини|subdivisions=Анау, Фануи, [[Ваитапе]] (центар)|commune centre=[[Ваитапе]]|INSEE=98714|postal code=98730|Mayor=[[Гастон Тонг Санг]]|term=|coordinates=|elevation m=|elevation min m=0|elevation max m=727|area km2=40.3|population=10605|population date=2017}}Комуната Бора-Бора е составена од островот Бора Бора со неговите околни островичиња кои произлегуваат од коралниот гребен, со вкупна површина од 29,3 км<sup>2</sup>. Околните острови ги вклучуваат [[Моту Тапу]], [[Моту Ахуна]], [[Теваироа]], [[Моту Тане]], [[Моту Муте]], [[Моту Туфари]], [[Моту Техоту,]] Моту Питиау, [[Софител Моту,]] [[Моту Топуа]] и [[Топуаити]]. Комуната го вклучува и атолот [[Тупаи]]. (11 км2), кој се наоѓа на 20 километри северно од Бора Бора. Атолот Тупаи нема постојано население освен околу 50 работници на кокосовите плантажи. Комуната е административна субдивизија на [[Заветрени Острови|Заветрените Острови]] и се состои од три придружни општини: [[Анау]], [[Фануи]] и [[Ваитапе]]. Административниот центар на општината е населбата Ваитапе, на островот Бора Бора.<ref>{{Наведено списание|date=2015-01-13|title=Bora|url=http://dx.doi.org/10.1093/gmo/9781561592630.article.l2275288|journal=Oxford Music Online|publisher=Oxford University Press}}</ref> == Клима == {{Weather box|width=auto|location=Bora-Bora|single line=Yes|metric first=Yes|Jan high C=30.2|Feb high C=30.8|Mar high C=30.5|Apr high C=30.3|May high C=29.5|Jun high C=28.6|Jul high C=28.1|Aug high C=28.1|Sep high C=28.6|Oct high C=29.1|Nov high C=29.4|Dec high C=29.6|year high C=29.3|Jan low C=25.1|Feb low C=25.3|Mar low C=25.5|Apr low C=25.5|May low C=25.1|Jun low C=24.2|Jul low C=23.8|Aug low C=23.8|Sep low C=24.0|Oct low C=24.3|Nov low C=24.6|Dec low C=24.8|year low C=24.7|rain colour=green|Jan rain mm=268.7|Feb rain mm=233.2|Mar rain mm=176.9|Apr rain mm=182.7|May rain mm=129.8|Jun rain mm=98.2|Jul rain mm=83.3|Aug rain mm=59.7|Sep rain mm=65.5|Oct rain mm=99.8|Nov rain mm=203.7|Dec rain mm=280.6|year rain mm=1882.1|Jan sun=201.1|Feb sun=202.6|Mar sun=239.4|Apr sun=219.8|May sun=224.1|Jun sun=224.5|Jul sun=231.8|Aug sun=248.4|Sep sun=241.0|Oct sun=230.5|Nov sun=217.7|Dec sun=207.0|year sun=2687.9|source 1=[[NOAA]]<ref name= NOAA >{{Наведена мрежна страница | url = ftp://ftp.atdd.noaa.gov/pub/GCOS/WMO-Normals/RA-V/FP/91930.TXT | title = Bora-Bora Motu Climate Normals 1961–1990 | publisher = National Oceanic and Atmospheric Administration | accessdate = 13 January 2018}}</ref>}} Повеќето дождови се во текот на летните месеци (ноември до април) придружено со голема влажност, иако разведрувања има и во средината на јануари. Тропските температури се движат меѓу 24 и 28&nbsp;°C ги намалува свежото ветре кое доаѓа од исток. == Туризам == [[Податотека:DL2A_Four_Seasons_Bora_Bora_20.jpg|лево|мини|Одморалиште на Бора Бора]] Економијата на островот речиси исклучиво се потпира на туризмот. Неколку одморалишта се изградени на малите острови околу лагуната. Хотелот ''Бора Бора'' бил отворен во 1961 година, а девет години подоцна ги изградил првите надводни бунгалови на потпорници над лагуната.<ref name="tac">{{Наведена мрежна страница|date=22 July 2008|author=Mark Rogers|url=http://m.travelagentcentral.com/french-polynesia/complete-reconstruction-scheduled-hotel-bora-bora-0|title=Complete Reconstruction Scheduled for Hotel Bora Bora|website=Travel Agent Central|accessdate=2015-02-15|url-status=dead|archiveurl=https://archive.today/20150216080232/http://m.travelagentcentral.com/french-polynesia/complete-reconstruction-scheduled-hotel-bora-bora-0|archivedate=16 February 2015|df=dmy-all}}</ref> Денес надводните бунгалови се стандардна одлика на повеќето одморалишта на Бора Бора. Квалитетот на овие бунгалови се движи од релативно евтини основни сместувања до многу луксузни и скапи капацитети. Овој идиличен тропски остров има прекрасни плажи, палми што се нишаат и нежна сина лагуна. ''Бисер на Тихиот Океан'', рај на Земјата, остров на соништата, се епитетите со кои луѓето го опишувале островот Бора Бора. Бора Бора е остров кој се наоѓа во самото средиште на Француската Полинезија, една од најубавите целини во островската група Заветрени Острови кои се дел на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]]. Блескавите плажи со бел песок порабени со палми, тиркизните ридови и грстовите сјајни цветови од [[хибискус]] се протегаат крај кристално бистрата лагуна. Риболовот и нуркањето во и околу лагуната на Бора Бора се популарни активности. Многу видови [[Ајкула|ајкули]] и риби живеат околу во океанот. Постојат неколку нуркачки оператори на островот кои нудат активности како набљудување или хранење на ајкулите.<ref name="Beaches Blog"/><ref>{{Наведена мрежна страница|title=The St. Regis Bora Bora Resort|url=http://www.boraboraallinclusiveguide.com/the-st-regis-bora-bora-resort/|website=Bora Bora All Inclusive Guide|accessdate=22 August 2014|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20140825072422/http://www.boraboraallinclusiveguide.com/the-st-regis-bora-bora-resort/|archive-date=25 August 2014|df=dmy-all}}</ref> == Сообраќај == Пистата изградена на Моту Муте, за време на војната, денес е дел од аеродромот од кој туристите со чамци се превезуваат преку лагуната до главното место [[Ваитапе]]. [[Податотека:Pano_bora-bora-07.jpg|алт=|центар|мини|765x765пкс]] == Во културата == ===Филм=== Бора Бора нагло го прифатила западниот начин на живеење, веднаш по првата американска културолошка „инвазија“ во 1928-29 година. Тогаш тука дошла филмска екипа што го снимила немиот филм Табу, трагична приказна за ловец на бисери кој ги прекршил [[табу]]ата. Тоа била само најава за доаѓањето на [[Американци]]те кои за време не [[Втора светска војна|Втората светска војна]] го користеле островот како база за морнарицата и аеродромот со 600 војници. Италијанската филмска екипа дошла во Бора Бора во 1979 година за да го сними филмот ''Ураган'', на Дино де Лаурентис, кој е римејк на една мелодрама во 30-тите години. ===Книжевност=== [[Соединети Американски Држави|Американскиот]] писател [[Џејмс Мичнер]] рекол дека тоа е најубавиот остров во светот и истото послужило за пример во неговата книга Сказни од Јужниот Тихи Океан ([[Англиски јазик|англиски:]] Tales of the south Pacific)<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/12403155|title=Tales of the South Pacific|last=1907-1997.|first=Michener, James A. (James Albert)|date=1984, ©1974|publisher=Ballantine Books|isbn=0449206521|edition=1 Ballantine books |location=New York|oclc=12403155}}</ref>. Користена литература == Галерија == <gallery mode="packed-hover"> Податотека:Boraboraluft edited3.jpg| Воздушен поглед на Бора Бора Податотека:BoraBora SEtienne.jpg|Бора Бора Податотека:Bora-Bora.png|Планината Отеману Податотека:Floreal-Bora-Bora.jpg|Француска фрегата ''Флореал'', во лагуната на Бора Бора Податотека:Maohi Protestant Church on Anau, Bora Bora.jpg|Протестантска црква во Анау Податотека:Coca-Cola Machine in Vaitape, Bora Bora.jpg|Машина за кока кола во Ваитапе Податотека:Sofitel Motu.jpg|Софител Моту со планината Отеману во позадина Податотека:Bora Bora 01835.jpg|Надводни бунгалови Податотека:Bora Bora North-East view from Mt Pahia - French Polynesia.jpg|Поглед од планината Пахија Податотека:Sunrise over Marara Beach and Motu, Bora Bora, French Polynesia, 3 July, 2012.JPG|Плажата Марара Моту Податотека:Borabora-LeMeridien-Aerial2-HD.jpg|Одморалиште Бора Бора Податотека:Bora Bora French Polynesia 9Mar2018 SkySat.jpg|Satellite image of Bora Bora </gallery> ==Наводи== {{наводи|2}} {{Друштвени Острови}} [[Категорија:Заветрени Острови]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Француска Полинезија]] lw81ubztw5war0vk381hszqnd1o5n44 Евровизија 2014 0 1081678 5562624 5375722 2026-05-23T13:12:40Z Bjankuloski06 332 /* Можни локации */ Исправен поим, replaced: Аалборг → Олборг (2) 5562624 wikitext text/x-wiki {{Infobox Eurovision |name = Евровизија 2014 |image = [[Податотека:Eurovision Song Contest 2014 logo.svg.png|250px|безрамка|центар]] |date = [[6 мај]] (1ПФ)<br>[[8 мај]] (2ПФ)<br>[[10 мај]] (Финале) |presenters = не објавено |host = не објавено |venue = [[Копенхаген]], [[Данска]] |publisher = не објавено |winner = не објавено |vote = не објавено |entries = 37 досега |debut = не објавено |return = не објавено |withdraw = не објавено |null = не објавено |interval = не објавено |opening = не објавено | map year = 2014 | col1 = #782167 | tag1 = Confirmed countries <!--| col2 = #d40000 | tag2 = Confirmed countries that have selected their song and/or participant --> <!--| col2 = #d40000 | tag2 = Countries that did not qualify for the final --> | col3 = #FFC20E | tag3 = Countries that participated in the past but will not in 2014 }} [[File:B&W Hallerne 2014-04-27 4.jpg|thumb|десно|Сала B&W– место каде се одржал настанот.]] '''Евровизија 2014''' ќе биде 59-то по ред, шоу [[Евровизија]]. Натпреварот ќе се одржи во [[Данска]], по победата на [[Емели де Форест]] на [[Евровизија 2013]] со песната Само солзи (Only teardrops). Ова ќе биде третпат [[Данска]] да биде домаќин на [[Евровизија]], последен пат ја организираше [[Евровизија 2001|во 2001 година]]. Официјални дати за двете полуфиналиња се 6 мај и 8 мај, а главното финале е планирано да се одржи на 10 мај 2014 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eurovision.tv/page/news?id=malmoe_updates_about_the_contest|title=Malmö: Updates about the contest|last=Siim|first=Jarmo|work=[[European Broadcasting Union]]|accessdate=15 May 2013}}</ref> Досега, 36 држави го потрвдија учеството на Евросонг 2014. На 10 мај 2013, на прес конференција од страна на организаторите во [[Малме]], челникот на [[ЕБУ]] Јон Ола Санд, рече дека тој се надева на учество на државите кои се повлекоа од [[Евровизија 2013]], и дека ЕБУ е во преговори со овие држави за нивно потенцијално враќање на Евровизија. Датумите кога ќе се одржат полуфиналињата се 6 и 8 мај 2014, додека финалето е планирано да биде одржано вечерта на 10 мај 2014, иако претходно датумите за одржување беа планирани за една недела подоцна. Причината поради која датите на фестивалот ее поместени е поради достапноста на салите во потенцијалните градови кандидати. [[Копенхаген]], [[Хернинг]], Хорсенс, Фредериција и Алборг поставија кандидатури за одржување на фестивалот. Домаќин на Евросонг 2014 ќе биде Данската национална телевизија ДР, која ја назначи Пернил Гардбо како официјален продуцент за 2014 година. Валентина Монета, претставничка на [[Сан Марино]] во последните две години, повторно ќе ја претставува оваа мала држава на Евровизија 2014. [[Босна и Херцеговина]] и [[Португалија]] ќе се вратат на фестивалот по пауза од една година. [[Полска]] го најави своето учество по пауза од две години. == Локација == ===[[Копенхаген]]=== На 2 септември 2013, Данската Телевизија ДР соопшти дека го избра Копенхаген како град домаќин на Ебросонг 2014. Натпреварот ќе биде одржан во поранешното бродоградилиште Рефсхален, под мотото "Придружи ни се". Местото ќе биде реновирано и направено за да изгледа како концертна сала, додека сцената ќе биде трансформирана во "Евровизиски остров" кој ќе го служи Прес Центарот и други работи. Градоначалникот на Копенхаген, Френк Јенсен, објави во август дека градот ќе придонесе околу буџетот со 40 милиони дански круни. === Можни локации === <!-- Please do not add Malmö to the bidding phase. Eurovision.tv have already stated that Malmö is just fan speculations, and that DR have explicitly stated the contest will only be held in Denmark, and NOT Malmö, Sweden --> {{location map+ |Данска |float=left |width=200 |caption=Местоположба на потенцијалните градови-домаќини|places= {{location map~ |Данска |lat=56.95 |long=9.920 |label=<span style="font-size:80%">Олборг</span> |marksize=7}} {{location map~ |Данска |lat=55.676111 |long=12.568333 |label=<span style="font-size:80%">[[Копенхаген]]</span> |marksize=7 |position=top}} {{location map~ |Данска |lat=55.599167 |long=9.753611 |label=<span style="font-size:80%">Фредериција</span> |marksize=7}} {{location map~ |Данска |lat=56.133333 |long=8.983333 |label=<span style="font-size:80%">Хернинг</span> |marksize=7}} {{location map~ |Данска |lat=55.866667 |long=9.833333 |label=<span style="font-size:80%">Хорсенс</span> |marksize=7}} }} <!-- Please do not add Malmö to the bidding phase. Eurovision.tv have already stated that Malmö is just fan speculations, and that DR have explicitly stated the contest will only be held in Denmark, and NOT Malmö, Sweden --> Досега, пет градови се фаворити за да бидат домаќини на оваа Евровизија, вклучувајќи ги и Хернинг и Копенхаген.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eurovision.tv/page/news?id=these_cities_want_to_host_eurovision_2014|title=These cities want to host Eurovision 2014|work=[[European Broadcasting Union|EBU]]|accessdate=31 May 2013}}</ref> Стадионот Паркен, сместен во Копенхаген, беше местото каде што се одржа [[Евровизија 2001]] и Jyske Bank Boxen, сместен во Хернинг, каде што се одржа Dansk Melodi Grand Prix 2013 беа дадени на предлог.<ref name="copenhagen and herning">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.esctoday.com/64611/denmark-copenhagen-and-herning-bid-to-host-eurovision-2014/|title=Denmark: Copenhagen and Herning bid to host Eurovision 2014|accessdate=21 May 2013|work=esctoday|last=Jiandani|first=Sanjay}}</ref> {| class="sortable wikitable" width="50%" |- ! Глад ! Објект ! Забелешки |- | [[Олборг]] | Gigantium | Одржано финале на Dansk Melodi Grand Prix 2012 |- | [[Копенхаген]] | Parken Stadium | Се одржа [[Евровизија 2001]]. |- | [[Фредериција]] | Messe C | — |- | [[Хернинг]] | Jyske Bank Boxen | Одржано финалето на Dansk Melodi Grand Prix 2013 |- | [[Хорсенс]] | Horsens Statsfængse | — |- |} <!-- Please do not add Malmö to the bidding phase. Eurovision.tv have already stated that Malmö is just fan speculations, and that DR have explicitly stated the contest will only be held in Denmark, and NOT Malmö, Sweden --> ==Потврдени учесници== === Полуфиналисти === {| class="sortable wikitable" width="70%" |- ! Држава ! # ! Јазик ! Изведувач ! Песна ! Бодови ! Место |- | {{Esc|Албанија}} | | | | | | |- | {{Esc|Австрија}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|title=Austria: ORF Looking At An Internal Selection|url=http://eurovoix.com/2013/07/02/austria-orf-looking-at-an-internal-selection/|work=Eurovoix.com|accessdate=2 July 2013|date=2 July 2013}}</ref> | | | | | |- | {{Esc|Азербејџан}} | <ref>http://eurovoix.com/2014/01/16/azerbaijan-national-final-March-2nd/</ref> | | | | | |- | {{Esc|Белгија}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|last=Van Bedts|first=Raf|title=VRT organiseert opnieuw Eurosong in 2014|url=http://www.eurosong.be/48323/vrt-organiseert-opnieuw-eurosong-in-2014|accessdate=22 May 2013|language=nl|date=17 December 2012}}</ref> | | | | | |- | {{Esc|Грција}} | <ref name="www3.ebu.ch">{{Наведена мрежна страница |url=http://www3.ebu.ch/cms/sites/ebu/contents/news/2014/01/2014-eurovision-song-contest-lin.html/ |title=архивски примерок |accessdate=2014-01-19 |archive-date=2014-01-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140118114552/http://www3.ebu.ch/cms/sites/ebu/contents/news/2014/01/2014-eurovision-song-contest-lin.html |url-status=dead }}</ref> | | | | | |- | {{Esc|Естонија}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|title=Estonia “set to return” for Eurovision 2014|url=http://www.escdaily.com/estonia-will-return-for-eurovision-2014/|work=ESCDaily.com|accessdate=22 May 2013|date=22 May 2013}}</ref> | | | | | |- | {{Esc|Ерменија}} | <ref name="www3.ebu.ch"/> | | [[Aram Mp3]] |Not alone |4 | |- | {{Esc|Израел}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|title=גורם ברשות השידור: "חבל ששלחנו בלדה לאירוויזיון" |url=http://www.mako.co.il/music-news/local/Article-60a6189f4241f31006.htm|work=mako|accessdate=5 June 2013|language=he|date=5 June 2013}}</ref> | | [[Mei Feingold]] | | | |- | {{Esc|Ирска}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|title=Only hope survives as RTÉ refuses to give up after latest flop|url=http://www.independent.ie/entertainment/tv-radio/only-hope-survives-as-rte-refuses-to-give-up-after-latest-eurovision-flop-29279418.html|work=The Independent|accessdate=23 May 2013|date=20 May 2013}}</ref> | | | | | |- | {{Esc|Исланд}} | | | | | | |- | {{Esc|Латвија}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|title=LTV Eurovision is a Priority|url=http://eurovoix.com/2013/05/06/latvia-eurovision-is-a-priority/|work=Eurovoix|accessdate=17 May 2013|date=6 May 2013}}</ref> | | | | | |- |{{Esc|Литванија}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|last=Mikheev|first=Andy|title=Eurovision News|url=http://esckaz.com/2013/|work=ESCKaz.com|quote=Giržadas also spoke about considerable shortage of financing of the Lithuanian entry...However, he said that they are not planning to withdraw from the contest|accessdate=22 May 2013|date=3 May2013}}</ref> | | | | | |- |{{Esc|Малта}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|last=Calleja-Bayliss|first=Marc|title=Malta: Eurovision 2014 Participation Confirmed|url=http://escflashmalta.com/index.php/music-news/international-music-news/item/2968-malta-eurovision-2014-eurovision-confirmed|work=ESCFlashMalta|accessdate=23 May 2013|date=22 May 2013|archive-date=2013-07-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20130713042748/http://escflashmalta.com/index.php/music-news/international-music-news/item/2968-malta-eurovision-2014-eurovision-confirmed|url-status=dead}}</ref> | | | | | |- | {{Esc|Норвешка}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|title=MGP format will change for 2014|url=http://eurovoix.com/2013/05/06/norway-mgp-format-will-change/|work=Eurovoix|accessdate=17 May 2013|date=6 May 2013}}</ref> | | | | | |- | {{Esc|Македонија}} | | | Тијана Дапчевиќ<ref name="tijana">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eurovision.tv/page/multimedia/photos?gal=89723|title=Tijana Dapcevic is Macedonian choise for ESC 2014|work=[[European Broadcasting Union|EBU]]|accessdate=28 August 2013}}</ref> | | | |- | {{Esc|Португалија}} | <ref name="www3.ebu.ch"/> | | | | | |- | {{Esc|Сан Марино}} |<ref name="sanmarino">{{Наведена мрежна страница|title=ESC 2014, San Marino: “Disposti a riconfermare la Monetta” |url=http://www.eurofestival.ws/2013/05/21/esc-2014-san-marino-disposti-a-riconfermare-la-monett/|work=Eurofestival News|accessdate=21 May 2013|language=it|date=21 May 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://eurovoix.com/2013/05/21/san-marino-2014-participation-is-confirmed/|title=San Marino: 2014 Participation Is Confirmed|work=Eurovoix|accessdate=31 May 2013}}</ref> | | Валентина Монета<ref name="valentina">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eurovision.tv/page/news?id=valentina_monetta_to_represent_san_marino_in_2014|title=Valentina Monetta to represent San Marino in 2014|work=[[European Broadcasting Union|EBU]]|accessdate=19 June 2013}}</ref> |Maybe |10 |40 |- | {{Esc|Унгарија}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|last=Imre|first=Klész|title=A Dal 2013: Teljes a magyar válogató mezőnye|url=http://eschungary.hu/magyarorszag/a-dal-2013-teljes-a-magyar-valogato-mezonye|accessdate=22 May 2013|language=hu|date=14 January 2013|archive-date=2013-01-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20130121012434/http://eschungary.hu/magyarorszag/a-dal-2013-teljes-a-magyar-valogato-mezonye/|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|title=Hungary “likely to return” for Eurovision 2014|url=http://www.escdaily.com/hungary-likely-to-return-for-eurovision-2014/|accessdate=23 May 2013|language=en|date=23 May 2013|archive-date=2013-08-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20130822131534/http://www.escdaily.com/hungary-likely-to-return-for-eurovision-2014/|url-status=dead}}</ref> | | | | | |- | {{Esc|Финска}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|title=Finland: UMK Submissions Are Open|url=http://eurovoix.com/2013/05/19/finland-umk-submissions-are-open/|work=Eurovoix|accessdate=19 May 2013|date=19 May 2013}}</ref> | | | | | |- | {{Esc|Холандија}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|last=van Lith|first=Nick|title=AvroTros confirms 2014 participation|url=http://escxtra.com/2013/05/avrotros-confirms-2014-participation/|work=escXtra.com|accessdate=17 May 2013|date=6 May 2013|archive-date=2014-12-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20141203083323/http://escxtra.com/2013/05/avrotros-confirms-2014-participation/|url-status=dead}}</ref> | | | | | |- | {{Esc|Шведска}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|title=Om Svensktoppen nästa 2013|url=http://sverigesradio.se/sida/artikel.aspx?programid=3147&artikel=4982677|work=Sveriges Radio|language=sv|accessdate=27 May 2013|date=25 May 2013}}</ref> | | | | | |} === Финалисти === <!-- ONLY ADD COUNTRIES WITH RELIABLE SOURCES, please --> {| class="sortable wikitable" width="70%" |- ! Држава ! # ! Јазик ! Изведувач ! Песна ! Бодови ! Место |- |{{Esc|Германија}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|last=Points|first=Douze|title=Derzeit ist für 2014 nur eine ESC-Vorentscheid-Show geplant|url=http://blog.prinz.de/grand-prix/interview-mit-thomas-schreiber-2014-deutscher-vorentscheid-eine-show/|accessdate=17 May 2013|language=de|date=16 April 2013|archive-date=2014-01-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20140128122525/http://blog.prinz.de/grand-prix/interview-mit-thomas-schreiber-2014-deutscher-vorentscheid-eine-show/|url-status=dead}}</ref> | | | | | |- | {{Esc|Данска}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|title=Denmark wins Eurovision 2013|url=http://www.dw.de/denmark-wins-eurovision-2013/a-16823306|work=Deutsche Welle|accessdate=18 May 2013|date=18 May 2013}}</ref> | | | | | |- | {{Esc|Франција}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|title=By the way: San Marino is er bij in 2014. Opnieuw met Valentina?|url=http://www.eurosong.be/54860/san-marino-is-er-bij-in-2014-opnieuw-met-valentina|work=eurosong.be|language=nl|date=24 May 2013}}</ref> | | | | | |- | {{Esc|Велика Британија}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|title=By the way: San Marino is er bij in 2014. Opnieuw met Valentina?|url=http://www.eurosong.be/54860/san-marino-is-er-bij-in-2014-opnieuw-met-valentina|work=eurosong.be|language=nl|date=24 May 2013}}</ref> | | | | | |- | {{Esc|Шпанија}} | <ref>{{Наведена мрежна страница|title=By the way: San Marino is er bij in 2014. Opnieuw met Valentina?|url=http://www.eurosong.be/54860/san-marino-is-er-bij-in-2014-opnieuw-met-valentina|work=eurosong.be|language=nl|date=24 May 2013}}</ref> | | | | | |- == Други учесници == {| class="wikitable" ! width="100px" |Држава ! Коментар |- |{{Esc|Грција}} | Владата на нашиот Грција, објави дека е можно затворање на националниот телевизиски и радио сервис ЕРТ. Со ова, не е сигурено нивното учество на оваа Евровизија. |- |{{Esc|Казахстан}} | Казахстан преговара за да се придружи на [[Европски радиодифузен сојуз|Европскиот радиодифузен сојуз]]; останува да се види дали ќе стигнат на време да испратат свој претставник оваа година. |- |{{Esc|Косово}} | Косовскиот заменик министер за надворешни работи [[Петрит Селмани]] изјави за шведска телевизија дека кога Косово ќе добие полноправно членство во [[Европски радиодифузен сојуз|Европскиот радиодифузен сојуз]] ќе учествуваат и на Евровизија. |- |{{Esc|Лихтенштајн}} | Лихтенштајн се надеваше дека ќе учествува во 2013, но не беа во можност, па се надеваат дека проблемите ќе бидат надминати во 2014. |- |{{Esc|Луксембург}} | Главниот извршен директор на RTL Tele Letzebureg, Алајн Бервик, изјави дека Луксембург нема да се врати на натпреварот, поради финансиски проблеми и слабиот интерес на публиката. |- |{{Esc|Полска}} | Одлука во врска со враќањето на Евровизија, од Telewizija Polska (TVP) се очекува да излезе во есента 2013. Полска се откажа во 2012 поради финансии кои беа насочени на УЕФА Еуро 2012 кое се одржа во [[Полска]] и [[Украина]]. |- |{{Esc|Чешка}} | Чешката национална телевизија „Česká televize (ČT)“ коментираше дека немаат план да се вратат на овој настан. |- |{{Esc|Словачка}} | На 1 септември кога беа запрашани на нивниот официјален твитер профил, Словачката национална телевизија „Rozhlas a televízia Slovenska (RTVS)“ тие го одбија учеството на Изборот за песна на Евровизија 2014. |- |{{Esc|Турција}} | На 14 септември 2013 година, генералниот директор на „Türkiye Radyo ve Televizyon Kurumu (TRT)“, Ибрахим Сахин, изјави дека не постојат планови Турција да се врати на натпреварот под сегашните услови. Незадоволство е од воведувањето на мешани жири / телевотинг систем на гласање и моменталниот статус на "Биг Пет" повторно беа наведени како причина за оваа одлука. |- |{{{Esc|Андора}} | Радиодифузерот Андора го информирал esctoday.com дека поради финансиски причини и со помал буџет радиодифузерот одлучи да не учествува на Евровизија. Од овде Андора нема да се врати на Евровизија ни следната година. |- Во разговор со Јон Ола Санд, на пресконференција од 10 мај 2013 година, најави дека разговарал и дека е можно враќање на следните земји учеснички на Евровизија 2014: |- *{{Esc|Босна и Херцеговина}} *{{Esc|Мароко}} *{{Esc|Монако}} *{{Esc|Португалија}} == Наводи == {{Reflist|2}} == Надворешни врски == * [http://www.eurovision.tv Официјална страница] {{Евровизија}} {{Земји на Евровизија}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Евровизија по години]] [[Категорија:Данска култура]] [[Категорија:Копенхаген]] [[Категорија:Музиката во 2014 година]] 79jruv6yjeuzi1rg6spycbabz7o1q98 Википедија:КУГД 4 1081788 5562625 5413779 2026-05-23T13:12:43Z Bjankuloski06 332 /* Активности од учебната 2012/2013 година */ Исправен поим, replaced: Аалборг → Олборг 5562625 wikitext text/x-wiki {{КУГД}} {|align=right cellspacing=1 bgcolor=red |- bgcolor=white |[[Податотека:Goce_Delchev_1.jpg|250п|center]] |- bgcolor=white |[[File:Wikimedia Macedonia logo mk.svg|150п|center]] |- bgcolor=white |[[File:Википедија во вашето училиште.svg|Лого на проектот „Википедија во вашето училиште|center|250px]] |- bgcolor=white |''Поврзано: {{Список на проекти во рамките на „Википедија во вашето училиште“}} |} Проектот [[Википедија: КУГД|КУГД]] е секција во рамките на проектот „[[Википедија во вашето училиште]]“ преку кој учениците од [[Гимназија „Гоце Делчев“ - Куманово]], активно се вклучуваат во додавањето нови и надополнување на веќе постоечки статии на [[Википедија]]. Проектот треба да опфати категоризација, надополнување и презентација на темите кои ги обработуваат учениците. Страницата на проектот и соодветните потстраници содржат основни правила кои би требало да помогнат во насочување на работата на учениците. Секцијата е под менторство на проф. [[Славица Грујоска - Митиќ]], а под координаторство на ученикот [[Корисник:NickyMKD|Никола Ивановски]] II-10 од Гимназијата „Гоце Делчев“. == Цели == * Создавање нови статии на Википедија; * Уредување и дополнување на веќе постоечки статии; * Подобрување на квантитетот, но пред се квалитетот на статиите. == Активности од учебната 2013/2014 година == {| class="wikitable" |- ! Р. бр. !! Членови !! Уредувани статии |- |valign=top| 1. ||valign=top| [[Корисник:NickyMKD|Никола Ивановски]]([[User talk:NickyMKD|разговор]])<br>Координатор|| #[[Википедија:КУГД]] #[[Боботов Кук]] #[[Бел Дрим]] #[[Дишен систем]] #[[Балатон]] #[[Торсхавн]] #[[Руан]] #[[Кожа]] #[[Мочен канал]] #[[Мочен меур]] #[[Мочоводи]] #[[Лимфен систем]] #[[Вена]] #[[Крвни садови]] #[[Леукоцити]] #[[Еритроцити]] #[[Крвна плазма]] #[[Гликемија]] #[[Желудочен сок]] #[[Усна празнина]] #[[Систем за варење]] #[[Плунка]] #[[Плунковни жлезди]] #[[Метрополи]] #[[Карско Море]] #[[Излачување]] #[[Долерит]] #[[Данди]] #[[Берингово Море]] #[[Балистичко земање на отпечатоци]] #[[Алтернативен рок]] #[[Алексеј Дума]] #[[Акутен бронхитис]] #[[Акумулатор]] #[[Акапулко]] #[[Џунгла]] #[[Ќемане (македонско)]] #[[Агентски системи]] #[[Јохан Штраус (татко)]] #[[Шатобријан]] #[[Франсоа Рене де Шатобријан]] #[[Мадам де Стал]] #[[Мускулен систем]] #[[Епител]] #[[Епително ткиво]] #[[Зглоб]] #[[Човечки скелет]] |} == Активности од учебната 2012/2013 година == {| class="wikitable" |- ! Р. бр. !! Членови !! Уредувани статии |- |valign=top| 1. ||valign=top| [[Корисник:NickyMKD|Никола Ивановски]]([[User talk:NickyMKD|разговор]])<br>Координатор|| #[[Википедија:КУГД]] #[[Гимназија „Гоце Делчев“ - Куманово]] #[[Географија на Македонија]] #[[Спортска исхрана]] #[[Превежбаност]] #[[Бурзитис]] #[[Брадикардија]] #[[Дискус хернија]] #[[Срцеви заболувања]] #[[Остеопороза]] #[[Атрофија на кожата]] #[[Електрокардиограм - ЕКГ]] #[[Срцеви заболувања]] #[[Еритематозни дерматози]] #[[Алергиски дерматози]] #[[Тодор Живков]] #[[Џибути]] #[[Источна Азија]] #[[ЦЕР Теарце]] #[[Света Богородица Пречиста]] #[[Центар за едукација и развој- Теарце]] #[[МТФ „Војдан Чернодрински“]] #[[Антонис ван Дајк]] #[[Мала белочелна гуска]] #[[Голем тетреб]] #[[Морска патка]] #[[Маркови кули (Прилеп)]] #[[Легенда за проколнатиот град Кратово]] #[[Суперспроводливост]] #[[Гусковидна патка]] #[[Јастреб кокошкар]] #[[Римска Империја]] #[[Натприродно (Тв серија)]] #[[Комедија]] #[[Култура и уметност во Гостивар]] #[[Слух]] #[[Волфганг Амадеус Моцарт]] #[[Спореден влез]] #[[СОУ Гимназија „Гоце Делчев“ - Куманово]] #[[Снуп Дог]] #[[Псај]] #[[Спајс Грлс]] #[[Сергеј Прокофјев]] #[[Михаил Глинка]] #[[Џоакино Росини]] #[[Евровизија 2013]] #[[Даниела Стил]] #[[Преодни метали]] #[[Преоден метал]] #[[Актиноид]] #[[Металоид]] #[[Светско првенство во ракомет за мажи 2013]] #[[Актиноиди]] #[[Лоренциум]] #[[Лутециум]] #[[Нобелиум]] #[[Итербиум]] #[[Менделевиум]] #[[Тулиум]] #[[Фермиум]] #[[Ербиум]] #[[Ајнштајниум]] #[[Холмиум]] #[[Калифорниум]] #[[Диспрозиум]] #[[Берклиум]] #[[Тербиум]] #[[Кириум]] #[[Годолиниум]] #[[Америциум]] #[[Европиум]] #[[Самариум]] #[[Нептуниум]] #[[Прометиум]] #[[Празеодиум]] #[[Ториум]] #[[Лантаноид]] #[[Цериум]] #[[Лантан]] #[[Титан]] #[[Калиум]] #[[Предлошка:Периоден систем]] #[[Лантаноиди]] #[[Периода на периодниот систем]] #[[Период 7 на периодниот систем]] #[[Период 6 на периодниот систем]] #[[Период 5 на периодниот систем]] #[[Период 4 на периодниот систем]] #[[Период 3 на периодниот систем]] #[[Период 2 на периодниот систем]] #[[Период 1 на периодниот систем]] #[[Група 8А на периодниот систем]] #[[Благородни гасови]] #[[Група 7А на периодниот систем]] #[[Група 6А на периодниот систем]] #[[Група 2А на периодниот систем]] #[[Земноалкални метали]] #[[Група 1А на периодниот систем]] #[[Група на периоден систем]] #[[Благороден гас]] #[[Група 5А на периодниот систем]] #[[Група 4А на периодниот систем]] #[[Група 3А на периодниот систем]] #[[Група 2Б на периодниот систем]] #[[Благородни метали]] #[[Група 1Б на периодниот систем]] #[[Група 8Б на периодниот систем]] #[[Група 7Б на периодниот систем]] #[[Група 6Б на периодниот систем]] #[[Група 5Б на периодниот систем]] #[[Група 4Б на периодниот систем]] #[[Тенесин]] #[[Астат]] #[[Ливермориум]] #[[Полониум]] #[[Телур]] #[[Јаглерод]] #[[Московиум]] #[[Флеровиум]] #[[Калај]] #[[Нихониум]] #[[Копернициум]] #[[Рендгениум]] #[[Дармштатиум]] #[[Паладиум]] #[[Мајтнериум]] #[[Иридиум]] #[[Родиум]] #[[Хасиум]] #[[Рутениум]] #[[Бориум]] #[[Рениум]] #[[Технециум]] #[[Сиборгиум]] #[[Волфрам]] #[[Дубниум]] #[[Тантал]] #[[Ниобиум]] #[[Ванадиум]] #[[Радерфордиум]] #[[Циркониум]] #[[Хафниум]] #[[Титан]] #[[Итриум]] #[[Бариум]] #[[Стронциум]] #[[Рубидиум]] #[[Франциум]] #[[Левкозија]] #[[Тирана]] #[[Море]] #[[Кулонов закон]] #[[Поп Стојан]] #[[Филофобија]] #[[StreetDance 2]] #[[Улични танци 2]] #[[StreetDance]] #[[Улични танци]] #[[Клуб Чудовиште тера]] #[[Старогрчка (античка) литература]] #[[Глас (фонетика)]] #[[Ориентална литература]] #[[Староиндиска литература]] #[[Староеврејска култура]] #[[Ратко Јанев]] #[[Маќеа (ТВ серија)]] #[[Асиро-вавилонска литература]] #[[Сумерска литература]] #[[Новела]] #[[Знак]] #[[Џеки Чен]] #[[Три метри над небото (филм, 2010)]] #[[Colombiana]] #[[Колумбијана]] #[[Killer Elite]] #[[Елитен убиец]] #[[Џејсон Стејтам]] #[[Friends with benefits]] #[[Пријатели со привилегии]] #[[Тајзи]] #[[Dear John]] #[[Драги Џон]] #[[The Mechanic]] #[[Механичарот]] #[[The Karate Kid]] #[[Дете каратист]] #[[Планина Атлас]] #[[Нехир Ердоган]] #[[Unstoppable]] #[[Незапирлив]] #[[The tourist]] #[[Туристот]] #[[The girl next door]] #[[Девојката од соседството]] #[[Taken]] #[[Грабната]] #[[Чекори за сеќавање (роман)]] #[[Чекори за сеќавање]] #[[A walk to remember]] #[[Велебрдо]] #[[Злетово]] #[[Стиховно војување]] #[[Руслана]] #[[Фотографско помнење]] #[[Антоан Лавоазје]] #[[Податок]] #[[Умео]] #[[Лунд]] #[[Норшепинг]] #[[Седертелје]] #[[Мариински парк]] #[[Јеншепинг]] #[[Бранко Цветкоски]] #[[А1 телевизија]] #[[Сивиот (филм)]] #[[Мики Рурк]] #[[Ерик Робертс]] #[[Долф Лундгрен]] #[[Џет Ли]] #[[Силвестер Сталоне]] #[[Волчја ноќ (филм)]] #[[Фросина (филм)]] #[[Тврдокорни (телевизиска серија)]] #[[Милан Станковиќ]] #[[Те посакувам (филм)]] #[[Платеници 2]] #[[Платеници (филм)]] #[[Модален збор]] #[[Извик]] #[[Честичка]] #[[Сврзник]] #[[Прилог]] #[[Предлог]] #[[Придавка]] #[[Именка]] #[[Збороформа]] #[[Учебникарска дејност во Македонија]] #[[Пофално слово]] #[[Илијада]] #[[Историја на литература]] #[[Патопис]] #[[Репортажа]] #[[Фељтон]] #[[Полемика]] #[[Расправа]] #[[Статија]] #[[Публицистика]] #[[Лирско-епски видови]] #[[Инверзија]] #[[Компарација]] #[[Парономазија]] #[[Алитерација]] #[[Асонанца]] #[[Поезија]] #[[Лирика]] #[[Епика]] #[[Литература]] #[[Поделба на гласовите во македонскиот јазик]] #[[Говорни органи]] #[[Акцент на туѓите зборови во македонскиот јазик]] #[[Акцент во македонскиот јазик]] #[[Историја на македонскиот јазик]] #[[Словенска писменост]] #[[Писмо]] #[[Национален јазик]] #[[Литературен јазик]] #[[Сидни Шелдон]] #[[Пеење]] #[[Копенхаген]] #[[Северно Косово]] #[[Вишеград]] #[[Душан Џамоња]] #[[Ијан Стјуарт Доналдсон]] #[[Скрудрајвер]] #[[Гордост (група)]] #[[Вопли Видопљасова]] #[[Опструкција (музичка група)]] #[[Загреб]] #[[Хиџет Рамадани]] #[[Ереван]] #[[Мартина Навратилова]] #[[Црн ибис]] #[[Биоградско Езеро]] #[[Даблин]] #[[Варшава]] #[[Армија]] #[[Рузмарин]] #[[Бановци]] #[[Самар (остров)]] #[[Memento mori]] #[[Алберто Палоски]] #[[Тврдина на династијата Хо]] #[[Родни Страсер]] #[[УЕФА]] #[[I Wanna Go]] #[[Тенеси Вилијамс]] #[[Боби Фарел]] #[[Див Запад]] #[[Грб на Сомалија]] #[[Вичита (Канзас)]] #[[Музеј на уметноста (Саун Пауло)]] #[[Нешателско Езеро]] #[[Циришко Езеро]] #[[Муртенско Езеро]] #[[Азербејџан на Евровизија]] #[[Сергеј Лавров]] #[[Разрикани четириесетки]] #[[Ferrero SpA]] #[[Естонци]] #[[Тело на нервната клетка]] #[[Жак Кусто]] #[[Alejandro (песна)]] #[[Ивановска област]] #[[Волесова збирка]] #[[Алексеј Березутски]] #[[Ларс фон Триер]] #[[Вилнус]] #[[Петрониј Максим]] #[[Трка околу Пекинг]] #[[Никола (принц на Грција)]] #[[Олга Константиновна]] #[[Сент Ендрус]] #[[Дар ес Салам (регион)]] #[[Кумици]] #[[Руска Петорка]] #[[Роли (Северна Каролина)]] #[[Рувума (регион)]] #[[Алхамбра]] #[[Rai 1]] #[[Босфор]] #[[Израелска национална библиотека]] #[[Пола Фернандес]] #[[Химара]] #[[Колонија (департман)]] #[[Србомани]] #[[Бакарен Кањон]] #[[Источен Азербејџан]] #[[Јувентус Стадион]] #[[Пешта]] #[[Марија II]] #[[Белградска арена]] #[[Ромен Ролан]] #[[Каланбак]] #[[Правишта]] #[[Орфан]] #[[Хадсонов Залив]] #[[Моштијан]] #[[Ејвон (река во Нов Зеланд)]] #[[Плати]] #[[Вртикоп]] #[[Острово]] #[[Голема Ливада]] #[[Бојмица]] #[[Четири соби (филм)]] #[[Ветрен (Валовишко)]] #[[Драготин]] #[[Сенгелово]] #[[Крушево]] #[[Ерлбах-Кирхберг]] #[[Папа Лав I]] #[[Лук де Јонг]] #[[Брисел]] #[[Величествениот султан (ТВ серија)]] #[[Берн]] #[[Баку]] #[[Европа]] #[[Јевле]] #[[Хелсингборг]] #[[Линшепинг]] #[[Вестерос]] #[[Еребру]] #[[Вестерос]] #[[Упсала]] #[[Малме]] #[[Стокхолм]] #[[Гетеборг]] #[[Апсолутна нула]] #[[Осудено лице]] #[[Зиверштет]] #[[Производ]] #[[Рајхстаг]] #[[Јаз]] #[[Хуманистички науки]] #[[Престолнински регион (Данска)]] #[[Северна Данска]] #[[Средна Данска]] #[[Јужна Данска]] #[[Зеланд (регион)]] #[[Скиве]] #[[Рингстед]] #[[Хадерслев]] #[[Фредериксхавн]] #[[Јеринг]] #[[Холбек]] #[[Сенербор]] #[[Свендборг]] #[[Хилеред]] #[[Слагелсе]] #[[Холтесбро]] #[[Виборг (Данска)]] #[[Демографија на Македонија]] #[[Кеге]] #[[Фредериција]] #[[Нествед]] #[[Силкеборг]] #[[Хернинг]] #[[Хелсингер]] #[[Вајле]] #[[Хорсенс]] #[[Ранерс]] #[[Колдинг]] #[[Оденсе]] #[[Ожи сир Обоа]] #[[Зрзе]] #[[Голем Кораб]] #[[Осоговски Планини]] #[[Есбјерг]] #[[Фредериксберг]] #[[Олборг]] #[[Медеваде]] #[[Фоњод]] #[[Џејми Мареј]] #[[Димеринген]] #[[Орхус]] #[[Роскилде]] #[[Ден на сесловенските просветители]] #[[Масбах]] #[[Витлинген]] #[[Нонвајлер]] #[[Хаслох]] #[[Визен]] #[[Енсдорф]] #[[Лодвар]] #[[Шарл-Франсоа Добињи]] #[[Лилиентал]] #[[Мителпелниц]] #[[Визен]] #[[Дајакур]] #[[Ревуца]] #[[Рајскирхен]] #[[Бисјар]] #[[Аракс (река)]] #[[Вилијам Кемден]] #[[Шарл Валентин Алкан]] #[[Ступава]] #[[Хум]] #[[Златник]] #[[Бисјер]] #[[Риден ам Форгензе]] #[[Паралимни]] #[[Ожервил ла Ривијер]] #[[Хахелбих]] #[[Умендорф]] #[[Бомон ди Лак]] #[[Безоден лез Алп]] #[[Отрешен]] #[[Биоково]] #[[Клеон, Франција]] #[[Обергренинген]] #[[Валдалгесхајм]] #[[Крец]] #[[Фажански канал]] #[[Јад Вашем]] #[[Сан Педро де ла Паз]] #[[Германиум]] #[[Нера]] #[[Алфред Вернер]] #[[Валкендорф]] #[[Овчар]] #[[Данди]] #[[Шампо]] #[[Шато д’Олон]] #[[Хелфранцкирх]] #[[Пожар]] #[[Турда]] #[[Александар (име)]] #[[Христијанство во Македонија]] #[[Античка македонска култура]] #[[Македонија во стариот век]] #[[Илири]] #[[хеленистичка култура]] #[[Писмо]] #[[Старо кралство (Египет)]] #[[Стари цивилизации]] #[[Човек]] #[[Сметање на време]] #[[Кожа]] #[[Животно]] #[[Мекотели]] #[[Трипанозома]] #[[Парамециум]] #[[Животно]] #[[Клетка]] #[[Модификации]] #[[Наследни особини]] #[[Нервен систем]] #[[Сетилни органи]] #[[Излачување]] #[[Дишење]] #[[Циркулаторен систем]] #[[Крв]] #[[Крвна плазма]] #[[Лимфа]] #[[Хемоломфа]] #[[Хидролимфа]] #[[Цицачи]] #[[Птици]] #[[Риби]] #[[Паразити]] #[[Водоземци]] #[[Влекачи]] #[[Членконоги]] #[[Црви]] #[[Еуглена]] #[[Жаркари]] #[[Орган]] #[[Ткиво]] #[[Фагот]] #[[Англиски рог]] #[[Пиколо]] #[[Харфа]] #[[Ориноко]] #[[Прерија]] #[[Канадски штит]] #[[Големиот басен]] #[[Сенегал (река)]] #[[Катанга]] #[[Демократска Република Конго]] #[[Морска струја]] #[[Снежна граница]] #[[Арапи]] #[[Баобаб]] #[[Гондвана]] #[[Номадско сточарство]] #[[Тиково дрво]] #[[Сандалово дрво]] #[[Махагоново дрво]] #[[Потконтинент]] #[[Џунгла]] #[[Степска клима]] #[[Пустинска клима]] #[[Монсунска клима]] #[[Арктичка клима]] #[[Млада планина]] #[[Проток]] #[[Речна делта]] #[[Одводен канал]] #[[Каналска мрежа]] #[[Континентална клима]] #[[Планинска клима]] #[[Гејзер]] #[[Ледник]] #[[Полдер]] #[[Естуар]] #[[Поствулкански активности]] #[[Хидрографија]] #[[Водни ресурси]] #[[Тајга]] #[[Степа]] #[[Климатски тип]] #[[Низина]] #[[Географска положба]] #[[Населба]] #[[Население]] #[[Воздух]] #[[Антарктик]] #[[Океанија]] #[[Австралија]] #[[Ла Плата]] #[[Атакама]] #[[Јужна Америка]] #[[Средна Америка]] #[[Америка]] #[[Јужна Америка]] #[[Карпести Планини]] #[[Соединети Американски Држави]] #[[Географија на САД]] #[[Амазонски слив]] #[[Бразилска Висорамнина]] #[[Волта (река)]] #[[Нигер (река)]] #[[Камерунски Планини]] #[[Западна Африка]] #[[Савани]] #[[Конго (река)]] #[[Централна Африка]] #[[Намиб]] #[[Јужна Африка (регион)]] #[[Етиопска Висорамнина]] #[[Килиманџаро]] #[[Етиопија]] #[[Источна Африка]] #[[Планина Атлас]] #[[Северна Африка]] #[[Африка]] #[[Средна Азија]] #[[Индија]] #[[Монсун]] #[[Хималаи]] #[[Источна Азија]] #[[Азија]] #[[Источна Европа]] #[[Средна Европа]] #[[Панонска Низина]] #[[Средна Европа]] #[[Северна Европа]] #[[Западна Европа]] #[[Јужна Европа]] #[[Разговор:Корчула]] #[[Разговор:Истегнување]] #[[Разговор:Агилност]] #[[Разговор:Спортска исхрана]] #[[Разговор:Ирвинг Фишер]] #[[Разговор:Татјана Рушковска]] #[[Разговор:Overtraining]] #[[Разговор:Реални ригидности на цените]] #[[Разговор:Текстилно - кожарска струка]] #[[Разговор:ДОНИА ДОО - ПРИЛЕП]] #[[Разговор:Бурзитис]] #[[Разговор:Брадикардија]] #[[Разговор:Негонороичен уретрит]] #[[Разговор:Карцином на желудник]] #[[Разговор:Рак на грлото на матката]] #[[Разговор:Габични инфекции]] #[[Разговор:Анална фисура]] #[[Разговор:Дискус хернија]] #[[Разговор:Остеопороза]] #[[Разговор:Електрокардиограм - ЕКГ]] #[[Разговор:Исчашување]] #[[Разговор:Срцеви заболувања]] #[[Разговор:Атрофија на кожата]] #[[Разговор:Еритематозни дерматози]] #[[Разговор:Болки во стомакот]] #[[Разговор:Алергиски дерматози]] #[[Разговор:Етикета]] #[[Разговор:Центар за едукација и развој- Теарце]] #[[Разговор:МТФ „Војдан Чернодрински“]] #[[Разговор:Антонис ван Дајк]] #[[Разговор:Парк Жи-Сунг]] #[[Разговор:Морска патка]] #[[Разговор:Легенда за проколнатиот град Кратово]] #[[Разговор:Суперспроводливост]] #[[Разговор:Натприродно (Тв серија)]] #[[Разговор:Слух]] #[[Разговор:Спореден влез]] #[[Разговор:СОУ Гимназија „Гоце Делчев“ - Куманово]] #[[Разговор:Снуп Дог]] #[[Разговор:Псај]] #[[Разговор:Спајс Грлс]] #[[Разговор:Сергеј Прокофјев]] #[[Разговор:Михаил Глинка]] #[[Разговор:Џоакино Росини]] #[[Разговор:Преодни метали]] #[[Разговор:Преоден метал]] #[[Разговор:Актиноид]] #[[Разговор:Киселини]] #[[Разговор:Металоид]] #[[Разговор:Светско првенство во ракомет за мажи 2013]] #[[Разговор:Актиноиди]] #[[Разговор:Ајнштајниум]] #[[Разговор:Лоуренциум]] #[[Разговор:Нобелиум]] #[[Разговор:Итербиум]] #[[Разговор:Менделевиум]] #[[Разговор:Тулиум]] #[[Разговор:Фермиум]] #[[Разговор:Ербиум]] #[[Разговор:Аајнштајниум]] #[[Разговор:Холмиум]] #[[Разговор:Калифорниум]] #[[Разговор:Диспрозиум]] #[[Разговор:Берклиум]] #[[Разговор:Требиум]] #[[Разговор:Кириум]] #[[Разговор:Годолиниум]] #[[Разговор:Америциум]] #[[Разговор:Европиум]] #[[Разговор:Самариум]] #[[Разговор:Нептуниум]] #[[Разговор:Прометиум]] #[[Разговор:Неодиум]] #[[Разговор:Протактиниум]] #[[Разговор:Празеодиум]] #[[Разговор:Ториум]] #[[Разговор:Лантаноид]] #[[Разговор:Цериум]] #[[Разговор:Лантан]] #[[Разговор:Титан]] #[[Разговор:Лантаноиди]] #[[Разговор:Период 7 на периодниот систем]] #[[Разговор:Период 6 на периодниот систем]] #[[Разговор:Период 5 на периодниот систем]] #[[Разговор:Период 4 на периодниот систем]] #[[Разговор:Период 3 на периодниот систем]] #[[Разговор:Период 2 на периодниот систем]] #[[Разговор:Период 1 на периодниот систем]] #[[Разговор:Група 8А на периодниот систем]] #[[Разговор:Група 7А на периодниот систем]] #[[Разговор:Група 6А на периодниот систем]] #[[Разговор:Група 2А на периодниот систем]] #[[Разговор:Група на периоден систем]] #[[Разговор:Група 1А на периодниот систем]] #[[Разговор:Благороден гас]] #[[Разговор:Група 5А на периодниот систем]] #[[Разговор:Група 4А на периодниот систем]] #[[Разговор:Група 3А на периодниот систем]] #[[Разговор:Група 2Б на периодниот систем]] #[[Разговор:Благородни метали]] #[[Разговор:Група 1Б на периодниот систем]] #[[Разговор:Група 8Б на периодниот систем]] #[[Разговор:Група 7Б на периодниот систем]] #[[Разговор:Група 6Б на периодниот систем]] #[[Разговор:Група 5Б на периодниот систем]] #[[Разговор:Група 4Б на периодниот систем]] #[[Разговор:Тенесин]] #[[Разговор:Астат]] #[[Разговор:Ливермориум]] #[[Разговор:Полониум]] #[[Разговор:Телур]] #[[Разговор:Јаглерод]] #[[Разговор:Унунпентиум]] #[[Разговор:Флеровиум]] #[[Разговор:Калај]] #[[Разговор:Унунтриум:]] #[[Разговор:Копернициум]] #[[Разговор:Рендгениум]] #[[Разговор:Дармштатиум]] #[[Разговор:Паладиум]] #[[Разговор:Мајтнериум]] #[[Разговор:Иридиум]] #[[Разговор:Родиум]] #[[Разговор:Хасиум]] #[[Разговор:Рутениум]] #[[Разговор:Бориум]] #[[Разговор:Рениум]] #[[Разговор:Технециум]] #[[Разговор:Сиборгиум]] #[[Разговор:Волфрам]] #[[Разговор:Дубниум]] #[[Разговор:Тантал]] #[[Разговор:Ниобиум]] #[[Разговор:Ванадиум]] #[[Разговор:Радерфордиум]] #[[Разговор:Циркониум]] #[[Разговор:Хафниум]] #[[Разговор:Итриум]] #[[Разговор:Бариум]] #[[Разговор:Стронциум]] #[[Разговор:Рубидиум]] #[[Разговор:Франциум]] #[[Разговор:Виленички чадор]] #[[Разговор:Филофобија]] #[[Разговор:StreetDance]] #[[Разговор:Улични танци]] #[[Разговор:Клуб Чудовиште тера]] #[[Разговор:Ли Валас]] #[[Разговор:Шкотска Премиер лига]] #[[Разговор:Старогрчка (античка) литература]] #[[Разговор:Ориентална литература]] #[[Разговор:Староиндиска литература]] #[[Разговор:Староеврејска култура]] #[[Разговор:Шеичката]] #[[Разговор:Асиро-вавилонска литература]] |- |valign=top| 2. ||valign=top| [[Корисник:Qelerakis|Савевски Стефан]]<small>([[User talk:Qelerakis|разговор]])</small><br>Ученик|| #[[Гимназија „Гоце Делчев“ - Куманово]] |- |valign=top| 3. ||valign=top| [[Корисник:Antonzezov|Антон Жежов]]<small>([[User talk:Antonzezov|разговор]])</small><br>Ученик|| #[[Гимназија „Гоце Делчев“ - Куманово]] |- |valign=top| 1. ||valign=top| [[Корисник:Elenaku|Тасевска Елена]]<small>([[User talk:Elenaku|разговор]])</small><br>Ученик|| |- |valign=top| 1. ||valign=top| [[Корисник:mmmkd|Арсовска Мила]]<small>([[User talk:mmmkd|разговор]])</small><br>Ученик|| # [[Корчула]] |- |valign=top| 1. ||valign=top| [[Корисник:ana97mladenovska|Младеновска Ана]]<small>([[User talk:ana97mladenovska|разговор]])</small><br>Ученик|| |- |valign=top| 1. ||valign=top| [[Корисник:MonicaBelluccii|Спасовска Моника]]<small>([[User talk:MonicaBelluccii|разговор]])</small><br>Ученик|| |- |valign=top| 1. ||valign=top| [[Корисник:edvinzaimi|Заими Едвин]]<small>([[User talk:edvinzaimi|разговор]])</small><br>Ученик|| |- |valign=top| 1. ||valign=top| [[Корисник:DarkoPetkovski|Петковски Дарко]]<small>([[User talk:DarkoPetkovski|разговор]])</small><br>Ученик|| |- |valign=top| 1. ||valign=top| [[Корисник:StefanTase97|Тасевски Стефан]]<small>([[User talk:StefanTase97|разговор]])</small><br>Ученик|| |} == Предлошки == Следниве предлошки ќе се користат: *'''{{tl|никулец}}''' &ndash; статиија никулец - се додава на крајот од статија никулец. *'''{{tl|КУГД}}''' &ndash; ознака дека статијата е дел од проектот - се додава во страницата на разговор на соодветната статија. *'''{{tl|Корисник КУГД}}''' &ndash; предлошка за учесници во проектот, секој корисник член на проектот ја додава на својата корисничка страница. [[Категорија:ВикиПроект КУГД| ]] eoi2ztraosaxrpjefeimrup3613bx74 Кан (Азурен Брег) 0 1089984 5562868 5410870 2026-05-24T11:14:25Z Bjankuloski06 332 /* Збратимени градови */ Исправено име, replaced: Папете → Папеете 5562868 wikitext text/x-wiki {{Infobox French commune | name = Кан | native name = Cannes | image = Cannes - port et croisette.jpg | caption = Шеталиштето „Круазет“ и пристаништето | image coat of arms = FRA Cannes COA.svg | longitude = 7.0128 | latitude = 43.5513 | INSEE = 06029 | region = Provence-Alpes-Côte d'Azur | department = Alpes-Maritimes | arrondissement = [[Грас (округ)|Грас]] | canton = | mayor = Давид Лиснар ([[Унија за народно движење|UMP]]) | term = 2014-2020 | postal code = 06400 | intercommunality = | elevation m = | elevation min m = 0 | elevation max m = 260 | area km2 = 19.62 | population = 73603 | population date = 2012 }} '''Кан''' ({{langx|fr|Cannes}}; {{langx|oc|Canas}}) — град сместен на [[Азурен Брег|Азурниот Брег]]. Претставува [[Општини во Франција|општина]], сместена во департманот [[Приморски Алпи (департман)|Приморски Алпи]] и е домаќин на годишниот [[Кански филмски фестивал]]. Градот е поврзуван со богатите и славните, своите луксузни хотели и ресторани и многуте конференции. На 3 ноември 2011 година бил домаќин на самитот на организацијата [[Г-20 големи економии|Г20]] на индустријализираните земји. == Историја == За време на {{римски|2}} век пред нашата ера, [[Лигурија|лигурскиот]] Оксибиј тука воспоставил населба позната како Егитна (''Aegitna''). Историчарите не се сигурни што значи името. Областа била рибарско село користено како порта помеѓу [[Лерински Острови|Леринските Острови]]. [[Податотека:Cannes SPOT 1160.jpg|мини|десно|280п|Кан погледнат од сателит]] Во 69 година од [[Наша ера|нашата ера]] станал место на насилните борби меѓу трупите на [[Отон]] и [[Вителиј]].<ref>Забележано од Полибиј во ''Histories'', 33.10.</ref> Во {{римски|10}} век градот бил познат како Кануа (''Canua''). Името може да извира од „кана“, трска. Кануа е веројатно местото на мало лигурско пристаниште, а подоцна римски бастион на ридот Ле Сике, според римските гробници кои се тука откриени. На Ле Сике е сместена кула од {{римски|11}} век која гледа кон мочуришта каде што сега стои градот. Повеќето од древните активности, особено заштитата, се одвивале на Леринските Острови и историјата на Кан е блиску поврзана со историјата на островите. Нападот на [[Сарацени]]те во 891 година, кој траее до крајот на {{римски|10}} век, ја уништил земјата околу Кануа. Несигурноста на Леринските Острови ги принудило монасите да се населат на копното, на Ле Сике. Изградбата на замокот во 1035 година го зацврстило градот тогаш веќе познат како Кан, и на крајот на {{римски|11}} век започнала изградбата на две кули на Леринските Острови. Едната се градела еден век, а другата, три. Околу 1530 година, Кан се одвоил од монасите, кои го контролирале градот стотици години и станал независен. Во текот на {{римски|18}} век, Шпанците и Британците се обиделе да се здобијат со контрола над Леринските Острови, но биле избркани од страна на Французите. Островите подоцна биле контролирани од страна на многумина, како што се Жан Оноре Алзијари и епископот од [[Римокатоличка епископија Фрежис-Тулон|Фрежис]]. Островите имале многу различни цели; на крајот на {{римски|19}} век, еден од нив служел како болница за ранетите војници во Кримската војна. Хенри Брум, прв барон на Брум и Во, купил земјиште во Кроа де Гард и ја изградил вилата Елеонора Луиза. Неговата работа за подобрување на условите за живеење ја привлекло англиската аристократија, која исто така започнала со изградба на зимски резиденции. На крајот на {{римски|19}} век биле завршени неколку железници, што го забрзало доаѓањето на трамваите. Во Кан биле изведени проекти како што се булеварот Карно и улицата Антиб, како и хотелот Карлтон на шеталиштето Круасет. По затворањето на Казино де Флер (хотел Галија), била изградена луксузна градба за богатите зимски клиенти, како и Казино Мунисипал веднаш до пристаништето Албер Едуар. Ова казино било урнато и заменето со новата палата во 1979 година. Во {{римски|20}} век биле изградени нови луксузни хотели како што се Карлтон, Мажестик, Мирамар и Мартинес. Градот се осовременил со спортскиот центар, поштата и училиштата. Имало помалку британски и германски туристи по [[Прва светска војна|Првата светска војна]], а повеќе Американци. Зимскиот туризам му отстапил место на летниот туризам и било изградено летното казино на Палм Бич. Градскиот совет имал идеја за отпочнување на еден меѓународен филмски фестивал непосредно пред [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Првиот бил отворен на 20 септември 1946 година и се одржал во Казино Мунисипал. == Клима == Кан има [[средоземна клима]] ([[Кепенова класификација на климата]]: означена со ''Csa'' или ''Csb&#x202f;'') и градот добива 12 часа сонце дневно во текот на летото (мај до септември), додека во зима (декември-февруари) времето е благопријатно. Двете сезони имаат релативно слаби врнежи од дожд и повеќето дожд се јавува во текот на октомври и ноември, кога паѓа 110 мм. Канските лета се долги и топли, со летни дневни температури редовно до 30&nbsp;°C, додека просечните температури се околу 25&nbsp;°C. Температурите остануваат високи од јуни до септември, најпрометното време од годината. И покрај топлите дневни температури, средоземниот ветер ги држи летните вечери пријатно свежи. Температурите паѓаат под 10&nbsp;°C во само три месеци од годината (декември-февруари). Пролетта и есента се исто така топли, но повеќе погодни за оние кои сакаат малку постудено време. {{Weather box | Место = Кан (1981–2010) | Извор = ''Météoclimat''<ref name=MC1>{{нмс|url=http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/listenormale-1981-2010-1-r25.php|title=Moyennes 1981/2010: Région Provence-Alpes-Côte d'Azur|publisher=Météoclimat|language=француски|accessdate=19 декември 2014}}</ref><ref name=MC2>{{нмс|url=http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/index.php?page=stati&id=65|title=STATION Cannes|publisher=Météoclimat|language=француски |accessdate=19 декември 2014}}</ref>; ''Infoclimat.fr'' (влажност 1961–1990)<ref name=Infoclimat>{{нмс|url= http://www.infoclimat.fr/climatologie-07684-cannes-mandelieu.html|title=Normes et records 1961-1990: Cannes - Mandelieu (06) - altitude 2m|language=француски|publisher=Infoclimat|accessdate=19 декември 2014}}</ref> | Јан_а_макс = 21.9 | Фев_а_макс = 26.0 | Мар_а_макс = 24.8 | Апр_а_макс = 27.6 | Мај_а_макс = 31.6 | Јун_а_макс = 34.7 | Јул_а_макс = 38.0 | Авг_а_макс = 37.0 | Сеп_а_макс = 35.0 | Окт_а_макс = 31.0 | Ное_а_макс = 25.7 | Дек_а_макс = 23.4 | Год_а_макс = 38.0 | Јан_прос_макс = 13.1 | Фев_прос_макс = 13.5 | Мар_прос_макс = 15.7 | Апр_прос_макс = 17.3 | Мај_прос_макс = 21.0 | Јун_прос_макс = 24.5 | Јул_прос_макс = 27.5 | Авг_прос_макс = 27.8 | Сеп_прос_макс = 24.8 | Окт_прос_макс = 20.9 | Ное_прос_макс = 16.7 | Дек_прос_макс = 13.9 | Год_прос_макс = 19.7 | Јан_прос = 8.4 | Фев_прос = 8.7 | Мар_прос = 10.8 | Апр_прос = 13.0 | Мај_прос = 16.9 | Јун_прос = 20.5 | Јул_прос = 23.2 | Авг_прос = 23.4 | Сеп_прос = 20.2 | Окт_прос = 16.6 | Ное_прос = 12.3 | Дек_прос = 9.2 | Год_прос = 15.3 | Јан_прос_мин = 3.6 | Фев_прос_мин = 3.9 | Мар_прос_мин = 6.2 | Апр_прос_мин = 8.7 | Мај_прос_мин = 12.8 | Јун_прос_мин = 16.4 | Јул_прос_мин = 18.8 | Авг_прос_мин = 18.8 | Сеп_прос_мин = 15.5 | Окт_прос_мин = 12.3 | Ное_прос_мин = 7.8 | Дек_прос_мин = 4.6 | Год_прос_мин = 10.8 | Јан_а_мин = −12.0 | Фев_а_мин = −8.6 | Мар_а_мин = −9.9 | Апр_а_мин = −0.5 | Мај_а_мин = 2.3 | Јун_а_мин = 7.4 | Јул_а_мин = 8.8 | Авг_а_мин = 10.5 | Сеп_а_мин = 5.3 | Окт_а_мин = 0.9 | Ное_а_мин = −3.0 | Дек_а_мин = −5.6 | Год_а_мин = −12.0 | Јан_прос_врнежи = 76.7 | Фев_прос_врнежи = 41.9 | Мар_прос_врнежи = 41.9 | Апр_прос_врнежи = 72.5 | Мај_прос_врнежи = 49.4 | Јун_прос_врнежи = 30.9 | Јул_прос_врнежи = 16.0 | Авг_прос_врнежи = 24.6 | Сеп_прос_врнежи = 79.6 | Окт_прос_врнежи = 120.1 | Ное_прос_врнежи = 107.0 | Дек_прос_врнежи = 95.6 | Год_прос_врнежи = 756 | Јан_врнежливи_денови = 5.80 | Фев_врнежливи_денови = 4.80 | Мар_врнежливи_денови = 4.97 | Апр_врнежливи_денови = 6.53 | Мај_врнежливи_денови = 5.17 | Јун_врнежливи_денови = 3.73 | Јул_врнежливи_денови = 1.83 | Авг_врнежливи_денови = 2.77 | Сеп_врнежливи_денови = 4.43 | Окт_врнежливи_денови = 7.03 | Ное_врнежливи_денови = 7.20 | Дек_врнежливи_денови = 6.50 | Год_врнежливи_денови = 60.8 | Јан_влага = 72 | Фев_влага = 70 | Мар_влага = 70 | Апр_влага = 70 | Мај_влага = 73 | Јун_влага = 74 | Јул_влага = 72 | Авг_влага = 72 | Сеп_влага = 74 | Окт_влага = 75 | Ное_влага = 74 | Дек_влага = 72 | Год_влага = 72.3 | Јан_сончеви_часови_мес = 152.3 | Фев_сончеви_часови_мес = 175.3 | Мар_сончеви_часови_мес = 225.4 | Апр_сончеви_часови_мес = 225.3 | Мај_сончеви_часови_мес = 265.3 | Јун_сончеви_часови_мес = 311.5 | Јул_сончеви_часови_мес = 343.2 | Авг_сончеви_часови_мес = 316.0 | Сеп_сончеви_часови_мес = 254.6 | Окт_сончеви_часови_мес = 193.5 | Ное_сончеви_часови_мес = 148.3 | Дек_сончеви_часови_мес = 133.8 | Год_сончеви_часови_мес = 2750 }} [[Податотека:Cannes-panorama-2009.jpg|мини|250п|Панорама на крајбрежјето.]] [[Податотека:Cannes promenade.jpg|мини|250п|Булеварот де ла Круасет долж крајбрежјето.]] == Стопанство == [[Податотека:Aero cannes.jpg|мини|250п|десно|Воздухопловниот центар Мандели во Кан]] Областа околу Кан се развила во високотехнолошка област. Технолошкиот парк „Софија Антиполис“ се наоѓа во ридовите над Кан. Филмскиот фестивал е голем настан за индустријата. Постои годишен телевизиски фестивал во последната недела на септември. Стопанството на градот се заснова на туризам, стопански саеми, трговија и воздухопловство. Кан има 6.500 претпријатија, од кои 3000 се трговски, занаетчиски и услужни. Во Кан е седиштето на воздухопловниот центар „Мандели“, под капата на претпријатието „Талес Аленија“, првиот европски производители на [[Вештачки сателит|сателити]]. == Знаменитости == Шеталиштето „Круазет“ е авенија со палми на брегот. Круазет е познато по живописните плажи и ресторани, кафулиња и бутици. Ле Сике, стариот град, обезбедува добар поглед на Круазет. Утврдената кула и капелата на „Св. Ана“ е дом на музејот Де ла Кастр. Карактеристична градба во Кан е руската православна црква „Св. Архангел Михаил“. === Музеи === Во Музејот на историјата и уметноста на Прованса се сочувани артефакти од праисторијата до денес, во палата од {{римски|18}} век. Музејот Де ла Кастр има објекти од коралните острови на Тихиот Океан, перуански реликвии и гранчарски предмети од Маите. Други музеи се Поморскиот музеј, Музејот на морето, Музејот на фотографијата и Меѓународниот музеј на парфеми. === Вилите на Кан === Кан од {{римски|19}} век сè уште може да се види со своите големи вили, изградени за да го одразат богатството и состојбата на своите сопственици и инспириран од средновековните замоци до римските вили. Не се отворени за јавност. Италијанската вила на „Елеонора Луиз“ на лордот Бруам (една од првите во Кан) — изградена помеѓу 1835 и 1839 година. Исто така познат како „Англиски четврт“ (''Quartier des Anglais''), ова е најстарата станбена област во Кан. Друга атракција е Вила Фјезол (позната денес како Вила Домерг) дизајнирана од страна на Жан Габриел Домерж во стилот на Фјезоле, во близина на [[Фиренца]], која може да биде посетена со најава. === Остров Сент Маргерит === На „човекот во железната маска“ му требале 11 години да го напушти овој мал, пошумен остров [[Сент Маргерит (остров)|Сент Маргерит]]. Се верува дека мистериозниот поединец бил од благородна крв, но неговиот идентитет никогаш не е докажан. Неговата ќелија може да биде посетена во тврдината Сент Маргерит, сега преименувана во Музеј на морето. Во овој музеј, исто така, се сместени откритија од потонати бродови во близина на островот, вклучувајќи и римска ({{римски|1}} век п.н.е.) и сараценска ({{римски|10}} век од н.е.) керамика. === Островот Сент Онора === Цистерцијанските монаси се единствените жители на помалиот појужен остров [[Сент Онора (остров)|Сент Онора]]. Монасите го населиле островот од 410 година во екот на нивните овластувања, ги имале во сопственост Кан, [[Мужен]] и [[Валорис]]. Средновековни траги се наоѓаат во црквата, која е отворена за јавноста, и во урнатините од {{римски|11}} век во манастирот на работ на морето. Монасите го делеле своето време помеѓу молитвата и производството на црвени и бели вина. === Театар и музика === Кан не е познат по традиционалниот театар. Сепак, малите настани на сцена продуцираат и организираат кратки скеч изведби за време на меѓународниот годишен фестивал на глумечки настапи. Познати театри се Еспас Мирамар и Александар III. === Фестивали и настани === * [[Кански филмски фестивал|Канскиот филмски фестивал]] — основан во 1949 година, се одржува секоја година, обично во мај. * Меѓународен фестивал на креативноста — глобален настан на кој се доделуваат награди во полето на маркетингот, одржуван секоја година во јуни. * Мидем — настан за музичката индустрија. * МИПИМ — најголемото светско шоу на трговско-имотно претставување. * Карневал на Ривиерата — годишна парада низ улиците за да се одбележи 21-дневниот период пред Црниот вторник. * Меѓународен фестивал на игри — фестивал на игрите во карти, табли, шах, тарот и други (февруари). * Фестивал на морето — настан за ентузијасти во едрење во пристаништето (септември). * Меѓународен фестивал на глумечки изведби — комични скечеви и настапи на уметници. * Меѓународен пазар на луксузни патувања — средба на сите врвни меѓународни луксузни туристички услуги и добавувачи од целиот свет. * Фестивал на пиротехничката уметност — прекрасно годишно натпреварување во огномет, кое се одржува во текот на летото во Канскиот Залив. * Мипком и МИПТВ — се одржуваат во октомври и април и претставува еден од најважните светски трговски пазари за телевизиската индустрија. * Пан-африкански филмски фестивал — се одржува во почетокот на април и претставува филмови од африканската дијаспора. == Сообраќај == ;Аеродромот Ница Азурен Брег [[Аеродром Ница Азурен Брег]] се наоѓа на 24 километри од Кан и има околу 10 милиони патници годишно. [[Аеродром Марсеј Прованса]] е, исто така, оддалечен 150 километри. Помалиот [[аеродром Кан-Манделе]] е во близина. ''CannesExpress'' извршуваат редовни трансфери меѓу аеродоромот во Ница и хотелите во Кан. Цена за едно место е 20 евра. ;Железнички [[TGV]] пружа железнички услуги до главната железничка станица во Кан и обезбедува пристап од големите француски градови, вклучувајќи ги Ница, Марсеј, Лион, Париз и Тулуза. Други градови до кои има железнички превоз се [[Брисел]] (6 часа), [[Милано]] (5 часа), [[Базел]] (10 часа), [[Рим]] (10 часа) и [[Венеција]] (10 часа). Помалите железнички станици Кан-Ла Бока и Ди Боске служат само за места во областа. ;Автобуски Превозните услуги се во ''Gare Routière'', во центарот на градот, во близина на Градското собрание. Компании од странство се ''Eurolines'' и ''Agence Phoceens''. Регионалните услуги се обезбедени од ''Rapides'' и ТМО, со услуги од Ница и Грас/Манделе соодветно. Локалните автобуски услуги се обезбедени од страна на Азур. ;Фериботски Траектите се достапни во Ница на пристаништето од [[Бастија]] и [[Калви]] на Корзика, со услуги обезбедени од страна на ''SNCM Ferryterranée'' и Корзика фериботи. Од Бастија, патувањето е 4 часа и 45 минути на конвенционалните траекти и 3 часа и 40 минути на брзи траекти, а од Калви, конвенционалните се 3 часа и 45 минути, а експресните се 2 часа и 45 минути. Во просек по четири траекти на ден пловат на овие правци, а повеќе во текот на летото. {{wide image|Panorama of Cannes Hoarbour.jpg|1800px|Панорама на пристаништето Кан, од кое многу фериботи испловуваат.}} == Меѓународни односи == {{Поврзано|Список на збратимени градови во Франција}} === Збратимени градови === Кан е [[Збратимени градови|збратимен]] со следниве градови: {|class="wikitable" |- valign="top" | * {{знамеикона|ВБР}} [[Лондонска општина Кенсингтон и Челси|Кенсингтон и Челси]], [[Обединето Кралство]]<ref name="Archant twinning 3">{{нмс|url=http://www.completefrance.com/language-culture/twin-towns|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130705094933/http://www.completefrance.com/language-culture/twin-towns|title=Британски градови збратимени со француски градови|accessdate=20 јули 2013|archivedate=2013-07-05|work=Archant Community Media Ltd|url-status=live}}</ref> * {{знамеикона|ЈАП}} [[Шизуиока (град)|Шизуиока]], [[Јапонија]] * {{знамеикона|МЕК}} [[Акапулко]], [[Мексико]] * {{знамеикона|САД}} [[Беверли Хилс]], [[САД]] * {{знамеикона|ШПА}} [[Мадрид]], [[Шпанија]] |} Кан има договори за пријателство со следниве градови: {|class="wikitable" |- valign="top" | * {{знамеикона|ШВА}} [[Гштад]], [[Швајцарија]] * {{знамеикона|КАН}} [[Квебек (град)|Квебек]], [[Канада]] * {{знамеикона|ИТА}} [[Торино]], [[Италија]]<ref name="Turin twinnings">{{нмс|url=http://www.comune.torino.it/relint/inglese/gemellaggieaccordi/index.shtml|title=Меѓународни односи - Збратимени градови и договори|accessdate=6 август 2013|last=Песото|first=Лоренцо|work=International Affairs Service in cooperation with Servizio Telematico Pubblico|publisher=Град Торино|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130618182559/http://www.comune.torino.it/relint/inglese/gemellaggieaccordi/index.shtml|archivedate=2013-06-18|url-status=live}}</ref> * {{знамеикона|ИТА}} [[Фиренца]], [[Италија]] || * {{знамеикона|РУС}} [[Москва]], [[Русија]] * {{знамеикона|ИЗР}} [[Тел Авив]], [[Израел]] * {{знамеикона|French Polynesia}} [[Папеете]], [[Француска Полинезија]] |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Ризница-ред|Cannes}} * {{ODP|Regional/Europe/France/Regions/Provence-Alpes-Cote_d'Azur/Alpes-Maritimes/Localities/Cannes|Кан}} {{en}} * [http://www.beyond.fr/villages/cannes-provence-france.html Информации и фотографии од Прованса] * [http://www.cannes.fr Официјална страница] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120305033403/http://www.cannes.fr/ |date=2012-03-05 }} {{Fr}} * [http://www.cannes-destination.com Официјалан туристичка страница] {{en}} * [http://www.festival-cannes.org Кански филмски фестивал] {{Fr}} {{en}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Кан (Азурен Брег)| ]] [[Категорија:Градови во Франција]] [[Категорија:Општини во Приморските Алпи]] 0z91wac38plj4quz7kal23yy1o0r1gv Предлошка:Планини во Егејска Македонија 10 1102683 5562829 5552774 2026-05-24T10:45:26Z Bjankuloski06 332 5562829 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Планини во Егејска Македонија | title = [[Планина|Планини]] во [[Егејска Македонија]] | listclass = hlist | state = {{{state|}}} | above = | image = | list1 = * [[Авго (Егејска Македонија)|Авго]] * [[Баба (планина)|Баба]] * [[Балџа (планина)|Балџа]] * [[Беласица]] * [[Бешичка Планина]] * [[Богданска Планина]] * [[Боздаг]] <small>([[Белотински Планини]] • [[Бесленски Рид]] • [[Курилово (планина)|Курилово]] • [[Шилка (планина)|Шилка]] • [[Штудер]])</small> * [[Василица (планина)|Василица]] * [[Вич]] (Нередска Пл.) * [[Врапчинска Планина]] * [[Гал’мбица]] (Алевица) * [[Голен]]<!-- ΚΟΛΩΝΑ --> * [[Голомбар]] * [[Горуша]] * [[Грамошта]] (Грамос) * [[Гребенски Планини]] * [[Д’мбенска Планина]] * [[Диминик]] * [[Заградено]] * [[Ипсарио]] * [[Јарум Каја]] * [[Камбуница]] <small>([[Алонорахи]] • [[Бунаса]] • [[Бурсана]] • [[Свети Христофор (планина)|Свети Христофор]])</small> * [[Карадаг]] * [[Каракамен]] * [[Карали (планина)|Карали]] * [[Карталдаг]] * [[Кестени]] * [[Клепе (планина)|Клепе]] * [[Кожански Планини]] * [[Кожуф]] * [[Корбец]] (Горбеч) * [[Круша (планина)|Круша]] * [[Кушница]] * [[Лонгос (планина)|Лонгос]]<!-- Астрапокамено --> * [[Лути Рид]] (Чиста Пл.) * [[Мала Ниџе]] * [[Миља (планина)|Миља]] * [[Мурик]] * [[Ниџе]] * [[Одре]] * [[Орсова Планина]] * [[Олимп]] * [[Орљачка Планина]] * [[Пајак (планина)|Пајак]] * [[Пиериски Планини]] * [[Пијавица (планина)|Пијавица]] * [[Пиростија (планина)|Пиростија]] * [[Пинд]] * [[Пиново]] * [[Радош и Мала Река]] * [[Саракина (планина во јужно Костурско)|Саракина]] (Габер) * [[Саракина (планина во средишно Костурско)|Саракина]] (Апоскепска Пл.) * [[Света Гора (планина)|Света Гора]] * [[Сенгелска Планина]] * [[Сињак]] (Снежник) * [[Скурџа]] * [[Славјанка]] * [[Сминица]] (Серски Боздаг) * [[Смолика]] * [[Средец (планина)|Средец]] (Камила) * [[Стргач]] * [[Сува Гора (Преспа)|Сува Гора]] (<small>[[Дева (планина)|Дева]] {{•}} [[Калуѓер (планина)|Калуѓер]] {{•}} [[Слива (планина)|Слива]] {{•}} [[Цуцул (планина)|Цуцул]]</small>) * [[Сугљани]] * [[Таљар]] * [[Урвил]] (Чалдаг) * [[Фламбуро]]<!-- Аеторахи --> * [[Флацата]] * [[Хасија]] * [[Холомонда]] * [[Хортач]] * [[Црвена Гора]] * [[Црна Гора (Егејска Македонија)|Црна Гора]] * [[Црна Планина]] * [[Шапка (планина)|Шапка]] * [[Шарлија]] (Бродска Пл.) | below = }}<noinclude> {{расклоп}} [[Категорија:Предлошки за Егејска Македонија|Планини]] [[Категорија:Предлошки за географија]] [[Категорија:Планини во Егејска Македонија|Ψ]] </noinclude> 78p7v3xt43nv2x6k1rch73gtl0i83ji Список на споменици на природата на Македонија 0 1107426 5562764 5459326 2026-05-24T07:47:33Z Bjankuloski06 332 5562764 wikitext text/x-wiki Ова e '''список на [[споменик на природата|спомениците на природата]] на Македонија'''. Некои од нив се прогласени со посебен закон донесен во [[Собрание на Македонија|Собранието на РМ]], а некои со одлуки на општините. Според Законот за заштита на природата, овие [[Список на заштитени природни подрачја во Македонија|заштитени подрачја]] припаѓаат на категоријата III на [[МСЗП]].<ref>{{нмс|title=Закон за заштита на природата (член 66) |url=https://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2014/09/Zakon%20za%20zastita%20na%20Prirodata%20-%20Precisten%20tekst%20za%20neoficijalna%20upotreba.pdf|work= |publisher=Министерство за животна средина и просторно планирање |archive-url=https://web.archive.org/web/20190712085047/http://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2014/09/Zakon%20za%20zastita%20na%20Prirodata%20-%20Precisten%20tekst%20za%20neoficijalna%20upotreba.pdf|archive-date=12 јули 2019|accessdate=28 март 2022}}</ref> == Список на споменици на природата == {| class="wikitable sortable" |- ! Име на споменикот !Површина<br><small>(хектари)</small><ref name=":0">{{нмс|url=http://documents.protectedplanet.net/MKD.html|title=2018 United Nations List of Protected Areas of Macedonia, The former Yugoslav Republic of|last=|first=|date=јули 2018|work=protectedplanet.net|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref> !Прогласен<ref name=":0" />!! Место и општина !! Координати !! Опис |- |[[Бањичко Кале]] |200 |1983 |[[Бањица]], [[Општина Чашка|Чашка]] |<small>{{coord|41.6947|21.6280|scale:10000_region:MK|name=Бањичко Кале}}</small> |Наоѓалиштето се наоѓа околу 3 км западно над селото. Во варовнички плочи била најдена богата морска фауна составена од [[школки]], [[амонити]] и [[полжави]]. Профилот е особенит за [[базалт]]ниот дел на [[горна креда]] и по богатството на [[фосил]]ните асоцијации спаѓа во редот на најинтересните наоѓалишта. |- |[[Белешничка Река]] |3,906 |2001 |[[Белица (Порече)|Белица]], [[Општина Македонски Брод|Македонски Брод]] |<small>{{coord|41.6878|21.3107|scale:10000_region:MK|name=Белешничка Река}}</small> |Извориштето и се наоѓа на западните падини на Јакупица, на селото, на надморска височина од 570 м. Иако оваа река има кус водотек од 5,2 км, таа има многу интересен пејсаж, особено во нејзиниот горен тек. Во сливот на реката има поголем број на [[Спелеологија|спелеолошки]] предмети кои се истакнуваат по богатството со украси. |- |[[Вевчански Извори]] |1,370<ref name="39/12">{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date=22 март 2012 |year= |month= |title=Указ за прогласување на Законот за прогласување на „Вевчански Извори“ за споменик на природа и Закон за прогласување на „Вевчански Извори“ за споменик на природа |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=39 |pages=2-4 |id= |url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/3B7C401E27E5B54588B1E71C0F05A241.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220317115046/https://www.slvesnik.com.mk/Issues/3B7C401E27E5B54588B1E71C0F05A241.pdf |archive-date=17 март 2022 |accessdate=17 март 2022 |quote= }}</ref> |1999<br />20.03.2012<ref name="39/12"/> |[[Вевчани]], [[Општина Вевчани|Вевчани]] |<small>{{coord|41.2408|20.5622|scale:10000_region:MK|name=Вевчански Извори}}</small> | |- | [[Висока Чука (Гевгелиско)|Див Прнар на Висока Чука]]<!-- овде се вели поинаку: https://www.protectedplanet.net/176317 --> | — |1977 |[[Петрово]] и [[Габрово (Гевгелиско)|Габрово]], [[Општина Гевгелија|Гевгелија]] |<small>{{coord|41.2738|22.3238|scale:10000_region:MK|name=Висока Чука}}</small> |[[Див прнар|Дивиот прнар]] или бодилката (''Ilex aquifolium'') се наоѓа на точката Висока Чука на шумското стопанство Кожуф - Гевгелија. |- |[[Гладница]] |52 |1988 |[[Општина Гевгелија|Гевгелија]] | |Оваа [[Ела|елова]] состоина се наоѓа во шумско стопанската единица Долница II која е сопственост на шумското стопанство „Кожуф“ од [[Гевгелија]], во изворишниот дел на реката [[Дешница]]. Состоината е една од најзачуваните во шумскиот слив од источниот дел на [[Кожуф]] и се наоѓа на надмоска височина од 1560 до 1700 м. Тука се наоѓа асоцијацијата Fago-Abietetum meridionale. |- |[[Новоконска шума од гол човек]] |5 |1987<ref name=":1">{{нмс|url=http://www.ceprosard.org.mk/Ipard/PDF/302/Prilog_7_Lista_na_Prirodni_zastiteni_zoni_i_pregled_na_postojnite_akti_so_koi_se_ureduvaat_zastitenite_oblasti_i_predmeti.pdf|title=Прилог 7: Список на Природни заштитени зони и преглед на постојните акти со кои се уредуваат заштитените области и предмети|last=|first=|date=|work=ЦеПроСАРД|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=13 јуни 2019}}</ref> |[[Ново Конско]], [[Општина Гевгелија|Гевгелија]] |<small>{{coord|41.1666|22.4166|scale:10000_region:MK|name=}}</small> |Наоѓалиштето на видот [[гол човек]] (Arbutus andrachne) се наоѓа 2,5 км западно од селото Ново Конско, од десната страна на [[Конска Река]]. Особенита е асоцијацијата Phillyreo - Carpinetum arientalis. Во [[Македонија]], Arbutus-от се наоѓа оддалечен од својот главен ареал по засолети и реликтни страништа и тоа само во кањонскиот дел на [[Црна Река]] и по долината на Конска Река. |- |[[Горна Слатинска Пештера]] |2 |1953<ref name="годишник2020стр21"/> |[[Слатина]], [[Општина Македонски Брод|Македонски Брод]] |<small>{{coord|41.5833|21.4833|scale:10000_region:MK|name=Горна Слатинска Пештера}}</small> | |- |[[Градешка Река]]<!--или Градешничка Река--> |? |1996<ref name=":1" /> |[[Зовиќ]], [[Општина Новаци|Новаци]] |<small>{{coord|41.1088|21.7309|scale:10000_region:MK|name=Градешка Река}}</small> | |- |[[Демиркаписка Клисура]] |334 |1960<ref name="годишник2020стр21"/> |[[Општина Демир Капија|Демир Капија]] |<small>{{coord|41.4019|22.2615|scale:10000_region:MK|name=Демиркаписка Клисура}}</small> | |- |[[Дојранско Езеро]] |2,720<ref name="51/11дојран">{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date=13 април 2011 |year= |month= |title=Указ за прогласување на Законот за прогласување на Дојранското Езеро за споменик на природата и Закон за прогласување на Дојранското Езеро за споменик на природата |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=51 |pages=56-57 |id= |url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/00E4D4F3FC23794C946EECD276FBF419.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220120184631/http://www.slvesnik.com.mk/Issues/00E4D4F3FC23794C946EECD276FBF419.pdf |archive-date=20 јануари 2022 |accessdate=17 март 2022 |quote= }}</ref> |1977<br />12.04.2011<ref name="51/11дојран"/> |[[Општина Дојран|Дојран]] |<small>{{coord|41.2116|22.7469|scale:100000_region:MK|name=Дојранско Езеро}}</small> | |- |[[Дојрански платани]] |? |1970<ref name="годишник2020стр21"/> |[[Нов Дојран]] и [[Стар Дојран]], [[Општина Дојран|Дојран]] | |[[Чинар]]ските стебла (''Platanus orientalis'') се наоѓаат покрај бреговата линија на [[Дојранското Езеро]] на потегот од пред влезот на [[Нов Дојран]] до [[Стар Дојран]]. |- |[[Дреновска Клисура#Заштитено природно подрачје|Дреновска Клисура]]<!--Дреначка Клисура--> |241 |1991, 2017 |[[Дреново (Кавадаречко)|Дреново]] и [[Раец]], [[Општина Росоман|Росоман]] |<small>{{coord|41.4366|21.8694|scale:10000_region:MK|name=Дреновска Клисура}}</small> |Наоѓалиштето се наоѓа во самата Дреновска (Дреначка) Клисура, на патниот правец [[Кавадарци]]-[[Прилеп]]. Границите на наоѓалиштето се природно определени, а порано зафаќала површина од 260 хектари. Тука е присутен сојузот Phragmition. Застапени видови: Moli nia coerulea Vor., Erianthus hostii, Adiantum copillus veneris, [[Огнен трн|Pyracantha coccinea]], Carex cuspidata. |- |[[Дувало]] | — |1979 |[[Косел]], [[Општина Охрид|Охрид]] |<small>{{coord|41.1693|20.8371|scale:10000_region:MK|name=Дувало}}</small> | |- |[[Зрзе]] |135 |1996 |[[Зрзе]], [[Општина Долнени|Долнени]] |<small>{{coord|41.5126|21.3334|scale:10000_region:MK|name=Зрзе}}</small> | |- |[[Прељубишка јасика]] |? |1967 |[[Прељубиште]], [[Општина Јегуновце|Јегуновце]] | |[[Јасика|Јасиковото]] стебло (''Populus tremula'') се наоѓа во непосредната близина до селото. Тоа е едно од најзачуваните и најзабележителните стебла од овој вид во Македонија. Височината на стеблото е преку 24 м, обемот е преку 8,60 м, а проекцијата на [[крошна]]та е преку 18 м. |- |[[Калница]] |0.67 |1960<ref name="годишник2020стр21"/> |[[Ваташа]], [[Општина Кавадарци|Кавадарци]] |<small>{{coord|41.4226|22.0270|scale:10000_region:MK|name=Калница}}</small> |[[Палеонтологија|Палеонтолошко]] наоѓалиште со множество на фосилни коски од [[’рбетници]] главно од пикермиска фауна. |- |[[Камени Кукли]] |55 |01.08.2008<ref>{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date19 август 2008 |year= |month= |title=Указ за прогласување на Законот за прогласување на локалитетот „Куклица“ за споменик на природата и Закон за прогласување на локалитетот „Куклица“ за споменик на природата |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=103 |pages=88-90 |id= |url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/CC8C2B64EFCA844282EC7B48E165DF29.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220128062049/http://www.slvesnik.com.mk/Issues/CC8C2B64EFCA844282EC7B48E165DF29.pdf |archive-date=28 јануари 2022 |accessdate=17 март 2022 |quote= }}</ref> |[[Куклица]], [[Општина Кратово|Кратово]] |<small>{{coord|42.1052|22.0551|scale:10000_region:MK|name=Камени Кукли}}</small> | |- |[[Каласлари (палеонтолошко наоѓалиште)|Каласлари]] |153 |29.04.1983 |[[Горно Каласлари|Горно]] и [[Долно Каласлари]], [[Општина Велес|Велес]] |<small>{{coord|41.6968|21.8189|scale:10000_region:MK|name=Караслари}}</small> |Фосилното наоѓалиште било откриено во 1973 година при изградбата на автопатот Велес-Гевгелија. По множеството на пронајдените фосилизирани [[цицачи]] ([[коњи]], [[Жирафа|жирафи]], [[Газела|газели]], [[свињи]], [[кучиња]] и др.), ова наоѓалиште се вбројува во едно од најпознатите наоѓалишта кои досега биле откриени во светот. |- |[[Калиштански платани]] |? |1961<ref name="годишник2020стр21"/> |[[Калишта]], [[Општина Струга|Струга]] | |Чинарското стебло (''Platanus orientalis'') се наоѓа во дворното место на [[Калишки манастир|Калишкиот манастир]] на брегот на [[Охридското Езеро]] во Калишта. |- |[[Карши Бавчи]]<!--или Карши Бавча--> |15 |1967 |[[Кратово]], [[Општина Кратово|Кратово]] |<small>{{coord|42.0760|22.1785|scale:10000_region:MK|name=Карши Бавчи}}</small> |Се наоѓа на падините на возвишението Баба кај градот. Претставува формација на вулкански карпи. Во непосредна близина се и [[Кратовски борови|кратовските борови]] кои исто така се споменик на природата. |- |[[Катлановски Предел (заштитено природно подрачје)|Катлановски Предел]] |5,442<ref name="годишник2020стр21"/> |1991<ref name="годишник2020стр21">{{Наведена мрежна страница |last=|first=|date=2020|title=Статистички годишник на република Македонија 2020 - Животна средина и географија|url=https://www.stat.gov.mk/Publikacii/SG2021/SG2021pdf/02-ZivotnaSr-Environment.pdf|publisher=Државен завод за статистика|pages=21}}</ref><ref name="Прилог7стр6">{{нмс|url=http://www.ceprosard.org.mk/Ipard/PDF/302/Prilog_7_Lista_na_Prirodni_zastiteni_zoni_i_pregled_na_postojnite_akti_so_koi_se_ureduvaat_zastitenite_oblasti_i_predmeti.pdf|title=Прилог 7: Список на Природни заштитени зони и преглед на постојните акти со кои се уредуваат заштитените области и предмети |archive-url=https://web.archive.org/web/20210711024234/http://www.ceprosard.org.mk/Ipard/PDF/302/Prilog_7_Lista_na_Prirodni_zastiteni_zoni_i_pregled_na_postojnite_akti_so_koi_se_ureduvaat_zastitenite_oblasti_i_predmeti.pdf |archive-date=11 јули 2021 |last=|first=|date=|work=ЦеПроСАРД |dead-url=|accessdate=8 април 2022 |page=6}}</ref> |[[Општина Петровец|Петровец]] |<small>{{coord|41.8681|21.7088|scale:10000_region:MK|name=Катлановски Предел}}</small> |Се наоѓа на местото каде што реката Пчиња во всекла своето корито во Катлановскиот Рид и изградила куса клисура. На овој простор е присутна специфична појава на отворена пукнатина од неотектонско потекло, низ која повремено се дистрибуираат термоминерални води, од кои биле наталожени впечатливи драперасти наслаги на бигор. Должината на пукнатината изнесува 350 м, а ширина на отворот е до 30 см. Тука се среќава асоцијацијата Erythronio - Carpinetum orientalis. На левата страна на Приња непосредно крај одморалиштето на пензионерите, на падината околу 50 м над домот се среќава флората: ''Erythronium dens canis'', ''Galanthus graecus'', ''Scilla bifolia'', ''Fritillaria graeca var. gussichiae'', ''Anemone ranunculoides'' и други. |- |[[Кожле (споменик на природата)|Кожле]] |85 |27.01.1985 |[[Кожле]], [[Општина Петровец|Петровец]] | |Се наоѓа во [[Бадерска Клисура|Бадерската Клисура]] на [[Пчиња]], југоисточно од селото Кожле. На овој простор во месноста Прнар и Корија постои своевидна мешана флористичка состоина од питома и дива фоја (''Juniperus foetidissima'' и ''Juniperus excelsa''). Пределот претставува северозападна ареална граница во [[Македонија]]. |- |[[Колешински Водопад]]и |254 |1985 |[[Колешино]], [[Општина Ново Село|Ново Село]] |<small>{{coord|41.3516|22.8001|scale:10000_region:MK|name=Колешински Водопади}}</small> | |- |[[Колешински платан]] | |1986<ref name="годишник2020стр21"/> |[[Колешино]], [[Општина Ново Село|Ново Село]] |<small>{{coord|41.3516|22.8001|scale:10000_region:MK|name=Колешински Водопади}}</small> |Две чинарски стебла (''Platanus orientalis'') кои се наоѓаат на мегданот во селото, чии висини изнесуваат преку 20-22 м. |- |[[Конопиште]] |69 |1986 |[[Конопиште]], [[Општина Кавадарци|Кавадарци]] |<small>{{coord|41.2366|22.0835|scale:10000_region:MK|name=Конопиште}}</small> |Се наоѓа на 1,5 км јужно од селото и претставува геоморфолошки предмет - природна појава на земјени столбови (земјени пирамиди), кои претставуваат исклучително интересни и многу ретки облици на интензивна ерозија на земјиштето. Предметот се наоѓа во една куса суводолница на десната долинска страна од реката [[Бошава]], на надморска височина од 740 м. |- |[[Конче (заштитено природно подрачје)|Конче]] |66 |1986 |[[Конче]], [[Општина Конче|Конче]] | |Група од десет стебла од [[орев]] (''Juglans regia''), четири стебла од [[липа]] (''Tilia grandifolia Ehrh.'') и едно стебло од [[чинар]] (''Platanus orientalis''). Оваа група на стебла се наоѓа во дворното место на [[Црква „Св. Илија“ - Конче|црквата „Св. Илија“]] во селото. |- |[[Горнобелички костен]] | — |1996 |[[Горна Белица]], [[Општина Струга|Струга]] | |[[Костен]]овото стебло (''Castanea sativa'') се наоѓа во атарот на селото и е едно од најзачуваните стебла од овој вид до Македонија. Висината на стеблото е преку 20 м, обемот му е преку 6,30 м, а проекцијата на крошната е преку 23 м. |- |[[Кратовски борови]] | |1967 |[[Кратово]], [[Општина Кратово|Кратово]] | |[[Бор]]овите стебла ([[Бел бор|Pinus sylvestris]]) се наоѓаат во местото викано Карши Бавчи во самиот град. Висината на стеблата е преку 18 м, а обемот на стеблата е преку 2,40 м, односно преку 2,80 м. |- |[[Локви (заштитено природно подрачје)|Локви - Големо Коњари]] |15<ref name="124/10">{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date=20 септември 2010 |year= |month= |title=Указ за прогласување на Законот за прогласување на локалитетот „Локви - Големо Коњари“ за споменик на природата и Закон за прогласување на локалитетот „Локви - Големо Коњари“ за споменик на природата |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=124 |pages=52-53 |id= |url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/CCC73CC114432D48894FBFB9A43BDD92.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20211222183228/http://www.slvesnik.com.mk/Issues/CCC73CC114432D48894FBFB9A43BDD92.pdf |archive-date=22 декември 2021 |accessdate=17 март 2022 |quote= }}</ref> |14.09.2010<ref name="124/10"/> |[[Големо Коњари]], [[Општина Прилеп|Прилеп]] | |Наоѓалиштето се наоѓа во Горна Пелагонија. Тоа се неколку дождовни локви расфрлени на необработена засолена почва која е користена како пасиште, наспроти селото Големо Коњари покрај патот Прилеп-Крушево. Досега ова е единствено наоѓалиште за ендемичниот вид вилинско радче (''Chirocephalus pelagonicus''). Типичниот биотоп на видот се неколкуте алкални темпорални локви со висока содржина на растворени соли. Од биогеографски аспект, видот припаѓа кон средоземниот комплекс на арбореални елементи, во епирската група на видови кои потекнуваат од терциерното рефугијано средиште на југозападен [[Балкан]]. Според Европскиот црвен список на без’рбетни претставници за слатководни екосистеми, видот ''Chirocephalus pelagonicus'' е сместен во категоријата загрозен (EN) B2c. Во рамките на заштитеното подрачје се среќаваат и други ретки видови: ''Imnadia yeyetta'' - критично загрозен (CR), ''Tanymastix motasi'' - загрозен (ED) и други. |- |[[Македонски даб во Трпејца]] |? |1967<ref name="годишник2020стр21"/> |[[Трпејца]], [[Општина Охрид|Охрид]] | |[[Даб]]овото стебло (''[[Македонски даб|Quercus Macedonica]]'') се наоѓата во селото и истото е најголемото стебло од овој вид во Македонија. Височината му изнесува преку 18 м, а обемот на стеблото е преку 4,60 м. |- |[[Манастир (фосилно наоѓалиште)|Манастир]] |35 |1961 |[[Манастир (село)|Манастир]], [[Општина Прилеп|Прилеп]] |<small>{{coord|41.1831|21.7252|scale:10000_region:MK|name=Манастир}}</small> |Наоѓалиштето се наоѓа кај месноста Пули во близина на [[Мариово|мариовското]] село. Претставува значајно наоѓалиште со фосилни остатоци од ’рбетници и [[макрофлора]] (''Castana ataria'', ''Querqus pseudocactanea Fagus'', ''Populus'' ([[јасика]]), ''Acer'' ([[јавор]]) и други), кои се наоѓаат во вулканогено-седименталната низа со слојот на дијатомејска земја. |- |[[Маркови Кули (Прилеп)|Маркови Кули]] |3,647 |10.04.2006<ref>{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date=14 април 2006 |year= |month= |title=Указ за прогласување на Законот за прогласување на локалитетот „Маркови Кули“ за споменик на природата и Закон за прогласување на локалитетот „Маркови Кули“ за споменик на природата |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=49 |pages=8-9 |id= |url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/4F7024449D36E549BAEA88B848DAAE15.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20120227053013/http://www.slvesnik.com.mk/Issues/4F7024449D36E549BAEA88B848DAAE15.pdf |archive-date=27 февруари 2012 |accessdate=17 март 2022 |quote= }}</ref> |[[Прилеп]], [[Општина Прилеп|Прилеп]] |<small>{{coord|41.4101|21.5584|scale:10000_region:MK|name=Маркови Кули}}</small> | |- |[[Мајден (цветно наоѓалиште)|Мајден]]<!--Мајдан--> | — |2003 |[[Мајден]], [[Општина Кавадарци|Кавадарци]] |<small>{{coord|41.1581|21.9452|scale:1000_region:MK|name=Мајдан}}</small> | |- |[[Матка (кањон)|Матка]] |6,575 |1944, 1994 |[[Матка (село)|Матка]], [[Општина Сарај|Сарај]], [[Општина Сопиште|Сопиште]], [[Општина Желино|Желино]] |<small>{{coord|41.9200|21.2410|scale:10000_region:MK|name=Матка}}</small> | |- |[[Мачевска црна топола]] | — |1983 |[[Мачево]], [[Општина Берово|Берово]] | |[[Црна топола]] (''Populus nigra'') која се наоѓа на 1 км источно од селото, од десната страна на реката [[Брегалница]]. Оваа топола е најголемото стебло од овој во источниот дел од Републиката. Височината на стеблото е преку 26 м, а обемот е преку 8,30 м. |- |[[Млечник (пештера)|Млечник]] |21 |1964<ref name="годишник2020стр21"/> |[[Ташмаруништа]], [[Општина Струга|Струга]] |<small>{{coord|41.2800|20.6502|scale:10000_region:MK|name=Млечник}}</small> |Се наоѓа на планината [[Караорман]], на падините ориентирани кон [[Охридско-струшка Котлина|Струшката Котлина]], на надморска височина од 980 м. Поточна таа лежи под стрмнините на гребенот Млечник. Пештерата се состои од две сали меѓусебно поврзани со мал отвор. Во првата сала, на левата страна од влезот, се наоѓаат неколку прекрасни столбови, а на дното од десната страна се издига масивен [[сталагмит]] покрај кој се влегува во втората сала. Пештерата има спелеолошко знаење. |- |[[Мокрински платани]] |2 |1988 |[[Мокрино]], [[Општина Ново Село|Ново Село]] | |Состоината од чинар (''Platanus orientalis''), во која има поединечна примеси од [[костен]] (''Castanea sativa''), [[габер]] (''Carpinus betulus'') и [[евла]] (''Alnus glutinosa'') се наоѓаат во атарот на Мокрино и се распоредени во круг. Димензиите на сите стебла се прилично изедначени со висина од преку 18 до 22 метри, и пречник од преку 50 до 60 см. |- |[[Моноспитовско Блато]] |851 |1987 |[[Моноспитово]] и [[Банско (Струмичко)|Банско]], [[Општина Струмица|Струмица]] |<small>{{coord|41.3941|22.7725|scale:10000_region:MK|name=Моноспитовско Блато}}</small> |Блато кое се наоѓа во подножјето на Беласица во Струмичкото Поле со надморска височина од 240 м. Во самото Блато растат ''Glyceria fluitans'', ''Sparganium neglectum'', ''Scirpus maritimus'', ''Typha angustifolia'', а по работ на Блатото каде што осцилира нивото на водата, се среќава шумска растителност со ''Alnus glutinossa'', ''Periploca graeca'', ''[[Acer tataricum]]'', потоа ''Osmunda regalis'', ''Pteridium aquilinum'', ''Nephrodium thelipteris''. Тука се среќава асоцијацијата Periploco - Alnetum glutinosae. Овде се мешаат [[Средоземје|средоземните]] со [[Евроазија|евроазиските]] видови кои секако се остатови од глацијалниот период во нашите краишта. |- |[[Мурите]] |62 |1987 |кај [[Бреза (Берово)|Бреза]], [[Општина Берово|Берово]] |<small>{{coord|41.6916|22.9769|scale:10000_region:MK|name=Мурите}}</small> |Наоѓалиштето се наоѓа кај месноста Мурите на [[Малешевските Планини]], на надморска височина од 1200-1400 м. Местото претставува мешана состоина од [[обична ела]] (''Abies alba''), [[балканска бука]] (''Fagus moesiaca''), [[бел бор]] (''Pinus sylvestris'') и [[европска смрека]] (''Picea excelsa''). Главен момент за прогласување на местото е што на релативно мал простор се среќаваат четири вида на дрвни видови и што смреката овде ја достигнуца најјужната и најисточната граница на нејзиниот ареал. Оваа состоина се наоѓа 16 к североисточно од Берово (оддел 10, потоддели б и в од шумско-стопанската единица Малешевски Планини II). Главен вид е елата бидејќи таа тука го достигнува најисточниот ареал во Републиката, додека пак смреката покрај најисточниот, го зазема и најјужниот ареал. |- |[[Смоларски платан]] |? | |[[Смолари]], [[Општина Ново Село|Ново Село]] | |[[Чинар]]ски стебла (''Platanus orientalis'') со висина преку 21 м. |- |[[Орашац (палеонтолошко наоѓалиште)|Орашац]]<ref name="мтц.гов">{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author=ЕкоМозаик |date=јуни 2021 |year= |month= |title=Извештај за стратегиска оцена на Државна урбанистичко - планска документација за брана и акумулација „Слупчанска Река“ |journal=[[Универзитет „Св. Климент Охридски“ - Битола]] |volume= |issue= |pages=33 |id= |url=http://www.mtc.gov.mk/media/files/2021/NACRT%20SEA_DUPD_brana%20na%20Slupcanska%20Reka_%20Lipkovo_30.6.21.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220109193553/http://www.mtc.gov.mk/media/files/2021/NACRT%20SEA_DUPD_brana%20na%20Slupcanska%20Reka_%20Lipkovo_30.6.21.pdf |archive-date=2022-01-09 |accessdate=11 април 2022 |quote= |url-status=live }}</ref> |3 |1967 |[[Орашац]], [[Општина Куманово|Куманово]] | |Наоѓалиштето се наоѓа на ридот, околу 500 м западно од селото, во седименти на [[Горна јура|горно јурски]] фли (титонски кат) биле откриени претставници на морска фауна - амонити, [[белемнити]] и школки, во литолошка средина од плочести песочници и варовници. Овој геотоп е особен дел од средоземната морска провинција од горна јура на територијата на Република Македонија, значаен за реконструкцијата на палео еколошкиште услови во геосинкалниот развој од тој период. |- |[[Орашачки даб]] | |1967<ref name="мтц.гов"/><ref name="укло">{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author=Глобал Проект Консалтинг |date=март 2016 |year= |month= |title=Регистар на потенцијали за развој на рурален туризам во Североистичниот плански регион |journal=[[Универзитет „Св. Климент Охридски“ - Битола]] |volume= |issue= |pages=25 |id= |url=http://eprints.uklo.edu.mk/6329/1/Registar%20SIPR%20final-04.07.2016-ID.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220411201522/http://eprints.uklo.edu.mk/6329/1/Registar%20SIPR%20final-04.07.2016-ID.pdf |archive-date=2022-04-11 |accessdate=11 април 2022 |quote= |url-status=live }}</ref> |[[Орашац]], [[Општина Куманово|Куманово]] | |[[Даб]]овото стебло ([[Благун|Quercus pubescens Wild-Lanunginosa thuill]]) се наоѓа во близина на [[Црква „Св. Илија“ - Орашац|црквата „Св. Илија“]], во атарот на селото. Стеблото е високо преку 20 м, со преку обем од 6 м, и распод на гранки од преку 20 м. |- |[[Орлово Брдо]]<!--Орлов Баир на топокарти--> |2,241 |01.04.2003 |[[Црвени Брегови]] и [[Шеоба]], [[Општина Неготино|Неготино]] |<small>{{coord|41.5700|22.1313|scale:10000_region:MK|name=Орлово Брдо}}</small> | |- |[[Острово (Трубарево)|Острово]] | 29 | 1976 |[[Горно Лисиче]], [[Општина Аеродром]]<ref name="Графички">{{нмс | author= | title=Графички регистар на улици и куќни броеви | url=https://address.katastar.gov.mk/AKNRegistar/ | archiveurl=https://web.archive.org/web/20220626103506/https://address.katastar.gov.mk/AKNRegistar/ | work= | publisher=Катастар на Македонија | archivedate=2022-06-26 | date= | accessdate=3 август 2024 | url-status=dead }}</ref><ref name="OSSP">{{нмс | author= | title=OSSP (пребарување по имотен лист/парцела) | url=https://ossp.katastar.gov.mk/OSSP/ | archiveurl= | work= | publisher=Катастар на Македонија | archivedate= | date= | accessdate=3 август 2024 }}{{Мртва_врска|date=May 2025 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> (во непосредна близина на [[Трубарево]]) | |По осушувањето на [[Катлановско Блато|Катлановското Блато]] во 1965 година, со мелиотаривните зафати во [[Скопската Котлина]], како единствено одморалиште на [[птици преселници]] останала месноста Острово североисточно од Горно Лисиче и југозападно Трубарево. Тука се задржуваат поголем број од птиците пејачки кои се среќаваат во околината на [[Скопје]]. |- |[[Охридски алепски борови]] | — | |[[Охрид]], [[Општина Охрид|Охрид]] | | |- |[[Охридски чемпреси]] | — | |[[Охрид]], [[Општина Охрид|Охрид]] | | |- |[[Чемпреси (Црква „Св. Климент“ - Охрид)|Охридски чемпреси во црквата „Св. Климент“]] | — | |[[Охрид]], [[Општина Охрид|Охрид]] | | |- |[[Охридско Езеро]] |24,700 |1977 |[[Општина Охрид|Охридско]] и [[Струшко]] |<small>{{coord|41.0372|20.7188|scale:100000_region:MK|name=Охридско Езеро}}</small> | |- |[[Превалец (палеонтолошко наоѓалиште)|Превалец]] |14 |1960 |[[Превалец (Велес)|Превалец]], [[Општина Велес|Велес]] |<small>{{coord|41.7049|21.7524|scale:10000_region:MK|name=Превалец}}</small> |Значењето на местото е во тоа што претставува прво откриено наоѓалиште со фосилни коски од цицачи - пикермиска фауна во Македонија. Наоѓалиштето случајно било откриено од [[Германска Империја|германскиот]] истражувач Југман во 1917 година за време на [[Првата светска војна]]. Староста на фауната е одредена како долно плиоценска, а утврдени се многубројни родови и видои на фосилизирани [[цицачи]] и тоа: [[мајмун]]и, [[хипарион]]и, [[Жирафа|жирафи]], [[Антилопа|антилопи]], [[Газела|газели]], [[елени]], [[мастодон]]и, [[носорози]], [[свињи]], [[Хиена|хиени]] и други животни. Помеѓу останатите видови, пронајдени биле и: ''Mesopithecus pentelici'', ''Hipparion graciee'', ''Traqoceras amaltheus'' и други. |- |[[Прељубишки тополи]] |? | |[[Прељубиште]], [[Општина Јегуновце|Јегуновце]] | | |- |[[Преспанско Езеро]] |17,788.61<ref name="51/11преспа">{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date=13 април 2011 |year= |month= |title=Указ за прогласување на Законот за прогласување на Преспанското Езеро за споменик на природата и Закон за прогласување на Преспанското Езеро за споменик на природата |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=51 |pages=53-54 |id= |url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/00E4D4F3FC23794C946EECD276FBF419.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220120184631/http://www.slvesnik.com.mk/Issues/00E4D4F3FC23794C946EECD276FBF419.pdf |archive-date=20 јануари 2022 |accessdate=17 март 2022 |quote= }}</ref> |1977<br />12.04.2011<ref name="51/11преспа"/> |[[Општина Ресен|Ресен]] |<small>{{coord|40.8852|21.0088|scale:100000_region:MK|name=Преспанско Езеро}}</small> | |- | [[Речица (споменик на природата)|Речица]] | — |1986<ref name="годишник2020стр21"/> |[[Голема Речица]], [[Општина Тетово|Тетово]] |<small>{{coord|41.9900|20.9443|scale:1000_region:MK|name=Речица}}</small> |Шестаесте стебла од [[липа]] (''Tilia sp.''). Истите се високи преку 18 до 28 м, со пречник од преку 40 до 76 см. |- |[[Ручица]] |align=center|1785 |1969 | [[Јакупица]], [[Општина Студеничани|Студеничани]]<ref name="AFC9">{{нмс |url=https://www.mk.undp.org/content/dam/the_former_yugoslav_republic_of_macedonia/docs/APPLICATION%20FORM%20AND%20CRITERIA.pdf |title=Application Guidelines |archive-url=https://web.archive.org/web/20180728172316/http://www.mk.undp.org/content/dam/the_former_yugoslav_republic_of_macedonia/docs/APPLICATION%20FORM%20AND%20CRITERIA.pdf |archive-date=2018-07-28 |last= |first= |date= |work=Protecting Nature for Suistanable Future |dead-url= |accessdate=29 април 2022 |page=9 |url-status=bot: unknown }}</ref> | |Поранешен [[Список на резервати во Македонија#Посебни резервати|посебен резерват]] со [[бор]]ова шума од [[кривул]] (''Pinus mugo'') на планината Јакупица.<ref name="Прилог7стр4">{{нмс|url=http://www.ceprosard.org.mk/Ipard/PDF/302/Prilog_7_Lista_na_Prirodni_zastiteni_zoni_i_pregled_na_postojnite_akti_so_koi_se_ureduvaat_zastitenite_oblasti_i_predmeti.pdf|title=Прилог 7: Список на Природни заштитени зони и преглед на постојните акти со кои се уредуваат заштитените области и предмети |archive-url=https://web.archive.org/web/20210711024234/http://www.ceprosard.org.mk/Ipard/PDF/302/Prilog_7_Lista_na_Prirodni_zastiteni_zoni_i_pregled_na_postojnite_akti_so_koi_se_ureduvaat_zastitenite_oblasti_i_predmeti.pdf |archive-date=11 јули 2021 |last=|first=|date=|work=ЦеПроСАРД |dead-url=|accessdate=29 април 2022 |page=4}}</ref> Првично бил прогласен за посебен резерват во 1969 година.<ref name="Списокпзз3">{{нмс|url=https://www.ceprosard.org.mk/IPARD/PDF/GI/9.Lista_na_Prirodni_zastiteni_zoni.pdf|title=Листа на Природни заштитени зони и преглед на постојните акти со кои се уредуваат заштитените области и предмети |archive-url=https://web.archive.org/web/20210716041506/http://ceprosard.org.mk/IPARD/PDF/GI/9.Lista_na_Prirodni_zastiteni_zoni.pdf |archive-date=16 јули 2021 |last=|first=|date=|work=ЦеПроСАРД |dead-url=|accessdate=21 април 2022 |page=3}}</ref> Се наоѓа северно од Солунска Глава кај месноста Ручица на надморска височина од 1500-2000 м. Подрачјето е заштитено поради што има единствена компактна зачувана состоина од борот кривул во Македонија, а истовремено тоа е најјужното наоѓалиште на ареалот на распростанување на Балканскиот Полуостров. |- |[[Скопско кале#Заштитено природно подрачје|Скопска тврдина]] |1.34 (вкупно)<br />0.67 (Кале-Скопска тврдина)<br />0.67 (Скопска тврдина) |1987 |[[Општина Центар|Центар]] ([[Скопје]]) |<small>{{coord|42.0025|21.4334|scale:1000_region:MK|name=Скопска тврдина}}</small> |Наоѓалиштето именувано Кале-Скопска тврдина се наоѓа на старите отсеци на југозападниот дел на тврдината. Се состои од [[плиоцен]]ски седименти во кои се наоѓаат бројни мошне добро зачувани остатоци од [[флора]], но исто така и на [[Слатка вода|слатководна]] [[Езеро|езерска]] [[фауна]].<br />Наоѓалиштето наречено Скопска тврдина се наоѓа на западната страна од тврдината и се состои од палеонтолошко наоѓалиште на зачувана без’рбетна ’рбетна фосилна фауна со посебни геолошко-палеонтолошки особености. |- |[[Слатински Извор (пештера)|Слатински Извор]] |414 |22.02.2011<ref>{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date=24 февруари 2011 |year= |month= |title=Указ за прогласување на Законот за прогласување на пештерата „Слатински Извор“ за споменик на природата и Закон за прогласување на пештерата „Слатински Извор“ за споменик на природата |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=23 |pages=33-34 |id= |url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/E7BA62FEE7E4284BBFEB48768BF95B55.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20200111000408/https://www.slvesnik.com.mk/Issues/E7BA62FEE7E4284BBFEB48768BF95B55.pdf |archive-date=11 јануари 2020 |accessdate=17 март 2022 |quote= }}</ref> |[[Општина Македонски Брод|Македонски Брод]] |<small>{{coord|41.5949|21.1897|scale:10000_region:MK|name=Слатински Извор}}</small> | |- |[[Смоларски Водопад]] |695 |16.03.2006<ref>{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date=23 март 2006 |year= |month= |title=Указ за прогласување на Законот за прогласување на локалитетот „Смоларски Водопади“ за споменик на природата и Закон за прогласување на локалитетот „Смоларски Водопади“ за споменик на природата |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=35 |pages=48-50 |id= |url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/F019E5B23924EC42AA5E26D2BFBE7A10.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220218135226/https://www.slvesnik.com.mk/Issues/F019E5B23924EC42AA5E26D2BFBE7A10.pdf |archive-date=18 февруари 2022 |accessdate=17 март 2022 |quote= }}</ref> |[[Смолари]], [[Општина Ново Село|Ново Село]] |<small>{{coord|41.3568|22.8945|scale:10000_region:MK|name=Смоларски Водопад}}</small> | |- |[[Струмички платани и брестови]] |? |1986 |[[Струмица]], [[Општина Струмица|Струмица]] | | |- |[[Теовски јавор]] |? |05.07.1983 |[[Теово]], [[Општина Чашка|Чашка]] | | |- |[[Тетовски црн бор]] |? |1967 |[[Тетово]], [[Општина Тетово|Тетово]] | | |- |[[Тетовски чинари]] |? |1967 |[[Тетово]], [[Општина Тетово|Тетово]] | |Чинарското стебло (''Platanus orientalis'') се наоѓа во непосредна близина на [[Арабати баба-теќе]]. Висината на стеблото е 16,5 м, додека обемот му е 5,40 м. |- |[[Дендропарк (Трубарево)|Трубаревски дендропарк]] (Арборетум) |3,3 |1965,<ref name="годишник2020стр20">{{Наведена мрежна страница |last=|first=|date=2020|title=Статистички годишник на република Македонија 2020 - Животна средина и географија|url=https://www.stat.gov.mk/Publikacii/SG2021/SG2021pdf/02-ZivotnaSr-Environment.pdf|publisher=Државен завод за статистика|pages=20}}</ref> 1976 |[[Трубарево]], [[Општина Гази Баба|Гази Баба]] |<small>{{coord|41.9801|21.5126|scale:1000_region:MK|name=Острово}}</small> |Арборетумот бил создаден од страна на Земјоделско-шумарскиот факултет во 1953 година, на површина од 3,3 хектари. Застапени се околу 600 видови [[дрвја]] и [[грмушки]] кои потекнуваат од сите [[континент]]и, пред сѐ од [[Европа]], [[Азија]] и [[Северна Америка]]. Објектот служи за разновидни биоеколошки набљудувања и има значење како дендролошки инвентар, а има и општообразовно значење. |- |[[Убавица (пештера)|Убавица]] (Ѓоновица) |121 |1968<ref name="годишник2020стр21"/> |[[Горна Ѓоновица]], [[Општина Гостивар|Гостивар]] |<small>{{coord|41.7023|20.9187|scale:10000_region:MK|name=пештера Убавица}}</small> |Се наоѓа на планината [[Буковиќ (планина)|Буковиќ]] покрај стариот пат Гостивар-Кичево. Располага со изворедно множество на пештерски накит обоен со најразлични бои, што е реткост при создавањето на подземните [[карст]]ни облици. Низ пештерата тече подземен водотек кој понира во еден нејзините ходници и се појавува надвор од неа како силен карстен вруток. Во неа има водопад висок 5-6 м. Во пештерата е регистрирана рецентна пештерска фауна на ендемскиот претставник на [[Род (биологија)|родот]] ''Ceutnophies bukoviki''. |- |[[Демиркаписки црни ореви]] |? |1963<ref name="годишник2020стр21"/> |[[Демир Капија]], [[Општина Демир Капија|Демир Капија]] | |Групата на четири стебла [[Црн орев|црни ореви]] (''Juglans nigra'') кои претставуваат ретки примероци од овој вид со така огромни димензии и старост, кои се одржале во потполно [[град]]ска средина. Стеблата се високи околу преку 20 м, со обем од преку 3,60 до 5,80 м. |} == Список на поранешни споменици на природата == {| class="wikitable sortable" |- ! Име на споменик на култура ! Површина<br><small>(км<sup>2</sup>)</small> ! Прогласен ! Место и општина ! Координати ! Опис |- |[[Белски Даб]] |― |1983<ref name="ЦеПроСАРД6">{{нмс|url=http://www.ceprosard.org.mk/Ipard/PDF/302/Prilog_7_Lista_na_Prirodni_zastiteni_zoni_i_pregled_na_postojnite_akti_so_koi_se_ureduvaat_zastitenite_oblasti_i_predmeti.pdf|title=Прилог 7: Список на Природни заштитени зони и преглед на постојните акти со кои се уредуваат заштитените области и предмети|last=|first=|date=|page=6|work=ЦеПроСАРД|archive-url=https://web.archive.org/web/20210711024234/http://www.ceprosard.org.mk/Ipard/PDF/302/Prilog_7_Lista_na_Prirodni_zastiteni_zoni_i_pregled_na_postojnite_akti_so_koi_se_ureduvaat_zastitenite_oblasti_i_predmeti.pdf|archive-date=11 јули 2021|dead-url=|accessdate=7 април 2022}}</ref> |[[Бели]], [[Општина Кочани|Кочани]] |<small>{{coord|41|56|14|N|22|22|21.3|E|scale:10000_region:MK|name=}}</small> | Прогласен е како [[Список на природни реткости во Македонија|природна реткост]] на 25 септември 2019 година.<ref name="205/19">{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date=7 октомври 2019 |year= |month= |title=Решение за прогласување на Даб благун - с. Бели за природна реткост |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=205 |pages=2-5 |id= |url=https://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2019/10/Sluzben-vesnik-br.205.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20200110085347/http://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2019/10/Sluzben-vesnik-br.205.pdf |archive-date=2020-01-10 |accessdate=7 април 2022 |quote= |url-status=live }}</ref> |- |[[Охридски чинар]] |― |1967<ref name="годишник2020стр21" /> |[[Охрид]], [[Општина Охрид|Охрид]] |<small>{{coord|41|6|57.6|N|20|48|0.72|E|scale:10000_region:MK|name=}}</small> | Чинарското стебло (''Platanus orientalis'') се наоѓа на ул. „Гоце Делчев“. Високо е преку 24 м, обемот е преку 6,20 м, а проекцијата на крошната е преку 20 м. Прогласен е како природна реткост на 25 септември 2019 година.<ref name="205/19,2">{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date=7 октомври 2019 |year= |month= |title=Решение за прогласување на Чинар - Охрид за природна реткост |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=205 |pages=2 |id= |url=https://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2019/10/Sluzben-vesnik-br.205.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20200110085347/http://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2019/10/Sluzben-vesnik-br.205.pdf |archive-date=2020-01-10 |accessdate=7 април 2022 |quote= |url-status=live }}</ref> |- |[[Лесновски манастир#Црна дудинка|Црна дудинка во Лесновски манастир]] |― |1962<ref name="годишник2020стр21" /> |[[Лесново]], [[Општина Злетово|Злетово]] |<small>{{coord|42|00|48.1|N|22|13|41.7|E|scale:10000_region:MK|name=}}</small> | Стеблото од [[црна дудинка]] (''Morus nigra'') се наоѓа во дворното место на Лесновскиот манастир. Сметано е за најстаро стебло од [[дудинка]] во Македонија. Прогласен е како природна реткост на 25 септември 2019 година.<ref name="205/19стр5">{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date=7 октомври 2019 |year= |month= |title=Решение за прогласување на Црна Дудинка - Лесново за природна реткост |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=205 |pages=5 |id= |url=https://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2019/10/Sluzben-vesnik-br.205.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20200110085347/http://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2019/10/Sluzben-vesnik-br.205.pdf |archive-date=2020-01-10 |accessdate=7 април 2022 |quote= |url-status=live }}</ref> |- |[[Ѕвегор (геолошко наоѓалиште)|Ѕвегор]] |7,5<ref name="годишник2020стр20" /> |21.02.1986<ref name="ЦеПроСАРД5">{{нмс|url=http://www.ceprosard.org.mk/Ipard/PDF/302/Prilog_7_Lista_na_Prirodni_zastiteni_zoni_i_pregled_na_postojnite_akti_so_koi_se_ureduvaat_zastitenite_oblasti_i_predmeti.pdf|title=Прилог 7: Список на Природни заштитени зони и преглед на постојните акти со кои се уредуваат заштитените области и предмети|last=|first=|date=|page=5|work=ЦеПроСАРД|archive-url=https://web.archive.org/web/20210711024234/http://www.ceprosard.org.mk/Ipard/PDF/302/Prilog_7_Lista_na_Prirodni_zastiteni_zoni_i_pregled_na_postojnite_akti_so_koi_se_ureduvaat_zastitenite_oblasti_i_predmeti.pdf|archive-date=11 јули 2021|dead-url=|accessdate=7 април 2022}}</ref> |[[Ѕвегор]], [[Општина Делчево|Делчево]] |<small>{{coord|41|58|20.5|N|22|48|45.8|E|scale:10000_region:MK|name=}}</small> | Се наоѓа кај месноста Илин Камен. Претставува особенит [[Геологија|геолошки]] профил каде се регистрира навлекување на [[тријас]]ки [[Варовник|варовници]] преку седименти на [[палеоген]]от - флиш и присуство на млади [[вулкан]]ски пробои. Прогласен е како природна реткост на 25 септември 2019 година.<ref name="205/19стр6-9">{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date=7 октомври 2019 |year= |month= |title=Решение за прогласување на Карактеристичен геолошки профил - Звегор за природна реткост |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=205 |pages=6-9 |id= |url=https://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2019/10/Sluzben-vesnik-br.205.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20200110085347/http://www.moepp.gov.mk/wp-content/uploads/2019/10/Sluzben-vesnik-br.205.pdf |archive-date=2020-01-10 |accessdate=7 април 2022 |quote= |url-status=live }}</ref> |- |[[Мородвишки платани]] |align=center|0,5 |28.06.1984<ref name="ЦеПроСАРД5"/> |[[Мородвис]], [[Општина Зрновци|Зрновци]] | | Група [[чинар]]ски стебла (9), што се наоѓаат во средиштето на Мородвис. Оваа група на стебла е од најзачуваните од овој вид во источниот дел на Републиката. Прогласен е како природна реткост на 17 март 2016 година.<ref name="65/16стр64-65">{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date=5 април 2016 |year= |month= |title=Решение за прогласување на Платанови стебла (Platanus orientalis)-Мородвис за природна реткост |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=65 |pages=64-65 |id= |url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/8bb9824cbc5c4c6daa1db0ea3588839f.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220316120324/http://www.slvesnik.com.mk/Issues/8bb9824cbc5c4c6daa1db0ea3588839f.pdf |archive-date=16 март 2022 |accessdate=7 април 2022 |quote= }}</ref> |- |Охридски платани<ref name="ЦеПроСАРД3">{{нмс|url=http://www.ceprosard.org.mk/Ipard/PDF/302/Prilog_7_Lista_na_Prirodni_zastiteni_zoni_i_pregled_na_postojnite_akti_so_koi_se_ureduvaat_zastitenite_oblasti_i_predmeti.pdf|title=Прилог 7: Список на Природни заштитени зони и преглед на постојните акти со кои се уредуваат заштитените области и предмети|last=|first=|date=|page=3|work=ЦеПроСАРД|archive-url=https://web.archive.org/web/20210711024234/http://www.ceprosard.org.mk/Ipard/PDF/302/Prilog_7_Lista_na_Prirodni_zastiteni_zoni_i_pregled_na_postojnite_akti_so_koi_se_ureduvaat_zastitenite_oblasti_i_predmeti.pdf|archive-date=11 јули 2021|dead-url=|accessdate=7 април 2022}}</ref> |align=center|― |1967 |[[Охрид]], [[Општина Охрид|Охрид]] | | Расформиран е. Поединечните чинари се прогласени како природна реткост во 2021 година.<ref name="141/21стр19-21">{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date=24 јуни 2021 |year= |month= |title=Решение за прогласување на Чинар-Пензионерско за природна реткост |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=141 |pages=19-21 |id= |url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/49784b519fad4cf2ad2c8c5c4fa1142f.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220407102810/https://www.slvesnik.com.mk/Issues/49784b519fad4cf2ad2c8c5c4fa1142f.pdf |archive-date=7 април 2022 |accessdate=8 април 2022 |quote= }}</ref><ref name="141/21стр21-22">{{Наведено списание |last= |first= |authorurl= |author= |date=24 јуни 2021 |year= |month= |title=Решение за прогласување на Чинар - Воска за природна реткост |journal=Службен весник на Република Македонија |volume= |issue=141 |pages=21-22 |id= |url=https://www.slvesnik.com.mk/Issues/49784b519fad4cf2ad2c8c5c4fa1142f.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220407102810/https://www.slvesnik.com.mk/Issues/49784b519fad4cf2ad2c8c5c4fa1142f.pdf |archive-date=7 април 2022 |accessdate=8 април 2022 |quote= }}</ref><ref name="општинаохрид">{{Наведена мрежна страница |last= |first= |authorurl= |author= |date=30 септември 2021 |title=Седумте чинари прогласени за природна реткост |publisher=[[Општина Охрид]] |url=https://ohrid.gov.mk/%D1%81%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%BC%D1%82%D0%B5-%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%BE%D0%B4-%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B7%D0%B0/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20220407134833/https://ohrid.gov.mk/%D1%81%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%BC%D1%82%D0%B5-%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%BE%D0%B4-%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%B7%D0%B0/ |archive-date=7 април 2022 |accessdate=8 април 2022 |quote= }}</ref> |} == Поврзано == * [[Список на заштитени природни подрачја во Македонија]] == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Споменици на природата на Македонија| ]] 0imrmfaxkobrbv3yets3bvj7j65kmu1 Евровизија 2015 0 1107691 5562740 5407602 2026-05-24T05:37:13Z CommonsDelinker 746 Бришење на "[[Слика:Wiener_Stadthalle_Aussen_2008.jpg|Wiener_Stadthalle_Aussen_2008.jpg]]", беше избришана од [[c:Главна страница|Заедничката ризница]] од страна на [[c:User:Krd|Krd]] поради: [[:c:COM:VRT|No permission]] since 16 May 2026. 5562740 wikitext text/x-wiki {{Infobox Eurovision | name = Евровизија | year = 2015 | theme = Building Bridges | size = 300px | image = [[Податотека:Esc2015logo.png|300px]] | semi1 = 19 мај 2015 | semi2 = 21 мај 2015 | final = 23 мај 2015 | presenters = {{unbulleted list|[[Мирјам Вајкселбраун]]|[[Алис Тумблер]]|[[Арабела Кајсбауер]]}} <!-- DO NOT add Conchita Wurst. Green room hosts are not included here. --> | exsupervisor = [[Јон Ола Санд]] | exproducer = Едгар Бем | director = Катрин Зехнер | winner = {{unbulleted list|{{Esc|Шведска|y=2015}}|''Heroes''}} | vote = Секоја држава/жири доделува по 12, 10, 8–1 бода за нивните 10 најдобри песни. | host = {{знамеикона|Австрија}} [[Австрија]] | venue = [[Виенер штадтхале]], [[Виена]] | emiter = [[Податотека:ORF logo.svg|30px]] [[О-Ер-Еф (телевизија)|ORF]] | entries = 40 | debut = {{esc|Австралија}} | return = {{unbulleted list|{{esc|Кипар}}|{{esc|Чешка}}|{{esc|Србија}}}} | withdraw = {{unbulleted list|{{esc|Украина}}}} | null = {{unbulleted list|{{esc|Австрија}}|{{esc|Германија}}}} | opening = {{unbulleted list |'''Полуфинале 1:''' "''Rise Like a Phoenix''" во изведба на [[Кончита Вурст]] |'''Финале:''' "Building Bridges" од [[Мирјам Вајкселбраун|Мирјам]], [[Алис Тумлер|Алис]], [[Арабела Кајсбауер|Арабела]], [[Кончита Вурст]] и хор од локални деца}} | interval = {{unbulleted list |'''Полуфинале 1''':"Pets in Vienna"}} <!-- Map Legend Colours --> | Green = Y | Green SA = | Purple = | Red = Y | Yellow = Y }} '''Евровизија 2015''' — 60-тото издание по ред на изборот за песна на [[Евровизија]]. Се одржало во [[Виена]], главниот град на [[Австрија]], како резултат на победата на [[Кончита Вурст]] на [[Евровизија 2014]] година во [[Копенхаген]], со песната ''[[Rise Like a Phoenix]]''.<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Siim|first=Jarmo|title=Get to know the Eurovision 2015 arena|url=http://www.eurovision.tv/page/news?id=get_to_know_the_eurovision_2015_arena|website=eurovision.tv|publisher=European Broadcasting Union|accessdate=23 December 2014|date=6 August 2014}}</ref> Ова било вторпат Австрија да биде домаќин на фестивалот, а првото домаќинство го имала во [[Евровизија 1967|1967]] година. Радиодифузер на натпреварувањето бил австрискиот јавен сервис [[О-Ер-Еф]]. Полуфиналните вечери биле одржани на [[19 мај|19]] и [[21 мај]] [[2015]] година, а големото финале се одржало на [[23 мај]] [[2015]] година. Шоуто го воделе три дами: [[Мирјам Вајкселбраун]], [[Алис Тумлер]] и [[Арабела Кајсбауер]]. На натпреварот учествувале вкупно 40 земји, а како повратнички земји земале учество [[Кипар]], [[Србија]] (после едногодишна паузе) и [[Чешка]] (после петогодишна пауза), додека [[Украина]] оваа евровизија ја прескокнала заради финансиски причини и вкупната политичка ситуације во земјата, од [[Украјинска криза|Украинската криза]]. Дебитант на ова издание на Евровизија била [[Австралија]]. На Евровизија 2015 победила [[Шведска на Евровизија|Шведска]] со песната - ''Heroes'' (превод на мак. Херои) - во изведба на [[Монс Селмерлев]], додека [[Италија на Евровизија|Италија]] — со песната -''[[Grande amore]]''- (превод на мак. Голема љубов) — го освоила првото место по бројот на гласови од публиката. Второто место на натпреварот и припаднало на [[Полина Гагарина]] од [[Русија на Евровизија|Русија]] со песната - ''A Million Voices'' - (превод на мак. Милион гласови}}), а третопласирана била Италија. Шведска, меѓутоа, собирајќи го мнозинството од гласовите од жирито добила доволно бодови за да ги надмине гласовите на гледачите. Ова било првпат од 2009 година победникот да не освои и најмногу бодова од [[телегласање]]то.<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Full Split Results|url=http://www.eurovision.tv/page/results?event=2083|website=eurovision.tv|publisher=European Broadcasting Union|accessdate=24 May 2015|date=24 May 2015}}</ref> Шведска ја остварила втората победа во последните три године, а свеукупно шеста. Првпат на Евровизија се случило првите три земји да освојат 280 бодови или повеќе. Руската песна -{''A Million Voices''}- станала прва не-победничка нумера која добила повеќе од 300 бодови, додека италијанската композиција -{''Grande amore''}- била прва песна од [[2012]] године која се пласирала меѓу најдобрите три, а која не е испеана на [[англиски јазик]]. [[Австрија на Евровизија|Австрија]] и [[Германија на Евровизија|Германија]] биле првите држави кои од [[2003]] година наваму не добиле ниеден бод во финалето. Австрија е исто така првата земја домаќин со освоени нула бодови, те истовремено прв домаќин и претходен победник кој се пласирал на најслабо место уште од [[1958]] година. == Место на одржување == {{Главна|Австрија}} Австријскиот јавен сервис [[О-Ер-Еф]] на 6 август [[2014]], објавил дека [[Виена]] ќе биде домаќин на Евровизије 2015 година. Натпреварувањето е одржано во [[Виенер Штадхале]], во халата D (главна хала наменета претежно за концерти) која може да прими околу 16.000 луѓе.<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Siim|first=Jarmo|title=Get to know the Eurovision 2015 arena|url=http://www.eurovision.tv/page/news?id=get_to_know_the_eurovision_2015_arena|website=eurovision.tv|publisher=European Broadcasting Union|accessdate=23 December 2014|date=6 August 2014}}</ref> На 6 август 2014 конечно било одредено дека домаќин ќе биде главниот град на Австрије, а изабраната арена била [[Виенер Штадхале]]. {{ПолКарта+ |Австрија |float=right |width=300|caption=Градови кои конкурирале за домаќинството<br /><small>(изабраниот град домаќин е означен со црвена точка)</small> |places= <small>{{ПолКарта~ |Австрија |lat=47.066667 |long=15.433333 |label=[[Грац]]|mark=Orange pog.svg|marksize=7}}</small> <small>{{ПолКарта~ |Австрија |lat=47.266667 |long=11.383333 |label=[[Инсбрук]]|mark=Orange pog.svg|marksize=7}}</small> <small>{{ПолКарта~ |Австрија |lat=46.616667 |long=14.3 |label=[[Клагенфурт]]|position=left|mark=Blue pog.svg|marksize=7}}</small> <small>{{ПолКарта~ |Австрија |lat=48.1575 |long=14.026667 |label=[[Салцбург]]|position=left|mark=Blue pog.svg|marksize=7}}</small> <u>'''{{ПолКарта~ |Австрија |lat=48.2 |long=16.366667 |label=[[Виена]]|mark=Red pog.svg|marksize=7}}'''</u> <small>{{ПолКарта~ |Австрија |lat=47.287778 |long=16.203056 |label=[[Оберварт]]|mark=Blue pog.svg|marksize=7}}</small> }} {| class="sortable wikitable" |- ! Град<ref name="host city bids"/> ! Арена<ref name="host city bids"/> ! Капацитет ! Напомена<ref name="host city bids">{{Наведена мрежна страница|title=ESC’15: 12 Venues In The Running To Host|url=http://eurovoix.com/2014/06/15/esc15-12-venues-in-the-running-to-host/|website=eurovoix.com|publisher=ORF|date=15 June 2014|accessdate=15 June 2014|last=Granger|first=Anthony}}</ref> |- ! colspan="4" | Градови кандидати<ref name=CandidateVenues>{{Наведена мрежна страница|last=Jiandani|first=Sanjay|title=Eurovision 2015: Wiener Stadthalle- Vienna’s only bid in the running|url=http://esctoday.com/85814/eurovision-2015-wiener-stadthalle-viennas-bid-running|website=esctoday.com|publisher=ORF|accessdate=27 July 2014|date=25 July 2014}}</ref> |- | [[Грац]] | [[Спортска дворана (Грац)|Спортска дворана]] | 11.000 | Домаќин на [[Европско првенство во ракомет 2010|Европското првенство во ракомет 2010]] година. |- | [[Инсбрук]] | [[Олимпијска дворана Инсбрук|Олимпијска дворана]] | 10.000 | Домаќин на [[уметничко лизгање]] и [[хокеј на мраз]] на [[Зимски олимписки игри 1964|Зимските олимписки игри 1964]] и [[Зимски олимписки игри 1976|1976]] година. |- | '''[[Виена]]''' | '''[[Виенер Штадхале]]''' | 16.152 | Домаќин на годишниот АТП Турнир во Виена и многу други настани во текот на целата 2015 година. |} == Формат == Натпреварувањето се состоело од две полуфиналиња и финале, што е формат кој се користи уште од [[2008]] година. Десет земји со највеќе гласови се квалификувале за големото финале и на тој начин им се придружиле на автоматските финалисти: домаќинот [[Австрија на Евровизија|Австрија]], итн. „голема петорка” која ја сочинуваат [[Франција на Евровизије|Франција]], [[Германија на Евровизија|Германија]], [[Италија на Евровизија|Италија]], [[Шпанија на Евровизија|Шпанија]] и [[Велика Британија на Евровизија|Велика Британија]], како новоповиканиот учесник [[Австралија на Евровизије|Австралија]].<ref name="Australia participate">{{Наведена мрежна страница|title=Australia participate in the 60th Eurovision|url=http://www.eurovision.tv/page/news?id=australia_to_participate_in_the_2015_eurovision_song_contest|website=Eurovision.tv|publisher=EBU|accessdate=10 February 2015|date=10 February 2015}}</ref> Секоја земја учесник имала је свој национален жири, составен од пет професионални члена со занимање поврзано за музичката индустрија. Секој член на националното жири морал да ја оцени секоја песна, освен онаа која је претставувала неговата/нејзината држава. Резултатите од гласањето на секој поединечен член на националното жири се комбинирани како би се добил вкупен пласман од првото до последното место. Слично на тоа, резултатите од телевоутингот исто така се толкуваат како конечен пласман, имајќи ги предвид резултатите од вкупното гласање за разлику од гласањето на жирито коде се брои за првата десеторка. Комбинацијата на вкупните гласови од жирито и вкупните гласови од публиката го одредила вкупниот пласман на сите учесници. Песната која освоила највеќе бодови по сумирање на резултатите добивала по 12 бодови, додека десеттата песна во поредокот добивала 1 бод.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eurovision.tv/page/vienna-2015/about/voting |title=About Voting|date= May 2015|work=European Broadcasting Union|publisher=eurovision.tv|accessdate=2015}}</ref> Во врска со телевоутингот (недоволна количина на гласови / технички проблеми) или грешките на жирито (технички проблеми / кршење на правила), само еден од овие два случаја би можел да биде во оптек ако би сакале да гласаат со стопостотен удел од гласовите на жирито, иле од публиката.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eurovision.tv/page/results?event=1883&voter=MD|title=Full Splitt Results|date= May 2014|work=European Broadcasting Union|publisher=eurovision.tv|accessdate=28 January 2015}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eurovision.tv/upload/press-downloads/2015/2014-09-02_2015_ESC_rules_EN_PUBLIC_RULES.pdf |title=Rules of Eurovision song contest 2015|date= 20 May 2015|work=European Broadcasting Union|publisher=eurovision.tv|accessdate=2014}}</ref> === Жрепка за полуфинале === Жрепката за полуфиналето била одржана на 26 јануари [[2015]] година во [[Виена]], во Градското сообрание, со домаќините [[Анди Кнол]] и [[Кати Белович]].<ref name="allocation info">{{Наведена мрежна страница|last1=Jiandani|first1=Danjay|title=Eurovision 2015: Host Insignia ceremony and Semi-final Allocation Draw on 26 January|url=http://esctoday.com/93833/eurovision-2015-host-insignia-ceremony-semi-finals-allocation-draw-26-January/|website=esctoday.com|accessdate=25 January 2015|date=25 January 2015}}</ref> Земјите учесници, освен директните финалисти (домаќинот Австрија, големата петорка и Австралија), биле поделени во пет шешири, формирани на основа на историјата и разменета на бодови меѓу државите во последните 10 години, по што подоцна се извлечени учесниците по полуфиналиња.<ref>{{Наведена мрежна страница|last1=Brey|first1=Marco|title=Tomorrow: The semi-final allocation draw|url=http://www.eurovision.tv/page/news?id=tomorrow_the_semi-final_allocation_draw|website=Eurovision.tv|publisher=[[European Broadcasting Union]]|accessdate=25 January 2015|date=25 January 2015}}</ref> Составот на шеширите бил следниов: {| class="wikitable" |- ! style="width:15%;"| Шешир број 1 ! style="width:15%;"| Шешир број 2 ! style="width:15%;"| Шешир број 3 ! style="width:15%;"| Шешир број 4 ! style="width:15%;"| Шешир број 5 |- | valign="top" | * {{esc|Албанија}} * {{esc|Македонија}} * {{esc|Малта}} * {{esc|Црна Гора}} * {{esc|Србија}} * {{esc|Словенија}} * {{esc|Швајцарија}} | valign="top" | * {{esc|Данска}} * {{esc|Естонија}} * {{esc|Финска}} * {{esc|Исланд}} * {{esc|Летонија}} * {{esc|Норвешка}} * {{esc|Шведска}} | valign="top" | * {{esc|Ерменија}} * {{esc|Азербејџан}} * {{esc|Белорусија}} * {{esc|Грузија}} * {{esc|Израел}} * {{esc|Литванија}} * {{esc|Русија}} | valign="top" | * {{esc|Белгија}} * {{esc|Кипар}} * {{esc|Грција}} * {{esc|Ирска}} * {{esc|Холандија}} * {{esc|Сан Марино}} | valign="top" | * {{esc|Чешка}} * {{esc|Унгарија}} * {{esc|Молдавија}} * {{esc|Полска}} * {{esc|Португалија}} * {{esc|Романија}} |} === Одредување на почетните позиции === Домаќинот О-Ер-Еф со продуцентите (ЕБУ извршен супервизор и референтната група) — го одредил финалниот редослед за настапување на земјите учеснички по полуфиналиња и финале, што е и случај со натпреварувањата од 2013 година, за разлику од системот на избор во жребот користен на Евровизија до 2012 година. Така единствено само настапот на земјата домаќин бил одреден со ждрепка. Домаќинот Австрија својата почетна позиција ја објавила на 16 марта 2015 године, откако челниците на делегацијате се сретнале и одлучиле нивната земја да настапува под реден број 14.<ref name=follow_live_heads_of_delegations_meet_in_vienna>{{Наведена мрежна страница|title=Heads of Delegations meet in Vienna|url=http://www.eurovision.tv/page/news?id=follow_live_heads_of_delegations_meet_in_vienna|website=eurovision.tv|publisher=European Broadcasting Union|accessdate=16 March 2015}}</ref> Конечниот редослед на полуфиналните настапи бил објавен на 23 март 2015 године. Одлучено било дека Молдавија ќе го отвори првото полуфинале, а Литванија второто. Редоследот на натпреварувачите за големото финале бил објавен набрзо по прес-конференцијата која ја одржале победниците во полуфиналињата, па било извлечено Словенија да го отвори финалето, а Италија да настапува како последна.<ref>{{Наведена мрежна страница|last1=Storvik-Green|first1=Simon|title=Running order for Grand Final revealed!|url=http://www.eurovision.tv/page/news?id=running_order_for_grand_final_revealed|website=eurovision.tv|publisher=European Broadcasting Union|accessdate=22 May 2015|date=22 May 2015}}</ref> === Водителки === [[Податотека:ESC2015 hosts.jpg|мини|450п|десно| Водителките на Евровизија 2015<br /><small>Од лево кон десно: [[Алис Тумлер]], [[Мирјам Вајкселбраун]] и [[Арабела Кајсбауер]]</small>]] На 19 декември 2014, О-Ер-Еф одредил дека составот на водителите ќе го сочинува женското трио: [[Мирјам Вајкселбраун]], [[Алис Тумлер]] и [[Арабела Кајсбауер]]. Ова било првпат составот на водители да го сочинуваат три жени. Победникот на Евровизија 2014, [[Кончита Вурст]], бил домаќин во зелената соба (бекстејџу).<ref name="Presenters">{{Наведена мрежна страница|last=Siim|first=Jarmo|title=Who gets to host Eurovision in Vienna?|url=http://www.eurovision.tv/page/news?id=who_gets_to_host_eurovision_in_vienna|publisher=[[European Broadcasting Union|eurovision.tv]]|accessdate=19 December 2014|date=19 December 2014}}</ref> За првпат од [[Евровизија 2007]], сите водители можеле меѓусебно да се разбираат на завидно ниво на позавање [[Француски јазик|францускиот јазика]], вториот јазик на ЕБУ. === Национален телевизиски радиодифузер === Во текот на првиот состанок измеѓу домаќинскиот радиодифузер О-Ер-Еф и ЕБУ во мај 2014, претставниците на основниот организационен тим биле одбрани. [[Едгар Бем]], кој е на чело на продукцијата на забавниот програм на О-Ер-Еф, бил прогласен за извршен продуцент.<ref>{{Наведена мрежна страница|last=Brey|first=Marco|title=ORF names Core Team for 2015 Eurovision Song Contest|url=http://www.eurovision.tv/page/news?id=orf_names_core_team_for_2015_eurovision_song_contest|website=eurovision.tv|publisher=EBU|accessdate=27 May 2014|date=27 May 2014}}</ref> == Учесници == === Прво полуфинале === 16 држави учествувало во првото полуфинале. Право на гласа имала публиката и членови на жирито од [[Австралија на Евровизија|Австралија]],<ref name="bbc-australia">{{Наведена мрежна страница|title=Eurovision Song Contest: Australia to compete in 2015|url=http://www.bbc.co.uk/news/entertainment-arts-31380742|website=[[BBC News]]|publisher=[[BBC]]|accessdate=15 March 2015|date=11 February 2015}}</ref> [[Австрија на Евровизија|Австрија]], [[Франција на Евровизија|Франција]] и [[Шпанија на Евровизија|Шпанија]].<ref name="Semifinalallocationdraw">{{Наведена мрежна страница|last=M.Escudero|first=Victor|url=http://www.eurovision.tv/page/news?id=DJP_allocation_draw_results_whos_in_which_semi-final|title=Allocation Draw results: Who's in which Semi-Final?|website=eurovision.tv|accessdate=26 January 2015}}</ref> Десет песни со позициите од 1 до 10 се квалификувале за финалето (означени со портокалова боја). {| class="sortable wikitable" style="width:100%" |- ! style="width:4%;" | #<ref name=RunningOrder>{{Наведена мрежна страница|last1=Jiandani|first1=Sanjay|title=Eurovision 2015: Semi-final Running Order revealed|url=http://esctoday.com/98947/eurovision-2015-semifinal-running-order-revealed/|website=esctoday.com|publisher=ESCToday|accessdate=23 March 2015|date=23 March 2015}}</ref> ! style="width:12%;" | Држава<ref name="ESC 2015 SF1">{{Наведена мрежна страница|title=Eurovision Song Contest 2015 First semi-final|url=http://www.eurovision.tv/page/history/by-year/contest?event=2073|website=eurovision.tv|publisher=European Broadcasting Union|accessdate=6 March 2015}}</ref> ! style="width:12%;" | Јазик ! style="width:18%;" | Изведувач(и)<ref name="ESC 2015 SF1"/> ! style="width:21%;" | Песна<ref name="ESC 2015 SF1"/> ! style="width:21%;" | Превод на мак. ! style="width:6%;" | Пласман ! style="width:6%;" | Бодови |- | <center>01</center> | {{esc|Молдавија}} | [[англиски јазик|англиски]] | [[Едуард Романјута]] | ''I Want Your Love'' | ''Ја сакам твојата љубов'' | 11. | 41 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>02</center> | {{esc|Ерменија}} | англиски | [[Џиниалоџи]] | ''Face the Shadow'' | ''Соочи се со сенката'' | 7. | 77 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>03</center> | {{esc|Белгија}} | англиски | [[Лоак Ноте]] | ''Rhythm Inside'' | ''Внатрешен ритам'' | 2. | 149 |- | <center>04</center> | {{esc|Холандија}} | англиски | [[Трајнтје Остерхојс]] | ''Walk Along'' | ''Помини покрај'' | 14. | 33 |- | <center>05</center> | {{esc|Финска}} | [[Фински јазик|фински]] | [[Перти курикан нимипаиват]] | ''Aina mun pitää'' | ''Секогаш морам'' | 16. | 13 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>06</center> | {{esc|Грција}} | англиски | [[Марија Елена Киријаку]] | ''One Last Breath'' | ''Последен здив'' | 6. | 81 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>07</center> | {{esc|Естонија}} | англиски | [[Елина Борн]] & [[Стиг Раста]] | ''Goodbye to Yesterday'' | ''Збогум вчера'' | 3. | 105 |- | <center>08</center> | {{esc|Македонија}} | англиски | [[Даниел Кајмакоски]] | ''Autumn Leaves'' | ''[[Лисја есенски]]'' | 15. | 28 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>09</center> | {{esc|Србија}} | англиски | [[Бојана Стаменов]] | ''[[Beauty Never Lies]]'' | ''Убавината никогаш не лаже'' | 9. | 63 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>10</center> | {{esc|Унгарија}} | англиски | -[[Богларка Чемер|Боги]]- | ''Wars for Nothing'' | ''Војни за ништо'' | 8. | 67 |- | <center>11</center> | {{esc|Белорусија}} | англиски | [[Узари]] & [[Мајмуна]] | ''Time'' | ''Време'' | 12. | 39 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>12</center> | {{esc|Русија}} | англиски | [[Полина Гагарина]] | ''A Million Voices'' | ''Милион гласови'' | 1. | 182 |- | <center>13</center> | {{esc|Данска}} | англиски | [[Анти сошал медија]] | ''The Way You Are'' | ''Таква каква си'' | 13. | 33 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>14</center> | {{esc|Албанија}} | англиски | [[Ељхаида Дани]] | ''I'm Alive'' | ''Жива сум'' | 10. | 62 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>15</center> | {{esc|Романија}} | [[романски јазик|романски]], англиски | [[Волтаж]] | ''De la capăt (All over Again)'' | ''Све одново'' | 5. | 89 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>16</center> | {{esc|Грузија}} | англиски | [[Нина Сублати]] | ''Warrior'' | ''Борец'' | 4. | 98 |} === Второ полуфинале === 17 држави учествувале во второто полуфинале. Право на гласа имала публиката и членови на жирито од [[Австралија на Евровизија|Австралија]],<ref name="bbc-australia"/> [[Германија на Евровизија|Германија]], [[Италија на Евровизија|Италија]] и [[Велика Британија на Евровизија|Велика Британија]].<ref name="Semifinalallocationdraw"/> Десет песни со позициите од 1 до 10 се квалификувале за финалето (означени со портокалова боја).. {| class="sortable wikitable" style="width:100%" |- ! style="width:4%;" | #<ref name=RunningOrder/> ! style="width:12%;" | Држава<ref name="ESC 2015 SF2">{{Наведена мрежна страница|title=Eurovision Song Contest 2015 Second semi-final|url=http://www.eurovision.tv/page/history/by-year/contest?event=2063|website=eurovision.tv|publisher=European Broadcasting Union|accessdate=6 March 2015}}</ref> ! style="width:12%;" | Јазик ! style="width:18%;" | Изведувач(и)<ref name="ESC 2015 SF2"/> ! style="width:21%;" | Песна<ref name="ESC 2015 SF2"/> ! style="width:21%;" | Превод на мак. ! style="width:6%;" | Пласман ! style="width:6%;" | Бодови |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>01</center> | {{esc|Литванија}} | [[англиски језик|англиски]] | [[Моника Линките]] & [[Ваидас Баумила]] | ''This Time'' | ''Овој пат'' | 7. | 67 |- | <center>02</center> | {{esc|Ирска}} | англиски | [[Моли Стерлинг]] | ''Playing with Numbers'' | ''Играјќи со броеви'' | 12. | 35 |- | <center>03</center> | {{esc|Сан Марино}} | англиски | [[Микеле Перниола]] & [[Анита Симончини]] | ''Chain of Lights'' | ''Ланец од светла'' | 16. | 11 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>04</center> | {{esc|Црна Гора}} | [[црногорски јазик|црногорски]] | [[Кнез (пејач)|Кнез]] | ''Adio'' | ''Довидување'' | 9. | 57 |- | <center>05</center> | {{esc|Малта}} | англиски | [[Амбер Бондин]] | ''Warrior'' | ''Борец'' | 11. | 43 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>06</center> | {{esc|Норвешка}} | англиски | [[Џетил Мерланд|Мерланд]] & [[Дебра Скарлет]] | ''A Monster Like Me'' | ''Чудовиште како јас'' | 4. | 123 |- | <center>07</center> | {{esc|Португалија}} | [[португалски јазик|португалски]] | [[Леонор Андраде]] | ''Há um mar que nos separa'' | ''Тука е морето кое не раздвојува'' | 14. | 19 |- | <center>08</center> | {{esc|Чешка}} | англиски | [[Марта Јандова]] & [[Вацлав Ноид Барта]] | ''Hope Never Dies'' | ''Надежта никогаш не умира'' | 13. | 33 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>09</center> | {{esc|Израел}} | англиски | [[Надав Гуеџ]] | ''Golden Boy'' | ''Златно момче'' | 3. | 151 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>10</center> | {{esc|Латвија}} | англиски | [[Амината Савадого|Амината]] | ''Love Injected'' | ''Инјектирана љубов'' | 2. | 155 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>11</center> | {{esc|Азербејџан}} | англиски | [[Елнур Хусејнов]] | ''Hour of the Wolf'' | ''Волчји час'' | 10. | 53 |- | <center>12</center> | {{esc|Исланд}} | англиски | [[Марија Олафсдоутир]] | ''Unbroken'' | ''Нескршлива'' | 15. | 14 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>13</center> | {{esc|Шведска}} | англиски | [[Монс Селмерлев]] | ''Heroes'' | ''Херои'' | 1. | 217 |- | <center>14</center> | {{esc|Швајцарија}} | англиски | [[Мелани Рене]] | ''Time to Shine'' | ''Време да се заблеска'' | 17. | 4 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>15</center> | {{esc|Кипар}} | англиски | [[Јанис Карајанис|Џон Карајанис]] | ''One Thing I Should Have Done'' | ''Една работа која требаше да ја направам'' | 6. | 87 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>16</center> | {{esc|Словенија}} | англиски | [[Мараја]] | ''Here for You'' | ''Тука за тебе'' | 5. | 92 |- style="font-weight: bold; background: navajowhite;" | <center>17</center> | {{esc|Полска}} | англиски | [[Моника Кушињска]] | ''In the Name of Love'' | ''Во име на љубовта'' | 8. | 57 |} === Финале === {| class="sortable wikitable" style="width:100%;" |- ! style="width:4%;" | #<ref name="RunningOrderGrandFinal">{{Наведена мрежна страница|title=Running order for Grand Final revealed!|url=http://www.eurovision.tv/page/news?id=running_order_for_grand_final_revealed|publisher=European Broadcasting Union|accessdate=22 May 2015}}</ref> ! style="width:12%;" | Држава<ref name="ESC 2015 Final">{{Наведена мрежна страница|title=Eurovision Song Contest 2015 Grand final|url=http://www.eurovision.tv/page/history/by-year/contest?event=2083|website=eurovision.tv|publisher=European Broadcasting Union|accessdate=6 March 2015}}</ref> ! style="width:12%;" | Јазик ! style="width:18%;" | Изведувач(и)<ref name="ESC 2015 Final"/> ! style="width:21%;" | Песна<ref name="ESC 2015 Final"/> ! style="width:21%;" | Превод на мак. ! style="width:6%;" | Пласман ! style="width:6%;" | Бодови |- | <center>01</center> | {{esc|Словенија}} | [[англиски јазик|англиски]] | [[Мараја]] | ''Here for You'' | ''Тука за тебе'' | 14. | 39 |- | <center>02</center> | {{esc|Франција}} | [[француски јазик|француски]] | [[Лиза Ањел]] | ''N'oubliez pas'' | ''Не заборавај'' | 25. | 4 |- | <center>03</center> | {{esc|Израел}} | англиски | [[Надав Гуеџ]] | ''Golden Boy'' | ''Златно момче'' | 9. | 97 |- | <center>04</center> | {{esc|Естонија}} | англиски | [[Елина Борн]] & [[Стиг Раста]] | ''Goodbye to Yesterday'' | ''Збогум вчера'' | 7. | 106 |- | <center>05</center> | {{esc|Велика Британија}} | англиски | [[Електро Велвет]] | ''Still in Love with You'' | ''Сè уште те сакам'' | 24. | 5 |- | <center>06</center> | {{esc|Ерменија}} | англиски | [[Џиниалоџи]] | ''Face the Shadow'' | ''Соочи се со сенката'' | 16. | 34 |- | <center>07</center> | {{esc|Литванија}} | англиски | [[Моника Линките]] & [[Ваидас Баумила]] | ''This Time'' | ''Овој пат'' | 18. | 30 |- | <center>08</center> | {{esc|Србија}} | англиски | [[Бојана Стаменов]] | ''Beauty Never Lies'' | ''Убавината никогаш не лаже'' | 10. | 53 |- | <center>09</center> | {{esc|Норвешка}} | англиски | [[Џетил Мерланд|Мерланд]] & [[Дебра Скарлет]] | ''A Monster Like Me'' | ''Чудовиште како јас'' | 8. | 102 |- style="font-weight:bold; background: gold;" | <center>10</center> | {{esc|Шведска}} | англиски | [[Монс Селмерлев]] | ''Heroes'' | ''Херои'' | 1. | 365 |- | <center>11</center> | {{esc|Кипар}} | англиски | [[Јанис Карајанис|Џон Карајанис]] | ''One Thing I Should Have Done'' | ''Една работа која требаше да ја направам'' | 22. | 11 |- | <center>12</center> | {{esc|Австралија}}<ref name="Australia participate">{{Наведена мрежна страница|title=Australia participate in the 60th Eurovision|url=http://www.eurovision.tv/page/news?id=australia_to_participate_in_the_2015_eurovision_song_contest| publisher=EBU|website=Eurovision.tv|accessdate = 10 февруари 2015.|date = 10 февруари 2015}}</ref> | англиски | [[Гај Себастијан]] | ''Tonight Again'' | ''Вечерва повторно'' | 5. | 196 |- | <center>13</center> | {{esc|Белгија}} | англиски | [[Лоак Ноте]] | ''Rhythm Inside'' | ''Внатрешен ритам'' | 4. | 217 |- | <center>14</center> | {{esc|Австрија}} | англиски | [[The Makemakes]] | ''I Am Yours'' | ''Ја сум твој'' | 26. | 0 |- | <center>15</center> | {{esc|Грција}} | англиски | [[Марија Елена Киријаку]] | ''One Last Breath'' | ''Последен здив'' | 19. | 23 |- | <center>16</center> | {{esc|Црна Гора}} | [[црногорски јазик|црногорски]] | [[Кнез (пејач)|Кнез]] | ''Adio'' | ''Довидување'' | 13. | 44 |- | <center>17</center> | {{esc|Германија}} | енглески | [[Ан Софи Дирмајер|Ан Софи]] | ''Black Smoke'' | ''Црн чад'' | 27. | 0 |- | <center>18</center> | {{esc|Полска}} | англиски | [[Моника Кушињска]] | ''In the Name of Love'' | ''Во име на љубовта'' | 23. | 10 |- | <center>19</center> | {{esc|Латвија}} | англиски | [[Амината Савадого|Амината]] | ''Love Injected'' | ''Инјектирана љубав'' | 6. | 186 |- | <center>20</center> | {{esc|Романија}} | [[романски јазик|романски]], англиски | [[Волтај]] | ''De la capăt (All over Again)'' | ''Се одново'' | 15. | 35 |- | <center>21</center> | {{esc|Шпанија}} | [[шпански јазик|шпански]] | [[Едурне Гарсија Алмагро|Едурне]] | ''Amanecer'' | ''Зора'' | 21. | 15 |- | <center>22</center> | {{esc|Унгарија}} | англиски | [[Богларка Чемер|Боги]] | ''Wars for Nothing'' | ''Војни за ништо'' | 20. | 19 |- | <center>23</center> | {{esc|Грузија}} | англиски | [[Нина Сублати]] | ''Warrior'' | ''Борец'' | 11. | 51 |- | <center>24</center> | {{esc|Азербејџан}} | англиски | [[Елнур Хусејнов]] | ''Hour of the Wolf'' | ''Волчји час'' | 12. | 49 |- style="font-weight:bold; background:silver;" | <center>25</center> | {{esc|Русија}} | англиски | [[Полина Гагарина]] | ''A Million Voices'' | ''Милион гласови'' | 2. | 303 |- | <center>26</center> | {{esc|Албанија}} | англиски | [[Ељхаида Дани]] | ''I'm Alive'' | ''Жива сум'' | 17. | 34 |- style="font-weight:bold; background: #CD7F32;" | <center>27</center> | {{esc|Италија}} | [[италијански јазик|италијански]] | [[Ил Воло]] | ''Grande amore'' | ''Голема љубов'' | 3. | 292 |} == Резултати == Во следните табели се наоѓаат деталните статистички податоци за резултатите од гласањето по држави. === Резултати од првото полуфинале === {| class="wikitable collapsible collapsed" style="float:right; font-size:90%; margin:10px; width:30%" |- ! colspan=5 | Посебни гласови од жирито и од публиката во ПФ 1<ref name="Split vote results">{{Наведена мрежна страница|last1=Morgan|first1=Sekhmet|title=Eurovision 2014: All semifinal results|url=http://eurovisiontimes.wordpress.com/2014/05/16/eurovision-2014-all-semifinal-results/|website=eurovisiontimes.com|publisher=Eurovision Times|accessdate=2 November 2014|date=16 May 2014}}</ref> |- " ! style="width: 6%;" | Пласман ! style="width: 40%;" | Телевоутинг ! style="width: 7%;" | Бодови ! style="width: 40%;" | Жири ! style="width: 7%;" | Бодови |- | style="text-align:right;" | 1.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Русија}} | style="text-align:right;" | 145&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Русија}} | style="text-align:right;" | 159&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 2.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Естонија}} | style="text-align:right;" | 129&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Белгија}} | style="text-align:right;" | 139&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 3.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Белгија}} | style="text-align:right;" | 112&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Грузија}} | style="text-align:right;" | 90&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 4.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Грузија}} | style="text-align:right;" | 96&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Грција}} | style="text-align:right;" | 89&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 5.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Романија}} | style="text-align:right;" | 93&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Холандија}} | style="text-align:right;" | 70&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 6.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Ерменија}} | style="text-align:right;" | 80&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Унгарија}} | style="text-align:right;" | 68&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 7.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Србија}} | style="text-align:right;" | 78&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Белорусија}} | style="text-align:right;" | 65&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 8.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Албанија}} | style="text-align:right;" | 66&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Романија}} | style="text-align:right;" | 64&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 9.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Грција}} | style="text-align:right;" | 59&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Албанија}} | style="text-align:right;" | 61&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 10.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Финска}} | style="text-align:right;" | 51&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Естонија}} | style="text-align:right;" | 60&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 11.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Молдавија}} | style="text-align:right;" | 48&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Ерменија}} | style="text-align:right;" | 54&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 12.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Унгарија}} | style="text-align:right;" | 45&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Данска}} | style="text-align:right;" | 51&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 13.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Белорусија}} | style="text-align:right;" | 32&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Молдавија}} | style="text-align:right;" | 46&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 14.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Данска}} | style="text-align:right;" | 23&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Србија}} | style="text-align:right;" | 43&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 15.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Холандија}} | style="text-align:right;" | 23&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Македонија}} | style="text-align:right;" | 42&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 16.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Македонија}} | style="text-align:right;" | 22&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Финска}} | style="text-align:right;" | 1&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |} {| class="wikitable" style="text-align:center; font-size:85%;" |- | colspan="2" rowspan="2" style="text-align:left; background:#F2F2F2"| <small>Начин на гласање:<br />{{легенда|#59E817|50% жири и телевоутинг|outline=#AAAAAA}}{{легенда|#659EC7|100% жири|outline=#AAAAAA}}</td></small> ! colspan="21" | Резултати гласања<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eurovision.tv/page/history/by-year/contest?event=2073#Scoreboard|title=Eurovision Song Contest 2015 - Semi-final 1 Scoreboard|publisher=European Broadcasting Union|website=eurovision.tv|author=eurovision.tv|date=24 May 2015|accessdate=24 May 2015}}</ref> |- ! <small>Вкупно<br />бр. бод.</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Албанија}}<br /><small>АЛБ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Ерменија}}<br /><small>ЈЕР</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Австралија}}<br /><small>АУС</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Австрија}}<br /><small>АУТ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Белорусија}}<br /><small>БЛР</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Белгија}}<br /><small>БЕЛ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Данска}}<br /><small>ДАН</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Естонија}}<br /><small>ЕСТ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Македонија}}<br /><small>МАК</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Финска}}<br /><small>ФИН</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Франција}}<br /><small>ФРА</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#659EC7;" | {{знамеикона|Грузија}}<br /><small>ГРУ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Грција}}<br /><small>ГРЧ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Унгарија}}<br /><small>УНГ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Молдавија}}<br /><small>МОЛ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Романија}}<br /><small>РУМ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Русија}}<br /><small>РУС</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Србија}}<br /><small>СРБ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Шпанија}}<br /><small>ШПА</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Холандија}}<br /><small>ХОЛ</small> |- style="background:#f2f2f2;" ! rowspan="16" | <small>Натпреварувачи</small> | style="text-align:left; background:#f2f2f2;" | Молдавија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;" | 41&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 2||6||—||—||5||—||—||—||5||—||—||10||—||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||8||—||5||—||— |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Ерменија''' | style="text-align:right; " | 77&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 5||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||7||'''12'''||—||—||7||—||5||8||7||—||4||1||'''12'''||—||4||5 |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Белгија''' | style="text-align:right; " | 149&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 6||1||8||6||6|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||'''12'''||10||6||'''12'''||'''12'''||5||6||10||5||7||8||7||10||'''12''' |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;" | Холандија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;" | 33&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 1||—||—||—||—||6||7||5||1||3||2||2||—||—||—||3||—||—||3|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;" | Финска | style="text-align:right; background:#f2f2f2;" | 13&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||—||—||1||—||2||4||—|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||2||—||—||—||4||—||— |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Грција''' | style="text-align:right; " | 81&nbsp;&nbsp;&nbsp; | '''12'''||8||6||4||3||3||—||1||4||2||3||4|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||3||3||6||5||6||2||6 |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Естонија''' | style="text-align:right; " | 105&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||4||5||10||8||5||8|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||2||8||4||3||4||8||2||2||10||2||'''12'''||8 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;" | Македонија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;" | 28&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 10||—||3||—||—||—||—||2|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||—||—||1||—||—||'''12'''||—||— |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Србија''' | style="text-align:right; " | 63&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||5||'''12'''||7||4||—||1||—||'''12'''||4||1||—||2||4||—||—||4|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||7 |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Унгарија''' | style="text-align:right; " | 67&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 3||—||2||5||—||4||4||'''12'''||—||7||6||—||—|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||10||2||8||—||4 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;" | Белорусија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;" | 39&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||7||—||—|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||3||—||—||—||—||'''12'''||3||—||8||—||6||—||—||— |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Русија''' | style="text-align:right; " | 182&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 7||10||10||'''12'''||'''12'''||8||10||8||8||10||10||7||'''12'''||'''12'''||7||'''12'''|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||10||7||10 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;" | Данска | style="text-align:right; background:#f2f2f2;" | 33 &nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||2||4||1||—||1|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||7||—||1||—||—||1||7||—||5||—||—||1||3 |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Албанија''' | style="text-align:right; " | 62&nbsp;&nbsp;&nbsp; | style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||3||—||10||—||—||10||—||7||6||10||1||6||—||3||—||6||— |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Романија''' | style="text-align:right; " | 89&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 8||3||1||8||2||7||6||3||—||6||8||1||5||5||'''12'''|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||1||3||8||2 |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Грузија''' | style="text-align:right; " | 98&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 4||'''12'''||7||2||10||2||5||6||3||5||—|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||8||6||10||4||7||1||5||1 |} ==== 12 бодови во првото полуфинале ==== Во табелата се прикажани бројот на добиени 12 бодови во првото полуфинале по држави. {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! style="width: 15%;" | Број на добиени 12-ки !! style="width: 20%;" | Земји кој добиле 12-ки !! style="width: 65%;" | Земји кој дале 12-ки |- | style="text-align:right; " | 5&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp; | {{esc|Русија}} || Австрија, Белорусија, Грција, Унгарија, Романија |- | style="text-align:right; " | 4&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp; | {{esc|Белгија}} || Данска, Финска, Франција, Холандија |- | rowspan="2" style="text-align:right; " | 2&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp; | {{esc|Ерменија}} || Белгија, Русија |- | {{esc|Србија}} || Австралија, Македонија |- | rowspan="7" style="text-align:right; " | 1&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp; | {{esc|Белорусија}} || Грузија |- | {{esc|Естонија}} || Шпанија |- | {{esc|Грузија}} || Ерменија |- | {{esc|Грција}} || Албанија |- | {{esc|Унгарија}} || Естонија |- | {{esc|Македонија}} || Србија |- | {{esc|Романија}} || Молдавија |- |} === Резултати од второто полуфинале === {| class="wikitable collapsible collapsed" style="float:right; font-size:90%; margin:10px; width:30%" |- ! colspan=5 | Посебни гласови од жирито и публиката во ПФ 2<ref name="Split vote results"/> |- " ! style="width: 6%;" | Пласман ! style="width: 40%;" | Телевоутинг ! style="width: 7%;" | Бодови ! style="width: 40%;" | Жири ! style="width: 7%;" | Бодови |- | style="text-align:right;" | 1.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Шведска}} | style="text-align:right;" | 195&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Шведска}} | style="text-align:right;" | 208&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 2.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Израел}} | style="text-align:right;" | 157&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Латвија}} | style="text-align:right;" | 155&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 3.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Латвија}} | style="text-align:right;" | 116&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Норвешка}} | style="text-align:right;" | 144&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 4.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Полска}} | style="text-align:right;" | 114&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Израел}} | style="text-align:right;" | 114&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 5.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Норвешка}} | style="text-align:right;" | 104&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Малта}} | style="text-align:right;" | 84&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 6.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Литванија}} | style="text-align:right;" | 98&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Словенија}} | style="text-align:right;" | 84&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 7.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Словенија}} | style="text-align:right;" | 95&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Ирска}} | style="text-align:right;" | 84&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 8.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Кипар}} | style="text-align:right;" | 80&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Кипар}} | style="text-align:right;" | 76&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 9.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Црна Гора}} | style="text-align:right;" | 58&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Азербејџан}} | style="text-align:right;" | 67&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 10.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Чешка}} | style="text-align:right;" | 51&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Литванија}} | style="text-align:right;" | 52&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 11.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Азербејџан}} | style="text-align:right;" | 37&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Црна Гора}} | style="text-align:right;" | 47&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 12.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Малта}} | style="text-align:right;" | 32&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Чешка}} | style="text-align:right;" | 34&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 13.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Португалија}} | style="text-align:right;" | 24&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Португалија}} | style="text-align:right;" | 23&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 14.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Исланд}} | style="text-align:right;" | 21&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Швајцарија}} | style="text-align:right;" | 15&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 15.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Сан Марино}} | style="text-align:right;" | 16&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Исланд}} | style="text-align:right;" | 15&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 16.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Ирска}} | style="text-align:right;" | 14&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Полска}} | style="text-align:right;" | 10&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 17.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Швајцарија}} | style="text-align:right;" | 6&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Сан Марино}} | style="text-align:right;" | 6&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |} {| class="wikitable" style="text-align:center; font-size:85%;" |- | colspan="2" rowspan="2" style="text-align:left; background:#F2F2F2"| <small>Начин гласања:<br />{{легенда|#59E817|50% жири и телегласање|outline=#AAAAAA}}{{легенда|#659EC7|100% жири|outline=#AAAAAA}}</td></small> ! colspan="22" | Резултати гласања<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eurovision.tv/page/history/by-year/contest?event=2063#Scoreboard|title=Eurovision Song Contest 2015 - Semi-final 2 Scoreboard|publisher=European Broadcasting Union|website=eurovision.tv|author=eurovision.tv|date=24 May 2015|accessdate=24 May 2015}}</ref> |- ! <small>Укупан<br />бр. бод.</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Австралија}}<br /><small>АУС</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#659EC7;" | {{знамеикона|Азербејџан}}<br /><small>АЗЕ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Кипар}}<br /><small>КИП</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Чешка}}<br /><small>ЧЕШ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Германија}}<br /><small>НЕМ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Исланд}}<br /><small>ИСЛ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Ирска}}<br /><small>ИРС</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Израел}}<br /><small>ИЗР</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Италија}}<br /><small>ИТА</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Латвија}}<br /><small>ЛЕТ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Литванија}}<br /><small>ЛИТ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Малта}}<br /><small>МАЛ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#659EC7;" | {{знамеикона|Црна Гора}}<br /><small>ЦГ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Норвешка}}<br /><small>НОР</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Полска}}<br /><small>ПОЉ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Португалија}}<br /><small>ПОР</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#659EC7;" | {{знамеикона|Сан Марино}}<br /><small>СМ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Словенија}}<br /><small>СЛО</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Шведска}}<br /><small>ШВЕ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Швајцарија}}<br /><small>ШВА</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Велика Британија}}<br /><small>УК</small> |- style="background:#ffdead;" ! rowspan="17" | <small>Такмичари</small> | style="text-align:left; " | '''Литванија''' | style="text-align:right; " | 67&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 4||7||7||1||—||4||7||4||—||10|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||4||—||10||—||—||3||—||—||3||3 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;" | Ирска | style="text-align:right; background:#f2f2f2;" | 35&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||2||1||5||2||—|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||4||2||—||2||—||—||—||5||1||3||—||8 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;" | Сан Марино | style="text-align:right; background:#f2f2f2;" | 11&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||—||—||—||—||—||—||6||—||—||—||5||—||—||—|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||— |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Црна Гора''' | style="text-align:right; " | 57&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||10||2||6||—||—||—||7||4||2||—||—|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||3||—||5||—||10||7||1||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;" | Малта | style="text-align:right; background:#f2f2f2;" | 43&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 3||—||—||4||—||—||3||10||1||—||—|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||10||—||—||—||7||—||—||—||5 |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Норвешка''' | style="text-align:right; " | 123&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 8||—||6||7||7||10||4||1||2||7||8||5||6|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||6||8||8||6||'''12'''||10||2 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;" | Португалија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;" | 19&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||3||—||—||1||—||—||—||—||—||—||—||4||—||—|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||4||—||6||1 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;" | Чешка | style="text-align:right; background:#f2f2f2;" | 33&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||—|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||4||—||1||8||—||1||—||1||1||—||8||1||4||3||1||—||— |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Израел''' | style="text-align:right; " | 151&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 7||8||10||2||8||8||8|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||'''12'''||3||4||10||3||8||10||10||6||5||10||7||'''12''' |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Латвија''' | style="text-align:right; " | 155&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 10||6||8||8||10||7||'''12'''||2||8|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||'''12'''||7||—||7||7||7||10||8||8||8||10 |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Азербејџан''' | style="text-align:right; " | 53&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 2|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||5||10||—||2||—||3||—||—||6||8||7||—||3||3||—||—||4||—||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;" | Исланд | style="text-align:right; background:#f2f2f2;" | 14&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||5||—||—||—|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||2||—||—||—||1||—||—||2||2||—||—||—||2||—||— |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Шведска''' | style="text-align:right; " | 217&nbsp;&nbsp;&nbsp; | '''12'''||4||'''12'''||'''12'''||'''12'''||'''12'''||10||'''12'''||10||'''12'''||10||'''12'''||8||'''12'''||'''12'''||'''12'''||'''12'''||'''12'''|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||'''12'''||7 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;" | Швајцарија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;" | 4&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||1||—||—||—||1||—||—||—||—||—||—||—||1||1||—||—||—||—|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||— |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Кипар''' | style="text-align:right; " | 87&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 6||—|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||5||5||6||5||7||6||3||2||—||6||4||6||2||7||6||5||6 |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Словенија''' | style="text-align:right; " | 92&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 5||'''12'''||3||3||6||6||—||6||3||8||7||3||'''12'''||4||5||4||1|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||4||— |- style="background:#ffdead;" | style="text-align:left; " | '''Полска''' | style="text-align:right; " | 57&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 1||—||4||—||3||3||5||—||5||5||5||6||—||5|| style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||2||—||2||5||2||4 |} ==== 12 бодови во второто полуфинале ==== Во табелата се прикажани бројот на добиени 12 бодови во првото полуфинале по држави. {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! style="width: 15%;" | Број на добиени 12-ки !! style="width: 20%;" | Земји кој добиле 12-ки !! style="width: 65%;" | Земји кој дале 12-ки |- | style="text-align:right; " | 14&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp; | {{esc|Шведска}} || Австралија, Кипар, Чешка, Германија, Исланд, Израел, Латвија, Малта, Норвешка, Полска, Португалија, Сан Марино, Словенија, Швајцарија |- | rowspan="3" style="text-align:right; " | 2&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp; | {{esc|Израел}} || Италија, Велика Британија |- | {{esc|Латвија}} || Ирска, Литванија |- | {{esc|Словенија}} || Азербејџан, Црна Гора |- | style="text-align:right; " | 1&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp; | {{esc|Норвешка}} || Шведска |- |} === Резултати од финалето === {| class="wikitable" style="text-align:center; font-size:85%;" |- | colspan="2" rowspan="2" style="text-align:left; background:#F2F2F2"| <small>Начин на гласање:<br />{{легенда|#59E817|50% жири и телевоутинг|outline=#AAAAAA}}{{легенда|#659EC7|100% жири|outline=#AAAAAA}}{{легенда|#F88017|100% телегласање|outline=#AAAAAA}}</td></small> ! colspan="41" | Резултати од гласањето<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eurovision.tv/page/history/by-year/contest?event=2083#Scoreboard|title=Eurovision Song Contest 2015 - Semi-final 1 Scoreboard|publisher=European Broadcasting Union|website=eurovision.tv|author=eurovision.tv|date=24 May 2015|accessdate=24 May 2015}}</ref> |- ! <small>&nbsp;Вкупно&nbsp;<br />бр. бод.</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Албанија}}<small>АЛБ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Ерменија}}<small>ЕРМ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Австралија}}<small>АВС</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Австрија}}<small>АВТ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Азербејџан}}<small>АЗЕ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Белорусија}}<small>БЛР</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Белгија}}<small>БЕЛ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Кипар}}<small>КИП</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Чешка}}<small>ЧЕШ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Данска}}<small>ДАН</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Естонија}}<small>ЕСТ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#F88017;" | {{знамеикона|Македонија}}<small>МКД</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Финска}}<small>ФИН</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Франција}}<small>ФРА</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Грузија}}<small>ГРУ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Германија}}<small>ГЕР</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Грција}}<small>ГРЦ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Унгарија}}<small>УНГ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Исланд}}<small>ИСЛ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Ирска}}<small>ИРС</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Израел}}<small>ИЗР</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Италија}}<small>ИТА</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Летонија}}<small>ЛАТ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Литванија}}<small>ЛИТ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Малта}}<small>МАЛ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Молдавија}}<small>МОЛ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#F88017;" | {{знамеикона|Црна Гора}}<small>ЦГ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Норвешка}}<small>НОР</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Полска}}<small>ПОЛ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Португалија}}<small>ПОР</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Романија}}<small>РОМ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Русија}}<small>РУС</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#659EC7;" | {{знамеикона|Сан Марино}}<small>СМ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Србија}}<small>СРБ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Словенија}}<small>СЛО</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Шпанија}}<small>ШПА</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Шведска}}<small>ШВЕ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Швајцарија}}<small>ШВА</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Холандија}}<small>ХОЛ</small> ! style="vertical-align:bottom;background:#59E817;" | {{знамеикона|Велика Британија}}<small>ВБ</small> |- ! rowspan="30" | <small>Натпреварувачи</small> | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Словенија&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 39&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||—||—||3||—||—||—||—||—||—||8||1||—||—||—||—||—||2||—||6||—||3||4||—||—||4||1||1||—||—||—||—||5||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||1||—||—||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Франција | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 4&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||3||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||1||—||—||—||—||—||—||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Израел | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 97&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 5||—||2||2||7||2||—||6||—||—||—||—||3||—||1||5||—||—||5||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||8||1||—||5||—||3||4||4||7||1||—||2||6||—||1||4||3||5||5 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Естонија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 106&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 4||—||3||6||4||7||2||2||—||6||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||2||10||—||2||2||—||7||1||—||3||2||6||8||3||—||1||3||2||1||—||7||—||2||—||3||3||—||4||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Велика Британија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 5&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||1||—||—||—||—||1||—||—||—||—||—||—||—||3||—||—||—||—||—||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Ерменија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 34&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||4||3||—||2||—||—||3||—||3||'''12'''||—||1||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||6||—||—||—||—||—||—||—||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Литванија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 30&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||—||—||—||—||—||—||—||1||2||—||—||—||3||—||—||—||—||7||—||—||7||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||6||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||4 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Србија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 53&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 2||—||5||3||—||—||—||—||3||—||—||10||—||—||—||—||—||—||—||—||2||3||—||—||—||—||'''12'''||—||—||—||—||—||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||6||—||—||5||1||1 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Норвешка | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 102&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||4||4||—||—||—||—||—||3||4||—||4||—||—||4||—||4||10||4||—||5||2||5||2||—||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||3||6||6||—||6||—||4||2||7||10||3||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Шведска | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 365&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 7||7||'''12'''||7||6||10||'''12'''||10||10||'''12'''||10||5||'''12'''||8||7||10||4||10||'''12'''||10||10||'''12'''||'''12'''||10||10||8||5||'''12'''||'''12'''||8||8||8||7||8||'''12'''||8||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||'''12'''||10||'''12''' |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Кипар | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 11&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||—||—||—||—||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||—||—||—||—||—||10||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||1||—||—||—||—||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Австралија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 196&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 3||1||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||'''12'''||—||6||4||4||—||8||5||—||5||2||—||7||5||8||8||5||7||6||5||3||6||4||—||10||8||—||2||4||8||3||2||7||'''12'''||8||8||10 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Белгија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 217&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 1||4||6||5||—||8||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||7||6||7||7||1||7||'''12'''||6||8||7||'''12'''||4||2||4||7||4||7||—||6||—||7||5||5||7||10||5||4||3||6||10||2||'''12'''||3 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Австрија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 0&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Грција | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 23&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 10||5||—||—||—||—||—||8||—||—||—||—||—||—||—||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Црна Гора | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 44&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 6||8||—||—||2||—||—||—||—||—||—||4||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||—||—||—||'''12'''||10||—||2||—||—||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Германија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 0&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Полска | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 10&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||4||—||—||—||—||—||3||—||1||—||—||—||—||—||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||2 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Латвија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 186&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||2||7||1||5||5||7||3||5||4||6||—||6||7||4||6||3||5||7||'''12'''||—||4||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||'''12'''||4||2||—||8||10||2||5||2||'''12'''||1||7||4||5||4||2||7 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Романија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 35&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||—||—||—||—||5||1||—||2||—||—||—||—||—||—||—||1||—||—||5||—||—||—||—||'''12'''||—||—||—||4||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||—||5||—||—||—||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Шпанија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 15&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||—||—||1||—||—||—||—||—||—||—||—||5||—||—||—||—||—||—||1||—||—||—||—||1||2||—||—||3||—||1||—||—||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||1||1||1 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Унгарија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 19&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||—||—||—||—||—||—||1||—||8||—||—||1||—||1||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||4||—||4||—||—||—||—||—||—||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Грузија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 51&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||10||1||—||10||3||1||—||4||—||1||—||—||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||2||3||—||—||—||—||—||6||—||5||—||—||—||—||—||5||—||—||—||—||—||—||—||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Азербејџан | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 49&nbsp;&nbsp;&nbsp; | —||—||—||—||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||'''12'''||—||—||—||—||—||10||—||—||—||—||—||—||—||—||2||8||3||8||—||—||—||3||3||—||—||—||—||—||—||—||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Русија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 303&nbsp;&nbsp;&nbsp; | 8||'''12'''||10||8||'''12'''||'''12'''||10||5||8||10||'''12'''||6||8||10||5||'''12'''||8||6||3||8||8||10||10||-||7||10||7||2||6||10||10||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||10||5||10||6||7||6||6 |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Албанија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 34&nbsp;&nbsp;&nbsp; | style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||—||—||—||—||—||6||—||—||—||—||'''12'''||—||—||—||—||6||—||—||—||—||—||—||—||—||—||10||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||—||— |- | style="text-align:left; background:#f2f2f2;"| Италија | style="text-align:right; background:#f2f2f2;"| 292&nbsp;&nbsp;&nbsp; | '''12'''||6||8||10||8||1||8||'''12'''||7||5||3||7||2||6||8||3||'''12'''||2||6||6||'''12'''||style="text-align:left; background:#AAAAAA;" | ||8||1||'''12'''||7||6||5||7||'''12'''||'''12'''||'''12'''||10||7||8||'''12'''||8||6||7||8 |} {| class="wikitable collapsible collapsed" style="float:right; font-size:90%; margin:10px; width:30%" |- ! colspan=5 | Посебни гласови од жирито и публиката во финалето<ref name="Split vote results"/> |- " ! style="width: 6%;" | Пласман ! style="width: 40%;" | Телевоутинг ! style="width: 7%;" | Бодови ! style="width: 40%;" | Жири ! style="width: 7%;" | Бодови |- | style="text-align:right;" | 1.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Италија}} | style="text-align:right;" | 366&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Шведска}} | style="text-align:right;" | 353&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 2.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Русија}} | style="text-align:right;" | 286&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Латвија}} | style="text-align:right;" | 249&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 3.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Шведска}} | style="text-align:right;" | 279&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Русија}} | style="text-align:right;" | 234&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 4.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Белгија}} | style="text-align:right;" | 195&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Австралија}} | style="text-align:right;" | 224&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 5.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Естонија}} | style="text-align:right;" | 144&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Белгија}} | style="text-align:right;" | 186&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 6.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Австралија}} | style="text-align:right;" | 132&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Италија}} | style="text-align:right;" | 171&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 7.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Израел}} | style="text-align:right;" | 104&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Норвешка}} | style="text-align:right;" | 163&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 8.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Латвија}} | style="text-align:right;" | 100&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Израел}} | style="text-align:right;" | 77&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 9.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Албанија}} | style="text-align:right;" | 93&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Кипар}} | style="text-align:right;" | 63&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 10.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Србија}} | style="text-align:right;" | 86&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Грузија}} | style="text-align:right;" | 62&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 11.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Ерменија}} | style="text-align:right;" | 75&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Естонија}} | style="text-align:right;" | 53&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 12.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Романија}} | style="text-align:right;" | 69&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Црна Гора}} | style="text-align:right;" | 44&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 13.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Грузија}} | style="text-align:right;" | 52&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Австрија}} | style="text-align:right;" | 40&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 14.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Азербејџан}} | style="text-align:right;" | 48&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Азербејџан}} | style="text-align:right;" | 40&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 15.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Полска}} | style="text-align:right;" | 47&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Словенија}} | style="text-align:right;" | 36&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 16.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Литванија}} | style="text-align:right;" | 44&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Литванија}} | style="text-align:right;" | 31&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 17.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Норвешка}} | style="text-align:right;" | 43&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Унгарија}} | style="text-align:right;" | 29&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 18.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Црна Гора}} | style="text-align:right;" | 34&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Грција}} | style="text-align:right;" | 29&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 19.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Словенија}} | style="text-align:right;" | 27&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Франција}} | style="text-align:right;" | 24&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 20.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Шпанија}} | style="text-align:right;" | 27&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Германија}} | style="text-align:right;" | 24&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 21.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Грција}} | style="text-align:right;" | 24&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Романија}} | style="text-align:right;" | 21&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 22.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Унгарија}} | style="text-align:right;" | 21&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Ерменија}} | style="text-align:right;" | 15&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 23.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Кипар}} | style="text-align:right;" | 8&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Велика Британија}} | style="text-align:right;" | 12&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 24.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Велика Британија}} | style="text-align:right;" | 7&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Србија}} | style="text-align:right;" | 12&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 25.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Германија}} | style="text-align:right;" | 5&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Шпанија}} | style="text-align:right;" | 6&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 26.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Франција}} | style="text-align:right;" | 4&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Албанија}} | style="text-align:right;" | 4&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |- | style="text-align:right;" | 27.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Австрија}} | style="text-align:right;" | 0&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; | {{esc|Полска}} | style="text-align:right;" | 2&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |} ==== 12 бодови во финалето ==== Во табелата се прикажани бројот на добиени 12 бодови во финалето по држави. {| class="wikitable" style="width:100%;" |- ! style="width: 15%;" | Број на добиени 12-ки !! style="width: 20%;" | Земји кој добиле 12-ки !! style="width: 65%;" | Земји кој дале 12-ки |- | style="text-align:right; " | 12&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp; | {{esc|Шведска}} || Австралија, Белгија, Данска, Финска, Исланд, Италија, Латвија, Норвешка, Полска, Словенија, Швајцарија, Велика Британија |- | style="text-align:right; " | 9&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp; | {{esc|Италија}} || Албанија, Кипар, Грција, Израел, Малта, Португалија, Романија, Русија, Шпанија |- | style="text-align:right; " | 5&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp; | {{esc|Русија}} || Ерменија, Азербејџан, Белорусија, Естонија, Германија |- | rowspan="2" style="text-align:right; " | 3&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp; | {{esc|Белгија}} || Франција, Унгарија, Холандија |- | {{esc|Латвија}} || Ирска, Литванија, Сан Марино |- | style="text-align:right; " | 2&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp; | {{esc|Австралија}} || Австрија, Шведска |- | rowspan="6" style="text-align:right; " | 1&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp;&emsp; | {{esc|Албанија}} || Македонија |- | {{esc|Ерменија}} || Грузија |- | {{esc|Азербејџан}} || Чешка |- | {{esc|Црна Гора}} || Србија |- | {{esc|Романија}} || Молдавија |- | {{esc|Србија}} || Црна Гора |- |} == Наводи == {{наводи|2}} == Надворешни врски == * [http://www.eurovision.tv Официјална страница] {{Евровизија}} {{Земји на Евровизија}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Евровизија 2015| ]] [[Категорија:Евровизија по години]] [[Категорија:Австрија во 2015 година]] [[Категорија:Австриска музика]] [[Категорија:Култура на Виена]] [[Категорија:Музиката во 2015 година]] 57wzaufbmfmd4n56r42zdlm3woojwtm Македонци во Данска 0 1110029 5562623 4108594 2026-05-23T13:12:37Z Bjankuloski06 332 /* top */ Исправен поим, replaced: Аалборг → Олборг 5562623 wikitext text/x-wiki '''[[Македонци]]те во [[Монархија|Кралството]] [[Данска]]''' формираат мала малцинска група во [[држава]]та. Организирани се во шест активни организации. Точниот број на [[Македонци]] во државата е непознат, меѓутоа бројот на македонски [[државјанство|државјани]] во Данска изнесува 12.000. Најголемиот број од нив се сконцентрирани во [[главен град|главниот град]] [[Копенхаген]], но има и помали групи во [[Оденсе]], [[Орхус]], [[Олборг]] и други места. Припаѓаат на [[православие|православната вера]], односно на [[Македонска православна црква]] и најчесто зборуваат [[македонски]] и [[дански јазик]]. ==Поврзано== *[[Македонци во Шведска]] *[[Обединета Македонска Дијаспора]] {{Македонија-никулец}} [[Категорија:Македонци во Данска| ]] rerrogwn7hlfefw696ptimg7yj2hv0z Битка кај Онгала 0 1140375 5562638 5258806 2026-05-23T17:28:34Z Gurther 105215 Историско точна 5562638 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict |image=[[File:First Bulgarian Empire by Asparuh to Kardam (680- 803).png|250px]] |caption= |conflict=Битка кај Онгала |partof= [[Византиско-бугарски војни]] |date=680 |place=[[Онгала]], Романија |result=прабугарска победа, формирање на Бугарија |combatant1=[[Прабугари]] |combatant2=[[Византија]] |commander1=[[Аспарух]] |commander2=[[Константин IV]] |strength1=непознато |strength2="сите темни"<ref>The Chronicle of Theophanes Confessor. Byzantine and Near Eastern History, AD 284-813. Oxford, 1997, p. 498</ref> 50,000<ref name="ch">Чолпанов, Б., и др, ''История на Българите: Военна история'', 2007, стр. 73 // Cholpanov, B. and others. History of the Bulgarians: Military history, 2007, p.73</ref> |casualties1=мали |casualties2=цела армија }} '''Битката кај Онгала''' се одвила во [[680]] година во близина на [[Онгала]], денешна Романија, помеѓу силите на [[Византија|Источното Римско Царство]] и силите на [[Прабугари]]те. Битката е дел од [[Византиско-бугарски војни|Византиско-бугарските војни]], а завршила со победа на Прабугарите. == Заднина == Искористувајќи ги постојаните војни на [[Византија]] со [[Арапи]]те, хан [[Аспарух]] ја поминал реката [[Дунав]] и влегол во [[Мала Скитија]] (денес [[Добруџа]]). Во 680 година византискиот цар Константин IV Погонат организирал голем копнен и морски поход против прабугарските племиња. [[Теофан Исповедник]] дал индиректни упатства за бројот на византиската армија, пишувајќи дека императорот ги повикал сите теми во походот.<ref name=":0">Чолпанов, Б., и др: ''Историја на Бугарите: Военна историја'', стр. 73</ref> Прецизни податоци за бројот на византиската армија недостасуваат, но во тоа време една империјална теренска армија броела меѓу 15.000 и 25.000 лица.<ref>W. Treadgold, A History of the Byzantine State and Society, Stanford University Press, 1997, ISBN 0804726302,стр. 576.</ref><ref>Byzantium in the Seventh Century: The transformation of a Culture, J. F. Haldon, Cambridge University Press, 1997, ISBN 052131917X, стр. 253.</ref><ref>The Making of Byzantium: 600 - 1025, Mark Whittow, University of California Press, 1996, ISBN 0520204964, стр. 188.</ref> Од друга страна не постои сведоштво и за армијата на Прабугарите, но се смета дека нивната сила била околу 10.000 војници<ref>Создавање на бугарската нација. Димитар Ангелов (Издателство Наука и искуство, „Векове“, Софија 1971) с. 202—203.</ref>. == Конфликт == Војниците на царот [[Константин IV]] пристигнале во Онгала и започнале воени дејствија против прабугарските војници. Поради големиот број на византиски војници, прабугарската армија се повлекла во фортификација, која била изградена на островот [[Певки]]. Оддалеченоста од бојното поле довела до тешко снабдување на византиската армија. Од друга страна постоела практична неможност да биде нападната фортификацијата на островот. Војниците на [[Аспарух]] започнале да им нанесуваат тактички порази на византиските сили, без да се обидуваат целосно да ги разбијат<ref name=":0"/>. Византијците започнале опсада на островот која траела четири дена, по кое императорот Константин IV најавил на војниците дека оди на лекување во Акве Калиде (денес [[Бургас]]) и го напуштил бојното поле. Овој потег негативно влијаел врз борбениот дух на византиските сили. Добрата организирана одбрана на [[Прабугари]]те, нивната стратешка позиција<ref>Атанасов, Щ. и др.: ''Българското военно изкуство през феодализма'', стр. 37</ref> и нивните постојани напади предизвикале византиските сили да се повлечат. По нивното повлекување, прабугарските сили започнале голема контраофанзива нанесувајќи им голем пораз. == Последици== Победата кај Онгала претставувал прв чекор кон создавање на [[Дунавска Бугарија]]. По оваа победа Прабугарите продолжиле со нападите кон [[Мизија]]. == Наводи == {{наводи}} ==Извори== *Атанас Пейчев и колектив, 1300 години на стража, Военно издателство, София 1984. *Йордан Андреев, Милчо Лалков, Българските ханове и царе, Велико Търново, 1996. *Пламен Павлов, Историята - далечна и близка, Велико Търново, 2010. ==Надворешни врски== * [http://www.byzantium.xronikon.com/battle.php?byzbat=b7_26 Byzantine Battles] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Онгала}} [[Категорија:Бугарија во 7 век]] [[Категорија:Византија во 7 век]] [[Категорија:Воена историја на Романија]] [[Категорија:Битки во Византиско-бугарските војни]] gu3u6auo3e5tvvm20bgo414domhq4ih ФК Бешикташ 0 1147007 5562618 5502161 2026-05-23T12:54:07Z Makenzis 67668 5562618 wikitext text/x-wiki {{Infobox football club 2 | color1 = white | color2 = black | clubname = Бешикташ | image = [[Податотека:BesiktasJK-Logo.svg|200px]] | fullname = Бешикташ Јимнастик клуб | nickname = ''Црните орли'' | founded = [[19 март]] [[1903]] | ground = [[Водафон Арена]]<br />[[Истанбул]], [[Турција]] | capacity = 53,715 | owner = | chrtitle = Претседател | | chairman = {{знамеикона|Турција}} Фикрет Орман | manager = {{знамеикона|Турција}} [[Шенол Ѓунеш]] | mgrtitle = Тренер | | league = [[Податотека:SporTotoSuperLigLogo.png|20px]] [[Турска Супер лига]] | season = 2025-26 | position = Супер лига, 4-ти | website = http://www.bjk.com.tr/ |stemma kit y=55|stemma kit x=18 | pattern_la1 = _bjk1516h | pattern_b1 = _bjk1516h | pattern_ra1 = _bjk1516h | pattern_sh1 = _adidasonwhite | pattern_so1 = _color 3 stripes black | leftarm1 = FFFFFF | body1 = 000000 | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = 000000 | socks1 = FFFFFF | pattern_la2 = _bjk1516a | pattern_b2 = _bjk1516a | pattern_ra2 = _bjk1516a | pattern_sh2 = _adidaswhite | pattern_so2 = _color 3 stripes white | leftarm2 = 000000 | body2 = 000000 | rightarm2 = 000000 | shorts2 = 000000 | socks2 = 000000 | pattern_la3 = _bjk1516t | pattern_b3 = _bjk1516t | pattern_ra3 = _bjk1516t | pattern_sh3 = _adidaswhite | pattern_so3 = _color 3 stripes white | leftarm3 = 000000 | body3 = 000000 | rightarm3 = 000000 | shorts3 = 000000 | socks3 = 000000 |}} '''Бешикташ Јимнастик клуб''', скратено '''БЈК''', или во Македонија попознат како '''ФК Бешикташ''' е професионален [[Турција|турски]] фудбалски клуб со седиште во градот [[Истанбул]]. Во моментов клубот се натпреварува во [[Турска Супер лига|Супер лигата на Турција]]. Бешикташ е најстариот фудбалски клуб во Турција основан уште во [[1903]] година. Бешикташ е еден од најуспешните клубови во Турција со 13 домашни наслови, 9 купа и 8 Суперкупа на Турција. Во поголемиот дел од својата историја својте домашни натпревари клубот ги играл на [[Стадион Инону|Стадионот Инону]] кој имал капацитет од 32,086, но во 2013 тој е срушен и на негово место е изграден новиот дом на Бешикташ, [[Водафон Арена]] со капацитет од 41,903 седечки места. Најголемите соперници на Бешикташ му се градските [[ФК Фенербахче|Фенербахче]] и [[ФК Галатасарај|Галатасарај]]. ==Титули== ;{{Трофеј-Турција (Супер лига)}} [[Турска Супер лига]] *'''Шампион (13)''' : 1959-1960, 1965-1966, 1966-1967, 1981-1982, 1985-1986, 1989-1990, 1990-1991, 1991-1992, 1994-1995, 2002-2003, 2008-2009 **Вицешампион (14) : 1962-1963, 1963-1964, 1964-1965, 1967-1968, 1973-1974, 1984-1985, 1986-1987, 1987-1988, 1988-1989, 1992-1993, 1996-1997, 1998-1999, 1999-2000, 2006-2007 ;'''[[Фудбалски куп на Турција|Куп на Турција]]''' *'''Победник (8)''' : 1975, 1989, 1990, 1994, 1998, 2006, 2007, 2009 **Финалист (6) : 1966, 1977, 1984, 1993, 1999, 2002, ;'''[[Суперкуп на Турција]]''' *'''Победник (8)''' : 1967, 1974, 1986, 1989, 1992, 1994, 1998, 2006 **Финалист (8) : 1966, 1975, 1977, 1990, 1991, 1993, 1995, 2007 ==Бои и дресови== Официјалните бои на клубот се [[црна]]та и [[бела]]та ([[Податотека:Nero e Bianco (Strisce).svg|20px]]). ===Домашен дрес=== {| | {{Football kit | pattern_la = _derbyc0910h | pattern_c = _besiktas1112a | pattern_ra = _derbyc0910h |pattern_sh = _adidaswhite | pattern_so = _color_3_stripes_black | leftarm = FFFFFF | body = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = 000000 | socks = FFFFFF | title = 1991-92 }} | {{Football kit | pattern_la = | pattern_c = _bjk9899h | pattern_ra = | pattern_sh = _adidasonwhite | leftarm = FFFFFF | body = 000000 | rightarm = FFFFFF | shorts = 000000 | socks = FFFFFF | title = 1997-98 }} | {{Football kit | pattern_la = | pattern_b = _besiktas0708h | pattern_ra = | pattern_sh = | pattern_so = | leftarm = FFFFFF | body = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = FFFFFF | socks = FFFFFF | title = 2007-08 }} | {{Football kit |pattern_la = |pattern_b = _silversides |pattern_ra = |pattern_sh = |pattern_so = |leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = FFFFFF |socks = FFFFFF |title = 2008-09 }} | {{Football kit |pattern_la = _derbyc0910h |pattern_b = _besiktas0910a |pattern_ra = _derbyc0910h |pattern_sh = _adidasonwhite |pattern_so = _color_3_stripes_black |leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = 000000 |socks = FFFFFF |title = 2009-10 }} | {{Football kit | pattern_la = _adidas2010onwhite | pattern_b = _besiktas1011a | pattern_ra = _adidas2010onwhite | pattern_sh = _adidasonwhite | pattern_so = _germany2008 | leftarm = 000000 | body = 000000 | rightarm = 050000 | shorts = 000000 | socks = FFFFFF | title = 2010-11 }} | {{Football kit |pattern_la = _derbyc0910h |pattern_b = _besiktas1112a |pattern_ra = _derbyc0910h |pattern_sh = _adidasonwhite |pattern_so = _color_3_stripes_black |leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = 000000 |socks = FFFFFF |title = 2011-12 }} | {{Football kit | pattern_la = _derbyc0910h | pattern_b = _bjk1213h | pattern_ra = _derbyc0910h | pattern_sh = _adidasonwhite | pattern_so = _color 3 stripes black | leftarm = FFFFFF | body = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = 000000 | socks = FFFFFF | title = 2012-13 }} | {{Football kit | pattern_la = _bjk1314h | pattern_b = _bjk1314h | pattern_ra = _bjk1314h | pattern_sh = _adidasonwhite | pattern_so = _color 3 stripes black | leftarm = FFFFFF | body = 000000 | rightarm = FFFFFF | shorts = 000000 | socks = FFFFFF | title = 2013-14 }} | {{Football kit | pattern_la = _bjk1415h | pattern_b = _bjk1415h | pattern_ra = _bjk1415h | pattern_sh = _adidasonwhite | pattern_so = _color 3 stripes black | leftarm = FFFFFF | body = 000000 | rightarm = FFFFFF | shorts = 000000 | socks = FFFFFF | title = 2014-15 }} | {{Football kit | pattern_la = _bjk1415h | pattern_b = _bjk1415h | pattern_ra = _bjk1415h | pattern_sh = _adidaswhite | pattern_so = _color 3 stripes black | leftarm = FFFFFF | body = 000000 | rightarm = FFFFFF | shorts = 000000 | socks = FFFFFF | title = 2015-16 }} | {{Football kit | pattern_la = _bjk1516h | pattern_b = _bjk1516h | pattern_ra = _bjk1516h | pattern_sh = _adidasonwhite | pattern_so = _color 3 stripes black | leftarm = FFFFFF | body = 000000 | rightarm = FFFFFF | shorts = 000000 | socks = FFFFFF | title = 2015-16 }} |} ===Гостински дрес=== {| | {{Football kit |pattern_lc = _besiktas0809h |pattern_b = _besiktas0809h |pattern_ra = _besiktas0809h |pattern_sh = |pattern_so = |leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = 000000 |socks = 000000 |title = 2008-09 }} | {{Football kit |pattern_la = _derbyc0910a |pattern_b = _besiktas0910h |pattern_ra = _derbyc0910a |pattern_sh = _adidaswhite |pattern_so = _color_3_stripes_white |leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = 000000 |socks = 000000 |title = 2009-10 }} | | {{Football kit | pattern_la = _adidas2010white | pattern_b = _besiktas1011h | pattern_ra = _adidas2010white | pattern_sh = _adidaswhite | pattern_so = _3 stripes white | leftarm = 000000 | body = FFFFFF | rightarm = 000000 | shorts = 000000 | socks = 000000 | title = 2010-11 }} | {{Football kit |pattern_la = _derbyc0910a |pattern_b = _besiktas1112h |pattern_ra = _derbyc0910a |pattern_sh = _adidaswhite |pattern_so = _color_3_stripes_white |leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = 000000 |socks = 000000 |title = 2011-12 }} | {{Football kit | pattern_la = _bjk1213a | pattern_b = _besiktas1213a | pattern_ra = _bjk1213a | pattern_sh = _adidas white | pattern_so = _color 3 stripes white | leftarm = FFFFFF | body = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = 000000 | socks = 000000 | title = 2012-13 }} | {{Football kit | pattern_la = _bjk1314a | pattern_b = _bjk1314a | pattern_ra = _bjk1314a | pattern_sh = _bjk1314a | pattern_so = _bjk1314a | leftarm = 0f0f0f | body = 0f0f0f | rightarm = 0f0f0f | shorts = 0f0f0f | socks = 0f0f0f | title = 2013-14 }} | {{Football kit | pattern_la = _bjk1415a | pattern_b = _bjk1415a | pattern_ra = _bjk1415a | pattern_sh = _bayer1 | pattern_so = _color 3 stripes red | leftarm = 000000 | body = 000000 | rightarm = 000000 | shorts = 000000 | socks = 000000 | title = 2014-15 }} | {{Football kit | pattern_la = _bjk1516a | pattern_b = _bjk1516a | pattern_ra = _bjk1516a | pattern_sh = _adidaswhite | pattern_so = _color 3 stripes white | leftarm = 000000 | body = 000000 | rightarm = 000000 | shorts = 000000 | socks = 000000 | title = 2015-16 }} |} ===Трет дрес=== {| | {{Football kit |pattern_la = |pattern_b = _besiktas0809t |pattern_ra = |pattern_sh = |pattern_so = |leftarm = 000000 |body = 696969 |rightarm = 000000 |shorts = 000000 |socks = 000000 |title = 2008-09 }} | {{Football kit |pattern_la = _derbyc0910a |pattern_b = _besiktas0910t |pattern_ra = _derbyc0910a |pattern_sh = _adidaswhite |pattern_so = _color_3_stripes_white |leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = 000000 |socks = 000000 |title = 2009-10 }} | | {{Football kit | pattern_la = _adidas2010white | pattern_b = _besiktas1011t | pattern_ra = _adidas2010white | pattern_sh = _adidaswhite | pattern_so = _3 stripes white | leftarm = 000000 | body = 000004 | rightarm = 000000 | shorts = 000000 | socks = 000000 | title = 2010-11 }} | {{Football kit |pattern_la = _besiktas1112a |pattern_b = _besiktas1112t |pattern_ra = _besiktas1112a |pattern_sh = _adidaswhite |pattern_so = _color_3_stripes_white |leftarm = FFFFFF |body = FFFFFF |rightarm = FFFFFF |shorts = 000000 |socks = 000000 |title = 2011-12 }} | {{Football kit | pattern_la =_besiktas1213t | pattern_b =_besiktas1213t | pattern_ra =_besiktas1213t | pattern_sh =_adidaswhite | pattern_so =_color 3 stripes white | leftarm = FFFFFF | body = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = ba272b | socks = ba272b | title = 2012-13 }} | {{Football kit | pattern_la =_besiktas1314a | pattern_b =_besiktas1314a | pattern_ra =_besiktas1314a | pattern_sh =_besiktas1314a | pattern_so =_besiktas1314a | leftarm = FFFFFF | body = FFFFFF | rightarm = FFFFFF | shorts = bdbdbd | socks = bdbdbd | title = 2013-14 }} | {{Football kit | pattern_la =_bjk1415t | pattern_b =_bjk1415t | pattern_ra =_bjk1415t | pattern_sh =_adidasredwhite | pattern_so =_color 3 stripes white | leftarm = bdbdbd | body = bdbdbd | rightarm = bdbdbd | shorts = FF0000 | socks = FF0000 | title = 2014-15 }} | {{Football kit | pattern_la = _bjk1516t | pattern_b = _bjk1516t | pattern_ra = _bjk1516t | pattern_sh = _adidaswhite | pattern_so = _color 3 stripes white | leftarm = 000000 | body = 000000 | rightarm = 000000 | shorts = 000000 | socks = 000000 | title = 2015-16 }} |} == Наводи == {{наводи}} ==Надворешни врски== {{рв|Beşiktaş JK}} * [http://www.bjk.com.tr/ Официјално мрежно место] {{tr icon}} {{en}} * [http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=50157/profile/index.html Бешикташ на страната на УЕФА] * [http://www.tff.org/Default.aspx?pageId=535&kulupID=3590 Бешикташ на страната] на [[Турски фудбалски сојуз|ТФФ]] [[Категорија:Фудбалски клубови од Турција|Бешикташ]] [[Категорија:ФК Бешикташ| ]] 3g8uagke0e0ejq7fhfxuv7ccchf438i Црква „Св. Кузман и Дамјан“ - Струмица 0 1155288 5562651 4704298 2026-05-23T18:48:30Z Dandarmkd 31127 5562651 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име=Параклис на Светите Кузман и Дамјан |слика=Sts. Cosmas and Damian Church (Strumica).JPG |големина на слика= |опис=Поглед кон црквата |епархија=Струмичка |намесништво=Струмичко |парохија=Струмичка |парохија-та = |место=Струмица |општина=Струмица |држава=Македонија |патрон=[[Св. Кузман и Дамјан]] |изградба= |завршено= |осветување= |живопис= |ктитор= |зограф= |рушење= |запалена= |водство= |мрежно место= |архитектонски тип= |архитектонски стил= |површина= }} '''Параклис „Св. Кузман и Дамјан“''', нарекувано и како '''Црква „Св. Кузман и Дамјан“''' — [[параклис]] кој се наоѓа во [[Струмица]], [[Македонија]]. {{рв|Ss. Cosmas and Damian Church (Strumica)}} {{Згради и градби во Струмица}} [[Категорија:Цркви во Струмица|Кузман и Дамјан]] [[Категорија:Храмови посветени на Свети Кузман и Дамјан во Македонија|Струмица]] kq0jx1m6ft3bglzf9hiyibb8ld49djo 5562652 5562651 2026-05-23T18:49:07Z Dandarmkd 31127 5562652 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Македонска црква |име=Параклис на Светите Кузман и Дамјан |слика=Sts. Cosmas and Damian Church (Strumica).JPG |големина на слика= |опис=Поглед кон црквата |епархија=Струмичка |намесништво=Струмичко |парохија=Струмичка |парохија-та = |место=Струмица |општина=Струмица |држава=Македонија |патрон=[[Свети Кузман и Дамјан]] |изградба= |завршено= |осветување= |живопис= |ктитор= |зограф= |рушење= |запалена= |водство= |мрежно место= |архитектонски тип= |архитектонски стил= |површина= }} '''Параклис „Св. Кузман и Дамјан“''', нарекувано и како '''Црква „Св. Кузман и Дамјан“''' — [[параклис]] кој се наоѓа во [[Струмица]], [[Македонија]]. {{рв|Ss. Cosmas and Damian Church (Strumica)}} {{Згради и градби во Струмица}} [[Категорија:Цркви во Струмица|Кузман и Дамјан]] [[Категорија:Храмови посветени на Свети Кузман и Дамјан во Македонија|Струмица]] qwvckdtntt6vws0g6qdzdb5f34dqoly Момин бунар 0 1179313 5562641 4447097 2026-05-23T17:49:32Z Dandarmkd 31127 5562641 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Momin Well (2).jpg|мини|Момин бунар наесен, 2017.]] '''Момин бунар''' е бунар кој се наоѓа во источниот дел на градот [[Струмица]].<ref>[http://strumica.gov.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=207:2010-09-07-12-46-49&catid=118:2010-09-02-11-05-27&Itemid=168&lang=mk Момин бунар]. // 7 септември 2010.</ref> Бунарот е со длабочина од 11 метри. Порано, кога се патувало за [[Солун]] преку [[Струмица]], бунарот бил место за одмор. Изграден е од [[Македонски Турци|Турчин]], во спомен на неговата болна ќерка. Таа му оставила аманет, после нејзината [[смрт]], нејзината облека да биде продадена и од парите што ќе се соберат да се изгради бунар.<ref>[http://www.strumicacity.com/2017/07/30/momin-bunar-site-ubavini-i-obelezja-na-strumica/ Момин бунар – сите убавини и обележја на Струмица]. // 30 јули, струмичко ќоше.</ref> Бунарот бил уреден од месните жители и од еколошкото друштво „Планетум“ во 2004 година.<ref>[http://planetum.mk/photo.html Галерии со слики]. // Момин бунар.</ref> ==Наводи== {{наводи}} {{Згради и градби во Струмица}} [[Категорија:Згради и градби во Струмица]] [[Категорија:Бунари во Струмица и Струмичко]] [[Категорија:Знаменитости во Струмица]] gq9gyoq5i7ji9wk5fwv0i84erusx2bh Катедрала Св. Михаил (Рикитеа) 0 1180567 5562877 4598197 2026-05-24T11:15:25Z Bjankuloski06 332 Исправено име, replaced: Папете → Папеете (2) 5562877 wikitext text/x-wiki {{Infobox church | name = Катедрала Св. Михаил<br>''Cathédrale Saint-Michel, Rikitea'' | image = Cath%C3%A9drale_Saint-Michel_de_Rikitea.2014.jpg | imagesize = 200px | imagelink = | imagealt = Поглед кон катедралата | caption =Поглед кон катедралата | coordinates = {{coord|23|7|13|S|134|58|9|W|type:landmark_region:FR|display=title}} | location = [[Рикитеа]], [[Мангарева]] | country = [[Француска Полинезија]] | denomination = [[Католицизам]] | groundbreaking = 17 јануари 1839 | completed date = 1848 | consecrated date = {{dts|}} | status = [[катедрала]] | architect = | functional status = активна | style = [[неоготски стил]] | parish = | archdiocese = [[Римокатоличка архиепископија во Папеете]] | archbishop = }} '''Катедрала Св. Михаил''' ([[француски]]: ''Cathédrale Saint-Michel'') — Римокатоличка црква во [[Рикитеа]] на островот [[Мангарева]], [[Гамбје]], [[Француска Полинезија]]. Катедрала била изградена во источниот дел од Рикитеа во периодот од 1893 и 1848 од мисионери. Црквата е изградена во неоготски стил од варовник.{{Sfn|Brash|Carillet|2009|p=240}}<ref name=CNN>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cnn.com/2013/09/16/travel/french-polynesia-islands/|title=Bye-bye Bora Bora -- 15 other islands CNN.com}}</ref> Црквата е најголема црква во Јужниот [[Тихи Океан]]. == Особености == [[File:Cathédrale.Saint-Michel.de.Rikitea.2006.jpg|right|thumb|upright|250px|Катедралата пред реставрацијата во 2006]] Темелите биле поставени на 17 јануари 1893 година од бискупот Етјен Жером Рушуз, а осветени на 4 април 1893.{{Sfn|Kirk|2012|p=128}} Црквата е долга 48 метри, широка 18 метри и има висина од 21 метар. Во црквата има места за седење за 1200 луѓе и трипати е поголема од Катедралата во Папеете.{{Sfn|Stanley|1999|p=265-66}} Во дворот на црквата се наоѓаат гробовите на поголем број рани мисионери, како и тој на кралот на Мангарева.{{Sfn|Stanley|1999|p=265-66}} ==Наводи== {{Reflist}} ==Литература== *{{Наведена книга|last1= Brash |first1=Celeste |last2= Carillet |first2=Jean-Bernard |title=Tahiti and French Polynesia|url=https://books.google.com/books?id=t8Uj6i5oDcgC&pg=PA240|year=2009|publisher=Lonely Planet|isbn=978-1-74104-316-7}} *{{Наведена книга|last1=Laval|first1=Honoré|authorlink1=Honoré Laval|last2=Newbury|first2=C. W.|last3=O'Reilly|first3=Patrick|title=Mémoires pour servir à l'histoire de Mangareva: ère chrétienne, 1834-1871|url=https://books.google.com/books?id=BwsKAQAAIAAJ|year=1968|publisher=Musée de l'Homme|location=Paris}} *{{Наведена книга|last= Kelly |first=Alexis C. |title=Fodor's Tahiti & French Polynesia|url=https://books.google.com/books?id=ygatUeVPVeMC&pg=PA202|date=21 October 2008|publisher=Fodor's Travel Publications|isbn=978-1-4000-0683-0}} *{{Наведена книга|last= Kirk |first=Robert W. |title=Paradise Past: The Transformation of the South Pacific, 1520-1920|url=https://books.google.com/books?id=_j8-YmmA7-EC&pg=PA128|date=24 October 2012|publisher=McFarland|isbn=978-0-7864-6978-9}} *{{Наведена книга|last= Stanley |first=David |title=South Pacific Handbook|url=https://books.google.com/books?id=w6zguqsU7x0C&pg=PA266|year=1999|publisher=David Stanley|isbn=978-1-56691-172-6}} ==Надеворешни врски== *{{Ризница-ред|St. Michael's Cathedral, Rikitea}} *[http://www.polynesie-francaise.pref.gouv.fr/content/download/3677/24771/file/2011-12-02%20-%20Dossier%20de%20presse%20-%20Renaissance%20de%20la%20Cathédrale%20de%20Rikitea().pdf Mémoires et découvertes Saint-Michel, la renaissance] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20201031095103/http://www.polynesie-francaise.pref.gouv.fr/content/download/3677/24771/file/2011-12-02%20-%20Dossier%20de%20presse%20-%20Renaissance%20de%20la%20Cath%C3%A9drale%20de%20Rikitea().pdf |date=2020-10-31 }} {{црква-никулец}} [[Категорија:Катедрали во Француска Полинезија]] [[Категорија:Мангарева]] q3tjbq9xplglxvr693ta0cdhhozvm65 Рикитеа 0 1180613 5562869 4605639 2026-05-24T11:14:29Z Bjankuloski06 332 /* Сообраќај */ Исправено име, replaced: Папете → Папеете (2) 5562869 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место |name = Рикитеа |other_name = |native_name = Rikitea |settlement_type = гратче |image_skyline =Vue Rikitea 2006.jpg |imagesize = |image_caption = |pushpin_map = Француска Полинезија |pushpin_label_position = left |pushpin_map_caption = Location in French Polynesia |subdivision_type = Држава |subdivision_name = {{знаме|France}} |subdivision_type1 =Прекуморска заедница |subdivision_name1 ={{знаме|Француска Полинезија}} |subdivision_type2 =Територија |subdivision_name2 =[[Гамбје]] |subdivision_type3 = Остров |subdivision_name3 =[[Мангарева]] |subdivision_type4 = |subdivision_name4 = |leader_title = |leader_name = |established_title = |established_date = |area_total_km2 = |population_as_of = |population_footnotes = |population_total = |population_density_km2 = |timezone = |utc_offset = |timezone_DST = |utc_offset_DST = |coordinates = {{coord|23|7|13|S|134|58|9|W|display=inline,title}} |elevation_footnotes = |elevation_m = |elevation_ft = |website = |footnotes = }} '''Рикитеа''' ([[мангаревански јазик|мангаревански]]: ''Rikitea'') — мало гратче на островот [[Мангарева]], дел од островската група [[Гамбје]] во [[Француска Полинезија]]. Гратчето е главно населено место на Гамбје и повеќето од населението живее во него.{{Sfn|Brash|Carillet|2009|p=240}}<ref name=French>{{Наведена мрежна страница|url=http://population.mongabay.com/population/french-polynesia/4030556/rikitea|title=Population of Rikitea, French Polynesia|accessdate=15 June 2015|publisher=population.mongabay.com|archive-date=2015-06-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20150623054703/http://population.mongabay.com/population/french-polynesia/4030556/rikitea|url-status=dead}}</ref> ==Географија== [[File:Mont Duff AKK 051.jpg|right|thumb|Рикитеа и планината Даф.]] Рикитеа има пристаниште и означува туристички центар на Мангарева. Рикитеа се наоѓа на 1650 км југоисточно од [[Тахити]]. Просечната надморска височина на гратчето е 8 метри.{{Sfn|Kelly|2008|p=202}}{{Sfn|Brash|Carillet|2009|p=240}}<ref name="French"/><ref name=Britt>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.britannica.com/place/Gambier-Islands|title=Gambier Islands:Archipelago, French Polynesia|accessdate=15 June 2015|publisher=Encyclopædia Britannica}}</ref> Островот има население од околу 1100 жители и скоро сите живеат во Рикитеа.{{Sfn|Stanley|1999|p=266}} == Сообраќај == Во гратчето може да се пристигне преку воздух или море. Аеродромот се наоѓа на [[Моу Торегегие]], 9 км североисточно. Од аеродромот луѓето потоа користат бродови да пристигнат до селото/ гратчето. Има летови од Папеете и траат 4 и пол часови. Патувањето со брод од [[Папеете]] трае 21 ден и се застанува на уште 4 други острови пред да се стигне до Рикитеа.{{Sfn|Kelly|2008|p=201}} Околу островот има пат од 28 км должина.{{Sfn|Stanley|1999|p=266}} ==Наводи== {{Reflist}} ==Поврзано== * [[Мангарева]] * [[Катедрала во Рикитеа]] * [[Гамбје]] ==Литература== *{{Наведена книга|last1= Brash |first1=Celeste |last2= Carillet |first2=Jean-Bernard |title=Tahiti and French Polynesia|url=https://books.google.com/books?id=t8Uj6i5oDcgC&pg=PA240|year=2009|publisher=Lonely Planet|isbn=978-1-74104-316-7}} *{{Наведена книга|last= Fischer |first=Steven R. |title=Rongorongo: The Easter Island Script : History, Traditions, Texts|url=https://books.google.com/books?id=Tj16rYA5xK0C&pg=PA35|year=1997|publisher=Clarendon Press|isbn=978-0-19-823710-5}} *{{Наведена книга|last= Kelly |first=Alexis C. |title=Fodor's Tahiti & French Polynesia|url=https://books.google.com/books?id=ygatUeVPVeMC&pg=PA202|date=21 October 2008|publisher=Fodor's Travel Publications|isbn=978-1-4000-0683-0}} *{{Наведена книга|last= Stanley |first=David |title=South Pacific Handbook|url=https://books.google.com/books?id=w6zguqsU7x0C&pg=PA266|year=1999|publisher=David Stanley|isbn=978-1-56691-172-6}} *{{Наведена книга|last=Stanley|first=David|title=Moon Handbooks South Pacific|url=https://books.google.com/books?id=EDGapfBX-CAC&pg=PA268|year=2004|publisher=David Stanley|isbn=978-1-56691-411-6}} {{Commons category-inline|Rikitea}} {{Океанија-никулец}} [[Категорија:Мангарева]] [[Категорија:Населени места во Француска Полинезија]] cszebxlx09ctinyqq71lrmco1upx4vx Бежанска маала (Струмица) 0 1183701 5562640 4849219 2026-05-23T17:39:42Z Dandarmkd 31127 5562640 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место <!-- See Template:Инфокутија Населено место for additional fields and descriptions --> | name = Бежанска Маала | native_name = | native_name_lang = | settlement_type = маало | image_skyline = Споменик Децата Бегалци Струмица.jpg | image_alt = | image_caption = Свечено откривање на Споменикот на децата бегалци во Бежанскиот парк во маалото | coordinates_display = inline,title | coordinates_footnotes = | subdivision_type = [[Список на држави во светот|Земја]] | subdivision_name = [[Македонија]] | subdivision_type1 = [[Список на градови во Македонија|Град]] | subdivision_name1 = [[Струмица]] }} '''Бежанската Маала''' — една од неколкуте маали во [[Струмица]]. Таа се наоѓа во средишниот дел на градот, простирајќи се по улицата „Крушевска република“. Со завршувањето на [[Балкански војни|Балканските војни]], во новозаземените територии на [[Кралство Грција|Грција]] по [[Втората балканска војна]], започнал [[Бел терор (Македонија)|Белиот терор]]. Голем дел од населението од [[Кукуш]] и Кукушко избегало во Струмица, тогаш сеуште дел од [[Царството Бугарија]], а најголем дел од бегалците, месно наречени „бежанци“, се населиле токму во овој дел од градот. Поради нив денес ова маало го носи името Бежанска Маала, а исто така постои [[Бежански парк]]. Во [[2010]] година, во ова маало бил откриен [[Споменик на Бегалците (Струмица)|Споменик на децата бегалци]].<ref name="сдк">{{наведена мрежна страница|url=http://vecer.mk/makedonija/otkrien-spomenik-na-begalcite-od-egejska-makedonija|title=Откриен споменик на бегалците од Егејска Македонија|date=5 јули 2010|work=Вечер|language=македонски|accessdate=18 ноември 2017}}{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> {{Струмица-никулец}} ==Наводи== {{наводи}} {{Маали во Струмица}} [[Категорија:Маали во Струмица]] [[Категорија:Втора балканска војна]] [[Категорија:Македонија во Балканските војни]] [[Категорија:Појавено во 1913 година во Македонија]] [[Категорија:Појавено во 1913 година во Бугарија]] mpuq35gjwk0xpy5qs6y54kpo49ddryf Википедија:Уредувачки натпревари/Острови/евиденција/BlueEagle1 4 1212616 5562848 5362280 2026-05-24T11:06:08Z Bjankuloski06 332 /* top */ Исправена врска, replaced: Заветрени Острови (Друштвени Острови) → Заветрени Острови (Француска Полинезија) 5562848 wikitext text/x-wiki {{:ВП:УНЗ|BlueEagle1}} {{:ВП:УНС|Корву (остров)|5|4|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Азори|8|8|7|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Флориш (остров)|5|5|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Санта Марија (остров)|6|7|8|нова статија}} {{:ВП:УНС|Саун Мигел (остров)|6|6|6|нова статија}} {{:ВП:УНС|Грасиоза (остров)|5|5|4|нова статија}} {{:ВП:УНС|Саун Жоржи (остров)|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Пику (остров)|4|4|4|нова статија}} {{:ВП:УНС|Фајал (остров)|5|4|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Терсеира|5|5|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Реинион|7|6|4|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Тахити|9|9|10|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Мартиник|6|6|3|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Мехетија|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Мајао|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Моореја|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Тетиароа|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Бора Бора|5|5|2|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Хуахине|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Маупити|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Мануае (Друштвени Острови)|2|3|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Заветрени Острови (Француска Полинезија)|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Маупихаа|2|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Моту Оне|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Тахаа|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Тупаи|1|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Рајатеа|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Понцијански Острови|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Понца (остров)|5|5|4|нова статија}} {{:ВП:УНС|Палмарола|1|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Санто Стефано|2|2|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Заноне|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Гави (остров)|1|1|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Вентотене|3|3|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Антикости|5|6|6|нова статија}} {{:ВП:УНС|Бонавентир|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Антре|3|2|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Магдаленски Острови|5|6|5|нова статија}} {{:ВП:УНС|Брион (остров)|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Сундски Острови|1|1|1|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Борнео|7|3|7|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Ломбок|6|6|9|подобрена статија}} {{:ВП:УНК}} [[Категорија:Википедија:Уредувачки натпревари/Острови|BlueEagle1]] 7razkiej6j7ffrxcp9mfdrenshx54fq 5562885 5562848 2026-05-24T11:24:42Z Bjankuloski06 332 5562885 wikitext text/x-wiki {{:ВП:УНЗ|BlueEagle1}} {{:ВП:УНС|Корву (остров)|5|4|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Азори|8|8|7|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Флориш (остров)|5|5|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Санта Марија (остров)|6|7|8|нова статија}} {{:ВП:УНС|Саун Мигел (остров)|6|6|6|нова статија}} {{:ВП:УНС|Грасиоза (остров)|5|5|4|нова статија}} {{:ВП:УНС|Саун Жоржи (остров)|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Пику (остров)|4|4|4|нова статија}} {{:ВП:УНС|Фајал (остров)|5|4|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Терсеира|5|5|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Реинион|7|6|4|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Тахити|9|9|10|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Мартиник|6|6|3|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Мехетиа|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Мајао|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Моореја|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Тетиароа|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Бора Бора|5|5|2|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Хуахине|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Маупити|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Мануае (Друштвени Острови)|2|3|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Заветрени Острови (Француска Полинезија)|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Маупихаа|2|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Моту Оне|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Тахаа|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Тупаи|1|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Рајатеа|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Понцијански Острови|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Понца (остров)|5|5|4|нова статија}} {{:ВП:УНС|Палмарола|1|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Санто Стефано|2|2|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Заноне|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Гави (остров)|1|1|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Вентотене|3|3|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Антикости|5|6|6|нова статија}} {{:ВП:УНС|Бонавентир|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Антре|3|2|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Магдаленски Острови|5|6|5|нова статија}} {{:ВП:УНС|Брион (остров)|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Сундски Острови|1|1|1|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Борнео|7|3|7|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Ломбок|6|6|9|подобрена статија}} {{:ВП:УНК}} [[Категорија:Википедија:Уредувачки натпревари/Острови|BlueEagle1]] lothn1uvj3p0zllyez91m237nmitg1a 5562894 5562885 2026-05-24T11:29:12Z Bjankuloski06 332 5562894 wikitext text/x-wiki {{:ВП:УНЗ|BlueEagle1}} {{:ВП:УНС|Корву (остров)|5|4|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Азори|8|8|7|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Флориш (остров)|5|5|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Санта Марија (остров)|6|7|8|нова статија}} {{:ВП:УНС|Саун Мигел (остров)|6|6|6|нова статија}} {{:ВП:УНС|Грасиоза (остров)|5|5|4|нова статија}} {{:ВП:УНС|Саун Жоржи (остров)|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Пику (остров)|4|4|4|нова статија}} {{:ВП:УНС|Фајал (остров)|5|4|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Терсеира|5|5|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Реинион|7|6|4|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Тахити|9|9|10|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Мартиник|6|6|3|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Мехетиа|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Маиао|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Моореја|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Тетиароа|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Бора Бора|5|5|2|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Хуахине|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Маупити|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Мануае (Друштвени Острови)|2|3|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Заветрени Острови (Француска Полинезија)|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Маупихаа|2|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Моту Оне|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Тахаа|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Тупаи|1|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Рајатеа|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Понцијански Острови|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Понца (остров)|5|5|4|нова статија}} {{:ВП:УНС|Палмарола|1|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Санто Стефано|2|2|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Заноне|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Гави (остров)|1|1|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Вентотене|3|3|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Антикости|5|6|6|нова статија}} {{:ВП:УНС|Бонавентир|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Антре|3|2|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Магдаленски Острови|5|6|5|нова статија}} {{:ВП:УНС|Брион (остров)|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Сундски Острови|1|1|1|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Борнео|7|3|7|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Ломбок|6|6|9|подобрена статија}} {{:ВП:УНК}} [[Категорија:Википедија:Уредувачки натпревари/Острови|BlueEagle1]] f2kuqztn1kwjdekg62jsj8g06df6o5t 5562910 5562894 2026-05-24T11:52:00Z Bjankuloski06 332 /* top */ Исправено име, replaced: Рајатеа → Раиатеја 5562910 wikitext text/x-wiki {{:ВП:УНЗ|BlueEagle1}} {{:ВП:УНС|Корву (остров)|5|4|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Азори|8|8|7|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Флориш (остров)|5|5|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Санта Марија (остров)|6|7|8|нова статија}} {{:ВП:УНС|Саун Мигел (остров)|6|6|6|нова статија}} {{:ВП:УНС|Грасиоза (остров)|5|5|4|нова статија}} {{:ВП:УНС|Саун Жоржи (остров)|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Пику (остров)|4|4|4|нова статија}} {{:ВП:УНС|Фајал (остров)|5|4|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Терсеира|5|5|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Реинион|7|6|4|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Тахити|9|9|10|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Мартиник|6|6|3|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Мехетиа|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Маиао|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Моореја|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Тетиароа|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Бора Бора|5|5|2|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Хуахине|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Маупити|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Мануае (Друштвени Острови)|2|3|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Заветрени Острови (Француска Полинезија)|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Маупихаа|2|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Моту Оне|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Тахаа|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Тупаи|1|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Раиатеја|4|4|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Понцијански Острови|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Понца (остров)|5|5|4|нова статија}} {{:ВП:УНС|Палмарола|1|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Санто Стефано|2|2|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Заноне|2|2|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Гави (остров)|1|1|1|нова статија}} {{:ВП:УНС|Вентотене|3|3|3|нова статија}} {{:ВП:УНС|Антикости|5|6|6|нова статија}} {{:ВП:УНС|Бонавентир|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Антре|3|2|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Магдаленски Острови|5|6|5|нова статија}} {{:ВП:УНС|Брион (остров)|3|3|2|нова статија}} {{:ВП:УНС|Сундски Острови|1|1|1|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Борнео|7|3|7|подобрена статија}} {{:ВП:УНС|Ломбок|6|6|9|подобрена статија}} {{:ВП:УНК}} [[Категорија:Википедија:Уредувачки натпревари/Острови|BlueEagle1]] 0bjsdqio6vxro4r3r41ae70h3bhgo90 Тахити 0 1213394 5562870 5516840 2026-05-24T11:14:39Z Bjankuloski06 332 Исправено име, replaced: Папете → Папеете (21) 5562870 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Тахити | native_name = Отахеите | other_name = | settlement_type = Остров <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = Plage.sable.noir.Tahiti.JPG | image_caption = Тахити е познат по плажите со црн песок. | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Острови | subdivision_name2 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type3 = Главен град | subdivision_name3 = Папеете | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = | p1 = | p2 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = Karta FP Societe isl.PNG | map_caption = Местоположба на Тахити во Тихиот Океан | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{Coord|17|40|S|149|25|W|type:isle_scale:250000_region:PF|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 1044 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 2241 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = 2017 | population_footnotes = | population_total = 189,517<ref name=pop2017>{{Наведена мрежна страница |url = http://www.ispf.pf/docs/default-source/rp2017/d%C3%A9cret_2017-1681_r%C3%A9sultats_rp_pf_2017.pdf?sfvrsn=0 |title = Décret n° 2017-1681 du 13 décembre 2017 authentifiant les résultats du recensement de la population 2017 de Polynésie française |publisher = Journal officiel de la République française |accessdate = 2 January 2018 |archive-date = 2018-01-03 |archive-url = https://web.archive.org/web/20180103011658/http://www.ispf.pf/docs/default-source/rp2017/d%C3%A9cret_2017-1681_r%C3%A9sultats_rp_pf_2017.pdf?sfvrsn=0 |url-status = dead }}</ref> | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = Тахитијци <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = Демоним | blank_info = | blank1_name = Етнички групи | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} '''Тахити''' ( Tahiti, {{IPAc-en|t|ə|ˈ|h|iː|t|i}}; {{IPA-fr|ta.iti}}) претходно познат и како '''Отахеите''' е најголемиот остров во групата на [[Ветерни Острови|Ветерните Острови]] во [[Француска Полинезија]]. Островот се наоѓа во [[архипелаг]]от [[Друштвени Острови]] во централниот Јужен Тихи Океан и е поделен на два дела: поголемиот, северозападниот дел, ''Тахити Нуи'', и помалиот, југоисточниот дел, ''Тахити Ити''. Островот е формиран од [[вулкан]]скa активност. Toj е висок и планински остров, опкружен со [[Корален гребен|корални гребени]]. Има 189,517 жители (попис од 2017), со што тој е најнаселениот остров во [[Француска Полинезија]] и брои 68.7% од нејзиното вкупно население. Тахити е економски, културен и политички центар на Француска Полинезија, [[Прекуморски региони на Франција|прекуморска заедница]] (понекогаш нарекуван и прекуморска земја) на Франција. Главниот град на Француска Полинезија, [[Папеете]], се наоѓа на северозападниот брег на Тахити. Единствениот меѓународен аеродром во регионот, (Меѓународен Аеродром Фа) е на Тахити во близина на [[Папеете]]. Тахити првично бил населен од [[Полинезијци]] помеѓу 300 и 800 година. Тие претставуваат околу 70% од населението на островот а остатокот се состои од Европејци, Кинези и оние од мешано потекло. Островот бил дел од [[Кралство Тахити|Кралството Тахити]] сè до неговата анексија од страна на [[Франција]] во 1880 година, кога бил прогласен за [[Француска колонијална империја|колонија на Франција]] а неговите жители станале француски граѓани. [[Француски јазик|Францускиот]] е единствениот службен јазик, иако [[Тахитски јазик|тахитскиот јазик]] широко се зборува. == Географија == [[Податотека:TahitiMooreaMap.png|мини|Мапа на Тахити |276x276px]] [[Податотека:Tahiti,_French_Polynesia_-_NASA_Earth_Observatory.jpg|десно|мини|<center>Островот Тахити виден од вселената</center>|275x275пкс]] Тахити е најголемиот и најширокиот остров во [[Француска Полинезија]] блиску до островот Моореја. Се наоѓа 4.400 км на југ од Хаваите, 7.900 км од [[Чиле]], и 5.700 км од Австралија. {{Се бара извор|date=October 2017}} Островот изнесува 45 километри во најшироката точка и зафаќа површина од 1045 км2. Највисок врв е планината [[Орохена]] (2241 м). Планината [[Ронуи]], на југоисток, се идига до 1332 метри. Островот се состои од вулкански планини и поврзани со краток [[провлак]] именуван по малото гратче Таравао.{{Се бара извор|date=October 2017}} Северозападниот дел е познат како ''Тахити Нуи'' („Голем Тахити“), додека помалиот југоисточен дел е познат како ''Тахити Ити'' ("Мал Тахити") или ''Тауарапу''. ''Тахити Нуи'' е густо населен по должината на брегот, особено околу главниот град, [[Папеете]]. {{Се бара извор|date=October 2017}} Внатрешноста на ''Тахити Нуи'' е речиси целосно ненаселена.<ref><div>[https://web.archive.org/web/20111113161132/http://www.ispf.pf/ISPF/Libraries/Cartographie/Pop01_densite_IDV.pdf Населението Densité де население]. Атлас démographique 2007 година. ispf.pc</div></ref> ''Тахити Ити'' останал изолиран, бидејќи неговата југоисточна половина (''Те Pari'') е достапна само за оние што патуваат со брод или пеш. Остатокот од островот е опкружува со главниот пат кој минува помеѓу планините и морето. {{Се бара извор|date=October 2017}} Пејзажот на Тахити е карактеристичен по бујната [[Дождовна шума|тропска шума]] со многу реки и водопади, вклучително и реката [[Папено (река)|Папено]] на северната страна, и водопадите Фаутауа во близина на Папеете.<ref name="readersnatural">{{Наведена книга|title=Natural Wonders of the World|publisher=Reader's Digest Association, Inc|year=1980|isbn=0-89577-087-3|editor-last=Scheffel|editor-first=Richard L.|location=United States of America|pages=145|quote=|editor-last2=Wernet|editor-first2=Susan J.|via=}}</ref> [[Податотека:Карта на Тахити.svg|мини|Карта на Тахити|274x274пкс]] === Геологија === [[Друштвени Острови|Друштвениот архипелаг]] е [[Врела точка|врела точка на вулкански ланец]] кој се состои од десет острови и [[атол]]и. Ланецот е ориентиран по N. 65° W. насока, паралелно со движењето на Тихоокеанската Плоча. Поради движењето на плочата во врелата точка на Друштвените Острови, староста на островите се намалува од 5 Ма на [[Маупити]] до 0 Ма на [[Мехетиа]] која е моментална локација на жариште, потврдено од страна на неодамнешна сеизмичка активност<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.volcanolive.com/mehetia.html|title=Mehetia Volcano, French Polynesia - John Seach|work=www.volcanolive.com|accessdate=2018-12-15}}</ref>. [[Мопити]], најстариот остров во ланецот, е високо еродиран [[штитест вулкан]] со најмалку 12 тенки [[Лава|аа]] текови, со што се акумулирал прилично брзо помеѓу 4.79 и 4.05 Ма. [[Бора Бора]] е уште еден високо еродиран [[штитест вулкан]] кој се состои од базалтни лави акумулирани помеѓу 3.83 и 3.1 Ма. Лавите се испрекинати со насипи. [[Тахаа]] се состои од базалт со возраст на 3.39 Ма, проследено со дополнителни ерупции, 1.2 Ма подоцна. [[Рајатеа]] се состои од базалт проследен со [[Трахит|трахитски лавин тек]] од 2.75 до 2.29 Ма. Хуахине се состои од два базалтни [[Штитест вулкан|штитести вулкани]], Хуахине Нуи и Хуахине Ити, со неколку текови на трахифонолитски лавини куполи од 3.08 да 2.06 Ма. [[Муреа]] се состои од најмалку 16 текови на базалт и лави од 2.15 да 1.36 Ма. Тахити се состои од два базалтни штитести вулкани, Тахити Нуи и Тахити Ити, со старост од 1.67 до 0.25 мегагодини.<ref>{{Наведено списание|last=Uto|first=K.|last2=Yamamoto|first2=Y.|last3=Sudo|first3=M.|last4=Uchiumi|first4=S.|last5=Ishizuka|first5=O.|last6=Kogiso|first6=T.|last7=Tsunakawa|first7=H.|year=2007|title=New K-Ar ages of the Society Islands, French Polynesia, and implications for the Society hotspot feature|journal=The Society of Geomagnetism and Earth, Planetary and Space Sciences|volume=59|pages=879–885}}</ref> === Клима === Климата на Тахити е влажна и тропска. Главно се разликуваат 2 сезони<ref name="Méteo France">[http://www.meteo.pf Site de Méteo France en Polynésie française].</ref> : * влажна сезона, од ноември до април (лето) ; * сува сезона, од мај до октомври (зима). {| class="wikitable" style="text-align:center; width:80%;" |+Средни месечни температури во Фа во 2007 - °C ''(извор : ISPF<ref>[http://www.ispf.pf/ISPF/Chiffres/Atlas/geophyhum.aspx Institut de la statistique de Polynésie française] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110222013449/http://www.ispf.pf/ispf/Chiffres/Atlas/geophyhum.aspx |date=2011-02-22 }}.</ref>)'' ! scope="col" | ! scope="col" |Јан. ! scope="col" |Фев. ! scope="col" |Мар. ! scope="col" |Апр. ! scope="col" |Мај ! scope="col" |Јун. ! scope="col" |Јул. ! scope="col" |Авг. ! scope="col" |Сеп. ! scope="col" |Окт. ! scope="col" |Ное. ! scope="col" |Дек. |- ! scope="row" |Температура | bgcolor="#FFDF80" |27,6 | bgcolor="#FFAE80" |28,5 | bgcolor="#FFAE80" |28,5 | bgcolor="#FFDF80" |28 | bgcolor="#FFDF80" |27,4 | bgcolor="#cce6ff" |26,6 | bgcolor="#B2C6FF" |25,4 | bgcolor="#cce6ff" |26 | bgcolor="#cce6ff" |26 | bgcolor="#cce6ff" |26,3 | bgcolor="#FFDF80" |26,9 | bgcolor="#FFDF80" |26,4 |} Просечната температура се движи помеѓу 21 и 31&nbsp;°C, со малку сезонска варијација. Најниските и највисоките температури забележани во [[Папеете]] се 16 и 34&nbsp;°C.<ref><div>[http://www.weatherbase.com/weather/weather.php3?s=173919&refer= Papeete, Француска Полинезија] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120111140844/http://www.weatherbase.com/weather/weather.php3?s=173919&refer= |date=2012-01-11 }}. Weatherbase.com. Преземено На 26 септември 2007 Година.</div></ref>[[Податотека:Brooklyn_Museum_-_Diadem_Mountain_at_Sunset,_Tahiti_-_John_La_Farge_-_overall.jpg|мини|''Планината Дијадем на зајдисонце, Тахити'', Џон Лафарж,1891 година, Бруклински Музеј|268x268пкс]] == Историја == === Праисториска колонизација на Тахити === Првите [[Тахитијци]] дошле на островот од Западна Полинезија околу 200та година,<ref><div>P. V. Kirch: на Патот на Ветровите – Археолошки Историјата на тихоокеанските острови пред европскиот контакт; Беркли, Los Angeles, London, 2002 Година, Стр. 230-231. Има многу дебата за точниот датум на оригиналниот Polynesian миграција кон Тахити, и навистина дали тоа се случи во еден бран или повеќе. Некои експерти го стави тоа како на крајот како 500-800 BCE.</div></ref> по долга преселба од Југоисточна Азија или [[Индонезија]], преку [[Фиџи]]скиот, [[Самоански Острови|Самоанскиот]] и [[Тонга]]нскиот архипелаг. Оваа хипотеза на доселување од Југоисточна Азија е поддржана од голем број јазични, биолошки и археолошки докази. На пример, сите јазици на Фиџи и Полинезија припаѓаат на истата [[Океански јазици|океанска подгрупа]], [[централнотихоокеански јазици]], што сам по себе претставува дел од големото семејство [[австронезиски јазици]]. Оваа емиграција, низ неколку стотици километри на океанот, била овозможена со користење на специјални стабилни [[кану]]а до дваесет или триесет метри долги кои можеле да пренесуваат семејства и домашни животни. Во 1769, [[Џејмс Кук]] го споменува големиот традиционален брод (''va'a'') на Тахити, кој бил долг 33 метри и можел да се движи со едра или весла.<ref>[[Tahiti#Laneyrie-Dagen|Laneyrie-Dagen]], стр. 148</ref> [[Податотека:TahitiRaiatea.jpg|мини|Приказ на Планината Рајатеа. [[Мумија|Мумиите]] на тахитските владетели порано биле носени на оваа планина, традиционално се сметаат за свети (''tapu'').|264x264пкс]] === Цивилизацијата пред доаѓањето на Европејците === Пред доаѓањето на Европејците островот бил поделен на различни племенски заедници, со многу прецизни територии со кои владеел еден клан. Најважен клан на островот бил Тева,<ref name="BernardGille">Bernard Gille, Antoine Leca (2009) ''Histoire des institutions de l'Océanie française: Polynésie, Nouvelle-Calédonie, Wallis et Futuna'', L'Harmattan, {{ISBN|978-2-296-09234-1}}</ref> чија територија се протегала од полуостровот во јужниот дел на Тахити Нуи. Кланот Тева бил составен од ''Тева и Ута'' (Внатрешна Тева) и ''Тева и Таи'' (Морска Тева) а бил предводен од Амо и Пуреа.<ref name="s187">[[Tahiti#Salvat|Salvat]], стр. 187</ref> [[Податотека:Representation_of_a_human_sacrifice_in_a_morai_at_Otaheite_in_the_presence_of_Captain_Cook_and_his_officers,_Le_Costume_Ancien_et_Moderne_by_Giulio_Ferrario,_1827.jpg|мини|[[Џејмс Кук|Капетанот Кук]] бил сведок на церемонијата на човечко жртвување на Тахити,1773|алт=|262x262пкс]] Кланот бил составен од поглавар (арирахи), благородници (ари) и потпоглавари (јатоаи). ''Арите'' биле, сметани за потомци на полинезиските богови и биле полни со [[Мана|авторитет]] (духовна моќ). Традиционално носеле појаси со црвени пердуви, симболи на нивната моќ. Поглаварот на кланот немал апсолутна моќ. Совети или генерални собранија морале да се свикуваат составени од ари и јатоаи, особено во случај на војна.<ref name="BernardGille"/> Секој округ или клан бил организиран околу нивните ''марае'', или камен храм изграден во чест на божеството.<ref name="Anne">{{Наведена книга|title=Aphrodite's Island|last=Salmond|first=Anne|date=2010|publisher=University of California Press|isbn=9780520261143|location=Berkeley|pages=28, 33–34}}</ref> Следбениците на [[Оро (божество)|Оро]] биле наречени ''ариори'', и секој округ во Тахити, имал ''ариорска'' ложа предводена од ''[[авае парае]]'', црна нога. Нозете на овие водачи биле тетовирани од бедрото да петата. Првата Оро ложа била основана околу 1720 од страна на Махи, претставник на високосвештенството на [[Тапутапуатеа марае]] и [[Таматоа I]], големиот поглавар на [[Рајатеа]]. Првиот ваков храм (марае) за Оро бил основан во [[Таутира]].<ref name="Anne"/> Околу 1750 година избувнала војна меѓу [[Атехуру]] и [[Папара]]. Ќерката на поглаварот Папара побегнала во Рајатеа и потоа се омажила со најстариот син на [[Таматоа I]], Аримао, со кого го добила синот Маја. Кога [[Бора Бора|бораборанските]] воини, предводени од Пуни, ја нападнале Рајатеа во 1763, Маја и свештеникот Тупаја, заминале на Тахити, примени од страна на поглаварот Амо и жена му Пуреја. Тупаја, кој бил свештеник на Тапутапуатеа марае подоцна отпловил заедно со [[Џејмс Кук|капетанот Кук]] на ''Ендевор'', додека Маја пловел заедно со капетанот Гајангос на ''Агила''.<ref name="Anne"/>{{Rp|35–38,60–61,85,134,208,277}}[[Податотека:Captain Wallis, on his arrival at O'Taheite, in conversation with Oberea the Queen.jpg|мини|Средбата меѓу Валис и Обереа|266x266пкс]] === Првите европски посети === [[Податотека:Détail carte Bougainville Tahiti 1768.jpg|мини|Детаљ од картата на Бугенвил за Тахити, 1768|263x263пкс]] [[Португалија|Португалскиот]] морепловец [[Педро Фернандес де Кирос]], кој служел на шпанската Круна во експедицијата за ''Тера Аустралис'' можеби бил првиот Европеец кој го здогледал островот Тахити. Тој забележал населен остров на 10 февруари 1606<ref><div>Џејмс Барни (1803) ''Хронолошка историја на патувањата или Откритија во Јужното Море или Тихиот Океан'', Vol. 5, London, p. 222</div></ref> и го нарекол Сагитарија. Сепак, не е целосно утврдено дали островот што го видел бил Тахити или не. Се тврди дека тој, впрочем, го видел островот [[Рекарека]] на југоисток од Тахити.<ref>{{Наведено списание|last=Geo. Collingridge|year=1903|title=Who Discovered Tahiti?|url=http://www.jps.auckland.ac.nz/document/Volume_12_1903/Volume_12,_No.3,_September_1903/Who_discovered_Tahiti%3F_by_Geo._Collingridge,_p184-186|journal=Journal of the Polynesian Society|volume=12|issue=3|pages=184–186|access-date=2018-12-15|archive-date=2016-12-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20161228100912/http://www.jps.auckland.ac.nz/document/Volume_12_1903/Volume_12%2C_No.3%2C_September_1903/Who_discovered_Tahiti?_by_Geo._Collingridge%2C_p184-186|url-status=dead}}</ref> Според други автори првиот Европеец кој пристигнал на Тахити бил [[Шпанија|шпанскиот]] истражувач [[Хуан Фернандес]] во експедицијата од 1576-1577.<ref><div>José Toribio Medina, ''El Piloto Juan Fernandez, descubridor de las islas que llevan su nombre, y Juan Jufré, armador de la espedición que hizo en busca de otras en los Mares del Sur'' Santiago de Chile, 1918, reprinted by Gabriela Mistral, 1974, pp. 169</div></ref> Првиот Европеец кој стигнал на Тахити според постоечките записи бил поручникот [[Семјуел Волис]], додека пловел околу светот на бродот [[HMS Dolphin (1751)|HMS ''Dolphin'']]<ref name="Oliver">{{Наведена книга|title=Ancient Tahitian Society|last=Douglas Oliver|publisher=University Press of Hawaii|year=1974|isbn=0-8248-0267-5|page=3}}</ref> Тој го здогледал островот на 18 јуни 1767<ref><div>[[Tahiti#Laneyrie-Dagen|Laneyrie-Dagen]], стр. 181</div></ref> а потоа се закотвил во [[Залив Матаве|Заливот Матаве]]. Овој залив бил на територијата на заедницата Пирае-Аруе, управувана од страна на [[Помаре I|Ту]] (со целосно име, ''Ту-нуи-е-'а-и-те-Атуа'') и неговиот регент Тутаха, и заедницата [[Махина (Тахити)|Хаапапе]], управувана од Амо и жена му Обореа ([[Пуреа]]). Валис го нарекол островот Остров Крал Џорџ. Првите контакти биле тешки, бидејќи на 24 и 26 јуни 1767<ref name="Voyage 2006, p.44-45"><div>[[Tahiti#Salvat|Salvat]], стр. 44-45</div></ref> Тахитските воини во канута покажале агресија кон Британците, фрлајќи накај нив со камења. Во знак на одмазда, британските морнари отвориле оган на воините во канута и на ридовите. Како реакција на овој моќен противнапад, Тахитјаните им понудиле мир на Британците.<ref name="Voyage 2006, p.44-45" /> По оваа епизода, Семјуел Волис воспоставил пријателски односи со [[Пуреа]] и останал на островот до 27 јули 1767.<ref name="Anne"/>{{Rp|45–84,104,135}}[[Податотека:Hodges,_Resolution_and_Adventure_in_Matavai_Bay.jpg|мини|Матаве Залив, насликан од Вилијам Хоџис, член на експедицијата предводена од Кук|алт=|266x266пкс]] На 2 април 1768, [[Луј-Антоан де Бугенвил]]<ref><div>Louis-Antoine de Bougainville" Voyage autour du monde par la frégate la Boudeuse et la flûte l'Étoile ", ch VIII Read on Wikisource</div></ref> на бродот [[Boudeuse (1766)|''Boudeuse'']] и [[Étoile (1767)|''Étoile'']] го здогледал Тахити. На 5 април, тој се закотвил на [[Хитаа О Те Ра (Тахити)|Хитаа О Те Ра]], и бил поздравен од страна на поглаварот Рети. Бугенвил останал само десет дена на островот, кој го нарекол "Нова Китера (остров на [[Афродита]])", поради топлото добредојде и сладоста на тахитските обичаи. Ахутору им се придружил на Французите на патувањето, станувајќи првиот Тахитјанин кој пловел на европски брод.<ref name="Anne"/>{{Rp|93–109}} Извештаите на Бугенвил и Филбер Комерсон ќе придонесат за создавањето на митот за полинезискиот рај и темата за ''благородниот дивјак'', толку драга на [[Жан-Жак Русо]], кој бил многу популарен.<ref name="Anne" />{{Rp|116–118}} До крајот на 18 век, името на островот фонетски било пишувано "''Таити''". Од почетокот на 19 век, на француски и на англиски јазик, правописот го реферира како Тахити.<ref><div>Books Ngram Viewer " Taïti " contre " Tahiti " [(en)(fr) graphique Taïti, Tahiti [archive] (page consulted 12 January 2011)]</div></ref>[[Податотека:Polynesia_Tahiti_Tautira.JPG|мини|Таутира|265x265пкс]]Меѓу посетите на Бугенвил и Кук<ref>{{Наведена книга|title=Lying for the Admiralty: Captain Cook's Endeavour Voyage|last=Cameron-Ash|first=M.|date=2018|publisher=Rosenberg|isbn=9780648043966|page=44-53}}</ref>, во декември 1768, на Тахити се водела војна за наследство помеѓу тахитските кланови. Неколку клана се здружиле за да го поразат Амо и Пуреа во Папара. Воини, жени и деца од [[Папара (Тахити)|Папара]] биле масакрирани, додека нивните куќи, градини, насади и добиток биле уништени. Камениот храм бил ограбен, додека Амо, Пуреа, Тупаја и Териирере побегнале во планините. [[Вехиатуа]] изградил ѕид од черепи во неговиот Тајарапу марае од неговите воени трофеи.<ref name="Anne"/>{{Rp|134–140,144–145,196}} [[Податотека:Endeavour at Endeavour River, engraving c. 1786.jpg|мини|Бродот Ендевор на Џејмс Кук (гравура)|263x263пкс]] Во јули 1768, капетанот [[Џејмс Кук]] бил назначен од [[Кралско друштво|Кралското друштво]] и по нарачка на Лордовите на Адмиралијата да го набљудува [[Премин на Венера|преминот на Венера]] преку [[Сонце]]то, феномен кој требало да биде видлив од Тахити, на 3 јуни 1769.<ref><div>[[Tahiti#Laneyrie-Dagen|Laneyrie-Dagen]], стр. 184</div></ref> Тој пристигнал на Тахити во [[Залив Матаве|Заливот Матаве]], командувајќи со бродот [[HMS Endeavour|HMS ''Endeavour'']] на 12 април 1769.<ref><div>[[Tahiti#Laneyrie-Dagen|Laneyrie-Dagen]], стр. 185</div></ref><ref name="Anne"/>{{Rp|141}} На 14 април, Кук се сретнал со Тутаха и Терау.<ref name="Anne" />{{Rp|144}} На 15 април, Кук одбрал место да утврди камп на Венерината Точка заедно со [[Џозеф Бенкс|Бенкс]], Паркинсон, Даниел Соландер, да се заштити опсерваторијата на Чарлс Грин.<ref name="Anne" />{{Rp|147}} Должината на престојот им овозможила за првпат етнографски и научно да го разгледаат островот. Со помош на ботаничарот [[Џозеф Бенкс]] и уметникот Сидни Паркинсон, Кук собрал вредни информации за фауната и флората, за заедницата, јазикот, обичаите, вклучително и правилното име на островот, 'Отахеите'. На 28 април, Кук се сретнал со Пуреа и Тупаја.<ref name="Anne" />{{Rp|154–155,175,183–185}} Кук и Бенкс го обиколиле островот од 26 јуни до 1 јули. Во Папара, водени од Тупаја, ги истражиле урнатините на ''Махајатеа марае'', импресивна структура што содржи камена пирамида или ''аху'', 13 метри висока, 81 м долга и 27 м широка. Кук со бродот заминал од Тахити на 13 јули 1769 г. Тупаја тргнал со него поради неговите географски знаења за островите.<ref name="Anne"/>{{Rp|149,186–202,205}} [[Податотека:Cook chart of Otaheite.jpg|мини|Мапата на Кук на островот островот ''Отахеите'' (односно, Тахити)|263x263пкс]] Кук проценувал дека населението изнесува 200,000 вклучувајќи ги сите блиски островите на ланецот.<ref name="Anne"/>{{Rp|308}}<ref>Robert W. Kirk (2008) ''Pitcairn Island, the Bounty Mutineers and Their Descendants'', p. 78, {{ISBN|0-7864-3471-6}}</ref> Оваа проценка подоцна била намалена на 35,000 од страна на [[Антропологија|антрополог]] [[Даглас Л. Оливер]].<ref>[[O. A. Bushnell|Oswald A. Bushnell]] (1993). ''[https://books.google.com/books?id=pKBhBxgKxs8C The gifts of civilization: germs and genocide in Hawaiʻi]''. University of Hawaii Press, p. 240, {{ISBN|0-8248-1457-6}}</ref> [[Вицекралство Перу|Вицекралот на Перу]], [[Мануел де Амат и Хуниет]], по инструкции на шпанската Круна, организирал експедиција за да се спогоди и да се населат на островот во 1772 година, во голема мера за да спречи други сили да стекнат бази во Тихиот Океан. Тој испратил две експедиции под команда на морепловецот [[Доминго де Бонечеа]], во 1772, на бродот ''[[Aguila]]''. Четири Тахитијци, Пауту, Типитипиа, Хејао и Тетуануи, му се придружиле на Бонечеа на неговото патување за враќање во Перу, во 1773.<ref name="Anne"/>{{Rp|236–256,325}} [[Податотека:Gatherers of wild bananas, Tahiti, 1887.jpg|мини|''Собирачи на диви банани'', Тахити, 1887, Национална Библиотека на Нов Зеланд|325x325пкс]] Кук се вратил на Тахити помеѓу 15 август и 1 септември 1773, поздравен од поглаварите. Тој се закотвил во [[Заливот Ваитепиха]] пред да се врати во Венерината Точка. Кук земал два патника од Тахити за време на ова патување, Пореа и Ма, и подоцна Хитихити, како замена за Пореа. Кук си заминал од Тахити на 14 мај 1774.<ref name="Anne"/>{{Rp|263–279,284,290,301–312}} Пауту и Тетуануи се вратиле на Тахити со Бонечеа и со бродот ''Aguila'' на 14 ноември 1774. Бонечеа умрел на Тахити, на 26 јануари 1775, и бил погребан во близина на шпанската мисија во [[Залив Таутира|Заливот Таутира]]. Поручникот Томас Гајангос ја преземал командата. Гајангос испловил за Перу на 27 јануари, оставајќи ги отец Џеронимо Клота, отец Нарцисо Гонсалес, Максимо Родригес и Франциско Перес, да ја водат шпанската мисија. Шпанската мисија на Тахити завршила на 12 ноември 1775, по третото патување на ''Aguila'' на Тахити, кога свештениците побарале од командантот, [[Кајетано де Лангара]], да ги земе назад во [[Лима]].<ref>{{Наведено списание|last=Jorge Ortiz Sotelo|year=2005|title=Expediciones peruanas a Tahití, siglo XVIII|url=http://derroteros.perucultural.org.pe/textos/derroteros13/i.pdf|url-status=dead|journal=Derroteros de la Mar del Sur|volume=13|pages=95–103|archive-url=https://web.archive.org/web/20070609092803/http://derroteros.perucultural.org.pe/textos/derroteros13/i.pdf|archive-date=9 June 2007}}</ref> Некои мапи уште го носат името ''Isla de Amat'' за Тахити, именуван така по вицекралот Амат кој ја наредил експедицијата.<ref name="getamap.net">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.getamap.net/maps/french_polynesia/french_polynesia_(general)/_amat_islade/|title=Get a Map database and website|accessdate=4 May 2013}}</ref> Позначајни резултати за овие патувања дава дневникот на [[Максимо Родригес]], морнар во шпанската морнарица, кој содржи вредни информации за Тахитјаните во 18 век, поткрепени со извештаите на Чилеанецот Дон Хосе де Андиа и Варела.<ref name="Anne"/>{{Rp|321,323,340,351–357,361,381–383}} Кук за последен пат се вратил на Тахити на 12 август 1777. Бил сведок на човечка жртва (''та'ata tapu)'', во Уту-аи-махурау ''марае'', и 49-те черепи од претходните жртви.<ref name="Anne"/>{{Rp|405,419–435}} На 29 септември 1777, Кук запловил кон Заливот Папетоаи на Мореа. Потоа, на Хуахине на 11 октомври, Рајатеа на 2 ноември и [[Бора Бора]] на 7 декември.<ref name="Anne"/>{{Rp|440–444,447}} === Британското влијание и подемот на Помаре === ==== Бунтот на бродот Баунти ==== [[Податотека:Thomas_Gosse,_Transplanting_of_the_bread-fruit_trees_from_Otaheite,_1796,_UMKC.jpg|мини|Вилијам Блај на надзор на пресадување на лебни дрвја од Тахити|алт=|260x260пкс]] На 26 октомври 1788, HMS ''Bounty'', под команда на Капетан Вилијам Блај, пристигнал на Тахити со мисијата да однесе лебни дрвја ([[Тахитски јазик|тахитски:]] уру) од Тахити на [[Карипски Острови|Карибите]]. Лорд [[Џозеф Бенкс]], ботаничар на првата експедиција на [[Џејмс Кук]] сметал дека тоа би било идеално за прехранување на африканските робови кои работеле на карипските плантажни насади, за многу мал трошок. Екипажот останал на Тахити, околу пет месеци, време потребно за пресадување на садниците. Три недели по заминување од Тахити, на 28 април 1789, екипажот дигнал бунт на иницијатива на [[Флечер Кристијан]]. Бунтовниците го заплениле бродот оставајќи го капетанот и повеќето од членовите на екипажот кои останале лојални па се вратиле да се населат на Тахити. Иако повеќето истражувачи одбивале да се вклучат во племенските конфликти, бунтовниците од ''Баунти'' ги понудиле своите услуги како платеници опремени со оружје на семејството, кој станало [[Кралство Тахити|Династија Помаре]]. Како резултат на сојузот со бунтовниците, поглаварот Ту успеал значително да ја зголеми неговата надмоќ над островот Тахити. Околу 1790, поглаварот Ту ја преземал титулата крал, под името Помаре. Неговата лоза била прва која го обединила Тахити, од 1788 до 1791 година. Тој и неговите потомци го основале и прошириле тахитското влијание на сите земји кои денес ја сочинуваат модерната [[Француска Полинезија]]. Во 1791 година, [[HMS Pandora|HMS ''Pandora'']] под Капетанот [[Едвард Едвардс]] стигнал на Тахити. Четиринаесетте бунтовници биле заробени. Четворица се удавиле при потонувањето на ''Пандора'', на патувањето за дома, тројца биле обесени, четворица биле ослободени, а на тројца им било простено. [[Податотека:Lepers, Tahiti (1898).jpg|мини|[[Лепра|Лепрозни]], Тахити (1898)|258x258пкс]] ==== Китоловци ==== Во 1790-тите, китоловци почнале да пристигнуваат на Тахити во тек на нивните риболовни експедиции во јужната полутопка. Доаѓањето на овие китоловци, на кои дополнително се приклучувале и трговци кои доаѓале од казнените колонии во Австралија, го одбележале првиот голем преврат на традиционалното тахитско општество. Екипажите донеле алкохол, оружје и болести на островот, поттикнувале проституција, а со тоа и [[Полово пренослива болест|венерични болест]]<nowiki/>и. Овие први размени со Американците имале катастрофални последици за тахитското население, брзо опустошено од страна на болестите. Фактот дека многу Тахитијци загинале од болести е дека во 1797, бројот на населението било само 16,000. Подоцна таа бројка се намалила до 6,000.<ref><div>[https://www.cdc.gov/ncidod/eid/vol2no4/martin.htm Новите Заразни Заболувања и отселувањето на жителите на француска Полинезија во 19 век]. Cdc.gov (7 септември 2011). Преземено На 26 јули 2013 Година.</div></ref>[[Податотека:Tahitiennes_en_robe_mission.jpg|мини|Тахитијки во мисионерска облека|алт=|256x256пкс]] ==== Доаѓањето на мисионерите ==== [[Податотека:Pomare II, La Famille Royale de Tahiti, Te Papa Tongarewa.png|мини|Помаре II, Кралското семејство на Тахити, Те Папа Тонгарева|325x325пкс]] На 5 март 1797, претставници на [[Лондонско мисионерско друштво|Лондонското мисионерско друштво]] стигнале во Заливот Матаве (Махина) со намера да го преобратат паганското месно население во христијани. Доаѓањето на овие мисионери означило нова пресвртница за островот Тахити, со трајно влијание на локалната култура. Првите години се покажале напорни за мисионерите. Во 1803, по смртта на [[Помаре I]], неговиот син Вајратоа успеал да ја презеде титулата на [[Помаре II]]. Тој се зближил со мисионерите, и во 1803 тие го научиле да го чита Евангелието. Исто така, мисионерите го охрабриле да ги освои противниците и да го развива христијанството во обединета земја.<ref name="BernardGille"/> Помаре II го прифатил протестантството во 1812. Околу 1810 година Помаре II се оженил со Торемоемо, ќерка на поглаварот на Рајатеа. На 12 ноември 1815 година, благодарение на овие сојузи, Помаре II освоил решавачка битка на Фе Пи (Пунаауја), особено против Опухара,поглаварот на моќниот клан Тева.<ref name="s187"/> Оваа победа овозможила за првпат Тахити да се обедини под контрола на едно семејство. Тоа го означил крајот на тахитскиот [[феудализам]] и воената аристократија, сега заменети со апсолутна [[монархија]]. Во исто време, протестантството брзо се ширел, благодарение на поддршката на Помаре II и ги заменил традиционалните верувања. Во 1816, Лондонското мисионерско друштво го испратило Џон Вилијамс за мисионер и учител, а во 1817 Евангелијата се превеле на [[тахитски јазик]] (''Reo Maohi''). Во 1818, бил основан градот [[Папеете]] кој станал главен град на островот. Во 1819, Помаре II, поттикнат од мисионерите, го претставил првиот Тахитски правен код, познат под името Правниот Код Помаре,<ref name="BernardGille"/> кој се состои од деветнаесет закони. Забранета била голотијата (обврска за носење облека и покривање на целото тело), танците и песните, тетоважите и костимите направени од цвеќиња. Во 1820-тите години, цело население на Тахити го прифатило [[протестантство]]то.<ref>Etienne Taillemite (1999), ''Marins français à la découvert du monde'', Fayard, {{ISBN|2-213-60114-3}}, p. 498</ref> Кога, на 7 декември 1821, Помаре II починал, неговиот син Помаре III имал само осумнаесет месеци. На 23 февруари 1824 година било создадено Законодавното собрание. Во 1827, младиот Помаре III ненадејно починал и титулата Помаре IV ја презела неговата полусестра, Аимата, на возраст од тринаесет години.<ref name="BernardGille"/> [[Податотека:TahitiDupetitThouars.jpg|мини|Дипети Туар на Тахити на 9 септември 1842|245x245пкс]] Во ноември 1835 година [[Чарлс Дарвин]] го посетил Тахити пристигнат со HMS ''Beagle'' со кој командувал Роберт Фицрој.<ref><div>Чарлс Дарвин (1839 Година). [https://web.archive.org/web/20010417174821/http://www.literature.org/authors/darwin-charles/the-voyage-of-the-beagle/chapter-18.html "Поглавје 18 – Тахити и Нов Зеланд"] во ''[[The Voyage of the Beagle|На Патувањето на Beagle]]''. literature.org</div></ref> Во септември 1839 година, на островот дошла истражувачка експедиција на САД.<ref name="Stanton">{{Наведена книга|title=The Great United States Exploring Expedition|last=Stanton|first=William|date=1975|publisher=University of California Press|isbn=0520025571|location=Berkeley|pages=123}}</ref> Еден од членовите, Алфред Томас Ахат, изработил голем број цртежи за тахитскиот живот, од кои некои подоцна биле објавени во САД. === Француски протекторат и крајот на Кралството Помаре === [[Податотека:Queen_Pomare_and_her_Family_on_the_Verandah_of_Mr._Pritchard's_House,_during_the_French_Invasion_of_Tahiti_(1847)_-_Copy.jpg|десно|мини|''Кралицата Помаре и нејзиното семејство на верандата на куќата на Причард, во тек на француската Инвазија на Тахити'', 1847<ref name="MissionaryRepository1847">{{Наведено списание|year=1847|title=Queen Pomare and her Family on the Verandah of Mr. Pritchard's House|url=https://books.google.com/books?id=0FkEAAAAQAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false|journal=The Missionary Repository for Youth, and Sunday School Missionary Magazine|location=Paternoster Row, London|publisher=John Snow|volume=IX|page=Frontispiece|access-date=6 November 2015}}</ref>|295x295пкс]] Во 1836 година, двaјца француски католички свештеници биле протерани од Тахити. Како резултат на тоа, во 1838 Франција го испратила адмиралот [[Авел Обер Дипети-Туар]] да добие репарација. Откако мисијата завршила, адмиралот запловил кон [[Маркиски Острови|Маркиските Острови]], кои ги анексирал во 1842. Исто така, во 1842, европска криза, вклучувајќи го [[Мароко]] ескалирала со воен конфликт меѓу [[Франција]] и [[Велика Британија]]. Во август 1842, адмиралот се вратил на Тахити. Се спријателил со тахитските поглавари кои биле непријателски настроени кон семејството Помаре и сакале француски протекторат. Тој побарал да напишат барање за заштита во отсуство на нивната кралица, а потоа ја натерал и неа да ги ратификува одредбите од договорот за протекторат. Во рамки на овој договор, [[Франција]] го признава суверенитетот на Тахити. Кралицата била одговорен за внатрешни работи, додека Франција би се занимавала со надворешните односи и да обезбедува одбрана на Тахити, како и одржување на редот на островот. Откако договорот бил потпишан почнала борба за влијание помеѓу англиските протестанти и католичките претставници на Франција. === Тахитската војна за независност (1844-47) === Во 1843 година, кралскиот советник, Причард, ја убедил кралицата да го истакне тахитското знаме наместо знамето на Протекторатот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.jps.auckland.ac.nz/document/Volume_82_1973/Volume_82,_No._1/Resistance_and_collaboration_in_French_Polynesia%3A_the_Tahitian_war%3A_1844-7,_by_Colin_Newbury,_p_5-27/p1|title=Journal of the Polynesian Society: Resistance And Collaboration In French Polynesia: The Tahitian War: 1844-7, By Colin Newbury, P 5-27|last=Colin Newbury|publisher=Jps.auckland.ac.nz|accessdate=24 April 2013|archive-date=2018-02-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20180201181343/http://www.jps.auckland.ac.nz/document//Volume_82_1973/Volume_82%2C_No._1/Resistance_and_collaboration_in_French_Polynesia%3A_the_Tahitian_war%3A_1844-7%2C_by_Colin_Newbury%2C_p_5-27/p1|url-status=dead}}</ref> Адмиралот Дипети-Туар најавил анексија на Кралството Помаре на 6 ноември 1843 година и за гувернер го поставил Арман Жозеф Бриа, шеф на новата колонија. Причард прво бил затворен, а подоцна и испратен назад во [[Обединето Кралство|Велика Британија]]. Со анексијата кралицата била протерана на Левардските Острови и по период на проблеми, почнала франко-тахитската војна започна во март 1844 година. Вестите за Тахити стигнале во Европа на почетокот на 1844 година. Францускиот [[wiktionary:statesman|државник]] [[Франсоа Гизо]], поддржан од кралот [[Луј-Филип|Луј-Филип од Франција]], ја критикувал анексија на островот. Војната завршила во декември 1846 во полза на Французите. Кралицата се вратила од егзил во 1847 и се согласила да потпише нов пакт, со значително намалување на нејзината моќ, а зголемување на оние на ''комесарот''. Французите сепак владееле на Тахити како господари. Во 1863, се ставил крај на британското влијание и Британските протестантски мисии биле заменети со Здружението на евангелистички мисии на Париз.[[Податотека:Tahitian_schoolchildren,_by_Coulon.jpg|мини|Деца на Тахити, 1906|381x381пкс]] Во 1877 година, Кралицата Помаре починала по педесет години владеење. Нејзиниот син, Помаре V, следел на престолот. Новиот крал малку се занимавал со работите на кралството, и кога во 1880 гувернерот Анри Исидор Шесе, поддржан од тахитските поглавари, го натерал да абдицира во полза на Франција, тој прифатил. На 29 јуни 1880, тој го отстапил Тахити на Франција, заедно со островите. Откако станал колонија, Тахити го загубил сиот суверенитет.<ref>Закон на 30 декември 1880, Messager де Тахити, 25 март 1881</ref> Сите субјекти на Кралството Помаре добиле француско државјанство. Во 1890 година, [[Папеете]] станал комуната на Република Франција. Францускиот сликар [[Пол Гоген]] живеел на Тахити во 1890-тите години и го насликал многу Тахитијци. Папеари има мал Гогенов музеј. [[Податотека:FRE-OCE-11-French Oceania-1 franc (1943).jpg|мини|315x315пкс|Еден-франк од [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Банкнотите (1943) биле печатени во [[Папеете]].]] === Дваесеттиот век === За време на [[Прва светска војна|Првата светска војна]], Папеете регионот на островот бил нападнат од два [[Германско Царство|германски]] воени бродови. Помеѓу 1966 и 1996 година француската влада спровела 193 јадрени проби околу атолите на Моруроа и Фангатауфа. Последниот тест бил спроведен на 27 јануари 1996 година.<ref>[http://www.sarinoni.com/article/Nuclear%20Tests%20in%20Tahiti.htm Noni Член: Јадрени Тестови во Тахити] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080220184640/http://www.sarinoni.com/article/Nuclear+Tests+in+Tahiti.htm |date=2008-02-20 }}. Sarinoni.com. Преземено На 26 јули 2013 Година.</ref> Во 1946 година, Тахити и на целата територија на [[Француска Полинезија]] станале [[Прекуморски региони на Франција|Прекуморска територија]] ([[Француски јазик|француски:]] Territoire d'outre-mer). На Тахитијците им биле доделени француски државјанства.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=T5pPpJl8E5wC&pg=PA278|title=The Pacific Islands: An Encyclopedia|last=Brij Vilash Lal|last2=Kate Fortune|publisher=University of Hawaii Press|year=2000|isbn=978-0-8248-2265-1|pages=278–}}</ref> Во 2003 година, Француска Полинезија го сменила статусот од територија во заедница ([[Француски јазик|француски:]] Collectivité d'outre-mer) а во 2004 година островот бил прогласен за прекуморска земја ([[Француски јазик|француски:]] pays d'outre-mer - ПОМ).[[Податотека:Pomare_IV_Queen_of_Tahiti.jpg|мини|Кралицата Помаре IV, 1813-1877|алт=|246x246пкс]] == Политика == [[Податотека:Oceania_Political_Map_(EEZ_based).png|мини|Политичка карта на Океанија, ги покажува границите на ЕУ|243x243пкс]] Тахитијците се француски граѓани со сите граѓански и политички права. Францускиот јазик е службен јазик, но во употреба е и тахитскиот. Тој се изучува во училиштата и понекогаш е услов за вработување. Тахити е дел од Француска Полинезија. [[Француска Полинезија]] е полуавтономна територија на Франција со свое Собрание, Претседател на држава, буџет и закони. Влијанието на Франција се ограничува на субвенции, образование и безбедност. == Демографија == Домородните Тахитијци кои се од полинезиско потекло сочинуваат 70% од населението, заедно со Европејците, Источните Азијци (најчесто [[Хан (народ)|Кинези]]) и луѓе од мешано потекло. Тие го сочинуваат најголемиот дел од населението во Француска Полинезија. Повеќето луѓе од метрополитенска Франција живеат во Папеете и неговите предградија. [[Податотека:Districts_de_Tahiti.png|Окрузите на Тахити]] === Населението низ историјата === {| class="wikitable" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin:auto; border:1px solid #999; border-right:2px solid #999; border-bottom:2px solid #999; background:#f3fff3;" !1767 !1797 !1848 !1897 !1911 !1921 година !1926 !1931 !1936 !1941 !1951 |- | align="center" |50,000<ref name="pre-census">{{Наведено списание|last=Robert C. Schmitt|year=1962|title=Urbanization in French Polynesia|journal=Land Economics|volume=38|issue=1|pages=71–75|doi=10.2307/3144728|jstor=3144728}}</ref> до 200,000<ref>Марау Taaroa и Хенри Адамс (1901) [http://www.pseudopodium.org/repress/tahiti/01.html Мемоарите на Arii Taimai. Ch. Јас]. Pseudopodium.org.</ref> | align="center" |16,000<ref name="pre-census" /> | align="center" |8,600 | align="center" |10,750 | align="center" |11,800 | align="center" |11,700 | align="center" |14,200 | align="center" |16,800 | align="center" |19,000 | align="center" |23,100 | align="center" |30,500 |- !1956 !1962 !1971 !1977 година !1983 година !1988 година !1996 година !2002 година !2007 година !2012 !2017 |- | align="center" |38,140 | align="center" |45,430 | align="center" |79,494 | align="center" |95,604 | align="center" |115,820 | align="center" |131,309 | align="center" |150,721 | align="center" |169,674 | align="center" |178,133 | align="center" |183,645 |189,517 |- | colspan="13" style="text-align:center;" |<small>Официјалните бројки од претходните пописи.</small><ref name="pop2012">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.insee.fr/fr/themes/detail.asp?ref_id=populegalescom&page=recensement/populegalescom/popcomseupolynesie.htm|title=Population des communes de Polynésie française|publisher=INSEE|accessdate=13 October 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.insee.fr/fr/themes/detail.asp?ref_id=populegalescom&page=recensement/populegalescom/2007/popcomseupolynesie.htm|title=Population des communes de Polynésie française au RP 2007|publisher=INSEE|accessdate=13 October 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ispf.pf/Libraries/RP2002/retro1.sflb.ashx|title=Population statistique des communes et communes associées aux recensements de 1971 à 2002|publisher=ISPF|archive-url=https://web.archive.org/web/20121218221151/http://www.ispf.pf/Libraries/RP2002/retro1.sflb.ashx|archive-date=18 December 2012|url-status=dead|accessdate=13 October 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.persee.fr/web/guest/home|title=Persée : Portail de revues en sciences humaines et sociales|last=|date=9 September 2012|work=persee.fr|archive-url=https://archive.today/20120909045309/http://www.persee.fr/web/guest/home|archive-date=9 September 2012|url-status=dead}}</ref><ref>[[La Grande Encyclopédie|Големата Енциклопедија]] за пописот 1897 година</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20070605065718/http://membres.lycos.fr/hmsbounty/francais/prot_tahiti.htm 1848 пописот]. lycos.fr</ref> |} == Административни поделби == Островот се состои од 12 [[Општини во Франција|комуни]]. Главен град е [[Папеете]] а најголема општина според населението е Фа, додека Такарапу-Исток зафаќа најголемата површина. === Општини на Тахити === Ова е списокот на комуни и нивните поделби подредени азбучен ред:<ref>[https://web.archive.org/web/20110222015712/http://www.ispf.pf/ispf/EnqRep/Recensement/Recens2007/TableauxEtCartes/Population.aspx Recensement 2007 – Население: Chiffres clés].</ref> {| class="wikitable sortable" !Општина !Население !Површина !Густина ! class="unsortable" |Субдивизии |- |Аруе |9,494 |21,4 км2 |443 жители/км2 | |- |Фа |29,781 |34,2 км2 |871 жител/км2 | |- |Хитиаа О Те Ра |8,691 |218,2 км2 |40 жители/км2 |Хитиаа, Мајаена, Папеноо, Тиареи |- |Махина |14,356 |51,6 км2 |278 жители/км2 | |- |Паеа |12,084 |64,5 км2 |187 жители/км2 | |- |Папара |10,634 |92,5 км2 |115 жители/км2 | |- |[[Папеете]] |26,050 |17,4 км2 |1497 жители/км2 | |- |Пирае |14,551 |35,4 км2 |411 жители/км2 | |- |Пунауја |25,399 |75,9 км2 |335 жители/км2 | |- |Тајарапу-Исток |11,538 |218,3 км2 |53 жители/км2 |Афахити, Фаонр, Пуеу, Таутира. |- |Тајатапу-Запад |7,007 |104,3 км2 |67 жители/км2 |Теахупоо, Таохоту, Вајарао |- |Тева И Ута |8,591 |119,5 км2 |72 жители/км2 |Матајеа, Папеари |} == Економија == [[Податотека:Flag_of_Tahiti.svg|лево|мини|100x100пкс|Знаме на Тахити]] Туризмот е значајна стопанска гранка. [[Податотека:Papeete_-_Marina_Taina.JPG|мини|Јужниот дел на предградието на Папеете (Пунауја).|241x241пкс]] Во јули, фестивалот Хеива во Папеете ја слави полинезиската култура и одбележувањето на заземањето на Бастиља во Париз. По воспоставувањето на CEP (Centre d'Experimentation du Pacifique) во 1963 година, стандардот на живот во Француска Полинезија значително се подобрил и многу Полинезијци ги напуштиле традиционалните активности и емигрирале во урбаниот центар [[Папеете]]. Иако стандардот на живот е покачен (се должи, главно, на француски [[Странски директни инвестиции|и странски директни инвестиции]]), економијата се потпира на увозот. При престанок на CEP активностите, Франција потпишала Пакт за Напредок со Тахити за да се надомести загубата на финансиски средства и да се помогне во образованието и туризмот, со инвестиција од околу US$150 милиони евра годишно од почетокот на 2006 година. Главните трговски партнери се метрополитенска Франција, околу 40% од увозот и околу 25% од извозот, другите главни трговски партнери се [[САД]], [[Јапонија]], [[Австралија]] и [[Нов Зеланд]]. Тахитскиот бисер (Црниот бисер) и земјоделството, исто така, се голем извор на приходи. Бисери се извезуваат во Јапонија, Европа и САД. Тахити извозува и [[ванила]], овошје, цвеќиња, риба, масло од копра, нони. На Тахити има и винарска визба, чии лозја се наоѓаат атолот Рангироа.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.wine-searcher.com/regions-tahiti|title=Tahitian Wine|publisher=Wine-Searcher|accessdate=31 August 2014}}</ref> Невработеноста влијае на околу 13% од активното население, особено жените и неквалификувани млади луѓе. Тахитската валута е француски тихоокеански франк (ОПР, исто така познат како XPF), врзан за [[Евро]]то на 1 ОПР = ЕВРА .0084 (1 ЕУР = 119.05 ОПР, прибл. 113 ОПР). Хотели и финансиски институции нудат размена на услуги. Данокот на промет на Тахити се нарекува ''Taxe sur la Valeur Ajoutée'' (TVA или [[данок на додадена вредност]] (ДДВ.) на македонски јазик). ДДВ за 2009 година на туристички услуги е 10% а за купување стоки и производи е 16%. === Енергија и снабдување со електрична енергија === Француска Полинезија увозува нафта и нема локални рафинерии или производство. Секојдневното конзумирање на увезените нафтени производи изнасува 7340 галони.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eia.gov/countries/country-data.cfm?fips=fp#pet|title=International - U.S. Energy Information Administration (EIA)|last=|date=|work=www.eia.gov}}</ref>[[Податотека:Tahitian_woman_in_festive_costume_ca_1906.jpg|мини|Жена од Тахити во празнична одежда, 1906|алт=|лево|308x308пкс]] == Култура == Тахитската култура вклучува усна традиција во која е вклучена митологијата на боговите, како што е Оро и верувањата, древните традиции, како што се тетоважите и пловидбата. Годишниот фестивал Хеива во јули е прослава на традиционалната култура, танц, музика и спорт вклучувајќи ја и трката помеѓу островите на Француска Полинезија, во модерни кануа (va'a). Музеј посветен на животот и делата на францускиот сликар Пол Гоген (1848-1903) кој ги насликал познатите дела, како што се ''Две Тахитијки'', ''Тахитијки на плажа'' и др. Музејот на Тахити и на островите е во Пунауја. Тоа е [[Етнографија|етнографски]] музеј кој бил основан во 1974 година за да се зачуваат и да се вратат полинезиските артефакти и културни практики. Роберт Ван Бисерен Музеј е единствен светски музеј посветен на [[бисер]]ите. На пазарот во Папеете се продаваат локални ракотворби и занаетчиски производи. === Танц === [[Податотека:ʻupaʻupa.jpg|мини|Тахитијци носат ''парео'', облека и практикување на "упа упа танцот|242x242пкс]] ''Отеа'' е традиционален танц од Тахити, каде играчите стојат во неколку реда и танцуваат. Овој танц честопати се меша со хавајскиот танц хула, којшто е побавен и се фокусира повеќе на рацете и на раскажување приказни со колковите. [[Отеа]] е еден од ретките танци кои постоеле во предевропското доба како машки танц. Од друга страна, хура (народен тахитски јазик за хула), женски танц, исчезнал. Во денешно време, отеа може да се танцува од страна на мажите (отеа тане), од страна на жените (отеа вахине), или од двата пола (отеа амуи = обединети). Танцот е со музика, тапани, но нема пеење. Тапанот може да биде тоере и може да биде паху, тапан покриен со кожа од ајкула и се удира со раце или со стапови. Ритамот од [[тоере]] е брз, од паху е побавен. Се користи и помал тапан, фаатете. Групниот танц наречен апарима често се врши со танчерки облечени во парео и маро. Постојат два вида апарима: апарима химене (пејат) и апарима вава (молчат), вториот се изведува музички и без пеење. Понови танци се хивинау и паоа. === Спорт === Тахитски национален спорт е кајакарство (ваа). Поголемите спортски активности во Тахити вклучуваат рагби унија и фудбалоска асоцијација а на островот има и национален кошаркарски тим, кој е член на [[ФИБА Океанија]]. Друг популарен спорт е сурфањето, со познати сурфери како што се [[Малик Жоје]] и [[Мишел Бурез]]. Тахити, исто така, се претставил и на Светското првенство во [[петанк]]. == Образование == На Тахити се наоѓа [[Универзитет на Француска Полинезија|Универзитетот на Француска Полинезија]] ([[Француски јазик|француски]]: Université de la Polynésie Française), со 3,200 студентите и 62 истражувачи. Многу курсеви се достапни како што се право, трговија, наука и литература. == Сообраќај == === Воздушен === [[Податотека:Hotelhibiscus.jpg|мини|Тахитското крајбрежје|242x242пкс]] Меѓународниот Аеродром Фа се наоѓа на 5 км од Папеете и е единствениот меѓународен аеродром во [[Француска Полинезија]]. Меѓународните одредишта, како што се Окленд, [[Меѓународен аеродром Матавери|Ханга Роа]], Хонолулу, Лос Анџелес, [[Аеродром Париз-Шарл де Гол|Париз]], Сантјаго де Чиле, Сиднеј и Токио се сервира од страна на [[Air France]] и другио авиокомпании. Летови во Француска Полинезија и [[Нова Каледонија]] се достапни од Aircalin и ''Ер Тахити''. === Фери === Има ферибот од Папеете и околу 45 минути се патува во Мореа. Други траекти се Аремити 5 и Аремити 7 и овие два траекта пловат до Мореа околу половина час. Исто така постојат и неколку траекти за транспорт на луѓе и стока низ островите. Брод плови до [[Бора Бора]] околу еднаш неделно. Главниот центар за овие траекти е пристаништето во Папеете. === Патишта === Тахити има автопат што оди низ западниот брег. Автопатот започнува во Аруе и продолжува низ Папеете и урбаните области. Потоа продолжува по должината на западниот брег на Тахити Нуи преку помалите села. == Поврзано == *[[Полинезија]] *[[Список на вулкани во Француска Полинезија]] *[[Приветрени Острови|Приветрени острови]] == Наводи == {{наводи|2}} == Користена литература == * {{Наведена книга|title=Les grands explorateurs, sous la direction de Nadeije Laneyrie-Dagen|last=Nadeije Laneyrie-Dagen|publisher=Larousse|year=1996|isbn=2-03-505305-6|page=148|ref=Laneyrie-Dagen}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=xV-OGQAACAAJ|title=Tahiti et les îles de la Société: Polynésie|last=Bernard Salvat|last2=Eric Conte|last3=François Merceron|last4=Michel-Claude Touchard|publisher=Gallimard Loisirs|year=2006|isbn=978-2-7424-1917-3|ref=Salvat}} == Дополнителна литература == * {{Наведена книга|url=http://openlibrary.org/books/OL23272543M/The_American_gazetteer|title=The American Gazetteer|last=Jedidiah Morse|publisher=At the presses of S. Hall, and Thomas & Andrews|publication-place=Boston, Massachusetts|publication-date=1797|chapter=Otaheite|author-link=Jedidiah Morse|chapter-url=https://archive.org/stream/americangazettee00mors#page/n407/mode/2up}} == Надворешни врски == * [http://www.tahititourisme.com/en-us/ Официјално мрежно место на Тахити] * [https://web.archive.org/web/20110204033436/http://documentarystorm.com/around-the-world/tahiti/ Тахити документарен филм] * [http://www.tahitiheritage.pf/ Тахитско Наследство] на француски јазик со Google Превод {{Друштвени Острови}} [[Категорија:Тахити]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] o4srjwne57778g9zlax7dm8zbdnbwb4 5562917 5562870 2026-05-24T11:53:09Z Bjankuloski06 332 Исправено име, replaced: Рајатеа → Раиатеја (7) 5562917 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Тахити | native_name = Отахеите | other_name = | settlement_type = Остров <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = Plage.sable.noir.Tahiti.JPG | image_caption = Тахити е познат по плажите со црн песок. | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Острови | subdivision_name2 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type3 = Главен град | subdivision_name3 = Папеете | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = | p1 = | p2 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = Karta FP Societe isl.PNG | map_caption = Местоположба на Тахити во Тихиот Океан | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{Coord|17|40|S|149|25|W|type:isle_scale:250000_region:PF|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 1044 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 2241 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = 2017 | population_footnotes = | population_total = 189,517<ref name=pop2017>{{Наведена мрежна страница |url = http://www.ispf.pf/docs/default-source/rp2017/d%C3%A9cret_2017-1681_r%C3%A9sultats_rp_pf_2017.pdf?sfvrsn=0 |title = Décret n° 2017-1681 du 13 décembre 2017 authentifiant les résultats du recensement de la population 2017 de Polynésie française |publisher = Journal officiel de la République française |accessdate = 2 January 2018 |archive-date = 2018-01-03 |archive-url = https://web.archive.org/web/20180103011658/http://www.ispf.pf/docs/default-source/rp2017/d%C3%A9cret_2017-1681_r%C3%A9sultats_rp_pf_2017.pdf?sfvrsn=0 |url-status = dead }}</ref> | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = Тахитијци <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = Демоним | blank_info = | blank1_name = Етнички групи | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} '''Тахити''' ( Tahiti, {{IPAc-en|t|ə|ˈ|h|iː|t|i}}; {{IPA-fr|ta.iti}}) претходно познат и како '''Отахеите''' е најголемиот остров во групата на [[Ветерни Острови|Ветерните Острови]] во [[Француска Полинезија]]. Островот се наоѓа во [[архипелаг]]от [[Друштвени Острови]] во централниот Јужен Тихи Океан и е поделен на два дела: поголемиот, северозападниот дел, ''Тахити Нуи'', и помалиот, југоисточниот дел, ''Тахити Ити''. Островот е формиран од [[вулкан]]скa активност. Toj е висок и планински остров, опкружен со [[Корален гребен|корални гребени]]. Има 189,517 жители (попис од 2017), со што тој е најнаселениот остров во [[Француска Полинезија]] и брои 68.7% од нејзиното вкупно население. Тахити е економски, културен и политички центар на Француска Полинезија, [[Прекуморски региони на Франција|прекуморска заедница]] (понекогаш нарекуван и прекуморска земја) на Франција. Главниот град на Француска Полинезија, [[Папеете]], се наоѓа на северозападниот брег на Тахити. Единствениот меѓународен аеродром во регионот, (Меѓународен Аеродром Фа) е на Тахити во близина на [[Папеете]]. Тахити првично бил населен од [[Полинезијци]] помеѓу 300 и 800 година. Тие претставуваат околу 70% од населението на островот а остатокот се состои од Европејци, Кинези и оние од мешано потекло. Островот бил дел од [[Кралство Тахити|Кралството Тахити]] сè до неговата анексија од страна на [[Франција]] во 1880 година, кога бил прогласен за [[Француска колонијална империја|колонија на Франција]] а неговите жители станале француски граѓани. [[Француски јазик|Францускиот]] е единствениот службен јазик, иако [[Тахитски јазик|тахитскиот јазик]] широко се зборува. == Географија == [[Податотека:TahitiMooreaMap.png|мини|Мапа на Тахити |276x276px]] [[Податотека:Tahiti,_French_Polynesia_-_NASA_Earth_Observatory.jpg|десно|мини|<center>Островот Тахити виден од вселената</center>|275x275пкс]] Тахити е најголемиот и најширокиот остров во [[Француска Полинезија]] блиску до островот Моореја. Се наоѓа 4.400 км на југ од Хаваите, 7.900 км од [[Чиле]], и 5.700 км од Австралија. {{Се бара извор|date=October 2017}} Островот изнесува 45 километри во најшироката точка и зафаќа површина од 1045 км2. Највисок врв е планината [[Орохена]] (2241 м). Планината [[Ронуи]], на југоисток, се идига до 1332 метри. Островот се состои од вулкански планини и поврзани со краток [[провлак]] именуван по малото гратче Таравао.{{Се бара извор|date=October 2017}} Северозападниот дел е познат како ''Тахити Нуи'' („Голем Тахити“), додека помалиот југоисточен дел е познат како ''Тахити Ити'' ("Мал Тахити") или ''Тауарапу''. ''Тахити Нуи'' е густо населен по должината на брегот, особено околу главниот град, [[Папеете]]. {{Се бара извор|date=October 2017}} Внатрешноста на ''Тахити Нуи'' е речиси целосно ненаселена.<ref><div>[https://web.archive.org/web/20111113161132/http://www.ispf.pf/ISPF/Libraries/Cartographie/Pop01_densite_IDV.pdf Населението Densité де население]. Атлас démographique 2007 година. ispf.pc</div></ref> ''Тахити Ити'' останал изолиран, бидејќи неговата југоисточна половина (''Те Pari'') е достапна само за оние што патуваат со брод или пеш. Остатокот од островот е опкружува со главниот пат кој минува помеѓу планините и морето. {{Се бара извор|date=October 2017}} Пејзажот на Тахити е карактеристичен по бујната [[Дождовна шума|тропска шума]] со многу реки и водопади, вклучително и реката [[Папено (река)|Папено]] на северната страна, и водопадите Фаутауа во близина на Папеете.<ref name="readersnatural">{{Наведена книга|title=Natural Wonders of the World|publisher=Reader's Digest Association, Inc|year=1980|isbn=0-89577-087-3|editor-last=Scheffel|editor-first=Richard L.|location=United States of America|pages=145|quote=|editor-last2=Wernet|editor-first2=Susan J.|via=}}</ref> [[Податотека:Карта на Тахити.svg|мини|Карта на Тахити|274x274пкс]] === Геологија === [[Друштвени Острови|Друштвениот архипелаг]] е [[Врела точка|врела точка на вулкански ланец]] кој се состои од десет острови и [[атол]]и. Ланецот е ориентиран по N. 65° W. насока, паралелно со движењето на Тихоокеанската Плоча. Поради движењето на плочата во врелата точка на Друштвените Острови, староста на островите се намалува од 5 Ма на [[Маупити]] до 0 Ма на [[Мехетиа]] која е моментална локација на жариште, потврдено од страна на неодамнешна сеизмичка активност<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.volcanolive.com/mehetia.html|title=Mehetia Volcano, French Polynesia - John Seach|work=www.volcanolive.com|accessdate=2018-12-15}}</ref>. [[Мопити]], најстариот остров во ланецот, е високо еродиран [[штитест вулкан]] со најмалку 12 тенки [[Лава|аа]] текови, со што се акумулирал прилично брзо помеѓу 4.79 и 4.05 Ма. [[Бора Бора]] е уште еден високо еродиран [[штитест вулкан]] кој се состои од базалтни лави акумулирани помеѓу 3.83 и 3.1 Ма. Лавите се испрекинати со насипи. [[Тахаа]] се состои од базалт со возраст на 3.39 Ма, проследено со дополнителни ерупции, 1.2 Ма подоцна. [[Раиатеја]] се состои од базалт проследен со [[Трахит|трахитски лавин тек]] од 2.75 до 2.29 Ма. Хуахине се состои од два базалтни [[Штитест вулкан|штитести вулкани]], Хуахине Нуи и Хуахине Ити, со неколку текови на трахифонолитски лавини куполи од 3.08 да 2.06 Ма. [[Муреа]] се состои од најмалку 16 текови на базалт и лави од 2.15 да 1.36 Ма. Тахити се состои од два базалтни штитести вулкани, Тахити Нуи и Тахити Ити, со старост од 1.67 до 0.25 мегагодини.<ref>{{Наведено списание|last=Uto|first=K.|last2=Yamamoto|first2=Y.|last3=Sudo|first3=M.|last4=Uchiumi|first4=S.|last5=Ishizuka|first5=O.|last6=Kogiso|first6=T.|last7=Tsunakawa|first7=H.|year=2007|title=New K-Ar ages of the Society Islands, French Polynesia, and implications for the Society hotspot feature|journal=The Society of Geomagnetism and Earth, Planetary and Space Sciences|volume=59|pages=879–885}}</ref> === Клима === Климата на Тахити е влажна и тропска. Главно се разликуваат 2 сезони<ref name="Méteo France">[http://www.meteo.pf Site de Méteo France en Polynésie française].</ref> : * влажна сезона, од ноември до април (лето) ; * сува сезона, од мај до октомври (зима). {| class="wikitable" style="text-align:center; width:80%;" |+Средни месечни температури во Фа во 2007 - °C ''(извор : ISPF<ref>[http://www.ispf.pf/ISPF/Chiffres/Atlas/geophyhum.aspx Institut de la statistique de Polynésie française] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20110222013449/http://www.ispf.pf/ispf/Chiffres/Atlas/geophyhum.aspx |date=2011-02-22 }}.</ref>)'' ! scope="col" | ! scope="col" |Јан. ! scope="col" |Фев. ! scope="col" |Мар. ! scope="col" |Апр. ! scope="col" |Мај ! scope="col" |Јун. ! scope="col" |Јул. ! scope="col" |Авг. ! scope="col" |Сеп. ! scope="col" |Окт. ! scope="col" |Ное. ! scope="col" |Дек. |- ! scope="row" |Температура | bgcolor="#FFDF80" |27,6 | bgcolor="#FFAE80" |28,5 | bgcolor="#FFAE80" |28,5 | bgcolor="#FFDF80" |28 | bgcolor="#FFDF80" |27,4 | bgcolor="#cce6ff" |26,6 | bgcolor="#B2C6FF" |25,4 | bgcolor="#cce6ff" |26 | bgcolor="#cce6ff" |26 | bgcolor="#cce6ff" |26,3 | bgcolor="#FFDF80" |26,9 | bgcolor="#FFDF80" |26,4 |} Просечната температура се движи помеѓу 21 и 31&nbsp;°C, со малку сезонска варијација. Најниските и највисоките температури забележани во [[Папеете]] се 16 и 34&nbsp;°C.<ref><div>[http://www.weatherbase.com/weather/weather.php3?s=173919&refer= Papeete, Француска Полинезија] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120111140844/http://www.weatherbase.com/weather/weather.php3?s=173919&refer= |date=2012-01-11 }}. Weatherbase.com. Преземено На 26 септември 2007 Година.</div></ref>[[Податотека:Brooklyn_Museum_-_Diadem_Mountain_at_Sunset,_Tahiti_-_John_La_Farge_-_overall.jpg|мини|''Планината Дијадем на зајдисонце, Тахити'', Џон Лафарж,1891 година, Бруклински Музеј|268x268пкс]] == Историја == === Праисториска колонизација на Тахити === Првите [[Тахитијци]] дошле на островот од Западна Полинезија околу 200та година,<ref><div>P. V. Kirch: на Патот на Ветровите – Археолошки Историјата на тихоокеанските острови пред европскиот контакт; Беркли, Los Angeles, London, 2002 Година, Стр. 230-231. Има многу дебата за точниот датум на оригиналниот Polynesian миграција кон Тахити, и навистина дали тоа се случи во еден бран или повеќе. Некои експерти го стави тоа како на крајот како 500-800 BCE.</div></ref> по долга преселба од Југоисточна Азија или [[Индонезија]], преку [[Фиџи]]скиот, [[Самоански Острови|Самоанскиот]] и [[Тонга]]нскиот архипелаг. Оваа хипотеза на доселување од Југоисточна Азија е поддржана од голем број јазични, биолошки и археолошки докази. На пример, сите јазици на Фиџи и Полинезија припаѓаат на истата [[Океански јазици|океанска подгрупа]], [[централнотихоокеански јазици]], што сам по себе претставува дел од големото семејство [[австронезиски јазици]]. Оваа емиграција, низ неколку стотици километри на океанот, била овозможена со користење на специјални стабилни [[кану]]а до дваесет или триесет метри долги кои можеле да пренесуваат семејства и домашни животни. Во 1769, [[Џејмс Кук]] го споменува големиот традиционален брод (''va'a'') на Тахити, кој бил долг 33 метри и можел да се движи со едра или весла.<ref>[[Tahiti#Laneyrie-Dagen|Laneyrie-Dagen]], стр. 148</ref> [[Податотека:TahitiRaiatea.jpg|мини|Приказ на Планината Раиатеја. [[Мумија|Мумиите]] на тахитските владетели порано биле носени на оваа планина, традиционално се сметаат за свети (''tapu'').|264x264пкс]] === Цивилизацијата пред доаѓањето на Европејците === Пред доаѓањето на Европејците островот бил поделен на различни племенски заедници, со многу прецизни територии со кои владеел еден клан. Најважен клан на островот бил Тева,<ref name="BernardGille">Bernard Gille, Antoine Leca (2009) ''Histoire des institutions de l'Océanie française: Polynésie, Nouvelle-Calédonie, Wallis et Futuna'', L'Harmattan, {{ISBN|978-2-296-09234-1}}</ref> чија територија се протегала од полуостровот во јужниот дел на Тахити Нуи. Кланот Тева бил составен од ''Тева и Ута'' (Внатрешна Тева) и ''Тева и Таи'' (Морска Тева) а бил предводен од Амо и Пуреа.<ref name="s187">[[Tahiti#Salvat|Salvat]], стр. 187</ref> [[Податотека:Representation_of_a_human_sacrifice_in_a_morai_at_Otaheite_in_the_presence_of_Captain_Cook_and_his_officers,_Le_Costume_Ancien_et_Moderne_by_Giulio_Ferrario,_1827.jpg|мини|[[Џејмс Кук|Капетанот Кук]] бил сведок на церемонијата на човечко жртвување на Тахити,1773|алт=|262x262пкс]] Кланот бил составен од поглавар (арирахи), благородници (ари) и потпоглавари (јатоаи). ''Арите'' биле, сметани за потомци на полинезиските богови и биле полни со [[Мана|авторитет]] (духовна моќ). Традиционално носеле појаси со црвени пердуви, симболи на нивната моќ. Поглаварот на кланот немал апсолутна моќ. Совети или генерални собранија морале да се свикуваат составени од ари и јатоаи, особено во случај на војна.<ref name="BernardGille"/> Секој округ или клан бил организиран околу нивните ''марае'', или камен храм изграден во чест на божеството.<ref name="Anne">{{Наведена книга|title=Aphrodite's Island|last=Salmond|first=Anne|date=2010|publisher=University of California Press|isbn=9780520261143|location=Berkeley|pages=28, 33–34}}</ref> Следбениците на [[Оро (божество)|Оро]] биле наречени ''ариори'', и секој округ во Тахити, имал ''ариорска'' ложа предводена од ''[[авае парае]]'', црна нога. Нозете на овие водачи биле тетовирани од бедрото да петата. Првата Оро ложа била основана околу 1720 од страна на Махи, претставник на високосвештенството на [[Тапутапуатеа марае]] и [[Таматоа I]], големиот поглавар на [[Раиатеја]]. Првиот ваков храм (марае) за Оро бил основан во [[Таутира]].<ref name="Anne"/> Околу 1750 година избувнала војна меѓу [[Атехуру]] и [[Папара]]. Ќерката на поглаварот Папара побегнала во Раиатеја и потоа се омажила со најстариот син на [[Таматоа I]], Аримао, со кого го добила синот Маја. Кога [[Бора Бора|бораборанските]] воини, предводени од Пуни, ја нападнале Раиатеја во 1763, Маја и свештеникот Тупаја, заминале на Тахити, примени од страна на поглаварот Амо и жена му Пуреја. Тупаја, кој бил свештеник на Тапутапуатеа марае подоцна отпловил заедно со [[Џејмс Кук|капетанот Кук]] на ''Ендевор'', додека Маја пловел заедно со капетанот Гајангос на ''Агила''.<ref name="Anne"/>{{Rp|35–38,60–61,85,134,208,277}}[[Податотека:Captain Wallis, on his arrival at O'Taheite, in conversation with Oberea the Queen.jpg|мини|Средбата меѓу Валис и Обереа|266x266пкс]] === Првите европски посети === [[Податотека:Détail carte Bougainville Tahiti 1768.jpg|мини|Детаљ од картата на Бугенвил за Тахити, 1768|263x263пкс]] [[Португалија|Португалскиот]] морепловец [[Педро Фернандес де Кирос]], кој служел на шпанската Круна во експедицијата за ''Тера Аустралис'' можеби бил првиот Европеец кој го здогледал островот Тахити. Тој забележал населен остров на 10 февруари 1606<ref><div>Џејмс Барни (1803) ''Хронолошка историја на патувањата или Откритија во Јужното Море или Тихиот Океан'', Vol. 5, London, p. 222</div></ref> и го нарекол Сагитарија. Сепак, не е целосно утврдено дали островот што го видел бил Тахити или не. Се тврди дека тој, впрочем, го видел островот [[Рекарека]] на југоисток од Тахити.<ref>{{Наведено списание|last=Geo. Collingridge|year=1903|title=Who Discovered Tahiti?|url=http://www.jps.auckland.ac.nz/document/Volume_12_1903/Volume_12,_No.3,_September_1903/Who_discovered_Tahiti%3F_by_Geo._Collingridge,_p184-186|journal=Journal of the Polynesian Society|volume=12|issue=3|pages=184–186|access-date=2018-12-15|archive-date=2016-12-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20161228100912/http://www.jps.auckland.ac.nz/document/Volume_12_1903/Volume_12%2C_No.3%2C_September_1903/Who_discovered_Tahiti?_by_Geo._Collingridge%2C_p184-186|url-status=dead}}</ref> Според други автори првиот Европеец кој пристигнал на Тахити бил [[Шпанија|шпанскиот]] истражувач [[Хуан Фернандес]] во експедицијата од 1576-1577.<ref><div>José Toribio Medina, ''El Piloto Juan Fernandez, descubridor de las islas que llevan su nombre, y Juan Jufré, armador de la espedición que hizo en busca de otras en los Mares del Sur'' Santiago de Chile, 1918, reprinted by Gabriela Mistral, 1974, pp. 169</div></ref> Првиот Европеец кој стигнал на Тахити според постоечките записи бил поручникот [[Семјуел Волис]], додека пловел околу светот на бродот [[HMS Dolphin (1751)|HMS ''Dolphin'']]<ref name="Oliver">{{Наведена книга|title=Ancient Tahitian Society|last=Douglas Oliver|publisher=University Press of Hawaii|year=1974|isbn=0-8248-0267-5|page=3}}</ref> Тој го здогледал островот на 18 јуни 1767<ref><div>[[Tahiti#Laneyrie-Dagen|Laneyrie-Dagen]], стр. 181</div></ref> а потоа се закотвил во [[Залив Матаве|Заливот Матаве]]. Овој залив бил на територијата на заедницата Пирае-Аруе, управувана од страна на [[Помаре I|Ту]] (со целосно име, ''Ту-нуи-е-'а-и-те-Атуа'') и неговиот регент Тутаха, и заедницата [[Махина (Тахити)|Хаапапе]], управувана од Амо и жена му Обореа ([[Пуреа]]). Валис го нарекол островот Остров Крал Џорџ. Првите контакти биле тешки, бидејќи на 24 и 26 јуни 1767<ref name="Voyage 2006, p.44-45"><div>[[Tahiti#Salvat|Salvat]], стр. 44-45</div></ref> Тахитските воини во канута покажале агресија кон Британците, фрлајќи накај нив со камења. Во знак на одмазда, британските морнари отвориле оган на воините во канута и на ридовите. Како реакција на овој моќен противнапад, Тахитјаните им понудиле мир на Британците.<ref name="Voyage 2006, p.44-45" /> По оваа епизода, Семјуел Волис воспоставил пријателски односи со [[Пуреа]] и останал на островот до 27 јули 1767.<ref name="Anne"/>{{Rp|45–84,104,135}}[[Податотека:Hodges,_Resolution_and_Adventure_in_Matavai_Bay.jpg|мини|Матаве Залив, насликан од Вилијам Хоџис, член на експедицијата предводена од Кук|алт=|266x266пкс]] На 2 април 1768, [[Луј-Антоан де Бугенвил]]<ref><div>Louis-Antoine de Bougainville" Voyage autour du monde par la frégate la Boudeuse et la flûte l'Étoile ", ch VIII Read on Wikisource</div></ref> на бродот [[Boudeuse (1766)|''Boudeuse'']] и [[Étoile (1767)|''Étoile'']] го здогледал Тахити. На 5 април, тој се закотвил на [[Хитаа О Те Ра (Тахити)|Хитаа О Те Ра]], и бил поздравен од страна на поглаварот Рети. Бугенвил останал само десет дена на островот, кој го нарекол "Нова Китера (остров на [[Афродита]])", поради топлото добредојде и сладоста на тахитските обичаи. Ахутору им се придружил на Французите на патувањето, станувајќи првиот Тахитјанин кој пловел на европски брод.<ref name="Anne"/>{{Rp|93–109}} Извештаите на Бугенвил и Филбер Комерсон ќе придонесат за создавањето на митот за полинезискиот рај и темата за ''благородниот дивјак'', толку драга на [[Жан-Жак Русо]], кој бил многу популарен.<ref name="Anne" />{{Rp|116–118}} До крајот на 18 век, името на островот фонетски било пишувано "''Таити''". Од почетокот на 19 век, на француски и на англиски јазик, правописот го реферира како Тахити.<ref><div>Books Ngram Viewer " Taïti " contre " Tahiti " [(en)(fr) graphique Taïti, Tahiti [archive] (page consulted 12 January 2011)]</div></ref>[[Податотека:Polynesia_Tahiti_Tautira.JPG|мини|Таутира|265x265пкс]]Меѓу посетите на Бугенвил и Кук<ref>{{Наведена книга|title=Lying for the Admiralty: Captain Cook's Endeavour Voyage|last=Cameron-Ash|first=M.|date=2018|publisher=Rosenberg|isbn=9780648043966|page=44-53}}</ref>, во декември 1768, на Тахити се водела војна за наследство помеѓу тахитските кланови. Неколку клана се здружиле за да го поразат Амо и Пуреа во Папара. Воини, жени и деца од [[Папара (Тахити)|Папара]] биле масакрирани, додека нивните куќи, градини, насади и добиток биле уништени. Камениот храм бил ограбен, додека Амо, Пуреа, Тупаја и Териирере побегнале во планините. [[Вехиатуа]] изградил ѕид од черепи во неговиот Тајарапу марае од неговите воени трофеи.<ref name="Anne"/>{{Rp|134–140,144–145,196}} [[Податотека:Endeavour at Endeavour River, engraving c. 1786.jpg|мини|Бродот Ендевор на Џејмс Кук (гравура)|263x263пкс]] Во јули 1768, капетанот [[Џејмс Кук]] бил назначен од [[Кралско друштво|Кралското друштво]] и по нарачка на Лордовите на Адмиралијата да го набљудува [[Премин на Венера|преминот на Венера]] преку [[Сонце]]то, феномен кој требало да биде видлив од Тахити, на 3 јуни 1769.<ref><div>[[Tahiti#Laneyrie-Dagen|Laneyrie-Dagen]], стр. 184</div></ref> Тој пристигнал на Тахити во [[Залив Матаве|Заливот Матаве]], командувајќи со бродот [[HMS Endeavour|HMS ''Endeavour'']] на 12 април 1769.<ref><div>[[Tahiti#Laneyrie-Dagen|Laneyrie-Dagen]], стр. 185</div></ref><ref name="Anne"/>{{Rp|141}} На 14 април, Кук се сретнал со Тутаха и Терау.<ref name="Anne" />{{Rp|144}} На 15 април, Кук одбрал место да утврди камп на Венерината Точка заедно со [[Џозеф Бенкс|Бенкс]], Паркинсон, Даниел Соландер, да се заштити опсерваторијата на Чарлс Грин.<ref name="Anne" />{{Rp|147}} Должината на престојот им овозможила за првпат етнографски и научно да го разгледаат островот. Со помош на ботаничарот [[Џозеф Бенкс]] и уметникот Сидни Паркинсон, Кук собрал вредни информации за фауната и флората, за заедницата, јазикот, обичаите, вклучително и правилното име на островот, 'Отахеите'. На 28 април, Кук се сретнал со Пуреа и Тупаја.<ref name="Anne" />{{Rp|154–155,175,183–185}} Кук и Бенкс го обиколиле островот од 26 јуни до 1 јули. Во Папара, водени од Тупаја, ги истражиле урнатините на ''Махајатеа марае'', импресивна структура што содржи камена пирамида или ''аху'', 13 метри висока, 81 м долга и 27 м широка. Кук со бродот заминал од Тахити на 13 јули 1769 г. Тупаја тргнал со него поради неговите географски знаења за островите.<ref name="Anne"/>{{Rp|149,186–202,205}} [[Податотека:Cook chart of Otaheite.jpg|мини|Мапата на Кук на островот островот ''Отахеите'' (односно, Тахити)|263x263пкс]] Кук проценувал дека населението изнесува 200,000 вклучувајќи ги сите блиски островите на ланецот.<ref name="Anne"/>{{Rp|308}}<ref>Robert W. Kirk (2008) ''Pitcairn Island, the Bounty Mutineers and Their Descendants'', p. 78, {{ISBN|0-7864-3471-6}}</ref> Оваа проценка подоцна била намалена на 35,000 од страна на [[Антропологија|антрополог]] [[Даглас Л. Оливер]].<ref>[[O. A. Bushnell|Oswald A. Bushnell]] (1993). ''[https://books.google.com/books?id=pKBhBxgKxs8C The gifts of civilization: germs and genocide in Hawaiʻi]''. University of Hawaii Press, p. 240, {{ISBN|0-8248-1457-6}}</ref> [[Вицекралство Перу|Вицекралот на Перу]], [[Мануел де Амат и Хуниет]], по инструкции на шпанската Круна, организирал експедиција за да се спогоди и да се населат на островот во 1772 година, во голема мера за да спречи други сили да стекнат бази во Тихиот Океан. Тој испратил две експедиции под команда на морепловецот [[Доминго де Бонечеа]], во 1772, на бродот ''[[Aguila]]''. Четири Тахитијци, Пауту, Типитипиа, Хејао и Тетуануи, му се придружиле на Бонечеа на неговото патување за враќање во Перу, во 1773.<ref name="Anne"/>{{Rp|236–256,325}} [[Податотека:Gatherers of wild bananas, Tahiti, 1887.jpg|мини|''Собирачи на диви банани'', Тахити, 1887, Национална Библиотека на Нов Зеланд|325x325пкс]] Кук се вратил на Тахити помеѓу 15 август и 1 септември 1773, поздравен од поглаварите. Тој се закотвил во [[Заливот Ваитепиха]] пред да се врати во Венерината Точка. Кук земал два патника од Тахити за време на ова патување, Пореа и Ма, и подоцна Хитихити, како замена за Пореа. Кук си заминал од Тахити на 14 мај 1774.<ref name="Anne"/>{{Rp|263–279,284,290,301–312}} Пауту и Тетуануи се вратиле на Тахити со Бонечеа и со бродот ''Aguila'' на 14 ноември 1774. Бонечеа умрел на Тахити, на 26 јануари 1775, и бил погребан во близина на шпанската мисија во [[Залив Таутира|Заливот Таутира]]. Поручникот Томас Гајангос ја преземал командата. Гајангос испловил за Перу на 27 јануари, оставајќи ги отец Џеронимо Клота, отец Нарцисо Гонсалес, Максимо Родригес и Франциско Перес, да ја водат шпанската мисија. Шпанската мисија на Тахити завршила на 12 ноември 1775, по третото патување на ''Aguila'' на Тахити, кога свештениците побарале од командантот, [[Кајетано де Лангара]], да ги земе назад во [[Лима]].<ref>{{Наведено списание|last=Jorge Ortiz Sotelo|year=2005|title=Expediciones peruanas a Tahití, siglo XVIII|url=http://derroteros.perucultural.org.pe/textos/derroteros13/i.pdf|url-status=dead|journal=Derroteros de la Mar del Sur|volume=13|pages=95–103|archive-url=https://web.archive.org/web/20070609092803/http://derroteros.perucultural.org.pe/textos/derroteros13/i.pdf|archive-date=9 June 2007}}</ref> Некои мапи уште го носат името ''Isla de Amat'' за Тахити, именуван така по вицекралот Амат кој ја наредил експедицијата.<ref name="getamap.net">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.getamap.net/maps/french_polynesia/french_polynesia_(general)/_amat_islade/|title=Get a Map database and website|accessdate=4 May 2013}}</ref> Позначајни резултати за овие патувања дава дневникот на [[Максимо Родригес]], морнар во шпанската морнарица, кој содржи вредни информации за Тахитјаните во 18 век, поткрепени со извештаите на Чилеанецот Дон Хосе де Андиа и Варела.<ref name="Anne"/>{{Rp|321,323,340,351–357,361,381–383}} Кук за последен пат се вратил на Тахити на 12 август 1777. Бил сведок на човечка жртва (''та'ata tapu)'', во Уту-аи-махурау ''марае'', и 49-те черепи од претходните жртви.<ref name="Anne"/>{{Rp|405,419–435}} На 29 септември 1777, Кук запловил кон Заливот Папетоаи на Мореа. Потоа, на Хуахине на 11 октомври, Раиатеја на 2 ноември и [[Бора Бора]] на 7 декември.<ref name="Anne"/>{{Rp|440–444,447}} === Британското влијание и подемот на Помаре === ==== Бунтот на бродот Баунти ==== [[Податотека:Thomas_Gosse,_Transplanting_of_the_bread-fruit_trees_from_Otaheite,_1796,_UMKC.jpg|мини|Вилијам Блај на надзор на пресадување на лебни дрвја од Тахити|алт=|260x260пкс]] На 26 октомври 1788, HMS ''Bounty'', под команда на Капетан Вилијам Блај, пристигнал на Тахити со мисијата да однесе лебни дрвја ([[Тахитски јазик|тахитски:]] уру) од Тахити на [[Карипски Острови|Карибите]]. Лорд [[Џозеф Бенкс]], ботаничар на првата експедиција на [[Џејмс Кук]] сметал дека тоа би било идеално за прехранување на африканските робови кои работеле на карипските плантажни насади, за многу мал трошок. Екипажот останал на Тахити, околу пет месеци, време потребно за пресадување на садниците. Три недели по заминување од Тахити, на 28 април 1789, екипажот дигнал бунт на иницијатива на [[Флечер Кристијан]]. Бунтовниците го заплениле бродот оставајќи го капетанот и повеќето од членовите на екипажот кои останале лојални па се вратиле да се населат на Тахити. Иако повеќето истражувачи одбивале да се вклучат во племенските конфликти, бунтовниците од ''Баунти'' ги понудиле своите услуги како платеници опремени со оружје на семејството, кој станало [[Кралство Тахити|Династија Помаре]]. Како резултат на сојузот со бунтовниците, поглаварот Ту успеал значително да ја зголеми неговата надмоќ над островот Тахити. Околу 1790, поглаварот Ту ја преземал титулата крал, под името Помаре. Неговата лоза била прва која го обединила Тахити, од 1788 до 1791 година. Тој и неговите потомци го основале и прошириле тахитското влијание на сите земји кои денес ја сочинуваат модерната [[Француска Полинезија]]. Во 1791 година, [[HMS Pandora|HMS ''Pandora'']] под Капетанот [[Едвард Едвардс]] стигнал на Тахити. Четиринаесетте бунтовници биле заробени. Четворица се удавиле при потонувањето на ''Пандора'', на патувањето за дома, тројца биле обесени, четворица биле ослободени, а на тројца им било простено. [[Податотека:Lepers, Tahiti (1898).jpg|мини|[[Лепра|Лепрозни]], Тахити (1898)|258x258пкс]] ==== Китоловци ==== Во 1790-тите, китоловци почнале да пристигнуваат на Тахити во тек на нивните риболовни експедиции во јужната полутопка. Доаѓањето на овие китоловци, на кои дополнително се приклучувале и трговци кои доаѓале од казнените колонии во Австралија, го одбележале првиот голем преврат на традиционалното тахитско општество. Екипажите донеле алкохол, оружје и болести на островот, поттикнувале проституција, а со тоа и [[Полово пренослива болест|венерични болест]]<nowiki/>и. Овие први размени со Американците имале катастрофални последици за тахитското население, брзо опустошено од страна на болестите. Фактот дека многу Тахитијци загинале од болести е дека во 1797, бројот на населението било само 16,000. Подоцна таа бројка се намалила до 6,000.<ref><div>[https://www.cdc.gov/ncidod/eid/vol2no4/martin.htm Новите Заразни Заболувања и отселувањето на жителите на француска Полинезија во 19 век]. Cdc.gov (7 септември 2011). Преземено На 26 јули 2013 Година.</div></ref>[[Податотека:Tahitiennes_en_robe_mission.jpg|мини|Тахитијки во мисионерска облека|алт=|256x256пкс]] ==== Доаѓањето на мисионерите ==== [[Податотека:Pomare II, La Famille Royale de Tahiti, Te Papa Tongarewa.png|мини|Помаре II, Кралското семејство на Тахити, Те Папа Тонгарева|325x325пкс]] На 5 март 1797, претставници на [[Лондонско мисионерско друштво|Лондонското мисионерско друштво]] стигнале во Заливот Матаве (Махина) со намера да го преобратат паганското месно население во христијани. Доаѓањето на овие мисионери означило нова пресвртница за островот Тахити, со трајно влијание на локалната култура. Првите години се покажале напорни за мисионерите. Во 1803, по смртта на [[Помаре I]], неговиот син Вајратоа успеал да ја презеде титулата на [[Помаре II]]. Тој се зближил со мисионерите, и во 1803 тие го научиле да го чита Евангелието. Исто така, мисионерите го охрабриле да ги освои противниците и да го развива христијанството во обединета земја.<ref name="BernardGille"/> Помаре II го прифатил протестантството во 1812. Околу 1810 година Помаре II се оженил со Торемоемо, ќерка на поглаварот на Раиатеја. На 12 ноември 1815 година, благодарение на овие сојузи, Помаре II освоил решавачка битка на Фе Пи (Пунаауја), особено против Опухара,поглаварот на моќниот клан Тева.<ref name="s187"/> Оваа победа овозможила за првпат Тахити да се обедини под контрола на едно семејство. Тоа го означил крајот на тахитскиот [[феудализам]] и воената аристократија, сега заменети со апсолутна [[монархија]]. Во исто време, протестантството брзо се ширел, благодарение на поддршката на Помаре II и ги заменил традиционалните верувања. Во 1816, Лондонското мисионерско друштво го испратило Џон Вилијамс за мисионер и учител, а во 1817 Евангелијата се превеле на [[тахитски јазик]] (''Reo Maohi''). Во 1818, бил основан градот [[Папеете]] кој станал главен град на островот. Во 1819, Помаре II, поттикнат од мисионерите, го претставил првиот Тахитски правен код, познат под името Правниот Код Помаре,<ref name="BernardGille"/> кој се состои од деветнаесет закони. Забранета била голотијата (обврска за носење облека и покривање на целото тело), танците и песните, тетоважите и костимите направени од цвеќиња. Во 1820-тите години, цело население на Тахити го прифатило [[протестантство]]то.<ref>Etienne Taillemite (1999), ''Marins français à la découvert du monde'', Fayard, {{ISBN|2-213-60114-3}}, p. 498</ref> Кога, на 7 декември 1821, Помаре II починал, неговиот син Помаре III имал само осумнаесет месеци. На 23 февруари 1824 година било создадено Законодавното собрание. Во 1827, младиот Помаре III ненадејно починал и титулата Помаре IV ја презела неговата полусестра, Аимата, на возраст од тринаесет години.<ref name="BernardGille"/> [[Податотека:TahitiDupetitThouars.jpg|мини|Дипети Туар на Тахити на 9 септември 1842|245x245пкс]] Во ноември 1835 година [[Чарлс Дарвин]] го посетил Тахити пристигнат со HMS ''Beagle'' со кој командувал Роберт Фицрој.<ref><div>Чарлс Дарвин (1839 Година). [https://web.archive.org/web/20010417174821/http://www.literature.org/authors/darwin-charles/the-voyage-of-the-beagle/chapter-18.html "Поглавје 18 – Тахити и Нов Зеланд"] во ''[[The Voyage of the Beagle|На Патувањето на Beagle]]''. literature.org</div></ref> Во септември 1839 година, на островот дошла истражувачка експедиција на САД.<ref name="Stanton">{{Наведена книга|title=The Great United States Exploring Expedition|last=Stanton|first=William|date=1975|publisher=University of California Press|isbn=0520025571|location=Berkeley|pages=123}}</ref> Еден од членовите, Алфред Томас Ахат, изработил голем број цртежи за тахитскиот живот, од кои некои подоцна биле објавени во САД. === Француски протекторат и крајот на Кралството Помаре === [[Податотека:Queen_Pomare_and_her_Family_on_the_Verandah_of_Mr._Pritchard's_House,_during_the_French_Invasion_of_Tahiti_(1847)_-_Copy.jpg|десно|мини|''Кралицата Помаре и нејзиното семејство на верандата на куќата на Причард, во тек на француската Инвазија на Тахити'', 1847<ref name="MissionaryRepository1847">{{Наведено списание|year=1847|title=Queen Pomare and her Family on the Verandah of Mr. Pritchard's House|url=https://books.google.com/books?id=0FkEAAAAQAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false|journal=The Missionary Repository for Youth, and Sunday School Missionary Magazine|location=Paternoster Row, London|publisher=John Snow|volume=IX|page=Frontispiece|access-date=6 November 2015}}</ref>|295x295пкс]] Во 1836 година, двaјца француски католички свештеници биле протерани од Тахити. Како резултат на тоа, во 1838 Франција го испратила адмиралот [[Авел Обер Дипети-Туар]] да добие репарација. Откако мисијата завршила, адмиралот запловил кон [[Маркиски Острови|Маркиските Острови]], кои ги анексирал во 1842. Исто така, во 1842, европска криза, вклучувајќи го [[Мароко]] ескалирала со воен конфликт меѓу [[Франција]] и [[Велика Британија]]. Во август 1842, адмиралот се вратил на Тахити. Се спријателил со тахитските поглавари кои биле непријателски настроени кон семејството Помаре и сакале француски протекторат. Тој побарал да напишат барање за заштита во отсуство на нивната кралица, а потоа ја натерал и неа да ги ратификува одредбите од договорот за протекторат. Во рамки на овој договор, [[Франција]] го признава суверенитетот на Тахити. Кралицата била одговорен за внатрешни работи, додека Франција би се занимавала со надворешните односи и да обезбедува одбрана на Тахити, како и одржување на редот на островот. Откако договорот бил потпишан почнала борба за влијание помеѓу англиските протестанти и католичките претставници на Франција. === Тахитската војна за независност (1844-47) === Во 1843 година, кралскиот советник, Причард, ја убедил кралицата да го истакне тахитското знаме наместо знамето на Протекторатот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.jps.auckland.ac.nz/document/Volume_82_1973/Volume_82,_No._1/Resistance_and_collaboration_in_French_Polynesia%3A_the_Tahitian_war%3A_1844-7,_by_Colin_Newbury,_p_5-27/p1|title=Journal of the Polynesian Society: Resistance And Collaboration In French Polynesia: The Tahitian War: 1844-7, By Colin Newbury, P 5-27|last=Colin Newbury|publisher=Jps.auckland.ac.nz|accessdate=24 April 2013|archive-date=2018-02-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20180201181343/http://www.jps.auckland.ac.nz/document//Volume_82_1973/Volume_82%2C_No._1/Resistance_and_collaboration_in_French_Polynesia%3A_the_Tahitian_war%3A_1844-7%2C_by_Colin_Newbury%2C_p_5-27/p1|url-status=dead}}</ref> Адмиралот Дипети-Туар најавил анексија на Кралството Помаре на 6 ноември 1843 година и за гувернер го поставил Арман Жозеф Бриа, шеф на новата колонија. Причард прво бил затворен, а подоцна и испратен назад во [[Обединето Кралство|Велика Британија]]. Со анексијата кралицата била протерана на Левардските Острови и по период на проблеми, почнала франко-тахитската војна започна во март 1844 година. Вестите за Тахити стигнале во Европа на почетокот на 1844 година. Францускиот [[wiktionary:statesman|државник]] [[Франсоа Гизо]], поддржан од кралот [[Луј-Филип|Луј-Филип од Франција]], ја критикувал анексија на островот. Војната завршила во декември 1846 во полза на Французите. Кралицата се вратила од егзил во 1847 и се согласила да потпише нов пакт, со значително намалување на нејзината моќ, а зголемување на оние на ''комесарот''. Французите сепак владееле на Тахити како господари. Во 1863, се ставил крај на британското влијание и Британските протестантски мисии биле заменети со Здружението на евангелистички мисии на Париз.[[Податотека:Tahitian_schoolchildren,_by_Coulon.jpg|мини|Деца на Тахити, 1906|381x381пкс]] Во 1877 година, Кралицата Помаре починала по педесет години владеење. Нејзиниот син, Помаре V, следел на престолот. Новиот крал малку се занимавал со работите на кралството, и кога во 1880 гувернерот Анри Исидор Шесе, поддржан од тахитските поглавари, го натерал да абдицира во полза на Франција, тој прифатил. На 29 јуни 1880, тој го отстапил Тахити на Франција, заедно со островите. Откако станал колонија, Тахити го загубил сиот суверенитет.<ref>Закон на 30 декември 1880, Messager де Тахити, 25 март 1881</ref> Сите субјекти на Кралството Помаре добиле француско државјанство. Во 1890 година, [[Папеете]] станал комуната на Република Франција. Францускиот сликар [[Пол Гоген]] живеел на Тахити во 1890-тите години и го насликал многу Тахитијци. Папеари има мал Гогенов музеј. [[Податотека:FRE-OCE-11-French Oceania-1 franc (1943).jpg|мини|315x315пкс|Еден-франк од [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Банкнотите (1943) биле печатени во [[Папеете]].]] === Дваесеттиот век === За време на [[Прва светска војна|Првата светска војна]], Папеете регионот на островот бил нападнат од два [[Германско Царство|германски]] воени бродови. Помеѓу 1966 и 1996 година француската влада спровела 193 јадрени проби околу атолите на Моруроа и Фангатауфа. Последниот тест бил спроведен на 27 јануари 1996 година.<ref>[http://www.sarinoni.com/article/Nuclear%20Tests%20in%20Tahiti.htm Noni Член: Јадрени Тестови во Тахити] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20080220184640/http://www.sarinoni.com/article/Nuclear+Tests+in+Tahiti.htm |date=2008-02-20 }}. Sarinoni.com. Преземено На 26 јули 2013 Година.</ref> Во 1946 година, Тахити и на целата територија на [[Француска Полинезија]] станале [[Прекуморски региони на Франција|Прекуморска територија]] ([[Француски јазик|француски:]] Territoire d'outre-mer). На Тахитијците им биле доделени француски државјанства.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=T5pPpJl8E5wC&pg=PA278|title=The Pacific Islands: An Encyclopedia|last=Brij Vilash Lal|last2=Kate Fortune|publisher=University of Hawaii Press|year=2000|isbn=978-0-8248-2265-1|pages=278–}}</ref> Во 2003 година, Француска Полинезија го сменила статусот од територија во заедница ([[Француски јазик|француски:]] Collectivité d'outre-mer) а во 2004 година островот бил прогласен за прекуморска земја ([[Француски јазик|француски:]] pays d'outre-mer - ПОМ).[[Податотека:Pomare_IV_Queen_of_Tahiti.jpg|мини|Кралицата Помаре IV, 1813-1877|алт=|246x246пкс]] == Политика == [[Податотека:Oceania_Political_Map_(EEZ_based).png|мини|Политичка карта на Океанија, ги покажува границите на ЕУ|243x243пкс]] Тахитијците се француски граѓани со сите граѓански и политички права. Францускиот јазик е службен јазик, но во употреба е и тахитскиот. Тој се изучува во училиштата и понекогаш е услов за вработување. Тахити е дел од Француска Полинезија. [[Француска Полинезија]] е полуавтономна територија на Франција со свое Собрание, Претседател на држава, буџет и закони. Влијанието на Франција се ограничува на субвенции, образование и безбедност. == Демографија == Домородните Тахитијци кои се од полинезиско потекло сочинуваат 70% од населението, заедно со Европејците, Источните Азијци (најчесто [[Хан (народ)|Кинези]]) и луѓе од мешано потекло. Тие го сочинуваат најголемиот дел од населението во Француска Полинезија. Повеќето луѓе од метрополитенска Франција живеат во Папеете и неговите предградија. [[Податотека:Districts_de_Tahiti.png|Окрузите на Тахити]] === Населението низ историјата === {| class="wikitable" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin:auto; border:1px solid #999; border-right:2px solid #999; border-bottom:2px solid #999; background:#f3fff3;" !1767 !1797 !1848 !1897 !1911 !1921 година !1926 !1931 !1936 !1941 !1951 |- | align="center" |50,000<ref name="pre-census">{{Наведено списание|last=Robert C. Schmitt|year=1962|title=Urbanization in French Polynesia|journal=Land Economics|volume=38|issue=1|pages=71–75|doi=10.2307/3144728|jstor=3144728}}</ref> до 200,000<ref>Марау Taaroa и Хенри Адамс (1901) [http://www.pseudopodium.org/repress/tahiti/01.html Мемоарите на Arii Taimai. Ch. Јас]. Pseudopodium.org.</ref> | align="center" |16,000<ref name="pre-census" /> | align="center" |8,600 | align="center" |10,750 | align="center" |11,800 | align="center" |11,700 | align="center" |14,200 | align="center" |16,800 | align="center" |19,000 | align="center" |23,100 | align="center" |30,500 |- !1956 !1962 !1971 !1977 година !1983 година !1988 година !1996 година !2002 година !2007 година !2012 !2017 |- | align="center" |38,140 | align="center" |45,430 | align="center" |79,494 | align="center" |95,604 | align="center" |115,820 | align="center" |131,309 | align="center" |150,721 | align="center" |169,674 | align="center" |178,133 | align="center" |183,645 |189,517 |- | colspan="13" style="text-align:center;" |<small>Официјалните бројки од претходните пописи.</small><ref name="pop2012">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.insee.fr/fr/themes/detail.asp?ref_id=populegalescom&page=recensement/populegalescom/popcomseupolynesie.htm|title=Population des communes de Polynésie française|publisher=INSEE|accessdate=13 October 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.insee.fr/fr/themes/detail.asp?ref_id=populegalescom&page=recensement/populegalescom/2007/popcomseupolynesie.htm|title=Population des communes de Polynésie française au RP 2007|publisher=INSEE|accessdate=13 October 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ispf.pf/Libraries/RP2002/retro1.sflb.ashx|title=Population statistique des communes et communes associées aux recensements de 1971 à 2002|publisher=ISPF|archive-url=https://web.archive.org/web/20121218221151/http://www.ispf.pf/Libraries/RP2002/retro1.sflb.ashx|archive-date=18 December 2012|url-status=dead|accessdate=13 October 2013}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.persee.fr/web/guest/home|title=Persée : Portail de revues en sciences humaines et sociales|last=|date=9 September 2012|work=persee.fr|archive-url=https://archive.today/20120909045309/http://www.persee.fr/web/guest/home|archive-date=9 September 2012|url-status=dead}}</ref><ref>[[La Grande Encyclopédie|Големата Енциклопедија]] за пописот 1897 година</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20070605065718/http://membres.lycos.fr/hmsbounty/francais/prot_tahiti.htm 1848 пописот]. lycos.fr</ref> |} == Административни поделби == Островот се состои од 12 [[Општини во Франција|комуни]]. Главен град е [[Папеете]] а најголема општина според населението е Фа, додека Такарапу-Исток зафаќа најголемата површина. === Општини на Тахити === Ова е списокот на комуни и нивните поделби подредени азбучен ред:<ref>[https://web.archive.org/web/20110222015712/http://www.ispf.pf/ispf/EnqRep/Recensement/Recens2007/TableauxEtCartes/Population.aspx Recensement 2007 – Население: Chiffres clés].</ref> {| class="wikitable sortable" !Општина !Население !Површина !Густина ! class="unsortable" |Субдивизии |- |Аруе |9,494 |21,4 км2 |443 жители/км2 | |- |Фа |29,781 |34,2 км2 |871 жител/км2 | |- |Хитиаа О Те Ра |8,691 |218,2 км2 |40 жители/км2 |Хитиаа, Мајаена, Папеноо, Тиареи |- |Махина |14,356 |51,6 км2 |278 жители/км2 | |- |Паеа |12,084 |64,5 км2 |187 жители/км2 | |- |Папара |10,634 |92,5 км2 |115 жители/км2 | |- |[[Папеете]] |26,050 |17,4 км2 |1497 жители/км2 | |- |Пирае |14,551 |35,4 км2 |411 жители/км2 | |- |Пунауја |25,399 |75,9 км2 |335 жители/км2 | |- |Тајарапу-Исток |11,538 |218,3 км2 |53 жители/км2 |Афахити, Фаонр, Пуеу, Таутира. |- |Тајатапу-Запад |7,007 |104,3 км2 |67 жители/км2 |Теахупоо, Таохоту, Вајарао |- |Тева И Ута |8,591 |119,5 км2 |72 жители/км2 |Матајеа, Папеари |} == Економија == [[Податотека:Flag_of_Tahiti.svg|лево|мини|100x100пкс|Знаме на Тахити]] Туризмот е значајна стопанска гранка. [[Податотека:Papeete_-_Marina_Taina.JPG|мини|Јужниот дел на предградието на Папеете (Пунауја).|241x241пкс]] Во јули, фестивалот Хеива во Папеете ја слави полинезиската култура и одбележувањето на заземањето на Бастиља во Париз. По воспоставувањето на CEP (Centre d'Experimentation du Pacifique) во 1963 година, стандардот на живот во Француска Полинезија значително се подобрил и многу Полинезијци ги напуштиле традиционалните активности и емигрирале во урбаниот центар [[Папеете]]. Иако стандардот на живот е покачен (се должи, главно, на француски [[Странски директни инвестиции|и странски директни инвестиции]]), економијата се потпира на увозот. При престанок на CEP активностите, Франција потпишала Пакт за Напредок со Тахити за да се надомести загубата на финансиски средства и да се помогне во образованието и туризмот, со инвестиција од околу US$150 милиони евра годишно од почетокот на 2006 година. Главните трговски партнери се метрополитенска Франција, околу 40% од увозот и околу 25% од извозот, другите главни трговски партнери се [[САД]], [[Јапонија]], [[Австралија]] и [[Нов Зеланд]]. Тахитскиот бисер (Црниот бисер) и земјоделството, исто така, се голем извор на приходи. Бисери се извезуваат во Јапонија, Европа и САД. Тахити извозува и [[ванила]], овошје, цвеќиња, риба, масло од копра, нони. На Тахити има и винарска визба, чии лозја се наоѓаат атолот Рангироа.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.wine-searcher.com/regions-tahiti|title=Tahitian Wine|publisher=Wine-Searcher|accessdate=31 August 2014}}</ref> Невработеноста влијае на околу 13% од активното население, особено жените и неквалификувани млади луѓе. Тахитската валута е француски тихоокеански франк (ОПР, исто така познат како XPF), врзан за [[Евро]]то на 1 ОПР = ЕВРА .0084 (1 ЕУР = 119.05 ОПР, прибл. 113 ОПР). Хотели и финансиски институции нудат размена на услуги. Данокот на промет на Тахити се нарекува ''Taxe sur la Valeur Ajoutée'' (TVA или [[данок на додадена вредност]] (ДДВ.) на македонски јазик). ДДВ за 2009 година на туристички услуги е 10% а за купување стоки и производи е 16%. === Енергија и снабдување со електрична енергија === Француска Полинезија увозува нафта и нема локални рафинерии или производство. Секојдневното конзумирање на увезените нафтени производи изнасува 7340 галони.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eia.gov/countries/country-data.cfm?fips=fp#pet|title=International - U.S. Energy Information Administration (EIA)|last=|date=|work=www.eia.gov}}</ref>[[Податотека:Tahitian_woman_in_festive_costume_ca_1906.jpg|мини|Жена од Тахити во празнична одежда, 1906|алт=|лево|308x308пкс]] == Култура == Тахитската култура вклучува усна традиција во која е вклучена митологијата на боговите, како што е Оро и верувањата, древните традиции, како што се тетоважите и пловидбата. Годишниот фестивал Хеива во јули е прослава на традиционалната култура, танц, музика и спорт вклучувајќи ја и трката помеѓу островите на Француска Полинезија, во модерни кануа (va'a). Музеј посветен на животот и делата на францускиот сликар Пол Гоген (1848-1903) кој ги насликал познатите дела, како што се ''Две Тахитијки'', ''Тахитијки на плажа'' и др. Музејот на Тахити и на островите е во Пунауја. Тоа е [[Етнографија|етнографски]] музеј кој бил основан во 1974 година за да се зачуваат и да се вратат полинезиските артефакти и културни практики. Роберт Ван Бисерен Музеј е единствен светски музеј посветен на [[бисер]]ите. На пазарот во Папеете се продаваат локални ракотворби и занаетчиски производи. === Танц === [[Податотека:ʻupaʻupa.jpg|мини|Тахитијци носат ''парео'', облека и практикување на "упа упа танцот|242x242пкс]] ''Отеа'' е традиционален танц од Тахити, каде играчите стојат во неколку реда и танцуваат. Овој танц честопати се меша со хавајскиот танц хула, којшто е побавен и се фокусира повеќе на рацете и на раскажување приказни со колковите. [[Отеа]] е еден од ретките танци кои постоеле во предевропското доба како машки танц. Од друга страна, хура (народен тахитски јазик за хула), женски танц, исчезнал. Во денешно време, отеа може да се танцува од страна на мажите (отеа тане), од страна на жените (отеа вахине), или од двата пола (отеа амуи = обединети). Танцот е со музика, тапани, но нема пеење. Тапанот може да биде тоере и може да биде паху, тапан покриен со кожа од ајкула и се удира со раце или со стапови. Ритамот од [[тоере]] е брз, од паху е побавен. Се користи и помал тапан, фаатете. Групниот танц наречен апарима често се врши со танчерки облечени во парео и маро. Постојат два вида апарима: апарима химене (пејат) и апарима вава (молчат), вториот се изведува музички и без пеење. Понови танци се хивинау и паоа. === Спорт === Тахитски национален спорт е кајакарство (ваа). Поголемите спортски активности во Тахити вклучуваат рагби унија и фудбалоска асоцијација а на островот има и национален кошаркарски тим, кој е член на [[ФИБА Океанија]]. Друг популарен спорт е сурфањето, со познати сурфери како што се [[Малик Жоје]] и [[Мишел Бурез]]. Тахити, исто така, се претставил и на Светското првенство во [[петанк]]. == Образование == На Тахити се наоѓа [[Универзитет на Француска Полинезија|Универзитетот на Француска Полинезија]] ([[Француски јазик|француски]]: Université de la Polynésie Française), со 3,200 студентите и 62 истражувачи. Многу курсеви се достапни како што се право, трговија, наука и литература. == Сообраќај == === Воздушен === [[Податотека:Hotelhibiscus.jpg|мини|Тахитското крајбрежје|242x242пкс]] Меѓународниот Аеродром Фа се наоѓа на 5 км од Папеете и е единствениот меѓународен аеродром во [[Француска Полинезија]]. Меѓународните одредишта, како што се Окленд, [[Меѓународен аеродром Матавери|Ханга Роа]], Хонолулу, Лос Анџелес, [[Аеродром Париз-Шарл де Гол|Париз]], Сантјаго де Чиле, Сиднеј и Токио се сервира од страна на [[Air France]] и другио авиокомпании. Летови во Француска Полинезија и [[Нова Каледонија]] се достапни од Aircalin и ''Ер Тахити''. === Фери === Има ферибот од Папеете и околу 45 минути се патува во Мореа. Други траекти се Аремити 5 и Аремити 7 и овие два траекта пловат до Мореа околу половина час. Исто така постојат и неколку траекти за транспорт на луѓе и стока низ островите. Брод плови до [[Бора Бора]] околу еднаш неделно. Главниот центар за овие траекти е пристаништето во Папеете. === Патишта === Тахити има автопат што оди низ западниот брег. Автопатот започнува во Аруе и продолжува низ Папеете и урбаните области. Потоа продолжува по должината на западниот брег на Тахити Нуи преку помалите села. == Поврзано == *[[Полинезија]] *[[Список на вулкани во Француска Полинезија]] *[[Приветрени Острови|Приветрени острови]] == Наводи == {{наводи|2}} == Користена литература == * {{Наведена книга|title=Les grands explorateurs, sous la direction de Nadeije Laneyrie-Dagen|last=Nadeije Laneyrie-Dagen|publisher=Larousse|year=1996|isbn=2-03-505305-6|page=148|ref=Laneyrie-Dagen}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=xV-OGQAACAAJ|title=Tahiti et les îles de la Société: Polynésie|last=Bernard Salvat|last2=Eric Conte|last3=François Merceron|last4=Michel-Claude Touchard|publisher=Gallimard Loisirs|year=2006|isbn=978-2-7424-1917-3|ref=Salvat}} == Дополнителна литература == * {{Наведена книга|url=http://openlibrary.org/books/OL23272543M/The_American_gazetteer|title=The American Gazetteer|last=Jedidiah Morse|publisher=At the presses of S. Hall, and Thomas & Andrews|publication-place=Boston, Massachusetts|publication-date=1797|chapter=Otaheite|author-link=Jedidiah Morse|chapter-url=https://archive.org/stream/americangazettee00mors#page/n407/mode/2up}} == Надворешни врски == * [http://www.tahititourisme.com/en-us/ Официјално мрежно место на Тахити] * [https://web.archive.org/web/20110204033436/http://documentarystorm.com/around-the-world/tahiti/ Тахити документарен филм] * [http://www.tahitiheritage.pf/ Тахитско Наследство] на француски јазик со Google Превод {{Друштвени Острови}} [[Категорија:Тахити]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] cacp5fvl44kpczy8nmp2lc880wi6q8r Мехетиа 0 1213571 5562883 5299013 2026-05-24T11:24:27Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Мехетија]] на [[Мехетиа]] презапишувајќи врз пренасочување 5299013 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Мехетиа | native_name = Meheti'a | other_name = Сан Кристобал, Будоар | settlement_type = [[Остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = Mehetia-osnaburg.jpg | image_caption = <small>Поглед на островот Ознабург (денес Мехетиа, Француска Полинезија).</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Приветрени Острови]] | subdivision_type3 = | subdivision_name3 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Општини | p1 = [[Тајарапу-Исток]] | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = Karta FP Societe isl.PNG | map_caption = Мапа на островот | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{Coord|17|52|S|148|04|W|type:isle_scale:250000_region:PF|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2.3 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 435 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = | population_footnotes = | population_total = 0 | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} '''Островот Мехетиа''' ('''Meheti'a''' или '''Me'eti'a)''' — [[вулкан]]ски [[остров]] кој се наоѓа во [[Тихи Океан|Тихиот Океан]] и припаѓа на групата [[Приветрени Острови|Приветрени острови]], кои се дел од архипелагот на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]], [[Француска Полинезија]]<ref name="GVP Accueil">{{En}} [http://www.volcano.si.edu/volcano.cfm?vn=333040 Global Volcanism Program - Mehetia] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200123073829/http://www.volcano.si.edu/volcano.cfm?vn=333040 |date=2020-01-23 }}</ref>. Порано постојано населен, бидејќи се наоѓа во центарот на трговските размени помеѓу Тахити и [[Туамоту]]<ref>''Tradition et modernité aux îles de la Société. Tome 2, Les racines'' par Claude Robineau, éditions IRD Orstom, 1998, {{ISBN|2709906872}}, {{P.|161}}.</ref>, островот сега е ненаселен и пристапот до него е ограничен. Островот има површина од 2,3 квадратни километри, а највисоката точка е 435 метри. Добро дефинираниот [[вулкански кратер]] содржи многу активна топла точка. Во 1981 година островот бил центар на сеизмичка активност<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.volcanolive.com/mehetia.html|title=Mehetia Volcano, French Polynesia - John Seach|work=www.volcanolive.com|accessdate=2018-12-19}}</ref>. == Топонимија == Првото познато име на островот, ''Тухуа'', произлегло од топонимската споредбена студија<ref name=":0">{{Наведено списание|last=Poirine|first=Bernard|date=1994|title=Développement économique et traditions socio-culturelles dans le Pacifique insulaire|url=http://dx.doi.org/10.3406/jso.1994.1921|journal=Journal de la Société des océanistes|volume=98|issue=1|pages=9–20|doi=10.3406/jso.1994.1921|issn=0300-953X}}</ref>. Полинезијците имале навика да даваат исти имиња на две оддалечени локации, како островите Рапа и [[Велигденски Остров|Рапа Нуи]] (Велигденски Остров). Така неколку топоними Мехетиа се наоѓаат на сличен остров наречен ''Тухуа'' во [[Нов Зеланд]]. Значењето на зборот ''тухуа'' доаѓа од ''тофуа'' ([[вулкан]]). Првото име на островот познато по легендите е Мекету на[[туамотски јазик]] (''Меету'' на [[Тахитски јазик|тахитиски]]), по името на некоја поглаварка која предводела голема група која го колонизирала островот по големите миграции на Нов Зеланд. При пристапување на власт во Тахити на [[Помаре I|Ту]], името на островот станало ''Меетиа'' на [[Тахитски јазик|тахитиски]] (''Мекетиа'' на [[Туамотски јазик|таумотски]]). На {{date|2|avril|1768}} април 1768, членовите на екипажот на бродовите на [[Луј-Антоан де Бугенвил]] го виделе островот Мехетиа и го нарекле '''Будоар'''<ref name=":0" />, без да се закотват таму. Во 18 век, Шпанците го претставиле на географска карта давајќи му го името '''Сан Кристобал'''. == Географија == Мехетиа, кој се наоѓа во [[Тихи Океан|Тихиот Океан]] е дел од [[Француска Полинезија]], во [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]], поточно во Приветрените Острови. Како најисточен дел од овој втор архипелаг, се наоѓа на 111 км источно од Тахити<ref name="GVP Accueil"/>. Островот е дел од комуната на Тајарапу-Исток, но денес е ненаселен. Островот е мал, километар и пол во пречник со површина од 2,3 км2 и се издига до 435 метри надморска височина на планината Фарера<ref name="GVP Accueil"/>. Нејзините стрмни падини, покриени со тропска вегетација и кои се спуштаат во океанот понекогаш формирајќи карпи се воздушно продолжение на подводна планина со {{formatnum:4000}} метри височина<ref name="GVP Accueil" />. Еден [[Вулкански кратер|кратер]] од 150 метри во пречник и 80 метри длабочина е присутен под врвот на островот, на неговото северозападно крило<ref name="GVP Accueil" />. Островот нема [[корален гребен]], ниту лагуна, а воедно нема ни природно [[пристаниште]], што го отежнува пристапот до него<ref name="GVP Accueil" />. Мехетиа е [[вулкан]] набљудуван со [[сеизмометар]], и се напојува од [[Врела точка|врелата точка]] која претходно ги формирала другите острови кои се дел на [[Приветрени Острови|Приветрените Острови]] и истиот е најмлад остров во групацијата<ref name="GVP Accueil"/>. Мехетиа е дел од општината Тајарапу-Исток и заедничката поврзана општина Таутира. == Историја == Островот бил виден во јуни 1767<ref name="southseas" /> од страна на [[Самуел Волис]]<ref><div> {{Наведено списание|last=Poirine|first=Bernard|date=1994|title=Développement économique et traditions socio-culturelles dans le Pacifique insulaire|url=http://dx.doi.org/10.3406/jso.1994.1921|journal=Journal de la Société des océanistes|volume=98|issue=1|pages=9–20|doi=10.3406/jso.1994.1921|issn=0300-953X}} </div></ref>, кој го нарекол Ознабург во чест на неговиот втор син на Џорџ III, Фредерик Аугустус, кој ја имал титулата епископ на Оснабрик<ref name="southseas">{{En}} [http://southseas.nla.gov.au/biogs/P000141b.htm Mehetia, Osnaburg Island], South Seas Companion Place</ref>. [[Податотека:Détail_carte_Bougainville_Tahiti_1768.jpg|мини|Првата мапа на [[Тахити]] на Бугенвил на која се појавува островот Мехетиа, (Будоар).|алт=|275x275пкс]] [[Луј Антоан де Бугенвил]] пристигнал на Мехетиа на 2 април 1768<ref name="southseas"/>. На 6 ноември,1772, истражувачот [[Доминго де Бонечеа]] кој бил на бродот ''Aguila''<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/317461764|title=Aphrodite's island : the European discovery of Tahiti|last=Anne|first=Salmond|date=2010 |isbn=9780520261143|edition=First University of California Press |location=Berkeley|oclc=317461764}}</ref> го здогледал островот и го нарекол ''Сан Кристобал''<ref>{{En}} [http://www.nzetc.org/tm/scholarly/tei-BucExpl-t1-body-d17.html Spanish Voyages of the Eighteenth Century]</ref>. Островот во тоа време бил населен и овој ден ја одбележал првата средба на Шпанците со домородното население<ref>[{{Наведена мрежна страница |url=http://www.lehman.cuny.edu/ile.en.ile/pacifique/tumahai_expeditions.html |title=''Les expéditions espagnoles à Tahiti au {{s-|XVIII|e}}'' |accessdate=2018-12-19 |archive-date=2009-03-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090324092501/http://www.lehman.cuny.edu/ile.en.ile/pacifique/tumahai_expeditions.html }} ''Les expéditions espagnoles à Tahiti au {{s-|XVIII|e}}'']</ref>. Единствената позната но непотврдена [[Вулкански избув|ерупција]] на Мехетиа била од [[5 март]] до декември 1981 година, на {{formatnum:1700}} метри под нивото на морето, на југоисточната страна на планината<ref name="GVP Histoire">{{En}} [http://www.volcano.si.edu/volcano.cfm?vn=333040&vtab=Eruptions Global Volcanism Program - Histoire éruptive] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20180919214315/http://volcano.si.edu/volcano.cfm?vn=333040&vtab=Eruptions |date=2018-09-19 }}</ref>. Сепак, полинезиските легенди споменуваат "голем оган" и проток на лава од [[Вулкански кратер|кратер]] без вегетација што укажува на тоа дека последната воздушна ерупција се случила пред помалку од {{formatnum:2000}} години<ref name="GVP Accueil"/>. == Луѓе и настани == Во 1962 година, авантуристот Жак Талриш, победникот на натпреварот што се одржал во Париз, три недели престојувал на овој остров со минимум опрема за преживување. По трите поминати недели на Мехетиа, одлучил да се врати во цивилизација. Ова искуство го напишал во книгата, "Моето куче, мојот остров и јас" (Hachette, Bibliothèque verte, 1962). Во јануари [[2009|2009 година]], тим од научници (ботаничар, орнитолог, ентомолог) отишле на овој напуштен остров заради истражување<ref>{{Наведено списание|last=de La Coste-Messelière|first=Pierre|date=1947|title=Annonce de la découverte de la base du « Palmier de l'Eurymédon »|url=http://dx.doi.org/10.3406/crai.1947.78133|journal=Comptes-rendus des séances de l année - Académie des inscriptions et belles-lettres|volume=91|issue=2|pages=374–375|doi=10.3406/crai.1947.78133|issn=0065-0536}}</ref>. == Наводи == <references group=""></references> == Поврзано == * [[Список на вулкани во Француска Полинезија]] * [[Француска Полинезија]] == Надворешни врски == * [http://www.volcano.si.edu/volcano.cfm?vn=333040 Мехетиа во базата на Глобалната вулканска програма] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200123073829/http://www.volcano.si.edu/volcano.cfm?vn=333040 |date=2020-01-23 }} * [http://www.presidence.pf/index.php?860 Мехетиа] {{Society Islands}}<br /> [[Категорија:Вулкански острови]] [[Категорија:Ненаселени острови]] [[Категорија:Француска Полинезија]] [[Категорија:Приветрени Острови]] [[Категорија:Активни вулкани]] gziitzvgsv4e7gpk02sk2bxyf0vcr0b Маиао 0 1213580 5562871 5127350 2026-05-24T11:14:43Z Bjankuloski06 332 /* Историја */ Исправено име, replaced: Папете → Папеете 5562871 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Мајао | native_name = Mai'ao | other_name = | settlement_type = [[Остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = MehetiaISS002-E-7425.PNG | image_caption = <small>Слика на Мајао, [[НАСА]].</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = "Забранет остров" | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Приветрени Острови]] | subdivision_type3 = Група | subdivision_name3 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Општини | p1 = [[Моореа-Мајао]] | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = Karta FP Societe isl.PNG | map_caption = Мапа на островот Мајао | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{Coord|17|39|S|150|38|W|type:isle_scale:250000_region:PF|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 8.8 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 154 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = | population_footnotes = | population_total = 299<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales_commass2007.pdf |title=TABLEAU II Population des communes et communes associées de Polynésie française |author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF) |format=PDF |accessdate=2007-12-02 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080229183317/http://www.ispf.pf/%28k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55%29/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales_commass2007.pdf |archivedate=2008-02-29 |language=fr |url-status=dead |df= }}</ref> | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} '''Островот Мајао''', наречен "Забранет остров"<ref>{{Наведено списание|last=Cohen|first=Paul|date=2005-05-01|title=La Tour de Babel, le sac de Troie et la recherche des origines des langues : philologie, histoire et illustration des langues vernaculaires en France et en Angleterre aux XVIe-XVIIe siècles|url=http://dx.doi.org/10.4000/episteme.2829|journal=Études Épistémè|issue=7|doi=10.4000/episteme.2829|issn=1634-0450}}</ref> или "Заборавен остров"<ref>{{Наведено списание|last=Viatge|first=Jean-Pierre|date=28 декември 2017|title=Coup de projecteur sur Maiao, "l’île oubliée"|url=https://www.tahiti-infos.com/Coup-de-projecteur-sur-Maiao-l-ile-oubliee_a167737.html|journal=TAHITI INFOS, les informations de Tahiti|language=fr|page=|issn=|access-date=2018-01-05}}</ref>, е [[остров]] на [[Француска Полинезија]] - дел од [[Приветрени Острови|Приветрените Острови]] во [[Друштвени Острови|архипелагот на Друштвените Острови]]. Тој е составен дел од општината [[Моореа-Мајао]]. == Географија == Мајао се наоѓа на 106 км западно од [[Тахити]]. Тоа е мал [[трапез]]оиден остров со малку [[рид]]ови и со површина од околу 9&nbsp;км<sup>2</sup>. Во неговиот центар, местото наречено Равеа се издига на 154 метри надморска височина. Две [[Езеро|езера]], Рото Ити<ref group="Notes">«Мала лагуна» {{Харвардски навод|Atem|2015|5=}}</ref> во северниот и Рото Рахи<ref group="Notes">«Голема лагуна» {{Харвардски навод|Atem|2015|5=}}</ref> во југоисточниот дел, се во внатрешноста на земјата. На островот лагуната е исполнета со два гребена: едниот природен на југ се нарекува [[Апоотоо]], другиот на северозапад, издлабен во рамен гребен се вика Авареи. [[Таора О Мере]], главното село на островот, се наоѓа на југозапад, помеѓу двете езера. == Историја == Легендата ја раскажува приказната на Таматафету, "поглаварот човекојадец на Мајао ". Во 19 век, [[благородништво]]то на островот потекнувало од кралската лоза на [[Теурура]] од Хуахине. По смртта без поколение на кралот на Мајао, Нануетере, младиот [[Нуу а Тауниуа]] бил однесен со кану од Хуахине и станал нов владетел на островот{{Sfn|Atem|5=2015|p=72}}. По оваа легенда, на 27 јуни 1897, владата на колонијата организирала [[индигенат]] на [[Приветрени Острови|Приветрените Острови]] прикачувајќи го Maјао за [[Хуахине]]. Со оглед на тешкотиите во комуникацијата меѓу двата острови, на 20 февруари 1904, привремениот [[Губернатор|гувернер]] на [[Француска Полинезија|Францускиот естаблишмент за Океанија]] островот административно го приклучил во областа на [[Тахити]] и Мореа{{Sfn|EFO|5=1904}}. На крајот на [[1920-ти|1920-тите години]], Англичанец по име Ерик Лавфорд Тровел, претставник на Поморската Компанија на Океанија, отворил продавница на островот. Злоупотребувајќи го вкусот од островјаните за увезени производи, вклучувајќи и [[Алкохолен пијалак|алкохолни пијалаци]], го задолжил трибуналот на [[Папеете]] за наплата на кредит. На 20 декември 1928, судот му го одземал имотот на кралот Тауниуа, кој вклучувал неколку парцели во заедничката сопственост. За седум години, Тровер стекнал земјиште со купување или преку судот на други 26 сопственици. Викнат за помош од страна на жителите, пасторот Октава Моро му напишал на гувернерот за да го информира за ситуацијата. На 3 јули 1934, дошло до пресврт на ситуацијата, а на Тровер му била одземена земјата на Мајао од страна на неговиот личен доверител, Мелвил Берти Клеј. Гувернерот наредил истрага.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lexpol.cloud.pf/LexpolAfficheTexte.php?texte=385560|title=Lexpol - Arrêté n° 625 C du 31/08/1934|accessdate=2016-04-05|archive-date=2016-04-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20160416095134/https://lexpol.cloud.pf/LexpolAfficheTexte.php?texte=385560|url-status=dead}}</ref>. На 10 септември 1934, по совет на Моро, шеесет островјани оформиле земјоделска кооператива претседаван на чие чело застанал Тауниуа. На 1 октомври 1935, Тауниуа престанал да биде поглавар на островот за да стане почесен поглавар со месечен надоместок исплаќан од страна на колонијалната администрација{{Sfn|EFO|5=1935}}. На 14 јули 1935, комисии по спроведената истрага ги потврдиле шпекулациите на Тровер (лажни докази, закани со пиштол, кражба) и тврдењата на населението Дотогаш Тровер имал стекнато 80% од земјиштето на островот. По 1935 година, пасторот Октава Моро ги поттикнал жителите да формираат кооперација со цел да го откупат назад земјиштето од Државата. Оваа епизода довела до тоа луѓето од островот да развијат недоверба кон странците кои не се добредојдени на островот. == Потекло на поимот == На [[тахитски јазик]], островот се нарекува ''Мајао Ити'', " мала шепа&#x20;/ канџа на птица "{{Sfn|Académie tahitienne|5=1999}}{{,}}<ref group="Notes">''Mai'ao'', канџа ; ''iti'', мало (Académie tahitienne 1999)</ref>, ''Тапуае Ману'', отисок од птица "{{Sfn|Atem|5=2015|p=71}}{{Sfn|Académie tahitienne|5=1999}}{{,}}<ref group="Notes">''Tapua'e'', отисок ; ''manu'', птица (Académie tahitienne 1999)</ref> или Теануануаитераи, " виножито"{{Sfn|Tahiti Héritage|5=}}<ref group="Notes">''Te'', определен член; ''ānuanua'', виножито ; ''i'', предлог ; ''ra'i'', небо (Académie tahitienne 1999)</ref>. Во 19 век, колонијалната [[Франција|француска]] администрација, островот го нарекла "Тубуаи-Ману (Maiao) "{{Sfn|EFO|5=1904}}. Од крајот на [[1930-ти]]те, во употреба е името "Мајао". == Демографијата == [[Податотека:Villagemaiao.JPG|алт=Vue du village de Tāora O Mere|мини|Поглед на селото Таора O Мере|277x277пкс]] Населението е претежно младо и голем дел секојдневно зборува [[Тахитски јазик|тахитски]]. {| class="wikitable" |+Демографски развој на Мајао !1977 година !1983 година !1988 година !1996 година !2002 година !2007 година !2012 |- |220 |190 |231 |283 |308 |299 |335 |} {{Мали|Извор : {{Harvsp|ISPF|2015}}, освен 1977 (општина Мајао)}} == Економија == Економијата на островот се заснова на две традиционални активности<span> </span>: производство на [[копар]] и [[Пандан (растение)|пандан]], сушен и плетен, кој се користи на покриви на хотели и традиционални куќи{{Sfn|Atem|5=2015|p=70}}. На островот постои основно училиште, нема хотел и постојат две продавници за храна, но производите се скапи а изборот ограничен. == Сообраќај == [[Податотека:Maiao_vue_du_large.jpg|мини|Приказ на островот |277x277пкс]] Островот нема писта, пристапот е само по морски пат, од неодамна, постои транспортниот брод Тапуае Ману, долг 17 м и 6 м широк. Може да пренесува вкупна тежина од 16 тони и 12 патници. == Наводи и белешки == === Белешки === <references group="Notes" /> === Наводи === <references responsive="" group=""></references> == Литература == === Користена литература: === * {{Наведена книга|url=http://www.farevanaa.pf/dictionnaire.php|title=Dictionnaire tahitien-français|publisher=|year=1999|isbn=|location=Papeete|page=|pages=|language=fr, ty|access-date=2018-12-19|archive-date=2008-04-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20080405194247/http://www.farevanaa.pf/dictionnaire.php|url-status=dead}} * {{Наведено списание|last=Atem|first=Carole|year=2015|title=Maiao, l'île interdite|url=|journal=Bulletin de la Société des Études Océaniennes|language=fr|issue=336|page=70 à 94|issn=0373-8957}} * {{Наведено списание|last=|year=1904|title=Arrêté rattachant administrativement l'île Tubuai-Manu (Maiao) à Tahiti|url=http://lexpol.cloud.pf/document.php?document=312430&deb=224&fin=224&titre=QXJyw6p0w6kgZHUgMjAvMDIvMTkwNA==|format=PDF|journal=Journal officiel|language=|issue=|page=224|issn=}}{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * {{Наведено списание|last=|year=1935|title=Décision n°&nbsp;765 du 20 септември 1935|url=http://lexpol.cloud.pf/document.php?document=298258&deb=398&fin=398&titre=RMOpY2lzaW9uIG7CsCA3NjUgQyBkdSAyMC8wOS8xOTM1|format=PDF|journal=Journal officiel|language=|issue=|page=398|issn=}}{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * {{Наведена мрежна страница|url=http://tahiti-ses-iles-et-autres-bouts-du-mo.blogspot.com/2012/11/maiao-aux-iles-sous-le-vent.html|title=Maiao, l'île interdite aux touristes|last=Gué|first=Julien|year=2012|language=fr|accessdate=31 март 2016}} * {{Наведена книга|url=http://www.ispf.pf/bases/Recensements/Historique/Donnesdtailles.aspx|title=Évolution de la population|publisher=|year=2015|isbn=|location=|page=Populations aux 6 derniers recensements selon [la] géographie par îles|pages=|language=fr|access-date=31 март 2016|archive-date=2018-11-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20181119105855/http://www.ispf.pf/bases/Recensements/Historique/Donnesdtailles.aspx|url-status=dead}} * {{Наведена мрежна страница|url=http://www.tahitiheritage.pf/ile-tupuae-manu-ou-maiao-iti|title=Ile Tupuae Manu ou Maiao Iti|date=|language=|accessdate=31 март 2016}} {{Друштвени Острови}} [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Приветрени Острови]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] [[Категорија:Француска Полинезија]] iycpudixug5tctcszab35pgqz7nsaw2 5562888 5562871 2026-05-24T11:27:33Z Bjankuloski06 332 5562888 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Маиао | native_name = Mai'ao | other_name = | settlement_type = [[Остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = MehetiaISS002-E-7425.PNG | image_caption = <small>Слика на Маиао, [[НАСА]].</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = "Забранет остров" | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Приветрени Острови]] | subdivision_type3 = Група | subdivision_name3 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Општини | p1 = [[Моореа-Маиао]] | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = Karta FP Societe isl.PNG | map_caption = Мапа на островот Маиао | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{Coord|17|39|S|150|38|W|type:isle_scale:250000_region:PF|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 8.8 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 154 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = | population_footnotes = | population_total = 299<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales_commass2007.pdf |title=TABLEAU II Population des communes et communes associées de Polynésie française |author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF) |format=PDF |accessdate=2007-12-02 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080229183317/http://www.ispf.pf/%28k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55%29/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales_commass2007.pdf |archivedate=2008-02-29 |language=fr |url-status=dead |df= }}</ref> | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} '''Островот Маиао''', наречен "Забранет остров"<ref>{{Наведено списание|last=Cohen|first=Paul|date=2005-05-01|title=La Tour de Babel, le sac de Troie et la recherche des origines des langues : philologie, histoire et illustration des langues vernaculaires en France et en Angleterre aux XVIe-XVIIe siècles|url=http://dx.doi.org/10.4000/episteme.2829|journal=Études Épistémè|issue=7|doi=10.4000/episteme.2829|issn=1634-0450}}</ref> или "Заборавен остров"<ref>{{Наведено списание|last=Viatge|first=Jean-Pierre|date=28 декември 2017|title=Coup de projecteur sur Maiao, "l’île oubliée"|url=https://www.tahiti-infos.com/Coup-de-projecteur-sur-Maiao-l-ile-oubliee_a167737.html|journal=TAHITI INFOS, les informations de Tahiti|language=fr|page=|issn=|access-date=2018-01-05}}</ref>, е [[остров]] на [[Француска Полинезија]] - дел од [[Приветрени Острови|Приветрените Острови]] во [[Друштвени Острови|архипелагот на Друштвените Острови]]. Тој е составен дел од општината [[Моореа-Маиао]]. == Географија == Маиао се наоѓа на 106 км западно од [[Тахити]]. Тоа е мал [[трапез]]оиден остров со малку [[рид]]ови и со површина од околу 9&nbsp;км<sup>2</sup>. Во неговиот центар, местото наречено Равеа се издига на 154 метри надморска височина. Две [[Езеро|езера]], Рото Ити<ref group="Notes">«Мала лагуна» {{Харвардски навод|Atem|2015|5=}}</ref> во северниот и Рото Рахи<ref group="Notes">«Голема лагуна» {{Харвардски навод|Atem|2015|5=}}</ref> во југоисточниот дел, се во внатрешноста на земјата. На островот лагуната е исполнета со два гребена: едниот природен на југ се нарекува [[Апоотоо]], другиот на северозапад, издлабен во рамен гребен се вика Авареи. [[Таора О Мере]], главното село на островот, се наоѓа на југозапад, помеѓу двете езера. == Историја == Легендата ја раскажува приказната на Таматафету, "поглаварот човекојадец на Маиао ". Во 19 век, [[благородништво]]то на островот потекнувало од кралската лоза на [[Теурура]] од Хуахине. По смртта без поколение на кралот на Маиао, Нануетере, младиот [[Нуу а Тауниуа]] бил однесен со кану од Хуахине и станал нов владетел на островот{{Sfn|Atem|5=2015|p=72}}. По оваа легенда, на 27 јуни 1897, владата на колонијата организирала [[индигенат]] на [[Приветрени Острови|Приветрените Острови]] прикачувајќи го Maјао за [[Хуахине]]. Со оглед на тешкотиите во комуникацијата меѓу двата острови, на 20 февруари 1904, привремениот [[Губернатор|гувернер]] на [[Француска Полинезија|Францускиот естаблишмент за Океанија]] островот административно го приклучил во областа на [[Тахити]] и Мореа{{Sfn|EFO|5=1904}}. На крајот на [[1920-ти|1920-тите години]], Англичанец по име Ерик Лавфорд Тровел, претставник на Поморската Компанија на Океанија, отворил продавница на островот. Злоупотребувајќи го вкусот од островјаните за увезени производи, вклучувајќи и [[Алкохолен пијалак|алкохолни пијалаци]], го задолжил трибуналот на [[Папеете]] за наплата на кредит. На 20 декември 1928, судот му го одземал имотот на кралот Тауниуа, кој вклучувал неколку парцели во заедничката сопственост. За седум години, Тровер стекнал земјиште со купување или преку судот на други 26 сопственици. Викнат за помош од страна на жителите, пасторот Октава Моро му напишал на гувернерот за да го информира за ситуацијата. На 3 јули 1934, дошло до пресврт на ситуацијата, а на Тровер му била одземена земјата на Маиао од страна на неговиот личен доверител, Мелвил Берти Клеј. Гувернерот наредил истрага.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lexpol.cloud.pf/LexpolAfficheTexte.php?texte=385560|title=Lexpol - Arrêté n° 625 C du 31/08/1934|accessdate=2016-04-05|archive-date=2016-04-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20160416095134/https://lexpol.cloud.pf/LexpolAfficheTexte.php?texte=385560|url-status=dead}}</ref>. На 10 септември 1934, по совет на Моро, шеесет островјани оформиле земјоделска кооператива претседаван на чие чело застанал Тауниуа. На 1 октомври 1935, Тауниуа престанал да биде поглавар на островот за да стане почесен поглавар со месечен надоместок исплаќан од страна на колонијалната администрација{{Sfn|EFO|5=1935}}. На 14 јули 1935, комисии по спроведената истрага ги потврдиле шпекулациите на Тровер (лажни докази, закани со пиштол, кражба) и тврдењата на населението Дотогаш Тровер имал стекнато 80% од земјиштето на островот. По 1935 година, пасторот Октава Моро ги поттикнал жителите да формираат кооперација со цел да го откупат назад земјиштето од Државата. Оваа епизода довела до тоа луѓето од островот да развијат недоверба кон странците кои не се добредојдени на островот. == Потекло на поимот == На [[тахитски јазик]], островот се нарекува ''Маиао Ити'', " мала шепа&#x20;/ канџа на птица "{{Sfn|Académie tahitienne|5=1999}}{{,}}<ref group="Notes">''Mai'ao'', канџа ; ''iti'', мало (Académie tahitienne 1999)</ref>, ''Тапуае Ману'', отисок од птица "{{Sfn|Atem|5=2015|p=71}}{{Sfn|Académie tahitienne|5=1999}}{{,}}<ref group="Notes">''Tapua'e'', отисок ; ''manu'', птица (Académie tahitienne 1999)</ref> или Теануануаитераи, " виножито"{{Sfn|Tahiti Héritage|5=}}<ref group="Notes">''Te'', определен член; ''ānuanua'', виножито ; ''i'', предлог ; ''ra'i'', небо (Académie tahitienne 1999)</ref>. Во 19 век, колонијалната [[Франција|француска]] администрација, островот го нарекла "Тубуаи-Ману (Maiao) "{{Sfn|EFO|5=1904}}. Од крајот на [[1930-ти]]те, во употреба е името "Маиао". == Демографијата == [[Податотека:Villagemaiao.JPG|алт=Vue du village de Tāora O Mere|мини|Поглед на селото Таора O Мере|277x277пкс]] Населението е претежно младо и голем дел секојдневно зборува [[Тахитски јазик|тахитски]]. {| class="wikitable" |+Демографски развој на Маиао !1977 година !1983 година !1988 година !1996 година !2002 година !2007 година !2012 |- |220 |190 |231 |283 |308 |299 |335 |} {{Мали|Извор : {{Harvsp|ISPF|2015}}, освен 1977 (општина Маиао)}} == Економија == Економијата на островот се заснова на две традиционални активности<span> </span>: производство на [[копар]] и [[Пандан (растение)|пандан]], сушен и плетен, кој се користи на покриви на хотели и традиционални куќи{{Sfn|Atem|5=2015|p=70}}. На островот постои основно училиште, нема хотел и постојат две продавници за храна, но производите се скапи а изборот ограничен. == Сообраќај == [[Податотека:Maiao_vue_du_large.jpg|мини|Приказ на островот |277x277пкс]] Островот нема писта, пристапот е само по морски пат, од неодамна, постои транспортниот брод Тапуае Ману, долг 17 м и 6 м широк. Може да пренесува вкупна тежина од 16 тони и 12 патници. == Наводи и белешки == === Белешки === <references group="Notes" /> === Наводи === <references responsive="" group=""></references> == Литература == === Користена литература: === * {{Наведена книга|url=http://www.farevanaa.pf/dictionnaire.php|title=Dictionnaire tahitien-français|publisher=|year=1999|isbn=|location=Papeete|page=|pages=|language=fr, ty|access-date=2018-12-19|archive-date=2008-04-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20080405194247/http://www.farevanaa.pf/dictionnaire.php|url-status=dead}} * {{Наведено списание|last=Atem|first=Carole|year=2015|title=Maiao, l'île interdite|url=|journal=Bulletin de la Société des Études Océaniennes|language=fr|issue=336|page=70 à 94|issn=0373-8957}} * {{Наведено списание|last=|year=1904|title=Arrêté rattachant administrativement l'île Tubuai-Manu (Maiao) à Tahiti|url=http://lexpol.cloud.pf/document.php?document=312430&deb=224&fin=224&titre=QXJyw6p0w6kgZHUgMjAvMDIvMTkwNA==|format=PDF|journal=Journal officiel|language=|issue=|page=224|issn=}}{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * {{Наведено списание|last=|year=1935|title=Décision n°&nbsp;765 du 20 септември 1935|url=http://lexpol.cloud.pf/document.php?document=298258&deb=398&fin=398&titre=RMOpY2lzaW9uIG7CsCA3NjUgQyBkdSAyMC8wOS8xOTM1|format=PDF|journal=Journal officiel|language=|issue=|page=398|issn=}}{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * {{Наведена мрежна страница|url=http://tahiti-ses-iles-et-autres-bouts-du-mo.blogspot.com/2012/11/maiao-aux-iles-sous-le-vent.html|title=Maiao, l'île interdite aux touristes|last=Gué|first=Julien|year=2012|language=fr|accessdate=31 март 2016}} * {{Наведена книга|url=http://www.ispf.pf/bases/Recensements/Historique/Donnesdtailles.aspx|title=Évolution de la population|publisher=|year=2015|isbn=|location=|page=Populations aux 6 derniers recensements selon [la] géographie par îles|pages=|language=fr|access-date=31 март 2016|archive-date=2018-11-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20181119105855/http://www.ispf.pf/bases/Recensements/Historique/Donnesdtailles.aspx|url-status=dead}} * {{Наведена мрежна страница|url=http://www.tahitiheritage.pf/ile-tupuae-manu-ou-maiao-iti|title=Ile Tupuae Manu ou Maiao Iti|date=|language=|accessdate=31 март 2016}} {{Друштвени Острови}} [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Приветрени Острови]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] [[Категорија:Француска Полинезија]] s50g6h3x7w7j8p8r43gkqzaafm5av3i 5562889 5562888 2026-05-24T11:27:45Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Мајао]] на [[Маиао]] 5562888 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Маиао | native_name = Mai'ao | other_name = | settlement_type = [[Остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = MehetiaISS002-E-7425.PNG | image_caption = <small>Слика на Маиао, [[НАСА]].</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = "Забранет остров" | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Приветрени Острови]] | subdivision_type3 = Група | subdivision_name3 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Општини | p1 = [[Моореа-Маиао]] | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = Karta FP Societe isl.PNG | map_caption = Мапа на островот Маиао | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{Coord|17|39|S|150|38|W|type:isle_scale:250000_region:PF|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 8.8 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 154 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = | population_footnotes = | population_total = 299<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales_commass2007.pdf |title=TABLEAU II Population des communes et communes associées de Polynésie française |author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF) |format=PDF |accessdate=2007-12-02 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080229183317/http://www.ispf.pf/%28k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55%29/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales_commass2007.pdf |archivedate=2008-02-29 |language=fr |url-status=dead |df= }}</ref> | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} '''Островот Маиао''', наречен "Забранет остров"<ref>{{Наведено списание|last=Cohen|first=Paul|date=2005-05-01|title=La Tour de Babel, le sac de Troie et la recherche des origines des langues : philologie, histoire et illustration des langues vernaculaires en France et en Angleterre aux XVIe-XVIIe siècles|url=http://dx.doi.org/10.4000/episteme.2829|journal=Études Épistémè|issue=7|doi=10.4000/episteme.2829|issn=1634-0450}}</ref> или "Заборавен остров"<ref>{{Наведено списание|last=Viatge|first=Jean-Pierre|date=28 декември 2017|title=Coup de projecteur sur Maiao, "l’île oubliée"|url=https://www.tahiti-infos.com/Coup-de-projecteur-sur-Maiao-l-ile-oubliee_a167737.html|journal=TAHITI INFOS, les informations de Tahiti|language=fr|page=|issn=|access-date=2018-01-05}}</ref>, е [[остров]] на [[Француска Полинезија]] - дел од [[Приветрени Острови|Приветрените Острови]] во [[Друштвени Острови|архипелагот на Друштвените Острови]]. Тој е составен дел од општината [[Моореа-Маиао]]. == Географија == Маиао се наоѓа на 106 км западно од [[Тахити]]. Тоа е мал [[трапез]]оиден остров со малку [[рид]]ови и со површина од околу 9&nbsp;км<sup>2</sup>. Во неговиот центар, местото наречено Равеа се издига на 154 метри надморска височина. Две [[Езеро|езера]], Рото Ити<ref group="Notes">«Мала лагуна» {{Харвардски навод|Atem|2015|5=}}</ref> во северниот и Рото Рахи<ref group="Notes">«Голема лагуна» {{Харвардски навод|Atem|2015|5=}}</ref> во југоисточниот дел, се во внатрешноста на земјата. На островот лагуната е исполнета со два гребена: едниот природен на југ се нарекува [[Апоотоо]], другиот на северозапад, издлабен во рамен гребен се вика Авареи. [[Таора О Мере]], главното село на островот, се наоѓа на југозапад, помеѓу двете езера. == Историја == Легендата ја раскажува приказната на Таматафету, "поглаварот човекојадец на Маиао ". Во 19 век, [[благородништво]]то на островот потекнувало од кралската лоза на [[Теурура]] од Хуахине. По смртта без поколение на кралот на Маиао, Нануетере, младиот [[Нуу а Тауниуа]] бил однесен со кану од Хуахине и станал нов владетел на островот{{Sfn|Atem|5=2015|p=72}}. По оваа легенда, на 27 јуни 1897, владата на колонијата организирала [[индигенат]] на [[Приветрени Острови|Приветрените Острови]] прикачувајќи го Maјао за [[Хуахине]]. Со оглед на тешкотиите во комуникацијата меѓу двата острови, на 20 февруари 1904, привремениот [[Губернатор|гувернер]] на [[Француска Полинезија|Францускиот естаблишмент за Океанија]] островот административно го приклучил во областа на [[Тахити]] и Мореа{{Sfn|EFO|5=1904}}. На крајот на [[1920-ти|1920-тите години]], Англичанец по име Ерик Лавфорд Тровел, претставник на Поморската Компанија на Океанија, отворил продавница на островот. Злоупотребувајќи го вкусот од островјаните за увезени производи, вклучувајќи и [[Алкохолен пијалак|алкохолни пијалаци]], го задолжил трибуналот на [[Папеете]] за наплата на кредит. На 20 декември 1928, судот му го одземал имотот на кралот Тауниуа, кој вклучувал неколку парцели во заедничката сопственост. За седум години, Тровер стекнал земјиште со купување или преку судот на други 26 сопственици. Викнат за помош од страна на жителите, пасторот Октава Моро му напишал на гувернерот за да го информира за ситуацијата. На 3 јули 1934, дошло до пресврт на ситуацијата, а на Тровер му била одземена земјата на Маиао од страна на неговиот личен доверител, Мелвил Берти Клеј. Гувернерот наредил истрага.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lexpol.cloud.pf/LexpolAfficheTexte.php?texte=385560|title=Lexpol - Arrêté n° 625 C du 31/08/1934|accessdate=2016-04-05|archive-date=2016-04-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20160416095134/https://lexpol.cloud.pf/LexpolAfficheTexte.php?texte=385560|url-status=dead}}</ref>. На 10 септември 1934, по совет на Моро, шеесет островјани оформиле земјоделска кооператива претседаван на чие чело застанал Тауниуа. На 1 октомври 1935, Тауниуа престанал да биде поглавар на островот за да стане почесен поглавар со месечен надоместок исплаќан од страна на колонијалната администрација{{Sfn|EFO|5=1935}}. На 14 јули 1935, комисии по спроведената истрага ги потврдиле шпекулациите на Тровер (лажни докази, закани со пиштол, кражба) и тврдењата на населението Дотогаш Тровер имал стекнато 80% од земјиштето на островот. По 1935 година, пасторот Октава Моро ги поттикнал жителите да формираат кооперација со цел да го откупат назад земјиштето од Државата. Оваа епизода довела до тоа луѓето од островот да развијат недоверба кон странците кои не се добредојдени на островот. == Потекло на поимот == На [[тахитски јазик]], островот се нарекува ''Маиао Ити'', " мала шепа&#x20;/ канџа на птица "{{Sfn|Académie tahitienne|5=1999}}{{,}}<ref group="Notes">''Mai'ao'', канџа ; ''iti'', мало (Académie tahitienne 1999)</ref>, ''Тапуае Ману'', отисок од птица "{{Sfn|Atem|5=2015|p=71}}{{Sfn|Académie tahitienne|5=1999}}{{,}}<ref group="Notes">''Tapua'e'', отисок ; ''manu'', птица (Académie tahitienne 1999)</ref> или Теануануаитераи, " виножито"{{Sfn|Tahiti Héritage|5=}}<ref group="Notes">''Te'', определен член; ''ānuanua'', виножито ; ''i'', предлог ; ''ra'i'', небо (Académie tahitienne 1999)</ref>. Во 19 век, колонијалната [[Франција|француска]] администрација, островот го нарекла "Тубуаи-Ману (Maiao) "{{Sfn|EFO|5=1904}}. Од крајот на [[1930-ти]]те, во употреба е името "Маиао". == Демографијата == [[Податотека:Villagemaiao.JPG|алт=Vue du village de Tāora O Mere|мини|Поглед на селото Таора O Мере|277x277пкс]] Населението е претежно младо и голем дел секојдневно зборува [[Тахитски јазик|тахитски]]. {| class="wikitable" |+Демографски развој на Маиао !1977 година !1983 година !1988 година !1996 година !2002 година !2007 година !2012 |- |220 |190 |231 |283 |308 |299 |335 |} {{Мали|Извор : {{Harvsp|ISPF|2015}}, освен 1977 (општина Маиао)}} == Економија == Економијата на островот се заснова на две традиционални активности<span> </span>: производство на [[копар]] и [[Пандан (растение)|пандан]], сушен и плетен, кој се користи на покриви на хотели и традиционални куќи{{Sfn|Atem|5=2015|p=70}}. На островот постои основно училиште, нема хотел и постојат две продавници за храна, но производите се скапи а изборот ограничен. == Сообраќај == [[Податотека:Maiao_vue_du_large.jpg|мини|Приказ на островот |277x277пкс]] Островот нема писта, пристапот е само по морски пат, од неодамна, постои транспортниот брод Тапуае Ману, долг 17 м и 6 м широк. Може да пренесува вкупна тежина од 16 тони и 12 патници. == Наводи и белешки == === Белешки === <references group="Notes" /> === Наводи === <references responsive="" group=""></references> == Литература == === Користена литература: === * {{Наведена книга|url=http://www.farevanaa.pf/dictionnaire.php|title=Dictionnaire tahitien-français|publisher=|year=1999|isbn=|location=Papeete|page=|pages=|language=fr, ty|access-date=2018-12-19|archive-date=2008-04-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20080405194247/http://www.farevanaa.pf/dictionnaire.php|url-status=dead}} * {{Наведено списание|last=Atem|first=Carole|year=2015|title=Maiao, l'île interdite|url=|journal=Bulletin de la Société des Études Océaniennes|language=fr|issue=336|page=70 à 94|issn=0373-8957}} * {{Наведено списание|last=|year=1904|title=Arrêté rattachant administrativement l'île Tubuai-Manu (Maiao) à Tahiti|url=http://lexpol.cloud.pf/document.php?document=312430&deb=224&fin=224&titre=QXJyw6p0w6kgZHUgMjAvMDIvMTkwNA==|format=PDF|journal=Journal officiel|language=|issue=|page=224|issn=}}{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * {{Наведено списание|last=|year=1935|title=Décision n°&nbsp;765 du 20 септември 1935|url=http://lexpol.cloud.pf/document.php?document=298258&deb=398&fin=398&titre=RMOpY2lzaW9uIG7CsCA3NjUgQyBkdSAyMC8wOS8xOTM1|format=PDF|journal=Journal officiel|language=|issue=|page=398|issn=}}{{Мртва_врска|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * {{Наведена мрежна страница|url=http://tahiti-ses-iles-et-autres-bouts-du-mo.blogspot.com/2012/11/maiao-aux-iles-sous-le-vent.html|title=Maiao, l'île interdite aux touristes|last=Gué|first=Julien|year=2012|language=fr|accessdate=31 март 2016}} * {{Наведена книга|url=http://www.ispf.pf/bases/Recensements/Historique/Donnesdtailles.aspx|title=Évolution de la population|publisher=|year=2015|isbn=|location=|page=Populations aux 6 derniers recensements selon [la] géographie par îles|pages=|language=fr|access-date=31 март 2016|archive-date=2018-11-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20181119105855/http://www.ispf.pf/bases/Recensements/Historique/Donnesdtailles.aspx|url-status=dead}} * {{Наведена мрежна страница|url=http://www.tahitiheritage.pf/ile-tupuae-manu-ou-maiao-iti|title=Ile Tupuae Manu ou Maiao Iti|date=|language=|accessdate=31 март 2016}} {{Друштвени Острови}} [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Приветрени Острови]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] [[Категорија:Француска Полинезија]] s50g6h3x7w7j8p8r43gkqzaafm5av3i Моореја 0 1213593 5562872 5491834 2026-05-24T11:14:49Z Bjankuloski06 332 Исправено име, replaced: Папете → Папеете (4) 5562872 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Моореја | native_name = Mo'orea | other_name = | settlement_type = [[остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = Moorea - Vue avion (1).JPG | image_caption = <small>Моореја од воздух</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Група | subdivision_name2 = [[Приветрени Острови]] | subdivision_type3 = Архипелаг | subdivision_name3 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Општини | p1 = [[Моореја-Мајао]] | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = Karta FP Societe isl.PNG | map_caption = Мапа на островот | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{Coord|17|32|S|149|50|W|type:isle|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 134 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = [[Тохивеја]] | elevation_m = 1207 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = =2007 | population_footnotes = | population_total = 16,191<ref>{{Наведена мрежна страница| url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales_commass2007.pdf| title=TABLEAU II Population des communes et communes associées de Polynésie française| author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF)|format=PDF|accessdate=2007-12-02 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080229183317/http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales_commass2007.pdf <!-- Bot retrieved archive --> |archivedate = 2008-02-29|language=fr}}</ref> | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} '''Моореја''' ({{langx|ty|Mo'orea}}) — [[вулкански остров]] во [[Француска Полинезија]], еден од [[Приветрени Острови|Приветрените Острови]], дел од архипелагот на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]], 17 км северозападно од [[Тахити]]. Според тахитскиот правопис Моореја значи „жолт гуштер“ (на [[Тахитски јазик|тахитски]]: ''Mo'o'' = гуштер, ''Re'a'' (од ''re'are'a'') = жолто.<ref name="english-tahitian-dictionary">{{Наведена книга|title=English–Tahitian, Tahitian–English Dictionary|last=Sven Wahlroos|publisher=The Mā'ohi Heritage Press|year=2002|isbn=0-9627095-7-3|edition=First|location=Honolulu|page=312,545}}</ref> Постарото име за островот е Ајмехо<ref>'''Aimeho''', понекогаш меѓу другите правописи дадени од почетокот на посетители пред тахитскиот правопис да биде стандардизиран напишан и како ''''Aimeo''' или 'E'''imeo'''.</ref> Првите западни колонизатори и патници го нарекувале '''Јорк'''. == Географија == [[Податотека:TahitiMooreaMap.png|десно|мини|Карта на Моореја и Тахити|282x282пкс]] Островот бил формиран како [[вулкан]] пред 1,5 до 2,5 милиони години, резултат на [[Врела точка|врелата точка]] на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]] под океанската плоча која ја формирала целата територија на Друштвениот Архипелаг.<ref name="readersnatural">{{Наведена книга|title=Natural Wonders of the World|publisher=Reader's Digest Association, Inc|year=1980|isbn=0-89577-087-3|editor-last=Scheffel|editor-first=Richard L.|location=United States of America|pages=257|quote=|editor-last2=Wernet|editor-first2=Susan J.|via=}}</ref> Има теорија дека тековните заливи порано биле речни басени, кои се исполниле во текот на подигањето на морското ниво за време на [[Холоцен]]от. Островот е околу 10 милји широк од запад кон исток. Постојат два мали, речиси симетрични заливи на северниот брег. Оној на запад се нарекува [[Опуноху]]. Тој не е многу населен, но многу туристи доаѓаат во заливот. Главните општини околу заливот се Пихаена на исток и Папетоај на запад. На исток е Куковиот Залив, воедно наречен и Залив Пао Пао. Освен [[Пао Пао]], други општини тука се Пихаена на запад и Махарепа на исток. Највисока точка е Планината Тохиеа, во близина на центарот на Моореја. Таа се издига над двата залива и може да се види од [[Тахити]]. Исто така постојат и пешачки патеки по планините. Заливот Вајаре е помал од двата главни заливи, на источниот брег. Овој залив е доста населен и има развиено стопанство. Главното село се наоѓа веднаш јужно од заливот.{{Панорама|Panorama_Moorea_Baie_de_Cook.jpg|1200px|Панорама на Куковиот Залив}} == Политика == Островот е административен дел од [[Општини во Франција|комуната]] (општината) Моореја-Мајао, самата [[Француска Полинезија|управна субдивизија]] на Приветрените Острови. Главната село е Афареаиту. Најголемото село е [[Пао Пао]] на крајот на Куковиот Залив. Второ село по големина е Махарепа. == Туризам == [[Податотека:Hotelhibiscus1.jpg|мини|Бунгалови на Хотел Хибискус, Хауру Поинт, Моореја|280x280пкс]] Поради своите неверојатни пејзажи и пристапноста до [[Папеете]], Моореја е посетена од страна на многу западни туристи кои патуваат во [[Француска Полинезија]]. Особено популарна како одредиште за [[меден месец]], Моореја често може да се види во рекламите на американските свадбени списанија. Артур Фромер во туристичкиот водич Фромер го прогласил островот за еден од најубавите острови на светот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.frommers.com/destinations/southpacific/0240020917.html|title=Frommer's The Most Beautiful Islands|date=2010-03-02|accessdate=2010-03-02|archive-date=2013-04-15|archive-url=https://web.archive.org/web/20130415215504/http://www.frommers.com/destinations/southpacific/0240020917.html|url-status=dead}}</ref> == Историја == [[Податотека:Marae_Ti'i-rua,_Mo'orea,_French_Polynesia.jpg|мини|Марае Тируа|279x279пкс]] Како и [[Полинезија|многу други острови]], Моореја [[Полинезија|отпрвин бил населен]] од [[Полинезијци]] од островите западно од Моореја. Тие пристигнале на кануата од Јужна Азија во потрага по острови кои ќе можат да ги населат. Се проценува дека тие пристигнале на Моореја пред околу 1000 години. Постојат некои стари знаменитости на Моореја познати како марае (храмови), направени од камени карпи во облик на пирамиди. На карпите има траги кои покажуваат дека тука повремено имало жртвувања. Најстарото ''марае'' е "Афареаиту Марае, кое се наоѓа во главната село на островот. Тоа било направено од страна на првите [[Полинезија|Полинезијци]] во 900 година. Првиот Европеец кој запишал дека го видел островот бил [[Педро Фернандес де Кеирос]] во 1606.<ref><div>Rienzi, М. Л. ''Historia de la Oceanía, o quinta parte del mundo'' Барселона, 1845-1846, vII, стр.267</div></ref> Првите доселеници кои биле Европејци пристигнале во текот на 18 век. Првите Европејци кои пристигнале на островот биле Англичаните [[Семјуел Волис]] и [[Џејмс Кук]]. Капетанот Џејмс Кук прво се закотвил на [[Тахити]], каде планирал да го следи преминот на Венера видлив од Тахити во 1769 година и Моореја. Во Моореја, каде Таароа бил поглавар, Кук прво се закотвил во Заливот Опуноху, подоцна именуван Куков Залив во негова чест. Шпанскиот морнар [[Доминго де Бонеча]] го посетил островот во 1774 и го нарекол ''Санто Доминго''.<ref><div>Boenechea, Domingo de ''Descripción de las islas del Océano Pacífico reconocidas últimamente de ordne de S.M., por Don Domingo de Boenechea, capitan de fragata de la Real Armada, y comandante de la de S.M. nombrada Sta. María Magdalana (alias el Aguila), en los años de 1772 y 1774'' Manuscript 476 of the Museo Naval de Madrid, fo. 94</div></ref><ref name="Anne">{{Наведена книга|title=Aphrodite's Island|last=Salmond|first=Anne|date=2010|publisher=University of California Press|isbn=9780520261143|location=Berkeley|pages=38,173}}</ref> == Луѓе и настани == Островот бил меѓу оние кои ги посетила [[Истражувачка експедиција на САД|Истражувачката експедиција на САД]] на нејзината турнеја на Јужниот Тихи Океан во 1839 година.<ref name="Stanton">{{Наведена книга|title=The Great United States Exploring Expedition|last=Stanton|first=William|date=1975|publisher=University of California Press|isbn=0520025571|location=Berkeley|pages=130}}</ref> [[Чарлс Дарвин]] нашол инспирација за неговата теорија за формирањето на коралните [[атол]]и гледајќи надолу кон Моореја додека стоел на врвот на [[Тахити]]. Тој го опиша како "слика во рамка", мислејќи на [[Корален гребен|коралниот гребен]] што го опколува островот.<ref name="Tahiti">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.flytahiti.com/islandguides/Moorea.htm|title=Moorea "The Majestic Island"|work=Fly Tahiti|accessdate=25 July 2014|archive-date=2019-10-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20191028033532/http://flytahiti.com/IslandGuides/Moorea.htm|url-status=dead}}</ref> На 7 октомври 1967, завршила изградбата на Аеродромот Моореја, чие отворање било следниот месец.<ref><div>[http://www.tahiti-aeroport.pf/articles.php?cat=8 Ла SETIL Aéroports exploitant des aéroports: Tahiit Обама'a, Бора Бора, Raiatea, Rangiroa, Huahine, Moorea]</div></ref> == Сообраќај == === Поморски === Неколку фериботи пристигаат секојдневно на пристаништето Вајаре во Моореја од Папеете, главниот град на [[Тахити]]. Пристаништето е во заливот Вајаре. Постојат 3 фериботи. Еден од нив е ''Аремити 5''. Најголемиот е Аремити Фери, а другиот е фериботот Теревау. Фериботите мора да поминат низ коралниот премин на Моореја, потоа кон Папеете преку океанот и во лагуната Тахити. Заливот Вајаре е во источниот дел на Моореја. === Воздушен === Моорејанскиот аеродром Темае (ИАТА: МОЗ) е поврзан со меѓународниот аеродром во [[Папеете]] и понатаму со другите [[Друштвени Острови|Друштвени острови]], како што е [[Бора Бора]]. Кога островјаните сакаат да направат меѓународен лет, тие ја користат компанијата ''Ер Тахити'' за да стигнат до Меѓународниот аеродром Фаа на Тахити. Аеродромот Моореја се наоѓа северно од заливот Вајаре. === Патен === Постои еден пат што поминува низ островот. По патот има километарски маркери од 1 до 35. Првиот е во близина на аеродромот. 35-тиот е во [[Хаапити]]. == Истражувачки капацитети == Истражувачката станица Гамп на Јужниот Тихи Океан при Универзитетот на Калифорнија, Беркли<ref><div> {{Наведена мрежна страница|url=http://moorea.berkeley.edu/|title=This is Gump Station {{!}} Gump Station|work=moorea.berkeley.edu|accessdate=2018-12-20}} </div></ref> се наоѓа на западниот брег на Куковиот Залив. Во Гамп станицата е и [http://mcr.lternet.edu/ Еколошката мисија за долгорочно истражување на коралниот гребен Моореја] (MCR LTER). Проектот, финансиран од Националната Научна Фондација (NSF), е партнерство помеѓу Универзитетот на Калифорнија во Санта Барбара и Калифорнискиот Државен Универзитет, Нортриџ, вклучувајќи дополнителни истражувачи од Универзитетот Дејвис, Универзитетот Санта Крус, Универзитетот Сан Диего и Универзитетот на Хаваи. LTER е дел од [http://www.lternet.edu/ Националната научна фондација за долгорочни еколошки истражувања (LTER)]. LTER Програмата е основана од страна на NSF во 1980 година за поддршка на истражување на долгорочни еколошки феномени. Францускиот EPHE ([[École pratique des hautes études]]) и сега CNRS (Национален Центар за Научни Истражувања) е станица за истражување станица на Заливот Опуноху од околу 1970 година. Овој Центар за островско истражување и опсерваторија на животната средина (фр. Centre de Recherches Insulaires et Observatoire de l'Environnement) или [http://www.criobe.pf/ CRIOBE] е истражувачко мрежно место за неколку меѓународни проекти, вклучувајќи го и следењето на коралните гребени во Француска Полинезија, како и следењето на популациите на видовите риби над 30 години. Дрвото од видот ''Phyllanthus nadeaudii'' е ендемски вид на Моореја. == Поврзано == *[[Список на вулкани во француска Полинезија]] * [[Друштвени Острови]] *[[Приветрени Острови]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.TahitiTourism.com/ Официјална страница (Одбор за туризам на Тахити)] * [http://www.gomoorea.com/ Моореја биро за посетителите] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20121029060505/http://gomoorea.com/ |date=2012-10-29 }} * [http://www.gotahiti.com/islands-moorea.htm Моореја Патни Информации] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20090617013328/http://www.gotahiti.com/islands-moorea.htm |date=2009-06-17 }} * [http://www.ile-tropicale.com/moorea.pro.tm/ Директориум: директни врски за Моореја] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120427155802/http://ile-tropicale.com/moorea.pro.tm/ |date=2012-04-27 }} * [http://www.tropic-island.net/gallery/serie.php?id_album=7&stat=ok Галерија на фотографии на Моореја] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140104213157/http://tropic-island.net/gallery/serie.php?id_album=7&stat=ok |date=2014-01-04 }} * [http://mcr.lternet.edu/ Моореја Долгорочни еколошки истражувања на коралниот гребен] * [http://moorea.berkeley.edu/ Универзитет Баркли Ричард Б. Гамп Јужнопацифичка Истражувачка Станица] <br />{{Друштвени Острови}} [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Приветрени Острови]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] [[Категорија:Изгаснати вулкани]] g7kshuxoc3u3s9d9jj6pljrj6h4l358 Хуахине 0 1213642 5562915 4909819 2026-05-24T11:53:01Z Bjankuloski06 332 Исправено име, replaced: Рајатеа → Раиатеја (3) 5562915 wikitext text/x-wiki <br />{{Инфокутија Населено место | name = Хуахине | native_name =Матаиреа | other_name = | settlement_type = [[Остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = HuahineISS006-E-38879.PNG | image_caption = <small>Слика на НАСА од Хуахине виден од север.</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type3 = Група | subdivision_name3 = [[Заветрени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Општини | p1 = | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = BoraBora without Tupai topographic map-fr.png | map_caption = Топографска карта на Бора Бора без Тупаи | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{Coord|16|44|S|151|0|W|type:isle_region:FR-PF|display=inline}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 77.6 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 699 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = 2012 | population_footnotes = | population_total = 6,303<ref>{{Наведена мрежна страница|title=Population|url=http://www.ispf.pf/bases/Recensements/2012/Donnees_detaillees.aspx|website=Institut de la statistique de la Polynésie française|accessdate=11 January 2015|language=fr|archive-date=2020-04-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20200411022639/http://www.ispf.pf/bases/Recensements/2012/Donnees_detaillees.aspx|url-status=dead}}</ref> | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} {{Infobox French commune |name = Хуахине |commune status = [[Општини во Франција|Општина]] |image flag = Flag of Huahine.svg |image flag size = 200px |map size = 270px |adjustable map = Huahine topographic map-fr.svg |overseas collectivity= [[Француска Полинезија]] |administrative subdivision=[[Заветрени Острови]] |INSEE = 98724 |postal code = 98731 |mayor = |term = |coordinates = {{coord|-16.73|-151.0|format=dms|display=inline,title}} |elevation m = |elevation min m = |elevation max m = |area km2 = 80 |population = 6303 |population date = 2012 }} '''Островот Хуахине''' или "Автентичен" е [[остров]] во [[Француска Полинезија]], дел од Заветрените острови кои пак се дел [[Друштвени Острови|Друштвените острови]] во Тихиот Океан. Тој се наоѓа 34 км на исток-североисток од [[Раиатеја]], на 43 км исток-југоисток од Тахаа и на 167 км западно-северозападно од [[Тахити]], од 151° западна должина и 16°30 јужна географска ширина. Тој е исто така во близина на [[Бора Бора|Бора-Бора]].[[File:Seal of the Commune of Huahine, French Polynesia.jpg|thumb|left|Грбот на Хуахине]] == Топонимија == Хуахине исто така е познат и како "Остров на жената", бидејќи отсекогаш со него владееле кралици. Островот порано бил наречен ''Темататоерау'' а потоа ''Матаиреа''. == Географија == [[Податотека:Vanilleraie_08-02-2007.JPG|мини|250x250пкс|Ванила|алт=]] [[Податотека:Culture_de_pastèque_08-02-2007.JPG|мини|250x250пкс|Одгледување на лубеницата |алт=]] На островот има околу {{formatnum:6000}} жители на површина од 74 км<sup>2</sup>. Составен е од два планински венци, ''Хуахине Нуи'' ("Голем Хуахине") и ''Хуахине Ити'' ("Мал Хуахине"), одделени со заливите Марое и Боурајне. ''Хуахине Ити'' има само еден вулкан, чиј врв [[Похуе Рахи]], достигнува 460 метри. Повисокиот, ''Хуахине Нуи'' се издига на 669 метри на ''планината Тури''. [[Корален гребен|Коралниот гребен]] е видлив на северниот и источниот брег што го прави [[Атол|издигнат атол]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://islands.unep.ch/IKM.htm#1169|title=Islands of French Polynesia (France)|accessdate=22 јуни 2017|archive-date=2012-03-14|archive-url=https://web.archive.org/web/20120314223516/http://islands.unep.ch/IKM.htm#1169|url-status=dead}}</ref>. Се одгледува [[ванила]], како и дињи и лубениците на островчињата. Се експлоатира и риболов. На Хуахине Нуи се наоѓа Фаре, главниот град на островот воедно и на комуната Хуахине. На островот има аеродром.<gallery mode="packed-hover"> Податотека:Huahine maore mini.JPG|Приказ на Хуахине Ити и заливот на Марое Податотека:Plage d'Avea Huahine.jpg|Плажа Авеа, Хуахине Ити Податотека:Marae à Maeva île de Huahine.JPG|[[Марае]] на Маева. Податотека:Marae à Maeva.JPG|Мареа на Маева. Податотека:Marae Manunu.JPG|Марае Мануну </gallery> == Современа историја == До крајот на 19 век, Хуахине било независно кралство, исто така, се нарекувало Кралство на Хуахине и Мајао. Според традицијата, имало три главни династии: * Династијата Хауморере била основана во 17 век ; последниот претставник била кралицата Техапапа I која капетанот Кук ја сретнал во 1769. Таа одржувала кохезија и независност на нејзиното кралство. * Династијата Таматоа произлегла од Техапапа I и нејзиниот сопруг Мато а Таматоа, член на семејството Таматоа од Раиатеја. Тие биле основачи на гранката Таматоа од Хуахине. Оваа династија е владеела до 1854. * Династијата Теурура е резултат на Аримате Теурураи, поглавар на Хуахине и неговата сопруга Теријтепороуараи Таматоа, членка на семејството Таматоа од Раиатеја, правнука на кралицата ТехапапаI од Хуахине. Оваа династија е владеела од 1854 до 1895 г. Додека Приветрените Острови, станале француска колонија во 1880, Заветрените Острови останале независни до 1890-тите години. Кралството Хуахине и Мајао било припоено во 1895 г и станало дел на Францускиот естаблишмент во Океанија во 1897 година. Неговата историја оттогаш е испреплетена со онаа на [[Тахити]]. ==Администрација== Административно Хуахине е [[Општини во Франција|комуна]] (општина) дел од [[Француска Полинезија#Административна поделба|административната субдивизија]] на [[Заветрени Острови|Заветрените Острови]]. Тој ги содржи следниве општини: * Фаје * Фаре * Фитии * Хаапу * Маева * Марое * Пареа * Тефарерии Административен центар на општината е населбата Фаре, на Хуанине Нуи. == Личности == *[[Теуруа]] *[[Техапапа II]] *[[Техапапа III]] * Регент Марама * Таматоа VI == Наводи == {{наводи}} == Литература == ** {{en}} Yosihiko H.Sinoto, "''Excavations on Huahine, French Polynesia''" in ''Pacific Studies Journal'' vol 3, {{Numéro avec majuscule|1}}<nowiki>, 1979 [Serveur : Scholarly Publication Center (Brigham Young University)]</nowiki> ** {{fr}} Anonyme, ''Histoire et traditions de Huahine et Pora Pora : Puta Tumu'', in ''Cahiers du patrimoine : savoirs et traditions'', volume 1, Ministère de la culture de Polynésie française, Papeete, 2000.- Édition critique de [[Bruno Saura]].- Texte bilingue, traduction en français de Patrick Matari'i Daubard et Hiriata Millaud.– 89 p., {{unité|28|cm}}. * ==Поврзано== *[[Список на владетели на Хуахине]] ==Надворешни врски== *[http://www.TahitiTourisme.com Мрежно место за туризам] *[http://www.huahine-tourisme.com/en/ Туризам во Хаухине] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20171022214859/http://www.huahine-tourisme.com/en/ |date=2017-10-22 }} *[http://www.calameo.com/read/003833304cbb315dd2363 Двојазичен француско-англиски водич - 2016-2017] * [http://www.tahitiheritage.pf/template.php?page=maps.php&ile=Huahine Интерактивна карта на туристички локалитети на Хуахине] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120221092858/http://www.tahitiheritage.pf/template.php?page=maps.php |date=2012-02-21 }} * [http://www.ville-huahine.pf/ Официјално мрежно место на комуната Хуахине] * [http://www.huahine-tourisme.com/ Хуахине Туризам] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20170710142720/http://www.huahine-tourisme.com/ |date=2017-07-10 }}<span> </span>: портал за туризам во Хуахине{{Друштвени Острови}} [[Категорија:Атоли]] [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] [[Категорија:Заветрени Острови]] [[Категорија:Француска Полинезија]] oc0olrt7zkbgqxbadr1pkyu774ip205 Маупити 0 1213651 5562878 5315156 2026-05-24T11:15:29Z Bjankuloski06 332 /* Туризам */ Исправено име, replaced: Папете → Папеете 5562878 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Маупити | native_name = | other_name =Мауруа | settlement_type = [[Остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = Maupiti Island.jpg | image_caption = <small>Фотографија на НАСА од островот Маупити.</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type3 = Група | subdivision_name3 = [[Заветрени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Општини | p1 = | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = Karta FP Societe isl.PNG | map_caption = Карта на Маупити | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{coord|16|26|24.3|S|152|16|27.3|W|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 11 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 380 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = | population_footnotes = | population_total = 1200 | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} '''Маупити''' чие поранешно име било Мауруа<ref>https://www.britannica.com/place/Iles-Sous-le-Vent#ref967889</ref> е мал корален атол со вулкански остров во средината. Тој припаѓа на групата Заветрени Острови, дел од архипелагот на Друштвените Острови кои се наоѓаат во Тихиот Океан на територијата на Француска Полинезија. Островот има 1.200 жители на површина од 11 км2. == Историја == Постојат археолошки артефакти од стара [[Полинезија|полинезиска култура]] кои датираат од пред најмалку 850 г. Првиот Европеец кој пристигнал на островот бил [[Холандија|Холанѓанецот]] [[Јакоб Рогевин]] во 1722 година. Историски, островот имал силни културни врски со [[Бора Бора]]. ==Географија== [[Податотека:Maupiti topographic map-mk.svg|алт=|лево|мини|Топографска карта на островите Маупити, Моту Оне, Мануае и Маупиха, [[Друштвени Острови]], [[Француска Полинезија]].]] Маупити се наоѓа во западниот дел на [[Заветрени Острови|Заветрените Острови]] во [[Француска Полинезија]]. Тоа е најзападниот [[вулкански остров]] во [[архипелаг]]от, 40 км западно од [[Бора Бора]]<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://tahitinuitravel.com/destination/maupiti-the-secret-island/|title=Maupiti - The Secret Island|last=COUSIN|first=Simon|work=Tahiti Nui Travel|language=en-US|accessdate=2018-12-21|archive-date=2018-10-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20181018111537/http://tahitinuitravel.com/destination/maupiti-the-secret-island/|url-status=dead}}</ref>. Централниот остров Маупити има висок врв кој се издига до 380 метри надморска височина и површина од 11 км2. Лагуната има големи и рамни корални острови во северниот гребен. Островот се смета за мала сестра на Заветрените острови, со целата полинезиска автентичност на островите [[Тахити]]. ==Администрација== Маупити административно е [[Општини во Франција|комуна]] (општина) во [[Француска Полинезија#Административни поделби|групата]] [[Заветрени Острови]]. Главната населба е [[Вајеа]]. ===Население=== Според пописот во 2007, на островот живеат околу 1200 жители. Основната економска активност на Маупити е производство на [[нони]]. ==Туризам== Близок до Бора Бора, се смета за бисер на Јужниот Тихи Океан. Тој е вулкански и планински остров опкружен со лагуна со кристално чиста вода и бел песок (островчиња). На Маупити не постои ниту хотел, бар, ресторан, ниту ноќен клуб. Нема никаков туристички капацитет освен еден мотел на плажата Тиера<ref name=":0" />. Маупити е достапен со авион преку [[Бора Бора]] или [[Рајатеа]]. Единствениот приод што води кон надворешниот свет е релативно опасен, што објаснува зошто Маупити долго време бил безбеден од европската колонизација. [[Податотека:Vue de la partie méridionale de l'Ile Maupiti et du village d'Atipiti.jpg|мини|Цртеж. Поглед на селото Атипити, на Маупити]] [[File:noniship.jpg|thumb|Брод. Сините буриња на пристаништето се [[нони]] кои се испраќаат до Папеете за преработка.]] ==Наводи== {{Наводи}} ==Надворешни врски== *[https://www.youtube.com/watch?v=nvyJHab9l6A&list=PL08a7sm9GTE4z1cTBhFiDNBsBfdzvwbMd&index=1 MAUPITI VIDÉO HD] *[https://tahitinuitravel.com/destination/maupiti-the-secret-island/ Туристички водич: Маупити - Тајниот остров] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20181018111537/http://tahitinuitravel.com/destination/maupiti-the-secret-island/ |date=2018-10-18 }} {{Друштвени Острови}} [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Заветрени Острови]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] [[Категорија:Француска Полинезија]] 1aqs2ajt0vfovynr0bzqpxp2spsto7g 5562919 5562878 2026-05-24T11:53:18Z Bjankuloski06 332 /* Туризам */ Исправено име, replaced: Рајатеа → Раиатеја 5562919 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Маупити | native_name = | other_name =Мауруа | settlement_type = [[Остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = Maupiti Island.jpg | image_caption = <small>Фотографија на НАСА од островот Маупити.</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type3 = Група | subdivision_name3 = [[Заветрени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Општини | p1 = | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = Karta FP Societe isl.PNG | map_caption = Карта на Маупити | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{coord|16|26|24.3|S|152|16|27.3|W|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 11 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 380 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = | population_footnotes = | population_total = 1200 | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} '''Маупити''' чие поранешно име било Мауруа<ref>https://www.britannica.com/place/Iles-Sous-le-Vent#ref967889</ref> е мал корален атол со вулкански остров во средината. Тој припаѓа на групата Заветрени Острови, дел од архипелагот на Друштвените Острови кои се наоѓаат во Тихиот Океан на територијата на Француска Полинезија. Островот има 1.200 жители на површина од 11 км2. == Историја == Постојат археолошки артефакти од стара [[Полинезија|полинезиска култура]] кои датираат од пред најмалку 850 г. Првиот Европеец кој пристигнал на островот бил [[Холандија|Холанѓанецот]] [[Јакоб Рогевин]] во 1722 година. Историски, островот имал силни културни врски со [[Бора Бора]]. ==Географија== [[Податотека:Maupiti topographic map-mk.svg|алт=|лево|мини|Топографска карта на островите Маупити, Моту Оне, Мануае и Маупиха, [[Друштвени Острови]], [[Француска Полинезија]].]] Маупити се наоѓа во западниот дел на [[Заветрени Острови|Заветрените Острови]] во [[Француска Полинезија]]. Тоа е најзападниот [[вулкански остров]] во [[архипелаг]]от, 40 км западно од [[Бора Бора]]<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://tahitinuitravel.com/destination/maupiti-the-secret-island/|title=Maupiti - The Secret Island|last=COUSIN|first=Simon|work=Tahiti Nui Travel|language=en-US|accessdate=2018-12-21|archive-date=2018-10-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20181018111537/http://tahitinuitravel.com/destination/maupiti-the-secret-island/|url-status=dead}}</ref>. Централниот остров Маупити има висок врв кој се издига до 380 метри надморска височина и површина од 11 км2. Лагуната има големи и рамни корални острови во северниот гребен. Островот се смета за мала сестра на Заветрените острови, со целата полинезиска автентичност на островите [[Тахити]]. ==Администрација== Маупити административно е [[Општини во Франција|комуна]] (општина) во [[Француска Полинезија#Административни поделби|групата]] [[Заветрени Острови]]. Главната населба е [[Вајеа]]. ===Население=== Според пописот во 2007, на островот живеат околу 1200 жители. Основната економска активност на Маупити е производство на [[нони]]. ==Туризам== Близок до Бора Бора, се смета за бисер на Јужниот Тихи Океан. Тој е вулкански и планински остров опкружен со лагуна со кристално чиста вода и бел песок (островчиња). На Маупити не постои ниту хотел, бар, ресторан, ниту ноќен клуб. Нема никаков туристички капацитет освен еден мотел на плажата Тиера<ref name=":0" />. Маупити е достапен со авион преку [[Бора Бора]] или [[Раиатеја]]. Единствениот приод што води кон надворешниот свет е релативно опасен, што објаснува зошто Маупити долго време бил безбеден од европската колонизација. [[Податотека:Vue de la partie méridionale de l'Ile Maupiti et du village d'Atipiti.jpg|мини|Цртеж. Поглед на селото Атипити, на Маупити]] [[File:noniship.jpg|thumb|Брод. Сините буриња на пристаништето се [[нони]] кои се испраќаат до Папеете за преработка.]] ==Наводи== {{Наводи}} ==Надворешни врски== *[https://www.youtube.com/watch?v=nvyJHab9l6A&list=PL08a7sm9GTE4z1cTBhFiDNBsBfdzvwbMd&index=1 MAUPITI VIDÉO HD] *[https://tahitinuitravel.com/destination/maupiti-the-secret-island/ Туристички водич: Маупити - Тајниот остров] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20181018111537/http://tahitinuitravel.com/destination/maupiti-the-secret-island/ |date=2018-10-18 }} {{Друштвени Острови}} [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Заветрени Острови]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] [[Категорија:Француска Полинезија]] jcke2xo09svm3yslhj06xpuhlas23r7 Мануае (Друштвени Острови) 0 1213652 5562873 4585924 2026-05-24T11:15:02Z Bjankuloski06 332 /* top */ Исправено име, replaced: Папете → Папеете 5562873 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Мануае | native_name = Manua'e | other_name =Фенуа Ура, Скили | settlement_type = [[Остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = Scilly Atoll map.jpg | image_caption = <small>Мапа на островот Мануае.</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type3 = Група | subdivision_name3 = [[Заветрени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Општини | p1 = | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = | map_caption = | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{Coord|16|31|S|154|42|W|type:isle_region:PF|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 3.5 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 727 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = 2011 | population_footnotes = | population_total = 40 | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} Атолот '''Мануае''', се наоѓа на околу 60 км северозападно од Маупиха (Мопелиа) и 255 км западно од [[Маупити]]. Тоа е најзападниот остров на [[Заветрени Острови|Заветрените Острови]] од архипелагот на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]] и се наоѓа 350 км западно од [[Бора Бора]] и 550 км западно од [[Папеете]]. == Географија == Мануае е остров во [[Тихи Океан|Тихиот Океан]], територијален дел на [[Француска Полинезија]]. Островот се состои од прстен помали острови во пречник од околу 6-7 милји, кои се издигнуваат на само неколку метри над [[Морско ниво|морското ниво]]. Премините кои ги одвојуваат заради тоа се непловни. Овие мали островчиња (моту) се покриени со [[Кокосова палма|кокосови палми]] и со тропски песочни плажи. Вкупната површина на островот зафаќа околу 3,5 км. == Историја == Првиот [[Европа|европски]] посетител бил [[Велика Британија (остров)|британскиот]] морепловец [[Семјуел Волис]], во 1767. Мало село било основано таму во тоа време, чии остатоци уште можат да се најдат на северниот дел на главниот остров. На атолот во 1855 се насукал бродот ''Џулиа Ен''. Неговата посада и патници, вклучувајќи дваесет и четири жени и деца живееле на атолот два месеци, за кое време успеале да направат брод со кој биле во можност да отпловат до [[Рајатеа]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.wrecksite.eu/wreck.aspx?223779|title=SV Julia Ann (+1855)|last=|first=|date=|work=www.wrecksite.eu|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref> Нема докази дека островите биле некогаш трајно населени пред насукувањето на бродот ''Џулија Ен.'' На почеток во 1952 година островите биле редовно посетенувани од трговци со [[копра]]. Во текот на 1960-тите години, овие случајни посетители почнале да ги фотографираат големиот број морски желки сè додека нивните активности не биле законски ограничена во 1971 година. Денес атолот е посетуван редовно од страна на рибарите од Рајатеа. Островите, кои немаат редовни бродски или авионски врски со други локации во [[Француска Полинезија]], се во сопственост на Француската Тахитска Компанија ([[Француски јазик|француски:]] "Compagnie Française de Tahiti"), која одгледувала 57,000 кокосови палми во 1920-тите. Сега веќе напуштена, плантажата некогаш произведувала до 70 тони [[копра]] на годишно ниво. == Администрација == Атолот административно е дел од [[Општини во Франција|комуната]] (општината) Маупити, самата во [[Француска Полинезија|управна субдивизија]] на [[Заветрени Острови|Заветрените Острови]]. == Други имиња == Други имиња дадени на Мануае се '''Фенуа Ура''' ([[Тахитски јазик|тахитски:]] Fenua 'Ura''')''' и '''Скили''' ([[Англиски јазик|англиски]]: Scilly ). == Природен резерват == Лагуната на атолот е дом на голем број ретки видови и е природен резерват од 1992 година. Плажите се популарни со морски желки, вклучувајќи ја и загрозената [[зелена морска желка,]] која доаѓа еднаш годишно да положи јајца на островските плажи на почетокот на секој ноември. Атолот е исто така дом на големи лежишта на [[Острига|остриги]] кои содржат до 3 или 4 милиони [[школки]]. [[Податотека:Leeward Islands (Society Islands) topographic map-mk.svg|центар|мини|599x599px|Топографска мапа на островите [[Хуахине]], Рајатеа, Таха, [[Бора Бора]], Тупаи, [[Маупити]], Моту Оне, во групата Заветрени Острови, [[Друштвени Острови]], Француска Полинезија.|алт=]] == Поврзано == *[[Друштвени Острови]] *[[Француска Полинезија]] *[[Заветрени Острови]] == Наводи == <references /> == Надворешни врски == * [https://web.archive.org/web/20061101121240/http://www.colonialvoyage.com/viaggi/pfsocietyother.html Помалку познат остров на Друштвените Острови] во [http://www.colonialvoyage.com/ colonialvoyage.com] {{Друштвени Острови}} [[Категорија:Француска Полинезија]] [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Атоли во Кирибати]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] [[Категорија:Заветрени Острови]] fspztuvtazf8ag2u6pnq93lvlxo8y8r 5562913 5562873 2026-05-24T11:52:12Z Bjankuloski06 332 Исправено име, replaced: Рајатеа → Раиатеја (3) 5562913 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Мануае | native_name = Manua'e | other_name =Фенуа Ура, Скили | settlement_type = [[Остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = Scilly Atoll map.jpg | image_caption = <small>Мапа на островот Мануае.</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type3 = Група | subdivision_name3 = [[Заветрени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Општини | p1 = | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = | map_caption = | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{Coord|16|31|S|154|42|W|type:isle_region:PF|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 3.5 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 727 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = 2011 | population_footnotes = | population_total = 40 | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} Атолот '''Мануае''', се наоѓа на околу 60 км северозападно од Маупиха (Мопелиа) и 255 км западно од [[Маупити]]. Тоа е најзападниот остров на [[Заветрени Острови|Заветрените Острови]] од архипелагот на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]] и се наоѓа 350 км западно од [[Бора Бора]] и 550 км западно од [[Папеете]]. == Географија == Мануае е остров во [[Тихи Океан|Тихиот Океан]], територијален дел на [[Француска Полинезија]]. Островот се состои од прстен помали острови во пречник од околу 6-7 милји, кои се издигнуваат на само неколку метри над [[Морско ниво|морското ниво]]. Премините кои ги одвојуваат заради тоа се непловни. Овие мали островчиња (моту) се покриени со [[Кокосова палма|кокосови палми]] и со тропски песочни плажи. Вкупната површина на островот зафаќа околу 3,5 км. == Историја == Првиот [[Европа|европски]] посетител бил [[Велика Британија (остров)|британскиот]] морепловец [[Семјуел Волис]], во 1767. Мало село било основано таму во тоа време, чии остатоци уште можат да се најдат на северниот дел на главниот остров. На атолот во 1855 се насукал бродот ''Џулиа Ен''. Неговата посада и патници, вклучувајќи дваесет и четири жени и деца живееле на атолот два месеци, за кое време успеале да направат брод со кој биле во можност да отпловат до [[Раиатеја]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.wrecksite.eu/wreck.aspx?223779|title=SV Julia Ann (+1855)|last=|first=|date=|work=www.wrecksite.eu|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref> Нема докази дека островите биле некогаш трајно населени пред насукувањето на бродот ''Џулија Ен.'' На почеток во 1952 година островите биле редовно посетенувани од трговци со [[копра]]. Во текот на 1960-тите години, овие случајни посетители почнале да ги фотографираат големиот број морски желки сè додека нивните активности не биле законски ограничена во 1971 година. Денес атолот е посетуван редовно од страна на рибарите од Раиатеја. Островите, кои немаат редовни бродски или авионски врски со други локации во [[Француска Полинезија]], се во сопственост на Француската Тахитска Компанија ([[Француски јазик|француски:]] "Compagnie Française de Tahiti"), која одгледувала 57,000 кокосови палми во 1920-тите. Сега веќе напуштена, плантажата некогаш произведувала до 70 тони [[копра]] на годишно ниво. == Администрација == Атолот административно е дел од [[Општини во Франција|комуната]] (општината) Маупити, самата во [[Француска Полинезија|управна субдивизија]] на [[Заветрени Острови|Заветрените Острови]]. == Други имиња == Други имиња дадени на Мануае се '''Фенуа Ура''' ([[Тахитски јазик|тахитски:]] Fenua 'Ura''')''' и '''Скили''' ([[Англиски јазик|англиски]]: Scilly ). == Природен резерват == Лагуната на атолот е дом на голем број ретки видови и е природен резерват од 1992 година. Плажите се популарни со морски желки, вклучувајќи ја и загрозената [[зелена морска желка,]] која доаѓа еднаш годишно да положи јајца на островските плажи на почетокот на секој ноември. Атолот е исто така дом на големи лежишта на [[Острига|остриги]] кои содржат до 3 или 4 милиони [[школки]]. [[Податотека:Leeward Islands (Society Islands) topographic map-mk.svg|центар|мини|599x599px|Топографска мапа на островите [[Хуахине]], Раиатеја, Таха, [[Бора Бора]], Тупаи, [[Маупити]], Моту Оне, во групата Заветрени Острови, [[Друштвени Острови]], Француска Полинезија.|алт=]] == Поврзано == *[[Друштвени Острови]] *[[Француска Полинезија]] *[[Заветрени Острови]] == Наводи == <references /> == Надворешни врски == * [https://web.archive.org/web/20061101121240/http://www.colonialvoyage.com/viaggi/pfsocietyother.html Помалку познат остров на Друштвените Острови] во [http://www.colonialvoyage.com/ colonialvoyage.com] {{Друштвени Острови}} [[Категорија:Француска Полинезија]] [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Атоли во Кирибати]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] [[Категорија:Заветрени Острови]] 410roqj9mva6bvmlf57qigaan2j10os Заветрени Острови (Француска Полинезија) 0 1213655 5562845 5428791 2026-05-24T11:05:14Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Заветрени Острови (Друштвени Острови)]] на [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)]] 5428791 wikitext text/x-wiki {{About|западните острови на Француска Полинезија|Карипската група острови|Заветрени Острови}} {{Инфокутија Населено место | name = Заветрени Острови | native_name = {{native name|fr|Îles Sous-le-vent}}<br/>{{native name|ty|Fenua Raro Mata’i}} | other_name = Îles Sous-le-vent | settlement_type = [[Остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = Borabora-2.jpg | image_caption = <small>Заветрени острови.</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = Острови под ветрот <!-- location --> | subdivision_type = Држава | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type3 = Група | subdivision_name3 = [[Заветрени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Поголеми острови | p1 = [[Рајатеа]], [[Бора Бора]], [[Хуахине]], [[Тахаа]] | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = Leeward_Islands_(Society_Islands)_topographic_map-fr.svg | map_caption = Топографска мапа на Заветрените Острови (Друштвени Острови) | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{coord|17|32|S|149|50|W|type:isle|display=title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 395 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 1017 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = август 2007 | population_footnotes = | population_total = 33,184<ref name=census>{{Наведена мрежна страница| url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| title=Recensement de la population 2007| author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF)| format=PDF| accessdate=2007-12-02| language=fr| url-status=dead| archiveurl=https://web.archive.org/web/20071203110626/http://www.ispf.pf/%28k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55%29/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| archivedate=2007-12-03| df=}}</ref> | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} '''Заветрените Острови''' ({{Langx|fr|Îles Sous-le-vent}}; {{Langx|ty|Fenua Raro Mata’i}}, буквално "Острови под ветрот") се наоѓаат во западниот дел на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]] кои се дел од [[Француска Полинезија]], воедно, [[Прекуморски региони на Франција|прекуморски територии на Франција]] во [[Океанија|Јужниот Тихи Океан]]. Тие се протегаат јужно од [[Линиски Острови|Линиските Острови]] (дел од [[Кирибати]]), источно од [[Кукови Острови|Куковите Острови]] и северно од [[Австралски Острови|Австралските Острови]] (исто така дел од [[Француска Полинезија]]). Нивната област е 395 км<sup>2</sup> и население над 33,000 жители. Островите на запад се состојат од три [[атол]]ски групи: [[Мануае (Друштвени Острови)|Мануае]] (исто така познат како ''Атол Скили''), атолот [[Моту Оне]] (познат и како Белингхаузен) кој лежи посеверно од Заветрените Острови и на југоисток атолот [[Маупиха]] (исто така познат како ''Мопелиа''). Поисточно главно се протегаат високите острови од групата која се состои од [[Маупити]] ([[Тахитски јазик|тахитско]] име: Мауруа), атолот Тупаи, [[Бора Бора]] ([[Тахитски јазик|тахитско]] име: Вава), најпознатиот од групата [[Заветрени Острови]] поради неговата поморска база на САД за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]] и последователните [[Туризам|туристичка индустрија]], [[Тахаа]] (тахитско име: Упору), лежи северно од најголемиот остров на групата, [[Рајатеа]] (тахитски имиња: Хава, Јоретеа) каде се наоѓа и најголемиот град кој воедно е главен град на Заветрените Острови, [[Утуроа]], како и највисоката кота, малку над 1.000 метри надморска височина на планината [[Тефатуа]], и најпосле, најисточниот остров на групата, [[Хуахине]] (тахитско име: Матаиреа) кој за време на [[Плима и осека|високата плима]] е поделен на два дела: Хуахине Нуи ("Голем Хуанине") на север и Хуахине Ити ("Мал Хуахине") на југ. == Администрација == [[Архипелаг]]от е административната субдивизија ({{langx|fr|subdivision administrative}}) на [[Француска Полинезија]]. Главен град на административната област на Заветрените Острови е [[Утуроа]]. Заветрените Острови е дел од петте административни области на [[Француска Полинезија]] и една од 6 изборни области за [[Француска Полинезија|Собранието на Француска Полинезија]] (Поврзано: [[Француска Полинезија|Политиката на Француска Полинезија]]). == Историја == Првиот Европеец кој стигнал на [[архипелаг]]от бил [[Џејмс Кук]] на 12 април 1769 во текот на Британската експедиција за да го набљудува преминот на Венера кој бил видлив од Тахити. Честа заблуда е дека на ова прво патување (тој ги посетил островите двапати), групата ја нарекол "Друштвена" во чест на [[Кралско друштво|Кралското друштво]]. Кук запишал во неговиот дневник дека островите ги нарекол Друштвени, бидејќи се во блиску едни до други.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/52738452|title=Into the blue : boldly going where Captain Cook has gone before|last=1958-|first=Horwitz, Tony|date=2003|publisher=Bloomsbury|isbn=0747564558|location=London|oclc=52738452}}</ref> Откако Франција прогласила протектор над [[Тахити]] во 1840, Британците и Французите потпишале [[Жарначка конвенција (1847)|Жарначка конвенција]], во 1847, изјавувајќи дека кралствата [[Рајатеа]], [[Хуахине]] и [[Бора Бора]] ќе останат независни од било која сила и дека на ниту еден поглавар нема да му биде дозволено да владее со целиот архипелаг. Франција на крајот го прекршила договорот, островите биле анексирани и станале колонија во 1888 година (осум години по [[Приветрени Острови|Приветрените Острови]]). Конфликтите со домородното население, наречени ''Заветрена војна'', траеле до 1897 година.<ref name="Craig">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=01U5DrqoMJgC|title=Historical Dictionary of Polynesia|last=Robert D. Craig|publisher=Scarecrow Press|year=2002|isbn=0-8108-4237-8|edition=2|volume=39|page=107}}</ref><ref name="Matsuda">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=2_BBr0sZM5kC|title=Empire of Love: Histories of France and the Pacific|last=Matt K. Matsuda|publisher=Oxford University Press|year=2005|isbn=0-19-516294-3|pages=91–112|chapter=Society Islands: Tahitian Archives}}</ref> == Географија == Островите се планински, составени од [[вулкан]]ски карпи. Тие се формираат на [[трахит]], [[долерит]] и [[базалт]]. Има подигнати корални лежишта високо на планините а лавата се јавува во различни форми, дури и во цврсти текови. Вулканската активност престанала толку одамна што кратерите се речиси целосно уништени од ерозија. === Флора и фауна === Флората вклучува [[лебно дрво]], [[пандан]] и [[Кокосова палма|кокосови палми]]. Ограничената копнена фауна вклучува [[Свиња|диви свињи]], стаорци, мали [[гуштери]]. Постојат неколку видови на слатководни риби кои живеат во малите струи на островите, но [[Корален гребен|коралните гребени]] околу островите покажуваат широк спектар на риби и други видови кои живеат во солената вода. == Острови == [[Податотека:Leeward Islands (Society Islands) topographic map-mk.svg|алт=|мини|400x400пкс|Топографски карта на Заветрените Острови]] *[[Рајтеа]] (најголемиот остров на групата). Тахитски имиња: Хава, Иоретеа *[[Хуахине]] кој при висока плима е поделен на два острови, Хуахине Нуи ("Голем Хуахине") на север и Хуахине Ити ("Мал Хуахине") на југ; Тахитско име: Матаиреа * Таха; тахитско име: Упору *[[Бора Бора]]; тахитско име: Вава *[[Тупаи]]; Tahitian име: Моту Ити *[[Маупити]] Tahitian име: Мауруа *[[Мануае (Друштвени Острови)|Mануае]] (исто така познат како атол Скили ) * Маупиха (исто така познат како Мопелиа) * Моту Оне (исто така познат како Белингхаузен) == Туризам == [[Туризам|Туризмот]] е двигател на економијата. Во земјоделието, главните производи се копра, [[шеќер]], [[рум]], [[седеф]] и [[ванила]]. == Поврзано == * [[Џејмс Кук]] == Наводи == <references group="" responsive=""></references> * {{EB1911|wstitle=Society Islands|volume=25|page=320}} == Надворешни врски == * [http://www.solarviews.com/cap/earth/tahaa.htm Сателитска слика] [[Категорија:Архипелази во Тихиот Океан]] [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Француска Полинезија]] rnyssot8s10i72rkvjzp81uknxeva6i 5562912 5562845 2026-05-24T11:52:09Z Bjankuloski06 332 Исправено име, replaced: Рајатеа → Раиатеја (3) 5562912 wikitext text/x-wiki {{About|западните острови на Француска Полинезија|Карипската група острови|Заветрени Острови}} {{Инфокутија Населено место | name = Заветрени Острови | native_name = {{native name|fr|Îles Sous-le-vent}}<br/>{{native name|ty|Fenua Raro Mata’i}} | other_name = Îles Sous-le-vent | settlement_type = [[Остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = Borabora-2.jpg | image_caption = <small>Заветрени острови.</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = Острови под ветрот <!-- location --> | subdivision_type = Држава | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type3 = Група | subdivision_name3 = [[Заветрени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Поголеми острови | p1 = [[Раиатеја]], [[Бора Бора]], [[Хуахине]], [[Тахаа]] | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = Leeward_Islands_(Society_Islands)_topographic_map-fr.svg | map_caption = Топографска мапа на Заветрените Острови (Друштвени Острови) | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{coord|17|32|S|149|50|W|type:isle|display=title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 395 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 1017 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = август 2007 | population_footnotes = | population_total = 33,184<ref name=census>{{Наведена мрежна страница| url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| title=Recensement de la population 2007| author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF)| format=PDF| accessdate=2007-12-02| language=fr| url-status=dead| archiveurl=https://web.archive.org/web/20071203110626/http://www.ispf.pf/%28k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55%29/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| archivedate=2007-12-03| df=}}</ref> | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} '''Заветрените Острови''' ({{Langx|fr|Îles Sous-le-vent}}; {{Langx|ty|Fenua Raro Mata’i}}, буквално "Острови под ветрот") се наоѓаат во западниот дел на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]] кои се дел од [[Француска Полинезија]], воедно, [[Прекуморски региони на Франција|прекуморски територии на Франција]] во [[Океанија|Јужниот Тихи Океан]]. Тие се протегаат јужно од [[Линиски Острови|Линиските Острови]] (дел од [[Кирибати]]), источно од [[Кукови Острови|Куковите Острови]] и северно од [[Австралски Острови|Австралските Острови]] (исто така дел од [[Француска Полинезија]]). Нивната област е 395 км<sup>2</sup> и население над 33,000 жители. Островите на запад се состојат од три [[атол]]ски групи: [[Мануае (Друштвени Острови)|Мануае]] (исто така познат како ''Атол Скили''), атолот [[Моту Оне]] (познат и како Белингхаузен) кој лежи посеверно од Заветрените Острови и на југоисток атолот [[Маупиха]] (исто така познат како ''Мопелиа''). Поисточно главно се протегаат високите острови од групата која се состои од [[Маупити]] ([[Тахитски јазик|тахитско]] име: Мауруа), атолот Тупаи, [[Бора Бора]] ([[Тахитски јазик|тахитско]] име: Вава), најпознатиот од групата [[Заветрени Острови]] поради неговата поморска база на САД за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]] и последователните [[Туризам|туристичка индустрија]], [[Тахаа]] (тахитско име: Упору), лежи северно од најголемиот остров на групата, [[Раиатеја]] (тахитски имиња: Хава, Јоретеа) каде се наоѓа и најголемиот град кој воедно е главен град на Заветрените Острови, [[Утуроа]], како и највисоката кота, малку над 1.000 метри надморска височина на планината [[Тефатуа]], и најпосле, најисточниот остров на групата, [[Хуахине]] (тахитско име: Матаиреа) кој за време на [[Плима и осека|високата плима]] е поделен на два дела: Хуахине Нуи ("Голем Хуанине") на север и Хуахине Ити ("Мал Хуахине") на југ. == Администрација == [[Архипелаг]]от е административната субдивизија ({{langx|fr|subdivision administrative}}) на [[Француска Полинезија]]. Главен град на административната област на Заветрените Острови е [[Утуроа]]. Заветрените Острови е дел од петте административни области на [[Француска Полинезија]] и една од 6 изборни области за [[Француска Полинезија|Собранието на Француска Полинезија]] (Поврзано: [[Француска Полинезија|Политиката на Француска Полинезија]]). == Историја == Првиот Европеец кој стигнал на [[архипелаг]]от бил [[Џејмс Кук]] на 12 април 1769 во текот на Британската експедиција за да го набљудува преминот на Венера кој бил видлив од Тахити. Честа заблуда е дека на ова прво патување (тој ги посетил островите двапати), групата ја нарекол "Друштвена" во чест на [[Кралско друштво|Кралското друштво]]. Кук запишал во неговиот дневник дека островите ги нарекол Друштвени, бидејќи се во блиску едни до други.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/52738452|title=Into the blue : boldly going where Captain Cook has gone before|last=1958-|first=Horwitz, Tony|date=2003|publisher=Bloomsbury|isbn=0747564558|location=London|oclc=52738452}}</ref> Откако Франција прогласила протектор над [[Тахити]] во 1840, Британците и Французите потпишале [[Жарначка конвенција (1847)|Жарначка конвенција]], во 1847, изјавувајќи дека кралствата [[Раиатеја]], [[Хуахине]] и [[Бора Бора]] ќе останат независни од било која сила и дека на ниту еден поглавар нема да му биде дозволено да владее со целиот архипелаг. Франција на крајот го прекршила договорот, островите биле анексирани и станале колонија во 1888 година (осум години по [[Приветрени Острови|Приветрените Острови]]). Конфликтите со домородното население, наречени ''Заветрена војна'', траеле до 1897 година.<ref name="Craig">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=01U5DrqoMJgC|title=Historical Dictionary of Polynesia|last=Robert D. Craig|publisher=Scarecrow Press|year=2002|isbn=0-8108-4237-8|edition=2|volume=39|page=107}}</ref><ref name="Matsuda">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=2_BBr0sZM5kC|title=Empire of Love: Histories of France and the Pacific|last=Matt K. Matsuda|publisher=Oxford University Press|year=2005|isbn=0-19-516294-3|pages=91–112|chapter=Society Islands: Tahitian Archives}}</ref> == Географија == Островите се планински, составени од [[вулкан]]ски карпи. Тие се формираат на [[трахит]], [[долерит]] и [[базалт]]. Има подигнати корални лежишта високо на планините а лавата се јавува во различни форми, дури и во цврсти текови. Вулканската активност престанала толку одамна што кратерите се речиси целосно уништени од ерозија. === Флора и фауна === Флората вклучува [[лебно дрво]], [[пандан]] и [[Кокосова палма|кокосови палми]]. Ограничената копнена фауна вклучува [[Свиња|диви свињи]], стаорци, мали [[гуштери]]. Постојат неколку видови на слатководни риби кои живеат во малите струи на островите, но [[Корален гребен|коралните гребени]] околу островите покажуваат широк спектар на риби и други видови кои живеат во солената вода. == Острови == [[Податотека:Leeward Islands (Society Islands) topographic map-mk.svg|алт=|мини|400x400пкс|Топографски карта на Заветрените Острови]] *[[Рајтеа]] (најголемиот остров на групата). Тахитски имиња: Хава, Иоретеа *[[Хуахине]] кој при висока плима е поделен на два острови, Хуахине Нуи ("Голем Хуахине") на север и Хуахине Ити ("Мал Хуахине") на југ; Тахитско име: Матаиреа * Таха; тахитско име: Упору *[[Бора Бора]]; тахитско име: Вава *[[Тупаи]]; Tahitian име: Моту Ити *[[Маупити]] Tahitian име: Мауруа *[[Мануае (Друштвени Острови)|Mануае]] (исто така познат како атол Скили ) * Маупиха (исто така познат како Мопелиа) * Моту Оне (исто така познат како Белингхаузен) == Туризам == [[Туризам|Туризмот]] е двигател на економијата. Во земјоделието, главните производи се копра, [[шеќер]], [[рум]], [[седеф]] и [[ванила]]. == Поврзано == * [[Џејмс Кук]] == Наводи == <references group="" responsive=""></references> * {{EB1911|wstitle=Society Islands|volume=25|page=320}} == Надворешни врски == * [http://www.solarviews.com/cap/earth/tahaa.htm Сателитска слика] [[Категорија:Архипелази во Тихиот Океан]] [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Француска Полинезија]] nl883psvy4yu98n08bcsfe5b7xde0k1 Маупихаа 0 1213658 5562874 5491836 2026-05-24T11:15:05Z Bjankuloski06 332 /* Историја */ Исправено име, replaced: Папете → Папеете 5562874 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Маупихаа | native_name = | other_name =Мопелиа | settlement_type = [[Остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = MaupihaaISS002-E-7550.PNG | image_caption = <small>Фотографија на НАСА од островот Маупихаа.</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type3 = Група | subdivision_name3 = [[Заветрени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Општини | p1 = | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = Karta FP Societe isl.PNG | map_caption = Мапа на Маупити | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{Coord|16|48|S|153|57|W|type:isle_scale:250000_region:PF|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 2,6 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = 1985 | population_footnotes = | population_total = 10 | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} '''Маупихаа''', исто така познат како '''Мопелиа -''' [[атол]] во Тихиот Океан, дел од групата Заветрени Острови ([[Француски јазик|француски:]] Iles sous le Vent) кои припаѓаат на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]]. Овој атол се наоѓа 72 км југоисточно од [[Мануае (Друштвени Острови)|Мануае]], неговиот најблизок сосед. == Географија == Маупихаа е околу 8 км долг [[атол]] со лагуна која е до 40 метри во длабочина и опкружена со потопени гребени на три страни.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oceandots.com/pacific/society/maupihaa.php|title=Society Islands - Maupihaa|date=2007-01-14|publisher=oceandots.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20101223080824/http://oceandots.com/pacific/society/maupihaa.php|archive-date=December 23, 2010|url-status=dead}}</ref> Надворешните гребени на атолот се континуирани освен еден мал премин на западната страна. На источната страна се состои од тесни, слабо вегетативни мотуси, островчето (Моту Маутупихаа) и голем број помали островчиња кои ја прават вкупна површина од Маупихаа од 2.6 км2. Единственото село на атолот се наоѓа на Моту Маупихаа. Во 1985 година населението броело само 10 луѓе.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.livingarchipelagos.org/sitepage.asp?name=Mopelia%20Atoll|title=Living Archipelagos - Proposed Sites|date=2007-01-14|publisher=livingarchipelagos.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20070611184148/http://www.livingarchipelagos.org/sitepage.asp?name=Mopelia%20Atoll|archive-date=2007-06-11|url-status=dead}}</ref> [[Податотека:Der deutsche Hilfskreuzer SMS SEEADLER bringt am 20. März 1917 vor der brasilianischen Küste die französische Bark CAMBRONNE auf.jpg|лево|мини|Германскиот SMS Seeadler (20 март 1917)]] == Историја == [[Податотека:Seeadler_SLV_Allen_Green.jpg|мини|Насуканиот брод ''Seeadler''|алт=|лево|222x222пкс]] Атолот Маупихаа бил населен многу одамна од страна на [[Полинезијци]]. Археолошки остатоци и јадици за риболов биле пронајдени. Првиот Европеец кој пристигнал на Маупихаа, заедно со соседните [[Мануае (Друштвени Острови)|Фенуа Ура]] и [[Моту Оне]], бил [[Семјуел Волис]] во 1767. Во 1917, атолот бил под закуп на компанија од [[Папеете]], со тројца вработени кои произведувале копра, одгледувале свињи и кокошки и собирале желки. Тој подоцна бил под закуп на друга компанија за копра и целосно бил засаден со [[Кокосова палма|кокосови палми]]. Истата година, грофот [[Феликс фон Лукнер]], познат под прекарот Морски Ѓавол<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.jacksonvilleprogress.com/opinion/columns/mysteries-at-the-museum-the-imperial-raider---sms/article_33bbdd48-7ef6-11e7-9156-d7b87303a03c.html|title=Mysteries at the Museum: The Imperial Raider - SMS Seeadler|last=Curatorvtm@gmail.com|first=Larry Lydick|work=Daily Progress Jacksonville, TX|language=en|accessdate=2018-12-22}}</ref> на познатиот брод [[SMS Seeadler]] стигнал на островот и воспоставил мала колонија во тек на патувањето за напад на Сојузничките бродови во Јужниот Тихи Океан за време на [[Прва светска војна|Првата светска војна]]. Целта на станицата била да се обезбеди вода и свежи намирници и да се прават поправки на бродот по долго патување низ [[Атлантски Океан|Атлантскиот Океан]] и низ [[Јужна Америка]]. Бидејќи SMS ''Seeadler'' бил премногу голем за да се внесе во лагуната на Мопелиа, тој бил закотвен надвор од атолот. По кратко време, разбранувано море и ветерот предизвикале ''Seeadler'' да се насука на гребенот на островот, оставајќи го фон Лукнер и околу 50 други луѓе изолирани. Во книгата на [[Ловел Томас]] од 1928<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/535085444|title=Raiders of the deep|last=1892-1981.|first=Thomas, Lowell|date=[2007], ©1928|publisher=Kessinger Publications|isbn=1417914564|location=[Whitefish, MT]|oclc=535085444}}</ref> книга за фон Лукнер се вели дека загубата на ''Seeadler'' била последица на [[цунами]].<ref name=":0" /> Некои од морнарите биле американски затвореници од војната кои биле заробени на океанот од страна на Лукнер. На крајот фон Лукнер одбрал неколку мажи и направил долг брод со едра за патување од околу 3,200 километри на [[Фиџи]] каде фон Лукнер имал намера да грабне друг брод и да се врати да ги спаси останатите морнари на Мопелиа. Сепак, планот не му се остварил и на крајот тој се предал на некој британски поручник. Фон Лукнер го поминал остатокот од [[Прва светска војна|Првата светска војна]] како заробеник во [[Нов Зеланд]],<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/936201120|title=Sea Devil - The Story Of Count Felix Von Luckner.|last=Lowell.|first=Thomas|date=2013|publisher=Read Books Ltd|isbn=1446548198|oclc=936201120}}</ref> иако тој успешно избегал во една прилика на брод со други затвореници, но бил фатен. Во меѓувреме, остатокот од неговиот екипаж го заробиле францускиот [[едреник]], ''Lutece'', кој дошол до Мопелиа и со него пловеле до [[Велигденски Остров|Велигденскиот Остров]] пристигнувајќи на 4 октомври по што биле заробени од страна на [[чиле]]анските власти. Четири американски морнари потоа пловеле на отворен брод 1600 километри за [[Паго Паго]], каде го организирале спасувањето на своите колеги останати на Мопелиа. [[Податотека:Maupihaa AKK 1857.jpg|мини|279x279пкс|Моту Тавае, Маупихаа (Мопелиа) Атол во Француска Полинезија]] == Администрација == Атолот административно е дел од [[Општини во Франција|комуна]]<nowiki/>та (општината) Маупити, самата во [[Француска Полинезија|управна субдивизија]] на Заветрените Острови. Денес Маупихаа е заведена како трајно ненаселен остров. == Други имиња == * Мопелиа * Маупелиа * Мопихаа * Маупихоа * Мапетиа == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.thelifenomadik.com/blog/2017/06/25/maupihaa-a-few-people-on-a-tiny-island/ Маупихаа, туристичка презентација на атолот] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20181125040720/http://www.thelifenomadik.com/blog/2017/06/25/maupihaa-a-few-people-on-a-tiny-island/ |date=2018-11-25 }} {{Друштвени Острови}} [[Категорија:Атоли во Тихиот Океан]] [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Заветрени Острови]] [[Категорија:Француска Полинезија]] is1dlo6ig6bkzva34g1mgw834kts8ad Тахаа 0 1213660 5562918 5128051 2026-05-24T11:53:12Z Bjankuloski06 332 Исправено име, replaced: Рајатеа → Раиатеја (3) 5562918 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Тахаа | native_name = Taha’a | other_name = | settlement_type = [[Остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = Borabora Tahaa Raiatea.jpg | image_caption = <small>Фотографија на НАСА на Бора Бора, Тахаа и Раиатеја.</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type3 = Група | subdivision_name3 = [[Заветрени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Општини | p1 = | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = tahaa1.png | map_caption = Местоположба на општината Тахаа (со црвено) во Заветрените Острови | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{coord|-16.6167|-151.5|format=dms|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 90 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = 590 | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = 2007 | population_footnotes = | population_total = 5003 | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} {{Infobox French commune |name = Тахаа |commune status = [[Општини во Франција|Општина]] |map size = |adjustable map = |map caption = |overseas collectivity = [[Француска Полинезија]] |administrative subdivision=[[Заветрени Острови]] |commune centre = [[Патио]] |INSEE = 98745 |postal code = 98733 |mayor = |term = |coordinates = {{coord|-16.6167|-151.5|format=dms|display=inline,title}} |elevation m = |elevation min m = 0 |elevation max m = 590 |area km2 = 90.2 |population = 5003 |population date = 2007 }} '''Тахаа''' ([[Тахитски јазик|тахитски]]: Taha’a) е остров во западната група Заветрени Острови, дел од [[Друштвени Острови|Друштвените Остров]]и во [[Француска Полинезија]], и прекуморска територија на [[Франција]] во [[Тихи Океан|Тихиот Океан]]. Островите Тахаа и соседниот [[Раиатеја]] во непосредниот јужен дел се затворени од страна на ист [[корал]]ен гребен и тие можеби некогаш биле еден ист остров. Тахаа брои 5.000 жители кои живеат на 90 км2 и достигнува максимална височина од 590 метри. Тој е познат и како "Ванила Остров" и произведува [[бисер]]и од исклучителен квалитет. == Администрација == Административно, Тахаа и околните островчиња кои произлегуваат од коралниот гребен се [[Општини во Франција|комуна]] (општината) и дел на [[Француска Полинезија|административната субдивизија]] Заветрени Острови, на Француска Полинезија. Тахаа се состои од следниве поврзани комуни: * Фаааха * Хаамене * Хипу * Ирипау * Ниуа * Руутиа * Тапуаму * Вајатоаре Административниот центар на комуната Тахаа е населбата [[Патио]]. == Историја == Во времето на посетата на [[Џејмс Кук|Капетанот Кук]] во 1769 и 1773, островот бил под окупација на [[Бора Бора]] воините.<ref name="Anne">{{Наведена книга|title=Aphrodite's Island|last=Salmond|first=Anne|date=2010|publisher=University of California Press|isbn=9780520261143|location=Berkeley|pages=213-218,286-289}}</ref> == Производство == Тахаа произведува 70-80% од ванилата на цела Француска Полинезија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://tahititourisme.com/en-us/island/tahiti/where-is-tahiti-and-the-tahitian-islands/|title=Where is Tahiti & The Tahitian Islands?|date=2018-10-05|work=Tahiti Tourisme|language=en-us|accessdate=2018-12-22}}</ref> Поради мирисот на ванила, Тахаа е познат и како "Ванила Остров". Тахаа освен ванила произведува и [[бисер]]и со исклучителен квалитет. == Пристапност == До Тахаа и нејзините мали островчиња може да се стигне со брод и чамец од Раиатеја. Чамците ги оставаат посетителите на островче со плажа со мала лагуна со поглед на [[Бора Бора]]. Овие делови на Друштвените Острови се најмалку модернизирани. == Тахитски правопис == Тахаа на тахитски се пишува со користење на [[апостроф]] '''Taha’a''' (за да се истакне [[Гласилна избувна согласка|гласилната избувна согласка]], како што се промовира од страна на Тахитската Академија и се прифаќа од страна на територијалната влада.<ref><div>[http://www.farevanaa.pf/theme_detail.php?id=5 Graphie и graphies de la langue tahitienne] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150924010527/http://www.farevanaa.pf/theme_detail.php?id=5 |date=2015-09-24 }}</div></ref>) Овој апостроф сепак често се испушта. Во старите патнички записи, [[Транскрипција (лингвистика)|транскрипција]]<nowiki/>та '''Отаха''' понекогаш се користи. == Наводи == <references group="" responsive=""></references> == Надворешни врски == * [https://tahititourisme.com/en-us/island/tahiti/where-is-tahiti-and-the-tahitian-islands/ Туристички водич со информации и фотографии од островот] * [https://www.youtube.com/watch?v=zSYOWV9XOcA Тахаа презентација на островот] (видео) <br />{{Друштвени Острови}} [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Заветрени Острови]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] [[Категорија:Француска Полинезија]] 06yab6p3jzjqpeq0wrfli8ghzlkpu16 Тупаи 0 1213666 5562879 5491824 2026-05-24T11:15:41Z Bjankuloski06 332 /* Туризам */ Исправено име, replaced: Папете → Папеете 5562879 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Населено место | name = Тупаи | native_name = | other_name = | settlement_type = [[Остров]] <!-- images, nickname, motto --> | image_skyline = Tupai.JPG | image_caption = <small>Фотографија на НАСА од островот Тупаи.</small> | image_flag = | image_shield = | motto = | nickname = | etymology = <!-- location --> | subdivision_type = Земја | subdivision_name = [[Франција]] | subdivision_type1 = [[Прекуморски региони на Франција]]<!--Officially an overseas collectivity--> | subdivision_name1 = [[Француска Полинезија]] | subdivision_type2 = Архипелаг | subdivision_name2 = [[Друштвени Острови]] | subdivision_type3 = Група | subdivision_name3 = [[Заветрени Острови]] | subdivision_type4 = | subdivision_name4 = | parts_type = Општини | p1 = | p2 = | p3 = | p4 = | p5 = | p6 = <!-- maps and coordinates --> | image_map = Societe isl Tupai.PNG | map_caption = Карта на Заветрените Острови | pushpin_map = | pushpin_relief = | pushpin_map_caption = | coordinates = {{coord|16|17|S|151|50|W|display=title}} | coordinates_footnotes = <!-- established --> | established_title = | established_date = <!-- area --> | area_footnotes = | area_total_km2 = 11 | area_total_sq_mi = | area_land_sq_mi = | area_water_sq_mi = <!-- elevation --> | elevation_footnotes = | elevation_m = | elevation_ft = <!-- population --> | population_as_of = | population_footnotes = | population_total = 0 | population_density_km2 = auto | population_density_sq_mi= | population_demonym = <!-- time zone(s) --> | timezone1 = | utc_offset1 = | timezone1_DST = | utc_offset1_DST = <!-- postal codes, area code --> | postal_code_type = | postal_code = | area_code_type = | area_code = | geocode = | iso_code = | blank_name = | blank_info = | blank1_name = | blank1_info = <!-- website, footnotes --> | website = | footnotes = }} '''Тупаи''', исто така наречен ''<nowiki/>'Motu Iti' ''— ниско поставен [[атол]] во [[Друштвени Острови]], [[Француска Полинезија]]. Се наоѓа на 19 километри северно од [[Бора Бора]] и припаѓа на западните [[Заветрени Острови]] [[Француски јазик|(француски]]: Îles Sous-le-vent). Овој мал атол има површина од 11 км<sup>2</sup>. Неговиот широк корален гребен опфаќа плитка песочна лагуна. Тупаи нема постојани жители освен некои работници во плантажите со кокос. Постои приватен аеродром на Тупаи. Инаугуриран бил во 2001 година и неговата употреба е ограничена. [[Податотека:Atoll research bulletin (1983) (20319213056 brightened).jpg|мини|алт=|лево|232x232пкс|Мапа на Тупаи]] ==Администрација== Атолот Тупаи административно припаѓа на [[Општини во Франција|комуната]] [[Бора Бора]]. == Туризам == На 4 август 1997 владата на Француска Полинезија го откупила атолот Тупаи за $8,000,000 со план тука да развива туризам. Островот бил откупен од некој жител на Папеете, кој имал плантажи на копра низа архипелагот, но западнал во долгови. Право на земјата побарале околу 1000 месни [[Полинезијци]], повикувајќи се на наследни права на делови на атолот. Владата на Француска Полинезија ветила дека ќе се грижи за животната средина и туризмот ќе го развива во разумни граници.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.pireport.org/articles/1997/08/05/french-polynesia-buys-tupai-atoll|title=FRENCH POLYNESIA BUYS TUPAI ATOLL {{!}} Pacific Islands Report|work=www.pireport.org|accessdate=2018-12-22|archive-date=2018-12-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20181211162046/http://www.pireport.org/articles/1997/08/05/french-polynesia-buys-tupai-atoll|url-status=dead}}</ref> == Наводи == {{наводи}} ==Надворешни врски== * [https://web.archive.org/web/20101223015139/http://www.oceandots.com/pacific/society/tupai.php] *[https://mapcarta.com/20412152 Мапа на атолот Тупаи] {{coord|16|17|S|151|50|W|display=title}} {{Друштвени Острови}} {{DEFAULTSORT:Тупај}} 5nn0jy9ohir89e1fepjlkxgfjja63t2 Раиатеја 0 1213685 5562849 5290019 2026-05-24T11:06:21Z Bjankuloski06 332 Исправена врска, replaced: Заветрени Острови (Друштвени Острови) → Заветрени Острови (Француска Полинезија) (3) 5562849 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Остров | image = borabora Tahaa Raiatea.jpg | image_caption = Островот [[Бора Бора]] (горе) [[Тахаа]] (средина) и Рајатеа (долу). Тахаа и Рајатеа делат иста [[лагуна]]. | image_size = 200px | map_image = Karta FP Societe isl.PNG | map_caption = | native_name = Ra'iātea | location = Тихи Океан | coordinates = {{Coord|16|49|S|151|27|W|type:isle_scale:250000_region:PF|display=inline,title}} | archipelago = [[Друштвени Острови]] | major_islands = Рајатеа | area_km2 = 167.7 | highest_mount = Планина [[Тефатуа]] | elevation_m = 1017 | country = Франција | country_admin_divisions_title = [[Прекуморски региони на Франција|Прекуморска територија]]<!--Officially an overseas collectivity--> | country_admin_divisions = Француска Полинезија | country_capital_and_largest_city = [[Утуроа]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.etahititravel.com/islands/raiatea.aspx|title=Vacation guide to Raiatea|publisher=eTahititravel|access-date=24 March 2015|archive-date=2016-09-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20160909161220/http://www.etahititravel.com/islands/raiatea.aspx|url-status=dead}}</ref> | country_largest_city_population = 3778 | population = 12,545<ref name=census>{{Наведена мрежна страница| url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| title=Recensement de la population 2007| author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF)|format=PDF|accessdate=2007-12-02 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20071203110626/http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf <!-- Bot retrieved archive --> |archivedate = 2007-12-03|language=fr}}</ref> | density_km2 = 72 | ethnic_groups = | additional_info = }} '''Рајатеа''' ([[Тахитски јазик|тахитски]]: '''Ra'iātea)''' - [[остров]] на [[Француска Полинезија]] дел на [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрените Острови]] во архипелагот на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]]. Тој е четвртиот најголем остров во целиот архипелаг по [[Тахити]], [[Ники Хива]] и [[Хива Оа]] и трет по големина од [[Прекуморски региони на Франција|заедниците]] според бројот на населението, зад [[Тахити]] и [[Моореја]]. Островот се наоѓа 4,5 км јужно од [[Тахаа]] со кого ја дели истата лагуна, 34 км на запад-југозапад од [[Хуахине]] и на 201 км запад-северозапад од [[Тахити]]. Главен град на островот е [[Утуроа]]. Административно тој е поделен на три општини, Утуроа, Тапутапуатеа и Тумараа. Традиционалното име на островот е '''Хаваии''', татковина на [[Маори]]те.<ref name="Anne">{{Наведена книга|last1=Salmond|first1=Anne|title=Aphrodite's Island|date=2010|publisher=University of California Press|location=Berkeley|isbn=9780520261143|pages=227-228}}</ref> Островот бил признат како независна држава во 1847 ([[Жарначка конвенција]]) но официјално бил припоен на [[Франција]] во 1888 година. == Географија == Островите Рајатеа и Тахаа се затворени со заеднички [[корален гребен]] и некогаш можеле да бидат единствен остров. Рајатеа е најголем и најгусто населен остров, во групата [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрени Острови]], со површина од 167,7 км и вкупно население од 12,024 жители на пописот август 2007. Густината на населеност е 72 жители/км<sup>2</sup>. Најголемата заедница на Рајатеа е населбата [[Утуроа]] која се наоѓа на северната страна и има население од речиси 10.000 жители.<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://lebendom.com/article/raiatea|title=Raiatea; Etymologie; Geographie und Bevölkerung; Geschichte; Transport; Administration|work=lebendom.com|accessdate=2018-12-22}}</ref> == Потекло на поимот == Името '''Рајатеа''' потекнува од [[Тахитски јазик|тахитските зборови]] '''раи''' (односно, рај) со значење [[небо]] и '''атеа''' светлина и јасен. Точното наведување на името на [[Тахитски јазик|тахитски]] е '''Ra'iātea''', што значи светло небо. Улиета е застарена транскрипција која најчесто се користela во 19 век. Извонредната птица улиета потекнува од овој остров, заедно со други непознати видови и постои цртеж од неа кој е во Природонаучниот музеј во Лондон.<ref name=":0" /> == Историја == === Митови и легенди === ==== Создавање ==== [[Полинезиски јазици|Полинезиските]] митови раскажуваат дека островите на [[Тахаа]] и Рајтеа биле еден ист остров коишто некој џин ги разделил од гнев, удирајќи ги по несреќната љубовна врска. Всушност, двата острови биле една иста целина пред 2.4 милиони години<ref><div>www.ploto.net/1S/tp/tp16_enonce.pdf </div></ref> за што сведочи нивната заедничка лагуна. ==== Населување ==== Рајтеа е позната како ''светиот остров'' со привилегиран статус во локалната традиционална култура, која генерално му го дава името ''Хавајки Нуи'' ([[Тахитски јазик|тахитски:]] ''Hawaiki Nui)'' или ''Хаваи Нуи'' (''хаваи'' 'подземниот свет', 'полинезиската татковина'<ref><div> {{Наведена мрежна страница|url=https://pollex.shh.mpg.de/|title=Pollex Online|work=pollex.shh.mpg.de|accessdate=2018-12-22|archive-date=2020-10-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20201027123316/https://pollex.shh.mpg.de/|url-status=dead}} </div></ref> и ''nui'' како 'голем'). Хаваи Нуи е митски остров, лулка на полинезискиот народ и култура, каде првите Маори допловиле, пред повеќе од илјада години на огромни кануа. ==== Кралска династија ==== Според традициите, Рајатеа бил воедно и првиот од островите на [[Друштвени Острови|Друштвениот архипелаг]] со кралска династија. Таа почнала со владеењето на полубогот Хиро, синот на Хаехи, внук на Уруматата, правнук на Ра, богот-сонце. Хиро бил првиот крал на островот и таму го основал познатото ''марае'' на Opoа кој го посветил на богот Хоро, или [[Оро (божество)|Оро]], владетел на светот, чиј потомок бил. Хиро по неговата смрт бил воздигнат на ранг на боговите, го славеле како бог на крадците и наследниците и изградиле во негова чест мал камен храм веднаш до оној на богот Oro, неговиот предок. Новиот бог бил особено славен на островот [[Хуахине|Хуахине Ити]]<ref name="Caillot">{{Наведена книга|url=|title=Histoire de la Polynésie Orientale|last=A.C |first= Eugène Caillot|publisher=Ernest Leroux|year=|isbn=|location=Paris|page=51|pages=|language=fr}}</ref>. Хиро имал два сина<span> </span>: Ханети и Охататама. Ханети го наследил својот татко како крал на Рајатеа, а тој му го оставил знакот на неговата моќ, кој се состоел од црвен појас (''марура''). Охататама не сакал да се потчинува на својот брат. Тој се повлекол на островот Фануи, се прогласил себеси за крал, а на половината врзал бел појас да покаже дека тој е независен крал<ref name="Caillot"/>. === Пристигнување на Европејците === [[Податотека:Taputapuatea marae Raiatea.jpg|мини|259x259пкс|Храмот ''Тапутапуатеа'' во Рајатеа.]] Првиот Европеец кој го видел островот е заведен како [[Педро Фернандес де Кирос]] во 1606. на мапите бил заведен како ''La Fugitiva''.<ref>Burney, James ''A chronological history of the discoveries in the South Sea or Pacific Ocean'' London, 1803, vII, p.326.</ref> Полинезискиот морепловец [[Тупаја]], кој пловел заедно со Џејмс Кук е роден на островот околу 1725. Кук пристигнал на островот во 1769 а потоа повторно во 1773-1774.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/317461764|title=Aphrodite's island : the European discovery of Tahiti|last=Anne|first=Salmond|isbn=9780520261143|edition=First University of California Press |location=Berkeley|oclc=317461764}}</ref>{{rp|214-218,284-291,315-318}} Омаи (о.1751-1780), едно друго момче од Рајатеа, патувал со европските истражувачи во [[Лондон]] во 1774 и служел како преведувач на [[Џејмс Кук|Капетанот Кук]] на неговото трето патување во Тихиот Океан. Кралот [[Таматоа VI]] бил последниот крал кој владеел од 1884-1888. === Знаменитости === [[Податотека:Tiare Apetahi.jpg|мини|256x256пкс|Tiare Apetahi]] Многу марае, остатоци на стари и важни места за светите култови се присутни на островот, вклучувајќи го и кралскиот храм на Тапутапутеа, најголемиот и најпознат свет храм на Полинезија. Рајатеа се разликува и по цветот ''tiare apetahi'', мала бела гарденија ендемска на Темехани Рахи, една од највисоките планини на Рајатеа. Особеноста и реткоста на овој цвет го направиле еден од симболите на островот. == Општини == Островот е поделен на три комуни<span> </span>: *[[Утуроа]] (16 км2) ([[Тахитски јазик|тахитски]]: 'Ōuturoa), административната престолнина на Заветрените Острови; *[[Тапутапуатеа]] (88 км2) која ги вклучува областите на Авера, Опоа и Пуохине *[[Тумараа]] (71 км2) која ги опфаќа областите Теваитоа, Техуруи, Вајау и Фетуна. Населението на островот изнесува околу {{formatnum:12024}} жители, главно концентрирани околу главниот град, Утуроа и во многу села како што се Авера, Опоа, Тевајатоа или Вајау. [[Податотека:Uturoa, Ra'iatea, French Polynesia (AM 75148-1).jpg|мини|259x259пкс|Главниот град Утуроа (во минатото), Рајатеа, Француска Полинезија, 1898-1970, Колинс, Тјудор Вашингтон]] == Економија == Економијата на Рајатеа се одликува со силна земјоделска активност насочена на локалниот пазар, но некои производи и се извезуваат, како што се [[ванила]], [[ананас]], [[кокос]], и [[Morinda citrifolia|нони]]. Сточарството е помала активност и главно се одгледуваат говеда, овци, живина и свињи. [[Перликултура]]та е важна активност, со значајно присуство на фарми за [[бисер]]и. Главните земјоделски активност е одржана од страна на присуство на центарот на руралната економија и лабораторијата за истражување, првенствено фокусирана на одгледување [[Ванила (растение)|ванила]]. Туристичката дејност е помала во однос на другите острови на архипелагот и главно се организира во неколку одморалишта и хотели. == Инфраструктура == [[Податотека:Uturoa31.jpg|десно|мини|260x260px|Дел од Утуроа денес]] Островот е опкружен со голем пат од 98 км, додека друг поминува низ центарот. Многу инфраструктурни работи биле направени од [[1980-ти]]те за да се подобри патниот систем, отворање на јужниот дел од островот со развојот на мостови, инсталација на електрична енергетска мрежа, телефонија и дистрибуција на вода за пиење. Пристаништето на Утуроа било реновирано на почетокот на [[2000-ти]]те, овозможувајќи им приод на луксузните бродови за крстосување особено за време на туристичката сезона. Рајатеа е административната престолнина на [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрените Острови]], резиденција на шефот на државата. Постои болница, училиште за општо образование и стручно образование, средно училиште, три основни (вклучувајќи и едно приватно училиште) и неколку градинки. Рајатеа е единствениот остров во Полинезија (со исклучок на Тахити) со средни училишта. Поради тоа, повеќето од учениците од соседните острови како и [[Бора Бора]], [[Тахаа]], [[Маупити]] или [[Хуахине]] доаѓаат тука за да го продолжат своето средно образование. На островот има аеродром, трговско пристаниште, пазар и две марини. == Споменици и места == * Марае Тапутапуатеа * Црквата во Утуроа * Реката Фароа е единствената пловна река во Француска Полинезија. == Личности поврзани со островот == *[[Тупаја]] (в.[[1725]]-[[1770]]), морепловец, преведувач и свештеник, експерт за полинезиските обичаи, кој го придружувал [[Обединето Кралство|британскиот]] капетан [[Џејмс Кук]] за време на неговото прво патување во Тихиот Океан, е роден на Рајатеа. * Омаи (в.[[1751]]-[[1780]]), туристички придружник (подоцнежен) на Џејмс Кук, исто така, е роден на Рајатеа. * Поглаварот Хапајтахаа а Етау, наречен [[Тераупо]]. Во 1888 година, островот Рајатеа бил анексиран со други острови на архипелагот од страна на гувернерот Лакаскад. Оваа анексија предизвикала востание, предводено од Тераупо, во Рајатеа, Тахаа и Хуахине. По десет години престрелки, Французите го заробиле Тераупо на 16 февруари 1897 година, по жестоки борби околу Тевајтоа. Депортиран на [[Нова Каледонија]] со други бунтовници и нивните семејства, тие биле помилувани неколку години подоцна. * Самуел Раапото (1921-1976), првиот претседател на Евангелистичката црква на Француска Полинезија, член на Тахитската Академија. * Гери Таматоа Зебровски (роден 1984), [[Скијање на даска|сноубордер]], роден на Рајатеа, ја претставувал [[Франција на Олимписките игри]] во Торино и во Ванкувер. == Наводи == <references responsive=""></references> == Галерија == <gallery mode="packed-hover"> Податотека:Raiatea 2008.JPG Податотека:Raiatea Motu.JPG Податотека:Raiatea 2008ville.jpg Податотека:Borabora Tahaa Raiatea.jpg Податотека:Tiare Apetahi.jpg </gallery> == Поврзано == * [[Тахаа]] *[[Друштвени Острови]] === Надворешни врски === * [http://www.tahitiheritage.pf/template.php?page=maps.php&ile=Raiatea Карта на туристички локалитети на Рајатеа (интерактивна)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120221092858/http://www.tahitiheritage.pf/template.php?page=maps.php |date=2012-02-21 }} - Мапи на тахитското наследство * {{En}} [http://flagspot.net/flags/pf-li-ra.html Рајатеа (Заветрени Острови, Француска Полинезија)] * [http://www.tahitiguide.com/@fr/1/10/231/article.asp Историја и култура на Рајатеа] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160309085041/http://tahitiguide.com/@fr/1/10/231/article.asp |date=2016-03-09 }} * [http://www.airtahiti.aero/news.php?id=366 Информации за мрежната страница на Ер Тахити]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{Друштвени Острови}} [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Заветрени Острови]] [[Категорија:Француска Полинезија]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] mhdpvxcfjlfe5aa9bcxyuulj522klgq 5562907 5562849 2026-05-24T11:51:22Z Bjankuloski06 332 5562907 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Остров | image = borabora Tahaa Raiatea.jpg | image_caption = Островот [[Бора Бора]] (горе) [[Тахаа]] (средина) и Раиатеја (долу). Тахаа и Раиатеја делат иста [[лагуна]]. | image_size = 200px | map_image = Karta FP Societe isl.PNG | map_caption = | native_name = Ra'iātea | location = Тихи Океан | coordinates = {{Coord|16|49|S|151|27|W|type:isle_scale:250000_region:PF|display=inline,title}} | archipelago = [[Друштвени Острови]] | major_islands = Раиатеја | area_km2 = 167.7 | highest_mount = Планина [[Тефатуа]] | elevation_m = 1017 | country = Франција | country_admin_divisions_title = [[Прекуморски региони на Франција|Прекуморска територија]]<!--Officially an overseas collectivity--> | country_admin_divisions = Француска Полинезија | country_capital_and_largest_city = [[Утуроа]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.etahititravel.com/islands/raiatea.aspx|title=Vacation guide to Raiatea|publisher=eTahititravel|access-date=24 March 2015|archive-date=2016-09-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20160909161220/http://www.etahititravel.com/islands/raiatea.aspx|url-status=dead}}</ref> | country_largest_city_population = 3778 | population = 12,545<ref name=census>{{Наведена мрежна страница| url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| title=Recensement de la population 2007| author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF)|format=PDF|accessdate=2007-12-02 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20071203110626/http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf <!-- Bot retrieved archive --> |archivedate = 2007-12-03|language=fr}}</ref> | density_km2 = 72 | ethnic_groups = | additional_info = }} '''Раиатеја''' ([[Тахитски јазик|тахитски]]: Ra{{okina}}iātea) - [[остров]] на [[Француска Полинезија]] дел на [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрените Острови]] во архипелагот на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]]. Тој е четвртиот најголем остров во целиот архипелаг по [[Тахити]], [[Ники Хива]] и [[Хива Оа]] и трет по големина од [[Прекуморски региони на Франција|заедниците]] според бројот на населението, зад [[Тахити]] и [[Моореја]]. Островот се наоѓа 4,5 км јужно од [[Тахаа]] со кого ја дели истата лагуна, 34 км на запад-југозапад од [[Хуахине]] и на 201 км запад-северозапад од [[Тахити]]. Главен град на островот е [[Утуроа]]. Административно тој е поделен на три општини, Утуроа, Тапутапуатеа и Тумараа. Традиционалното име на островот е '''Хаваии''', татковина на [[Маори]]те.<ref name="Anne">{{Наведена книга|last1=Salmond|first1=Anne|title=Aphrodite's Island|date=2010|publisher=University of California Press|location=Berkeley|isbn=9780520261143|pages=227-228}}</ref> Островот бил признат како независна држава во 1847 ([[Жарначка конвенција]]) но официјално бил припоен на [[Франција]] во 1888 година. == Географија == Островите Раиатеја и Тахаа се затворени со заеднички [[корален гребен]] и некогаш можеле да бидат единствен остров. Раиатеја е најголем и најгусто населен остров, во групата [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрени Острови]], со површина од 167,7 км и вкупно население од 12,024 жители на пописот август 2007. Густината на населеност е 72 жители/км<sup>2</sup>. Најголемата заедница на Раиатеја е населбата [[Утуроа]] која се наоѓа на северната страна и има население од речиси 10.000 жители.<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://lebendom.com/article/raiatea|title=Raiatea; Etymologie; Geographie und Bevölkerung; Geschichte; Transport; Administration|work=lebendom.com|accessdate=2018-12-22}}</ref> == Потекло на поимот == Името '''Раиатеја''' потекнува од [[Тахитски јазик|тахитските зборови]] '''раи''' (односно, рај) со значење [[небо]] и '''атеа''' светлина и јасен. Точното наведување на името на [[Тахитски јазик|тахитски]] е '''Ra'iātea''', што значи светло небо. Улиета е застарена транскрипција која најчесто се користela во 19 век. Извонредната птица улиета потекнува од овој остров, заедно со други непознати видови и постои цртеж од неа кој е во Природонаучниот музеј во Лондон.<ref name=":0" /> == Историја == === Митови и легенди === ==== Создавање ==== [[Полинезиски јазици|Полинезиските]] митови раскажуваат дека островите на [[Тахаа]] и Рајтеа биле еден ист остров коишто некој џин ги разделил од гнев, удирајќи ги по несреќната љубовна врска. Всушност, двата острови биле една иста целина пред 2.4 милиони години<ref><div>www.ploto.net/1S/tp/tp16_enonce.pdf </div></ref> за што сведочи нивната заедничка лагуна. ==== Населување ==== Рајтеа е позната како ''светиот остров'' со привилегиран статус во локалната традиционална култура, која генерално му го дава името ''Хавајки Нуи'' ([[Тахитски јазик|тахитски:]] ''Hawaiki Nui)'' или ''Хаваи Нуи'' (''хаваи'' 'подземниот свет', 'полинезиската татковина'<ref><div> {{Наведена мрежна страница|url=https://pollex.shh.mpg.de/|title=Pollex Online|work=pollex.shh.mpg.de|accessdate=2018-12-22|archive-date=2020-10-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20201027123316/https://pollex.shh.mpg.de/|url-status=dead}} </div></ref> и ''nui'' како 'голем'). Хаваи Нуи е митски остров, лулка на полинезискиот народ и култура, каде првите Маори допловиле, пред повеќе од илјада години на огромни кануа. ==== Кралска династија ==== Според традициите, Раиатеја бил воедно и првиот од островите на [[Друштвени Острови|Друштвениот архипелаг]] со кралска династија. Таа почнала со владеењето на полубогот Хиро, синот на Хаехи, внук на Уруматата, правнук на Ра, богот-сонце. Хиро бил првиот крал на островот и таму го основал познатото ''марае'' на Opoа кој го посветил на богот Хоро, или [[Оро (божество)|Оро]], владетел на светот, чиј потомок бил. Хиро по неговата смрт бил воздигнат на ранг на боговите, го славеле како бог на крадците и наследниците и изградиле во негова чест мал камен храм веднаш до оној на богот Oro, неговиот предок. Новиот бог бил особено славен на островот [[Хуахине|Хуахине Ити]]<ref name="Caillot">{{Наведена книга|url=|title=Histoire de la Polynésie Orientale|last=A.C |first= Eugène Caillot|publisher=Ernest Leroux|year=|isbn=|location=Paris|page=51|pages=|language=fr}}</ref>. Хиро имал два сина<span> </span>: Ханети и Охататама. Ханети го наследил својот татко како крал на Раиатеја, а тој му го оставил знакот на неговата моќ, кој се состоел од црвен појас (''марура''). Охататама не сакал да се потчинува на својот брат. Тој се повлекол на островот Фануи, се прогласил себеси за крал, а на половината врзал бел појас да покаже дека тој е независен крал<ref name="Caillot"/>. === Пристигнување на Европејците === [[Податотека:Taputapuatea marae Raiatea.jpg|мини|259x259пкс|Храмот ''Тапутапуатеа'' во Раиатеја.]] Првиот Европеец кој го видел островот е заведен како [[Педро Фернандес де Кирос]] во 1606. на мапите бил заведен како ''La Fugitiva''.<ref>Burney, James ''A chronological history of the discoveries in the South Sea or Pacific Ocean'' London, 1803, vII, p.326.</ref> Полинезискиот морепловец [[Тупаја]], кој пловел заедно со Џејмс Кук е роден на островот околу 1725. Кук пристигнал на островот во 1769 а потоа повторно во 1773-1774.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/317461764|title=Aphrodite's island : the European discovery of Tahiti|last=Anne|first=Salmond|isbn=9780520261143|edition=First University of California Press |location=Berkeley|oclc=317461764}}</ref>{{rp|214-218,284-291,315-318}} Омаи (о.1751-1780), едно друго момче од Раиатеја, патувал со европските истражувачи во [[Лондон]] во 1774 и служел како преведувач на [[Џејмс Кук|Капетанот Кук]] на неговото трето патување во Тихиот Океан. Кралот [[Таматоа VI]] бил последниот крал кој владеел од 1884-1888. === Знаменитости === [[Податотека:Tiare Apetahi.jpg|мини|256x256пкс|Tiare Apetahi]] Многу марае, остатоци на стари и важни места за светите култови се присутни на островот, вклучувајќи го и кралскиот храм на Тапутапутеа, најголемиот и најпознат свет храм на Полинезија. Раиатеја се разликува и по цветот ''tiare apetahi'', мала бела гарденија ендемска на Темехани Рахи, една од највисоките планини на Раиатеја. Особеноста и реткоста на овој цвет го направиле еден од симболите на островот. == Општини == Островот е поделен на три комуни<span> </span>: *[[Утуроа]] (16 км2) ([[Тахитски јазик|тахитски]]: 'Ōuturoa), административната престолнина на Заветрените Острови; *[[Тапутапуатеа]] (88 км2) која ги вклучува областите на Авера, Опоа и Пуохине *[[Тумараа]] (71 км2) која ги опфаќа областите Теваитоа, Техуруи, Вајау и Фетуна. Населението на островот изнесува околу {{formatnum:12024}} жители, главно концентрирани околу главниот град, Утуроа и во многу села како што се Авера, Опоа, Тевајатоа или Вајау. [[Податотека:Uturoa, Ra'iatea, French Polynesia (AM 75148-1).jpg|мини|259x259пкс|Главниот град Утуроа (во минатото), Раиатеја, Француска Полинезија, 1898-1970, Колинс, Тјудор Вашингтон]] == Економија == Економијата на Раиатеја се одликува со силна земјоделска активност насочена на локалниот пазар, но некои производи и се извезуваат, како што се [[ванила]], [[ананас]], [[кокос]], и [[Morinda citrifolia|нони]]. Сточарството е помала активност и главно се одгледуваат говеда, овци, живина и свињи. [[Перликултура]]та е важна активност, со значајно присуство на фарми за [[бисер]]и. Главните земјоделски активност е одржана од страна на присуство на центарот на руралната економија и лабораторијата за истражување, првенствено фокусирана на одгледување [[Ванила (растение)|ванила]]. Туристичката дејност е помала во однос на другите острови на архипелагот и главно се организира во неколку одморалишта и хотели. == Инфраструктура == [[Податотека:Uturoa31.jpg|десно|мини|260x260px|Дел од Утуроа денес]] Островот е опкружен со голем пат од 98 км, додека друг поминува низ центарот. Многу инфраструктурни работи биле направени од [[1980-ти]]те за да се подобри патниот систем, отворање на јужниот дел од островот со развојот на мостови, инсталација на електрична енергетска мрежа, телефонија и дистрибуција на вода за пиење. Пристаништето на Утуроа било реновирано на почетокот на [[2000-ти]]те, овозможувајќи им приод на луксузните бродови за крстосување особено за време на туристичката сезона. Раиатеја е административната престолнина на [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрените Острови]], резиденција на шефот на државата. Постои болница, училиште за општо образование и стручно образование, средно училиште, три основни (вклучувајќи и едно приватно училиште) и неколку градинки. Раиатеја е единствениот остров во Полинезија (со исклучок на Тахити) со средни училишта. Поради тоа, повеќето од учениците од соседните острови како и [[Бора Бора]], [[Тахаа]], [[Маупити]] или [[Хуахине]] доаѓаат тука за да го продолжат своето средно образование. На островот има аеродром, трговско пристаниште, пазар и две марини. == Споменици и места == * Марае Тапутапуатеа * Црквата во Утуроа * Реката Фароа е единствената пловна река во Француска Полинезија. == Личности поврзани со островот == *[[Тупаја]] (в.[[1725]]-[[1770]]), морепловец, преведувач и свештеник, експерт за полинезиските обичаи, кој го придружувал [[Обединето Кралство|британскиот]] капетан [[Џејмс Кук]] за време на неговото прво патување во Тихиот Океан, е роден на Раиатеја. * Омаи (в.[[1751]]-[[1780]]), туристички придружник (подоцнежен) на Џејмс Кук, исто така, е роден на Раиатеја. * Поглаварот Хапајтахаа а Етау, наречен [[Тераупо]]. Во 1888 година, островот Раиатеја бил анексиран со други острови на архипелагот од страна на гувернерот Лакаскад. Оваа анексија предизвикала востание, предводено од Тераупо, во Раиатеја, Тахаа и Хуахине. По десет години престрелки, Французите го заробиле Тераупо на 16 февруари 1897 година, по жестоки борби околу Тевајтоа. Депортиран на [[Нова Каледонија]] со други бунтовници и нивните семејства, тие биле помилувани неколку години подоцна. * Самуел Раапото (1921-1976), првиот претседател на Евангелистичката црква на Француска Полинезија, член на Тахитската Академија. * Гери Таматоа Зебровски (роден 1984), [[Скијање на даска|сноубордер]], роден на Раиатеја, ја претставувал [[Франција на Олимписките игри]] во Торино и во Ванкувер. == Наводи == <references responsive=""></references> == Галерија == <gallery mode="packed-hover"> Податотека:Raiatea 2008.JPG Податотека:Raiatea Motu.JPG Податотека:Raiatea 2008ville.jpg Податотека:Borabora Tahaa Raiatea.jpg Податотека:Tiare Apetahi.jpg </gallery> == Поврзано == * [[Тахаа]] *[[Друштвени Острови]] === Надворешни врски === * [http://www.tahitiheritage.pf/template.php?page=maps.php&ile=Raiatea Карта на туристички локалитети на Раиатеја (интерактивна)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120221092858/http://www.tahitiheritage.pf/template.php?page=maps.php |date=2012-02-21 }} - Мапи на тахитското наследство * {{En}} [http://flagspot.net/flags/pf-li-ra.html Раиатеја (Заветрени Острови, Француска Полинезија)] * [http://www.tahitiguide.com/@fr/1/10/231/article.asp Историја и култура на Раиатеја] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160309085041/http://tahitiguide.com/@fr/1/10/231/article.asp |date=2016-03-09 }} * [http://www.airtahiti.aero/news.php?id=366 Информации за мрежната страница на Ер Тахити]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{Друштвени Острови}} [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Заветрени Острови]] [[Категорија:Француска Полинезија]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] 46h3u7v1sch99in85127k8l8ybilb42 5562908 5562907 2026-05-24T11:51:31Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Рајатеа]] на [[Раиатеја]] 5562907 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Остров | image = borabora Tahaa Raiatea.jpg | image_caption = Островот [[Бора Бора]] (горе) [[Тахаа]] (средина) и Раиатеја (долу). Тахаа и Раиатеја делат иста [[лагуна]]. | image_size = 200px | map_image = Karta FP Societe isl.PNG | map_caption = | native_name = Ra'iātea | location = Тихи Океан | coordinates = {{Coord|16|49|S|151|27|W|type:isle_scale:250000_region:PF|display=inline,title}} | archipelago = [[Друштвени Острови]] | major_islands = Раиатеја | area_km2 = 167.7 | highest_mount = Планина [[Тефатуа]] | elevation_m = 1017 | country = Франција | country_admin_divisions_title = [[Прекуморски региони на Франција|Прекуморска територија]]<!--Officially an overseas collectivity--> | country_admin_divisions = Француска Полинезија | country_capital_and_largest_city = [[Утуроа]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.etahititravel.com/islands/raiatea.aspx|title=Vacation guide to Raiatea|publisher=eTahititravel|access-date=24 March 2015|archive-date=2016-09-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20160909161220/http://www.etahititravel.com/islands/raiatea.aspx|url-status=dead}}</ref> | country_largest_city_population = 3778 | population = 12,545<ref name=census>{{Наведена мрежна страница| url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| title=Recensement de la population 2007| author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF)|format=PDF|accessdate=2007-12-02 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20071203110626/http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf <!-- Bot retrieved archive --> |archivedate = 2007-12-03|language=fr}}</ref> | density_km2 = 72 | ethnic_groups = | additional_info = }} '''Раиатеја''' ([[Тахитски јазик|тахитски]]: Ra{{okina}}iātea) - [[остров]] на [[Француска Полинезија]] дел на [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрените Острови]] во архипелагот на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]]. Тој е четвртиот најголем остров во целиот архипелаг по [[Тахити]], [[Ники Хива]] и [[Хива Оа]] и трет по големина од [[Прекуморски региони на Франција|заедниците]] според бројот на населението, зад [[Тахити]] и [[Моореја]]. Островот се наоѓа 4,5 км јужно од [[Тахаа]] со кого ја дели истата лагуна, 34 км на запад-југозапад од [[Хуахине]] и на 201 км запад-северозапад од [[Тахити]]. Главен град на островот е [[Утуроа]]. Административно тој е поделен на три општини, Утуроа, Тапутапуатеа и Тумараа. Традиционалното име на островот е '''Хаваии''', татковина на [[Маори]]те.<ref name="Anne">{{Наведена книга|last1=Salmond|first1=Anne|title=Aphrodite's Island|date=2010|publisher=University of California Press|location=Berkeley|isbn=9780520261143|pages=227-228}}</ref> Островот бил признат како независна држава во 1847 ([[Жарначка конвенција]]) но официјално бил припоен на [[Франција]] во 1888 година. == Географија == Островите Раиатеја и Тахаа се затворени со заеднички [[корален гребен]] и некогаш можеле да бидат единствен остров. Раиатеја е најголем и најгусто населен остров, во групата [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрени Острови]], со површина од 167,7 км и вкупно население од 12,024 жители на пописот август 2007. Густината на населеност е 72 жители/км<sup>2</sup>. Најголемата заедница на Раиатеја е населбата [[Утуроа]] која се наоѓа на северната страна и има население од речиси 10.000 жители.<ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://lebendom.com/article/raiatea|title=Raiatea; Etymologie; Geographie und Bevölkerung; Geschichte; Transport; Administration|work=lebendom.com|accessdate=2018-12-22}}</ref> == Потекло на поимот == Името '''Раиатеја''' потекнува од [[Тахитски јазик|тахитските зборови]] '''раи''' (односно, рај) со значење [[небо]] и '''атеа''' светлина и јасен. Точното наведување на името на [[Тахитски јазик|тахитски]] е '''Ra'iātea''', што значи светло небо. Улиета е застарена транскрипција која најчесто се користela во 19 век. Извонредната птица улиета потекнува од овој остров, заедно со други непознати видови и постои цртеж од неа кој е во Природонаучниот музеј во Лондон.<ref name=":0" /> == Историја == === Митови и легенди === ==== Создавање ==== [[Полинезиски јазици|Полинезиските]] митови раскажуваат дека островите на [[Тахаа]] и Рајтеа биле еден ист остров коишто некој џин ги разделил од гнев, удирајќи ги по несреќната љубовна врска. Всушност, двата острови биле една иста целина пред 2.4 милиони години<ref><div>www.ploto.net/1S/tp/tp16_enonce.pdf </div></ref> за што сведочи нивната заедничка лагуна. ==== Населување ==== Рајтеа е позната како ''светиот остров'' со привилегиран статус во локалната традиционална култура, која генерално му го дава името ''Хавајки Нуи'' ([[Тахитски јазик|тахитски:]] ''Hawaiki Nui)'' или ''Хаваи Нуи'' (''хаваи'' 'подземниот свет', 'полинезиската татковина'<ref><div> {{Наведена мрежна страница|url=https://pollex.shh.mpg.de/|title=Pollex Online|work=pollex.shh.mpg.de|accessdate=2018-12-22|archive-date=2020-10-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20201027123316/https://pollex.shh.mpg.de/|url-status=dead}} </div></ref> и ''nui'' како 'голем'). Хаваи Нуи е митски остров, лулка на полинезискиот народ и култура, каде првите Маори допловиле, пред повеќе од илјада години на огромни кануа. ==== Кралска династија ==== Според традициите, Раиатеја бил воедно и првиот од островите на [[Друштвени Острови|Друштвениот архипелаг]] со кралска династија. Таа почнала со владеењето на полубогот Хиро, синот на Хаехи, внук на Уруматата, правнук на Ра, богот-сонце. Хиро бил првиот крал на островот и таму го основал познатото ''марае'' на Opoа кој го посветил на богот Хоро, или [[Оро (божество)|Оро]], владетел на светот, чиј потомок бил. Хиро по неговата смрт бил воздигнат на ранг на боговите, го славеле како бог на крадците и наследниците и изградиле во негова чест мал камен храм веднаш до оној на богот Oro, неговиот предок. Новиот бог бил особено славен на островот [[Хуахине|Хуахине Ити]]<ref name="Caillot">{{Наведена книга|url=|title=Histoire de la Polynésie Orientale|last=A.C |first= Eugène Caillot|publisher=Ernest Leroux|year=|isbn=|location=Paris|page=51|pages=|language=fr}}</ref>. Хиро имал два сина<span> </span>: Ханети и Охататама. Ханети го наследил својот татко како крал на Раиатеја, а тој му го оставил знакот на неговата моќ, кој се состоел од црвен појас (''марура''). Охататама не сакал да се потчинува на својот брат. Тој се повлекол на островот Фануи, се прогласил себеси за крал, а на половината врзал бел појас да покаже дека тој е независен крал<ref name="Caillot"/>. === Пристигнување на Европејците === [[Податотека:Taputapuatea marae Raiatea.jpg|мини|259x259пкс|Храмот ''Тапутапуатеа'' во Раиатеја.]] Првиот Европеец кој го видел островот е заведен како [[Педро Фернандес де Кирос]] во 1606. на мапите бил заведен како ''La Fugitiva''.<ref>Burney, James ''A chronological history of the discoveries in the South Sea or Pacific Ocean'' London, 1803, vII, p.326.</ref> Полинезискиот морепловец [[Тупаја]], кој пловел заедно со Џејмс Кук е роден на островот околу 1725. Кук пристигнал на островот во 1769 а потоа повторно во 1773-1774.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/317461764|title=Aphrodite's island : the European discovery of Tahiti|last=Anne|first=Salmond|isbn=9780520261143|edition=First University of California Press |location=Berkeley|oclc=317461764}}</ref>{{rp|214-218,284-291,315-318}} Омаи (о.1751-1780), едно друго момче од Раиатеја, патувал со европските истражувачи во [[Лондон]] во 1774 и служел како преведувач на [[Џејмс Кук|Капетанот Кук]] на неговото трето патување во Тихиот Океан. Кралот [[Таматоа VI]] бил последниот крал кој владеел од 1884-1888. === Знаменитости === [[Податотека:Tiare Apetahi.jpg|мини|256x256пкс|Tiare Apetahi]] Многу марае, остатоци на стари и важни места за светите култови се присутни на островот, вклучувајќи го и кралскиот храм на Тапутапутеа, најголемиот и најпознат свет храм на Полинезија. Раиатеја се разликува и по цветот ''tiare apetahi'', мала бела гарденија ендемска на Темехани Рахи, една од највисоките планини на Раиатеја. Особеноста и реткоста на овој цвет го направиле еден од симболите на островот. == Општини == Островот е поделен на три комуни<span> </span>: *[[Утуроа]] (16 км2) ([[Тахитски јазик|тахитски]]: 'Ōuturoa), административната престолнина на Заветрените Острови; *[[Тапутапуатеа]] (88 км2) која ги вклучува областите на Авера, Опоа и Пуохине *[[Тумараа]] (71 км2) која ги опфаќа областите Теваитоа, Техуруи, Вајау и Фетуна. Населението на островот изнесува околу {{formatnum:12024}} жители, главно концентрирани околу главниот град, Утуроа и во многу села како што се Авера, Опоа, Тевајатоа или Вајау. [[Податотека:Uturoa, Ra'iatea, French Polynesia (AM 75148-1).jpg|мини|259x259пкс|Главниот град Утуроа (во минатото), Раиатеја, Француска Полинезија, 1898-1970, Колинс, Тјудор Вашингтон]] == Економија == Економијата на Раиатеја се одликува со силна земјоделска активност насочена на локалниот пазар, но некои производи и се извезуваат, како што се [[ванила]], [[ананас]], [[кокос]], и [[Morinda citrifolia|нони]]. Сточарството е помала активност и главно се одгледуваат говеда, овци, живина и свињи. [[Перликултура]]та е важна активност, со значајно присуство на фарми за [[бисер]]и. Главните земјоделски активност е одржана од страна на присуство на центарот на руралната економија и лабораторијата за истражување, првенствено фокусирана на одгледување [[Ванила (растение)|ванила]]. Туристичката дејност е помала во однос на другите острови на архипелагот и главно се организира во неколку одморалишта и хотели. == Инфраструктура == [[Податотека:Uturoa31.jpg|десно|мини|260x260px|Дел од Утуроа денес]] Островот е опкружен со голем пат од 98 км, додека друг поминува низ центарот. Многу инфраструктурни работи биле направени од [[1980-ти]]те за да се подобри патниот систем, отворање на јужниот дел од островот со развојот на мостови, инсталација на електрична енергетска мрежа, телефонија и дистрибуција на вода за пиење. Пристаништето на Утуроа било реновирано на почетокот на [[2000-ти]]те, овозможувајќи им приод на луксузните бродови за крстосување особено за време на туристичката сезона. Раиатеја е административната престолнина на [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрените Острови]], резиденција на шефот на државата. Постои болница, училиште за општо образование и стручно образование, средно училиште, три основни (вклучувајќи и едно приватно училиште) и неколку градинки. Раиатеја е единствениот остров во Полинезија (со исклучок на Тахити) со средни училишта. Поради тоа, повеќето од учениците од соседните острови како и [[Бора Бора]], [[Тахаа]], [[Маупити]] или [[Хуахине]] доаѓаат тука за да го продолжат своето средно образование. На островот има аеродром, трговско пристаниште, пазар и две марини. == Споменици и места == * Марае Тапутапуатеа * Црквата во Утуроа * Реката Фароа е единствената пловна река во Француска Полинезија. == Личности поврзани со островот == *[[Тупаја]] (в.[[1725]]-[[1770]]), морепловец, преведувач и свештеник, експерт за полинезиските обичаи, кој го придружувал [[Обединето Кралство|британскиот]] капетан [[Џејмс Кук]] за време на неговото прво патување во Тихиот Океан, е роден на Раиатеја. * Омаи (в.[[1751]]-[[1780]]), туристички придружник (подоцнежен) на Џејмс Кук, исто така, е роден на Раиатеја. * Поглаварот Хапајтахаа а Етау, наречен [[Тераупо]]. Во 1888 година, островот Раиатеја бил анексиран со други острови на архипелагот од страна на гувернерот Лакаскад. Оваа анексија предизвикала востание, предводено од Тераупо, во Раиатеја, Тахаа и Хуахине. По десет години престрелки, Французите го заробиле Тераупо на 16 февруари 1897 година, по жестоки борби околу Тевајтоа. Депортиран на [[Нова Каледонија]] со други бунтовници и нивните семејства, тие биле помилувани неколку години подоцна. * Самуел Раапото (1921-1976), првиот претседател на Евангелистичката црква на Француска Полинезија, член на Тахитската Академија. * Гери Таматоа Зебровски (роден 1984), [[Скијање на даска|сноубордер]], роден на Раиатеја, ја претставувал [[Франција на Олимписките игри]] во Торино и во Ванкувер. == Наводи == <references responsive=""></references> == Галерија == <gallery mode="packed-hover"> Податотека:Raiatea 2008.JPG Податотека:Raiatea Motu.JPG Податотека:Raiatea 2008ville.jpg Податотека:Borabora Tahaa Raiatea.jpg Податотека:Tiare Apetahi.jpg </gallery> == Поврзано == * [[Тахаа]] *[[Друштвени Острови]] === Надворешни врски === * [http://www.tahitiheritage.pf/template.php?page=maps.php&ile=Raiatea Карта на туристички локалитети на Раиатеја (интерактивна)] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20120221092858/http://www.tahitiheritage.pf/template.php?page=maps.php |date=2012-02-21 }} - Мапи на тахитското наследство * {{En}} [http://flagspot.net/flags/pf-li-ra.html Раиатеја (Заветрени Острови, Француска Полинезија)] * [http://www.tahitiguide.com/@fr/1/10/231/article.asp Историја и култура на Раиатеја] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20160309085041/http://tahitiguide.com/@fr/1/10/231/article.asp |date=2016-03-09 }} * [http://www.airtahiti.aero/news.php?id=366 Информации за мрежната страница на Ер Тахити]{{Мртва_врска|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{Друштвени Острови}} [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Заветрени Острови]] [[Категорија:Француска Полинезија]] [[Категорија:Острови во Тихиот Океан]] 46h3u7v1sch99in85127k8l8ybilb42 Модул:Lang/data 828 1214946 5562619 5562604 2026-05-23T13:00:28Z Bjankuloski06 332 5562619 Scribunto text/plain local lang_obj = mw.language.getContentLanguage(); local this_wiki_lang_tag = lang_obj.code; -- get this wiki's language tag --[[--------------------------< L A N G _ N A M E _ T A B L E >------------------------------------------------ primary table of tables that decode: lang -> language tags and names script -> ISO 15924 script tags region -> ISO 3166 region tags variant -> iana registered variant tags suppressed -> map of scripts tags and their associated language tags all of these data come from separate modules that are derived from the IANA language-subtag-registry file key_to_lower() avoids the metatable trap and sets all keys in the subtables to lowercase. Many language codes have multiple associated names; Module:lang is only concerned with the first name so key_to_lower() only fetches the first name. ]] local function key_to_lower (module, src_type) local out = {}; local source = (('var_sup' == src_type) and require (module)) or mw.loadData (module); -- fetch data from this module; require() avoids metatable trap for variant data if 'var_sup' == src_type then for k, v in pairs (source) do out[k:lower()] = v; -- for variant and suppressed everything is needed end elseif 'lang' == src_type and source.active then -- for ~/iana_languages (active) for k, v in pairs (source.active) do out[k:lower()] = v[1]; -- ignore multiple names; take first name only end elseif 'lang_dep' == src_type and source.deprecated then -- for ~/iana_languages (deprecated) for k, v in pairs (source.deprecated) do out[k:lower()] = v[1]; -- ignore multiple names; take first name only end else -- here for all other sources for k, v in pairs (source) do out[k:lower()] = v[1]; -- ignore multiple names; take first name only end end return out; end local lang_name_table_t = { lang = key_to_lower ('Module:Language/data/iana languages', 'lang'), lang_dep = key_to_lower ('Module:Language/data/iana languages', 'lang_dep'), script = key_to_lower ('Module:Language/data/iana scripts'), -- script keys are capitalized; set to lower region = key_to_lower ('Module:Language/data/iana regions'), -- region keys are uppercase; set to lower variant = key_to_lower ('Module:Language/data/iana variants', 'var_sup'), suppressed = key_to_lower ('Module:Language/data/iana suppressed scripts', 'var_sup'), -- script keys are capitalized; set to lower } --[[--------------------------< I 1 8 N M E D I A W I K I O V E R R I D E >-------------------------------- For internationalization; not used at en.wiki The language names taken from the IANA language-subtag-registry file are given in English. That may not be ideal. Translating ~8,000 language names is also not ideal. MediaWiki maintains (much) shorter lists of language names in most languages for which there is a Wikipedia edition. When desired, Module:Lang can use the MediaWiki language list for the local language. Caveat lector: the list of MediaWiki language names for your language may not be complete or may not exist at all. When incomplete, MediaWiki's list will 'fall back' to another language (typically English). When that happens add an appropriate entry to the override table below. Caveat lector: the list of MediaWiki language names for your language may not be correct. At en.wiki, the MediaWiki language names do not agree with the IANA language names for these ISO 639-1 tags. Often it is simply spelling differences: bh: IANA: Bihari languages MW: Bhojpuri – the ISO 639-3 tag for Bhojpuri is bho bn: IANA: Bengali MW: Bangla – Bengali is the exonym, Bangla is the endonym dv: IANA: Dhivehi MW: Divehi el: IANA: Modern Greek MW: Greek ht: IANA: Haitian MW: Haitian Creole ky: IANA: Kirghiz MW: Kyrgyz li: IANA: Limburgan MW: Limburgish or: IANA: Oriya MW: Odia os: IANA: Ossetian MW: Ossetic "pa: IANA: Panjabi MW: Punjabi "ps: IANA: Pushto MW: Pashto "to: IANA: Tonga MW: Tongan "ug: IANA: Uighur MW: Uyghur use the override table to override language names that are incorrect for your project To see the list of names that MediaWiki has for your language, enter this in the Debug colsole: =mw.dumpObject (mw.language.fetchLanguageNames ('<tag>', 'all')) (replacing <tag> with the language tag for your language) Use of the MediaWiki language names lists is enabled when media_wiki_override_enable is set to boolean true. ]] local media_wiki_override_enable = true; -- set to true to override IANA names with MediaWiki names; always false at en.wiki -- caveat lector: the list of MediaWiki language names for your language may not be complete or may not exist at all if true == media_wiki_override_enable then local mw_languages_by_tag_t = mw.language.fetchLanguageNames (this_wiki_lang_tag, 'all'); -- get a table of language tag/name pairs known to MediaWiki for tag, name in pairs (mw_languages_by_tag_t) do -- loop through each tag/name pair in the MediaWiki list if lang_name_table_t.lang[tag] then -- if the tag is in the main list lang_name_table_t.lang[tag] = name; -- overwrite exisiting name with the name from MediaWiki end end end --[[--------------------------< O V E R R I D E >-------------------------------------------------------------- Language codes and names in this table override the BCP47 names in lang_name_table. indexes in this table shall always be lower case ]] local override = { ------------------------------< I S O _ 6 3 9 - 1 >------------------------------------------------------------ ["ca-valencia"] = "валенсиски", ["cu"] = "црковнословенски", -- 2nd IANA name; ["de-at"] = "австриски германски", -- these code-region and code-variant tags to match en.wiki article names ["de-ch"] = "стандарден швајцарски германски", ["cnr"] = "црногорски", ["en-au"] = "австриски англиски", ["en-ca"] = "канадски англиски", ["en-emodeng"] = "раносовремен англикси", ["en-gb"] = "британски англиски", ["en-ie"] = "ирски англиски", ["en-in"] = "индиски англиски", ["en-nz"] = "новозеландски англиски", ["en-us"] = "американски англиски", ["en-za"] = "јужноафрикански англиски", ["fy"] = "западнофризиски", -- Western Frisian ["mo"] = "молдавски", -- Moldavian (deprecated code); to match en.wiki article title ["nl-be"] = "Flemish", -- match MediaWiki ["oc-provenc"] = "Provençal", ["ps"] = "паштунски", -- Pushto ["pt-br"] = "бразилски португалски", -- match MediaWiki ["tw-asante"] = "Asante Twi", -- these ISO 639-1 language-name overrides imported from Module:Language/data/wp_languages --<begin do-not-edit except to comment out>-- ["av"] = "аварски", -- Avaric ["bo"] = "стандарден тибетски", -- Tibetan ["el"] = "грчки", -- Modern Greek -- ["en-SA"] = "јужноафрикански англиски", -- English; no; SA is not South Africa it Saudi Arabia; ZA is South Africa ["ff"] = "фулански", -- Fulah ["ht"] = "хаитски креолски", -- Haitian ["hz"] = "Otjiherero", -- Herero ["ii"] = "Yi", -- Sichuan Yi ["ki"] = "Gikuyu", -- Kikuyu ["kl"] = "гренландски", -- Kalaallisut ["ky"] = "киргиски", -- Kirghiz ["lg"] = "Luganda", -- Ganda ["li"] = "лимбуршки", -- Limburgan ["mi"] = "маорски", -- Maori ["na"] = "науруански", -- Nauru ["nb"] = "книжевен норвешки", -- Norwegian Bokmål ["nd"] = "северен ндебеле", -- North Ndebele ["nn"] = "новонорвешки", -- Norwegian Nynorsk ["nr"] = "јужен ндебеле", -- South Ndebele ["ny"] = "Chichewa", -- Nyanja ["oj"] = "Ojibwe", -- Ojibwa ["or"] = "Odia", -- Oriya ["pa"] = "пенџапски", -- Panjabi ["rn"] = "кирунди", -- Rundi ["sl"] = "словенечки", -- Slovenian ["ss"] = "свази", -- Swati ["st"] = "сото", -- Southern Sotho ["to"] = "Tongan", -- Tonga --<end do-not-edit except to comment out>-- ------------------------------< I S O _ 6 3 9 - 2, - 3, - 5 >---------------------------------------------- ["alv"] = "атлантско-конгоански јазици", -- to match en.wiki article title (endash) ["arc"] = "арамејски", -- Official Aramaic (700-300 BCE), Imperial Aramaic (700-300 BCE); ["art"] = "вештачки", -- to match en.wiki article; lowercase for category name ["bhd"] = "Bhadarwahi", -- Bhadrawahi; to match en.wiki article title ["bla"] = "блекфутски", -- Siksika; to match en.wiki article title ["bua"] = "бурјатски", -- Buriat; this is a macro language; these four use wp preferred transliteration; ["bxm"] = "монголски бурјатски", -- Mongolia Buriat; these three all redirect to Buryat ["bxr"] = "руски бурјатски", -- Russia Buriat; ["bxu"] = "кинески бурјатски", -- China Buriat; ["byr"] = "Yipma", -- Baruya, Yipma ["egy"] = "староегипетски", -- Egyptian (Ancient); distinguish from contemporary arz: Egyptian Arabic ["ems"] = "Alutiiq", -- Pacific Gulf Yupik; to match en.wiki article title ["esx"] = "ескимско–алеутски јазици", -- to match en.wiki article title (endash) ["frr"] = "севернофризиски", -- Northern Frisian ["frs"] = "источнофризиски долносаксонски", -- Eastern Frisian ["gsw-fr"] = "алзашки", -- match MediaWiki ["haa"] = "Hän", -- Han; to match en.wiki article title ["hmx"] = "Hmong–Mien languages", -- to match en.wiki article title (endash) ["ilo"] = "илокански", -- Iloko; to match en.wiki article title ["jam"] = "Jamaican Patois", -- Jamaican Creole English ["luo"] = "Dholuo", -- IANA (primary) /ISO 639-3: Luo (Kenya and Tanzania); IANA (secondary): Dholuo ["mhr"] = "ливадомариски", -- Eastern Mari ["mid"] = "Modern Mandaic", -- Mandaic ['mis'] = "uncoded", -- Uncoded languages; capitalization; special scope, not collective scope; ["mkh"] = "Mon–Khmer languages", -- to match en.wiki article title (endash) ["mla"] = "Tamambo", -- Malo ['mte'] = "Mono-Alu", -- Mono (Solomon Islands) ['mul'] = "multiple", -- Multiple languages; capitalization; special scope, not collective scope; ["nan-tw"] = "Taiwanese Hokkien", -- make room for IANA / 639-3 nan Min Nan Chinese; match en.wiki article title ["new"] = "Newar", -- Newari, Nepal Bhasa; to match en,wiki article title ["ngf"] = "Trans–New Guinea languages", -- to match en.wiki article title (endash) ["nic"] = "Niger–Congo languages", -- Niger-Kordofanian languages; to match en,wiki article title ["nrf"] = "нормандски", -- not quite a collective - IANA name: Jèrriais + Guernésiais; categorizes to Norman-language text ["nrf-gg"] = "Guernésiais", -- match MediaWiki ["nrf-je"] = "Jèrriais", -- match MediaWiki ["nzi"] = "Nzema", -- Nzima; to match en.wiki article title ["oma"] = "Omaha–Ponca", -- to match en.wiki article title (endash) ["orv"] = "староисточнословенски", -- Old Russian ["pfl"] = "фалечко-германски", -- Pfaelzisch; to match en.wiki article ["pie"] = "Piro Pueblo", -- Piro; to match en.wiki article ["pms"] = "пиемонтски", -- Piemontese; to match en.wiki article title ["pnb"] = "Punjabi (Western)", -- Western Panjabi; dab added to override import from ~/wp languages and distinguish pnb from pa in reverse look up tag_from_name() ["rop"] = "Australian Kriol", -- Kriol; en.wiki article is a dab; point to correct en.wiki article ["sdo"] = "Bukar–Sadong", -- Bukar-Sadung Bidayuh; to match en.wiki article title ["stq"] = "затерландски фризиски", -- Saterfriesisch ["und"] = "undetermined", -- capitalization to match existing category ["wrg"] = "Warrongo", -- Warungu ["xal-ru"] = "Kalmyk", -- to match en.wiki article title ["xgf"] = "Tongva", -- ISO 639-3 is Gabrielino-Fernandeño ["yuf"] = "Havasupai–Hualapai", -- Havasupai-Walapai-Yavapai; to match en.wiki article title ["zxx"] = "без лингвистичка содржина", -- capitalization -- these ISO 639-2, -3 language-name overrides imported from Module:Language/data/wp_languages --<begin do-not-edit except to comment out>-- ["ace"] = "Acehnese", -- Achinese ["aec"] = "Sa'idi Arabic", -- Saidi Arabic ["akl"] = "аклански", -- Aklanon ["alt"] = "алтајски", -- Southern Altai ["apm"] = "Mescalero-Chiricahua", -- Mescalero-Chiricahua Apache ["bal"] = "балучки", -- Baluchi -- ["bcl"] = "централнобиколски", -- Central Bikol ["bin"] = "Edo", -- Bini ["bpy"] = "Bishnupriya Manipuri", -- Bishnupriya ["chg"] = "Chagatay", -- Chagatai ["ckb"] = "Sorani Kurdish", -- Central Kurdish ["cnu"] = "Shenwa", -- Chenoua ["coc"] = "Cocopah", -- Cocopa ["diq"] = "зазански", -- Dimli ["fit"] = "мејанкиели", -- Tornedalen Finnish ["fkv"] = "Kven", -- Kven Finnish ["frk"] = "старофранкиски", -- Frankish ["gez"] = "гиз", -- Geez ["gju"] = "Gujari", -- Gujari ["gsw"] = "алемански", -- Swiss German ["gul"] = "Gullah", -- Sea Island Creole English ["hak"] = "Hakka", -- Hakka Chinese ["hbo"] = "библиски хебрејски", -- Ancient Hebrew ["hnd"] = "Hindko", -- Southern Hindko -- ["ikt"] = "Inuvialuk", -- Inuinnaqtun ["kaa"] = "Karakalpak", -- Kara-Kalpak ["khb"] = "Tai Lü", -- Lü ["kmr"] = "Kurmanji Kurdish", -- Northern Kurdish ["kpo"] = "Kposo", -- Ikposo ["krj"] = "Kinaray-a", -- Kinaray-A ["ktz"] = "Juǀ'hoan", -- Juǀʼhoan ["lez"] = "Lezgian", -- Lezghian ["liv"] = "ливонски", -- Liv ["lng"] = "ломбардски", -- Langobardic ["mia"] = "мајамско-илиноиски", -- Miami ["miq"] = "Miskito", -- Mískito ["mix"] = "миштечки", -- Mixtepec Mixtec ["mni"] = "Meitei", -- Manipuri ["mrj"] = "планинскомариски", -- Western Mari ["mww"] = "White Hmong", -- Hmong Daw ["nds-nl"] = "холандски долносаксонски", -- Low German -- ["new"] = "неварски", -- Newari ["nso"] = "северен сото", -- Pedi -- ["nwc"] = "класичен неварски", -- Classical Newari, Classical Nepal Bhasa, Old Newari ["ood"] = "O'odham", -- Tohono O'odham ["otk"] = "старотурски", -- Old Turkish ["pal"] = "средноперсиски", -- Pahlavi ["pam"] = "капампангански", -- Pampanga ["phr"] = "Potwari", -- Pahari-Potwari ["pka"] = "џаински пракрит", -- Ardhamāgadhī Prākrit -- ["pnb"] = "пенџапски", -- Western Panjabi ["psu"] = "шаурасенски", -- Sauraseni Prākrit ["rap"] = "рапанујски", -- Rapanui ["rar"] = "куковоостровски маорски", -- Rarotongan ["rmu"] = "Scandoromani", -- Tavringer Romani ["rom"] = "ромски", -- Romany ["rup"] = "влашки", -- Macedo-Romanian ["ryu"] = "Okinawan", -- Central Okinawan ["sdc"] = "Sassarese", -- Sassarese Sardinian ["sdn"] = "Gallurese", -- Gallurese Sardinian ["shp"] = "Shipibo", -- Shipibo-Conibo ["src"] = "Logudorese", -- Logudorese Sardinian ["sro"] = "Campidanese", -- Campidanese Sardinian ["tkl"] = "токелајски", -- Tokelau ["tvl"] = "тувалски", -- Tuvalu ["tyv"] = "тувански", -- Tuvinian ["vls"] = "западнофламански", -- Vlaams ["wep"] = "вестфалски", -- Westphalien ["xal"] = "Oirat", -- Kalmyk ["xcl"] = "староерменски", -- Classical Armenian ["yua"] = "јукатечкомајански", -- Yucateco --<end do-not-edit except to comment out>-- ------------------------------< P R I V A T E _ U S E _ T A G S >---------------------------------------------- ["alg-x-proto"] = "праалгонквински", -- alg in IANA is Algonquian languages ["cel-x-proto"] = "пракелтски", -- cel in IANA is Celtic languages ["gem-x-proto"] = "прагермански", -- gem in IANA is Germanic languages ["gmw-x-ecg"] = "источносредногермански", ["grc-x-aeolic"] = "еолски грчки", -- these grc-x-... codes are preferred alternates to the non-standard catchall code grc-gre ["grc-x-attic"] = "атички грчки", ["grc-x-biblical"] = "библиски грчки", ["grc-x-byzant"] = "византиски грчки", ["grc-x-classic"] = "класичен грчки", ["grc-x-doric"] = "дорскогрчки", ["grc-x-hellen"] = "хеленистички грчки", ["grc-x-ionic"] = "јонско грчки", ["grc-x-koine"] = "коински", ["grc-x-medieval"] = "средновековен грчки", ["grc-x-patris"] = "патристички грчки", ["grk-x-proto"] = "прагрчки", -- grk in IANA is Greek languages ["iir-x-proto"] = "праиндоевропски", -- iir in IANA is Indo-Iranian Languages ["ine-x-proto"] = "праиндоевропски", ["ira-x-proto"] = "праирански", -- ira in IANA is Iranian languages ["itc-x-proto"] = "праиталски", -- itc in IANA is Italic languages ["ksh-x-colog"] = "келндски", -- en.wiki article is Colognian; ksh (Kölsch) redirects there ["la-x-medieval"] = "средновековен латински", ["mis-x-ripuar"] = "рипуарски", -- replaces improper use of ksh in wp_languages ["sem-x-proto"] = "прасемитски", ["sla-x-proto"] = "прасловенски", -- sla in IANA is Slavic languages ["yuf-x-hav"] = "Havasupai", -- IANA name for these three is Havasupai-Walapai-Yavapai ["yuf-x-wal"] = "Walapai", ["yuf-x-yav"] = "Yavapai", } --[[--------------------------< A R T I C L E _ L I N K >------------------------------------------------------ for those rare occasions when article titles don't fit with the normal '<language name>-language', this table maps language code to article title. Use of this table should be avoided and the use of redirects preferred as that is the long-standing method of handling article names that don't fit with the normal pattern ]] local article_name = { ["lij"] = "Ligurian (Romance language)", -- Ligurian; see Template_talk:Lang#Ligurian_dab ['mnh'] = "Mono language (Congo)", -- Mono (Democratic Republic of Congo); see Template_talk:Lang#Mono_languages ['mnr'] = "Mono language (California)", -- Mono (USA) ['mru'] = "Mono language (Cameroon)", -- Mono (Cameroon) ["xlg"] = "Ligurian (ancient language)", -- see Template_talk:Lang#Ligurian_dab } --[=[-------------------------< R T L _ S C R I P T S >-------------------------------------------------------- ISO 15924 scripts that are written right-to-left. Data in this table taken from [[ISO 15924#List of codes]] last update to this list: 2017-12-24 ]=] local rtl_scripts = { 'adlm', 'arab', 'aran', 'armi', 'avst', 'cprt', 'egyd', 'egyh', 'hatr', 'hebr', 'hung', 'inds', 'khar', 'lydi', 'mand', 'mani', 'mend', 'merc', 'mero', 'narb', 'nbat', 'nkoo', 'orkh', 'palm', 'phli', 'phlp', 'phlv', 'phnx', 'prti', 'rohg', 'samr', 'sarb', 'sogd', 'sogo', 'syrc', 'syre', 'syrj', 'syrn', 'thaa', 'wole', }; --[[--------------------------< T R A N S L I T _ T I T L E S >------------------------------------------------ This is a table of tables of transliteration standards and the language codes or language scripts that apply to those standards. This table is used to create the tool-tip text associated with the transliterated text displayed by some of the {{lang-??}} templates. These tables are more-or-less copied directly from {{transl}}. The standard 'NO_STD' is a construct to allow for the cases when no |std= parameter value is provided. ]] local translit_title_table = { ['ahl'] = { ['default'] = 'Academy of the Hebrew Language transliteration', }, ['ala'] = { ['default'] = 'American Library Association – Library of Congress transliteration', }, ['ala-lc'] = { ['default'] = 'American Library Association – Library of Congress transliteration', }, ['batr'] = { ['default'] = 'Bikdash Arabic Transliteration Rules', }, ['bgn/pcgn'] = { ['default'] = 'Board on Geographic Names / Permanent Committee on Geographical Names transliteration', }, ['din'] = { ['ar'] = 'DIN 31635 Arabic', ['fa'] = 'DIN 31635 Arabic', ['ku'] = 'DIN 31635 Arabic', ['ps'] = 'DIN 31635 Arabic', ['tg'] = 'DIN 31635 Arabic', ['ug'] = 'DIN 31635 Arabic', ['ur'] = 'DIN 31635 Arabic', ['arab'] = 'DIN 31635 Arabic', ['default'] = 'DIN transliteration', }, ['eae'] = { ['default'] = 'Encyclopaedia Aethiopica transliteration', }, ['hepburn'] = { ['default'] = 'Hepburn transliteration', }, ['hunterian'] = { ['default'] = 'Hunterian transliteration', }, ['iast'] = { ['default'] = 'International Alphabet of Sanskrit transliteration', }, ['iso'] = { -- when a transliteration standard is supplied ['ab'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['ba'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['be'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['bg'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['kk'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['ky'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['mn'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['ru'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['tg'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['uk'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['bua'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['sah'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['tut'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['xal'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['cyrl'] = 'ISO 9 Cyrillic', ['ar'] = 'ISO 233 Arabic', ['ku'] = 'ISO 233 Arabic', ['ps'] = 'ISO 233 Arabic', ['ug'] = 'ISO 233 Arabic', ['ur'] = 'ISO 233 Arabic', ['arab'] = 'ISO 233 Arabic', ['he'] = 'ISO 259 Hebrew', ['yi'] = 'ISO 259 Hebrew', ['hebr'] = 'ISO 259 Hebrew', ['el'] = 'ISO 843 Greek', ['grc'] = 'ISO 843 Greek', ['ja'] = 'ISO 3602 Japanese', ['hira'] = 'ISO 3602 Japanese', ['hrkt'] = 'ISO 3602 Japanese', ['jpan'] = 'ISO 3602 Japanese', ['kana'] = 'ISO 3602 Japanese', ['zh'] = 'ISO 7098 Chinese', ['chi'] = 'ISO 7098 Chinese', ['pny'] = 'ISO 7098 Chinese', ['zho'] = 'ISO 7098 Chinese', -- ['han'] = 'ISO 7098 Chinese', -- unicode alias of Hani? doesn't belong here? should be Hani? ['hans'] = 'ISO 7098 Chinese', ['hant'] = 'ISO 7098 Chinese', ['ka'] = 'ISO 9984 Georgian', ['kat'] = 'ISO 9984 Georgian', ['arm'] = 'ISO 9985 Armenian', ['hy'] = 'ISO 9985 Armenian', ['th'] = 'ISO 11940 Thai', ['tha'] = 'ISO 11940 Thai', ['ko'] = 'ISO 11941 Korean', ['kor'] = 'ISO 11941 Korean', ['awa'] = 'ISO 15919 Indic', ['bho'] = 'ISO 15919 Indic', ['bn'] = 'ISO 15919 Indic', ['bra'] = 'ISO 15919 Indic', ['doi'] = 'ISO 15919 Indic', ['dra'] = 'ISO 15919 Indic', ['gon'] = 'ISO 15919 Indic', ['gu'] = 'ISO 15919 Indic', ['hi'] = 'ISO 15919 Indic', ['inc'] = 'ISO 15919 Indic', ['kn'] = 'ISO 15919 Indic', ['kok'] = 'ISO 15919 Indic', ['ks'] = 'ISO 15919 Indic', ['mag'] = 'ISO 15919 Indic', ['mai'] = 'ISO 15919 Indic', ['ml'] = 'ISO 15919 Indic', ['mr'] = 'ISO 15919 Indic', ['ne'] = 'ISO 15919 Indic', ['new'] = 'ISO 15919 Indic', ['or'] = 'ISO 15919 Indic', ['pa'] = 'ISO 15919 Indic', ['raj'] = 'ISO 15919 Indic', ['sa'] = 'ISO 15919 Indic', ['sat'] = 'ISO 15919 Indic', ['sd'] = 'ISO 15919 Indic', ['si'] = 'ISO 15919 Indic', ['ta'] = 'ISO 15919 Indic', ['tcy'] = 'ISO 15919 Indic', ['te'] = 'ISO 15919 Indic', ['beng'] = 'ISO 15919 Indic', ['brah'] = 'ISO 15919 Indic', ['deva'] = 'ISO 15919 Indic', ['gujr'] = 'ISO 15919 Indic', ['guru'] = 'ISO 15919 Indic', ['knda'] = 'ISO 15919 Indic', ['mlym'] = 'ISO 15919 Indic', ['orya'] = 'ISO 15919 Indic', ['sinh'] = 'ISO 15919 Indic', ['taml'] = 'ISO 15919 Indic', ['telu'] = 'ISO 15919 Indic', ['default'] = 'ISO transliteration', }, ['jyutping'] = { ['default'] = 'Jyutping transliteration', }, ['mlcts'] = { ['default'] = 'Myanmar Language Commission Transcription System', }, ['mr'] = { ['default'] = 'McCune–Reischauer transliteration', }, ['nihon-shiki'] = { ['default'] = 'Nihon-shiki transliteration', }, ['no_std'] = { -- when no transliteration standard is supplied ['akk'] = 'Semitic transliteration', ['sem'] = 'Semitic transliteration', ['phnx'] = 'Semitic transliteration', ['xsux'] = 'Cuneiform transliteration', }, ['pinyin'] = { ['default'] = 'Pinyin transliteration', }, ['rr'] = { ['default'] = 'Revised Romanization of Korean transliteration', }, ['rtgs'] = { ['default'] = 'Royal Thai General System of Transcription', }, ['satts'] = { ['default'] = 'Standard Arabic Technical Transliteration System transliteration', }, ['scientific'] = { ['default'] = 'scientific transliteration', }, ['ukrainian'] = { ['default'] = 'Ukrainian National system of romanization', }, ['ungegn'] = { ['default'] = 'United Nations Group of Experts on Geographical Names transliteration', }, ['wadegile'] = { ['default'] = 'Wade–Giles transliteration', }, ['wehr'] = { ['default'] = 'Hans Wehr transliteration', }, }; return { this_wiki_lang_tag = this_wiki_lang_tag, this_wiki_lang_dir = lang_obj:getDir(), -- wiki's language direction article_name = article_name, lang_name_table = lang_name_table_t, override = override, rtl_scripts = rtl_scripts, special_tags_table = special_tags_table, translit_title_table = translit_title_table, }; frwf93h9pb4nbog6f7h0928s08dazvu Сенида 0 1215353 5562661 5562450 2026-05-23T21:36:18Z NadyBarbieGirl 63459 /* Спотови */ 5562661 wikitext text/x-wiki {{Музичар|Background=solo_singer|Name=Сенида|Birth_name=Сенида Хајдарпашиќ|Origin=[[Црна Гора]]|Genre={{hlist|[[alternative R&B|R&B]]|[[trap music|trap]]}}|Occupation={{hlist|пејачка}}|Instrument=Вокал|Years_active=2010–present|Label={{hlist|[[Bassivity Music|Bassivity]]}}|Associated_acts={{hlist|}}}} '''Сенида Хајдарпашиќ''', позната е по нејзиното сценско име '''Сенида. Сенида''' ([[Љубљана]], [[9 април]] [[1985]]) — [[Словенија|словенечка]] пејачка, раперка и текстописец. Таа првично станала славна како членка на Muff. Во март 2018 година, таа го издала нејзиниот хит соло сингл ''Слаѓана,'' добивајќи популарност и признание во [[Србија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https:/ /www.vice.com/rs/article/8xk8kk/senidah-za-vice-otkriva-ko-je-sladana-i-da-li-planira-selidbu-u-srbiju|title=Senidah za Vice otkriva ko je Slađana i da li planira da se preseli u Srbiju|date=March 2018|publisher=Vice.com|language=sr}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://noizz.rs/nightlife/senidah-nasa-nova-opsesija/yrrssfh|title=Senidah - naša nova opsesija|date=August 2018|publisher=Noizz.rs|language=sr}}</ref> Истата година таа била потпишана во хип-хоп етикетата Bassivity Digital од [[Белград]], а исто така беше прикажана и на ''4 страни на светот'' од страна на Коби, саундтракот на популарниот филм " ''Јужен ветар"'' .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://noizz.rs/intervju/senidah-i-coby-za-noizz-o-odrastanju-devedesetih-i-juznom-vetru/efjcber|title=Senidah i Coby za Noizz o odrastanju devedesetih i Južnom Vetru|date=August 2018|publisher=Noizz.rs|language=sr}}</ref> Сенида е позната по нејзиниот длабок глас и уникатен изглед. === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година!! Режисер |- | ''Пустињом ''|| 2011 || Blaže Banjac |- |'' Веч од лајфа ''|| 2013 || Close2Art |- |'' Слађана'' || 2018 || Жига Радуљ |- |'' Бело'' || 2018 || Жига Радуљ |- |'' 4 стране света ''|| 2018 || Reksona |- | ''Ride'' || 2019 || Moonbase |- | ''Црно срце ''|| 2019 || Лазар Богдановиќ |- |'' Мишићи'' || 2019 || Кукла |- |'' Све бих'' || 2019 || CazzaNostra |- |'' Камиказа'' || 2019 || Љуба |- |''100%'' || 2019 || Shaho Casado |- | ''Само уживај ''|| 2020 || Немања Новаковиќ |- | ''Ко је ''|| 2020 || Senidah,Sašo Štih |- | ''Пијеш ''|| 2020 || Кукла |- | ''Viva Mahalla ''|| 2020 || Кукла |- | ''Дођи ''|| 2020 || Кукла |- | ''Replay''|| 2021 || Немања Новаковиќ |- | ''Балканка''|| 2021 ||Дилан Бенет,Жига Радуљ |- | ''Фама''|| 2021 || Анже Шкрубе |- | ''Бехуте''|| 2022 || Љуба |- | ''Јаднаја''|| 2022 ||Сенида |- | ''Друга страна''|| 2022 ||Игор Жечевиќ |- | ''Play With Heart''|| 2022 ||Gašper Pavli |- | ''Два прста''|| 2022 || Љуба |- | ''Заувек''|| 2022 || Љуба |- | ''Левел''|| 2023 || Анже Шкрубе |- | ''Сенида''|| 2023 || |- | ''Грех''|| 2024 || Анже Шкрубе |- | ''Делија''|| 2024 || Давид Јовановиќ |- | ''Ало ало''|| 2024 || Сенида |- | ''Иди гаде''|| 2024 ||Давид Јовановиќ |- | ''Омен''|| 2024 ||Сенида |- | ''Phuket''|| 2024 ||Сенида |- | ''Bandida''|| 2025 ||Анже Шкрубе |- | ''Булбуле''|| 2025||Драган Јереминов |- | ''Ти и ја''|| 2025 ||Анже Шкрубе |- | ''Чиста љубав''|| 2026 || |- | ''Све то сам ја''|| 2026 ||Анже Шкрубе |- | ''У мени је сунце''|| 2026 ||Анже Шкрубе |- | ''TBA''|| 2026 || |} == Наводи == {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Хајдарпашиќ, Сенида}} [[Категорија:Луѓе од Љубљана]] [[Категорија:Родени во 1985 година]] [[Категорија:Словенечки пејачи]] adkvoluvu0dneobgnpcaag4ur8o5q2g Антониа Гиговска 0 1221870 5562826 5562303 2026-05-24T10:42:49Z Andrew012p 85224 /* Спотови */ Нема точки кај години во македонскиот правопис 5562826 wikitext text/x-wiki {{Infobox musical artist |name = Антониа Гиговска |background = solo_singer |image = |caption = |birth_name = |alias = |birth_date = {{birth date and age|df=yes|2001|1|21}} |birth_place =[[Скопје]] |origin = [[Македонија]] |occupation = [[пејачка]] |genre = [[популарна музика|поп]], [[македонска музика]] |years_active = 2017— |instrument = вокал |First_album = |Latest_album = |Notable_albums = |Notable_songs = |label = |associated_acts = |website = }} '''Антониа Гиговска '''(родена на {{Роден|21|јануари|2001}}, во {{Роден во|Скопје}}) — македонска поп-пејачка. Нејзин музички ментор била професорката Ана Костадиновска. Во текот на 2015 и 2016 учествувала во шоуто [[Пинкови ѕвездички]] каде го освоила 7-то место. Во 2018 учествувала на романскиот натпревар "Златен Елен" каде го освоила второто место. Нејзината песна "Невреме<ref>{{Наведување|title=Antonia Gigovska - Nevreme|url=https://www.youtube.com/watch?v=LD7fc-P7MAA|accessdate=2021-03-18|language=mk-MK}}</ref>" како нејзин прв сингл се најде на 'trending' списокот на Youtube. Победила на [[Макфест 2018]] со песната "Никогаш не вели никогаш".<ref name="youtube.com">{{Наведување|title=Antonia Gigovska - Nikogas ne veli nikogas (Official video)|url=https://www.youtube.com/watch?v=yrJJhynSy3k|accessdate=2021-03-18|language=mk-MK}}</ref> Истата година била избрана за придружен вокал на групата [[Eye Cue]] која ја претставувала Македонија на [[Евровизија 2018]]. Следат бројни хитови, од кои што најголем успех постигнува со песната "Mogli smo u dvoje" која што беше број 1 хит во Србија на радио станиците. Песната "Ванила<ref>{{Наведување|title=Antonia Gigovska ft. Pancho DNK - VANILLA (Official video 2018)|url=https://www.youtube.com/watch?v=NjaNLcXPu2s|accessdate=2021-03-18|language=mk-MK}}</ref>" дует со Панчо од [[DNK|ДНК]], "Крива сум<ref name="ReferenceA">{{Наведување|title=Antonia Gigovska - Kriva sum (OFFICIAL VIDEO)|url=https://www.youtube.com/watch?v=LZZJQey4bW0|accessdate=2021-03-18|language=mk-MK}}</ref>" која што беше номинирана за најдобар спот од Македонија, Таа исто така, била придружен вокал и на [[Тамара Тодевска]] на [[Евровизија 2019]], каде Македонија го остварила најдобриот пласман досега на 7 место. Антониа Гиговска ја објави првата епизода од "Акустичните верзии" на нејзините хитови "Mogli smo u dvoje<ref>{{Наведување|title=Antonia Gigovska - "Mogli smo u dvoje" [Acoustic Session]|url=https://www.youtube.com/watch?v=Y0FbPSoJAS8|accessdate=2021-03-18|language=mk-MK}}</ref>", а ги најави и Никогаш не вели<ref name="youtube.com"/> никогаш и Крива <ref name="ReferenceA"/> сум. == Дискографија == === Албуми === === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Невреме'' || 2017 || Ана Јорданова |- | ''Слаба страна'' || 2018 || Tomato Production |- | ''Vanilla'' || 2018 || Даниел Јовески |- | ''Никогаш не вели никогаш'' || 2018 || Даниел Јовески |- | ''Могли смо у двоје'' || 2019 || Даниел Јовески |- | ''Кога те нема'' || 2019 || Александар Николоски |- | ''Крива сум'' || 2020 || Даниел Јовески |- | ''Магла'' || 2021 || Даниел Јовески |- | ''Магнет'' || 2021 || Даниел Јовески |- | ''Хиена'' || 2021 || Томислав Живковиќ |- | ''Атлантида'' || 2022 || Томислав Живковиќ |- | ''Око моје'' || 2022 || Томислав Живковиќ |- | ''Хабиби'' || 2023 || Billy D, B.Gordan,Никола Наумовски |- | ''Брига ме'' || 2023 || Томислав Живковиќ |- | ''Мразам што те сакам'' || 2024 || Антониа Гиговска |- | ''Жена'' || 2024 || Даниел Јовески |- | ''Нема кој'' || 2024 || steadyflow |- | ''Аман'' || 2025 || Даниел Јовески |- | ''Навика'' || 2025 ||Гордан Божиновски |- | ''Специјалиста'' || 2025 || Даниел Јовески |- | ''Чукај чукај'' || 2026 || Limited Rules |- | ''Papiplay'' || 2026 || |- | ''7 дена 7 ноќи'' || 2026 || |- | ''Немој да ме палиш'' || 2026 || |- | ''Хемисфери'' || 2026 || |- | ''Прво види се себе'' || 2026 || |} ==Надворешни врски == {{reflist}} == Наводи == * [[Категорија:Македонски пејачи]] [[Категорија:Македонски поп-пејачи]] one65muy8r6v7esn93xofu6fub9574n Европско првенство во ракомет за мажи 2020 0 1235227 5562741 5167467 2026-05-24T05:37:17Z CommonsDelinker 746 Бришење на "[[Слика:Wiener_Stadthalle_Aussen_2008.jpg|Wiener_Stadthalle_Aussen_2008.jpg]]", беше избришана од [[c:Главна страница|Заедничката ризница]] од страна на [[c:User:Krd|Krd]] поради: [[:c:COM:VRT|No permission]] since 16 May 2026. 5562741 wikitext text/x-wiki {{Infobox International Handball Competition | tourney_name = Европско првенство во ракомет за мажи 2020 | year = | other_titles = | image = | size = | caption = | country = Austria | country2 = Norway | country3 = Sweden | dates = 9–26 јануари | num_teams = 24 | confederations = 1 | venues = 6 | cities = 6 | champion = ESP | count = 2 | second = CRO | third = NOR | fourth = SLO | matches = 65 | goals = 3532 | attendance = {{#expr: 3806 + 4057 + 5630 + 4524 + 7070 + 7507 + 7276 + 7070 + 8232 + 11644 + 6000 + 5942 + 9202 + 5500 + 6558 + 10593 + 6642 + 7936 + 8061 + 7078 + 8932 + 11896 + 5000 + 3540 + 7099 + 6500 + 3809 + 8377 + 7623 + 7937 + 6731 + 4097 + 9069 + 11061 + 7587 + 8978 + 3986 + 8217 + 5267 + 6026 + 8078 + 10135 + 6007 + 9232 + 9307 + 6199 + 8304 + 10141 + 6862 + 6149 + 9037 + 3001 + 4725 + 6977 + 7891 + 2930 + 6897 + 4824 + 5000 + 7153 + 16573 + 16573 + 7710 + 13094 + 17769}} | top_scorer = {{hbicon|NOR}} [[Сандер Сагосен]]<br>(65 гола) | player = {{hbicon|CRO}} [[Домагој Дувњак]] | previous = Европско првенство во ракомет за мажи 2018 | next = Европско првенство во ракомет за мажи 2022 }} '''Европското првенство во ракомет за мажи 2020''' — 14. [[Европско првенство во ракомет за мажи]] организирано од [[Европска ракометна федерација|Европската ракометна федерација]]. За првпат првенството се одржало во три земји [[Австрија]], [[Норвешка]] и [[Шведска]], во периодот од 10 до 26 јануари 2020 година. Шпанија освоила втора последователна титула победувајќи ја Хрватска со 22–20 во финалето.<ref>{{cite web|url=https://men2020.ehf-euro.com/newsdetail/perez-de-vargas-sees-spain-make-history-with-title-defence/|title=Perez de Vargas sees Spain make history with title defence|date=26 January 2020|work=men2020.ehf-euro.com|accessdate=2022-05-04|archive-date=2020-10-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20201020031822/https://men2020.ehf-euro.com/newsdetail/perez-de-vargas-sees-spain-make-history-with-title-defence/|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.ihf.info/media-center/news/spain-take-second-straight-european-title|title=Spain take second straight European title|date=27 January 2020|work=ihf.info}}</ref> Македонскиот судиски пар Начевски и Николов ја делел правдата во финалето.<ref>[https://www.mkd.mk/sport/rakomet/nachevski-i-nikolov-kje-go-sudat-finaleto-na-evropskoto-prvenstvo Начевски и Николов ќе го судат финалето на Европското првенство!] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20231208031348/https://www.mkd.mk/sport/rakomet/nachevski-i-nikolov-kje-go-sudat-finaleto-na-evropskoto-prvenstvo |date=2023-12-08 }} mkd.mk; 23 јануари 2020</ref> ==Сали== {| class="wikitable" style="text-align:center;" |- ! {{знамеикона|SWE}} [[Стокхолм]], Шведска!! {{знамеикона|SWE}} [[Малме]], Шведска!! {{знамеикона|SWE}} [[Гетеборг]], Шведска |- | [[Теле2 Арена]]<br>Капацитет: 35,000 || [[Арена Малме]]<br>Капацитет: 13,000 || [[Скандинавиум]]<br>Капацитет: 12,000 |- | [[File:Tele2 Arena juni 2013a 01.jpg|150px]] || [[File:Malmö Arena ESC2013 01.jpg|150px]] || [[File:Scandinavium at night.jpg|150px]] |- !rowspan=1 colspan=3 |{{location map+ |Европа|float=center |width=400 |caption=|places= {{location map~ |Европа |lat=59.329444 |long=18.068611 |label=[[Стокхолм]]}} {{location map~ |Европа |lat=55.605833 |long=13.035833 |label=[[Малме]] |position=bottom}} {{location map~ |Европа |lat=57.7 |long=11.966667 |label=[[Гетеборг]] |position=left}} {{location map~ |Европа |lat=48.2 |long=16.366667 |label=[[Виена]] |position=right}} {{location map~ |Европа |lat=47.066667 |long=15.433333 |label=[[Грац]] |position=left}} {{location map~ |Европа |lat=63.429722 |long=10.393333 |label=[[Трондхејм]] |position=right}} }} |- ! {{знамеикона|AUT}} [[Виена]], Австрија!! {{знамеикона|AUT}} [[Грац]], Австрија!! {{знамеикона|NOR}} [[Трондхејм]], Норвешка |- | [[Виенска градска сала]]<br>Капацитет: 12,000 || [[Спортска сала Грац]]<br>Капацитет: 6,000 || [[Трондхејм арена]]<br>Капацитет: 8,000 |- | || [[File:Messehalle neu.jpg|150px]] || [[File:Trondheim spektrum 01.jpg|160px]] |} ==Квалификации== {{Главна|Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020}} ===Квалификувани екипи=== {| class="wikitable sortable" style="font-size:95%" ! Земја !! Квалификувана како!! Датум на квалификување!! Претходни учества |- | {{hb|AUT}} || {{sort|00|Домаќин}} || {{sort|01|20 септември 2014}} || {{sort|03|3}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|NOR}} || {{sort|00|Домаќин}} || {{sort|01|20 септември 2014}} || {{sort|08|8}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|''2008'']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|2012]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|SWE}} || {{sort|00|Домаќин}} || {{sort|01|20 септември 2014}} || 12 ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|'''1994''']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|'''1998''']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|'''2000''']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|'''''2002''''']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|2012]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|ESP}} || {{sort|01|Бранител на титулата}} || {{sort|02|26 јануари 2018}} || 13 ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|''1996'']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|2012]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|GER}} || победник во {{sort|11|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 1]]}} || {{sort|03|13 април 2019}} || {{sort|12|12}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], '''[[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]]''', [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|2012]], '''[[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]]''', [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|SVN}} || победник во {{sort|14|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 4]]}} || {{sort|04|14 април 2019}} || {{sort|11|11}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], ''[[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]]'', [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|2012]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|CRO}} || победник во {{sort|12|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 20202|Група 2]]}} || {{sort|04|14 април 2019}} || {{sort|13|13}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|''2000'']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|2012]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|MKD}} || победник во {{sort|13|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 3]]}} || {{sort|05|12 јули 2019}} || {{sort|05|5}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|2012]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|DEN}} || победник во {{sort|18|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 8]]}} || {{sort|05|12 јули 2019}} || {{sort|12|12}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|'''2008''']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|'''2012''']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|''2014'']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|HUN}} || победник во {{sort|17|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 7]]}} || {{sort|05|12 јуни 2019}} || {{sort|11|11}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|2012]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- |{{hb|LAT}} || второпласирана во {{sort|24|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 4]]}} || {{sort|05|12 јуни 2019}} || {{sort|00|0}} (прв настап) |- | {{hb|POR}} || второпласирана во {{sort|26|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 6]]}} || {{sort|06|13 јуни 2019}} || {{sort|05|5}} (''[[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]]'', [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]]) |- | {{hb|FRA}} || победник во {{sort|16|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 6]]}} || {{sort|06|13 јуни 2019}} || {{sort|13|13}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|'''2006''']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|'''2010''']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|2012]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|'''2014''']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|RUS}} || второпласирана во {{sort|27|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 7]]}} || {{sort|06|13 јуни 2019}} || {{sort|12|12}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|'''1996''']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|2012]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]]) |- | {{hb|CZE}} || победник во {{sort|15|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 5]]}} || {{sort|06|13 јуни 2019}} || {{sort|09|9}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1996|1996]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 1998|1998]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|2012]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|BLR}} || второпласирана во {{sort|25|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 5]]}} || {{sort|06|13 јуни 2019}} || {{sort|05|5}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 1994|1994]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|POL}} || второпласирана во {{sort|21|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 1]]}} || {{sort|07|16 јуни 2019}} || {{sort|08|8}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|2012]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], ''[[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]]'') |- | {{hb|SUI}} || второпласирана во {{sort|22|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 20202|Група 2]]}} || {{sort|07|16 јуни 2019}} || {{sort|03|3}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], ''[[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]]'') |- | {{hb|ISL}} || второпласирана во {{sort|23|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 3]]}} || {{sort|07|16 јуни 2019}} || {{sort|10|10}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|2012]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|MNE}} || второпласирана во {{sort|28|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 8]]}} || {{sort|07|16 јуни 2019}} || {{sort|04|4}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 2008|2008]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|BIH}} || третопласирана во {{sort|35|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 5]]}} || {{sort|07|16 јуни 2019}} || {{sort|00|0}} (прв настап) |- | {{hb|SRB}} || третопласирана во {{sort|32|[[2020 European Men's Handball Championship qualification#Група 2|Група 2]]}} || {{sort|07|16 јуни 2019}} || {{sort|05|5}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2012|''2012'']], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2014|2014]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2016|2016]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2018|2018]]) |- | {{hb|NED}} || третопласирана во {{sort|34|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 4]]}} || {{sort|07|16 јуни 2019}} || {{sort|00|0}} (прв настап) |- | {{hb|UKR}} || третопласирана во {{sort|38|[[Квалификации за Европско првенство во ракомет за мажи 2020|Група 8]]}} || {{sort|07|16 јуни 2019}} || {{sort|05|5}} ([[Европско првенство во ракомет за мажи 2000|2000]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2002|2002]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2004|2004]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2006|2006]], [[Европско првенство во ракомет за мажи 2010|2010]]) |} Белешка: '''Задебелно''' означува победник во таа година. ''Закосено'' означува домаќин во таа година. ==Влечење на групи== Влечењето на групи било одржано во [[Виена]] на 28 јуни 2019 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eurohandball.com/article/32520|title=EHF EURO 2020: Final tournament draw procedure released|date=25 April 2019|work=eurohandball.com|accessdate=2019-12-29|archive-date=2019-07-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20190706031512/http://eurohandball.com/article/32520|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://men2020.ehf-euro.com/newsdetail/mens-ehf-euro-2020-preliminary-round-groups-drawn-in-vienna/|title=Men's EHF EURO 2020 preliminary round groups drawn in Виена|date=28 June 2019|work=men2020.ehf-euro.com|accessdate=2019-12-29|archive-date=2020-01-22|archive-url=https://web.archive.org/web/20200122151036/https://men2020.ehf-euro.com/newsdetail/mens-ehf-euro-2020-preliminary-round-groups-drawn-in-vienna/|url-status=dead}}</ref> ===Шешири=== Шеширите биле одредени на 17 јуни 2019 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://men2020.ehf-euro.com/newsdetail/24-teams-six-groups-how-the-ehf-euro-2020-draw-will-be-done/|title=24 teams, six groups: how the EHF EURO 2020 Draw will be done|date=17 June 2019|website=men2020.ehf-euro.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20190617135328/https://men2020.ehf-euro.com/newsdetail/24-teams-six-groups-how-the-ehf-euro-2020-draw-will-be-done/|archive-date=17 June 2019|url-status=live|access-date=17 June 2019}}</ref> {| class="wikitable" |- !width=25%|Шешир 1 !width=25%|Шешир 2 !width=25%|Шешир 3 !width=25%|Шешир 4 |- style="vertical-align: top;" | * {{hb|ESP}} * {{hb|SWE}} (продолжува во Ф1) * {{hb|FRA}} * {{hb|DEN}} (продолжува во E1) * {{hb|CRO}} (продолжува во A1) * {{hb|CZE}} | * {{hb|NOR}} (продолжува во Д2) * {{hb|SVN}} * {{hb|GER}} (продолжува во Ц2) * {{hb|MKD}} * {{hb|HUN}} * {{hb|BLR}} | * {{hb|AUT}} (продолжува во Б3) * {{hb|ISL}} * {{hb|MNE}} * {{hb|POR}} * {{hb|SUI}} * {{hb|LAT}} | * {{hb|POL}} * {{hb|RUS}} * {{hb|SRB}} * {{hb|UKR}} * {{hb|BIH}} * {{hb|NED}} |} ==Судии== На 21 август 2019 година биле утврдени 23 судиски двојки.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eurohandball.com/article/33143|title=Referees named for Men's EHF EURO 2020|date=21 August 2019|work=eurohandball.com}}</ref> На 27 декември 2019 година, ЕХФ ги заменил српскиот судиски пар Ненад Николиќ и Душан Стојковиќ со летонскиот судиски пар Зигмарс Сондорс и Ренарс Лицис, поради повредата која ја добил Николиќ во октомври.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.eurohandball.com/article/33768|title=New pair of referees nominated for EHF EURO 2020|date=27 December 2019|work=eurohandball.com|access-date=29 December 2019|archive-date=14 January 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200114090249/http://www.eurohandball.com/article/33768|url-status=dead}}</ref> {{col-begin}} {{col-3}} {| class="wikitable" |- ! colspan=3|Прва фаза |- ! Земја ! Судија |- | {{AUT}} | Радојко Бркиќ<br>Андреј Јусуфхоџиќ |- | {{CRO}} | Далибор Јурновиќ<br>Марко Мрвица |- | {{DEN}} | Јеспер Мадсен <br>Хенрик Мортенсен |- | {{FRA}} | Шарлот Бонавентура <br>Жули Бонавентура |- | {{GER}} | Роберт Шулце <br>Тобијас Тониес |- | {{ISL}} | Јонас Еласон <br>Антон Палсон |- | {{NOR}} | Ларс Јерум<br>Хавард Клевен |- | {{LAT}} | Зигмарс Сондорс<br>Ренарс Лицис |- | {{SVK}} | Микал Бадура <br>Јарослав Ондогречула |- | {{SVN}} | Бојан Лах<br>Давид Сок |- | {{ESP}} | Андреу Марин <br>Игнасио Гарсија |} {{col-3}} {| class="wikitable" |- ! colspan=3|Прва и втора фаза |- ! Земја ! судија |- | {{CZE}} | Вацлав Хорачек <br> Јиржи Новотни |- | {{LTU}} | Ваидас Мажеика <br> Миндаугас Гателис |- | {{MNE}} | Иван Павичевиќ<br>Милош Ражнатовиќ |- | {{MKD}} | Ѓорѓи Начевски <br> Славе Николов |- | {{POR}} | Дуарте Сантос<br>Рикардо Фонсека |- | {{SWE}} | Мирза Куртагиќ<br>Матијас Ветервик |- | {{SUI}} | Артур Брунер<br>Морад Салах |} {{col-3}} {| class="wikitable" |- ! colspan=3|Главна фаза |- ! Земја ! судија |- | {{CRO}} | Матија Губица <br> Борис Молошевиќ |- | {{DEN}} | Мартин Гјединг <br> Мадс Хансен |- | {{FRA}} | Стеван Пишон <br> Лорен Ревере |- | {{GER}} | Ларс Гајпел <br> Маркус Хелбиг |- | {{ESP}} | Оскар Ралуј Лопес <br> Анхел Сабросо Рамирес |} {{col-end}} ==Прва фаза == ''Сите натпревари се играат по ([[средноевропско време|UTC+1]]).'' === Група A === {{#invoke:Sports table|main|style=WDL |section=Group A |update=complete |source=[https://men2020.ehf-euro.com/schedule-results/final-tournament/preliminary-round/group-a/ EHF] |winpoints=2 |team1=CRO|team2=BLR|team3=MNE|team4=SRB |win_BLR=2 |draw_BLR=0 |loss_BLR=1 |gf_BLR=94 |ga_BLR=88 |win_CRO=3 |draw_CRO=0 |loss_CRO=0 |gf_CRO=82 |ga_CRO=65 |win_MNE=1 |draw_MNE=0 |loss_MNE=2 |gf_MNE=70 |ga_MNE=84 |win_SRB=0 |draw_SRB=0 |loss_SRB=3 |gf_SRB=72 |ga_SRB=81 |name_BLR={{hb|BLR}} |name_CRO={{hb|CRO}} |name_MNE={{hb|MNE}} |name_SRB={{hb|SRB}} |class_rules = 1) бодови; 2) бодови во меѓусебните натпревари; 3) гол разлика во меѓусебните натпревари; 4) број на постигнати голови во меѓусебните натпревари; 5) гол разлика. |result1=A |result2=A |res_col_header=Q |col_A=green1 |text_A=[[#Главна фаза|Главна фаза]] }}</onlyinclude> {{handballbox |date=9 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|BLR}} |score=35–30 |team2={{hb|SRB}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P02TM.PDF Извештај] |goals1=[[Арцем Каралек|Каралек]] 9 |goals2=[[Богдан Радивоевиќ|Радивоевиќ]] 6 |HT=16–15 |twomin1=9 |yellow1=1 |red1= |twomin2=3 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Спортска сала Грац]], [[Грац]] |attendance=3,806 |referee=Сантос, Фонсека ||refnat=ПОР }} {{handballbox |date=9 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|CRO}} |score=27–21 |team2={{hb|MNE}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P01TM.PDF Извештај] |goals1=[[Лука Циндриќ|Циндриќ]] 6 |goals2=[[Немања Грбовиќ|Грбовиќ]] 6 |HT=12–13 |twomin1=2 |yellow1=2 |red1= |twomin2=7 |yellow2=3 |red2= |stadium=[[Спортска сала Грац]], [[Грац]] |attendance=5,630 |referee=Брунер, Салах |refnat=ШВА }} ---- {{handballbox |date=11 јануари 2020 |time=16:00 |team1={{hb-rt|CRO}} |score=31–23 |team2={{hb|BLR}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P04TM.PDF Извештај] |goals1=[[Игор Карачиќ|Карачиќ]] 6 |goals2=[[Микита Ваилупов|Ваилупов]] 8 |HT=15–10 |twomin1=4 |yellow1= |red1= |twomin2=5 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Спортска сала Грац]], [[Грац]] |attendance=6,000 |referee=Бонавентура, Бонавентура |refnat=ФРА }} {{handballbox |date=11 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|MNE}} |score=22–21 |team2={{hb|SRB}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P03TM.PDF Извештај] |goals1=[[Немања Грбовиќ|Грбовиќ]] 5 |goals2=[[Лазар Кукиќ|Кукиќ]] 6 |HT=11–10 |twomin1=7 |yellow1=2 |red1= |twomin2=4 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Спортска сала Грац]], [[Грац]] |attendance=5,500 |referee=Мадсен, Мортенсен |refnat=ДАН }} ---- {{handballbox |date=13 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|MNE}} |score=27–36 |team2={{hb|BLR}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P06TM.PDF Извештај] |goals1=[[Владан Липовина|Липовина]] 5 |goals2=[[Микита Ваилупов|Ваилупов]] 7 |HT=11–17 |twomin1=2 |yellow1=1 |red1= |twomin2=3 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Спортска сала Грац]], [[Грац]] |attendance=5,000 |referee=Јерум, Клевен |refnat=НОР }} {{handballbox |date=13 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|SRB}} |score=21–24 |team2={{hb|CRO}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P05TM.PDF Извештај] |goals1=[[Лазар Кукиќ|Кукиќ]], [[Богдан Радивоевиќ|Радивоевиќ]] 4 |goals2=[[Домагој Дувњак|Дувњак]], [[Лука Степанчиќ|Степанчиќ]] 5 |HT=10–8 |twomin1=4 |yellow1= |red1=1 |twomin2=5 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Спортска сала Грац]], [[Грац]] |attendance=6,500 |referee=Куртагиќ, Ветервик |refnat=ШВЕ }} === Група Б === <onlyinclude>{{#invoke:Sports table|main|style=WDL |section=Group B |update=complete |source=[https://men2020.ehf-euro.com/schedule-results/final-tournament/preliminary-round/group-b/ EHF] |winpoints=2 |team1=AUT|team2=CZE|team3=MKD|team4=UKR |win_AUT=3 |draw_AUT=0 |loss_AUT=0 |gf_AUT=98 |ga_AUT=87 |status_AUT=H |win_CZE=2 |draw_CZE=0 |loss_CZE=1 |gf_CZE=79 |ga_CZE=76 |win_MKD=1 |draw_MKD=0 |loss_MKD=2 |gf_MKD=79 |ga_MKD=84 |win_UKR=0 |draw_UKR=0 |loss_UKR=3 |gf_UKR=74 |ga_UKR=83 |name_AUT={{hb|AUT}} |name_CZE={{hb|CZE}} |name_MKD={{hb|MKD}} |name_UKR={{hb|UKR}} |class_rules = 1) бодови; 2) бодови во меѓусебните натпревари; 3) гол разлика во меѓусебните натпревари; 4) број на постигнати голови во меѓусебните натпревари; 5) гол разлика. |result1=A |result2=A |res_col_header=Q |col_A=green1 |text_A=[[#Главна фаза|Главна фаза]] }}</onlyinclude> {{handballbox |date=10 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|CZE}} |score=29–32 |team2={{hb|AUT}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P07TM.PDF Извештај] |goals1=[[Јакуб Хрстка|Хрстка]] 6 |goals2=[[Никола Билик|Билик]] 12 |HT=14–13 |twomin1=3 |yellow1= |red1= |twomin2=5 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=7,070 |referee=Еласон, Палсон |refnat=ИСЛ }} {{handballbox |date=10 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|MKD}} |score=26–25 |team2={{hb|UKR}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P08TM.PDF Извештај] |goals1=[[Кирил Лазаров|Лазаров]] 8 |goals2=[[Владислав Остроушко|Остроушко]] 5 |HT=13–10 |twomin1=3 |yellow1=1 |red1= |twomin2=7 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=7,070 |referee=Јерум, Клевен |refnat=НОР }} ---- {{handballbox |date=12 јануари 2020 |time=16:00 |team1={{hb-rt|CZE}} |score=27–25 |team2={{hb|MKD}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P10TM.PDF Извештај] |goals1=[[Станислав Кашпарек|Кашпарек]] 7 |goals2=[[Кирил Лазаров|Лазаров]] 11 |HT=9–11 |twomin1=6 |yellow1=1 |red1= |twomin2=3 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=6,642 |referee=Куртагиќ, Ветервик |refnat=ШВЕ }} {{handballbox |date=12 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|AUT}} |score=34–30 |team2={{hb|UKR}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P09TM.PDF Извештај] |goals1=[[Никола Билик|Билик]] 10 |goals2=[[Артем Козакевич|Козакевич]] 7 |HT=18–17 |twomin1=3 |yellow1=1 |red1= |twomin2=4 |yellow2= |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=7,078 |referee=Бонавентура, Бонавентура |refnat=ФРА }} ---- {{handballbox |date=14 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|AUT}} |score=32–28 |team2={{hb|MKD}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P12TM.PDF Извештај] |goals1=[[Роберт Вебер (ракометар)|Вебер]] 7 |goals2=[[Стојанче Стоилов|Стоилов]] 5 |HT=18–12 |twomin1=4 |yellow1=2 |red1= |twomin2=3 |yellow2=3 |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=7,623 |referee=Лах, Сок |refnat=СЛО }} {{handballbox |date=14 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|UKR}} |score=19–23 |team2={{hb|CZE}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P11TM.PDF Извештај] |goals1=[[Артем Козакевич|Козакевич]] 4 |goals2=[[Томаш Бабак|Бабак]] 6 |HT=10–9 |twomin1=5 |yellow1=1 |red1= |twomin2=3 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=4,097 |referee=Сантос, Фонсека ||refnat=ПОР }} === Група Ц === <onlyinclude>{{#invoke:Sports table|main|style=WDL |section=Group C |update=complete |source=[https://men2020.ehf-euro.com/schedule-results/final-tournament/preliminary-round/group-c/ EHF] |winpoints=2 |team1=ESP|team2=GER|team3=NED|team4=LAT |win_ESP=3 |draw_ESP=0 |loss_ESP=0 |gf_ESP=102 |ga_ESP=73 |win_GER=2 |draw_GER=0 |loss_GER=1 |gf_GER=88 |ga_GER=83 |win_LAT=0 |draw_LAT=0 |loss_LAT=3 |gf_LAT=73 |ga_LAT=93 |win_NED=1 |draw_NED=0 |loss_NED=2 |gf_NED=80 |ga_NED=94 |name_ESP={{hb|ESP}} |name_GER={{hb|GER}} |name_LAT={{hb|LAT}} |name_NED={{hb|NED}} |class_rules = 1) бодови; 2) бодови во меѓусебните натпревари; 3) гол разлика во меѓусебните натпревари; 4) број на постигнати голови во меѓусебните натпревари; 5) гол разлика. |result1=A |result2=A |res_col_header=Q |col_A=green1 |text_A=[[#Главна фаза|Главна фаза]] }}</onlyinclude> {{handballbox |date=9 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|GER}} |score=34–23 |team2={{hb|NED}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P14TM.PDF Извештај] |goals1=[[Каи Хефнер|Хефнер]], [[Јаник Колбахер|Колбахер]] 5 |goals2=[[Кај Смитс|Смитс]] 7 |HT=15–13 |twomin1=5 |yellow1=2 |red1=1 |twomin2=4 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Трондхејм арена]], [[Трондхејм]] |attendance=4,057 |referee=Лах, Сок |refnat=СЛО }} {{handballbox |date=9 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|ESP}} |score=33–22 |team2={{hb|LAT}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P13TM.PDF Извештај] |goals1=[[Анхел Фернандес Перес|Фернандес Перес]] 5 |goals2=[[Даинис Криштопанс|Криштопанс]] 7 |HT=14–11 |twomin1= |yellow1=1 |red1=2 |twomin2=5 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Трондхејм арена]], [[Трондхејм]] |attendance=4,524 |referee=Мадсен, Мортенсен |refnat=ДАН }} ---- {{handballbox |date=11 јануари 2020 |time=16:00 |team1={{hb-rt|LAT}} |score=24–32 |team2={{hb|NED}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P15TM.PDF Извештај] |goals1=[[Даинис Криштопанс|Криштопанс]] 7 |goals2=[[Кај Смитс|Смитс]] 7 |HT=10–16 |twomin1=3 |yellow1=1 |red1= |twomin2=5 |yellow2=1 |red2=1 |stadium=[[Трондхејм арена]], [[Трондхејм]] |attendance=5,942 |referee=Бадура, Ондогречула |refnat=СВК }} {{handballbox |date=11 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|ESP}} |score=33–26 |team2={{hb|GER}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P16TM.PDF Извештај] |goals1=[[Алекс Душебаев|А. Душебаев]] 7 |goals2=[[Хендрик Пекелер|Пекелер]] 5 |HT=14–11 |twomin1=4 |yellow1=2 |red1= |twomin2=4 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Трондхејм арена]], [[Трондхејм]] |attendance=6,558 |referee=Брунер, Салах |refnat=ШВА }} ---- {{handballbox |date=13 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|LAT}} |score=27–28 |team2={{hb|GER}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P18TM.PDF Извештај] |goals1=[[Даинис Криштопанс|Криштопанс]] 7 |goals2=[[Јулиус Кун|Кун]] 8 |HT=11–16 |twomin1=6 |yellow1=1 |red1= |twomin2=6 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Трондхејм арена]], [[Трондхејм]] |attendance=3,540 |referee=Еласон, Палсон |refnat=ИСЛ }} {{handballbox |date=13 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|NED}} |score=25–36 |team2={{hb|ESP}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P17TM.PDF Извештај] |goals1=[[Кај Смитс|Смитс]] 8 |goals2=[[Хорхе Македа|Македа]] 6 |HT=13–17 |twomin1=8 |yellow1=2 |red1= |twomin2=2 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Трондхејм арена]], [[Трондхејм]] |attendance=3,809 |referee=Мажеика, Гателис |refnat=ЛИТ }} === Група Д === <onlyinclude>{{#invoke:Sports table|main|style=WDL |section=Group D |update=complete |source=[https://men2020.ehf-euro.com/schedule-results/final-tournament/preliminary-round/group-d/ EHF] |winpoints=2 |team1=NOR|team2=POR|team3=FRA|team4=BIH |win_BIH=0 |draw_BIH=0 |loss_BIH=3 |gf_BIH=73 |ga_BIH=90 |win_FRA=1 |draw_FRA=0 |loss_FRA=2 |gf_FRA=82 |ga_FRA=79 |win_NOR=3 |draw_NOR=0 |loss_NOR=0 |gf_NOR=94 |ga_NOR=80 |status_NOR=H |win_POR=2 |draw_POR=0 |loss_POR=1 |gf_POR=83 |ga_POR=83 |name_BIH={{hb|BIH}} |name_FRA={{hb|FRA}} |name_NOR={{hb|NOR}} |name_POR={{hb|POR}} |class_rules = 1) бодови; 2) бодови во меѓусебните натпревари; 3) гол разлика во меѓусебните натпревари; 4) број на постигнати голови во меѓусебните натпревари; 5) гол разлика. |result1=A |result2=A |res_col_header=Q |col_A=green1 |text_A=[[#Главна фаза|Главна фаза]] }}</onlyinclude> {{handballbox |date=10 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|FRA}} |score=25–28 |team2={{hb|POR}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P19TM.PDF Извештај] |goals1=[[Дика Мем|Мем]] 5 |goals2=[[Диого Бранкињо|Бранкињо]] 5 |HT=11–12 |twomin1=3 |yellow1=2 |red1= |twomin2=4 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Трондхејм арена]], [[Трондхејм]] |attendance=7,507 |referee=Сондорс, Лицис |refnat=ЛЕТ }} {{handballbox |date=10 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|NOR}} |score=32–26 |team2={{hb|BIH}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P20TM.PDF Извештај] |goals1=[[Сандер Сагосен|Сагосен]] 12 |goals2=[[Никола Прце|Прце]] 7 |HT=17–12 |twomin1=4 |yellow1=1 |red1= |twomin2=6 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Трондхејм арена]], [[Трондхејм]] |attendance=8,232 |referee=Шулце, Тониес |refnat=ГЕР }} ---- {{handballbox |date=12 јануари 2020 |time=16:00 |team1={{hb-rt|POR}} |score=27–24 |team2={{hb|BIH}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P21TM.PDF Извештај] |goals1=[[Педро Портела|Портела]] 10 |goals2=[[Никола Прце|Прце]] 5 |HT=12–11 |twomin1=3 |yellow1=1 |red1= |twomin2=4 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Трондхејм арена]], [[Трондхејм]] |attendance=7,936 |referee=Мажеика, Гателис |refnat=ЛИТ }} {{handballbox |date=12 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|FRA}} |score=26–28 |team2={{hb|NOR}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P22TM.PDF Извештај] |goals1=[[Лудовик Фабрегас|Фабрегас]] 8 |goals2=[[Сандер Сагосен|Сагосен]] 10 |HT=15–14 |twomin1=5 |yellow1=1 |red1= |twomin2=2 |yellow2=3 |red2= |stadium=[[Трондхејм арена]], [[Трондхејм]] |attendance=8,932 |referee=Хорачек, Новотни |refnat=ЧЕШ }} ---- {{handballbox |date=14 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|BIH}} |score=23–31 |team2={{hb|FRA}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P23TM.PDF Извештај] |goals1=[[Марко Паниќ|Паниќ]] 9 |goals2=[[Валентин Порт|Порт]] 7 |HT=13–14 |twomin1= |yellow1=4 |red1= |twomin2=2 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Трондхејм арена]], [[Трондхејм]] |attendance=7,937 |referee=Јуриновиќ, Мрвица |refnat=ХРВ }} {{handballbox |date=14 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|POR}} |score=28–34 |team2={{hb|NOR}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P24TM.PDF Извештај] |goals1=[[Антонио Ареја|Ареја]] 5 |goals2=[[Магнус Јендал|Јендал]] 7 |HT=14–16 |twomin1=6 |yellow1=2 |red1= |twomin2=5 |yellow2=3 |red2= |stadium=[[Трондхејм арена]], [[Трондхејм]] |attendance=9,069 |referee=Бадура, Ондогречула |refnat=СВК }} === Група Е === <onlyinclude>{{#invoke:Sports table|main|style=WDL |section=Group E |update=complete |source=[https://men2020.ehf-euro.com/schedule-results/final-tournament/preliminary-round/group-e/ EHF] |winpoints=2 |team1=HUN|team2=ISL|team3=DEN|team4=RUS |win_DEN=1 |draw_DEN=1 |loss_DEN=1 |gf_DEN=85 |ga_DEN=83 |win_HUN=2 |draw_HUN=1 |loss_HUN=0 |gf_HUN=74 |ga_HUN=67 |win_ISL=2 |draw_ISL=0 |loss_ISL=1 |gf_ISL=83 |ga_ISL=77 |win_RUS=0 |draw_RUS=0 |loss_RUS=3 |gf_RUS=76 |ga_RUS=91 |name_DEN={{hb|DEN}} |name_HUN={{hb|HUN}} |name_ISL={{hb|ISL}} |name_RUS={{hb|RUS}} |class_rules = 1) бодови; 2) бодови во меѓусебните натпревари; 3) гол разлика во меѓусебните натпревари; 4) број на постигнати голови во меѓусебните натпревари; 5) гол разлика. |result1=A |result2=A |res_col_header=Q |col_A=green1 |text_A=[[#Главна фаза|Главна фаза]] }}</onlyinclude> {{handballbox |date=11 јануари 2020 |time=16:00 |team1={{hb-rt|HUN}} |score=26–25 |team2={{hb|RUS}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P26TM.PDF Извештај] |goals1=[[Жолт Балог|Балог]] 7 |goals2=[[Дмитри Санталов|Санталов]] 5 |HT=14–13 |twomin1=3 |yellow1=2 |red1= |twomin2= |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=9,202 |referee=Јуриновиќ, Мрвица |refnat=ХРВ }} {{handballbox |date=11 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|DEN}} |score=30–31 |team2={{hb|ISL}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P25TM.PDF Извештај] |goals1=[[Микел Хансен|М. Хансен]] 9 |goals2=[[Арон Палмарсон|Палмарсон]] 10 |HT=15–15 |twomin1=3 |yellow1=1 |red1=1 |twomin2=4 |yellow2=2 |red2=1 |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=10,593 |referee=Павичевиќ, Ражнатовиќ |refnat=ЦГР }} ---- {{handballbox |date=13 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|ISL}} |score=34–23 |team2={{hb|RUS}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P27TM.PDF Извештај] |goals1=''три играчи'' 6 |goals2=[[Глеб Калараш|Калараш]] 6 |HT=18–11 |twomin1=4 |yellow1=2 |red1= |twomin2=4 |yellow2=3 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=7,099 |referee=Начевски, Николов |refnat=МКД }} {{handballbox |date=13 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|DEN}} |score=24–24 |team2={{hb|HUN}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P28TM.PDF Извештај] |goals1=[[Магнус Браминг|Браминг]] 6 |goals2=[[Жолт Балог|Балог]] 7 |HT=11–13 |twomin1=2 |yellow1=3 |red1= |twomin2=4 |yellow2=3 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=8,377 |referee=Сондорс, Лицис |refnat=ЛЕТ }} ---- {{handballbox |date=15 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|ISL}} |score=18–24 |team2={{hb|HUN}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P30TM.PDF Извештај] |goals1=[[Арон Палмарсон|Палмарсон]], [[Гудјон Валур Сигурдсон|Сигурдсон]] 4 |goals2=[[Бенце Банхиди|Банхиди]] 8 |HT=12–9 |twomin1=4 |yellow1=1 |red1= |twomin2=4 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=7,587 |referee=Марин, Гарсија |refnat=ШПА }} {{handballbox |date=15 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|RUS}} |score=28–31 |team2={{hb|DEN}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P29TM.PDF Извештај] |goals1=[[Игор Сорока|Сорока]] 6 |goals2=[[Микел Хансен|М. Хансен]] 7 |HT=15–12 |twomin1=3 |yellow1=3 |red1= |twomin2=2 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=8,978 |referee=Бркиќ, Јусуфхоџиќ |refnat=АВТ }} === Група Ф === <onlyinclude>{{#invoke:Sports table|main|style=WDL |section=Group F |update=complete |source=[https://men2020.ehf-euro.com/schedule-results/final-tournament/preliminary-round/group-f/ EHF] |winpoints=2 |team1=SLO|team2=SWE|team3=SUI|team4=POL |win_POL=0 |draw_POL=0 |loss_POL=3 |gf_POL=73 |ga_POL=85 |win_SLO=3 |draw_SLO=0 |loss_SLO=0 |gf_SLO=76 |ga_SLO=67 |win_SUI=1 |draw_SUI=0 |loss_SUI=2 |gf_SUI=77 |ga_SUI=87 |win_SWE=2 |draw_SWE=0 |loss_SWE=1 |gf_SWE=81 |ga_SWE=68 |status_SWE=H |name_POL={{hb|POL}} |name_SLO={{hb|SLO}} |name_SUI={{hb|SUI}} |name_SWE={{hb|SWE}} |class_rules = 1) бодови; 2) бодови во меѓусебните натпревари; 3) гол разлика во меѓусебните натпревари; 4) број на постигнати голови во меѓусебните натпревари; 5) гол разлика. |result1=A |result2=A |res_col_header=Q |col_A=green1 |text_A=[[#Главна фаза|Главна фаза]] }}</onlyinclude> {{handballbox |date=10 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|SLO}} |score=26–23 |team2={{hb|POL}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P32TM.PDF Извештај] |goals1=[[Блаж Благотиншек|Благотиншек]], [[Борут Мачковшек|Мачковшек]] 5 |goals2=[[Аркадиуш Морито|Морито]] 8 |HT=13–11 |twomin1=5 |yellow1=1 |red1= |twomin2=5 |yellow2= |red2= |stadium=[[Скандинавиум]], [[Гетеборг]] |attendance=7,276 |referee=Хорачек, Новотни |refnat=ЧЕШ }} {{handballbox |date=10 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|SWE}} |score=34–21 |team2={{hb|SUI}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P31TM.PDF Извештај] |goals1=''три играчи'' 6 |goals2=[[Енди Шмид|Шмид]] 4 |HT=20–13 |twomin1=4 |yellow1= |red1= |twomin2=1 |yellow2= |red2= |stadium=[[Скандинавиум]], [[Гетеборг]] |attendance=11,644 |referee=Марин, Гарсија |refnat=ШПА }} ---- {{handballbox |date=12 јануари 2020 |time=16:00 |team1={{hb-rt|SUI}} |score=31–24 |team2={{hb|POL}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P33TM.PDF Извештај] |goals1=[[Енди Шмид|Шмид]] 15 |goals2=[[Жимон Сичко|Сичко]] 5 |HT=14–12 |twomin1=5 |yellow1=2 |red1= |twomin2=4 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Скандинавиум]], [[Гетеборг]] |attendance=8,061 |referee=Бркиќ, Јусуфхоџиќ |refnat=АВТ }} {{handballbox |date=12 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|SWE}} |score=19–21 |team2={{hb|SLO}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P34TM.PDF Извештај] |goals1=[[Џим Готфридсон|Готфридсон]] 5 |goals2=[[Јуре Доленец|Доленец]] 7 |HT=9–10 |twomin1=5 |yellow1=1 |red1= |twomin2=3 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Скандинавиум]], [[Гетеборг]] |attendance=11,896 |referee=Шулце, Тониес |refnat=ГЕР }} ---- {{handballbox |date=14 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|SUI}} |score=25–29 |team2={{hb|SLO}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P36TM.PDF Извештај] |goals1=[[Енди Шмид|Шмид]] 8 |goals2=[[Миха Зарабец|Зарабец]] 6 |HT=10–16 |twomin1=3 |yellow1=2 |red1= |twomin2=2 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Скандинавиум]], [[Гетеборг]] |attendance=6,731 |referee=Павичевиќ, Ражнатовиќ |refnat=ЦГР }} {{handballbox |date=14 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|POL}} |score=26–28 |team2={{hb|SWE}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P35TM.PDF Извештај] |goals1=[[Жимон Сичко|Сичко]] 8 |goals2=''четири играчи'' 5 |HT=13–14 |twomin1=3 |yellow1=2 |red1= |twomin2=3 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Скандинавиум]], [[Гетеборг]] |attendance=11,061 |referee=Начевски, Николов |refnat=МКД }} ==Главна фаза== Во групната фаза се пренесуваат поените стекнати против екипите што продолжуваат. === Група 1 === <onlyinclude>{{#invoke:Sports table|main|style=WDL |section=Group I |update=complete |source=[https://men2020.ehf-euro.com/schedule-results/final-tournament/main-round/group-i/ EHF] |winpoints=2 |team1=ESP|team2=CRO|team3=GER|team4=AUT|team5=BLR|team6=CZE |win_AUT=1 |draw_AUT=1 |loss_AUT=3 |gf_AUT=139 |ga_AUT=156 |status_AUT=H |win_BLR=1 |draw_BLR=1 |loss_BLR=3 |gf_BLR=138 |ga_BLR=160 |win_CRO=4 |draw_CRO=1 |loss_CRO=0 |gf_CRO=127 |ga_CRO=113 |win_CZE=0 |draw_CZE=0 |loss_CZE=5 |gf_CZE=122 |ga_CZE=139 |win_ESP=4 |draw_ESP=1 |loss_ESP=0 |gf_ESP=153 |ga_ESP=127 |win_GER=3 |draw_GER=0 |loss_GER=2 |gf_GER=141 |ga_GER=125 |name_AUT={{hb|AUT}} |name_BLR={{hb|BLR}} |name_CRO={{hb|CRO}} |name_CZE={{hb|CZE}} |name_ESP={{hb|ESP}} |name_GER={{hb|GER}} |class_rules = 1) бодови; 2) бодови во меѓусебните натпревари; 3) гол разлика во меѓусебните натпревари; 4) број на постигнати голови во меѓусебните натпревари; 5) гол разлика. |result1=A |result2=A |result3=X |res_col_header=Q |col_A=green1 |text_A=[[#Полуфинале|Полуфинале]] |col_X=blue1 |text_X=[[#Натпревар за петто место|Натпревар за петто место]] }}</onlyinclude> {{handballbox |date=16 јануари 2020 |time=16:00 |team1={{hb-rt|ESP}} |score=31–25 |team2={{hb|CZE}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P37TM.PDF Извештај] |goals1=[[Алекс Душебаев|А. Душебаев]], [[Анхел Фернадез Перес|Фернандес Перес]] 5 |goals2=[[Ондреј Здрахала|Здрахала]] 8 |HT=14–9 |twomin1=4 |yellow1=1 |red1= |twomin2=6 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=3,986 |referee=Брунер, Салах |refnat=ШВА }} {{handballbox |date=16 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|CRO}} |score=27–23 |team2={{hb|AUT}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P39TM.PDF Извештај] |goals1=[[Златко Хорват|Хорват]] 6 |goals2=[[Роберт Вебер (ракометар)|Вебер]] 6 |HT=13–8 |twomin1=1 |yellow1=1 |red1= |twomin2=5 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=8,217 |referee=Пишон, Ревере |refnat=ФРА }} {{handballbox |date=16 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|BLR}} |score=23–31 |team2={{hb|GER}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P38TM.PDF Извештај] |goals1=[[Владислав Кулеш|Кулеш]] 6 |goals2=[[Тимо Кастенинг|Кастенинг]] 6 |HT=11–18 |twomin1=4 |yellow1=1 |red1= |twomin2=5 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=5,267 |referee=Куртагиќ, Ветервик |refnat=ШВЕ }} ---- {{handballbox |date=18 јануари 2020 |time=16:00 |team1={{hb-rt|BLR}} |score=28–25 |team2={{hb|CZE}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P42TM.PDF Извештај] |goals1=[[Микита Валјупов|Валкупов]] 6 |goals2=[[Ондреј Здрахала|Здрахала]] 7 |HT=13–11 |twomin1=5 |yellow1=2 |red1= |twomin2=6 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=6,007 |referee=Мажеика, Гателис |refnat=ЛИТ }} {{handballbox |date=18 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|ESP}} |score=30–26 |team2={{hb|AUT}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P40TM.PDF Извештај] |goals1=[[Хорхе Македа|Македа]] 6 |goals2=[[Јанко Божовиќ|Божовиќ]] 5 |HT=17–16 |twomin1=3 |yellow1= |red1= |twomin2=2 |yellow2=1 |red2=1 |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=9,232 |referee=Гјединг, Хансен |refnat=ДАН }} {{handballbox |date=18 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|CRO}} |score=25–24 |team2={{hb|GER}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P41TM.PDF Извештај] |goals1=[[Игор Карачиќ|Карачиќ]] 7 |goals2=''четири играчи'' 4 |HT=11–14 |twomin1=4 |yellow1=2 |red1= |twomin2=8 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=9,307 |referee=Сантос, Фонсека |refnat=ПОР }} ---- {{handballbox |date=20 јануари 2020 |time=16:00 |team1={{hb-rt|CRO}} |score=22–21 |team2={{hb|CZE}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P43TM.PDF Извештај] |goals1=[[Марко Мамиќ|Мамиќ]] 5 |goals2=[[Ондреј Здрахала|Здрахала]] 7 |HT=11–9 |twomin1=4 |yellow1=1 |red1= |twomin2=3 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=6,862 |referee=Куртагиќ, Ветервик |refnat=ШВЕ }} {{handballbox |date=20 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|BLR}} |score=28–37 |team2={{hb|ESP}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P44TM.PDF Извештај] |goals1=[[Микита Валјупов|Валјупов]] 8 |goals2=[[Анхел Фернандес Перес|Фернандес Перес]], [[Феран Соле|Соле]] 7 |HT=16–17 |twomin1=5 |yellow1=1 |red1=1 |twomin2=3 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=6,149 |referee=Сантос, Фонсека |refnat=ПОР }} {{handballbox |date=20 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|AUT}} |score=22–34 |team2={{hb|GER}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P45TM.PDF Извештај] |goals1=[[Никола Билик|Билик]] 5 |goals2=[[Тимо Кастенинг|Кастенинг]] 6 |HT=13–16 |twomin1=4 |yellow1=2 |red1= |twomin2=2 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=9,037 |referee=Начевски, Николов |refnat=МКД }} ---- {{handballbox |date=22 јануари 2020 |time=16:00 |team1={{hb-rt|CRO}} |score=22–22 |team2={{hb|ESP}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P46TM.PDF Извештај] |goals1=[[Игор Карачиќ|Карачиќ]] 10 |goals2=[[Алекс Душебаев|А. Душебаев]] 6 |HT=11–12 |twomin1=4 |yellow1=4 |red1= |twomin2=5 |yellow2= |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=7,891 |referee=Мажеика, Гателис |refnat=ЛИТ }} {{handballbox |date=22 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|BLR}} |score=36–36 |team2={{hb|AUT}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P47TM.PDF Извештај] |goals1=[[Микита Валјупов|Валјупов]] 12 |goals2=[[Никола Билик|Билик]] 7 |HT=19–17 |twomin1=3 |yellow1=3 |red1= |twomin2=4 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=6,897 |referee=Брунер, Салах |refnat=ШВА }} {{handballbox |date=22 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|CZE}} |score=22–26 |team2={{hb|GER}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P48TM.PDF Извештај] |goals1=[[Томаш Бабак|Бабак]] 5 |goals2=[[Филип Вебер|Вебер]] 5 |HT=10–13 |twomin1=8 |yellow1= |red1= |twomin2=6 |yellow2=1 |red2=1 |stadium=[[Виенска градска сала]], [[Виена]] |attendance=5,000 |referee=Павичевиќ, Ражнатовиќ |refnat=ЦГР }} === Група 2 === <onlyinclude>{{#invoke:Sports table|main|style=WDL |section=Group II |update=complete |source=[https://men2020.ehf-euro.com/schedule-results/final-tournament/main-round/group-ii/ EHF] |winpoints=2 |team1=NOR|team2=SLO|team3=POR|team4=SWE|team5=HUN|team6=ISL |win_HUN=2 |draw_HUN=0 |loss_HUN=3 |gf_HUN=126 |ga_HUN=140 |win_ISL=1 |draw_ISL=0 |loss_ISL=4 |gf_ISL=126 |ga_ISL=142 |win_NOR=5 |draw_NOR=0 |loss_NOR=0 |gf_NOR=157 |ga_NOR=135 |win_POR=2 |draw_POR=0 |loss_POR=3 |gf_POR=146 |ga_POR=142 |win_SLO=3 |draw_SLO=0 |loss_SLO=2 |gf_SLO=138 |ga_SLO=132 |win_SWE=2 |draw_SWE=0 |loss_SWE=3 |gf_SWE=120 |ga_SWE=122 |status_SWE=H |name_HUN={{hb|HUN}} |name_ISL={{hb|ISL}} |name_NOR={{hb|NOR}} |name_POR={{hb|POR}} |name_SLO={{hb|SLO}} |name_SWE={{hb|SWE}} |class_rules = 1) бодови; 2) бодови во меѓусебните натпревари; 3) гол разлика во меѓусебните натпревари; 4) број на постигнати голови во меѓусебните натпревари; 5) гол разлика. |result1=A |result2=A |result3=X |res_col_header=Q |col_A=green1 |text_A=[[#Полуфинале|Полуфинале]] |col_X=blue1 |text_X=[[#Натпревар за петто место|Натпревар за петто место]] }}</onlyinclude> {{handballbox |date=17 јануари 2020 |time=16:00 |team1={{hb-rt|SLO}} |score=30–27 |team2={{hb|ISL}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P49TM.PDF Извештај] |goals1=[[Деан Бомбач|Бомбач]] 9 |goals2=[[Бјарки Мар Елисон|Елисон]] 6 |HT=15–14 |twomin1=4 |yellow1=1 |red1= |twomin2=4 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=6,026 |referee=Начевски, Николов |refnat=МКД }} {{handballbox |date=17 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|NOR}} |score=36–29 |team2={{hb|HUN}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P51TM.PDF Извештај] |goals1=[[Сандер Сагосен|Сагосен]] 7 |goals2=[[Патрик Лигетвари|Лигетвари]], [[Бенце Наѓи|Наѓи]] 5 |HT=20–12 |twomin1=4 |yellow1=3 |red1= |twomin2=4 |yellow2=3 |red2=1 |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=8,078 |referee=Павичевиќ, Ражнатовиќ |refnat=ЦГР }} {{handballbox |date=17 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|POR}} |score=35–25 |team2={{hb|SWE}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P50TM.PDF Извештај] |goals1=''три играчи'' 6 |goals2=[[Андреас Нилсон (ракометар)|Нилсон]], [[Даниел Петерсон (ракометар)|Петерсон]] 4 |HT=15–12 |twomin1=5 |yellow1=1 |red1= |twomin2=2 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=10,135 |referee=Губица, Милошевиќ |refnat=ХРВ }} ---- {{handballbox |date=19 јануари 2020 |time=14:00 |team1={{hb-rt|POR}} |score=25–28 |team2={{hb|ISL}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P54TM.PDF Извештај] |goals1=[[Антонио Ареја|Ареја]], [[Мигел Мартинс (ракометар)|Мартинс]] 4 |goals2=[[Јанус Смарсон|Смарсон]] 8 |HT=12–14 |twomin1=4 |yellow1=2 |red1= |twomin2=4 |yellow2=3 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=6,199 |referee=Хорачек, Новотни |refnat=ЧЕШ }} {{handballbox |date=19 јануари 2020 |time=16:15 |team1={{hb-rt|SLO}} |score=28–29 |team2={{hb|HUN}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P52TM.PDF Извештај] |goals1=[[Јуре Доленец|Доленец]] 8 |goals2=[[Бенце Банхиди|Банхиди]] 9 |HT=16–13 |twomin1=5 |yellow1=2 |red1= |twomin2=5 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=8,304 |referee=Ралуј, Сабросо |refnat=ШПА }} {{handballbox |date=19 јануари 2020 |time=18:30 |team1={{hb-rt|NOR}} |score=23–20 |team2={{hb|SWE}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P53TM.PDF Извештај] |goals1=[[Сандер Сагосен|Сагосен]] 8 |goals2=[[Лукас Пелас|Пелас]] 5 |HT=12–8 |twomin1=5 |yellow1=2 |red1= |twomin2=1 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=10,141 |referee=Геипел, Хелбиг |refnat=ГЕР }} ---- {{handballbox |date=21 јануари 2020 |time=16:00 |team1={{hb-rt|POR}} |score=24–29 |team2={{hb|SLO}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P56TM.PDF Извештај] |goals1=[[Андре Гомес (ракометар)|Гомес]] 6 |goals2=[[Блаж Јанц|Јанц]] 7 |HT=15–14 |twomin1=5 |yellow1=1 |red1= |twomin2=4 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=3,001 |referee=Гјединг, Хансен |refnat=ДАН }} {{handballbox |date=21 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|NOR}} |score=31–28 |team2={{hb|ISL}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P55TM.PDF Извештај] |goals1=[[Сандер Сагосен|Сагосен]] 9 |goals2=[[Олафур Гудмунсон|Гудмунсон]] 6 |HT=19–12 |twomin1=6 |yellow1=2 |red1= |twomin2=4 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=4,725 |referee=Ралуј, Сабросо |refnat=ШПА }} {{handballbox |date=21 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|HUN}} |score=18–24 |team2={{hb|SWE}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P57TM.PDF Извештај] |goals1=[[Золтан Жита|Жита]] 4 |goals2=[[Џим Готфридсон|Готфридсон]], [[Лукас Пелас|Пелас]] 5 |HT=9–10 |twomin1=3 |yellow1= |red1= |twomin2= |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=6,977 |referee=Хорачек, Новотни |refnat=ЧЕШ }} ---- {{handballbox |date=22 јануари 2020 |time=16:00 |team1={{hb-rt|POR}} |score=34–26 |team2={{hb|HUN}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P59TM.PDF Извештај] |goals1=[[Белоне Мореира|Мореира]] 7 |goals2=[[Жолт Балог|Балог]], [[Бенце Банхиди|Банхиди]] 5 |HT=16–14 |twomin1=3 |yellow1=3 |red1= |twomin2=2 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=2,930 |referee=Геипел, Хелбиг |refnat=ГЕР }} {{handballbox |date=22 јануари 2020 |time=18:15 |team1={{hb-rt|NOR}} |score=33–30 |team2={{hb|SLO}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P58TM.PDF Извештај] |goals1=[[Кевин Гуликсен|Гуликсен]] 7 |goals2=[[Нејц Цехте|Цехте]], [[Тилен Кодрин|Кодрин]] 5 |HT=14–13 |twomin1=3 |yellow1=1 |red1= |twomin2=3 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=4,824 |referee=Пишон, Ревере |refnat=ФРА }} {{handballbox |date=22 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|ISL}} |score=25–32 |team2={{hb|SWE}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P60TM.PDF Извештај] |goals1=[[Бјарки Мар Елисон|Елисон]], [[Кари Кристјансон|Кристјансон]] 5 |goals2=[[Андреас Нилсон (ракометар)|Нилсон]] 7 |HT=11–18 |twomin1= |yellow1=2 |red1= |twomin2=4 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Арена Малме]], [[Малме]] |attendance=7,153 |referee=Губица, Милошевиќ |refnat=ХРВ }} ==Нокаут фаза== {{#invoke:RoundN|N4 |widescore=yes|bold_winner=high |3rdplace=yes <!-- Date-Place|Team 1|Score 1|Team 2|Score 2 --> <!-- semi-finals --> |24 јануари |{{hb|ESP}}|34|{{hb|SLO}}|32 |24 јануари |{{hb|NOR}}|28|{{hb|CRO}} <small>(продолж.)</small>|29 <!-- final --> |26 јануари |{{hb|ESP}}|22|{{hb|CRO}}|20 <!-- third place --> |25 јануари |{{hb|SLO}}|20|{{hb|NOR}}|28 }} ===Полуфинале=== {{handballbox |date=24 јануари 2020 |time=18:00 |team1={{hb-rt|NOR}} |score=28–29 |team2={{hb|CRO}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P62TM.PDF Извештај] |goals1=[[Сандер Сагосен|Сагосен]] 10 |goals2=[[Домагој Дувњак|Дувњак]] 8 |HT=10–12 |FT=23–23 |OT1=3–3 |OT2=2–3 |twomin1=4 |yellow1=3 |red1= |twomin2=6 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Теле2 Арена]], [[Стокхолм]] |attendance=16,573 |referee=Ралуј Сабросо |refnat=ШПА }} ---- {{handballbox |date=24 јануари 2020 |time=20:30 |team1={{hb-rt|ESP}} |score=34–32 |team2={{hb|SLO}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P61TM.PDF Извештај] |goals1=''три играчи'' 6 |goals2=[[Јуре Доленец|Доленец]] 7 |HT=20–15 |twomin1=3 |yellow1= |red1= |twomin2=4 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Теле2 Арена]], [[Стокхолм]] |attendance=16,573 |referee=Хорачек, Новотни |refnat=ЧЕШ }} === Натпревар за петто место === {{handballbox |date=25 јануари 2020 |time=16:00 |team1={{hb-rt|GER}} |score=29–27 |team2={{hb|POR}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P63TM.PDF Извештај] |goals1=[[Јулиус Кун|Кун]] 6 |goals2=[[Алексис Борхес|Борхес]], [[Жоао Фераз|Фераз]] 4 |HT=14–13 |twomin1=3 |yellow1=1 |red1= |twomin2=4 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Теле2 Арена]], [[Стокхолм]] |attendance=7,710 |referee=Куртагиќ, Ветервик |refnat=ШВЕ }} === Натпревар за трето место === {{handballbox |bg=#CC9966 |date=25 јануари 2020 |time=18:30 |team1={{hb-rt|SLO}} |score=20–28 |team2={{hb|NOR}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P64TM.PDF Извештај] |goals1=[[Деан Бомбач|Бомбач]] 5 |goals2=[[Магнус Јендал|Јендал]] 7 |HT=9–12 |twomin1=4 |yellow1=3 |red1= |twomin2=5 |yellow2=1 |red2= |stadium=[[Теле2 Арена]], [[Стокхолм]] |attendance=13,094 |referee=Геипел, Хелбиг |refnat=ГЕР }} === Финале === {{handballbox |bg=gold |date=26 јануари 2020 |time=16:30 |team1={{hb-rt|ESP}} |score=22–20 |team2={{hb|CRO}} |report=[https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_P65TM.PDF Извештај] |goals1=[[Алеикс Гомес|Гомес]] 5 |goals2=[[Домагој Дувњак|Дувњак]] 5 |HT=12–11 |twomin1=2 |yellow1=2 |red1= |twomin2=2 |yellow2=2 |red2= |stadium=[[Теле2 Арена]], [[Стокхолм]] |attendance=17,769 |referee=Начевски, Николов |refnat=МКД }} ==Пласман и статистика== ===Конечен пласман=== {{col-begin}} {{col-break|width=450px}} {| class="wikitable" style="text-align: center;" ! style="width: 40px;" | Место ! Екипа |- style="background: #CCFFCC;" | {{Gold1}} | style="text-align: left;" | {{hb|ESP}} |- style="background: #BBF3FF;" | {{Silver2}} | style="text-align: left;" | {{hb|CRO}}{{ref label|а|а|а}} |- style="background: #BBF3FF;" | {{Bronze3}} | style="text-align: left;" | {{hb|NOR}}{{ref label|а|а|а}} |- style="background: #CCCCFF;" | 4 | style="text-align: left;" | {{hb|SLO}} |- style="background: #CCCCFF;" | 5 | style="text-align: left;" | {{hb|GER}}{{ref label|а|а|а}} |- style="background: #CCCCFF;" | 6 | style="text-align: left;" | {{hb|POR}} |- style="background: #CCCCFF;" | 7 | style="text-align: left;" | {{hb|SWE}}{{ref label|а|а|а}} |- | 8 | style="text-align: left;" | {{hb|AUT}} |- | 9 | style="text-align: left;" | {{hb|HUN}} |- | 10 | style="text-align: left;" | {{hb|BLR}} |- | 11 | style="text-align: left;" | {{hb|ISL}} |- | 12 | style="text-align: left;" | {{hb|CZE}} |- style="background: #CCFFCC;" | 13 | style="text-align: left;" | {{hb|DEN}}{{ref label|б|б|б}} |- style="background: #CCCCFF;" | 14 | style="text-align: left;" | {{hb|FRA}}{{ref label|а|а|а}} |- | 15 | style="text-align: left;" | {{hb|MKD}} |- | 16 | style="text-align: left;" | {{hb|SUI}} |- | 17 | style="text-align: left;" | {{hb|NED}} |- | 18 | style="text-align: left;" | {{hb|MNE}} |- | 19 | style="text-align: left;" | {{hb|UKR}} |- | 20 | style="text-align: left;" | {{hb|SRB}} |- | 21 | style="text-align: left;" | {{hb|POL}} |- | 22 | style="text-align: left;" | {{hb|RUS}} |- | 23 | style="text-align: left;" | {{hb|BIH}} |- | 24 | style="text-align: left;" | {{hb|LAT}} |} {| class="wikitable" style="text-align: left;" |- | style="width: 10px; background: #CCFFCC;" | || Квалификувана за [[Светско првенство во ракомет за мажи 2021|Светското првенство 2021]] и [[Ракомет на Летните олимписки игри 2020|Летните олимписки игри 2020]] |- | style="width: 10px; background: #BBF3FF;" | || Квалификувана за [[Светско првенство во ракомет за мажи 2021|Светското првенство 2021]] и олимпискиот квалификациски турнир |- | style="width: 10px; background: #CCCCFF;" | || Квалификувана за олимпискиот квалификациски турнир |} : {{note label|а|а|а}} <small>Квалификувана за олимпискиот квалификациски турнир како една од екипите рангирани од 2. до 7. место на [[Светско првенство во ракомет за мажи 2019|Светското првенство 2019]]</small> : :{{note label|б|б|б}} <small>Квалификувана за [[Светско првенство во ракомет за мажи 2021|Светското првенство 2021]] и [[Ракомет на Летните олимписки игри 2020|Летните олимписки игри 2020]] како победник на [[Светско првенство во ракомет за мажи 2019|Светското првенство 2019]]</small> === Тим на првенството === Тимот на првенството и поединечните награди биле објавени на 26 јануари 2020 година.<ref>{{cite web|url=https://men2020.ehf-euro.com/newsdetail/all-star-team-duvnjak-scoops-mvp/|title=All-star Team: Duvnjak scoops MVP|date=26 January 2020|work=[[European Handball Federation|EHF]]|accessdate=2022-05-04|archive-date=2020-01-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20200128110125/http://men2020.ehf-euro.com/newsdetail/all-star-team-duvnjak-scoops-mvp/|url-status=dead}}</ref> {| class="wikitable" |- ! Позиција !! Играч |- | Голман || {{flagathlete|[[Гонсало Перес де Варгас]]|ШПА}} |- | Десно крило || {{flagathlete|[[Блаж Јанц]]|СЛО}} |- | Десен бек || {{flagathlete|[[Хорхе Македа]]|ШПА}} |- | Среден бек || {{flagathlete|[[Игор Карачиќ]]|ХРВ}} |- | Лев бек || {{flagathlete|[[Сандер Сагосен]]|НОР}} |- | Лево крило || {{flagathlete|[[Магнус Јендал]]|НОР}} |- | Пивот || {{flagathlete|[[Бенце Банхиди]]|УНГ}} |} === Награди === {| class="wikitable" |- ! Награда !! Играч |- | Најкорисен играч на првенството || {{flagathlete|[[Домагој Дувњак]]|ХРВ}} |- | Најдобар одбранбен играч || {{flagathlete|[[Хендрик Пекелер]]|ГЕР}} |- | Најдобар стрелец|| {{flagathlete|[[Сандер Сагосен]]|НОР}} (65 гола) |} === Статистика === {{col-begin}} {{col-2}} ==== Најдобри стрелци ==== {| class="wikitable sortable" style="text-align: center;" ! Ранг ! Играч ! Голови ! Обиди ! {{abbr|%|Ефикасност}} |- | 1 | style="text-align: left;" | {{hbicon|NOR}} [[Сандер Сагосен]] | 65 || 104 || 63 |- | 2 | style="text-align: left;" | {{hbicon|BLR}} [[Микита Валјупов]] | 47 || 63 || 75 |- | 3 | style="text-align: left;" | {{hbicon|AUT}} [[Никола Билик]] | 46 || 64 || 72 |- | 4 | style="text-align: left;" | {{hbicon|SLO}} [[Јуре Доленец]] | 42 || 66 || 64 |- | rowspan="3" | 5 | style="text-align: left;" | {{hbicon|ESP}} [[Алекс Душебаев]] | rowspan="3" | 37 || 59 || 63 |- | style="text-align: left;" | {{hbicon|BLR}} [[Арцем Каралек]] | 50 || 74 |- | style="text-align: left;" | {{hbicon|CZE}} [[Ондреј Здрахала]] | 59 || 63 |- | rowspan="2" | 8 | style="text-align: left;" | {{hbicon|CRO}} [[Домагој Дувњак]] | rowspan="2" | 36 || 54 || 67 |- | style="text-align: left;" | {{hbicon|NOR}} [[Магнус Јендал]] | 50 || 72 |- | 10 | style="text-align: left;" | {{hbicon|AUT}} [[Роберт Вебер (ракометар)|Роберт Вебер]] | 35 || 48 || 73 |} {{small|Извор: [https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_C85A.PDF Sportresult]}} {{col-2}} ==== Најдобри голмани ==== {| class="wikitable sortable" style="text-align: center;" ! Ранг ! Играч ! {{abbr|%|Ефикасност}} ! Одбрани ! Обиди |- | 1 | style="text-align: left;" | {{hbicon|BIH}} [[Небојша Граховац]] | 40 || 12 || 30 |- | rowspan="2" | 2 | style="text-align: left;" | {{hbicon|GER}} [[Јоханес Битер]] | rowspan="2" | 35 || 43 || 123 |- | style="text-align: left;" | {{hbicon|DEN}} [[Никлас Ландин Јакобсен]] | 34 || 98 |- | rowspan="2" | 4 | style="text-align: left;" | {{hbicon|NOR}} [[Торбјерн Бергеруд]] | rowspan="2" | 34 || 90 || 265 |- | style="text-align: left;" | {{hbicon|SWE}} [[Андреас Паличка]] | 44 || 128 |- | rowspan="2" | 6 | style="text-align: left;" | {{hbicon|SWE}} [[Микаел Апелгрен (ракометар)|Микаел Апелгрен]] | rowspan="2" | 33 || 39 || 117 |- | style="text-align: left;" | {{hbicon|ESP}} [[Гонсало Перес де Варгас]] | 66 || 199 |- | rowspan="2" | 8 | style="text-align: left;" | {{hbicon|ESP}} [[Родриго Коралес]] | rowspan="2" | 32 || 41 || 130 |- | style="text-align: left;" | {{hbicon|SLO}} [[Клемен Ферлин]] | 86 || 272 |- | rowspan="4" | 10 | style="text-align: left;" | {{hbicon|FRA}} [[Винсен Жерар]] | rowspan="4" | 31 || 24 || 77 |- | style="text-align: left;" | {{hbicon|POL}} [[Адам Моравски]] | 26 || 83 |- | style="text-align: left;" | {{hbicon|POR}} [[Алфредо Кинтана]] | 84 || 271 |- | style="text-align: left;" | {{hbicon|MNE}} [[Небојша Симиќ]] | 32 || 103 |} {{small|Извор: [https://livecache.sportresult.com/node/binaryData/HBL_PROD/HBEC20M/PDF_C85B.PDF Sportresult]}} {{col-end}} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == *[https://men2020.ehf-euro.com/home/ Официјално мрежно место] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20200113130853/https://men2020.ehf-euro.com/home/ |date=2020-01-13 }} {{Европски ракометни првенства}} [[Категорија:Европски првенства во ракомет за мажи]] [[Категорија:Ракометот во 2020 година]] [[Категорија:Ракометот во Австрија]] [[Категорија:Ракометот во Шведска]] [[Категорија:Ракометот во Норвешка]] [[Категорија:Австрија во 2020 година]] [[Категорија:Шведска во 2020 година]] [[Категорија:Норвешка во 2020 година]] cgr8e5cmquj6odei2oof76ju6q6t272 Кикују 0 1249526 5562771 5287793 2026-05-24T08:20:30Z Bjankuloski06 332 Исправен поим, replaced: сикамор → горски јавор (2) 5562771 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Народ|group=Кикују<br />Гикују<br />Агикују|image=Kikuyu woman traditional dress.jpg|popplace=[[Кенија]]|population=8,148,668 во [[Кенија]] (Според пописот во 2019 )<ref name =Census2019>{{cite web|url=https://www.knbs.or.ke/?wpdmpro=2019-kenya-population-and-housing-census-volume-iv-distribution-of-population-by-socio-economic-characteristics&wpdmdl=5730&ind=7HRl6KateNzKXCJaxxaHSh1qe6C1M6VHznmVmKGBKgO5qIMXjby1XHM2u_swXdiR |title=2019 Kenya Population and Housing Census Volume IV: Distribution of Population by Socio-Economic Characteristics |accessdate=24 March 2020 |website=Kenya National Bureau of Statistics| df=dmy }}</ref>|rels=[[христијанство]], [[Банту митологија|традиционална религија]], [[Ислам]]|langs=[[Кикујушки јазик|Кикују]], [[Свахили јазик|Кисвахили]] [[Англиски јазик]]|related=[[Ембу (народ)|Ембу]], [[Меру (народ)|Меру]], [[Мбеере (народ)|Мбеере]], [[Камба (народ)|Камба]], [[Сонџо (народ)|Сонџо]] други [[Североисточни банту јазици|Североисточни Банту]] народи|native_name=Agĩkũyũ / Gĩkũyũ|native_name_lang=|image_caption=Кикују жена во традиционален фустан со лицето обоено со бела и црвена боја, облечена во неколку ѓердани со мониста од школка.}} '''Кикују''' (исто така наречени и ''Агикују/ Гикују'') се етничка група [[Банту-народи|Банту,]] која живее во Централна Кенија. Со население од 8.148.668 заклучно со 2019 година, тие учествуваат со 17,13% од вкупното население на [[Кенија]] што ги прави најголемата етничка група во Кенија. == Етимологија на името == Името ''Кикују'' на [[свахили]] има значење „[[горски јавор]]''(mũkũyũ)''“. '''Агикују''' ''на кикују'' јазикот се преведува како „децата на огромниот горски јавор“. Алтернативното име ''Нијумба ја Мумби'' се преведува како Дом на грнчарот или творецот.<ref name="mukuyu.wordpress.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://mukuyu.wordpress.com/2008/11/13/origins/|title=Gikuyu Origins &#124; Gikuyu Architecture|last=|date=2008-11-13|publisher=Mukuyu.wordpress.com|accessdate=2015-11-13}} </ref> == Историја == [[Податотека:Kikuyu_male_in_a_pony_tail_(Routledge_1910).jpg|мини|Припадник на Кикују од 1910 година |373x373пкс]] [[Податотека:Akseli_Gallen-Kallela_-_Kikuyu_Woman.jpg|мини|Жена Кикују насликана од Аксели Гален-Калела во 1909 година |238x238пкс]] [[Податотека:Akseli_Gallen-Kallela_-_Portrait_of_Kenosua.jpg|мини|''Портрет на Кеносуа'' од Гален-Калела, 1909-1910 година |329x329пкс]] === Потекло === Кикују припаѓаат на североисточната гранка [[Банту-јазици|Банту]]. Нивниот јазик е најтесно поврзан со оној на Ембу и Мбеер. Географски, тие се сконцентрирани во околината на [[Кенија (планина)|планината Кенија]]. Точното место од кое се преселиле североисточните Банту е неизвесно. Некои сугерираат дека Кикују пристигнале во нивната сегашна област на живеење на планината Кенија од поранешните населби подалеку на север и исток<ref name="Bindloss">Joseph Bindloss, Tom Parkinson, Matt Fletcher, ''Lonely Planet Kenya'', (Lonely Planet: 2003), p.35.</ref> додека други тврдат дека Кикују, заедно со нивните тесно поврзани источни [[Банту-народи|Банту]] соседи Ембу, Меру, Мбеер, и [[Акамба|Камба]] се доселиле во Кенија од север.<ref name="Curtis">Arnold Curtis, ''Kenya: a visitor's guide'', (Evans Brothers: 1985), p.7.</ref> Од археолошките докази, нивното пристигнување на северната страна на планината. Кенија датира од 3 век, како дел од поголема група позната како Тагику. Кикују (Гикују/Агикују) се етаблирале во сегашната татковина на планината Кенија до 13 век.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/?id=5kfGGH5H3toC&pg=PA24#v=onepage&q&f=false|title=Peak Revision K.C.S.E. History & Government|publisher=East African Publishers|isbn=9789966254603|via=Google Books}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://humanities.ku.ac.ke/images/stories/2016/7_3.pdf|title=Iron Working In The Upper Tana pg 3, July 2013|work=/humanities.ku.ac.ke}}{{Мртва_врска|date=August 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> === Пред 1888 година === Пред воспоставувањето на Протекторат на Источна Африка во 1895 година, Кикују ја зачувале географската и политичката моќ од скоро целото надворешно влијание во тек на многу генерации и никогаш не биле покорени.<ref name="Routledge 1910">{{Harvnb|Routledge|Routledge|1910}}</ref> Пред пристигнувањето на Британците, [[Арапи]]те кои биле вклучени во трговијата со робови и нивните каравани поминале на јужниот дел на регионот на Агикују. Ропството како институција не постоело меѓу Кикују, ниту пак направиле рации за фаќање робови.<ref name="Routledge 1910"/> Арапите кои се обиделе да навлезат на нивната територија, биле веднаш убивани.<ref>{{Harvnb|Boyes}}</ref> Потпирајќи се на комбинација на набавки на земјиште, братство (партнерства), бракови со други луѓе и нивно усвојување и апсорпција, Кикују како народ биле во постојана територијална експанзија.<ref name="Routledge 1910"/> ==== Социјален и политички живот ==== Кикују биле поделени на девет кланови. Секој клан потекнувал од истиот женски ''предок'' и ќерка на Мумби.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mukuyu.wordpress.com/tag/kikuyu-clans/|title=Agikuyu Clans|accessdate=18 November 2018}}</ref> Клановите не биле ограничени на некоја конкретна географска област, тие живееле рамо до рамо. Некои кланови имале признат водач, други не.<ref name="Routledge 1910"/> Сепак, и во двата случаи, владеачкиот совет на старешини остварувал вистинска политичка моќ за секој поединечен клан. Генералниот совет на старешини што ги претставувале сите кланови, го воделе поглавар или гласник на нацијата. == Религија == ===== Нгаи - Врховниот Творец ===== Кикују биле - и сè уште се - монотеисти кои веруваат во семоќен Бог кого го нарекуваат ''Нгаи''. Сите Кикују, Ембу и Камба го користат ова име. Нгаи бил познат и како Мурунгу кај племињата Меру и Ембу или Мулунгу (варијанта на зборот што значи Бог). Сите жртвувања за Нгаи се правеле под дрво горски јавор и ако тоа не било достапно, би се користело дрво од [[смоква]]. [[Маслинка|Маслиновото дрво]] било свето дрво за жените.<ref>{{Harvnb|John|Mbiti|1990}}</ref> ===== Мит за планината Кенија ===== ''Нгаи'' или ''Мвен-Нијага'' бил врховен творец и давател на сите нешта. Тој ги создал првите заедници и им ги обезбедил на луѓето сите ресурси потребни за живот: земја, дожд, растенија и животни. Нгаи не можел да се види, но се прикажувал како сонце, месечина, ѕвезди, комети и метеори, грмотевици и молња, дожд, виножита и во големите смокви (м''угумо''). Овие дрвја служеле како места за богослужба и жртвување и го обележале местото каде најпрво се населиле '''Гикују''' и '''Мумби''' - предците на Кикују според усната легенда. Нгаи имал човечки одлики, и се сметало дека тој живее на небото или во облаците. Кикују исто така веруваат и дека Нгаи доаѓа на земјата од време на време за да ја провери, да дарува благослови и да измери казна. Кога ќе дојде, Нгаи седи на [[Кенија (планина)|планината Кенија]] и Килимбамбого. Громот се толкува како движење на Нгаи а молњата е оружјето што го користи за да си го расчисти патот кога се движи од едно свето место на друго. Во една легенда, Нгаи ја направил планината Кенија свое место за одмор додека бил на проверка низ [[Земја (планета)|земјата]]. Нгаи тогаш со себе на врвот го земал и првиот човек, Гикују, за да ја истакне убавината на земјата што му ја давал. ===== Филозофија на традиционалната религија на Кикују ===== Главните точки на традиционалната Кикују религија и на нивната [[филозофија]] се слични кај сите [[Банту-народи|народи Банту]]:<ref name="Placide 1959">{{Harvnb|Placide|Tempels|1959}}</ref> # Универзумот е составен од интерактивни и меѓусебно поврзани сили чија манифестација се физичките нешта што ги гледаме, вклучително и самите себе и оние што не ги гледаме. # Сите тие сили (нешта) во универзумот потекнуваат од Бог кој, од почетокот на времето, во себе ја имал животната сила. # Сè што е создадено од Бог, задржува врска со Бога (Создателот). # Првите луѓе што биле создадени од Бог имаат најсилна животна сила затоа што ја добиле директно од Бог. # Бидејќи овие први луѓе се веднаш после Бог според нивната моќ, тие се речиси исти како богови па дури и можат да бидат богови. # Родителот на една личност е врската кон Бога преку непосредните мртви и преку предците. # На Земјата, луѓето имаат најголема количина животна сила. # Сите други работи (сили) на Земјата се создадени за да овозможат човечката животна сила (битие) да стане посилна. # Сите нешта поседуваат животна сила, но некои предмети, растенија и животни имаат поголема животна сила од другите. # Човекот може да користи животно за да го симболизира нивото на неговата животна сила во споредба со другите луѓе. # Постои специфична точка во рамките на секоја физичка манифестација (работа) на животната сила, каде што повеќето се концентрирани на оваа сила. # Човекот може лесно да ги манипулира нештата во своја полза или на нивна штета со идентификување на оваа точка на концентрација на животна сила. Постојат човечки суштества кои имаат поголемо знаење за овие сили и можат да ги манипулираат по своја волја обично повикувајќи повисоки сили да им помогнат. # Повисоките сили ги повикуваат луѓето што користат послаби сили (животинска или растителна жртва) како посредници. Да се пристапи кон повисоки сили директно е ''таху'' (гнасотија што води до проклетство). # Човечкото општество има неколку елитни луѓе многу вешти во уметноста да манипулираат со силите за да ја зајакне човечката (и) сила или да ја намалат, да ја зајакне секоја сила под човечката сила или да ја намали. # Водачот на човечкото општество е оној што поседува највисока животна сила или онаа што е најблизу до Бога или и двете. Бидејќи водачот на ова човечко општество има највисока витална сила и оттука е поблиску до Бог од која било друга личност, тој треба да може да го храни остатокот од луѓето со тоа што ќе ги поврзе со крајниот Бог и со тоа што ќе може да им заповеда на пониските сили да дејствуваат на таков начин што ќе ги зајакне животните сили на другите луѓе. # Животната сила на мртов предок може да се врати во живот преку чинот на раѓање на ново дете, особено кога детето е именувано по починатиот предок. [[Податотека:Alice Sheldon aka James Tiptree, Jr. with Kikuyu people.jpg|мини|279x279пкс|Алис Шелдон со народот Кикују]] [[Податотека:Kikuyu Clan of Elders.jpg|мини|278x278пкс|Кикују клан на старешини]] === Традиционално верување === Кикују верувале во поврзаност на сè во универзумот. За нив, сè што гледаме има внатрешна духовна сила.<ref name="Placide 1959"/> Оваа духовна витална сила потекнува од Бог, кој имал моќ да ја создаде или уништи таа животна сила. За Кикују, Бог е врховно суштество во универзумот и давател (Мугаи/ Нгаи) на оваа животна сила на сè што постои. Тие исто така верувале дека сè што создал Бог има внатрешна животна сила и врска со него со самото тоа што тој го создал и му ја дал таа внатрешна сила што го прави да биде и да се манифестира физички. Бог ја имал оваа животна сила во себе и затоа бил крајниот сопственик и владетел на сè во универзумот. Оние што ја поседуваат најголемата животна сила, оние кои се најблиски до Бог биле првите родители создадени од Бога затоа што Бог директно им ја дал виталната животна сила. Овие први родители биле почитувани скоро како самиот Бог. По нив следувале предците на луѓето кои ја наследиле животната сила од првите родители, а потоа следеле непосредните мртви и конечно најстариот во заедницата. Оттука кога луѓето сакале да принесат жртви, најстариот во заедницата ги извршувал обредите. Децата во заедницата имаат врска со Бог преку нивните родители и тој ланец ќе се пресели нагоре кон родителите, предците, првосоздадените родители сè додека не стигне до самиот Бог. Кикују верувале дека починатите духови на предците можат повторно да се родат во овој свет кога децата се раѓаат, и затоа изведувале посебни церемониите за именувањето на деца. Кикују верувале дека виталната животна сила или душата на една личност може да се зголеми или намали, а со тоа да влијае на здравјето на лицето. Тие исто така верувале дека некои луѓе поседуваат моќ да манипулираат со внатрешната сила во сите нешта. Оние луѓе кои ја зголемувале благосостојбата на духот на лицето, се нарекувале ''муго'' (луѓе-лекови), додека оние кои ја намалувале животната сила на лицето, се нарекувале муроги (вештерки). Тие верувале и дека обичните предмети можат да ги зголемат своите духовни моќи така што ги штитат лицата од намалување на виталната животна сила.<ref name="Charles William 1922">{{Harvnb|Charles William|Hobley|1922}}</ref> Филозофијата на кикују религијата општо земено била заснована врз сфаќањето дека сè во универзумот има внатрешна испреплетена сила којашто не ја гледаме. Бог меѓу народите Кикију се сфаќал како сопственик и давател (мугаи) на оваа внатрешна животна сила во сите нешта и тој бил обожаван и фален за да се зголеми животната сила на сите нешта (земјоделски производи, добиток, деца). Водачот на народите бил оној за кој се сметало дека поседува најголема животна сила кај народот или лицето кое покажа најголема животна сила во грижата за луѓето, нивните семејства, нивните земјоделски производи, нивниот добиток и нивната земја. Оттука, се сметало дека оваа личност е поблизу до Бог од сите што живеат во тој народ. Таа личност морала да ги демонстрира и практикува највисоките нивоа на [[вистина]]та (''маа'') и правдата (''кихото''), исто како што тоа би го правел Врховниот Бог на Кикију. Повеќето припадници на Кикују денес се христијани. [[Податотека:Dance shield Ndomi Kikuyu BM Af1910 0604 72.jpg|мини|501x501пкс|Штит за танцување - Британски музеј]] == Култура == === Јазик === Кикују како мајчин јазик го зборуваат јазикот кикују кој е дел од [[Банту-јазици|Банту јазиците]] од семејството [[нигер-конгоански јазици]] . Покрај тоа, многумина зборуваат на [[Свахилски јазик|свахили]] и на англиски како ''лингва франка'', двата официјални јазика на Кенија. === Литература === До 1888 година, литературата била чисто изразена во [[фолклор]]от.<ref name="Routledge 1910"/> Кога европските мисионери пристигнале во земјата во 1888 година, го научиле кикују јазик и почнале да го пишуваат со изменета [[Латинска азбука|римска]] азбука. Најпознат роман напишан на кикују јазикот е ''Волшебникот од враната'', преведен на повеќе од триесет јазици.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ngugiwathiongo.com/bio/bio-home.htm|title=Ngugi Wa Thiong'o: A Profile of a Literary and Social Activist|publisher=Ngugiwathiongo.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20090329040824/http://www.ngugiwathiongo.com/bio/bio-home.htm|archive-date=29 March 2009|accessdate=2015-11-13}}</ref> === Музика === Музиката и танцот се силни компоненти на културата Кикују. До 1888 година и во 20-тите години на минатиот век, музиката во Кикују вклучувала кибаата, ндкумо и мутунгучи. Културната загуба се зголемила бидејќи урбанизацијата и модернизацијата влијале врз домородното знаење, вклучително и можноста да се свири ''мутуриру'' - вид закосена флејта од кора.<ref>{{Наведено списание|last=LaRue|first=Jennifer|date=2016|title=Preservation and revitalisation of the endangered GĨKŨYŨ flute|journal=African Music|volume=10|issue=2|pages=126–139|doi=10.21504/amj.v10i2.2041|doi-access=free}}</ref> * == Наводи == {{Наводи}} === Извори === * {{Наведена книга|url=https://archive.org/details/howibecamekingof00boyeiala|title=How I Became King of the Wa-Kikuyu|last=Boyes|first=John|date=|publisher=W. Boyd|location=Nairobi|format=PDF|ref=harv|author-link=John Boyes (explorer)|access-date=2013-03-22}} * {{Наведена книга|url=https://archive.org/details/bantubeliefsmagi00hobl|title=Bantu Beliefs and Magic: With particular reference to the Kikuyu and Kamba tribes of Kenya colony; together with some reflections on East Africa after the war|last=Hobley|first=Charles William|publisher=H. F. & G. Witherby|year=1922|location=London|ref=harv|author-link=Charles William Hobley}} * {{Наведена книга|title=Kikuyu: Customs and Tradition of the Kikuyu People|last=Kabetũ|first=Mathew Njoroge|publisher=East African Literature Bureau|year=1966|location=Nairobi|ref=harv|author-link=Mathew Njoroge Kabetu}} * {{Наведена книга|title=Facing Mount Kenya: The Tribal Life of the Gikuyu|last=Kenyatta|first=Jomo|publisher=Secker and Warburg|year=1938|location=London|ref=harv|author-link=Jomo Kenyatta}} * {{Наведена книга|url=https://archive.org/details/kikuyusocialpoli0000lamb|title=Kikuyu Social and Political Institutions|last=Lambert|first=Harold E.|publisher=Oxford University Press|year=1956|location=London|ref=harv|author-link=Harold E. Lambert|url-access=registration}} * {{Наведена книга|url=https://archive.org/details/africanreligions00mbit|title=African Religions and Philosophy|last=Mbiti|first=John|publisher=Heinemann|year=1990|edition=2|location=Oxford|ref=harv|author-link=John Mbiti|url-access=registration}} * {{Наведена книга|title=A History of the Kikuyu, 1500-1900|last=Muriuki|first=Godfrey|publisher=Oxford University Press|year=1974|location=Nairobi|ref=harv|author-link=Godfrey Muriuki}} * {{Наведена книга|url=https://archive.org/details/withprehistoricp00rout|title=With a Prehistoric People: The Akikûyu of British East Africa, Being some account of the method of life and mode of thought found existent amongst a nation on its first contact with European civilisation|last=Routledge|first=William Scoresby|last2=Routledge|first2=Katherine Pease|publisher=Edward Arnold|year=1910|location=London|ref=harv|author-link=William Scoresby Routledge|author-link2=Katherine Routledge}} * {{Наведена книга|title=Bantu Philosophy|last=Tempels|first=Placide|publisher=Présence africaine|year=1959|location=Paris|ref=harv|author-link=Placide Tempels}} * {{Наведена книга|title=Mihiriga ya Agikuyu|last=Wanjau|first=Gakaara wa|publisher=Equatorial Publishers|year=1967|location=Nairobi|ref=harv|author-link=Gaakara wa Wanjau}} == Литература == * {{Наведена книга|title=Defeating Mau Mau, Creating Kenya: Counterinsurgency, Civil War, and Decolonization|last=Branch|first=Daniel|publisher=Cambridge University Press|year=2009|isbn=978-0-521-13090-5|location=New York}} * Elkins, Caroline, 2005. ''Imperial Reckoning: The Untold Story of Britain's Gulag in Kenya''. (Henry Holt) * Huxley, Elspeth. 2006. ''Red Strangers''. (Penguin) * Kanogo, Tabitha.1987. ''Squatters and the Roots of Mau Mau.'' (J Currey Press) * Lonsdale, John, and Berman, Bruce. 1992. ''Unhappy Valley: Conflict in Kenya and Africa''. (J Currey Press) * Lonsdale, John, and Atieno Odhiambo, E. S. (eds.) 2003. ''Mau Mau and Nationhood: Arms, Authority and Narration''. (J. Currey Press) * Muhindi, Samuel, Author [Ngucanio 1 & 2] 2009, A Gĩkũyũ Christian movie] - The first Gĩkũyũ author to write and shoot a Christian Gĩkũyũ movie * Mwakikagile, Godfrey, ''Kenya: Identity of A Nation''. Pretoria, South Africa: New Africa Press, 2008. * Mwakikagile, Godfrey. ''Ethnic Politics in Kenya and Nigeria''. Huntington, New York: Nova Science Publishers, 2001. * Wanjaũ, Gakaara Wa, 1988. ''Mau Mau Author in Detention''. Translated by Paul Ngigi Njoroge. (Heinemann Kenya Limited) * Emmanuel Kariũki, Kikuyu People Secrets of the migration from Egypt to Mount Kenya at hubpages.com, 2012 == Надворешни врски == * [https://web.archive.org/web/20140530114820/http://www.xn--gky-mta53ab.com/ Gĩkũyũ.com] [[Категорија:Кенија]] [[Категорија:Африканска култура]] awcb9e0lkz6jopaqsoc7j4esaup4z9w Список на Руси 0 1260540 5562752 5495063 2026-05-24T06:39:46Z MrKeefeJohn 86240 ([[c:GR|GR]]) [[c:COM:FR|File renamed]]: [[File:Chilingarov Arh.jpg]] → [[File:Chilingarov Artur, 2009.jpg]] [[c:COM:FR#FR2|Criterion 2]] 5562752 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Novgorod_Monument_LOC_06268u.jpg|мини|300x300п| Споменикот на Милениумот на Русија во [[Велики Новгород]], со статуи и релјефи на најславните луѓе во првите 1000 години од [[Историја на Русија|руската историја]] .]] [[Податотека:1000_Prosvetiteli.jpg|мини|300x300п| ''Мажи на просветителството'' на Милениум на Русија]] [[Податотека:1000_Gos_cheloveki.jpg|мини|300x300п| ''Државници'' на Милениум на Русија]] [[Податотека:1000_Voina_cheloveki.jpg|мини|300x300п| ''Воени лица и херои'' на Милениум на Русија]] [[Податотека:1000_Art_cheloveki.jpg|мини|300x300п| ''Писатели и уметници'' на Милениум на Русија]] Ова е список на луѓе поврзани со модерната [[Русија|Руска Федерација]], [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]], [[Руска Империја|Царска Русија]], [[Царство Русија|Руското Царство]], [[Големо Московско Кнежевство|Големото Кнежевство Москва]], [[Киевски Рус|Киевска Русија]] и други претходни држави на Русија. Без оглед на етничката припадност или емиграцијата, на списокот се наоѓаат познати домородци на Русија и нејзините држави претходници, како и луѓе кои се родени на друго место, но поголемиот дел од својот активен живот го поминале во Русија. За повеќе информации, видете го написот [[Руси]] . За поспецифични списоци на Руси, видете [[:Категорија:Руси]]. == Државници == === Монарси === * [[Рурик]], владетел на [[Велики Новгород|Новгород]], потомок на династијата Рурикиди, традиционално прв владетел на Русија[[Податотека:1000_Vladimir_2.jpg|мини|120x120п| Владимир Велики]] * Олег ''„јасновидецот“'', освојувач на [[Киев]] и основач на [[Киевски Рус|Киевска Русија]], познат по војните со [[Византион|Византија]] * Игор ''„Стариот“'', првиот историски добро потврден рурикиден владетел * [[Олга Киевска]], првата жена владетел на Рус ( регент ), прва [[Христијани|христијанка]] меѓу руските владетели * Владимир Први ''„Велики“'', од [[Паганство|паган]] станал [[светец]] и донел [[христијанизација на Киевска Русија]] * [[Јарослав Мудриот|Јарослав I]] ''„Мудриот“'', владеел во периодот кога Киевска Русија го достигнала врвот на својата културна цветност и воена моќ, основач на [[Јарослављ]]. * Владимир Втори Мономах, бранител на Русија од [[Кумани]]те, претседавал со крајот на Златното доба во Киев * Јуриј I ''„Долгоракиот“'', основач на Москва * Андреј I ''„Богољубски“'' (Бого Љубив), клучна фигура во транзицијата на политичката моќ од Киев во [[Владимирско-суздаљско Кнежевство|Владимирско-Суздаљско Кнежевство]] [[Податотека:Alexander_Newski.jpg|мини|139x139п| [[Александар Невски]]]] * [[Всеволод III Јурјевич|Всеволод]] ''„Големото гнездо“'', Големиот кнез на Владимир за време на златното доба, имал 14 деца * [[Александар Невски]], кнез на Новгород и голем кнез на Владимир, воен херој познат по Битката кај Нева и Битката кај мразот и заштитник. Бил дел од ТВ серијата ''името на Русија'' во која се зборува за највлијателните руси во историјата. * * [[Иван I]] ''„Кеса со'' пари ''“'' и донел богатство и моќ на Москва со одржување на својата лојалност кон [[Златна Орда|Златната орда]] и делување како главен собирач на даноци во Русија * [[Симеон Гордиот|Симеон]] ''„Гордиот“'', ја продолжил политиката на неговиот татко Иван Први, починал од [[Црна смрт]][[Податотека:Ivan_III_of_Russia_3.jpg|мини|120x120п| [[Иван III|Иван Велики]]]] * [[Димитриј Донски|Дмитриј Донској]], светец и воен херој, првиот принц на Москва кој отворено го предизвика монголскиот авторитет во Русија, познат по Битката кај Куликово * [[Иван III]] ''„Велики“'', ги обединил Централна и Северна Русија, ставил крај на [[Монголска инвазија на Русија|монголскиот јарем]], ја донел [[Ренесансна архитектура|ренесансната архитектура]] во Русија * [[Иван IV (Русија)|Иван IV]], првиот [[Список на руски владетели|цар на Русија]], наречен ''„Страшниот“'' на Запад; ја трансформирал Русија во мултиетничка, мултиконфесионална и прекуконтинентална држава * [[Борис Годунов]], првиот нерурикиден монарх[[Податотека:Ivan_the_Terrible_(cropped).JPG|мини|94x94п| [[Иван IV (Русија)|Иван Грозни]]]] * [[Лажен Димитриј I|Лажен Дмитриј I]], првиот измамник во <nowiki><i>времето на неволјите</i></nowiki> * [[Василиј IV (Русија)|Василиј IV]] Шуиски, Цар избран во ''времето на неволјите'' * Лажен Дмитриј Втори, вториот измамник во ''времето на неволјите'' * [[Михаил Романов|Михаил]], првиот монарх [[Романови|Романов]], го надгледувал најголемото проширување на територијата на Русија, достигнувајќи го Тихиот Океан [[Податотека:Peter_der-Grosse_1838.jpg|мини|121x121п| [[Петар Велики]]]] * [[Петар Велики|Петар I]] ''"Велики"'', првиот руски император, занаетчија и пронаоѓач на полимати, ја модернизирал руската армија и западната култура, победил во [[Голема северна војна|Големата северна војна]], ја основал руската морнарица и ја создал новата престолнина во[[Санкт Петербург]] * [[Катерина I (Русија)|Катерина]] Прва, прва руска царевица * [[Елисавета Петровна|Елизабета]], ''„Веселата царевица“'' за време на високиот [[барок]] * [[Катерина II (Русија)|Катерина II]] ''„Велика“'', руска царевица родена во Германија за [[Просветителство|време на просветителството]], значително ја проширила територијата на Русија [[Податотека:Скульптура_Екатерины_II_в_"Русском_Музее",_г.Санкт-Петербург_(2).jpg|мини|135x135п| [[Катерина II (Русија)|Катерина Велика]]]] * [[Александар I (Русија)|Александар Први]], првиот руски крал на [[Полска]] и прв руски голем војвода од [[Финска]] . * [[Александар II (Русија)|Александар Втори]] ''„Ослободителот“'', ги донел „Големите реформи“ во руската економија и социјалната структура, вклучително и реформата за еманципација од 1861 година * [[Николај II (Русија)|Николај Втори]], последниот вистински император, принуден да абдицира по [[Февруарска револуција|Февруарската револуција]], убиен со своето семејство за време на [[Руска граѓанска војна|Руската граѓанска војна]] === Државници на Цардом и империјаta === * Алексеј Аракчеев, министер за војна на Александар Први, организирал воено-земјоделски колонии[[Податотека:Golytsin_GIM.jpg|мини|112x112п| Василиј Голицин]] * Абрам Ганибал, генерал и воен инженер со црноафриканско потекло, гувернер на [[Талин|Ревал]], прадедо на [[Александар Сергеевич Пушкин|Александар Пушкин]] и херој на неговиот роман ''„Маварот на Петар Велики“'' * Василиј Голицин, командант на Руската армија во 17 век, министер за надворешни работи и миленик на [[Софија Алексеевна|Царица Софија]], го укинал приоритетот на војската, склучил Договор за вечен мир од 1686 година со Полска, еден од најобразованите Руси во тоа време[[Податотека:Alexander_Mikhailovich_Gorchakov.jpg|мини|110x110п| Александар Горчаков]] * Фјодор Головин, соработник на Петар Велики, генерален адмирал, првиот руски фелдмаршал и [[канцелар]], првиот руски гроф и првиот што го добил Орденот Свети Андреј, преговарал за Договорот од Нерчинск и [[Договор од Карловци|договорот од Карловци]] * Александар Горчаков, министер за надворешни работи и канцелар на Александар Втори, пријател и соперник на [[Ото фон Бизмарк]], го осудил [[Договор од Париз (1856)|Парискиот договор (1856)]], се залагал за [[Троен Царски Сојуз|Тројниот Царски Сојуз]] * Иван Горемикин, двапати премиер на Царска Русија [[Податотека:A._Menshikov_(Kuskovo).jpg|мини|114x114п| Александар Меншиков]] * [[Александар Керенски]], втор и последен премиер на Руската привремена влада * Франц Лефорт, учител на Петар Велики, генерал и дипломат, ја надгледувал основата на руската морнарица[[Податотека:Ордин-Нащокин.jpg|мини|113x113п| Афанаси Ордин-Нашчокин]] * Георгиј Лавов, прв премиер на Руската привремена влада * Александар Меншиков, соработник и пријател на Петар Велики, де факто владетел на Русија две години по смртта на Петар, [[генералисимус]], принц, првиот гувернер на Санкт Петербург * Павел Миљуков, основач на Уставната демократска партија, министер за надворешни работи во Руската привремена влада * Николај Муравјов-Амурски, гувернер на Источен Сибир, колонизатор на [[Амурска област|Амурската област]] и [[Приморски крај|Приморсиот крај]], ги склучи л договорите од Ајгун и Договорот од Пекинг (1860) со Кина * Карл Неселроде, министер за надворешни работи на Александар Втори и Николај Први, водечки европски конзервативен државник на [[Свет сојуз|Светиот сојуз]] * Григориј Орлов, миленик на Катерина Велика која ја востоличил, просветител на семејството Бобрински, основач на Слободното економско друштво, сопственик на дијамантот Орлов[[Податотека:Портрет_Сперанского_Михаила_Михайловича.jpg|мини|102x102п| Михаил Сперански]] * Константин Победоноцев, учител на Александар Трети * Григориј Потиомкин-Таврически, миленик на Катерина Втора, освојувач и прв гувернер на Новоросија, основач на [[Севастопол]] и [[Днипро|Екатеринослав]] * [[Григориј Распутин]], [[Мистицизам|мистик]] и исцелител кој влијаел на последната политика на Никола Втори * Кирил Разумовски, последен Хетман од украинските Козаци, претседател на Руската академија на науките * Николај Румјанцев, министер за надворешни работи за време на [[Француска инвазија на Русија (1812)|француската инвазија на Русија]], основач на музејот Румјанцев * Михаил Сперански, главен реформатор за време на владеењето на Александар Први, татко на рускиот [[либерализам]], го надгледувал објавувањето на ''Целосната колекција на закони на Руската Империја''[[Податотека:E._Vorontsova-Dashkova_by_Dm._Levitsky_(1784,_Hillwood).jpg|мини|108x108п| Екатерина Воронцова-Дашкова]] * Петар Столипин, министер за внатрешни работи, а потоа и премиер, ја срушил Руската револуција од 1905 година, инициралреформа на Столипин * Екатерина Воронцова-Дашкова, најблиска пријателка на [[Катерина II (Русија)|Катерина Велика]], главна фигура на руското просветителство, директор на Царската академија на уметностите и науките и основач на Руската академија * Сергеј Вите, министер за финансии, кој подоцна станал прв [[премиер на Русија]], претседавал со широката [[индустријализација]] на земјата и ја надгледуваше изградбата на [[Транссибирска железница|транссибирската железница]] === Советски лидери и државници === * Николај Бухарин, член на [[Политбиро]]то во дваесеттите години на минатиот век, уредник на владините весници ''Правда'' и ''Известија'', автор на ''ABC на комунизмот'' * Николај Булганин, советски премиер во периодот 1937–38 и во периодот 1955–58, поддржувач на [[Никита Хрушчов|Хрушчов]] * [[Михаил Горбачов]] последен [[Генерален секретар на ЦК на КПСС|генерален секретар на Комунистичката партија]], ја започнал политиката на <nowiki><i>гласност</i></nowiki> и <nowiki><i>перестројка</i></nowiki>, единствениот претседател на Советскиот Сојуз кој го довел до нејзин колапс * Михаил Калинин, официјален шеф на државата на Советскиот Сојуз во текот на 1920-тите и 1930-тите * [[Никита Хрушчов]], лидер на Советскиот Сојуз во 1953–1964 година, започнал десталинизација и многу непостојани политики, го поддржал напредокот на раната советска вселенска програма * Алексеј Косигин, советски премиер во времето на Брежњев, автор на крајно задушената реформа на Косигин, која вклучувала елементи на [[Капитализам|капиталистичко]] управување[[Податотека:Molotov.bra.jpg|мини|118x118п| Вјачеслав Молотов]] * [[Владимир Илич Ленин|Владимир Ленин]], основач на [[Болшевици|болшевичката партија]], водач на [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]], прв советски шеф на државата во 1917–1922 година, основач на Советскиот Сојуз, творец на [[Ленинизам|ленинизмот]] * Анатолиј Луначарски, прв советски министер за просветителство * [[Георгиј Маленков|Георги Маленков]], близок соработник на Сталин, советски премиер и еден од водачите по смртта на Сталин * Вјачеслав Молотов Советски премиер во 1930-тите, министер за надворешни работи за време на Втората светска војна, близок соработник на Сталин * Јаков Свердлов, прв ''де јуре'' шеф на [[Руска Советска Федеративна Социјалистичка Република|руската СФСР]] * Михаил Суслов, водечки [[Идеологија|идеолог]] за време на Брежњев * Генадиј Јанајев, водач на [[Августовски државен удар|августовскиот државен удар,]] кој се обидел да го симне Горбачов * Николај Јехов, министер за внатрешни работи и шеф на НКВД за време на <nowiki><i>Големата чистка</i></nowiki>, бил погубен веднаш потоа === Претседатели и современи политичари === * Димитриј Абраменков, заменик-гувернер на Смоленската област и заменик во [[Државна дума|Државната дума]] за време на втората (1995-1999) и третата (1999-2003) сесија * Виктор Черномирдин, [[премиер на Русија]] во поголемиот дел од 90-тите години на минатиот век * [[Егор Гајдар|Егор Гаjдар]], премиер во 1992 година, ги започнаl контроверзните реформи во ''шок-терапијата'' насочени кон инсталирање на либерална пазарна економија во Русија * Борис Гризлов, сегашен претседател на [[Државна дума|Државната дума]] на Русија (долниот дом на парламентот) и лидер на владејачката партија [[Единствена Русија]] * [[Михаил Фрадков]], премиер од 2004 до 2007 година, моментално шеф на руската служба за надворешни разузнавачки служби * Сергеј Киријенко, премиер во 1998 година, моментално шеф на Росатом (државна корпорација за јадрена енергија) [[Податотека:Dmitry_Medvedev_official_large_photo_-1.jpg|мини|103x103п| [[Димитриј Медведев]]]] * [[Сергеј Лавров]], министер за надворешни работи на Русија од 2004 година * [[Јуриј Лужков]], градоначалник на Москва од 1992 до 2010 година * [[Валентина Матвиенко]], гувернерка на [[Санкт Петербург]] од 2003 до 2011 година * [[Димитриј Медведев]], [[претседател на Русија]] во периодот 2008–2012 година, [[премиер на Русија]] од 2012 година * Сергеј Миронов, сегашен претседател на Советот на Федерацијата на Русија (горниот дом на парламентот) и лидер на партијата „ Фер Русија “ * [[Евгениј Примаков]], министер за надворешни работи од 1996 до 1998 година и премиер од 1998 до 1999 година, претседавал со почетокот на економското закрепнување и значителната промена на надворешната политика * [[Владимир Путин]], вториот [[претседател на Русија]] од 2000 до 2008 година и повторно од 2012 година, [[премиер на Русија]] во 1999–2000 и 2008–2012 година[[Податотека:Vladimir_Putin-5_edit.jpg|мини|116x116п| [[Владимир Путин]]]] * Анатолиј Собчак, прв постсоветски градоначалник на Санкт Петербург * Сергеј Степашин, премиер во 1999 година, моментално шеф на Комората за сметки на Русија (државна агенција за ревизија) * [[Борис Елцин]], првиот претседател на Русија од 1991 до 1999 година * Владимир Жириновски, основач и лидер на Либерално-демократската партија на Русија, потпретседател на Државната дума * [[Генадиј Зјуганов]], шеф на Комунистичката партија на Руската Федерација од 1993 година * Виктор Левин, командант на Комунистичката партија на Соединетите држави на Советска Русија == Воени == === Армија === * Михаил Аненков, освојувач на [[Средна Азија]] и градител на стратешката Транскасписка железница * Иван Баграмјан, советски маршал, истакнат во Балтичката офанзива и операцијата „Баграција“ за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]] * [[Петар Багратион]], генерал и херој на [[Наполеонови војни|Наполеоновите војни]], смртно ранет во [[Битка кај Бородино|Битката кај Бородино]] * Римскиот Багратион, генерал и брат на [[Петар Багратион]], учествувал во [[Наполеонови војни|Наполеоновите војни]] * Александар Баријатински, фелдмаршал, ја усовршил тактиката на планинско војување на Руската армија, го заробил [[Имам Шамил|имамот Шамил]] за време на кавкаската војна * Александар Бекович-Черкаски, водач на првите руски воени експедиции во Средна Азија, основач на Красноводск * Василиј Бличер, еден од првите пет советски маршали, истакнат во [[Руска граѓанска војна|Руската граѓанска војна]] и Северната експедиција во Кина * [[Марија Бочкарева]], основач на Женскиот баталјон на смртта за време на [[Прва светска војна|Првата светска војна]] * [[Алексеј Брусилов]], генерал од [[Прва светска војна|Првата светска војна]], ја предводел тактички иновативната [[Брусиловата офанзива]] , уништувајќи [[Австроунгарија|Австроунгарската]] војска скоро целосно * Семјон Будиони, командант за време на Граѓанската војна, државник, троен херој на Советскиот Сојуз * [[Василиј Чапаев]], легендарниот командант од време на Граѓанската војна, прототип за филмот ''Чапаев'' и романот ''Чапаев и празнина,'' јунак од многу руски [[Анегдота|анегдоти.]] * Михаил Чернјаев, генерал, го освоил [[Ташкент]] за време на освојувањето на Средна Азија, гувернер на рускиот Туркестан * Василиј Чуиков, командант и херој во [[Сталинградска битка|Битката кај Сталинград]], советски маршал * Денис Давидов, генерал, герилски борец и војник-поет на Наполеоновите војни, измислил жанр на ''[[хусар]]ска поезија,'' забележан по својот хедонизам * Антон Деникин, генерал на Граѓанската војна, еден од водачите на Белото движење * Ханс Карл фон Диебитш-Забалкански, маршал,го презел [[Одрин|Адријанопол]] за време на [[Руско-турска војна (1828-1829)|Руско-турската војна (1828–1829)]] * Михаил Петрович Долгоруков (1780–1808), руски генерал-мајор кој го загубил животот во Битката кај Вирта Бро против Швеѓаните * [[Надежда Дурова]], ''„Коњаницата“'', женски херој во [[Наполеонови војни|Наполеоновите војни]] * Александар Горбати-Шуиски, [[војвода]] на царот [[Иван IV (Русија)|Иван IV]], херој на Руско-казанските војни и последната опсада на Казан (1552)[[Податотека:Nadezhda_Durova.jpg|мини|122x122п| [[Надежда Дурова]]]] * Леонид Говоров, советски маршал од Втората светска војна, ја предводел операцијата „Искра“ (1943), со што се пробила блокадата на Ленинград * Андреј Гречко, советски маршал од Втора светска војна, советски министер за одбрана под Брежњев * Иван Гудович, фелдмаршал, ги освоил Хаџибеј и [[Анапа]] во [[Руско-турска војна (1787-1792)|Руско-турската војна (1787–1792)]], го освоил [[Дагестан]] во [[Руско-турска војна (1806-1812)|Руско-турската војна (1806–1812)]] * Јосиф Гурко, командант и херој на [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна (1877–1878)]], победил во битките на [[Битка кај Шипка (1877)|преминот Шипка]], [[Битка кај Горни Дубник|Горни Дубник]] и [[Битка кај Пловдив (1878)|Пловдив]], ја ослободил бугарската престолнина [[Софија]] * Михаил Фрунзе, револуционер, истакнат командант на Граѓанската војна * Константин Кауфман, освојувач на Канатот во Хива, првиот гувернер на рускиот Туркестан * Иван Конев, советски маршал, ја предводел [[Црвена армија|Црвената армија]] на [[Источен фронт (Прва светска војна)|Источниот фронт]] [[Податотека:Kutuzov_by_Volkov.jpg|мини|106x106п| Михаил Кутузов]] * === Морнарица === * Фјодор Апраксин, генерал адмирал, ја добич битката во Гангут за време на [[Голема северна војна|Големата северна војна]], ја водел руската морнарица во руско-персиската војна (1722–1723)[[Податотека:Apraxin.jpg|мини|122x122п| Фјодор Апраксин]] * Аксел Берг, адмирал и научник, главен развивач на радиолокација и кибернетика * Василиј Чичагов, адмирал, истражувач на поларите, победил во битките на Оланд, Ревал и Заливот Виборг, ефикасно учествувал наРуско-шведската војна од 1788-90 година * Корнелиус Кројс, вицеадмирал, прв командант на руската балтичка флота * Адмирал Фјодор Дубасов, ги ставил Дални и Порт Артур под руска контрола * Сергеј Горшков, адмирал, водел големи десантни операции за време на Втора војска, врховен командант на советската морнарица за време на најголемиот дел од [[Студена војна|Студената војна]] * Самуел Грејг, адмирал, ја добил Битката кај Чесма за време на [[Руско-турска војна (1768-1774)|Руско-турската војна (1768–1774)]] и Битката кај Хогланд за време на руско-шведската војна (1788–1790) * Иван Григорович, адмирал, началник на пристаништето Порт Артур за време на опсадата на Пристаништето Артур[[Податотека:Chichagov.jpg|мини|106x106п| Василиј Чичагов]] * Иван Исаков, адмирал, имал чин Адмирал на флотата на Советскиот Сојуз, служел за време на Втората светска војна * Владимир Истомин, под-адмирал, херој на опсадата на Севастопол (1854–1855) за време на [[Кримска војна|Кримската војна]], починал во акција * Александар Колчак, адмирал, поларен истражувач, водач на движењето Бели за време на [[Руска граѓанска војна|Руската граѓанска војна]] * Владимир Корнилов, вицеадмирал, херој на опсадата на Севастопол (1854–1855), загинал во Битката кај Малакоф * Николај Крабе, адмирал и поморски министер, бил ко-основач на првите руски поморски бази во [[Приморски крај|Приморскиот крај]], го надгледувал развојот на поморската артилерија и бродовите * Николај Кузнецов, адмирал, врховен командант на Втората светска војна на Советската морнарица * [[Михаил Лазарев]], адмирал, трипати окружувач и откривач на Антарктикот,[[Податотека:Pavel_Nakhimov.jpg|мини|111x111п| Павел Накимов]] уништил пет непријателски воени бродови како командант на ''Азов'' во [[Битка кај Наварино|Битката кај Наварино]], тутор на Нахимов, Корнилов и Истомин * Степан Макаров, вицеадмирал, пронаоѓач и истражувач, го извршил првиот успешен напад со торпедо (за време на [[Руско-турска војна (1877-1878)|Руско-турската војна од 1877-1878]] ), го изградил првиот тендер за торпедо брод и првиот поларен мразокршач, автор на теоријата за неиздржливост, убиен во руско-јапонската војна кога неговиот брод удрил во морнаричка мина * Павел Нахимов, адмирал, го обиколил светот со Михаил Лазарев, се борел во [[Битка кај Наварино|Битката кај Наварино]], ја уништил отоманската флота во Битката кај Синопа, командант и херој во опсадата на Севастопол (1854–1855) * Андреј Попов, адмирал, херој на [[Кримска војна|Кримската војна]], ја предводел руска флотила за поддршка на Унијата за време на [[Американска граѓанска војна|Американската граѓанска војна]], го дизајнирал првиот вистински руски борбен брод ''Петар Великиј''[[Податотека:Petr Nikolaevich Bazhanov - Fyodor Fyodorovich Ushakov, 1912.jpg|мини|133x133п| Фјодор Ушаков]] * Хосе де Рибас, вицеадмирал, основач на [[Одеса]], херој на опсадата на Измаил * Големиот војвода Алексеј Александрович, генерален адмирал и министер за морнарица за време на [[Руско-јапонска војна|руско-јапонската војна]] * Големиот војвода Константин Николаевич, генерален адмирал и државник, ја надгледувал брзата транзиција на руската морнарица кон железни воени бродови * Алексеј Сењавин, ја воспоставил воената флотила Дон и одиграл клучна улога во руското пробивање до [[Црно Море|Црното Море]] * Дмитриј Сенјавин, адмирал, ја добил Битката кај Дарданелите (1807) и Битката кај Атос против Османлиите за време на [[Наполеонови војни|Наполеоновите војни]] * Наум Сењавин, вицеадмирал, ја добил Битката кај Осел за време на Големата северна војна * Григориј Спиридов, адмирал, ја уништил отоманската флота во Битката кај Чесма за време на [[Руско-турска војна (1768-1774)|руско-турската војна (1768–1774)]] * Жан де Траверсај, адмирал, командувал со руската Црноморска флота и Руската флота на Балтикот, организирал рани руски кружни окружувања[[Податотека:Василий_Степанович_Завойко.jpg|мини|119x119п| Василиј Завојко]] * Владимир Трибутс, адмирал, водечки командант на морнарицата за време на опсадата на Ленинград, ја предводел советската евакуација на Талин * Фјодор Ушаков, најславниот руски адмирал на 18-от век, светец, успеал во битките на Фидониси, теснецот Керч, Тендра и Кејп Калиакра за време на [[Руско-турска војна (1787-1792)|Руско-турската војна (1787-1792)]], не загубил ниту еден брод во 43 битки * Иван Јумашев, адмирал, ги повратил Јужните територии на [[Сахалин]] и Курилските острови за [[Советски Сојуз|СССР]] за време на Советско-јапонската војна, врховен командант на Советската морнарица кон крајот на 1940-тите * Василиј Завојко, се борел во Битката кај Наварино, двапати го обиколил светот, го истражувал вливот на реката [[Амур]], ги одбил врховите британско-француски сили во опсадата на Петропавловск за време на [[Кримска војна|Кримската војна]] * Матија Змајевиќ, вицеадмирал, херој во битката во Гангут и Битката кај Гренгам за време на [[Голема северна војна|Големата северна војна]] === Воздушни сили === * Екатерина Буданова, пилот од Втората светска војна, една од двете женски борбени асови * Валери Чкалов, водач на првиот ултра долг лет од Москва кон Рускиот Далечен Исток, лидер на првиот прекуконтинентален лет со [[авион]] над [[Северен Пол|Северниот пол]], херој на Советскиот Сојуз * Михаил Девјатајев, борбен пилот познат по своето неверојатно бегство од украден бомбардер од нацистички концентрационен логор на балтичкиот остров [[Узедом]], херој на Советскиот Сојуз * Николај Гастело, првиот советски пилот кој го насочил својот запален авион на копнена цел * Александар Голованов, главен маршал на авијацијата на крајот на Втората светска војна, командант на авијацијата со долг дострел * Сергеј Грицевец, борбен ас за време на [[Шпанска граѓанска војна|Шпанската граѓанска војна]] и Битката кај Калхин Гол, првиот што станал двапати Херој на Советскиот Сојуз * [[Валентина Гризодубова]], една од првите советски жени пилоти и херои на Советскиот Сојуз, поставила рекорд за ултра долги летови за жени * Михаил Громов, поставил рекорд за време на прекуконтиненталниот лет над [[Северен Пол|Северниот пол]], го основа Институтот за истражување на летови во Громов[[Податотека:Gromov_Mihail_Mihajlovich_1934.jpg|мини|120x120п| Громов Михаил]] * Владимир Иlyушин, тест пилот за ОКБ Сухој * Николај Каманин, поларен воздухопловец, меѓу првите што ја добил титулата Херој на Советскиот Сојуз, ги обучи првите космонаути, вклучително и [[Јуриј Гагарин]], Герман Титов и [[Алексеј Леонов]] * Александар Казаков, најуспешниот руски летачки ас од Првата светска војна, првиот што извршил воздушно удирање и преживеал * Сергеј Худјаков, маршал за авијација за време на Втората светска војна * Владимир Кокинаки, познат советски тест пилот, поставил дваесет и два светски рекорди, претседател на Федерацијата за меѓународна аероника * Зинажда Кокорина, пилот и инструктор за летање, во 1925 година станала првиот воен пилот во светот * Иван Кожедуб, врвен борбен ас во авијацијата на [[Сојузници во Втората светска војна|сојузниците од Втората светска војна]], заслужен за 62 поединечни победи, трипати Херој на Советскиот Сојуз * Павел Кутахов, борбен ас од Втората светска војна, главен маршал на авијацијата под водство на [[Леонид Брежнев|Леонид Брежњев]] * Сигизмунд Леваневски, поларен воздухопловец, меѓу првите што ја добил титулата Херој на Советскиот Сојуз, починал во обид за трансполарен лет * Анатолиј Лиапидевски, поларен воздухопловец, првата личност што ја добила титулата Херој на Советскиот Сојуз, генерален мајор на авијацијата * [[Лидија Литвјак]], пилот од Втората светска војна, една од двете женски борбени асови во светот * Алексиј Маресеев, борбен ас од Втората светска војна,прототип за ''„Приказната за вистински човек“'' * Иван Нагурски, прв поларен воздухопловец, летачки ас од Првата светска војна * Петар Нестеров, пронаоѓач и пионер на аеробатика, првиот пилот кој ја извел аеробатската јамка, починал при првото ракетирање во светот за време на Првата светска војна * Александар Новиков, главен маршал на авијацијата за време на Втората светска војна * Евгениј Пепеyaаев, врвен советски борбен ас во [[Корејска војна|Корејската војна]] * Виктор Покровски, летачки ас од Првата светска војна, првиот руски пилот кој фатил непријателски авион и пилот * Александар Покришкин, борбен ас од Втората светска војна, заслужен за 59 поединечни победи, троен херој на Советскиот Сојуз, Маршал на авијацијата * Георги Прокофиев, балонист кој ја координирал програмата за воени стратосферски балони во 1930-тите, поставил светски рекорд во висина на ''СССР-1'' * Виктор Пугачиов, тест пилот и пионер на супериорност, првиот што го покажал маневрот Кобра на Пугачов за Су-27 * Ендел Пусепеп, пилот на бомбардери со долг дострел, познат по летањето на советска делегација преку линијата на фронтот од Москва до Вашингтон и назад за да преговара за отворање на Западниот фронт * [[Марина Раскова]], навигатор, основач на трите женски полкови за време на Втората светска војна * [[Евгенија Руднева]], пилот-бомбардер од Втора светска војна, еден од ''[[Ноќни вештерки|ноќните вештерки]]'' * Евгенија Шаховскаја, прва жена воен пилот * Марк Шевелев, командант на поларна авијација во Втората светска војна * Лев Шестаков, врвен советски борбен ас за време на [[Шпанска граѓанска војна|Шпанската граѓанска војна]][[Податотека:Nesterovpn.jpg|мини|139x139п| Петар Нестеров]] * Јаков Смушкевич, командувал со советската авијација во [[Шпанска граѓанска војна|Шпанската граѓанска војна]] и Битката кај Калхин Гол * Нелсон Степанјан, пилот -бомбардер за нуркање од Втора светска војна, уништил голем број непријателски бродови, тенкови, автомобили и авиони * Николај Сутиагин, врвен советски борбен ас * Виктор Талалихин, борец од Втора светска војна, меѓу првите што извршиле воздушен напад ноќе * Андреј Витрук, борбен ас од Втората светска војна, генерал-мајор на авијацијата, херој на Советскиот Сојуз и [[Орден на народен херој|херој на Југославија]] * Михаил Водопијанов, поларен воздухопловец, меѓу првите што ја добил титулата Херој на Советскиот Сојуз, командувал со првиот советски воздушен напад од Втората светска војна на Берлин во 1941 година * Екатерина Зеленко, пилот од Втората светска војна, единствената жена што некогаш доживеала и починала во воздушен судар == Верски фигури == === Православни водачи === * Митрополитот Алексиј, светец, владеел со Русија за време на малцинството на принцот [[Димитриј Донски|Димитриј Донској]] * Патријархот Алексиј Први, патријарх со најдолг стаж во советската ера * Патријархот Алексиј Втори, првиот постсоветски патријарх, го надгледувал периодот на голема реставрација на црквата и верска ренесанса * Митрополитот Исидор, се обидел да се обедини со [[Римокатоличка црква|Римокатоличката црква]], што наместо тоа довело до независност на [[Руска православна црква|Руската православна црква]] * [[Патријарх Јов Московски|Патријархот Јов]], последен митрополит и прв [[Патријарх на Москва и на сите Руси|патријарх на Москва и на цела Русија]] * Патријархот Кирил, сегашен [[Патријарх на Москва и на сите Руси|патријарх на Москва и на цела Русија]][[Податотека:Philaret.jpg|мини|113x113п| Патријархот Филарет]] * Митрополит Макариј, светец, истакнат иконограф * Патријархот Никон вовел големи црковни реформи кои на крајот довеле до траен раскол во [[Руска православна црква|Руската православна црква]], позната како ''[[Раскол во Руската црква|Раскол]]'' * Митрополит Филарет, светец, главниот руски теолог од 19 век * Патријархот Филарет, ''де факто'' владетел на Русија за време на малцинството на неговиот син, [[Михаил Романов|цар Михаил]] * Патријархот Пимен, го надгледувал крајот на прогонот на христијанството во Советскиот Сојуз и 1000-годишнината од [[Христијанизација на Киевска Русија|крштевањето на Русија]][[Податотека:Tikhon_of_Moscow.jpg|мини|124x124п| Патријархот Тихон]] * Патријархот Сергиј, ја водел Руската православна црква за време на Втората светска војна, кога претходниот советски милитантен атеизам бил намален и Црквата била повторно легализирана * Патријархот Тихон, првиот [[Патријарх на Москва и на сите Руси|патријарх на Москва и на цела Русија]] по возобновувањето на Патријаршијата во раната советска ера === Православни светци === * [[Александар Невски]], пкнезот на Новгород и Владимир, воен херој, заштитник и ''името на Русија''[[Податотека:Святые_Борис_и_Глеб.jpg|мини|138x138п| Борис и Глеб]] * [[Андреј Рубљов]], познат иконописец, автор на ''Троица'' * Ентониј од Киев, соосновач на [[Киевско-печерска лавра|Киевско-печерската лавра]], првиот [[манастир]] во Русија * Борис и Глеб, деца на Владимир Велики, првите светци канонизирани во [[Киевски Рус|Киевска Русија]] * Царевич Дмитриј, син на [[Иван IV (Русија)|Иван IV]], мистериозно умрел или пак бил убиен, подоцна имитиран од измамниците [[Лажен Димитриј I|Лажен Димитриј Први]] и Лажен Димитриј Втори за време на <nowiki><i>неволјите</i></nowiki> * [[Димитриј Донски]], воен херој, првиот принц на Москва кој отворено го предизвикал монголскиот авторитет во Русија * Феодор Кузмич, кој според легендата бил всушност [[Александар I (Русија)|Александар Први од Русија]] кој ја лажирал својата смрт за да стане пустиник * Јоаким Корсунијанин, првиот епископ на [[Велики Новгород]] и градител на оригиналната дрвена [[Соборна црква „Света Софија“ - Велики Новгород|катедрала Света Софија во Новгород]] * Јован од Шангај и Сан Франциско, водач на Руската православна црква надвор од Русија * Кирил од Белоузеро, основач на манастирот Кирило-Белозерски[[Податотека:Serafim_sarofckii.jpg|мини|120x120п| [[Серафим Саровски]]]] * [[Максим Грчки]], [[Хуманизам|хуманистички]] научник од 16 век * [[Николај II (Русија)|Николај II од Русија]], последниот руски император, убиен во [[Руска граѓанска војна|Граѓанската војна]] со своето семејство; тие биле претставени како новомаченици * Никола Јапонски, го донел [[Православна црква|источното православие]] во Јапонија * [[Олга Киевска|Олга од Киевска]], прва [[Христијани|христијанка]] меѓу руските владетели[[Податотека:Sergius_von_Radonezh.jpg|мини|140x140п| Сергиј Радонежски]] * Саввати, основач на манастирот Соловецки * Сергиј Радонежски, заштитник на Русија, духовен и монашки реформатор, основач на Троица Сергиј Лавра, го благословил Дмитриј Донској за Битката кај Куликово * Владимир Први од Киев ''„Велики“'', Киевски принц кој се претворил од паганец во светец и имал придонес во [[Христијанизација на Киевска Русија|христијанизацијата на Киевска Русија]] == Истражувачи == === Сибирски истражувачи === * Владимир Атласов, истражувач и колонизатор на [[Камчатка]] * Петар Бекетов, откривач на [[Бурјатија]], основач на [[Јакутск]] и [[Чита]] * Иван Черски, геолог и истражувач на [[Сибир]], го објаснил потеклото на Бајкалското Езеро * Семјон Дежњов, откривач на Колима, [[Чукотски Полуостров|полуостровот Чукчи]], [[Берингов Проток|Беринговиот теснец]] и источниот крај на [[Евроазија]] * Јохан Георг Гмелин, патувал над 34,000&nbsp;км низ [[Сибир]], открил дека [[Касписко Езеро|Каспиското Море]] лежи под нивото на океанот * Курбат Иванов, откривач на [[Бајкалско Езеро|Бајкалското Езеро]], автор на најраните мапи на Рускиот Далечен Исток и областа на теснецот Берингов * Јерофеј Хабаров, втор Русин кој ја истражувал реката [[Амур]], основач на [[Хабаровск]] * Степан Крашениниников, истражувач и автор на првиот детален опис на [[Камчатка]] * Александар Миддендорф, истражувач на [[Тајмир|полуостровот Тејмир]], основач на науката за мраз, откривач на платото Путорана * Николае Милеску, истражувач на Сибир и Кина, првиот што укажал на неразбирливата длабочина на Бајкал[[Податотека:Nikolay-Muravyov-Amursky.png|мини|125x125п| Николај Муравјов-Амурски]] * Иван Москвитин, првиот Русин кој стигнал до [[Тихи Океан|Тихиот Океан]], откривач на [[Охотско Море|Охотското Море]] * Николај Муравјов-Амурски, истражувач и колонизатор на Амурландскиот и [[Приморски крај|Приморскиот крај]] * Генадиј Невелској, основач на Николаевск на Амур, докажал дека [[Сахалин]] е остров * Владимир Обручев, геолог, истражувач на Сибир и [[Средна Азија]], ја напишал сеопфатната ''геологија на Сибир'' и два популарни [[Научна фантастика|научно фантастични]] и патнички романи, ''Плутонија'' и ''Санников.'' * Максим Перфиilев, откривач на Трансбајкалија, основач на Јенисејск и Братск * Федот Попов, откривач на Чукотка и [[Берингов Проток|Беринговиот теснец]], можен откривач на [[Камчатка]] * Васили Појарков, откривач на Амурланд, првиот Русин кој пловел по реката [[Амур]] * Демид Пјанда, заслужна за откривањето на реките [[Лена]] и [[Јакутија]] * Семјон Ремезов, автор на ''Ремезовската хроника'' и првиот картографски атлас со голем формат на Сибир[[Податотека:Yermak_Timofeyevich.jpg|мини|125x125п| Јермак Тимофеевич]] * Николај Шкот, истражувач на Сахалин и [[Приморски крај|Приморскиот крај]], основач на [[Нахотка|Находка]] и [[Владивосток]] * Александар Сибиријаков, спонзор на повеќекратните експедиции во [[Сибир]] и Арктикот * Михаил Стадухин, откривач на Колима, [[Чукотски Полуостров|Чукотка]] и северното [[Охотско Море]] * Аникеј Строганов, колонизатор на [[Пермски крај|Пермскиот крај]] и [[Урал (планина)|Урал]], ја воспоставил раната трговија меѓу Русија и сибирските племиња * Семјон Строганов, колонизатор на Урал и Сибир, спонзор на освојувањето на Канатот на Сибир од страна на Јермак * Василиј Татишчев, надзорник на првото инструментално пресликување на Русија, колонизатор на Урал и Сибир, основач на [[Перм]] и [[Екатеринбург]] * Татјана Устинова, откривачка на [[Долина на гејзирите|Долината на гејзерите]] во Камчатка, втора по големина концентрација гејзери во светот * Јермак Тимофеевич, освојувач на Сибир, истражувач на [[Западносибирска Низина|западно-сибирските]] реки * Иван Евреинов, автор на првите инструментални карти на [[Камчатка]] и Курилските острови === Истражувачи на Руската Америка === * Александар Баранов, истражувач и гувернер на Руска Америка, основач на Форт Рос во [[Калифорнија]] * [[Витус Беринг]], организатор на Големата северна експедиција, истражувач на [[Берингово Море|Беринговото Море]] и [[Берингов Проток|Беринговиот теснец]], основач на [[Петропавловск Камчатски|Петропавловск-Камчатски]], откривач на јужната Алјаска, [[Алеутски Острови|Алеутските острови]] и Командантните острови * Алексеј Чириков, откривач на Алеутските острови и северозападниот брег на Северна Америка * Иван Фјодоров, откривач на Алјаска * Михаил Гвоздев, откривач на Алјаска, автор на првите инструментални мапи на брегот на [[Охотско Море]] и [[Сахалин]] * Герасим Измаилов, автор на првата детална мапа на [[Алеутски Острови|Алеутските острови]], основач на првата постојана руска населба во Америка * Ото фон Коцебеу, обиколник, откривач на голем број тихоокеански острови и некои територии на Алјаска * Гаврил Прибилов, откривач на Прибилофските острови[[Податотека:Grigory_Shelikov.jpg|мини|90x90п| Григориј Шелихов]] * Николај Режанов, основач на Руско-американската соработка, протагонист на рок операта ''Јунона и Авос'' * Гаврил Саричев, истражувач на [[Охотско Море|Охотското Море]] и [[Алеутски Острови|Алеутските Острови]] * Григориј Шелихов, го основал претходникот на Руско-американската соработка и првите постојани руски населби во Америка * Лавренти Загоскин, автор на првиот детален опис на внатрешните области на Алјаска === Патници во тропските предели === * Александар Булатович, воен советник на Менелек Втори од Етиопија, истражувач на [[Источна Африка]][[Податотека:RR5110-0018R.gif|мини|90x90п|[[Афанасиј Никитин]]]] * Вилхелм Јункер, истражувач на Источна и Екваторска Африка * Григориј Лангсдорф, истражувач на Алјаска и Бразил * Николај Миклухо-Маклаи, антрополог кој живеел и патувал меѓу староседелците на островите [[Папуа Нова Гвинеја]] и Тихиот Океан, истакнат антирасист * [[Афанасиј Никитин]], еден од првите Европејци што патувал и ја документирал својата посета на Индија, автор на ''Патување преку три мориња'' * === Истражувачи на Средна Азија === * Александар Бекович-Черкаски, водач на првите руски воени експедиции во [[Средна Азија]], основач на Красноводск[[Податотека:Nikolay_Przhevalsky_photoportrait_and_signature.jpg|мини|113x113п|Николај Пржевалски]] * Алексиј Федченко, природонаучник и истражувач, го открил опсегот Транс-Алеј во [[Памир|планините Памир]] * Григориј Грум-Гршимаило, откривач на езерото Ајдинг (втора [[Список на земји по највисока точка|најниска копнена точка]] на Земјата) * Николај Корженевски, истражувач на Памир, откривач на академијата на опсегот и врвот Корженевскаја * Петар Козлов, истражувач на [[Монголија]], [[Сингјанг]] и [[Тибет]], откривач на античкиот град Тангут Хара-Кото * [[Александар Невски]], средновековен руски принц, светец и национален херој, еден од првите Европејци што патувал во [[Монголија]] (со неговиот брат и татко ) * Иван Петлин, првиот Русин кој стигнал до Кина со официјална дипломатска мисија, оставил популарен опис на неговото патување * Григориј Потанин, истражувач на Монголија, Тибет и Кина * Николај Пржевалски, патувал над 40.000&nbsp;км низ Средна Азија, го открил [[Пржевалскиев коњ|единствениот вид на див коњ кој постои]] * Никола Рорих, сликар, филозоф, археолог, писател и јавна личност, истражувач на Монголија, Кина и Индија[[Податотека:Portrait_of_P._Semenov-Tien-Shansky.jpg|мини|124x124п| Петар Семионов-Тјан-Шански]] * Петар Семијонов-Тјан-Шански, истражувач на [[Тјеншан|планините Тјеншан]], откривач на Врвот [[Хан Тенгри]], 40 години бил на чело на [[Руско географско друштво|Руското географско друштво]] * [[Гомбоџаб Цибиков]], истражувач и прв фотограф на [[Тибет]] === Поларни истражувачи === * Петар Анжу, истражувач на [[Новосибирски Острови|Новосибирските Острови]] и крајбрежјето на Арктикот[[Податотека:Fabian_Gottlieb_von_Bellingshausen.jpg|мини|126x126п| [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Фади Белингсхаузен]]]] * [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Фади Белингсхаузен]], откривач на Антарктикот * [[Витус Беринг]], организатор на Големата северна експедиција, истражувач на [[Берингово Море|Беринговото Море]] и [[Берингов Проток|Беринговиот теснец]] * Георги Брусилов, командант на ''Свјатаја Ана'', прототип за ''двајцата капетани'' * Семион Чеlyускин, откривач на северниот дел на [[Евроазија]] * Артур Чилигаров, водач на експедицијата „ Арктика 2007“, првиот што стигнал до морското дно под [[Северен Пол|Северниот пол]] * Валери Чкалов, го предводел првиот прекуконтинентален лет со [[авион]] над Северниот пол * Семјон Дежњов, откривач на Колима, [[Чукотски Полуостров|полуостровот Чукчи]], Беринговиот теснец и Кејп Дежнјов * Јаков Гакел, океанограф, творец на првата [[батиметрија|батиметриска]] карта на Северноледениот Океан * Матвеј Геденштром, истражувач на Новосибирските Острови, откривач на сибирската полиња * Марија Кленова, основач на морската геологија, ја направила првата комплетна мапа на морското дно на [[Баренцово Море|Баренцовото Море]], една од првите жени истражувачи на Антарктикот * Ернст Кренкел, радиоман за многу поларни експедиции, поставил светски рекорд на радио комуникација на долги релации (меѓу Земјата на Франц Јосиф и Антарктикот)[[Податотека:Chilingarov Artur, 2009.jpg|мини|127x127п| Артур Чилигаров]] * Дмитриј Лаптев, истражувач на бреговите на [[Лаптевско Море|Лаптевското Море]] * Харитон Лаптев, истражувач на бреговите на [[Лаптевско Море|Лаптевското Море]] * [[Михаил Лазарев]], откривач на Антарктикот, воен херој * Фјодор Литке, истражувач на [[Нова Земја|Новата Земја]], Беринговото Море и Тихиот Океан * Степан Макаров, океанограф, градител на првиот поларен мразокршач, воен херој * Степан Малигин, автор на првиот руски прирачник за [[навигација]], водач на западната единица на Големата северна експедиција * Александар Мидендорф, истражувач на [[Тајмир|полуостровот Тајмир]], основач на науката за мраз, откривач на платото Путорана и морската струја на Северниот Кејп * Иван Нагурски, прв поларен воздухопловец * Дмитриј Овцин, истражувач на [[Тајмир|полуостровот Тајмир]], го мапираше полуостровот Гидан * Петар Пахтусов, истражувач на [[Нова Земја|Новата Земја]][[Податотека:Михаил_Петрович_Лазарев.jpg|мини|121x121п| [[Михаил Лазарев]]]] * Иван Папанин, шеф на првата лебдат станица за мраз Северен пол-1 * Федот Попов, откривач на Чукотка и Беринговиот теснец * Васили Прончишчев, ги открил планините Биранга и повеќе острови крај [[Тајмир|полуостровот Тајмир]] * Марија Прончишчева, првата жена истражувач на Арктикот * Владимир Русанов, истражувач на Новата Земја и [[Шпицбершки Острови|Свалбард]], прототип за ''двајцата капетани'' * Анатолиј Сагалевич, го извршил најдлабоко нуркање во светот на слатка вода (1637 м во [[Бајкалско Езеро|Бајкалското Езеро]] ), ги истражил остатоците од бродот ''[[Титаник]]'', првиот што стигнал до морското дно под Северниот пол * Рудолф Самојлович, основач на Институтот за истражување на Арктикот и Антарктикот * Јаков Саников, истражувач на Новосибирските Острови * Ото Шмит, водач на првиот премин на Северноморскиот пат без презимување, надгледувал многу арктички експедиции * Георги Седов, истражувач на Новата Земја и реката Колима, починал во обид да стигне до Северниот пол, прототип за ''двајцата капетани'' * Петар Ширшов, член на екипажот на Северен пол-1, основач на Институтот за океанологија Ширшов, докажал дека има живот на високите географски широчини на Северноледениот Океан * Александар Сибиријаков, спонзор на повеќе експедиции во [[Сибир]] и Арктикот, вклучувајќи ја и онаа на Адолф Ерик Норденшелд * Михаил Сомов, шеф на втората советска лебдечка станица Северен пол-2, водач на 1-та советска експедиција на Антарктикот, основач на првите советски антарктички станици Мирни и Восток * Едуард Тол, истражувач на [[Јакутија]] и Арктикот, починал во потрага по легендарната земја Саников * Евгениј Толстиков, шеф на Северниот пол-4, ја предводел 3-тата советска експедиција на Антарктикот, откривач на планините Гамбурцев * Алексеј Триошњиков, шеф на Северниот пол-3, ги предводел 2-та и 13-тата советска експедиција на Антарктикот[[Податотека:Eduard_Toll.jpg|мини|129x129п| Едуард Тол]] * Николај Урванцев, истражувач на Северната Земја, откривач на [[никел]] во Таимир и основач на [[Нориљск]] * Георгиј Ушаков, основач на првата населба на островот Врангел, истражувач на Северната Земјаа, откривач на островот Ушаков (последниот непознат остров надвор од кој било архипелаг) * Борис Вилкитски, откривач на Северната Земја (последниот архипелаг на земјата да биде истражен), експедиција предводена од првото патување од [[Владивосток]] до [[Архангелск]] преку рута на Северното Море * Владимир Визе, научен водач на многу арктички експедиции, ја предвидле локацијата на островот Визе преку анализа на движењето на мразот во [[Карско Море|Карското Мора]] * Владимир Воронин, водач на првиот премин на Северноморскиот пат без презимување * [[Фердинанд Врангел]], истражувач на [[Источносибирско Море|Источносибирското Море]] и Алјаска === Космонаути === * Павел Белјајев, член на првата вселенска екипа од две лица[[Податотека:Gagarin_in_Sweden.jpg|мини|131x131п| [[Јуриј Гагарин]]]] * Георги Береговиј, најстариот човек што отишол во вселената (по датум на раѓање, 1921) * Валери Биковски, изведувач на најдолгото соло летање во вселената * Константин Феоктистов, член на првата вселенска екипа со три лица * [[Јуриј Гагарин]], првиот човек што патувал во вселената * Евгениј Хрунов, учесник на првата двојна вселенска прошетка и пренесување на екипаж помеѓу леталата * [[Владимир Комаров]], член на првата вселенска екипа од три лица, првиот човек што починал за време на вселенска мисија (несреќа при слетување) * Сергеј Крикалиов, останал најмногу време во вселената (803 дена) за време на шест летови * [[Алексеј Леонов]], прв кој извел вселенска прошетка, член на првиот вселенски екипаж од две лица, сликар во вселената[[Податотека:Leonov_Alexei.png|мини|116x116п| [[Алексеј Леонов]]]] * Муса Манаров, прв кој поминал повеќе од една година во орбитата * [[Андријан Николаев]], учесник на првиот паралелен лет, првиот што извршил комуникација од вселенски брод до вселенски брод, првиот што поминал две недели во вселената * [[Валериј Пољаков]], изведувач на најдолгиот континуиран вселенски лет (437 дена) * Павел Попович, учесник на првиот паралелен лет, првиот што извршил комуникација од вселенски брод до вселенски брод * [[Светлана Савицка]], втора жена што летала во вселената, прва што извршила вселенска прошетка * Виталиј Севастијанов, прв поминал две недели во вселената * Анатолиј Соловјов, личност која направила најмногу вселенски прошетки и поминала најмногу време шетајќи низ вселената (над 82 часа) * [[Валентина Терешкова]], прва жена и цивил во вселената[[Податотека:Valentina_Tereshkova_in_Moscow_06-2015_img1.jpg|мини|90x90п| [[Валентина Терешкова]]]] * Герман Титов, втор човек што кружел околу Земјата, првиот што поминал цел ден и спиел во вселената, најмладиот космонаут / астронаут досега * Владимир Титов, прв кој поминал повеќе од една година во орбитата * Борис Јегоров, член на првиот вселенски екипаж од три лица, прв лекар во вселената * Алексеј Јелисеев, учесник на првата двојна вселенска прошетка и трансфер на екипажот помеѓу вселенските летала == Пронаоѓачи и инженери == === Пронаоѓачи на полимати === * Генрих Алтшулер, пронаоѓач на таканаречената „Теорија за решавање на проблемите на пронаоѓачот“[[Податотека:Kulibin_I_P.jpg|мини|111x111п| Иван Кулибин]] * Иван Кулибин, механичар и оптичар, пронаоѓач на рефлектор, лифт со завртен погон, ''[[Автомобил|кочија што можела да се тркала]]'' (со замаец, [[Кочница|сопирачка]], менувач и лежиште ), оптички телеграф на рефлектор, [[Протеза|вештачки]] механичар * [[Михаил Ломоносов]], научник за полимати и уметник, пронаоѓач на коаксијалниот ротор и првите модели на [[хеликоптер]], [[Рефлекторски телескоп|телескоп што рефлектира надвор од оска и телескоп за]] ноќно гледање и ко-развиен руски порцелан. * Андреј Нартов, пронаоѓач на механичко одмарање со слајдови, струг на розов мотор, батерија со брзо запалување, телескопски поглед на [[топ]]ови * [[Петар Велики]], монарх и занаетчија, пронаоѓач на децималната валута, јахта-клубот, звучната линија со разделувачки пад, основач на руската морнарица[[Податотека:Nartov.jpg|мини|111x111п| Андреј Нартов]] * Владимир Шухов, инженер за полимати, автор на повеќе изуми,создавач на [[Шуховска кула|Шуховската кула]] и на модерната теорија за транспорт на цевководи * Леон Theremin, пронаоѓач и шпион, заслужен е за повеќе изуми === Производители на оружје === * Андреј Чохов, производител на [[Царски топ|Царскиот топ]] ,најголемиот бомбардер на светот по калибар * Василиј Дегтјаров, дизајнер на еден вид огнено оружје, изумител на авто-вчитување на карабината * Иван Фјодоров, пронаоѓач на повеќебрански малтер од 16 век, го вовел [[печатење]]то во Русија * Владимир Фјодоров, пронаоѓач на [[Автоматска пушка|автоматската пушка]] ( Фјодоров Автомат ) * Леонид Гобјато, пронаоѓач на модерниот малтер * [[Михаил Калашников]], пронаоѓач на ''[[АК-47|автоматските пушки АК-47]]'' и ''АК-74'', најпопуларните во светот (произведени повеќе од сите други видови на нападни пушки заедно) * Јули Каритон, главен дизајнер на советската атомска бомба, ко-развивач на Царската бомба * [[Сергеј Корољов|Сергеј Короyов]], пронаоѓач на првата [[меѓуконтинентална балистичка ракета]] ( ''[[Р-7 Семјорка]]'' ) * Михаил Кошкин, дизајнер на средниот тенк ''Т-34'', најдобриот и најпроизведуваниот тенк од Втората светска војна[[Податотека:Michael Kalashnikov.jpg|мини|116x116п| [[Михаил Калашников]]]] * Николај Лебеденко, дизајнер на [[Цар (тенк)|тенкот Цар]], најголемото [[оклопно возило]] во историјата * Виктор Макејев, развивач на првата меѓуконтинентална балистичка ракета испукана од подморница * Нестор Махно, анархист, легендарен пронаоѓач на таханка * Александар Морозов, дизајнер на ''Т-54/55'' (најпроизведениот [[тенк]] во историјата) * Сергеј Мосин, пронаоѓач на пушката Мосин – Нагант, една од најпознатите произведени во историјата * Андреј Нартов, пронаоѓач на полимати, дизајнирал телескопски поглед на батерии и [[топ]]ови со брзо пукање * Сергеј Непобедими, ја дизајнирал првата надзвучна противтенковска ракета наречена ''Штурм''[[Податотека:Mosin.jpg|мини|108x108п| Сергеј Мосин]] и друго советско ракетно оружје * Александар Пороховшиков, пронаоѓач на ''Везедеход'' * [[Андреј Сахаров]], физичар, пронаоѓач на генератор на компресија со флукс, експлозивно пумпан, ко-развивач на Царската бомба, [[Нобелова награда за мир|добитник на Нобелова награда за мир]] * Владимир Симонов, пронаоѓач на подводната автоматска пушка * Федор Токарев, дизајнер на автоматската пушка ''ТТ-33'' и автоматска пушка ''СВТ-40'', главни советски пушки за време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]] * Владимир Уткин, дизајнер на железничката кола - моделICBM ( ''RT-23 Molodets'' ) * Иван Виродков, пронаоѓач на кулата за опсада === Развивачи на копнен транспорт === [[Податотека:Pirotsky.jpg|мини|136x136п| Фјодор Пироцки]] * Фјодор Блинов, пронаоѓач на влечниот вагон и трактор на пареа * Черепановс, Јефим и неговиот син Мирон, производители на првата [[парна локомотива]] во Русија * Иван Елманов, пронаоѓач на монорејлот * Иван Кулибин, механичар и оптичар, пронаоѓач на ''[[Автомобил|вагон]]'' за ''[[Автомобил|само-тркалање]]'' (со замаец, [[Кочница|сопирачка]], менувач и лежиште ) * Јуриј Ломоносов, дизајнер на првата успешна главна дизел локомотива * Павел Мелников, министер за транспорт, градежник на првата руска железница, вовел руски широк мерач * Фјодор Пироцки, пронаоѓач на системот за електрификација на железницата и [[Трамвај|електричниот трамвај]] * Леонти Шамшуренков, пронаоѓач на првата [[Автомобил|количка]] со самогон (претходник на квадроциклот ) * Петар Шиловски, пронаоѓач === Инженери за морнарица === * Ростислав Алексеев, дизајнер на хидрофолии и [[екраноплан]]и (бродови) со голема брзина, вклучувајќи го и ''чудовиштето од Каспиското Море''[[Податотека:Alexey_Krylov_1910s.JPG|мини|109x109п| Алексеј Крилов]] * Анатолиј Александров, пронаоѓач на дегасирање, развивач на поморски јадрени реактори (вклучувајќи го и оној за првиот атомски мразокршач ) * Михаил Бритнев, дизајнер на првиот мразокршач со метален труп „ ''Пилот“'' * Стефан Држевицки, пронаоѓач на подморници на електричен погон и минијатури, ја дизајнирал првата сериска подморница, ја развил теоријата на елементите на сечилото * Борис Јакоби, пронаоѓач на електричниот брод, развивач на модерното поморско рударство * Алексеј Крилов, пронаоѓач на гироскопската [[Придушувачки однос|амортизација]] на бродовите, автор на теоријата за неиздржливост * Фјодор Литке, истражувач, пронаоѓач на [[плимомер]]от * Степан Макаров, адмирал, воен херој, океанограф, пронаоѓач на тендер за торпедо бродовите, градител на првиот поларен мразокршач, автор на теоријата за неиздржливост[[Податотека:SO_Makarov_01.jpg|мини|128x128п| Степан Макаров]] * Виктор Макејев, развивач на првата интерконтинентална балистичка ракета со подморница * Лудвиг Нобел, дизајнер на современиот танкер за нафта * Павел Шилинг, пронаоѓач на електричниот поморски рудник * Игор Спаски, дизајнер на платформата <nowiki><i>Sea Launch</i></nowiki> и над 200 јадрени подморници, вклучувајќи ги и најголемите подморници во светот ( ''класа Тајфун'' ) * Владимир Јуркевич, дизајнер на ''СС Нормандија'', развивач на модерен дизајн на труповите на бродовите * === Инженери за конструкција === * Николај Белељубски, главен дизајнер на мостот, измислил голем број градежни шеми[[Податотека:Vladimir_Grigoryevich_Shukhov_1891.jpg|мини|136x136п| Владимир Шухов]] * Агустин де Бетанкур, инженер за полимати, урбанистички планер, ги дизајнирал <nowiki><i>Москва Манеж</i></nowiki> и џиновската купола на [[Исакиевски собор|катедралата Свети Исак]], основана Гознак * Владимир Бармин, дизајнер на првата платформа за лансирање ракети во светот ( [[Бајконур (космодром)|космодром Бајконур]] ) * Акифиј Демидов, ја изградил Кривата кула во Невјанск (првата конструкција со арматури и купола од леано железо, како и првиот [[громобран]] во Европа) * Алексиј Душкин, дизајнер на првата станица со длабоки колони, ''Мајаковска'' * Александар Хреникоф, основач на методот на конечни елементи * Николај Никитин, инженер на најголемите советски структури: [[Московски државен универзитет „Ломоносов“|Државниот универзитет во Москва]], [[Лужники (стадион)|Стадионот Лужники]], Повиците на Татковината и [[Останкинска кула|Кулата Останкино]] (некогаш највисоката градба на светот ) * Лавр Проскурјаков, градител на повеќе мостови долж [[Транссибирска железница|Трансибирската железница]], пронаоѓач и учител * Владимир Шухов, инженер-полимат, пронаоѓач кој бил чекор понапред со неговите [[Индустриски дизајн|индустриските дизајни]] ( хиперболоидна структура, структура со тенка обвивка, структура на затегнување, решетка ), градител на [[Шуховска кула|Шуховската кула]] и повеќе други структури === Електроинженери === [[Податотека:Pavel_Shilling.jpg|мини|111x111п| Шилинг]] * [[Жорес Алферов]], физичар, пронаоѓач на хетеротранзисторот, [[Нобелова награда|добитник на Нобелова награда]] * Николај Бенардос, пронаоѓач на процесот на заварување со јаглероден лак (првиот практичен метод на заварување со лак ) * Михаил Доливо-Доброволски, пронаоѓач на [[Трофазна струја|трофазната електрична енергија]] * Борис Јакоби, пронаоѓач на галванизацијата, електротепирањето, галванопластичната скулптура и електричниот брод * Константин Хренов, пронаоѓач на подводното заварување * Александар Лодигин, еден од пронаоѓачите на [[жарулка]]та, пронаоѓач на електричното улично светло и на [[Жарулка|волфрамското влакно]] * Олег Лосев, пронаоѓач на [[Светлечка диода|светлечката диода]] и кристадинот * Василиј Петров, пронаоѓач на заварувањето со електричен лак * Фјодор Пироцки, пронаоѓач на системот за електрификација на железницата и [[Трамвај|електричниот трамвај]] * Александар Пониатов, пронаоѓач на [[Магнетоскоп|магнетоскпот]][[Податотека:Yablochkov_1.jpg|мини|100x100п| Павел Јаблочков]] * Георг Вилхелм Ричман, пронаоѓач на [[електрометар]]от, починал од [[Топчеста молња|удар на гром]] при еден експеримент * Павел Шилинг, пронаоѓач на заштитниот кабел, електричниот рудник и електромагнетниот телеграф * Николај Славјанов, пронаоѓач * Александар Столетов, физичар, пронаоѓач на [[Сончева ќелија|сончевите ќелии]] * Павел Јаблочков, пронаоѓач на Јаблочковата свеќа (првата електрична лампа што можела да се искористи од економски карактер), [[трансформатор]]от и фарот === Компјутерски инженери === * Георги Аделсон-Велски, развивач на Каиса (првиот светски шампион во компјутерски шах ) * Борис Бабајан, развивач на суперкомпјутерите Елбрус * [[Сергеј Брин]], пронаоѓач на моторот за пребарување на интернет Гугл * Николај Брусенцов, пронаоѓач на тројниот компјутер ( ''Сетун'' ) * Михаил Донској, водечки развивач на Каиса, првиот шампион во компјутерски шах * Виктор Глушков, основач на кибернетиката, пронаоѓач на првиот [[личен сметач]] ''МИР'' * Анатолиј Карацуба, го развил алгоритмот <nowiki><i>Карацуба</i></nowiki> (првиот алгоритам за брзо множење ) * Евгениј Касперски, развивач на [[Антивирус|антивирусни производи]] на Касперски * Леонид Качијан, го развил елипсоидниот алгоритам за линеарно програмирање * Семен Корсаков, прв што користел дупнати картички за складирање и пребарување на информации * Евгениј Ландис, пронаоѓач на алгоритми[[Податотека:Alexey_Pajitnov_-_2575833305_(crop).jpg|мини|115x115п| Алексеј Пајитнов]] * Сергеј Лебедев, развивач на првите советски и европски [[Сметач|електронски компјутери]], МЕСМ и БЕСМ * Владимир Левенштајн, ги развил автоматскиот левенштајн, кодирањето на Левенштајн и растојанието на Левенштајн * Алексеј Пајитнов, пронаоѓач на ''[[тетрис]]'' * Валентин Турчин, пронаоѓач на програмскиот јазик <nowiki><i>Рефал</i></nowiki>, вовел транзиција во метасистем и суперкомпликација === Пионери за оптика и фотографија === * Франц Епинус, пронаоѓач на ахроматскиот [[микроскоп]][[Податотека:Dmitri_Maxutow_Leutnant.jpg|мини|117x117п|Димитриј Максутов]] * [[Николај Басов]], физичар, ко-пронаоѓач на [[ласер]]от и мазерот, [[Нобелова награда|добитник на Нобеловата награда]] * Јуриј Денисјук, пронаоѓач на [[Холографија|3Д холографијата]] * Семјон Кирлијан, пронаоѓач на кирлијанската фотографија * Иван Кулибин, пронаоѓач на полимати, вовел рефлектор на [[Свеќа|свеќи]] и оптички телеграф заснован на рефлектор * Сергеј Левицки, пронаоѓач на камерата од меури, еден од најраните пионери во фотографијата * [[Михаил Ломоносов]], научник за полимати и уметник, пронаоѓач на [[Рефлекторски телескоп|рефлекторскиот телескоп]] и телескопот за ноќно гледање * Александар Макаров, пронаоѓач на орбитрапот * Димитриј Максутов, пронаоѓач на телескопот Максутов[[Податотека:Sergei-Prokudin-Gorski-Larg.jpg|мини|123x123п| [[Сергеј Прокудин-Горски]]]] * Борис Мамирин, пронаоѓач * [[Александар Прохоров]], физичар, ко-пронаоѓач на [[ласер]]от и мазерот, добитник на Нобеловата награда * [[Сергеј Прокудин-Горски]], пионер на фотографија во боја, пронаоѓач на филмски слајдови во боја и [[Филм|филмски слики]] во боја, познат по своите повеќекратни фотографии во боја на [[Руска Империја|Руската Империја]] * Евгениј Завоиски, пронаоѓач === Инженери за комуникација === * Хованс Адамијан, пронаоѓач на првиот [[RGB|RGB-]] заснован механички ТВ-систем во боја[[Податотека:Alexander_Stepanovich_Popov.jpg|мини|116x116п| [[Александар Попов (физичар)|Александар Попов]]]] * Леонид Купријанович, изумителот на преносниот [[мобилен телефон]] * Олег Лосев, пронаоѓач на радиото кристадин * Константин Перски, пронаоѓач на зборот „телевизија“, ТВ пионер * [[Александар Попов (физичар)|Александар Попов]], физичар,пронаоѓач на детекторот за молња, еден од пронаоѓачите на радиото * Борис Росинг, првиот што користел катодна цевка во [[Телевизија|ТВ-]] систем * Павел Шилинг, пронаоѓач на електричниот телеграф * [[Лав Термен]], полимат, пронаоѓач * [[Владимир Зворикин|Владимир Цворикин]], ''„Таткото на телевизијата“'', пронаоѓач на иконоскопот и киноскопот === Производители на музички инструменти === * Василиј Андрејев, ја развил стандардната [[балалајка]], ја оживеал гуслата[[Податотека:Andreev_vas.jpg|мини|122x122п| Василиј Андрејев]] * Владимир Баранов-Росин, пронаоѓач на оптофониското пијано * Моторини Иван и неговиот син Михаил, креаторите на [[Царски ѕвонец|царскиот ѕвонец]], најголемото ѕвоно во светот * Евгениј Мурзин, пронаоѓач на синтисајзерот <nowiki><i>АНС</i></nowiki> * Андреј Сихра, пронаоѓач на руската гитара * Лав Термен, изумителот на тереминот (првиот успешенелектронски музички инструмент ), терпситон и ритмикон (првата тапан машина ) === Разни пронаоѓачи === * Виталиј Абалаков, планинар, пронаоѓач на повеќе уреди за камирање * Александар Алексиев, пронаоѓач * Анатолиј Карлампиев, развивач на самбо боречката вештина * Семејството Лисицинс, производители на првите руски самовари * Сергеј Малјутин, сликар, пронаоѓач на [[бабушки]]те * Вера Мухина, вајар, пронаоѓач на заварената скулптура * Лисјен Оливие, пронаоѓач на салатата „Оливие“ (на Балканот наречена [[руска салата]]) * Иван Ползунов, пронаоѓач на двоцилиндричната [[парна машина]] [[Податотека:Franz_San_Galli.jpg|мини|135x135п| Франц Сан Гали]] * Ида Розентал, пронаоѓач на модерниот градник, стандард за големини на чаши и градник за нега * Александар Саблуков, пронаоѓач на центрифугалниот вентилатор * Франц Сан Гали, пронаоѓач на радијаторот * Јефим Смолин, пронаоѓач на стаклото за маса * Виктор Васнецов, пронаоѓач на буденовка * [[Лудвик Заменхоф]], творец на [[есперанто]]то == Научници == === Полимати === * [[Александар Бородин]], хемичар и композитор, автор на познатата опера ''принцот Игор'', ја открил реакцијата на Бородин, ја открил и реакцијата на Алдол * Александар Чижевски, интердисциплинарен научник, биофизичар, филозоф и уметник, основач на хелиобиологијата и модерната јонизација на воздухот, руски космист * [[Михаил Ломоносов]], научник за полимати, уметник и пронаоѓач; основач на [[Московски државен универзитет „Ломоносов“|Московскиот државен универзитет]] ; предложил закон за [[Закон за запазување на масата|зачувување на материјата]] ; ја демантирал теоријата на Флогистон ; го измислил коаксијалниот ротор и првиот [[хеликоптер]] ;[[Податотека:Lomonosovportrait.jpg|мини|121x121п| [[Михаил Ломоносов]]]] го измислил телескопот за ноќно гледање и [[Рефлекторски телескоп|рефлекторскиот телескоп]] ; ја открил атмосферата на Венера ; сугерирал за органското потекло на [[почва]]та, тресетот, [[јаглен]]от, [[нафта]]та и [[килибар]]от ; пионер во истражувањето на атмосферската електрична енергија и други * Владимир Обручев, геолог, палеонтолог, географ и истражувач на [[Сибир]] и [[Средна Азија]], автор на сеопфатната ''геологија на [[Сибир]]'' и на два популарни романа [[научна фантастика]], ''Плутонија'' и ''Санников.'' * [[Петер Симон Палас]], полимат природонаучник, географ, етнограф, филолог, истражувач на [[Европска Русија|европската Русија]] и [[Сибир]], откривач на првиот метеорит на палазит ( метеорит од Краснојарск ) и повеќе животни * Јаков Перелман, основач на популарната наука, автор на многу популарни книги, вклучувајќи ја и ''физиката може да биде забавна'' и ''математиката може да биде забавна'' * Петар Семионов-Тјан-Шански, географ, геолог, ентомолог, истражувач на [[Тјеншан|планините Тјеншн]], откривач на врвот Хан Тенгри, 40 години бил на чело на [[Руско географско друштво|Руското географско друштво]], статистичар, организатор на првиот попис на Руската Империја * Василиј Татишчев, државник, економист, географ, етнограф, филолог и историчар, супервизор на првото инструментално пресликување на Русија, колонизатор на [[Урал (планина)|Урал]] и Сибир, основач на [[Перм]] и [[Екатеринбург]], ја создал и објавил ''Руска правда'', ''Судебник'' и контроверзната ''хроника на Јоахим'', го напишал првиот извештај за руската историја во целосен обем, го составил првиот енциклопедиски речник на [[руски јазик]] * Владимир Вернадски, филозоф, геолог, основач на геохемија, биогеохемија и радиогеологија, творец на теоријата на ноосфера, го популаризирал терминот ''[[биосфера]]'', главен руски космист * Иван Јефремов, палеонтолог, филозоф, научнофанатастичен и историски романописец, основач на тафтономијата, автор на ''„Земјата на пената“'', „ ''Андромеда: приказна за вселенската доба'' и ''тајланѓаните од Атина“'' === Земјонаучници === {{Главна|Список на руски земјонаучници}} * Карл Баер, природонаучник, го формулирал геолошкиот закон на Баер за [[ерозија]] на [[Ерозија|реките]] * Иван Черски, геолог, истражувач на [[Сибир]], го објаснил потеклото на [[Бајкалско Езеро|Бајкалското Езеро]], бил пионер во геоморфолошката теорија на еволуција * Александар Ферсман, основач на геохемијата, открил [[бакар]] во [[Мончегорск]], апатити во Кибини, [[сулфур]] во [[Средна Азија]] * Борис Голицин, пронаоѓач на електромагнетниот [[Сеизмометар|сеизмограф]], претседател на ''Меѓународната асоцијација за [[сеизмологија]]'' * Иван Гувкин, основач на Рускиот државен универзитет за нафта и гас во Габкин * Александар Карпински, геолог и минералог, прв претседател на Советската академија на науките * Владимир Копен, метеоролог, автор на најчесто користената [[Кепенова класификација на климата|Копенова класификација на климата]] * Степан Крашениниников, географ, првиот руски природонаучник, го направил првиот научен опис на [[Камчатка]] * Петар Ширшов, поларен истражувач, основач на Институтот за океанологија во Ширшов, докажал дека постои живот на високи географски широчини на Северноледениот Океан * Јули Шокалски, првиот раководител на [[Руско географско друштво|Советското географско друштво]], го создал поимот ''[[Светски океан]]'' * Владимир Вернадски, филозоф, геолог, основач на геохемијата, биогеохемијата и радиогеологијата, творец на теоријата на ноосфера, го популаризирал терминот ''[[биосфера]]'' === Биолози и палеонтолози === * Јохан Фридрих Адам, го открил мамутот Адамс, првиот комплетен волнен скелет од мамут[[Податотека:Andrei_Bolotov.jpg|мини|120x120п|Андреј Болотов]] * Карл Баер, природонаучник, го основал Руското ентомолошко друштво, ги формулирал [[Ембриологија|ембриолошките]] закони на Баер * Николај Бернштајн, неврофизиолог, го измисли терминот [[биомеханика]] * Андреј Болотов, голем [[Земјоделство|земјоделец од]] 18 век, ја открил дихогамијата, која претставува пионерско вкрстено опрашување * Александар Чижевски, основач на хелиобиологијата и современата јонизација на воздухот * Андреј Фаминтсин, [[Физиологија на растенијата|физиолог на растенијата]], пронаоѓач на ламбата за растење, развивач на теоријата на симбиогенеза * Јуриј Филипченко, ентомолог, ги создал поимите ''[[микроеволуција]]'' и ''макроеволуција'' * Јохан Георг Гмелин, првиот истражувач на [[сибир]]ската флора * Александар Гурвич, потекнува од теоријата за морфогенетско поле и го открил биофотонот * Иљја Иванов, истражувач на вештачкото оплодување и меѓуспецифичната хибридизација на животните, се обидел да создаде хибрид човечки-мајмун * [[Дмитриј Ивановски]], откривач на [[вирус]]и * Георги Карпеченко, пронаоѓач на рабаби (првиот некогашен нестерилен хибрид добиен преку вкрстување ) * Николај Колцов, откривач на [[цитоскелет]]от * Владимир Комаров, географ на растенија, претседател на Советската академија на науките, основач на Ботаничкиот институт Комаров * [[Иљја Мечников]], пионер истражувач на [[Имунолошки систем|имунолошкиот систем]], пробиотиците и [[фагоцитоза]]та, го создал терминот ''геронтологија'',и е [[Нобелова награда за физиологија или медицина|добитник на Нобелова награда во полето на медицина]] * Константин Мережковски, главен лихенолог, развивач на теоријата на симбиогенеза, основач на теоријата на ендосимбиоза * [[Иван Мичурин]], помолог, [[Природна селекција|селекционист]] и генетичар, практикувал вкрстување на географски далечни растенија, создал стотици овошни сорти[[Податотека:Michurin_1936.jpg|мини|116x116п| [[Иван Мичурин]]]] * Александар Мидендорф, зоолог и истражувач, го проучувал влијанието на мразот врз живите суштества, го измислил терминот ''радула'', истакнат одгледувач на коњи * Виктор Мотчулски, истакнат истражувач на [[Тврдокрилци|бубачки]] * Сергеј Навашин, го открил двојното оплодување * Алексиј Оловников, заслужен за предвиденото постоење на Теломераза, ја предложил хипотезата за теломерите за стареење и односите на теломерите со ракот * [[Александар Опарин]], биолог и биохемичар, покажал дека многу процеси на [[Прехранбена индустрија|производството на храна]] се засноваат на биокатализа * Хајнц Кристијан Пандер, ембриолог, открил слоеви на микроб * [[Петер Симон Палас]], полимат природонаучник, истражувач, откривач на повеќе животни * [[Иван Петрович Павлов|Иван Павлов]], основач на модерна [[физиологија]], првиот што ги истражувал условените рефлекси, добитник на Нобеловат награда за медицина[[Податотека:Nikolai_Vavilov_NYWTS.jpg|мини|120x120п| Николај Вавилов]] * Владимир Правдич-Немински, ја објавил првата електроенцефалографија на мозокот на цицачите * Карл Шмит, истражувач на биохемиски кристални структури, ја докажал хемиската сличност на животинските и растителните клетки * Борис Шванвич, ентомолог, применил модели на бои на крилја на инсекти во воена камуфлажа за време на Втората светска војна * Иван Сеченов, основач на електрофизиологијата и неврофизиологијата * Георг Вилхелм Стелер, природонаучник, учесник во патувањата на [[Витус Беринг]], откривач на повеќе видови животни * Лина Стерн, пионер-истражувач на крвно-мозочната бариера * Армен Тахтајан, развивач на системот на класификација на [[Скриеносеменици|цветните растенија]] Тахтајан, главен [[Биогеографија|биогеограф]] * Климент Тимиријазев, физиолог на растенија и еволуционист, главен истражувач на [[хлорофил]]от * Лев Ценковски, пионер-истражувач на [[онтогенеза]]та на долните растенија и животни * [[Михаил Цвет]], пронаоѓач на хроматографијаta * Николај Вавилов, ботаничар и генетичар, ја собрал најголемата колекција во светот на растителни [[Семе|семиња]], идентификувани од центрите на потекло на главните култивирани растенија * Сергеј Виноградски, микробиолог, еколог и научник за почва, бил пионер во концептот на биогеохемиски циклус, ги открил литотрофијата и [[хемосинтеза]]та, ја измисли колоната Виноградски за размножување на [[Микроорганизам|микроорганизми]] * Иван Јефремов, палеонтолог, ја основал тафтономијата * Сергеј Зимов, творец на Плеистоценскиот парк === Економисти и социолози === * Александар Чајанов, го развил принципот потрошувачка-баланс на трудот[[Податотека:Leonid_Kantorovich_1975.jpg|мини|116x116п| [[Леонид Канторович]]]] * Orорж Гурвич, голем развивач на социологијата на знаење и социологијата на правото * [[Леонид Канторович]], математичар и економист, го основал линеарното програмирање, ја развил теоријата за [[Математичка оптимизација|оптимална распределба]] на ресурсите, [[Нобелова награда за економија|добитник е на Нобелова награда за економија]] * Николај Кондратиев, откривач на брановите Кондратиев * [[Андреј Коротаев]], историчар, антрополог, основач на клиодинамика, истакнат развивач на теоријата на социјален циклус * Глеб Кржижановски, развивач на планот ГОЕЛРО, првиот началник на Госплан * [[Сајмон Кузнец]], ги открил нишалките Кузнец, ја создал кривата Кузнец, ја побил хипотезата за апсолутни приходи, добитник е на Нобелова награда за економија * [[Владимир Илич Ленин|Владимир Ленин]], водач на [[Октомвриска револуција|Октомвриската револуција]] и основач на Советскиот Сојуз, ги вовел планираната економија и [[Ленинизам|ленинизмот]][[Податотека:Питирим_Сорокин.jpg|мини|119x119п| Питирим Сорокин]] * Евсеи Либерман, ја поставил научната поддршка за советската реформа Косигин во економијата * [[Василиј Леонтјев|Василиј Леонтјеф]], добитник на Нобелова награда за економија * Василиј Немчинов, ја создал математичката основа за советското централно планирање * Григори Орлов, основач на Слободното економско друштво * Питирим Сорокин, социолог, истакнат развивач на теоријата на социјален циклус * Станислав Струмилин, пионер на планираната економија, ги развил првите петгодишни планови * * === Астрономи и космолози === * Виктор Амбартсумијан, еден од основачите на [[Астрофизика|теоретската астрофизика]], откривач на [[Ѕвездено здружение|ѕвездените асоцијации]], основач на опсерваторијата Биуракан[[Податотека:Aleksandr_Fridman_cropped.png|мини|112x112п| Александар Фридман]] * Владимир Белински, автор на моделот на единственост на ВКЛ на Универзумот * Аристарх Белополски, измислил спектрограф заснован на [[Доплеров ефект|Доплеровиот ефект]], меѓу првите фотографи на ѕвездените спектри * Фјодор Бредихин, ја развил теоријата за опашките на [[Комета|кометите]], [[Метеороид|метеори]] и [[метеорски дожд]]ови, директор на опсерваторијата Пулково * Јакоб Брус, државник, природонаучник и астроном, основач на првата [[опсерваторија]] во Русија (во кулата Сухарев ) * Људмила Черних, астроном, открила 268 [[астероид]]и * Николај Черних, астроном, открил 537 астероиди и 2 комети * Александар Фридман, ги открил Фридмановите равенки ( метричко проширување на вселенското решение на [[Општа теорија за релативноста|општите]] [[Ајнштајнови равенки за полето|равенки на]] [[Општа теорија за релативноста|релативната]] [[Ајнштајнови равенки за полето|област]] ), автор на FLRW метриката на Универзумот * Матви Гусев, прв успеал да ја докаже не-сферичноста на [[Месечина]]та, пионер на фотографијата во астрономијата * [[Николај Кардашов]], астрофизичар, изумител на [[Кардашова скала|Кардашовата скала]] за рангирање на вселенските цивилизации * Исак Халатников * Маријан Ковалски, прв ја измерил ротацијата на [[Млечен Пат|Млечниот Пат]] * Андерс Јохан Лексел, математичар, истражувач на [[Небесна механика|небесната механика]] и астрономија на [[комета]]та, докажал дека [[Уран (планета)|Уран]] е планета наспроти мислењата дека е [[комета]] * Андреј Линде, ја создал теоријата за хаотична инфлација на Универзумот * Евгениј Лифшиц[[Податотека:PGRS_2_081_Struve_-_crop.jpg|мини|104x104п| Фридрих Вилхелм Струве]] * Дмитриј Дмитриевич Максутов, го создалтелескопот Максутов * Виктор Сафронов, автор на [[планетезимал]]ната хипотезата за формирање на планета * Григори Шајн, првиот директор на Кримската астрофизичка опсерваторија, развил метод за мерење на [[Ѕвездено вртење|ѕвездената ротација]] * Јосиф Шкловски, истакнат [[Радиоастрономија|радиоастроном]], [[Космичко зрачење|космички зраци]] и истражувач на [[Вонземски живот|вонземскиот живот]] * Фридрих Вилхелм Струве, основач и прв директор на опсерваторијата Пулково, истакнат истражувач на двојните sвезди * * === Хемичари и научници за материјали === * [[Податотека:Butlerov_A.png|мини|112x112п| Александар Бутлеров]] * Николај Бекетов, пронаоѓач на алуминотермијата, основач на [[Физичка хемија|физичката хемија]] * Фридрих Конрад Бејлштајн, го предложил Бејлштајновиот тест за откривање на [[халоген]], ја составил [[Бајлштајнова база на податоци|базата на податоци]] на [[Бајлштајнова база на податоци|Билштајн]] во [[Органска хемија|органската хемија]] * Борис Белоусов, откривач на реакцијата Белоусов-Заботински, класичен пример за [[Нерамнотежна термодинамика|нееквилибриумската термодинамика]] * [[Александар Бородин]], хемичар и композитор, автор на познатата опера ''принцот Игор'', ја открил реакцијата на Бородин, ја открил и реакцијата на Алдол * [[Александар Бутлеров]], го открил хексаминот, [[формалдехид]]от и формозната реакција (првата синтеза на [[шеќер]] ) и други откритија * Дмитриј Чернов, основач на модерна металографија, го открил полиморфизмот кај металите, го изградил дијаграмот [[железо]] - [[јаглерод]]на фаза * Алексеј Чичибабин, ги открил синтезата на пиридин на Чичибабин, синтезата на алдехид Бодрукс-Чичибабин и реакцијата на Чичибабин * Карл Ернст Клаус, хемичар и ботаничар, откривач на [[рутениум]]от[[Податотека:Jewgraf_Stepanowitsch_Fjodorow.jpg|мини|102x102п| Евграф Фјодоров]] * * Евграф Фјодоров, првиот кој ги наброил сите 230 вселенски групи на [[кристал]]и, со што ја основал модерната [[кристалографија]] * [[Андреј Гејм|Андре Геим]], пронаоѓач на [[графен]]от, развивач на геко лентата, добитник на Нобеловата награда во физика * Владимир Ипатиев, пронаоѓач на бомбата Ипатиев, основач на петрохемијата * Исидор, легендарниот пронаоѓач на [[Вотка|руската вотка]] * Борис Јакоби[[Податотека:Sergey_Lebedev.jpg|мини|120x120п| Сергеј Лебедев]] * [[Петар Капица]], ја открил суперфлуидноста додека проучувал течен хелиум, добитник на Нобеловата награда за физика * Готлиб Кирхоф, откривач на [[гликоза]]та * Иван Кнуњантс, пронаоѓач на поли-капролактам, развивач на советското хемиско оружје * Сергеј Лебедев, пронаоѓач на полибутадиен, првата трговско остварлива синтетичка гума * [[Михаил Ломоносов]], полимат, го смисли поимот ''[[физичка хемија]]''и ја демантирал теоријата на Флогистон, прв што го забележал [[Мрзнење|замрзнувањето]] на [[жива]]та * * [[Константин Новоселов]], пронаоѓач на [[графен]], развивач на геко лентата, добитник на Нобелова награда за физика * Владимир Марковников, автор на [[Марковниково правило|Марковниковото правило]] за органска хемија, откривач на [[Циклоалкан|цикоалканите]][[Податотека:DIMendeleevCab.jpg|мини|126x126п| [[Дмитриј Иванович Менделеев|Дмитриј Менделеев]]]] * [[Дмитриј Иванович Менделеев|Дмитриј Менделеев]], го создал [[Периоден систем на елементите|периодниот систем на елементите]], првиот што предвидел дека својствата на елементите што допрва ќе бидат откривани, пронаоѓач на пироколодионот, развивач на цевководи и истакнат истражувач на [[вотка]] * === Филозофи === ==== Модерни ==== * Елена Ознобкина, истражувач и преведувач на [[Имануел Кант|Кант]], [[Фридрих Ниче|Ниче]] и [[Едмунд Хусерл|Хусерл]], теоретичар и критичар на рускиот затворски систем, уредник на руското издание на списанието Индекс на цензура, активист за човекови права. === Ориенталисти === ==== Источноазиски студии ==== * Елиаху Еилат (1903–1990), израелски дипломат и претседател на [[Еврејски универзитет во Ерусалим|еврејскиот универзитет во Ерусалим]] * Евгениј Торчинов, академик, истражувач и преведувач на текстови за [[Будизам|будизмот]] и [[Таоизам|таоизмот]] на [[руски јазик]]. == Уметност == * ==== Танчери и кореографи на балет ==== [[Податотека:IrinaBaronova1937.jpg|мини|104x104п| Ирина Баронова]] [[Податотека:Pharoah's_Daughter_-Anna_Pavlova_-1910.jpg|мини|130x130п| [[Ана Павлова]]]] * Ирина Баронова, балерина, кореограф * Михаил Баришников, балетан * Сергеј Дјагилев, балетско импресарио * Ирина Дворовенко, балетанка * Мишел Фокин, кореограф, танчерка * Елизавета Гердт, балерина * Павел Гердт, танчер * Александар Годунов, балетан * Тамара Карсавина, балерина * [[Матилда Кшесинска|Матилде Кшесинска]], примабалерина * [[Наталија Макарова]], балерина * Васлав Нижински, балетан, кореограф * Иван Новикоф, балетски мајстор * Рудолф Нуреев, балетан * Валери Панов, балетан, кореограф * [[Ана Павлова]], балерина * Маја Плисецкаја, балерина * Олга Преобрајенска, балерина * Татјана Риабучинска, балерина * Јуриј Соловиев, балетан * [[Галина Уланова]], балерина * Агрипина Ваганова, наставник по балет ==== Композитори и музичари на класична музика ==== [[Податотека:Borodin.jpg|мини|124x124п| [[Александар Бородин]]]] [[Податотека:Glinka_1856.jpg|мини|134x134п| [[Михаил Иванович Глинка|Михаил Глинка]]]] [[Податотека:Modest_Musorgskiy,_1870.jpg|мини|128x128п| [[Модест Мусоргски]]]] [[Податотека:Sergei_Prokofiev_circa_1918_over_Chair_Bain.jpg|мини|111x111п| [[Сергеј Прокофјев|Прокофиев]]]] [[Податотека:Mstislav_Rostropovich_1978.jpg|мини|118x118п| Мстислав Ростропович]] * [[Александар Василевич Александров]], композитор * Антон Аренски, композитор * Мили Балакирев, композитор * [[Александар Бородин]], композитор * Сергеј Борткиевич, композитор * Валери Брејин, композитор, музички научник * Сезар Куи, композитор * Марија Еклунд, диригент * Мајкл Л. Гелер, композитор, свирач на виола * Валери Гергиев, пијанист, диригент * [[Емил Гилељс|Емил Гилелс]], пијанист * Александар Глазунов, композитор * [[Михаил Иванович Глинка|Михаил Глинка]], композитор на ''[[Руслан и Људмила|Раслан и Људмила]]'' * Николај Голованов, диригент * Александар Гретчанинов, композитор * [[Владимир Хоровиц]], пијанист * Дмитриј Кабалевски, композитор * [[Арам Хачатурјан]], композитор * Тихон Креников, композитор * Леонид Коган, виолинист * Анатолиј Константинович Лјадов, композитор * Борис Кожевников, композитор, најпознат од ''Симфонијата број 3, Славјанска'' * Сергеј Љапунов, композитор * Николај Медтнер, композитор, пијанист * [[Модест Мусоргски]], композитор на ''Борис Годунов'', ''Слики на изложба'' * Николај Мијасковски, композитор * Наташа Паремски, пијанистка * [[Михаил Плетњов|Михаил Плетнев]], пијанист * Грегор Пијатигорски, композитор * [[Сергеј Прокофјев]], композитор, пијанист и диригент * [[Сергеј Рахманинов]], пијанист, композитор, диригент * Вадим Репин, виолинист * [[Свјатослав Рихтер|Свијатослав Рихтер]], пијанист * [[Николај Римски-Корсаков]], композитор * Мстислав Ростропович, виолончелист и диригент * Генадиј Рождестовски, диригент * Николај Рубинштајн, пијанист, диригент и композитор * Алексеј Румианцев, пијанист, композитор * Василиј Илич Сафонов, композитор и музички едукатор * Алфред Шнитке, композитор * [[Александар Скрјабин]], композитор и пијанист * Дмитриј Шостакович, композитор и пијанист * [[Игор Стравински]], композитор * Александар Серов, композитор * Родион Шчедрин, композитор * Висарион Шебалин, композитор * Регина Спектор, музичар * Георги Свиридов, композитор * Александар Танејев, композитор * Сергеј Танејев, композитор * Микаел Таривердиев, композитор * [[Петар Илич Чајковски]], композитор * Борис Чајковски, композитор * Александар Черепнин, композитор * Галина Устополска, композитор * [[Максим Венгеров]], виолинист ==== Пејачи на опера и хор ==== * Николај Басков, оперски пејач * Евгениј Беyaаев, пејач * Феодор Шалиапин, оперски пејач * [[Ана Нетребко]], оперска пејачка * Елена Панкратова, оперска пејачка * Владимир Росинг, пејач, режисер * Елизабет Сандунова, оперска пејачка * Дмитриј Хворостовски, оперски пејач === Современи музичари, пејачи и бендови === [[Податотека:Eduard_Khil.jpg|мини|104x104п| Едуард Хил]] * Јуриј Антонов, композитор, пејач * Саша Аргов (1914–95), композитор * [[Дима Билан]], композитор, победник на Евровизија * [[Полина Гагарина]], пејачка, вицешампион на Евровизија * Лена Катина, пејачка * Едуард Хил (1934–2012), пејач * Филип Киркоров, поп-пејач * [[Сергеј Лазарев]], вокал * Орига, пејач, изведува тематски песни за разни [[аниме]] серии * Наталија О’Шиа, лингвист, текстописец, музичар ( ирска харфа, [[гитара]] ), вокал и водач на бендовите ''Мелница'' ( фолк-рок ) и ''Клен Лир'' * Александра Пахмутова, композитор * [[Ала Пугачова]], пејачка и композитор * <nowiki><i>Second Hand Band</i></nowiki>, музичка група од Москва * Андреј Шибко (роден 1975 година), пијанист * Регина Спектор, музичар * [[Валериј Леонтјев]], пејач * Виктор Цои, поет, композитор, музичар, глумец во 80-тите години на минатиот век * Јулија Волкова, пејачка на музичко дуо т. ATu * [[Владимир Висоцки]] (1938–80), поет, композитор, музичар, глумец во 1970-тите * КРЕЦ, рап-бенд од [[Санкт Петербург]] ==== Модели ==== [[Податотека:Oxana_Fedorova1.jpg|мини|135x135п| Оксана Федорова]] [[Податотека:Natalia_Vodianova_20090408_Etam_03.jpg|мини|135x135п| Наталија Водианова]] * Алена Шишкова, вицешампионка Мис Русија 2012 година * Ирина Антоненко, Мис на Русија 2010 година * Оксана Федорова, Мис на универзумот * Ксенија Канович * Полина Куклина * Татјана Ковилина * Ирина Куликова * Елена Мелник * Саша Пивоварова * Наташа Полевшчикова * Влада Росљакова * Ана Селезнева * Ирина Шајхлисламова * Катја Шчекина * Татјана Сороко * Наташа Стефаненко, модел и глумица * Дарија Строкус * Наталија Водианова * Ана Вијалицина * Ина Зобова == Спортисти == === Кошарка === * Дејвид Блат, американски колеџ и израелски професионален бек; тренер во Израел и Русија, [[Машка кошаркарска репрезентација на Русија|руска кошаркарска репрезентација]] <ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=PHPdMoXyFfMC&q=jewish+%22david+blatt%22+basketball&pg=PA404|title=American Hoops: U.S. Men's Olympic Basketball from Berlin to Beijing|last=Carson Cunningham|publisher=[[University of Nebraska Press]]|year=2010|isbn=978-0-8032-2293-9|access-date=May 25, 2010}}</ref> * Алекс Чубревич (роден 1986 година), израелски кошаркар * Александар Гомелски, главен тренер на репрезентацијата на [[Советски Сојуз|СССР]] 30 години, вклучително и победа на [[Летни олимписки игри 1988|Летните олимписки игри]] во [[Летни олимписки игри 1988|1988 година]], член на куќата на славните на ФИБА * Андреј Кириленко, [[Национална кошаркарска асоцијација|НБА кошаркар]] * Даниел Коперберг (роден 1997 година), израелски кошаркар * Егор Кулечов (роден 1994 година), израелско-руски професионален кошаркар кој настапува за израелскиот тим Ирони Нахарија * Кирил Пишчалников, ПБЛ, НЦАА, кошаркар === Боксери === [[Податотека:RagozinaNatalia6.JPG|мини|134x134п| Наташа Рагосина]] * Борис Лагутин, двоен освојувач на олимписки златни медали во лесна и средна категорија * Олег Маскаев, професионален боксер, поранешен шампион во тешка категорија * Дмитриј Пирог, професионален боксер,шампион во средна категорија * Александар Поветкин, носител на златен олимписки медал * Наташа Рагосина, светски шампион во бокс * Шамил Сабиров, носител на олимписки златен медал во лесна категорија * Олег Саитов, двоен освојувач на златни олимписки медали во полутешка категорија * Алексеј Тишченко, освојувач на златни медали во лесна категорија * Костја Цјуу, професионален боксер, поранешен неоспорен јуниорски шампион во полутешка категорија * [[Николај Валуев]], професионален боксер, поранешен двократен шампион во тешка категорија === Шахисти === [[Податотека:Vladimir_Kramnik_2005.jpg|мини|90x90п| [[Владимир Крамник]]]] [[Податотека:Kasparov-34.jpg|мини|133x133п| [[Гари Каспаров]]]] * [[Александар Алехин]] * Јуриј Авербах * [[Михаил Чигорин]] * [[Михаил Ботвиник]] * Семен Фурман * [[Анатолиј Карпов]] * [[Гари Каспаров]] * Виктор Корхнои * [[Владимир Крамник]] * Григори Левенфиш * Андор Лилиентал * Вјачеслав Рагозин * Василиј Смислов * Борис Спаски * Леонид Јудасин === Гимнастичари === [[Податотека:London_2012_Aliya_Mustafina.jpg|мини|166x166п| Алија Мустафина]] * [[Николај Андријанов]], освојувач на 15 олимписки медали * Јелена Давидова, олимписка шампионка во 1980 година * Светлана Хоркина, освојувачка на 7 олимписки медали * Евгенија Канаева, само ритмичка гимнастичарка, која освоила две олимписки златни медали * Софија Муратова, освојувачка на 8 олимписки медали * Алија Мустафина, носител на златен олимписки медал од 2012 година * Алексеј Немов, добитник на 12 олимписки медали * Наталија Шапошникова, двократен олимписки шампион * Јелена Шушунова, олимписки шампион * Александар Ткачиов, двократен олимписки шампион === Фудбалери === [[Податотека:Arshavin.jpg|мини|126x126п| [[Андреј Аршавин]]]] [[Податотека:RR5110-0100R.png|мини|90x90п| Лев Јашин]] [[Податотека:RR5110-0102R 2 рубля серебро 2009 Выдающиеся спортсмены Стрельцов реверс.png|мини|90x90п| Едуард Стрелцов]] * [[Игор Акинфеев]], голман * Дмитриј Аленичев, играч од средниот ред * [[Андреј Аршавин]], играч за врска, напаѓач * Владимир Бешаштених, напаѓач * Константин Бесков, напаѓач, тренер * Григори Богемски, напаѓач * Валентин Бубукин, играч за врска, тренер * Михаил Гершкович (роден 1948), напаѓач, тренер * Валентин Иванов, напаѓач, тренер * Гаврил Качалин, играч за врска, тренер * Андреј Канчелскис, играч за врска * Валери Карпин, играч за врска, тренер * Димитриј Карин, голман * Рушан Хасанов, дефанзивец, играч за врска, напаѓач * Генадиј Логофет (1942–2011), фудбалер и фудбалски тренер * Александар Мостовој, играч за врска * Игор Нето, дефанзивец, тренер * [[Виктор Онопко]], дефанзивец * Сергеј Овчиников, голман, тренер * [[Роман Павличенко]], напаѓач * Борис Разински (1933—2012), голман /напаѓач, златен олимписки медал, менаџер * Олег Саленко, напаѓач * Никита Симонијан, прв потпретседател на Рускиот фудбалски сојуз * Едуард Стрелцов, играч за врска, напаѓач * Андреј Тихонов, играч за врска * Аркади Тиапкин (1895-1942), дефанзивец * Лев Јашин (1929—1990), избран за најдобар голман на 20 век <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.rsssf.com/miscellaneous/iffhs-century.html|title=IFFHS' Century Elections|last=Stokkermans, Karel|work=RSSSF|accessdate=June 25, 2008}}</ref> * Иван Јегоров (1891–1943), напаѓач * [[Валери Воронин]], играч за врска * [[Јуриј Жирков]] (роден 1983 година), дефанзивец, играч за врска * Михаил Титов, напаќач === Тенисери === [[Податотека:Maria_Sharapova,_December_2008.jpg|мини|148x148п| [[Марија Шарапова]]]] [[Податотека:Yevgeny_Kafelnikov_in_2000.jpg|мини|117x117п| Евгениј Кафелников]] * [[Николај Давиденко]], поранешен постојан топ 10 играч * Елена Дементиева, сребрен медал на Летните олимписки игри 2000 година и златен медал на Летните олимписки игри 2008 година * Евгениј Кафелников, поранешен светски бр. 1 тенисер * Ана Курникова, поранешна топ 10 тенисерка * Светлана Кузнецова, поранешен светски бр. 2 тенисер. Победил на Отвореното првенство на САД 2004 и на Отвореното првенство на Франција 2009 година * Евгенија Линецкаја (родена 1986 година), израелска тенисерка родена во Русија * Анастасија Мискина, поранешен светска бр. 2 тенисерка. Победила на Отвореното првенство на Франција 2004 година (станала првата Русинка што освоила грен слем титула) * Даниел Прен (1904–1991), германски, полски и британски топ-десет тенисер роден во Русија * [[Марат Сафин]], поранешен светски бр. 1 тенисер. Ги освоил [[Отворено тениско првенство на САД|УС Опен]] и [[Отворено првенство на Австралија (2012)|Австралија Опен]] * [[Динара Сафина]], поранешна светска бр. 1 тенисерка * [[Марија Шарапова]], поранешна светска бр. 1 тенисерка * [[Вера Звонарјова|Вера Звонарева]] == Користена литература == {{Наводи}} [[Категорија:Руси|+]] [[Категорија:Списоци за Русија|Руси]] 5wh1xeqjibnyds1sdrar6pqb7bbz1zi Видението на Свети Петар Ноласко 0 1282772 5562637 5121468 2026-05-23T17:17:31Z Andrew012p 85224 /* */ 5562637 wikitext text/x-wiki {{закосеннаслов}} [[File:Visión de San Pedro Nolasco.jpg|thumb|[[ File:Visión de San Pedro Nolasco.jpg|''Visión de San Pedro Nolasco'', 1629, Museo del Prado]]|„Видението на Свети Петар Ноласко“, 1629 година, Музео дел Прадо]] '''''Видението на Свети Петар Ноласко''''' ― слика со масло на платно од 1629 година од [[Франсиско де Сурбаран]], сега во [[Музејот дел Прадо]] во Мадрид.<ref>[https://www.museodelprado.es/en/the-collection/art-work/the-vision-of-saint-peter-nolasco/e6841ec7-43f1-4f62-8675-43ea092ab881/ The Vision of Saint Peter Nolasco]</ref> Сурбаран создал две слики од оваа тематика ''[[Видението на Свети Петар Ноласко за Свети Апостол Петар]]'' биле нарачани од [[Орден на Пресвета Богородица на милосрдието|Перцедари]] за [[Музеј на ликовни уметности во Севиља|Опатија Мерцед Калзада]] годината по канонизацијата на [[Петар Ноласко]] од страна на [[папата Урбан VIII]], кој ги основал и Редот и Опатијата. Редот, исто така, нарачал дваесет други слики за оваа пригода, иако само двојството на Сурбаран и девет други сè уште опстојуваат. ''Видението'' го прикажува Ноласко како сонува за [[Нов Ерусалим#Откровение 21:22|Небесен Ерусалим]] од [[Книга на Откровението]], прикажан горе лево и ангел надесно му покажува. Во 1808 година, платното било купено од канонот Лопес Цеперо, кој го подарил и остатокот од неговата колекција на [[Фердинанд VII од Шпанија]] во 1821 година. ==Наводи== {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Видението на Свети Петар Ноласко}} [[Категорија:Ангели во уметноста]] [[Категорија:Уметнички слики од 1629 година]] [[Категорија:Слики од Франсиско де Сурбаран]] [[Категорија:Слики од Франсиско де Сурбаран во Музејот дел Прадо]] [[Категорија:Слики на светци|Петар Ноласко]] s3u0825qd3b45s2wc2vtqkw64ttxm7u Слатка папрат 0 1300336 5562773 5559209 2026-05-24T08:21:53Z Bjankuloski06 332 /* Галерија */ Исправен поим, replaced: Сикамор → Горски јавор 5562773 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox|image=Polypodium vulgare-NF.jpg|image_caption=|genus=Polypodium (plant)|species=vulgare|authority=[[Carl Linnaeus|L.]]}} {| class="infobox biota" style="text-align: left; width: 200px; font-size: 100%" ! colspan="2" style="text-align: center; background-color: rgb(180,250,180)" |''Polypodium vulgare'' |- | colspan="2" style="text-align: center" | |- style="text-align: center; background-color: rgb(180,250,180)" |- ! colspan="2" style="min-width:15em; text-align: center; background-color: rgb(180,250,180)" |[[Taxonomy (biology)|Scientific classification]] <span class="plainlinks" style="font-size:smaller; float:right; padding-right:0.4em; margin-left:-3em;">[[File:Red_Pencil_Icon.png|врска=Template:Taxonomy/Polypodium (plant)|edit]]</span> |- |Kingdom: |[[Plant]]ae |- |''Clade'': |[[Vascular plant|Tracheophytes]] |- |Division: |[[Fern|Polypodiophyta]] |- |Class: |[[Fern|Polypodiopsida]] |- |Order: |[[Polypodiales]] |- |Suborder: |[[Polypodiineae]] |- |Family: |[[Polypodiaceae]] |- |Genus: |''[[Polypodium]]'' |- |Species: |<div class="species" style="display:inline">'''''P.&nbsp;vulgare'''''</div> |- ! colspan="2" style="text-align: center; background-color: rgb(180,250,180)" |[[Binomial nomenclature|Binomial name]] |- | colspan="2" style="text-align: center" |'''<span class="binomial">''Polypodium vulgare''</span>'''<br /><br /><div style="font-size: 85%;">[[Carl Linnaeus|L.]]</div> |- style="text-align: center; background-color: rgb(180,250,180)" |} '''Слатка папрат ''(Polypodium vulgare)''''', е зимзелен папрат од фамилијата Polypodiaceae. Слатка папрат е [[Полиплоидија|алотетраплоиден]] вид, за кој се верува дека настанал со удвојување на хромозомите на стерилен диплоиден хибрид помеѓу два папрати кои не се познати во Европа. Родители на папратот се северноазискиот и северноамериканскиот ''Polypodium sibiricum'' и западниот северноамерикански ''Polypodium glycyrrhiza''.<ref>{{Наведено списание|last=Haufler, Christopher H.|last2=Windham, Michael D.|last3=Rabe, Eric W.|year=1995|title=Reticulate Evolution in the Polypodium vulgare Complex|journal=Systematic Botany|volume=20|issue=2|pages=89–109|doi=10.2307/2419442|jstor=2419442}}</ref> Биохемиските податоци укажуваат на еден вид од источна Азија како втор можен родител. Името е изведено од поли (многу) и поус, подос (стапало). Слаткиот папрат има традиционална употреба во готвењето поради неговата арома и сладок вкус, а во хербалната медицина како прочистувач. == Опис == Слаткиот папрат, е папрат што се развива изолирано од хоризонталниот [[ризом]]. Ресите со триаголни ливчиња се од 10 до 50 см. Тие се поделени до централното стебло на 10 до 18 пара сегменти или летоци. Летоците стануваат многу пократки на крајот на ресичката. Тие имаат наизменично распоредување, оние од едната страна се малку поместени од оние од другата страна. Петиолите немаат лушпи. Сорите се наоѓаат на долната страна на ресите и се во боја од светло жолта до портокалова. * Период на спорулација: јули до септември. * Начин на дисеминација: анемохорија (растурање на ветер). == Географска дистрибуција == Вообичаениот папрат се јавува низ Западна Европа и Северна Африка.<ref>[http://linnaeus.nrm.se/flora/orm/polypodia/polyp/polyvulv.jpg Map]</ref> Папратот е почесто застапен во [[Франција]], каде што се среќава на надморска височина од 2.000 метара. Исто така е застапен во [[Скандинавија]] и [[Карпати]]те. Тоа е воведен вид во [[Нов Зеланд]], кој почнал да се шири во дивината како [[инвазивен вид]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.doc.govt.nz/about-us/science-publications/conservation-publications/protecting-and-restoring-our-natural-heritage-a-practical-guide/appendix-one-invasive-weeds/|title=Appendix one: Invasive weeds|work=www.doc.govt.nz|accessdate=2019-04-01}}</ref> === Живеалиште === Папрат се наоѓа на засенчени и полузасенчени локации. Тој е литофит (расте на карпи) и се среќава како расте во мов на стари ѕидови, карпи, и во пукнатини во карпите; исто така е [[Епифити|епифит]] на мовливи дрвја. == Употреби == * Во готвење: Ризомот има горко-сладок вкус. Поради неговите ароматични својства Традиционално се користи во некои кондиторски производи како што е нугатот. * Лековитост: Исушениот ризом се користи во хербалната медицина како прочистувач[[Лаксатив|;]] овие својства се должат на фитоекдистероидите во ризомот.<ref>{{Наведено списание|last=Camps, F.|last2=Claveria, E.|last3=Coll, J.|last4=Marco, M. P.|last5=Messeguer, J.|last6=Mela, E.|year=1990|title=Ecdysteroid production in tissue cultures of Polypodium vulgare|journal=Phytochemistry|volume=29|issue=12|pages=3819|doi=10.1016/0031-9422(90)85339-H}}</ref> == Галерија == <gallery> Податотека:Sycamore and epiphytic ferns.JPG|<center> [[Горски јавор]] покриен со епифитични обични папрати.</center> Податотека:Polypodium vulgare jfg.jpg|Слатка папрат Податотека:Illustration Polypodium vulgare0.jpg|Слатка папрат, илустрација Податотека:Polypodium vulgare0.jpg|Слатка папрат, [[Sorus|сорус]] детал </gallery> == Забелешка == * Името ''Polypodium vulgare'' (слатка папрат) понекогаш се применува на ''Polypodium virginianum'' (камената полиподија). Папратот од Тасев биле исто така познат како ''Polypodium glycyrrhiza'' . == Наводи == {{Наводи}} == Дополнителна литература == * Растенија на северозападниот брег на Тихиот Океан. Авторски права 1994 година. Џим Појар и Енди Мекинон. Lone Pine Publishing, Ванкувер, п.н.е. * [https://web.archive.org/web/20160210064032/http://ecan.govt.nz/publications/General/CommonPolypodyAugust2008.pdf Ecan.govt.nz - Заедничка полиподија] * [http://www.ct-botanical-society.org/ferns/polypodiumvirg.html CT-botanical-society.org: Polypodium vulgare - Polypodium virginianum] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20150516003633/http://www.ct-botanical-society.org/ferns/polypodiumvirg.html |date=2015-05-16 }} * [https://web.archive.org/web/20190725154651/https://herbalref.com/polypodium-polypody-rhizome-polypodii-rhizoma/ Polypodium vulgare L. - Студии и употреби во традиционалната медицина] == Надворешни врски == * [http://linnaeus.nrm.se/flora/orm/polypodia/polyp/polyvul.html Den virtuella floran: Polypodium vulgare] (in Swedish) [[Категорија:Таксони опишани од Карл Линеј]] [[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]] [[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]] 6b7j0m96hmh6xxim4w75wn84ygxn5tt Мочуриштен даб 0 1300525 5562778 5477781 2026-05-24T08:24:53Z Bjankuloski06 332 /* Поврзана шумска покривка */ Исправен поим, replaced: сикамор → горски јавор 5562778 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | name = Мочуриштен даб | image = Pin oak quercus palustris.jpg | status = LC | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref name=iucn>{{cite iucn | last1 = Wenzell |first1=K. |author2=Kenny L. |author3=Jerome, D. | title = ''Quercus palustris'' | volume= 2017| page = e.T194215A111279508 | year = 2017}}</ref> | genus = Quercus | display_parents = 2 | parent = Quercus sect. Lobatae | species = palustris | authority = Münchh.<ref>{{наведена книга |last=Münchhausen |first=Otto von |date=1770 |chapter=Verzeichniß der Bäume und Stauden, welche in Deutschland fortkommen <!-- |trans-title=Index of trees and perennials that come away into Germany ? --> |title=Der Hausvater |url=https://www.biodiversitylibrary.org/bibliography/13511 |volume=5 |place=Hannover |publisher=Försters und Sohns Erben |pages=[https://biodiversitylibrary.org/page/47446300 253]-254}} [[diagnosis (taxonomy)|Diagnosis]] in Latin, description in German in [[Teutonic alphabet|Teutonic script]].</ref> | range_map = Quercus palustris range map 1.png | synonyms_ref = <ref>{{ThePlantList}}</ref> | synonyms = * ''Quercus palustris'' var. ''heterophylla'' <small>Cockerell</small> * ''Quercus rubra'' var. ''dissecta'' <small>Lam.</small> * ''Quercus rubra'' var. ''palustris'' <small>(Münchh.) Kuntze </small> }} [[Податотека:Quercus-palustris.JPG|thumb|Quercus palustris]] '''Мочуриштен даб''' ({{науч|Quercus palustris}}) — дрво во делот на црвениот даб (Quercus sect. Lobatae) од родот Quercus. Пин даб е еден од најчесто користените дабови за уредување на пејсажи во неговиот роден опсег поради леснотијата на трансплантација, релативно брзиот раст и толеранцијата на загадување. == Опис == [[Податотека:Pin_Oak_Northampton_MA_-_August_2013.jpg|мини|Најголемиот познат даб во Нова Англија, сместен во Нортхемптон, Масачусетс . Мерења од 2005 година: Висина {{Convert|107.9|ft|m}}, обем {{Convert|17.4|ft|m}}, просечно ширење {{Convert|96|ft|m}}]] Пин даб е листопадно дрво со средна големина што расте до 18-22 метри високо, со стебло до 1 m во пречник. Има ширење од 8–14 m. 10-годишно дрво расте на полно сонце ќе биде високо околу 8 м (26 стапки). Младите дрвја имаат директно, колонообразно стебло со мазна кора и пирамидална крошна. Кога дрвото ќе наполни 40 години, се развива повеќе груба кора со лабава, распространета крошна. Оваа крошна се смета за една од најкарактеристичните одлики на дабот игла: горните гранки се насочени нагоре, средните гранки се под прав агол на стеблото, а долните гранки се спуштаат надолу. Листовите се долги 5–16 сантиметри и широки 5–12&nbsp;cm, лобус, со пет или седум лобуси. Секој лобус има пет до седум заби со врвови на влакна. Синусите се типично во форма на буквата У и екстремно длабоко исечени. Всушност, постои приближно иста количина на синусна површина како вистинската лисна површина. Листот е претежно без влакна, освен многу карактеристична прачка од бледо портокалово-кафеава надолу на долната површина каде што секоја вена на лобусот се спојува со централната жила. Целокупната есенска боја на лисјата е генерално бронзена, иако поединечните листови може да бидат црвени некое време и не се смета за особено карактеристична. Желадите, сместени во плитка, тенка капа, се хемисферични, 10-16 милиметри долги и 9–15&nbsp;mm широки, зелени кои созреваат бледо кафеава околу 18 месеци по опрашувањето. Освен ако не се обработува со традиционални методи, желадот ​​е невкусен бидејќи јадрото е многу горчливо. Во својата природна средина, дабот е релативно краткотраен, брзорастечки пионер или крајбрежен вид со животен век од приближно 120 години против многу дабови кои можат да живеат неколку векови. И покрај ова, постојат многу примери на даб од игла кои го надминуваат овој животен век.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.monumentaltrees.com/en/trees/quercuspalustris/records/|title=The thickest, tallest, and oldest pin oak trees (Quercus palustris)|work=www.monumentaltrees.com|accessdate=2021-09-08}}</ref> Развива плиток, влакнест [[корен]] систем, за разлика од многу [[даб]]ови, кои имаат силен, длабок корен корен кога се млади. Одлика што ја споделуваат неколку други видови дабови, а исто така и некои буки и габери, е задржувањето на лисјата во текот на зимата на подмладок, природна појава позната како марцесценција . Млади дрвја под 6 м често се покриени со лисја во текот на целата година, иако лисјата умираат на есен, останувајќи прицврстени за ластарите додека не се појават новите лисја во пролетта. Како и кај многу други видови дабови, мртвите дабови гранки остануваат на дрвото многу години.<ref name="FNA">{{EFloras|1}}</ref> === Цветни и плодни === Како и сите дабови, цветањето и излегувањето на листовите се случуваат на крајот на пролетта кога ќе помине целата опасност од мраз. Цветовите се еднодомни мачки кои, бидејќи се самонеспоиви, бараат присуство на друг даб за опрашување. Секој вид во групата на црвениот даб може да послужи како опрашувач, но во природниот опсег на дабот пин, ова обично ќе биде северен црвен даб или црвен даб . Хибридизацијата меѓу видовите се случува слободно. На желадите им се потребни две сезони на растење за да се развијат.<ref name="FNA"/> == Име == Латинскиот [[Биномна номенклатура|специфичен епитет]] ''palustris'' значи „од мочуриште“ или „мочуришта“, што се однесува на неговото природно живеалиште.<ref name="FNA"/><ref name="RHSLG">{{Наведена книга|title=RHS Latin for Gardeners|last=Harrison|first=Lorraine|publisher=Mitchell Beazley|year=2012|isbn=9781845337315|location=United Kingdom|pages=224}}</ref> Вообичаеното име „даб игла“ веројатно се должи на многуте мали, тенки гранчиња, но можеби е и од историската употреба на тврдото дрво за иглички во конструкцијата на дрвени згради.<ref>Harlow, W. M. (1942).</ref> == Распространетост и живеалиште == ''Q. palustris'' главно се дистрибуира во источните и централните САД од [[Конектикат]] западно до источен [[Канзас]] и јужно до [[Џорџија]], западно до источна [[Оклахома]] и [[Канзас]]. Тој е исто така роден во крајниот југ на [[Онтарио]], Канада. Дабот игла е исто така добро прилагоден на животот во Австралија (каде што е воведен) и е доста распространет низ австралискиот континент, особено во поладните јужни држави како [[Викторија (Австралија)|Викторија]] и [[Нов Јужен Велс]] . Исто така е добро прилагоден на животот во [[Јужноафриканска Република|Јужна Африка]] и [[Аргентина]], особено во регионот [[Рио де ла Плата]] . Природно е [[Моклиште|мочуришно]] дрво, ограничено на кисели почви и не поднесува [[варовник]] или песочна почва на Флорида и расте на ниски надморски височини од морското ниво до {{Convert|350|m|ft|0}} .<ref name="FNA"/><ref name="RHSLG"/> Расте првенствено на ниво или речиси на ниво, слабо исцедени, алувијални поплавини и почви на дното на реката со висока содржина на глина. Тие обично се наоѓаат на места кои повремено се поплавуваат за време на сезоната на мирување, но вообичаено не се поплавуваат во текот на сезоната на растење. Тие не растат на најниските, најслабо исцедени места кои можат да бидат покриени со стоечка вода во поголемиот дел од сезоната на растење. Сепак, тие растат интензивно на слабо исцедени висорамни „дабови станови“ на глацијалните до рамнините на југозападниот дел на Охајо, јужниот дел на Илиноис и Индијана и северниот дел на Мисури. Топографијата на ниво и присуството на глинена тава во почвата на овие области предизвикуваат овие места да бидат претерано влажни во зима и пролет. == Екологија == === Поврзана шумска покривка === Дабот е главен вид во само еден тип на шумска покривка, '''даб-слатка гума''', кој се наоѓа на долните земјишта и на некои висорамнини низ централниот дел од опсегот на дабовиот даб. Даб и гума за џвакање ( ''[[Американски ликвидамбар|Liquidambar styraciflua]]'' ) се разликуваат во нивните релативни пропорции во овој тип на покривка. Големи површини од речиси чист даб се појавуваат на „дабовите рамнини“ на висорамнините глацијални до рамнини или во долните земји на долниот дел на Охајо и централните долини на реката Мисисипи.<ref name="USDA">{{citation|last=McQuilkin |first=Robert A. |volume=2 |title=Quercus palustris }}</ref> Поврзани видови во овој шумски тип вклучуваат црвен јавор ( ''Acer rubrum'' ), американски брест ( ''Ulmus americana'' ), црн тупело ( ''Nyssa sylvatica'' ), мочуриштен бел даб ( ''Quercus bicolor'' ), врба ( ''Quercus phellos'' ), преплавен даб ( ''Quercus lyrata'' ), даб ( ''Quercus macrocarpa'' ), зелен јасен ( ''Fraxinus pennsylvanica'' ), нуталов даб (Qercus ''texana'' ), мочуриштен костен ( ''Quercus michauxii'' ) и школка ( ''Carya laciniosa'' '')'' и кошула (Hickoriesta). Дабот е поврзан вид во шумите од сребрен јавор - американски брест во долниот дел по должината на реките Охајо, Вабаш, Мисисипи и Мисури. Варијанта од овој тип, сребрен јавор-американски брест-игла даб-слатка гума, се наоѓа покрај главните потоци во јужниот дел на Илиноис и Индијана. Пин даб, исто така, се среќава во шумите од црн јасен - американски брест - црвен јавор во слабо исцедени земјишта на дно во северниот дел на Охајо и Индијана, заедно со сребрениот јавор ( ''Acer saccharinum'' ), мочуришниот бел даб, западниот чинар ( ''Platanus occidentalis'' ), црното тупело и источното памучно дрво. ''Populus deltoides'' ). === Реакција на конкуренцијата === Пин даб е класифициран како нетолерантен на сенка. Помалку е толерантен од брестот, бокселдерот ''( Acer negundo )'', гумата за џвакање, хакерот ''( Celtis occidentalis )'' и јасенот, но е потолерантен од источниот памук и црната врба. Пин даб обично расте во дури и постари насади на доминантни и кодоминантни дрвја. Средните и потиснати дрвја во таквите насади обично умираат во рок од неколку години откако ќе бидат надминати. Дабовите единечни пинови во мешани насади обично се доминантни. Пин даб се смета за субклимакс вид. Тој опстојува на тешки, влажни почви бидејќи произведува изобилство на желади кои, ако се ослободат, растат побрзо на овие места од повеќето негови конкуренти. Дабовите пинови се исто така класифицирани како алелопатски, што значи дека тие се истиснуваат или на друг начин успешно се натпреваруваат со вегетацијата на подот за да преживеат. === Оштетувачки агенси === Иако дабот игла е многу толерантен на поплави во сезоната на мирување, тој е многу помалку толерантен на поплави во сезоната на растење. Дрвјата може да бидат повредени или убиени од повремени поплави во сезоната на растење во текот на неколку последователни години. Дрвјата обично можат да преживеат една сезона на растење на континуирани поплави, но ќе бидат убиени од континуирани поплави во текот на 2 или 3 последователни години. Пин даб е оценет како "средно толерантен" на поплави во сезоната на растење. Исто така, бидејќи кората на дабот е релативно тенка, видот е особено подложен на оштетување од пожар и распаѓање поврзани со огнени рани. === Поврзани видови === Поради сличноста во обликот на листот, дабот игла често се меша со црвен даб и црн даб, а понекогаш и црвен даб . Сепак, може да се разликува по неговите карактеристични мртви гранки на долниот дел од багажникот („иглички“) и неговата уникатна круна. Синусите на листовите од дабови иглички се исто така длабоко исечени, често покривајќи исто толку површина како и самиот лист. Дабот е единственото познато растение за храна на гасениците ''Bucculatrix domicola'' . == Користи == Во својот роден опсег, дабот е најчесто користен даб за уредување на просторот заедно со северниот црвен даб поради неговата леснотија на трансплантација, релативно брз раст и толеранција на загадување. Меѓутоа, бидејќи е природно приспособено на влажни, кисели почви, може да развие состојба позната како железна хлороза на помалку соодветни локации, предизвикувајќи дрвото да фрла лисја во текот на сезоната на растење и да гние од врвот надолу. Зрелите дабови се често преголеми за лекување и овој недостаток на хранливи материи на алкалната почва на крајот може да ги убие. Проблем може да бидат и спуштените долни гранки, кои го попречуваат пристапот за сообраќајот и пешаците. Се одгледува и во паркови и големи градини во Обединетото Кралство и ја има добиено наградата за заслуги на градината на Кралското хортикултурно друштво .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rhs.org.uk/Plants/14279/Quercus-palustris/Details|title=''Quercus palustris''|accessdate=17 February 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rhs.org.uk/plants/pdfs/agm-lists/agm-ornamentals.pdf|title=AGM Plants - Ornamental|date=July 2017|publisher=Royal Horticultural Society|page=83|accessdate=23 September 2018}}</ref> Дрвото генерално се продава како црвен даб, но е со значително послаб квалитет, е нешто послабо, често со многу мали јазли . Дрвото е тврдо и тешко и се користи во општа градба и за огревно дрво. Кората ја користеле некои индијански племиња за да направат пијалак за лекување на цревни болки. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр|Quercus palustris}} * {{EOL}} {{Таксонска лента}} [[Категорија:Даб]] [[Категорија:Статии со микроформати за вид]] [[Категорија:Украсни дрва]] [[Категорија:CS1-одржување: користи параметар authors]] [[Категорија:Незагрозени видови според МСЗП]] h9ee898mxm9qnvz6nokm7e17ezpc4qz Прва руска антарктичка експедиција 0 1305869 5562850 5457557 2026-05-24T11:06:30Z Bjankuloski06 332 /* Корални острови */ Исправена врска, replaced: Заветрени Острови (Друштвени Острови) → Заветрени Острови (Француска Полинезија) 5562850 wikitext text/x-wiki {{Infobox military operation | name = Прва руска антарктичка експедиција | partof = | image = [[Image:Bellingshausen-fr.svg|300px]] | caption = Прва руска антарктичка експедиција | scope = | type = Научна експедиција | location = | coordinates = | map_type = | latitude = | longitude = | map_size = | map_caption = | map_label = | planned = | planned_by = | objective = | target = | date = | time = | time-begin = 1819 | time-end = 1821 | timezone = | executed_by = [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Фабијан Белингсхаузен]], [[Михаил Лазарев]]. | outcome = | casualties = | fatalities = | injuries = }} '''Првата руска антарктичка експедиција''' — научна експедиција која се одвила во периодот од [[1819]] до [[1821]] година под раководство на [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Фабијан Белингсхаузен]] и [[Михаил Лазарев]]. Експедицијата имала за цел да стигне до [[Јужен Океан|Јужниот Океан]] со цел да го докаже или негира постоењето на сомнителен седми континент, [[Антарктик]]от. ''Бродот [[Восток (брод)|Восток]]'' бил под команда на Белингсхаузен, додека Лазарев командувал со ''[[Мирни (брод)|Мирни]]''. Генерално, мисијата се состоела од 190 луѓе. Поради екстремното брзање во опремувањето при патувањето (наредбата била објавена на [[15 март]], а поаѓањето се случило на [[4 јули]] [[1819]] година), било невозможно да се собере научен тим. Така, речиси сите научни набљудувања од областа на географијата, етнографијата и природната историја биле спроведени од офицери и единствениот научник на бродот, вонредниот професор [[Иван Михајлович Симонов]], кој предавал на [[Казањскиот федерален универзитет|Казањскиот царски универзитет]]. Сликарот почетник, Павел Михаилов, бил ангажиран да ги отслика настаните, пејзажите и биолошките видови кои се сретнале за време на експедицијата. Неговите слики на [[Јужни Шетландски Острови|Јужните Шетландски Острови]] биле користени во англиските пловидни подвизи до 1940-тите. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Руската експедиција на Антарктикот завршила со целосен успех и станала втората експедиција што го обиколила Антарктикот по експедицијата на [[Џејмс Кук]] половина век претходно. Од 751 денови на експедицијата, 527 биле поминати на море; вкупната должина на рутата изнесувала 49.860 [[Морска милја|наутички милји]]. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} 127 дена експедицијата била над 60° јужна географска ширина; екипажот се приближил до брегот на Антарктикот девет пати, четири пати поблиску од 13-15 километри од континентот. На мапата на Антарктикот што се појавила се прикажани околу 28 објекти, а откриени и именувани се 29 острови на високи јужни широчини и тропските предели. {{Sfn|Магидович|1985}} {{Sfn|Tammiksaar|2007}} Резултатите од експедицијата биле објавени на [[руски јазик]] во [[1831]] година во два тома со цртежите применети во атлас. Во 1842 година, во [[Германија]] бил објавен краток извештај. Во 1945 година, целосниот англиски превод на единствената книга на [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] бил уреден од поларниот истражувач [[Френк Дебенхам]] и објавен. Во врска со [[норвешка]]та анексија на [[Петар I (остров)|островот Петар I]] и предлозите на [[Соединети Американски Држави|Соединетите Американски Држави]] за колективен суверенитет над целиот континент во 1930-тите и 1940-тите, избувнала дебата за предноста на [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] и [[Михаил Лазарев|Лазарев]] во откривањето на антарктичкиот континент. Овој судир добил „''хиперполитички''“ карактер (следејќи го поимот на историчарот [[Ерки Тамиксар]]) за време на [[Студена војна|Студената војна]]. {{Sfn|Tammiksaar|2007}} Како резултат на тоа, дури и во [[21 век]], претставниците на руската, британската и американската историографија се изјасниле за и против приоритетот на Белингсхаузен. Со зголемена зачестеност, може да се најдат изјави во литературата дека, во периодот помеѓу 1819 и 1821 година, Белингсхаузен, [[Едвард Брансфилд]] и [[Натаниел Палмер]] истовремено го откриле Антарктикот. [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] го запознал Палмер на [[Јужни Шетландски Острови|Јужните Шетландски Острови]], па дури и го поканил на бродот ''[[Восток (брод)|Восток]]''. {{Sfn|Tammiksaar|2007}}{{Sfn|Baughman|1999}} == Планирање и организација == === Заднина === [[Податотека:Portrait_of_Emperor_Alexander_I_-_Google_Cultural_Institute.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e2/Portrait of Emperor Alexander I - Google Cultural Institute.jpg/180px-Portrait of Emperor Alexander I - Google Cultural Institute.jpg|десно|мини| Портрет на царот Александар I од Степан Шчукин, 1800 година]] Антарктичката експедиција на Белингсхаузен и Лазарев била опремена приближно во исто време со слична експедиција на [[Арктик]]от што ја преземале Михаил Василјев и Глеб ''Шишмарјов'' ''со бродовите'' ''Откритие и Благонамерени''. Во 1950-тите, историчарите го поставиле прашањето кој ги иницирале двете руски експедиции на високите северни и јужни поларни ширини. Во тоа време преовладувало мислењето дека во 1810-тите, [[Иван Крузенштерн|Адам Јохан фон Крузенштерн]], [[Гаврил Саричев]] и [[Василиј Головнин]] самостојно ги претставиле двата проекти. {{Sfn|Магидович|1985}} Напротив, англиските писатели верувале дека планот дошол од министер на морските сили, [[Жан Батист Траверсе|Траверсе]]. {{Sfn|Tammiksaar|Kiik|2013}} Оваа теорија била промовирана од Хју Роберт Мил, библиотекар на Кралското географско друштво и Френк Дебенхам, директор на Институтот за истражување на поларните истражувања Скот на [[Кембрички универзитет|Универзитетот во Кембриџ]]. Иван Михајлович Симонов, астроном и шеф на експедицијата Белингсхаузен, тврдел дека тоа бил царот [[Александар I (Русија)|Александар I]] кој го иницирал патувањето. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} {{Sfn|Аристов|1990}} Според Тамиксар и Т. Кик, во 1818 година [[Александар I (Русија)|Александар I]] бил многу заинтересиран за резултатите од Првото руско обиколување на светот. Во септември, царот побарал детален извештај за експедицијата. Извештајот го подготвил Крузенстерн, кој на Траверсе му го испратил и ракописот од неговата статија за првиот обид на Василиј Чичагов во 1765–1766 година да достигне високи арктички широчини. {{Sfn|Tammiksaar|Kiik|2013}} Потоа Траверсе успеал да го заинтересира царот – Крузенстерн објавил за тоа на 26 јануари. [[Иван Крузенштерн|Крузенштерн]] разбрал дека расположението на владата е поволна за испраќање државна научна експедиција на Антарктикот. Откритијата на Коцебу во северниот дел на [[Тихи Океан|Тихиот Океан]] обезбедиле репер за достигнување до [[Северноледен Океан|Северноледениот Океан]] преку [[Берингов Проток|Беринговиот Теснец]]. Во својот извештај до [[Жан Батист Траверсе|Траверсе]], Крузенстерн го споменал и [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] како потенцијален кандидат за шеф на експедицијата. До јануари 1819 година, царот го одобрил овој план, иако наместо тоа за шеф на експедицијата бил назначен Глеб Шишмарјов. {{Sfn|Tammiksaar|Kiik|2013}} Во овој контекст, не е јасно како експедицијата станала глобална и како се појавил планот за истражување и на јужнополарниот регион. Во 18 и 19 век, секој обид да се стигне до хипотетичкиот јужен континент бил диктиран од географските теории кои биле во мода во тоа време. Една популарна теорија тврдела дека големите копнени маси на [[Северна полутопка|северната полутопка]] треба да бидат избалансирани на [[Јужна полутопка|јужната полутопка]]; во спротивно, Земјата би можела да се преврти. {{Sfn|Tammiksaar|Kiik|2013}} На [[17 јануари]] [[1773]] година, [[Џејмс Кук]] станал првиот морепловец што го преминал [[Јужен Поларник|Јужниот Поларник]] за време на неговото второ обиколување. Меѓутоа, кога стигнал до 67°15′ јужна географска ширина, се соочил со несовладлив [[морски мраз]]. Во јануари 1774 година, Кук достигнал до 71°10′ јужна географска ширина, но повторно бил запрен од морскиот мраз. Иако Кук никогаш не го негирал постоењето на јужен континент, тој сметал дека е невозможно да се достигне:{{Цитат|...Најзначајниот дел од јужниот континент (ако претпоставиме дека постои) треба да лежи во поларниот регион над јужниот Северен Поларник. Сепак, морето таму е толку покриено со мраз што е невозможен пристап до копното. Ризикот поврзан со пловењето до овие неоткриени и недоволно истражени и покриени со ледени мориња во потрага по јужниот континент е толку голем што можам храбро да тврдам дека ниту еден човек нема да стигне до Југ подалеку отколку што можев да направам. Јужните земји никогаш нема да бидат истражени.{{sfn|Кук|1948}}}} [[Податотека:Traverse-с.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/Traverse-с.jpg/180px-Traverse-с.jpg|десно|мини| Портрет на министерот Траверсе]] Крузенстерн целосно му верувал на авторитетот на Кук и директно изјавил дека познатиот англиски морепловец ја „''закопал''“ идејата за [[Непозната Јужна Земја|''Terra Australis'']]. Набргу по враќањето на Коцебуе, на 30 јули 1818 година, Крузенстерн го претставил својот проект за истражување на регионот на [[Тихиот Океан]] во појасите на 20° северно и јужно од екваторот на претседателот на [[Руска академија на науките|Академијата на науките во Санкт Петербург]] Сергеј Уваров. Целта на проектот била да се истражат неоткриените архипелази и да се стави крај на [[Големите географски откритија|добата на откритијата]]. Тој предложил проектот да се реализира како заедничко вложување меѓу академијата и Министерството за поморски сили. [[Иван Крузенштерн|Крузенштерн]] исто така го спомнал овој проект во својот предговор на извештајот за експедицијата Коцебуе од [[1821]] година. Како резултат на оваа историја, Тамиксар и Кик заклучиле дека покрај политичките цели, [[Жан Батист Траверсе|Траверсе]] ја иницирал оваа експедиција со цел да ги надмине резултатите од патувањето на Кук. Тоа индиректно се покажало со фактот дека Траверсе не разговарал за јужнополарниот проект со ниту еден од искусните морепловци на океаните кои му биле подредени. Исто така, некои белешки на француски и руски со извадоци од описот на патувањето на Кук и проценка на планот за испраќање на две патеки – еден на [[Арктик]]от и еден на [[Антарктикот]] – се зачувани во личните документи на [[Жан Батист Траверсе|Траверсе]] во [[Руска морепловска државна архива|Руската морепловска државна архива]]. Министерот подоцна побарал од Саричев, кој имал лоши односи со [[Иван Крузенштерн|Крузенштерн]] и Коцебуе, да развие препораки за детален план. Во овие анонимни белешки не се спомнуваат поими како „Северниот пол“ или „Јужниот пол“. {{Sfn|Tammiksaar|Kiik|2013}} На 22 јануари 1819 година, Траверсе се сретнал со царот [[Александар I (Русија)|Александар I]]. Од 2014 година, нема документи за почетната фаза на проектот за двојна експедиција. Проектот можеби бил таен. Конечно, на 12 април 1819 година, царот лично потпишал наредба со која се овластува 100.000 рубли за финансирање на експедицијата. Во исто време, Крузенстерн му испратил детално писмо на Траверсе од Хагуди што подразбира дека тој не бил информиран за преговорите што се водат во високите кругови на моќ. Според личните документи на Траверсе, министерот лично ги формулирал географските цели на двете експедиции. Подоцна, овие ставки биле вклучени во упатствата објавени во извештајот на Белингсхаузен. Веројатно главен консултант бил Саричев. {{Sfn|Tammiksaar|Kiik|2013}} Поради недостиг на документарни докази, речиси е невозможно да се одреди зошто експедицијата била опремена со толку брзање, зошто финансирањето е двојно зголемено или зошто биле испратени четири брода наместо два. На 15 февруари 1819 година, [[Жан Батист Траверсе|Траверсе]] ја потпишал наредбата за формирање на експедицијата во име на царот. Во документите на Траверсе, единиците биле наречени „дивизии“. {{Sfn|Tammiksaar|Kiik|2013}} Според достапните податоци, улогата на [[Иван Крузенштерн|Крузенштерн]] во планирањето и формирањето на експедицијата била минимална. {{Sfn|Tammiksaar|Kiik|2013}} === Цели === Експедициите Василјев-Шишмарјов и Белингсхаузен-Лазарев биле соодветно третата и четвртата руска обиколка организирана и финансирана од државата. Двата одреди се сретнале во [[Портсмут]] со лошата ''Камчатка'', која се враќала во [[Санкт Петербург]] од второто обиколување под команда на [[Василиј Головнин]]. Групата на Василјев го преминал екваторот пет дена порано од Белингсхаузен. Подоцна Булкли ја отфрлил теоријата дека експедицијата била целосно научна. Според него, разликите меѓу целите на морнарицата и трговската флота биле нејасни. Тој тврдел дека експедицијата на [[Иван Крузенштерн|Крузенштерн]] носела комерцијални товари и специјалисти на [[Руско-американска компанија|Руско-американската компанија]], дури и за време на Првата руска обиколка. Од 23 обиколки што биле извршени за време на владеењето на Александар I, половина биле комерцијални. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Булкли сугерирал дека руските обиколки значително влијаеле на развојот на Алјаска и на политиката на изолационизам во Хаиџин и Сакоку. Експедицијата на Муловски која првично била планирана под власта на [[Катерина II (Русија)|Катерина Велика]] претставувала реакција на првото патување на Џејмс Кук во северниот дел на [[Тихиот Океан]]. Воено-политичките цели ја определиле опремата на експедициите на Василиев и Белингсхаузен. По [[Виенски конгрес|Виенскиот конгрес]], руско-британските односи значително се влошиле. Така, [[Сер Џон Бароу]] изразил загриженост во 1817 година дека Русија ќе биде првата земја што ќе го отвори [[Северозападен Премин|Северозападниот Премин]]. Во 1818 година, постоеле гласини дека Бароу планира двојна експедиција со четири бродови за да стигне до полот и од [[Берингов Проток|Беринговиот]] и од [[Дејвисов Проток|Дејвисовиот Проток]]. Кога [[Александар I (Русија)|Александар I]] слушнал за плановите на Бароу, тој наредил итно да се опремат. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Сепак, контраадмиралот Лав Митин забележал дека експедицијата на Белингсхаузен била експлицитно научна и не ги подразбирала целите за територијално проширување. {{Sfn|Аристов|1990}} Според Булкли, недостатокот на политички цели во програмата за експедиција не означува ништо бидејќи ниту инструкциите на Адмиралитетот за британската арктичка експедиција од 1818-1819 година на Фредерик Вилијам Бичи, Вилијам Пари и Џон Рос, ниту изгубената експедиција на Френклин во 1845–1848 година, имало некакви пишани политички цели. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Така, Булкли тврдел дека без никакви политички цели, експедицијата би била многу помалку делотворна. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Следниот пасус во описот на Белингсхаузен бил доста извонреден:{{Цитат|Во случај на стекнување острови, а сепак со непознати трошоци, а и во спомен на нашиот престој на различни места, беше дозволено да заминеме и да даваме медали – сребрени за важни луѓе, а бронзени – за други. Овие медали беа ковани во Конечницата во Санкт Петербург. од едната страна беше Александар I, а од другата беше натписот: бродови ''[[Восток (брод)|Восток]]'' и ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'' во 1819 година, во исто време кога беа испратени.{{sfn|Беллинсгаузен|1949|p=40}}}}Министерството за поморски сили го објавил упатството што го потпишал царот на 22 мај. Најважните точки биле: {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} {{Sfn|Аристов|1990}} * Бродовите требало да поминат низ Англија и [[Канарски Острови|Канарските Острови]] пред да продолжат кон [[Бразил]]; * Упатувајќи се кон островот Јужна Џорџија, експедицијата требало да ги заобиколи [[Јужна Џорџија и Јужни Сендвички Острови|Јужна Џорџија и Јужните Сендвички Острови]] од источната страна и да напредува што е можно подалеку на југ; * Експедицијата тогаш требало „''да ги искористи сите можни напори и најголеми напори за да постигне што е можно поблиску до Полот, да бара непознати земји и да не го напушти овој предизвик поинаку освен со непремостливи пречки''“; * По завршувањето на првото арктичко лето, експедицијата требало стигне до [[Порт Џексон]] ([[Сиднеј]]); * Од Австралија, експедицијата требало да отплови до водите на Тихиот Океан, да ги истражува островите што ги истражувал Коцебу и „''спроведува набљудувања за другите соседи, од кои жителите на првите споменати''“; * По втората посета на Австралија, „''упатете се повторно на југ кон далечните географски широчини; продолжете и... продолжете со нивното истражување на минатогодишниот пример со истата решителност и истрајност, а другите меридијани ќе пловат за да го направат патот околу светот, свртувајќи се кон самата висина од која тргна дивизијата''“; * Конечно, откако успешно ќе се заврши задачата, експедицијата требало да се врати во Русија. {{Цитат|Царот исто така заповеда во сите земји до кои ќе се приближат и во кои живеат луѓе, да се однесуваат кон нив [мештаните] со најголема наклонетост и хуманост, избегнувајќи колку што е можно повеќе сите случаи на предизвикување навреди или незадоволство, но на напротив, обидувајќи се да ги привлечат не применувајжи премногу строги мерки, освен во неопходни случаи, кога од тоа ќе зависи спасот на луѓето што им се доверени на неговите претпоставени.{{sfn|Беллинсгаузен|1949|p=43}}}} === Опрема и персонал === ==== Команданти и екипаж ==== [[Податотека:Ф.Ф._Беллинсгаузен_и_М.П._Лазарев.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f8/Ф.Ф. Беллинсгаузен и М.П. Лазарев.jpg/300px-Ф.Ф. Беллинсгаузен и М.П. Лазарев.jpg|десно|мини| Командантите на експедицијата Фабијан Белингсхаузен (лево) и Михаил Лазарев (десно)]] Судејќи според достапните архивски документи, назначувањето на командант било многу комплициран процес. Траверсе постојано ја одложувал својата одлука за ова прашање. На 27 април биле објавени наредбите за назначување на Шишмарјов и Лазарев. На Лазарев му била дадена команда на бродот ''[[Мирни (брод)|Мирни]]''. Братот на Алексеј Лазарев, служел како поручник на ''Благонамерени''. Конечно, на 4 мај, Василјев бил назначен за командант на втората дивизија. Првично, Траверсе сакал да го назначи Макар Ратманов како шеф на јужната (прва) дивизија. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Според наредбата од почетокот на мај (која се чува во Рускиот државен архив на морнарицата), Ратманов требало да раководи со Северната (втора) дивизија, но неговото име подоцна било пречкртано. [[Иван Крузенштерн|Крузенштерн]] тврдел дека назначувањето на Белингсхаузен е целосно засновано на заслуги. Сепак, [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] изјавил дека своето место и го должи на препораката на Ратманов. {{Sfn|Tammiksaar|Kiik|2013}} {{Sfn|Беллинсгаузен|2008}} Во тоа време, Белингсхаузен служел како капетан од втор ранг и командант на бродот Флора во [[Севастопол]]. Неговиот налог за назначување бил објавен на 4 мај. Тој пристигнал во Санкт Петербург на 23 мај, веројатно сам. На 16 јуни, тој добил инструкции и го презел бродот под своја команда. Покрај средствата издадени од трезорот за патување, тој добил и бонус од 1.000 рубли. {{Sfn|Bulkeley|2014}} По неговото назначување, Белингсхаузен ја добил бродската ризница од 10.000 сребрени рубли за непредвидени трошоци. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Службениците и екипажот на експедицијата биле регрутирани како волонтери. Сепак, постоеле строги критериуми за избор: совршено здравје, возраст не поголема од 35 години, знаење над секоја специјалност или вештина на бродот и, конечно, способност за добро пукање со пушки. {{Sfn|Шведе|1960}} На бродот ''[[Восток (брод)|Восток]]'' имало шест офицери, вклучувајќи ги Иван Задовски, Аркадиј Лесков, Константин Торсон, лекарот Јакоб Берг, астрономот Иван Михајлович Симонов и сликарот Павел Михаилов. Експедицијата вклучувала и 36 подофицери, [[wiktionary:artilleryman|артилеристи]] и занаетчии и 71 морнари. ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'' бил екипиран од пет офицери, меѓу кои Михаил Аненков, Иван Купрејанов, лекарот Галкин и [[јеромонах]]от Дионисиј, ангажирани на инсистирање на министерот за поморски сили, како и 22 подофицери, артилери, еден слуга и 45 морнари. Екипажот добил дарежлив бонус - уште пред да замине на море, [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] добил 5.000 рубли од царот, Лазарев добил 3.000, а на сите офицери и приватници им била доделена годишна плата што „''не се брои''“. Царот наредил да се зголеми платата за осум пати, иако стандардната плата на морнарот од прв ред изнесувала13 рубли и 11 копејки годишно. Сепак, Белингсхаузен никогаш не спомнал конкретни суми во своите извештаи. Михман Новосилски тврдел дека зголемената плата била платена само двапати, во сребро; другите износи биле исплатени во асигнациски рубли што го зголемил додатокот за 250%. Освен тоа, офицерите и научниците добиле и 30 златни холандски шевронети за храна месечно, што било еднакво на 70 сребрени рубли. {{Sfn|Bulkeley|2014}} ==== Членови ==== Список на сите членови на Првата руска антарктичка експедиција: {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} * Водач на експедицијата и командант на ''[[Восток (брод)|Восток]]'': капетан од втор ред Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен ({{langx|ru|Фадде́й Фадде́евич Беллинсга́узен}}) * Командант-полковник: Иван Завадовски * Поручници: Иван Игнатиев, Константин Торсон, Аркадиј Лесков * Посредник: Дмитриј Демидов * Професорски астроном: Иван Михајлович Симонов * Уметник: Павел Михаилов * Персонален доктор: Јаков Берх * Навигатор: Јаков Порјадин * Службеник на офицерски чин: Иван Резанов * Судија: Роман Адам * Свештеник: Дионисиј * Подофицери: поднавигатори Андреј Шеркунов и Питер Крјуков, помошник на капитенот Федор Василиев, асистент на лекарот од прва класа Иван Степанов * Мајстори од четврти ред: Сандаш Анеев, Алексеј Алдигин, Мартин Степанов, Алексеј Степанов, Григориј Дијанов * Морнари од прва класа: управувач Семен Трофимов, едриличари: Губеј Абдулов, Степан Сазанов, Петер Максимов, Кондрати Петров, Олав Рангопл, Пол Џејкобсон, Лав Дубовски, , Семен Гелјаев, Григориј Ананин, Григориј Елсуков, Степан Филипов, Сидор Лукин, Матвеј Хандуков, Кондрати Борисов, Андреев, Данила Корнев, Сидор Василиев, Данила Лемантов, Федор Ефимов, Кристијан Ленбенкин, Ефим Гладки, Мартин Лубин, Гаврила Галкин, Јусуп Јусупов, Габит Немјасов, Прокофи Касаткин, Иван Кривов, Матвеј Лез, Мафусаил Мај-Избај, Никифор Аглоблин, Никита Алунин, Егор Киселев, Иван Салтиков, Иван Шолохов, Демид Антонов, Абросим Скука, Федор Кудријахин, Захар Попов, Филимон Биков, Василиј Кузнецов, Алексеј Коневалов, Семен Гурјанов, Иван Паклин, Иван Гребенников , Јаков Бизанов, Михаил Точилов, Матвеј Попов, Елизар Максимов, Петер Иванов, Григориј Василиев, Михаил Тахашиков, Питер Палицин, Денис Јужаков, Василиј Соболев, Семен Хмелников, Матвеј Рожин, Севастјан Чигасов, Данил Степанов, Варфоломеј Копилов, Спиридон Ефремов, Теренти Иванов , Ларион Нечаев, Федот Разгулјаев, Василиј Андреев, Кирил Сапожников, Александар Барешков, Александр Барешлов, Афанаси Кирилов * Работници: Матвеј Губим, Василиј Краснопевов, Питер Курлигин, Петар Матвеев, Родион Микингал Аверкин , Гаврила Данилов. * Топџии: Илја Петухов и Иван Корнилев, Леонти Маркелов, Захар Красницин, Јакуб Белевич, Егор Василиев, Василиј Капкин, Феклист Алексеев, Семен Гусаров, Степан Јациновски, Никита Лебедев, Глеб Плисов и Иван Барабанов Екипаж на ''Мирни'' * Поручници: Михаил Лазарев (командант на ''Мирни''), Николај Обернибесов, Михаил Аненков. * Посредници: Иван Купријанов, Павел Новосилски * Навигатор од офицерски чин: Николај Илин * Хирург: Николај Галкин * подофицери: Иван Лосјаков, Андреј Давидов, медицински асистент од прва класа Василиј Пономарев, металец Василиј Герасимов, помошник на капитенот Василиј Трифанов, помошник на навигаторот Јаков Харлав. * Квартермајстори: Василиј Алексеев, Назар Рахматулов, Иван Новински * Морнари од прва класа: Абашир Јакшин, Платон Семенов, Арсенти Филипов , Спиридон Родионов, Назар Аталинов , Егор Берников, Мамлинеев, Григориј Тјуков, Павел Мохов, Питер Ершев, Федор Павлов, Иван Кирилов, Матвеј Мурзин, Симон Таус, Иван Антонов, Демид Улишев, Василиј Сидоров , Батарша Бадеев, Лавренти Чупранов , Егор Барсуков, Јаков Егор Барсулов, Осип Колтаков, Маркел Естињеев , Адам Кух, Николај Волков, Григориј Петунин , Иван Леонтјев, Анисим Гаврилов , Ларион Филипов, Томас Бунганин, Да Нила Анохин, Федор Бартјуков, Иван Козмински , Фрол Шавирин , Архип Палмин, Захар Иванов, Василиј Курчавиј, Филип Пашков, Федор Истомин, Демид Чирков, Дмитриј Горев , Илја Зашанов, Иван Козирев, Василиј Семенов * Работници: металопреработувач Василиј Герасимов, столари Федор Петров и Петар Федоров, Андреј Ермолаев, [[едреник]] Александар Темников, Пота Сопрок. * Топџии: подофицер висок артилериски офицер: Дмитриј Степанов; топџиите од прва класа Петар Афанасев, Михаил Резви, Василиј Степанов, Василиј Куклин, Ефим Воробиеов, Иван Сарапов. ==== Експедициски бродови ==== [[Податотека:Михайлов_Павел_Николаевич_-_Шлюп_Мирный_(1820).jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/Михайлов Павел Николаевич - Шлюп Мирный (1820).jpg/220px-Михайлов Павел Николаевич - Шлюп Мирный (1820).jpg|десно|мини| ''Мирни'', од албумот на П.&nbsp;Михајлов]] За експедицијата биле опремени два бродови, ''Мирни'' и ''[[Восток (брод)|Восток]]''. Нема многу достапни податоци за овие пловни објекти. Во 1973 година, С. Лучининов создал апстрактни дизајни на двата брода, врз основа на преживеаните цртежи од [[19 век]]. ''Восток'' бил изграден од бродоградителот Иван Амосов, кој работел во Петрозавод во 1818 година под команда на Венјамин Сток. Според Белингсхаузен, ''[[Восток (брод)|Восток]]'' бил точна копија на бродот ''Камчатка'', чиј прототип, пак, бил фрега со 32 топови дизајнирана од францускиот инженер Јаков Брун. ''[[Восток (брод)|Восток]]'' бил лансиран на [[16 јули]] [[1818]] година и имал тежина од 900 тони, должина од 39,57 метри и ширина од 9,96 метри. Во исто време, бродот имал претерано голем јарбол: главниот јарбол од изнесувал 41 метри во висина. Вториот брод, ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'', бил од ист тип како ''Благонамерени'' од втората дивизија и бил создаден во Кронштат како поморски товарен брод по име ''Ладога''. По преименувањето, бродот бил осовремен за потребите на експедицијата. Неговата должина достигнала 37 метри и ширина од 9,1 метри. Бродот имал тежина од 530 тони; повеќе личел на оној од експедицијата на Кук. Секоја патека носела четири или пет отворени чамци со различни големини, од чамци со четири реда до чамци со шест или осум реда. ''[[Восток (брод)|Восток]]'' бил опремен со шеснаесет топови од 18 килограми инсталирани на палубата и други дванаесет каронади од 12 килограми. Во тие денови, се верувало дека каронадите се поефикасни за судири со пирати или домородци. ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'' имал шест каронади и 14 топови од три килограми. Додека бил закотвен во Британија, палубата за оружје била исклучена. Повеќето од екипажот биле сместени во текот на ноќта во врзани хамаки на палубата со батерии, додека офицерските кабини и четата на екипажот биле сместени на крајот на бродот. {{Sfn|Bulkeley|2014}}   Една од главните цели на [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] била да се увери дека бродовите треба да останат заедно за време на експедицијата. Морскиот квалитет на пловните објекти бил различен, а Лазарев сметал дека ''Восток'' е брод кој „''очигледно не е подготвен за таква експедиција поради малиот капацитет и малиот простор како за офицерите, така и за екипажот''“. Белингсхаузен тврдел дека [[Жан Батист Траверсе|Траверсе]] го избрал ''Восток'' само затоа што ''Камчатка'' веќе го завршила обиколувањето, иако нејзиниот капетан [[Василиј Головнин]] известувал за незадоволителните квалитети на бродот. Покрај преголемата висина на јарболот, ''[[Восток (брод)|Восток]]'' имал и неуспешен уред за управување, недоволно силен труп изграден од сирово дрво, шрафови со мала висина на горната палуба и други проблеми. Непосредно пред пловењето, подводниот дел на ''[[Восток (брод)|Восток]]'' бил обложен со бакарни лимови. Неговиот труп се покажал премногу слаб за пловење во поларните води, а екипажот постојано морал да го зајакнува и поправа за време на експедицијата. До крајот на патувањето, бродот бил во толку лоша состојба што [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] морал да ја заврши експедицијата еден месец порано од предвиденото. Лазарев бил одговорен за опремувањето бидејќи Белингсхаузен бил назначен само 42 дена пред заминувањето. Тој за себе го избрал бродот ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'', веројатно изграден од бродоградителот Јаков Колодкин во Лодејное Поле и дизајниран од Иван Курепанов. Лазарев успеал да го опреми подводниот дел од бродот со втора (ледена) покривка, да го замени боровото тркало со дабово и дополнително да го зајакне трупот. Единствениот недостаток на бродот бил неговата мала брзина. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} ==== Залихи и услови за живеење ==== Белингсхаузен одлучил да ги преземе залихите на бродот две години, иако воените бродови обично содржеле залихи само шест месеци. Според официјалните извештаи, имало четири тони сув грашок, седум тони овес и хељда, 28 тони пченкарно говедско месо, 65,8 тони крекери (зрнести и кисела), многу кисела зелка (извештајот го дава само обемот на буриња), и 3.926 литри вотка. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Иако првично било планирано да се користи „сува супа“ или концентрат од супа, тоа не било можно бидејќи концентратот не се исушил по вриењето. [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] ги именувал добавувачите на сушен леб, месо и зелка поединечно поради високиот квалитет на нивните намирници. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Бројот на резерви не бил доволен, а посадите морале да купат дополнителни 16 тони жито и рум во [[Рио де Жанеиро]]. Експедицијата исто така ги надополнила своите залихи во [[Данска]] и [[Австралија]]. Купиле и 1,3 килограми тутун по лице, што одговара на 1,5 модерни цигари дневно. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Тутунот бил надополнет во Рио на почетокот и на крајот на експедицијата. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Нема детален опис на одредбите за ''[[Восток (брод)|Восток]]'' и ''Мирни'', но постојат записи за ''Благонамеренни'' и ''Откритие''. Најверојатно одредбите биле идентични за двете дивизии. Според Булкли, стандардните одредби во британската кралска морнарица ги надминале руските; меѓутоа, во практиката одредбите често биле намалени колку што е можно повеќе. Во [[1823]] година, Кралската морнарица ги преполовила своите резерви. Бидејќи руските бродови поминувале многу време во пристаништата, нивните команданти секогаш купувале свежа храна. Оваа практика била опширно документирана во официјалните извештаи на експедицијата. Во [[Копенхаген]] во јули 1819 година, [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] ја зголемил дажбата на месо на една педа говедско месо дневно и една чаша пиво по лице, за да ги подобри воениот морал и физичките способности. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} За да се спречи појава на [[скорбут]], донеле супа, есенција од иглолисни растенија, [[лимон]]<nowiki/>и, [[сенф]] и [[меласа]]. На бродот имало само 196 килограми шеќер, а се служел на големи празници, како [[Божиќ]] или Денот на Името на царот. Редовниот дневен пијалак на екипажот бил чајот, а залихите биле освежени во [[Лондон]] и во Рио. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Обичните членови на екипажот се снабдувале од трезорот. Според пописот, секој маж добил: душек, перница, платнено ќебе и четири чаршафи; четири униформи, два пара кошули и шест пара ленени панталони, четири комплети водоотпорна облека (панталони и јакна), капут, една крзнена капа и две капи, една наутичка капа, три пара чизми (еден со фланелен постава), осум пара волнени чорапи и 11 ленени и седум фланелни комплети лен. Севкупно ова чинело 138.134 рубли за опремување на 298 членови на екипажот. Трошоците биле подеднакво поделени меѓу Адмиралитетот и Министерството за финансии. Белингсхаузен се грижел за здравјето на екипажот и секогаш купувал свежи производи во секое пристаниште. Тимот редовно се миел, а тие се обидувале да ги задржат луѓето на горната палуба до зајдисонце, за да ги проветрат и исушат преполните палуби со батерии. Белингсхаузен забранил физички казни на бродот ''Восток'', но нема докази дали истото важело и за ''Мирни''. {{Sfn|Bulkeley|2014}} === Научна опрема === ==== Опрема и инструкции ==== [[Податотека:Kronometrejä_ja_aneroidibarometrejä.JPG|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Kronometrejä ja aneroidibarometrejä.JPG/250px-Kronometrejä ja aneroidibarometrejä.JPG|десно|мини| Морски хронометар и [[Барометар|анероид]] од колекцијата на опсерваторијата на Универзитетот во Хелсинки. Бр. 4 е хронометарот што му припаѓал на Џон Арнолд, 1807 година]] Одделот за Адмиралитет направил список на сите потребни книги и инструменти кои биле потребни за дивизиите [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] и Василиев. Библиотеките на бродовите вклучувале руски описи на експедициите што ги воделе Саричев, Крузенштерн, Лисијански, Головнин. Францускиот опис на третото патување на Кук исто така било зачувано во библиотеката бидејќи неговото прво издание било отсутно од Министерството за поморски сили. Поголемиот дел од описите на патувањата во странство, вклучувајќи го и оној што го спровел Џорџ Ансон, биле достапни во француски преводи. Екипажите, исто така, набавиле и наутички алманаци за 1819 и 1820 година, водичи за навигација, [[хидрографија]] и [[магнетизам]], како и сигнални книги {{БелешкаОзнака|Books that gives instructions on accepting any signals}}. Исто така, биле доделени пари за купување книги во [[Лондон]], вклучувајќи го и алманахот за [[1821]] година, и мапи од ново спроведените патувања (вклучувајќи ги и бразилските). Белингсхаузен, исто така, купил светски атлас кој бил објавен во 1817 година, а атласот на [[Метју Флиндерс]] во [[Австралија]] од 1814 година. За време на нивниот престој во [[Копенхаген]], тој купил и книга за магнетизам од Кристофер Ханстин (1819). Врз основа на оваа работа, екипажот извршил потрага по Јужниот магнетен пол. Астрономските и навигациските инструменти биле нарачани однапред, но не било сè доставено кога Белингсхаузен, [[Иван Михајлович Симонов|Симонов]] и Лазарев патувале во [[Лондон]] во август 1819 година. Белингсхаузен спомнал купување инструменти од Арон Ароусмит. Било одлучено да се оди подалеку од границите на буџетот, па така екипите купиле и два хронометри од пронаоѓачот Џон Арнолд (№ 518 и 2110) и два - од Пол Барауд (№ 920 и 922), [[рефрактор]]и со три и четири стапки со ахроматски леќи, [[Рефлекторски телескоп|рефлектирачки телескоп]] од 12 инчи и за Симонов – транзитен инструмент и авиохоризонт. Повторувачките кругови од Едвард Тротон се покажале како незгодни за употреба на море. За „Восток“ купиле[[Секстант (инструмент)|сексстанти]] од Тротон и Питер Долонд; полицајците купиле дел од инструментите со свои пари. Топломерите биле дизајнирани со [[Реомирова скала]] што се користела во [[Русија]], но [[Иван Михајлович Симонов|Симонов]] ја користел и температурната скала [[Фаренхајтов степен|Фаренхајт]]. Белингсхаузен, исто така, спомнал и клинометар, кој го користел на брегот. Капетанот купил топломер за длабоко море. Сепак, тој не можел да го добие инструментот клатало за истражување на гравиметрија. {{Sfn|Bulkeley|2014}} ==== Проблеми со натуралист ==== [[Податотека:Simonov_Ivan_Mikh-ch_astronomer_c1822.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/28/Simonov Ivan Mikh-ch astronomer c1822.jpg/180px-Simonov Ivan Mikh-ch astronomer c1822.jpg|десно|мини| Професорот Семјонов, кој служел како астроном за време на експедицијата. Непознат сликар, 1822 година]] Функциите на натуралист во обиколките обично се прошируваат на сите полиња на знаење за кои не се потребни математички пресметки направени од астрономи или офицери-навигатори. Должностите на натуралистот на експедицијата вклучувале не само опис на сите нови видови на животни и растенија, туку и на културите на примитивните народи, геологијата и глациолошките формации. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Инструкциите на Одделот за Адмиралитет споменуваат двајца германски научници кои биле признати како соодветни кандидати: лекарот Карл Хајнрих Мертенс, неодамна дипломиран на Универзитетот Мартин Лутер во Хале-Витенберг и доктор Густав Кунзе од [[Универзитет во Лајпциг|Универзитетот во Лајпциг]]. Овие научници требало да пристигнат во [[Копенхаген]] до [[24 јуни]] [[1819]] година. Мартенс требало да се приклучи на дивизијата на Белингсхаузен, а Кунзе требало да биде доделен на Василиев. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Меѓутоа, кога дивизиите пристигнале во Копенхаген на 15 јули, се покажало дека и двајцата научници одбиле да учествуваат поради краткото време „''да се подготват сè што е потребно''“. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Инструментите и водичите што ги донеле експедициите биле со различен квалитет. [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] забележал дека по смртта на астрономот Невил Маскелин, поморскиот алманах ја изгубил прецизноста, наоѓајќи не помалку од 108 грешки во томот од 1819 година. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Хронометрите препорачани од [[Џозеф Бенкс]], кој ги промовирал интересите на семејството на Џон Арнолд, биле несоодветни. Истата фирма формирала за Џејмс Кук „''многу лоши хронометри''“ кои биле во предност со 101 секунда дневно. Булкли го нарекол квалитетот на хронометрите на ''Восток'' „''ужасни''“. До мај [[1820]] година, хронометрите на ''Мирни'' биле пред 5-6 минути дневно. Во 1819 година, Вилијам Пари поминал пет недели усогласувајќи ги своите хронометри во Кралската опсерваторија во Гринич, додека Симонов посветил не помалку од 40% од своето време на набљудување на баждарењето на хронометрите и утврдувањето на точното време. Топломерот за длабоко море се скршил при неговото второ користење. Сепак, Белингсхаузен тврдел дека тоа е грешка на персоналот. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Овие прашања не довеле до мала конфузија, не само на бродовите за експедиција, туку и во Санкт Петербург. Достапна е кореспонденција помеѓу [[Жан Батист Траверсе|Траверсе]] и министерот за национално образование, грофот [[Александар Николаевич Голицин]], според која може да се заклучи дека научниот тим на ''Восток'' треба да ги вклучува натуралистот Мартенс, астрономот Симонов и сликарот Михајлов. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Причините поради кои германските научници не се приклучиле на експедицијата биле широко дебатирани од историчарите. Доцната покана можеби била диктирана од условите на тајност во кои била опремена експедицијата. Според архивските податоци, одлуките за германските научници биле донесени четири недели пред крајниот рок за нивното пристигнување, а формална наредба била издадена дури на [[10 јули]] [[1819]] година, кога експедицијата веќе била во [[Балтичкото Море]]. Исто така, Кунзе ја одбранил својата докторска дисертација на [[22 јуни]] [[1819]] година и тешко дека би се согласил и два дена после тоа би можел да биде присутен во [[Копенхаген]]. Во својот предговор за објавувањето на извештајот за експедицијата, Евгениј Швед напишал дека научниците „''се плашеа од претстојните тешкотии''“. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Булкли спомнал дека главниот проблем бил непредвидливоста на руската поморска бирократија. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Главните цели на експедицијата [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] биле да изврши географски истражувања. Бидејќи [[Иван Михајлович Симонов|Симонов]] бил единствениот професионален научник на бродот, тој морал да собира и растителни и животински примероци покрај неговите примарни должности. Како резултат на тоа, Симонов ги пренесел активностите за собирање и таксидермијата на Берг и Галкин, медицинските лица на експедицијата. Симонов не бил секогаш добар во тоа што се обидувал да го направи. На пример, на [[5 октомври]] [[1819]] година, Симонов добил тешка изгореница додека се обидувал да фати Португалска медуза, иако Белингсхаузен го предупредил на тоа. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Според Булкли, гравиметриските и океанографските набљудувања биле спроведени повеќе од Белингсхаузен отколку од Симонов. За капетанот, магнетните мерења биле неопходни како значаен аспект на навигацијата и географските набљудувања, а не за чисто научни цели. За [[Иван Михајлович Симонов|Симонов]], новинарските и историографските причини можеби биле од еднаква важност. Неговите патувачки списанија станале првите публикации на експедицијата, а серија за магнетни мерења биле објавени многу подоцна. Приближно половина од мерниот материјал бил вклучен во статијата за магнетизам. {{Sfn|Bulkeley|2014}} == Експедиција == === Пловење во Атлантикот (јули - ноември 1819 година) === ==== Кронштат, Копенхаген, Портсмут ==== [[Податотека:Aivazovsky_-_Large_raid_in_Kronstadt.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c8/Aivazovsky - Large raid in Kronstadt.jpg/220px-Aivazovsky - Large raid in Kronstadt.jpg|десно|мини| Голема рација во Кронштат, 1836 година. Од Иван Аивазовски, складиран во Рускиот музеј.]] На 23 и 24 јуни [[1819]] година, царот и министерот за поморски сили ги посетиле ''[[Восток (брод)|Восток]]'', ''Мирни'', ''Откритие'' и ''Благонамерени'' додека се опремувале. Во оваа прилика, работниците престанале да ја реконструираат работата додека не си заминат службениците. На [[25 јуни]], капетаните Белингсхаузен и Василиев биле повикани на царска публика во Петерхоф. Поаѓањето се случило на [[4 јули]] во 18 часот, а било придружено со церемонија за време на која екипажот извикувал петкратно „''наздравје''“ и поздравувал до тврдината Кронштат. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Четири бродови пловеле како еден одред до Рио. До 19 јули, експедицијата поминала една недела во [[Копенхаген]], каде што екипажот добил дополнителни инструкции и дознал дека германските натуралисти нема да учествуваат на патувањето. Шефот на архивата на кралската данска наутичка карта, адмиралот Пол де Ловенорн, ја снабдил експедицијата со потребните мапи и ги советувал да купат машина за отсолување. На 26 јули експедицијата пристигнала во Дил, а на 29 јули до Спитхед во [[Портсмут]]. Завртената ''Камчатка'' под команда на Головин веќе била таму, завршувајќи го своето обиколување. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На 1 август, Белингсхаузен, Лазарев, офицерите и Симонов најмиле кочија и заминале во Лондон, каде што поминале 9 дена. Главната цел била да се добијат нарачани книги, мапи и инструменти. Како резултат на тоа, не било сè стекнато, а некои предмети биле земени само со помош на [[конзул]]от Андреј Дубачевски. Реструктуирањето на ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'' и купувањето на конзервиран зеленчук и пиво ја одложило експедицијата во [[Портсмут]] до [[25 август]]. На 20 август во [[Англија]] пристигна транспортерот ''Кутузов'' на Руско-американската компанија. Тој го завршувал своето обиколување под команда на Лудвиг фон Хагемајстер. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} {{Sfn|Аристов|1990}} На 26 август, експедицијата заминала во [[Тенерифе]] со цел да се снабди со вино и свежи залихи. За време на престојот во Англија, тројца морнари од подморницата ''Мирни'' добиле [[Полово пренослива болест|полова пренослива инфекција]]. Сепак, прогнозата на д-р Галкин била поволна; на ''[[Восток (брод)|Восток]]'' немало болни луѓе. Во Атлантикот, бил воспоставен работен ритам на бродовите: екипите биле поделени во три смени. Овој систем им овозможило на морнарите да разбудат веќе одморен дел од тимот во случај на итност. Во дождливо и бурно време, командантите добиле инструкции да се погрижат „слугите“ да се пресоблечат, а влажната облека да се чува надвор од дневната палуба и да се исушат на ветрот. Во среда и петок имало ден за миење и капење (во овие денови се користел еден бојлер за овие цели, што дозволувало употреба на топла вода). И леглата се переле на 1 и 15 секој месец. Генералното чистење на палубата обично се вршело во движење двапати неделно, и секојдневно за време на долгите престои. Животната палуба редовно се проветрувала и се загревала „''за да се истенчи воздухот''“, а ако времето дозволувало, екипажот земаал храна на четврт „''за да не оставаат влажни испарувања и нечистотии од палубите''“. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На [[10 септември]], цевка за вентилација била ставена низ кабината на капетанот. Ова требало да ги задржи констаболот и броткамерата суви. Констаблот бил просторија на долната палуба од крмата до главниот јарбол - или задната кабина на средната палуба - која содржела артилериски залихи, а броткамера била просторија за чување на суви резерви, првенствено брашно и крекери. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} ==== Тенерифе - Екватор ==== [[Податотека:Михайлов_Павел_Николаевич_-_Погодовестник.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/04/Михайлов Павел Николаевич - Погодовестник.jpg/220px-Михайлов Павел Николаевич - Погодовестник.jpg|десно|мини| Акварел од албумот на Михајлов]] Во 6 часот наутро на [[15 септември]], бродовите влегле во пристаништето во Санта Круз де Тенерифе, каде што останале шест дена. [[Иван Михајлович Симонов|Симонов]] заминал со четворица офицери од двете страни до подножјето на вулканот [[Теиде]], ја истражил ботаничката градина и ги посетил сестрите на генералот Агустин де Бетанкур. {{Sfn|Аристов|1990}} Сепак, главната одговорност на астрономот била да ги потврди хронометрите. За таа цел ја искористил куќата на капетанот Дон Антонио Родриго Руиз. На бродот била земена залиха на вино по цена од 135 талери. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Експедицијата отпловила преку Атлантикот со брзина помеѓу 5,5 и 7 јазли, користејќи ги северозападните [[Пасати|трговски ветрови]]. Тие го преминале [[Северен Повратник|Северниот Повратник]] на 22 септември, одредувајќи ја температурата на воздухот напладне на 20 [[Реомирова скала|°Ré]] (25&nbsp;°C). На 25 септември, Белингсхаузен го искористил спокојството за да го смени горниот столб на ''Восток'' со цел да ја намали брзината и да помогне да се задржат двата брода заедно. Во тоа време, руските морнари гледале [[Летачка риба|летечки риби]], разгранети [[пирозом]]и и китови кои бликаат. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Топлото спокојство започнало на 7 октомври. Тимот бил исцрпен од топлината: во палубата за спиење, температурата се одржувала на ниво 22,9 °Ré (28,6&nbsp;°C). Според Белингсхаузен, ова било исто време како во Санкт Петербург. Но, ноќта не донела олеснување, а температурите на воздухот ја надминале температурата на водата. На 8 октомври, екипите спровеле океанографски мерки: густина на морската вода и нејзината температура до длабочина од 310 степени. Добиле резултат {{Convert|78|°F|°C}}. Меѓутоа, Белингсхаузен сугерирал дека водата од горните слоеви на океанот била измешана во батометарот со собраните примероци, што би ги нарушило резултатите. Тие исто така се обиделе да ја измерат константната брзина на екваторијалната струја. За тоа користеле бакарен котел од 8 кофи потопени 50 фатоми и добиле резултат од 9 милји дневно. На 12 октомври морнарите можеле да видат и да пукаат во птиците „северни цевконосци“. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На 18 октомври, бродовите го преминале екваторот во 10 часот, откако биле на море 29 дена. Белингсхаузен бил единствениот човек на бродот ''Восток'' кој претходно го преминал екваторот, па затоа организирал церемонија на преминување на линијата. Сите биле посипани со морска вода, а за да го прослават настанот, на сите им била дадена чаша [[пунч]] која ја испиле за време на поздравот со пиштолите. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} [[Иван Михајлович Симонов|Симонов]] ја споредил оваа церемонија со „мала имитација на празникот „ Масленица“. {{Sfn|Аристов|1990}} ==== Прва посета на Бразил ==== [[Податотека:Henry_Chamberlain_-_Quitandeiras_da_Lapa.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Henry Chamberlain - Quitandeiras da Lapa.jpg/220px-Henry Chamberlain - Quitandeiras da Lapa.jpg|десно|мини| Улични трговци во Рио од Хенри Чембрлен, 1819-1820. Се чува во [[Музеј на уметноста (Саун Пауло)|Музејот на уметност во Саун Пауло]].]] Во октомври, јужните трговски ветрови ја намалиле топлината, а ведрото време ги фаворизирало само астрономските набљудувања. Покрај Белингсхаузен, Симонов, Лазарев и Завадовски, никој од екипажот немал вештини за навигација и работа со [[секстант]]<nowiki/>от. Така, земајќи го предвид изобилството на инструменти на бродот, сите офицери почнале да ја проучуваат навигацијата. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На [[2 ноември]] [[1819]] година, во 17 часот, експедицијата пристигнала во Рио следејќи го ориентерот на планината Пан де Азукар, чија слика ја имале во насоките на едрење. Бидејќи никој од екипажот не зборувал португалски, имало одредени тешкотии со јазичната пречка. Во тоа време, ''Откритие'' и ''Благонамерени'' веќе биле во пристаништето бидејќи не заминале на [[Канарски Острови|Канарските Острови]]. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На [[3 ноември]], генералниот конзул на Русија Георг фон Лангсдорф, кој исто така бил учесник на првото руско обиколување во 1803–1806 година, се сретнал со екипажот и ги придружил офицерите до амбасадорот генерал-мајор барон Дидерик Туил ван Сероскеркен. Следниот ден, конзулот договорил астрономите да користат карпест остров наречен Радос каде Симонов, чуварот Адамс и артилериецот Корнилиев поставиле транзитен инструмент и почнале да ги усогласуваат хронометрите. Општо земено, Белингсхаузен не го сакал главниот град на [[Бразил]], спомнувајќи ја „''одвратната неуредност''“ и „''гнасните продавници каде што продаваат робови''“. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Од друга страна, Симонов тврдел дека Рио со својата „''кроткост на моралот, луксузот и учтивоста на општеството и величественоста на духовните поворки''“ навистина „''го потсетуваат на јужноевропските градови''“. {{Sfn|Аристов|1990}} Офицерите ги посетиле населбите на градот, плантажите за кафе и водопадите Трижук. {{Sfn|Аристов|1990}} На [[9 ноември]], командантите на двете дивизии – Белингсхаузен, Лазарев, Василиев и Шишмарјов – ја примиле публиката кај португалскиот крал [[Јован VI (Португалија)|Јован VI]], кој во тоа време престојувал во Бразил. Пред да заминат бродовите, нивните екипажи ги наполниле резервите и однеле на колење два бикови, 40 свињи и 20 прасиња, неколку овци, патки и кокошки, рум и гранулиран шеќер, лимони, тикви, кромид, лук и други билки. На 20 ноември, хронометрите биле вратени на одборот. На [[22 ноември]] во 6 часот по полноќ експедицијата се упатила кон југ. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На 24 ноември, на бродот ''[[Восток (брод)|Восток]]'', поручникот Лазарев и јеромонахот Дионисиј служеле параклиса (молитва) за да се помолат за успешно завршување на експедицијата. Екипажот на ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'' добил плата за 20 месеци однапред и пари за храна за офицерите, така што „''во случај на каква било несреќа со ''[[Восток (брод)|Восток]]'', офицерите и персоналот на Мирни нема да останат без задоволство''“. Лазарев добил инструкции да чека на [[Фолкландски Острови|Фолкландските Острови]] во случај бродовите да се разделат. На крајот од одреденото време, бродот требало да се упати кон [[Австралија]]. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Слоповите требало да се држат на растојание од 7 до 14 милји во ведри денови и 0,5 милји или поблиску за време на магла. {{Sfn|Аристов|1990}} === Прва сезона (декември 1819 - март 1820) === ==== Истражување на подантарктикот ==== [[Податотека:Михайлов_Павел_Николаевич_-_Хохлатый_пингвин_(1819).jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8c/Михайлов Павел Николаевич - Хохлатый пингвин (1819).jpg/180px-Михайлов Павел Николаевич - Хохлатый пингвин (1819).jpg|десно|мини| Јужен пингвин, од албумот на П.&nbsp;Михајлов]] По [[29 ноември]] [[1819]] година, времето почнало значително да се влошува. На тој ден имало невреме од дожд и град. Белингсхаузен го споредил декемвриското време со времето во Петербург „''кога реката [[Нева]] се отвора, а влажноста од неа го носи морскиот ветер во градот''“. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Бродовите отпловиле кон островот Јужна Џорџија, од кој Белингсхаузен сакал да влезе во [[Јужниот Океан]]. {{Sfn|Аристов|1990}} По заминувањето од Рио, чуварите почнале да испраќаат набљудувачи на сите три јарболи за да известуваат за состојбата на морето и хоризонтот на секои половина час. Оваа постапка се задржала до крајот на експедицијата. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На [[10 декември]] „''топлината значително се намали, а од овој ден отворите на горната палуба беа затворени''“. На отворот на главното едро, екипажот направил стаклен прозорец од 4 квадратни метри, трајно биле фиксирани печките од леано железо, а нивните цевки биле доведени во главните и предните отвори {{БелешкаОзнака|Hatch before the maintop}}. Екипажот добил зимски униформи составени од фланелен лен и платнени униформи. На [[11 декември]], екипажот забележал многу морски птици и, особено, јужните пингвини. Сепак, поради претпазливоста на птиците, ловците и таксидерите не можеле да добијат никаков примерок. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На 12 декември, мерењето на температурата покажала резултат од 3,7 °Ré (4,6&nbsp;°C) на полноќ, а во дневната палуба – 6,8 °Ré (8,5&nbsp;°C). {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Нападите стигнале до југозападниот брег на Јужна Џорџија на [[15 декември]], забележувајќи ги карпите Валис и Џорџ во 8 часот наутро на растојание од 21 милји. Поради силните надои, експедицијата го заокружила островот на опсег од една и пол до две милји од брегот со брзина од 7 јазли. Наскоро ги пречекала [[едрилица (брод)|едрилица]] под англиско знаме. Англискиот морепловец ги помешал руските бродови. Истиот ден, екипажот го открил островот Аненков на 54°31' јужна географска ширина. Експедицијата потоа тргнала на исток. На [[16 декември]], бродовите за експедиција го поминале островот Пикерсгил, кој бил откриен од [[Џејмс Кук]]. Во овој момент, ''Мирни'' заостанувал зад ''[[Восток (брод)|Восток]]'' бидејќи Лазарев наредил на својата екипа да набави месо и јајца од пингвини на брегот. Мапирањето на Јужна Џорџија конечно било завршено на [[17 декември]], завршувајќи ја работата што ја започнал Џејмс Кук пред 44 години. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Морнарот Киселев во својот дневник спомнал дека чуварите кои забележале нови острови добивале бонус од пет талери кои биле ставени во дневникот. {{Sfn|Беллинсгаузен|2008}} На 20 декември, патниците за прв пат забележале [[санта]]. При обидот да ја измерат температурата на морето, тие добиле резултат {{Convert|31.75|°F|°C}} на длабочина од 270 фатоми. Сепак, длабокоморскиот топломер од Џон Вилијам Нори се скршил. Било забележано дека ова е единствениот достапен [[топломер]] за длабоко море. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На [[22 декември]], екипажот го открил островот Лесков, кој бил покриен со мраз и снег, и бил именувал по поручникот Лесков, еден од учесниците во експедицијата. Следниот ден го откриле планинскиот и снежниот остров Заводовски, именуван по капетанот-полковник и островот Торсон, именуван по поручникот Константин Торсон. Три новооткриени острови го добиле името по Траверсе, министерот на поморските сили. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На [[24 декември]], пловилата се приближиле до ледениот брег за да исечат малку мраз со цел да ги надополнат резервите на слатка вода: {{Цитат|За да спроведам експеримент, нарачав чај подготвен од стопениот мраз без да им го спомнам ова на останатите; сите мислеа дека водата е одлична, а чајот има добар вкус. Тоа ни даде надеж дека додека пловиме меѓу ледените плочи, секогаш ќе имаме добра вода.{{sfn|Беллинсгаузен|1949|p=97}}}} На [[Божиќ]], отчитувањата на топломерот паднале на -0,8 °Ré (−1&nbsp;°C) и пловилата морале да маневрираат со спротивен јужен ветер. За Божиќ, во ''Восток'' бил донесен свештеник, кој клекнал на рогација по повод „''избавувањето на Русија од инвазијата на Галите''“. [[Шчи]] било празнично јадење („''омилено јадење на Русите''“) кое се правело од свежо свинско месо со кисела зелка (во обичните денови се варало од пченкарно говедско месо) и пити со ориз и мелено месо. Приватните мажи добиле половина кригла пиво. По ручекот добиле и рум со шеќер и лимон, што значително ја подобрило атмосферата на бродот. На празничната вечера учествувале и Лазарев и офицерите ''Мирни''. Следниот ден екипажот продолжил да ги опишува островите Траверсе. На [[27 декември]], Белингсхаузен се обидел да ја измери температурата на морската вода со обичен топломер кој бил ставен на домашен батометар со вентили. Водата земена на длабочина не се загревала додека растела и не ги искривувала отчитувањата. Мерењата на соленоста и густината на водата од 220 фатоми покажала зголемување на [[Солена вода|соленоста]] со длабочината. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На 29 декември, експедицијата стигнала до островот Сандерс, кој бил откриен од Кук. ==== Откривање на Антарктикот ==== [[Податотека:Михайлов_Павел_Николаевич_-_Вид_ледяных_островов_(1820).jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/Михайлов Павел Николаевич - Вид ледяных островов (1820).jpg/220px-Михайлов Павел Николаевич - Вид ледяных островов (1820).jpg|десно|мини| Поглед на ледените острови, 4 март 1820 година, {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} од албумот на Михајлов]] На 31 декември 1819 година, експедицијата стигнала до островот Бристол и го преживеала најтешкиот метеж, проследен со влажен снег кој ја намалил видливоста на 50 фатоми. Во 22 часот експедицијата налетала на непроодно ледено поле и го променила својот курс. Требало да остане само горното едро, иако и тоа било покриен со снег, што екипажот морал да ги стави косичките директно под ветрот и да ги смири едрата. Стражарите морале постојано да ставаат снег од палубите. Офицерите ја прославиле новата [[1820]] година во 6 часот наутро, а Белингсхаузен посакал сите во нередот да се извлечат од опасната ситуација и безбедно да се вратат во татковината. Била организирана прослава за морнарите – утринската формација била во униформа; за појадок добиле рум со чај, по ручекот свинска зелка со кисела зелка, чаша топол панч; за вечера – оризова каша и грог. Истиот ден ''Восток'' го загубил ''Мирни'' од видно поле, а сигналите од топовите не се слушнале поради насоката на ветровите. До пладне, бродовите повторно се обединиле. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} {{Sfn|Аристов|1990}} На [[2 јануари]] [[1820]] година, експедицијата го поминала островот Туле на 59° јужна географска ширина. Името го дал [[Џејмс Кук]] во [[1775]] година, бидејќи изобилството мраз што се упатува повеќе кон југ не изгледало возможно. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Помеѓу 5 и 7 јануари, пловните објекти полека се движеле на југ помеѓу ледените полиња и сувото студено време било дозволено да ги исушат алиштата и креветите. На [[7 јануари]] екипажот ловел пингвини кои подоцна биле готвени и за приватниците и за офицерите; повеќе од 50 собрани трупови биле пренесени во ''Мирни''. Месото од пингвин обично се натопувало во оцет и се додавало во говедско месо кога се готвело каша или зелка. Според Белингсхаузен, морнарите доброволно јаделе месо од пингвини гледајќи дека „''офицерите исто така ја пофалиле храната''“. На [[8 јануари]], пловилата стигнале до санта каде што со успеале да уловат околу 38 пингвини. Живи пингвини биле затворени во кокошарник. Покрај тоа, поручникот Игнатиев и Демидов го добиле првиот печат на експедицијата, кој го нарекле како [[прстенеста фока]] што живее во Архангелск. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На [[9 јануари]], ''Мирни'' се судрил со ледено поле и го исфрлил бродот тежок четири килограми {{БелешкаОзнака|the lower part of the skimmer or the first of the wooden keel block of |stem}}. Силата на конструкцијата и вештините на поручникот Николај Обернисов ја минимизирале штетата, па истекувањето не се ни отворило. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} {{Sfn|Аристов|1990}} На [[12 јануари]] експедицијата поминала 8 санти и преминала 61 јужна географска ширина, времето цело време било облачно и врнело со снег. На [[15 јануари]] експедицијата го преминала Јужниот Поларник на 66° јужна географска ширина и 3° западна географска должина. Следниот ден Белингсхаузен ги опишал своите набљудувања како „''мразови што ги замислувавме како бели облаци низ снегот што доаѓа''“ што траело од хоризонт до хоризонт. Ова било првото набљудување на [[Ледена плоча|ледените полиња]]. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Точката на набљудување била 69°21'28" јужна географска ширина и 2°14'50" западна географска должина - област на денешната ледена плоча на Белингсхаузен во близина на [[Брег на Принцезата Марта|Брегот на Принцезата Марта]] во [[Лазарево Море|Лазаревото Море]]. {{Sfn|Трешников|1963}} {{Sfn|Беллинсгаузен|2008}} На [[17 јануари]], за кратко време се појавило сонцето, што овозможило да се приближи до ''Мирни'', но потоа времето повторно се влошило. На [[21 јануари]], учесниците на експедицијата забележале „''ледени маси''“, чии граници не биле видливи. Поминале 104 дена од поаѓањето од Рио, а условите за живот биле блиску до екстремни. Во дневната палуба и офицерските кабини, шпоретите се грееле секојдневно. Сепак, екипажот морал да ја чисти [[кондензација]]та трипати на ден, која постојано се акумулирала. Поради постојан влажен снег и магла, екипажот имал потешкотии со сушење облека. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} {{Sfn|Аристов|1990}} [[Податотека:Михайлов_Павел_Николаевич_-_Киты_и_кашалоты_(1819).jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fb/Михайлов Павел Николаевич - Киты и кашалоты (1819).jpg/220px-Михайлов Павел Николаевич - Киты и кашалоты (1819).jpg|лево|мини| Китовите на Јужниот Океан, од Албумот на Михајлов]] Бидејќи арктичкото лето не завршило, било одлучено уште еднаш да се обидат да ги достигнат јужните ширини. На [[25 јануари]], искористувајќи го доброто време и недостатокот на ледени полиња, Белингсхаузен го посетил ''Мирни'' каде што разговарал со Лазарев за понатамошните планови. Медицинскиот хирург Галкин демонстрирал полнети од него морски птици кои, според дефиницијата на Белингсхаузен, „''биле доста добри''“. На [[26 јануари]], пловилата се закотвиле на џиновска санта во форма на маса, висока до 200 стапки (околу 60 метри) и виделе големи стада [[кашалот]]и. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Извештајот од [[5 февруари]] го наведува следново: {{Цитат|Гледајќи ги ледените острови, кои по површината и по рабовите беа слични со површината и рабовите на големиот мраз како што беше споменато погоре, што се наоѓа пред нас; заклучивме дека овие ледени маси и целиот сличен мраз од неговата гравитација или други физички причини, одвоени од брегот покриен со мраз, носени од ветровите, лебдат над просторот на Северноледениот Океан...{{sfn|Беллинсгаузен|1949|стр =118}}}} На 5-6 февруари, на точка од 69°6'24" јужна географска ширина и 15°51'45" западна географска должина, експедицијата стигнала до работ на „''карпестиот планински мраз''“. Пловечкиот мраз наликувал на оние во замрзнатите заливи на северната полутопка, површината на морето била покриена со мраз од маснотии. Иако февруари на [[Јужниот Пол]] се смета за летен месец, снимките од топломер покажале дека температурата е во -4 °R (-5&nbsp;°C). Белингсхаузен се консултирал со Лазарев и заклучил дека залихите на огревно дрво на двете патеки се намалуваат, а наскоро екипажот ќе мора да исече буриња со вода и вино. Сепак, било одлучено да се продолжи понатаму. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} За да се развесели екипажот, во последните три дена од Неделата на Сирењето, биле готвени печени палачинки, направени од оризово брашно. Покрај чаша, на екипажот му било дозволено да добие и половина литар пиво од англиски концентрат „''за оние кои не знаат, ведриот дух и задоволството го зајакнуваат здравјето; напротив, досадата предизвикуваат мрзеливост и неуредност што доведува до скорбут''“. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На [[14 февруари]], Белингсхаузен напишал во својот дневник координати 69°59' јужна географска ширина и 37°38' западна географска должина: {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} {{Цитат|На полноќ видовме во правец на југозапад мала светлина на хоризонтот, која изгледаше како изгрејсонце и се прошири за речиси 5 степени; кога го поставивме курсот на југ, оваа светлина се зголеми. Предложив дека доаѓа од големо ледено поле, меѓутоа, со изгрејсонцето, оваа светлина стана помалку видлива, а кога изгреа сонцето, имаше неколку наполнети облаци, а немаше мраз. Ваков феномен досега не сме виделе.}} [[Податотека:Михайлов_Павел_Николаевич_-_Южное_сияние.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Михайлов Павел Николаевич - Южное сияние.jpg/250px-Михайлов Павел Николаевич - Южное сияние.jpg|десно|мини| Јужни светла, од Албумот на Михајлов]] Така, по трет пат експедицијата се приближила до работ на ледениот континент ( [[Ендербиева Земја]]). {{Sfn|Трешников|1963}} {{Sfn|Беллинсгаузен|2008}} На [[14 февруари]], рутата на руската експедиција се вкрстила со рутата на Кук што навигаторот ја следел во [[1775]] година. Во тоа време имало голема магла и метеж, шумите навлегле во ледените полиња додека едрата и инструментите замрзнале. Ова претставувало голема опасност. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На [[26 февруари]] поради бури и ледени полиња, управувањето на бродот на ''Восток'' било речиси невозможно, а секој обид за поправка не успеал. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Во тоа време, опремата и јарболите од продавницата биле оштетени; додека здравствената состојба на приватните војници исто така била незадоволителна. На [[21 февруари]], морнарот Федор Истомин починал на ''Мирни''. Според докторот Галкин, тој починал од [[тифусна треска]], иако во извештајот на Белингсхаузен се наведува дека тоа било само „''нервна треска''“. {{Sfn|Bulkeley|2014}} {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На [[3 март]], учесниците во експедицијата забележале значителни [[Ноќен облак|ноќни облаци]]: „''На југ прво забележавме два бело-сини столба, кои изгледаа како фосфорен оган што излегуваше од облаците со брзина на ракетите.'' ''Така, овој сјај што нè воодушеви, се прошири на хоризонтот за речиси 120 °, минувајќи го зенитот. Конечно, поблиску до крајот на феноменот, целото небо беше покриено со такви столбови. На 4 март забележавме поинаква слика: „целото небо, од хоризонтот на 12 или 15°, беше покриено со виножито, обоени ленти кои брзо како молња трчаа од југ кон север и постојано ја менуваа својата боја“.; овој феномен им овозможи на екипажот да се извлечат од судир со санта. Морнарите на Мирни дури тврдеа дека „небото гори''“. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На 4 март, Михаилов ги прикажал најголемите санти на мраз што ги сретнале за време на патувањето, чија висина достигнала 122 метри, кои дури ја надминувале висината на [[Црква Свети Петар и Свети Павле (Санкт Петербург)|Катедралата Свети Петар и Павле во Санкт Петербург]]. Овој ден било одлучено да се разделат: ''Восток'' ќе патува директно за Сиднеј, додека ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'' ќе истражува огромна територија јужно од земјата на [[Ван Дименова Земја|Ван Димен]] ( [[Тасманија]]). Бидејќи на ''[[Восток (брод)|Восток]]'' имало повеќе луѓе отколку на ''Мирни'', за периодот на [[Великиот пост|Големиот пост]], Белингсхаузен префрли во својот одбор свештеник кој ќе треба да се врати во Лазарев во Австралија. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Како резултат на тоа, бродот ги изгубил горните едра. Морнарските лежалки биле ставени на покривки {{БелешкаОзнака|Shrouds supported mizzen mast}} за да вршат функција на едра. Освен тоа, бродот бил однесен во кохезивни ледени полиња. Понатаму, брановите ги израмниле куките против ветрот, водниот заден столб {{БелешкаОзнака|Standing rigging (in the 19th century – thick tarry tackle) of a bowsprit holding it from the sides}} и крамбалниот заден столб {{БелешкаОзнака|Standing rigging of krambal (a short thick bar in the form of a console extending overboard) supporting it from the sides}}. Екипажот вложил големи напори да го спаси јарболот од колапс. Во текот на ноќта, било „''многу непријатно да се види движењето на делови од шаблонот и да се слуша неговото пукање''“. Во 3 часот по полноќ на 10 март, ''Восток'' поминал уништувајќи санта мраз со чудо. Времето било толку лошо што на 11 март било невозможно да се контролира пловилото, а бродот само го следел ветрот, а влажниот снег оневозможил да се направат какви било поправки на отворено. Само до полноќ на 12 март, времето се подобрило малку, а на 13 март екипажот ја видел својата последна санта мраз на пат кон Австралија. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} === Пловење до Австралија и Океанија (март-ноември 1820) === ==== Прво пристигнување во Австралија ==== [[Податотека:Михайлов_Павел_Николаевич_-_Вид_города_Сиднея_в_Порт-Джексоне_(1821-1824).png|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Михайлов Павел Николаевич - Вид города Сиднея в Порт-Джексоне (1821-1824).png/220px-Михайлов Павел Николаевич - Вид города Сиднея в Порт-Джексоне (1821-1824).png|десно|мини| Поглед на Сиднеј, Албумот на Михајлов]] Бродовите продолжиле до пристигнувањето во [[Порт Џексон]]. На [[19 март]], „Восток“ доживеал невреме и тркалење. Белингсхаузен го дефинирал настанот како „ужасен“. Во 10 часот, морепловецот Порјадин му ја скршил главата од дрвената преграда на свештеникот во обид да го спаси. Благодарение на вештините на докторот Берг, тој целосно се опоравил во [[Австралија]]. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На [[24 март]], морнарите на 47° јужна географска ширина ја виделе [[Тасманија]], а на 27-ми - во пресрет на [[Велигден]] - [[Австралија]] која била на 37° географска должина. Температурата се зголемила на 13 °R (16,2&nbsp;°C), и тоа овозможило да се исушат сите едра. За Велигденското бдение, целата екипа била облечена во свечена летна униформа. Народот постел. Во 20 часот, пловилата го преминале [[Ботанички Залив|Ботаничкиот Залив]]. Еден ден подоцна, „Восток“ се закотвил во [[Порт Џексон]]. До моментот кога бродот пристигнал во [[Сиднеј]], само двајца морнари покажале знаци на [[скорбут]]. Главниот лекар Берг ги третирал со лушпа од шишарки, додека Белингсхаузен им давал половина чаша (29 милилитри) сок од лимон дневно. Од скорбут страдале и свињи и овни; кога биле пуштени на брегот не можеле да јадат свежа трева. Пловењето на Антарктикот траело 130 дена {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} останувајќи во Сиднеј 40 денови{{Sfn|Аристов|1990}} [[Податотека:Portrait_of_Lachlan_Macquarie_1874.jpeg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Portrait of Lachlan Macquarie 1874.jpeg/180px-Portrait of Lachlan Macquarie 1874.jpeg|лево|мини| Портрет на гувернерот на островот Мекквари од Артур Левет Џексон, 1784 година]] Првиот пат кога Белингсхаузен се сретнал со гувернерот на Мекквари Лахлан Маквари било на 27 март. Капетанот знаел да чита англиски, но едвај го разбирал усниот говор; така, поручникот Демидоф служел како преведувач. Мекквари го спомнал Белингсхаузен во својот дневник на [[11 април]] (29 март според јулијанскиот календар) како „''командант на сојузот на два брода кои биле испратени да го откријат јужниот пол''“. Пред тоа, на 7 април, експедицијата заминала во светилникот Мекквари – нов светилник кој во колонијата се сметал за речиси светско чудо. По пристигнувањето на ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'' на 7 (19) април, капетанот-поручник Завадовски станал главен преведувач за Белингсхаузен. Претходно, Завадовски служел со него на [[Црно Море|Црното Море]]. Лазарев, кој служел во [[Кралска воена морнарица|Кралската морнарица]] на [[Велика Британија]], исто така ги олеснил успешните преговори. Самиот Мекквари ја посетил [[Русија]] во 1807 година и дури можел да се сети на неколку руски зборови. Гувернерот обезбедил бесплатно снабдување со вода, огревно дрво и деловно дрво {{БелешкаОзнака|Round and chopped timber, except for firewood and wood, unsuitable for industrial processing, as well as stubble osmol and wood chips}}, а исто така им обезбедил место во пристаништето во [[Сиднеј]] каде што екипажот можел да постави транзитни инструменти. Помошниците на [[Иван Михајлович Симонов|Симонов]] биле двајца поднавигатори и еден подофицер на артилериско оружје. Тие отвориле и бања на брегот, која офицерите и морнарите доброволно ја користеле. Според Барат, „''тоа беше првата сауна во Австралија''“. {{Sfn|Barratt|1988a}} Првите контакти со домородните Австралијци биле исто така доста успешни - екипажот контактирал со Камерајгал и неговиот водач Бунгари. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} {{Sfn|Bulkeley|2014}} {{Sfn|Barratt|1988a}} На 13 април, ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'' бил поправен по штетата предизвикана од мразот на Антарктикот. Руските морнари биле импресионирани од учтивоста и трудољубивоста на трговецот Роберт Кембел и неговите колеги. {{Sfn|Barratt|1988a}} {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Пред тоа, во февруари 1820 година, во Австралија заминале и „''Откритие''“ и „''Благонамерени''“ и со тоа нивните команданти флагрантно ги прекршиле правилата поставени од „Адмиралитетот“ - тие не подготвиле привремен извештај за првата сезона на експедиција, која требало да биде пренесена во [[Санкт Петербург]]. Белингсхаузен го испратил извештајот вториот ден по пристигнувањето на ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'', но, поради неколку околности, поштата во [[Лондон]] била испратена дури на 9 септември – 12 дена пред второто пристигнување на Белингсхаузен во Австралија. Како резултат на сите тешкотии, во списанието на Министерството за поморски сили, извештајот на Белингсхаузен бил регистриран дури на 21 април 1821 година. Престојот во Сиднеј бил засенет со жртва во еден од последните денови - на [[2 мај]] (14) за време на поправката на главниот јарбол „''Восток''“, браварот Матви Губин (кој во извештајот на капетанот бил наречен „Губин“) паднал од висина од 14 метри, а по девет дена од здобиените повреди починал. {{Sfn|Bulkeley|2014}} На 7 мај, експедицијата го напуштила Сиднеј, упатувајќи се кон [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]]. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} ==== Истражување на Нов Зеланд и Туамоту ==== [[Податотека:Михайлов_Павел_Николаевич_-_Военные_пляски_Южной_Новой_Зеландии.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c7/Михайлов Павел Николаевич - Военные пляски Южной Новой Зеландии.jpg/250px-Михайлов Павел Николаевич - Военные пляски Южной Новой Зеландии.jpg|десно|мини|250x250пкс| Воени танци на Јужен Нов Зеланд на 30 мај 1820 година. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Од Албумот на Михајлов]] На отворено море, екипажот открил дека еден морнар од „''Восток''“ и малкумина од ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'' фатиле [[полово пренослива болест]] во [[Порт Џексон]]. Овој вид на болести бил особено распространет во Австралија, место каде во тоа време била место каде што биле испраќани осуденици од Британија. Бродовите не ги избегнале мајските бури, а екипажот се навикнал на ветровите. Сепак, смиреноста што ненадејно се воспоставила во 20 часот на 19 мај, предизвикала силно странично забивање, поради што „''Восток''“ собрал толку многу вода од скавутската мрежа {{БелешкаОзнака|Netting on scavut (a part of the topmast on the ship between fore mast and main mast) that is used for storing sailors' beds}} што нивото на водата во локалот се зголемила од 13 на 26 инчи. Исто така, протокот на вода во нередот го смачкал поручникот Заводској. Расфрланите јадра од топовите што се тркалале од страна на страна го отежнувале санирањето на штетата. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На [[24 мај]] во 7 часот наутро, патниците стигнале до [[Нов Зеланд]] и се закотвиле во Заливот на Кралицата Шарлот за да остварат контакти со [[Маори]]те. [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] користел мапи и описи на Кук. Историчарот Барат ги нарекол следните настани како „''компаративна етнографска сесија''“. Овие етнографски набљудувања се покажале како исклучително важни бидејќи местата што ги посетиле руските морнари биле точки за поврзување помеѓу племињата на [[Северен Остров|Северниот Остров]] и [[Јужен Остров|Јужниот Остров]]. Во 1828 година, колонизаторите ги уништиле белешките од [[хапу]], а приказите на Михајлов станале историски извори од огромно значење. {{Sfn|Barratt|1988b}} Експедицијата го напуштила [[Нов Зеланд]] на 3 јуни. Бидејќи овој период од годината кореспондира со декември на северната полутопка, до [[5 јуни]] шумите стигнале до епицентарот на силен ветар со дождови и град, кој се смирил дури до 9 јуни. Користејќи ја бродската шума {{БелешкаОзнака|Individual plantations or forest areas, incorporating the best in growth and development of oak, pine, larch trees}} што била направена додека екипажот ги посетувал Маорите, на 17 јуни, екипажот почнал да поправа бродови на отворено море. Тие ги сошиле едрата, го намалиле главниот двор {{БелешкаОзнака|First yard from below on the main mast}} на „''Восток''“ за 6 стапки, поставиле високи бразди на отворите и други. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} [[Податотека:Михайлов_Павел_Николаевич_-_Жители_острова_Великого_Князя_Александра_Николаевича_1_(1821-1824).png|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ac/Михайлов Павел Николаевич - Жители острова Великого Князя Александра Николаевича 1 (1821-1824).png/220px-thumbnail.png|лево|мини| Еден од видовите домородци од островот на големиот војвода Александар Николаевич. Од Албумот на Михајлов]] На [[29 јуни]], експедицијата стигнала до Рапа Ити. На 5 јули, екипажот го видел пред себе островот Хао кој исто така му бил познат на Кук. На 8 јули, Русите го откриле Аману. За време на нивниот обид да слетаат, Белингсхаузен, Михајлов, Демидоф, Лазарев, Галкин, Новосилски и Аненков биле нападнати од локалното население кое било доста непријателски настроено кон странците. Севкупно, повеќе од 60 воини го попречиле слетувањето на северниот брег. {{Sfn|Barratt|1992}}{{Цитат|Таквиот отпор не натера да се вратиме. Овој отпор доаѓа, очигледно, од апсолутното непознавање на нашето огнено оружје и нашата супериорност. Ако решивме да убиеме неколку локални жители, тогаш, се разбира, сите други ќе почнеа да бегаат, а ние имаме можност да слетаме. Меѓутоа, задоволувајќи ја мојата љубопитност од многу блиска далечина, немав желба да бидам на тој остров... <...> Кога бевме доста далеку од островот, тогаш жените истрчаа од шумата на морскиот брег и ги кренаа своите облеки, покажувајќи ни ги долните делови од телото, плескајќи по нив, други танцуваа како да сакаа да ни покажат колку сме слаби. Некои од членовите на екипажот побараа дозвола да ги казнат за дрскост и да пукаат во нив, но јас не се согласив.{{sfn|Беллинсгаузен|1949|p=190}}}}На 10 јули бродовите стигнале до Фангатау, на 12 јули ги откриле Такуме и Рароја, на 14 јули Таенга, на 15 јули Макемо и Катиу, на 16 јули Таханеа и Фаите, на 17 јули Факарава, на 18 јули Ниау. Локалните жители биле непријателски расположени речиси насекаде; на тој начин [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] активно користел артилерија и поздрави од обоени ракети лансирани ноќе, верувајќи дека стравот ќе биде најдобрата гаранција против нападите. {{Sfn|Barratt|1992}} Еден од ретките исклучоци бил островот Нихиру кој првпат бил опишан на 13 јули. Островјаните се приближувале до бродовите на кану и предлагале [[бисер]]и и рибарски куки, исечени од школки. Најстариот од локалното население бил нахранет со вечера на офицерската маса, бил облечен во црвена хусарска униформа и бил даден сребрен медал со ликот на [[Александар I (Русија)|Александар I]] на него. [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] побарал од тамошниот веслач да донесе една млада жена на бродот, на која и дале обетки, огледало и парче црвена ткаенина во која таа веднаш се завиткала, додека нејзината облека била оставена за етнографска колекција. Офицерите биле изненадени што жената се двоумела додека се пресоблекувала, бидејќи тоа директно се коси со европските описи на полинезиските манири. Академик Михаилов ги прикажал островјаните на позадината на крајбрежниот пејзаж, а во 16 часот биле вратени на брегот. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Локалната клима била тешка: Белингсхаузен забележал дека во акумулаторот каде што спиел екипажот, температурата се зголемила на 28 °R (35&nbsp;°C). Сепак, жештината не го потиснала на екипажот. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Голем број откриени острови биле предложени да бидат именувани како [[Туамоту|руските острови]]. Барет изјавил дека во тоа време оваа одлука била оправдана бидејќи Коцебу ги опишал повеќето острови додека Белингсхаузен и Лазарев ги системизирале неговите откритија. Меѓутоа, на меѓународно ниво, руските имиња не се фиксирани, една од причините за тоа бил фактот што островите биле дел од големиот архипелаг Туамато. На современите западни мапи од тие руски имиња и презимиња останале само Раефските Острови. {{Sfn|Barratt|1992}} ==== Корални острови ==== Во своите коментари на англискиот превод на книгата на Белингсхаузен, Френк Дебенхам спомнал дека бил изненаден што рускиот морнар можел да поставува и решава тешки научни прашања. {{Sfn|Debenham|1945}} Долго пред [[Чарлс Дарвин]], тој го објаснил процесот на формирање на корални острови. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Своето знаење го базирал на делата на Коцебуе и неговите набљудувања. [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] мислел дека сите острови во [[Тихиот Океан]] се врвови на морски планини, кои се обиколени со корални гребени - производ на бавната креативна активност на најмалите организми. {{Sfn|Barratt|1992}} Типичен пример бил островот Ниау:{{Цитат|Коралните острови исто така планини се движат паралелно со планините на [[Северноамериканска Кордиљера]] на [[Истмус од Панама]], и главните планински венци кои доаѓаат од морето, чии врвови ги формираат островите на општеството, Хаваи и дури и малите Питкаирнски острови. Коралните острови со векови полека биле изградени од [[антозои]]. Сите тие го докажуваат правецот и свијоците на подводните гребени. Од коралните острови што ги имам стекнато, островот Грејг претставува дел од врвот на гребенот, малку надвор од морето и се состои од слоевит камен, додека останатите делови се корални... Сигурен сум дека кога сите корални острови на правилно поставени мапи, тогаш ќе се смета на колку значајни подводни гребени се базирани.{{sfn|Беллинсгаузен|1949|p=263}}}}Белингсхаузен правилно го објаснил парадоксот што го забележал германскиот натуралист Георг Форстер – недостаток на [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)|Заветрените Острови]] и во близина на [[Тахити]]. Тој тврдел дека причината за тоа може да биде големата длабочина (според современите мерења – околу 11000 метри) и непознавањето на условите за раст на коралите. Јохан Фридрих фон Ешшолц, [[Аделберт фон Шамисо]] и Дарвин се согласиле со заклучоците на Белингсхаузен. {{Sfn|Barratt|1992}} ==== Тахити ==== [[Податотека:Pomare_II.JPG|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/02/Pomare II.JPG/180px-Pomare II.JPG|десно|мини| Кралот на Тахити Помаре II. Гравура од Издавачката куќа на Фирмин Дидот, 1836 година]] На 20 јули, експедицијата стигнала до Макатеа и за два дена бродовите се закотвија на [[Тахити]]. Барат обрнал внимание на фактот дека Русите пристигнале на островот кој, благодарение на активностите на мисионерите, бил сосема различен од описите направени од Фостер или Луј Антоан де Бугенвил. Белингсхаузен сфатил колку е кревка локалната култура. На пример, во Нов Зеланд, тој опишал како одгледувањето компири ја променило исхраната и однесувањето на локалното население, сè уште следејќи го древниот начин на живот. На [[Тахити]], Белингсхаузен и неговите придружници прво морале да ги привлечат учесниците на британската станица „Мисија“ - подредените на пречесниот Хенри Нот, па дури потоа да остварат контакти со домородците. {{Sfn|Barratt|1992}} [[Податотека:Михайлов_Павел_Николаевич_-_Завтрак_у_Оттаитского_короля_(1820).jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/59/Михайлов Павел Николаевич - Завтрак у Оттаитского короля (1820).jpg/220px-Михайлов Павел Николаевич - Завтрак у Оттаитского короля (1820).jpg|десно|мини| Појадок со Помаре II. Од Албумот на Михајлов]] ''[[Восток (брод)|Восток]]'' и ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'' се закотвиле во Матавајскиот Залив, на истото место каде што се закотвил бродот на Самуел Валис. Руските бродови ги посетиле стотици луѓе, меѓутоа, од сите овие нови контакти, најкорисен бил Вилијамс од [[Нова Англија]], кој почнал да му служи како преведувач на Лазарев. Нашле и преведувач за „''Восток''“. Наскоро мисионерката Нот, исто така, ги посетила бродовите, која Белингсхаузен ја дефинирала како кралски гласник. Подоцна, [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] и [[Иван Михајлович Симонов|Симонов]] биле сведоци на расправии помеѓу Помаре II и шефот на мисионерите. На пример, кога на кралот му било забрането да консумира алкохол (од кој починал 18 месеци по посетата на Русите), или кога морал да ја тресна вратата пред носот на мисионерот за да остане сам со капетанот (23 јули). Меѓутоа, најчесто Нот посредувал помеѓу Помаре II и Белингсхаузен и Лазарев; мисионерката ја доделила Точката Венера за набљудувањата на Симонов и цртежите на Михајлов. Белингсхаузен, кој бил искрен монархист и кој немал прилика да навлегува во многу детали за тоа како функционира полинезиското општество, мислел дека кралот е водач на островот и преговарал со него за набавки. {{Sfn|Barratt|1992}} На денот на пристигнувањето на 22 јули, Русите добиле подарок четири свињи, [[Кокосова палма|кокосови ореви]], тарос, јамови и многу банани. Подарокот бил корисен поради исцрпувањето на австралиските резерви. На 26 јули била извршена набавка со размена на стока и ситници наменети за оваа намена од страна на Адмиралитетот. Екипажот купил по 10 буриња лимони за секое парче и ги посолел наместо зелка. Кралот добил црвено платно, волнени ќебиња, обоени чинци и шалови, огледала, секири, стакларија итн. Добил и орден со профилот на рускиот цар. Царот му дал на Белингсхаузен три бисери кои биле „''малку поголеми од грашок''“. За кралските бели наметки, капетанот донирал неколку негови чаршафи. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} И покрај краткиот престој, времето на Тахити целосно излекувало неколку пациенти со скорбут кои не се опоравиле целосно во Австралија. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На 27 јули, патниците го напуштиле [[Тахити]] и на 30 јули стигнале до Тикехау, поправајќи ги навигациските грешки на Коцебуе на нивниот пат. Истиот ден ја откриле Матаива, на 3 август - [[Восток (остров)|островот Восток]], на 8 август - Ракаханга, по што експедицијата се упатила кон Порт Џексон. На 16 август, бродовите го поминале Вавау. На 19 август, тие ставиле на картата два мали корални острови Михаилов и [[Иван Михајлович Симонов|Симонов]] (21° јужна географска ширина, 178° должина) на архипелагот [[Фиџи]]. На 30 август, Филимон Биков (во извештајот – „Филип Блоков“) кој служел како морнар на „Восток“, паднал од лак во морето на именденот на царот. За да го спаси, екипажот го лансирал чамецот под команда на поручникот Аненков; сепак, отокот му бил премногу силен и Биков не можел да се најде. Извештајот на министерот за поморски сили посочува дека тој ден имало силно невреме. {{Sfn|Bulkeley|2014}} {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} ==== Втор престој во Австралија ==== На [[10 септември]], бродовите се закотвиле во [[Порт Џексон]]. Вториот престој во Сиднеј траел до крајот на октомври бидејќи „''Восток''“ барал сериозна поправка на корпусот – особено зајакнување на делот на јарболите. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Општо земено, екипажот чувствувал дека се вратил во „''родните места''“, што било особено важно за младите патници, како што се Симонов или Новосилски. Офицерите биле повеќе вклучени во општествениот живот на колонијата; тие биле редовно поканети на вечери или балови. {{Sfn|Barratt|1988a}} {{Sfn|Аристов|1990}} Во своите белешки, [[Иван Михајлович Симонов|Симонов]] опишал еден од таквите балови каде што разговарал со сопругата на локален англиски авторитет. Една од темите за која разговарале беше убавината на [[Волшки Татари|Казанските Татари]]:{{Цитат|1=Убавината е релативна состојба и, можеби, Бонгаре и вашите соседи, па дури и нашите соседи на Источноиндиската компанија, граѓаните на [[Голема Кина]]<nowiki>, различно ја перцепираат. {sfn|Аристов|1990|pp=166–167}}</nowiki>}}Тогаш [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] почнал систематски да ги проучува социјалните и економските аспекти на животот во колонијата во [[Нов Јужен Велс]]. Барат забележал дека долгите и информативни белешки на Белингсхаузен објавени во „''Двократни искажувања''“ {{БелешкаОзнака|It could be translated as "Double Study"}} се засновани на набљудувања и извадоци направени од половина дузина од неговите подредени. {{Sfn|Barratt|1988a}} Собраните статистички податоци, вклучувајќи го и редот на пазарната цена, имале важност како примарен извор. Постојат некои докази дека докторот Штајн кој го мерел [[Атмосферски притисок|атмосферскиот притисок]] и [[Геодезија|геодезистот]] Хокли споделил информации со руските морнари и професор Симонов. Сликарот Михајлов прикажувал пејзажи и портрети на абориџини. Од научна гледна точка, ботаничките набљудувања биле особено забележливи - „Хербариум“ на „Восток“ вклучувал не помалку од 25 видови [[ендемизам]]. Екипажот им дал на гувернерот Маквари и капетанот на пристаништето Џон Пајпер малку шеќерна трска, кокосови ореви и тарос од островите Тахити и Фиџи, за одгледување растенија. Во Австралија, образованите руски офицери најмногу ги привлекувала неговата „егзотика“, што не било изненадувачки, бидејќи тие го посетиле ова место прв и последен пат во животот. На пример, екипажот зел 84 птици на бродот, пред сè, папагали (вклучувајќи [[какаду]] и лорини), тие исто така имале и [[кенгур]] миленичиња. До 30 октомври завршиле сите поправки на „Восток“, а завршено било и складирањето на залихите. Последниот ден, екипажот зел овци и 46 свињи за своето повторно патување кон Антарктикот. Руската дивизија во заминување била придружувана со кралски поздрав од бродови. {{Sfn|Barratt|1988a}} {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} === Втора сезона на експедицијата (ноември 1820 - август 1821) === ==== Секундарна истрага на Антарктикот ==== [[Податотека:Михайлов_Павел_Николаевич_-_Вид_острова_Маквари_с_перешейка_с_северо-восточной_стороны.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Михайлов Павел Николаевич - Вид острова Маквари с перешейка с северо-восточной стороны.jpg/220px-thumbnail.jpg|десно|мини| Маквори од североисточната страна. Акварел од албумот на Михајлов]] На [[31 октомври]], руската експедиција го напуштила [[Сиднеј]] и продолжила да го проучува [[Јужниот Океан]]. За ново патување до поларните води, екипажот го прераспределил товарот на „''Восток''“ – топовите биле отстранети и спуштени, оставајќи само каронади, резервниот јарбол бил складиран во долната палуба, гредите биле зајакнати со столбови, трепкачите стави во близина со јарболите. Како и при првото патување, главниот отвор во нередот бил опремен со предворие за да се заштеди топлина; сите отвори биле тапацирани со платно, главниот отвор бил застаклен. На 7 ноември, офицерите одлучиле на следниот план: да се упатат кон островот Маквори, и во случај да се разделат патеките, да се чекаат едни со други во близина на [[Јужни Шетландски Острови|Јужните Шетландски Острови]] или во Рио. Ако исчезне еден од бродовите - требало да се следат упатствата. На 8 ноември на таблата на „''[[Восток (брод)|Восток]]'' се отворило протекување, кое не можело да се локализира до крајот на патувањето. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На [[17 ноември]] [[1820]] година, патниците стигнале до Маквори, каде што забележале слонови фоки и пингвини. Во своите извештаи, учесниците во експедицијата споменале папагали, диви мачки од Порт Џексон. Екипажот ги третирал морските ловци со сушен леб со путер и грог. Експедицијата била на островот до 19 ноември, бидејќи очекувале морски слонови. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На 27 ноември, експедицијата достигнала 60 ° јужна географска должина (на северната полутопка под оваа географска ширина се наоѓа Петербург), а следниот ден наишла на тесно поврзани ледени полиња, поради што движењето кон југ морало да биде запрено. Бродот свртел кон исток бидејќи ''[[Восток (брод)|Восток]]'' бил премногу слаб. На [[29 ноември]] тие поминале пет големи санти. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На 6 декември, патниците го славеле денот на [[Свети Никола]] со молитва. За тоа префрлиле свештеник од ''[[Мирни (брод)|Мирни]]''. Откако почнале мразовите, тимот сварил [[чај]] од [[ѓумбир]] со додаток на [[рум]]. За одмор, готвачите подготвувале [[шчи]] од свежо свинско месо со кисела зелка или солени лимони (за да заштедат малку зелка) и додавале саго. Суровото месо се подготвувало еднаш или двапати неделно и им се служело на морнарите заедно со каша. Исто така, на празници, морнарите добивале чаша вотка и половина кригла пиво. „''Со овие методи успеавме толку многу да го задоволиме персоналот, што многумина од нив заборавија на своите заболувања''“. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На 12 декември, бродовите поминале низ џиновска санта мраз; [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] пресметал дека водата складирана во него би била доволна за светската популација 22 години и 86 дена да ја консумира со само една кофа дневно. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} И покрај континуираното лошо време, екипажот организирал молитва за [[Божиќ]]. Во тој ден, пловилата се судриле со парче остар мраз што го скршило сидрото и откорнало подводни бакарни листови за три метри. Според проценките на капетанот, екипажот бил спасен со чудо, бидејќи ударот настанал при спуштање на теренот. Во спротивно, бродот неминовно би добил дупка и би бил поплавен. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Сепак, тоа не го уништило празничното расположение на екипажот:{{Цитат|…по вечерата, на екипажот му беше дадена добра чаша удар, а тие не беа зафатени со некоја ситна работа, напротив, морнарите се забавуваа со разни народни игри и пееја песни.{{sfn|Беллинсгаузен|1949|p =297}}}} [[Податотека:Михайлов_Павел_Николаевич_-_Пингвины_(1821-1824).png|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/85/Михайлов Павел Николаевич - Пингвины (1821-1824).png/220px-Михайлов Павел Николаевич - Пингвины (1821-1824).png|десно|мини| Пингвини. Акварел. Албумот на Михајлов]] Понатамошното пловење било предизвик поради бурното време и големите ледени полиња. На 1 јануари 1821 година имало магла и дожд. За новогодишната прослава, на екипажот му била доделена чаша за здравјето на царот. За „''да се разликува овој ден од сите други денови''“, Белингсхаузен наредил да се направи кафе со рум, а овој „''необичен пијалак за морнарите ги израдувал и тие го поминале целиот ден до вечерта во весело расположение''“. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Голема залиха на суви огревни дрва, земени на бродот во Австралија, го направиле секојдневниот живот на екипажот повеќе или помалку поднослив: при нулта температура на воздухот во дневната палуба, благодарение на континуираната употреба на шпорети, се одржувала +11 °R (13,7&nbsp;°C). {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На 10 јануари, експедицијата го открила островот Петар I именуван по [[Петар Велики]]. Сепак, ледените полиња што го опкружувале островот ги попречувале насипите да се доближат; со што слетувањето не се случило. На [[17 јануари]], експедицијата забележала брег со висока планина сместена на 68° јужна географска ширина, 75° географска должина; кој подоцна бил именуван како остров Александар. Во современата западна историографија, преовладува мислењето кое било најголемото достигнување на експедицијата на Белингсхаузен, иако островскиот карактер на земјата бил откриен само 100 години подоцна. {{Sfn|Bulkeley|2014}} На [[24 јануари]], морнарите стигнале до [[Нова Шкотска]] (Јужни Шетландски Острови), за која имале само нејасни идеи. Актуелно прашање во тоа време било дали Нова Шкотска е дел од јужното копно или е еден од подантарктичките острови. Кога бил откриен последниот, првиот остров го добил името Бородино (сега се нарекува „Смит“). Следниот ден на 25 јануари, патниците ги откриле Малите Јарославци (Снежен Остров) и Островот Теил ([[Дисепшен (остров)|Дисепшен]]). Таму екипажот се сретнал со бродот на капетанот Натаниел Палмер кој ловел крзнени фоки. Потоа ги ставиле на мапата островите Смоленск (Ливингстон), Березин (Гринич), Лајпциг (Роберт) и Нелсон. Островите биле именувани така за да ги овековечат победите на руското оружје во [[Француска инвазија на Русија (1812)|Наполеоновите војни]]. Експедицијата го опишала островот Крал Џорџ на кој биле слетани двајца поручници – Лесков и Демидов. На 29 јануари, додека се упатувале кон североисток, патниците ги откриле Тројца браќа (сега наречени „Еспеланд“, „О'Брајан“ и „Еди“), а потоа уште поголеми острови на североисточниот архипелаг: Гибсов Остров, на Слоновски Остров Корнволис и Островот Кларенс. {{Sfn|Bulkeley|2014}} {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На 3 февруари, Белингсхаузен им наредил на дивизиите да го бројат третиот ден од месецот два дена по ред, бидејќи експедицијата го обиколила светот. На 4 февруари, околу 9 часот, започнал силен метеж. За време на невремето, ''[[Восток (брод)|Восток]]'' паднал под 10 јазли дури и под бродските гребени. Поради теренот, многу вода дошла до шуплината, а екипажот морал да ја испумпува од просторот. За среќа, поправката на пумпите била завршена само еден ден пред ваквото избивање. {{Sfn|Bulkeley|2014}} ==== Белингсхаузен и Палмер ==== [[Податотека:00_2445_Antarctica_-_Deception_Island.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/13/00 2445 Antarctica - Deception Island.jpg/220px-00 2445 Antarctica - Deception Island.jpg|десно|мини| [[Калдера]], 2005 година]] На 24 јануари (5 февруари) 1821 година, на [[Јужни Шетландски Острови|Јужните Шетландски Острови]], 42-годишниот Белингсхаузен се сретнал со 21-годишниот Натаниел Палмер, кој во тоа време бил шеф на локалните индустриски заптивки. Како што се испоставило во [[20 век]], оваа средба била судбоносна. Како што подоцна забележал Булкли, тоа било слично на рандеву на [[Метју Флиндерс]] и Николас Боден. Бидејќи оригиналните дневници и патувачките списанија на ''[[Восток (брод)|Восток]]'' не биле зачувани, сопствениот доказ на [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] за средбата со Палмер е на 14-тиот лист од извештајот. На 24 јануари, бродот се наоѓал во теснецот помеѓу островите Ливингстон и Дејсп. {{Sfn|Bulkeley|2015}} Според описот на Белингсхаузен, разговорот се однесувал на изгледите за риболов на крзнените фоки и сидрата на островот Теил: „''теснецот во кој видовме осум закотвени бродови, беше затворен од сите ветрови, има длабочина од седумнаесет фатоми, почва – течност. тиња, од квалитетот на оваа почва, бродовите често се оддалечуваат дури и од две сидра.'' ''Два англиски и еден американски брод се откинати од сидрата и се урнати''.“ {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Во својот дневник, Новосилски особено нагласил дека Белингсхаузен и Палмер не зборувале за ништо друго. Во оригиналот на „Двократно искажување“ (1831), второто име на Палмер било погрешно напишано како „Палмор“, што веројатно било последица на книжевното уредување. Напротив, оригиналното списание на Палмер се чува во [[Конгресна библиотека|Конгресната Библиотека]]. {{Sfn|Bulkeley|2015}} Во подоцнежните американски описи на втората половина на 19 век, Палмер бил спомнат како откривач на Антарктикот, кој првенствено бил заснован на неговите сопствени мемоари од [[1876]] година. Во исто време, многу контроверзно прашање било размената на информации помеѓу Белингсхаузен и Палмер. Френк Дебенхам смета дека Белингсхаузен дознал за постоењето на јужниот континент од Палмер, но не го разбрал целосно поради непознавањето на англискиот јазик. {{Sfn|Debenham|1945}} Потоа, американските истражувачи фрлиле сомнеж во мемоарите на Палмер, бидејќи Белингсхаузен имал правен договор за истражување на јужниот континент и не можел а да не се обиде да ги потврди информациите добиени од индустријалецот. Палмер не бил добар картограф или морепловец, а неговите тврдења за состанокот на островите [[Дисепшен (остров)|Дисепшен]] се побиени со извештајот на Белингсхаузен, на кој нема знаци на [[калдера]]. {{Sfn|Bulkeley|2015}} ==== Втора посета на Бразил ==== [[Податотека:Михайлов_Павел_Николаевич_-_Вид_города_Сан-Себастьян_в_Рио-де-Жанейро_(1821-1824).png|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Михайлов Павел Николаевич - Вид города Сан-Себастьян в Рио-де-Жанейро (1821-1824).png/220px-Михайлов Павел Николаевич - Вид города Сан-Себастьян в Рио-де-Жанейро (1821-1824).png|десно|мини| Поглед на Рио де Жанеиро, од &nbsp;Албумот на Михајлов]] На 8 февруари 1821 година, експедицијата се упатила кон [[Рио де Жанеиро]]. За прв пат во последните три месеци, екипажот можел да ги отвори сите отвори и да ги проветри сите живи палуби и држачи. Земените биолошки примероци (австралиски птици и пингвини од Нова Шкотска) се разболеле, многу од нив умреле. На [[11 февруари]], птиците прво биле изнесени во воздухот. Следниот ден имало силен дожд што му овозможило на екипажот да ги измие сите морнарски кревети и да собере повеќе од 100 кофи вода за домашна употреба. На [[19 февруари]] починала последната крзнена фока земена од [[Нова Шкотска]]; таа живеела на бродот 23 дена. На 23 февруари, еден од австралиските [[какаду]] што бил пуштен од кафезот, паднал во морето. Меѓутоа, ''[[Восток (брод)|Восток]]'' тргнал со мала брзина и екипажот успеал да спушти бандера до вода, на која какадуот можел да се залепи. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На крајот, на 27 февруари, патниците се закотвиле во заливот Гуанабара, каде што ги сретнал вицеконзулот {{БелешкаОзнака|The third senior consular post (the first is the Consul General and Consul)}} Петр Килхен. Тој изјавил дека кралството го усвоило шпанскиот Устав од 1812 година, а дворецот се подготвувал за преселба во [[Лисабон]]. [[Фабијан Готлиб фон Белингсхаузен|Белингсхаузен]] му наложил на вицеконзулот да најде трговец кој ќе постави заграда за зајакнување на бродот. На 28 февруари, капетанот со извештај отпатувал кај ополномоштениот амбасадор барон Дидерик Туил ван Серооскеркен. На 1 март, офицерите ја посетиле американскиот брод {{USS|Congress|1799|6}} што се враќал од Гуангжу. Белингсхаузен му забранил на неговиот екипаж да комуницира со Американците бидејќи на беснеела епидемија. На 21 март, екипажот успеал да добие дабови преку поморското пристаниште Рио. Бидејќи во екипажот на Белингсхаузен имало девет професионални руски столари, било одлучено да ги извршуваат сите работи сами. Сите поправки биле завршени дури до 2 април. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} По прославата на [[Велигден]], на 11 април, капетанот организирал заедничка вечера и забава за офицерите и екипажот. Тоа било спроведено на одборот на ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'':{{Цитат|…ниту еден од екипажот на двата брода не ни помислил да излезе на брегот на прошетка. Сакав да не одат во град бидејќи може лесно да се заразат; морнарите, откако ќе бидат толку долго трезни, кога ќе стигнат до слободата, може да се залетаат кон сите претходно забранети работи: силен алкохол и, тие, жени. По појавата на болести: свежиот рум предизвикува крвава дијареа, а поврзаноста со женскиот пол во трговските места на море често остава зад себе последици кои се неизлечиви на море.{{sfn|Беллинсгаузен|1949|pp=331–332}}}}На 14 април, англиската ескадрила со кралот Јован на бродот заминала за Португалија; на 18 април, престолонаследничката принцеза Марија Изабела од Браганца го претставила Белингсхаузен пред ауденцијата во својот дворец. За време на средбата, на регентот му биле дадени етнографски примероци од [[Океанија]] и птици од [[Австралија]]; за возврат, Русите добиле минерали и школки од Бразил. Капетанот се пожалил дека нему и на научниците никогаш не им било дозволено да го посетат градскиот музеј. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} ==== Португалија и враќање ==== [[Податотека:Vista_exterior_da_galeria_de_aclamação_de_D._João_VI_-_J.B._Debret_(plate)_2.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7c/Vista exterior da galeria de aclamação de D. João VI - J.B. Debret (plate) 2.jpg/220px-Vista exterior da galeria de aclamação de D. João VI - J.B. Debret (plate) 2.jpg|десно|мини| Прогласување на [[Јован VI (Португалија)|Јован VI]] за крал на Португалија, Бразил и Алгарве. Гравура од Жан Батист Дебре.]] Сите странски емисари требало да го следат португалскиот крал откако тој ќе се пресели во [[Португалија]]. Поради оваа причина, Белингсхаузен му предложил на рускиот конзул да остане на ''[[Восток (брод)|Восток]]'' и да отпатува со нив во [[Лисабон]]. Акинфиј Бородовицин и холандскиот претставник се населиле на ''[[Мирни (брод)|Мирни]]''. На [[23 април]] во 6 часот утрото, бродовите испловиле и се упатиле кон Лисабон. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Експедицијата го преминала екваторот во спротивна насока на [[7 мај]] во 18 часот. Следниот ден, екипажот организирал празнична вечера за која рускиот пратеник Барон де Теил од залихите подарил два овни и едно шише вино по лице. На [[27 мај]], бродовите стигнале до [[Саргасово Море|Саргасовото Море]] и го преминале за речиси 10 дена. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} На [[10 јуни]], патниците го забележале [[Санта Марија (остров)|островот Санта Марија]], меѓутоа, било одлучено да не се оди на брегот. Пловните објекти се закотвиле во устието на [[Тахо|реката Тахо]] на [[17 јуни]]. Следниот ден, експедицијата испратила офицер во [[Белемска кула|Белемската кула]] за да ги извести локалните власти дека ниту еден од членовите на екипажот не е заразен. Капетанот дознал дека кралската ескадрила сè уште не пристигнала во градот. Португалскиот министер за морнарица и командант на британската фрегата ХМС Лифи Хенри Данкан ги посетил бродовите. Кралската ескадрила се појавила на 21 јуни, а до [[24 јуни]] Белингсхаузен му забранувал на екипажот да излегува на брегот поради локалните собири во градот. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Непосредно пред поаѓањето, баронот де Теил испорачал многу свеж зеленчук и овошје, 15 видови сирење и вино од грозје. Издал и бонуси: на секој подофицер по десет талери, а на обичните војници – 5 талери. По поаѓањето, министерот бил удостоен по поморската повелба. На [[28 јуни]] во 8 часот утрото, бродовите стигнале на отворено море, упатувајќи се директно кон [[Русија]]. Белингсхаузен однел кореспонденција од капетанот Данкан во [[Англија]]. Подоцна, се создала можност да навлезат во [[Ламанш|Ла Манш]] на [[6 јули]]; таму ги пресретнала фрегатата на капетанот Данкан, кој заминал три дена подоцна; Белингсхаузен му ги вратил писмата бидејќи немал намера да оди во Британија. На [[17 јули]], бродовите закотвени во [[Копенхаген]] чекале до утрото, а утрото купиле свежо говедско месо, а потоа продолжиле. На [[24 јули]] [[1821]] година, експедицијата престигнала во Кронштат, по 751 денови. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Царот лично ги посетил бродовите во Кронштат и поминал неколку часа со екипажот. На Белингсхаузен му бил доделен чин капетан со Орден од 3-ти степен на Свети Владимир, пензија во 1200 рубли. Лазарев бил унапреден во капитен од 2-ри ранг. Исто така, државата постојано му исплаќала доживотна дополнителна плата за чин поручник, во кој бил за време на експедицијата. {{Sfn|Сирый|n.d.}} На поручниците на ''[[Восток (брод)|Восток]]'' и ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'' им било доделено орден од 4-ти степен на Свети Владимир, а на средоначалниците, орден од 3-ти степен на Света Ана. Сите учесници во експедицијата, вклучително и пониските чинови, добиле двојна плата за времетраењето на активната служба. Еден ден поминат во експедицијата се броел за два, а пониските чинови добиле дополнителни 3 години долга и заслужна служба. {{Sfn|Беллинсгаузен|2008}} Јеромонахот Дионисиј добил двојна поручничка плата и доживотна пензија, која немал време да ја искористи - починал во лаврата Александар Невски на [[9 октомври]] [[1821]] година {{Sfn|Смирнов|2015}} Во јануари [[1822]] година, Иван Игнатиев, кој служел како поручник на ''[[Восток (брод)|Восток]]'', починал поради ментална болест која, според Лазарев, започнала за време на експедицијата. {{Sfn|Bulkeley|2014}} == Резултати == === Географски откритија === [[Податотека:Baranowski_Glacier_King_George_Island.JPG|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/01/Baranowski Glacier King George Island.JPG/220px-Baranowski Glacier King George Island.JPG|десно|мини| Ледникот Барановски на островот Крал Џорџ]] Белингсхаузен го заклучи описот на својата експедиција со следните пресметки:{{Цитат|...&nbsp;откриени се 29 острови, од кои 2 во јужната студена зона, на јужниот умерен – 8 и 19 во тополиот појас; 1 корален со лагуна.{{sfn|Беллинсгаузен|1949|p=343}}}}Во декември 1819 година, Белингсхаузен го открил југозападниот брег на островот Јужна Џорџија. Картата на островот, поставена на страница 5 од „''Атласот до патувањето''“, останала најдобра повеќе од еден век. {{Sfn|Debenham|1945}} Подоцна експедицијата го открила островот Аненков. Некои научници заклучуваат дека Џејмс Кук веќе го пронашол овој остров и го нарекол „Пикерсгил“, но Белингсхаузен не знаел за тоа и ја преименувал земјата во чест на поручникот Аненков. Булкли ги поклопил англиските и руските мапи и дошол до заклучок дека Белингсхаузен го имал описот на второто патување на Кук и го нашол островот „''Пикерсгил''“ каде што веќе бил опишан. Така, островот Аненков останал незабележан меѓу Британците. Во јануари [[1820]] година, експедицијата ги открила островите Траверсе, кои не биле опишани пред експедицијата на Белингсхаузен; така, рускиот авторитет во оваа област е неоспорен. Морнарите на „''Мирни''“ и „''Восток''“ ги завршиле описите на [[Јужна Џорџија и Јужни Сендвички Острови|Јужна Џорџија и Јужните Сендвички Острови]] кои Кук ги набљудувал само од западната страна и сугерирал дека тие сочинуваат субарктички архипелаг. {{Sfn|Bulkeley|2014}} === Истражувачка организација === [[Податотека:Атлас.png|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d4/Атлас.png/220px-Атлас.png|десно|мини| Насловната страница на „''Атласот до патувањето на капетанот Белингсхаузен во јужниот арктички океан и низ светот во продолжение на 1819, 1820 и 1821 година''“]] Според историчарите, малиот број на научен персонал несомнено влијаел на резултатите и исходите на експедицијата. {{Sfn|Беллинсгаузен|2008}} Булкли нагласил голем контраст со ''Коцебуевото обиколно патешествие'', кое било спроведено само четири години претходно и било спонзорирано со приватни средства. Екипажот на Коцебу вклучувал четворица научници за кои била подготвена проширена научна програма. Ако на „''Рурик''“ океанографските набљудувања можеле да се вршат 318 дена по ред, тогаш Белингсхаузен морал да се сврти кон океанографијата и метеорологијата од случај до случај. Спроведените податоци за магнетна деклинација не биле обработени и не биле вклучени во конечниот извештај за експедицијата; бил објавен дури во [[1840]] година на барање на [[Карл Фридрих Гаус]]. Покрај тоа, поголемиот дел од времето што било потрошено на научни набљудувања, [[Иван Михајлович Симонов|Симонов]] го посветил на процесот на усогласување на бродските хронометри. На овие пресметки биле посветени 70 од 155 страници од научниот извештај на Симонов, што сочинува 40% од вкупниот волумен. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Помирувањето на хронометрите се случило во Рио, за време на престојот во [[Сиднеј]] и [[Куков Проток|Куковиот Проток]]. {{Sfn|Аристов|1990}} Само за време на вториот престој во Рио, екипажот можел да измери 2320 месечеви растојанија; покрај тоа, овие податоци сепак треба да се обработат пред да се пресмета големината на исправката и дневното движење на хронометарот. Симонов вршел набљудувања и на отворено море: на 29 и 30 октомври и на 1 ноември 1819 година биле измерени 410 месечеви растојанија. На 18 март 1820 година било спроведено инструментално набљудување на затемнувањето на [[Месечината]]. {{Sfn|Аристов|1990}} Според Лев Митин, Симонов се занимавал и со [[метеорологија]]. Дефинувајќи го дневниот тек на [[Атмосферски притисок|атмосферскиот притисок]] во тропските географски широчини, тој направил 4316 мерења на час. {{Sfn|Аристов|1990}} За време на експедицијата, примероци од вода биле земени од длабочините со помош на примитивен батометар направен со бродски средства; биле направени експерименти со спуштање на шише до длабочина; клиренсот на водата бил направен со спуштање на бела плоча до длабочина; каде што дозволувало оловото, екипажот измерил длабочини (најверојатно до 500 метри); имало обид да се измери температурата на водата во длабочина; научниците ја проучувале структурата на морскиот мраз и замрзнувањето на водата со различна соленост; имало прв обид да се дефинира магнетното отстапување на компасот во различни насоки. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Магнетните мерења спроведени од Симонов биле објавени во 1830 година од „''Казањски весник''“. Карл Гаус обрнал внимание на овој напис и подоцна го превел на [[германски]]. Преку [[Иван Крузенштерн|Крузенштерн]], Гаус во [[1840]] година ги побарал од Белингсхаузен сите податоци за магнетната деклинација што екипажот ги спровел за време на експедицијата. Овие материјали му овозможиле на Гаус да ја пресмета точната позиција на Јужниот магнетен пол, што подоцна било потврдено од Росовата експедиција. {{Sfn|Аристов|1990}} Симонов, исто така, спровел набљудувања на ледените штитови на Антарктикот; сепак, В. Корјакин не ја ценел неговата стручност во оваа област. Од една страна, астрономот сугерирал дека „''Јужниот пол е покриен со сурова и непробојна кора од мраз, чија дебелина, судејќи според височината над површината на океанот, може да се прошири до 300 фатоми, сметајќи од најниското ниво на длабочина на морето, до врвот''“. Така, маргиналниот, периферен дел од ледената покривка на [[Антарктикот]] има приближна висина од 600 метри. {{Sfn|Беллинсгаузен|2008}} Меѓутоа, судејќи според белешките од јануари-февруари 1820 година, „''истражувачките квалитети одбиле на Симонов да го протолкува она што го видел, а различниот мраз, кој се разликувал и по формата и по потекло, му останал познат само мраз''“. Корјакин дури сугерирал дека до одреден степен, отсуството на небесни светилки за време на [[Полноќно сонце|полноќното сонце]] влијаело на перцепцијата на светот на Симонов. Заклучоците на Симонов се склучени со набљудувања на офицерите Белингсхаузен, Лазарев, Новосилски и морнарот Киселев. {{Sfn|Беллинсгаузен|2008}} Новосилски и Белингсхаузен дури предложиле свои класификации на ледените штитови на Антарктикот. На извештајната картичка на експедицијата, секој вид мраз бил означен со конвенционални знаци. {{Sfn|Аристов|1990}} Покрај тоа, Симонов вршел етнографски набљудувања. Повеќе од 37 предмети од океанските острови се чуваат во етнографскиот музеј на [[Казањски федерален универзитет|Казањскиот федерален универзитет]]. Колекцијата вклучува алатки, оружје, прибор за домаќинство, накит, како и примероци од ткаенина и лен од островот Оно и [[Нов Зеланд]]. {{Sfn|Аристов|1990}} Во 1963 година Белов забележал несовпаѓање помеѓу обемот на достигнувањата на експедицијата и бројот на публикации што следеле за нејзините резултати. {{Sfn|Белов|1963}} Согласувајќи се со Белов, Булкли заклучил дека научната работа во експедицијата на Белингсхаузен не била добро осмислена, опремена и финансирана, што последователно влијаело на недостатокот на доволни публикации за нејзината материја. {{Sfn|Bulkeley|2014}} == Историографија == === Извори и историографија === [[Податотека:Изыскания.png|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b2/Изыскания.png/180px-Изыскания.png|десно|мини| Насловната страница на првиот том од описот на патувањето на Белингсхаузен]] До 1824 година, Белингсхаузен го завршил описот на експедицијата; ракопис на десет страници бил претставен на одделот за Адмиралитетот. По крунисувањето на [[Николај I (Русија)|Николај I]], Белингсхаузен поднел барање за доделување пари за објавување на 1200 примероци од книгата. Сепак, неговото барање било игнорирано. Дури во 1827 година, новоформираниот Комитет за наука и технологија на морнарицата го поддржал барањето на Белингсхаузен да објави најмалку 600 примероци. Целта била делата да се објават јавно и да се спречи ситуацијата „''кога откритијата на Белингсхаузен (нови земји, острови, езера и други) поради тоа што се непознати, ќе им служат на честа на странските морепловци, а не на нашите''“. Во времето кога била донесена одлуката, Белингсхаузен учествувал во [[Руско-турска војна (1828-1829)|руско-турската војна]] на [[Дунав]]. Одговорните за објавување го смениле текстот како што сакале; тоа довело до остри критики од [[Михаил Лазарев|Лазарев]]. {{Sfn|Беллинсгаузен|2008}} Издавачките трошоци изнесувале 38.052 рубли (приближно 4.000 фунти), а добивката од книгите требало да биде испратена до Белингсхаузен. {{Sfn|Debenham|1945}} Описот на патувањето (2 тома со атлас на мапи и примероци) бил објавен во 1831 година под наслов „''Патувањето на капетанот Белингсхаузен во јужниот дел на Северноледениот Океан и низ светот во продолжение на 1819, 1820 и 1821 година''“. Ова издание останува да биде примарен извор за резултатите од првата руска експедиција на Антарктикот бидејќи оригиналниот ракопис не е зачуван. Книгата брзо станала библиографска реткост. На пример, Август Хајнрих Петерман во 1863 година успеал да најде еден примерок од што бил зачуван во библиотеката на големиот војвода Константин Николаевич. {{Sfn|Tammiksaar|2016}} Дел од официјалната кореспонденција помеѓу Белингсхаузен и министерот за поморски сили била објавена во 1821–1823 година во списанијата „''Син отечества''“ и „''Записи од административниот департман''“. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Покрај објавените и необјавените документи на Белингсхаузен, важни информации се чуваат во материјалите на експедицискиот астроном Симонов. Испратен од [[Казањски федерален универзитет|Казањскиот царски универзитет]], тој бил должен да пријави за експедицијата до управникот на училишната област Михаил Магницки. Дел од официјалната кореспонденција и „''Краткиот извештај''“ на Симонов ({{langx|ru|Краткий отчёт}}) била објавена во 1822 година во „''Казањски вестник''“. Во текот на својата научна кариера, Симонов постојано се навраќал на своите експедициски материјали; сепак, тој никогаш не го завршил својот целосен опис за пошироката публика – неговиот текст ''[[Восток (брод)|Восток]]'' и ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'' завршува при втора посета на Австралија. Својата приказна Симонов ја засновал на објавениот текст „''Двукратни изисканија''“, дополнувајќи ја со извадоци од неговата кореспонденција и дневник. Во [[1903]] година, синот на Симонов му дал на [[Казањски федерален универзитет|Казањскиот царски универзитет]] 300 патни белешки и ограничени писма на неговиот татко; сепак, дневникот бил изгубен. {{Sfn|Аристов|1990}} Дури во 1990 година специјалисти на [[Црноморска флота на СССР|Црноморската флота на СССР]] и Казањскиот универзитет ги објавиле материјалите на Симонов за неговото учество во експедицијата. Томот го вклучувал неговиот собирен говор {{БелешкаОзнака|Assembly speech is the ritual genre of public speech, most fully represented in the speeches of university rectors, heads of scientific societies, and political figures, that is, persons vested with power.}} од 1822 година „''Збор за успехот на пловењето на „Восток“ и „Мурни“ низ светот, а особено во Јужниот Океан во 1819, 1820, 1821 година''“ ({{langx|ru|«Слово об успехах плавания шлюпов „Востока“ и „Мирный“ около света и особенно в Южном Ледовитом море в 1819, 1820 и 1821 годах»}}) (првпат бил препечатен во 1949 година заедно со дневникот на Киселев), а исто така и белешките на Симонов „Восток“ и „Мирни“ од Катедрата за ракописи на Научната библиотека на [[Казањски федерален универзитет|Казањскиот царски универзитет]]. Локацијата на научниот извештај на Симонов останува да биде непозната. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Во Одделот за ракопис на [[Руска државна библиотека|Руската државна библиотека]] има значаен дневник наречен од неговиот автор „''Споменикот му припаѓа на морнарот од првиот напис Јегор Кисилев''“ ({{langx|ru|«Памятник, принадлежит матрозу 1-й статьи Егору Кисилеву»}}). {{Sfn|Bulkeley|2014}} Бил продаден на еден од [[Јарослављ|јарославските]] буквинисти и бил сочуван со чудо. Дневникот бил објавен во 1949 година. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} [[Податотека:Михайлов_Павел_Николаевич_-_Морские_моллюски_(1821-1824).jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ad/Михайлов Павел Николаевич - Морские моллюски (1821-1824).jpg/300px-Михайлов Павел Николаевич - Морские моллюски (1821-1824).jpg|десно|мини| Морски безрбетници од Албумот на Михајлов]] Атласот на патувањето вклучувал 19 мапи, 13 различни видови острови, 2 ледени острови и 30 различни цртежи. {{Sfn|Беллинсгаузен|2008}} Во 1949 година, оригиналниот скицирски албум на Павел Михаилов бил откриен во колекцијата на [[Државен историски музеј (Москва)|Државниот историски музеј]]. Се состоел од 47 страници, каде што авторот прикажува видови острови, пејзажи, портрети на локални граѓани. Имајќи предвид дека на бродот немало натуралист, Михаилов се трудел максимално да прикаже примероци од флора и фауна, прицврстувајќи го секој пердув во птици или рибини снегулки. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} Во 2012 година, Рускиот музеј во [[Санкт Петербург]] објавил двојазично (руски и англиски) издание на репродукции на 209 акварели и цртежи од Михаилов кои се однесуваат и на експедицијата на Белингсхаузен и [[Михаил Лазарев|Лазарев]]и на експедицијата на Михаил Станукович и Фридрих фон Лутке, кој имала за цел да ги открие бреговите на [[Берингово Море|Беринговото Море]] и централниот дел на [[Тихиот Океан]] во 1826-1829 година. {{Sfn|Bulkeley|2013a}} Според Булкли, кој бил автор на првото генеричко истражување на [[англиски јазик]] за Белингсхаузен, руската експедиција на [[Антарктикот]] била „''во информацискиот вакуум''“. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Дури во 1928 година Јули Шокалски повторно го анализирал извештајот на шефот на експедицијата. {{Sfn|Шокальский|1928}} Второто издание на „''Двукратние изисканија''“ било издадено дури во [[1949]] година, уредено од Евгениј Сјведе; сепак, обемот бил скратен; изданието од [[1960]] година исто така било скратено, но природата на исклучоците била поинаква. Во 1963 година, Михаил Белов првпат отпечатил извештај за експедиција, составен од 15 листови. Во предговорот на оваа публикација, било наведено дека ниту конечниот извештај на Белингсхаузен до Министерството за поморски сили, ниту неговиот првичен извештај никогаш не биле објавени. {{Sfn|Белов|1963}} Во 2014 година Булкли забележал дека без некоја посебна причина, историографскиот интерес за експедицијата се намалил. Генерализираните публикации за текот и резултатите од експедицијата престанале да се издаваат, а советските и западните истражувачи се фокусирале на приватните аспекти на руските посети на Австралија и океанските острови. Во 1988-1992 година, Барат (Универзитет на Британска Колумбија) објавил монографија од 4 тома „''Русија и Јужен Тихи Океан, 1696-1840''“. {{Sfn|Bulkeley|2014}} За прв пат „''Двукратние изисканија''“ бил преведен на англиски јазик во [[1945]] година од познатиот британски поларен истражувач Френк Дебенхам и бил објавен во два тома во издавачката куќа Hakluyt Society. Во 2010 година излегло факсимилско издание. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Во 2008 година, издавачката куќа „''Дрофа''“ објавила серија извори за руската експедиција на Антарктикот. Покрај „''Двукратние изисканија''“, збирната публикација го вклучувала писмото на [[Михаил Лазарев|Лазарев]] упатено до Н. Шестаков, дневник на морнарот Киселев, скратени белешки на Симонов и неговата „''Слово за успехот''“ ({{langx|ru|«Слово об успехах»}}), како и „''Од белешките на поморскиот офицер''“ ({{langx|ru|«Из записок морского офицера»}}) од Новосилски. Булкли објавил преглед на ова резиме каде го критикувал неговиот концепт - тоа било само повторување на советските публикации и немало ново критичко гледиште. Булкли, исто така, истакнал многу ограничувања на публикацијата, како што се недостаток на биографии на Белингсхаузен и Лазарев, резиме на мапата на експедицијата, пребројување на датумите по јулијанскиот календар и застарени мерки, научна библиографија и други работи). Така, и во [[21 век]] нема објавен современ научен том со примарни извори за експедицијата Белингсхаузен и [[Михаил Лазарев|Лазарев]]. {{Sfn|Bulkeley|2012}} === Толкување на изворите === [[Податотека:Cook_in_Antarctica.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/68/Cook in Antarctica.jpg/250px-Cook in Antarctica.jpg|десно|мини|250x250пкс| Морнарите го набљудуваат островот за време на втората експедиција на Џејмс Кук. Од Вилијам Хоџис, 1773 година]] Севкупно, постојат шест различни описи на патувањето и најважните откритија, чии автори биле учесници во експедицијата и очевидци на настаните. Долго време, извештајот што во [[1820]] година го испратил Белингсхаузен до Траверсе од [[Австралија]], приватното писмо на [[Михаил Лазарев|Лазарев]] напишано два месеци по враќањето во татковината и дневникот на морнарот Киселев кој бил исполнет со значителни паузи, останал во статус на ракописи. Дневникот за набљудувања на Симонов кој ги прикажува настаните од 11 (23) декември 1819 до 25 март (6 април) 1820 година, бил набргу објавен - во смисла на детали, неговите подоцнежни ревидирани описи не може да се споредат. Со значително задоцнување била објавена книгата на Белингсхаузен. Описот на Новосилски за експедицијата излегла 32 години по нејзиното завршување. Според Булкли, ниту едно од објавените дела не може да се смета за доволно веродостојно за да се врати датирањето на експедицијата. На пример, во дневникот на Киселев стои дека судирот меѓу ''[[Мирни (брод)|Мирни]]'' и сантата се случил една недела подоцна отколку во белешките на Лазарев и Белингсхаузен. Веројатно, морнарот го пополнил својот дневник со задоцнување што е сосема прифатливо, имајќи ги предвид условите за живот и работа на обичните членови на експедицијата. {{Sfn|Балкли|2013}} Ако се земат предвид описите на настаните од јануари 1820 година, тогаш од шест извори, само четири се конзистентни. Сепак, судејќи според дневникот на [[Михаил Лазарев|Лазарев]], набљудувањето на главниот мраз се случило дваесет дена порано од Белингсхаузен, и забележал Новосилски. {{Sfn|Балкли|2013}} Истовремено, во писмото на Лазарев има една мошне забележителна грешка. Тој тврдел дека за време на првата експедициска сезона немало ниту една загуба, додека во третата и во последната сезона загинале три лица. Според официјалниот извештај за персоналот на експедицијата што бил составен по враќањето на екипажот во Кронштат, еден морнар починал од болест на 9 (21) февруари 1820 година, додека други двајца починале на ''[[Восток (брод)|Восток]]'' на 11 (23) мај и 20 август (11 септември) 1820 година. [[Михаил Лазарев|Лазарев]] пишувал и за навигациските грешки направени од Коцебу, додека современите мерења на координатите ги потврдуваат податоците за Коцебуе и Белингсхаузен. Истиот автор, исто така, бил склонет да зборува нејасно за времето на одредени настани. Општо земено, белешките на Лазарев не можат да се сметаат за целосно сигурен извор. {{Sfn|Балкли|2013}} И за руските и за странските научници, еден од најпредизвикувачките термини за толкување е фразата „''материи лед''“ или „тврд мраз“ ({{langx|ru|матёрой лёд}}) што го користеле [[Михаил Лазарев|Лазарев]] и Белингсхаузен во нивните описи. Во советската литература по [[1949]] година, терминот се толкува како „''леден континент''“. Освен тоа, во својот извештај до [[Жан Батист Траверсе|Траверсе]] од Австралија во април 1820 година, Белингсхаузен го користел терминот „континентален мраз“ ({{langx|ru|континент льда}}). Тамиксар тврдел дека ако морепловците го набљудуваат ледената плоча, нема да можат да ја разберат и споредат со ништо, бидејќи [[Џејмс Кук]] никогаш не се соочил со слични феномени за време на неговата експедиција на [[Антарктикот]], додека вистинските јужни поларни ледници биле многу различни од шпекулативната хипотеза на Жорж Луј Буфон со кој биле запознаени и Белингсхаузен и Симонов. Направени од описите на мразот на Белингсхаузен, неговите современици тешко можеле да бидат соодветно разбрани. {{Sfn|Tammiksaar|2016}} Според Корјакин, многу од пасусите од извештајот што Белингсхаузен ги испратил до Траверсе, биле многу поразбирливи од текстовите од изданието од 1831 година што било подложено на литературно уредување. {{Sfn|Беллинсгаузен|2008}} Во германската верзија на описот на експедицијата од 1842 година, {{Sfn|Löwe|1842}} преведувачот ги прескокнал сите описи на условите на мраз, додека во преводот на англискиот јазик од 1915 година, фразата „''materyi led''“ била преведена како ''високи санти'' или ''ледени брегови'', {{Sfn|Debenham|1945}} во спротивно на термините на Вилкс (''работ на континенталниот мраз'') или Рос (''ледена пречка''). {{Sfn|Tammiksaar|2016}} Во својата книга, Булкли го користел поимот „''главен мраз''“ кој прв го вовел Џон Рос и се враќа на терминологијата на Буфон и Скорзби. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Булкли исто така тврдел дека Симонов знаел за хипотезата на Буфон, {{Sfn|Bulkeley|2014}} сепак, додека пловел во водите на Антарктикот, тој не бил заинтересиран за мразот. {{Sfn|Bulkeley|2014}} Откако ги споредил заклучоците на Симонов со изјавите на други офицери, па дури и морнари, Тамиксар го довел во прашање вистинскиот статус на астрономот во експедицијата. Можеби офицерите никогаш не го прифатиле во својот круг, а тој немал право да гласа за време на општите дискусии во неред. Следствено, неговите сопствени идеи не наишле на одговор од другите членови на експедицијата. {{Sfn|Tammiksaar|2016}} Според Тамиксар, ниту Белингсхаузен, ниту [[Михаил Лазарев|Лазарев]] и Новосилски не го користеле терминот „''копно''“ за упатување на континентот, туку го користеле за нагласување на неодредено голема површина покриена со мраз; вклучувајќи ги и ледените планини. {{Sfn|Tammiksaar|2016}} === Прашање од приоритет при откривањето на Антарктикот === ==== Пред 1948 г ==== [[Податотека:Ross_Barrier_1843.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/37/Ross Barrier 1843.jpg/300px-Ross Barrier 1843.jpg|десно|мини| Росова Ледена Плоча, која бил откриен од Џејмс Рос во 1841 година]] Иако имало објавено опис на експедицијата од Белингсхаузен и извештаи во германските весници, прашањето за рускиот приоритет во откривањето на Антарктикот не било поставено дури во првата третина од [[20 век]]. Единствено Новосилски, кога бил избран за член на [[Руско географско друштво|Руското географско друштво]] во 1855 година, тврдел дека има руски приоритет во откривањето на Антарктикот. Тоа предизвикало остри критики од претседателот на Друштвото Фридрих фон Лутке кој нагласил дека експедицијата нема научници, а по сите европски откритија, научниот интерес за наследството на Белингсхаузен бил намален. Рускиот океанограф Јули Шокалски го делел истиот став: дека експедицијата на Белингсхаузен не довела до откривање на Антарктикот и не била поттик за да се разбере ова како континент. {{Sfn|Tammiksaar|2016}} До почетокот на 20 век, првата руска експедиција на Антарктикот била речиси заборавена. По враќањето од белгиската антарктичка експедиција, морепловецот Фредерик Кук направил еден од првите обиди да го оживее сеќавањето на патувањето на Белингсхаузен. Во својата статија објавена во 1901 година, американскиот навигатор спомнал дека „''Белингсхаузен и Лазарев ја почестиле својата земја со првите откритија надвор од Јужниот Поларник''“. {{Sfn|Cook|1901}} Меѓутоа, во тоа време јужниот континент не бил комерцијално атрактивен, така што прашањето за приоритет останало да се дискутира само во академските кругови. {{Sfn|Cook|1901}} Првите публикации за Антарктикот се појавиле во [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]] за време на „ Големата чистка“, па дури и високо рангираните поларни истражувачи како Николај Урванцев претпочитале да се концентрираат на опишување на советскиот успех на Антарктикот. Во предговорот на првото издание на книгата на [[Даглас Мосон]] „''V strane purg''i“ (Главниот директорат на издавачката куќа Северниот морски пат, 1936 година) билое наведено дека откритието на Антарктикот е направено од [[Жил Димон Дирвил]], [[Џејмс Кларк Рос]] и Чарлс Вилкс, додека Белингсхаузен и [[Михаил Лазарев|Лазарев]] стигнале единствено до поларните води. {{Sfn|Беллинсгаузен|2008}} Од друга страна, во 1920-тите [[Велика Британија]] и [[САД]] почнале да се стремат да го докажат својот приоритет во откривањето на Антарктикот. Според Тамиксар, за Британија, со нејзиниот империјален статус, било невозможно да не се смета за сила што го открила континентот ([[Шпанија]] ја открила Америка, а [[Холандија]] - Австралија). Во 1900-1910-тите, Британците направиле најмногу за да ги проучуваат областите на внатрешноста на Антарктикот. Чарлс Вилкс, исто така, се прогласил за откривач на јужниот континент, кој бил оспоруван и критикуван од Думон Дирвил и Рос. Во 1902 година, била објавена верзијата дека Натаниел Палмер би можел да биде првиот што ги видел бреговите на Антарктикот на [[17 ноември]] [[1820]] година. Во 1925 година, имало обид да се додели откривањето на Антарктикот на Едвард Брансфилд. За време на американско-британските дискусии во 1920-1930-тите, немало никакво прашање во врска со улогата на Русите. {{Sfn|Tammiksaar|2016}} Во исто време, кога Јалмар Ризер-Ларсен во 1830 година го открил [[Брег на Принцезата Марта|Брегот на Принцезата Марта]] што првично го опишале Белингсхаузен и [[Михаил Лазарев|Лазарев]], никој не се сетил на експедицијата. {{Sfn|Tammiksaar|2016}} ==== По 1948 година ==== [[Податотека:C71072s1_Ant.Map_Beethoven_Peninsula.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c4/C71072s1 Ant.Map Beethoven Peninsula.jpg/250px-C71072s1 Ant.Map Beethoven Peninsula.jpg|десно|мини| Карта на Земјата Александар I составена од [[Геолошки топографски институт на САД|Геолошкиот институт на Соединетите Американски Држави]] и Националната научна фондација, 1988 година]] На [[9 август]] [[1948]] година, дискусијата за улогата на Русија во откривањето на Антарктикот преминала во политичка димензија. Во тој ден, САД официјално ги повикал земјите кои стапнале на териториите на Антарктикот (Аргентина, [[Австралиска Антарктичка Територија|Австралија]], Чиле, [[Аделина Земја|Франција]], [[Росова Зависност|Нов Зеланд]], [[Земја на Кралицата Мод|Норвешка]] и Британија) да се обединат и да создадат владение од осум сили. Советските интереси не биле земени предвид. На [[29 јануари]] [[1949]] година, Централниот комитет на Комунистичката партија на Советскиот Сојуз одлучил да го привлече меѓународното внимание на советските претензии за териториите на Антарктикот. На 10 февруари 1949 година, [[Руско географско друштво|Руското географско друштво]] одржало состанок на кој претседателот на Друштвото Лев Берг го прочитал извештајот. Следната резолуција, врз основа на неговиот говор, била многу дискретна. Наведено е дека руските морнари штотуку „''во 1821 година го откриле островот Петар I, островот Александар, островите Траверсе и други''“. Така, се постави прашањето во врска со советскиот развој на Антарктикот и научните истражувања за откривањето на ледениот континент. {{Sfn|Беллинсгаузен|2008}} {{Sfn|Tammiksaar|2016}} Проширениот англиски превод на описот на Белингсхаузен за експедицијата бил објавен во 1946 година и уреден од Френк Дебенхам – директор на Институтот за истражување на Скот Скот. Почнувајќи од 1920-тите, Дебенхам го истражувал руското влијание врз откривањето на Антарктикот. Научникот зазел објективен став и многу високо ги пофали квалитетите на руските офицери во набљудувањето и истражувањето. Според Тамиксар, поради уредувачките белешки на Дебенхам, советските истражувачи можеле потемелно да ги истражат откритијата на Белингсхаузен. Коментирајќи ги белелшките од 16 јануари (28) 1820 година, Дебенхам спомнал дека „''овој ден може да се смета за неуспешен за експедицијата''“, бидејќи бродовите не биле подалеку од 20 милји од Брегот на Принцезата Марта. Неколку часа добро време можеле да доведат до негово откривање 110 години порано отколку што тоа го направиле Норвежаните. {{Sfn|Debenham|1945}} Во 1947 година, Евгениј Швед објавил преглед за преводот на книгата, а подоцна таа одиграла голема улога во советските дискусии од 1949 година. Швед и Берг ги нагласиле тврдењата на Џејмс Кук за неможноста да се достигнат крајните јужни широчини и дека хипотетичкиот јужен континент никогаш нема да биде откриен. Предговорот на „Двукратних изисканија“ кој бил објавен во 1949 година содржел отворени политички обвинувања. Швед се осврнал и на набљудувањата на советските ловци на китови на бродот „''Слава''“ усогласувајќи ги со белешките од Белингсхаузен, Лазарев и Новосилски. {{Sfn|Беллинсгаузен|1949}} {{Sfn|Tammiksaar|2016}} [[Податотека:The_Soviet_Union_1970_CPA_3852_stamp_(Sloops-of-war_Mirny_and_Vostok_and_Antarctic_Map_with_Expedition_Route).jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/The Soviet Union 1970 CPA 3852 stamp (Sloops-of-war Mirny and Vostok and Antarctic Map with Expedition Route).jpg/250px-The Soviet Union 1970 CPA 3852 stamp (Sloops-of-war Mirny and Vostok and Antarctic Map with Expedition Route).jpg|лево|мини| Советска поштенска марка за комеморација на 150-годишнината од откривањето на Антарктикот, со карта на руската експедиција на Антарктикот. (1970)]] [[Податотека:The Soviet Union 1950 CPA 1563 stamp (130th anniversary of the First Bellingshausen-Lazarev Antarctic Expedition. F. G. Bellingshausen, M. P. Lazarev and globe).jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/The Soviet Union 1950 CPA 1563 stamp (130th anniversary of the First Bellingshausen-Lazarev Antarctic Expedition. F. G. Bellingshausen, M. P. Lazarev and globe).jpg/250px-The Soviet Union 1950 CPA 1563 stamp (130th anniversary of the First Bellingshausen-Lazarev Antarctic Expedition. F. G. Bellingshausen, M. P. Lazarev and globe).jpg|десно|мини]] [[Податотека:The Soviet Union 1950 CPA 1564 stamp (130th anniversary of the First Bellingshausen-Lazarev Antarctic Expedition. 'Mirny' and 'Vostok' (sloops-of-war) and route of Antarctic expedition).jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/83/The Soviet Union 1950 CPA 1564 stamp (130th anniversary of the First Bellingshausen-Lazarev Antarctic Expedition. 'Mirny' and 'Vostok' (sloops-of-war) and route of Antarctic expedition).jpg/250px-The Soviet Union 1950 CPA 1564 stamp (130th anniversary of the First Bellingshausen-Lazarev Antarctic Expedition. 'Mirny' and 'Vostok' (sloops-of-war) and route of Antarctic expedition).jpg|десно|мини| Поштенски марки на СССР во знак на сеќавање на експедицијата. (1950)]] Во 1961-1963 година, познатиот историчар на поларните експедиции Михаил Белов објавил серија студии за извештајот на Белингсхаузен. Така, бил ослободен новиот примарен извор кој го докажал рускиот приоритет над земјите на Антарктикот. Се претпоставува дека картата била направена од офицерите на експедицијата за извештајот до Траверс, па дури и до [[Александар I (Русија)|Александар I]]. Во 1980-1990-тите, аргументацијата на Белов била прифатена од странски специјалисти. {{Sfn|Tammiksaar|2016}} Картата вклучувала 15 страници и имала обоени забелешки за различни услови на мраз. {{Sfn|Белов|1963}} Според Белов, секој пат кога Белингсхаузен ја користел фразата „''водени сплошнои''“ всушност значело дека експедицијата не се соочила со обични ледени полиња туку со бреговите на антарктичкиот континент. {{Sfn|Белов|1963}} Како што пресметал Булкли, Белингсхаузен 12 пати ги опишал состаноците со „''водени сплошни''“, користејќи го овој термин 16 пати во извештаите и околу 33 пати во својата книга. Според Белов, експедицијата истовремено го отворила континентот и извршила проширено истражување на него. {{Sfn|Балкли|2013}} Заклучоците на Белов биле повторени во книгата на Алексеј Триошников {{Sfn|Трешников|1963}} и во истражувањето спроведено од Василиј Јесаков и Димитриј Лебедев во „''Руски географски откритија и студии од античко време до 1917 година''“ ({{langx|ru|«Русские географические открытия и исследования с древних времён до 1917 года»}}) каде што авторите ја репродуцирале картата на „''ледениот брег''“ и класификацијата на мразот составена од Новосилски. {{Sfn|Лебедев|Есаков|1971}} [[Податотека:Soviet_Union-1965-Stamp-0.10._145_Years_of_Discovery_of_Antarctica.jpg|врска=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Soviet Union-1965-Stamp-0.10. 145 Years of Discovery of Antarctica.jpg/180px-Soviet Union-1965-Stamp-0.10. 145 Years of Discovery of Antarctica.jpg|мини| ''Восток'' на советска поштенска марка (1965)]] Оваа гледна точка стана конвенционална во советската и руската историографија. Во „''Есеи за историјата на географските откритија''“ ({{langx|ru|«Очерках по истории географических открытий»}}) од Јосиф Магидович и Вадим Магидович, авторите тврделе (осврнувајќи се на писмото на Лазарев) дека во јануари 1820 година „''Русите го решиле проблемот што Џејмс Кук го сметал за невозможен''“ и дошле на помалку од 3 километри до Брегот на Принцезата Марта. Следствено, мапата за известување ја илустрира Ледената плоча која во 1960 година го добил името по Лазарев. {{Sfn|Магидович|1985}} Опишувајќи ги набљудувањата од [[15 јануари]] [[1821]] година, Јосиф и Вадим Магидович тврделе дека советските научници во 1960-тите го докажале правото на Белингсхаузен за откривање на Антарктикот бидејќи откриената од него Земја на Александар I е поврзана со [[Антарктички Полуостров|Антарктичкиот Полуостров]]. По нивното толкување, експедицијата на Белингсхаузен стигнала до бреговите на Антарктикот девет пати, четири пати поблиску од 13-15&nbsp;км од континентот. {{Sfn|Магидович|1985}} Во 2008 година, глациологот Корјакин напишал:{{Цитат|Главното достигнување на руските морнари беше летото 1820-1821 година и се случи во водите на Антарктикот. Откривањето на Земјата на Александар I и островот Петар I никој не го спори; тоа беше препознаено од сите. Руските пловни објекти стигнаа до овие земји преку најглацијалните антарктички мориња. Не е случајно што [[Белингсхаузенско Море|едно од нив]] (западно од Антарктичкиот Полуостров) подоцна го добило името по Белингсхаузен.{{sfn|Беллинсгаузен|2008|p=21}}}} ==== Во 21 век ==== Во современата историографија, фундаменталните истражувања за настаните од експедицијата на Белингсхаузен и Лазарев и нејзиното толкување во руската и советската наука го спроведуваат Тамиксар ([[Естонија]]), Булкли ([[Велика Британија]]) и Овлашченко ( [[Латвија]]). {{Sfn|Ган|2015}} Во 2014 година, Булкли ја објавил првата книга на англиски јазик за експедицијата, во која на крајот изјавил дека експедицијата била слабо подготвена. Тој исто така тврдел дека Белингсхаузен не бил првиот што ги набљудувал ледените плочи на Антарктикот. Претходно, во 2013 година, тој ги објавил своите заклучоци во списанието на руски јазик „Прашања од историјата на природните науки и технологијата“. Неговите аргументи може да се сумираат како што следува: * На 7 (19) февруари 1819 година, Вилијам Смит додека пловел на англискиот трговски брод „''Вилијамс''“ ги набљудувал [[Јужни Шетландски Острови|Јужните Шетландски Острови]] кои се дел од континентот Антарктик. На [[18 јануари]] (30) 1820 година, екипажот на истиот брод под команда на Едвард Брансфилд во присуство на Смит го набљудувал копното на Антарктикот - планината Брансфилд на самиот север на [[Антарктички Полуостров|Антарктичкиот Полуостров]]. Судејќи според снимените докази, Брансфилд и Смит погодиле дека го набљудувале брегот на континентот; * Екипажот на Белингсхаузен забележал крајбрежни ледени плочи слични на копно на 5 (17) февруари 1820 година. Лазарев тврдел дека тоа било на 16 јануари (28); сепак, податоците на Лазарев се неточни и може да се појават затоа што овој ден експедицијата ја достигнала својата најјужна точка во сезоната 1820 година. {{Sfn|Балкли|2013}} Коментирајќи ги новите докази, Тамиксар споменал дека вклучувањето на наследството на морепловците од 19 век во геополитичките аргументи е „''за жалење''“. {{Sfn|Tammiksaar|2016}} Неговото сопствено гледиште се менувало неколку пати: ако во написот за „''Енциклопедија за Антарктикот''“ (2007) тој дефинитивно тврдел дека е приоритет на Белингсхаузен во откривањето на континентот, {{Sfn|Tammiksaar|2007}} тогаш во неговата статија (2016) на практиките на прием {{БелешкаОзнака|society tactics on borrowing and adaptation certain sociological and cultural norms, principles and institutions that appeared in the different country or epoch}} на руската експедиција на Антарктикот, тој ја спомнал бесмисленоста на дефинирањето на еден единствен откривач на Антарктикот бидејќи перцепциите за географијата на јужните поларни региони целосно се промениле. Современите дебати за приоритетите при откривањето на Антарктикот постојат во координати на национални горди и политички антагонизми. Овој проблем треба да се реши по аналогија со [[Антарктички договор|Антарктичкиот договор]]. {{Sfn|Tammiksaar|2016}} {{multiple image <!-- Layout -->|align=right|direction=horizontal|background color=<!-- box background -->|total_width=340<!-- total width of all the displayed images in pixels (an integer, omit "px" suffix) --> <!--image 1-->|image1=Бюст адмірала Белінсгаузена Ф.Ф., м. Миколаїв.jpg|alt1=Bust of Bellingshausen|link1=|thumbtime1=|caption1=<!--image 2-->|image2=Бюст адмірала Лазарєва М.П., м. Миколаїв.jpg|alt2=Bust of Lazarev|link2=|thumbtime2=|caption2=<!-- and so on, to a maximum of 10 images (image10) --> <!-- Footer -->|footer_background=|footer_align=center|footer=Бисти на Белингсхаузен и Лазарев во [[Миколајев]], [[Украина]]}} Булкли, поддржувајќи ја позицијата на британскиот приоритет, нагласил:{{Цитат|Ниту еден од овие морепловци - Смит, Брансфилд, Белингсхаузен - никогаш не се преправале дека тие со своите постапки во еден удар „го откриле Антарктикот“. Авторот на овој напис, исто така, сака да избегне повторување на неаргументирани и лошо образложени дискусии од минатиот век. Според него, Антарктикот се открил само колективно, полека и постепено... Хронологијата на овие макотрпни чекори е едноставно фактичка. Тоа нема никакво значење за сегашните и идните акции на Русија, Велика Британија или која било друга земја на Антарктикот.{{sfn|Балкли|2013|p=56}}}}Овлашченко, кој бил специјалист за адмиралско право (придружен член на Балтичката меѓународна академија, [[Рига]]) објави три книги за откритијата на Антарктикот во руската и советската историографија во периодот пред 1960-тите. Тој постојано ги критикувал и Булкли и Тамиксар. Булкли негативно ја критикувал неговата прва книга „''Континент на мразот''“ ({{langx|ru|«Материк льда»}}), исто така затоа што била објавена во Академското издаваштво Палмариум. {{Sfn|Bulkeley|2013d}} И. Ган, исто така, го разгледал, но доста сочувствително. {{Sfn|Ган|2015}} Една од причините за острата критика била тоа што Овлашченко врз основа на големиот изворен материјал имал за цел да демонстрира доследна употреба на прашањето на Антарктикот во геополитичката конфронтација од 1940-1950-тите, и свесно замолчување на руските права на Антарктикот. Од друга страна, тој илустрирал дека советските истражувања имале исклучително различни визии за ова прашање. {{Sfn|Овлащенко|2013}} {{Sfn|Овлащенко|2014}} {{Sfn|Овлащенко|2016}}   == Наводи == {{наводи}} == Извори== ;Примарни извори *{{cite book |author=[[T. H. Baughman]] |title=Pilgrims on the Ice: Robert Falcon Scott's First Antarctic Expedition |url=https://archive.org/details/pilgrimsonicerob00baug |publisher=[[University of Nebraska Press]] |year=1999 |isbn=0-8032-1289-5 |ref={{sfnref|Baughman|1999}}}} *{{cite book |first=James |last=Cook |title=Путешествие к Южному полюсу и вокруг света |publisher=Государственное издательство географической литературы |place=Moscow |year=1948 }} *{{cite book |title=Атлас к путешествию капитана Беллинсгаузена в Южном Ледовитом океане и вокруг света в продолжении 1819, 1820 и 1821 годов |place=Санкт-Петербург |year=1831 |pages=4, 64}} *{{cite book |author=Беллинсгаузен Ф. Ф. |title=Двукратные изыскания в Южном Ледовитом океане и плавание вокруг света в продолжение 1819, 20 и 21 годов, совершенные на шлюпах "Востоке" и "Мирном" под начальством капитана Беллинсгаузена командира шлюпа "Восток". Шлюпом "Мирным" начальствовал лейтенант Лазарев |publisher=Географгиз |place=Moscow |year=1949 |language=ru |ref={{sfnref|Беллинсгаузен|1949}}}} *{{cite book |author=Беллинсгаузен Ф. Ф. |title=Двукратные изыскания в Южном Ледовитом океане и плавание вокруг света |place=Moscow |publisher=Дрофа |year=2008 |isbn=978-5-358-02961-3 |language=ru |ref={{sfnref|Беллинсгаузен|2008}}}} *{{cite news |author=Галкин Н. |title=Письма г. Галкина о плавании шлюпов Востока и Мирного в Тихом Океане |publisher=Сын отечества: исторический и политический журнал |year=1822 |issue=XLIX |language=ru |pages=97–170 |ref={{sfnref|Галкин|1822}}}} *{{cite book |author=В. В. Аристов |title=Два плавания вокруг Антарктиды. Рус. экспедиция Ф. Ф. Беллинсгаузена, М. П. Лазарева, 1819–1821 гг. и сов. экспедиция, 1982—1983 гг. |place=Казань |publisher=Изд-во Казан. ун-та |year=1990 |isbn=5-7464-0111-0 |language=ru |ref={{sfnref|Аристов|1990}}}} *{{cite book |author=Ирина Афанасьева |others=науч. рук. Е. Петрова |title=Павел Михайлов, 1786–1840. Путешествия к Южному полюсу |location=СПб |publisher=Palace Editions |year=2012 |isbn=978-5-93332-416-4 |ref={{sfnref|Афанасьева|2012}}}} *{{cite book |title=Первая русская антарктическая экспедиция 1819–1821 гг. и её отчётная навигационная карта |last=Белов |place=Л.{{clarify|date=November 2021}} |publisher=Морской транспорт |year=1963 |language=ru }} *{{cite news |title=Прибытие капитана Беллинсгаузена и лейтенанта Лазарева от Южного Полюса |publisher=Отечественные записки |year=1821 |issue=7 |volume=2 |pages=233–242 |language=ru |ref={{sfnref|Прибытие|1821}}}} *{{cite news |author=Симонов И. М. |title=Известие о путешествии капитана (ныне капитан-командора) Беллинсгаузена в 1819, 1820 и 1821 годах по Тихому океану и Южным Ледовитым морям |publisher=Северный архив |year=1824 |issue=19 |volume=VII |pages=24–46 |language=ru |ref={{sfnref|Симонов|1824}}}} *{{cite book |editor-last=Debenham |editor-first=Frank |title=The Voyage of Captain Bellingshausen to the Antarctic Seas, 1819–1821 |url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.96202 |place=London |publisher=Printed for the [[Hakluyt Society]] |year=1945 |oclc=492608378 }} ;Статии и монографии *{{cite news |author=Балкли Рип (Англия) |title=Первые наблюдения материковой части Антарктиды: попытка критического анализа |publisher=Вопросы истории естествознания и техники |year=2013 |issue=4 |pages=41–56 |url=http://naukarus.com/pervye-nablyudeniya-materikovoy-chasti-antarktidy-popytka-kriticheskogo-analiza |access-date=2021-11-03 |ref={{sfnref|Балкли|2013}} |archive-date=2022-09-12 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220912095922/https://naukarus.com/pervye-nablyudeniya-materikovoy-chasti-antarktidy-popytka-kriticheskogo-analiza |url-status=dead }} *{{cite news |author=Ган И. Л. |title=Рецензия на книгу А. В. Овлащенко «Материк льда. Первая русская антарктическая экспедиция и ее отражение в советской историографии (1920–е — 1940–е годы) |journal=Zhiznʹ Zemli |publisher=Жизнь Земли |year=2015 |issue=37 |issn=0514-7468 |pages=207–211 |ref={{sfnref|Ган|2015}}}} *{{cite book |author=Лебедев Д. М. |author2=Есаков В. А. |title=Русские географические открытия и исследования с древних времен до 1917 года |place=Moscow |publisher=Мысль |year=1971 |ref={{sfnref|Лебедев|Есаков|1971}}}} *{{cite book |author=Магидович И. П. |title=Очерки по истории географических открытий |place=Moscow |publisher=Просвещение |year=1985 |pages=26–30 |ref={{sfnref|Магидович|1985}}}} *{{cite book |author=Овлащенко А. |title=Материк льда. Первая русская антарктическая экспедиция и её отражение в советской историографии (1920–е – 1940–е годы) |place=Саарбрюкен |publisher=Palmarium Academic Publishing |year=2013 |isbn=978-3-659-98556-0 |ref={{sfnref|Овлащенко|2013}}}} *{{cite book |author=Овлащенко А. |title=Антарктический рубикон. Тема открытия Антарктиды в советских источниках начала 50-х годов |place=Саарбрюкен |publisher=Palmarium Academic Publishing |year=2014 |isbn=978-3-639-88611-5 |ref={{sfnref|Овлащенко|2014}}}} *{{cite book |author=Овлащенко А. |title=Антарктический ренессанс. Проведение первых Комплексных антарктических экспедиций и проблема открытия Антарктиды (1955–1960 гг.) |publisher=Palmarium Academic Publishing |year=2016 |isbn=978-3-659-60422-5 |ref={{sfnref|Овлащенко|2016}}}} *{{cite web |last=Смирнов |first=Александр |date=2015-06-17 |title=Мореплаватели-священники. Как иеромонахи совершали подвиги |language=ru |trans-title=Seafarers-priests. How hieromonks performed feats |publisher=Аргументы и Факты |url=http://www.spb.aif.ru/society/people/moreplavateli-svyashchenniki_kak_ieromonahi_sovershali_podvigi |access-date=2017-07-04 }} *{{cite book |author=Трёшников А. Ф. |title=История открытия и исследования Антарктиды |place=М.{{clarify|date=November 2021}} |publisher=Географгиз |year=1963 |language=ru |ref={{sfnref|Трешников|1963}}}} *{{cite news |author=Шокальский Ю. М. |title=Столетие со времени отправления русской антарктической экспедиции под командою Ф. Беллинсгаузена и М. Лазарева 4 июля 1819 г. из Кронштадта |publisher=Известия Русского географического общества |year=1928 |volume=60 |issue=2 |pages=175–212 |ref={{sfnref|Шокальский|1928}}}} *{{cite book |last=Шведе |first=E. E. |author-link=:ru:Шведе, Евгений Евгеньевич |year=1960 |title=Открытие Антарктиды русскими мореплавателями в 1819 – 1821 г.г |publisher=Восточная литература |access-date=2019-04-20 |url=http://www.vostlit.info/Texts/Dokumenty/Reisen/XIX/1800-1820/Bellinshausen/vved.phtml?id=3973}} *{{cite book |author=Barratt G |title=Russia in Pacific waters, 1715–1825 |url=https://archive.org/details/trent_0116401316595 |place=London and Vancouver |publisher=[[University of British Columbia Press]] |year=1981 |isbn=0-7748-0117-4 |ref={{sfnref|Barratt|1981}}}} *{{cite book |author=Barratt G. |title=Russia and the South Pacific, 1696–1840 |place=Vancouver |publisher=The University of British Columbia Press |year=1988a |isbn=0-7748-0291-X |ref={{sfnref|Barratt|1988a}}}} * {{cite book |author=Barratt G. |title=Russia and the South Pacific, 1696–1840 |place=Vancouver |publisher=The University of British Columbia Press |year=1988b |isbn=0-7748-0305-3 |ref={{sfnref|Barratt|1988b}}}} * {{cite book |author=Barratt G. |title=Russia and the South Pacific, 1696–1840 |url=https://archive.org/details/tuamotuislandsta0000barr |place=Vancouver |publisher=The University of British Columbia Press |year=1992 |isbn=0-7748-0409-2 |ref={{sfnref|Barratt|1992}}}} *{{cite news |author=Bulkeley R. |title=Dvukratnye izyskaniya v yuzhnom lyedovitom okeane i plavaniye vokrug sveta v prodolzheniye 1819, 1820, i 1821 godov [Two seasons of exploration in the Antarctic ocean and a circumnavigation, during the years 1819, 1820, and 1821]. |publisher=Polar Record |year=2012 |issue=4 |volume=48 |ref={{sfnref|Bulkeley|2012}}}} *{{cite news |author=Bulkeley R. |title=Bellingshausen's first accounts of his Antarctic voyage of 1819–1821 |publisher=[[Polar Record]] |issue=1 |volume=49 |year=2013a |pages=9–25 |ref={{sfnref|Bulkeley|2013a}}}} *{{cite news |author=Bulkeley R. |title=Pavel Mikhailov 1786–1840: Voyages to the South Pole POLE. |place=St. Petersburg |publisher=Polar Record |year=2013b |issue=2 |volume=49 |pages=1 |ref={{sfnref|Bulkeley|2013b}}}} *{{cite news |author=Bulkeley R. |title=Pictures from an Antarctic expedition: Mikhailov on the Bellingshausen voyage |publisher=Polar Record |year=2013c |volume=49 |pages=409–412 |ref={{sfnref|Bulkeley|2013c}}}} *{{cite news |author=Bulkeley R. |title=Materik l'da: pervaya russkaya antarkticheskaya ekspeditsiya i yeyë otrazheniye v sovetskoi istoriografii (1920-e – 1940-e gody) [Continent of Ice: the first Russian Antarctic Expedition and its footprint in Soviet historiography from the 1920s to the 1940s. Aleksandr Ovlashchenko. 2013. Saarbrücken: Palmarium, 307 p., softcover. ISBN 978-3-659-98556-0] |year=2013d |publisher=Polar Record |volume=51 |pages=1 |ref={{sfnref|Bulkeley|2013d}}}} * {{cite book |author=Bulkeley R. |title=Bellingshausen and the Russian Antarctic Expedition, 1819—21 |place=New York |publisher=[[Palgrave Macmillan]] |year=2014 |isbn=978-1-349-59576-1 |ref={{sfnref|Bulkeley|2014}}}} * {{cite news |author=Bulkeley R. |title=The Bellingshausen-Palmer meeting |publisher=Polar Record |year=2015 |issue=6 |volume=51 |pages=644–654 |ref={{sfnref|Bulkeley|2015}}}} * {{cite news |author= Burton R. |title=Review on: Bellingshausen and the Russian antarctic expedition, 1819–21. |publisher=Polar Record |year=2016 |issue=5 |volume=52 |pages=614–615 |ref={{sfnref|Burton|2016}}}} *{{cite web|author=Сирый С. П.|date=n.d.|ref={{sfnref|Сирый|n.d.}}|title=Кругосветное плавание капитана 2 ранга Ф. Ф. Беллинсгаузена и лейтенанта М. П. Лазарева на шлюпах "Восток" и "Мирный" и открытие Антарктиды ''(Посвящается 190-летию со дня открытия Антарктиды)''|publisher=Российский государственный архив военно-морского флота (РГАВМФ)|url=https://rgavmf.ru/sites/default/files/lib/siry_antarctida.pdf|access-date=2019-12-26|archive-date=2019-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20190420083943/https://rgavmf.ru/sites/default/files/lib/siry_antarctida.pdf|url-status=dead}} * {{cite news |author=Cook F. A. |title=Captain Fabian Gottlieb Von Bellingshausen, 1819–1821. The Discovery of Alexander I., Peter I., and Other Islands |publisher=Bulletin of the American Geographical Society |year=1901 |issue=1 |volume=33 |pages=36–41 |ref={{sfnref|Cook|1901}}}} *{{cite book |author=Landis M. |title=Antarctica : exploring the extreme : 400 years of adventure |year=2001 |isbn=1-55652-428-5 |ref={{harvid|Landis|2001}} |pages=[https://archive.org/details/antarcticaexplor00mari/page/395 395] |url=https://archive.org/details/antarcticaexplor00mari/page/395 }} *{{cite news |first=Ferdinand |last=Löwe |title=Bellingshausens Reise nach der Südsee und Entdeckungen im südlichen Eismeer |publisher=Archiv für wissenschaftliche Kunde von Russland |year=1842 |issue=2 |pages=125–174 |language=de }} *{{cite book |author=Mills W. J. |title=Exploring polar frontiers : a historical encyclopedia |publisher=[[ABC-CLIO]] |place=Santa Barbara, CA |year=2003 |pages=77–79 |isbn=1-57607-422-6 |ref={{harvid|Mills|2003}}}} *{{cite book |author=Simpson-Housley P. |title=Antarctica: exploration, perception and metaphor |publisher=[[Routledge]] |place=L.{{clarify|date=January 2021}} |year=1992 |isbn=0-415-08225-0 |ref={{harvid|Simpson-Housley|1992}}}} *{{cite book |author=Tammiksaar E. |title=Encyclopedia of the Antarctic |url=https://archive.org/details/encyclopediaofan0002unse_p4c5 |place=New York; London |publisher=Routledge, [[Taylor & Francis]] |year=2007 |isbn=9780415970242 |ref={{harvid|Tammiksaar|2007}} |pages=[https://archive.org/details/encyclopediaofan0002unse_p4c5/page/138 138]–139, 823–825}} *{{cite news |author=Tammiksaar E. |author2=Kiik T. |title=Origins of the Russian Antarctic expedition: 1819–1821 |publisher=Polar Record |year=2013 |issue=2 |volume=49 |pages=180–192 |ref={{harvid|Tammiksaar|Kiik|2013}}}} *{{cite news |author=Tammiksaar E. |title=The Russian Antarctic Expedition under the command of Fabian Gottlieb von Bellingshausen and its reception in Russia and the world |publisher=Polar Record |year=2016 |issue=5 |volume=52 |pages=578–600 |ref={{harvid|Tammiksaar|2016}}}} {{refend}} {{Антарктички експедиции (1819—1922)}} [[Категорија:Articles containing Russian-language text]] [[Категорија:Антарктички експедиции]] [[Категорија:Русија на Антарктикот]] [[Категорија:Статии со извори на германски (de)]] [[Категорија:Статии со извори на руски (ru)]] shk0e6co4r0yyxf0ocd4ozo9aobgxsc Јудино уво 0 1315248 5562776 5276452 2026-05-24T08:23:18Z Bjankuloski06 332 /* Живеалиште, екологија и распространетост */ Исправен поим, replaced: сикамор → горски јавор 5562776 wikitext text/x-wiki {{speciesbox | name= Јудино уво | image = Jelly Ear, Auricularia auricula-judae, UK 2.jpg | image_caption = Јудино уво на паднато дрво | taxon = Auricularia auricula-judae | authority = ([[Жан Батист Франсоа Пјер Булијар|Bull.]]) [[Јозе Шретер|J.Schröt.]] | synonyms_ref = <ref name="Mycobank"/> | synonyms = }} '''Јудино уво''' ({{науч|Auricularia auricula-judae}}) — [[Вид (биологија)|вид]] на печурка од [[Ред (биологија)|редот]] на [[ушарковидни]]те (''Auriculariales''). Базидиокарпите (плодните тела) се кафеави, желатинозни и имаат забележлив облик на уво. Тие растат на дрво, особено на постарите. Печурката може да се најде во текот на целата година во Европа, каде што обично расте на дрво од широколисни дрвја и грмушки. Порано се мислело дека е променлив вид со светска дистрибуција, но молекуларните истражувања, засновани на [[Кладистика|кладистичка]] анализа на [[Нуклеотидна низа|секвенците на ДНК]], покажале дека неевропските видови се различни. Одгледуваниот „A. auricula-judae“ од Кина и Источна Азија е ''Auricularia heimuer''<ref name="biotaxa.org">{{Наведено списание|last=Wu|first=Fang|last2=Yuan|first2=Yuan|last3=Malysheva|first3=Vera F.|last4=Du|first4=Ping|last5=Dai|first5=Yu Cheng|date=2014-12-04|title=Species clarification of the most important and cultivated Auricularia mushroom “Heimuer”: evidence from morphological and molecular data|url=https://biotaxa.org/Phytotaxa/article/view/phytotaxa.186.5.1|journal=Phytotaxa|volume=186|issue=5|pages=241|doi=10.11646/phytotaxa.186.5.1|issn=1179-3163}}</ref> и, во помала мера, ''[[A. villosula]]''.<ref name="biotaxa.org"/> Северноамериканската „A. auricula-judae“ на широколисни дрвја е ''Auricularia angiospermarum'', со ''Auricularia americana'' на четинари.<ref name="link.springer.com">{{Наведено списание|last=Wu|first=Fang|last2=Yuan|first2=Yuan|last3=He|first3=Shuang-Hui|last4=Bandara|first4=Asanka R.|last5=Hyde|first5=Kevin D.|last6=Malysheva|first6=Vera F.|last7=Li|first7=De-Wei|last8=Dai|first8=Yu-Cheng|date=2015-10|title=Global diversity and taxonomy of the Auricularia auricula-judae complex (Auriculariales, Basidiomycota)|url=http://link.springer.com/10.1007/s11557-015-1113-4|journal=Mycological Progress|language=en|volume=14|issue=10|pages=95|doi=10.1007/s11557-015-1113-4|issn=1617-416X}}</ref> Јудино уво се користела во народната медицина уште во 19 век за испирање, вклучувајќи болки во грлото, болки во очите и [[жолтица]] и како адстрингентно средство. Се јаде, но не се користи многу. == Таксономија == Видот првпат бил опишан како ''Tremella auricula'' од [[Карл Линеј]] во неговиот ''вид Plantarum''<ref>{{Наведено списание|last=Wu|first=Fang|last2=Tohtirjap|first2=Ablat|last3=Fan|first3=Long-Fei|last4=Zhou|first4=Li-Wei|last5=Alvarenga|first5=Renato L. M.|last6=Gibertoni|first6=Tatiana B.|last7=Dai|first7=Yu-Cheng|date=2021-11-03|title=Global Diversity and Updated Phylogeny of Auricularia (Auriculariales, Basidiomycota)|url=http://dx.doi.org/10.3390/jof7110933|journal=Journal of Fungi|volume=7|issue=11|pages=933|doi=10.3390/jof7110933|issn=2309-608X}}</ref> од 1753 година и подоцна (1789) од [[Жан Батист Франсоа Пјер Булијар|Булијард]] повторно опишан како ''Tremella auricula-judae''. Во 1822 година, шведскиот [[Микологија|миколог]] [[Елијас Магнус Фрис|Елиас Магнус Фрис]] го прифатил епитетот на Булијард и го пренел видот во ''Ексидија'' како ''Exidia auricula-judae''. Притоа, Фрис го санкционирал името, што значи дека епитетот на видот „ ''auricula-judae'' “ има приоритет пред претходната „ ''auricula'' “ на Лине. Видот го добил името ''Јудино уво'' во 1888 година од Џозеф Шретер.<ref>{{Наведена книга|url=http://dx.doi.org/10.5962/bhl.title.46792|title=Index perfectus ad Caroli Linnaei : species plantarum / collatore Ferdinando de Mueller.|last=Mueller|first=F. von.|last2=Linnaeus|first2=Carl.|date=1880|publisher=M'carron, Bird & Cocii,|location=Melbourne :}}</ref> Специфичниот епитет на ''Јудино уво'' се состои од ''auricula'', латинскиот збор што значи ''уво'', и ''Judae'', што значи ''Јуда''. Името било критикувано од американскиот миколог Кертис Гејтс Лојд, кој рекол дека „ ''Јудино уво'' е име кое е навреда за Евреите“.<ref name="dx.doi.org">{{Наведено списание|last=Lowy|first=Bernard|date=1952-09|title=The Genus Auricularia|url=http://dx.doi.org/10.1080/00275514.1952.12024226|journal=Mycologia|volume=44|issue=5|pages=656–692|doi=10.1080/00275514.1952.12024226|issn=0027-5514}}</ref> Иако го критикувал Лусиен Маркус Андервуд, велејќи дека „веројатно не би го знаел увото на Евреинот од црниот дроб на телињата“, тој го следел при употребата на ''Auricularia auricula'', која пак била користена од американскиот миколог Бернард Лови во неговата монографија за родот. И покрај ова, ''Јудино уво'' е валидно име за видот. Долго време се сметало дека видот е донекаде променлив по боја, живеалиште и микроскопски одлики, но космополитски по дистрибуција, иако Лови го сметал за изумрен вид и се сомневал дека се појавил во тропските предели. Меѓутоа, молекуларното истражување, засновано на [[Кладистика|кладистичка]] анализа на [[Нуклеотидна низа|секвенците на ДНК]], покажале дека ''Јудино уво'', како што претходно било разбрано, опфаќа најмалку седум различни видови ширум светот. Бидејќи Јудино уво првично било опишано од [[Европа]], името сега е ограничено на европскиот вид. Комерцијално култивираниот кинески и источноазиски вид, сè уште често продаван и опишан како ''Јудино уво'' или ''A. auricula'', е ''Auricularia heimuer'' (црно дрво уво).<ref name="biotaxa.org"/> == Народни имиња == [[Податотека:Judas_Hangs_Himself_(Judas_se_pend).jpg|лево|мини| ''Јуда'' се обесува, од Џејмс Тисо. Од верувањето дека [[Јуда]] се обесил на постаро дрво потекнува и специфичниот епитет ''Јудино уво'' и вообичаеното име еврејско уво.]] Средновековното латинско име ''auricula Judae'' (Увото на Јуда) се совпаѓа со народното име во повеќето европски јазици (сп. Француски ''oreille de Judas'', германски ''Judasohr'' ). Погрешниот превод „Еврејско уво“ се појавил на англиски во 1544 година Печурката е поврзана со [[Јуда]] поради верувањето дека тој се обесил на постаро дрво по неговото предавство на [[Исус Христос]]. Фолклорот сугерира дека ушите се вратениот дух на Јуда, и се сè што останува да не потсети на неговото самоубиство. [[Народно име|Народното име]] на печурката првично било „Јудово уво“, но подоцна ова било скратено на „Јудино уво“, а потоа и „Еврејско уво“. Вообичаените имиња за печурката кои се однесуваат на Јуда може да се проследат барем до крајот на 16 век; на пример, во 17 век, Томас Браун напишал за видот:<blockquote>Во ''ушите на Евреите'' се замислува нешто извонредно од името, кое е пристојно, но ''габа самбуцинус'', или екскресценција за корените на старецот, и не се однесува на нацијата на Евреите, туку на Јуда, на вообразеноста што се обесил на ова дрво. ; и оттогаш станал познат лек за рани, болки во грлото и давење. </blockquote>Додека терминот „еврејско месо“ бил омаловажувачки термин што се користел за сите печурки во средниот век, терминот не е поврзан со името „Еврејско уво“. Понатамошна промена на името во „уво од желе“ била препорачана во ''списокот со препорачани имиња за габи''. Идејата била критикувана од авторот Патрик Хардинг, кој сметал дека е „резултат на политичката коректност онаму каде што не е потребно“, и кој „ќе продолжи да го нарекува [видот] еврејско уво“, објаснувајќи дека, додека антисемитизмот било вообичаено во Британија, името „Еврејско уво“ се однесува на Јуда, кој бил Евреин. Неповрзани заеднички имиња вклучуваат „печурка уво“ <ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/53097326|title=Medicinal plants in folk tradition : an ethnobotany of Britain & Ireland|last=Hatfield|first=Gabrielle|date=2004|publisher=Timber Press|isbn=0-88192-638-8|location=Portland [OR]|oclc=53097326}}</ref> и „обична печурка уво“. Видот бил познат како „печурка самбука“ меѓу билкарите, во однос на ''[[Самбукус|Sambucus]]'', генеричкото име за видот.<ref name="dx.doi.org"/> == Опис == [[Податотека:Auricularia auriculajudae 107928.jpg|мини|Јудино уво]] [[Податотека:Old, dark Jew's ear.jpg|мини|Старо, темно јудино уво]]   Плодното тело на ''Јудиното уво'' е нормално до 90 милиметри пречник и до 3 милиметри дебелина. Често потсетува на облик на чаша. За подлогата се прицврстува странично, а понекогаш и со многу кратка дршка. Плодните тела имаат цврста, желатинозна, еластична текстура кога се свежи, но суви се и тешко и кршливи. Горната површина е црвеникаво-кафеаво-кафеава со виолетова нијанса и ситно набиена (покриена со ситни, сиви, пердуви влакна). Може да биде мазен, како што е типично за помладите примероци,<ref>{{Наведено списание|last=Barrett|first=Mary F.|date=1910-01|title=Three Common Species of Auricularia|url=http://dx.doi.org/10.2307/3753627|journal=Mycologia|volume=2|issue=1|pages=12|doi=10.2307/3753627|issn=0027-5514}}</ref> или повлажна со набори и брчки. Бојата станува потемна со возраста. Под површината е посветло сиво-кафеава и мазна, понекогаш превиткана или збрчкана и може да има „вени“, што го прави да изгледа уште повеќе како уво.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/373477641|title=Collins complete British mushrooms and toadstools : the essential photograph guide to Britain's fungi|last=Sterry|first=Paul|date=2009|publisher=Collins|isbn=978-0-00-723224-6|location=London|oclc=373477641}}</ref> Повремено се среќаваат целосно бели плодни тела и некогаш го добиле името ''Auricularia lactea'', но тие се само непигментирани форми и често се појавуваат заедно со обични, пигментирани плодни тела. === Микроскопски одлики === Спорите на Јудино уво се алантоидни (во облик на колбас), 15-22 x 5-7 микрометри; базидиите се цилиндрични, 65-85 × 4-5,5 микрометри, со три попречни прегради (внатрешни попречни ѕидови). Влакната на горната површина се 100-150микрометри во должина и 5-7,5 микрометри во дијаметар. Тие се хијалини, дебели ѕидови и имаат акутни до заоблени врвови. == Живеалиште, екологија и распространетост == [[Податотека:Auricularia_auricula-judae_(xndr).jpg|мини|Плодните тела ''на Јудино уво'' често може да се најдат во голем број на старо дрво.]] ''Јудино уво'' расте на дрво од [[Листопадни растенија|листопадни]] дрвја и грмушки, особено [[бозел]]. Тоа е исто така честа појава на ''Acer pseudoplatanus'' ([[горски јавор]]), ''Fagus sylvatica'' (бука), ''Бел јасен'', ''Euonymus europaeus''. Многу ретко расте на четинари. Ги фаворизира постарите гранки, каде што се храни како сапротроф (на мртво дрво) или слаб [[Паразитизам|паразит]] (на живо дрво), и предизвикува бело гниење.<ref>{{Наведено списание|last=Worrall|first=James J.|last2=Anagnost|first2=Susan E.|last3=Zabel|first3=Robert A.|date=1997-03|title=Comparison of Wood Decay among Diverse Lignicolous Fungi|url=http://dx.doi.org/10.2307/3761073|journal=Mycologia|volume=89|issue=2|pages=199|doi=10.2307/3761073|issn=0027-5514}}</ref> Вообичаено расте осамено, исто така може да биде [[wiktionary:gregarious|здружено]] (во група) или [[wiktionary:caespitose|цеспитоза]] (во туфка).<ref name="Lowy658">Lowy 1952, p. 658</ref> Спорите се исфрлаат од долната страна на плодните тела со дури неколку стотици илјади на час, а високата стапка продолжува кога телата се значително исушени. Дури и кога изгубиле околу 90% од нивната тежина преку дехидрација, телата продолжуваат да ослободуваат мал број спори. Се среќава цела година, но најчесто е во есен.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/9213187|title=Mushrooms and other fungi of Great Britain and Europe|last=Shearer|first=Lyndsay|date=1981|publisher=Pan Books|isbn=0-330-26441-9|location=London [England]|oclc=9213187}}</ref> Видот е широко распространет низ Европа, но не е познато дека се појавува на друго место.<ref name="link.springer.com"/> == Употреба == === Кулинарска употреба === ''Јудино уво'' има мека текстура слична на желе. Иако може да се јаде, тој не содржи во висок кулинарски поглед. Тоа е споредено со „јадење индиска гума со коски во неа“, додека во Британија во 19 век, било кажано дека „тука никогаш не се сметало за јадлива габа“. Се вели дека овој вид најчесто се консумира во Полска. Има благ вкус, кој може да се смета за благ. Може да се исуши и да се рехидрира, понекогаш може да се зголеми до 3-4 пати во големина. Видот не може да се јаде кога е суров, затоа што треба да се готви темелно. А 10 грама референтната порција сушена габа обезбедува 370 калории енергија од храна, 10,6 гр. белковина, 0,2 гр.г масти, 65гр. [[Јаглехидрат|јаглени хидрати]], 5,8гр. пепел и 0,03%мг [[каротин]]. Свежите печурки содржат околу 90% влага. Исушените примероци може да се сомелат во прав и да се користат за апсорпција на вишокот течност во супите и чорбите, бидејќи се рехидрира во ситни фрагменти. === Медицинска употреба === [[Податотека:Gerard_John_1545-1612_crop.jpg|лево|мини| Билкарот од 16 век Џон Џерард ја препорача Јудино уво за лекување на болки во грлото .]] ''Јудино уво'' се користи како медицинска габа од многу билкари. Се користела како облога за лекување на воспаленија на окото, како и како палијатив за проблеми со грлото. Билкарот од 16 век Џон Џерард, пишувајќи во 1597 година, го препорачал ''Јудино уво'' за многу специфична употреба; други габи биле користени поопшто. Тој препорачувал подготовка на течен екстракт со варење на плодните тела во млеко или оставајќи ги потопени во пиво, кое потоа полека се пие за да се излечи болката во грлото. Добиената супа веројатно не била различна од кинеските супи кои користат ''Auricularia cornea''. Каролус Клузиус, пишувајќи во 1601 година, исто така рекол дека со неа може да се гаргара за да се излечи болката во грлото, а Џон Паркинсон, пишувајќи во 1640 година, известил дека вриењето во млеко или потопувањето во оцет е „единствената употреба на тоа што го знам“. === Фармакологија === Објавени се бројни истражувачки трудови за можни медицински примени на габа за која се вели дека е „Јудино уво“ или „Auricularia auricula“, но не е секогаш јасно кој вид бил користен за истражување. Најмалку неко трудови објавени од Азија користеле материјали од локално потекло и веројатно се однесуваат на ''Auricularia heimuer'' или други регионални видови за кои се знае дека имаат потенцијални фармацевтски апликации. == Културни приказни == Видот се споменува во драмата на [[Кристофер Марлоу]] ''Евреинот од Малта''. Јатамор прокламира: „Капата што ја носи, Јуда ја остави под старецот кога се обесил“. Подоцна, овој вид веројатно бил делумно инспирација за поемата на [[Емили Дикинсон]] која започнува „Печурката е елфот на растенијата“, која прикажува печурка како „краен предавник“. Дикинсон имала и религиозно и натуралистичко потекло, и затоа е повеќе од веројатно дека знаела за заедничкото име на Јудино уво и фолклорот околу самоубиството на Јуда. == Наводи == <references group="" responsive="1"> </references> [[Категорија:Ушарковидни]] [[Категорија:Габи на Македонија]] [[Категорија:Габи на Европа]] [[Категорија:Јуда Искариотски]] my2iei4l2bkoic3ppo50zusj4avju6h Харку Манор 0 1320663 5562774 5276590 2026-05-24T08:22:06Z Bjankuloski06 332 /* Парк на Харку Манор */ Исправен поим, replaced: сикамор → горски јавор 5562774 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Harku_mõisa_peahoone_14-10-2012.jpg|мини|300x300пкс| Главната зграда на Манор Харку]] '''Манор Харку''' бил имот во Харјума, [[Естонија]]. Според сегашните административни граници, се наоѓа на парохијата Харку во округот Харџу. == Историја == Објектот прво бил изграден како мало упориште, а дури подоцна станал имот. Во средниот век, замокот служел како резиденција за центарот на замениците на Талин. Во 1679 година, имотот бил купен од познатото семејство на фон Уекскул и до 18 век тие почнале да ја градат главната зграда во барокен стил. [[Податотека:Harku_mõisa_ait_08.JPG|мини|Харку Манор житница]] Во септември 1710 година, полузавршениот Харку Манор бил искористен како место за потпишување на капитулантскиот договор меѓу руските сили и Шведска со локалното благородништво. Договорот ставил крај на [[Голема северна војна|Големата северна војна]] и станал главна основа за Балтичките специјални договори од 18-19 век со кои Естонија, под руско владеење 200 години, ја задржала својата значителна автономија и не станал типична руска провинција. Фон Будбергс, кој го стекнал имотот во 1755 година, ја обновил зградата во стил на раниот класицизам. Изгледот во неоренесансниот стил на замокот го дал фон Унгерн-Штернберг во 1875 година. Зградата исто така била продолжена. Од 1892 година, имотот имал многу различни сопственици и бил купен од Херман фон Харпе во 1912 година за 300 000 рубли. Истата година фон Харпе продал дел од имотот на 158 селани. Во 1919 година, имотот бил експроприран од Херман фон Харпе. Во 1920-1930-тите, непосредно пред Втората светска војна, зградата служела многу улоги: објект за рехабилитација за малолетни криминалци (т.н. „Харку колон“); Затвор за возрасни Харку; Харку работен камп за работни презири за пијаници и избегнувачи на работа. Затворениците морале да работат во тресетни мочуришта и на полиња. Работата со добиток и земјоделски култури обезбедила дополнителна храна. Тресетската индустрија се покажала како особено корисна бидејќи на владата и требало многу тресет за греење. 1924 година била година на штрајк на затворениците во затворот Харку. [[Податотека:Harku_mõisa_allee_14-10-2012.jpg|лево|мини| Авенија Харку Манор]] Од 1957 година Харку Манор бил сместен под Институтот за експериментална биологија и бил во сопственост на Естонската академија на науките, а подоцна и на Естонскиот универзитет за животни науки. Од 2014 година Харку Манор е во сопственост на Баула Arрендус ОУ. Во близина на главната зграда на Манор Харку има и други доградби кои прават одлични објекти за разгледување. На пример, историскиот комплекс за говеда и урнатините на стаклена градина со две кули што личат на средновековно упориште (и двете од крајот на 19 век). Исто така,шталата и шталата за коњи сè уште стојат, и граничат со долгиот преден терен на главната зграда. Многу други доградби сè уште останати, иако на некој начин се повторно изградени. Има два пата кои водат до автопатот Талин-Кеила, едниот кон Талин, другиот кон Кеила (Хујуру). Отпрвин, двата пата биле дизајнирани како украсени улички долги 800 метри. Во близина на комплексот Манор, во 20 век додале многу нови градби, од кои повеќето се наоѓаат североисточно и западно од стариот комплекс. == Архитектура == Она што го прави Харку Манор, вредна е неговата многу разновидна архитектонска историја. Сегашната манор куќа датирала од почетокот на 18 век. Две крила биле додадени на двокатната главна зграда како дел од модернизационите работи што се случиле во 1870 година. Фасадата на главната зграда е украсена со малку истакнати странични авант-корпус широки на прозорецот и со централен аван-кор кој е широк три прозорци. Сите овие се украсени со двојни пиластри и историски фронтон. На задната страна, централниот аванкорпус позабележително штрчи од фасадата и има класичен триаголен фронт. Сите педименти имаат заоблени прозорци на вториот кат. На зградата од десната страна е прикачена мала веранда. Во близина на влезот се наоѓаат административни згради со високи скалести фронтови од [[варовник]] и историски абамурус со украсни кули, кои личат на упориште. Во близина се наоѓаат урнатините на замок, веројатно од 14 век. Зачувани се и житница и шталата на долгиот преден плоштад на главната зграда, иако моментално се скриени од сенките на дрвјата. Фасадите на двете згради се украсени со сводови. Зачувани се и многу други помошни објекти, иако неколку од нив се обновени. == Знаменитости == [[Податотека:Harku_linnuse_säilmed.jpg|мини|Остатоци од замокот Харку во паркот Манор]] === Парк на Харку Манор === Големиот парк од 20 хектари првично бил дизајниран во обичен стил. Во тоа време, парче тревник опкружен со кружен тек стоел пред фасадата на главната зграда и тераси се спуштале од фасадата на градината до барите. Во главниот дел, паркот е зачуван во послободно дизајниран распоред, што е илустрирано со лабавото поставување на чистини и групи дрвја. Долгата чистина југоисточно од главната зграда е особено добро дизајнирана. Задниот раб на чистината од двесте метри е украсен со широколисни дрвја, а од страните се засадени дрвни групи со круни во различни бои и форми. До тие дрвја растат ниско расцутени грмушки. Употребата на густи темнозелени групи елки, односно таканаречените кулиси, на работ на чистината додава уште поголема длабочина на расчистувањето. Во средината на паркот има три хектари големо езерце со пет мали острови и варовно дно. Езерцето потекнувало од реликтно езеро. Питер Лудвиг Константин фон Унгерн-Штернберг го преобликувал езерото во 19 век. Почвата што останала од проширувањето и продлабочувањето на езерото била натрупана во средината на езерцето за да формираат пет острови кои биле украсени со разни скулптури и поврзани со мостови. Гордоста на паркот „Харку Манор“ е [[горски јавор]] кој ја носел титулата најшироко дрво во Естонија повеќе од 25 години. Во 1976 година, секоја гранка на дрвото со две гранки била широка два метри, но до летото 2004 година една од гранките се скршила, а обемот на другата гранка на висина на градите била 320цм. == Надворешни врски == * [http://mois.ee/english/harju/harku.shtml Харку Манор] на порталот естонски Манорс. [[Категорија:Естонија]] [[Категорија:Историски споменици во Естонија]] m762qy5jbphnyla9q6yevq7wo0q7a8n Седум словенски племиња 0 1322347 5562639 5404327 2026-05-23T17:29:02Z Gurther 105215 Историско точна 5562639 wikitext text/x-wiki {{Short description|Union of Slavic peoples in present-day northern Bulgaria from the 7th-9th centuries}} [[Податотека:First Bulgarian Empire by Asparuh to Kardam (680- 803).png|мини|Седумте словенски племиња за време на формирањето на [[Првото бугарско царство]] во 681]] '''Седумте словенски племиња''' ({{Langx|bg|Седемте славянски племена|Sedemte slavyanski plemena}}), или '''Седумте рода''' ({{Langx|bg|Седемте рода|Sedemte roda|links=no}}) биле сојуз на словенски племиња во Дунавската рамнина, воспоставен во средината на 7ми век кој учествувал во создавањето на [[Прво Бугарско Царство|Првото Бугарско Царство]] заедно со [[Прабугари]]те во 680−681 година.<ref>[http://www.promacedonia.org/pp2/pp_1_1_3.htm Образуване на българската държава, Петър Петров, стр. 73-91.]</ref> Од своето формирање Сојузот трпел напади од страна на [[Византиската империја]]. Бугарите го преминале Дунав во 670-те и склучиле сојуз со Словените. [[Теофан Исповедник]] пишува дека Бугарите станале господари на Словените. Словените го признале суверенитетот на хан [[Аспарух]] и заедно, во пролетта 681, извојувале голема победа над Византијците. Кон крајот на 7ми век на словенските племиња им била доделена одбраната на границите на новосоздаденото Бугарско ханство (реката [[Искар]] до нејзиното устие во [[Дунав]]) од [[Авари|аварски]] напади, како и некои од премините на [[Стара Планина]], додека [[Северјани]]те, чие евентуално учество во сојузот не е јасно, го чувале источниот дел од планината.<ref>{{cite book | last = Collective | year = 2002 | title = Balgarska entsiklopediya A-YA | publisher = IK Trud | url = http://www.znam.bg/com/action/showArticle/short?encID=1&article=3005290426&ctx=search57800&sectionID=1#selectedarticle | location = Sofia | language = bg | access-date = 2023-05-18 | archive-date = 2013-10-17 | archive-url = https://web.archive.org/web/20131017165502/http://www.znam.bg/com/action/showArticle/short?encID=1&article=3005290426&ctx=search57800&sectionID=1#selectedarticle | url-status = dead }}</ref> Седумте словенски племиња, заедно со другите словенски и несловенски племиња во Бугарското царство, постепено го формирале [[Бугари|Бугарскиот]] [[етникум]] во 9ти век, кога се случило и [[Покрстување на Бугарија|покрстувањето на Бугарија]] за време на [[Борис I]] и претходните административни реформи кои ги лишиле од нивната автономија и самоуправување преку формирањето на Комитати. Аспаруховите Бугари, кои не биле бројни, се населиле на Балканот во еден миграциски бран, при што [[Михаил Сириски]] опишува дека нивниот број изнесувал 10,000.<ref>{{cite book|last1=Hupchick|first1=D.|title=The Balkans: From Constantinople to Communism|publisher=Springer|isbn=9780312299132|language=en|page=35|date=2002}}</ref> Затоа, тие постепено биле асимилирани во словенската култура, до 10ти век го прифатиле [[Старословенски јазик|словенскиот јазик]], додека [[Прабугарски јазик|бугарскиот јазик]] во царството изумрел.<ref>[http://www.dejepis.com/ucebnice/slovane/ dějepis.com, Jižní Slované]</ref> == Наводи == {{Reflist}} [[Категорија:Прво Бугарско Царство]] [[Категорија:Словенски племиња во Тракија и Мизија]] [[Категорија:Јужнословенски племиња]] 1omu7vlqz9drghx4tmfkdnsihro0p97 Том Холанд 0 1323922 5562802 5413197 2026-05-24T09:30:04Z Andrew012p 85224 5562802 wikitext text/x-wiki {{внимание}} {{Инфокутија за глумец | name = Том Холанд <br /> ''Tom Holland'' | image = Tom Holland MTV 2018 (01).jpg | image size = 180px | caption = Холанд (2018) | birthname = Томас Стенли Холанд (Thomas Stanley Holland) | birthdate = {{роден на|1|јуни|1996}} | birthplace = [[Лондон]], [[Англија]] | deathdate = | deathplace = | othername = | occupation = [[глумец]] | yearsactive = 2008–денес | spouse = | domesticpartner = }} '''Томас Стенли Холанд''' ([[англиски]]: ''Thomas Stanley Holland''), или попознат само како '''Том Холанд''' — британски глумец. Неговите признанија вклучуваат [[Филмска награда на Британската академија]] и три [[Сатурн награди]].<ref>[https://www.biography.com/actor/tom-holland]</ref><ref>[http://www.eonline.com/news/849879/tom-holland-s-mom-tricks-him-into-staying-close-to-home]</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20100723065115/http://www.donhead.org.uk/assos_oldboysnews/Tom_Holland_to_play_Billy_Elliott.php]</ref><ref>[https://www.thetimes.co.uk/article/tom-holland-interview-robert-downey-jr-avengers-billy-elliot-spider-man-v8963l3kx]</ref> == Филмографија == * 2010 : [[Arrietty]] * 2012 : [[The Impossible]] * 2013 : [[Како живеам сега]] * 2013 : [[Locke]] * 2015 : [[Во срцето на морето (филм од 2015)|Во срцето на морето]] * 2016 : [[Капетан Америка: Граѓанска војна]] * 2016 : [[Работ на зимата]] * 2016 : [[Повикува чудовиште]] * 2016 : [[Изгубениот град З]] * 2017 : [[Аџилак]] * 2017 : [[Spider-Man: Homecoming]] * 2017 : [[The Current War]] * 2018 : [[Одмаздници: Бесконечна војна]] * 2019 : [[Одмаздници: Крај на игрите]] * 2019 : [[Spider-Man: Far From Home]] * 2019 : [[Spies in Disguise]] * 2020 : [[Dolittle]] * 2020 : [[Onward]] * 2020 : [[Ѓаволот цело време]] * 2021 : [[Cherry]] * 2021 : [[Хаос одење]] * 2021 : [[Venom: Let There Be Carnage]] * 2021 : [[Spider-Man: No Way Home]] * 2022 : [[непознати]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{imdb name|4043618}} {{Биографија-никулец}} {{Нормативна контрола}}{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Холанд, Том}} [[Категорија:Британски глумци]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1996 година]] [[Категорија:Британски филмски глумци]] 9pdhyljo52wrr0abo3z0u7ka6ibl7e1 Опенхајмер (филм) 0 1326642 5562825 5430017 2026-05-24T10:40:19Z Andrew012p 85224 /* */ 5562825 wikitext text/x-wiki {{Infobox film|image=223x324 29.jpg|alt=Film poster, depicting J. Robert Oppenheimer in front of the "Gadget" nuclear bomb|border=не|caption=Плакатот на македонски|director=[[Кристофер Нолан]]|screenplay=Кристофер Нолан|based_on={{Based on|''[[American Prometheus]]''<!-- Do not add subtitle without consensus at talk page-->|[[Kai Bird]]|[[Martin J. Sherwin]]}}|producer={{Plainlist| * [[Ема Томас]] * [[Чарлс Ровен]] * Кристофер Нолан }}|starring={{Plainlist| <!-- ОД ПЛАКАТОТ --> * [[Килијан Марфи]] * [[Емили Блант]] * [[Мет Дејмон]] * [[Роберт Дауни Помладиот]] * [[Флоренс Пју]] * [[Џош Хартнет]] * [[Кејси Афлек]] * [[Рами Малек]] * [[Кенет Брана]] <!-- ОД ПЛАКАТОТ --> }}|cinematography=[[Хојте ван Хојтема]]|editing=[[Џенифер Лејм]]|music=[[Лудвиг Јерансон]]|studio={{Plainlist| * [[Syncopy Inc.]] * [[Atlas Entertainment]] }}|distributor=[[Universal Pictures]]|released=[[11 јули]] [[2023]] (Le Grand Rex)<br>[[21 јули]] [[2023]] (САД и Обединето Кралство)|runtime=180 минути<!--180:09; only IMAX version is 180:39--><ref>{{Cite web |date=July 6, 2023 |title=''Oppenheimer'' (15) |url=https://www.bbfc.co.uk/release/oppenheimer-q29sbgvjdglvbjpwwc0xmda2mjm0 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230706191747/https://www.bbfc.co.uk/release/oppenheimer-q29sbgvjdglvbjpwwc0xmda2mjm0 |archive-date=July 6, 2023 |access-date=July 6, 2023 |publisher=[[British Board of Film Classification]]}}</ref>|country={{Plainlist| * {{САД}} * {{знамеикона|Велика Британија}} [[Обединето Кралство]] }}|language={{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }}|budget=100&nbsp;милиони долари<!--SEE TALK #BUDGET--><ref name="Keegan 2023">{{Cite magazine |last=Keegan |first=Rebecca |date=July 14, 2023 |title="This Can't Be Safe. It's Got to Have Bite": Christopher Nolan and Cast Unleash ''Oppenheimer'' |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-features/oppenheimer-christopher-nolan-cast-interview-film-1235535418/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230720013003/https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-features/oppenheimer-christopher-nolan-cast-interview-film-1235535418/ |archive-date=July 20, 2023 |access-date=July 15, 2023 |magazine=[[The Hollywood Reporter]]}}</ref>|gross=180,4&nbsp;милиони долари<ref name=BOM>{{Cite Box Office Mojo |id=15398776|title=Oppenheimer (2023) |access-date=July 23, 2023}}</ref><ref name="NUM">{{Cite The Numbers |id=Oppenheimer-(2023) |title=Oppenheimer |access-date=July 23, 2023}}</ref>}}'''''Опенхајмер''''' ({{langx|en|Oppenheimer}}) — животописен трилер во режија и сценарио на [[Кристофер Нолан]] за творецот на [[Атомска бомба|атомската бомба]], [[Роберт Опенхајмер]]. Во филмот играат [[Килијан Марфи]], [[Емили Блант]], [[Роберт Дауни Помладиот]], [[Флоренс Пју]]. Снимањето започнало во [[2021]] г. На [[12 јули|11 јули]] [[2023]] г. се одржала премиерата, а на [[21 јули]] бил објавен ''Опенхајмер''. Ова е првиот филм на Нолан произведен под покровителство на [[Universal Pictures]]. == Содржина == {{spoiler}} [[Роберт Опенхајмер]] е генијален [[студент]], но во очите на неговиот [[професор]], тој има потешкотии со [[математика]]та, што го влошува неговото [[беспокојство]]. Откако се стекнал со [[доктор на науки]] на Гетингенскиот универзитет во [[Германија]], тој се враќа во [[Соединети Американски Држави|Соединетите Американски Држави]], воден од недостатокот на истражување во [[Квантна механика|квантната физика]]. Почнува да предава на Калифорнискиот универзитет во Беркли, а во исто време посветува време на Калифорнискиот технолошки институт. Попатно се среќава со значајни личности како Џин Татлок, со кој има повремени љубовни врски; [[Ернест Лоренс]], добитник на Нобеловата награда од 1939 г., кој ја нагласува важноста на практичната примена; и Кетрин Пјунинг, со која подоцна се жени. Во еден миг, тој и [[Алберт Ајнштајн]] разговараат за далекусежните последици на [[Јадрено оружје|јадреното оружје]] и тешкиот товар на знаењето што тие го носат. Лесли Гроувс му приоѓа на Опенхајмер и го замолува да учествува во развојот на [[Атомска бомба|атомската бомба]], но дури откако Опенхајмер ќе ги увери во неговите недостатоци на симпатии кон [[Комунизам|комунизмот]]. Опенхајмер собира екипа од научници за да работат заедно за да ја изградат атомската бомба, настојувајќи да ја користат како средство за спас на светот и покрај загриженоста за можните глобални последици. На денот на испитување „Тринити“, постои вродена несигурност за можноста за започнување на верижна реакција што може да доведе до катастрофални последици и можен крај на [[свет]]от. Сепак, испитувањето е успешно. Татлок е пронајдена мртва, веројатно поради [[самоубиство]]. Во екот на [[Втора светска војна|Втората светска војна]], американскиот претседател [[Хари Труман]] одлучува да фрли атомски бомби врз [[Хирошима]] и [[Нагасаки]]. Вџашен од огромното уништување предизвикано од овие избувнувања, Опенхајмер се среќава со Труман во неговата канцеларија. Претседателот е згрозен од емоционалната состојба на Опенхајмер и ја гледа како слабост. На нивниот состанок, тој го ослободува Опенхајмер од сета одговорност за бомбашките напади, но Опенхајмер се смета себеси за одговорен. Во следните години, Опенхајмер станува гласен противник на понатамошниот јадрен развој, особено на создавањето на [[Водородна бомба|водородната бомба]]. Сепак, неговата положба станува спорна точка во напнатата клима на [[Студена војна|Студената војна]] со [[Советски Сојуз|Советскиот Сојуз]]. Наводните врски на Опенхајмер со левицата и неговата поврзаност со Татлок, која била симпатизер на комунизмот, предизвикуваат сомневања кај владините претставници. Луис Штраус, моќна личност со силни антикомунистички ставови и несакање кон Опенхајмер, ги користи овие обвинувања. Безбедносното одобрение на Опенхајмер е одземено, а откривањето на неговата афера со Татлок и сомнежите за неговите врски со комунизмот го доведуваат во срам, ефективно задушувајќи го неговото влијание во прашањата за јадрената енергија и националната безбедност. Тужбата му наштетува и на сопствениот углед на Штраус, бидејќи Сенатот му откажува положба во Кабинетот на американскиот [[претседател]]. == Улоги == {| border=1 cellspacing=0 cellpadding=2 | '''Глумец''' | '''Улога''' |- | [[Килијан Марфи]] || [[Роберт Опенхајмер]] |- | [[Емили Блант]] || Кетрин Опенхајмер |- | [[Мет Дејмон]] || Лесли Гроувс |- | [[Роберт Дауни Помладиот]] || Луис Штраус |- | [[Флоренс Пју]] || Џин Татлок |- | [[Џош Хартнет]] || [[Ернест Лоренс]] |- | [[Кејси Афлек]] || Борис Паш |- | [[Рами Малек]] || Дејвид Хил |- | [[Кенет Брана]] || [[Нилс Бор]] |- | [[Бени Сафди]] || [[Едвард Телер]] |- | [[Дилан Арнолд]] || Френк Опенхајмер |- | [[Густаф Скарсгорд]] || [[Ханс Бете]] |- | [[Дејвид Крамхолц]] || [[Изидор Ајзак Раби]] |- | [[Метју Модин]] || Венивар Буш |- | [[Дејвид Дастмалчијан]] || Вилијам Л. Борден |- | [[Том Конти]] || [[Алберт Ајнштајн]] |- | [[Мајкл Ангарано]] || Роберт Сербер |- | [[Џек Квејд]] || [[Ричард Фајнман]] |- | [[Џош Пек]] || Кенет Бејнбриџ |- | [[Оливија Терлби]] || Лили Хорниг |- | [[Дејн Дехан]] || Кенет Николс |- | [[Дени Деферари]] || [[Енрико Ферми]] |- | [[Олден Еренрајх]] || помошник во Сенатот |- | [[Џеферсон Хол (глумац)|Џеферсон Хол]] || Хокон Шевалие |- | [[Џејсон Кларк]] || Роџер Роб |- | [[Џејмс Д'Арси]] || [[Патрик Блекет]] |- | [[Тони Голдвин]] || Гордон Греј |- | [[Девон Бостик]] || Сет Недермајер |- | [[Алекс Волф]] || [[Луис Волтер Алварез]] |- | [[Скот Грајмс]] || советник |- | [[Џош Закерман]] || Џовани Роси Ломаниц |- | [[Матијас Швајгхефер]] || [[Вернер Хајзенберг]] |- | [[Кристофер Денам]] || [[Клаус Фукс]] |- | [[Дејвид Рисдал]] || Доналд Хорниг |- | [[Гај Бернет]] || Џорџ Елтентон |- | [[Луиза Ломбард]] || Рут Толман |- | [[Харисон Гилбертсон]] || Филип Морисон |- | [[Ема Думон]] || Џеки Опенхајмер |- | [[Тронд Фауса Аурвог]] || Џорџ Кистјаковски |- | [[Оли Хаскиви]] || Едвард Кондон |- | [[Гари Олдман]] || [[Хари Труман]] |- | [[Џорџ Гауанс (глумац)|Џорџ Гауанс]] || Ворд Еванс |- | [[Курт Кехлер]] || Томас А. Морган |- | [[Мејкон Блер]] || Лојд К. Гарисон |- | [[Хари Гренер]] || Гејл В. Макги |- | [[Џек Катмор-Скот]] || Лајал Џонсон |- | [[Џејмс Ремар]] || Хенри Стимсон |- | [[Хари Гренер]] || Гејл В. Макги |- | [[Грегори Џбара]] || Ворен Магнусон |- | [[Тим Дикеј]] || Џон Пасторе |- | [[Џејмс Урбанијак]] || [[Курт Гедел]] |- |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Commons category}}{{IMDb title}} __СОСОДРЖИНА__ __ИНДЕКС__ [[Категорија:Филмови]] [[Категорија:Биографски филмови]] [[Категорија:Филмови од 2023 година]] [[Категорија:Филмови на Кристофер Нолан]] q7q497nppryze4p91vq3zvpf1ah51q0 Прекуморска Франција 0 1327344 5562875 5430108 2026-05-24T11:15:07Z Bjankuloski06 332 Исправено име, replaced: Папете → Папеете (2) 5562875 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Држава | conventional_long_name = Прекуморска Франција | native_name = {{јаз|fr|France d'outre-mer}} | linking_name = France | image_flag = Flag of France.svg | common_name = | image_map = France in the World (+Antarctica claims).svg | map_caption = Territory of the French Republic (red)<br /> Overseas territories (circled)<br />Claimed territory ([[Аделина Земја]]; hatched) | image_map2 = | map2_width = 250px | largest_settlement = [[Фор де Франс]] ([[Мартиник]]), [[Поент а Питр]] ([[Гваделуп]]), [[Сен Дени (Реинион)|Сен Дени]] ([[Реинион]]), [[Сен Пјер (Реинион)|Сен Пјер]] ([[Реинион]]), [[Нумеја]] ([[Нова Каледонија]]) | largest_settlement_type = settlements | languages = [[француски јазик|француски]], антилски креол, гвајански креол, реинионски креол, шимаоре, [[тахитски јазик|тахитски]], [[маркиски јазик|маркиски]], [[валиски јазик|валиски]], [[футунски јазик|футунски]], [[деху]], нангон, песи, анѓие, [[јавански јазик|јавански]] и уште 35 други домородни јазици во Нова Каледонија | languages_type = Јазици | leader_title1 = [[Претседател на Франција|Претседател]] | leader_name1 = {{бп|[[Емануел Макрон]]}} | leader_title2 = Министер | leader_name2 = {{бп|Жан-Франсоа Каренко}} | demonym = | membership_type = Територии | membership = {{расклопен список |[[Гваделуп]]|[[Мартиник]]|[[Француска Гвајана]]|[[Реинион]]|[[Мајот]]|[[Свети Мартин (Франција)|Свети Мартин]]|[[Свети Вартоломеј (Франција)|Свети Вартоломеј]]|[[Свети Петар и Микелон]]|[[Нова Каледонија]]|[[Валис и Футуна]]|[[Француска Полинезија]]|[[Клипертон]]|[[Француски Јужни и Антарктички Земји]] }} | population_estimate = 2,816,000 | population_estimate_year = 2023 | area_km2 = 120396 | footnotes = | date_format = | currency = [[евро]]<br />[[тихоокеански франк]] | capital = [[Париз]] | image_coat = Armoiries république française.svg | englishmotto = | other_symbol = | other_symbol_type = | national_motto = „[[Слобода, еднаквост, братство]]“ | national_anthem = „[[Марселеза]]“{{Center|[[Податотека:La Marseillaise (1907).oga]]}} | HDI = | today = | HDI_year = | GDP_PPP_year = | GDP_PPP = | area_rank = | symbol_type = [[Грб на Франција|Амблем]] }} '''Прекуморска Франција''' ({{langx|fr|France d'outre-mer}}) — 13 територии вон [[Европа|европскиот континент]] под управа на [[Франција]], претежно остатоци од [[Француско Колонијално Царство|Француското Колонијално Царство]] кои останале дел од француската држава по деколонизацијата. Некои од нив се дел од [[Европска Унија|Европската Унија]]. „Прекуморска Франција“ е збирно име кое се користи во секојдневниот живот, но нема административен статус. Петте [[прекуморски департмани и региони на Франција|прекуморски региони]] имаат ист административен статус како метрополските региони; петте [[прекуморска заедница|прекуморски заедници]] се полуавтономни; [[Нова Каледонија]] е автономна територија. Во прекуморска Франција влегуваат островски територии во [[Атлантски Океан|Атлантскиот]], [[Тихи Океан|Тикиот]] и [[Индиски Океан|Индискиот Океан]], [[Француска Гвајана]] на [[Јужна Америка|јужноамериканскиот континент]], неколку околуантарктички острови, како и територија на [[Антарктик]]от. Изземајќи го округот [[Аделина Земја]], каде Франција е суверена [[де јуре]] според францускиот закон, но исклучивото право на Франција е замрзнато со [[Антарктички договор|Антарктичкиот договор]] (1959), прекуморска Франција зафаќа површина од {{км2|120.396}}<ref>{{нмс |last=Larousse |first=Éditions |title=Encyclopédie Larousse en ligne - France d'outre-mer |url=http://www.larousse.fr/encyclopedie/autre-region/France_d_outre-mer/136636 |access-date=2 октомври 2022 |website=www.larousse.fr }}</ref> и сочинува 18,0&nbsp;% од територијата на Француската Република.<ref name="French_Republic">Land area of the four old overseas departments ([https://www.insee.fr/fr/statistiques/2864136#consulter]), Mayotte, the overseas collectivities, and New Caledonia ([https://www.insee.fr/fr/statistiques/fichier/2045658/my_oldcol_01.pdf page 21]), the French Southern and Antarctic Lands and the Scattered Islands ([http://observatoire-outre-mer.interieur.gouv.fr/site/layout/set/print/content/download/166/1067/file/Tdb_TAAF_Novembre17.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180619190042/http://observatoire-outre-mer.interieur.gouv.fr/site/layout/set/print/content/download/166/1067/file/Tdb_TAAF_Novembre17.pdf|date=19 јуни 2018}}), and Clipperton ([http://agriculture.gouv.fr/telecharger/44764?token=428075c480768259a6a7d05a971137ea] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200305145908/https://agriculture.gouv.fr/telecharger/44764?token=428075c480768259a6a7d05a971137ea|date=5 март 2020}}).</ref> [[Исклучив стопански појас|Исклучивиот стопански појас]] (ИСП) на прекуморска Франција зафаќа {{км2|9.825.538}} или 96,7&nbsp;% од ИСП на цела [[Франција]].<ref name="searoundus">{{нмс |url=http://www.seaaroundus.org/data/#/eez.aspx |title=Sea Around Us – Fisheries, Ecosystems and Biodiversity |access-date=20 јуни 2018}}</ref> Вон Европа постојат четири класи на француски територијални единици: [[прекуморски департмани и региони на Франција|прекуморски департмани/региони]], [[прекуморска заедница|прекуморски заедници]], особената територија [[Нова Каледонија]] и ненаселени територии. Од правно и управно гледите, овие класи имаат различен правен статус и степен на автономија, иако сите трајно населени територии имаат свои претставници во Националното собрание и Сенатот на Франција кои заедно го сочинуваат Парламентот на Франција. Во јануари 2023 г. во прекуморска Франција имала 2.816.000 жители.<ref name="French_Republic_2">The population of all five overseas departments totaled 2,208,000 in January 2023.[https://www.insee.fr/fr/statistiques/fichier/1893198/estim-pop-nreg-sexe-gca-1975-2023.xls] The population of the overseas collectivities amounted to 608,000 inhabitants (Saint-Pierre and Miquelon [https://www.insee.fr/fr/statistiques/6683019?sommaire=6683037], Saint-Barthélemy [https://www.insee.fr/fr/statistiques/6683019?sommaire=6683037], Saint-Martin [https://www.insee.fr/fr/statistiques/6683019?sommaire=6683037], French Polynesia [https://www.ispf.pf/content//uploads/RP_2022_Conference_de_presse_sur_la_presentation_des_nouveaux_chiffres_de_population_legale_22_novembre_2022_65eba56a35.pdf], Wallis et Futuna [https://www.insee.fr/fr/statistiques/3685976?sommaire=2121453], New Caledonia [https://www.isee.nc/population/demographie]). The total population of the overseas departments and territories of France is estimated at 2,816,000.</ref> Највеќето од нив се [[државјанство|државјани]] на Франција и Европската Унија со право на глас во француските и европските избори. ==Уставни статуси== === Прекуморски региони и департмани === {{Главна|Прекуморски департмани и региони на Франција}} {{Население низ историјата | 1950 | 847000 | 1960 | 1103000 | 1970 | 1388000 | 1980 | 1582000 | 1990 | 1921000 | 2000 | 2295000 | 2010 | 2622000 | 2020 | 2782000 | 2023 | 2816000 | footnote = Вкупно население на сите во прекуморски департмани и заедници во 2023 г. }} [[Прекуморски департмани и региони на Франција|Прекуморски региони]] имаат ист статус како [[региони во Франција|регионите]] во самата Франција. Францускиот устав налага дека во нив важат истите закони како во [[метрополска Франција]], но со можност за прилагодување на регионалните потреби. Затоа, месните администрации на прекуморските региони немаат право да носат закони. *[[Гваделуп]] (од 1946) *[[Мајот]] (од 2011) 1976–2003: [[суи генерис|особена]] прекуморска територија; 2001–2003: со статус на департманска заедница; 2003–2011: прекуморска заедница. Во 2009 г. е распишан референдум на кој населението се изјаснило дека сака да стане прекуморски департман. Тоа стапило на сила на 31 март 2011&nbsp;г. *[[Мартиник]] (од 1946) *[[Реинион]] (од 1946) *[[Француска Гвајана]] (од 1946) === Прекуморски заедници === {{Главна|Прекуморска заедница}} Категоријата „прекуморска заедница“ (''collectivité d'outre-mer'' или ''COM'') е создадена со уставната реформа во 28 март 2003 г. Секоја прекуморска заедница има свои статутарни закони. За разлика од прекуморските департмани/региони, [[прекуморска заедница|прекуморските заедници]] имаат право да носат свои закони, освен за работите во надлежност на централната влада (одбрана, меѓународни односи, трговија и монетарна политика, правосудно и управно право). Со заедниците управуават месно избрани собранија, како и францускиот парламент и француската влада, каде се застапени од Министерот за прекуморјето. * [[Француска Полинезија]] (1946–2003: прекуморска територија, од 2003: прекуморска заедница) Во 2004 добила статус на „прекуморска земја“ (''pays d'outre-mer''), но Уставниот совет на Франција појаснил дека ова не подразбира нова политичка категорија. * [[Свети Вартоломеј (Франција)|Свети Вартоломеј]]: Во 2003 г. населението изгласало да стане прекуморска заедница на Франција. Свети Вартоломеј не е дел од Европската Унија со промената на статусот во 2012 г. * [[Свети Мартин (Франција)|Свети Мартин]]: Во 2003 г. населението изгласало одвојување од Гваделуп за да стане одделна прекуморска заедница на Франција.<ref>{{наведени вести |title = French Caribbean voters reject change |url = http://www.caribbeannetnews.com/2003/12/09/voters.htm |work = Caribbean Net News |date=9 декември 2003 |access-date=9 февруари 2007 |quote = However, voters in the two tiny French dependencies of Saint-Barthélemy and Saint-Martin, which have been administratively attached to Guadeloupe, approved the referendum and are set to acquire the new status of "overseas collectivity". |url-status=dead |archive-url = https://web.archive.org/web/20090318194043/http://www.caribbeannetnews.com/2003/12/09/voters.htm |archive-date=18 март 2009 |df=dmy-all }}</ref> На 7 февруари 2007 г. францускиот парламент на обете им доделил статус на [[прекуморска заедница]].<ref>{{наведени вести |first=Bruno |last=Magras |title=Letter of Information from the Mayor to the residents and non-residents, to the French and to the foreigners, of Saint Barthelemy |url = http://www.st-barths.com/jsb/pdf_files/weekly108.pdf |publisher=St. Barth Weekly |page=2 |date=16 февруари 2007 |access-date=18 февруари 2007 |quote=On 7 February of this year, the French Parliament adopted the law granting Saint-Barthélemy the Statute of an Overseas Collectivity. }}</ref> Тој стапил на сила на 22 февруари 2007 г. со објавувањето во служен весник.<ref>{{наведени вести |title=Saint-Barth To Become An Overseas Collectivity |url=http://www.st-barths.com/jsb/pdf_files/weekly107.pdf |publisher=St. Barth Weekly |page=2 |date=9 февруари 2007 |access-date=9 февруари 2007}}</ref> Свети Мартин и понатаму е дел од [[Европска Унија|Европската Унија]], како што е изложено во [[Лисабонски договор|Лисабонскиот договор]].<ref>{{нмс|url=http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2007:306:0042:0133:EN:PDF|title=Treaty of Lisbon, Article 2, points 287 and 293|access-date=31 јануари 2008}}</ref> * [[Свети Петар и Микелон]] (1976–85: прекуморски департман, 1985–2003: особена прекуморска територија, од 2003: прекуморска заедница). Иако има политички статус на прекуморска заедница, тој се нарекува „територијална заедница“. * [[Валис и Футуна]] (1961–2003: прекуморска територија, од 2003: прекуморска заедница). Сè уште често се нарекува „територија“. === Особена заедница === * [[Нова Каледонија]] имала статус на прекуморска територија од 1946 до 1998 г. но со Нумејската спогодба од 1998 г. се стекнала со особен статус (''{{јаз|fr|statut particulier}}''), на сила од 1999 г. Напоредно на француското и европското, воведено и новокаледонско државјанство; во тек е процесот на постепено предавање на надлежностите од француската држава со временска рамка од 15-20 години.<ref>{{јаз|fr|"Nouvelle-Calédonie", ''Le Petit Larousse''|italic=unset}} (2010), Paris, стр. 1559.</ref> Процесот сепак мора да се одобри на референдум. На досегашниоте референдуми населението се изјаснувало против независност на земјата.<ref>{{наведени вести |title=Final results of New Caledonia referendum shows most voters stayed away |url=https://www.reuters.com/world/europe/final-results-new-caledonia-referendum-shows-most-voters-stayed-away-2021-12-13/ |access-date=13 декември 2021 |publisher=Reuters |date=13 декември 2021}}</ref> === Прекуморска територија === * [[Француски Јужни и Антарктички Земји]] или ФЈАЗ (''{{јаз|fr|Terres Australes et Antarctiques Françaises}}'', ''TAAF''); прекуморска територија на франција (од 1956). Ова денес е единствената прекуморска територија. Со законот од 21 февруари 2007 г. [[Расеани Острови|Расеаните Острови]] се прогласени за петтиот округ на ФЈАЗ. === Посебен статус === * [[Клипертон]] ({{langx|fr|Île de Clipperton}} или ''{{јаз|fr|Île de la Passion}}''; {{langx|es|Isla de la Pasión}}) е ненаселен [[корален остров|корален]] [[атол]] во [[Тихи Океан|Тихиот Океан]] со површина од {{км2|9}}. Се наоѓа на 1.280&nbsp;м југозападно од Акапулко, Мексико. Тој е во државна сопственост под непосредна управа на владата, и со него управува францускиот Министер за прекуморјето. [[Податотека:Ministre-DOMTOM.svg|мини|исправено|Знаме на Министерот за прекуморјето на Франција]] == Учество во законодавството == Со население од 2.816.000 жители (2023), прекуморска Франција сочинува 4,1&nbsp;% од населението на Француската Република.<ref name="French_Republic_2" /> Нејзините единици имаат свои претставници во двата дома на Францускиот парламент. Во 2022-2027 г. прекуморска Франција била претставена од 27 претаници во Националното собрание на Франција, или 4,7&nbsp;% од вкупно 577 пратеници во државното собрание: == Преглед == === Населени департмани и заедници === Единаесетте населени прекуморски територии на Франција се: {| class="wikitable sortable" ! class="unsortable"| Знаме !! Име !! Седиште !! Население!! Површина<br />(км<sup>2</sup>) !! Густина<br />(жит/км<sup>2</sup>) !! Статус !! Место !! class="unsortable"| Белешки |- | [[Податотека:Flag of French Guiana.svg|border|65x65п]] | [[Француска Гвајана]] | [[Кајена]] |align="center"| 301.099 <br /><small>(2023)</small><ref name=pop_DOM>{{нмс|url=https://www.insee.fr/fr/statistiques/fichier/1893198/estim-pop-nreg-sexe-gca-1975-2023.xls|title= Estimation de population par région, sexe et grande classe d'âge - Années 1975 à 2023 |publisher=[[INSEE]] |access-date=8 март 2023 |url-status=live}}</ref> |align="right"| 83.534<ref name=land_area_4DOM>{{нмс |url = https://www.insee.fr/fr/statistiques/1405599?geo=FRANCE-1+REG-01+REG-02+REG-04+REG-03 |title = Comparateur de territoire |author=[[INSEE]] |access-date=29 јануари 2021}}</ref> |align="right"| 3,6 | [[Прекуморски департмани и региони на Франција|Прекуморски департман / регион]] | [[Гвајани]], [[Јужна Америка]] | |- | {{flagicon|French Polynesia|size=65px}} | [[Француска Полинезија]] | [[Папеете]] |align="center"| 278.786 <br /><small>(2022)</small><ref name=French_Polynesia>{{нмс |url=https://www.insee.fr/fr/statistiques/6689636?sommaire=2122700 |title=Les populations légales de Polynésie française en 2022 - Recensement de la population |publisher=Institut national de la statistique et des études économiques |access-date=8 март 2023 |url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230309004736/https://www.insee.fr/fr/statistiques/6689636?sommaire=2122700|archive-date=9 март 2023}}</ref> |align="right"| {{sort|03,521|3.521}}<ref name=land_area>{{нмс |url = https://www.insee.fr/fr/statistiques/fichier/2045658/my_oldcol_01.pdf |title = Tableau Économique de Mayotte 2010 |page=21 |author=[[INSEE]] |access-date=29 јануари 2021}}</ref> |align="right"| 79 | [[прекуморска заедница]] | [[Полинезија]], јужен [[Тихи Океан]] | |- | [[Податотека:Flag of Guadeloupe (local).svg|border|65п]] | [[Гваделуп]] | [[Бас Тер]] |align="center"| 375.845 <br /><small>(2023)</small><ref name=pop_DOM /> |align="right"| {{sort|01,628|1.628}}<ref name=land_area_4DOM /> |align="right"| 231 | rowspan="3" | Прекуморски департман / регион | rowspan="2" | [[Кариби]], северен [[Атлантски Океан]] | |- | [[Податотека:Flag-of-Martinique.svg|border|65п]] | [[Мартиник]] | [[Фор де Франс]] |align="center"| 347.686 <br /><small>(2023)</small><ref name=pop_DOM /> |align="right"| {{sort|01,128|1.128}}<ref name=land_area_4DOM /> |align="right"| 308 | |- | [[Податотека:Flag of Mayotte (local).svg|border|65п]] | [[Мајот]] | [[Мамуѕу]] |align="center"| 310.022 <br /><small>(2023)</small><ref name=pop_DOM /> |align="right"| {{sort|00,374|374}}<ref name=land_area /> |align="right"| 829 | [[Мозамбички Проток]], [[Индиски Океан]] | На 29 март 2009 г. жителите гласале да бидат прогласени за премуморски департман / регион. Ова стапило на сила на 31 март 2011 г.<br />На него полагаат право и [[Комори]]те. |- | [[Податотека:New Caledonia flags merged (2017).svg|border|65п]] | [[Нова Каледонија]] | [[Нумеја]] |align="center"| 269.808 <br /><small>(2022)</small><ref name=New_Caledonia>{{нмс|url=http://www.isee.nc/population/demographie|title=Bilan démographique 2020-2021: une dynamique démographique en berne dans un contexte atypique |publisher=Institut national de la statistique et des études économiques Nouvelle-Calédonie |access-date=8 март 2023 |url-status=live}}</ref> |align="right"| 18.575<ref>{{нмс |url = https://www.isee.nc/component/phocadownload/category/392-tec-2016?download=1665:structure-de-la-population |title = Tableaux de l'Economie Calédonienne 2016 |author=ISEE|page=31|access-date=29 јануари 2021}}</ref> |align="right"| 14,5 | [[суи генерис|Особена]] заедница | [[Меланезија]], јужен Тихи Океан | Населението се изјаснило против независност на досегашните референдуми.<ref>{{наведени вести |first1=Michel |last1=Rose |first2=Colin |last2=Packham |date=12 декември 2021 |url=https://www.reuters.com/world/europe/new-caledonia-begins-voting-independence-referendum-2021-12-12/ |title=New Caledonia rejects independence in final vote amid boycott |work=Reuters}}</ref> |- | [[Податотека:Proposed flag of Réunion (VAR).svg|border|65п]] | [[Реинион]] | [[Сен Дени (Реинион)|Сен Дени]] |align="center"| 873.102 <br /><small>(2023)</small><ref name=pop_DOM /> |align="right"| {{sort|02,504|2.504}}<ref name=land_area_4DOM /> |align="right"| 349 | Прекуморски департман / регион | [[Маскаренски Острови]], Индиски Океан | |- | [[Податотека:Flag of Saint Barthelemy (local).svg|border|65п]] | [[Свети Вартоломеј (Франција)|Свети Вартоломеј]] | [[Густавија]] |align="center"| {{sort|009,961|9.961}} <br /><small>(2017)</small><ref name=SB>{{нмс |url= https://www.insee.fr/fr/statistiques/4265419?sommaire=4265511 |title = Populations légales 2017 des départements et collectivités d'outre-mer | publisher=Government of France | website=[[INSEE]] | access-date=29 јануари 2021}}</ref> |align="right"| {{sort|00,025|25}}<ref>{{нмс |url=http://www.epsilon.insee.fr/jspui/bitstream/1/127628/1/aes_2009_71_ga.pdf |title=2008, An 1 de la collectivité de Saint-Barthélemy |author=[[INSEE]] |page=7 |access-date=29 јануари 2021 |archive-date=2021-12-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211201220901/http://www.epsilon.insee.fr/jspui/bitstream/1/127628/1/aes_2009_71_ga.pdf |url-status=dead }}</ref> |align="right"| 398 | rowspan="4" | Прекуморска заедница | rowspan="2" | Кариби, северен Атлантски Океан | rowspan="2" | Одвоен од [[Гваделуп]] на 22 февруари 2007&nbsp;г. |- | [[Податотека:Local flag of the Collectivity of Saint Martin.svg|border|65п]] | [[Свети Мартин (Франција)|Свети Мартин]] | [[Мариго]] |align="center"| {{sort|034,065|32.358}} <br /><small>(2020)</small><ref name=COM>{{нмс |url=https://www.insee.fr/fr/statistiques/6683019?sommaire=6683037 |title=Populations légales des collectivités d'outre-mer en 2020 - Recensement de la population |publisher=Institut national de la statistique et des études économiques |access-date=8 март 2023 |url-status=live}}</ref> |align="right"| {{sort|00,053|53}}<ref>{{нмс|url=http://www.epsilon.insee.fr/jspui/bitstream/1/127628/1/aes_2009_71_ga.pdf|title=2008, An 1 de la collectivitéde Saint-Martin|author=[[INSEE]]|page=6|access-date=29 јануари 2021|archive-date=2021-12-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20211201220901/http://www.epsilon.insee.fr/jspui/bitstream/1/127628/1/aes_2009_71_ga.pdf|url-status=dead}}</ref> |align="right"| 611 |- | [[Податотека:Flag of Saint-Pierre and Miquelon.svg|border|65п]] | [[Свети Петар и Микелон]] | [[Сен Пјер (Свети Петар и Микелон)|Сен Пјер]] |align="center"| {{sort|006,008|6.092}} <br /><small>(2020)</small><ref name=COM /> |align="right"| {{sort|00,242|242}}<ref name="land_area" /> |align="right"| 25 | залив [[Свети Лаврентиј (залив)|Свети Лаврентиј]], северен Атлантски Океан | |- | [[Податотека:Flag of Wallis and Futuna.svg|border|65x65п]] | [[Валис и Футуна]] | [[Мата Уту]] |align="center"| {{sort|011,558|11.558}} <br /><small>(2018)</small><ref name=Wallis_Futuna>{{нмс|url=https://www.insee.fr/fr/statistiques/3685976?sommaire=2121453|title = Populations légales des circonscriptions des îles Wallis et Futuna en 2018 - Recensement de la population |publisher=Institut national de la statistique et des études économiques |access-date=8 март 2023 |url-status=live}}</ref> |align="right"| {{sort|00,142|142}}<ref name="land_area" /> |align="right"| 81 | Полинезија, јужен Тихи Океан | |- |} === Ненаселени прекуморски територии === Неколку од овие територии имаат привремено население сочинето од истражувачи во научни станици. {| class="wikitable" ! Знаме !! Име !! Округ !! Расеани острови !! Седиште !! Површина (км<sup>2</sup>) !! Статус !! Место !! Белешки |- | [[Податотека:Flag of France.svg|border|65п]] | [[Клипертон]] | – | – | – |align="right"| 2<ref>{{нмс |url = http://www.outre-mer.gouv.fr/?presentation-de-clipperton.html |title = L'île de Clipperton |author=Ministry of Overseas France |access-date=31 јануари 2014}}</ref> | Прекуморски државен посед | северен [[Тихи Океан]] | |- |rowspan="10" | {{flagicon|French Southern and Antarctic Lands|size=65px}} |rowspan="10" | [[Француски Јужни и Антарктички Земји]] | ''[[Аделина Земја]]'' | – | станица „[[Димон Дирвил (поларна станица)|Димон Дирвил]]“ |align="right"| 432.000<ref name=TAAF /> | rowspan="10" | округ на [[Француски Јужни и Антарктички Земји|ФЈАЗ]] | [[Антарктик]] | Согласно одредбите на [[Антарктички договор|Антарктичкиот договор]]. |- | [[Крозе]] | – | [[Алфред-Фор]] |align="right"| 340<ref name=TAAF>{{нмс |url = http://observatoire-outre-mer.interieur.gouv.fr/site/content/download/166/1067/version/15/file/Tdb_TAAF_Nov2012.pdf |title = Terres Australes et Antarctiques Françaises : Données géographiques et humaines |author = Délégation générale à l'outre-mer |access-date=31 јануари 2014|archive-url = https://web.archive.org/web/20140202114459/http://observatoire-outre-mer.interieur.gouv.fr/site/content/download/166/1067/version/15/file/Tdb_TAAF_Nov2012.pdf |archive-date=2 февруари 2014 |url-status=dead }}</ref> | rowspan="3" | [[Индиски Океан]] | |- | [[Кергелен]] | – | [[Порт о Франсе]] |align="right"| 7.215<ref name=TAAF /> | Население: 45 истражувачи зиме, 110 лете. |- | [[Свети Павле (остров)|Свети Павле]] и<br />[[Амстердам (остров)|Амстердам]] | – | [[Мартен де Вивје]] |align="right"| 66<ref name=TAAF /> | |- |rowspan="6" | [[Расеани Острови]] | [[Гејзер (гребен)|Гејзер]] | – |align="right"| 0 | rowspan="3" | [[Мозамбички Проток]] | Полагаат право [[Комори]]те и [[Мадагаскар]]. |- | [[Басас да Индија]] | – |align="right"| 1<ref name=TAAF /> | rowspan="2" | Полага право [[Мадагаскар]]. |- | [[Европа (остров)|Европа]] | – |align="right"| 30<ref name=TAAF /> |- | [[Глорјез]] | – |align="right"| 7<ref name=TAAF /> | Индиски Океан | Полагаат право [[Комори]]те и [[Мадагаскар]]. |- | [[Хуан де Нова]] | – |align="right"| 5<ref name=TAAF /> | Мозамбички Проток | Полага право [[Мадагаскар]]. |- | [[Тромлен]] | – |align="right"| 1<ref name=TAAF /> | Индиски Океан | Полага право [[Мадагаскар]]. |} === Карта === [[Податотека:France doutre-mer 2014 mk.svg|center|frameless|upright=3]] == Најголеми градови во прекуморска Франција == Ова се најголемите населени места наведени по бројот на население: *[[Сен Дени (Реинион)|Сен Дени]] ([[Реинион]]): 315.080 (2020) *[[Поент а Питр]]–[[Лез Абим]] ([[Гваделуп]]): 312.630 (2020) *[[Сен Пјер (Реинион)|Сен Пјер]]–[[Ле Тампон]] ([[Реинион]]): 222.614 (2020) *[[Нумеја]] ([[Нова Каледонија]]): 182.341 (2019) *[[Сен Пол (Реинион)|Сен Пол]] ([[Реинион]]): 171.109 (2020) *[[Кајена]] ([[Француска Гвајана]]): 151.887 (2020) *[[Папеете]] ([[Француска Полинезија]]): 138.861 ( 2022) *[[Фор де Франс]] ([[Мартиник]]): 130.115 (2023) == Поврзано == * [[Метрополска Франција]] * [[Француско Колонијално Царство]] * [[Административна поделба на Франција]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{Матична}} {{fr}} * {{DMOZ|Regional/Europe/France/Regions/Overseas/}} {{Прекуморска Франција}} [[Категорија:Прекуморска Франција| ]] [[Категорија:Административна поделба на Франција]] [[Категорија:Зависни територии|Франција]] qpc4xrulpd9px64k5n34zcmcd4s1zuy Кордопулова куќа 0 1345368 5562693 5299798 2026-05-23T23:21:01Z Andrew012p 85224 5562693 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Зграда |name = Кордопулова куќа |alternate_name = |image = Кордопуловата_къща.jpg |caption = Поглед на куќата |map_type = |latitude = |longitude = |location_town = [[Мелник]] |location_country = {{знаме|Бугарија}} |address = |floor_count = |architect = |client = |engineer = |construction_start_date = 1754 |date_demolished = |completion_date = |cost = |structural_system = |building_type = [[куќа]] |owner = |style = [[староградска македонска архитектура|староградски]] |size = |status = [[културно наследство на Бугарија|споменик на културата]] }} [[Податотека:Kordopulovakasta.jpg|десно|мини|300x300пкс| Куќата во зима.]] '''Куќата на Кордопулов''' ([[Бугарски јазик|бугарски]]: Кордопулова къща, ''Kordopulova kashta'') — голема [[Бугарска преродба|бугарска национална преродбеничка]] куќа во југозападниот [[Бугарија|бугарски]] град [[Мелник]]. Кужата била изградена во 1754 година специјално за производство на вино и го купил богатиот трговец [[Manolis Kordopulos|Манолис Кордопулос]]. Куќата, веројатно најголемата од ваков вид и период, се наоѓа во источниот дел на градот и се состои од [[Кат|приземје]] што вклучува [[винарска визба]], полуподрум за економски потреби и место наменето за живеење. == Преглед == Кордопуловата куќа била изградена во 1754 година. Му припаѓала на Манолис Кордопулос, богат трговец со вино кој тргувал низ Европа, особено [[Париз]] и [[Венеција]]. Денес, куќата е едно од 100-те национални туристички места во Бугарија, <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kordopulova-house.com/|title=Кордопуловата Къща - официален сайт|work=www.kordopulova-house.com|accessdate=2022-05-12}}</ref> служејќи како музеј со посебен простор за дегустација на вино. <ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kathimerini.gr/k/travel/561506848/i-voylgaria-poy-den-xeroyme/|title=Η Βουλγαρία που δεν ξέρουμε {{!}} Η ΚΑΘΗΜΕΡΙΝΗ|last=Αλαβάνου|first=Ελευθερία|work=www.kathimerini.gr|accessdate=2022-05-12}}</ref> Куќата се наоѓа во [[Мелник]], најмалиот град во Бугарија. Градот може да се пофали со долга историја на вино. Неговата ендемска сорта Широка Мелнишка лоза, наводно произведена уште од антиката, користи грозје со крупни и груби лисја и мали бобинки со темна боја, кои се собираат на почетокот на октомври и созреваат во дабови буриња. Вината овде се сложени и зачинети. Македонскиот револуционер [[Јане Сандански]] ја користел куќата за засолниште пред [[Прва светска војна|Првата светска војна]]. Последниот од семејството Кордопулови бил убиен во 1916 година, а куќата и била предадена на Агнеса, слугинка или сестра на некој од Кордопулови. Се омажила за Георги Цинцаров и, иако немале деца, го посвоиле својот внук Гавраил. Тој пак е татко на Никола Паспалев, сегашен сопственик. Куќата на Кордопулов била реновирана во 1974-1980 година и моментално е приватен музеј кој годишно го посетуваат 30.000 туристи. == Распоред == Најголемата преродбеничка куќа во Бугарија и на [[Балкански Полуостров|Балканот]], се состои од три нивоа и подрум. Надвор од домот се наоѓаат урнатините на семејната [[Параклис|капела]] посветена на [[Света Варвара]]. Дневната соба е околу 90 метри квадратни и се карактеризира со два реда од шест прозорци. Горниот ред е мешавина од венецијански и ориентален стил, додека долниот ред е типичен за периодот на преродбата. На таванот е прикажано сонцето, како и дванаесет геометриски фигури кои ги симболизираат дванаесетте апостоли и дванаесетте месеци од годината. Средната просторија била резервирана за пречек на мали собири. Една спална соба има витражи и таван со бугарски, грчки, турски и ориентални мотиви. Каминот во оваа просторија е во форма на [[минаре]] со [[Бугарска православна црква|православен]] крст. Трпезаријата вклучува специјален шкаф која се користи за време на зделки помеѓу две лица, каде трето лице може да седи невидено; шкафот има пристап и до дневната соба. Куќата вклучува и [[зимска градина]] затворена со стакло и летна тераса со камен [[сончев часовник]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kordopulova-house.com/house.html|title=Кордопуловата къща|work=www.kordopulova-house.com|accessdate=2022-05-12}}</ref> Карактеристичната мелничка винарска визба била вкопана во карпата за да се формира тунел. Подрумот може да собере 300 тони вино, а најголемото буре може да собере 12,5 тони. Ходниците се релативно тесни и ниски на места, а подрумот располага со систем за вентилација и специјални канали. Два од четирите ката на Куќата Кордопулов се направени од камен. Седум внатрешни скали ги поврзуваат подовите и заградите, а двата дрвени подови се покриени со шарени килими. == Галерија == <gallery class="center"> Податотека:House_of_Kordopoulos_Melnik_1.JPG Податотека:House_of_Kordopoulos_Melnik_2.JPG Податотека:House_of_Kordopoulos_Melnik_3.JPG Податотека:House_of_Kordopoulos_Melnik_4.JPG Податотека:House_of_Kordopoulos_Melnik_5.JPG Податотека:House_of_Kordopoulos_Melnik_6.JPG </gallery> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.kordopulova-house.com/ Официјална веб страна] [[Категорија:Мелник]] 5urrbhr2mfcsuxmo62oc874qzn5hkzd Потпомогната преселба на шумите во Северна Америка 0 1351051 5562772 5516028 2026-05-24T08:21:35Z Bjankuloski06 332 /* Неодамнешни случувања (2019-сега) */ Исправен поим, replaced: сикамор → горски јавор 5562772 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Biomes_of_North_America_(Rehfeldt_et_al._2012)_-_CURRENT_01.jpg|мини|Биоми на Северна Америка - Моментално (Rehfeldt et al. 2012) <ref name="rehfeldt-2012">{{Наведено списание|last=Rehfeldt|first=Gerald E|last2=Crookston|first2=Nicholas L|last3=Saenz-Romero|first3=Cuauhtemoc|last4=Campbell|first4=Elizabeth M|date=2012|title=North American vegetation model for land-use planning in a changing climate: a solution to large classification problems|url=https://www.fs.usda.gov/rm/pubs_other/rmrs_2012_rehfeldt_g001.pdf|journal=Ecological Applications|volume=22|issue=1|pages=119–141|bibcode=2012EcoAp..22..119R|doi=10.1890/11-0495.1|pmid=22471079}}</ref>]] [[Податотека:Biomes_of_North_America_(Rehfeldt_et_al._2012)_-_PROJECTED_2060.jpg|мини|Биоми на Северна Америка - ПРEДВИДЕНИ за 2060 година (Rehfeldt et al. 2012) <ref name="rehfeldt-2012">{{Наведено списание|last=Rehfeldt|first=Gerald E|last2=Crookston|first2=Nicholas L|last3=Saenz-Romero|first3=Cuauhtemoc|last4=Campbell|first4=Elizabeth M|date=2012|title=North American vegetation model for land-use planning in a changing climate: a solution to large classification problems|url=https://www.fs.usda.gov/rm/pubs_other/rmrs_2012_rehfeldt_g001.pdf|journal=Ecological Applications|volume=22|issue=1|pages=119–141|bibcode=2012EcoAp..22..119R|doi=10.1890/11-0495.1|pmid=22471079}}</ref>]] '''Потпомогната преселба''' — поместување на популации или видови од страна на луѓето од една територија на друга како начин да се справат со [[Глобално затоплување|климатските промени]] . Дефиницијата е понудена во нетехничкиот документ објавен од Шумската служба на Соединетите држави во 2023 година, што сугерирал дека оваа форма на прилагодување на промените во климата - „може да биде проактивна, прагматична алатка за градење отпорност во нашите средини“.<ref name="usfs-2023">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fs.usda.gov/features/traveling-trees|title=Traveling trees: Assisted migration for climate resilience|last=Halleaux|first=Savannah|date=April 6, 2023|work=U.S. Forest Service|accessdate=12 April 2023}}</ref> Јавните и локалните владини тела како и приватни сопственици на шуми и трустови на земјиште креирале програми за [[потпомогната преселба]] на [[Шума|шумите]] во [[Северна Америка]]. Тие истражувале, тестирале, оценувале, а исто така и спроведувале проекти за преселба со помош на шуми како форма на адаптација на климатските промени .<ref name="nrc">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nrcan.gc.ca/climate-change/impacts-adaptations/climate-change-impacts-forests/adaptation/assisted-migration/13121|title=Assisted Migration|date=27 June 2013|work=Natural Resources Canada|publisher=Government of Canada|accessdate=20 July 2021|archive-date=2022-01-26|archive-url=https://web.archive.org/web/20220126025111/https://www.nrcan.gc.ca/climate-change/impacts-adaptations/climate-change-impacts-forests/adaptation/assisted-migration/13121|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Beardmore|first=Tannis|last2=Winder|first2=Richard|date=January 2011|title=Review of science-based assessments of species vulnerability: Contributions to decision-making for assisted migration|journal=The Forestry Chronicle|volume=87|issue=6|pages=745–754|doi=10.5558/tfc2011-091|doi-access=free}}</ref> Потпомогната преселба во [[Шумарство|шумарскиот]] контекст се разликува од [[потпомогната преселба]] како што било првично предложена во контекст на биологијата за зачувување, каде што се смета како алатка за управување за помагање на [[Загрозен вид|загрозените видови]] да се справат промените кои настануваат во климата.<ref>{{Наведено списание|last=Hällfors|first=Maria H|displayauthors=etal|date=July 2014|title=Coming to Terms with the Concept of Moving Species Threatened by Climate Change – A Systematic Review of the Terminology and Definitions|journal=PLOS ONE|volume=9|issue=7|pages=e102979|bibcode=2014PLoSO...9j2979H|doi=10.1371/journal.pone.0102979|pmc=4108403|pmid=25055023|doi-access=free}}</ref> Фокусот во шумарството е ублажување на негативните ефекти на [[Глобално затоплување|климатските промени]] врз здравјето и продуктивноста на шуми. Потпомогнатата преселбата во шумарството веќе се спроведува во Северна Америка поради брзите промени на климата и практиките на повторно сеење во шумарската индустрија. Сега е очекувано секое владините и индустриско сечења на дрвјата да биде проследено со садење семиња или садници на локациите на кои се сечеле дрвјата. Оттука, по сечењето автоматски се појавува можност да се изберат семиња (а понекогаш и различни видови дрвја) од области со клима за кои се очекува да пристигнат на конкретното места со децении во иднината. Владата на [[Британска Колумбија]] во [[Канада]] била првата [[Сојузна држава|федеративна држава]] на континентот која донесла одлука соодветно да ги промени насоките за садење на семиња во 2009 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.for.gov.bc.ca/hfd/pubs/Docs/Tr/Tr048.pdf|title=Assisted Migration to Address Climate Change in British Columbia: Recommendations for Interim Seed Transfer Standards (2008)|last=O'Neill|first=Gregory A|work=Ministry of Forests and Range|publisher=Government of British Columbia|accessdate=22 July 2021|display-authors=etal}}</ref><ref name="seed">{{Наведена мрежна страница|url=https://www2.gov.bc.ca/gov/content/industry/forestry/managing-our-forest-resources/tree-seed/seed-planning-use/climate-based-seed-transfer|title=Climate-Based Seed Transfer|work=Ministry of Forests and Range|publisher=Government of British Columbia|accessdate=20 July 2021}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Leech|first=Susan March|last2=Almuedo|first2=Pedro Lara|last3=O'Neill|first3=Greg|date=2011|title=Assisted Migration: Adapting Forest Management to a Changing Climate|url=https://jem-online.org/index.php/jem/article/view/91|journal=BC Journal of Ecosystems and Management|volume=12|issue=3|pages=18–34}}</ref> Сепак, формите на потпомогната преселба на поголеми растојанија не биле земени предвид пред [[Климатско моделирање|климатското моделирање]] и доказите дека во шумите веќе се забележува зголемениот интензитет на развој на климатските промени. Следеле сериозни дискусии и дебата во шумарството почнувајќи околу 2008 година.<ref name="aitken2008">{{Наведено списание|last=Aitken|first=Sally N|last2=Yeamam|first2=Sam|last3=Holliday|first3=Jason A|last4=Wang|first4=Tongli|last5=Curtis-McLane|first5=Sierra|date=25 January 2008|title=Adaptation, migration or extirpation: Climate change outcomes for tree populations|journal=Evolutionary Applications|volume=1|issue=1|pages=95–111|bibcode=2008EvApp...1...95A|doi=10.1111/j.1752-4571.2007.00013.x|pmc=3352395|pmid=25567494}}</ref> Дебатата се фокусирала на етичките импликации на вештачки мигрирачките екосистеми, ризиците и придобивките од таквите напори и вредностите во срцето на проектите за потпомогната преселба на шумите.<ref name=":1">{{Наведено списание|last=Aubin|first=Isabelle|displayauthors=etal|date=January 2011|title=Why we disagree about assisted migration: Ethical implications of a key debate regarding the future of Canada's forests|journal=The Forestry Chronicle|volume=87|issue=6|pages=755–765|doi=10.5558/tfc2011-092|doi-access=free}}</ref> Имало и евидентирани случаи на ненамерна потпомогната преселба на северноамерикански дрвја. Почнувајќи од почетокот на 20 век, две дрвја инаку [[Ендемизам|ендемични]] видови на [[Калифорнија]], [[Џиновска секвоја|џиновската секвоја]] и [[Крајбрежна црвена секвоја|крајбрежната црвена секвоја]], биле засадени како [[Урбано шумарство|урбани шуми]] придвижувајќи ги кон север во градовите долж брегот на Тихиот Океан во [[Орегон]], [[Вашингтон (сојузна држава)|Вашингтон]] и [[Британска Колумбија]] . Денес овие примероци не само што растат туку тие се истакнати долж урбаните хоризонти и често со својот раст ги надминуваат домашните дрвја. Исто така, неколку видови магнолија природни во југоисточниот дел на Соединетите Американски Држави се расејале во шумското подножје, благодарение на чувањето на овој вид како декоративно цвеќе бидејќи на тој начин се произведуваат семиња надвор од нивните родни граници. == Климатските промени како поттик == Климатските промени ги зголемуваат просечните температури на северноамериканските шуми.<ref name=":0">{{Наведено списание|last=Prasad|first=Anantha|last2=Pedlar|first2=John|last3=Peters|first3=Matt|last4=McKenney|first4=Dan|last5=Iverson|first5=Louis|last6=Matthews|first6=Steve|last7=Adams|first7=Bryce|date=September 2020|title=Combining US and Canadian forest inventories to assess habitat suitability and migration potential of 25 tree species under climate change|journal=Diversity and Distributions|language=en|volume=26|issue=9|pages=1142–1159|bibcode=2020DivDi..26.1142P|doi=10.1111/ddi.13078|issn=1366-9516|doi-access=}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Frelich|first=Lee E|last2=Montgomery|first2=Rebecca A|last3=Reich|first3=Peter B|date=April 2021|title=Seven Ways a Warming Climate Can Kill the Southern Boreal Forest|journal=Forests|volume=12|issue=5|page=560|doi=10.3390/f12050560|doi-access=free}}</ref> До 2020-тите, шумарите во Северна Америка веќе не дебатирале дали е неопходна човечка помош за помагање на домашните дрвја. Тие во 2023 година почнала научна студија - „Глобалните промени ги преобликуваат климатските услови со темпо што ги надминува стапките на природна преселба за повеќето видови дрвја“. Импликациите се дека „оваа неусогласеност може да предизвика катастрофални загуби на клучните шумски екосистемски услуги како што се секвестрација на јаглерод, обезбедување на живеалишта и шумски производи“.<ref>{{Наведено списание|last=Royo|first=Alejandro A.|displayauthors=etal|date=15 October 2023|title=Desired REgeneration through Assisted Migration (DREAM): Implementing a research framework for climate-adaptive silviculture|journal=Forest Ecology and Management|volume=546|doi=10.1016/j.foreco.2023.121298|ref=2023-royo|doi-access=free}}</ref> Поместувањата на опсегот кон повисоките топографски надморски височини бара помало растојание од промените кои ја следат климата над релативно рамен терен кон половите.<ref name="aitken2008"/><ref>{{Наведено списание|last=Jump|first=A.S.|last2=J. Peñuelas|year=2005|title=Running to stand still: Adaptation and the response of plants to rapid climate change|journal=Ecology Letters|volume=8|issue=9|pages=1010–1020|bibcode=2005EcolL...8.1010J|doi=10.1111/j.1461-0248.2005.00796.x|pmid=34517682}}</ref><ref name="whitebark2012">{{Наведено списание|last=McLane|first=Sierra C|last2=Aitken|first2=Sally N|year=2012|title=Whitebark pine (Pinus albicaulis) assisted migration potential: testing establishment north of the species range|journal=Ecological Applications|volume=22|issue=1|pages=142–153|bibcode=2012EcoAp..22..142M|doi=10.1890/11-0329.1|pmid=22471080}}</ref> Видовите во јужните граници кои се наоѓаат во своите природни живеалишта веќе покажуваат опаѓање во бројот или истребување, вклучително и некои од најкултните дрвја во Северна Америка ( [[Џошуа дрво|Дрвото Џошуа]] и [[Џиновска секвоја|џиновската секвоја]] ).<ref>{{Наведени вести|url=https://e360.yale.edu/features/as-climate-warms-a-rearrangement-of-worlds-plant-life-looms|title=As Climate Warms, a Rearrangement of World's Plant Life Looms|last=St George|first=Zach|date=17 June 2021|work=Yale Environment 360|access-date=25 July 2021}}</ref> Посувите услови во американскиот југозапад доведуваат до создавање на грмушки пасишта кои ги заменуваат [[Шума Пињон-смрека|шумите со пињон-смрека]], по изумирањето на дрвјата предизвикано од суша.<ref>{{Наведено списание|last=Allen|first=Craig D|last2=Breshears|first2=David D|last3=McDowell|first3=Nate G|date=August 2015|title=On underestimation of global vulnerability to tree mortality and forest die-off from hotter drought in the Anthropocene|journal=Ecosphere|volume=6|issue=8|pages=art129|doi=10.1890/ES15-00203.1|doi-access=free}}</ref> Шумарите во [[Минесота]] предвидувеле дека екосистемите на преријата ќе се прошират, заменувајќи ги шумите бидејќи нивниот регион станува потопол и сув.<ref>{{Наведено списание|last=Frelich|first=Lee E|last2=Reich|first2=Peter B|date=September 2009|title=Review: Will environmental changes reinforce the impact of global warming on the prairie– forest border of central North America?|url=https://esajournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1890/080191|journal=Frontiers in Ecology and the Environment|volume=8|issue=7|pages=371–378|doi=10.1890/080191|hdl-access=free}}</ref> Регионалните климатски промени во планините Сиера во Калифорнија им овозможиле на автохтоните бубачки - ''Scolytinae'' да убиваат иглолисни дрвја и онака онеспособени од сушата, што пак довело до експанзивни и катастрофални пожари.<ref>{{Наведено списание|last=Seidman|first=Lila|date=7 October 2021|title=Hundreds of giant sequoias may have burned to death in KNP Complex, Windy fires|url=https://www.latimes.com/california/story/2021-10-07/knp-complex-windy-fires-may-have-killed-hundreds-of-sequoias|journal=Los Angeles Times}}</ref> За џиновската секвоја се знае дека е поотпорна на овие бубачки отколку што е тоа случај со боровите и елките кои често се наоѓаат во и околу нејзините насади, регионалните пожари што ги зафатиле иглолисните дрвја во 2020 и 2021 година се покажале како фатални за огромните секвои чии живи гранки исто така биле зафатени.<ref>{{Наведено списание|last=Canon|first=Gabrielle|date=3 October 2021|title=Giant sequoias and fire have coexisted for centuries. Climate crisis is upping the stakes|url=https://www.theguardian.com/us-news/2021/oct/03/giant-sequoias-and-fire-have-coexisted-for-centuries-climate-crisis-is-upping-the-stakes|journal=The Guardian}}</ref><ref name="motherjones.com">{{Наведено списание|last=Markham|first=Lauren|date=November 2021|title=Can We Move Our Forests in Time to Save Them?|url=https://www.motherjones.com/environment/2021/10/trees-forests-assisted-migration-fire-climate-joshua-redwoods-sequoia/|journal=Mother Jones}}</ref> Популации кои се наоѓаат на север во крајбрежните Вашингтон и Орегон почнале да покажуваат нагло опаѓање во нивниот број и смртност на толку многу места што за проблемот почнало да се зборува и по весниците,<ref>{{Наведени вести|url=https://phys.org/news/2022-11-climate-trees-cities-struggle.html|title=As climate change progresses, trees in cities struggle|last=Valdes|first=Manuel|date=16 November 2022|agency=Phys.org}}</ref><ref name="fir">{{Наведени вести|url=https://columbiainsight.org/massive-die-off-hits-fir-trees-across-pacific-northwest/|title=Massive die-off hits fir trees across Pacific Northwest|last=Gilles|first=Nathan|date=23 November 2022|agency=Columbia Insight}}</ref> како и академските трудови, поврзани за овој феномен во 2021 година. и 2022 година. Биглис јавор,<ref>{{Наведени вести|url=https://phys.org/news/2021-09-bigleaf-maple-decline-tied-hotter.html|title=Bigleaf maple decline tied to hotter, drier summers in Washington state|last=University of Washington|date=30 September 2021|agency=Phys.org}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Betzen|first=Jacob J|displayauthors=etal|date=2021|title=Bigleaf maple, ''Acer macrophyllum'' Pursh, decline in western Washington, USA|journal=Forest Ecology and Management|volume=501|page=119681|doi=10.1016/j.foreco.2021.119681|doi-access=free}}</ref> Западен црвен дар,<ref>{{Наведени вести|url=https://columbiainsight.org/pac-nws-trees-of-life-are-dying-now-we-know-why/|title=Pac NW's 'trees of life' are dying. Now we know why|last=Gilles|first=Nathan|date=18 August 2022|agency=Columbia Insight}}</ref> Даглас ела,<ref name="fir" /> и неколку видови вистински елки (род ''[[Ела|Abies]]'' ) <ref name="fir" /> биле вклучени во истражувањата за ненадеен пад во нивната виталност. Додека приближните причини за појавата се домашни инсекти и габични патогени, извештаите како крајна причина ја наведуваат летната суша и топлотни бранови во регионот. Во 2023 година, видовите дрвја кои доминираат на пониските западни падини на планините Сиера Невада во Калифорнија, биле пријавени дека толку заостануваат во следењето на затоплувањето на климата што една петтина од вкупната површина била означена како „шуми зомби“ - односно шуми што не можат подолго се поставуваат нови садници и на тој начин нема да оживеат по пожар што уништува дел од гранките.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.smithsonianmag.com/smart-news/californias-zombie-forests-are-cheating-death-but-maybe-not-for-long-180981773/|title=California's 'Zombie Forests' Are Cheating Death—but Maybe Not for Long|last=Nowakowski|first=Teresa|date=10 March 2023|agency=Smithsonian}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Hill|first=Avery P|displayauthors=etal|date=February 2023|title=Low-elevation conifers in California's Sierra Nevada are out of equilibrium with climate|url=https://doi.org/10.1093/pnasnexus/pgad004|journal=PNAS Nexus|volume=2|issue=2|pages=pgad004|doi=10.1093/pnasnexus/pgad004|pmc=9976749|pmid=36874277}}</ref> Синтезиран труд објавен во 2022 година од тим владини и универзитетски научници за шумарство во Соединетите држави предупредувал дека „климатските промени може да претставуваат најголем предизвик со кој досега се соочиле оние кои ги планираат шумите, биолозите за заштита и еколозите“. Катастрофалната смртност на дрвјата била меѓу предизвиците наведени од тимот не како предвидување, туку нешто што веќе се случува.<ref name="palik-2022">{{Наведено списание|last=Palik|first=Brian J|last2=Clark|first2=Peter W|last3=D'Amato|first3=Anthony W|last4=Swanston|first4=Chris|last5=Nagel|first5=Linda|date=October 2022|title=Operationalizing forest-assisted migration in the context of climate change adaptation: Examples from the eastern USA|journal=Ecosphere|volume=13|issue=10|bibcode=2022Ecosp..13E4260P|doi=10.1002/ecs2.4260|doi-access=free}}</ref> == Дефиниции == {{Главна|Потпомогната преселба}} Еден обработуван документ од 2011 година во ''списанието Британска Колумбија за екосистеми и менаџмент'' ја навел следнава дефиниција за потпомогната преселба: „целно движење на видовите за да се олесни или имитира природното живеалиште или проширувањето на опсегот за да сме сигурни дека шумските насади остануваат непогодени од идните промени во климата“.<ref name="2011-BC">{{Наведено списание|last=Leech|first=Susan March|last2=Almuedo|first2=Pedro Lara|last3=O'Neill|first3=Greg|date=2011|title=Assisted Migration: Adapting forest management to a changing climate|url=https://www2.gov.bc.ca/assets/gov/farming-natural-resources-and-industry/forestry/tree-species-selection/leech_lara_almuedo_and_oneill_2011_assisted_migration_jem.pdf|journal=BC Journal of Ecosystems and Management|volume=12|issue=3|pages=18–34|access-date=19 November 2022}}</ref> Статија од 2016 година ја опишала потпомогнатата преселбата спроведена во шумарството како „физичко преместување на природните популации во клима за која се приспособени, со пошумување на места каде што се предвидува нивната соодветна клима да се појави во иднина, како активна опција за управување со целта да се одржуваат здрави екосистеми на дрвја во иднина“.<ref name=":3">{{Наведено списание|last=Sáenz-Romero|first=Cuauhtémoc|displayauthors=etal|date=August 2016|title=Review: Assisted migration of forest populations for adapting trees to climate change|url=https://revistas.chapingo.mx/forestales/?section=articles&subsec=issues&numero=229&articulo=2249|journal=Revista Chapingo Serie Ciencias Forestales y del Ambiente|volume=22|issue=3|doi=10.5154/r.rchscfa.2014.10.052|doi-access=free}}</ref> Според написот човечката помош на дрвјата да се преместуваат од една на друга локација е неопходна бидејќи „географските поместувања на популациите на дрвјата ќе мора да бидат 10 до 100 пати побрзи отколку што биле во минатото или во моментов“.<ref name=":3" /> === Три типа === [[Податотека:Williams-dumroese-2013.jpg|мини|Три типа потпомогната преселба на шумарството <ref name="WilliamsandDumroese2013">{{Наведено списание|last=Williams|first=Mary I|last2=Dumroese|first2=R Kasten|date=4 July 2013|title=Preparing for Climate Change: Forestry and Assisted Migration|journal=Journal of Forestry|volume=111|issue=4|pages=287–297|doi=10.5849/jof.13-016|doi-access=}}</ref>]] Постојат три типа на потпомогната преселба на шумарство, кои [[Природни ресурси Канада|Природните ресурси на Канада]] ги опишува на следниов начин:<ref name="nrc"/> # '''Потпомогната преселба на населението:''' преселба помогната од луѓе на популации во рамките на утврдениот опсег на видот. # '''Потпомогнато проширување на опсегот:''' движење на видовите со помош на човекот во области близу до нивниот воспоставен опсег, олеснувајќи или имитирајќи го проширувањето на природниот опсег. # '''Потпомогната преселба на долги растојанија:''' движење на видовите со помош на човекот во области далеку од нивниот воспоставен опсег (надвор од областите достапни преку природно распространување). Шумската служба на Соединетите Американски Држави се служела со истите три типа кои се наведени, но понекогаш на третиот тип гледала како на '''потпомогната преселба на видовите''' .<ref name="WilliamsandDumroese2013">{{Наведено списание|last=Williams|first=Mary I|last2=Dumroese|first2=R Kasten|date=4 July 2013|title=Preparing for Climate Change: Forestry and Assisted Migration|journal=Journal of Forestry|volume=111|issue=4|pages=287–297|doi=10.5849/jof.13-016|doi-access=}}</ref> Во 2018 година, Шумската служба на САД објавила подолг документ за политика, во кој се наведени и дефинирани трите типа на овој начин:<ref name="handler">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fs.usda.gov/ccrc/topics/assisted-migration|title=Assisted Migration: Synthesis prepared for the USDA Forest Service Climate Change Resource Center|last=Handler|first=Stephen|last2=Pike|first2=Carrie|work=Climate Change Resource Center|publisher=U.S. Forest Service|accessdate=21 July 2021|last3=St Clair|first3=Brad|last4=Abbotts|first4=Hannah|last5=Janowiak|first5=Maria}}</ref> # '''Потпомогната преселба на популацијата''' (исто така потпомогната генетска преселба или потпомогнат генски тек <ref>{{Наведено списание|last=Aitken|first=Sally N|last2=Bemmels|first2=Jordan B|date=July 2015|title=Review and Syntheses: Time to get moving: Assisted gene flow of forest trees|journal=Evolutionary Applications|volume=9|issue=1|pages=271–290|doi=10.1111/eva.12293|pmc=4780373|pmid=27087852}}</ref> ) – преместување на садниците или популациите на нови локации во рамките на историскиот опсег на видови. # '''Потпомогнато проширување на опсегот''' – преместување садниците или популациите надвор од нивниот сегашен опсег во соодветни области, олеснувајќи или имитирајќи природно распространување. # '''Потпомогната преселба на видовите''' (исто така спасување видови, управувано преместување или потпомогната преселба на долги растојанија) – преместување на изворите или популациите на семиња на локација од историскиот опсег на видовите, надвор од локациите достапни со природно расејување. Терминологијата за разликување на примената на асистираната преселба во шумарството од поконтроверзните практики за кои се дебатира во рамките на биологијата за конзервација била изнесена во долгиот извештај од 2012 година за климатската адаптација во рамките на Шумската служба на САД. Авторите предложиле „преселба потпомогната од шумарството“ за напорите на нивната агенција и „потпомогната преселба за спасување“ за загриженоста на биолозите за зачувување специфични за видовите.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fs.fed.us/pnw/pubs/pnw_gtr870/pnw_gtr870.pdf?|title=Effects of Climatic Variability and Change on Forest Ecosystems: A Comprehensive Science Synthesis for the U.S. Forest Sector (Technical Report, December 2012)|last=Vose|first=James M|last2=Peterson|first2=David L|work=U.S. Forest Service|accessdate=21 August 2021|last3=Patel-Weynand|first3=Toral}}</ref> Истата година девет шумарски научници (од кои сите освен еден е Канаѓанец) коавторија на труд во кој исто така се препорачувала „шумска потпомогната преселба“ како претпочитана терминологија за помагање на нивната професија да остане настрана од контроверзноста што тие ја нарекле „потпомогната преселба за спасување на видовите“.<ref name="pedlar2012">{{Наведено списание|last=Pedlar|first=John H|displayauthors=etal|date=September 2012|title=Placing Forestry in the Assisted Migration Debate|journal=BioScience|volume=62|issue=9|pages=835–842|doi=10.1525/bio.2012.62.9.10|doi-access=free}}</ref> Почнувајќи од 2021 година, оригиналните класификациски имиња на трите типа се во јавна, но и професионална употреба, при што шумарите се фокусирале на двете најумерени форми.<ref name="motherjones.com"/> == Рана стипендија и дебата == Почнувајќи од 2004 година со забрзување во 2007 година, истражувачите во биологијата на конзервација објавиле трудови за добрите и лошите страни на дополнување на традиционалните практики за управување за спречување на истребување на растенија и животни со тактики за транслокација на видови за да се приспособат на промените во опсегот што веќе стануваат очигледни како резултат на климатските промени.<ref>{{Наведено списание|date=Winter 2004|title=Forum: Assisted Migration of an Endangered Tree|url=http://www.torreyaguardians.org/forum.pdf|journal=Wild Earth|volume=14|access-date=20 July 2021}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=McLachlan|first=Jason S|last2=Hellmann|first2=Jessica J|last3=Schwartz|first3=Mark W|date=26 March 2007|title=A Framework for Debate of Assisted Migration in an Era of Climate Change|journal=Conservation Biology|volume=21|issue=2|pages=297–302|bibcode=2007ConBi..21..297M|doi=10.1111/j.1523-1739.2007.00676.x|pmid=17391179|doi-access=free}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Mueller|first=Jillian M|last2=Hellmann|first2=Jessica J|date=28 June 2008|title=An Assessment of Invasion Risk from Assisted Migration|url=https://conbio.onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1523-1739.2008.00952.x|journal=Conservation Biology|volume=22|issue=3|pages=562–567|bibcode=2008ConBi..22..562M|doi=10.1111/j.1523-1739.2008.00952.x|pmid=18577085}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Guldberg|first=O Hoegh|displayauthors=etal|date=18 July 2008|title=Policy Forum: Assisted Colonization and Rapid Climate Change|url=https://www.science.org/doi/full/10.1126/science.1157897|journal=Science|volume=32|issue=5887|pages=345–346|doi=10.1126/science.1157897|pmid=18635780}}</ref> Биолозите, исто така, објавиле аргументи за и против трите главни термини што се користат за именување на истата алатка за управување: [[Потпомогната преселба|асистирана преселба]], [[Потпомогната преселба|асистирана колонизација]] и [[Потпомогната преселба|управувано преместување]] .<ref name="seddon2010">{{Наведено списание|last=Seddon|first=Philip J|date=31 August 2010|title=From Reintroduction to Assisted Colonization: Moving along the Conservation Translocation Spectrum|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1526-100X.2010.00724.x|journal=Restoration Ecology|volume=18|issue=6|pages=796–802|bibcode=2010ResEc..18..796S|doi=10.1111/j.1526-100X.2010.00724.x}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.torreyaguardians.org/assistedmigrationdebate.html|title=Assisted Migration or Assisted Colonization: What's In a Name? Chronological History of the Debate on Terminology|last=Barlow|first=Connie|work=[[Torreya Guardians]]|accessdate=20 July 2021}}</ref> [[Податотека:Engelmann_spruce_killed_by_native_beetles.jpg|мини|Домородните бубачки на кората сега можат да ги убијат дури и највисоките дрвја со( Енгелман смрека ) во националните шуми на Колорадо. Фотографија јуни 2014 година, премин на Волф Крик .]] Она што било во фокусот на шумарските професионалци не се поклопувало со истражувачите. Палеоеколозите веќе заклучиле дека има значителни задоцнувања во поместувањата кон север дури и на доминантните гранки на дрвјата во Северна Америка во текот на илјадниците години од последното глацијално повлекување.<ref name=":2">{{Наведено списание|last=Davis|first=Margaret B|date=October 1989|title=Lags in vegetation response to greenhouse warming|url=https://link.springer.com/content/pdf/10.1007/BF00138846.pdf|journal=Climatic Change|volume=15|issue=1–2|pages=75–82|bibcode=1989ClCh...15...75D|doi=10.1007/bf00138846}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Davis|first=Margaret B|last2=Shaw|first2=Ruth B|date=27 April 2001|title=Special Reviews: Range shifts and adaptive responses to Quaternary climate change|url=https://www.science.org/doi/10.1126/science.292.5517.673|journal=Science|volume=292|issue=5517|pages=673–679|doi=10.1126/science.292.5517.673|pmid=11326089}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Petit|first=Remy J|displayauthors=etal|date=August 2004|title=Review: Ecology and genetics of tree invasions: from recent introductions to Quaternary migrations|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0378112704003202|journal=Forest Ecology and Management|volume=197|issue=1–3|pages=113–137|doi=10.1016/j.foreco.2004.05.009}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Seliger|first=Benjamin J|last2=McGill|first2=Brian J|last3=Svenning|first3=Jens-Christian|last4=Gill|first4=Jacqueline L|date=November 2020|title=Widespread underfilling of the potential ranges of North American trees|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/jbi.14001|journal=Journal of Biogeography|volume=48|issue=2|pages=359–371|doi=10.1111/jbi.14001}}</ref> Во 1990-тите, шумарските истражувачи започнале со имплементирање на проекциите за климатските промени на нивните сопствени модели на дистрибуција на видови дрвја, а некои резултати за веројатните растојанија на идните поместувања на опсегот предизвикале внимание.<ref name="aitken2008"/> Исто така, терминологијата за транслокација не била контроверзна меѓу истражувачите во шумарството бидејќи „преселбата“ бил стандардниот термин што се користи во палеоекологијата за природни движења на видови дрвја забележани во геолошките записи. Со ова во списанијата од оваа област дискусиите опфаќале проблематики за тоа како , кога и за кои видови е неопходно проширување на опсегот. Дебата за потребата и етиката на потпомогната преселба била присутна меѓу истражувачите од шумарството. Но, во споредба со дебатата меѓу биолозите на конзервација,<ref>{{Наведено списание|last=Brodie|first=Jedediah F|displayauthors=etal|date=30 April 2021|title=Policy Forum: Global policy for assisted colonization of species|journal=Science|volume=372|issue=6541|pages=456–458|doi=10.1126/science.abg0532|pmid=33926936}}</ref> таа била пригушена и краткотрајна.<ref name="WilliamsandDumroese2013"/><ref name="pedlar2012"/> Внимание привлекла изјава во списание за шумарството изнесена во 2011 година. Изабел Обин и колегите изјавиле дека „потпомогната преселба се предлага за да се намалат влијанијата на климатските промени предизвикани од човекот, ситуација без преседан во човечката историја која со себе носи сосема нови еколошки, општествени и етички предизвици“.<ref name=":1"/> Но, исто така, во 2011 година, истражувачите во Канадската шумска служба експресно ја издвоиле потпомогнатата преселбата на шумарството од идеите кои биле предлагани во биологијата на конзервација.<ref name="2011-BC"/><ref name="winder2011">{{Наведено списание|last=Winder|first=Richard S|last2=Nelson|first2=Elizabeth A|last3=Beardmore|first3=Tannis|date=January 2011|title=Ecological implications for assisted migration in Canadian forests|journal=The Forestry Chronicle|volume=87|issue=6|pages=731–744|doi=10.5558/tfc2011-090|doi-access=free}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Ste-Marie|first=Catherine|displayauthors=etal|date=January 2011|title=Assisted migration: Introduction to a multifaceted concept|journal=The Forestry Chronicle|volume=87|issue=6|pages=724–730|doi=10.5558/tfc2011-089|doi-access=free}}</ref> Спречувањето на истребување на видовите не било во фокусот во шумарството. Наместо тоа, нивната цел била да се преземат форми на потпомогната преселба за целите на одржување на екосистемските услуги на шумите, како и вредностите на екстрактивните ресурси на дрво и производство на пулпа.<ref name="pedlar2012"/> Канадската шумска служба, исто така, спровела истражување кое покажувало дека состојбата на шумите односно нивното здравје и продуктивноста би можеле да имаат корист од преместувањето на шумските подни растителни видови заедно со доминантните видови дрвја и дека тоа би помогнало за успешно засадување шума на нова локација.<ref name="winder2011" /> == Стратегии == [[Податотека:Nagel_2017.jpg|мини|„Транзиција“ е резултат на потпомогната преселба на појужни видови дрвја <ref>{{Наведено списание|last=Nagel|first=Linda M.|last2=Palik|first2=Brian J.|last3=Battaglia|first3=Michael A.|last4=D'Amato|first4=Anthony W.|last5=Guldin|first5=James M.|last6=Swanston|first6=Christopher W.|last7=Janowiak|first7=Maria K.|last8=Powers|first8=Matthew P.|last9=Joyce|first9=Linda A.|date=2017-05-01|title=Adaptive Silviculture for Climate Change: A National Experiment in Manager-Scientist Partnerships to Apply an Adaptation Framework|journal=Journal of Forestry|volume=115|issue=3|pages=167–178|doi=10.5849/jof.16-039|issn=0022-1201|doi-access=free}}</ref>]] [[Податотека:Chicago-trees_2.jpg|мини| Список од 15 видови дрвја природни за појужните региони на САД, но кои веќе биле (или наскоро ќе станат за време на климатските промени) прилагодени за егзистирање во областа Чикаго <ref>Brandt, Leslie. "[https://www.fs.fed.us/nrs/pubs/gtr/gtr_nrs168.pdf Chicago Wilderness Urban Forest Vulnerability Assessment and Synthesis]" (2017). Climate Change Response Framework. U.S. Forest Service. Retrieved 26 July 2021. (Table on page 32.)</ref>]] Додека биолозите за конзервација во својот фокус често ги ставале животните тоа е спротивно во шумарството бидејќи тие се залагаат за обичните дрвја .<ref>{{Наведено списание|last=Minteer|first=Ben A|last2=Collins|first2=James P|date=October 2010|title=Communication: Move it or lose it? The ecological ethics of relocating species under climate change|journal=Ecological Applications|volume=20|issue=7|pages=1801–1804|doi=10.1890/10-0318.1|pmid=21049870}}</ref> Животните имаат способност да се движат по своја волја и на тој начин претставуваат ризик од брзо преместување надвор од местата во кои се преместени. Подвижноста на животните, исто така, ги комплицира резултатите од мониторингот и може да бара дополнителни трошоци за технологии за следење. Трошоците за преместување на цицачите, особено, може да ескалираат поради стандардите за минимизирање на психичкото и физичкото страдање за време на фаќањето, транспортот и ослободувањето.<ref name="wilkening2015">{{Наведено списание|last=Wilkening|first=Jennifer L|displayauthors=etal|date=1 December 2015|title=Alpine biodiversity and assisted migration: The case of the American pika (Ochotona princeps)|url=https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/14888386.2015.1112304|journal=Biodiversity|volume=16|issue=4|pages=224–236|bibcode=2015Biodi..16..224W|doi=10.1080/14888386.2015.1112304}}</ref> Спротивно на тоа, потпомогнатата преселба во шумите може да се направи поефтино, особено кога е поврзана со постоечка програма за пошумување. Ризиците се намалени и во шумарството бидејќи единствената подвижност што ја имаат дрвјата се јавува кога се ослободуваат нивните семиња.<ref>{{Наведено списание|last=Breining|first=Greg|date=September 2014|title=Time for Trees to Pack Their Trunks?|url=https://ensia.com/features/time-for-trees-to-pack-their-trunks/|journal=Ensia (University of Minnesota)|access-date=28 March 2022}}</ref> Високите дрвенести растенија имаат тенденција да имаат долг период на создавање, така што може да поминат неколку децении пред преместените семиња или садници да создадат следната генерација на семиња. Дури и тогаш, растојанијата на распрснување на семињата може да бидат ограничени, освен тафтуваните семиња што ги носи ветерот и малите плодови, како што се бобинките, кои ги голтаат цели птици и цицачи со широк опсег.<ref>{{Наведено списание|last=Gray|first=Laura K|displayauthors=etal|date=2011|title=Assisted migration to address climate change: Recommendations for aspen reforestation in western Canada|url=https://esajournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1890/10-1054.1|journal=Ecological Applications|volume=21|issue=5|pages=1591–2103|bibcode=2011EcoAp..21.1591G|doi=10.1890/10-1054.1|pmid=21830704}}</ref> Комуникациските стратегии исто така ја смириле контроверзноста. Шумски истражувачи и менаџери зборувале и пишувале за проекти за климатска адаптација без користење на терминологија карактеристична за конзерваторите, чиј фокус е генерално на благосостојбата на оделни видови животни и растенија кои потенцијално се ставаат во ризик како што се развиваат последиците од климатските промени.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nrs.fs.fed.us/pubs/gtr/gtr_nrs87.pdf|title=Forest Adaptation Resources: Climate Change Tools and Approaches for Land Managers (2012)|last=Swanston|first=Chris|last2=Janowiak|first2=Maria|work=Northern Research Station|publisher=U.S. Forest Service|accessdate=5 August 2021|archive-date=2022-04-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20220402095021/https://www.nrs.fs.fed.us/pubs/gtr/gtr_nrs87.pdf|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Schmitt|first=Kristen M|displayauthors=etal|date=May 2021|title=Beyond Planning Tools: Experiential Learning in Climate Adaptation Planning and Practices|journal=Climate|volume=9|issue=5|page=76|bibcode=2021Clim....9...76S|doi=10.3390/cli9050076|doi-access=free}}</ref> До 2014 година, управителите на шумарството во Канада, исто така, ги усовршиле своите јавни комуникации на повеќе начини, како на пример избегнување да бидат поврзани со научната дебата за потпомогната преселба и наместо тоа да ја претстават својата асистирана преселба како најдобри практики за управување со шумите.<ref>{{Наведено списание|last=Klenk|first=Nicole L|last2=Larson|first2=Brendon MH|date=March 2015|title=The assisted migration of western larch in British Columbia: A signal of institutional change in forestry in Canada?|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0959378014002003|journal=Global Environmental Change|volume=31|pages=20–27|doi=10.1016/j.gloenvcha.2014.12.002}}</ref><ref name="buranyi2016">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vice.com/en/article/yp3daj/how-british-columbia-is-moving-its-trees-assisted-migration-larch|title=How British Columbia Is Moving its Trees|last=Buranyi|first=Stephen|date=January 20, 2016|work=Motherboard Tech by Vice, 2016|publisher=Vice|accessdate=21 July 2021}}</ref> Комуникацијата преку зборови и слики, исто така, е усовршена во Соединетите Држави, делумно благодарение на Северниот институт за применета климатска наука (NIACS), група за соработка започната во 2010 година од страна на Шумската служба на САД.<ref name="niacs">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nrs.fs.fed.us/niacs/about/|title=Northern Institute of Applied Climate Science|work=U.S. Department of Agriculture|publisher=U.S. Forest Service|accessdate=26 July 2021|archive-date=2022-05-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20220518025529/https://www.nrs.fs.fed.us/niacs/about/|url-status=dead}}</ref> NIACS предложила различни начини на кои шумарите можат да се прилагодат на климатските промени со менување на нивните техники за управување со шумите.<ref>{{Наведено списание|last=Janowiak|first=Maria|displayauthors=etal|date=September 2014|title=A Practical Approach for Translating Climate Change Adaptation Principles into Forest Management Actions|url=https://www.fs.fed.us/nrs/pubs/jrnl/2014/nrs_2014_janowiak_001.pdf|journal=Journal of Forestry|volume=112|issue=5|pages=424–433|doi=10.5849/jof.13-094|doi-access=free}}</ref> Извештај на трудот од 2022 година, кој ги навел клучните зборови и водечките автори во публикациите за шумарство, заклучил дека „голем дел од истражувањето за асистираната преселба е спроведено во Северна Америка, каде што Канада и САД имаат воспоставено силни мрежи за соработка“. На поединечно ниво, било утврдено дека мексиканските шумарски научник е „најпродуктивниот автор во областа на потпомогната преселба“.<ref>{{Наведено списание|last=Benomar|first=Lahcen|displayauthors=etal|date=March 2022|title=Bibliometric Analysis of the Structure and Evolution of Research on Assisted Migration|journal=Current Forestry Reports|volume=8|issue=2|pages=199–213|bibcode=2022CForR...8..199B|doi=10.1007/s40725-022-00165-y|doi-access=free}}</ref> == Перспективи и постапки на локалните луѓе == Почнувајќи од 1492 година, пристигнувањето на колонизаторите ги вовлекол [[Американски староседелци|американските староседелци]] надвор од нивните родни земји и сериозно ги намалил границите каде што можат да продолжат да живеат.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/61265580|title=A people's history of the United States : 1492-present|last=Zinn|first=Howard|date=2005|publisher=HarperPerennial|isbn=0-06-083865-5|location=New York|oclc=61265580}}</ref> Иако климатската адаптација може да биде неопходна грижа денес, потпомогната преселба не е лесно вкусна опција за домородните народи, со оглед на основата во меѓусебните односи со екосистемите во кои се дел од нивните култури.<ref>{{Наведено списание|last=Harrington|first=Samantha|date=8 June 2020|title=By paying attention, tribes in the Northwoods are leading the way on climate change|url=https://yaleclimateconnections.org/2020/06/by-paying-attention-tribes-in-the-northwoods-are-leading-the-way-on-climate-change/|journal=Yale Climate Connections}}</ref> Терминот „потпомогната колонизација“, кој бил употребуван во упатствата [[Меѓународен сојуз за заштита на природата|Меѓународната унија за зачувување на природата]] (IUCN) за да се опише движењето на еден вид надвор од неговиот роден опсег се со цел избегнување видот да стане загрозен, бил критикуван како потенцијално навредлив за домородните народи бидејќи зборот „колонизацијата“ е поврзана со нивното искуство на [[геноцид]] .<ref>{{Наведено списание|last=Bonebrake|first=Timothy C|displayauthors=etal|date=1 June 2017|title=Managing consequences of climate-driven species redistribution requires integration of ecology, conservation and social science|journal=Biological Reviews|volume=93|issue=1|pages=284–305|doi=10.1111/brv.12344|pmid=28568902|doi-access=free|hdl-access=free}}</ref> Според Кони Барлоу, терминот „управувано преместување“ може да биде навредлив и во Соединетите Држави, поради штетата предизвикана од Законот за индиска преселба од 1956 година .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.torreyaguardians.org/assistedmigrationdebate.html#4|title=Part 4. Decolonizing Scientific Language|last=Barlow|first=Connie|work=[[Torreya Guardians]]|accessdate=20 July 2021}}</ref> Според некои научници ова може да се одрази лошо на нивната работа бидејќи терминологија може да биде неприфатлива за овие нации што би било проследено со нивно несогласување да учествуваат во проекти за потпомогната преселба во шумарството.<ref name="schwartz2012">{{Наведено списание|last=Schwartz|first=Mark W|displayauthors=etal|date=12 August 2012|title=Managed Relocation: Integrating the Scientific, Regulatory, and Ethical Challenges|journal=BioScience|volume=62|issue=8|pages=732–743|doi=10.1525/bio.2012.62.8.6|doi-access=free}}</ref> Домородниот ботаничар [[Робин Вол Кимерер]] го користел терминот „помагање на шумите да се движат“ наместо да се служи со другата практикувана терминологија од страна на научниците кои ја обработувале темата <ref>{{Наведени вести|url=https://www.theguardian.com/science/2021/jun/19/robin-wall-kimmerer-gathering-moss-climate-crisis-interview|title=Interview: Robin Wall Kimmerer|last=Cooke|first=Rachel|date=19 June 2021|work=The Guardian|access-date=21 July 2021}}</ref><ref name="sierra-2023">{{Наведено списание|last=Thompson|first=Joanna|date=12 October 2023|title=Assisted Migration Helps Animals Adapt to Climate Change|url=https://www.sierraclub.org/sierra/assisted-migration-helps-animals-adapt-climate-change|journal=Sierra Magazine}}</ref> Кимерер е основач и директор на Центарот за домородните народи и животна средина, чиј домаќин е Колеџот за еколошка наука и шумарство SUNY, кој го наведил „Помагање на шумското движење“ како петгодишен заеднички проект започнат во 2011 година <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.esf.edu/nativepeoples/projects/index.php|title=Collaborative Projects with Indigenous and Tribal Partners|work=Center for Native Peoples and the Environment|publisher=State University of New York, Syracuse|accessdate=9 March 2023}}</ref> и завршен во 2016 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.esf.edu/nativepeoples/documents/CNPE2016Report.pdf|title=2016 Annual Report|last=Center for Native Peoples and the Environment|work=SUNY College of Environmental Science and Forestry|publisher=State University of New York, Syracuse|accessdate=4 October 2022|archive-date=2022-10-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20221008022430/https://www.esf.edu/nativepeoples/documents/CNPE2016Report.pdf|url-status=dead}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.brown.edu/news/2022-11-04/kimmerer|title='Braiding Sweetgrass' author: 'We haven't loved the land enough'|last=Kimball|first=Jill|date=5 November 2022|access-date=5 November 2022|agency=News from Brown University}}</ref> Овој проект е наведен и на страницата „племенски нации“ на веб-страницата на американската влада „Алатки за отпорност на климата“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://toolkit.climate.gov/topics/tribal-nations/capacity-building|title=Tribal Nations Capacity Building|work=U.S. Climate Resilience Toolkit|publisher=U.S. Government|accessdate=13 September 2021|archive-date=2024-09-22|archive-url=https://archive.today/20240922071621/https://toolkit.climate.gov/topics/tribal-nations/capacity-building|url-status=dead}}</ref> Во 2024 година, заедничкиот извештај ги претставил домородните знаења и искуството за управување со шумите како што заслужуваат еднаква положба заедно со преовладувачката парадигма и претпоставки својствени за шумарството засновани на западната наука.<ref name="braiding-2024">{{Наведена мрежна страница|url=https://depts.washington.edu/flame/mature_forests/pdfs/BraidingSweetgrassReport.pdf|title=Braiding Indigenous and Western Knowledge for Climate-Adapted Forests: An Ecocultural State of Science Report (2024)|last=Eisenberg|first=Cristina|last2=Prichard|first2=Susan|work=FLAME Lab|publisher=University of Washington|accessdate=14 April 2024|last3=Nelson|first3=Michael Paul|last4=Hessburg|first4=Paul}}</ref> Автори и соработници вклучувале универзитетски академици, истражувачи научници и во САД и во канадските шумарски служби и племенски професионалци од шумарството. Домородните вредности опишани како „култура на реципроцитет“ со другите живи суштества и кои повлекуваат одговорност за идните генерации ги основала препораките во овој извештај. Потпомогнатата преселба е спомната само еднаш во овој долг извештај: „Активното садење на видови дрвја во области кои ќе бидат попогодни за нив во иднина (т.е. потпомогната преселба) може да помогне да се пошумат области каде што долго би останале. " Северниот институт за применета климатска наука ја олеснила соработката на племенското мени за адаптација на климата за регионот на Големите езера . Како резултат бил објавен документ во 2019 година како ''Dibaginjigaadeg Anishinaabe Ezhitwaad: A племенско мени за адаптација на климата'' . Единствениот стандарден термин што се користел била „асистирана преселба“ (и ова било користено само еднаш). Терминот „ [[инвазивен вид]] “ бил заменет или со нов термин „не-локални суштества“ или со та„Bakaan ingoji ga-ondaadag“, што се дефинирала како „она што доаѓа од друго место и сега живее овде .<ref name="TAMT">{{Наведена мрежна страница|url=https://forestadaptation.org/focus/tribal-perspectives|title=Dibaginjigaadeg Anishinaabe Ezhitwaad: A Tribal Climate Adaptation Menu, 2019|last=Tribal Adaptation Menu Team|work=Climate Change Response Framework|publisher=Northern Institute of Applied Climate Science|accessdate=21 July 2021}}</ref> Документот ја сумираше важноста на изборот на зборови на следниов начин: Како оригинални и сегашни поглавари на регионот на Големите езера, членовите на племето Оџибве и Меномине кои работеле на овој проект сметале дека е важно да се донесе јазик на еднаквост помеѓу човечките и нечовечките суштества. Англиската и научната терминологија што се користи во моментално прифатените практики за управување со земјиштето има тенденција да претпоставува човечка доминација над нечовечките суштества. Овој пристап отстапува од правичниот коегзистенција со нашата средина, што е типично основно разбирање во многу домородни култури. Термините што се користат во овој документ се обид да се препознае агенцијата и суверенитетот на нашите нечовечки односи. [[Податотека:Fruit_of_pawpaw,_with_seeds_revealed.jpg|мини|Домородните Американци можеби и помогнале видот ''Asimina triloba'' да се распрсне со носење на плодот на север додека ледниците се повлекувале во источна Северна Америка.]] Почнувајќи од 2021 година, бендовите на Литл Траверс Беј на Индијанците од Одава во северниот дел на [[Мичиген]] засадиле дрвни видови кои се вообичаени за појужните предели, вклучително и кикори, сребрен јавор, црн орев, мочуриштен бел даб, сасафра и шепа . Ноа Јансен, персонал за заштита на природата, рекол: „Не знам кој од овие видови ќе напредува за 50 или 100 години. за племенските членови и области за лов и собирање“.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bridgemi.com/michigan-environment-watch/northern-michigan-warms-scientists-bring-tree-seedlings-south|title=As northern Michigan warms, scientists bring tree seedlings from the south|last=House|first=Kelly|date=3 May 2021|work=Michigan Bridge|access-date=21 July 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210504180229/https://www.bridgemi.com/michigan-environment-watch/northern-michigan-warms-scientists-bring-tree-seedlings-south|archive-date=4 May 2021}}</ref> Бидејќи Калифорнија веќе доживувала негативни ефекти од климатските промени врз домашната вегетација, потребата за адаптивни одговори е сериозна. Традиционалната употреба на оган во управувањето со локалните екосистеми за безбедност и за обезбедување изобилство од културно значајна растителна и животинска храна го привлекла вниманието на медиумите кон климатските дејства на племето Карук долж реката Кламат во северна Калифорнија.<ref>{{Наведено списание|last=Mucioki|first=Megan|date=8 October 2021|title=Keeping a Detailed Record of the Changing Climate Could Save this Tribe's Foodways|url=https://civileats.com/2021/10/08/keeping-a-detailed-record-of-the-changing-climate-could-save-this-tribes-foodways/|journal=Civil Eats}}</ref> == Имплементација == === Промени во упатствата за трансфер на семиња === [[Податотека:Bark_beetle_tunnels_douglas-fir.jpg|мини|Тунелите создадени од ларвите на бубачките на кората се очигледни под кората на ова мртво стебло од Даглас-ела во Колорадо.]] Истражувањата за шумарството долго време се спроведувале од владините агенции одговорни за управување со федералните и провинциските шуми во Канада и федералните и државните шуми во Соединетите држави. Бидејќи ресурсите на дрва и пулпа се собирале од повеќекратна употреба региони на јавни шуми во Северна Америка, повторното сеење или садењето садници на собраните места е рутинска практика на управување со многу децении. Истражувањето за подобрување на практиките на случарството вклучи испитувања со потекло од дрвја, со кои различни извори на семиња (или провиниенција) се садат заедно на неколку различни географски тест места („заеднички градини“) низ сегашниот и, сè повеќе, потенцијалниот опсег на еден вид.<ref>{{Наведено списание|last=Risk|first=Clara|last2=McKenney|first2=Daniel|last3=Pedlar|first3=John|last4=Lu|first4=Pengxin|date=26 January 2021|title=A compilation of North American tree provenance trials and relevant historical climate data for seven species|journal=Scientific Data|volume=8|issue=29|page=29|bibcode=2021NatSD...8...29R|doi=10.1038/s41597-021-00820-2|pmc=7838313|pmid=33500421}}</ref> Бидејќи се достапни податоци за примероци од потеклото за многу распространети, комерцијално вредни видови дрвја, шумарските професионалци веќе имаат долгорочни експерименти во тек за тестирање на видови дрвја и одржливост и перформанси на популацијата на локации надвор од родните географски опсези. Локациите за тестирање од потеклото на половите на родните опсези или на повисоки (а со тоа и поладни) височини им помагаат на управителите на шумите да одредат дали, каде и кога треба да се спроведе потпомогнатата преселба како мерка за климатска адаптација .<ref name="seed"/><ref name="handler"/> Во 2009 година, Британска Колумбија ги променила своите стандарди за избор на семиња за повторно засадување шуми .<ref>{{Наведено списание|last=McKenney|first=Dan|last2=Pedlar|first2=John|last3=O'Neill|first3=Greg|date=March 2009|title=Climate change and forest seed zones: Past trends, future prospects and challenges to ponder|journal=The Forestry Chronicle|volume=85|issue=2|pages=258–266|doi=10.5558/tfc85258-2|doi-access=free}}</ref> Претходно, од шумарите се барало да користат семиња од 300 метри надолу и 200 метри нагоре, но новата политика им овозможила на шумарите да добијат семе од до 500 метри надолнина за повеќето видови, искористувајќи го фактот дека популациите во потоплите живеалишта надолу може да бидат подобро прилагодени на идната клима на локацијата за реставрација.<ref name="Marris">{{Наведено списание|last=Marris|first=E.|year=2009|title=Forestry: Planting the forest of the future|journal=Nature|volume=459|issue=7249|pages=906–908|doi=10.1038/459906a|pmid=19536238|doi-access=}}</ref> Почнувајќи од 2022 година, истражувањето, вклучително и проучувањето на веќе спроведените испитувања на потеклото, е во тек во Британска Колумбија <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://friresearch.ca/project/tree-adaptation-risk-management-project|title=What will climate change do to Alberta Forests?|work=FRI Research|accessdate=21 July 2021}}</ref> и канадските провинции [[Алберта]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://friresearch.ca/sites/default/files/TIA_2015_07_22_CCEMC_FinalRpt.pdf|title=Tree Improvement and Adaptation Programs|publisher=Province of Alberta|accessdate=21 July 2021}}</ref> и [[Онтарио]] .<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ontario.ca/page/managed-forests-and-climate-change|title=Managed forests and climate change|publisher=Province of Ontario|accessdate=21 July 2021}}</ref> Овие промени биле спроведени делумно затоа што канадските креатори на политики стравуваа дека, доколку не ги постават насоките, приватниот сектор ќе биде во искушение сам да спроведе нерегулирана стратегија за потпомогната преселба.<ref name="Klenk">{{Наведено списание|last=Klenk|first=Nicole L.|date=2015-03-01|title=The development of assisted migration policy in Canada: An analysis of the politics of composing future forests|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0264837714002749|journal=Land Use Policy|language=en|volume=44|pages=101–109|doi=10.1016/j.landusepol.2014.12.003|issn=0264-8377}}</ref> Во 2022 година, насоките за пренос на семиња прилагодени на климата за Британска Колумбија преминале од опционални за провинциските проекти за пошумување.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nationalobserver.com/2022/08/30/news/forests-cant-adapt-climate-change-fast-enough-so-humans-are-trying-help|title=Forests can't adapt to climate change fast enough. So humans are trying to help|last=Hett|first=Hanna|date=30 August 2022|publisher=Canada's National Observer}}</ref> Во рамките на Шумската служба на Соединетите Американски Држави, регионалните генетичари препорачала пристап „без жалење“ за разгледување на асистирана преселба и трансфер на семињата како стратегија за климатска адаптација.<ref>{{Наведено списание|last=Dumroese|first=R Kasten|displayauthors=etal|date=August 2015|title=Considerations for restoring temperate forests of tomorrow: Forest restoration, assisted migration, and bioengineering|url=https://link.springer.com/article/10.1007/s11056-015-9504-6|journal=New Forests|volume=46|issue=5–6|pages=947–964|doi=10.1007/s11056-015-9504-6}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fs.usda.gov/managing-land/sc/adaptation|title=Adaptation|date=31 July 2017|work=U.S. Department of Agriculture|publisher=U.S. Forest Service|accessdate=21 July 2021}}</ref> Трансферите на популацијата за усогласување на изворите на семиња со проектираните идни услови се препорачувале само за видовите каде што искуството или истражувањето покажале соодветни ограничувања за климатскиот трансфер.<ref name="handler"/> Истражувачите на шумската служба исто така користеле компјутерско моделирање за да понудат проекции на промени во опсегот на домашни видови дрвја под различни проекции за климатските промени. Вкупно 76 видови дрвја природни за западниот дел на САД имаат мапи за проекција со промена на опсегот достапни на интернет.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://charcoal2.cnre.vt.edu/climate/species/index.php|title=Plant Species and Climate Profile Predictions|publisher=Virginia Tech|accessdate=21 July 2021}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fs.usda.gov/ccrc/tool/plant-species-and-climate-profile-predictions|title=Plant Species and Climate Profile Predictions|last=Climate Change Resource Center|publisher=USDA|accessdate=10 May 2023}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Crookston|first=Nicholas|displayauthors=etal|date=August 2010|title=Addressing climate change in the forest vegetation simulator to assess impacts on landscape forest dynamics|url=https://www.fs.fed.us/rm/pubs_other/rmrs_2010_crookston_n001.pdf|journal=Forest Ecology and Management|volume=260|issue=7|pages=1198–1211|doi=10.1016/j.foreco.2010.07.013}}</ref> Вкупно 134 видови дрвја родени во источниот дел на САД имаат мапи за проекција на промена на опсегот достапни на интернет.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fs.usda.gov/ccrc/index.php/tool/climate-change-tree-atlas|title=Climate Change Tree Atlas|last=Climate Change Resource Center|publisher=USDA|accessdate=10 May 2023}}</ref> Истражувачите на шумската служба, исто така, објавувиле проекции за промена на регионалниот опсег за северноамериканските видови дрвја од 1990-тите.<ref>{{Наведено списание|last=Rehfeldt|first=Gerald E.|date=2006|title=A spline model of climate for the Western United States|url=http://www.fs.usda.gov/treesearch/pubs/21485|journal=Gen. Tech. Rep. RMRS-GTR-165. Fort Collins, CO: U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Research Station. 21 P.|language=en|volume=165|doi=10.2737/RMRS-GTR-165|doi-access=free}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Iverson|first=Louis R|last2=Prasad|first2=Anantha M|last3=Matthews|first3=Stephen N|last4=Peters|first4=Matthew|date=10 February 2008|title=Estimating potential habitat for 134 eastern US tree species under six climate scenarios|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0378112707005439|journal=Forest Ecology and Management|volume=254|issue=3|pages=390–406|doi=10.1016/j.foreco.2007.07.023}}</ref> [[Податотека:USDA_eastern_seed-collection_zones.jpg|мини|Карта на источната зона на семе, од Министерството за земјоделство на САД.]] Достапни се неколку алатки за поддршка на одлуки за асистирана преселба во северноамериканските шуми. ''Seedlot Selection Tool'' моментално го имала најширокиот географски опсег на овие алатки, покривајќи го поголемиот дел од Северна Америка и бара од корисникот да постави прифатливи растојанија за пренос на климата од пакет климатски променливи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://seedlotselectiontool.org/sst/|title=Seedlot Selection Tool|work=seedlotselectiontool.org|accessdate=2022-03-15}}</ref> Алатката ''за пренос на семиња базирана на клима'' обезбедувала покриеност низ Британска Колумбија и користела податоци од вообичаени експерименти во градината за да ги одреди прифатливите извори на семиња, врз основа на очекуваниот раст и растојанието за пренос на климата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://maps.forsite.ca/204/SeedTransfer/|title=CBST Seedlot Selection Tool Version 6.0|work=maps.forsite.ca|accessdate=2022-03-15|archive-date=2022-05-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20220519084906/https://maps.forsite.ca/204/SeedTransfer/|url-status=dead}}</ref> ''Алатката за семе адаптирана за климата'' обезбедува покриеност во Калифорнија, Орегон, Вашингтон, Невада и Ајдахо (со некои функции моментално достапни само во Калифорнија) и корисни податоци од вообичаени експерименти во градината и попис на шуми за да создадат проценки за тоа колку добро ќе функционираат различни извори на семиња (раст, преживување, секвестрација на јаглерод, производство на дрва) на локации за садење одредени од корисникот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://reforestationtools.org/climate-adapted-seed-tool/|title=Climate-Adapted Seed Tool|work=reforestationtools.org|accessdate=2022-06-17}}</ref> Во 2024 година, бил објавен документ за шумарство во кој беше понуден „климатски аналоген пристап“ за трансфер на семе и потпомогнато донесување одлуки за преселба.<ref name="2024-climate-analog">{{Наведено списание|last=Richardson|first=Bryce A|last2=Rehfeldt|first2=Gerald E|last3=Sáenz-Romero|first3=Cuauhtémoc|last4=Milano|first4=Elizabeth R|date=2 April 2024|title=A climate analog approach to evaluate seed transfer and vegetation transitions|journal=Frontiers in Forests and Global Change|volume=7|doi=10.3389/ffgc.2024.1325264|doi-access=free}}</ref> Наместо да треба прво да избираат меѓу опсегот на проекциони карти (обично во интервали од 30 години) врз основа на различни компјутерски модели одобрени од IPCC, на менаџерите на шумите им биле понудена единствена карта што собира три такви модели, користи 19 климатски променливи, и го ограничува неговиот фокус на проекции од средината на векот. Исто така, наместо резултатите да прикажуваат проекции на опсегот за еден вид во исто време, алатката точно посочила „локалитети со современа клима слична на идната клима на целната локација“. === Западен ариш === Во 2010 година, Владата на Британска Колумбија спровела проект на асистирано проширување на опсегот за еден посебен вид дрвја: западниот ариш . Аришот сега може да биде избран за провинциски проекти за пошумување на речиси 1.000 километри северно од сегашниот опсег.<ref name="buranyi2016"/> Истражувањата покажале дека западниот ариш, најпродуктивниот од трите видови ариш природни во Северна Америка,<ref name="rehfeldt2010">{{Наведено списание|last=Rehfeldt|first=Gerald E.|last2=Jaquish|first2=Barry C.|date=March 2010|title=Ecological impacts and management strategies for western larch in the face of climate-change|url=http://link.springer.com/10.1007/s11027-010-9217-2|journal=Mitigation and Adaptation Strategies for Global Change|language=en|volume=15|issue=3|pages=283–306|bibcode=2010MASGC..15..283R|doi=10.1007/s11027-010-9217-2|issn=1381-2386}}</ref> нема проблем да расте во северна Британска Колумбија, каде што се предвидува дека климатските услови ќе одговараат на историскиот опсег на западниот ариш до 2030 година <ref name="Klenk"/> Ова била прва програма за преселба на долги растојанија одобрена од владата за северноамериканските дрвја. Западниот ариш бил избран за потпомогната преселба поради неговата значајна комерцијална важност и стравот дека климатските промени и паразитите како што е [[Планински борови бубачки|планинската борова буба]] ќе имаат големо негативно влијание врз него.<ref>{{Наведено списание|last=Rehfeldt|first=Gerald E|last2=Crookston|first2=Nicholas L|last3=Sáenz-Romero|first3=Cuauhtémoc|last4=Campbell|first4=Elizabeth M|date=1 January 2012|title=North American vegetation model for land-use planning in a changing climate: a solution to large classification problems|url=https://esajournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1890/11-0495.1|journal=Ecological Applications|volume=22|issue=1|pages=119–141|bibcode=2012EcoAp..22..119R|doi=10.1890/11-0495.1|pmid=22471079}}</ref> Шумарите во Соединетите Држави, исто така, иницирале „експериментални третмани“ на националните шуми во Монтана во кои доминирал аришот.<ref>{{Наведено списание|last=Crotteau|first=Justin S|date=August 2019|title=Initiating Climate Adaptation in a Western Larch Forest|url=https://www.fs.fed.us/rm/pubs_journals/2019/rmrs_2019_crotteau_j001.pdf|journal=Forest Science|volume=65|issue=4|pages=528–536|doi=10.1093/forsci/fxz024}}</ref> Меѓутоа, ако се откријат некои „сценарија за климатска агресивно затоплување“, шумарите ќе треба да се откажат од сите очекувања да му помогнат на овој вид да се одржи во живот јужно од канадската граница.<ref name="rehfeldt2010"/> === Бор со бела кора (''Pinus albicaulis'') === [[Податотека:Pinus_albicaulis_USDA.jpg|мини|Стар бор со бела кора во Орегон]] Шумарските истражувачи од Универзитетот во Британска Колумбија, Сиера Меклејн и Сали Аиткен биле меѓу првите научници кои се вклучиле во експериментални насади на долги растојанија за да тестираат колку далеку семето на дрво родум од Северна Америка може да 'ртат и да продолжат да растат, пред очекуваното затоплување во Северна Америка.<ref name="whitebark2012"/> Тие избрале [[Бела кора од бор|бор со бела кора]] за нивната студија, бидејќи тој е клучен вид кој веќе е [[Загрозен вид|загрозен]] во западна Северна Америка. Авторите користеле моделирање на дистрибуција на видови за да сфатат дека овој вид најверојатно ќе биде истребен на поголемиот дел од неговиот сегашен опсег со зголемувањето на температурите во текот на следниот половина век. Истите модели покажуваат дека голема површина во северозападна Британска Колумбија е веќе климатски погодна за видот под сегашните услови и така ќе остане во текот на 21 век. Експерименталните насади на осум локации започнале во 2007 година. Десет години подоцна резултатите биле пресметани. Заштитната снежна покривка во текот на зимата, проследена со пролетно топење кое завршува во април или мај, се покажало како далеку подобар показател за опстанокот и растот на садниците отколку географската ширина. Навистина, највисоките садници измерени во 2017 година биле оние на најсеверното експериментално место - 600 километри подалеку од сегашната дистрибуција на видот. Авторите објасниле дека „постглацијалната преселба била премногу бавна“ за овој бор со големи семиња да го следи затоплувањето, дури и во текот на илјадниците години што му претходеле на темпото и обемот на [[Глобално затоплување|климатските промени предизвикани од човекот]] .<ref name="canmex2021">{{Наведено списание|last=Sáenz-Romero|first=Cuauhtémoc|last2=O'Neill|first2=Greg|last3=Aitken|first3=Sally N|last4=Lindig-Cisneros|first4=Roberto|date=2021|title=Review: Assisted Migration Field Tests in Canada and Mexico: Lessons, Limitations, and Challenges|journal=Forests|volume=12|issue=1|doi=10.3390/f12010009|doi-access=free}}</ref> Овие експериментални насади за учење на границите на толеранцијата, репродукцијата и напредувањето на белиот бор се првите чекори кон имплементација.<ref>{{Наведено списание|last=Palmer|first=Clare|last2=Larson|first2=Brendon M H|date=December 2014|title=Should We Move the Whitebark Pine? Assisted Migration, Ethics and Global Environmental Change|url=https://doi.org/10.3197/096327114X13947900181833|journal=Environmental Values|volume=23|issue=6|pages=641–662|doi=10.3197/096327114X13947900181833}}</ref> Во 2012 година, канадската федерална влада го прогласи борот овај бор за загрозен во согласност со Законот за видовите под ризик . Соодветно на тоа, борот станал првото федерално загрозено дрво во западна Канада.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2014/09/23/science/under-theat-flight-may-be-best-response-for-trees.html|title=For Trees Under Threat, Flight May Be Best Response|last=Zimmer|first=Carl|date=13 January 2023|work=The New York Times|agency=New York Times}}</ref> Во 2022 година дејствувала и американската служба за риби и диви животни . Тие го навеле овај бор во најниската категорија на ранливост: „загрозен“. Биле опишани четири различни закани, почнувајќи од ’рѓата на блистер од бел бор како „примарнен стрес фактор“. [[Планински борови бубачки|Планинските борови бубачки]], изменетите режими на пожари и „ефектите од климатските промени“ ги зголемуваат предизвиците.<ref>{{Наведено списание|last=U.S. Fish and Wildlife Service|date=15 December 2022|title=Endangered and Threatened Wildlife and Plants; Threatened Species Status With Section 4(d) Rule for Whitebark Pine (Pinus albicaulis)|url=https://www.govinfo.gov/content/pkg/FR-2022-12-15/pdf/2022-27087.pdf#page=1|journal=Federal Register|volume=87|issue=240|pages=76882–76917}}</ref> Овој список ја означува првата прилика во која дрвото кое се смета за еколошки важно на огромен опсег во Соединетите Држави е признаено како ранливо на истребување.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://biologicaldiversity.org/w/news/press-releases/whitebark-pine-protected-as-threatened-under-endangered-species-act-2022-12-14/#:~:text=%E2%80%94%20The%20U.S.%20Fish%20and%20Wildlife,%2C%20Montana%2C%20Wyoming%20and%20Nevada.|title=Whitebark Pine Protected as Threatened Under Endangered Species Act|last=Center for Biological Diversity|accessdate=13 January 2023}}</ref> Уште пред официјалното котација, соработката меѓу засегнатите страни била во тек.<ref name="yale-2024">{{Наведено списание|last=Robbins|first=Jim|date=11 January 2024|title=The Beleaguered Whitebark Pine Is in Trouble. Can It Be Saved?|url=https://e360.yale.edu/features/whitebark-pines-climate-change-rust-beetles|journal=Yale Environment 360}}</ref> Поддржувачките истражувања и активности биле преземени од организацијата за заштита на американските шуми, како и од новата организација специфична за дрвото: Фондацијата Whitebark Pine Ecosystem.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://whitebarkfound.org/|title=Partners and Projects|work=Whitebark Pine Ecosystem Foundation|accessdate=29 January 2024}}</ref> Други соработници вклучувале истражувачи научници во [[Шумарска служба на САД|Шумската служба на САД]], генетичари од [[Универзитетот во Калифорнија, Дејвис]] и [[Конфедерирани племиња Салиш и Кутенаи|конфедеративните племиња Салиш и Кутенаи]] . [[Биро за управување со земјиштето|Бирото за управување со земјиштето на САД]] и [[Служба за национални паркови на САД|Службата за национални паркови]] исто така биле вклучени во консултации пред да се стават на листата од агенцијата задолжена за загрозените видови: [[Служба за риболов и дива природа на САД|Американската служба за риби и диви животни]] .<ref name="yale-2024" /> === Мексиканска ојамелна ела(''Abies religiosa'') === [[Податотека:Abies_religiosa_El_Rosario_1.jpg|лево|мини| Ојамел елата со монарх пеперутки ''Danaus plexippus'']] [[Биосферен резерват на пеперугата монарх|Биосферниот резерват монарх пеперутка]] во централно Мексико зависи од интегритетот на неговите зимзелени шумски дрвја кое му служи како зимско живеалиште за годишен мигратор на долги растојанија: [[Монарх|пеперутката монарх]] . Елата ојамел е главен вид на зимзелени видови на која презимуваните пеперутки поминуваат значително време во текот на нивната зимска [[дијапауза]], или развој.<ref>Paz, Fátima (June 18, 2014). [http://www.cambiodemichoacan.com.mx/nota-227099 "En espera de aprobación de la Profepa por tala ilegal en la Reserva de la Mariposa Monarca"] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140903143808/http://www.cambiodemichoacan.com.mx/nota-227099|date=2014-09-03}}. cambiodemichoacan.com.mx</ref> Опстанокот на дрвото е загрозен на неговите пониски височини на планинските падини, делумно поради [[Глобално затоплување|климатските промени]] . Климатскиот стрес е индициран и со слабото регрутирање [[Расад|садници]], што значи дека повеќето садници од ојамел ела не преживуваат по тој момент. Ова е точно дури и во повисоките шумски височини каде дрвјата инаку не покажуваат силни индикатори на стрес.<ref name="romero2020">{{Наведено списание|last=Sáenz-Romero|first=Cuauhtémoc|displayauthors=etal|date=20 April 2020|title=Review article: Recent evidence of Mexican temperate forest decline and the need for ex situ conservation, assisted migration, and translocation of species ensembles as adaptive management to face projected climatic change impacts in a megadiverse country|url=https://cdnsciencepub.com/doi/10.1139/cjfr-2019-0329|journal=Canadian Journal of Forest Research|volume=50|issue=9|doi=10.1139/cjfr-2019-0329}}</ref> Во тек се експерименти за потпомогната преселба на поголемини височини , со наодите кои сугерираат дека „400 метри нагоре во височина (т.е. потпомогната преселба) за да се компензира за идните потопли клими, се чини дека нема никакви негативни влијанија врз садниците, додека потенцијално дава поблиско усогласување со идните клими. " <ref>{{Наведено списание|last=Carbajal-Navarro|first=Aglean|displayauthors=etal|date=6 November 2019|title=Ecological Restoration of Abies religiosa Forests Using Nurse Plants and Assisted Migration in the Monarch Butterfly Biosphere Reserve, Mexico|journal=Frontiers in Ecology and Evolution|volume=7|doi=10.3389/fevo.2019.00421|doi-access=free}}</ref> Потпомогнатата преселба на елата е комплицирана поради неопходноста од засадување на овој вид толерантен на сенка под растенија кои му помагаат на младите растенија со тоа што ги штитат од сурови услови — особено поради екстремното сончево зрачење и големите разлики помеѓу дневните и ноќните температури на високите височини.<ref name="canmex2021"/><ref>{{Наведени вести|url=https://news.mongabay.com/2022/01/heres-how-science-is-trying-to-conserve-the-monarch-butterflys-forests/|title=Here's how science is trying to conserve the monarch butterfly's forests|last=Duran|first=Thelma Gomez|date=17 January 2022|work=Mongabay|access-date=25 January 2022}}</ref> Така, таму каде што местата на нагорнина се без шумска сенка, прво мора да се воспостават вакви растенија (на пр. ''Baccharis conferta'' ).<ref name="romero2020"/> === Неодамнешни случувања (2019-сега) === Колаборативните организации на американските и канадските агенции и шумарските групи почнале да експериментираат со еден или повеќе од трите типа на потпомогната преселба. Меѓу нив е проектот Адаптивна сребрена култура за климатски промени (ASCC) <ref name="ASCC-about">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.adaptivesilviculture.org/|title=Adaptive Silviculture for Climate Change|work=AdaptiveSilviculture|accessdate=31 March 2024}}</ref> и Експериментална мрежа за асистирана преселба и етаблирање сребрена култура (ENAMES).<ref name="ENAMES">{{Наведено списание|date=February 27, 2023|title=Experimental Network for Assisted Migration and Establishment Silviculture (ENAMES)|url=https://www.fs.usda.gov/research/pnw/projects/enames|publisher=U.S. Department of Agriculture|access-date=31 March 2024}}</ref> [[Податотека:Acer_saccharum_range_map.png|мини|Карта на опсегот ''на Acer saccharum'']] Во 2019 година, мал земјен труст во северен [[Мичиген]], Leelanau Conservancy, почнал да ги советува сопствениците на земјиштето да засадат „дрвја чии родни опсези завршуваат јужно одовде, но сепак се предвидува дека ќе имаат добри резултати во нашиот регион“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.leelanauconservancy.org/2020/01/assisted-tree-range-expansion-how-you-can-help/|title=Conservation Easement Landowner Newsletter, 2019|last=Williams|first=Jeannie|date=15 January 2020|work=Leelanau Conservancy|accessdate=26 July 2021}}</ref> До 2023 година, две други зачувани земјишта во Мичиген биле пријавени дека исто така засадувале повеќе јужни видови дрвја, вклучително и [[Западен чинар|сикамур]], [[Асимина трилоба|asimina triloba]], [[nyssa sylvatica]], [[Liriodendron tulipifera|лале]], [[Кафе во Кентаки|кафено дрво од Кентаки]], [[гледич]] и [[Морус рубра|црвена дудинка]] .<ref>{{Наведени вести|url=https://www.mlive.com/public-interest/2023/04/if-trees-had-feet-tree-migration-brings-climate-resiliency-to-michigan-forests.html|title='If trees had feet': Tree migration brings climate resiliency to Michigan forests|last=McWhirter|first=Sheri|date=30 April 2023|agency=Michigan Live}}</ref> [[Податотека:Preacher's_Grove_Trail_-_Itasca_State_Park,_Minnesota_(34527960794).jpg|мини|Шумичка на ''Pinus resinosa'' (црвен бор) во државниот парк Итаска, Минесота]] Во [[Минесота]], The Nature Conservancy соработувал со државната агенција за шумарство и научниците од американската Шумска служба за да ги увидат опциите за климатска адаптација каде што изумирањето на [[Тајга|бореалните шумски]] дрвја било веќе видливо во нејзините северни шуми .<ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/graphics/2020/climate-solutions/climate-change-minnesota/|title=In Fast-Warming Minnesota, Scientists Are Trying to Plant the Forests of the Future|last=Dennis|first=Brady|date=29 April 2020|work=The Washington Post|access-date=24 July 2021}}</ref> Една статија објавена во 2022 година од [[Одделот за природни ресурси во Минесота|Одделот за природни ресурси на Минесота]] известувало за спроведувањето на потпомогната преселба на населението и проектите за потпомогнато проширување на опсегот, користејќи дрвја кои потекнуваат од јужните региони на државата.<ref name=":4">{{Наведено списание|last=Breining|first=Greg|date=March–April 2022|title=New Forest for a New Climate|url=https://www.dnr.state.mn.us/mcvmagazine/issues/2022/mar-apr/forest.html|journal=Minnesota Conservation Volunteer Magazine|access-date=24 March 2022}}</ref> Супериорната национална шума, на границата на Минесота со Канада, била пријавена во 2023 година дека е во фаза на планирање за можна „преселба на дрвјата со помош на човекот“ на појужни видови дрвја.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.scientificamerican.com/article/forest-service-explores-moving-trees-to-save-them-from-hotter-weather/|title=Forest Service Explores Moving Trees to Save Them from Hotter Weather|last=Cusick|first=Daniel|date=5 May 2023|publisher=Scientific American|agency=E&E News}}</ref> Конечниот извештај бил издаден во 2023 година, насловен како „Супериорен национален план за преселба со помош на шуми“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fs.usda.gov/Internet/FSE_DOCUMENTS/fseprd1150836.pdf|title=Superior National Forest Assisted Migration Plan (2023)|last=U.S. Forest Service|publisher=U.S. Department of Agriculture|accessdate=15 November 2023}}</ref> Ова била првата национална шума во САД која издала план за климатска адаптација што ќе ја „оперализира“ <ref>{{Наведено списание|last=Palik|first=Brian J|last2=Clark|first2=Peter W|last3=D'Amato|first3=Anthony W|last4=Swanston|first4=Chris|last5=Nagel|first5=Linda|date=2022|title=Operationalizing forest-assisted migration in the context of climate change adaptation: Examples from the eastern USA|url=https://esajournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/pdfdirect/10.1002/ecs2.4260|journal=Ecosphere|volume=13|issue=10|bibcode=2022Ecosp..13E4260P|doi=10.1002/ecs2.4260|doi-access=free}}</ref> потпомогната преселба. Меѓутоа, било дадено одобрение за само два од трите вида потпомогната преселба: потпомогната преселба на населението и потпомогнатото проширување на опсегот. Оттука, во извештајот авторот се воздржувал од целосно овластување за преместување на сите видови дрвја на север што веќе не се појавиле во рамките на Супериорната национална шума. Бидејќи климатските проекции за Минесота вклучувале посуви, но и потопли услови, а во тек е експериментирање за можно воведување на дрво распространето на американскиот запад - но неколку стотици милји оддалечено од северните шуми на Минесота. Бор Пондероса ( ''Pinus ponderosa'' ) од Црните ридови на [[Јужна Дакота]] се тестира како можна замена за изумреното во тек на официјалното државно дрво на Минесота: Црвениот бор ( ''Pinus resinosa'' ).<ref name="palik-2022"/> Брајан Палик, шумарски истражувач вклучен во проектот, известувал за поволни рани резултати. Борот Ponderosa, вели тој, „расте подобро од било што друго што сме го засадиле“.<ref name=":4" /> Во 2023 година, истражувачите објавиле дека дури и повеќето јужни видови дрвја „добро се развиват“ во тест насадите. Тие вклучуваат [[Пекан|северен пекан]] и [[западен чинар]].<ref name="2023-bain">{{Наведени вести|url=https://www.startribune.com/st-paul-crosby-farm-regional-park-see-the-future-of-minnesota-forests-adapt-climate-change/600298134/?refresh=true|title=At St. Paul's Crosby Farm Park, see the future of Minnesota forests|last=Bain|first=Lisa|date=18 August 2023|agency=Minneapolis Star Tribune|access-date=2024-06-28|archive-date=2024-05-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20240517162245/https://www.startribune.com/st-paul-crosby-farm-regional-park-see-the-future-of-minnesota-forests-adapt-climate-change/600298134/?refresh=true|url-status=dead}}</ref> [[Податотека:Calocedrus-whidbey-island-wa.jpg|мини| Овој калифорниски либокедар, чиј роден опсег е во Орегон и северна Калифорнија, бил еден од појужните четинарски садници засадени по операцијата за сеча на приватно земјиште на островот Видбеј во [[Вашингтон (сојузна држава)|државата Вашингтон]] 2019 година.]] На почетокот на пролетта 2020 година, повеќегрупните напори <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nnrg.org/stossel-creek-adapted-reforestation-project/|title=Adaptive Restoration at Stossel Creek|date=January 30, 2020|work=Northwest Natural Resource Group|accessdate=17 August 2021}}</ref> започналеа со обновување на 154 хектари од 2012 година од шумата Даглас-ела на локација со мала надморска височина источно од [[Сиетл]], Вашингтон. Проектот Stossel Creek <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nnrg.org/wp-content/uploads/2020/03/Stossel-Creek-Case-Study_03.24.20-1.pdf|title=Stossel Creek Case Study: Adaptive Restoration for Pacific Northwest Forests|work=Northwest Natural Resource Group|accessdate=17 August 2021}}</ref> е првенственообидр за реставрација на сливот со користење на домашни видови дрвја, но исто така експериментира со потпомогната популација на долги растојанија на доминантото дрво, Даглас-ела. Садници од Даглас-ела биле набавени од расадници неколку стотици милји на југ, во Орегон, па дури и во северна Калифорнија. Бидејќи залихите во расадникот немале доволно западен црвен кедар, водачите на проектот избрале да го заменат тесно поврзаното иглолисно потекло од Орегон и северна Калифорнија: [[Темјан кедар|либокедар]] . Овој вид е поотпорен на суша од западниот црвен кедар, но сите диви популации се наоѓаат јужно од државата Вашингтон. Вклучувањето на либокедарот во списокот за садење на тој начин носи елемент на потпомогната преселба на видовите во овој проект за обновување на шумите .<ref>{{Наведени вести|url=https://columbiainsight.org/the-forest-service-is-experimenting-with-relocating-tree-species/|title=The Forest Service is experimenting with relocating tree species to save them from climate change|last=Gilles|first=Nathan|date=15 September 2022|publisher=Columbia Insight}}</ref> Додека екстремната летна суша и жештина во планинските држави и провинции во западна Северна Америка предизвикале масивни епидемии на домородни бубачки на кората од дрвјата и пожари кои предизвикале загуби на шумски гранки, изумирање на дрвја во источната половина на Северна Америка што произлегуваат од различна комбинација на причини.<ref name="usfs-2023"/> Имено, изумирањето на дрвјата се забрзала поради масовните избувнувања на инсекти кои не се автохтони. Сите четири распространети видови на пепел (родот ''[[Јасен|Fraxinus]]'' ) во источните држави и провинции биле десеткувани во последните децении од азиската буба, [[Смарагд пепел дупка|смарагдната пепелница]] .<ref>{{Наведено списание|last=Herms|first=Daniel A|last2=McCullough|first2=Deborah G|date=January 2014|title=Emerald Ash Borer Invasion of North America: History, Biology, Ecology, Impacts, and Management|url=https://www.annualreviews.org/doi/10.1146/annurev-ento-011613-162051|journal=Annual Review of Entomology|volume=59|pages=13–30|doi=10.1146/annurev-ento-011613-162051|pmid=24112110|url-access=subscription|doi-access=}}</ref> Почнувајќи од 2023 година, во регионот на Големите езера биле во тек експерименти со потпомогнати преселби на дрвја, кои експресно бараат една или повеќе замени за frahinus nigra, црна пепелница приспособен на мочуриштата.<ref name="palik-2022"/> Во 2022 и 2023 година, државните агенции и племиња во северниот дел на Минесота и Висконсин почнале да ги заменуваат дрвјата од црна пепелница неодамна убиени од смарагдниот пепел со повеќе од дузина видови дрвја приспособени на влажно, од кои некои ги достигнувале границите на северниот опсег од сто или повеќе. милји на југ. Овој обид да се осигураат дека шумската крошна повторно ќе преовладува во регионалните мочуришта, на тој начин, исто така, вклучува асистирана форма на климатска адаптација за проширување на опсегот за видовите вклучувајќи го [[Populus deltoides|источното памучно дрво]], [[celtis occidentalis]] и [[Betula nigra|речната бреза]] .<ref>{{Наведени вести|url=https://www.duluthnewstribune.com/sports/northland-outdoors/as-emerald-ash-borers-decimate-trees-new-forest-planted-to-replace-them|title=As emerald ash borers decimate trees, new forest planted to replace them|last=Myers|first=John|date=24 June 2023|publisher=Duluth News Tribune}}</ref> Најхрабрите напори за потпомогната преселба на шумски дрвја била иницирана од граѓани во областа Сиетл во 2016 година. До 2023 година, нивните акции станале толку суштински што на национално место бил објавен долг новинарски есеј. Насловен како: „Можеме ли да ги спасиме црвените дрва помагајќи им да се движат?“ <ref name="nyt-2023">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2023/10/25/magazine/redwoods-assisted-migration.html?unlocked_article_code=1.5Uw.fy90.-KLBh1kMh_K9&smid=em-share|title=Can We Save the Redwoods by Helping Them Move?|last=Velasquez-Manoff|first=Moises|date=25 October 2023|work=The New York Times|agency=New York Times Magazine}}</ref><ref name="kuow-2023">{{Наведени вести|url=https://www.kuow.org/stories/one-man-s-mission-to-save-the-california-redwoods-by-bringing-them-to-the-pacific-northwest|title=One man's mission to save the California redwoods by bringing them to the Pacific Northwest|last=Opong|first=Diana|date=9 November 2023|agency=KUOW|last2=Anderson|first2=Hans}}</ref> Два месеци подоцна, една долга вест ги презентирала ставовите на половина дузина професионални специјалисти за шумарство во државата Орегон и Вашингтон.<ref name="Gilles-dec-2023">{{Наведени вести|url=https://columbiainsight.org/what-is-assisted-migration-and-what-are-the-risks/|title=What is 'assisted migration' and what are the risks?|last=Gilles|first=Nathan|date=28 December 2023|agency=Columbia Insight}}</ref> Нивните изјави јасно ставиле до знаење дека граѓаните кои користат „потпомогната преселба на видовите“ при изборот на садење дрвја (како што се црвените дрва) се поекстремни отколку што професионалците кои се фокусираат на „потпомогната преселба на населението“ биле спремни да го спроведат самите. Во 2024 година, еден мексикански лидер кој долго време се залагал за асистираната преселба да стане стандардна алатка за адаптација на климата во северноамериканските шумарски практики, објавил краток труд во кој заклучува дека тогашниот Ел Нињо веќе ги поттикнал глобалните температури на зголемување од 1,5&nbsp;°C што генерирало самозајакнувачки точки на превртување . Неговиот заклучок: „Така, дојде време да се разговара за болните одлуки за управување со шумите, како што е предвиденото разредување за да се намали конкуренцијата во вода и постепената замена на домашните локални популации на шуми со поизвиени и видови поотпорни на суша“.<ref name="forestry-2024">{{Наведено списание|last=Sáenz-Romero|first=Cuauhtémoc|date=13 February 2024|title=Arriving at a tipping point for worldwide forest decline due to accelerating climatic change|url=https://pubs.cif-ifc.org/doi/pdf/10.5558/tfc2024-003|journal=Forestry Chronicle|volume=100|issue=1|pages=5–7|doi=10.5558/tfc2024-003|doi-access=free}}</ref> == Ненамерна преселба == [[Податотека:Redwood-seabeck-wa.jpg|мини|Крајбрежно црвено дрво засадено во 1948 година во Сибек, Вашингтон, долж источниот брег на Олимпискиот Полуостров]] Зрелите [[Хортикултура|хортикултурни]] насади на дрвја северно од нивните родни области се форма на експеримент за асистирана преселба што веќе е во тек.<ref>{{Наведено списание|last=Van der Veken|first=Sebastiaan|displayauthors=etal|date=May 2008|title=Garden plants get a head start on climate change|url=https://esajournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1890/070063|journal=Frontiers in Ecology and the Environment|volume=6|issue=4|pages=212–216|bibcode=2008FrEE....6..212V|doi=10.1890/070063}}</ref> Бидејќи кај првобитните насади веројатно не е земена предвид целта да им се помогне на дрвјата да мигрираат кон север во клима која се затоплува, оваа форма на асистирана преселба може да се нарече ненамерна или ненамерна. Џеси Белемар и неговите колеги можеби го измислиле терминот во труд објавен во 2015 година: „Изгледа дека подгрупата на автохтони растенија, особено оние со украсна вредност, можеби веќе имале можности да го префрлат својот опсег на север преку ненамерна човечка помош“.<ref>{{Наведено списание|last=Bellemare|first=Jesse|last2=Connolly|first2=Bryan|last3=Sax|first3=Dov|date=June 2017|title=Climate Change, Managed Relocation, and the Risk of Intra-Continental Plant Invasions: A Theoretical and Empirical Exploration Relative to the Flora of New England|journal=Rhodora|volume=119|issue=978|pages=73–109|doi=10.3119/16-10|doi-access=free}}</ref> Белемар сугерира: „Хортикултурата на домашните растенија ни дава некои фасцинантни сознанија за тоа што веројатно ќе се случи со климатските промени“.<ref>{{Наведено списание|last=Marinelli|first=Janet|date=19 April 2016|title=As World Warms, How Do We Decide When a Plant is Native?|url=https://e360.yale.edu/features/how_do_we_decide_when_a_plant_is_native_climate_change|journal=Yale Environment 360}}</ref> === Хортикултурни насади на крајбрежна црвена секвоја и џиновска секвоја === [[Податотека:Laurelhurst-giant-sequoia.jpg|мини|Ова е најголемата џиновска секвоја ( ''Sequoiadendron giganteum'' ) меѓу повеќе од десетина што биле засадени на почетокот на 20 век во паркот Лорелхарст во Портланд, Орегон.]] Највисокото дрво во светот е [[Крајбрежна црвена секвоја|крајбрежната црвена секвоја]] ; најмасовното дрво е тесно поврзаната [[џиновска секвоја]] . И двете имаат непреклопувачки домородни опсези ограничени на Калифорнија, иако крајбрежната секвоја се протега неколку милји северно долж најјужниот брег на Орегон. Двата вида се засадени како дрвја за уредување во урбаните области стотици милји северно, во географска широчина, од нивните родни области,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.conifers.org/cu/Sequoiadendron.php|title=Sequoiadendron giganteum (giant sequoia) description|last=Lindley|first=J.Buchholz|date=1939|work=www.conifers.org|publisher=The Gymnosperm Database|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514130332/http://www.conifers.org/cu/Sequoiadendron.php|archive-date=2011-05-14|accessdate=2022-01-15}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://www.worldcat.org/oclc/41531630|title=The redwood forest : history, ecology, and conservation of the coast redwoods|date=2000|publisher=Island Press|others=Reed F. Noss, Save the Redwoods League|isbn=1-55963-725-0|location=Washington, D.C.|oclc=41531630}}</ref> вклучувајќи ја и државата Вашингтон <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://urbanforestnursery.com/inventory/tree-profiles/blue-giant-sequoia/|title=Blue Giant Sequoia|publisher=Urban Forest Nursery Inc.|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20210422201000/https://urbanforestnursery.com/inventory/tree-profiles/blue-giant-sequoia/|archive-date=2021-04-22|accessdate=2022-01-15}}</ref> и Британска Колумбија.<ref name="winder2022">{{Наведено списание|last=Winder|first=Richard S|displayauthors=etal|date=October 2022|title=Potential for Assisted Migration of Coast Redwood (''Sequoia sempervirens'') to Vancouver Island|url=https://cfs.nrcan.gc.ca/publications?id=40819|journal=Canadian Forest Service Publications|issue=BC-X-459|isbn=9780660458618|access-date=30 October 2022}}</ref> Во 2022 година, една публикација на Канадската шумарска служба користела такви хортикултурни насади кон север, заедно со извештај на истражување во кое се детализирани [[Биогеографија|палеобиогеографијата]] на црвеното дрво и сегашните услови на опсегот, како основа да се предложи дека канадскиот остров Ванкувер веќе нуди „тесни ленти на оптимално живеалиште“ за проширување на опсегот на крајбрежната црвена секвоја.<ref name="winder2022" /> Видео-документацијата и анализата на примероци од градинарски насади од двата вида калифорниски дрвја откриле силен раст од Портланд до Сиетл - значително северно од нивните родни области. Додека хортикултурно засаденото крајбрежната црвена секвоја и џиновската секвоја редовно произведувале шишарки во овој северен регион, само црвената секвоја е документирана како целосно натурализирана. За тоа сведочат садници и фиданки кои растат во близина на оригиналните насади.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://thegreatstory.org/climate-trees-legacy.html#redwood|title=Climate, Trees, and Legacy: Videos toward assisted migration|last=Barlow|first=Connie|work=The Great Story|accessdate=23 July 2021}}</ref> === Северно садење на брегот Редвуд во фарми со дрвја === Во 2023 година, локација во близина на [[Сиетл]] била домаќин на годишниот состанок на Здружението на фармите шуми во Вашингтон. Групата посетила „просперитетен штанд од 33-годишни црвени дрва“ кои биле намерно засадени на семејната фарма со дрвја во 1990 година. PropagationNation, граѓанска група која промовирала садење и на крајбрежната секвоја и на џиновската секвоја во северозападниот дел на Тихиот Океан,<ref name="hammock-2021">{{Наведени вести|url=https://www.thedailyworld.com/life/1700-giant-sequoia-redwood-seedlings-distributed-at-elma-event/|title=1,700 giant sequoia, redwood seedlings distributed at Elma event|last=Hammock|first=Dan|date=31 March 2021|publisher=Sound Publishing (Everett, Washington)|agency=The Daily World}}</ref> објавила извештај за историјата на шумичката секвоја и искуството на групата на локацијата.<ref name="pn-2023">{{Наведена мрежна страница|url=https://propagationnation.us/coast-redwoods-thriving-at-washington-tree-farm/?mc_cid=fd7ca1495b&mc_eid=28435568bb|title=Coast Redwoods Thriving at Washington Tree Farm|last=PropagationNation staff|date=September 27, 2023|work=PropagationNation|accessdate=28 September 2023}}</ref> Било објавено дека шумичката расте побрзо од онаа на автохтони видови дрвја што биле засадени во соседниот дел од имотот. Во 2008 година, 18-годишните црвени дрва биле со иста висина како 38-годишната [[Дуглазија|Даглас ела]] што растела во близина. Тековните мерења покажале раст на висината од околу 4 стапки (1, 2192 метри) годишно. Сега 33-годишните црвени дрвja се високи 135 метри.<ref name="pn-2023" /> На прашањето за тековните цели на фармата во управувањето со шумата со црвена секвоја, сопственикот одговорил: „Мојата единствена цел е да ги одгледувам највисоките дрвја во светот“.<ref name="pn-2023"/> Дејствата на граѓанската група Пропагациона нација (Propagation Nation) станала контроверзна кон крајот на 2023 година. Во октомври, една долга статија ''на списанието „Њујорк тајмс“'' поволно се изјасни за дистрибуцијата на садници од црвена секвоја од страна на групата на фарми за дрвја, јавни паркови и приватни лица во широк регион околу градот Сиетл.<ref name="nyt-2023"/> Во декември, ''Associated Press'' ексклузивно објавил критики од професионалци во регионот и на национално ниво: дека почнаа да ги фаворизираат експериментите за „потпомогнатата преселба на населението“ на главното од домашните дрвја, Даглас-ела, професионалците биле обединети против големите насади на калифорниската црвена секвоја. во северозападниот дел на Тихиот Океан.<ref>{{Наведени вести|url=https://apnews.com/article/pacific-northwest-trees-dying-climate-change-migration-0c060e68e111ca06f51fc9e8e61e66b8|title=As tree species face decline, 'assisted migration' gains popularity in Pacific Northwest|last=Gilles|first=Nathan|date=28 December 2023|work=Associated Press News}}</ref> Следниот месец, јануари 2024 година, објавиле регионален напис за вести кој уште еднаш покажал силна поддршка, како и смели изјави на основачот на групата.<ref name="Zhou-2024">{{Наведени вести|url=https://www.seattletimes.com/seattle-news/environment/do-redwood-trees-have-a-place-in-the-future-of-was-forests-theyre-already-here/|title=Do redwood trees have a place in the future of WA's forests? They're already here|last=Zhou|first=Amanda|date=21 January 2024|agency=Seattle Times}}</ref> === Насадите кон север помагаат во одлуките за адаптација на климата === Приватните земјопоседници, без разлика дали садат дрвја надвор од родните полиња за градинарски или комерцијални ининтереси, според законот не се обврзани да бараат владино одобрение за тоа. Оттука, практиката на посета на зрели насади на приватна или ботаничка градина со цел да се процени одржливоста на намерна потпомогната преселба на еден вид дрво сè уште не е документирана како стандардна практика. Досега, најпознатиот пример за документирање на насадите кон север се однесува на група граѓани, чувари на Тореја,<ref name="nature-2017">{{Наведено списание|last=Editorial|date=4 December 2017|title=Grows well in sun and warmth — and shade and cold|journal=Nature|volume=552|issue=5–6|pages=5–6|bibcode=2017Natur.552R...5.|doi=10.1038/d41586-017-07841-1|pmid=29219970|doi-access=free}}</ref><ref name="canada-2014">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ccfm.org/wp-content/uploads/2014/08/CCFM-Assisted-Tree-Migration-November-2014-English-FINAL.pdf|title=Adapting Sustainable Forest Management to Climate Change: A review of assisted tree migration and its potential role in adapting sustainable forest management to climate change|last=Ste-Marie|first=Catherine|work=Canadian Council of Forest Ministers}}</ref> кои ги оправдулеат нивните постапки во садењето семиња на официјално наведениот загрозен вид дрво, [[Таксифолија Тореја|Флорида тореја]], стотици милји северно.<ref name="petition-decision-FR">{{Наведено списание|date=29 September 2021|title=Evaluation of a Petition To Downlist Florida Torreya|url=https://www.govinfo.gov/content/pkg/FR-2021-09-29/pdf/2021-20963.pdf|journal=Federal Register|volume=86|issue=186|pages=53939}}</ref> Намалувањето на маглата долж северниот брег на Калифорнија е веќе значајно,<ref>{{Наведени вести|url=https://www.capradio.org/articles/2020/09/01/coastal-fog-or-the-lack-of-it-could-be-a-wildfire-risk/|title=Coastal Fog — Or The Lack Of It — Could Be A Wildfire Risk|last=Romero|first=Ezra David|date=1 September 2020|access-date=30 July 2021|publisher=CapRadio}}</ref> и нејзините последици би ја направиле '''крајбрежната црвена секвоја''' сè повеќе подложна на „суша предизвикана од летна клима со намалена фреквенција на магла и поголемо испарување“.<ref>{{Наведено списание|last=Johnstone|first=James A|last2=Dawson|first2=Todd E|date=9 March 2010|title=Climatic context and ecological implications of summer fog decline in the coast redwood region|journal=Proc Natl Acad Sci|volume=107|issue=10|pages=4533–4538|bibcode=2010PNAS..107.4533J|doi=10.1073/pnas.0915062107|pmc=2822705|pmid=20160112|doi-access=free}}</ref> Истражувачите почнале да проучуваат како намалувањето на маглата, поради климатските промени, би го направило живеалиштето несоодветно за крајбрежното црвено дрво во јужните делови од нивниот опсег.<ref>{{Наведено списание|last=Fernandez|first=Miguel|last2=Hamilton|first2=Healy H|last3=Kueppers|first3=Lara M|date=7 July 2015|title=Back to the future: Using historical climate variation to project near-term shifts in habitat suitable for coast redwood|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/gcb.13027|journal=Global Change Biology|volume=21|issue=11|pages=4141–4152|bibcode=2015GCBio..21.4141F|doi=10.1111/gcb.13027|osti=1511424|pmid=26149607}}</ref> Дури и во северните делови од сегашниот опсег, климатските промени би можеле да ја ограничат способноста за живеење, така што ниските падини покрај реките ќе станат последната рефугија.<ref>{{Наведено списание|last=Francis|first=Emily J|last2=Asner|first2=Gregory P|last3=Mach|first3=Katharine J|last4=Field|first4=Christopher B|date=23 June 2020|title=Landscape scale variation in the hydrologic niche of California coast redwood|journal=Ecography|volume=43|issue=9|pages=1305–1315|bibcode=2020Ecogr..43.1305F|doi=10.1111/ecog.05080|doi-access=free}}</ref> Авторите на гостинскиот едиторијал во изданието на ''Журнал за екологија'' од 2021 година ја истакнале крајбрежјето црвена секвоја во заклучната изјава: „Очекуваме дека доминантните видови дрвја загрозени во нивниот опсег (на пр. крајбрежната црвена секвоја) ќе треба да бидат преместени за да се заштити целокупното живеалиште, продуктивноста на екосистемот и поврзаните видови“.<ref name="dalrymple2021">{{Наведено списание|last=Dalrymple|first=Sarah|last2=Winder|first2=Richard|last3=Campbell|first3=Elizabeth M|date=June 2021|title=Guest editorial: Exploring the potential for plant translocations to adapt to a warming world|journal=Journal of Ecology|volume=109|issue=6|pages=2264–2270|doi=10.1111/1365-2745.13715|doi-access=free}}</ref> Ненадејната смрт на некои претходно здрави '''џиновски секвои''', кои потекнуваат од западната падина на планинскиот венец Сиера Невада, се во корелација со рекордната суша во Калифорнија од 2012-2016 година. Смртта ги изненадила научниците и менаџерите на националните паркови во текот на следните неколку години, бидејќи дрвјата ослабени од сушата им подлегнале на наездите од бубачки на нивната кора во нивните горни гранки со тенкао кора.<ref>{{Наведено списание|last=Greenfield|first=Patrick|date=18 January 2020|title='This is not how sequoias die: It's supposed to stand for another 500 years'|url=https://www.theguardian.com/environment/2020/jan/18/this-is-not-how-sequoias-die-its-supposed-to-stand-for-another-500-years-aoe|journal=The Guardian}}</ref> Бидејќи сушата ублаи огромен број обични видови борови и елки кои ги опкружувлет посебните насади на џиновски секвои, шумски пожар со катастрофален интензитет, [[Огнот на замокот|пожарот на замокот]] (пожар во централна Калифорнија), го зафати регионот во 2020 година. Вродената отпорност на пожари дури и на највисоките и најцврстите секвои <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nationalgeographic.com/magazine/article/giant-sequoias|title=Forest Giant|last=Quammen|first=David|date=2012-12-01|work=nationalgeographic.com|language=en|archive-url=https://archive.today/20211003081603/https://www.nationalgeographic.com/magazine/article/giant-sequoias|archive-date=3 October 2021|accessdate=2022-01-14}}</ref> не успеала да ги заштити шумите. Се проценува дека се изумрени десетина од целокупното домородно население на џиновската секвоја.<ref>{{Наведено списание|last=Herrera|first=Jack|date=3 June 2021|title='Mind-blowing': tenth of world's giant sequoias may have been destroyed by a single fire|url=https://www.theguardian.com/us-news/2021/jun/02/sequoias-destroyed-california-castle-fire|journal=The Guardian|access-date=23 July 2021}}</ref> Меѓуагенциска Коалиција Giant Sequoia Lands формирана во 2021 година, известувајќи дека „џиновските секвои се познати по нивната отпорност на инсекти и болести и нивниот животен циклус прилагоден на оган, но сушата 2012-2016 се чини дека била пресвртна точка за џиновските секвоии и други Мешани иглолисни шуми во Сиера Невада“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nps.gov/seki/learn/gslc.htm|title=Giant Sequoia Lands Coalition|work=Sequoia and Kings Canyon|publisher=U.S. National Park Service|accessdate=4 August 2021}}</ref> == Ниски шумски растенија == [[Податотека:Torreya-seeds.jpg|мини|Семето на тореја од Флорида зреат до виолетова боја во градина во источна Северна Каролина.]] Природните и здрави шуми вклучуваат разновидност на ниски растенија. Ним им е потребно да имат здрави дрвја со големи гранки кои ќе ги штитат. Потпомогнатата преселба на ваков тип ниски шумски растенијата само повремено се споменува во [[Шумарство|шумските]] публикации на тема климатска адаптација .<ref name="winder2011"/> Два рода, ''[[Такси|Taxus]]'' и ''[[Тореја|Torreya]]'', во рамките на древното семејство [[тис]]ови наречени [[Тиси|''Taxaceae'']] се предложени како важни компоненти на површината поради нивната вредност во обезбедувањето екосистемски услуги за обнова на шумите и климатска адаптација во Кина. Авторите заклучиле: „Видовите Taxaceae можат да придонесат за генерирање структурно сложени насади со зголемена вредност за биолошката разновидност и зголемена стабилност, со што исто така придонесуваат за [[ублажување на климатските промени]], како и за други важни услуги на екосистемот. Понатаму, користењето на ретки видови Taxaceae во [[Пошумување|пошумувањето,]] исто така, ќе помогне во зачувувањето овие ретки видови во променлива иднина“.<ref>{{Наведено списание|last=Arp Jensen|first=Ditte|displayauthors=etal|date=15 February 2021|title=The potential for using rare, native species in reforestation: A case study of yews (Taxaceae) in China|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0378112720315851|journal=Forest Ecology and Management|volume=482|page=118816|doi=10.1016/j.foreco.2020.118816}}</ref> И двата рода имаат различни видови родени во западните и источните региони на Северна Америка. Сепак, само тореја од Флорида е [[Критично загрозен вид|критично загрозена]], а граѓанската група наречена чувари на Тореја ги засадува стотици километри северно од неговиот роден опсег.<ref>{{Наведено списание|date=4 December 2017|title=Editorial: Grows well in sun and warmth — and shade and cold|journal=Nature|volume=552|issue=7683|pages=5–6|bibcode=2017Natur.552R...5.|doi=10.1038/d41586-017-07841-1|pmid=29219970|doi-access=free}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Butt|first=Nathalie|displayauthors=etal|date=13 October 2020|title=Essay: Importance of species translocations under rapid climate change|url=https://conbio.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/cobi.13643|journal=Conservation Biology|volume=35|issue=3|pages=775–783|doi=10.1111/cobi.13643|pmid=33047846}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Schipani|first=Sam|date=4 October 2018|title=Scrappy Group of Citizen Scientists Rallies Around One of World's Rarest Trees|url=https://www.earthisland.org/journal/index.php/articles/entry/scrappy-group-citizen-scientists-worlds-rarest-trees|journal=Earth Island Journal}}</ref> === Ненамерна потпомогната преселба на украсни растенија од подлогата === [[Податотека:Southern_magnolia_-_fleshy_seeds_in_its_fruiting_body.jpg|мини|Зимзелената јужна магнолија природна во југоисточниот дел на САД, ја носи типичната структура на магнолија, овошје со месести семиња.]] Домородните видови магнолија во источна Северна Америка се широко расприсранети по поради нивната убавина во хортикултурни контексти далеку северно од нивните родни области. Иако речиси половина од сите видови магнолија се загрозени на глобално ниво, движењето и одгледувањето на некои видови со помош на човекот елодоа до енвно опстанок и проширување далеку подалеку од родниот опсег. Тековната натурализација на таксони на Магнолија надвор од опсегот е поврзана со климатските промени.<ref name="rounsaville2020">{{Наведено списание|last=Rounsaville|first=Todd J|date=April 2020|title=Spatiotemporal recruitment patterns of two introduced Magnolia L. species in a disturbed oak forest|url=https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/11956860.2020.1753311?journalCode=teco20|journal=Écoscience|volume=27|issue=3|pages=165–176|bibcode=2020Ecosc..27..165R|doi=10.1080/11956860.2020.1753311}}</ref> Ботаничарите документирале примери каде таквите насади се целосно натурализирани - односно, кога блиските садници и фиданки сугерираат дека не само што биле произведени семиња, туку и живеалиштето и климата биле поволни за садниците да се оформат и да растат. Ова се примери на ненамерна потпомогната преселба. Ботаничарот Тод Роунсавил сугерирал: „Постои важна потреба да се проучат и да се известат еколошките процеси на натурализација на дрвјата во нови средини за да се насочи создавањето политики и управувањето со шумите загрозени од климатските промени, промената на опсегот на видовите и потпомогната преселба“.<ref name="rounsaville2020" /> Еден пример е јужната магнолија, ''Magnolia grandiflora'' . Ова мало, зимзелено дрво е широко распространето како украсно дури на север до [[Нова Англија]] и [[Мичиген]]. Дрвото било толерантно на оние региони, кои се далеку на север од неговиот роден опсег долж брегот на југоисточниот дел на САД. Но, не се документирани случаи на целосна натурализација на толку високи географски широчини. Во 2011 година, ботаничарите ја документирале натурализацијата во близина на Чапел Хил, Северна Каролина, која е повеќе од сто километри подалеку и во внатрешноста на нејзиниот најсеверен роден опсег во Северна Каролина.<ref>{{Наведено списание|last=Gruhn|first=Jennifer A|last2=White|first2=Peter S|date=June 2011|title=Magnolia grandiflora L. Range Expansion: A Case Study in a North Carolina Piedmont Forest|url=http://labs.bio.unc.edu/white/Reprints/17%20905%20Gruhn%2014.pdf|journal=Southeastern Naturalist|volume=10|issue=2|pages=275–288|doi=10.1656/058.010.0208}}</ref> [[Податотека:Magnolia_tripetala_in_flower_in_northeast_Alabama.jpg|мини|Цвет на ''Magnolia tripetala'' во североисточна Алабама]] [[Bigleaf магнолија|Биглисната магнолија]], ''Magnolia macrophylla'', уште еден широко распространет украсен вид, е документиран како целосно натурализиран во државата Конектикат. Ова е 130 километри североисточно од неговиот историски роден опсег. Бидејќи климатските модели предвидуваат сериозни промени во јужниот дел од неговиот роден опсег, Вилијам Мурхед препорачал дека „треба да се бараат дополнителни места за овој вид во областа на слични климатски услови помеѓу Лонг Ајленд и централниот дел на Конектикат, како што е долж северниот брег на Лонг Ајленд Саунд и во долината Хадсон“.<ref>{{Наведено списание|last=Moorhead|first=William H|date=16 March 2018|title=Big Leaf Magnolia: A New Addition to the Flora of New England|url=https://bioone.org/journals/rhodora/volume-119/issue-980/17-02/Big-Leaf-Magnolia--A-New-Addition-to-the-Flora/10.3119/17-02.short|journal=Rhodora|volume=119|issue=980|pages=349–354|doi=10.3119/17-02}}</ref> Чадорот магнолија, ''Magnolia tripetala'', е документиран како натурализиран на повеќе од десетина локации северно од нејзиниот историски роден опсег. Проблемите со дисперзија очигледно го ограничиле неговото ширење по пост-глацијалниот опсег во региони јужно од најоддалечените делови на континенталниот мраз. Додека градинарските насади на север во [[Масачусетс]] уште во 18 век покажале толеранција на видовите за тогашната клима, само неодамна овие стари градинарски насади почнале да го прошируваат потомството во соседното соодветно живеалиште - станувајќи доста населени дури и во шуми со полна со големи дрвја, според ботаничарите. Џеси Белемар и Клаудија Диг. Тие пишуваат: „Шифрата на релативно синхроно бегство и воспоставување на овој јужен вид дрвја во последните 20 до 30 години изгледа најконзистентна со врската со неодамнешното климатско затоплување во североисточниот дел на САД“.<ref>{{Наведено списание|last=Bellemare|first=Jesse|last2=Deeg|first2=Claudia|date=2015|title=Horticultural Escape and Naturalization of Magnolia tripetala in Western Massachusetts: Biogeographic Context and Possible Relationship to Recent Climate Change|url=https://bioone.org/journals/rhodora/volume-117/issue-971/15-04/Horticultural-Escape-and-Naturalization-of-Magnolia-tripetala-in-Western-Massachusetts/10.3119/15-04.short|journal=Rhodora|volume=117|issue=971|pages=371–383|doi=10.3119/15-04}}</ref> == Доказ и причини за заостаната преселба на дрвјата == [[Податотека:Lonicera_maackii_along_Huron_River_of_Michigan_01.jpg|мини| ''Lonicera maackii'', природен во Азија, може да ги засени родните садници во источниот дел на САД, како во оваа шума во јужен [[Мичиген]] .]] Фрагментацијата на шумските живеалишта предизвикана од земјоделството и станбениот развој одамна е препознаена како пречка за способноста на растенијата географски да ги следат [[Глобално затоплување|климатските промени]] .<ref>{{Наведено списание|last=Honnay|first=Olivier|displayauthors=etal|date=10 July 2002|title=Possible effects of habitat fragmentation and climate change on the range of forest plant species|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1046/j.1461-0248.2002.00346.x|journal=Ecology Letters|volume=5|issue=4|pages=525–530|bibcode=2002EcolL...5..525H|doi=10.1046/j.1461-0248.2002.00346.x}}</ref> Сега се препознаваат и неколку дополнителни човечки стрфакторико штоалуваат ње на собноста на дрвјата да се прилагодат на климатските промени со „мигрирање кон полот“.<ref name="miller2019">{{Наведено списание|last=Miller|first=Kathryn M|last2=McGill|first2=Brian J|date=4 March 2019|title=Compounding human stressors cause major regeneration debt in over half of eastern US forests|journal=Journal of Applied Ecology|volume=56|issue=6|pages=1355–1366|bibcode=2019JApEc..56.1355M|doi=10.1111/1365-2664.13375|doi-access=free}}</ref> Еден таков стрфакторонаму каде што густината на домашните [[елени]] е ненормално висока, поради отсуството на предатори и условите во живеалиштето или управување што го спречуваат ловот на луѓе во соодветна мера. Под тие услови, видовите дрвја чии лисја и гранчиња се вкусни за елените не можат да ги израснат следните генерации, дури и кога сè уште се добро застапени во шумската околина.<ref>{{Наведено списание|last=Champagne|first=Emilie|displayauthors=etal|date=2021|title=A Review of Ungulate Impacts on the Success of Climate-Adapted Forest Management Strategies|url=https://www.fs.usda.gov/nrs/pubs/jrnl/2021/nrs_2021_champagne_002.pdf|journal=Current Forestry Reports|volume=7|issue=4|pages=305–320|bibcode=2021CForR...7..305C|doi=10.1007/s40725-021-00148-5}}</ref> Друг фактор произлегува од не-автоматските [[Инвазивен вид|инвазивни растенија]] кои можат брзо да го окупираат просторот, а со тоа да ги засенат домашните садници на дрвја кои инаку би можеле да се одржат.<ref name="miller2019" /> == Наводи == {{Наводи}} [[Категорија:Политика за климатски промени]] [[Категорија:Растителна екологија]] [[Категорија:Природа на Северна Америка]] jgefdb32vnm036kp0tdto6c48p9lnpd Тетоважа 0 1354250 5562916 5459521 2026-05-24T11:53:05Z Bjankuloski06 332 /* Европа */ Исправено име, replaced: Рајатеа → Раиатеја (2) 5562916 wikitext text/x-wiki [[Податотека:The_making_of_a_tattoo,_short_video.webm|мини|Кратко видео снимено за време на правење тетоважа. [[Нитрилна гума|Нитрилни ракавици]] се користат за време на процесот за да се избегнат инфекции додека се перфорира кожата.]] [[Податотека:Anchor_tattoo_and_sketch.jpg|мини|Подлактица на морнар истетовирана со цртеж на сидро обвиткано со јаже.]] [[Податотека:Foot_tattoo.jpg|мини|[[Тетовирање]] на женско стапало]] '''Тетоважата''' — форма на [[модификација на тело]]то изработена со вметнување на [[мастило за тетоважа]], бои и/или [[пигмент]]и во [[дермис]]от на [[Човечка кожа|кожата]] за да се формира дизајн. Тетоважите можат да бидат трајни или привремени. [[Уметник за тетоважи|Уметниците за тетоважи]] ги создаваат овие дизајни користејќи неколку [[Тетовирање|процеси и техники за тетовирање]], вклучувајќи традиционални тетоважи со рачно тапкање и модерни [[Машина за тетовирање|машини за тетовирање]]. [[Историја на тетовирање|Историјата на тетовирањето]] датира од [[Младо камено време|неолитот]], практикувана низ светот од многу култури, а симболиката и влијанието на тетоважите се разликуваат во различни места и култури. Тетоважите може да бидат декоративни (без специфично значење), симболични (со специфично значење за оној што ги носи), сликовити (приказ на одредена личност или предмет) или текстуални (зборови или пиктографи од пишани јазици). Многу тетоважи служат како [[Обред на премин|обреди на премин]], ознаки на статус и чин, симболи на религиозна и духовна посветеност, украси за храброст, знаци на [[Фертилитет|плодност]], заклетва на љубов, [[Талисман|амајлии]] и талисмани, заштита и како казна, како знаци на отпадници, робови и осудените лица. Опширните декоративни тетоважи, исто така, биле дел од работата на изведувачите како што се [[Тетовирани дами|тетовираните дами]]. Иако уметноста на тетоважи постоела барем откако првата позната тетовирана личност, , живеела околу 3330 година п.н.е., начинот на кој општеството ги перципира тетоважите се разликувал неизмерно низ историјата. Во 20 век, уметноста на тетоважи низ поголемиот дел од светот била поврзана со ограничен избор на специфични „груби“ начини на живот, особено морнари и затвореници. Денес луѓето избираат да бидат тетовирани од уметнички, козметички, сентиментални/[[меморијал]]ни, [[Религија|религиозни]] и духовни причини или да ја симболизираат нивната припадност или идентификација со одредени групи, вклучувајќи криминални банди (види [[криминални тетоважи]]) или одредена етничка група. Тетоважите може да покажат како личноста се чувствува за роднина (најчесто родител или дете) или за неповрзана личност.<ref>{{Наведено списание|last=Johnson|first=Frankie J|year=2007|title=Tattooing: Mind, Body And Spirit. The Inner Essence Of The Art|journal=Sociological Viewpoints|volume=23|pages=45–61}}</ref> Тетоважите може да се користат и за функционални цели, како што се идентификација, [[трајна шминка]] и [[Медицински тетоважи|медицински цели]]. == Терминологија == Зборот ''тетоважа'' во 18 век е [[заемка]] од [[Самоански јазик|самоанскиот]] збор {{Јаз|sm|tatau}}, што значи „да удри“,<ref name="covered">{{Наведена книга|title=Covered in Ink: Tattoos, Women and the Politics of the Body|last=Thompson|first=Beverly Yuen|date=2015|publisher=[[New York University Press]]|isbn=978-0-8147-8920-9|location=New York, New York USA|pages=35–64|chapter="I Want to Be Covered": Heavily Tattooed Women Challenge the Dominant Beauty Culture|chapter-url=https://cpb-us-west-2-juc1ugur1qwqqqo4.stackpathdns.com/hawksites.newpaltz.edu/dist/1/2245/files/2018/01/Yuen-Thompson_Heavily-Tattooed-Women-1cyuu89.pdf|access-date=2024-08-26|archive-date=2018-04-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20180406230928/https://cpb-us-west-2-juc1ugur1qwqqqo4.stackpathdns.com/hawksites.newpaltz.edu/dist/1/2245/files/2018/01/Yuen-Thompson_Heavily-Tattooed-Women-1cyuu89.pdf|url-status=dead}}</ref><ref name="samoa2">{{Наведена мрежна страница|url=https://pasefika.com/Culture/Article/19/sa/Meaning-of-Tatau-1|title=Meaning of Tatau 1|publisher=Pasefika Design}}</ref> од [[Праокеански јазик|праоеканскиот]] ''sau''₃ што се однесува на [[плешка]] од [[летечка лисица]] што се користи како инструмент за процесот на тетовирање.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://acd.clld.org/cognatesets/31345#3/-11.94/168.74|title=*sau₃ wingbone of flying fox, used in tattooing; tattoo|last=Blust|first=Robert|authorlink=Robert Blust|last2=Trussel|first2=Stephen|date=2010|work=Austronesian Comparative Dictionary|publisher=Max Planck Institute for Evolutionary Anthropology|accessdate=8 November 2022}}</ref> ''[[Оксфордски англиски речник|Оксфордскиот англиски речник]]'' ја дава [[етимологија]]та на зборот тетоважа како „Во 18 век. tattaow, tattow[[Маркиски јазик|.]] Од [[Полинезиски јазици|полинезиски]] ([[самоански]], [[Тахитски јазици|тахитски]], [[тонгански]], итн.) tatau. На [[Маркиски јазик|маркиски]] tatu." Пред практикувањето на полинезискиот збор, дејноста на тетовирање била опишана на западот како сликање,боење или нанесување на лузни.<ref name="Abington 20103">{{Наведена енциклопедија}}</ref> Етимологијата на терминот за модификација на телото не треба да се меша со потеклото на зборот за [[Воен удар на тапани|воениот удар на тапани]] или изведба. Во овој случај, англискиот збор ''tattoo'' е изведен од холандскиот збор {{Јаз|nl|taptoe}}.<ref>[[Oxford English Dictionary|OED]]</ref> Дизајните на тетоважи заштитени со авторски права кои се масовно произведени и испратени до уметници за тетоважи се познати како „[[Флеш (тетоважа)|флеш]]“.<ref name="cloakanddagger">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cloakanddaggerlondon.co.uk/tattoo-history-flash-art/|title=Tattoo History: Flash Art|work=Cloak and Dagger|accessdate=17 August 2018}}</ref> Флеш листовите се видно прикажани во многу салони за тетоважи со цел да им обезбедат инспирација и готови слики од тетоважи на клиентите. Јапонскиот збор [[ирезуми]] значи „вметнување мастило“ и може да значи тетоважи со употреба на тебори, традиционален јапонски рачен метод, западен стил со машина за тетовирање или кој било метод на тетовирање со вметнување мастило. Најчестиот збор што се користи за традиционални јапонски дизајни на тетоважи е [[хоримоно]].<ref name="onitattoo">{{Наведена мрежна страница|url=https://irezumihorimonodesign.weebly.com/history-of-irezumihorimono.html|title=History Of Irezumi/Horimono|work=Oni Tattoo Design|accessdate=17 August 2018}}</ref> Јапонците може да го користат западна ''тетоважа'' како [[заемка]] што значи сите нејапонски стилови на тетовирање. Британскиот антрополог [[Хенри Линг Рот|Линг Рот]] во 1900 година опишал четири методи за обележување на кожата и предложил тие да се разликуваат под имињата „тату“, „[[Та-моко|моко]]“, „[[Скарификација|цикатрикс]]“ и „[[келоид]]“.<ref>{{Наведена книга|title=On Permanent Artificial Skin Marks: a definition of terms|last=Roth|first=H. Ling|date=11 September 1900|publisher=Anthropological Section of the British Association for the Advancement of Science|location=Bradford}}</ref> Првиот метод е со боцкање што ја остава кожата мазна, на места вклучувајќи ги и Пацифичките острови. Вториот метод е тетоважа во комбинација со длето за да се остават бразди во кожата, како што се наоѓаат на места вклучувајќи го и Нов Зеланд. Третиот е скарификација со помош на нож или длето што се наоѓа на места вклучувајќи ја и Западна Африка. Четвртата и последна е скарификација со иритација и повторно отворање на претходно постоечка рана и повторно скарификација за да се формира подигната лузна како што се наоѓа на места вклучувајќи ја Тасманија, Австралија, Меланезија и Централна Африка.<ref name="Roth">McDougall, Russell and Davidson, Iain; eds. (2016). ''[https://books.google.com/books?id=ZalJDAAAQBAJ&pg=PA97 The Roth Family, Anthropology, and Colonial Administration]'', p.97. Routledge. {{ISBN|9781315417288}}.</ref> == Видови == [[Податотека:Visayans_1.png|мини|[[Шпанско Царство|Шпански]] приказ на тетоважите (''патик'') на [[Висајанци (народ)|Висајанските]] [[Висајанци (народ)|Пиндадос]] („насликаните“) на [[Филипини]]те во ''[[Боксерски кодекс|боксерскиот кодекс]]'' ({{Околу|1590}}), еден од најраните прикази на домородните [[Австронезиски народ|австронезиски]] тетоважи од европски истражувачи.]] [[Американска академија за дерматологија|Американската академија за дерматологија]] препознава пет типа на тетоважи: трауматски тетоважи кои произлегуваат од повреди, како што е асфалтот од повреди на патот; аматерски тетоважи; професионални тетоважи, двете преку традиционални методи и модерни машини за тетовирање; козметички тетоважи, познати и како „[[трајна шминка]]“; и [[медицински тетоважи]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.aad.org/public/Publications/pamphlets/cosmetic_tattoos.html|title=Tattoos, Body Piercings, and Other Skin Adornments|publisher=Aad.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20101223231358/http://www.aad.org/public/Publications/pamphlets/cosmetic_tattoos.html|archive-date=23 December 2010|accessdate=5 April 2012}}</ref> ==== Трауматски тетоважи ==== Трауматска тетоважа се јавува кога супстанца како асфалт или барут се нанесуваат во [[рана]]та како резултат на некаква несреќа или траума.<ref name="traumatic">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ncemi.org/cse/cse1018.htm|title=10.18 Traumatic Tattoos and Abrasions|work=Emergency Medicine Informatics|archive-url=https://web.archive.org/web/20170907093923/http://www.ncemi.org/cse/cse1018.htm|archive-date=7 September 2017|accessdate=17 August 2018}}</ref> Кога ова вклучува [[јаглерод]], дерматолозите може да ја наречат ознаката [[јаглеродна дамка]] наместо тетоважа.<ref name="Andrews">{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/oralcancerdiagno00shkl|title=Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology|last=James, William D.|last2=Berger, Timothy G.|publisher=Saunders Elsevier|year=2006|isbn=978-0-7216-2921-6|display-authors=etal|url-access=registration}}</ref>{{Rp|47}}[[Ископ на јаглен|Рударите за јаглен]] би можеле да развијат карактеристични ознаки поради навлегувањето на јагленов прав во нивните рани.<ref>{{Наведена книга|title=Inside the Whale|title-link=Inside the Whale|last=Orwell|first=George|year=1940|chapter=Down the Mine}}</ref> Тие се особено тешко да се отстранат бидејќи имаат тенденција да се шират низ неколку слоеви на кожата, а лузни или трајна промена на бојата може да бидат речиси неизбежни во зависност од локацијата. Тетоважа со амалгам е кога честичките од амалгам се имплантираат во меките ткива на устата, обично непцата, за време на поставување или отстранување на забното полнење.<ref name="amalgam">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.royalberkshire.nhs.uk/patient-information-leaflets/amalgam-tattoo-march-2016.htm|title=Amalgam tattoo|work=Royal Berkshire Hospital|archive-url=https://web.archive.org/web/20180210124728/http://www.royalberkshire.nhs.uk/patient-information-leaflets/amalgam-tattoo-march-2016.htm|archive-date=10 February 2018|accessdate=17 August 2018}}</ref> Друг пример за такви случајни тетоважи е резултат на намерно или случајно прободување со молив или пенкало, оставајќи графит или мастило под кожата. === Идентификација === ==== Присилно тетовирање за идентификација ==== [[Податотека:Auschwitz_survivor_displays_tattoo_detail.jpg|лево|мини|Тетоважа за идентификација на преживеан од [[Аушвиц|концентрациониот логор Аушвиц]].]] Добро познат пример е [[Трет Рајх|нацистичката]] практика на насилно тетовирање на затворениците во концентрациониот логор со идентификациски броеви за време на [[Холокауст]]от како дел од нацистичкиот системот за идентификација , кој започнал од есента 1941 година.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.ushmm.org/wlc/en/article.php?ModuleId=10007056|title=Tattoos and Numbers: The System of Identifying Prisoners at Auschwitz|work=www.ushmm.org}}</ref> [[Шуцштафел|СС]] ја вовел практиката во [[Аушвиц|концентрациониот логор Аушвиц]] со цел да се идентификуваат телата на регистрираните затвореници во концентрационите логори. За време на регистрацијата, чуварите го тетовирале секој затвореник со број, обично на левата подлактица, но понекогаш и на градите<ref name=":2">{{Наведена мрежна страница|url=https://collections.ushmm.org/search/catalog/pa6838|title=Survivors in a barracks in Mauthausen. Note the tattoo on the chest of the man in the left foreground|last=Photograph taken by Donald R. Ornitz|work=United States Holocaust Memorial Museum|type=black and white photograph}}</ref> или стомакот.<ref name=":3">{{Наведена мрежна страница|url=https://collections.ushmm.org/search/catalog/irn616441|title=American film about Nazi atrocities at concentration camps shown at Nuremberg Trials [also called Concentration Camps in Germany, 1939-1945]|work=United States Holocaust Memorial Museum|series=Archives of the Nuremberg International Military Tribunal|publisher=U.S. Army Signal Corps|type=Black and white 35mm nitrate film [digitised]}}</ref> Од нацистичките концентрациони логори, само Аушвиц ставал тетоважи на затворениците.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/tattoos-and-numbers-the-system-of-identifying-prisoners-at-auschwitz|title=Tattoos and Numbers: The System of Identifying Prisoners at Auschwitz|work=encyclopedia.ushmm.org|accessdate=11 October 2019}}</ref> Затворениците пронајдени со тетоважи во [[Маутхаузен|концентрациониот логор Маутхаузен]]<ref name=":2" /> и [[Концентрационен логор Бухенвалд|концентрациониот логор Бухенвалд]]<ref name=":3" /> по ослободувањето, веројатно биле претходно транспортирани од Аушвиц со [[Марш на смртта за време на холокаустот|марш на смртта]]. Тетоважата била бројот на логорот на затворениците, понекогаш со додаден посебен симбол: некои [[Евреи]] имале триаголник, а [[Роми|ромскиот јазик]] ја имал буквата „Z“ (од германски ''{{Вовикиречник|Zigeuner}}'' за „Циган“). Во мај 1944 година, Евреите ги добиле буквите „А“ или „Б“ за да означат одредена серија броеви. Уште во [[Династија Џоу|Џоу]], кинеските власти користеле тетоважи на лицето како казна за одредени злосторства или за обележување на затвореници или робови. За време на [[Римско Царство|Римската империја]], гладијаторите и робовите биле тетовирани: извезените робови биле тетовирани со зборовите „платен данок“, а вообичаена практика била да се тетовира „бегалец“ (означен со буквите „ФУГ“) на челата на робовите во бегство.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://web.prm.ox.ac.uk/bodyarts/index.php/body-arts-and-lifecycles/adulthood/105-prisoners-tag.html|title=Pitt Rivers Museum Body Arts {{!}} Prisoner's tag|work=web.prm.ox.ac.uk}}</ref> Поради [[Библија|библиските]] стриктури против практиката,<ref>[[Leviticus 19]]:28</ref> императорот [[Константин Велики|Константин I]] забранил тетовирање на лицето околу 330 година од н.е., а [[Седми вселенски собор|Вториот собор во Никеја]] ги забранил сите ознаки на телото како [[Паганство|паганска]] практика во 787 година во н.е..<ref name="Mayor">{{Наведени вести|url=http://www.archaeology.org/9903/abstracts/tattoo.html|title=People Illustrated|last=Mayor|first=Adrienne|date=March–April 1999|work=Archaeological Institute of America|issue=2|volume=52}}</ref> ==== Во кривичните истраги ==== Овие ознаки потенцијално можат да обезбедат мноштво информации за поединец. Едноставните визуелни прегледи, како и понапредните технологии за дигитално препознавање, се користат за да помогнат во идентификувањето или обезбедувањето индиции за осомничените или жртвите на злосторствата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www2.law.temple.edu/10q/tattoo-recognition-technology-gaining-acceptance-as-a-crime-solving-technique/#:~:text=Tattoos%20are%20also%20helpful%20in,attempt%20to%20mutilate%20the%20body|title=Tattoo Recognition Technology Gaining Acceptance as a Crime-Solving Technique|date=31 August 2022}}</ref> ==== Постмортална идентификација ==== [[Податотека:Mark_of_a_deserter.jpg|мини|Тетоважа со ознака на [[Дезертерство|дезертер]] од [[Британска армија|британската армија]]; кожата отстранета по смртта.]] Тетоважите понекогаш ги користат форензичарите за да им помогнат да идентификуваат изгорени, гнили или осакатени тела. Бидејќи пигментот на тетоважата лежи длабоко во кожата, тетоважите не се уништуваат лесно дури и кога кожата е изгорена.<ref>{{Наведено списание|last=Khunger|first=Niti|last2=Molpariya|first2=Anupama|last3=Khunger|first3=Arjun|date=2015|title=Complications of Tattoos and Tattoo Removal: Stop and Think Before you ink|journal=Journal of Cutaneous and Aesthetic Surgery|volume=8|issue=1|pages=30–36|doi=10.4103/0974-2077.155072|issn=0974-2077|pmc=4411590|pmid=25949020|doi-access=free}}</ref> ==== Идентификација на животни ==== Домашните миленичиња, изложбените животни, [[Чистокрвни коњи|чистокрвните коњи]] и [[добиток]]от понекогаш се тетовираат со знаци за [[идентификација на животни]]те. Тетоважите на ушите се метод за идентификација на говедско месо.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.thebeefsite.com/articles/1005/some-ways-to-indentify-beef-cattle/|title=Some Ways To Indentify &#91;sic&#93; Beef Cattle|work=The Beef Site|language=en|accessdate=15 October 2018}}</ref> Тетовирањето со „ознака за шлаканица“ на рамото или на увото е стандарден метод за идентификација во комерцијалното свињарство. [[Брендирање на добиток|Брендирањето]] се користи од слични причини и често се изведува без анестезија, но се разликува од тетовирањето бидејќи во текот на процесот не се вметнува мастило или боја, а ознаката наместо тоа е предизвикана од трајни лузни на кожата.<ref name="FAnGRC">{{Наведена мрежна страница|url=http://randd.defra.gov.uk/Document.aspx?Document=11417_IdentificationandTraceabilityFinal.pdf.|title=REVIEW OF LIVESTOCK IDENTIFICATION AND TRACEABILITY IN THE UK|last=Small|first=Richard|work=GOV.UK|publisher=DEFRA, Farm Animal Genetic Resources Committee|accessdate=17 March 2017}}</ref> Домашните кучиња и мачки понекогаш се тетовираат со сериски број (обично во увото или на внатрешната страна на бутот) преку кој може да се идентификуваат нивните сопственици. Сепак, употребата на микрочип стана сè попопуларен избор и од 2016 година е законски услов за сите 8,5 милиони домашни кучиња во [[Обединето Кралство|ОК]].<ref name="UKGov_microchip2016">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.gov.uk/government/news/compulsory-dog-microchipping-comes-into-effect|title=Compulsory dog microchipping comes into effect|publisher=Government Digital Service|accessdate=17 March 2017}}</ref> Во Австралија, кастрираните мачки и кучиња се обележани со тетоважа на внатрешната страна на [[уво]]то.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.ava.com.au/siteassets/about-us/divisions--branches/ear-tattoo-notice-2009.pdf|title=Ear Tattoo Notice 2009|work=Australian Veterinary Association}}</ref> ==== Козметички ==== [[Податотека:Diana_na_2de_beh.JPG|мини|[[Трајна шминка|Тетовирана шминка за усни]]]] Трајна шминка е употреба на тетоважи за да се создадат долготрајни веѓи, усни, очи (траен ајлајнер), па дури и дефиниција на бенки. Природните бои се користат за имитирање на веѓите и пегите, додека разновидни пигменти за усни и молив за очи за изглед сличен на традиционалната шминка.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nhs.uk/conditions/cosmetic-treatments/permanent-make-up/|title=Permanent Make-Up|work=NHS|accessdate=20 August 2018}}</ref> Растечки тренд во САД и ОК е да се постават уметнички тетоважи над хируршките лузни од [[мастектомија]]. „Повеќе жени избираат да не се реконструираат по мастектомија... Тетоважата со мастектомија или тетоважата со ареола ќе стане само уште една опција за пациентите по рак и вистински личен начин за враќање на контролата врз телата по рак...“<ref>Locke, Katherine. 2013. [https://www.theguardian.com/society/2013/aug/07/mastectomy-tattoo-breast-cancer "Women choose body art over reconstruction after cancer battle: Undergoing a mastectomy is a harrowing experience, but tattoos can celebrate the victory over cancer."] ''The Guardian''. 7 August 2013.</ref> Сепак, тетовирањето на брадавиците на реконструирани гради останува многу барано.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.co.uk/news/magazine-25366749|title=Nipple tattoos and their Michelangelo|date=21 December 2013|work=BBC News}}</ref> ==== Медицински ==== [[Податотека:Man_with_armpit_tattoo._Razor_Neva,_blood_type,_birth_year._Color.jpg|мини|Медицинска тетоважа: [[крвна група]]]] Медицинските тетоважи се користат за да се осигура дека инструментите се правилно лоцирани за повторна примена на радиотерапија и за ареолата во некои форми на реконструкција на градите. Тетовирањето исто така се користело за да се пренесат медицински информации за носителот (на пр. крвна група, здравствена состојба итн.). Пациентите со [[Алцхајмерова болест|Алцхајмер]] можат да бидат истетовирани со нивните имиња, па може лесно да се идентификуваат доколку исчезнат.<ref>Hürriyet Daily News: [http://www.hurriyetdailynews.com/tattooist-offers-to-tattoo-names-of-alzheimer-patients-in-izmir.aspx?pageID=238&nID=71786 Tattooist offers to tattoo names of Alzheimer patients in İzmir]</ref> Дополнително, тетоважите се користат во тонови на кожата за покривање на [[витилиго]], нарушување на пигментацијата на кожата.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=CP27h0r-FjwC|title=Manual of Dermatologic Therapeutics|last=Arndt|first=Kenneth A.|last2=Hsu|first2=Jeffrey T. S.|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|year=2007|isbn=978-0-7817-6058-4|edition=illustrated|page=116|access-date=6 September 2013}}</ref> СС тетоважите од крвната група ({{langx|de|Blutgruppentätowierung}}) ги носеле членовите на [[Вафен-СС]] во нацистичка Германија за време на Втората светска војна за да ја идентификуваат [[Крвна група|крвната група]] на поединецот. По војната, тетоважата била сфатена како ''[[prima facie]]'', ако не и совршен доказ дека е дел од Вафен-СС, што довело до потенцијално апсење и кривично гонење. Ова довело до тоа голем број поранешни Вафен-СС да си пукаат низ раката со пиштол, отстранувајќи ја тетоважата и оставајќи лузни како оние што произлегуваат од инокулација од сипаници, што го прави отстранувањето помалку очигледно.<ref name="lepre">{{Наведена книга|title=Himmler's Bosnian Division: The Waffen-SS Handschar Division 1943–1945|last=Lepre|first=George|date=2004|publisher=Schiffer Publishing Ltd|isbn=978-0-7643-0134-6|page=310}}</ref> Тетоважите веројатно биле користени и во античката медицина како дел од третманите на пациентите. Во 1898 година, Даниел Фуке, лекар, напишал статија за практиките на „медицинско тетовирање“ во [[Стар Египет]], во која ги опишува тетовираните ознаки на женските мумии пронајдени на локацијата [[Деир ел-Бахари]]. Тој шпекулирал дека тетоважите и другите [[Скарификација|скарификации]] забележани на телата можеби служеле за медицинска или терапевтска цел: „Испитувањето на овие лузни, некои бели, други сини, не остава сомнеж дека тие, во суштина, не се украс, туку воспоставен третман за состојба на карлицата, многу веројатно хроничен [[Перинтонитис|карличен перитонитис]]."<ref>Gemma Angel, "[http://blogs.ucl.ac.uk/researchers-in-museums/2012/12/10/tattooed-mummy-amunet/ Tattooing in Ancient Egypt Part 2: The Mummy of Amunet]". 10 December 2012.</ref> [[Еци|Ледениот човек Еци]] имал вкупно 61 тетоважи, кои можеби биле форма на [[акупунктура]] што се користи за ублажување на болката.<ref>{{Наведена книга|title=Purposeful Pain: The Bioarchaeology of Intentional Suffering|last=Piombino-Mascali|first=Dario|last2=Krutak|first2=Lars|date=4 January 2020|isbn=978-3-030-32180-2|series=Bioarchaeology and Social Theory|pages=119–136|chapter=Therapeutic Tattoos and Ancient Mummies: The Case of the Iceman|doi=10.1007/978-3-030-32181-9_6|issn=2567-6814|access-date=28 April 2021|chapter-url=https://link.springer.com/chapter/10.1007%2F978-3-030-32181-9_6}}</ref> Радиолошкото испитување на коските на Еци покажало „дегенерација предизвикана од возраста или напрегање“ што одговара на многу тетовирани области, вклучувајќи остеохондроза и лесна спондилоза во лумбалниот 'рбет и дегенерација во коленото и особено во зглобовите на глуждот.<ref>{{Наведена книга|title=The Man in the Ice|last=Spindler|first=Konrad|publisher=Phoenix|year=2001|isbn=978-0-7538-1260-0|pages=178–184}}</ref> Ако е така, ова е најмалку 2.000 години пред претходно познатата најрана употреба на акупунктурата во [[Акупунктура|Кина]] ({{Околу|100 години во н.е.}}). == Историја == [[Податотека:Whang-od_tattooing.jpg|лево|мини|[[Ванг-од]], последната ''мамбабаток'' (традиционален Калинга yметник за тетоважи) од [[Калинга (покраина)|Калинга]] на [[Филипини]]те, изведувајќи традиционална батек тетоважа.]] Зачуваните тетоважи на антички [[Мумија|мумифицирани]] човечки остатоци откриваат дека тетовирањето се практикува низ целиот свет илјадници години.<ref name="Oldest Tattoos">{{Наведено списание|last=Deter-Wolf|first=Aaron|last2=Robitaille|first2=Benoît|last3=Krutak|first3=Lars|last4=Galliot|first4=Sébastien|date=February 2016|title=The World's Oldest Tattoos|url=https://halshs.archives-ouvertes.fr/halshs-01227846/file/OldestTattoos.pdf|journal=Journal of Archaeological Science: Reports|volume=5|pages=19–24|bibcode=2016JArSR...5...19D|doi=10.1016/j.jasrep.2015.11.007}}</ref> Во 2015 година, научната повторна проценка на возраста на двете најстари познати тетовирани мумии го идентификувала [[Еци]] како најстар пример познат тогаш. Ова тело, со 61 тетоважи, било пронајдено вградено во ледниот мраз на [[Алпи]]те и датирано во 3250 година п.н.е.<ref name="Oldest Tattoos" /><ref>{{Наведени вести|url=http://smithsonianscience.si.edu/2015/12/debate-over-worlds-oldest-tattoo-is-over-for-now/|title=Ancient Ink: Iceman Otzi Has World's Oldest Tattoos|last=Scallan|first=Marilyn|date=9 December 2015|access-date=19 December 2015|publisher=Smithsonian Science News}}</ref> Во 2018 година, најстарите [[Фигуративна уметност|фигуративни]] тетоважи во светот биле откриени на две мумии од Египет, датирани помеѓу 3351 и 3017 година п.н.е.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.bbc.com/news/science-environment-43230202|title='Oldest tattoo' found on 5,000-year-old Egyptian mummies|last=Ghosh|first=Pallab|date=1 March 2018|work=[[BBC]]|access-date=8 March 2018}}</ref> Античкото тетовирање најшироко се практикувало кај [[Австронезиски народ|австронезискиот народ]]. Тоа било една од раните технологии развиени од прото-австронезијците во [[Тајван (држава)|Тајван]] и крајбрежната [[Јужна Кина]] пред најмалку 1500 п.н.е., пред австронезиското проширување на островите на [[Индо-Пацифик]]от.<ref name="kirch">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=VFJpUG5Nzh4C&pg=PA31|title=A Shark Going Inland Is My Chief: The Island Civilization of Ancient Hawai'i|last=Patrick Vinton Kirch|publisher=[[University of California Press]]|year=2012|isbn=978-0-520-27330-6|pages=31–32}}</ref><ref name="fuery2">{{Наведена книга|title=Ancient Ink: The Archaeology of Tattooing|last=Furey|first=Louise|publisher=[[University of Washington Press]]|year=2017|isbn=978-0-295-74284-7|editor-last=Lars Krutak & Aaron Deter-Wolf|pages=159–184|chapter=Archeological Evidence for Tattooing in Polynesia and Micronesia|author-link=Louise Furey|chapter-url=https://books.google.com/books?id=RKZGDwAAQBAJ&pg=PT171}}</ref> Можеби првично било поврзано со [[лов на глава]].<ref name="bald">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=2c2KRnKqWgoC&pg=PA3|title=Ancient Religions of the Austronesian World: From Australasia to Taiwan|last=Baldick|first=Julian|publisher=I.B.Tauris|year=2013|isbn=978-1-78076-366-8|page=3}}</ref> Традициите на тетовирање, вклучително и тетовирањето на лицето, може да се најдат кај сите австронезиски подгрупи, вклучувајќи ги [[Тајвански домороден народ|тајванските домородни народи]], [[Поморска Југоисточна Азија|островјаните Југоисточна Азија]], [[Сојузни Држави на Микронезија|Микронезијците]], [[Полинежани|Полинезијците]] и [[Малгаши]]ните. Древните традиции на тетовирање исто така се документирани меѓу [[Папуанци]]те и [[Меланезијци]]те, со нивната употреба на карактеристични пирсови за кожа од [[опсидијан]]. Некои археолошки локалитети со овие средства се поврзани со австронезиската миграција во [[Папуа Нова Гвинеја]] и [[Меланезија]]. Но, другите локации се постари од австронезиската експанзија, датирани од околу 1650 до 2000 година п.н.е., што сугерира дека постоела традиција на тетовирање во регионот.<ref name="fuery2"/> Меѓу другите етнолингвистички групи, тетовирањето се практикувало и кај [[Ајни|народот Аину]] во Јапонија; некои [[Австроазиски јазици|Австроазијци]] од [[Индокина]] ; [[Бербери|Берберски]] жени од [[Тамазга]] (Северна Африка);<ref name="berber">{{Наведена мрежна страница|url=http://ethnicjewelsmagazine.com/facial-tattooing-of-berber-women-by-sarah-corbett/|title=Facial Tattooing of Berber Women|last=Corbett|first=Sarah|date=6 February 2016|accessdate=18 May 2018|archive-date=2020-04-06|archive-url=https://web.archive.org/web/20200406085729/http://ethnicjewelsmagazine.com/facial-tattooing-of-berber-women-by-sarah-corbett/|url-status=dead}}</ref> народот [[Јоруба]], Фулани и Хауса од [[Нигерија]];<ref>{{Наведено списание|last=Wilson-Fall|first=Wendy|date=Spring 2014|title=The Motive of the Motif Tattoos of Fulbe Pastoralists|journal=African Arts|volume=47|issue=1|pages=54–65|doi=10.1162/AFAR_a_00122}}</ref> [[Американски староседелци|Индијанци]] од [[Претколумбовска Америка|предколумбиската Америка]];<ref name="Evans">Evans, Susan, Toby. 2013. Ancient Mexico and Central America: Archaeology and Culture History. 3rd Edition.</ref> и Пикти од железното време во Британија.<ref name="carr">{{Наведено списание|last=Carr|first=Gillian|year=2005|title=Woad, tattoing, and identity in later Iron Age and Early Roman Britain|journal=Oxford Journal of Archaeology|volume=24|issue=3|pages=273–292|doi=10.1111/j.1468-0092.2005.00236.x}}</ref> === Кина === [[Податотека:Yue_statue.jpg|мини|343x343пкс|[[Бајуе|Јуе]] („варвар“) статуа на тетовиран човек со кратка коса од [[Австронезиски народ|пара-австронезиските]] култури на јужна Кина, од провинцискиот музеј Жеџијанг]] Гробиштата низ [[Таримска котлина|Таримската котлина]] ([[Шјинџјианг|Ксинџијанг]], западна Кина), вклучувајќи ги местата Кавригул, Јангаи, Шенѓиндијан, Загунлук и Кизилчока откриле [[Таримски мумии|неколку тетовирани мумии]] со западноазиски/индоевропски физички особини и културни материјали. Овие датираат помеѓу 2100 и 550 п.н.е.<ref name="Oldest Tattoos2">{{Наведено списание|last=Deter-Wolf|first=Aaron|last2=Robitaille|first2=Benoît|last3=Krutak|first3=Lars|last4=Galliot|first4=Sébastien|date=February 2016|title=The World's Oldest Tattoos|url=https://halshs.archives-ouvertes.fr/halshs-01227846/file/OldestTattoos.pdf|journal=Journal of Archaeological Science: Reports|volume=5|pages=19–24|bibcode=2016JArSR...5...19D|doi=10.1016/j.jasrep.2015.11.007}}</ref> Во античка Кина, тетоважите се сметале за варварска практика поврзана со народите [[Бајуе|Јуе]] од југоисточна и јужна Кина. Тетоважите честопати биле споменувани во литературата на кои се прикажани бандити и народни херои. Доцна се до [[Чјинг (династија)|династијата Чјинг]], вообичаена практика била да се тетовираат [[Кинеско писмо|знаци]] како што се {{Јаз|zh|囚}}(„Затвореник“) на лицата на осудените криминалци. Иако релативно ретки во повеќето периоди од кинеската историја, [[Ропство во Кина|робовите]] понекогаш биле означени за да покажат сопственост. Сепак, се чини дека тетоважите останале дел од јужната култура. [[Марко Поло]] напишал за [[Куанжу]]:„Многумина доаѓаат овде од Горна Индија за да им ги обојат телата со иглата на начин што го опишавме на друго место, бидејќи има многу вешти во овој занает во градот“. Најмалку три од главните ликови – [[Лу Жишен]], Ши Џин (史進) и Јан Чинг (燕青) – во класичниот роман ''[[Водена маргина]]'' се опишани како со тетоважи кои го покриваат речиси целото нивно тело. [[Ву Сонг]] бил осуден на тетоважа на лицето што го опишува неговото злосторство откако го убил Кси Менкинг (西門慶) за да му се одмазди на својот брат. Покрај тоа, [[Кинеска митологија|кинеската легенда]] тврди дека мајката на [[Јуе Феи]] (познат генерал на [[Сунг (династија)|Сонг]]) ги истетовирала зборовите „Одплатете ја земјата со чиста лојалност“ ({{Јаз|zh|精忠報國}}, ''Џинг џонг бао гуо'') на грбот на нејзиниот син пред тој да замине да се приклучи на војската. === Европа === [[Податотека:Prince_Giolo,_Son_to_the_King_of_Moangis_a1528388.jpg|десно|мини|203x203пкс|Џиоло (вистинско име Џеоли) од [[Миангас]], кој станал роб во [[Минданао]] и бил купен од страна на Англичанецот [[Вилијам Дампир|Вилијам Дампиер]] заедно со мајката на Џеоли, која починала на море. Џеоли бил изложен во Лондон во [[човечка зоолошка градина]] во 1691 година пред големи толпи, додека не умрел од [[сипаници]] три месеци подоцна. За целото време додека бил изложен, Дампиер стекнал големо богатство.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.esquiremag.ph/long-reads/features/the-true-story-of-the-mindanaoan-slave-whose-skin-was-displayed-at-oxford-a00029-20171102-lfrm2|title=The True Story of the Mindanaoan Slave Whose Skin Was Displayed at Oxford|last=Mangubat|first=Lio|date=Nov 2, 2017|work=Esquire Philippines|archive-url=https://web.archive.org/web/20230530221346/https://www.esquiremag.ph/long-reads/features/the-true-story-of-the-mindanaoan-slave-whose-skin-was-displayed-at-oxford-a00029-20171102-lfrm2|archive-date=May 30, 2023}}</ref><ref name="Etching of Prince Giolo">Savage, John (c. 1692). [http://acms.sl.nsw.gov.au/item/itemDetailPaged.aspx?itemID=153334 "Etching of Prince Giolo"]. State Library of New South Wales.</ref><ref name="auto2">Maxwell-Stewart, Hamish, in Caplan, J. (2000). Written on the body: The tattoo in European and American history / edited by Jane Caplan. London: Reaktion. {{ISBN|1-86189-062-1}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Barnes|first=Geraldine|year=2006|title=Curiosity, Wonder, and William Dampier's Painted Prince|journal=Journal for Early Modern Cultural Studies|volume=6|issue=1|pages=31–50|doi=10.1353/jem.2006.0002}}</ref>]] Во 1566 година, француските морнари [[Трговија со луѓе|киднапирале]] жена Инуити и нејзиното дете во денешен [[Лабрадор (регион)|Лабрадор]] и ја донеле во градот [[Антверпен]] во денешна [[Белгија]]. Мајката била истетовирана додека детето било без ознака. Во Антверпен, тие двајца биле изложени во локална таверна барем до 1567 година, а во градот биле дистрибуирани рачни флаери кои го промовирале настанот. Во 1577 година, англискиот [[гусар]] [[Мартин Фробишер]] заробил двајца Инуити и ги вратил во Англија на изложба. Еден од Инуитите била тетовирана жена од [[Бафинова Земја|островот Бафин]], која била илустрирана од англискиот картограф [[Џон Вајт (колонист и уметник)|Џон Вајт]].<ref name="Krutak2">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.larskrutak.com/myth-busting-tattoo-art-history/|title=Myth Busting Tattoo (Art) History|last=Krutak|first=Lars|date=22 August 2013|work=Lars Krutak: Tattoo Anthropologist|accessdate=25 February 2020}}</ref> Во 1691 година, [[Вилијам Дампир|Вилијам Дампиер]] донел во Лондон Филипинец по име Џеоли или Џиоло од островот [[Минданао]] (Филипини) кој имал тетовирано тело. Дампиер го изложил Џеоли во [[човечка зоолошка градина]] за да заработи богатство и лажно го означил како „принц“ за да привлече големи толпи. За време на изложбата, Џеоли сè уште тагувал по својата мајка, која Дампиер, исто така, ја поробил и умрела на море за време на нивниот пат назад во Европа. Дампиер тврдел дека се дружел со Џеоли, но со намера да заработи пари, продолжил да го искористува својот „пријател“ изложувајќи го во човечка зоолошка градина, каде што Џеоли починала три месеци подоцна. Мртвото тело на Џеоли потоа беше одрано, а неговото тело без кожа била отстрането, додека тетовираната кожа била продадена и изложена во Оксфорд.<ref>Mangubat (2017). The True Story of the Mindanaoan Slave Whose Skin Was Displayed at Oxford. Esquire.</ref> [[Податотека:Joshua_Reynolds_-_Portrait_of_Omai.jpg|лево|мини|245x245пкс|Портрет на [[Омаи]], тетовиран [[Раиатеја|Раиатец]], кој вил вратен во Европа од стран на[[Џејмс Кук|капетанот Џејмс Кук]].]] Вообичаено се смета дека модерната популарност на тетовирањето потекнува од трите патувања на капетанот [[Џејмс Кук]] до Јужниот Пацифик кон крајот на 18 век. Секако, патувањата на Кук и ширењето на текстовите и сликите од нив довеле до поголема свест за тетовирањето (и, како што е наведено погоре, го увезле зборот „tattow“ во западните јазици).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.rmg.co.uk/discover/explore/captain-cook-sir-joseph-banks-and-tattoos-tahiti|title=Captain Cook, Sir Joseph Banks and tattoos in Tahiti|date=25 August 2015|work=Royal Museums Greenwich|language=en|accessdate=3 April 2020}}</ref> На првото патување на Кук во 1768 година, неговиот научен офицер и ботаничар за експедиција, [[Џозеф Бенкс|Сер Џозеф Бенкс]], како и уметникот [[Сиднеј Паркинсон]] и многу други членови на екипажот, се вратиле во Англија со голем интерес за тетоважите, а Бенкс опширно пишувал за нив<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://thedearsurprise.com/sir-joseph-banks-and-the-art-of-tattoo/|title=Sir Joseph Banks and the Art of Tattoo|last=Knows|first=The Dear|date=6 June 2010|work=The Dear Surprise|language=en-US|accessdate=3 April 2020}}</ref> и се верува дека Паркинсон самиот се тетовирал на [[Тахити]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.sundaypost.com/fp/forgotten-scots-explorer-and-artist-who-sketched-for-captain-cook-expedition-hailed/|title=The story of Scots explorer and artist Sydney Parkinson, who joined Captain Cook's expedition armed with pencils and paint|last=Gallacher|first=Stevie|date=6 August 2018|work=The Sunday Post|language=en-US|accessdate=3 April 2020}}</ref> Бенкс бил високо ценет член на англиската аристократија, кој ја стекнал својата позиција кофинансирајќи ја експедицијата заедно со Кук со десет илјади фунти, многу голема сума во тоа време. За возврат, Кук го вратил со себе тетовираниот [[Раиатеја|Раиатец]], [[Омаи]], кого го претставил на кралот Џорџ и на англискиот суд. На последователните патувања, други членови на екипажот, од офицери, како што е Американецот Џон Ледјард, до обични морнари, биле тетовирани.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://tattoohistorian.com/2014/04/05/the-cook-myth-common-tattoo-history-debunked/|title=The Cook Myth: Common Tattoo History Debunked|date=5 April 2014|work=tattoohistorian.com}}</ref> Првиот документиран професионален тетоважист во Британија бил [[Сатерленд Мекдоналд]], кој работел во салон во Лондон, почнувајќи од 1894 година.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/art/news/sutherland-macdonald-britains-first-professional-tattoo-artist-celebrated-in-new-exhibition-at-the-a6804396.html|title=The man who started the tattoo craze in Britain is coming to a museum near you|work=The Independent|access-date=20 July 2018|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220526/https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/art/news/sutherland-macdonald-britains-first-professional-tattoo-artist-celebrated-in-new-exhibition-at-the-a6804396.html|archive-date=26 May 2022|language=en-GB}}</ref> Во Британија, тетовирањето сè уште било во голема мера поврзано со морнарите<ref>Some days after a shipwreck divers recovered the bodies. Most were unrecognisable, but that of a crew member was readily identified by his tattoos: "The reason why sailors tattoo themselves has often been asked." The Times (London), 30 January 1873, p. 10</ref> и со пониската, па дури и криминалната класа,<ref>''The Times'' (London), 3 April 1879, p. 9: "Crime has a ragged regiment in its pay so far as the outward ... qualities are concerned ... they tattoo themselves indelibly ... asserting the man's identity with the aid of needles and gunpowder. This may be the explanation of the Mermaids, the Cupid's arrows, the name of MARY, the tragic inscription to the memory of parents, the unintended pathos of the appeal to liberty."</ref> но до 1870-тите станало мода меѓу некои членови на повисоките класи, вклучувајќи ги и членовите на кралското семејство,<ref name="Abington 20103"/><ref>{{Наведено списание|last=Broadwell|first=Albert H.|date=27 January 1900|title=Sporting pictures on the human skin|journal=Country Life}} Article describing work of society tattooist [http://www.tattooarchive.com/tattoo_history/macdonald_sutherland.html Sutherland Macdonald] {{Семарх}} refers to his clientele including "members of our Royal Family, among them H.R.H. the Duke of York, H.I.M. the Czarevitch, and Imperial and Royal members of Russian, German and Spanish courts...."</ref> и во неговата подобрена форма можело да биде скап<ref>''The Times'' (London), 18 April 1889, p. 12: "A Japanese Professional Tattooer". Article describes the activities of an unnamed Japanese tattooist based in Hong Kong. He charged £4 for a dragon, which would take 5 hours to do. The article ends "The Hong-Kong operator tattooed the arm of an English Prince, and, in Kioto, was engaged for a whole month reproducing on the trunk and limbs of an English peer a series of scenes from Japanese history. For this he was paid about £100. He has also tattooed ladies.... His income from tattooing in Hong Kong is about £1,200 per annum."</ref> и понекогаш болен процес.<ref>{{Наведено списание|last=Broadwell|first=Albert H.|date=27 January 1900|title=Sporting pictures on the human skin|journal=Country Life}} "In especially sensitive cases a mild solution of cocaine is injected under the skin, ... and no sensation whatever is felt, while the soothing solution is so mild that it has no effect ... except locally."</ref> Забележана [[Општествена хиерархија|класна поделба]] за прифатливоста на практиката продолжила некое време во Британија.<ref>In 1969 the House of Lords debated a bill to ban the tattooing of minors, on grounds it had become "trendy" with the young in recent years but was associated with crime, 40 per cent of young criminals having tattoos. [[Baron Teynham|Lord Teynham]] and the [[Dudley Gordon, 3rd Marquess of Aberdeen and Temair|Marquess of Aberdeen and Temair]] however rose to object that they had been tattooed as youngsters, with no ill effects. ''The Times'' (London), 29 April 1969, p. 4: "Saving young from embarrassing tattoos".</ref> === Северна Америка === Многу [[Американски староседелци|домородни народи од Северна Америка]] практикуваат тетовирање.<ref>{{Наведени вести|url=https://indiancountrytoday.com/archive/native-american-tattoos-influenced-body-art-industry|title=How Native American Tattoos Influenced the Body Art Industry|last=Root|first=Leeanne|date=13 September 2018|work=Ict News|access-date=12 June 2022|language=en}}</ref> Европските истражувачи и трговци кои се сретнале со домородните Американци ги забележале овие тетоважи и пишувале за нив, а неколку Европејци избрале да бидат тетовирани од Индијанци.<ref name="Friedman2012">{{Наведена дисертација}}</ref> Погледнете ја [[Историја на тетовирање во Северна Америка|историјата на тетовирањето во Северна Америка]]. До времето на [[Американска револуција|американската револуција]], тетоважите веќе биле вообичаени меѓу американските морнари (види [[морнарски тетоважи]]).<ref name="Dye">{{Наведено списание|last=Dye|first=Ira|date=1989|title=The Tattoos of Early American Seafarers, 1796–1818|url=https://www.jstor.org/stable/986875|journal=Proceedings of the American Philosophical Society|volume=133|issue=4|pages=520–554|issn=0003-049X|jstor=986875}}</ref> Тетоважите биле наведени во [[Заштитни документи|заштитните документи]], сертификат за идентитет издаден за да се спречи присилно регрутирање во британската [[Кралска воена морнарица|кралска морнарица]].<ref name="Dye" /> Бидејќи документите за заштита биле доказ за американско државјанство, црните морнари ги користеле за да покажат дека се слободни луѓе.<ref>[https://books.google.com/books?id=fDsHKydL67kC&q=%22protection%20papers%22%20slavery&pg=PA305 Law in American History: Volume 1: From the Colonial Years Through the Civil War.] Page 305.</ref> [[Податотека:Tattooed_sailor_aboard_the_USS_New_Jersey.jpg|лево|мини|Фотографија од морнар кој бил тетовиран од својот колега морнар на бродот УСС Њу Џерси во 1944 година.]] Првата регистрирана професионална продавница за тетоважи во САД била основана во раните 1870-ти од германскиот имигрант, [[Мартин Хилдебрант]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://buzzworthytattoo.com/saloon-tattoo-shops-of-new-york-citys-4th-ward/|title=New York City's 1800s Tattoo Shops|last=Nyssen|first=Carmen|work=Buzzworthy Tattoo History|language=en-US|accessdate=6 June 2022}}</ref><ref name=":0">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.atlasobscura.com/articles/civil-war-tattoos|title=Tattooing in the Civil War Was a Hedge Against Anonymous Death|last=Amer|first=Aïda|last2=Laskow|first2=Sarah|date=13 August 2018|work=Atlas Obscura|language=en|accessdate=5 June 2022}}</ref> Тој служел како војник на Унијата во Граѓанската војна и истетовирал многу други војници.<ref name=":0" /> Набргу по Граѓанската војна, тетоважите станале модерни кај младите од високата класа.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://greatest.ink/blog/victorian-tattoos-yes-they-were-a-thing/|title=Victorian Tattoos – Yes, They Were a Thing|last=Namra|first=Inbar|date=5 May 2023|work=Greatest Ink|language=en-US|accessdate=5 May 2023}}{{Мртва_врска|date=December 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Овој тренд траел до почетокот на Првата светска војна. Пронајдокот на електричната машина за тетоважи предизвикал пад на популарноста на тетоважите меѓу богатите. Машината ја направила процедурата на тетовирање многу полесна и поевтина, со што го елиминирала статусениот симбол на тетоважите што претходно ги имале, бидејќи тие сега станале достапни за сите социо-економски класи. Статусниот симбол на тетоважата се префрлила од претставување на богатство во знак што обично се гледа кај бунтовниците и криминалците. И покрај оваа промена, тетоважите останаа популарни меѓу војниците, традиција која продолжува и денес. Во 1975 година, имало само 40 уметници за тетоважи во САД; во 1980 година, имало повеќе од 5.000 самопрогласени уметници за тетоважи,<ref name="Think before you ink: Tattoo risks2">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/adult-health/in-depth/tattoos-and-piercings/art-20045067|title=Think before you ink: Tattoo risks|work=Mayo Clinic|language=en|accessdate=26 April 2022}}</ref> кои се појавиле како одговор на ненадејната побарувачка.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.washingtonpost.com/archive/local/1980/11/09/original-tattoo-artist-times-changing/99616353-ba75-477d-822c-4aeaf062d17a/|title=Original Tattoo Artist: Times Changing|date=9 November 1980|work=[[The Washington Post]]|access-date=5 March 2019|language=en-US|issn=0190-8286}}</ref> Направени се многу студии за тетовираната популација и за гледиштето на општеството за тетоважите. Во јуни 2006 година, ''списанието на Американската академија за дерматологија'' ги објавила резултатите од телефонското истражување од 2004 година: покажало дека 36% од Американците на возраст од 18-29 години, 24% од оние 30-40 и 15% од оние 41-51 имале тетоважа.<ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/patternsforcolle0000unse/page/685|title=Inked Well|last=Kirby|first=David|date=2012|publisher=Bedford/St. Martins|isbn=978-0-312-67684-1|location=Patterns for College Writing: A Rhetorical Reader and Guide|pages=[https://archive.org/details/patternsforcolle0000unse/page/685 685–689]}}</ref> Во септември 2006 година, [[Истражувачки центар Пју|Истражувачкиот центар Пју]] спровел телефонско истражување кое покажало дека 36% од Американците на возраст од 18-25 години, 40% од оние 26-40 и 10% од оние 41-64 имале тетоважа. Тие заклучија дека [[Генерација X|генерацијата X]] и [[Милениумци|Millennials]] се изразуваат преку нивниот изглед, а тетоважите се популарна форма на самоизразување.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://people-press.org/report/300/a-portrait-of-generation-next|title=A Portrait of 'Generation Next'|date=9 January 2007|publisher=[[Pew Research Center|The Pew Research Center for the People and the Press]]|accessdate=5 April 2012}}</ref> Во јануари 2008 година, истражувањето спроведено на интернет од страна на Харис Интерактив проценил дека 14% од сите возрасни луѓе во Соединетите Држави имаат тетоважа, малку помалку од 2003 година, кога 16% имале тетоважа. Меѓу возрасните групи, 9% од оние на возраст од 18-24, 32% од оние 25-29, 25% од оние 30-39 и 12% од оние 40-49 имаат тетоважи, како и 8% од оние 50-64 години. Мажите имаат малку поголема веројатност да имаат тетоважа отколку жените. Од 1970-тите, тетоважите станале главен дел од западната мода, вообичаени и за мажи и за жени, и меѓу сите економски класи<ref>{{Наведени вести|url=https://artsandculture.google.com/exhibit/history-ink/wQx72HUG|title=History, Ink – The Valentine|work=Google Arts & Culture|access-date=20 April 2020|language=en}}</ref> и за возрасни групи од подоцнежните тинејџерски години до средната возраст. За многу млади Американци, тетоважата добила дефинитивно поинакво значење отколку за претходните генерации. Тетоважата претрпе „драматично редефинирање“ и се префрлиле од форма на девијација во прифатлива форма на изразување.<ref>{{Наведено списание|last=Roberts|first=D. J.|year=2012|title=Secret Ink: Tattoo's Place in Contemporary American Culture|journal=Journal of American Culture|volume=35|pages=153–65|doi=10.1111/j.1542-734x.2012.00804.x|pmid=22737733}}</ref> Од 1 ноември 2006 година, [[Оклахома]] станала последната држава што го легализирала тетовирањето, бидејќи го забранила од 1963 година.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.chicagotribune.com/news/ct-xpm-2006-05-11-0605110139-story.html|title=State last to legalize tattoo artists, parlors|date=11 May 2006|work=[[Chicago Tribune]]|access-date=6 June 2019}}</ref> === Австралија === Скарификација се практикувало нашироко меѓу домородните народи во Австралија, сега речиси само практикувано во делови од Арнемската земја. Секоја „намерно поставена лузна раскажува приказна за болка, издржливост, идентитет, статус, убавина, храброст или тага“.<ref name=":12">{{Наведена мрежна страница|url=https://australian.museum/about/history/exhibitions/body-art/aboriginal-scarification/|title=Aboriginal Scarification|last=|first=|work=The Australian Museum|language=en|accessdate=2023-05-21}}</ref><blockquote>''Barramoyokjarlukkugarr walang bolhminy сега bolitj.'' Го ставаат на раната, а потоа се појавува како украсна лузна. ([[Боб Бурувал]], [[Рембарнга]], Арнем Ленд)<ref name=":12"/></blockquote> [[Податотека:Fred_Harris_Tattoo_Studio_slnsw.jpg|мини|Фред Харис, студио за тетоважи, Сиднеј, 1937 година]] Европската историја на употребата на тетоважите во Австралија е дека брендирањето го користеле европските власти за обележување на криминалци во текот на седумнаесеттиот и осумнаесеттиот век.<ref>Clare Andersen in Caplan, J. (2000). Written on the body: The tattoo in European and American history / edited by Jane Caplan. London: Reaktion. {{ISBN|1-86189-062-1}}</ref> Оваа практика ја користеле и британските власти за да ги одбележат армиските дезертери и воениот персонал на воениот суд во Австралија. Во деветнаесеттиот век Австралија тетоважите генерално биле резултат на лични, а не на официјални одлуки, но британските власти почнале да нанесуваат тетоважи заедно со лузни и други телесни ознаки за да ги брендираат и управуваат осудените доделени за транспорт.<ref name="auto2"/> Се чини дека практиката на тетовирање била главно некомерцијално претпријатие за време на периодот на осудениците во Австралија. На пример, Џејмс Рос во Алманахот Хобарт од 1833 година опишува како осудениците на бродот најчесто поминувале време тетовирајќи се со барут.<ref name="auto2" /> Од студијата на 10.180 досиеја на осуденици кои биле пренесени во тогашната земја на Ван Димен (сега Тасманија) помеѓу 1823 и 1853 година, околу 37% од сите мажи и околу 15% од сите жени пристигнале со тетоважи, што ја прави Австралија во тоа време најмногу тетовирана земја од англиско говорно подрачје.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.abc.net.au/news/2016-08-30/convict-tattoos-tasmanias-inked-history-explored-in-book/7798044|title=Tattoo trend goes back to Tasmania's convict era, author finds|date=30 August 2016|work=ABC News}}</ref> До почетокот на дваесеттиот век, во Австралија имало студија за тетовирање, но се чини дека тие не биле многубројни. На пример, студиото за тетовирање во Сиднеј на Фред Харис било прогласено како единствено студио за тетовирање во Сиднеј помеѓу 1916 и 1943 година.<ref>PIX MAgazine, Vol. 1 No. 4 (19 February 1938)</ref> Дизајните на тетоважи често ја рефлектирале културата на денот и во 1923 година, малиот салон на Харис доживеал зголемување на бројот на жени кои се тетовираат. Друг популарен тренд било жените да ги тетовираат нозете за да може да се видат дизајните преку нивните хулахопки.<ref>SYDNEY WOMEN'S CRAZE. (6 October 1923). Maryborough Chronicle, Wide Bay and Burnett Advertiser (Qld. : 1860–1947), p. 11</ref> До 1937 година, Харис бил еден од најпознатите уметници за тетоважи во Сиднеј и правел околу 2000 тетоважи годишно во својата продавница. Морнарите ги обезбедиле повеќето од платната за неговата работа, но меѓу најпопуларните тетоважи во 1938 година биле австралиски знамиња и кенгури за морнарите на американската флота во посета.<ref>Fred Harris Tattoo Studio Sydney, 1916–1943, State Library of New South Wales</ref> [[Податотека:MaoriChief1784.jpg|мини|Водач на [[Маори]] со тетоважи (''моко'') виден од Кук и неговата екипа (нацртан од [[Сиднеј Паркинсон]] 1769 година).]] Во денешна Австралија, популарен дизајн на тетоважа е мотивот на Јужниот крст, или неговите варијации.<ref name="Think before you ink: Tattoo risks2"/> Во моментов има над 2000 официјални практичари на тетоважи во Австралија и над 100 регистрирани салони, а бројот на нерегистрирани салони се проценува дека е двојно поголем. Побарувачката во последната деценија за тетоважи во Австралија се зголеми за над 440%, што ја прави барана професија во земјата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://noink.com.au/no-ink-articles/tattoo-removal-stats#:~:text=With%20over%202000%20official%20tattoo,estimated%20to%20be%20almost%20double.|title=Tattoo Removal Stats and Facts|date=26 November 2019|accessdate=2024-08-26|archive-date=2023-03-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20230317190751/https://noink.com.au/no-ink-articles/tattoo-removal-stats#:~:text=With%20over%202000%20official%20tattoo,estimated%20to%20be%20almost%20double.|url-status=dead}}</ref> Во Австралија се одржуваат неколку големи [[Конвенција за тетоважи|конвенции за тетоважи]], од кои некои се сметаат за најголеми на јужната хемисфера, на кои присуствуваат најдобрите уметници од цела Океанија.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://ritesofpassagefestival.com/|title=Rites Of Passage Tattoo Festival {{!}} Melbourne & Sydney|work=ritesofpassagefestival.com|language=en-US|accessdate=18 July 2022}}{{Мртва_врска|date=December 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tattooexpo.com.au/|title=Australian Tattoo Expo {{!}} 300+ Tattoo Artists Under One Roof|work=www.tattooexpo.com.au|language=en-US|accessdate=18 July 2022|archive-date=2024-08-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20240816190712/https://www.tattooexpo.com.au/|url-status=dead}}</ref> === Латинска Америка === Од трите најпознати предколумбиски цивилизации во Америка, Маите и Ацтеките од Централна Америка биле познати по тоа што имале тетоважи додека Инките од Јужна Америка немале.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.larskrutak.com/pre-columbian-tattoos-of-western-south-america/|title=Pre-Columbian Tattoos of Western South America|date=6 July 2020}}</ref> Сепак, постојат докази дека луѓето [[Чимор|Чиму]] кои им претходеле на Инките имале тетоважи за магични и медицински цели. Различните племиња на Амазон, исто така, имаат тетоважи со милениуми и продолжуваат да го прават тоа до ден-денес, вклучувајќи ги и тетоважите на лицето, а особено луѓето од поречието на [[Шингу]] на [[Северен Регион (Бразил)|северот]] на Бразил и [[Река Путумајо|реката Путумајо]] помеѓу Перу, Бразил и Колумбија<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.larskrutak.com/the-kayabi-tattooers-of-the-brazilian-amazon/|title=The Kayabi: Tattooers of the Brazilian Amazon|date=25 May 2013}}</ref> Сао Паоло, Бразил во голема мера се смета за еден од најтетовираните градови во светот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://100-facts.com/interesting-facts-about-sao-paulo/|title=20 interesting facts about Sao Paulo|date=22 May 2022}}</ref> === Нов Зеланд === [[Маори|Народот Маори]] од Нов Зеланд историски практикувал тетовирање. Меѓу нив се дизајните на лицето кои се носат за да ја означат лозата, социјалната положба и статусот во [[Иви|племето]] наречено ''[[та моко]]''. Уметноста на тетоважата била свет обележје на идентитетот меѓу Маорите, а исто така се нарекува и средство за складирање на нечие тапу, или духовно битие, во задгробниот живот.<ref name="google12">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=BUxKHJAUSxgC&q=atkinson+tattooed&pg=PR3|title=Tattooed: the sociogenesis of a body art|last=Atkinson|first=Michael|publisher=University of Toronto Press|year=2003|isbn=978-0-8020-8568-9|access-date=5 April 2012}}</ref> Една практика била после смртта да се зачува черепот покриен со кожа познат како ''Тои моко'' или [[мокомомаи]]. Во периодот на раниот контакт меѓу Маорите и Европејците, овие глави биле тргувани особено за огнено оружје. Многу од нив сега се враќаат назад во Нов Зеланд, предводени од националниот музеј [[Те Папа]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://traffickingculture.org/encyclopedia/case-studies/toimoko/,%20https://traffickingculture.org/encyclopedia/case-studies/toimoko/|title=Toi moko « Trafficking Culture|language=en-US|accessdate=2023-05-21}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://nzetc.victoria.ac.nz/tm/scholarly/tei-RobMoko-t1-front-d2.html|title=A Strange Trade — Deals in Maori Heads — Pioneer Artists|work=victoria.ac.nz}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://www.abc.net.au/news/2020-12-14/mokomokai-maori-heads-stuff-the-british-stole-repatriations/12771180|title=The headhunters|last=Fennell|first=Marc|date=2020-12-13|work=ABC News|access-date=2023-05-21|last2=Ross|first2=Monique|language=en-AU}}</ref> == Процес == [[Податотека:Man_getting_a_tattoo.ogv|лево|мини|Човек што се тетовира]] Тетовирањето вклучува ставање на пигмент во дермисот на кожата, слојот на дермално ткиво што лежи во основата на [[Покожица|епидермисот]]. По првичното инјектирање, пигментот се дисперзира низ хомогенизираниот оштетен слој низ епидермисот и горниот дермис, при што присуството на туѓ материјал ги активира фагоцитите на [[Имунолошки систем|имунолошкиот систем]] за да ги проголта пигментните честички. Како што продолжува заздравувањето, оштетениот епидермис се обновува и кожата се лупи (елиминирајќи го површинскиот пигмент) додека подлабоко во кожата се формира [[гранулационо ткиво]], кое подоцна се претвора во сврзно ткиво со раст на [[колаген]]. Ова го поправа горниот дермис, каде пигментот останува заробен во последователни генерации на макрофаги, на крајот концентрирајќи се во слој веднаш под границата на дермисот/епидермисот. Неговото присуство таму е стабилно, но долгорочно (децениски) пигментот има тенденција да мигрира подлабоко во дермисот, што ги опфаќа деградираните детали на старите тетоважи.<ref name="kilmer2">{{Наведена мрежна страница|url=https://emedicine.medscape.com/article/1121212-overview|title=Tattoo Lasers: Overview, Histology, Tattoo Removal Techniques|date=13 September 2017|publisher=[[Medscape]]}}</ref> Алтернативен и безболен метод за трајно тетовирање е користење на фластери покриени со микроигли направени од мастило за тетоважа. Фластерот се притиска на кожата на ист начин како што се нанесува привремена хартија за тетоважа на телото. Микроиглите потоа се раствораат, а по неколку минути мастилото тоне во кожата.<ref>[https://research.gatech.edu/researchers-develop-painless-tattoos-can-be-self-administered Researchers Develop Painless Tattoos That Can Be Self-Administered]</ref><ref>{{Наведено списание|last=Li|first=Song|last2=Kim|first2=Youngeun|last3=Lee|first3=Jeong Woo|last4=Prausnitz|first4=Mark R.|date=21 October 2022|title=Microneedle patch tattoos|journal=iScience|language=en|volume=25|issue=10|pages=105014|bibcode=2022iSci...25j5014L|doi=10.1016/j.isci.2022.105014|pmc=9617462|pmid=36317159}}</ref> == Опрема == [[Податотека:Tattoo_machine_2_coil.jpg|мини|Машина за тетовирање со две калеми]] Некои племенски култури традиционално создавале тетоважи со сечење дизајни во кожата и триење на добиената рана со мастило, пепел или други средства; некои култури ја продолжуваат оваа практика, што може да биде додаток на [[скарификација]]та. Некои култури создаваат тетовирани траги со рачно допирање на мастилото во кожата со помош на наострени стапчиња или животински коски (направени во игли) со дискови од глина или, во модерно време, вистински игли. Најчестиот метод на тетовирање во модерното време е електричната [[машина за тетовирање]], која внесува мастило во кожата преку една или повеќе игли кои се [[Лем|залемени]] на шипка, која е прикачена на осцилирачка единица. Единицата брзо и постојано ги придвижува иглите во и надвор од кожата, обично 80 до 150 пати во секунда. Иглите се игли за еднократна употреба кои се спакувани поединечно, или произведени од уметници, по нарачка, како што налагаат групирањата на основа на парче. == Уметничка регулатива и сертификација на здравствен ризик == [[Податотека:24B-cleaning_work_space_with_Madacide,_a_powerful_hospital_germicidal_solution.jpg|мини|Чистење на работниот простор со Мадацид, моќно болничко гермицидно решение]] Тетовирањето е регулирано во многу земји поради поврзаните здравствени ризици за клиентот и уметникот, особено локални инфекции и пренос на вируси. Пластичните престилки за еднократна употреба и заштитата за очи може да се носат во зависност од ризикот од прскање на крв или други секрети во очите или облеката на уметникот за тетовирање. Хигиената на рацете, проценката на ризиците и соодветното отстранување на сите остри предмети и материјали загадени со крв се клучни области. Рацете на уметникот за тетовирање мора да се измијат, како и областа на телото на клиентот што ќе се тетовира. Ракавиците мора да се носат постојано и раната мора често да се брише со некој вид влажна крпа за еднократна употреба. Целата опрема мора да се стерилизира во сертифициран [[автоклав]] пред и после секоја употреба. Добра практика е да им се обезбеди на клиентите печатен формулар за согласност во кој се наведени ризиците и компликациите, како и инструкции за последователна нега на тетоважата.<ref name="CIEH2013">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cieh.org/media/1261/tattooing-and-body-piercing-guidance-toolkit-july-2013.pdf|title=Tattooing and body piercing guidance: Toolkit|publisher=Chartered Institute of Environmental Health|accessdate=17 March 2017|archive-date=2018-05-29|archive-url=https://web.archive.org/web/20180529204431/https://www.cieh.org/media/1261/tattooing-and-body-piercing-guidance-toolkit-july-2013.pdf|url-status=dead}}</ref> == Асоцијации == ==== Историски асоцијации ==== [[Податотека:Body_art,_1907_black_n_white.jpg|мини|[[Мод Вагнер|Г-ѓа М. Стивенс Вагнер]] со раце и гради покриени со тетоважи, 1907 година.]] Меѓу [[Австронезиски народ|австронезиските]] општества, тетоважите имале различни функции. Меѓу мажите, тие биле силно поврзани со раширената практика на [[лов на глави]] . Во општествата за ловење на глави, како луѓето од Ифугао и [[Дајаци|Дајак]], тетоважите биле записи за тоа колку глави зеле војниците во битка и биле дел од обредите на иницијација во зрелоста. Според тоа, бројот, дизајнот и локацијата на тетоважите укажувале на статусот и моќта на воинот. Тие, исто така, се сметале за магични штитови против разни опасности како зли духови и болести.<ref>{{Наведена книга|title=Inked: Tattoos and Body Art around the World|last=DeMello|first=Margo|date=2014|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-61069-076-8}}</ref> Помеѓу [[Висајани]]те на претколонијалните Филипини, тетоважите ги носеле благородништвото ''Тумао'' и класата на воинот ''тимва'' како постојани записи за нивното учество и однесување во поморските рации познати како ''мангајав''.<ref name="scott2">{{Наведена книга|title=Barangay: sixteenth-century Philippine culture and society|last=William Henry Scott|publisher=[[Ateneo de Manila University Press]]|year=1994}}</ref><ref name="arcilla">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=uxEYobbU-D8C&q=timawa&pg=PA14|title=An Introduction to Philippine History|last=José S. Arcilla|publisher=Ateneo de Manila University Press|year=1998|isbn=9789715502610|pages=14–16}}</ref> Кај австронезиските жени, како и тетоважите на лицето кај жените од народот Тајал и [[Маори]], тие биле индикатори за статус, вештина и убавина.<ref>{{Наведена книга|title=Moko; or Maori Tattooing|last=Major-General Robley|publisher=Chapman and Hall Limited|year=1896|page=5|chapter=Moko and Mokamokai – Chapter I – How Moko First Became Knows to Europeans|access-date=26 September 2009|chapter-url=https://nzetc.victoria.ac.nz/tm/scholarly/tei-RobMoko-t1-body-d1-d2.html}}</ref><ref name="lach">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=M4t8S7BfgeIC&pg=PA1499|title=Asia in the Making of Europe, Volume III: A Century of Advance. Book 3: Southeast Asia|last=Lach, Donald F.|last2=Van Kley, Edwin J.|publisher=[[University of Chicago Press]]|year=1998|isbn=978-0-226-46768-9|page=1499}}</ref> Тетоважите биле дел од древната [[Ву култура]] на Делтата на Јангцекјанг, но имале негативни конотации во традиционалната [[Хан (народ)|култура на Хан]] во [[Народна Република Кина|Кина]]. Бегалците од Џоу, Ву Таибо и неговиот брат Жонгјонг, биле евидентирани како ја сечат косата и се тетовираат за да бидат прифатени пред да ја основаат државата Ву, но Џоу и империјалната кинеска култура имале тенденција да го ограничат тетовирањето како казна за обележување на криминалци.<ref name="dem7-61">{{Наведена книга|title=Encyclopedia of body adornment|last=DeMello|first=Margo|publisher=Greenwood Press|year=2007|isbn=978-0-313-33695-9|location=Westport|page=61}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/streetlifechina0000unse/page/163|title=Streetlife China|last=Dutton|first=Michael|publisher=Cambridge University Press|year=1998|isbn=978-0-521-63141-9|location=Cambridge|pages=[https://archive.org/details/streetlifechina0000unse/page/163 163 & 180]}}</ref> Поврзаноста на тетоважите со [[Злосторство|криминалците]] било пренесено од Кина за да влијае на Јапонија.<ref name="dem7-61" /> Денес, тетоважите остануваат генерално ненаклонети во кинеското општество.<ref>{{Наведена книга|url=https://archive.org/details/streetlifechina0000unse/page/180|title=Streetlife China|last=Dutton|first=Michael|publisher=Cambridge University Press|year=1998|isbn=978-0-521-63141-9|location=Cambridge|page=[https://archive.org/details/streetlifechina0000unse/page/180 180]}}</ref> Тетовирањето на криминалци и робови било вообичаено во [[Римско Царство|Римската империја]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://ancientworlds.net/aworlds_direct/app_main.php?pageData=Post/55599|title=Tattoos and the Romans...|work=ancientworlds.net|accessdate=2024-04-16}}</ref> Католичките [[Хрвати во Босна и Херцеговина|Хрвати]] од [[Босна и Херцеговина|Босна]], особено децата и жените, користеле [[Христијанско тетовирање во Босна и Херцеговина|сицање]] за заштита од преминувањето во [[ислам]] за време на отоманското владеење на Балканот.<ref>Truhelka, Ciro. ''Wissenschaftliche Mittheilungen Aus Bosnien und der Hercegovina'': "Die Tätowirung bei den Katholiken Bosniens und der Hercegovina." Sarajevo; Bosnian National Museum, 1896.</ref> [[Податотека:Tsukioka_Yoshitoshi_-_Looking_in_Pain_-_a_Prostitute_of_the_Kansei_Era.jpg|лево|мини|Јапонски отпечаток од дрво ( ''[[укијо-е]]'' ) од 1888 година, на кој проститутка си го гризе марамчето од болка додека нејзината рака е тетовирана. Врз основа на историската практика, тетоважата најверојатно е името на нејзиниот љубовник. отпечатено од [[Цукиока Јошитоши]].]] Во 19 век, ослободените осуденици од САД и Австралија, како и британските воени дезертери биле идентификувани со тетоважи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bada.org/object/military-deserter-marking-instrument-1842|title=A Military Deserter Marking Instrument, 1842|work=BADA|language=en|accessdate=2024-04-16}}</ref> Затворениците во [[Нацистички концентрациони логори|нацистичките концентрациони логори]] биле тетовирани со број за идентификација. Денес, многу затвореници се уште се тетовираат како показател за времето поминато во затвор.<ref name="Abington 20103"/> [[Влада на Меиџи Јапонија|Владата на Меиџи Јапонија]] ги забранила тетоважите во 19 век, забрана која постоела 70 години пред да биде укината во 1948 година.<ref>Ito, Masami, "[http://search.japantimes.co.jp/cgi-bin/nn20100608i1.html Whether covered or brazen, tattoos make a statement]", ''[[Japan Times]]'', 8 June 2010, p. 3</ref> Од 6 јуни 2012 година, сите нови тетоважи се забранети за вработените во градот [[Осака]]. Постојните тетоважи треба да бидат покриени со соодветна облека. Прописите биле додадени во етичките кодекси на Осака, а вработените со тетоважи биле охрабрени да ги отстранат. Ова е направено поради силната поврзаност на тетоважите со јакузата, или јапонскиот организиран криминал, откако официјален претставник на Осака во февруари 2012 година му се заканил на ученик покажувајќи ја неговата тетоважа. [[Американски староседелци|Домородните Американци]] користеле тетоважи за да го претстават своето племе.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cloakanddaggerlondon.co.uk/native-american-tattoos/|title=Native American Tattoos|date=30 September 2020|work=Cloak and Dagger Tattoo London|language=en-US|accessdate=26 April 2022}}</ref> [[Податотека:Tattoo_Collection_of_the_Laboratoire_de_sciences_judiciaires_of_Montreal,_1925.jpg|мини|Колекција на тетоважи на [[Вилфрид Дером]], 1925 година]] ==== Модерни асоцијации ==== Тетоважите се силно поврзани со [[Девијантно однесување|девијација]], растројства на личноста и криминал.<ref name="Wesley">{{Наведено списание|last=Wesley G. Jennings|last2=Bryanna Hahn Fox|last3=David P. Farrington|date=14 January 2014|title=Inked into Crime? An Examination of the Causal Relationship between Tattoos and Life-Course Offending among Males from the Cambridge Study in Delinquent Development|journal=Journal of Criminal Justice|volume=42|issue=1, January–February 2014|pages=77–84|doi=10.1016/j.jcrimjus.2013.12.006}}</ref><ref name="Adams">{{Наведено списание|last=Adams|first=Joshua|year=2012|title=The Relationship between Tattooing and Deviance in Contemporary Society|journal=Deviance Today|pages=137–145}}</ref> Иако општото прифаќање на тетоважите е во пораст во западното општество, тие сè уште носат тешка стигма кај одредени општествени групи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/kevin-bailey/society-and-tattoos_b_15788552.html|title=Society And Tattoos|date=4 April 2017|work=HuffPost UK|language=en|accessdate=26 May 2019}}</ref> Тетоважите генерално се сметаат за важен дел од културата на [[Руски криминални тетоважи|руската мафија]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.theguardian.com/artanddesign/2010/oct/26/russian-criminal-tattoos|title=Russian criminal tattoos: breaking the code|last=Hodgkinson|first=Will|date=26 October 2010|work=The Guardian|language=en|accessdate=21 September 2018}}</ref> [[Податотека:Latin_King_.jpg|лево|мини|Член на бандата [[Latin Kings]] ја покажува својата тетоважа од бандата.]] Тековните културни сфаќања за тетоважите во Европа и Северна Америка се под големо влијание на долгогодишните стереотипи засновани на девијантни општествени групи во 19 и 20 век. Особено во Северна Америка, тетоважите се поврзуваат со стереотипи, [[фолклор]] и расизам.<ref name="google12"/> Дури во 1960-тите и 1970-тите, луѓето ги поврзувале тетоважите со такви општествени отпадници како моторџии и затвореници <ref>''Bodies of Inscription: A Cultural History of the Modern Tattoo Community''. Margo DeMello. Durham, NC: [[Duke University Press]], 2000. vii + 222 pp., photographs, notes, bibliography, index.</ref> Денес, во Соединетите Држави многу затвореници и криминални банди користат карактеристични тетоважи за да укажат на факти за нивното криминално однесување, [[Затворска тетоважа|затворски казни]] и организациска припадност.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.foto8.com/issue01/dprisontattoos/prisontattoos1.html|title=Texas Prison Tattoos|last=Lichtenstein|first=Andrew|work=Foto8|accessdate=8 December 2007}}</ref> [[Тетоважа со капка солза|Тетоважата со капка солза]], на пример, може да биде симбол на извршено убиство, или секоја солза претставува смрт на пријател. Во исто време, припадниците на [[Вооружени сили на САД|американската војска]] имаат подеднакво добро воспоставена и долготрајна [[историја на тетовирање]] за да укажуваат на воени единици, битки, убиства итн., асоцијација што останува широко распространета меѓу постарите Американци. Во Јапонија, тетоважите се поврзани со криминални групи од [[јакуза]], но има и групи кои не се јакуза, како што е здружението за тетоважи на [[Фукуши Масаичи]], кое направило обид да ги зачува кожите на мртвите Јапонци кои имале обемни тетоважи. Тетовирањето е исто така вообичаено во британските вооружени сили. Во зависност од вокацијата, тетоважите се прифатени во голем број професии во Америка. Компаниите во многу области се повеќе се фокусирани на диверзитетот и вклученоста.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://smallbusiness.yahoo.com/advisor/tattoos-no-longer-kiss-death-workplace-163214544.html|title=Tattoos No Longer A Kiss Of Death In The Workplace|last=Hennessey|first=Rachel|date=8 March 2013|publisher=Yahoo! Small Business Advisor|archive-url=https://web.archive.org/web/20130504133148/http://smallbusiness.yahoo.com/advisor/tattoos-no-longer-kiss-death-workplace-163214544.html|archive-date=May 4, 2013|accessdate=15 March 2013}}</ref> Мејнстрим уметничките галерии одржуваат изложби на конвенционални и прилагодени дизајни на тетоважи, како што е ''Beyond Skin'', во [[Музеј на Кројдон|Музејот на Кројдон]].<ref name="croydon">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.museumofcroydon.com/beyondskin|title=Beyond Skin|work=Museum of Croydon|archive-url=https://web.archive.org/web/20180817125017/http://www.museumofcroydon.com/beyondskin|archive-date=17 August 2018|accessdate=17 August 2018}}</ref> Во Британија, постојат докази за жени со тетоважи, сокриени со нивната облека, во текот на 20 век, и записи за жени тетоважи како Џеси Најт од 1920-тите.<ref name="Mifflin2013">{{Наведена книга|title=Bodies of Subversion: A secret history of women and tattoo|last=Mifflin|first=Margot|date=2013|publisher=Powerhouse Books|isbn=978-1-57687-613-8|edition=3rd|pages=192}}</ref> Студијата за „изложени на ризик“ (како што е дефинирано со отсуство од училиште и отсуство од работа) адолесценти покажала позитивна корелација помеѓу модификацијата на телото и негативните чувства кон телото и ниската самодоверба; сепак, студијата исто така покажала дека силен мотив за модификација на телото е потрагата по „јас и обидите да се постигне владеење и контрола над телото во доба на зголемено отуѓување“.<ref>{{Наведено списание|last=Carroll|first=L.|last2=Anderson|first2=R.|year=2002|title=Body piercing, tattooing, self-esteem, and body investment in adolescent girls|journal=Adolescence|volume=37|issue=147|pages=627–37|pmid=12458698}}</ref> Преваленцијата на жените во индустријата за тетоважи во 21 век, заедно со поголем број жени кои носат тетоважи, се чини дека ги менува негативните перцепции. Во списанието ''Covered in Ink'' од Беверли Јуен Томпсон, таа интервјуира многу тетовирани жени во Вашингтон, Мајами, Орландо, Хјустон, Лонг Бич и Сиетл од 2007 до 2010 година користејќи набљудување на учесниците и длабински интервјуа на 70 жени. Помладите генерации обично повеќе не се вознемируваат од силно тетовирани жени, додека постарата генерација, вклучувајќи ги и учесниците, родителите имаат поголема веројатност да ги гледаат со презир, некои дури одат до крајност да се откажат од своите деца затоа што се тетовираат.<ref>{{Наведена книга|title=Covered in Ink|last=Thompson|first=Beverly Yuen|date=24 July 2015|publisher=New York University Press|isbn=978-0-8147-6000-0|doi=10.18574/nyu/9780814760000.001.0001}}</ref> Обично како реагира семејството е показател за нивната врска воопшто. Биле дадени извештаи дека членовите на семејството кои не прифаќале тетоважи сакале да ги исчистат сликите, да ги истурат со света вода или хируршки да ги отстранат. Семејствата кои емоционално ги прифаќале членовите на своето семејство можеле да одржуваат блиски врски по тетовирањето.<ref>{{Наведена книга|title=Covered in Ink: Tattoos, Women and the Politics of the Body|last=Thompson|first=Beverly Yuen|date=2015|publisher=[[New York University Press]]|pages=87–88}}</ref> == Рекламирање и маркетинг == Тетоважите се користат и во маркетинг и рекламирање со компании кои им плаќаат на луѓето да имаат тетовирани логоа на брендови како [[HBO]], [[Ред Бул|Red Bull]] и [[АСОС|ASOS.com]] по нивните тела.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.prdaily.com/Main/Articles/Your_ad_here_Marketers_turn_to_tattoos_14716.aspx#|title='Your ad here?' Marketers turn to tattoos|last=Allen|first=Kevin|date=25 June 2013|work=PR Daily|access-date=18 April 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20130627202025/http://www.prdaily.com/Main/Articles/Your_ad_here_Marketers_turn_to_tattoos_14716.aspx|archive-date=27 June 2013|publisher=Ragan Communications, Inc.}}</ref> Оваа практика е позната како „skinvertising“ (кожно рекламирање).<ref>{{Наведени вести|url=http://www.details.com/blogs/daily-details/2013/05/the-tattoo-as-corporate-branding-tool.html|title=The Tattoo As Corporate Branding Tool|last=Hines|first=Alice|date=30 May 2013|work=Details|access-date=18 April 2014|publisher=Condé Nast.|archive-date=2015-09-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20150923213906/http://www.details.com/blogs/daily-details/2013/05/the-tattoo-as-corporate-branding-tool.html|url-status=dead}}</ref> BT's Smokehouse, ресторан за скара лоциран во Масачусетс, им нудел на клиентите бесплатни доживотни оброци доколку го истетовираа логото на установата на видлив дел од телото. Девет луѓе го направиле.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.telegram.com/article/20130219/NEWS/102199933/0|title=B.T.'s Smokehouse logo tattoo earns patrons free meals for life|last=Boynton|first=Donna|date=19 February 2013|work=Telegram.com|access-date=18 April 2014|publisher=[[Worcester Telegram]] & Gazette Corp.}}</ref> == Здравствени ризици == [[Податотека:Tattoo_keloid.JPG|лево|мини|Формирање [[келоид]]и на местото на тетоважата]] Болката при тетовирањето може да варира од непријатна до измачувачка во зависност од локацијата на тетовирањето на телото. Со употреба на модерни креми за здрвување, болката може да се елиминира или намали. За време на процедурите за тетовирање може да дојде до онесвестување, но не се смета за многу веројатно. Поради тоа што бара пробивање на имунолошката бариера формирана од кожата, тетовирањето носи здравствени ризици, вклучувајќи инфекција и алергиски реакции. Современите тетоважи ги намалуваат здравствените ризици следејќи ги универзалните мерки на претпазливост при работа со предмети за еднократна употреба и стерилизирање на нивната опрема по секоја употреба. Многу јурисдикции бараат уметниците на тетоважи да поминат обука за патогени преку крв, како што е онаа обезбедена преку [[Црвен крст и Црвена полумесечина|Црвениот крст]] и OSHA. Од 2009 година (во САД) нема пријавени случаи на ХИВ зарази од тетоважи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.cdc.gov/hiv/resources/factsheets/transmission.htm|title=HIV and Its Transmission|date=July 1999|publisher=CDC|archive-url=https://web.archive.org/web/20100304131732/http://cdc.gov/hiv/resources/factsheets/transmission.htm|archive-date=4 March 2010}}</ref> Кај аматерското тетовирање, како што е практиката во затворите, постои зголемен ризик од инфекција. Инфекциите кои теоретски може да се пренесат со употреба на нестерилизирана опрема за тетовирање или контаминирано мастило вклучуваат површински инфекции на кожата, габични инфекции, некои форми на [[хепатит]]ис, [[Херпес симплекс вирус|вирус на херпес симплекс]], [[ХИВ]], [[Стафилококи|стафилокок]], [[тетанус]] и [[туберкулоза]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mayoclinic.com/health/tattoos-and-piercings/MC00020|title=Tattoos: Risks and precautions to know first|date=20 March 2012|publisher=MayoClinic.com|accessdate=5 April 2012}}</ref> Мастилата за тетоважи се опишани како „хистолошки извонредно нереактивни“.<ref name="kilmer2"/> Сепак, документирани се медицински случаи на алергиски реакции на мастила за тетоважи, особено одредени бои. Ова понекогаш се должи на присуството на никел во пигментот на мастило, што предизвикува вообичаена алергија на метал. Повремено, кога ќе се пробие [[крвен сад]] за време на процедурата за тетовирање, може да се појави [[модринка]] / [[хематом]]. Во исто време, голем број мастила за тетоважи може да содржат опасни материи, а Европската агенција за хемикалии (ECHA) поднесе предлог за ограничување на намерната употреба или ограничувањето на концентрацијата на приближно 4000 супстанции кои се содржани во мастилата за тетоважи.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://echa.europa.eu/-/proposal-to-restrict-hazardous-substances-in-tattoo-inks-and-permanent-make-up|title=Proposal to restrict hazardous substances in tattoo inks and permanent make-up – All news – ECHA|work=echa.europa.eu|language=en-GB|accessdate=26 October 2018}}</ref> Според студијата на [https://euon.echa.europa.eu/ Опсерваторијата за наноматеријали на Европската унија (EUON] ), голем број современи мастила за тетоважи содржат наноматеријали.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://euon.echa.europa.eu/documents/23168237/24095696/070918_euon_nanopigments_literature_study_report_en.pdf/58977ab1-1059-4b41-f003-18ae9d7a157c|title=Literature study on the uses and risks of nanomaterials as pigments in the European Union|work=European Union Observatory for Nanomaterials (EUON)|accessdate=2024-08-26|archive-date=2021-07-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20210702005229/https://euon.echa.europa.eu/documents/23168237/24095696/070918_euon_nanopigments_literature_study_report_en.pdf/58977ab1-1059-4b41-f003-18ae9d7a157c|url-status=dead}}</ref> Овие предизвикуваат значителни нанотоксиколошки проблеми. Одредени бои - црвена или слични бои како виолетова, розова и портокалова - имаат тенденција да предизвикуваат повеќе проблеми и оштетувања во споредба со другите бои.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://livsstil.tv2.dk/kropogsundhed/2014-03-26-gode-r%C3%A5d-om-tatoveringer-de-her-farver-skal-du-undg%C3%A5|title=Gode råd om tatoveringer: De her farver skal du undgå|date=26 March 2014}}</ref> Црвеното мастило дури предизвикало толку сериозни оштетувања [[Човечка кожа|на кожата]] и [[Човечко месо|месото]] што била неопходна [[ампутација]] на нога или рака. Ако дел од тетоважата (особено ако е црвена) почне да предизвикува дури и помали проблеми, како што се чешање или уште полошо, грутка, тогаш данските експерти силно предлагаат да се отстранат црвените делови.<ref>Danish TV programme "''Min krop til andres forfærdelse''" or "My body to the dismay of others" aired on DR 3 1. July 9pm CEST. A man who at a younger age had competed with his older brother to obtain the largest tattoos, experienced an infection years later originating in the red portions of the tattoos, resulting in his left leg being amputated piece by piece. Also, a woman with incipient problems at her two formerly red roses was followed as her skin was removed.</ref> Во 2017 година, истражувачите од Европскиот центар за синхротронско зрачење во Франција открија дека некои од хемикалиите во мастилото за тетоважи се акумулираат во [[Лимфен јазол|лимфните јазли]], попречувајќи ја нивната способност да се борат против инфекциите.<ref>{{Наведено списание|last=Schreiver|first=Ines|last2=Hesse|first2=Bernhard|last3=Seim|first3=Christian|last4=Castillo-Michel|first4=Hiram|last5=Villanova|first5=Julie|last6=Laux|first6=Peter|last7=Dreiack|first7=Nadine|last8=Penning|first8=Randolf|last9=Tucoulou|first9=Remi|date=2017-09-12|title=Synchrotron-based ν-XRF mapping and μ-FTIR microscopy enable to look into the fate and effects of tattoo pigments in human skin|url=https://www.nature.com/articles/s41598-017-11721-z|journal=Scientific Reports|language=en|volume=7|issue=1|doi=10.1038/s41598-017-11721-z|issn=2045-2322|pmc=5595966|pmid=28900193}}</ref> Сепак, авторите забележаа дека повеќето тетовирани лица, вклучувајќи ги и анализираните донатори, не страдаат од хронично воспаление.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.the-scientist.com/tattoo-ink-nanoparticles-persist-in-lymph-nodes-30933|title=Tattoo Ink Nanoparticles Persist in Lymph Nodes|last=Akst|first=Jef|date=2017-09-12|work=The Scientist Magazine|language=en|archive-url=https://archive.today/20240229115210/https://www.the-scientist.com/tattoo-ink-nanoparticles-persist-in-lymph-nodes-30933|archive-date=2024-02-29|accessdate=2024-08-17}}</ref> Уметниците за тетоважи често препорачуваат заштита на кожата од сонце за да се спречи бледнеењето на тетоважите и да се зачува интегритетот на кожата за да се олесни идното тетовирање.<ref>{{Наведено списание|date=18 September 2018|title=Re: Cutaneous melanoma attributable to sunbed use: systematic review and meta-analysis|url=https://www.bmj.com/content/345/bmj.e4757/rr/615167|journal=The BMJ|language=en|pages=e4757}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Rosenbaum|first=Brooke E.|last2=Milam|first2=Emily C.|last3=Seo|first3=Lauren|last4=Leger|first4=Marie C.|date=2016|title=Skin Care in the Tattoo Parlor: A Survey of Tattoo Artists in New York City|journal=Dermatology|language=en|volume=232|issue=4|pages=484–489|doi=10.1159/000446345|issn=1018-8665|pmid=27287431|doi-access=free}}</ref> == Отстранување == {{Главно|Отстранување на тетоважа}} Додека тетоважите се сметаат за трајни, понекогаш е можно да се отстранат, целосно или делумно, со ласерски третмани. Вообичаено, пигментите базирани на јаглерод или пигменти на база на железо-оксид, како и некои обоени мастила може да се отстранат поцелосно од мастилата со други бои. Трошоците и болката поврзани со отстранувањето на тетоважите обично се поголеми од трошоците и болката поврзани со нивното нанесување. Други методи освен методите за ласерско отстранување на тетоважи вклучуваат [[дермабразија]], салабразија (чистење на кожата со [[Сол (зачин)|сол]]), техники за намалување, [[криохирургија]] и [[wiktionary:excision|ексцизија]]. Овие постари методи, сепак, се речиси целосно заменети со опции за третман со ласерско отстранување.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tattoo-bewertung.de/content/aktuelle-laserbehandlung|title=Images of Tattoo removal procedure|language=de|accessdate=12 January 2011}}</ref> == Привремени тетоважи == [[Податотека:Ambigram_tattoo_Love_Eros.jpg|мини|Привремена [[декал]] тетоважа со [[амбиграм]] ''[[Љубов]] / [[Ерос (концепт)|ерос]]'', на зглобовите]] '''Привремена тетоважа''' е непостојана слика на кожата која наликува на постојана тетоважа. Како форма на сликање на телото, привремените тетоважи може да се нацртаат, насликаат или нацртаат со aерограф.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.savedtattoo.com/temporary-vs-permanent-tattoos/|title=Temporary Vs. Permanent Tattoos: Which One Should You Get? - Saved Tattoo|date=2 March 2021|language=en-US|accessdate=26 April 2022}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://emotionified.com/how-to-remove-temporary-tattoos|title=How to remove temporary tattoos|date=15 July 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20220815134614/https://emotionified.com/how-to-remove-temporary-tattoos/|archive-date=15 August 2022|accessdate=22 July 2021}}</ref> === Видови === ==== Привремени декал тетоважи ==== Привремените [[декал]] тетоважи се користат за украсување на кој било дел од телото. Тие може да траат еден ден или повеќе од една недела.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.fda.gov/Cosmetics/ProductsIngredients/Products/ucm108569.htm|title=Temporary Tattoos, Henna/Mehndi, and "Black Henna"|work=FDA|accessdate=3 August 2015}}</ref> ==== Привремени тетоважи со воздушна четка (aерограф) ==== Иако станале попопуларни и обично бараат поголема инвестиција, привремените тетоважи со воздушна четка имаат помала веројатност да постигнат изглед на трајна тетоважа и може да не траат толку долго како привремените тетоважи со притискање. Уметник прска тетоважи со воздушна четка користејќи матрица со козметички мастила на база на алкохол. Како и тетоважите со налепници, привремените тетоважи со воздушни четки исто така лесно се отстрануваат со алкохол за триење или бебешко масло. ==== Привремени тетоважи со хена ==== [[Податотека:Lower_leg_Tattoo.jpg|десно|мини|Се применува привремена тетоважа со [[хена]]]] Друга алтернатива за тетоважа се тетоважите базирани на [[хена]], кои генерално не содржат адитиви. Хена е супстанца од растително потекло која се насликува на кожата, обојувајќи ја во црвено-портокалова-кафена боја. Поради полу-постојаната природа на хена, им недостасуваат реални бои типични за привремените тетоважи налепници. Поради процесот на аплицирање кој одзема многу време, тоа е релативно лоша опција за децата. Дерматолошките публикации известуваат дека алергиските реакции на природната хена се многу ретки и производот генерално се смета за безбеден за нанесување на кожата. Сепак, може да се појават сериозни проблеми од употребата на хена со одредени адитиви. FDA и медицинските списанија известуваат дека привремените тетоважи со црна хена се особено опасни. === Безбедност === ==== Безбедност на привремените декал тетоважи ==== Привремените декал тетоважи, кога легално се продаваат во Соединетите држави, нивните адитиви во боја биле одобрени од американската Администрација за храна и лекови (FDA) како козметика - ФДА утврдила дека овие бои се безбедни за „директен дермален контакт“. Додека FDA добила некои извештаи за мала иритација на кожата, вклучувајќи црвенило и оток, од овој тип на привремена тетоважа, агенцијата открила дека овие симптоми се „специфични за човекот“ и не се доволно значајни за да ги поддржат предупредувањата за јавноста. Меѓутоа, неодобрените пигменти, кои понекогаш ги користат неамериканските производители, може да предизвикаат алергиски реакции кај секого. ==== Безбедност на тетоважата со воздушна четка ==== Видовите на бои за воздушните четки кои се произведени за изработка, создавање уметност или украсување облека никогаш не треба да се користат за тетовирање. Овие бои можат да бидат алергени или токсични. ==== Безбедност на тетоважите со хена ==== [[Податотека:Dermititis_black_henna.JPG|мини|[[Дерматит]]ис поради привремена тетоважа (делфин) направена со [[Хена|црна Хена]]]] Управата за храна и лекови на САД (FDA) редовно издава предупредувања до потрошувачите за избегнување на какви било привремени тетоважи означени како црна хена или претходно измешана хена бидејќи тие може да содржат потенцијално штетни состојки како [[сребро нитрат]], кармин, [[пирогалол]], дисперзирана портокалова боја и [[хром]]. Црната хена ја добива својата боја од парафенилендиамин (PPD), текстилна боја одобрена од FDA за човечка употреба само за боење на косата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.foxnews.com/health/2013/03/26/fda-warns-consumers-about-dangers-temporary-tattoos/|title=FDA warns consumers about dangers of temporary tattoos|date=26 March 2013|work=Fox News|accessdate=3 August 2015}}</ref> Во Канада, употребата на PPD на кожата, вклучително и боја за коса, е забранета. Истражувањата ги поврзале овие и други состојки со низа здравствени проблеми, вклучувајќи алергиски реакции, хронични воспалителни реакции и доцни алергиски реакции на сродните бои за облека и фризерски бои. Тие можат да ги предизвикаат овие реакции долго по апликацијата. Ниту црната, ниту претходно измешаната хена не се одобрени за козметичка употреба од страна на FDA. == Религиозни погледи == [[File:A_bride_body_art_Hindu_culture_religion_rites_rituals_sights.jpg|алт=feet decorated with temporary tattoos|десно|192x192пкс|Лево/горе: Стапала на [[Hindu|хинду]] невеста украсени со привремени тетоважи; Десно/Долно: [[Христијански]] пар со исти тетоважи со крст.]] [[File:Jesus_is_So_Cool.jpg|алт=Arms with matching cross symbol tattoos|десно|192x192пкс]] [[Стар Египет|Древните Египќани]] користеле тетоважи за да покажат посветеност кон божество, а се верувало дека тетоважите пренесуваат божествена заштита. Во [[Хиндуизам|хиндуизмот]], будизмот и неопаганизмот, тетоважите се прифатени.<ref name="ferguson">{{Наведена мрежна страница|url=http://websterjournal.com/2018/10/31/opinions-on-tattoos-differ-by-religion/|title=Opinions on tattoos differ by religion|last=Ferguson|first=Matthew|date=31 October 2018|work=Webster Journal|accessdate=13 April 2019}}</ref> Југоисточна Азија има традиција на заштитни тетоважи различно познати како ''сак јант'' или [[јантра тетоважи]] кои вклучуваат будистички слики, молитви и/или симболи. Сликите на Буда или други религиозни личности предизвикале контроверзии во некои будистички земји кога се применети во тетоважи од Западњаци кои не ги следат традиционалните обичаи во однос на почитување на прикажување на слики на Буди или божества. [[Јудаизам|Јудаизмот]] генерално забранува тетоважи меѓу неговите приврзаници врз основа на заповедите во [[Левит 19]]. Евреите имаат тенденција да веруваат дека овој заповед се однесува само на Евреите, а не и на неизраелците. Сепак, сè поголем број млади Евреи се тетовираат заради мода или израз на нивната вера.<ref name="torgovnivk">{{Наведени вести|url=https://www.nytimes.com/2008/07/17/fashion/17SKIN.html|title=For Some Jews, It Only Sounds Like 'Taboo'|last=Torgovnick|first=Kate|date=17 July 2008|work=[[New York Times]]|access-date=17 August 2018}}</ref> Тетоважите се сметаат за [[харам]] за многу [[Сунизам|сунитски муслимани]], врз основа на пресуди од научници и пасуси во сунитскиот хадис. [[Шиизам|Шиитскиот ислам]] не забранува тетовирање,<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://hellogiggles.com/beauty/are-tattoos-haram/|title=My Muslim Culture Says Tattoos Are Haram-But Are They?|last=Velasco|first=Pia|date=23 March 2021|work=[[HelloGiggles]]|language=en|accessdate=26 April 2022|archive-date=2022-07-03|archive-url=https://web.archive.org/web/20220703093346/https://hellogiggles.com/beauty/are-tattoos-haram/|url-status=dead}}</ref><ref name="muslimversity.com">{{Наведена мрежна страница|url=https://muslimversity.com/are-tattoos-haram/|title=Are Tattoos Haram? - A Complete Guide|date=30 March 2020|work=Muslimversity|language=en-us|accessdate=26 April 2022}}</ref> и многу шиитски муслимани (Либанци, Ирачани, Јеменци, Иранци) имаат тетоважи, конкретно со религиозни теми.<ref name="muslimversity.com" /> == Во популарната култура == * [[Inked (списание)|''Inked'' (списание)]] * Видете [[Листа на ТВ емисии за тетоважи]] == Поврзано == ==== Стилови ==== {{refbegin|30em}} * [[Црно-сива]] - Стил на тетовирање кој користи само црно мастило во различни нијанси * [[Борнео традиционално тетовирање]] * [[Кинеска тетоважа со калиграфија|Кинески тетоважи со калиграфија]] * [[Христијанско тетовирање во Босна и Херцеговина]] * [[Дек (тетоважа)]] - Традиционални курдски тетоважи * [[Ирезуми]] - Неколку форми на традиционално јапонско тетовирање * [[Њускул (тетоважа)]] * [[Олдскул (тетоважа)]] * [[Американска традиционална]] * [[Пе'а]] * [[Затворска тетоважа]] * [[Јантра тетовирање]] * [[Морнарска тетоважа|Морнарски тетоважи]] * [[Скарификација]] * [[Ракав тетоважа]] {{refend}} ==== Локација ==== * [[Одело за тело (тетоважа)]] * [[Тетовирање на гениталии]]те * [[Тетоважа на долниот дел на грб]]от * [[Тетовирање на склери]]те ==== Друго ==== {{refbegin|30em}} * [[Биомеханичка уметност]] - стилот на Х. Р. Гигер * [[Блекаут тетоважа]] * [[Треш полка]] * [[Боди арт]] ** [[Сликање на тело]]то ** [[Мехнди]] (наречено и [[хена]]) * [[Правен статус на тетовирање во европски земји|Правен статус на тетовирање во европските земји]] * [[Правен статус на тетовирање во Соединети Американски Држави|Правен статус на тетовирање во Соединетите Американски Држави]] * [[Список на уметници за тетовирање]] * [[Лаки Дајмонд Рич]] * [[Конвенција за тетоважи]] * [[Тетовирана дама]] {{refend}} == Наводи == === Цитати === {{наводи}} === Општи извори === {{refbegin|30em}} ; Антрополошки * Buckland, A. W. (1887). "On Tattooing", in ''Journal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland'', 1887/12, p.&nbsp;318–328 * Caplan, Jane (ed.) (2000): ''Written on the Body: the Tattoo in European and American History'', [[Princeton University Press]] * DeMello, Margo (2000) ''Bodies of Inscription: a Cultural History of the Modern Tattoo Community'', California. Durham NC: Duke University Press * {{cite journal|last=Fisher|first=Jill A.|year=2002|title=Tattooing the Body, Marking Culture|journal=Body & Society|volume=8|issue=4|pages=91–107|citeseerx=10.1.1.602.5897|doi=10.1177/1357034x02008004005|s2cid=145369916}} * Gell, Alfred (1993) ''Wrapping in Images: Tattooing in Polynesia'', Oxford: Clarendon Press * Gilbert, Stephen G. (2001) ''Tattoo History: a Source Book'', New York: Juno Books * Gustafson, Mark (1997) "''Inscripta in fronte'': Penal Tattooing in Late Antiquity", in ''Classical Antiquity'', April 1997, Vol. 16/No. 1, pp.&nbsp;79–105 * Hambly, Wilfrid Dyson (1925) ''The History of Tattooing and Its Significance: With Some Account of Other Forms of Corporal Marking'', London: [[H. F. & G. Witherby]] (reissued: Detroit 1974) * Hesselt van Dinter, Maarten (2005) ''The World of Tattoo; An Illustrated History''. Amsterdam, KIT Publishers * Jones, C. P. (1987) "Stigma: Tattooing and Branding in Graeco–Roman Antiquity", in ''Journal of Roman Studies'', 77/1987, pp.&nbsp;139–155 * Juno, Andrea. ''Modern Primitives''. ''[[Re/Search]]'' #12 (October 1989) {{ISBN|0-9650469-3-1}} * Kächelen, Wolf-Peter (2004): ''Tatau und Tattoo – Eine Epigraphik der Identitätskonstruktion.'' [[Shaker Verlag]], Aachen, {{ISBN|3-8322-2574-9}}. * Kächelen, Wolf-Peter (2020): "Tatau und Tattoo Revisited: Tattoo pandemic: A harbinger of global economic and social collapse." In: [https://www.shaker.de/de/content/catalogue/index.asp?lang=de&ID=8&ISBN=978-3-8322-2574-2 Wolf-Peter Kächelen – Tatau und Tattoo], abstract pp.&nbsp;4–6 * Lombroso, Cesare (1896) "The Savage Origin of Tattooing", in ''Popular Science Monthly'', ''[[Popular Science]]'' Vol. IV., 1896 * [https://web.archive.org/web/20100827000158/http://tattootemple.hk/ Pang, Joey (2008) "Tattoo Art Expressions"] * Raviv, Shaun (2006) "Marked for Life: Jews and Tattoos" (''[[Moment Magazine]]''; June 2006) * [http://www.sciencedirect.com/science?_ob=GatewayURL&_origin=AUGATEWAY&_method=citationSearch&_piikey=S0003552103000840&_version=1&md5=f6dd58d559c19d58799b93a66225b038 "Comparative study about Ötzi's therapeutic tattoos" (L. Renaut, 2004, French and English abstract)] * Robley, Horatio (1896) ''Moko, or, Maori tattooing''. London: Chapman and Hall * Roth, H. Ling (1901) "Maori tatu and moko". In: ''Journal of the Anthropological Institute'' vol. 31, January–June 1901 * Rubin, Arnold (ed.) (1988) ''Marks of Civilization: Artistic Transformations of the Human Body'', Los Angeles: [[UCLA Museum of Cultural History]] * Sanders, Clinton R. (1989) ''Customizing the Body: the Art and Culture of Tattooing''. Philadelphia: Temple University Press * Sinclair, A. T. (1909) "Tattooing of the North American Indians", in ''[[American Anthropologist]]'' 1909/11, No. 3, p.&nbsp;362–400 * Thompson, Beverly Yuen (2015) ''[https://nyupress.org/books/978-0-8147-8920-9/ Covered in Ink: Tattoos, Women and the Politics of the Body] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180927122609/https://nyupress.org/books/978-0-8147-8920-9/|date=27 September 2018}}'', [[New York University Press]]. {{ISBN|9780814789209}} * Wianecki, Shannon (2011) [https://web.archive.org/web/20110712031242/http://www.mauimagazine.net/Maui-Magazine/July-August-2011/Marked/ "Marked"] ''[[Maui No Ka 'Oi Magazine]]''. ; Популарни и уметнички * Green, Terisa. ''Ink: The Not-Just-Skin-Deep Guide to Getting a Tattoo'' New York: [[New American Library]] {{ISBN|0-451-21514-1}} * Green, Terisa. ''The Tattoo Encyclopedia: A Guide to Choosing Your Tattoo'' New York: New American Library {{ISBN|0-7432-2329-2}} * Kraków, Amy. ''Total Tattoo Book'' New York: [[Warner Books]] {{ISBN|0-446-67001-4}} ; Медицински * {{cite web|url=https://www.cdc.gov/hepatitis/C/cFAQ.htm#cFAQ10|title=CDC's Position on Tattooing and HCV Infection|publisher=[[Centers for Disease Control and Prevention]]|access-date=12 June 2006}} * {{cite web|url=https://www.cdc.gov/niosh/topics/body_art/|title=Body Art (workplace hazards)|publisher=[[National Institute for Occupational Safety and Health]]|access-date=15 September 2008}} * {{cite web|url=https://www.fda.gov/Cosmetics/ProductandIngredientSafety/ProductInformation/ucm108530.htm|title=Tattoos and Permanent Makeup|work=CFSAN/Office of Cosmetics and Colors (2000; updated 2004, 2006)|publisher=[[United States Food and Drug Administration]]|access-date=12 June 2006}} * {{cite journal|last1=Haley|first1=R. W.|last2=Fischer|first2=R. P.|date=March 2000|title=Commercial tattooing as a potential source of hepatitis C infection|journal=Medicine|volume=80|issue=2|pages=134–151|doi=10.1097/00005792-200103000-00006|pmid=11307589|doi-access=free|s2cid=42897920}} * Paola Piccinini, Laura Contor, Ivana Bianchi, Chiara Senaldi, Sazan Pakalin: ''Safety of tattoos and permanent make-up'', [[Joint Research Centre]], 2016, {{ISBN|978-92-79-58783-2}}, [[doi:10.2788/011817]]. {{refend}} == Понатомошно читање == * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=qkaBAAAAMAAJ&q=tattoo|title=Tribal tattoo designs|last=van Dinter|first=Maarten Hesselt|publisher=Pepin Press|year=2000|isbn=9789054960737|location=Amsterdam|format=Hardcover}} * {{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=1YsIzgEACAAJ|title=Painted People – Humanity in 21 Tattoos|last=Lodder|first=Matt|publisher=Harper Collins Publ.|year=2022|isbn=978-0-00-840206-8|location=London|format=Hardcover}} == Надворешни врски == {{Wikiquote-inline}} * {{Викиизвор-ред|Tattooing}} * [http://video.pbs.org/video/2219469018 Tattoos, The Permanent Art] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140624040754/http://video.pbs.org/video/2219469018/ |date=2014-06-24 }}, documentary produced by [[Исклучена книга (веб серија)|Off Book]] * [https://web.archive.org/web/20150201142150/https://www.google.com/culturalinstitute/exhibit/history-ink/wQx72HUG?hl=en History, Ink], article produced by Meghan Glass Hughes for The Valentine Richmond History Center [[Категорија:Тетовирање]] [[Категорија:Телесна уметност]] [[Категорија:Измена на телото]] lm1hu26o3t2kn2lsa5oca2g9pv6eq1l Александра (драма) 0 1355142 5562783 5328791 2026-05-24T08:52:58Z Kiril Simeonovski 3243 5562783 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија за книга | name = Александра | image = | caption = | author = [[Томе Арсовски]] | cover_artist = | country = {{знамеикона|Македонија}} [[Македонија]] | language = [[македонски јазик|македонски]] | genre = [[драма]] | media_type = печатено издание | publisher = | release_date = | pages = | ISBN = }} Драмата „Александра“ е дело на Томе Арсовски, напишано во 1958 година. == Дејство == Во драмата „Александра” дејството се случува во времето од крајот на Втората светска војна, времето на Народната револуција во Македонија, во еден неименуван помал град, кој се наоѓал под бугарска окупација. Тогаш поголем дел од Македонија бил под бугарска окупација, под команда на тогашната Германија. За да се ослободи од оваа власт, тогашното население се организира во Движењето на отпорот, во кое се вклучуваат многу млади. == Содржинa == „Александра“ е драма која содржи 6 чина (појави). Според жанрот, делото припаѓа во категоријата драма, и може да се изведе сценско дело (театарска претстава, филм...). Во книгата главен лик е Александра, која е ќерка на познатиот адвокат Никола Бигорски. Бугарскиот начелник на полицијата Борис Ганов, фашист, кој се вселува во куќата на адвокатот, а и очекува Александра да биде негова девојка, иако таа не го сака него.Кулминацијата во драмата е на крајот на книгата, кога Александра се придружува на партизанскиот одред и го казнува Ганов за неговите фашистички дела. Ова е прва драма на писателот Томе Арсовски, напишана во 1958 г. Некои ликови што се споменуваат во драмата се: Александра – главен лик Никола Бигорски – адвокат и татко на главниот лик Владо – партизан, а подоцна и сојузник на главниот лик Мајорот Борис Ганов - шеф на бугарската полиција во градот Камбуров –полициски поручник == Изданија на книгата == * Оваа драма е задолжителна лектира за осмо одделение == Поврзано == * Оваа драма на Томе Арсовски била филмувана во 1970, а главните улоги биле толкувани од Снежана Стамова, Дарко Дамевски и Драги Костовски, во режија на Ацо Алексов. == Надворешни врски == * [https://www.imdb.com/title/tt4394672/][http://www.vecer.com.mk/?ItemID=5CDFA530CA494547B0AAFE073930C344 https://www.imdb.com/title/tt4394672/] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20091202084516/http://vecer.com.mk/?ItemID=5CDFA530CA494547B0AAFE073930C344 |date=2009-12-02 }} == Наводи == [[Категорија:Македонски книги за деца]] g7nz64wwqh4yqhz6ux4ijofd0h67lwv Категорија:Бруталистичка архитектура во Македонија 14 1358675 5562681 5293842 2026-05-23T22:39:38Z Bjankuloski06 332 отстранета [[Категорија:Бруталистичка архитектура во Европа]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5562681 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Бруталистичка архитектура по земја|Czech Republic]] [[Категорија:Македонска архитектура по период]] 1s2mpxjbxprhom0t0gqbd93roz2f0o7 5562682 5562681 2026-05-23T22:40:23Z Bjankuloski06 332 5562682 wikitext text/x-wiki {{рв|Brutalist architecture in North Macedonia}} [[Категорија:Бруталистичка архитектура по земја|Czech Republic]] [[Категорија:Македонска архитектура по период]] ig9zmxvp1z9dsk7jsysztml8cn7o2v2 Корисник:Gurther/Песок 2 2 1361645 5562646 5561909 2026-05-23T18:34:01Z Gurther 105215 /* Литературни дела */ 5562646 wikitext text/x-wiki {{Infobox Officeholder|name=Александар Мартулков|image=Alekso Martulkov.jpg|caption=Алексо Мартулков во [[1951|1951 г.]]|order2=Пратеник во [[Народно собрание на Бугарија|Народното собрание на Бугарија]]|term_start2=20 август 1931|term_end2=12 април 1933|monarch2=[[Борис III]]|premier2=[[Александар Малинов]]</br>[[Никола Мушанов]]|order4=Пратеник во [[Влада на Македонија од 1945|Президиумот на Народното Собрание на Македонија]]|term_end4=26 јуни 1946|term_start4=15 април 1945|president4=[[Методија Андонов - Ченто]]|premier4=[[Лазар Колишевски]]|term_start5=1 јануари 1947|term_end5=1952|president5=[[Благоја Фотев]]|premier5=[[Лазар Колишевски]]|nickname=[[Ото фон Бизмарк|Бизмарк]]|birth_name=Александар Ончев Мартулков|birth_date=[[23 октомври]] [[1878]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[19 декември]] [[1962]] {{мали|(возр. 84)}}|death_place=[[Софија]], [[Народна Република Бугарија|НР Бугарија]]|parents=[[Пано Мартулков]] и Сава Мартулкова|alma_mater=[[Скопско педагошко училиште]]|awards=|blank2=Дела|data2=''„[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]“'' <small>([[Список на литературни дела од Алексо Мартулков|други]])</small>|signature=Потпис на Мартулков.png|predecessor1=|successor1=}} '''Александар Ончев Мартулков''',<ref group=белешка>Во некои дела, наместо Ончев именуван е како Панов или Иванов.</ref> познат по псевдонимот '''Бизмарк'''<ref>{{Мирчев|237}}</ref> ([[Велес]], [[23 октомври]] [[1878]] — [[Софија]], [[19 декември]] [[1962]]) — [[Македонци|македонски]] револуционер и политичар. Меѓу првите пропагатори на [[социјализмот]] во [[Македонија]]. Роден во сиромашно работничко семејство, стекнал више образование во [[Скопско педагошко училиште|Скопското педагошко училиште]]. Во [[1894|1894 година]] се приклучил во [[Социјализам|социјалистичкото движење]] со поттик од [[Васил Главинов]]. Како член на [[Македонска социјалистичка група|Македонската социјалистичка група]], учествувал во [[Празнување на ден на трудот во 1896 година (Софија)|првото празнување на ден на трудот во Бугарија]]. Во [[1899|1899 година]] организирал [[Штрајк против Скопското педагошко училиште|штрајк против педагошкото училиште]] и [[Агитаторска одисеја на Алексо Мартулков|агитаторска одисеја]]. Во [[1900|1900 година]] се приклучил во [[МРО]] и учествува во [[Илинденското востание]]. После востанието, соработувал со [[Велешки револуционерен реон|Велешкиот револуционерен реон]] и [[Иван Наумов Аљабакот|Иван Аљабакот]]. Во [[1906|1906 година]] се пресели во [[Софија]] и станал дел од [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]]. После [[Младотурската револуција]], Мартулков станал дел од новата велешка власт. Испратен како делегат во првиот конгрес на Балканската комунистичка партија во [[Белград]], [[1910|1910 година]]. Во текот на [[Балканските војни]], учествувал во управувањето на [[Велешко]]. За време на [[Првата светска војна]], го основал [[Комитет на дезертери|Комитетот на дезертери]] каде префрлиле воени дезертери од српската војска во [[Царството Бугарија]]. Го уапсиле во [[1915|1915 година]] но ослободен е откако почна [[Бугарска окупација на Србија (Прва светска војна)|бугарската окупација на Македонија]]. Во [[1916|1916 година]] станал секретар на [[Општина Оморани]]. Во [[1918|1918 година]] го одбрале за чиновник во [[Космет]]. После војната се приклучил во [[Емигрантски комунистички сојуз|Емигрантскиот комунистички сојуз]] и учествувал во борбата меѓу [[македонската емиграција во Бугарија]]. Во [[1919|1919 година]] бил претседател на [[Велешко благотворително братство „Рајко Жинзифов“|Велешкиот благотворително братство]]. Во [[1925|1925 година]] се приклучил во [[ВМРО (Обединета)]]. Во [[1931|1931 година]] бил одбран за пратеник во [[Народно собрание на Бугарија|народното собрание на Бугарија]], заедно со [[Христо Трајков]]. Во [[1932|1932 година]] почнал со издавањето на весникот „''[[Македонско знаме]]''“, [[1933|следната година]] доживеал неуспешен обид на атентат од [[Михајловисти|Михајловистите]]. На [[8 јули]] [[1936|1936 година]], [[Судски процес против ВМРО (Обединета)|го осудиле Мартуков заедно со останатите членови на ЦК на ВМРО (Обединета)]]. Учествувал во [[Народноослободителната борба]]. Во текот на војната се приклучил во [[Президиумот на АСНОМ]] и подоцна во народното собрание на [[НР Македонија]]. Ја организирал [[Илинденска пензија|Илинденската пензија]] и подоцна доделување на [[Илинденска споменица|Илинденската споменица]]. Во [[1954|1954 година]] ги објавил неговите спомени насловени „''[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]''“. Во [[1960-тите]], по наредба од [[Лазар Колишевски]], Мартулков целосно го изолирале од секојдневниот политички живот на Македонија. Разочаран со новите одлуки, Мартулков се преселил во Софија, каде починал. == Животопис == === Потекло и рани години (1894 – 1901) === {{Поврзано|Празнување на ден на трудот во 1896 година (Софија)|Штрајк против Скопското педагошко училиште|Агитаторска одисеја на Алексо Мартулков|Мартулкови}} Александар Мартулков е роден на [[23 октомври]] [[1878|1878 година]] во [[Велес|градот Велес]], тогаш дел од [[Отоманското Царство]]. Потекнува од сиромашно работничко семејство.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Извори за ослободителната војна и револуција во Македонија 1941-1945: Документи на Комунистичката партија на Југославија и Комунистичката партија на Македонија 1941-1945|last=Апостолски|first=Михајло|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1970|pages=474|author-link=Михајло Апостолски}}</ref> Неговиот татко [[Пано Мартулков|Пано (Онче) Мартулков]] бил [[воденичар]] и деец на [[македонско национално движење|македонското национално движење]]. Поради тоа во [[1867|1867 година]] бил прогонет во [[Дијарбекир]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Български математици|last=Чобанов|first=Иван|publisher=Државно издателство „Народна просвета“|year=1987|pages=19}}</ref> Неговата мајка Сава Мартулкова била работник. Неговиот постар брат, [[Петар Мартулков]], учителствувал во [[Софија]] со [[Роса Мартулкова|неговата жена]]. Во [[есента]] [[1894|1894 година]] Мартулков се запознал со Васил Главинов, кој го [[Радикализам|радикализирал]] со брошурата „''Студенство и социјализам''“ од [[Никола Габровски]].{{Sfn|Станковиќ|2020|p=55}} Под наредба од [[Димитар Благоев]],<ref>{{Наведена книга|url=https://www.strumski.com/books/g_madolev_vasil_glavinov.pdf|title=Васил Главинов - пионер на социјалистическото движение в Македониа и Одринско|last=Мадолев|first=Георги|publisher=Исторически преглед|year=1968|pages=68}}</ref> Главинов основал група на социјалисти со седум члена, меѓу кои биле Мартулков, [[Ризо Ризов]] и [[Илија Плавев]].<ref>{{Наведени вести|url=http://www.tirekovmirece.com/Novost/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2,-%D0%B6%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%B8|title=Главинов, жесток пропагатор на социјалистичките идеи|last=Печков|first=Петар|date=12 септември 2015|work=ТиРековМиРече}}</ref> Во [[1895|1895 година]] Мартулков се запишал во [[Гимназија „Кочо Рацин“ - Велес|Велешката прогимназија]]. Во [[1896|1896 година]] се приклучил [[Македонска социјалистичка група|Македонската социјалистичка група]]. Таму се запознал со [[Атанас Раздолов]],<ref name=":12">{{Наведена книга|url=|title=Прилози за Илинден 1978, материјали од Научниот собир Местото на Илинденското востание и Крушевската република во борбата на македонскиот народ за национално и социјално ослободување, одржан на 3, 4 и 5 август 1978. г. во Крушево по повод 75-годишнината од Илинденското востание|last=Христов|first=Александар|publisher=Совет Десет дена Крушевска република|year=1979|pages=807}}</ref> [[Димитар Мирасчиев]], Андон Шулев и Стојан Попов.<ref>{{Наведени вести|url=https://novamakedonija.com.mk/makedonija/politika/koga-makedoncite-za-prvpat-go-odbelezhaa-1-maj/|title=Кога Македонците за првпат го одбележаа 1 Мај|last=Станковиќ|first=Далибор|date=1 мај 2023|work=[[Нова Македонија]]}}</ref>{{Sfn|Станковиќ|2020|p=56}} Во [[1896|1896 година]] МСГ обработиле знаме со геслото „''Ослободувањето на Македонија е дело на Македонците'' — ''[[Македонија на Македонците]]''“, за [[Празнување на ден на трудот во 1896 година (Софија)|првото празнување на ден на трудот во Бугарија]]. Поради нејзиниот [[Македонство|македонски карактер]] бил забранет но Мартулков тајно го однесол.{{Sfn|Андонов Полјански|1973|p=82}} Во [[Борисова градина|Борисовата градина]] Андон Шулев одржал говор каде ги истакна главните цели на организацијата.{{Sfn|Андонов Полјански|1973|p=84}} После настанот Мартулков почнал да го шири [[Социјализам|социјализмот]] во неговата прогимназија. Во [[1898|1898 година]], се запишал во [[Скопско педагошко училиште|Скопското педагошко училиште]], таму продолжил со неговата агитација. Под влијание на [[Петар Манџуков]], организирал [[Штрајк против Скопското педагошко училиште|штрајк против училиштето]] во [[мај]] [[1899|1899 година]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=27}}</ref> После настанот бил прогонет од сите училишта под делокруг на [[Бугарската егзархија]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=30-31}}</ref> После живеел на [[Булевар „Марија Луиза“ (Софија)|булевар „Марија Луиза“]], [[Софија]] со Васил Главинов.{{Sfn|Станковиќ|2020|p=92}} Во втората половина на 1899 година се вратил во Велес за да го снабди весникот „''[[Политичка слобода]]''“.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=39}}</ref> Со таа цел [[Агитаторска одисеја на Алексо Мартулков|патувал низ југоисточна Македонија]] каде го спречил влијанието на [[Врховисти|Врховистите]] и го зголеми влијанието на [[социјализмот]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=41-43}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://ristogjorgjiev.com/2025/04/02/%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2-%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%B7-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%82-8/|title=Времеплов – Струмица низ историјата – Струмички учители од 1880 до 1913 година|last=Ѓорѓиев|first=Ристо|work=РистоЃорѓиев}}</ref> Ги употребил тајните патишта на [[Македонската револуционерна организација]] без нивно одобрување.{{Sfn|Станковиќ|2020|p=92}}<ref>{{Наведена книга|url=https://muzejbitola.mk/wp-content/uploads/2016/zbornik_2016_web/10_Branko_Gjorgiev.pdf|title=Тајната патна мрежа на Македонската револуционерна организација во Струмица и Струмичко|last=Ѓорѓиев|first=Бранко|publisher=Национална установа завод за заштита на спомениците на културата и музеј|year=2016|location=[[Битола]]|pages=95}}</ref> На [[9 декември]] се вратил во Велес. За време на [[Велигден]], [[1900|1900 година]], Мартулков предводел група составена од [[Никола Русински]], Јордан Малезанов и [[Илија Раштанов]]. Тие го ограбиле [[Јован Весов]] за 160 [[Турска лира|турски лири]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Македония и Тракия в борба за свобода: Краят на ХIХ - началото на ХХ в Нови док|last=Георгиев|first=Величко|publisher=[[Македонски научен институт]]|year=1995|isbn=9789548187244|location=[[Софија]]|pages=197}}</ref>{{Sfn|Станковиќ|2020|p=93}} После нападот, Русински се иселил во [[Куманово]] додека Мартулков прележал пет месеци казна во [[Куршумли ан]]. Јордан Малезанов избегал со парите во Софија.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=55-57}}</ref> === Учество во Илинденско востание и Младотурската револуција (1901 – 1912) === [[Податотека:1909 years First Balkan Socialdemocrat conference Belgrade.png|мини|Делегати во Првата балканска социјалнодемократска конференција во [[Белград]], [[1910|1910 г.]]|313x313px]]Во [[1901|1901 година]] се приклучил во [[Македонската револуционерна организација]] под наредба од [[Македонска социјалистичка група|МСГ]].{{Sfn|Станковиќ|2020|p=95}} Како дел од [[Скопски револуционерен округ|Скопскиот револуционерен округ]], помогнал со организирање на [[Илинденското востание]] во [[Кумановско]].<ref name=":5">{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/11/IST-2022.1.08-Sazdovski-N.-Dejnosta-na-MRO-vo-kumanovsko-1895-1903.pdf|title=Дејноста на Македонската револуционерна организација во Кумановско (1895-1903)|last=Саздовски|first=Ненад|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=2022|location=[[Скопје]]|pages=144}}</ref> Ги обновил револуционерните мрежи со останатите региони. Собрал околу 650 [[Турска лира|турски лири]] од градските трговци, со нив купил 60 [[пушки]] и 20 [[Револвер|револвери]].<ref name=":5" /> За време на востанието, се обидол да се приклучи во четата на [[Никола Дечев]]. Но [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] го побарале во [[Софија]]. Мартулков бил против одлуката, но откако открил дека Никола Дечев со неговата чета биле ликвидирани во [[Луково (Кратовско)|Луково]] се сместил во Софија заедно со [[Никола Пушкаров]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=79}}</ref> После востанието Пушкаров му дадол наредба да изврши терористички напад во [[Скопје]] со цел да го привлече вниманието на [[Западна Европа]]. Преку [[Врање]] влегол во [[Вардарска Македонија]] но околиските аскери го уапсиле во [[Челопек (Кумановско)|Челопек]]. Лежел три месеци во затвор. Откако бил ослободен, Кирил Стојанов го известил дека терористичкиот напад бил откажен поради [[Мирцштешки реформи|Мирцштешките реформи]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=79-82}}</ref> После востанието, влијанието на [[Странски пропаганди во Македонија|странските пропаганди во Македонија]] се зголемило. [[Јован Бабунски]] се сместил во градот додека во [[пролетта]] [[1904|1904 година]] [[Христо Татарчев]] го пратил [[Стефан Димитров]].{{Sfn|Аврамов|1929|p=28}}{{Sfn|Аврамов|1929|p=40}} Поради тоа [[Борис Сарафов]], тогашен претседател на [[Врховниот македонски комитет]], го пратил [[Иван Наумов Аљабакот]]. Како претставник на [[Српска пропаганда во Македонија|српската пропаганда]], [[Глигор Соколов|Глигор Соколовиќ]] со неговата чета го придружил Бабунски.{{Sfn|Аврамов|1929|p=54-56}}{{Sfn|Каровски|2013|p=91}} Мартулков се приклучил во четата на Аљабакот и учествувал во борбата против чифлигарот Етим Мустафа во [[Јасеново]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=648533|title=ВМОРО и надзора над стопанския живот в Македония и Одринско (до навечерието на Балканските войни)|last=Александрова|first=Елена|publisher=Историческо бъдеще|year=2017|pages=170}}</ref> Во [[1905|1905 година]] се вратил во [[Велес]]. Неколку месеци подоцна Мартулков се преселил во Софија. По патот се запознал со [[Даме Груев]] во [[Кнежје]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=129-132}}</ref> Во Софија страдал од [[туберкулоза]] и неговиот состанар [[Александар Антонов]] се самоубил. Во [[1906|1906 година]] се приклучил во [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]], ги поддржи тесните социјалисти предводени од [[Димитар Благоев]]. Во [[1907|1907 година]] се запознал со [[Георги Димитров]] при штрајк на железничките работници.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=141-144}}</ref> Истата година Мартулков се обидол да се врати во Вардарска Македонија со четата на [[Крсто Б'лгаријата]] преку [[Ќустендил]], но по патот [[Врховизам|врховистичка]] чета ги поразиле.<ref name=":8">{{Наведена книга|url=http://www.makedonika.mk/ShareBook.aspx?id=10791|title=Пере Наумов Тошев|last=Миноски|first=Михајло|publisher=Македонска литера|year=2013|isbn=978-9989-622-98-4|location=[[Скопје]]|pages=208-209|author-link=Михајло Миноски}}</ref> После [[Младотурската револуција]], Мартулков бил амнестиран и се вратил во Велес. Заедно со [[Радикална-реформска струја|прогресивната струја на ВМОРО]] учествувал во управувањето на Македонија. Во [[септември]] [[1908|1908 година]], заедно со [[Васил Главинов]], го основале просветното друштво „''Класно единство''“ со 20 членови.<ref>{{Наведена книга|url=|title=За работничкото движење во Македонија до Балканската војна|last=Зографски|first=Данчо|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1950|location=[[Скопје]]|pages=219|author-link=Данчо Зографски}}</ref>{{Sfn|ПА II|2009|p=1240}} Истата година биле спроведени локални избори каде [[Ризо Ризов]] бил назначен за градоначалник на Велес а Мартулков за чиновник.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=186-187}}</ref> Во [[1909|1909 година]] Мартулков бил назначен за селски учител во [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]]. Таму одржал говор каде ја критикувал [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] и нејзиниот саботаж на [[Македонско национално движење|македонското национално движење]].{{Sfn|Аврамов|1929|p=171}} Истата година, околу [[Велигден]], [[Абдул Хамид II]] организирал контра државен удар во [[Истанбул]]. [[Младотурци|Младотурците]] побарале помош од [[Јане Сандански]] и неговата чета. Мартулков се приклучил во неговата чета.{{Sfn|Влахов|1947|p=113}} После борбата, [[Димитар Мирасчиев]] го пречекал во [[Солун]] каде се запознал со [[Димитар Влахов]]. Во [[1910|1910 година]] бил меѓу делегатите во првата балканска социјалнодемократска конференција во [[Белград]] заедно со [[Душан Цекиќ]]. За претседател на седницата бил назначен Васил Главинов. Меѓу [[1911]]-[[1912|1912 година]] военополитичките односи меѓу [[Балкански сојуз|Балканскиот сојуз]] и [[Отоманското Царство]] се вложиле. Поради тоа Мартулков го известил Лазар Трајков, тогашниот градоначалник на градот, да го спремал Велес за војна.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=231-232, 234-235}}</ref> === Балканските војни и Првата светска војна (1912 – 1918) === {{Поврзано|Комитет на дезертери|Општина Оморани}}[[Податотека:Извештај за дезертскиот комитет на Мартулков.png|мини|233x233px|Извештај од министерството за надворешни работи на Србија за [[Комитет на дезертери|Комитетот на дезертери]], [[1914|1914 г.]]{{Sfn|Ѓоргиевска|2019|p=154}}]]Со почетокот на [[Првата балканска војна]], српската војска влегла во [[Велес]] на [[23 октомври]].{{Sfn|Малковски|2023|p=78}} Новата српска администрација, предводена од Давид Димитријевиќ, го назначиле Мартулков за градоначалник.{{Sfn|Малковски|2023|p=79-80}} Мартулков учествувал во средби со [[Црна рака (Србија)|Црна рака]] со генералите Поповиќ и Стаиќ.{{Sfn|Малковски|2023|p=82-84}} Во [[ноември]] поднесол отставка и се преселил во [[Штип]] каде се запознал со [[Ефрем Чучков]] и [[Ефтим Спространов]]. Петко Пенчев се обидол да формира бугарска општина во Велес но Мартулков се спротивставил со одлуката.{{Sfn|Малковски|2023|p=85-86}} Во [[1913|1913 година]], [[Димитрија Чуповски]] се вратил во Велес и организирал Општамакедонска конференција. Меѓу делегатите биле: [[Петар Поп Арсов]], Крум Зографов, [[Иван Поп Јорданов]] и Мартулков.{{Sfn|ПА II|2009|p=848}}{{Sfn|ПА II|2009|p=1079-1080}} Пратиле апел до [[Лондонски договор (1913)|Лондонската конференција]] за автономна Македонија во склоп на [[Отоманското Царство]]. За време на [[Втората балканска војна]], Мартулков помогнал со пандемијата на [[колера]] во Штип.{{Sfn|Ѓоргиевска|2019|p=111}} После војните се запишал во педагошки курс во [[Белград]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Македонија во војните 1912-1918, прилози од научниот собир одржан во МАНУ на 16 и 17 ноембри 1988 година|last=Катарџиев|first=Иван|publisher=[[МАНУ]]|year=1991|location=[[Скопје]]|pages=347|author-link=Иван Катарџиев}}</ref> Со почетокот на [[Првата светска војна]], Мартулков се вратил во [[Скопје]]. Таму заедно со [[Јордан Шурков]], [[Михаил Николов|Мишо Николов]] и [[Георги Богданов]] го основале [[Комитет на дезертери|Комитетот на дезертери]]. Главна цел на комитетот било да префрлат македонски дезертери од српската војска во [[Царството Бугарија]]. Во текот на [[1914|1914 година]], комитетот се проширил низ [[Источна Македонија]]. Главни центри биле отворени во [[Делчево]], [[Радовиш]], Штип и [[Пехчево]].{{Sfn|Малковски|2023|p=108}} Успешно префрлиле околу 2.500 војници.{{Sfn|Ѓоргиевска|2019|p=100}} Комитетот дејствувал сѐ до [[Божик|Божиќ]] [[1915|1915 година]], кога поголем дел од раководството биле уапсани.{{Sfn|Малковски|2023|p=110}} Неколку месеци подоцна Бугарија најавила војна против Србија и за кратко време ја [[Бугарска окупација на Србија (Прва светска војна)|окупирале Вардарска Македонија]]. Поради тоа Шурков и Мартулков биле интернирани во [[Струга]] но подоцна се ослободени од бугарската администрација. Во [[1916|1916 година]],<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=307-310}}</ref> со поттик од Орце Андов, Мартулков се вработил како секретар на [[Општина Оморани]].<ref>{{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/23028|title=Зошто и како беа интернирани крушевските Власи за време на Првата светска војна?|last=Минов|first=Никола|publisher=[[УКИМ]]|year=2017|pages=133}}</ref> Следната година се сместил во [[Приштина]] каде работел како чиновник заедно со [[Ризо Ризов]] и [[Димитар Влахов]]. После поразот на [[Бугарска армија|Бугарската војска]] во [[Македонски фронт|Македонскиот фронт]], државните чиновници на [[Косово и Метохија]] евакуира во [[Софија]]. Мартулков бил назначен за градоначалник на [[Урошевац]], но тој никогаш не ја прифатил функцијата. Заедно со [[Петар Ацев]] и [[Ѓорче Петров]] преку [[Гнилане]], [[Ниш]] и [[Пирот]] се преселиле во Бугарија.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=327-337}}</ref> === Меѓувоен период (1918 – 1941) === {{Поврзано|Велешко благотворително братство „Рајко Жинзифов“|Емигрантски комунистички сојуз|Македонско знаме (1932 - 1934)}}[[Податотека:Весник Ослободување.png|мини|321x321px|Исечок од [[Ослободување (1920 - 1923)|весникот „Ослободување“]], печатен орган на [[Емигрантски комунистички сојуз|Емигрантскиот комунистички сојуз]].]][[Податотека:Гоцевата дружина во 1938 година.jpg|мини|317x317пкс|Собор на македонските Илинденци на [[4 мај]] [[1938|1938 година]], по повод 35-годишнината од [[Битка кај Баница|смртта на Делчев]]. Петте личности најнапред се (лево кон десно): Мартулков, [[Руша Делчева]], [[Туше Делииванов]], [[Михаил Чаков]] и [[Митко Зафировски]]. ]] Поради неговото учество во [[Илинденското востание]] во [[1918|1918 година]] го наградиле со [[Орден „За заслуга“ (Бугарија)|бронзов орден „За заслуга“]].<ref>[https://wars.archives.bg/thumbnail_lists/image=/09_40_1_335_108_gr.jpg ДВИА, ф. 40, оп. 1, а.е. 335, л. 108]</ref> Во Бугарија се развило внатрешна борба меѓу [[Македонската емиграција во Бугарија|македонската емиграција]]. Во [[1919|1919 година]], заедно со [[Христо Калајџиев]], Мартулков се приклучил во [[Емигрантски комунистички сојуз|Емигрантскиот комунистички сојуз]] — огранок на [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Илинден и Илинденските традиции|last=Димовски-Цолев|first=Ѓорги|publisher=Развиток|year=1979|pages=158|author-link=Ѓорги Димовски-Цолев}}</ref> [[1920|Следната година]], Мартулков го претставил [[Велешко благотворително братство „Рајко Жинзифов“|Велешкото благотворително братство]] во Вториот велики собор на [[Сојуз на македонските емигрантски организации]].<ref>{{Наведени вести|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/649941d900ab5c4ba8730ee0?q|title=Братствата осѫждатъ отцѣпницитѣ|date=9 декември 1920|work=Македония}}</ref> Истата година, ЕКС ја отфрлиле доктрината за автономија на [[Македонија (регион)|Македонија]] и [[Одринско]] и го прифатиле ставот за основање на [[Независна Македонија|македонска држава]] како членка во идна [[Балканска федерација]].<ref>{{harv|Мартулков|1954|p=345-348}}</ref> Во [[1922|1922 година]], Бугарската комунистичка партија го пратиле Мартулков во [[Пиринска Македонија]] за да остварил контакт меѓу македонските социјалисти и дејци од [[ВМРО (Автономисти)]], предводена од [[Тодор Александров]]. Во [[1924|1924 година]], со [[Мајски манифест|Мајскиот манифест]], односите меѓу БКП и ВМРО (Автономисти) се подобриле.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Македонското прашање во документите на Коминтерната, ч.1. 1923-1925 г.|last=Поповски|first=Владо|publisher=Гурга|year=1999|pages=256|author-link=Владо Поповски}}</ref> Според договорот Мартулков имал должност да се врати во поранешниот [[Скопски револуционерен округ]] но [[Александар Цанков]] им забранил. [[Убиство на Тодор Александров|Неколку месеци подоцна Александров бил ликвидиран]] и [[Иван Михајлов]] бил назначен за претседател на ВМРО (Автономисти).<ref>{{harv|Мартулков|1954|p=363-368}}</ref> Истата година е основана [[Внатрешна македонска револуционерна организација (Обединета)|ВМРО (Обединета)]] од [[Владимир Поп Томов]], [[Симеон Кавракиров]], [[Димитар Влахов]], [[Ризо Ризов]] и други.<ref>{{Наведени вести|url=https://novamakedonija.com.mk/makedonija/simeon-kavrakirov-revolucionerot-koj-zagina-za-obedinuvanje-na-makedoncite/|title=Симеон Кавракиров, револуционерот кој загина за обединување на Македонците|last=НМ|date=14 јуни 2023|work=[[Нова Македонија]]}}</ref>{{Sfn|Влахов|1947|p=40}} Во [[1931|1931 година]] биле спроведени [[Парламентарни избори во Бугарија (1931)|парламентарни избори во Бугарија]] каде Мартулков и [[Христо Трајков]] биле изгласани за пратеници од [[Петричко]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Време за зреење, македонското национално прашање меѓу двете светски војни (1919-1930)|last=Катарџиев|first=Иван|publisher=Култура|year=1977|pages=118|author-link=Иван Катарџиев}}</ref>{{Sfn|Влахов|1947|p=12}} Во новата влада на [[Никола Мушанов]], Мартулков и Трајков биле претставници од Работничката партија.<ref group=белешка>За да ги надминат тогашните забрани, [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]] го употребило името „''Работничка партија''“.</ref> Во Народното собрание Мартулков редовно барал решение за [[македонското прашање]]. Во [[1932|1932 година]] [[Михајловисти|михајловистите]] го киднапирале Кавракиров, како резултат на тоа Мартулков почнал со издавањето на весникот „''[[Македонско знаме (1932 - 1934)|Македонско знаме]]''“. Во весникот тој редовно го критикувал Михајлов, поради тоа на [[12 јануари]] [[1933|1933 година]] доживеал неуспешен обид на атентат од ВМРО (Автономисти).<ref>{{Наведена книга|url=|title=Одбрани дела во шест книги: Македонското национално движење|last=Зографски|first=Данчо|publisher=Наша книга|year=1986|pages=276|author-link=Данчо Зографски}}</ref> Според весникот „Класовна борба“ — михајловистите сакале да го убијат Мартулков поради неговите [[Македонство|промакедонски ставови]].<ref>{{Наведени вести|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/6703e1354e1782e2cca3da46?q%3Acontent=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%8A&q%3Afts=content,mapped,meta&_x=content|title=Македонскитѣ убийства|last=|date=20 јануари 1933|work=Класовна борба}}</ref> После неуспехот на атентатот, на [[24 јануари]], михајловистите го ликвидирале Христо Трајков.<ref>{{harv|Мартулков|1954|p=377}}</ref> Поради атентатите, Мушанов најавил строги мерки против ВМРО (Автономисти). Следниот месец го уапсиле [[Петар Шанданов]]. Поради тоа михајловистите се повлекле од [[Софија]] и се сместиле во [[Пиринска Македонија]]. На [[13 април]] [[1933|1933 година]] Мартулков е отстранет од неговата функција како пратеник, веројатно поради неговите промакедонски ставови и критики спрема бугарската влада.<ref>{{Наведени вести|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/64a7dc4d00ab5c4ba8737423?q%3Acontent=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%8A&q%3Afts=content,mapped,meta&_x=content|title=Решение за отнемане мандата на народнитѣ представители отъ парламентарната група на Работническата партия в България|last=Министерство за правосудство|date=13 април 1933|work=Държавен вестник}}</ref> По државниот удар на Кимон Георгиев, ВМРО (Автономисти) била укината и го забраниле издавањето на весникот „''Македонско знаме''“, врз основа на [[Закон за заштита на државата на Царство Бугарија|законот на заштита на државата]]. На [[8 јули]] [[1936|1936 година]], бил [[Судски процес против ВМРО (Обединета)|спроведен значаен судски процес против дејци од централниот комитет на ВМРО (Обединета)]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=835406|title=Националноосвободителното движение на македонските българи (19 май 1934 - 1941 г.)|last=Мичев|first=Добрин|publisher=Македонски преглед|year=1996|pages=59}}</ref> За време на судскиот процес Мартулков јавно се декларирал како Македонец.<ref group=белешка>Во неговите спомени ({{harv|Мартулков|1954|p=380}}), за судскиот процес истакнал: ''„Бевме уапсани поголемиот дел од раководството на „Обединатата“. На судењето 1936 г. сите се изјавивме пред судот дека по народност сме Македонци.“'' Додека пак, според [[Бугарска историографија|Бугарската историографија]], Мартулков се декларирал како [[Бугарин]].</ref> Поради тоа бил казнет 5 години. Покрај тоа, [[1937|следната година]] бил амнестиран и му помогнал на [[Венко Марковски]] со издавањето на „''[[Огинот]]''“.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=677174|title=Спомени за Павел Шатев|last=Марковска|first=Филимена|publisher=Македонски преглед|year=2007|pages=103}}</ref> === Втората светска војна и последни години (1941 – 1962) === {{Поврзано|Апел до Македонците во Бугарија (1944)|Крсто Поле (логор)|Алексо Мартулков во второто заседание на АСНОМ}} [[Податотека:Appeal to the Macedonians in Bulgaria 1944.jpg|мини|339x339px|[[Апел до Македонците во Бугарија (1944)|Апел до Македонците во Бугарија]], меѓу потписниците бил Мартулков.]] Мартулков бил против [[Бугарија во Втората светска војна|фашистичкиот режим на Бугарија]], поради тоа учествувал во [[Народноослободителната борба]]. На [[22 декември]] [[1941|1941 година]], заедно со [[Павел Шатев]], се обидол да се врати во [[Прилеп]] каде биле [[НОВМ|Македонските партизани]], но [[Бугарска војска|бугарската војска]] го уапсиле во [[Скеча]]. Таму го задржиле до [[24 март]] [[1942|1942 година]]. Според еден полициски извештај за Мартулков и Шатев: „...''ги организирале акциите кои [[Ден на востанието на Македонија|неодамна се спроведоа во градот]]''“.{{Sfn|Тодоровски|2013|p=254}}{{Sfn|Тодоровски|2013|p=256}} Го вратиле Мартулков во [[Софија]]. Учествувал во [[Народноослободителна борба во Пиринска Македонија|Народноослободителното движење во Пиринска Македонија]] и бил во контакт со [[Никола Вапцаров]] и [[Антон Попов]] пред нивното стрелање. Во [[1943|1943 година]] бил уапсан поради неговото членство во [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]]. Заедно со [[Тодор Павлов]], [[Христо Калајџиев]] и [[Ангел Динев]] бил интерниран во [[Крсто Поле (логор)|логорот „Крсто Поле“]], [[Западна Тракија]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/02/IST-1981.2.07.-Kartov-V.-Opshtestveno-politichkata-dejnost-na-Angel-Dinev-vo-internacija-i-koncentracionite-logori-na-fashistichka-Bugarija.pdf|title=Македонската патриотска дејност на Ангел Динев во интернација и концентрационите логори на Фашистичка Бугарија (1940-1944)|last=Картов|first=Владимир|publisher=Здружение на историчари на Македонија|year=1981|pages=70|author-link=Владимир Картов}}</ref> Останал во логорот сѐ до [[септември]] [[1944|1944 година]], кога [[Татковински фронт (Бугарија)|Татковинскиот фронт]] организирале државен удар против влада на [[Александар Цанков]]. После државниот удар, [[Президиумот на АСНОМ]] ги пратиле [[Светозар Вукмановиќ]] и [[Лазар Колишевски]] во Софија каде се консултирале со [[Македонската емиграција во Бугарија|македонската емиграција]]. Како знак на поддршка, 29 потписници меѓу кои биле Мартулков, Шатев, Калајџиев, [[Туше Делииванов]] и [[Михаил Герџиков]] — [[Апел до Македонците во Бугарија (1944)|објавиле апел насочен кон македонскиот народ, Комунистичката партија на Југославија и АСНОМ]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=684974|title=БКП и македонският въпрос след Втората световна война. Разпадане на бежанските организации|last=Гребенаров|first=Александар|publisher=Епохи|year=2013|pages=125}}</ref> За префрлување на македонските социјалисти од Софија во Македонија помогнала [[Илинденската организација]]. На [[26 октомври]] 1944 година, Мартулков се сместил во [[Горно Врановци]] каде [[27 октомври|следниот ден]] бил кооптиран за член на АСНОМ.<ref>{{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/5075009|title=АСНОМ, документи од Првото и Второто заседание на АСНОМ|last=Тодоровски|first=Миле|publisher=[[Архив на Македонија]]|year=1984|location=[[Скопје]]|pages=326-327}}</ref> По [[ослободувањето на Скопје]], Мартулков учествувал во [[Антифашистичко собрание на народното ослободување на Македонија#Второ заседание на АСНОМ|Второто заседание на АСНОМ]]. За време на седницата, Мартулков побарал [[Густав Влахов]] да бил кооптиран за член на АСНОМ.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Документи, Том 1, Книга 6|last=Христов|first=Александар|publisher=[[Архив на Македонија]]|year=1984|pages=131-132}}</ref> По настаните во [[1951|1951 година]] Мартулков истакнал: „''Кога се вратив во 1945 година и го погледнав [[Скопје]] — за мене тоа беше нов град кој на незамислив начин толку брзо се надуе.“''<ref>[https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00064_19511021%7Cpage:3%7Cquery:%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2 Скопске слике и Контрасти] (1951) в. „''Борба''“, бр. 250</ref> После [[Ослободување на Македонија во Втората светска војна|ослободувањето на Македонија]], Мартулков бил кооптиран за член на [[Македонското собрание|Народното собрание на НР Македонија]]. Истовремено се приклучил во [[Македонски научен институт|Македонскиот научен институт]] и учествувал во културната автономија на [[Пиринска Македонија]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=797760|title=Списък на членовете на Македонския научен институт (1923-1947)|last=Мичев|first=Добрин|publisher=Македонски преглед|year=1947|location=[[Софија]]|pages=178}}</ref> На [[2 јануари]] [[1945|1945 година]] повторно се вратил во Софија каде се консултирал со останатите претставници на македонската емиграција.<ref>{{Наведена книга|url=https://ini.ukim.mk/documents/103/Sluzba_za_drzavna_bezbednost.pdf|title=Документи за сојузната и за македонската служба за државна безбедност|last=Симоновски|first=Александар|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=2021|location=[[Скопје]]|pages=35}}</ref> [[Февруари|Следниот месец]] морал да го води првиот слободен конгрес на македонската емиграција во Бугарија но поради неговото здравје Павел Шатев го заменил.{{Sfn|Тодоровски|2013|p=87}} Кон крајот на годината, [[Васил Ивановски]] лично се пожалил кај [[Георги Димитров]] дека Мартулков бил злонамерно изолиран и предвремено пензиониран.<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=797478|title=Как се изгражда и утвърждава свободната Македонска република в Югославската федерация (1944-1948)|last=Ангелов|first=Веселин|publisher=Македонски преглед|year=1998|pages=68}}</ref> На [[17 февруари]] [[1946|1946 година]] Мартулков учествувал во основачката седница на [[Здружението на новинари на Македонија]].<ref>{{Наведени вести|url=https://znm.org.mk/wp-content/uploads/2025/06/19.02.2025-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%82-%D0%B3%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|title=Новинарот ги брани принципите на слободата|last=Станковиќ|first=Далибор|date=19 февруари 2025|work=[[Нова Македонија]]}}</ref> По повод на 43-годишната од [[Битка кај Баница|смртта на Гоце Делчев]], Мартулков оддржал говор во Скопје кон 20.000 гости, меѓу кои бил сестрата на [[Гоце Делчев]].<ref>{{Наведена книга|url=http://periodica.fzf.ukim.edu.mk/godzb/GZ59(2006)/GZ59.17.%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0,%20%D0%94.%20-%20%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0,%20%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%20%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0%201944-1953.pdf|title=Политиката, идеалогијата и македонската историографија 1944-1953 г.|last=Петреска|first=Даниела|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=2006|pages=203}}</ref> Следните месеци се приклучил во [[Уставотворно собрание на Народна Република Македонија|Уставотворното собрание]] и бил назначен за претседател на [[Илинденска пензија|Комисијата за Илинденска пензија]].<ref>{{Cite book|url=https://www.scribd.com/document/617912810/%D0%98%D0%9B%D0%98%D0%9D%D0%94%D0%95%D0%9D%D0%A1%D0%9A%D0%98-%D0%A1%D0%92%D0%95%D0%94%D0%9E%D0%A8%D0%A2%D0%92%D0%90-1-1-%D0%A1%D0%9A%D0%9E%D0%9F%D0%88%D0%95-2016|title=Илинденски сведоштва|last=Дамјановска|first=Јасминка|publisher=[[Државен архив на Република Македонија]]|year=2016|volume=1|p=10}}</ref> На [[8 октомври]] 1946 година помогнал со преносот на моштите на Гоце Делчев во [[Црква „Св. Спас“ - Скопје|црквата „Свети Спас“]].<ref>[https://gd.archives.bg/items/show/765#?c=&m=&s=&cv=&xywh=49%2C698%2C1537%2C796 ЦДА, фонд КМФ 23-01, инв. № 830/146, лист 156-157]</ref> [[Податотека:Говор на Мартулков за обединувањето на Пирин со Македонија.pdf|мини|Говорот на Мартулков во [[Уставотворно собрание на Народна Република Македонија|Уставотвнорото собрание]] за обединување на [[Пиринска Македонија]] со [[НР Македонија]].]] На [[26 декември]] 1946 година, за време на седница во Уставотворното собрание, Мартулков протестирал пред останатите членови. Побарал [[Устав на НР Македонија (1946)|новиот македонски устав]] да ја припои Пиринска Македонија со НР Македонија. Во неговиот говор истакнал: „''Не знам каква територија имаат на ум нашите другари во Бугарија. Ако зборуваме за Пиринска Македонија, Вардарска Македонија и Егејска Македонија во нивните географски граници — тоа е територијата на македонскиот народ! Македонското прашање и прашањето за Македонија е дело само за македонскиот народ!''“.<ref>{{Наведена книга|title=Авнојска Југославија и Македонското национално прашање (1943-1946)|last=Миноски|first=Михајло|publisher=Менора|year=2000|isbn=9989632707|location=[[Скопје]]|pages=[[s:Алексо Мартулков/Говор во Уставотворното собрание (1946)|329]]|author-link=Михајло Миноски}}</ref> За говорот, Шатев го известил Георги Димитров при неговиот престој во [[Белград]]. Откако открил, Димитров лично се пожалил кај [[Јосип Броз Тито]]. Поради тоа на [[10 јануари]] [[1947|1947 година]] Колишевски го забранил нејзиното објавување во весникот „''[[Нова Македонија]]''“.<ref>{{Наведена книга|title=Авнојска Југославија и Македонското национално прашање (1943-1946)|last=Миноски|first=Михајло|publisher=Менора|year=2000|isbn=9989632707|location=[[Скопје]]|pages=[[s:Извештај за забрана за објавување говорот на Мартулков во Уставотворното собрание|331-332]]|author-link=Михајло Миноски}}</ref> На [[5 јуни]] [[1950|1950 година]], за време на седмото редовно заседание на Народното собрание, Мартулков поднесол барање за [[Илинденска споменица|орден за залуги во Илинденското востание]].<ref>{{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/60150277|title=Илинденската споменица|last=Топузовски|first=Кочо|publisher=Панили|year=2023|isbn=9786082540795|location=[[Скопје]]|pages=67-68|author-link=Кочо Топузовски}}</ref> На [[20 јули]] [[1951|1951 година]], Мартулков бил награден со Илинденската споменица, број 438 како дел од [[Град Скопје|градскиот народноослободителен одбор Скопје]].<ref>ДАРМ, Ф. 159, К. 42</ref> Во [[1954|1954 година]], со помош од [[Ѓорѓи Абаџиев]], [[Институтот за национална историја]] ги објавиле спомените на Мартулков насловени „''[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]''“. Книгата е дел од серијалот „[[Материјали за македонската национал-револуционерна историја (едиција)|''Материјали за македонската национал-револуционерна историја'']]“.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Турски документи за македонската историја|last=[[Институт за национална историја]]|publisher=Научен Институт за национална историја на македонскиот народ|pages=191}}</ref> За време на [[Информбирото и Македонија|периодот на Информбирото]], претставници на [[Македонство|промакедонската струја во Југославија]] постепено биле изолирани и подоцна отстранети од нивната политичка функција. Мартулков бил безволно пензиониран и сместен во Скопје. Во текот на [[1950-тите]] редовно патувал во [[Софија]]. Во [[1957|1957 година]] Мартулков бил на интервју со софиското списание „''Участие''“ за активностите на Богдан Баров во [[Македонската револуционерна организација]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.google.mk/books/edition/%D0%A3%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B5/70TlAAAAMAAJ?hl=mk&gbpv=1&bsq=%E2%80%9E1957%E2%80%9E&dq=%E2%80%9E1957%E2%80%9E&printsec=frontcover|title=Участие|last=Периодично издание на писателите от Стара Загора.|publisher=ИПК „Ариел"|year=1996|location=[[Стара Загора]]|pages=50}}</ref> Незадоволен со режимот, во [[1959|1959 година]] се преселил во [[Народна Република Бугарија]] каде почнал да прими државна пензија.<ref>[https://www.strategy.bg/bg/pris/archive/legal-information/razporezdaniia/86533 №1890/1959]</ref> Ги поминал последните години изолиран во Софија каде починал на [[19 декември]] [[1962|1962 година]]. == Литературни дела == {{Поврзано|Список на литературни дела од Алексо Мартулков}} [[Податотека:За Гоцета Делчев од Мартулков.png|мини|252x252px|Исечок од статијата „''[[Список на литературни дела од Алексо Мартулков#За Гоцета Делчев|За Гоцета Делчев]]''“ во книгата „''Гоце Делчев во спомените на современиците''“ на [[Христо Андонов Полјански]].]] По [[Втората светска војна]], Мартулков се вратил во [[Вардарска Македонија]] каде се приклучил во [[Президиумот на АСНОМ]]. Во [[1945|1945 година]] се преселил во [[Скопје]] по [[Ослободување на Скопје|нејзиното ослободување]]. Меѓу [[1940-тите]] и [[1950-тите]] Мартулков напишал различни статии и брошури посветени на [[Социјализам|социјалистичкото движење]] во [[Македонија]]. Во [[1946|1946 година]] ја објавил статијата „''[[Развитокот на социјалистичката мисла пред Илинденското востание]]''“ во весникот „Трудбеник“, година II, број 35.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Илинденски зборник, 1903-1953|last=[[Љубен Лапе|Лапе, Љубен]]|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1953|pages=302}}</ref> Истата година ја објавил брошурата „''[[Врховизмот и борбата на Внатрешната револуционерна организација против него]]''“ каде го разгледал развојот на [[Врховизам|врхивизмот]] и нејзинот однос со [[Македонската револуционерна организација]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Внатрешната македонска револуционерна организација и неоврховизмот, 1904-1908|last=[[Манол Пандевски|Пандевски, Манол]]|publisher=[[Култура (издавачка куќа)|Култура]]|year=1983|pages=22}}</ref> Во весникот „[[Нова Македонија]]“ објавил статија насловена „''За Гоцета Делчев''“. [[Христо Андонов Полјански|Христо Андонов-Полјански]], претставник на [[Македонска историографиjа|Македонската историографија]], објавил исечок од статијата во неговата книга за [[Делчевологија]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Гоце Делчев во спомените на современиците|last=[[Христо Андонов Полјански|Андонов Полјански, Христо]]|first=|publisher=[[Култура (издавачка куќа)|Култура]]|year=1963|isbn=|pages=298}}</ref> Подоцна ја објавил брошурата „''За положбата по Илинденското востание''“ каде ги разгледал грешките при организирање на [[Илинденското востание]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Грчката политика спрема Македонија во втората лоловина на XIX век и почетокот на XX век, вооружени, пропаганди, дипломатски и други антимакедонски акции и борбата против нив на теренот|last=Поп Лазаров|first=Ристо|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1973|pages=301}}</ref> Според Мартулков, основањето на [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] било меѓу првите грешка на организацијата. [[Податотека:Моето учество во револуционерните борби во Македонија.jpg|мини|331x331пкс|Мемоарите на Мартулков.]] Во [[1954|1954 година]], [[Институтот за национална историја]] ја објавиле автобиографијата на Мартулков насловена „''[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]''“. Делото претставува првата оригинална мемоарска литература во [[Народна Република Македонија]]. Претходните дела биле на [[Љубомир Милетиќ]] преведени во [[македонски јазик]]. Неговата автобиографија го опфаќа периодот од [[1894|1894 година]] до [[1 септември]] [[1939|1939 година]]. Нема податоци кога Мартулков ја напишал книгата. [[Ѓорѓи Абаџиев]] објавил исечок од неговите спомени во [[1952|1952 година]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Материјали за македонската национал-револуциона историја|last=Абаџиев|first=Ѓорѓи|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1952|pages=1-5|author-link=Ѓорѓи Абаџиев}}</ref> Додека во [[1950|1950 година]], [[Данчо Зографски]] истакнал дека во [[Државниот архив на Македонија]] имало необјавен ракопис од Мартулков без датум.<ref>{{Наведена книга|url=|title=За работничкото движење во Македонија до Балканската војна|last=[[Данчо Зографски|Зографски, Данчо]]|publisher=[[Институт за национална историја|Институт за национална историја на македонскиот народ]]|year=1950|pages=327}}</ref> Според историчарот Јусуф Хамза, во скопските архиви имало необјавено дело на Мартулков насловено „''Спомени од втората половина на XIX век до 1912''“ кое најверојатно било припоено со неговиот мемоар при редакција.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Младотурската Револуција Во Османската Империја|last=Хамза|first=Јусуф|publisher=Логос-А|year=1995|isbn=9789989601217|location=[[Скопје]]|pages=407|author-link=Јусуф Хамза}}</ref> Во неговата книга, Мартулков го разгледува [[Македонско национално движење|македонското национално движење]] во перспектива на [[Социјализам|македонските социјалисти]]. Претежно се занимава со социјалистичките дејства во [[Вардарска Македонија]] и [[Велес]]. Дискутира за неговиот активизам за правата на [[македонската емиграција во Бугарија]]. За автобиографијата, Абаџиев истакнал: „''Напишани со жив и увлекателен јазик, мемоарите на Алексо Мартулков не се само објект за историкот, но претставуваат интересно четиво и за поширок круг читатели''.“ Историчарот Александар Каровски ја критикувал нејзината слаба хронологија: „''Очигледно има проблем да се сети на настаните, па некои ги прекинува или ги поврзува со други.''“ Одредени податоци наведени во автобиографијата се целосно бесмислени. Мартулков го згрешил датумот на раѓање, смрт и професија на неговиот постар [[Петар Мартулков|брат Петар]]. Татко му го именувал како Онче покрај тоа што се викал [[Пано Мартулков|Пано]]. Згрешил со хронолошкото датирање на [[Првиот Устав на Македонската револуционерна организација|првиот устав на Македонската револуционерна организација]]. Покрај тоа, во неговите спомени Мартулков гордо го истакнува неговиот [[Македонство|македонски идентитет]] и дека [[Македонците]] се ниту [[Грци]], [[Бугари]] или [[Срби]]. == Забелешки == {{reflist|group=белешка}} == Наводи == {{reflist|3}} == Библиографија == * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/bitstream/20.500.12188/7522/1/dstankovic2020.pdf|title=Социјалистите во македонското револуционерно движење, 1893-1912|last=Станковиќ|first=Далибор|publisher=[[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]]|year=2020|location=[[Скопје]]}} * {{Cite book|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/01/IST-1973.1.08-Andnov-Poljanski-H.-Okolu-ucestvoto-na-makedonskite-socijalisti-na-Prvomajskite-demonstracii-vo-Sofija-vo-1896-g..pdf|title=Околу учеството на Македонските социјалисти на Првомајските демонстрации во Софија во 1896 година|last=Андонов Полјански|first=Христо|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1973|location=[[Скопје]]|author-link=Христо Андонов Полјански}} * {{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/bmark/sa/index.html|title=Революционни борби въ Азоть (Велешко) и Порѣчието|last=Аврамов|first=Стефан|publisher=[[МНИ|Македонски Наученъ Институтъ]]|year=1929|location=[[Софија]]|author-link=Стефан Аврамов}} * {{Наведена книга|url=https://cdn.sanity.io/files/k83840p7/production/adbb77a2aef1fb39ba8622a05495092c6b542cfb.pdf|title=Моето учество во револуционерните борби на Македонија|last=Мартулков|first=Алексо|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1954|editor-last=Абаџиев|editor-first=Ѓорѓи|editor-link=Ѓорѓи Абаџиев|series=[[Материјали за македонската национал-револуционерна историја (едиција)|Материјали за македонската национал-револуционерна историја]]|location=[[Скопје]]|author-link=Алексо Мартулков}} * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/1910|title=Мемоарската литература како извор за историјата на Македонската Револуционерна Организација|last=Каровски|first=Александар|publisher=[[УКИМ]]|year=2013|location=[[Скопје]]}} * {{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_1.pdf|title=Македонска енциклопедија, том I|last=[[Македонска енциклопедија#Уредници на тематските области|Повеќе автори]]|publisher=[[МАНУ]]|year=2009|location=[[Скопје]]|ref={{harvid|ПА I|2009}}}} * {{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_2.pdf|title=Македонска енциклопедија, том II|last=[[Македонска енциклопедија#Уредници на тематските области|Повеќе автори]]|publisher=[[МАНУ]]|year=2009|location=[[Скопје]]|ref={{harvid|ПА II|2009}}}} * {{Наведена книга|url=https://alba-books.com/%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B8-1945-1947-%D0%9D%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA-%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8j%D0%B0-1947-[%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%8A%D1%80-%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2]-%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2-%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80|title=Говори и статии, 1945-1947|last=Влахов|first=Димитар|publisher=Државно книгоиздателство на Македонија|year=1947|location=[[Скопје]]|author-link=Димитар Влахов}} * {{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/59627013|title=Велес за време на Балканските и Првата светска војна: (1912-1918)|last=Малковски|first=Ѓорѓи|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=2023|isbn=978-608-4981-10-7|author-link=Ѓорѓи Малковски}} * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/1875|title=Петар Поп Арсов (1868-1941): Прилог кон проучувањето на македонското националноослободително движење|last=Ѓорѓиев|first=Ванчо|publisher=[[УКИМ]]|year=1995|location=[[Скопје]]|author-link=Ванчо Ѓорѓиев}} * {{Наведена книга|url=https://мна.мкд/wp-content/uploads/02%D0%91-%D0%97%D0%91%D0%98%D0%A0%D0%9A%D0%98/%D0%91I-%D0%9A%D0%9D%D0%98%D0%96%D0%9D%D0%98%D0%A6%D0%90/%D0%9101-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8/%D0%911.1-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%98%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BA/2012-2013_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BB-%D0%A8%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B2-%D0%A2%D0%BE%D0%BC-8-%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8-%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%98%D0%B5.pdf|title=Павел Шатев, документи|last=Тодоровски|first=Зоран|publisher=Македоника|year=2013|location=[[Скопје]]}} * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/entities/publication/584725f3-c8ec-4d79-afdd-415c15b7a8e1|title=Вардарскиот дел од Македонија под српска власт (1912–1915)|last=Ѓоргиевска|first=Марија|publisher=[[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]]|year=2019|location=[[Скопје]]}} pglkp4l2rn3npkvp2ch93lk2ndrdsqv 5562648 5562646 2026-05-23T18:38:32Z Gurther 105215 /* Литературни дела */ 5562648 wikitext text/x-wiki {{Infobox Officeholder|name=Александар Мартулков|image=Alekso Martulkov.jpg|caption=Алексо Мартулков во [[1951|1951 г.]]|order2=Пратеник во [[Народно собрание на Бугарија|Народното собрание на Бугарија]]|term_start2=20 август 1931|term_end2=12 април 1933|monarch2=[[Борис III]]|premier2=[[Александар Малинов]]</br>[[Никола Мушанов]]|order4=Пратеник во [[Влада на Македонија од 1945|Президиумот на Народното Собрание на Македонија]]|term_end4=26 јуни 1946|term_start4=15 април 1945|president4=[[Методија Андонов - Ченто]]|premier4=[[Лазар Колишевски]]|term_start5=1 јануари 1947|term_end5=1952|president5=[[Благоја Фотев]]|premier5=[[Лазар Колишевски]]|nickname=[[Ото фон Бизмарк|Бизмарк]]|birth_name=Александар Ончев Мартулков|birth_date=[[23 октомври]] [[1878]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[19 декември]] [[1962]] {{мали|(возр. 84)}}|death_place=[[Софија]], [[Народна Република Бугарија|НР Бугарија]]|parents=[[Пано Мартулков]] и Сава Мартулкова|alma_mater=[[Скопско педагошко училиште]]|awards=|blank2=Дела|data2=''„[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]“'' <small>([[Список на литературни дела од Алексо Мартулков|други]])</small>|signature=Потпис на Мартулков.png|predecessor1=|successor1=}} '''Александар Ончев Мартулков''',<ref group=белешка>Во некои дела, наместо Ончев именуван е како Панов или Иванов.</ref> познат по псевдонимот '''Бизмарк'''<ref>{{Мирчев|237}}</ref> ([[Велес]], [[23 октомври]] [[1878]] — [[Софија]], [[19 декември]] [[1962]]) — [[Македонци|македонски]] револуционер и политичар. Меѓу првите пропагатори на [[социјализмот]] во [[Македонија]]. Роден во сиромашно работничко семејство, стекнал више образование во [[Скопско педагошко училиште|Скопското педагошко училиште]]. Во [[1894|1894 година]] се приклучил во [[Социјализам|социјалистичкото движење]] со поттик од [[Васил Главинов]]. Како член на [[Македонска социјалистичка група|Македонската социјалистичка група]], учествувал во [[Празнување на ден на трудот во 1896 година (Софија)|првото празнување на ден на трудот во Бугарија]]. Во [[1899|1899 година]] организирал [[Штрајк против Скопското педагошко училиште|штрајк против педагошкото училиште]] и [[Агитаторска одисеја на Алексо Мартулков|агитаторска одисеја]]. Во [[1900|1900 година]] се приклучил во [[МРО]] и учествува во [[Илинденското востание]]. После востанието, соработувал со [[Велешки револуционерен реон|Велешкиот револуционерен реон]] и [[Иван Наумов Аљабакот|Иван Аљабакот]]. Во [[1906|1906 година]] се пресели во [[Софија]] и станал дел од [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]]. После [[Младотурската револуција]], Мартулков станал дел од новата велешка власт. Испратен како делегат во првиот конгрес на Балканската комунистичка партија во [[Белград]], [[1910|1910 година]]. Во текот на [[Балканските војни]], учествувал во управувањето на [[Велешко]]. За време на [[Првата светска војна]], го основал [[Комитет на дезертери|Комитетот на дезертери]] каде префрлиле воени дезертери од српската војска во [[Царството Бугарија]]. Го уапсиле во [[1915|1915 година]] но ослободен е откако почна [[Бугарска окупација на Србија (Прва светска војна)|бугарската окупација на Македонија]]. Во [[1916|1916 година]] станал секретар на [[Општина Оморани]]. Во [[1918|1918 година]] го одбрале за чиновник во [[Космет]]. После војната се приклучил во [[Емигрантски комунистички сојуз|Емигрантскиот комунистички сојуз]] и учествувал во борбата меѓу [[македонската емиграција во Бугарија]]. Во [[1919|1919 година]] бил претседател на [[Велешко благотворително братство „Рајко Жинзифов“|Велешкиот благотворително братство]]. Во [[1925|1925 година]] се приклучил во [[ВМРО (Обединета)]]. Во [[1931|1931 година]] бил одбран за пратеник во [[Народно собрание на Бугарија|народното собрание на Бугарија]], заедно со [[Христо Трајков]]. Во [[1932|1932 година]] почнал со издавањето на весникот „''[[Македонско знаме]]''“, [[1933|следната година]] доживеал неуспешен обид на атентат од [[Михајловисти|Михајловистите]]. На [[8 јули]] [[1936|1936 година]], [[Судски процес против ВМРО (Обединета)|го осудиле Мартуков заедно со останатите членови на ЦК на ВМРО (Обединета)]]. Учествувал во [[Народноослободителната борба]]. Во текот на војната се приклучил во [[Президиумот на АСНОМ]] и подоцна во народното собрание на [[НР Македонија]]. Ја организирал [[Илинденска пензија|Илинденската пензија]] и подоцна доделување на [[Илинденска споменица|Илинденската споменица]]. Во [[1954|1954 година]] ги објавил неговите спомени насловени „''[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]''“. Во [[1960-тите]], по наредба од [[Лазар Колишевски]], Мартулков целосно го изолирале од секојдневниот политички живот на Македонија. Разочаран со новите одлуки, Мартулков се преселил во Софија, каде починал. == Животопис == === Потекло и рани години (1894 – 1901) === {{Поврзано|Празнување на ден на трудот во 1896 година (Софија)|Штрајк против Скопското педагошко училиште|Агитаторска одисеја на Алексо Мартулков|Мартулкови}} Александар Мартулков е роден на [[23 октомври]] [[1878|1878 година]] во [[Велес|градот Велес]], тогаш дел од [[Отоманското Царство]]. Потекнува од сиромашно работничко семејство.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Извори за ослободителната војна и револуција во Македонија 1941-1945: Документи на Комунистичката партија на Југославија и Комунистичката партија на Македонија 1941-1945|last=Апостолски|first=Михајло|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1970|pages=474|author-link=Михајло Апостолски}}</ref> Неговиот татко [[Пано Мартулков|Пано (Онче) Мартулков]] бил [[воденичар]] и деец на [[македонско национално движење|македонското национално движење]]. Поради тоа во [[1867|1867 година]] бил прогонет во [[Дијарбекир]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Български математици|last=Чобанов|first=Иван|publisher=Државно издателство „Народна просвета“|year=1987|pages=19}}</ref> Неговата мајка Сава Мартулкова била работник. Неговиот постар брат, [[Петар Мартулков]], учителствувал во [[Софија]] со [[Роса Мартулкова|неговата жена]]. Во [[есента]] [[1894|1894 година]] Мартулков се запознал со Васил Главинов, кој го [[Радикализам|радикализирал]] со брошурата „''Студенство и социјализам''“ од [[Никола Габровски]].{{Sfn|Станковиќ|2020|p=55}} Под наредба од [[Димитар Благоев]],<ref>{{Наведена книга|url=https://www.strumski.com/books/g_madolev_vasil_glavinov.pdf|title=Васил Главинов - пионер на социјалистическото движение в Македониа и Одринско|last=Мадолев|first=Георги|publisher=Исторически преглед|year=1968|pages=68}}</ref> Главинов основал група на социјалисти со седум члена, меѓу кои биле Мартулков, [[Ризо Ризов]] и [[Илија Плавев]].<ref>{{Наведени вести|url=http://www.tirekovmirece.com/Novost/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2,-%D0%B6%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%B8|title=Главинов, жесток пропагатор на социјалистичките идеи|last=Печков|first=Петар|date=12 септември 2015|work=ТиРековМиРече}}</ref> Во [[1895|1895 година]] Мартулков се запишал во [[Гимназија „Кочо Рацин“ - Велес|Велешката прогимназија]]. Во [[1896|1896 година]] се приклучил [[Македонска социјалистичка група|Македонската социјалистичка група]]. Таму се запознал со [[Атанас Раздолов]],<ref name=":12">{{Наведена книга|url=|title=Прилози за Илинден 1978, материјали од Научниот собир Местото на Илинденското востание и Крушевската република во борбата на македонскиот народ за национално и социјално ослободување, одржан на 3, 4 и 5 август 1978. г. во Крушево по повод 75-годишнината од Илинденското востание|last=Христов|first=Александар|publisher=Совет Десет дена Крушевска република|year=1979|pages=807}}</ref> [[Димитар Мирасчиев]], Андон Шулев и Стојан Попов.<ref>{{Наведени вести|url=https://novamakedonija.com.mk/makedonija/politika/koga-makedoncite-za-prvpat-go-odbelezhaa-1-maj/|title=Кога Македонците за првпат го одбележаа 1 Мај|last=Станковиќ|first=Далибор|date=1 мај 2023|work=[[Нова Македонија]]}}</ref>{{Sfn|Станковиќ|2020|p=56}} Во [[1896|1896 година]] МСГ обработиле знаме со геслото „''Ослободувањето на Македонија е дело на Македонците'' — ''[[Македонија на Македонците]]''“, за [[Празнување на ден на трудот во 1896 година (Софија)|првото празнување на ден на трудот во Бугарија]]. Поради нејзиниот [[Македонство|македонски карактер]] бил забранет но Мартулков тајно го однесол.{{Sfn|Андонов Полјански|1973|p=82}} Во [[Борисова градина|Борисовата градина]] Андон Шулев одржал говор каде ги истакна главните цели на организацијата.{{Sfn|Андонов Полјански|1973|p=84}} После настанот Мартулков почнал да го шири [[Социјализам|социјализмот]] во неговата прогимназија. Во [[1898|1898 година]], се запишал во [[Скопско педагошко училиште|Скопското педагошко училиште]], таму продолжил со неговата агитација. Под влијание на [[Петар Манџуков]], организирал [[Штрајк против Скопското педагошко училиште|штрајк против училиштето]] во [[мај]] [[1899|1899 година]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=27}}</ref> После настанот бил прогонет од сите училишта под делокруг на [[Бугарската егзархија]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=30-31}}</ref> После живеел на [[Булевар „Марија Луиза“ (Софија)|булевар „Марија Луиза“]], [[Софија]] со Васил Главинов.{{Sfn|Станковиќ|2020|p=92}} Во втората половина на 1899 година се вратил во Велес за да го снабди весникот „''[[Политичка слобода]]''“.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=39}}</ref> Со таа цел [[Агитаторска одисеја на Алексо Мартулков|патувал низ југоисточна Македонија]] каде го спречил влијанието на [[Врховисти|Врховистите]] и го зголеми влијанието на [[социјализмот]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=41-43}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://ristogjorgjiev.com/2025/04/02/%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2-%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%B7-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%82-8/|title=Времеплов – Струмица низ историјата – Струмички учители од 1880 до 1913 година|last=Ѓорѓиев|first=Ристо|work=РистоЃорѓиев}}</ref> Ги употребил тајните патишта на [[Македонската револуционерна организација]] без нивно одобрување.{{Sfn|Станковиќ|2020|p=92}}<ref>{{Наведена книга|url=https://muzejbitola.mk/wp-content/uploads/2016/zbornik_2016_web/10_Branko_Gjorgiev.pdf|title=Тајната патна мрежа на Македонската револуционерна организација во Струмица и Струмичко|last=Ѓорѓиев|first=Бранко|publisher=Национална установа завод за заштита на спомениците на културата и музеј|year=2016|location=[[Битола]]|pages=95}}</ref> На [[9 декември]] се вратил во Велес. За време на [[Велигден]], [[1900|1900 година]], Мартулков предводел група составена од [[Никола Русински]], Јордан Малезанов и [[Илија Раштанов]]. Тие го ограбиле [[Јован Весов]] за 160 [[Турска лира|турски лири]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Македония и Тракия в борба за свобода: Краят на ХIХ - началото на ХХ в Нови док|last=Георгиев|first=Величко|publisher=[[Македонски научен институт]]|year=1995|isbn=9789548187244|location=[[Софија]]|pages=197}}</ref>{{Sfn|Станковиќ|2020|p=93}} После нападот, Русински се иселил во [[Куманово]] додека Мартулков прележал пет месеци казна во [[Куршумли ан]]. Јордан Малезанов избегал со парите во Софија.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=55-57}}</ref> === Учество во Илинденско востание и Младотурската револуција (1901 – 1912) === [[Податотека:1909 years First Balkan Socialdemocrat conference Belgrade.png|мини|Делегати во Првата балканска социјалнодемократска конференција во [[Белград]], [[1910|1910 г.]]|313x313px]]Во [[1901|1901 година]] се приклучил во [[Македонската револуционерна организација]] под наредба од [[Македонска социјалистичка група|МСГ]].{{Sfn|Станковиќ|2020|p=95}} Како дел од [[Скопски револуционерен округ|Скопскиот револуционерен округ]], помогнал со организирање на [[Илинденското востание]] во [[Кумановско]].<ref name=":5">{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/11/IST-2022.1.08-Sazdovski-N.-Dejnosta-na-MRO-vo-kumanovsko-1895-1903.pdf|title=Дејноста на Македонската револуционерна организација во Кумановско (1895-1903)|last=Саздовски|first=Ненад|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=2022|location=[[Скопје]]|pages=144}}</ref> Ги обновил револуционерните мрежи со останатите региони. Собрал околу 650 [[Турска лира|турски лири]] од градските трговци, со нив купил 60 [[пушки]] и 20 [[Револвер|револвери]].<ref name=":5" /> За време на востанието, се обидол да се приклучи во четата на [[Никола Дечев]]. Но [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] го побарале во [[Софија]]. Мартулков бил против одлуката, но откако открил дека Никола Дечев со неговата чета биле ликвидирани во [[Луково (Кратовско)|Луково]] се сместил во Софија заедно со [[Никола Пушкаров]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=79}}</ref> После востанието Пушкаров му дадол наредба да изврши терористички напад во [[Скопје]] со цел да го привлече вниманието на [[Западна Европа]]. Преку [[Врање]] влегол во [[Вардарска Македонија]] но околиските аскери го уапсиле во [[Челопек (Кумановско)|Челопек]]. Лежел три месеци во затвор. Откако бил ослободен, Кирил Стојанов го известил дека терористичкиот напад бил откажен поради [[Мирцштешки реформи|Мирцштешките реформи]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=79-82}}</ref> После востанието, влијанието на [[Странски пропаганди во Македонија|странските пропаганди во Македонија]] се зголемило. [[Јован Бабунски]] се сместил во градот додека во [[пролетта]] [[1904|1904 година]] [[Христо Татарчев]] го пратил [[Стефан Димитров]].{{Sfn|Аврамов|1929|p=28}}{{Sfn|Аврамов|1929|p=40}} Поради тоа [[Борис Сарафов]], тогашен претседател на [[Врховниот македонски комитет]], го пратил [[Иван Наумов Аљабакот]]. Како претставник на [[Српска пропаганда во Македонија|српската пропаганда]], [[Глигор Соколов|Глигор Соколовиќ]] со неговата чета го придружил Бабунски.{{Sfn|Аврамов|1929|p=54-56}}{{Sfn|Каровски|2013|p=91}} Мартулков се приклучил во четата на Аљабакот и учествувал во борбата против чифлигарот Етим Мустафа во [[Јасеново]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=648533|title=ВМОРО и надзора над стопанския живот в Македония и Одринско (до навечерието на Балканските войни)|last=Александрова|first=Елена|publisher=Историческо бъдеще|year=2017|pages=170}}</ref> Во [[1905|1905 година]] се вратил во [[Велес]]. Неколку месеци подоцна Мартулков се преселил во Софија. По патот се запознал со [[Даме Груев]] во [[Кнежје]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=129-132}}</ref> Во Софија страдал од [[туберкулоза]] и неговиот состанар [[Александар Антонов]] се самоубил. Во [[1906|1906 година]] се приклучил во [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]], ги поддржи тесните социјалисти предводени од [[Димитар Благоев]]. Во [[1907|1907 година]] се запознал со [[Георги Димитров]] при штрајк на железничките работници.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=141-144}}</ref> Истата година Мартулков се обидол да се врати во Вардарска Македонија со четата на [[Крсто Б'лгаријата]] преку [[Ќустендил]], но по патот [[Врховизам|врховистичка]] чета ги поразиле.<ref name=":8">{{Наведена книга|url=http://www.makedonika.mk/ShareBook.aspx?id=10791|title=Пере Наумов Тошев|last=Миноски|first=Михајло|publisher=Македонска литера|year=2013|isbn=978-9989-622-98-4|location=[[Скопје]]|pages=208-209|author-link=Михајло Миноски}}</ref> После [[Младотурската револуција]], Мартулков бил амнестиран и се вратил во Велес. Заедно со [[Радикална-реформска струја|прогресивната струја на ВМОРО]] учествувал во управувањето на Македонија. Во [[септември]] [[1908|1908 година]], заедно со [[Васил Главинов]], го основале просветното друштво „''Класно единство''“ со 20 членови.<ref>{{Наведена книга|url=|title=За работничкото движење во Македонија до Балканската војна|last=Зографски|first=Данчо|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1950|location=[[Скопје]]|pages=219|author-link=Данчо Зографски}}</ref>{{Sfn|ПА II|2009|p=1240}} Истата година биле спроведени локални избори каде [[Ризо Ризов]] бил назначен за градоначалник на Велес а Мартулков за чиновник.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=186-187}}</ref> Во [[1909|1909 година]] Мартулков бил назначен за селски учител во [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]]. Таму одржал говор каде ја критикувал [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] и нејзиниот саботаж на [[Македонско национално движење|македонското национално движење]].{{Sfn|Аврамов|1929|p=171}} Истата година, околу [[Велигден]], [[Абдул Хамид II]] организирал контра државен удар во [[Истанбул]]. [[Младотурци|Младотурците]] побарале помош од [[Јане Сандански]] и неговата чета. Мартулков се приклучил во неговата чета.{{Sfn|Влахов|1947|p=113}} После борбата, [[Димитар Мирасчиев]] го пречекал во [[Солун]] каде се запознал со [[Димитар Влахов]]. Во [[1910|1910 година]] бил меѓу делегатите во првата балканска социјалнодемократска конференција во [[Белград]] заедно со [[Душан Цекиќ]]. За претседател на седницата бил назначен Васил Главинов. Меѓу [[1911]]-[[1912|1912 година]] военополитичките односи меѓу [[Балкански сојуз|Балканскиот сојуз]] и [[Отоманското Царство]] се вложиле. Поради тоа Мартулков го известил Лазар Трајков, тогашниот градоначалник на градот, да го спремал Велес за војна.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=231-232, 234-235}}</ref> === Балканските војни и Првата светска војна (1912 – 1918) === {{Поврзано|Комитет на дезертери|Општина Оморани}}[[Податотека:Извештај за дезертскиот комитет на Мартулков.png|мини|233x233px|Извештај од министерството за надворешни работи на Србија за [[Комитет на дезертери|Комитетот на дезертери]], [[1914|1914 г.]]{{Sfn|Ѓоргиевска|2019|p=154}}]]Со почетокот на [[Првата балканска војна]], српската војска влегла во [[Велес]] на [[23 октомври]].{{Sfn|Малковски|2023|p=78}} Новата српска администрација, предводена од Давид Димитријевиќ, го назначиле Мартулков за градоначалник.{{Sfn|Малковски|2023|p=79-80}} Мартулков учествувал во средби со [[Црна рака (Србија)|Црна рака]] со генералите Поповиќ и Стаиќ.{{Sfn|Малковски|2023|p=82-84}} Во [[ноември]] поднесол отставка и се преселил во [[Штип]] каде се запознал со [[Ефрем Чучков]] и [[Ефтим Спространов]]. Петко Пенчев се обидол да формира бугарска општина во Велес но Мартулков се спротивставил со одлуката.{{Sfn|Малковски|2023|p=85-86}} Во [[1913|1913 година]], [[Димитрија Чуповски]] се вратил во Велес и организирал Општамакедонска конференција. Меѓу делегатите биле: [[Петар Поп Арсов]], Крум Зографов, [[Иван Поп Јорданов]] и Мартулков.{{Sfn|ПА II|2009|p=848}}{{Sfn|ПА II|2009|p=1079-1080}} Пратиле апел до [[Лондонски договор (1913)|Лондонската конференција]] за автономна Македонија во склоп на [[Отоманското Царство]]. За време на [[Втората балканска војна]], Мартулков помогнал со пандемијата на [[колера]] во Штип.{{Sfn|Ѓоргиевска|2019|p=111}} После војните се запишал во педагошки курс во [[Белград]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Македонија во војните 1912-1918, прилози од научниот собир одржан во МАНУ на 16 и 17 ноембри 1988 година|last=Катарџиев|first=Иван|publisher=[[МАНУ]]|year=1991|location=[[Скопје]]|pages=347|author-link=Иван Катарџиев}}</ref> Со почетокот на [[Првата светска војна]], Мартулков се вратил во [[Скопје]]. Таму заедно со [[Јордан Шурков]], [[Михаил Николов|Мишо Николов]] и [[Георги Богданов]] го основале [[Комитет на дезертери|Комитетот на дезертери]]. Главна цел на комитетот било да префрлат македонски дезертери од српската војска во [[Царството Бугарија]]. Во текот на [[1914|1914 година]], комитетот се проширил низ [[Источна Македонија]]. Главни центри биле отворени во [[Делчево]], [[Радовиш]], Штип и [[Пехчево]].{{Sfn|Малковски|2023|p=108}} Успешно префрлиле околу 2.500 војници.{{Sfn|Ѓоргиевска|2019|p=100}} Комитетот дејствувал сѐ до [[Божик|Божиќ]] [[1915|1915 година]], кога поголем дел од раководството биле уапсани.{{Sfn|Малковски|2023|p=110}} Неколку месеци подоцна Бугарија најавила војна против Србија и за кратко време ја [[Бугарска окупација на Србија (Прва светска војна)|окупирале Вардарска Македонија]]. Поради тоа Шурков и Мартулков биле интернирани во [[Струга]] но подоцна се ослободени од бугарската администрација. Во [[1916|1916 година]],<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=307-310}}</ref> со поттик од Орце Андов, Мартулков се вработил како секретар на [[Општина Оморани]].<ref>{{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/23028|title=Зошто и како беа интернирани крушевските Власи за време на Првата светска војна?|last=Минов|first=Никола|publisher=[[УКИМ]]|year=2017|pages=133}}</ref> Следната година се сместил во [[Приштина]] каде работел како чиновник заедно со [[Ризо Ризов]] и [[Димитар Влахов]]. После поразот на [[Бугарска армија|Бугарската војска]] во [[Македонски фронт|Македонскиот фронт]], државните чиновници на [[Косово и Метохија]] евакуира во [[Софија]]. Мартулков бил назначен за градоначалник на [[Урошевац]], но тој никогаш не ја прифатил функцијата. Заедно со [[Петар Ацев]] и [[Ѓорче Петров]] преку [[Гнилане]], [[Ниш]] и [[Пирот]] се преселиле во Бугарија.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=327-337}}</ref> === Меѓувоен период (1918 – 1941) === {{Поврзано|Велешко благотворително братство „Рајко Жинзифов“|Емигрантски комунистички сојуз|Македонско знаме (1932 - 1934)}}[[Податотека:Весник Ослободување.png|мини|321x321px|Исечок од [[Ослободување (1920 - 1923)|весникот „Ослободување“]], печатен орган на [[Емигрантски комунистички сојуз|Емигрантскиот комунистички сојуз]].]][[Податотека:Гоцевата дружина во 1938 година.jpg|мини|317x317пкс|Собор на македонските Илинденци на [[4 мај]] [[1938|1938 година]], по повод 35-годишнината од [[Битка кај Баница|смртта на Делчев]]. Петте личности најнапред се (лево кон десно): Мартулков, [[Руша Делчева]], [[Туше Делииванов]], [[Михаил Чаков]] и [[Митко Зафировски]]. ]] Поради неговото учество во [[Илинденското востание]] во [[1918|1918 година]] го наградиле со [[Орден „За заслуга“ (Бугарија)|бронзов орден „За заслуга“]].<ref>[https://wars.archives.bg/thumbnail_lists/image=/09_40_1_335_108_gr.jpg ДВИА, ф. 40, оп. 1, а.е. 335, л. 108]</ref> Во Бугарија се развило внатрешна борба меѓу [[Македонската емиграција во Бугарија|македонската емиграција]]. Во [[1919|1919 година]], заедно со [[Христо Калајџиев]], Мартулков се приклучил во [[Емигрантски комунистички сојуз|Емигрантскиот комунистички сојуз]] — огранок на [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Илинден и Илинденските традиции|last=Димовски-Цолев|first=Ѓорги|publisher=Развиток|year=1979|pages=158|author-link=Ѓорги Димовски-Цолев}}</ref> [[1920|Следната година]], Мартулков го претставил [[Велешко благотворително братство „Рајко Жинзифов“|Велешкото благотворително братство]] во Вториот велики собор на [[Сојуз на македонските емигрантски организации]].<ref>{{Наведени вести|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/649941d900ab5c4ba8730ee0?q|title=Братствата осѫждатъ отцѣпницитѣ|date=9 декември 1920|work=Македония}}</ref> Истата година, ЕКС ја отфрлиле доктрината за автономија на [[Македонија (регион)|Македонија]] и [[Одринско]] и го прифатиле ставот за основање на [[Независна Македонија|македонска држава]] како членка во идна [[Балканска федерација]].<ref>{{harv|Мартулков|1954|p=345-348}}</ref> Во [[1922|1922 година]], Бугарската комунистичка партија го пратиле Мартулков во [[Пиринска Македонија]] за да остварил контакт меѓу македонските социјалисти и дејци од [[ВМРО (Автономисти)]], предводена од [[Тодор Александров]]. Во [[1924|1924 година]], со [[Мајски манифест|Мајскиот манифест]], односите меѓу БКП и ВМРО (Автономисти) се подобриле.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Македонското прашање во документите на Коминтерната, ч.1. 1923-1925 г.|last=Поповски|first=Владо|publisher=Гурга|year=1999|pages=256|author-link=Владо Поповски}}</ref> Според договорот Мартулков имал должност да се врати во поранешниот [[Скопски револуционерен округ]] но [[Александар Цанков]] им забранил. [[Убиство на Тодор Александров|Неколку месеци подоцна Александров бил ликвидиран]] и [[Иван Михајлов]] бил назначен за претседател на ВМРО (Автономисти).<ref>{{harv|Мартулков|1954|p=363-368}}</ref> Истата година е основана [[Внатрешна македонска револуционерна организација (Обединета)|ВМРО (Обединета)]] од [[Владимир Поп Томов]], [[Симеон Кавракиров]], [[Димитар Влахов]], [[Ризо Ризов]] и други.<ref>{{Наведени вести|url=https://novamakedonija.com.mk/makedonija/simeon-kavrakirov-revolucionerot-koj-zagina-za-obedinuvanje-na-makedoncite/|title=Симеон Кавракиров, револуционерот кој загина за обединување на Македонците|last=НМ|date=14 јуни 2023|work=[[Нова Македонија]]}}</ref>{{Sfn|Влахов|1947|p=40}} Во [[1931|1931 година]] биле спроведени [[Парламентарни избори во Бугарија (1931)|парламентарни избори во Бугарија]] каде Мартулков и [[Христо Трајков]] биле изгласани за пратеници од [[Петричко]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Време за зреење, македонското национално прашање меѓу двете светски војни (1919-1930)|last=Катарџиев|first=Иван|publisher=Култура|year=1977|pages=118|author-link=Иван Катарџиев}}</ref>{{Sfn|Влахов|1947|p=12}} Во новата влада на [[Никола Мушанов]], Мартулков и Трајков биле претставници од Работничката партија.<ref group=белешка>За да ги надминат тогашните забрани, [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]] го употребило името „''Работничка партија''“.</ref> Во Народното собрание Мартулков редовно барал решение за [[македонското прашање]]. Во [[1932|1932 година]] [[Михајловисти|михајловистите]] го киднапирале Кавракиров, како резултат на тоа Мартулков почнал со издавањето на весникот „''[[Македонско знаме (1932 - 1934)|Македонско знаме]]''“. Во весникот тој редовно го критикувал Михајлов, поради тоа на [[12 јануари]] [[1933|1933 година]] доживеал неуспешен обид на атентат од ВМРО (Автономисти).<ref>{{Наведена книга|url=|title=Одбрани дела во шест книги: Македонското национално движење|last=Зографски|first=Данчо|publisher=Наша книга|year=1986|pages=276|author-link=Данчо Зографски}}</ref> Според весникот „Класовна борба“ — михајловистите сакале да го убијат Мартулков поради неговите [[Македонство|промакедонски ставови]].<ref>{{Наведени вести|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/6703e1354e1782e2cca3da46?q%3Acontent=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%8A&q%3Afts=content,mapped,meta&_x=content|title=Македонскитѣ убийства|last=|date=20 јануари 1933|work=Класовна борба}}</ref> После неуспехот на атентатот, на [[24 јануари]], михајловистите го ликвидирале Христо Трајков.<ref>{{harv|Мартулков|1954|p=377}}</ref> Поради атентатите, Мушанов најавил строги мерки против ВМРО (Автономисти). Следниот месец го уапсиле [[Петар Шанданов]]. Поради тоа михајловистите се повлекле од [[Софија]] и се сместиле во [[Пиринска Македонија]]. На [[13 април]] [[1933|1933 година]] Мартулков е отстранет од неговата функција како пратеник, веројатно поради неговите промакедонски ставови и критики спрема бугарската влада.<ref>{{Наведени вести|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/64a7dc4d00ab5c4ba8737423?q%3Acontent=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%8A&q%3Afts=content,mapped,meta&_x=content|title=Решение за отнемане мандата на народнитѣ представители отъ парламентарната група на Работническата партия в България|last=Министерство за правосудство|date=13 април 1933|work=Държавен вестник}}</ref> По државниот удар на Кимон Георгиев, ВМРО (Автономисти) била укината и го забраниле издавањето на весникот „''Македонско знаме''“, врз основа на [[Закон за заштита на државата на Царство Бугарија|законот на заштита на државата]]. На [[8 јули]] [[1936|1936 година]], бил [[Судски процес против ВМРО (Обединета)|спроведен значаен судски процес против дејци од централниот комитет на ВМРО (Обединета)]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=835406|title=Националноосвободителното движение на македонските българи (19 май 1934 - 1941 г.)|last=Мичев|first=Добрин|publisher=Македонски преглед|year=1996|pages=59}}</ref> За време на судскиот процес Мартулков јавно се декларирал како Македонец.<ref group=белешка>Во неговите спомени ({{harv|Мартулков|1954|p=380}}), за судскиот процес истакнал: ''„Бевме уапсани поголемиот дел од раководството на „Обединатата“. На судењето 1936 г. сите се изјавивме пред судот дека по народност сме Македонци.“'' Додека пак, според [[Бугарска историографија|Бугарската историографија]], Мартулков се декларирал како [[Бугарин]].</ref> Поради тоа бил казнет 5 години. Покрај тоа, [[1937|следната година]] бил амнестиран и му помогнал на [[Венко Марковски]] со издавањето на „''[[Огинот]]''“.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=677174|title=Спомени за Павел Шатев|last=Марковска|first=Филимена|publisher=Македонски преглед|year=2007|pages=103}}</ref> === Втората светска војна и последни години (1941 – 1962) === {{Поврзано|Апел до Македонците во Бугарија (1944)|Крсто Поле (логор)|Алексо Мартулков во второто заседание на АСНОМ}} [[Податотека:Appeal to the Macedonians in Bulgaria 1944.jpg|мини|339x339px|[[Апел до Македонците во Бугарија (1944)|Апел до Македонците во Бугарија]], меѓу потписниците бил Мартулков.]] Мартулков бил против [[Бугарија во Втората светска војна|фашистичкиот режим на Бугарија]], поради тоа учествувал во [[Народноослободителната борба]]. На [[22 декември]] [[1941|1941 година]], заедно со [[Павел Шатев]], се обидол да се врати во [[Прилеп]] каде биле [[НОВМ|Македонските партизани]], но [[Бугарска војска|бугарската војска]] го уапсиле во [[Скеча]]. Таму го задржиле до [[24 март]] [[1942|1942 година]]. Според еден полициски извештај за Мартулков и Шатев: „...''ги организирале акциите кои [[Ден на востанието на Македонија|неодамна се спроведоа во градот]]''“.{{Sfn|Тодоровски|2013|p=254}}{{Sfn|Тодоровски|2013|p=256}} Го вратиле Мартулков во [[Софија]]. Учествувал во [[Народноослободителна борба во Пиринска Македонија|Народноослободителното движење во Пиринска Македонија]] и бил во контакт со [[Никола Вапцаров]] и [[Антон Попов]] пред нивното стрелање. Во [[1943|1943 година]] бил уапсан поради неговото членство во [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]]. Заедно со [[Тодор Павлов]], [[Христо Калајџиев]] и [[Ангел Динев]] бил интерниран во [[Крсто Поле (логор)|логорот „Крсто Поле“]], [[Западна Тракија]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/02/IST-1981.2.07.-Kartov-V.-Opshtestveno-politichkata-dejnost-na-Angel-Dinev-vo-internacija-i-koncentracionite-logori-na-fashistichka-Bugarija.pdf|title=Македонската патриотска дејност на Ангел Динев во интернација и концентрационите логори на Фашистичка Бугарија (1940-1944)|last=Картов|first=Владимир|publisher=Здружение на историчари на Македонија|year=1981|pages=70|author-link=Владимир Картов}}</ref> Останал во логорот сѐ до [[септември]] [[1944|1944 година]], кога [[Татковински фронт (Бугарија)|Татковинскиот фронт]] организирале државен удар против влада на [[Александар Цанков]]. После државниот удар, [[Президиумот на АСНОМ]] ги пратиле [[Светозар Вукмановиќ]] и [[Лазар Колишевски]] во Софија каде се консултирале со [[Македонската емиграција во Бугарија|македонската емиграција]]. Како знак на поддршка, 29 потписници меѓу кои биле Мартулков, Шатев, Калајџиев, [[Туше Делииванов]] и [[Михаил Герџиков]] — [[Апел до Македонците во Бугарија (1944)|објавиле апел насочен кон македонскиот народ, Комунистичката партија на Југославија и АСНОМ]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=684974|title=БКП и македонският въпрос след Втората световна война. Разпадане на бежанските организации|last=Гребенаров|first=Александар|publisher=Епохи|year=2013|pages=125}}</ref> За префрлување на македонските социјалисти од Софија во Македонија помогнала [[Илинденската организација]]. На [[26 октомври]] 1944 година, Мартулков се сместил во [[Горно Врановци]] каде [[27 октомври|следниот ден]] бил кооптиран за член на АСНОМ.<ref>{{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/5075009|title=АСНОМ, документи од Првото и Второто заседание на АСНОМ|last=Тодоровски|first=Миле|publisher=[[Архив на Македонија]]|year=1984|location=[[Скопје]]|pages=326-327}}</ref> По [[ослободувањето на Скопје]], Мартулков учествувал во [[Антифашистичко собрание на народното ослободување на Македонија#Второ заседание на АСНОМ|Второто заседание на АСНОМ]]. За време на седницата, Мартулков побарал [[Густав Влахов]] да бил кооптиран за член на АСНОМ.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Документи, Том 1, Книга 6|last=Христов|first=Александар|publisher=[[Архив на Македонија]]|year=1984|pages=131-132}}</ref> По настаните во [[1951|1951 година]] Мартулков истакнал: „''Кога се вратив во 1945 година и го погледнав [[Скопје]] — за мене тоа беше нов град кој на незамислив начин толку брзо се надуе.“''<ref>[https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00064_19511021%7Cpage:3%7Cquery:%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2 Скопске слике и Контрасти] (1951) в. „''Борба''“, бр. 250</ref> После [[Ослободување на Македонија во Втората светска војна|ослободувањето на Македонија]], Мартулков бил кооптиран за член на [[Македонското собрание|Народното собрание на НР Македонија]]. Истовремено се приклучил во [[Македонски научен институт|Македонскиот научен институт]] и учествувал во културната автономија на [[Пиринска Македонија]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=797760|title=Списък на членовете на Македонския научен институт (1923-1947)|last=Мичев|first=Добрин|publisher=Македонски преглед|year=1947|location=[[Софија]]|pages=178}}</ref> На [[2 јануари]] [[1945|1945 година]] повторно се вратил во Софија каде се консултирал со останатите претставници на македонската емиграција.<ref>{{Наведена книга|url=https://ini.ukim.mk/documents/103/Sluzba_za_drzavna_bezbednost.pdf|title=Документи за сојузната и за македонската служба за државна безбедност|last=Симоновски|first=Александар|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=2021|location=[[Скопје]]|pages=35}}</ref> [[Февруари|Следниот месец]] морал да го води првиот слободен конгрес на македонската емиграција во Бугарија но поради неговото здравје Павел Шатев го заменил.{{Sfn|Тодоровски|2013|p=87}} Кон крајот на годината, [[Васил Ивановски]] лично се пожалил кај [[Георги Димитров]] дека Мартулков бил злонамерно изолиран и предвремено пензиониран.<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=797478|title=Как се изгражда и утвърждава свободната Македонска република в Югославската федерация (1944-1948)|last=Ангелов|first=Веселин|publisher=Македонски преглед|year=1998|pages=68}}</ref> На [[17 февруари]] [[1946|1946 година]] Мартулков учествувал во основачката седница на [[Здружението на новинари на Македонија]].<ref>{{Наведени вести|url=https://znm.org.mk/wp-content/uploads/2025/06/19.02.2025-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%82-%D0%B3%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|title=Новинарот ги брани принципите на слободата|last=Станковиќ|first=Далибор|date=19 февруари 2025|work=[[Нова Македонија]]}}</ref> По повод на 43-годишната од [[Битка кај Баница|смртта на Гоце Делчев]], Мартулков оддржал говор во Скопје кон 20.000 гости, меѓу кои бил сестрата на [[Гоце Делчев]].<ref>{{Наведена книга|url=http://periodica.fzf.ukim.edu.mk/godzb/GZ59(2006)/GZ59.17.%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0,%20%D0%94.%20-%20%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0,%20%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%20%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0%201944-1953.pdf|title=Политиката, идеалогијата и македонската историографија 1944-1953 г.|last=Петреска|first=Даниела|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=2006|pages=203}}</ref> Следните месеци се приклучил во [[Уставотворно собрание на Народна Република Македонија|Уставотворното собрание]] и бил назначен за претседател на [[Илинденска пензија|Комисијата за Илинденска пензија]].<ref>{{Cite book|url=https://www.scribd.com/document/617912810/%D0%98%D0%9B%D0%98%D0%9D%D0%94%D0%95%D0%9D%D0%A1%D0%9A%D0%98-%D0%A1%D0%92%D0%95%D0%94%D0%9E%D0%A8%D0%A2%D0%92%D0%90-1-1-%D0%A1%D0%9A%D0%9E%D0%9F%D0%88%D0%95-2016|title=Илинденски сведоштва|last=Дамјановска|first=Јасминка|publisher=[[Државен архив на Република Македонија]]|year=2016|volume=1|p=10}}</ref> На [[8 октомври]] 1946 година помогнал со преносот на моштите на Гоце Делчев во [[Црква „Св. Спас“ - Скопје|црквата „Свети Спас“]].<ref>[https://gd.archives.bg/items/show/765#?c=&m=&s=&cv=&xywh=49%2C698%2C1537%2C796 ЦДА, фонд КМФ 23-01, инв. № 830/146, лист 156-157]</ref> [[Податотека:Говор на Мартулков за обединувањето на Пирин со Македонија.pdf|мини|Говорот на Мартулков во [[Уставотворно собрание на Народна Република Македонија|Уставотвнорото собрание]] за обединување на [[Пиринска Македонија]] со [[НР Македонија]].]] На [[26 декември]] 1946 година, за време на седница во Уставотворното собрание, Мартулков протестирал пред останатите членови. Побарал [[Устав на НР Македонија (1946)|новиот македонски устав]] да ја припои Пиринска Македонија со НР Македонија. Во неговиот говор истакнал: „''Не знам каква територија имаат на ум нашите другари во Бугарија. Ако зборуваме за Пиринска Македонија, Вардарска Македонија и Егејска Македонија во нивните географски граници — тоа е територијата на македонскиот народ! Македонското прашање и прашањето за Македонија е дело само за македонскиот народ!''“.<ref>{{Наведена книга|title=Авнојска Југославија и Македонското национално прашање (1943-1946)|last=Миноски|first=Михајло|publisher=Менора|year=2000|isbn=9989632707|location=[[Скопје]]|pages=[[s:Алексо Мартулков/Говор во Уставотворното собрание (1946)|329]]|author-link=Михајло Миноски}}</ref> За говорот, Шатев го известил Георги Димитров при неговиот престој во [[Белград]]. Откако открил, Димитров лично се пожалил кај [[Јосип Броз Тито]]. Поради тоа на [[10 јануари]] [[1947|1947 година]] Колишевски го забранил нејзиното објавување во весникот „''[[Нова Македонија]]''“.<ref>{{Наведена книга|title=Авнојска Југославија и Македонското национално прашање (1943-1946)|last=Миноски|first=Михајло|publisher=Менора|year=2000|isbn=9989632707|location=[[Скопје]]|pages=[[s:Извештај за забрана за објавување говорот на Мартулков во Уставотворното собрание|331-332]]|author-link=Михајло Миноски}}</ref> На [[5 јуни]] [[1950|1950 година]], за време на седмото редовно заседание на Народното собрание, Мартулков поднесол барање за [[Илинденска споменица|орден за залуги во Илинденското востание]].<ref>{{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/60150277|title=Илинденската споменица|last=Топузовски|first=Кочо|publisher=Панили|year=2023|isbn=9786082540795|location=[[Скопје]]|pages=67-68|author-link=Кочо Топузовски}}</ref> На [[20 јули]] [[1951|1951 година]], Мартулков бил награден со Илинденската споменица, број 438 како дел од [[Град Скопје|градскиот народноослободителен одбор Скопје]].<ref>ДАРМ, Ф. 159, К. 42</ref> Во [[1954|1954 година]], со помош од [[Ѓорѓи Абаџиев]], [[Институтот за национална историја]] ги објавиле спомените на Мартулков насловени „''[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]''“. Книгата е дел од серијалот „[[Материјали за македонската национал-револуционерна историја (едиција)|''Материјали за македонската национал-револуционерна историја'']]“.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Турски документи за македонската историја|last=[[Институт за национална историја]]|publisher=Научен Институт за национална историја на македонскиот народ|pages=191}}</ref> За време на [[Информбирото и Македонија|периодот на Информбирото]], претставници на [[Македонство|промакедонската струја во Југославија]] постепено биле изолирани и подоцна отстранети од нивната политичка функција. Мартулков бил безволно пензиониран и сместен во Скопје. Во текот на [[1950-тите]] редовно патувал во [[Софија]]. Во [[1957|1957 година]] Мартулков бил на интервју со софиското списание „''Участие''“ за активностите на Богдан Баров во [[Македонската револуционерна организација]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.google.mk/books/edition/%D0%A3%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B5/70TlAAAAMAAJ?hl=mk&gbpv=1&bsq=%E2%80%9E1957%E2%80%9E&dq=%E2%80%9E1957%E2%80%9E&printsec=frontcover|title=Участие|last=Периодично издание на писателите от Стара Загора.|publisher=ИПК „Ариел"|year=1996|location=[[Стара Загора]]|pages=50}}</ref> Незадоволен со режимот, во [[1959|1959 година]] се преселил во [[Народна Република Бугарија]] каде почнал да прими државна пензија.<ref>[https://www.strategy.bg/bg/pris/archive/legal-information/razporezdaniia/86533 №1890/1959]</ref> Ги поминал последните години изолиран во Софија каде починал на [[19 декември]] [[1962|1962 година]]. == Литературни дела == {{Поврзано|Список на литературни дела од Алексо Мартулков}} [[Податотека:За Гоцета Делчев од Мартулков.png|мини|252x252px|Исечок од статијата „''[[Список на литературни дела од Алексо Мартулков#За Гоцета Делчев|За Гоцета Делчев]]''“ во книгата „''Гоце Делчев во спомените на современиците''“ на [[Христо Андонов Полјански]].]] По [[Втората светска војна]], Мартулков се вратил во [[Вардарска Македонија]] каде се приклучил во [[Президиумот на АСНОМ]]. Во [[1945|1945 година]] се преселил во [[Скопје]] по [[Ослободување на Скопје|нејзиното ослободување]]. Меѓу [[1940-тите]] и [[1950-тите]] Мартулков напишал различни статии и брошури посветени на [[Социјализам|социјалистичкото движење]] во [[Македонија]]. Во [[1946|1946 година]] ја објавил статијата „''[[Развитокот на социјалистичката мисла пред Илинденското востание]]''“ во весникот „Трудбеник“, година II, број 35.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Илинденски зборник, 1903-1953|last=[[Љубен Лапе|Лапе, Љубен]]|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1953|pages=302}}</ref> Истата година ја објавил брошурата „''[[Врховизмот и борбата на Внатрешната револуционерна организација против него]]''“ каде го разгледал развојот на [[Врховизам|врхивизмот]] и нејзинот однос со [[Македонската револуционерна организација]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Внатрешната македонска револуционерна организација и неоврховизмот, 1904-1908|last=[[Манол Пандевски|Пандевски, Манол]]|publisher=[[Култура (издавачка куќа)|Култура]]|year=1983|pages=22}}</ref> Во весникот „[[Нова Македонија]]“ објавил статија насловена „''За Гоцета Делчев''“. [[Христо Андонов Полјански|Христо Андонов-Полјански]], претставник на [[Македонска историографиjа|Македонската историографија]], објавил исечок од статијата во неговата книга за [[Делчевологија]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Гоце Делчев во спомените на современиците|last=[[Христо Андонов Полјански|Андонов Полјански, Христо]]|first=|publisher=[[Култура (издавачка куќа)|Култура]]|year=1963|isbn=|pages=298}}</ref> Подоцна ја објавил брошурата „''За положбата по Илинденското востание''“ каде ги разгледал грешките при организирање на [[Илинденското востание]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Грчката политика спрема Македонија во втората лоловина на XIX век и почетокот на XX век, вооружени, пропаганди, дипломатски и други антимакедонски акции и борбата против нив на теренот|last=Поп Лазаров|first=Ристо|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1973|pages=301}}</ref> Според Мартулков, основањето на [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] било меѓу првите грешка на организацијата. [[Податотека:Моето учество во револуционерните борби во Македонија.jpg|мини|331x331пкс|Мемоарите на Мартулков.]] Во [[1954|1954 година]], [[Институтот за национална историја]] ја објавиле автобиографијата на Мартулков насловена „''[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]''“. Делото претставува првата оригинална мемоарска литература во [[Народна Република Македонија]]. Претходните дела биле на [[Љубомир Милетиќ]] преведени во [[македонски јазик]]. Неговата автобиографија го опфаќа периодот од [[1894|1894 година]] до [[1 септември]] [[1939|1939 година]]. Нема податоци кога Мартулков ја напишал книгата. [[Ѓорѓи Абаџиев]] објавил исечок од неговите спомени во [[1952|1952 година]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Материјали за македонската национал-револуциона историја|last=Абаџиев|first=Ѓорѓи|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1952|pages=1-5|author-link=Ѓорѓи Абаџиев}}</ref> Додека во [[1950|1950 година]], [[Данчо Зографски]] истакнал дека во [[Државниот архив на Македонија]] имало необјавен ракопис од Мартулков без датум.<ref>{{Наведена книга|url=|title=За работничкото движење во Македонија до Балканската војна|last=[[Данчо Зографски|Зографски, Данчо]]|publisher=[[Институт за национална историја|Институт за национална историја на македонскиот народ]]|year=1950|pages=327}}</ref> Според историчарот Јусуф Хамза, во скопските архиви имало необјавено дело на Мартулков насловено „''Спомени од втората половина на XIX век до 1912''“ кое најверојатно било припоено со неговиот мемоар при редакција.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Младотурската Револуција Во Османската Империја|last=Хамза|first=Јусуф|publisher=Логос-А|year=1995|isbn=9789989601217|location=[[Скопје]]|pages=407|author-link=Јусуф Хамза}}</ref> Во неговата книга, Мартулков го разгледува [[Македонско национално движење|македонското национално движење]] во перспектива на [[Социјализам|македонските социјалисти]]. Претежно се занимава со социјалистичките дејства во [[Вардарска Македонија]] и [[Велес]]. Дискутира за неговиот активизам за правата на [[македонската емиграција во Бугарија]]. За автобиографијата, Абаџиев истакнал: „''Напишани со жив и увлекателен јазик, мемоарите на Алексо Мартулков не се само објект за историкот, но претставуваат интересно четиво и за поширок круг читатели''.“ Александар Каровски ја критикувал нејзината слаба хронологија: „''Очигледно има проблем да се сети на настаните, па некои ги прекинува или ги поврзува со други.''“ Одредени податоци наведени во автобиографијата се целосно бесмислени. Мартулков го згрешил датумот на раѓање, смрт и професија на неговиот постар [[Петар Мартулков|брат Петар]]. Татко му го именувал како Онче покрај тоа што се викал [[Пано Мартулков|Пано]]. Згрешил со хронолошкото датирање на [[Првиот Устав на Македонската револуционерна организација|првиот устав на Македонската револуционерна организација]]. Покрај тоа, во неговите спомени Мартулков гордо го истакнува неговиот [[Македонство|македонски идентитет]] и дека [[Македонците]] се ниту [[Грци]], [[Бугари]] или [[Срби]]. == Забелешки == {{reflist|group=белешка}} == Наводи == {{reflist|3}} == Библиографија == * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/bitstream/20.500.12188/7522/1/dstankovic2020.pdf|title=Социјалистите во македонското револуционерно движење, 1893-1912|last=Станковиќ|first=Далибор|publisher=[[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]]|year=2020|location=[[Скопје]]}} * {{Cite book|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/01/IST-1973.1.08-Andnov-Poljanski-H.-Okolu-ucestvoto-na-makedonskite-socijalisti-na-Prvomajskite-demonstracii-vo-Sofija-vo-1896-g..pdf|title=Околу учеството на Македонските социјалисти на Првомајските демонстрации во Софија во 1896 година|last=Андонов Полјански|first=Христо|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1973|location=[[Скопје]]|author-link=Христо Андонов Полјански}} * {{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/bmark/sa/index.html|title=Революционни борби въ Азоть (Велешко) и Порѣчието|last=Аврамов|first=Стефан|publisher=[[МНИ|Македонски Наученъ Институтъ]]|year=1929|location=[[Софија]]|author-link=Стефан Аврамов}} * {{Наведена книга|url=https://cdn.sanity.io/files/k83840p7/production/adbb77a2aef1fb39ba8622a05495092c6b542cfb.pdf|title=Моето учество во револуционерните борби на Македонија|last=Мартулков|first=Алексо|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1954|editor-last=Абаџиев|editor-first=Ѓорѓи|editor-link=Ѓорѓи Абаџиев|series=[[Материјали за македонската национал-револуционерна историја (едиција)|Материјали за македонската национал-револуционерна историја]]|location=[[Скопје]]|author-link=Алексо Мартулков}} * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/1910|title=Мемоарската литература како извор за историјата на Македонската Револуционерна Организација|last=Каровски|first=Александар|publisher=[[УКИМ]]|year=2013|location=[[Скопје]]}} * {{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_1.pdf|title=Македонска енциклопедија, том I|last=[[Македонска енциклопедија#Уредници на тематските области|Повеќе автори]]|publisher=[[МАНУ]]|year=2009|location=[[Скопје]]|ref={{harvid|ПА I|2009}}}} * {{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_2.pdf|title=Македонска енциклопедија, том II|last=[[Македонска енциклопедија#Уредници на тематските области|Повеќе автори]]|publisher=[[МАНУ]]|year=2009|location=[[Скопје]]|ref={{harvid|ПА II|2009}}}} * {{Наведена книга|url=https://alba-books.com/%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B8-1945-1947-%D0%9D%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA-%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8j%D0%B0-1947-[%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%8A%D1%80-%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2]-%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2-%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80|title=Говори и статии, 1945-1947|last=Влахов|first=Димитар|publisher=Државно книгоиздателство на Македонија|year=1947|location=[[Скопје]]|author-link=Димитар Влахов}} * {{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/59627013|title=Велес за време на Балканските и Првата светска војна: (1912-1918)|last=Малковски|first=Ѓорѓи|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=2023|isbn=978-608-4981-10-7|author-link=Ѓорѓи Малковски}} * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/1875|title=Петар Поп Арсов (1868-1941): Прилог кон проучувањето на македонското националноослободително движење|last=Ѓорѓиев|first=Ванчо|publisher=[[УКИМ]]|year=1995|location=[[Скопје]]|author-link=Ванчо Ѓорѓиев}} * {{Наведена книга|url=https://мна.мкд/wp-content/uploads/02%D0%91-%D0%97%D0%91%D0%98%D0%A0%D0%9A%D0%98/%D0%91I-%D0%9A%D0%9D%D0%98%D0%96%D0%9D%D0%98%D0%A6%D0%90/%D0%9101-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8/%D0%911.1-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%98%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BA/2012-2013_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BB-%D0%A8%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B2-%D0%A2%D0%BE%D0%BC-8-%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8-%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%98%D0%B5.pdf|title=Павел Шатев, документи|last=Тодоровски|first=Зоран|publisher=Македоника|year=2013|location=[[Скопје]]}} * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/entities/publication/584725f3-c8ec-4d79-afdd-415c15b7a8e1|title=Вардарскиот дел од Македонија под српска власт (1912–1915)|last=Ѓоргиевска|first=Марија|publisher=[[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]]|year=2019|location=[[Скопје]]}} * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/entities/publication/91643121-0a76-4708-9b3d-a9e5c6fd92c1|title=Мемоарската литература како извор за историјата на Македонската револуционерна организација|last=Каровски|first=Александар|publisher=[[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]]|year=2013|location=[[Скопје]]}} d2censxsuxzxrkp3w3i1ulfepc1h0jd 5562649 5562648 2026-05-23T18:43:42Z Gurther 105215 5562649 wikitext text/x-wiki {{Infobox Officeholder|name=Александар Мартулков|image=Alekso Martulkov.jpg|caption=Алексо Мартулков во [[1951|1951 г.]]|order2=Пратеник во [[Народно собрание на Бугарија|Народното собрание на Бугарија]]|term_start2=20 август 1931|term_end2=12 април 1933|monarch2=[[Борис III]]|premier2=[[Александар Малинов]]</br>[[Никола Мушанов]]|order4=Пратеник во [[Влада на Македонија од 1945|Президиумот на Народното Собрание на Македонија]]|term_end4=26 јуни 1946|term_start4=15 април 1945|president4=[[Методија Андонов - Ченто]]|premier4=[[Лазар Колишевски]]|term_start5=1 јануари 1947|term_end5=1952|president5=[[Благоја Фотев]]|premier5=[[Лазар Колишевски]]|nickname=[[Ото фон Бизмарк|Бизмарк]]|birth_name=Александар Ончев Мартулков|birth_date=[[23 октомври]] [[1878]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[19 декември]] [[1962]] {{мали|(возр. 84)}}|death_place=[[Софија]], [[Народна Република Бугарија|НР Бугарија]]|parents=[[Пано Мартулков]] и Сава Мартулкова|alma_mater=[[Скопско педагошко училиште]]|awards=|blank2=Дела|data2=''„[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]“'' <small>([[Список на литературни дела од Алексо Мартулков|други]])</small>|signature=Потпис на Мартулков.png|predecessor1=|successor1=}} '''Александар Ончев Мартулков''',<ref group=белешка>Во некои дела, наместо Ончев именуван е како Панов или Иванов.</ref> познат по псевдонимот '''Бизмарк'''<ref>{{Мирчев|237}}</ref> ([[Велес]], [[23 октомври]] [[1878]] — [[Софија]], [[19 декември]] [[1962]]) — [[Македонци|македонски]] револуционер и политичар. Меѓу првите пропагатори на [[социјализмот]] во [[Македонија]]. Роден во сиромашно работничко семејство, стекнал више образование во [[Скопско педагошко училиште|Скопското педагошко училиште]]. Во [[1894|1894 година]] се приклучил во [[Социјализам|социјалистичкото движење]] со поттик од [[Васил Главинов]]. Како член на [[Македонска социјалистичка група|Македонската социјалистичка група]], учествувал во [[Празнување на ден на трудот во 1896 година (Софија)|првото празнување на ден на трудот во Бугарија]]. Во [[1899|1899 година]] организирал [[Штрајк против Скопското педагошко училиште|штрајк против педагошкото училиште]] и [[Агитаторска одисеја на Алексо Мартулков|агитаторска одисеја]]. Во [[1900|1900 година]] се приклучил во [[МРО]] и учествува во [[Илинденското востание]]. После востанието, соработувал со [[Велешки револуционерен реон|Велешкиот револуционерен реон]] и [[Иван Наумов Аљабакот|Иван Аљабакот]]. Во [[1906|1906 година]] се пресели во [[Софија]] и станал дел од [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]]. После [[Младотурската револуција]], Мартулков станал дел од новата велешка власт. Испратен како делегат во првиот конгрес на Балканската комунистичка партија во [[Белград]], [[1910|1910 година]]. Во текот на [[Балканските војни]], учествувал во управувањето на [[Велешко]]. За време на [[Првата светска војна]], го основал [[Комитет на дезертери|Комитетот на дезертери]] каде префрлиле воени дезертери од српската војска во [[Царството Бугарија]]. Го уапсиле во [[1915|1915 година]] но ослободен е откако почна [[Бугарска окупација на Србија (Прва светска војна)|бугарската окупација на Македонија]]. Во [[1916|1916 година]] станал секретар на [[Општина Оморани]]. Во [[1918|1918 година]] го одбрале за чиновник во [[Космет]]. После војната се приклучил во [[Емигрантски комунистички сојуз|Емигрантскиот комунистички сојуз]] и учествувал во борбата меѓу [[македонската емиграција во Бугарија]]. Во [[1919|1919 година]] бил претседател на [[Велешко благотворително братство „Рајко Жинзифов“|Велешкиот благотворително братство]]. Во [[1925|1925 година]] се приклучил во [[ВМРО (Обединета)]]. Во [[1931|1931 година]] бил одбран за пратеник во [[Народно собрание на Бугарија|народното собрание на Бугарија]], заедно со [[Христо Трајков]]. Во [[1932|1932 година]] почнал со издавањето на весникот „''[[Македонско знаме]]''“, [[1933|следната година]] доживеал неуспешен обид на атентат од [[Михајловисти|Михајловистите]]. На [[8 јули]] [[1936|1936 година]], [[Судски процес против ВМРО (Обединета)|го осудиле Мартуков заедно со останатите членови на ЦК на ВМРО (Обединета)]]. Учествувал во [[Народноослободителната борба]]. Во текот на војната се приклучил во [[Президиумот на АСНОМ]] и подоцна во народното собрание на [[НР Македонија]]. Ја организирал [[Илинденска пензија|Илинденската пензија]] и подоцна доделување на [[Илинденска споменица|Илинденската споменица]]. Во [[1954|1954 година]] ги објавил неговите спомени насловени „''[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]''“. Во [[1960-тите]], по наредба од [[Лазар Колишевски]], Мартулков целосно го изолирале од секојдневниот политички живот на Македонија. Разочаран со новите одлуки, Мартулков се преселил во Софија, каде починал. == Животопис == === Потекло и рани години (1894 – 1901) === {{Поврзано|Празнување на ден на трудот во 1896 година (Софија)|Штрајк против Скопското педагошко училиште|Агитаторска одисеја на Алексо Мартулков|Мартулкови}} Александар Мартулков е роден на [[23 октомври]] [[1878|1878 година]] во [[Велес|градот Велес]], тогаш дел од [[Отоманското Царство]]. Потекнува од сиромашно работничко семејство.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Извори за ослободителната војна и револуција во Македонија 1941-1945: Документи на Комунистичката партија на Југославија и Комунистичката партија на Македонија 1941-1945|last=Апостолски|first=Михајло|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1970|pages=474|author-link=Михајло Апостолски}}</ref> Неговиот татко [[Пано Мартулков|Пано (Онче) Мартулков]] бил [[воденичар]] и деец на [[македонско национално движење|македонското национално движење]]. Поради тоа во [[1867|1867 година]] бил прогонет во [[Дијарбекир]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Български математици|last=Чобанов|first=Иван|publisher=Државно издателство „Народна просвета“|year=1987|pages=19}}</ref> Неговата мајка Сава Мартулкова била работник. Неговиот постар брат, [[Петар Мартулков]], учителствувал во [[Софија]] со [[Роса Мартулкова|неговата жена]]. Во [[есента]] [[1894|1894 година]] Мартулков се запознал со Васил Главинов, кој го [[Радикализам|радикализирал]] со брошурата „''Студенство и социјализам''“ од [[Никола Габровски]].{{Sfn|Станковиќ|2020|p=55}} Под наредба од [[Димитар Благоев]],<ref>{{Наведена книга|url=https://www.strumski.com/books/g_madolev_vasil_glavinov.pdf|title=Васил Главинов - пионер на социјалистическото движение в Македониа и Одринско|last=Мадолев|first=Георги|publisher=Исторически преглед|year=1968|pages=68}}</ref> Главинов основал група на социјалисти со седум члена, меѓу кои биле Мартулков, [[Ризо Ризов]] и [[Илија Плавев]].<ref>{{Наведени вести|url=http://www.tirekovmirece.com/Novost/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2,-%D0%B6%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%B8|title=Главинов, жесток пропагатор на социјалистичките идеи|last=Печков|first=Петар|date=12 септември 2015|work=ТиРековМиРече}}</ref> Во [[1895|1895 година]] Мартулков се запишал во [[Гимназија „Кочо Рацин“ - Велес|Велешката прогимназија]]. Во [[1896|1896 година]] се приклучил [[Македонска социјалистичка група|Македонската социјалистичка група]]. Таму се запознал со [[Атанас Раздолов]],<ref name=":12">{{Наведена книга|url=|title=Прилози за Илинден 1978, материјали од Научниот собир Местото на Илинденското востание и Крушевската република во борбата на македонскиот народ за национално и социјално ослободување, одржан на 3, 4 и 5 август 1978. г. во Крушево по повод 75-годишнината од Илинденското востание|last=Христов|first=Александар|publisher=Совет Десет дена Крушевска република|year=1979|pages=807}}</ref> [[Димитар Мирасчиев]], Андон Шулев и Стојан Попов.<ref>{{Наведени вести|url=https://novamakedonija.com.mk/makedonija/politika/koga-makedoncite-za-prvpat-go-odbelezhaa-1-maj/|title=Кога Македонците за првпат го одбележаа 1 Мај|last=Станковиќ|first=Далибор|date=1 мај 2023|work=[[Нова Македонија]]}}</ref>{{Sfn|Станковиќ|2020|p=56}} Во [[1896|1896 година]] МСГ обработиле знаме со геслото „''Ослободувањето на Македонија е дело на Македонците'' — ''[[Македонија на Македонците]]''“, за [[Празнување на ден на трудот во 1896 година (Софија)|првото празнување на ден на трудот во Бугарија]]. Поради нејзиниот [[Македонство|македонски карактер]] бил забранет но Мартулков тајно го однесол.{{Sfn|Андонов Полјански|1973|p=82}} Во [[Борисова градина|Борисовата градина]] Андон Шулев одржал говор каде ги истакна главните цели на организацијата.{{Sfn|Андонов Полјански|1973|p=84}} После настанот Мартулков почнал да го шири [[Социјализам|социјализмот]] во неговата прогимназија. Во [[1898|1898 година]], се запишал во [[Скопско педагошко училиште|Скопското педагошко училиште]], таму продолжил со неговата агитација. Под влијание на [[Петар Манџуков]], организирал [[Штрајк против Скопското педагошко училиште|штрајк против училиштето]] во [[мај]] [[1899|1899 година]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=27}}</ref> После настанот бил прогонет од сите училишта под делокруг на [[Бугарската егзархија]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=30-31}}</ref> После живеел на [[Булевар „Марија Луиза“ (Софија)|булевар „Марија Луиза“]], [[Софија]] со Васил Главинов.{{Sfn|Станковиќ|2020|p=92}} Во втората половина на 1899 година се вратил во Велес за да го снабди весникот „''[[Политичка слобода]]''“.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=39}}</ref> Со таа цел [[Агитаторска одисеја на Алексо Мартулков|патувал низ југоисточна Македонија]] каде го спречил влијанието на [[Врховисти|Врховистите]] и го зголеми влијанието на [[социјализмот]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=41-43}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://ristogjorgjiev.com/2025/04/02/%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2-%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%B7-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%82-8/|title=Времеплов – Струмица низ историјата – Струмички учители од 1880 до 1913 година|last=Ѓорѓиев|first=Ристо|work=РистоЃорѓиев}}</ref> Ги употребил тајните патишта на [[Македонската револуционерна организација]] без нивно одобрување.{{Sfn|Станковиќ|2020|p=92}}<ref>{{Наведена книга|url=https://muzejbitola.mk/wp-content/uploads/2016/zbornik_2016_web/10_Branko_Gjorgiev.pdf|title=Тајната патна мрежа на Македонската револуционерна организација во Струмица и Струмичко|last=Ѓорѓиев|first=Бранко|publisher=Национална установа завод за заштита на спомениците на културата и музеј|year=2016|location=[[Битола]]|pages=95}}</ref> На [[9 декември]] се вратил во Велес. За време на [[Велигден]], [[1900|1900 година]], Мартулков предводел група составена од [[Никола Русински]], Јордан Малезанов и [[Илија Раштанов]]. Тие го ограбиле [[Јован Весов]] за 160 [[Турска лира|турски лири]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Македония и Тракия в борба за свобода: Краят на ХIХ - началото на ХХ в Нови док|last=Георгиев|first=Величко|publisher=[[Македонски научен институт]]|year=1995|isbn=9789548187244|location=[[Софија]]|pages=197}}</ref>{{Sfn|Станковиќ|2020|p=93}} После нападот, Русински се иселил во [[Куманово]] додека Мартулков прележал пет месеци казна во [[Куршумли ан]]. Јордан Малезанов избегал со парите во Софија.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=55-57}}</ref> === Учество во Илинденско востание и Младотурската револуција (1901 – 1912) === [[Податотека:1909 years First Balkan Socialdemocrat conference Belgrade.png|мини|Делегати во Првата балканска социјалнодемократска конференција во [[Белград]], [[1910|1910 г.]]|313x313px]]Во [[1901|1901 година]] се приклучил во [[Македонската револуционерна организација]] под наредба од [[Македонска социјалистичка група|МСГ]].{{Sfn|Станковиќ|2020|p=95}} Како дел од [[Скопски револуционерен округ|Скопскиот револуционерен округ]], помогнал со организирање на [[Илинденското востание]] во [[Кумановско]].<ref name=":5">{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/11/IST-2022.1.08-Sazdovski-N.-Dejnosta-na-MRO-vo-kumanovsko-1895-1903.pdf|title=Дејноста на Македонската револуционерна организација во Кумановско (1895-1903)|last=Саздовски|first=Ненад|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=2022|location=[[Скопје]]|pages=144}}</ref> Ги обновил револуционерните мрежи со останатите региони. Собрал околу 650 [[Турска лира|турски лири]] од градските трговци, со нив купил 60 [[пушки]] и 20 [[Револвер|револвери]].<ref name=":5" /> За време на востанието, се обидол да се приклучи во четата на [[Никола Дечев]]. Но [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] го побарале во [[Софија]]. Мартулков бил против одлуката, но откако открил дека Никола Дечев со неговата чета биле ликвидирани во [[Луково (Кратовско)|Луково]] се сместил во Софија заедно со [[Никола Пушкаров]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=79}}</ref> После востанието Пушкаров му дадол наредба да изврши терористички напад во [[Скопје]] со цел да го привлече вниманието на [[Западна Европа]]. Преку [[Врање]] влегол во [[Вардарска Македонија]] но околиските аскери го уапсиле во [[Челопек (Кумановско)|Челопек]]. Лежел три месеци во затвор. Откако бил ослободен, Кирил Стојанов го известил дека терористичкиот напад бил откажен поради [[Мирцштешки реформи|Мирцштешките реформи]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=79-82}}</ref> После востанието, влијанието на [[Странски пропаганди во Македонија|странските пропаганди во Македонија]] се зголемило. [[Јован Бабунски]] се сместил во градот додека во [[пролетта]] [[1904|1904 година]] [[Христо Татарчев]] го пратил [[Стефан Димитров]].{{Sfn|Аврамов|1929|p=28}}{{Sfn|Аврамов|1929|p=40}} Поради тоа [[Борис Сарафов]], тогашен претседател на [[Врховниот македонски комитет]], го пратил [[Иван Наумов Аљабакот]].{{Sfn|Каровски|2013|p=91}} Како претставник на [[Српска пропаганда во Македонија|српската пропаганда]], [[Глигор Соколов|Глигор Соколовиќ]] со неговата чета го придружил Бабунски.{{Sfn|Аврамов|1929|p=54-56}}{{Sfn|Каровски|2013|p=91}} Мартулков се приклучил во четата на Аљабакот и учествувал во борбата против чифлигарот Етим Мустафа во [[Јасеново]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=648533|title=ВМОРО и надзора над стопанския живот в Македония и Одринско (до навечерието на Балканските войни)|last=Александрова|first=Елена|publisher=Историческо бъдеще|year=2017|pages=170}}</ref> Во [[1905|1905 година]] се вратил во [[Велес]]. Неколку месеци подоцна Мартулков се преселил во Софија. По патот се запознал со [[Даме Груев]] во [[Кнежје]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=129-132}}</ref> Во Софија страдал од [[туберкулоза]] и неговиот состанар [[Александар Антонов]] се самоубил. Во [[1906|1906 година]] се приклучил во [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]], ги поддржи тесните социјалисти предводени од [[Димитар Благоев]]. Во [[1907|1907 година]] се запознал со [[Георги Димитров]] при штрајк на железничките работници.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=141-144}}</ref> Истата година Мартулков се обидол да се врати во Вардарска Македонија со четата на [[Крсто Б'лгаријата]] преку [[Ќустендил]], но по патот [[Врховизам|врховистичка]] чета ги поразиле.<ref name=":8">{{Наведена книга|url=http://www.makedonika.mk/ShareBook.aspx?id=10791|title=Пере Наумов Тошев|last=Миноски|first=Михајло|publisher=Македонска литера|year=2013|isbn=978-9989-622-98-4|location=[[Скопје]]|pages=208-209|author-link=Михајло Миноски}}</ref> После [[Младотурската револуција]], Мартулков бил амнестиран и се вратил во Велес. Заедно со [[Радикална-реформска струја|прогресивната струја на ВМОРО]] учествувал во управувањето на Македонија. Во [[септември]] [[1908|1908 година]], заедно со [[Васил Главинов]], го основале просветното друштво „''Класно единство''“ со 20 членови.<ref>{{Наведена книга|url=|title=За работничкото движење во Македонија до Балканската војна|last=Зографски|first=Данчо|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1950|location=[[Скопје]]|pages=219|author-link=Данчо Зографски}}</ref>{{Sfn|ПА II|2009|p=1240}} Истата година биле спроведени локални избори каде [[Ризо Ризов]] бил назначен за градоначалник на Велес а Мартулков за чиновник.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=186-187}}</ref> Во [[1909|1909 година]] Мартулков бил назначен за селски учител во [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]]. Таму одржал говор каде ја критикувал [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] и нејзиниот саботаж на [[Македонско национално движење|македонското национално движење]].{{Sfn|Аврамов|1929|p=171}} Истата година, околу [[Велигден]], [[Абдул Хамид II]] организирал контра државен удар во [[Истанбул]]. [[Младотурци|Младотурците]] побарале помош од [[Јане Сандански]] и неговата чета. Мартулков се приклучил во неговата чета.{{Sfn|Влахов|1947|p=113}} После борбата, [[Димитар Мирасчиев]] го пречекал во [[Солун]] каде се запознал со [[Димитар Влахов]]. Во [[1910|1910 година]] бил меѓу делегатите во првата балканска социјалнодемократска конференција во [[Белград]] заедно со [[Душан Цекиќ]]. За претседател на седницата бил назначен Васил Главинов. Меѓу [[1911]]-[[1912|1912 година]] военополитичките односи меѓу [[Балкански сојуз|Балканскиот сојуз]] и [[Отоманското Царство]] се вложиле. Поради тоа Мартулков го известил Лазар Трајков, тогашниот градоначалник на градот, да го спремал Велес за војна.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=231-232, 234-235}}</ref> === Балканските војни и Првата светска војна (1912 – 1918) === {{Поврзано|Комитет на дезертери|Општина Оморани}}[[Податотека:Извештај за дезертскиот комитет на Мартулков.png|мини|233x233px|Извештај од министерството за надворешни работи на Србија за [[Комитет на дезертери|Комитетот на дезертери]], [[1914|1914 г.]]{{Sfn|Ѓоргиевска|2019|p=154}}]]Со почетокот на [[Првата балканска војна]], српската војска влегла во [[Велес]] на [[23 октомври]].{{Sfn|Малковски|2023|p=78}} Новата српска администрација, предводена од Давид Димитријевиќ, го назначиле Мартулков за градоначалник.{{Sfn|Малковски|2023|p=79-80}} Мартулков учествувал во средби со [[Црна рака (Србија)|Црна рака]] со генералите Поповиќ и Стаиќ.{{Sfn|Малковски|2023|p=82-84}} Во [[ноември]] поднесол отставка и се преселил во [[Штип]] каде се запознал со [[Ефрем Чучков]] и [[Ефтим Спространов]]. Петко Пенчев се обидол да формира бугарска општина во Велес но Мартулков се спротивставил со одлуката.{{Sfn|Малковски|2023|p=85-86}} Во [[1913|1913 година]], [[Димитрија Чуповски]] се вратил во Велес и организирал Општамакедонска конференција. Меѓу делегатите биле: [[Петар Поп Арсов]], Крум Зографов, [[Иван Поп Јорданов]] и Мартулков.{{Sfn|ПА II|2009|p=848}}{{Sfn|ПА II|2009|p=1079-1080}} Пратиле апел до [[Лондонски договор (1913)|Лондонската конференција]] за автономна Македонија во склоп на [[Отоманското Царство]]. За време на [[Втората балканска војна]], Мартулков помогнал со пандемијата на [[колера]] во Штип.{{Sfn|Ѓоргиевска|2019|p=111}} После војните се запишал во педагошки курс во [[Белград]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Македонија во војните 1912-1918, прилози од научниот собир одржан во МАНУ на 16 и 17 ноембри 1988 година|last=Катарџиев|first=Иван|publisher=[[МАНУ]]|year=1991|location=[[Скопје]]|pages=347|author-link=Иван Катарџиев}}</ref> Со почетокот на [[Првата светска војна]], Мартулков се вратил во [[Скопје]]. Таму заедно со [[Јордан Шурков]], [[Михаил Николов|Мишо Николов]] и [[Георги Богданов]] го основале [[Комитет на дезертери|Комитетот на дезертери]]. Главна цел на комитетот било да префрлат македонски дезертери од српската војска во [[Царството Бугарија]]. Во текот на [[1914|1914 година]], комитетот се проширил низ [[Источна Македонија]]. Главни центри биле отворени во [[Делчево]], [[Радовиш]], Штип и [[Пехчево]].{{Sfn|Малковски|2023|p=108}} Успешно префрлиле околу 2.500 војници.{{Sfn|Ѓоргиевска|2019|p=100}} Комитетот дејствувал сѐ до [[Божик|Божиќ]] [[1915|1915 година]], кога поголем дел од раководството биле уапсани.{{Sfn|Малковски|2023|p=110}} Неколку месеци подоцна Бугарија најавила војна против Србија и за кратко време ја [[Бугарска окупација на Србија (Прва светска војна)|окупирале Вардарска Македонија]]. Поради тоа Шурков и Мартулков биле интернирани во [[Струга]] но подоцна се ослободени од бугарската администрација. Во [[1916|1916 година]],<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=307-310}}</ref> со поттик од Орце Андов, Мартулков се вработил како секретар на [[Општина Оморани]].<ref>{{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/23028|title=Зошто и како беа интернирани крушевските Власи за време на Првата светска војна?|last=Минов|first=Никола|publisher=[[УКИМ]]|year=2017|pages=133}}</ref> Следната година се сместил во [[Приштина]] каде работел како чиновник заедно со [[Ризо Ризов]] и [[Димитар Влахов]]. После поразот на [[Бугарска армија|Бугарската војска]] во [[Македонски фронт|Македонскиот фронт]], државните чиновници на [[Косово и Метохија]] евакуира во [[Софија]]. Мартулков бил назначен за градоначалник на [[Урошевац]], но тој никогаш не ја прифатил функцијата. Заедно со [[Петар Ацев]] и [[Ѓорче Петров]] преку [[Гнилане]], [[Ниш]] и [[Пирот]] се преселиле во Бугарија.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=327-337}}</ref> === Меѓувоен период (1918 – 1941) === {{Поврзано|Велешко благотворително братство „Рајко Жинзифов“|Емигрантски комунистички сојуз|Македонско знаме (1932 - 1934)}}[[Податотека:Весник Ослободување.png|мини|321x321px|Исечок од [[Ослободување (1920 - 1923)|весникот „Ослободување“]], печатен орган на [[Емигрантски комунистички сојуз|Емигрантскиот комунистички сојуз]].]][[Податотека:Гоцевата дружина во 1938 година.jpg|мини|317x317пкс|Собор на македонските Илинденци на [[4 мај]] [[1938|1938 година]], по повод 35-годишнината од [[Битка кај Баница|смртта на Делчев]]. Петте личности најнапред се (лево кон десно): Мартулков, [[Руша Делчева]], [[Туше Делииванов]], [[Михаил Чаков]] и [[Митко Зафировски]]. ]] Поради неговото учество во [[Илинденското востание]] во [[1918|1918 година]] го наградиле со [[Орден „За заслуга“ (Бугарија)|бронзов орден „За заслуга“]].<ref>[https://wars.archives.bg/thumbnail_lists/image=/09_40_1_335_108_gr.jpg ДВИА, ф. 40, оп. 1, а.е. 335, л. 108]</ref> Во Бугарија се развило внатрешна борба меѓу [[Македонската емиграција во Бугарија|македонската емиграција]]. Во [[1919|1919 година]], заедно со [[Христо Калајџиев]], Мартулков се приклучил во [[Емигрантски комунистички сојуз|Емигрантскиот комунистички сојуз]] — огранок на [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Илинден и Илинденските традиции|last=Димовски-Цолев|first=Ѓорги|publisher=Развиток|year=1979|pages=158|author-link=Ѓорги Димовски-Цолев}}</ref> [[1920|Следната година]], Мартулков го претставил [[Велешко благотворително братство „Рајко Жинзифов“|Велешкото благотворително братство]] во Вториот велики собор на [[Сојуз на македонските емигрантски организации]].<ref>{{Наведени вести|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/649941d900ab5c4ba8730ee0?q|title=Братствата осѫждатъ отцѣпницитѣ|date=9 декември 1920|work=Македония}}</ref> Истата година, ЕКС ја отфрлиле доктрината за автономија на [[Македонија (регион)|Македонија]] и [[Одринско]] и го прифатиле ставот за основање на [[Независна Македонија|македонска држава]] како членка во идна [[Балканска федерација]].<ref>{{harv|Мартулков|1954|p=345-348}}</ref> Во [[1922|1922 година]], Бугарската комунистичка партија го пратиле Мартулков во [[Пиринска Македонија]] за да остварил контакт меѓу македонските социјалисти и дејци од [[ВМРО (Автономисти)]], предводена од [[Тодор Александров]]. Во [[1924|1924 година]], со [[Мајски манифест|Мајскиот манифест]], односите меѓу БКП и ВМРО (Автономисти) се подобриле.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Македонското прашање во документите на Коминтерната, ч.1. 1923-1925 г.|last=Поповски|first=Владо|publisher=Гурга|year=1999|pages=256|author-link=Владо Поповски}}</ref> Според договорот Мартулков имал должност да се врати во поранешниот [[Скопски револуционерен округ]] но [[Александар Цанков]] им забранил. [[Убиство на Тодор Александров|Неколку месеци подоцна Александров бил ликвидиран]] и [[Иван Михајлов]] бил назначен за претседател на ВМРО (Автономисти).<ref>{{harv|Мартулков|1954|p=363-368}}</ref> Истата година е основана [[Внатрешна македонска револуционерна организација (Обединета)|ВМРО (Обединета)]] од [[Владимир Поп Томов]], [[Симеон Кавракиров]], [[Димитар Влахов]], [[Ризо Ризов]] и други.<ref>{{Наведени вести|url=https://novamakedonija.com.mk/makedonija/simeon-kavrakirov-revolucionerot-koj-zagina-za-obedinuvanje-na-makedoncite/|title=Симеон Кавракиров, револуционерот кој загина за обединување на Македонците|last=НМ|date=14 јуни 2023|work=[[Нова Македонија]]}}</ref>{{Sfn|Влахов|1947|p=40}} Во [[1931|1931 година]] биле спроведени [[Парламентарни избори во Бугарија (1931)|парламентарни избори во Бугарија]] каде Мартулков и [[Христо Трајков]] биле изгласани за пратеници од [[Петричко]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Време за зреење, македонското национално прашање меѓу двете светски војни (1919-1930)|last=Катарџиев|first=Иван|publisher=Култура|year=1977|pages=118|author-link=Иван Катарџиев}}</ref>{{Sfn|Влахов|1947|p=12}} Во новата влада на [[Никола Мушанов]], Мартулков и Трајков биле претставници од Работничката партија.<ref group=белешка>За да ги надминат тогашните забрани, [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]] го употребило името „''Работничка партија''“.</ref> Во Народното собрание Мартулков редовно барал решение за [[македонското прашање]]. Во [[1932|1932 година]] [[Михајловисти|михајловистите]] го киднапирале Кавракиров, како резултат на тоа Мартулков почнал со издавањето на весникот „''[[Македонско знаме (1932 - 1934)|Македонско знаме]]''“. Во весникот тој редовно го критикувал Михајлов, поради тоа на [[12 јануари]] [[1933|1933 година]] доживеал неуспешен обид на атентат од ВМРО (Автономисти).<ref>{{Наведена книга|url=|title=Одбрани дела во шест книги: Македонското национално движење|last=Зографски|first=Данчо|publisher=Наша книга|year=1986|pages=276|author-link=Данчо Зографски}}</ref> Според весникот „Класовна борба“ — михајловистите сакале да го убијат Мартулков поради неговите [[Македонство|промакедонски ставови]].<ref>{{Наведени вести|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/6703e1354e1782e2cca3da46?q%3Acontent=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%8A&q%3Afts=content,mapped,meta&_x=content|title=Македонскитѣ убийства|last=|date=20 јануари 1933|work=Класовна борба}}</ref> После неуспехот на атентатот, на [[24 јануари]], михајловистите го ликвидирале Христо Трајков.<ref>{{harv|Мартулков|1954|p=377}}</ref> Поради атентатите, Мушанов најавил строги мерки против ВМРО (Автономисти). Следниот месец го уапсиле [[Петар Шанданов]]. Поради тоа михајловистите се повлекле од [[Софија]] и се сместиле во [[Пиринска Македонија]]. На [[13 април]] [[1933|1933 година]] Мартулков е отстранет од неговата функција како пратеник, веројатно поради неговите промакедонски ставови и критики спрема бугарската влада.<ref>{{Наведени вести|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/64a7dc4d00ab5c4ba8737423?q%3Acontent=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%8A&q%3Afts=content,mapped,meta&_x=content|title=Решение за отнемане мандата на народнитѣ представители отъ парламентарната група на Работническата партия в България|last=Министерство за правосудство|date=13 април 1933|work=Държавен вестник}}</ref> По државниот удар на Кимон Георгиев, ВМРО (Автономисти) била укината и го забраниле издавањето на весникот „''Македонско знаме''“, врз основа на [[Закон за заштита на државата на Царство Бугарија|законот на заштита на државата]]. На [[8 јули]] [[1936|1936 година]], бил [[Судски процес против ВМРО (Обединета)|спроведен значаен судски процес против дејци од централниот комитет на ВМРО (Обединета)]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=835406|title=Националноосвободителното движение на македонските българи (19 май 1934 - 1941 г.)|last=Мичев|first=Добрин|publisher=Македонски преглед|year=1996|pages=59}}</ref> За време на судскиот процес Мартулков јавно се декларирал како Македонец.<ref group=белешка>Во неговите спомени ({{harv|Мартулков|1954|p=380}}), за судскиот процес истакнал: ''„Бевме уапсани поголемиот дел од раководството на „Обединатата“. На судењето 1936 г. сите се изјавивме пред судот дека по народност сме Македонци.“'' Додека пак, според [[Бугарска историографија|Бугарската историографија]], Мартулков се декларирал како [[Бугарин]].</ref> Поради тоа бил казнет 5 години. Покрај тоа, [[1937|следната година]] бил амнестиран и му помогнал на [[Венко Марковски]] со издавањето на „''[[Огинот]]''“.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=677174|title=Спомени за Павел Шатев|last=Марковска|first=Филимена|publisher=Македонски преглед|year=2007|pages=103}}</ref> === Втората светска војна и последни години (1941 – 1962) === {{Поврзано|Апел до Македонците во Бугарија (1944)|Крсто Поле (логор)|Алексо Мартулков во второто заседание на АСНОМ}} [[Податотека:Appeal to the Macedonians in Bulgaria 1944.jpg|мини|339x339px|[[Апел до Македонците во Бугарија (1944)|Апел до Македонците во Бугарија]], меѓу потписниците бил Мартулков.]] Мартулков бил против [[Бугарија во Втората светска војна|фашистичкиот режим на Бугарија]], поради тоа учествувал во [[Народноослободителната борба]]. На [[22 декември]] [[1941|1941 година]], заедно со [[Павел Шатев]], се обидол да се врати во [[Прилеп]] каде биле [[НОВМ|Македонските партизани]], но [[Бугарска војска|бугарската војска]] го уапсиле во [[Скеча]]. Таму го задржиле до [[24 март]] [[1942|1942 година]]. Според еден полициски извештај за Мартулков и Шатев: „...''ги организирале акциите кои [[Ден на востанието на Македонија|неодамна се спроведоа во градот]]''“.{{Sfn|Тодоровски|2013|p=254}}{{Sfn|Тодоровски|2013|p=256}} Го вратиле Мартулков во [[Софија]]. Учествувал во [[Народноослободителна борба во Пиринска Македонија|Народноослободителното движење во Пиринска Македонија]] и бил во контакт со [[Никола Вапцаров]] и [[Антон Попов]] пред нивното стрелање. Во [[1943|1943 година]] бил уапсан поради неговото членство во [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]]. Заедно со [[Тодор Павлов]], [[Христо Калајџиев]] и [[Ангел Динев]] бил интерниран во [[Крсто Поле (логор)|логорот „Крсто Поле“]], [[Западна Тракија]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/02/IST-1981.2.07.-Kartov-V.-Opshtestveno-politichkata-dejnost-na-Angel-Dinev-vo-internacija-i-koncentracionite-logori-na-fashistichka-Bugarija.pdf|title=Македонската патриотска дејност на Ангел Динев во интернација и концентрационите логори на Фашистичка Бугарија (1940-1944)|last=Картов|first=Владимир|publisher=Здружение на историчари на Македонија|year=1981|pages=70|author-link=Владимир Картов}}</ref> Останал во логорот сѐ до [[септември]] [[1944|1944 година]], кога [[Татковински фронт (Бугарија)|Татковинскиот фронт]] организирале државен удар против влада на [[Александар Цанков]]. После државниот удар, [[Президиумот на АСНОМ]] ги пратиле [[Светозар Вукмановиќ]] и [[Лазар Колишевски]] во Софија каде се консултирале со [[Македонската емиграција во Бугарија|македонската емиграција]]. Како знак на поддршка, 29 потписници меѓу кои биле Мартулков, Шатев, Калајџиев, [[Туше Делииванов]] и [[Михаил Герџиков]] — [[Апел до Македонците во Бугарија (1944)|објавиле апел насочен кон македонскиот народ, Комунистичката партија на Југославија и АСНОМ]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=684974|title=БКП и македонският въпрос след Втората световна война. Разпадане на бежанските организации|last=Гребенаров|first=Александар|publisher=Епохи|year=2013|pages=125}}</ref> За префрлување на македонските социјалисти од Софија во Македонија помогнала [[Илинденската организација]]. На [[26 октомври]] 1944 година, Мартулков се сместил во [[Горно Врановци]] каде [[27 октомври|следниот ден]] бил кооптиран за член на АСНОМ.<ref>{{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/5075009|title=АСНОМ, документи од Првото и Второто заседание на АСНОМ|last=Тодоровски|first=Миле|publisher=[[Архив на Македонија]]|year=1984|location=[[Скопје]]|pages=326-327}}</ref> По [[ослободувањето на Скопје]], Мартулков учествувал во [[Антифашистичко собрание на народното ослободување на Македонија#Второ заседание на АСНОМ|Второто заседание на АСНОМ]]. За време на седницата, Мартулков побарал [[Густав Влахов]] да бил кооптиран за член на АСНОМ.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Документи, Том 1, Книга 6|last=Христов|first=Александар|publisher=[[Архив на Македонија]]|year=1984|pages=131-132}}</ref> По настаните во [[1951|1951 година]] Мартулков истакнал: „''Кога се вратив во 1945 година и го погледнав [[Скопје]] — за мене тоа беше нов град кој на незамислив начин толку брзо се надуе.“''<ref>[https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00064_19511021%7Cpage:3%7Cquery:%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2 Скопске слике и Контрасти] (1951) в. „''Борба''“, бр. 250</ref> После [[Ослободување на Македонија во Втората светска војна|ослободувањето на Македонија]], Мартулков бил кооптиран за член на [[Македонското собрание|Народното собрание на НР Македонија]]. Истовремено се приклучил во [[Македонски научен институт|Македонскиот научен институт]] и учествувал во културната автономија на [[Пиринска Македонија]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=797760|title=Списък на членовете на Македонския научен институт (1923-1947)|last=Мичев|first=Добрин|publisher=Македонски преглед|year=1947|location=[[Софија]]|pages=178}}</ref> На [[2 јануари]] [[1945|1945 година]] повторно се вратил во Софија каде се консултирал со останатите претставници на македонската емиграција.<ref>{{Наведена книга|url=https://ini.ukim.mk/documents/103/Sluzba_za_drzavna_bezbednost.pdf|title=Документи за сојузната и за македонската служба за државна безбедност|last=Симоновски|first=Александар|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=2021|location=[[Скопје]]|pages=35}}</ref> [[Февруари|Следниот месец]] морал да го води првиот слободен конгрес на македонската емиграција во Бугарија но поради неговото здравје Павел Шатев го заменил.{{Sfn|Тодоровски|2013|p=87}} Кон крајот на годината, [[Васил Ивановски]] лично се пожалил кај [[Георги Димитров]] дека Мартулков бил злонамерно изолиран и предвремено пензиониран.<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=797478|title=Как се изгражда и утвърждава свободната Македонска република в Югославската федерация (1944-1948)|last=Ангелов|first=Веселин|publisher=Македонски преглед|year=1998|pages=68}}</ref> На [[17 февруари]] [[1946|1946 година]] Мартулков учествувал во основачката седница на [[Здружението на новинари на Македонија]].<ref>{{Наведени вести|url=https://znm.org.mk/wp-content/uploads/2025/06/19.02.2025-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%82-%D0%B3%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|title=Новинарот ги брани принципите на слободата|last=Станковиќ|first=Далибор|date=19 февруари 2025|work=[[Нова Македонија]]}}</ref> По повод на 43-годишната од [[Битка кај Баница|смртта на Гоце Делчев]], Мартулков оддржал говор во Скопје кон 20.000 гости, меѓу кои бил сестрата на [[Гоце Делчев]].<ref>{{Наведена книга|url=http://periodica.fzf.ukim.edu.mk/godzb/GZ59(2006)/GZ59.17.%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0,%20%D0%94.%20-%20%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0,%20%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%20%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0%201944-1953.pdf|title=Политиката, идеалогијата и македонската историографија 1944-1953 г.|last=Петреска|first=Даниела|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=2006|pages=203}}</ref> Следните месеци се приклучил во [[Уставотворно собрание на Народна Република Македонија|Уставотворното собрание]] и бил назначен за претседател на [[Илинденска пензија|Комисијата за Илинденска пензија]].<ref>{{Cite book|url=https://www.scribd.com/document/617912810/%D0%98%D0%9B%D0%98%D0%9D%D0%94%D0%95%D0%9D%D0%A1%D0%9A%D0%98-%D0%A1%D0%92%D0%95%D0%94%D0%9E%D0%A8%D0%A2%D0%92%D0%90-1-1-%D0%A1%D0%9A%D0%9E%D0%9F%D0%88%D0%95-2016|title=Илинденски сведоштва|last=Дамјановска|first=Јасминка|publisher=[[Државен архив на Република Македонија]]|year=2016|volume=1|p=10}}</ref> На [[8 октомври]] 1946 година помогнал со преносот на моштите на Гоце Делчев во [[Црква „Св. Спас“ - Скопје|црквата „Свети Спас“]].<ref>[https://gd.archives.bg/items/show/765#?c=&m=&s=&cv=&xywh=49%2C698%2C1537%2C796 ЦДА, фонд КМФ 23-01, инв. № 830/146, лист 156-157]</ref> [[Податотека:Говор на Мартулков за обединувањето на Пирин со Македонија.pdf|мини|Говорот на Мартулков во [[Уставотворно собрание на Народна Република Македонија|Уставотвнорото собрание]] за обединување на [[Пиринска Македонија]] со [[НР Македонија]].]] На [[26 декември]] 1946 година, за време на седница во Уставотворното собрание, Мартулков протестирал пред останатите членови. Побарал [[Устав на НР Македонија (1946)|новиот македонски устав]] да ја припои Пиринска Македонија со НР Македонија. Во неговиот говор истакнал: „''Не знам каква територија имаат на ум нашите другари во Бугарија. Ако зборуваме за Пиринска Македонија, Вардарска Македонија и Егејска Македонија во нивните географски граници — тоа е територијата на македонскиот народ! Македонското прашање и прашањето за Македонија е дело само за македонскиот народ!''“.<ref>{{Наведена книга|title=Авнојска Југославија и Македонското национално прашање (1943-1946)|last=Миноски|first=Михајло|publisher=Менора|year=2000|isbn=9989632707|location=[[Скопје]]|pages=[[s:Алексо Мартулков/Говор во Уставотворното собрание (1946)|329]]|author-link=Михајло Миноски}}</ref> За говорот, Шатев го известил Георги Димитров при неговиот престој во [[Белград]]. Откако открил, Димитров лично се пожалил кај [[Јосип Броз Тито]]. Поради тоа на [[10 јануари]] [[1947|1947 година]] Колишевски го забранил нејзиното објавување во весникот „''[[Нова Македонија]]''“.<ref>{{Наведена книга|title=Авнојска Југославија и Македонското национално прашање (1943-1946)|last=Миноски|first=Михајло|publisher=Менора|year=2000|isbn=9989632707|location=[[Скопје]]|pages=[[s:Извештај за забрана за објавување говорот на Мартулков во Уставотворното собрание|331-332]]|author-link=Михајло Миноски}}</ref> На [[5 јуни]] [[1950|1950 година]], за време на седмото редовно заседание на Народното собрание, Мартулков поднесол барање за [[Илинденска споменица|орден за залуги во Илинденското востание]].<ref>{{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/60150277|title=Илинденската споменица|last=Топузовски|first=Кочо|publisher=Панили|year=2023|isbn=9786082540795|location=[[Скопје]]|pages=67-68|author-link=Кочо Топузовски}}</ref> На [[20 јули]] [[1951|1951 година]], Мартулков бил награден со Илинденската споменица, број 438 како дел од [[Град Скопје|градскиот народноослободителен одбор Скопје]].<ref>ДАРМ, Ф. 159, К. 42</ref> Во [[1954|1954 година]], со помош од [[Ѓорѓи Абаџиев]], [[Институтот за национална историја]] ги објавиле спомените на Мартулков насловени „''[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]''“. Книгата е дел од серијалот „[[Материјали за македонската национал-револуционерна историја (едиција)|''Материјали за македонската национал-револуционерна историја'']]“.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Турски документи за македонската историја|last=[[Институт за национална историја]]|publisher=Научен Институт за национална историја на македонскиот народ|pages=191}}</ref> За време на [[Информбирото и Македонија|периодот на Информбирото]], претставници на [[Македонство|промакедонската струја во Југославија]] постепено биле изолирани и подоцна отстранети од нивната политичка функција. Мартулков бил безволно пензиониран и сместен во Скопје. Во текот на [[1950-тите]] редовно патувал во [[Софија]]. Во [[1957|1957 година]] Мартулков бил на интервју со софиското списание „''Участие''“ за активностите на Богдан Баров во [[Македонската револуционерна организација]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.google.mk/books/edition/%D0%A3%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B5/70TlAAAAMAAJ?hl=mk&gbpv=1&bsq=%E2%80%9E1957%E2%80%9E&dq=%E2%80%9E1957%E2%80%9E&printsec=frontcover|title=Участие|last=Периодично издание на писателите от Стара Загора.|publisher=ИПК „Ариел"|year=1996|location=[[Стара Загора]]|pages=50}}</ref> Незадоволен со режимот, во [[1959|1959 година]] се преселил во [[Народна Република Бугарија]] каде почнал да прими државна пензија.<ref>[https://www.strategy.bg/bg/pris/archive/legal-information/razporezdaniia/86533 №1890/1959]</ref> Ги поминал последните години изолиран во Софија каде починал на [[19 декември]] [[1962|1962 година]]. == Литературни дела == {{Поврзано|Список на литературни дела од Алексо Мартулков}} [[Податотека:За Гоцета Делчев од Мартулков.png|мини|252x252px|Исечок од статијата „''[[Список на литературни дела од Алексо Мартулков#За Гоцета Делчев|За Гоцета Делчев]]''“ во книгата „''Гоце Делчев во спомените на современиците''“ на [[Христо Андонов Полјански]].]] По [[Втората светска војна]], Мартулков се вратил во [[Вардарска Македонија]] каде се приклучил во [[Президиумот на АСНОМ]]. Во [[1945|1945 година]] се преселил во [[Скопје]] по [[Ослободување на Скопје|нејзиното ослободување]]. Меѓу [[1940-тите]] и [[1950-тите]] Мартулков напишал различни статии и брошури посветени на [[Социјализам|социјалистичкото движење]] во [[Македонија]]. Во [[1946|1946 година]] ја објавил статијата „''[[Развитокот на социјалистичката мисла пред Илинденското востание]]''“ во весникот „Трудбеник“, година II, број 35.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Илинденски зборник, 1903-1953|last=[[Љубен Лапе|Лапе, Љубен]]|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1953|pages=302}}</ref> Истата година ја објавил брошурата „''[[Врховизмот и борбата на Внатрешната револуционерна организација против него]]''“ каде го разгледал развојот на [[Врховизам|врхивизмот]] и нејзинот однос со [[Македонската револуционерна организација]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Внатрешната македонска револуционерна организација и неоврховизмот, 1904-1908|last=[[Манол Пандевски|Пандевски, Манол]]|publisher=[[Култура (издавачка куќа)|Култура]]|year=1983|pages=22}}</ref> Во весникот „[[Нова Македонија]]“ објавил статија насловена „''За Гоцета Делчев''“. [[Христо Андонов Полјански|Христо Андонов-Полјански]], претставник на [[Македонска историографиjа|Македонската историографија]], објавил исечок од статијата во неговата книга за [[Делчевологија]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Гоце Делчев во спомените на современиците|last=[[Христо Андонов Полјански|Андонов Полјански, Христо]]|first=|publisher=[[Култура (издавачка куќа)|Култура]]|year=1963|isbn=|pages=298}}</ref> Подоцна ја објавил брошурата „''За положбата по Илинденското востание''“ каде ги разгледал грешките при организирање на [[Илинденското востание]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Грчката политика спрема Македонија во втората лоловина на XIX век и почетокот на XX век, вооружени, пропаганди, дипломатски и други антимакедонски акции и борбата против нив на теренот|last=Поп Лазаров|first=Ристо|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1973|pages=301}}</ref> Според Мартулков, основањето на [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] било меѓу првите грешка на организацијата. [[Податотека:Моето учество во револуционерните борби во Македонија.jpg|мини|331x331пкс|Мемоарите на Мартулков.]] Во [[1954|1954 година]], [[Институтот за национална историја]] ја објавиле автобиографијата на Мартулков насловена „''[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]''“. Делото претставува првата оригинална мемоарска литература во [[Народна Република Македонија]].{{Sfn|Каровски|2013|p=91}} Претходните дела биле на [[Љубомир Милетиќ]] преведени во [[македонски јазик]].{{Sfn|Каровски|2013|p=18}} Неговата автобиографија го опфаќа периодот од [[1894|1894 година]] до [[1 септември]] [[1939|1939 година]]. Нема податоци кога Мартулков ја напишал книгата. [[Ѓорѓи Абаџиев]] објавил исечок од неговите спомени во [[1952|1952 година]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Материјали за македонската национал-револуциона историја|last=Абаџиев|first=Ѓорѓи|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1952|pages=1-5|author-link=Ѓорѓи Абаџиев}}</ref> Додека во [[1950|1950 година]], [[Данчо Зографски]] истакнал дека во [[Државниот архив на Македонија]] имало необјавен ракопис од Мартулков без датум.<ref>{{Наведена книга|url=|title=За работничкото движење во Македонија до Балканската војна|last=[[Данчо Зографски|Зографски, Данчо]]|publisher=[[Институт за национална историја|Институт за национална историја на македонскиот народ]]|year=1950|pages=327}}</ref> Според историчарот Јусуф Хамза, во скопските архиви имало необјавено дело на Мартулков насловено „''Спомени од втората половина на XIX век до 1912''“ кое најверојатно било припоено со неговиот мемоар при редакција.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Младотурската Револуција Во Османската Империја|last=Хамза|first=Јусуф|publisher=Логос-А|year=1995|isbn=9789989601217|location=[[Скопје]]|pages=407|author-link=Јусуф Хамза}}</ref> Во неговата книга, Мартулков го разгледува [[Македонско национално движење|македонското национално движење]] во перспектива на [[Социјализам|македонските социјалисти]]. Претежно се занимава со социјалистичките дејства во [[Вардарска Македонија]] и [[Велес]]. Дискутира за неговиот активизам за правата на [[македонската емиграција во Бугарија]].{{Sfn|Каровски|2013|p=91}} За автобиографијата, Абаџиев истакнал: „''Напишани со жив и увлекателен јазик, мемоарите на Алексо Мартулков не се само објект за историкот, но претставуваат интересно четиво и за поширок круг читатели''.“ Александар Каровски ја критикувал нејзината слаба хронологија: „''Очигледно има проблем да се сети на настаните, па некои ги прекинува или ги поврзува со други.''“{{Sfn|Каровски|2013|p=91}} Одредени податоци наведени во автобиографијата се целосно бесмислени. Мартулков го згрешил датумот на раѓање, смрт и професија на неговиот постар [[Петар Мартулков|брат Петар]]. Татко му го именувал како Онче покрај тоа што се викал [[Пано Мартулков|Пано]]. Згрешил со хронолошкото датирање на [[Првиот Устав на Македонската револуционерна организација|првиот устав на Македонската револуционерна организација]]. Покрај тоа, во неговите спомени Мартулков гордо го истакнува неговиот [[Македонство|македонски идентитет]] и дека [[Македонците]] се ниту [[Грци]], [[Бугари]] или [[Срби]]. == Забелешки == {{reflist|group=белешка}} == Наводи == {{reflist|3}} == Библиографија == * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/bitstream/20.500.12188/7522/1/dstankovic2020.pdf|title=Социјалистите во македонското револуционерно движење, 1893-1912|last=Станковиќ|first=Далибор|publisher=[[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]]|year=2020|location=[[Скопје]]}} * {{Cite book|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/01/IST-1973.1.08-Andnov-Poljanski-H.-Okolu-ucestvoto-na-makedonskite-socijalisti-na-Prvomajskite-demonstracii-vo-Sofija-vo-1896-g..pdf|title=Околу учеството на Македонските социјалисти на Првомајските демонстрации во Софија во 1896 година|last=Андонов Полјански|first=Христо|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1973|location=[[Скопје]]|author-link=Христо Андонов Полјански}} * {{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/bmark/sa/index.html|title=Революционни борби въ Азоть (Велешко) и Порѣчието|last=Аврамов|first=Стефан|publisher=[[МНИ|Македонски Наученъ Институтъ]]|year=1929|location=[[Софија]]|author-link=Стефан Аврамов}} * {{Наведена книга|url=https://cdn.sanity.io/files/k83840p7/production/adbb77a2aef1fb39ba8622a05495092c6b542cfb.pdf|title=Моето учество во револуционерните борби на Македонија|last=Мартулков|first=Алексо|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1954|editor-last=Абаџиев|editor-first=Ѓорѓи|editor-link=Ѓорѓи Абаџиев|series=[[Материјали за македонската национал-револуционерна историја (едиција)|Материјали за македонската национал-револуционерна историја]]|location=[[Скопје]]|author-link=Алексо Мартулков}} * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/1910|title=Мемоарската литература како извор за историјата на Македонската Револуционерна Организација|last=Каровски|first=Александар|publisher=[[УКИМ]]|year=2013|location=[[Скопје]]}} * {{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_1.pdf|title=Македонска енциклопедија, том I|last=[[Македонска енциклопедија#Уредници на тематските области|Повеќе автори]]|publisher=[[МАНУ]]|year=2009|location=[[Скопје]]|ref={{harvid|ПА I|2009}}}} * {{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_2.pdf|title=Македонска енциклопедија, том II|last=[[Македонска енциклопедија#Уредници на тематските области|Повеќе автори]]|publisher=[[МАНУ]]|year=2009|location=[[Скопје]]|ref={{harvid|ПА II|2009}}}} * {{Наведена книга|url=https://alba-books.com/%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B8-1945-1947-%D0%9D%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA-%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8j%D0%B0-1947-[%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%8A%D1%80-%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2]-%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2-%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80|title=Говори и статии, 1945-1947|last=Влахов|first=Димитар|publisher=Државно книгоиздателство на Македонија|year=1947|location=[[Скопје]]|author-link=Димитар Влахов}} * {{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/59627013|title=Велес за време на Балканските и Првата светска војна: (1912-1918)|last=Малковски|first=Ѓорѓи|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=2023|isbn=978-608-4981-10-7|author-link=Ѓорѓи Малковски}} * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/1875|title=Петар Поп Арсов (1868-1941): Прилог кон проучувањето на македонското националноослободително движење|last=Ѓорѓиев|first=Ванчо|publisher=[[УКИМ]]|year=1995|location=[[Скопје]]|author-link=Ванчо Ѓорѓиев}} * {{Наведена книга|url=https://мна.мкд/wp-content/uploads/02%D0%91-%D0%97%D0%91%D0%98%D0%A0%D0%9A%D0%98/%D0%91I-%D0%9A%D0%9D%D0%98%D0%96%D0%9D%D0%98%D0%A6%D0%90/%D0%9101-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8/%D0%911.1-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%98%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BA/2012-2013_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BB-%D0%A8%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B2-%D0%A2%D0%BE%D0%BC-8-%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8-%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%98%D0%B5.pdf|title=Павел Шатев, документи|last=Тодоровски|first=Зоран|publisher=Македоника|year=2013|location=[[Скопје]]}} * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/entities/publication/584725f3-c8ec-4d79-afdd-415c15b7a8e1|title=Вардарскиот дел од Македонија под српска власт (1912–1915)|last=Ѓоргиевска|first=Марија|publisher=[[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]]|year=2019|location=[[Скопје]]}} * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/entities/publication/91643121-0a76-4708-9b3d-a9e5c6fd92c1|title=Мемоарската литература како извор за историјата на Македонската револуционерна организација|last=Каровски|first=Александар|publisher=[[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]]|year=2013|location=[[Скопје]]}} khmklk5fqc38gika3x20lgyjtqvi4rn 5562650 5562649 2026-05-23T18:44:08Z Gurther 105215 /* Библиографија */ 5562650 wikitext text/x-wiki {{Infobox Officeholder|name=Александар Мартулков|image=Alekso Martulkov.jpg|caption=Алексо Мартулков во [[1951|1951 г.]]|order2=Пратеник во [[Народно собрание на Бугарија|Народното собрание на Бугарија]]|term_start2=20 август 1931|term_end2=12 април 1933|monarch2=[[Борис III]]|premier2=[[Александар Малинов]]</br>[[Никола Мушанов]]|order4=Пратеник во [[Влада на Македонија од 1945|Президиумот на Народното Собрание на Македонија]]|term_end4=26 јуни 1946|term_start4=15 април 1945|president4=[[Методија Андонов - Ченто]]|premier4=[[Лазар Колишевски]]|term_start5=1 јануари 1947|term_end5=1952|president5=[[Благоја Фотев]]|premier5=[[Лазар Колишевски]]|nickname=[[Ото фон Бизмарк|Бизмарк]]|birth_name=Александар Ончев Мартулков|birth_date=[[23 октомври]] [[1878]]|birth_place=[[Велес]], [[Отоманска Македонија]]|death_date=[[19 декември]] [[1962]] {{мали|(возр. 84)}}|death_place=[[Софија]], [[Народна Република Бугарија|НР Бугарија]]|parents=[[Пано Мартулков]] и Сава Мартулкова|alma_mater=[[Скопско педагошко училиште]]|awards=|blank2=Дела|data2=''„[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]“'' <small>([[Список на литературни дела од Алексо Мартулков|други]])</small>|signature=Потпис на Мартулков.png|predecessor1=|successor1=}} '''Александар Ончев Мартулков''',<ref group=белешка>Во некои дела, наместо Ончев именуван е како Панов или Иванов.</ref> познат по псевдонимот '''Бизмарк'''<ref>{{Мирчев|237}}</ref> ([[Велес]], [[23 октомври]] [[1878]] — [[Софија]], [[19 декември]] [[1962]]) — [[Македонци|македонски]] револуционер и политичар. Меѓу првите пропагатори на [[социјализмот]] во [[Македонија]]. Роден во сиромашно работничко семејство, стекнал више образование во [[Скопско педагошко училиште|Скопското педагошко училиште]]. Во [[1894|1894 година]] се приклучил во [[Социјализам|социјалистичкото движење]] со поттик од [[Васил Главинов]]. Како член на [[Македонска социјалистичка група|Македонската социјалистичка група]], учествувал во [[Празнување на ден на трудот во 1896 година (Софија)|првото празнување на ден на трудот во Бугарија]]. Во [[1899|1899 година]] организирал [[Штрајк против Скопското педагошко училиште|штрајк против педагошкото училиште]] и [[Агитаторска одисеја на Алексо Мартулков|агитаторска одисеја]]. Во [[1900|1900 година]] се приклучил во [[МРО]] и учествува во [[Илинденското востание]]. После востанието, соработувал со [[Велешки револуционерен реон|Велешкиот револуционерен реон]] и [[Иван Наумов Аљабакот|Иван Аљабакот]]. Во [[1906|1906 година]] се пресели во [[Софија]] и станал дел од [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]]. После [[Младотурската револуција]], Мартулков станал дел од новата велешка власт. Испратен како делегат во првиот конгрес на Балканската комунистичка партија во [[Белград]], [[1910|1910 година]]. Во текот на [[Балканските војни]], учествувал во управувањето на [[Велешко]]. За време на [[Првата светска војна]], го основал [[Комитет на дезертери|Комитетот на дезертери]] каде префрлиле воени дезертери од српската војска во [[Царството Бугарија]]. Го уапсиле во [[1915|1915 година]] но ослободен е откако почна [[Бугарска окупација на Србија (Прва светска војна)|бугарската окупација на Македонија]]. Во [[1916|1916 година]] станал секретар на [[Општина Оморани]]. Во [[1918|1918 година]] го одбрале за чиновник во [[Космет]]. После војната се приклучил во [[Емигрантски комунистички сојуз|Емигрантскиот комунистички сојуз]] и учествувал во борбата меѓу [[македонската емиграција во Бугарија]]. Во [[1919|1919 година]] бил претседател на [[Велешко благотворително братство „Рајко Жинзифов“|Велешкиот благотворително братство]]. Во [[1925|1925 година]] се приклучил во [[ВМРО (Обединета)]]. Во [[1931|1931 година]] бил одбран за пратеник во [[Народно собрание на Бугарија|народното собрание на Бугарија]], заедно со [[Христо Трајков]]. Во [[1932|1932 година]] почнал со издавањето на весникот „''[[Македонско знаме]]''“, [[1933|следната година]] доживеал неуспешен обид на атентат од [[Михајловисти|Михајловистите]]. На [[8 јули]] [[1936|1936 година]], [[Судски процес против ВМРО (Обединета)|го осудиле Мартуков заедно со останатите членови на ЦК на ВМРО (Обединета)]]. Учествувал во [[Народноослободителната борба]]. Во текот на војната се приклучил во [[Президиумот на АСНОМ]] и подоцна во народното собрание на [[НР Македонија]]. Ја организирал [[Илинденска пензија|Илинденската пензија]] и подоцна доделување на [[Илинденска споменица|Илинденската споменица]]. Во [[1954|1954 година]] ги објавил неговите спомени насловени „''[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]''“. Во [[1960-тите]], по наредба од [[Лазар Колишевски]], Мартулков целосно го изолирале од секојдневниот политички живот на Македонија. Разочаран со новите одлуки, Мартулков се преселил во Софија, каде починал. == Животопис == === Потекло и рани години (1894 – 1901) === {{Поврзано|Празнување на ден на трудот во 1896 година (Софија)|Штрајк против Скопското педагошко училиште|Агитаторска одисеја на Алексо Мартулков|Мартулкови}} Александар Мартулков е роден на [[23 октомври]] [[1878|1878 година]] во [[Велес|градот Велес]], тогаш дел од [[Отоманското Царство]]. Потекнува од сиромашно работничко семејство.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Извори за ослободителната војна и револуција во Македонија 1941-1945: Документи на Комунистичката партија на Југославија и Комунистичката партија на Македонија 1941-1945|last=Апостолски|first=Михајло|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1970|pages=474|author-link=Михајло Апостолски}}</ref> Неговиот татко [[Пано Мартулков|Пано (Онче) Мартулков]] бил [[воденичар]] и деец на [[македонско национално движење|македонското национално движење]]. Поради тоа во [[1867|1867 година]] бил прогонет во [[Дијарбекир]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Български математици|last=Чобанов|first=Иван|publisher=Државно издателство „Народна просвета“|year=1987|pages=19}}</ref> Неговата мајка Сава Мартулкова била работник. Неговиот постар брат, [[Петар Мартулков]], учителствувал во [[Софија]] со [[Роса Мартулкова|неговата жена]]. Во [[есента]] [[1894|1894 година]] Мартулков се запознал со Васил Главинов, кој го [[Радикализам|радикализирал]] со брошурата „''Студенство и социјализам''“ од [[Никола Габровски]].{{Sfn|Станковиќ|2020|p=55}} Под наредба од [[Димитар Благоев]],<ref>{{Наведена книга|url=https://www.strumski.com/books/g_madolev_vasil_glavinov.pdf|title=Васил Главинов - пионер на социјалистическото движение в Македониа и Одринско|last=Мадолев|first=Георги|publisher=Исторически преглед|year=1968|pages=68}}</ref> Главинов основал група на социјалисти со седум члена, меѓу кои биле Мартулков, [[Ризо Ризов]] и [[Илија Плавев]].<ref>{{Наведени вести|url=http://www.tirekovmirece.com/Novost/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2,-%D0%B6%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%B8|title=Главинов, жесток пропагатор на социјалистичките идеи|last=Печков|first=Петар|date=12 септември 2015|work=ТиРековМиРече}}</ref> Во [[1895|1895 година]] Мартулков се запишал во [[Гимназија „Кочо Рацин“ - Велес|Велешката прогимназија]]. Во [[1896|1896 година]] се приклучил [[Македонска социјалистичка група|Македонската социјалистичка група]]. Таму се запознал со [[Атанас Раздолов]],<ref name=":12">{{Наведена книга|url=|title=Прилози за Илинден 1978, материјали од Научниот собир Местото на Илинденското востание и Крушевската република во борбата на македонскиот народ за национално и социјално ослободување, одржан на 3, 4 и 5 август 1978. г. во Крушево по повод 75-годишнината од Илинденското востание|last=Христов|first=Александар|publisher=Совет Десет дена Крушевска република|year=1979|pages=807}}</ref> [[Димитар Мирасчиев]], Андон Шулев и Стојан Попов.<ref>{{Наведени вести|url=https://novamakedonija.com.mk/makedonija/politika/koga-makedoncite-za-prvpat-go-odbelezhaa-1-maj/|title=Кога Македонците за првпат го одбележаа 1 Мај|last=Станковиќ|first=Далибор|date=1 мај 2023|work=[[Нова Македонија]]}}</ref>{{Sfn|Станковиќ|2020|p=56}} Во [[1896|1896 година]] МСГ обработиле знаме со геслото „''Ослободувањето на Македонија е дело на Македонците'' — ''[[Македонија на Македонците]]''“, за [[Празнување на ден на трудот во 1896 година (Софија)|првото празнување на ден на трудот во Бугарија]]. Поради нејзиниот [[Македонство|македонски карактер]] бил забранет но Мартулков тајно го однесол.{{Sfn|Андонов Полјански|1973|p=82}} Во [[Борисова градина|Борисовата градина]] Андон Шулев одржал говор каде ги истакна главните цели на организацијата.{{Sfn|Андонов Полјански|1973|p=84}} После настанот Мартулков почнал да го шири [[Социјализам|социјализмот]] во неговата прогимназија. Во [[1898|1898 година]], се запишал во [[Скопско педагошко училиште|Скопското педагошко училиште]], таму продолжил со неговата агитација. Под влијание на [[Петар Манџуков]], организирал [[Штрајк против Скопското педагошко училиште|штрајк против училиштето]] во [[мај]] [[1899|1899 година]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=27}}</ref> После настанот бил прогонет од сите училишта под делокруг на [[Бугарската егзархија]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=30-31}}</ref> После живеел на [[Булевар „Марија Луиза“ (Софија)|булевар „Марија Луиза“]], [[Софија]] со Васил Главинов.{{Sfn|Станковиќ|2020|p=92}} Во втората половина на 1899 година се вратил во Велес за да го снабди весникот „''[[Политичка слобода]]''“.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=39}}</ref> Со таа цел [[Агитаторска одисеја на Алексо Мартулков|патувал низ југоисточна Македонија]] каде го спречил влијанието на [[Врховисти|Врховистите]] и го зголеми влијанието на [[социјализмот]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=41-43}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=https://ristogjorgjiev.com/2025/04/02/%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2-%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%B7-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%82-8/|title=Времеплов – Струмица низ историјата – Струмички учители од 1880 до 1913 година|last=Ѓорѓиев|first=Ристо|work=РистоЃорѓиев}}</ref> Ги употребил тајните патишта на [[Македонската револуционерна организација]] без нивно одобрување.{{Sfn|Станковиќ|2020|p=92}}<ref>{{Наведена книга|url=https://muzejbitola.mk/wp-content/uploads/2016/zbornik_2016_web/10_Branko_Gjorgiev.pdf|title=Тајната патна мрежа на Македонската револуционерна организација во Струмица и Струмичко|last=Ѓорѓиев|first=Бранко|publisher=Национална установа завод за заштита на спомениците на културата и музеј|year=2016|location=[[Битола]]|pages=95}}</ref> На [[9 декември]] се вратил во Велес. За време на [[Велигден]], [[1900|1900 година]], Мартулков предводел група составена од [[Никола Русински]], Јордан Малезанов и [[Илија Раштанов]]. Тие го ограбиле [[Јован Весов]] за 160 [[Турска лира|турски лири]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Македония и Тракия в борба за свобода: Краят на ХIХ - началото на ХХ в Нови док|last=Георгиев|first=Величко|publisher=[[Македонски научен институт]]|year=1995|isbn=9789548187244|location=[[Софија]]|pages=197}}</ref>{{Sfn|Станковиќ|2020|p=93}} После нападот, Русински се иселил во [[Куманово]] додека Мартулков прележал пет месеци казна во [[Куршумли ан]]. Јордан Малезанов избегал со парите во Софија.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=55-57}}</ref> === Учество во Илинденско востание и Младотурската револуција (1901 – 1912) === [[Податотека:1909 years First Balkan Socialdemocrat conference Belgrade.png|мини|Делегати во Првата балканска социјалнодемократска конференција во [[Белград]], [[1910|1910 г.]]|313x313px]]Во [[1901|1901 година]] се приклучил во [[Македонската револуционерна организација]] под наредба од [[Македонска социјалистичка група|МСГ]].{{Sfn|Станковиќ|2020|p=95}} Како дел од [[Скопски револуционерен округ|Скопскиот револуционерен округ]], помогнал со организирање на [[Илинденското востание]] во [[Кумановско]].<ref name=":5">{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/11/IST-2022.1.08-Sazdovski-N.-Dejnosta-na-MRO-vo-kumanovsko-1895-1903.pdf|title=Дејноста на Македонската револуционерна организација во Кумановско (1895-1903)|last=Саздовски|first=Ненад|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=2022|location=[[Скопје]]|pages=144}}</ref> Ги обновил револуционерните мрежи со останатите региони. Собрал околу 650 [[Турска лира|турски лири]] од градските трговци, со нив купил 60 [[пушки]] и 20 [[Револвер|револвери]].<ref name=":5" /> За време на востанието, се обидол да се приклучи во четата на [[Никола Дечев]]. Но [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] го побарале во [[Софија]]. Мартулков бил против одлуката, но откако открил дека Никола Дечев со неговата чета биле ликвидирани во [[Луково (Кратовско)|Луково]] се сместил во Софија заедно со [[Никола Пушкаров]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=79}}</ref> После востанието Пушкаров му дадол наредба да изврши терористички напад во [[Скопје]] со цел да го привлече вниманието на [[Западна Европа]]. Преку [[Врање]] влегол во [[Вардарска Македонија]] но околиските аскери го уапсиле во [[Челопек (Кумановско)|Челопек]]. Лежел три месеци во затвор. Откако бил ослободен, Кирил Стојанов го известил дека терористичкиот напад бил откажен поради [[Мирцштешки реформи|Мирцштешките реформи]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=79-82}}</ref> После востанието, влијанието на [[Странски пропаганди во Македонија|странските пропаганди во Македонија]] се зголемило. [[Јован Бабунски]] се сместил во градот додека во [[пролетта]] [[1904|1904 година]] [[Христо Татарчев]] го пратил [[Стефан Димитров]].{{Sfn|Аврамов|1929|p=28}}{{Sfn|Аврамов|1929|p=40}} Поради тоа [[Борис Сарафов]], тогашен претседател на [[Врховниот македонски комитет]], го пратил [[Иван Наумов Аљабакот]].{{Sfn|Каровски|2013|p=91}} Како претставник на [[Српска пропаганда во Македонија|српската пропаганда]], [[Глигор Соколов|Глигор Соколовиќ]] со неговата чета го придружил Бабунски.{{Sfn|Аврамов|1929|p=54-56}}{{Sfn|Каровски|2013|p=91}} Мартулков се приклучил во четата на Аљабакот и учествувал во борбата против чифлигарот Етим Мустафа во [[Јасеново]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=648533|title=ВМОРО и надзора над стопанския живот в Македония и Одринско (до навечерието на Балканските войни)|last=Александрова|first=Елена|publisher=Историческо бъдеще|year=2017|pages=170}}</ref> Во [[1905|1905 година]] се вратил во [[Велес]]. Неколку месеци подоцна Мартулков се преселил во Софија. По патот се запознал со [[Даме Груев]] во [[Кнежје]].<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=129-132}}</ref> Во Софија страдал од [[туберкулоза]] и неговиот состанар [[Александар Антонов]] се самоубил. Во [[1906|1906 година]] се приклучил во [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]], ги поддржи тесните социјалисти предводени од [[Димитар Благоев]]. Во [[1907|1907 година]] се запознал со [[Георги Димитров]] при штрајк на железничките работници.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=141-144}}</ref> Истата година Мартулков се обидол да се врати во Вардарска Македонија со четата на [[Крсто Б'лгаријата]] преку [[Ќустендил]], но по патот [[Врховизам|врховистичка]] чета ги поразиле.<ref name=":8">{{Наведена книга|url=http://www.makedonika.mk/ShareBook.aspx?id=10791|title=Пере Наумов Тошев|last=Миноски|first=Михајло|publisher=Македонска литера|year=2013|isbn=978-9989-622-98-4|location=[[Скопје]]|pages=208-209|author-link=Михајло Миноски}}</ref> После [[Младотурската револуција]], Мартулков бил амнестиран и се вратил во Велес. Заедно со [[Радикална-реформска струја|прогресивната струја на ВМОРО]] учествувал во управувањето на Македонија. Во [[септември]] [[1908|1908 година]], заедно со [[Васил Главинов]], го основале просветното друштво „''Класно единство''“ со 20 членови.<ref>{{Наведена книга|url=|title=За работничкото движење во Македонија до Балканската војна|last=Зографски|first=Данчо|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1950|location=[[Скопје]]|pages=219|author-link=Данчо Зографски}}</ref>{{Sfn|ПА II|2009|p=1240}} Истата година биле спроведени локални избори каде [[Ризо Ризов]] бил назначен за градоначалник на Велес а Мартулков за чиновник.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=186-187}}</ref> Во [[1909|1909 година]] Мартулков бил назначен за селски учител во [[Нежилово (Велешко)|Нежилово]]. Таму одржал говор каде ја критикувал [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]] и нејзиниот саботаж на [[Македонско национално движење|македонското национално движење]].{{Sfn|Аврамов|1929|p=171}} Истата година, околу [[Велигден]], [[Абдул Хамид II]] организирал контра државен удар во [[Истанбул]]. [[Младотурци|Младотурците]] побарале помош од [[Јане Сандански]] и неговата чета. Мартулков се приклучил во неговата чета.{{Sfn|Влахов|1947|p=113}} После борбата, [[Димитар Мирасчиев]] го пречекал во [[Солун]] каде се запознал со [[Димитар Влахов]]. Во [[1910|1910 година]] бил меѓу делегатите во првата балканска социјалнодемократска конференција во [[Белград]] заедно со [[Душан Цекиќ]]. За претседател на седницата бил назначен Васил Главинов. Меѓу [[1911]]-[[1912|1912 година]] военополитичките односи меѓу [[Балкански сојуз|Балканскиот сојуз]] и [[Отоманското Царство]] се вложиле. Поради тоа Мартулков го известил Лазар Трајков, тогашниот градоначалник на градот, да го спремал Велес за војна.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=231-232, 234-235}}</ref> === Балканските војни и Првата светска војна (1912 – 1918) === {{Поврзано|Комитет на дезертери|Општина Оморани}}[[Податотека:Извештај за дезертскиот комитет на Мартулков.png|мини|233x233px|Извештај од министерството за надворешни работи на Србија за [[Комитет на дезертери|Комитетот на дезертери]], [[1914|1914 г.]]{{Sfn|Ѓоргиевска|2019|p=154}}]]Со почетокот на [[Првата балканска војна]], српската војска влегла во [[Велес]] на [[23 октомври]].{{Sfn|Малковски|2023|p=78}} Новата српска администрација, предводена од Давид Димитријевиќ, го назначиле Мартулков за градоначалник.{{Sfn|Малковски|2023|p=79-80}} Мартулков учествувал во средби со [[Црна рака (Србија)|Црна рака]] со генералите Поповиќ и Стаиќ.{{Sfn|Малковски|2023|p=82-84}} Во [[ноември]] поднесол отставка и се преселил во [[Штип]] каде се запознал со [[Ефрем Чучков]] и [[Ефтим Спространов]]. Петко Пенчев се обидол да формира бугарска општина во Велес но Мартулков се спротивставил со одлуката.{{Sfn|Малковски|2023|p=85-86}} Во [[1913|1913 година]], [[Димитрија Чуповски]] се вратил во Велес и организирал Општамакедонска конференција. Меѓу делегатите биле: [[Петар Поп Арсов]], Крум Зографов, [[Иван Поп Јорданов]] и Мартулков.{{Sfn|ПА II|2009|p=848}}{{Sfn|ПА II|2009|p=1079-1080}} Пратиле апел до [[Лондонски договор (1913)|Лондонската конференција]] за автономна Македонија во склоп на [[Отоманското Царство]]. За време на [[Втората балканска војна]], Мартулков помогнал со пандемијата на [[колера]] во Штип.{{Sfn|Ѓоргиевска|2019|p=111}} После војните се запишал во педагошки курс во [[Белград]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Македонија во војните 1912-1918, прилози од научниот собир одржан во МАНУ на 16 и 17 ноембри 1988 година|last=Катарџиев|first=Иван|publisher=[[МАНУ]]|year=1991|location=[[Скопје]]|pages=347|author-link=Иван Катарџиев}}</ref> Со почетокот на [[Првата светска војна]], Мартулков се вратил во [[Скопје]]. Таму заедно со [[Јордан Шурков]], [[Михаил Николов|Мишо Николов]] и [[Георги Богданов]] го основале [[Комитет на дезертери|Комитетот на дезертери]]. Главна цел на комитетот било да префрлат македонски дезертери од српската војска во [[Царството Бугарија]]. Во текот на [[1914|1914 година]], комитетот се проширил низ [[Источна Македонија]]. Главни центри биле отворени во [[Делчево]], [[Радовиш]], Штип и [[Пехчево]].{{Sfn|Малковски|2023|p=108}} Успешно префрлиле околу 2.500 војници.{{Sfn|Ѓоргиевска|2019|p=100}} Комитетот дејствувал сѐ до [[Божик|Божиќ]] [[1915|1915 година]], кога поголем дел од раководството биле уапсани.{{Sfn|Малковски|2023|p=110}} Неколку месеци подоцна Бугарија најавила војна против Србија и за кратко време ја [[Бугарска окупација на Србија (Прва светска војна)|окупирале Вардарска Македонија]]. Поради тоа Шурков и Мартулков биле интернирани во [[Струга]] но подоцна се ослободени од бугарската администрација. Во [[1916|1916 година]],<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=307-310}}</ref> со поттик од Орце Андов, Мартулков се вработил како секретар на [[Општина Оморани]].<ref>{{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/23028|title=Зошто и како беа интернирани крушевските Власи за време на Првата светска војна?|last=Минов|first=Никола|publisher=[[УКИМ]]|year=2017|pages=133}}</ref> Следната година се сместил во [[Приштина]] каде работел како чиновник заедно со [[Ризо Ризов]] и [[Димитар Влахов]]. После поразот на [[Бугарска армија|Бугарската војска]] во [[Македонски фронт|Македонскиот фронт]], државните чиновници на [[Косово и Метохија]] евакуира во [[Софија]]. Мартулков бил назначен за градоначалник на [[Урошевац]], но тој никогаш не ја прифатил функцијата. Заедно со [[Петар Ацев]] и [[Ѓорче Петров]] преку [[Гнилане]], [[Ниш]] и [[Пирот]] се преселиле во Бугарија.<ref>{{Harvnb|Мартулков|1954|p=327-337}}</ref> === Меѓувоен период (1918 – 1941) === {{Поврзано|Велешко благотворително братство „Рајко Жинзифов“|Емигрантски комунистички сојуз|Македонско знаме (1932 - 1934)}}[[Податотека:Весник Ослободување.png|мини|321x321px|Исечок од [[Ослободување (1920 - 1923)|весникот „Ослободување“]], печатен орган на [[Емигрантски комунистички сојуз|Емигрантскиот комунистички сојуз]].]][[Податотека:Гоцевата дружина во 1938 година.jpg|мини|317x317пкс|Собор на македонските Илинденци на [[4 мај]] [[1938|1938 година]], по повод 35-годишнината од [[Битка кај Баница|смртта на Делчев]]. Петте личности најнапред се (лево кон десно): Мартулков, [[Руша Делчева]], [[Туше Делииванов]], [[Михаил Чаков]] и [[Митко Зафировски]]. ]] Поради неговото учество во [[Илинденското востание]] во [[1918|1918 година]] го наградиле со [[Орден „За заслуга“ (Бугарија)|бронзов орден „За заслуга“]].<ref>[https://wars.archives.bg/thumbnail_lists/image=/09_40_1_335_108_gr.jpg ДВИА, ф. 40, оп. 1, а.е. 335, л. 108]</ref> Во Бугарија се развило внатрешна борба меѓу [[Македонската емиграција во Бугарија|македонската емиграција]]. Во [[1919|1919 година]], заедно со [[Христо Калајџиев]], Мартулков се приклучил во [[Емигрантски комунистички сојуз|Емигрантскиот комунистички сојуз]] — огранок на [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Илинден и Илинденските традиции|last=Димовски-Цолев|first=Ѓорги|publisher=Развиток|year=1979|pages=158|author-link=Ѓорги Димовски-Цолев}}</ref> [[1920|Следната година]], Мартулков го претставил [[Велешко благотворително братство „Рајко Жинзифов“|Велешкото благотворително братство]] во Вториот велики собор на [[Сојуз на македонските емигрантски организации]].<ref>{{Наведени вести|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/649941d900ab5c4ba8730ee0?q|title=Братствата осѫждатъ отцѣпницитѣ|date=9 декември 1920|work=Македония}}</ref> Истата година, ЕКС ја отфрлиле доктрината за автономија на [[Македонија (регион)|Македонија]] и [[Одринско]] и го прифатиле ставот за основање на [[Независна Македонија|македонска држава]] како членка во идна [[Балканска федерација]].<ref>{{harv|Мартулков|1954|p=345-348}}</ref> Во [[1922|1922 година]], Бугарската комунистичка партија го пратиле Мартулков во [[Пиринска Македонија]] за да остварил контакт меѓу македонските социјалисти и дејци од [[ВМРО (Автономисти)]], предводена од [[Тодор Александров]]. Во [[1924|1924 година]], со [[Мајски манифест|Мајскиот манифест]], односите меѓу БКП и ВМРО (Автономисти) се подобриле.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Македонското прашање во документите на Коминтерната, ч.1. 1923-1925 г.|last=Поповски|first=Владо|publisher=Гурга|year=1999|pages=256|author-link=Владо Поповски}}</ref> Според договорот Мартулков имал должност да се врати во поранешниот [[Скопски револуционерен округ]] но [[Александар Цанков]] им забранил. [[Убиство на Тодор Александров|Неколку месеци подоцна Александров бил ликвидиран]] и [[Иван Михајлов]] бил назначен за претседател на ВМРО (Автономисти).<ref>{{harv|Мартулков|1954|p=363-368}}</ref> Истата година е основана [[Внатрешна македонска револуционерна организација (Обединета)|ВМРО (Обединета)]] од [[Владимир Поп Томов]], [[Симеон Кавракиров]], [[Димитар Влахов]], [[Ризо Ризов]] и други.<ref>{{Наведени вести|url=https://novamakedonija.com.mk/makedonija/simeon-kavrakirov-revolucionerot-koj-zagina-za-obedinuvanje-na-makedoncite/|title=Симеон Кавракиров, револуционерот кој загина за обединување на Македонците|last=НМ|date=14 јуни 2023|work=[[Нова Македонија]]}}</ref>{{Sfn|Влахов|1947|p=40}} Во [[1931|1931 година]] биле спроведени [[Парламентарни избори во Бугарија (1931)|парламентарни избори во Бугарија]] каде Мартулков и [[Христо Трајков]] биле изгласани за пратеници од [[Петричко]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Време за зреење, македонското национално прашање меѓу двете светски војни (1919-1930)|last=Катарџиев|first=Иван|publisher=Култура|year=1977|pages=118|author-link=Иван Катарџиев}}</ref>{{Sfn|Влахов|1947|p=12}} Во новата влада на [[Никола Мушанов]], Мартулков и Трајков биле претставници од Работничката партија.<ref group=белешка>За да ги надминат тогашните забрани, [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]] го употребило името „''Работничка партија''“.</ref> Во Народното собрание Мартулков редовно барал решение за [[македонското прашање]]. Во [[1932|1932 година]] [[Михајловисти|михајловистите]] го киднапирале Кавракиров, како резултат на тоа Мартулков почнал со издавањето на весникот „''[[Македонско знаме (1932 - 1934)|Македонско знаме]]''“. Во весникот тој редовно го критикувал Михајлов, поради тоа на [[12 јануари]] [[1933|1933 година]] доживеал неуспешен обид на атентат од ВМРО (Автономисти).<ref>{{Наведена книга|url=|title=Одбрани дела во шест книги: Македонското национално движење|last=Зографски|first=Данчо|publisher=Наша книга|year=1986|pages=276|author-link=Данчо Зографски}}</ref> Според весникот „Класовна борба“ — михајловистите сакале да го убијат Мартулков поради неговите [[Македонство|промакедонски ставови]].<ref>{{Наведени вести|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/6703e1354e1782e2cca3da46?q%3Acontent=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%8A&q%3Afts=content,mapped,meta&_x=content|title=Македонскитѣ убийства|last=|date=20 јануари 1933|work=Класовна борба}}</ref> После неуспехот на атентатот, на [[24 јануари]], михајловистите го ликвидирале Христо Трајков.<ref>{{harv|Мартулков|1954|p=377}}</ref> Поради атентатите, Мушанов најавил строги мерки против ВМРО (Автономисти). Следниот месец го уапсиле [[Петар Шанданов]]. Поради тоа михајловистите се повлекле од [[Софија]] и се сместиле во [[Пиринска Македонија]]. На [[13 април]] [[1933|1933 година]] Мартулков е отстранет од неговата функција како пратеник, веројатно поради неговите промакедонски ставови и критики спрема бугарската влада.<ref>{{Наведени вести|url=https://digital.libplovdiv.com/bg/view/64a7dc4d00ab5c4ba8737423?q%3Acontent=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%8A&q%3Afts=content,mapped,meta&_x=content|title=Решение за отнемане мандата на народнитѣ представители отъ парламентарната група на Работническата партия в България|last=Министерство за правосудство|date=13 април 1933|work=Държавен вестник}}</ref> По државниот удар на Кимон Георгиев, ВМРО (Автономисти) била укината и го забраниле издавањето на весникот „''Македонско знаме''“, врз основа на [[Закон за заштита на државата на Царство Бугарија|законот на заштита на државата]]. На [[8 јули]] [[1936|1936 година]], бил [[Судски процес против ВМРО (Обединета)|спроведен значаен судски процес против дејци од централниот комитет на ВМРО (Обединета)]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=835406|title=Националноосвободителното движение на македонските българи (19 май 1934 - 1941 г.)|last=Мичев|first=Добрин|publisher=Македонски преглед|year=1996|pages=59}}</ref> За време на судскиот процес Мартулков јавно се декларирал како Македонец.<ref group=белешка>Во неговите спомени ({{harv|Мартулков|1954|p=380}}), за судскиот процес истакнал: ''„Бевме уапсани поголемиот дел од раководството на „Обединатата“. На судењето 1936 г. сите се изјавивме пред судот дека по народност сме Македонци.“'' Додека пак, според [[Бугарска историографија|Бугарската историографија]], Мартулков се декларирал како [[Бугарин]].</ref> Поради тоа бил казнет 5 години. Покрај тоа, [[1937|следната година]] бил амнестиран и му помогнал на [[Венко Марковски]] со издавањето на „''[[Огинот]]''“.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=677174|title=Спомени за Павел Шатев|last=Марковска|first=Филимена|publisher=Македонски преглед|year=2007|pages=103}}</ref> === Втората светска војна и последни години (1941 – 1962) === {{Поврзано|Апел до Македонците во Бугарија (1944)|Крсто Поле (логор)|Алексо Мартулков во второто заседание на АСНОМ}} [[Податотека:Appeal to the Macedonians in Bulgaria 1944.jpg|мини|339x339px|[[Апел до Македонците во Бугарија (1944)|Апел до Македонците во Бугарија]], меѓу потписниците бил Мартулков.]] Мартулков бил против [[Бугарија во Втората светска војна|фашистичкиот режим на Бугарија]], поради тоа учествувал во [[Народноослободителната борба]]. На [[22 декември]] [[1941|1941 година]], заедно со [[Павел Шатев]], се обидол да се врати во [[Прилеп]] каде биле [[НОВМ|Македонските партизани]], но [[Бугарска војска|бугарската војска]] го уапсиле во [[Скеча]]. Таму го задржиле до [[24 март]] [[1942|1942 година]]. Според еден полициски извештај за Мартулков и Шатев: „...''ги организирале акциите кои [[Ден на востанието на Македонија|неодамна се спроведоа во градот]]''“.{{Sfn|Тодоровски|2013|p=254}}{{Sfn|Тодоровски|2013|p=256}} Го вратиле Мартулков во [[Софија]]. Учествувал во [[Народноослободителна борба во Пиринска Македонија|Народноослободителното движење во Пиринска Македонија]] и бил во контакт со [[Никола Вапцаров]] и [[Антон Попов]] пред нивното стрелање. Во [[1943|1943 година]] бил уапсан поради неговото членство во [[Бугарска комунистичка партија|Бугарската комунистичка партија]]. Заедно со [[Тодор Павлов]], [[Христо Калајџиев]] и [[Ангел Динев]] бил интерниран во [[Крсто Поле (логор)|логорот „Крсто Поле“]], [[Западна Тракија]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/02/IST-1981.2.07.-Kartov-V.-Opshtestveno-politichkata-dejnost-na-Angel-Dinev-vo-internacija-i-koncentracionite-logori-na-fashistichka-Bugarija.pdf|title=Македонската патриотска дејност на Ангел Динев во интернација и концентрационите логори на Фашистичка Бугарија (1940-1944)|last=Картов|first=Владимир|publisher=Здружение на историчари на Македонија|year=1981|pages=70|author-link=Владимир Картов}}</ref> Останал во логорот сѐ до [[септември]] [[1944|1944 година]], кога [[Татковински фронт (Бугарија)|Татковинскиот фронт]] организирале државен удар против влада на [[Александар Цанков]]. После државниот удар, [[Президиумот на АСНОМ]] ги пратиле [[Светозар Вукмановиќ]] и [[Лазар Колишевски]] во Софија каде се консултирале со [[Македонската емиграција во Бугарија|македонската емиграција]]. Како знак на поддршка, 29 потписници меѓу кои биле Мартулков, Шатев, Калајџиев, [[Туше Делииванов]] и [[Михаил Герџиков]] — [[Апел до Македонците во Бугарија (1944)|објавиле апел насочен кон македонскиот народ, Комунистичката партија на Југославија и АСНОМ]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=684974|title=БКП и македонският въпрос след Втората световна война. Разпадане на бежанските организации|last=Гребенаров|first=Александар|publisher=Епохи|year=2013|pages=125}}</ref> За префрлување на македонските социјалисти од Софија во Македонија помогнала [[Илинденската организација]]. На [[26 октомври]] 1944 година, Мартулков се сместил во [[Горно Врановци]] каде [[27 октомври|следниот ден]] бил кооптиран за член на АСНОМ.<ref>{{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/5075009|title=АСНОМ, документи од Првото и Второто заседание на АСНОМ|last=Тодоровски|first=Миле|publisher=[[Архив на Македонија]]|year=1984|location=[[Скопје]]|pages=326-327}}</ref> По [[ослободувањето на Скопје]], Мартулков учествувал во [[Антифашистичко собрание на народното ослободување на Македонија#Второ заседание на АСНОМ|Второто заседание на АСНОМ]]. За време на седницата, Мартулков побарал [[Густав Влахов]] да бил кооптиран за член на АСНОМ.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Документи, Том 1, Книга 6|last=Христов|first=Александар|publisher=[[Архив на Македонија]]|year=1984|pages=131-132}}</ref> По настаните во [[1951|1951 година]] Мартулков истакнал: „''Кога се вратив во 1945 година и го погледнав [[Скопје]] — за мене тоа беше нов град кој на незамислив начин толку брзо се надуе.“''<ref>[https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00064_19511021%7Cpage:3%7Cquery:%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2 Скопске слике и Контрасти] (1951) в. „''Борба''“, бр. 250</ref> После [[Ослободување на Македонија во Втората светска војна|ослободувањето на Македонија]], Мартулков бил кооптиран за член на [[Македонското собрание|Народното собрание на НР Македонија]]. Истовремено се приклучил во [[Македонски научен институт|Македонскиот научен институт]] и учествувал во културната автономија на [[Пиринска Македонија]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=797760|title=Списък на членовете на Македонския научен институт (1923-1947)|last=Мичев|first=Добрин|publisher=Македонски преглед|year=1947|location=[[Софија]]|pages=178}}</ref> На [[2 јануари]] [[1945|1945 година]] повторно се вратил во Софија каде се консултирал со останатите претставници на македонската емиграција.<ref>{{Наведена книга|url=https://ini.ukim.mk/documents/103/Sluzba_za_drzavna_bezbednost.pdf|title=Документи за сојузната и за македонската служба за државна безбедност|last=Симоновски|first=Александар|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=2021|location=[[Скопје]]|pages=35}}</ref> [[Февруари|Следниот месец]] морал да го води првиот слободен конгрес на македонската емиграција во Бугарија но поради неговото здравје Павел Шатев го заменил.{{Sfn|Тодоровски|2013|p=87}} Кон крајот на годината, [[Васил Ивановски]] лично се пожалил кај [[Георги Димитров]] дека Мартулков бил злонамерно изолиран и предвремено пензиониран.<ref>{{Наведена книга|url=https://www-ceeol-com.wikipedialibrary.idm.oclc.org/search/viewpdf?id=797478|title=Как се изгражда и утвърждава свободната Македонска република в Югославската федерация (1944-1948)|last=Ангелов|first=Веселин|publisher=Македонски преглед|year=1998|pages=68}}</ref> На [[17 февруари]] [[1946|1946 година]] Мартулков учествувал во основачката седница на [[Здружението на новинари на Македонија]].<ref>{{Наведени вести|url=https://znm.org.mk/wp-content/uploads/2025/06/19.02.2025-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%82-%D0%B3%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf|title=Новинарот ги брани принципите на слободата|last=Станковиќ|first=Далибор|date=19 февруари 2025|work=[[Нова Македонија]]}}</ref> По повод на 43-годишната од [[Битка кај Баница|смртта на Гоце Делчев]], Мартулков оддржал говор во Скопје кон 20.000 гости, меѓу кои бил сестрата на [[Гоце Делчев]].<ref>{{Наведена книга|url=http://periodica.fzf.ukim.edu.mk/godzb/GZ59(2006)/GZ59.17.%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0,%20%D0%94.%20-%20%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0,%20%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%20%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0%201944-1953.pdf|title=Политиката, идеалогијата и македонската историографија 1944-1953 г.|last=Петреска|first=Даниела|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=2006|pages=203}}</ref> Следните месеци се приклучил во [[Уставотворно собрание на Народна Република Македонија|Уставотворното собрание]] и бил назначен за претседател на [[Илинденска пензија|Комисијата за Илинденска пензија]].<ref>{{Cite book|url=https://www.scribd.com/document/617912810/%D0%98%D0%9B%D0%98%D0%9D%D0%94%D0%95%D0%9D%D0%A1%D0%9A%D0%98-%D0%A1%D0%92%D0%95%D0%94%D0%9E%D0%A8%D0%A2%D0%92%D0%90-1-1-%D0%A1%D0%9A%D0%9E%D0%9F%D0%88%D0%95-2016|title=Илинденски сведоштва|last=Дамјановска|first=Јасминка|publisher=[[Државен архив на Република Македонија]]|year=2016|volume=1|p=10}}</ref> На [[8 октомври]] 1946 година помогнал со преносот на моштите на Гоце Делчев во [[Црква „Св. Спас“ - Скопје|црквата „Свети Спас“]].<ref>[https://gd.archives.bg/items/show/765#?c=&m=&s=&cv=&xywh=49%2C698%2C1537%2C796 ЦДА, фонд КМФ 23-01, инв. № 830/146, лист 156-157]</ref> [[Податотека:Говор на Мартулков за обединувањето на Пирин со Македонија.pdf|мини|Говорот на Мартулков во [[Уставотворно собрание на Народна Република Македонија|Уставотвнорото собрание]] за обединување на [[Пиринска Македонија]] со [[НР Македонија]].]] На [[26 декември]] 1946 година, за време на седница во Уставотворното собрание, Мартулков протестирал пред останатите членови. Побарал [[Устав на НР Македонија (1946)|новиот македонски устав]] да ја припои Пиринска Македонија со НР Македонија. Во неговиот говор истакнал: „''Не знам каква територија имаат на ум нашите другари во Бугарија. Ако зборуваме за Пиринска Македонија, Вардарска Македонија и Егејска Македонија во нивните географски граници — тоа е територијата на македонскиот народ! Македонското прашање и прашањето за Македонија е дело само за македонскиот народ!''“.<ref>{{Наведена книга|title=Авнојска Југославија и Македонското национално прашање (1943-1946)|last=Миноски|first=Михајло|publisher=Менора|year=2000|isbn=9989632707|location=[[Скопје]]|pages=[[s:Алексо Мартулков/Говор во Уставотворното собрание (1946)|329]]|author-link=Михајло Миноски}}</ref> За говорот, Шатев го известил Георги Димитров при неговиот престој во [[Белград]]. Откако открил, Димитров лично се пожалил кај [[Јосип Броз Тито]]. Поради тоа на [[10 јануари]] [[1947|1947 година]] Колишевски го забранил нејзиното објавување во весникот „''[[Нова Македонија]]''“.<ref>{{Наведена книга|title=Авнојска Југославија и Македонското национално прашање (1943-1946)|last=Миноски|first=Михајло|publisher=Менора|year=2000|isbn=9989632707|location=[[Скопје]]|pages=[[s:Извештај за забрана за објавување говорот на Мартулков во Уставотворното собрание|331-332]]|author-link=Михајло Миноски}}</ref> На [[5 јуни]] [[1950|1950 година]], за време на седмото редовно заседание на Народното собрание, Мартулков поднесол барање за [[Илинденска споменица|орден за залуги во Илинденското востание]].<ref>{{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/60150277|title=Илинденската споменица|last=Топузовски|first=Кочо|publisher=Панили|year=2023|isbn=9786082540795|location=[[Скопје]]|pages=67-68|author-link=Кочо Топузовски}}</ref> На [[20 јули]] [[1951|1951 година]], Мартулков бил награден со Илинденската споменица, број 438 како дел од [[Град Скопје|градскиот народноослободителен одбор Скопје]].<ref>ДАРМ, Ф. 159, К. 42</ref> Во [[1954|1954 година]], со помош од [[Ѓорѓи Абаџиев]], [[Институтот за национална историја]] ги објавиле спомените на Мартулков насловени „''[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]''“. Книгата е дел од серијалот „[[Материјали за македонската национал-револуционерна историја (едиција)|''Материјали за македонската национал-револуционерна историја'']]“.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Турски документи за македонската историја|last=[[Институт за национална историја]]|publisher=Научен Институт за национална историја на македонскиот народ|pages=191}}</ref> За време на [[Информбирото и Македонија|периодот на Информбирото]], претставници на [[Македонство|промакедонската струја во Југославија]] постепено биле изолирани и подоцна отстранети од нивната политичка функција. Мартулков бил безволно пензиониран и сместен во Скопје. Во текот на [[1950-тите]] редовно патувал во [[Софија]]. Во [[1957|1957 година]] Мартулков бил на интервју со софиското списание „''Участие''“ за активностите на Богдан Баров во [[Македонската револуционерна организација]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.google.mk/books/edition/%D0%A3%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B5/70TlAAAAMAAJ?hl=mk&gbpv=1&bsq=%E2%80%9E1957%E2%80%9E&dq=%E2%80%9E1957%E2%80%9E&printsec=frontcover|title=Участие|last=Периодично издание на писателите от Стара Загора.|publisher=ИПК „Ариел"|year=1996|location=[[Стара Загора]]|pages=50}}</ref> Незадоволен со режимот, во [[1959|1959 година]] се преселил во [[Народна Република Бугарија]] каде почнал да прими државна пензија.<ref>[https://www.strategy.bg/bg/pris/archive/legal-information/razporezdaniia/86533 №1890/1959]</ref> Ги поминал последните години изолиран во Софија каде починал на [[19 декември]] [[1962|1962 година]]. == Литературни дела == {{Поврзано|Список на литературни дела од Алексо Мартулков}} [[Податотека:За Гоцета Делчев од Мартулков.png|мини|252x252px|Исечок од статијата „''[[Список на литературни дела од Алексо Мартулков#За Гоцета Делчев|За Гоцета Делчев]]''“ во книгата „''Гоце Делчев во спомените на современиците''“ на [[Христо Андонов Полјански]].]] По [[Втората светска војна]], Мартулков се вратил во [[Вардарска Македонија]] каде се приклучил во [[Президиумот на АСНОМ]]. Во [[1945|1945 година]] се преселил во [[Скопје]] по [[Ослободување на Скопје|нејзиното ослободување]]. Меѓу [[1940-тите]] и [[1950-тите]] Мартулков напишал различни статии и брошури посветени на [[Социјализам|социјалистичкото движење]] во [[Македонија]]. Во [[1946|1946 година]] ја објавил статијата „''[[Развитокот на социјалистичката мисла пред Илинденското востание]]''“ во весникот „Трудбеник“, година II, број 35.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Илинденски зборник, 1903-1953|last=[[Љубен Лапе|Лапе, Љубен]]|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1953|pages=302}}</ref> Истата година ја објавил брошурата „''[[Врховизмот и борбата на Внатрешната револуционерна организација против него]]''“ каде го разгледал развојот на [[Врховизам|врхивизмот]] и нејзинот однос со [[Македонската револуционерна организација]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Внатрешната македонска револуционерна организација и неоврховизмот, 1904-1908|last=[[Манол Пандевски|Пандевски, Манол]]|publisher=[[Култура (издавачка куќа)|Култура]]|year=1983|pages=22}}</ref> Во весникот „[[Нова Македонија]]“ објавил статија насловена „''За Гоцета Делчев''“. [[Христо Андонов Полјански|Христо Андонов-Полјански]], претставник на [[Македонска историографиjа|Македонската историографија]], објавил исечок од статијата во неговата книга за [[Делчевологија]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Гоце Делчев во спомените на современиците|last=[[Христо Андонов Полјански|Андонов Полјански, Христо]]|first=|publisher=[[Култура (издавачка куќа)|Култура]]|year=1963|isbn=|pages=298}}</ref> Подоцна ја објавил брошурата „''За положбата по Илинденското востание''“ каде ги разгледал грешките при организирање на [[Илинденското востание]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Грчката политика спрема Македонија во втората лоловина на XIX век и почетокот на XX век, вооружени, пропаганди, дипломатски и други антимакедонски акции и борбата против нив на теренот|last=Поп Лазаров|first=Ристо|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1973|pages=301}}</ref> Според Мартулков, основањето на [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништво]] било меѓу првите грешка на организацијата. [[Податотека:Моето учество во револуционерните борби во Македонија.jpg|мини|331x331пкс|Мемоарите на Мартулков.]] Во [[1954|1954 година]], [[Институтот за национална историја]] ја објавиле автобиографијата на Мартулков насловена „''[[Моето учество во револуционерните борби на Македонија]]''“. Делото претставува првата оригинална мемоарска литература во [[Народна Република Македонија]].{{Sfn|Каровски|2013|p=91}} Претходните дела биле на [[Љубомир Милетиќ]] преведени во [[македонски јазик]].{{Sfn|Каровски|2013|p=18}} Неговата автобиографија го опфаќа периодот од [[1894|1894 година]] до [[1 септември]] [[1939|1939 година]]. Нема податоци кога Мартулков ја напишал книгата. [[Ѓорѓи Абаџиев]] објавил исечок од неговите спомени во [[1952|1952 година]].<ref>{{Наведена книга|url=|title=Материјали за македонската национал-револуциона историја|last=Абаџиев|first=Ѓорѓи|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1952|pages=1-5|author-link=Ѓорѓи Абаџиев}}</ref> Додека во [[1950|1950 година]], [[Данчо Зографски]] истакнал дека во [[Државниот архив на Македонија]] имало необјавен ракопис од Мартулков без датум.<ref>{{Наведена книга|url=|title=За работничкото движење во Македонија до Балканската војна|last=[[Данчо Зографски|Зографски, Данчо]]|publisher=[[Институт за национална историја|Институт за национална историја на македонскиот народ]]|year=1950|pages=327}}</ref> Според историчарот Јусуф Хамза, во скопските архиви имало необјавено дело на Мартулков насловено „''Спомени од втората половина на XIX век до 1912''“ кое најверојатно било припоено со неговиот мемоар при редакција.<ref>{{Наведена книга|url=|title=Младотурската Револуција Во Османската Империја|last=Хамза|first=Јусуф|publisher=Логос-А|year=1995|isbn=9789989601217|location=[[Скопје]]|pages=407|author-link=Јусуф Хамза}}</ref> Во неговата книга, Мартулков го разгледува [[Македонско национално движење|македонското национално движење]] во перспектива на [[Социјализам|македонските социјалисти]]. Претежно се занимава со социјалистичките дејства во [[Вардарска Македонија]] и [[Велес]]. Дискутира за неговиот активизам за правата на [[македонската емиграција во Бугарија]].{{Sfn|Каровски|2013|p=91}} За автобиографијата, Абаџиев истакнал: „''Напишани со жив и увлекателен јазик, мемоарите на Алексо Мартулков не се само објект за историкот, но претставуваат интересно четиво и за поширок круг читатели''.“ Александар Каровски ја критикувал нејзината слаба хронологија: „''Очигледно има проблем да се сети на настаните, па некои ги прекинува или ги поврзува со други.''“{{Sfn|Каровски|2013|p=91}} Одредени податоци наведени во автобиографијата се целосно бесмислени. Мартулков го згрешил датумот на раѓање, смрт и професија на неговиот постар [[Петар Мартулков|брат Петар]]. Татко му го именувал како Онче покрај тоа што се викал [[Пано Мартулков|Пано]]. Згрешил со хронолошкото датирање на [[Првиот Устав на Македонската револуционерна организација|првиот устав на Македонската револуционерна организација]]. Покрај тоа, во неговите спомени Мартулков гордо го истакнува неговиот [[Македонство|македонски идентитет]] и дека [[Македонците]] се ниту [[Грци]], [[Бугари]] или [[Срби]]. == Забелешки == {{reflist|group=белешка}} == Наводи == {{reflist|3}} == Библиографија == * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/bitstream/20.500.12188/7522/1/dstankovic2020.pdf|title=Социјалистите во македонското револуционерно движење, 1893-1912|last=Станковиќ|first=Далибор|publisher=[[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]]|year=2020|location=[[Скопје]]}} * {{Cite book|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/01/IST-1973.1.08-Andnov-Poljanski-H.-Okolu-ucestvoto-na-makedonskite-socijalisti-na-Prvomajskite-demonstracii-vo-Sofija-vo-1896-g..pdf|title=Околу учеството на Македонските социјалисти на Првомајските демонстрации во Софија во 1896 година|last=Андонов Полјански|first=Христо|publisher=Здружение на историчари на Република Македонија|year=1973|location=[[Скопје]]|author-link=Христо Андонов Полјански}} * {{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/bmark/sa/index.html|title=Революционни борби въ Азоть (Велешко) и Порѣчието|last=Аврамов|first=Стефан|publisher=[[МНИ|Македонски Наученъ Институтъ]]|year=1929|location=[[Софија]]|author-link=Стефан Аврамов}} * {{Наведена книга|url=https://cdn.sanity.io/files/k83840p7/production/adbb77a2aef1fb39ba8622a05495092c6b542cfb.pdf|title=Моето учество во револуционерните борби на Македонија|last=Мартулков|first=Алексо|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1954|editor-last=Абаџиев|editor-first=Ѓорѓи|editor-link=Ѓорѓи Абаџиев|series=[[Материјали за македонската национал-револуционерна историја (едиција)|Материјали за македонската национал-револуционерна историја]]|location=[[Скопје]]|author-link=Алексо Мартулков}} * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/1910|title=Мемоарската литература како извор за историјата на Македонската Револуционерна Организација|last=Каровски|first=Александар|publisher=[[УКИМ]]|year=2013|location=[[Скопје]]}} * {{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_1.pdf|title=Македонска енциклопедија, том I|last=[[Македонска енциклопедија#Уредници на тематските области|Повеќе автори]]|publisher=[[МАНУ]]|year=2009|location=[[Скопје]]|ref={{harvid|ПА I|2009}}}} * {{Наведена книга|url=http://www.promacedonia.org/mak_enc/encyclopaedia_macedonica_2.pdf|title=Македонска енциклопедија, том II|last=[[Македонска енциклопедија#Уредници на тематските области|Повеќе автори]]|publisher=[[МАНУ]]|year=2009|location=[[Скопје]]|ref={{harvid|ПА II|2009}}}} * {{Наведена книга|url=https://alba-books.com/%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B8-1945-1947-%D0%9D%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA-%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8j%D0%B0-1947-[%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%8A%D1%80-%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2]-%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2-%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80|title=Говори и статии, 1945-1947|last=Влахов|first=Димитар|publisher=Државно книгоиздателство на Македонија|year=1947|location=[[Скопје]]|author-link=Димитар Влахов}} * {{Наведена книга|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/data/cobib/59627013|title=Велес за време на Балканските и Првата светска војна: (1912-1918)|last=Малковски|first=Ѓорѓи|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=2023|isbn=978-608-4981-10-7|author-link=Ѓорѓи Малковски}} * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/handle/20.500.12188/1875|title=Петар Поп Арсов (1868-1941): Прилог кон проучувањето на македонското националноослободително движење|last=Ѓорѓиев|first=Ванчо|publisher=[[УКИМ]]|year=1995|location=[[Скопје]]|author-link=Ванчо Ѓорѓиев}} * {{Наведена книга|url=https://мна.мкд/wp-content/uploads/02%D0%91-%D0%97%D0%91%D0%98%D0%A0%D0%9A%D0%98/%D0%91I-%D0%9A%D0%9D%D0%98%D0%96%D0%9D%D0%98%D0%A6%D0%90/%D0%9101-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8/%D0%911.1-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%98%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BA/2012-2013_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BB-%D0%A8%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B2-%D0%A2%D0%BE%D0%BC-8-%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8-%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%98%D0%B5.pdf|title=Павел Шатев, документи|last=Тодоровски|first=Зоран|publisher=Македоника|year=2013|location=[[Скопје]]}} * {{Наведена книга|url=https://repository.ukim.mk/entities/publication/584725f3-c8ec-4d79-afdd-415c15b7a8e1|title=Вардарскиот дел од Македонија под српска власт (1912–1915)|last=Ѓоргиевска|first=Марија|publisher=[[Универзитет „Св. Кирил и Методиј“]]|year=2019|location=[[Скопје]]}} 0grdhb134iowgi9subz94xxts58k4rr Иноскулација 0 1363798 5562777 5329775 2026-05-24T08:24:03Z Bjankuloski06 332 Исправен поим, replaced: сикамор → горски јавор 5562777 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Wiechula_grafted_branches.gif|мини|Иноскулирани гранки нацртани од Артур Вичула (19 век)]] [[Податотека:Beech_tree_trunk_inosculation.JPG|десно|мини| Споени стебла од бука]] '''Иноскулацијата''' е природен феномен во кој стеблата, гранките или корените на две [[Дрво (растение)|дрвја]] растат заедно на начин биолошки сличен на вештачкиот процес на [[калемење]]. Терминот е изведен од латинските корени ''in'' + ''[[wiktionary:osculor|ōsculārī]]'', „да се бакнува во/внатре/кон“ или етимолошки и поилустративно „да се направи мала уста навнатре/во/кон“; дрвјата кои биле подложени на овој процес во [[шумарство]]то се нарекуваат '''гемели''', од латинскиот збор што значи „пар“.<ref>{{Harvnb|Morton|1712}}</ref> Најчесто се јавува гранките на две дрвја од ист [[Вид (биологија)|вид]] да сраснат, иако иноскулацијата може да се забележи и кај сродните видови. Гранките прво растат одделно блиску една до друга додека не се допрат. Во оваа фаза, кората на површините што се допираат постепено се струже додека дрвјата се движат на ветрот. Штом [[камбиум]]от на две дрвја ќе се допре, тие понекогаш се калемат сами и растат заедно додека се шират во дијаметар. Иноскулација обично се јавува кога гранките на дрвјата се испреплетени или сплетени.. Терминот ''иноскулација'' се користи и во контекст на [[Пластична хирургија|пластичната хирургија]], како еден од трите механизми со кои кожните графтови се земаат на местото на домаќинот. Се верува дека крвните садови од местото на примачот се поврзуваат со крвните садови на графтот со цел да се врати васкуларизацијата. == Видови == Иноскулацијата е најчеста кај следните таксони поради нивната тенка кора: јаболко, бадем, костен, маслинка, круша, липа, лешник, врба и други. == Споени дрвја == Две дрвја може да пораснат до нивната зрела големина едно до друго и навидум да сраснат или да се спојат, демонстрирајќи иноскулација. Тие може да бидат од ист вид, па дури и од различни родови или фамилии, во зависност од тоа дали двете дрвја навистина се калемени заедно (откако ќе се допре камбиумот на две дрвја, тие сами се калемат и растат заедно). Обично калемењето е само помеѓу две дрвја од ист или блиско сродни видови или родови, но изгледот на калемење може да се добие од две дрвја кои физички се допираат, тријат, испреплетуваат или заплеткуваат.. И четинарите и листопадните дрвја можат да се спојат. Особено буковите дрвја се чести спојници, како што е случај кај [[Трнинка|трнинка (''Prunus spinosa'')]]. [[Податотека:Husband_and_Wife_trees_-_detail.JPG|мини| Трнинка „маж и жена“ (''[[Трнинка|Prunus spinosa]]'' ) на фармата Линкраигс, Дали, Северен Аиршир, Шкотска]] Ваквите дрвја често разговорно се нарекуваат „дрвја-маж и жена“ или „брачни дрвја“. === Примери === Во неговата книга „Обиколка на Шкотска“, објавена во 1800 година, Т. Гарнет забележува дрво во близина на Инверареј кое локалното население го нарекувало Брачно дрво, формирано од липа со две стебла кои биле споени со гранка на начин како што човек би ставил рака околу друг, како што би направиле брачна двојка.<ref>{{Harvnb|Garnett|1800}}</ref> На патот до Небесното езеро во близина на Урумчи во [[Народна Република Кина|Кина]] се наоѓаат пар дрвја кои локалното население ги нарекле стебла Маж и жена бидејќи се поврзани со жива гранка. Дрвјата Tatajia Husband and Wife се во [[Тајван (држава)|Тајван]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://jasonmumbles.com/2008/12/taiwan-41-sun-moon-lake-and-yushan-national-park|title=Conjoined trees in Yushan National Park at Sun-Moon-Lake. Scroll down for image.|work=jasonmumbles.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20090802070645/http://jasonmumbles.com/2008/12/taiwan-41-sun-moon-lake-and-yushan-national-park|archive-date=2009-08-02}}</ref> и во Јакушима, Кагошима-кен, [[Јапонија]], се пар дрвја Маж и жена формирани од споени кедри. Во Ламбег, Ко. Долу, малку северно од мостот Волфенден, стојат две букови дрвја (види „Галерија“) на влезот во ридот Хром, на патот Ламбег до Балискеаг. Кон крајот на 18 век, Џон Весли престојувал на Хром Хил и решил да сплете две млади букови дрвја за да дејствува како симбол на единството меѓу [[Методизам|Методистичката црква]] и Црквата на Ирска . Во Донхолм во близина на Аир, древен јавор од јавор (''Acer pseudoplatanus'') бил познат по повеќекратното спојување на неговите гранки што му дало уникатен изглед и во голема мера го зајакнало.<ref>{{Harvnb|MacArthur|1952}}</ref> == Галерија == <gallery> Податотека:John_Wesley's_beech_trees,_Lambeg,_Co._Down_-_geograph.org.uk_-_165436.jpg|алт=The John Wesley tree| Дрвото на Џон Весли Податотека:Acer_pseudoplatanus_exhibiting_inosculation.JPG|алт=Conjoined sycamore maples| Споени јавори Податотека:Inosculated_Sycamore_trees.JPG|алт=Acer pseudoplatanus showing inosculation| ''Acer pseudoplatanus'' покажува иноскулација Податотека:Beech_tree_trunk_inosculation.JPG|алт=Beech tree trunks conjoined| Споени стебла од бука Податотека:The_Marriage_Tree.jpg|алт=Garnett's 18th century "Marriage tree"| „Брачното дрво“ на Гарнет од 18 век Податотека:Willow_inosculation.JPG|алт=Inosculation of willow (Salix sp.)| Иноскулација на врба ( [[Врба|''Salix'' sp.]] ) Податотека:Beech_tree_root_inosculation.JPG|алт=Conjoined beech tree roots| Споени корени од бука Податотека:Beech_tree_branch_inosculation.JPG|алт=A classic "husband and wife" tree with branches conjoined| Класично дрво „маж и жена“ со споени гранки Податотека:Fused_chestnut_trees_-_2_-_Auró.JPG|алт=Fused chestnut trees showing a bark pocket (Castanea sativa)| Споени костени кои покажуваат џеб од кора (''[[Питом костен|Castanea sativa]]'') Податотека:Fused_ashtrees_-_Auró.JPG|алт=Fused ash trees (Fraxinus excelsior)| Споен јасен ( ''Fraxinus excelsior'' ) Податотека:Fused_ashtrees_side_view_-_Auró.JPG|алт=Fused ash trees, side view (Fraxinus excelsior)| Споени јасени, страничен поглед ( ''Fraxinus excelsior'') Податотека:Inosculation_of_Sycamore_(Platanus_occidentalis).jpg|алт=Fused sycamore trees (Platanus occidentalis)| Споени западни чинари (''Platanus occidentalis'') Податотека:Vermont_2015.jpg|алт=In Vermont| Во Вермонт Податотека:-67wiki.jpg|алт=The fused tree looks like a single tree.| Сраснатото дрво изгледа како едно дрво. Податотека:Picea_abies_European_spurce_Inosculation_case,_photo_by_Nik_Barte,_4154_Dolomites_Italy_2018.jpg|алт=Inosculation case, Picea abies (European spruce), Dolomites| Случај за иноскулација, ''Picea abies'' (европска смрека), Доломити </gallery> == Поврзано == * [[Аксел Ерландсон]] * [[Обликување дрвја]] == Наводи == {{Наводи}} === Извори === * {{Наведена книга|title=Observations on a Tour of the Highlands and part of the Western Isles of Scotland|last=Garnett|first=T.|date=1800|publisher=Cadell & Davies|location=London}} * {{Наведена книга|title=The River Doon|last=MacArthur|first=Wilson|date=1952|publisher=Cassell & Co. Ltd.|location=London}} * {{Наведена книга|title=The Natural History of Northhamptonshire|last=Morton|first=John|date=1712|publisher=R. Knaplock|location=London}} == Надворешни врски == * [https://www.youtube.com/watch?v=FQmIYdW6dD8 Видео снимка од дрвјата Gemel во Ершир] * [http://www.vepachedu.org/treemarriages.html Бракови на дрвја во Индија] [[Категорија:Физиологија на растенијата]] [[Категорија:Хортикултура]] 0jllyyyxfiwhm9cl4gsc6zfwojdt7ez Моето учество во револуционерните борби на Македонија 0 1372593 5562643 5543573 2026-05-23T18:06:29Z Gurther 105215 /* Јазични одлики */ 5562643 wikitext text/x-wiki {{Закосен наслов}} {{Инфокутија Книга|name=Моето учество во револуционерните борби на Македонија|image=File:Моето учество во револуционерните борби во Македонија.jpg|image_caption=Корицата на книгата|authors=[[Алексо Мартулков]]<br /> [[Ѓорѓи Абаџиев]]|language=[[македонски]]|series=[[Материјали за македонската национал-револуционерна историја (едиција)]]|subjects=[[Македонското револуционерно движење]]<br />[[Бугарска пропаганда во Македонија]]<br />[[Пирински Македонци|Македонски активисти во Бугарија]]<br />[[Балканските војни]]|country={{знамеикона|СР Македонија}} [[СР Македонија]]|genre=[[автобиографија]]|publisher=[[Институт за национална историја]]|release_date=1954|pages=389|wikisource=Моето учество во револуционерните борби на Македонија}}'''Моето учество во револуционерните борби на Македонија''' (или само „''Спомени''“ во постари научни трудови) — [[автобиографија]] на [[Алексо Мартулков|Александар Мартулков]], истакнат [[Македонци|македонски]] [[револуционер]], [[политичар]] и еден од првите пропагатори на [[социјализмот]] во Македонија. Делото е издадено во [[1954|1954 година]] од [[Институт за национална историја|Институтот за национална историја]]. Книгата спаѓа во шестиот и последниот дел на серијалот „[[Материјали за македонската национал-револуционерна историја (едиција)|''Материјали за македонската национал-револуционерна историја'']]“. Првите три книги биле преведените спомени на [[Ѓорче Петров]], [[Славејко Арсов]]<ref>{{Наведена книга|url=https://www.google.mk/books/edition/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98/BFLRAAAAMAAJ?hl=mk&gbpv=1&bsq=%E2%80%9E%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D0%B7%D0%B0+%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%E2%80%9E&dq=%E2%80%9E%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D0%B7%D0%B0+%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%E2%80%9E&printsec=frontcover|title=Материјали за историјата на Македонија|last=Institut za nacionalna istorija|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1955|pages=1}}</ref> и [[Јане Сандански]]<ref>{{Наведена книга|url=https://www.google.mk/books/edition/%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BC/ocYPtI6RSjQC?hl=mk&gbpv=1&bsq=%E2%80%9E%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%B5%20%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%E2%80%9E&dq=%E2%80%9E%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%B5%20%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%E2%80%9E&printsec=frontcover|title=Турски документи за македонската историја|last=[[Институт за национална историја]]|publisher=Научен Институт за национална историја на македонскиот народ|pages=191}}</ref> од [[Љубомир Милетиќ]]. Четвртата книга ги истражувала [[Писма од Гоце Делчев|Гоцевите писма]] и петтата книга ги преведила спомените на [[Лука Ѓеров]] и [[Лазар Димитров (Дренок)|Лазар Димитров]] за револуционерните дејности во [[Јужна Македонија]]. Книгата на Алексо Мартулков, како другите во серијалот, е [[автобиографија|автобиографска]] и ги документира револуционерните дејства за време на петвековното [[Отоманска Македонија|турско ропство]]. Книгата е исклучителна во серијалот бидејќи таа не била претходно објавена од Милетиќ. Книгата претставува, според [[Ѓорѓи Абаџиев]], ''сосем нов, свеж материјал''.<ref>{{Мартулков|Поглавје=0|Цитат=''За разлика од претходните изданија на оваа едиција, кои се материјали од втора рака, како преводи од објавени веќе работи [[Втора светска војна|пред војната]] на [[бугарски јазик]] (Спомени на [[Ѓорче Петров]], Востаничкото движење во Југозападна Македонија по спомените на [[Славејко Арсов]], Спомени на [[Јане Сандански]], Борбите во Југозападна Македонија по спомени на [[Лука Џеров]], Лазар Димитров и др.), или се собрани документи, печатени во разни весници, списанија и книги (Писмата на [[Гоце Делчев]]), мемоариве на Мартулков се сосем нов, свеж материјал. Тие претставуваат прв чекор кон документирање на некои моменти од историјата на [[Социјализам|социјалистичкото движење]] во Македонија.''}}</ref> Делото е целосно напишано од Алексо Мартулков, со исклучок на предговорот кое напишано од Ѓорѓи Абаџиев. Абаџиев во предговорот спомнал дека покрај староста на Мартулков тој сѐ уште имал добро сеќавање што му овозможило да даде богата перспектива за револуционерното движење во [[Велес]]. Книгата е составена од 389 страници со 47 поглавја. Во книгата Мартулков дискутира за неговата младост, како под влијание на [[Васил Главинов]] тој се посветил кон социјализмот, неговото учество во [[Македонска револуционерна организација|македонската револуционерна организација]] и [[Внатрешна македонска револуционерна организација (Обединета)|нејзиниот следбеник]]. Како им помогнал на [[Илинденско востание|Илинденците за време на нивното национално востание]], неговите политички дејства во [[Царство Бугарија|Царството Бугарија]] во однос со [[Пирински Македонци|Македонците во државата]], неговиот мандат како пратеник во [[Народно собрание на Бугарија|бугарското собрание]], неговото учество во [[Балкански војни|Балканските војни]] и подоцна [[Прва светска војна|Првата светска војна]], неговите дејства со весникот „[[Македонско знаме (1932 - 1934)|Македонски знаме]]“ и за неговото учество во [[Судски процес против ВМРО (Обединета)|судскиот процес во Бугарија против ВМРО Обединета.]] == Вовед == Нема податоци за кога било напишано делото, според еден историски труд објавен во [[1950|1950 година]], историчарот [[Данчо Зографски]] спомнал како државниот архив во [[Скопје]] содржил необјавен ракопис од Мартулков без датум.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.google.mk/books/edition/%D0%97%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE_%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%B6%D0%B5/B2dTAAAAYAAJ?hl=mk&gbpv=1&bsq=%E2%80%9E%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%E2%80%9E+%E2%80%9E%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%E2%80%9E&dq=%E2%80%9E%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%E2%80%9E+%E2%80%9E%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%E2%80%9E&printsec=frontcover|title=За работничкото движење во Македонија до Балканската војна|last=[[Данчо Зографски|Зографски, Данчо]]|publisher=Институт за национална историја на македонскиот народ|year=1950|pages=327}}</ref> Во [[1952|1952 година]] неговите спомени биле објавени во списанието „''Материјали за македонската национал-револуциона историја''“ од [[Ѓорѓи Абаџиев]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.google.mk/books/edition/Materijali_za_makedonskata_nacional_revo/7Eo8AAAAIAAJ?hl=mk&gbpv=1&bsq=%22%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%22+%E2%80%9E%D0%94%D0%B5%D0%BB%D1%87%D0%B5%D0%B2%E2%80%9E&dq=%22%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%22+%E2%80%9E%D0%94%D0%B5%D0%BB%D1%87%D0%B5%D0%B2%E2%80%9E&printsec=frontcover|title=Материјали за македонската национал-револуциона историја|last=Абаџиев|first=Ѓорѓи|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1952|pages=1-5}}</ref> Иако е издадена во [[1954|1954 година]], содржината на книгата прекинува во [[1 септември]] [[1939|1939 година]], денот кога почнала [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Некои историчари сметаат дека ракописите биле напишани околу [[1930-ти]]те и дека Абаџиев ги преведил подоцна. Oвие ставови се противречат со триесеттото поглавје на делото каде што Мартулков дискутира за стрелањето на [[Антон Попов]], настан што се одвивало во втората половина на [[1942|1942 г.]], што тврди дека книгата најверојатно била напишана за време или брзо после војната. Првична цена на книгата била 250 [[југословенски динар]]и.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.google.mk/books/edition/Die_Akten_aus_dem_Haus_Hof_und_Staatsarc/DqZvNHYgTCcC?hl=mk&gbpv=1&bsq=%E2%80%9E%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%E2%80%9E+%E2%80%9E%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%E2%80%9E&dq=%E2%80%9E%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%E2%80%9E+%E2%80%9E%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%E2%80%9E&printsec=frontcover|title=Dokumenti od vienskata arhiva za Makedonija od 1879-1903|last=Томоски|first=Томо|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1955}}</ref> Книгата доживеала делумен успех, поради тоа има примероци во странски државни библиотеки како во [[Грција]], [[Бугарија]], [[Црна Гора]],<ref>[https://hip.eindigo.net/?pr=iiif.v.a&id=104913&tify={%22panX%22:0.527,%22panY%22:0.354,%22view%22:%22thumbnails%22,%22zoom%22:0.757} ''Моето учество во револуционерните борби на Македонија'']</ref> [[Данска]],<ref name=":0">''[https://search.worldcat.org/title/moeto-ucestvo-vo-revolucionernite-borbi-na-makedonija/oclc/27993631 Моето учество во револуционерните борби на Македонија / Moeto učestvo vo revolucionernite borbi na Makedonija]'' (WorldCat)</ref> [[Германија]],<ref name=":0" /> [[Франција]], [[Холандија]],<ref name=":0" /> [[Обединето Кралство]] и [[Соединети Американски Држави|Соединетите Држави]],<ref name=":0" /> Денес книгата е пристапна во различни библиотеки низ Македонија како во [[Прилеп]], [[Охрид]], [[Тетово]], [[Куманово]], [[Скопје]], [[Велес]], [[Струмица]], [[Струга]] итн.<ref>''[https://plus.cobiss.net/cobiss/mk/mk/bib/127750151 Моето учество во револуционерните борби на Македонија]'' (Cobiss)</ref> Освен неговите спомени Мартулков ја напишал брошурата „''[[Врховизмот и борбата на Внатрешната револуционерна организација против него]]''“ издадено во Скопје. Има противречни наводи за кога било издадено, според [[Манол Пандевски]], во еден од неговите трудови во [[1987|1987 г.]], делото било објавено во [[1940|1940 година]],<ref>{{Наведена книга|url=https://www.google.mk/books/edition/Makedonskoto_osloboditelno_delo_vo_XIX_i/oKMMAAAAIAAJ?hl=mk&gbpv=1&bsq=%E2%80%9E%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%E2%80%9E+%E2%80%9E%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%E2%80%9E&dq=%E2%80%9E%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%E2%80%9E+%E2%80%9E%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%E2%80%9E&printsec=frontcover|title=Македоското ослободително дело во XIX и XX век: Внатрешната македонска револуционерна организација и неоврховизмот (1904-1908)|last=[[Манол Пандевски|Пандевски, Манол]]|publisher=Мисла|year=1987|pages=347}}</ref> додека пак во [[1983|1983 г]]. тој спомнал дека брошурата била издадена во [[1946|1946 година]].<ref>{{Наведена книга|url=https://www.google.mk/books/edition/Vnatre%C5%A1nata_makedonska_revolucionerna_o/t6QMAAAAIAAJ?hl=mk&gbpv=1&bsq=%E2%80%9E%D0%92%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%BE%D1%82+%D0%B8+%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0+%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2+%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE%E2%80%9C&dq=%E2%80%9E%D0%92%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%BE%D1%82+%D0%B8+%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%B0+%D0%BD%D0%B0+%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0+%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2+%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE%E2%80%9C&printsec=frontcover|title=Внатрешната македонска револуционерна организација и неоврховизмот (1904-1908)|last=[[Манол Пандевски|Пандевски, Манол]]|publisher=Култура|year=1983|pages=22}}</ref> Мартулков е автор и на неколку статии, меѓу нив најпознатите се „''[[Развитокот на социјалистичката мисла пред Илинденското востание]]''“ објавено во весникот „Трудбеник' и „[[Список на литературни дела од Алексо Мартулков#За Гоцета Делчев|За Гоцета Делчев]]“. Пред [[Втората светска војна]] тој напишал неколку статии во весникот [[Македонско знаме (1932 - 1934)|„Македонско знаме“]]. [[Список на литературни дела од Алексо Мартулков|Мартулков издадол многу други дела после втората светска војна]]. == Лични ставови на Мартулков во делото == {{Quote|text=''Во некои погледи и коментари на Мартулков има неправилности, кои во крајна линија се негови субјективни гледања, својствени за луѓето од неговата генерација, и сами по себеси го имаат своето оправдание и место во еден мемоарски изнесен материјал.''|sign='''[[Ѓорѓи Абаџиев]]'''|source=<ref name=predgovor>{{Мартулков|Поглавје=0}}</ref>}}[[Податотека:Alekso Martulkov.jpg|мини|325x325пкс|Портрет од Мартулков во книгата, носејќи ја [[Илинденска споменица|Илинденската споменица]].]] Во самиот предговор Ѓорѓи Абаџиев спомнал дека Мартулков ги вметна своите лични ставови кон различни теми поврзани со [[Историја на македонскиот народ|историјата на македонскиот народ]] низ книгата. Некои од ставовите на Мартулков, особено за [[Македонска револуционерна организација|Македонската револуционерна организација]], се оспорени и противречни со денешните ставови на [[Македонска историографиjа|Македонската историографија]]. Во третото поглавје тој ја истакнал неговата поддршка кон постоењето на посебен [[Македонци|македонски идентитет]] и [[Македонски јазик|јазик]] со геслото „''Народите имаат право на слободно самоопределување, [[Македонија на Македонците]]''“. Мартулков дополнително ја подржувал идејата за [[Независна Македонија|независна Македонска]] и [[Одринско|Одринска држава]]. Сметал дека Македонците не можеа да се ослободат преку дипломатија туку со социјалистичка револуција. Дополнително додадол како [[Македонците]] не можеа да зависат од надворешни сили како [[Кралство Југославија|Југославија]], [[Грција]] и [[Царство Бугарија|Царството Бугарија]], ниту ни од надворешни организации. Иако се бореле за иста цел тој водел агитаторски маси во Македонската револуционерна организација.<ref>{{Мартулков|Поглавје=3|Цитат=''Ние ќе водиме непомирлива борба против националните омрази, макар и од каде да доаѓаат тие. На работниците ќе им помагаме сестрано. Ние ги мразиме шовинистичките стремежи во Бугарија, Србија и Грција, од кои ништо добро не произлегува за поробените народи, туку напротив - се распалува непријателството меѓу националностите кај нас и се усложнува и онака веќе лошата положба под турскиот режим. Народите имаат право на слободно самоопределување. Македонија на Македонците. Појдувајќи од сопствените наши интереси, ние не сме против прогресивните струи во останатите балкански земји. Како социјалисти ќе работиме за социјалната револуција.''}}</ref> Еден од најоспорените гледишта на Мартулков е во однос со Македонската револуционерна организација. Со разлика од спомените на други револуционери од истата едиција, Мартулков ја критикува организацијата. Во четиринаесетото поглавје Мартулков ја обвинува МРО дека го злоупотребиле теророт во [[Македонија]] со намера да си ја прошират организацијата.<ref>{{Мартулков|Цитат=''Јас на многу места во своите спомени пишувам за теророт и не сум негов обожавател. Овде не би сум пишал за него, ако тој не беше употребуван од ВМОРО. Не би било чудно, ако тој беше употребуван во почетокот од создавањето на Револуционерната организација за водење вооружена борба за нашето национално ослободување.''|Поглавје=14}}</ref> Кога открил дека неговите соработници, [[Никола Петров Русински|Никола Русински]] и [[Веле Марков]], ја укинале социјалистичката организација во [[Битола]] како дел од нивната спогодба со [[Даме Груев]] тој им упатил писмо каде што остро ги критикувал. Смета дека ја продале социјалистичката цел за високи позиции во револуционерната организација. Мартулков верувал дека ако соработуваа со МРО нивното социјалистичко движење би ја изгубила нејзината особина.<ref>{{Мартулков|Поглавје=12|Цитат=''Но сето тоа не можеше да се трпи од меродавните кругови на ВМОРО. Беа заплашувани да престанат да постојат како социјалистичка група и да се влеат во Организацијата, каде што ќе им се даваат погодни должности во неа за работа. Инаку Организацијата ќе биде принудена да примени против нив санкции предвидени во статутите на РО. Никола Русински и Веле Марков се сретнаа со Дамета Груев во затворот (тој беше по тоа време во битолскиот затвор) да преговараат со него за условите при кои ќе работат во Организацијата. И постигнаа спогодба. Групата бидува растурена и нејзините членови заминуваат по одредените реони на работа. Пред да заминат, тие ми пишаа во Велес. Писмото ми го донесе другарот Борис Весов, исклучен ученик Од Солунската гимназија, кого бев го испратил во Битола да учи дрводелски занает при нив и да се школува при нивната социјалистичка група. Во писмото ми пишуваа дека постигнале спогодба со ВМОРО и дека им даваат војводски места. Никола Русински го назначуваат за организатор на четничкиот институт во Втората револуционерна област, а Велета Марков за крушевски околиски војвода. Исто така ми пишуваа оти било уговорено и за мене да заземам војводско место и ме викаа да појдам во Битола кај нив. Јас им одговорив оти не го споделувам нивното становиште за растурање на нашите социјалистички групи и стојам на нашето старо становиште: coрaботка со ВМОРО на база на нашите принципи во однос на нашата национално-револуционерна борба јасно определена од принципите легнати во нашата програма, зашто ние, слеани во таа огромна маса на Револуционерната организација, ќе се стопиме и нашиот социјалистички индивидуалитет ќе се загуби.''}}</ref> [[Податотека:Документ за донација на спомените на Мартулков.png|мини|231x231пкс|Документ за донација на спомените на Мартулков во [[Црна Гора]].]] Покрај неговите критики за организацијата тој сѐ уште соработувал со нив во организирањето на [[Илинденско востание|Илинденското востание]]. Во [[Куманово]] соработувал со [[Никола Пушкаров]] и успеал да увези 60 [[Пушка|пушки]] и 20 [[револвер]]и заедно со 450 [[Турска лира|турски лири]], Мартулков ја преустројствувал структурата на Кумановскиот револуционерен реон и го подобрил нејзиниот воен способност.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.zirm.mk/wp-content/uploads/2022/11/IST-2022.1.08-Sazdovski-N.-Dejnosta-na-MRO-vo-kumanovsko-1895-1903.pdf|title=ДЕЈНОСТА НА МАКЕДОНСКАТА РЕВОЛУЦИОНЕРНА ОРГАНИЗАЦИЈА ВО КУМАНОВСКО (1895-1903)|last=Саздовски|first=Ненад|publisher=ЗИРМ|year=2022|pages=144}}</ref> Иако соработувал со организацијата пред и после Илинденското востание тој никогаш не се сметал себеси како дел од организацијата, в''о'' спомените наведи: ''„Може да се соработува со ВМОРО во извесни моменти кога се крстосуваа нашите интереси''“.<ref>{{Мартулков|Поглавје=23|Цитат=''Ние никогаш не бевме ангажирани организационо со ВМОРО и со разните струи во неа. Ние во организационен однос постоевме одделно, а соработувавме со ВМОРО како целина. Со нашите идеи и принципи, легнати во основата на нашата програма, водевме една агитациона и просветна работа сред сите членови на ВМОРО без исклучок. Можеше да се соработува со ВМОРО во извесни моменти кога се крстосуваа нашите интереси.''}}</ref> Покрај тоа Мартулков се приклучил во четата на [[Иван Наумов Аљабакот|Иван Наумов - Аљабакот]] во [[1907|1907 година]]. Тој дополнително ја критикува организацијата за нејзиното слабо учество во [[Грчко-турска војна (1897)|Грчко-турската војна]] во [[1897|1897 година]], каде што спомна: ''„со прст не мрднаа“.''<ref>{{Мартулков|Цитат=''През 1897 година изби грчко-турската војна како последица на востанието на остров Крит. Симпатиите на нашето граѓанство беа насочени кон Грција, но јасно беше дека таа ќе ја изгуби војната. Се надевавме дека ВМОРО ќе преземе вооружена акција, поткрепена од Бугарија, и дека великите сили (боејќи се оти војната меѓу Турција и Грција не ќе може да се локализира туку ќе се усложни, и за да го спречат тоа) ќе бидат принудени да ја натераат Турција да отстапи и да биде применет чл. 23 од Берлинскиот договор. Но македонствујуштите, било внатрешните или надворешните, со прст не мрднаа. Граѓанството не само кај нас, туку и во другите градови на Македонија беше разочарано поради тој факт. Не сакам да се впуштам подлабоко во коментарите на тој случај, оставајќи им го на идните беспристрасни македонски историци да си го кажат зборот. ''|Поглавје=5}}</ref> Мартулков во спомените нуди ново гледиште кон [[македонското прашање]], според него, [[Македонско востание|Македонското]] и [[Разловечко востание|Разловечкото востание]] биле организирани со цел да го воведат 23. член на [[Берлински конгрес|Берлинскиот договор]]. Мартулков сметал дека поради тогашните скромни услови на револуционерното движење 23. член на договорт им било најсоодветната спогодба. Верува дека неуспесите на востанијата биле поради недостигот на надеж меѓу организаторите.<ref>{{Мартулков|Поглавје=26|Цитат=''Многупати се воделе спорови помеѓу нашите македонски прогресивни кругови за главната цел на нашето национал-револуционерно движење. Оваа цел не била никогаш категорично еднаква и се изменувала сообразно со условите во дадените моменти, кои налагале да бидува определена така како би можела да биде реализирана. Во почетокот нашите национал-револуционерни, дури и најпрогресивните за времето, беа многу скромни и си ја поставуваа целта извојувањето на чл. 23 од Берлинскиот договор, кој беше далеку од тоа да одговараше за конечното разрешување на македонскиот проблем и да е израз на интересите на македонскиот народ. Тој побргу беше во интерес на заинтересуваните големи европски сили и неговите автори на Балканот. Но за да можеше да биде восприемена споменатава цел, тогаш се гледаше по наличните револуционерни сили, кои беа многу ограничени и не веруваа дека со својата непосредна борба ќе го разрешат македонското прашање, ами предимно веруваа дека ова ќе биде разрешено од споменативе сили.''}}</ref> Мартулков истакнува во неговите спомени како бил подржувач на автономија за Македонија и Одринско но после неуспесите на Илинденското востание тој се насочил кон нова цел — независна македонска држава. Тој смета дека неуспесите со Илинденското востание се поврзани со тоа што водачите немале надеж и поради тоа го формирале [[Задгранично претставништво|Задграничното претставништве]].<ref>{{Мартулков|Поглавје=26|Цитат=''Понатака, кога нарасна силата на ВМОРО и таа беше го опфатила во своите редови речиси целиот македонски народ и вербата во нејзините споствени сили беше подигната, прогресивните револуционерни водачи, што имаа предимно влијание во неа, во 1896 година на конгресот во Солун, јасно ја поставија веќе целта за полната политичка автономија на Македонија и Одринско, која цел беше восприемена уште во истава година и од нас, македонските социјалисти-револуционери, организирани во одделни групи. Но и покрај сето тоа, таа верба во сопствените сили на ВМОРО не беше стигната до својот врв, и се плаќаше данок на помошта која можеше да дојде однадвор. И затоа беше создаден и институтот Задгранично претставителство, преку кое можеше да се работи сред прогресивното општествено мнение македонската емиграција, за да ги поткрепат борбите на македонскиот народ за постигнување на поставената цел: полна политичка автономија. Но уште тогаш мнозина си го поставувавме прашањето, може ли да биде извојувана таа само со нашите непосредни сили, се разбира, сметајќи и на поткрепата на светското прогресивно општествено мнение? Со средствата што сме ги усвоиле, ќе бидат ли ефикасни за постигнувањето на целва?''}}</ref>{{Долап|[[Алексо Мартулков]], ''„[[Список на литературни дела од Алексо Мартулков#За Гоцета Делчев|За Гоцета Делчев]]“''|29em|Но во [[1901|тоа време]] дојде во [[Велес]] [[Гоце Делчев|Делчев]] и раководството му кажува за нашава „опасна“ дејност и за пресудата над нас. Тој им рече: ''„Тие луѓе вршат една вистинска револуционерна работа, растурајќи [[Социјализам|социјалистичка литература]], за да можат социјалистички идеи да проникнат во нашите редови. Тие можат да изиграат преродбенска а не штетна улога, како што тврдите вие. Затоа и едно влакно ако падне од главата на „осудените“, ќе ве сметам одговорни вас сите“''. По таков начин се осуетија намерите на раководството на [[ВМОРО]] во Велес.}} Најострите критики на Мартулков се насочени кон [[Ванчо Михајлов|Иван Михајлов]] и неговите соработници — [[михајловисти]]. Нивниот однос особено бил лош, поради тоа во [[јануари]] [[1933|1933 година]] михајловистите извршиле неуспешен обид на атентат врз Алексо Мартулков. Мартулков особено го критикувал нивниот водач во весникот „[[Македонско знаме (1932 - 1934)|Македонско знаме]]“ издаден меѓу [[1932]] и [[1934|1934 година]]. Во неговите спомени Мартулков го претстави Михајлов со зборовите: „''волк кој ги апи неговите противници“''. Тој смета дека поради внатрешното мешање на [[Кирил Прличев]], [[Георги Баждаров]] и [[Наум Томалевски]] Михајлов успеал да стане водач на [[Внатрешна македонска револуционерна организација (Автономистичка)|Внатрешната македонска револуционерна организација]].<ref>{{Мартулков|Поглавје=46|Цитат=''Но и во редовите на „ВМРО“ почна нешто да крцка. Волчето што го создадоа Прличев, Баждарев и Томалевски, — Иван Михаилов почна да ги апе и нив. Се започна една фракциска борба меѓу ЦК и Задграничното претставителство, а исто така и меѓу Протогеров и Иван Михаилов. Последниот од волче стана волк, диктатор во организацијата. Тој сакаше ЦК да има полно раководство во организацијата, а членовите на Задграничното претставителство, (коишто како избрани лица имаа право на дејствителни членови на ЦК и полни права во раководењето на организацијата) да не се избираат веќе, ами да се назначуваат од ЦК. Спрема тоа, ЗП треба да биде орган на ЦК и да работи по негови директиви.''}}</ref> Покрај неговиот непочит кон Македонската револуционерна организација тој сепак го признал големото влијание на [[Петар Поп Арсов]], [[Гоце Делчев]] и [[Јане Сандански]] во револуционерното движење. Особено Гоце Делчев, поради тоа што го подржувал социјалистичкото движење. Повеќе лични сеќавања за Делчев ги споедил во неговата статија „''За Гоцета Делчев''“ каде што понудил нов поглед во [[Делчевологија]]та. При неговото патување кон Бугарија околу втората половина на [[1900-ти]]те се запознал со војводата [[Мише Развигоров]], во неговите спомени тој спомнал како Развигоров бил способен и одличен водач за МРО, дека со негово водство [[Штипско|штипскиот регион]] станал поодпорен против [[Отоманска Македонија|Отоманската власт]] и дека бил понапред отколку [[Серски округ|серскиот округ]] под влијание на [[Јане Сандански]].<ref>{{Мартулков|Поглавје=24|Цитат=''Мене Мише Развигоров ми остави впечаток на добар организатор. Навистина тој беше создал една доста солидна организација во Штипско и овој успех се должеше многу на фактот, што ѝ даваше тој големо предимство на социјалната дејност. Тој беше им ја организирал заемно-спомагателната помош на селаните за купување земјата од беговите и во овој поглед имаше големи успеси во Овчеполието. Исто така тој водеше ефикасна борба против лихварството и на многу бегови и чорбаџии успеа да им ги поништи сенетите на задолжени селани, а на селаните на кои не им беа поништени сенетите им забрануваше да ги исплатат. Во случај на збирање по егзекутивен начин на долговите од власта, им забрануваше на селаните да ги купат продадените имоти. Тогаш во Штипска околија, по силата на мирцштегските реформи, беше укинат данокот „десетарлак“ и беше заменет со поземјениот данок. Развигоров воопшто беше го организирал добро и бојкотот на населението за неплаќање на даноците. Во овој поглед беше отишол многу понапред од сите други околии во Македонија, дури и од Серско. Тој беше проникнал со своето влијание и во соседните околии на Штипско. Беше го сплотил околу себе поголемиот дел од интелигенцијата во Штипско и во самиот град Штип и навистина беше еден од најздравите столбови на неоврховистите во Скопскиот округ.''}}</ref> Во неговите спомени Алексо Мартулков редовно се восхитува кон дејствата на македонскиот социјалист [[Васил Главинов]], според Мартулков и мнозинството на историски дела, тие секогаш биле во добар однос.<ref>{{Наведена книга|url=https://www.google.mk/books/edition/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8_%D0%B7%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB/ay4gAAAAMAAJ?hl=mk&gbpv=1&dq=%22%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D0%B2%22+%E2%80%9E%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%E2%80%9E&pg=PA474&printsec=frontcover|title=Извори за ослободителната војна и револуција во Македонија 1941-1945: Документи на Комунистичката партија на Југославија и Комунистичката партија на Македонија 1941-1945|last=Апостолски|first=Михајло|publisher=[[Институт за национална историја]]|year=1970|pages=474|author-link=Михајло Апостолски}}</ref> Главинов имал големо влијание врз Мартулков особено во неговата младост. Мартулков ја споредува љубовта од Главинов со љубовта на татко спрема син. Поради неговиот престој во Велес околу [[1894|1894 година]] Главинов успеал да го убеди Мартулков да се приклучи во социјалистичкото движење. == Јазични одлики == {{Quote|text=''На некои места во текстот авторот паѓа во белетристичен тон или манир и на прв поглед прави впечаток дека се увлекол и загубил во незначи телни и ненужни подробности. Но токму на овие места авторот одразил како во калеидоскоп една историска стварност во која се огледуваат и наравите, и обичаите, и карактерите на личностите од различни слоеви на тогашното општество, и битовите особености и многу уште друго.''|sign='''[[Ѓорѓи Абаџиев]]'''|source=<ref name=predgovor />}}{{Долап|Исечок од книгата, поглавје VII|29em|Тој беше го напуштил училиштето со своите другари. Тие, организирани од [[Гоце Делчев|Делчев]], работеа во железарските работилници на [[ВМОРО]] во [[Ќустендил]] и во [[Саблер|с. Саблер]] за леење бомби и поправка на оружје. Минов ме одведе во работилницата и ме запозна со [[Велко Михов]] и другите работници. Повеќето од нив станаа војводи и големи дејци во ВМОРО. Велко Михов беше [[социјалист]]. Тоа беше во [[1899|1899 година]] во месец [[август]]. Среќно пристигнав во [[Велес]] и се зафатив здраво за работата. }}Спомените содржат различни исклучителни јазични одлики што го разликува од другите историски трудови во тоа време. Мартулков понекогаш употребувал зборови од неговиот [[Скопско-велешки дијалект|мајчин велешки дијалект]]. Поради неговиот долготраен престој во [[Бугарија]] неговиот речник паднал под [[Бугаризација|бугарско влијание]]. Поради тоа понекогаш употребувал бугарски зборови. Како пример тој ја избегнува употребата на поимот [[државен удар]] во замена на [[Бугарски јазик|бугарскиот]] збор преврат. Во еден од неговите забелешки Мартулков признава дека постапил грешно кога се преселил во [[Софија]] и му препорачал на [[Антон Попов]] да се насочи кон [[Белград]].<ref>{{Мартулков|Цитат=''Во 1938 год., точно во кое време не можам да си спомнам, бев тешко болен и лежев дома. Еден ден дојде кај мене младиот наш другар Антон Попов, родум од село Егуменци, Петричко. (Тој беше активен член на нашето прогресивно национал-револуционерно движење, беше осуден на смрт од профашистичкото правосудство и егзекутиран во 1942 год, како член на ЦК на БРП(к). Попов ми рече дека одел за Белград и од мене бараше некои совети по нашата, македонска, линија. Најважната порачка што тогаш му ја предадов беше: да им каже на нашите другари од Вардарска Македонија да гледаат кон Белград. Му реков дека тие таму ќе најдат сили со кои ќе можат да работат за правилното поставување и разрешување на проблемите во врска со нашето национал-револуционерно движење. Додадов дека ако ние во минатото го гледавме центарот на нашите борби таму каде што тие навистина се водеа, а не пред се кон Софија, нашето движење ќе се развиваше во друг правец.''|Поглавје=30}}</ref> Интересен податок во спомените е тоа што кога некои зборува во српски јазик нивниот разговор воопшто не е преведен додека разговори воведени со [[турски]], [[бугарски]] или [[хебрејски јазик]] се целосно преведени во [[македонски]]. == Поврзано == * [[Врховизмот и борбата на Внатрешната револуционерна организација против него]] * [[Алексо Мартулков]] * [[Список на литературни дела од Алексо Мартулков]] == Наводи == {{reflist|2}} == Надворешни врски == * [https://cdn.sanity.io/files/k83840p7/production/adbb77a2aef1fb39ba8622a05495092c6b542cfb.pdf Моето учество во револуционерните борби на Македонија], објавена од Македонска Држава [[Категорија:Книги за Македонија]] [[Категорија:Појавено во 1954 година во Македонија]] [[Категорија:Алексо Мартулков]] [[Категорија:Автобиографски книги]] [[Категорија:Книги од 1954 година]] [[Категорија:Книги за Првата светска војна]] 7bmrs3pgdyi9buf4zx633uch2uy19e7 Франсис Барни 0 1377633 5562914 5546670 2026-05-24T11:52:57Z Bjankuloski06 332 /* Образование */ Исправено име, replaced: Рајатеа → Раиатеја 5562914 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Писател|image=Frances d'Arblay ('Fanny Burney') by Edward Francisco Burney.jpg|caption=Портрет од нејзиниот братучед [[Едвард Франсис Барни]]|birth_date={{birth date|df=yes|1752|6|13}}|birth_place=[[Кингс Лин]], Англија|death_date={{death date and age|df=yes|1840|1|6|1752|6|13}}|death_place=[[Бат (Самерсет)|Бат]], Англија|notableworks={{ubl|Дневници (1768–1840)|''[[Ивелина (роман на Франсис Барни)|Ивелина]]'' (1778)|''[[Сесилија (роман на Франсис Барни)|Сесилија]]'' (1782)|''[[Камила (роман на Франсис Барни)|Камила]]'' (1796)|''[[Скитникот (роман на Франсис Барни)|Скитникот]]'' (1814)}}|signature=Frances Burney signature.png}} '''Франсис Барни''' (родена на [[13 јуни]] [[1752]] – починала на [[6 јануари]] [[1840]]), позната и како '''Фани Барни''', а подоцна и '''како Мадам Де Арблеј''' — [[Англичани|англиска]] [[романописец]], [[дневник|дневничар]] и [[драматург]]. Во периодот 1786–1790 година таа ја извршувала функцијата „''Чуварка на мантиите''“ на [[Шарлота фон Мекленбург-Штрелиц]], кралицата на [[Џорџ III]]. Во [[1793]] година, на 41 година, се омажила за француски егзилант, генерал Александар Д’Арблеј. По долгата писателска кариера што ѝ донела репутација на еден од најзначајните книжевни автори во Англија,<ref>{{Наведено списание|last=Francus|first=Marilyn|year=2023|title=Why Austen, not Burney? Tracing the Mechanisms of Reputation and Legacy|url=https://digitalcommons.usf.edu/abo/vol13/iss1/6|journal=ABO: Interactive Journal for Women in the Arts, 1640-1830|volume=13|issue=1|doi=10.5038/2157-7129.13.1.1328}}</ref> и по воените патувања што ја оставиле во [[Франција]] повеќе од една деценија, таа се населила во [[Бат (Самерсет)|Бат]], [[Англија]], каде што починала на [[6 јануари]] [[1840]] година. Првиот од нејзините четири романи, ''[[Ивелина (роман на Франсис Барни)|Ивелина]]'' (1778), бил најуспешен и останува нејзин најценет, по што следувал ''[[Сесилија (роман на Франсис Барни)|Сесилија]]'' (1782). Таа, исто така, напишала голем број драми. Таа напишала мемоари за својот татко (1832) и можеби е најдобро запаметена како авторка на писма и дневници кои постепено биле објавувувани од 1842 година, чие влијание го засенило угледот на нејзината фикција, етаблирајќи ја постхумно повеќе како дневничар отколку како романописец или драматург.<ref>{{Наведено списание|last=Civale|first=Susan|year=2011|title=The Literary Afterlife of Frances Burney and the Victorian Periodical Press|url=http://www.jstor.org/stable/23079109|journal=[[Victorian Periodicals Review]]|volume=44|issue=3|pages=236–66|doi=10.1353/vpr.2011.0027|jstor=23079109}}</ref> == Преглед на кариерата == Френсис Барни била романописец, дневничар и драматург. Вкупно, таа напишала четири романи, осум драми, една биографија и дваесет и пет тома дневници и писма. Таа добила критичко почитување сама по себе, но таа ги наговестила романописците со сатиричен наклон како [[Џејн Остин]] и [[Вилијам Мејкпис Текери]]. Таа го објавила својот прв роман, ''[[Ивелина (роман на Франсис Барни)|Ивелина]]'', анонимно во 1778 година. Барни се плашела дека нејзиниот татко ќе го пронајде она што таа го нарекувала нејзини „''шкртаници''“, па затоа им кажала за делото само на своите браќа и сестри и на двете доверливи тетки. Нејзината најблиска сестра, Сузана Барни, помогнала во прикривањето.<ref name="sis">{{Cite ODNB|title=Phillips [née Burney], Susanna Elizabeth [Susan] (1755–1800), letter writer|url=http://www.oxforddnb.com/view/10.1093/ref:odnb/9780198614128.001.0001/odnb-9780198614128-e-109741}}</ref> На крајот, нејзиниот татко го прочитал романот и претпоставил дека таа е неговиот автор. Веста за нејзиниот идентитет бргу се проширила.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.openlettersmonthly.com/glance-evelina-fanny-burney/|title=Second Glance: Wave and Say Hello to Frances {{!}} Open Letters Monthly – an Arts and Literature Review|work=openlettersmonthly.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20101029021304/www.openlettersmonthly.com/glance-evelina-fanny-burney/|archive-date=29 October 2010|accessdate=4 May 2017}}</ref> Романот ѝ донел на Барни речиси веднаш голема слава со своето единствено раскажување и комични предности. По него, таа ги напишала романите ''[[Сесилија (роман на Франсис Барни)|Сесилија]]'' во 1782 година, ''[[Камила (роман на Франсис Барни)|Камила]]'' во 1796 година и ''[[Скитникот (роман на Франсис Барни)|Скитникот]]'' во 1814 година. Сите романи на Барни ги истражуваат животите на англиските благородници и ги опишуваат нивните социјални претензии и лични слабости, со цел да се насочат кон поголеми прашања како што е политиката на женскиот идентитет. Со еден исклучок, Барни никогаш не успеала да ги изведе пред театар своите драми, главно поради приговорите на нејзиниот татко, кој сметал дека публицитетот од таков напор би бил штетен за нејзиниот углед. Исклучок бил ''„Едви и Елгива“'', која не беше добро прифатена од јавноста и беше затворена по првата вечерна претстава и покрај тоа што во екипата беше Сара Сидонс.<ref>{{Наведување|last=Sabor|first=Peter|title=Edwy and Elgiva: Frances Burney|date=2019|url=https://www.taylorfrancis.com/chapters/edit/10.4324/9781351025140-6/edwy-elgiva-peter-sabor|journal=The Routledge Anthology of British Women Playwrights, 1777–1843|publisher=Routledge|doi=10.4324/9781351025140-6|isbn=978-1-351-02514-0|access-date=13 June 2022}}</ref> Иако нејзините романи биле многу популарни за време на нејзиниот живот, угледот на Барни како писателка на фикција се намалил по нејзината смрт од страна на биографите и критичарите, кои сметале дека обемните дневници, објавени постхумно во 1842–1846 година, нудат поинтересен и попрецизен портрет на животот во 18 век. Денес, критичарите често се враќаат на нејзините романи и драми со обновен интерес за нејзиниот поглед на општествениот живот и борбите на жените во претежно машки ориентирана култура. Научниците продолжуваат да ги ценат и дневниците на Барни, поради нивните искрени прикази на англиското општество. Во текот на нејзината писателска кариера, талентот на Барни за сатирична карикатура бил нашироко признат: личности како [[Семјуел Џонсон|д-р Семјуел Џонсон]], [[Едмунд Берк]], Хестер Линч Трејл, [[Дејвид Гарик]] и други членови на Здружението „Сини чорапи“, на кое биле приклучени нејзините обожаватели. Нејзините рани романи ги читала и уживала во нив Џејн Остин, чиј наслов ''[[Гордост и предрасуди|„Гордост и предрасуди“]]'' произлегува од последните страници на ''[[Сесилија (роман на Франсис Барни)|Сесилија]]''. Се вели дека Такери се потпирал на приказната од прво лице за [[Битка кај Ватерло|Битката кај Ватерло]] запишана во нејзините дневници додека го пишувал својот ''„Саем на суетата“''.<ref>[http://dept.dawsoncollege.qc.ca/burney/biofb.html Biography of Frances Burney]{{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20060616055007/http://dept.dawsoncollege.qc.ca/burney/biofb.html|date=16 June 2006}}</ref> Раната кариера на Барни била силно под влијание на нејзините односи со нејзиниот татко и критичкото внимание на семејниот пријател, Семјуел Крисп. И двајцата ја охрабрувале да пишува, но го употребувале своето влијание за да ја одвратат од објавување или изведување на нејзините драмски комедии, бидејќи го сметале жанрот за несоодветен за дама. Голем број на феминистички критичарки ја гледаат како авторка чиј природен талент за сатира бил задушен од општествените притисоци врз авторките. Барни истрајала и покрај неуспесите. Кога нејзините комедии биле лошо прифатени, таа се враќала на пишувањето романи, а подоцна се обидела и со трагедија. Се издржувала себеси и своето семејство од приходите од нејзините подоцнежни романи, ''[[Камила (роман на Франсис Барни)|Камила]]'' и ''[[Скитникот (роман на Франсис Барни)|Скитникот]]''. == Семеен живот == Барни била родена во Лин Реџис, сега Кингс Лин, Англија, на 13 јуни 1752 година, како дете на музичарот д-р Чарлс Барни (1726–1814) и неговата прва сопруга, Естер Слип Барни (1725–1762), како трето од шесте деца на нејзината мајка. Нејзините постари браќа и сестри биле Естер (Хети, 1749–1832) и Џејмс (1750–1821); помладите биле [[Сузан Барни|Сузан Елизабет]] (1755–1800), Чарлс (1757–1817) и Шарлот Ен (1761–1838). Од нејзините браќа, [[Џејмс Барни|Џејмс]] станал адмирал и пловел со капетанот [[Џејмс Кук]] на неговите втори и трети патувања. {{Sfn|Chisholm|1911}} Помладиот Чарлс Барни станал добро познат класичен научник, по кого е именувана и ''Збирката весници на Барни''.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.bl.uk/reshelp/findhelprestype/news/newspdigproj/burney/index.html|title=17th and 18th Century Burney Collection Database|last=Turner|first=Adrian|work=bl.uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20170501193704/http://www.bl.uk/reshelp/findhelprestype/news/newspdigproj/burney/index.html|archive-date=1 May 2017|accessdate=4 May 2017}}</ref> Нејзината помлада сестра Сузан се омажила во 1781 година за Молсворт Филипс, офицер во Кралските морнарски сили кој пловел во последната експедиција на капетанот Кук; таа оставила дневник во кој е даден опис на очевидци од [[Гордонски немири|Гордонските немири]].<ref>Philip Olleson, ''The Journals and Letters of Susan Burney: Music and Society in Late Eighteenth-Century England''. Ashgate, 2012; {{ISBN|978-0-7546-5592-3}}</ref> Нејзината помлада полусестра [[Сара Барни|Сара Хариет Барни]] (1772–1844) исто така станала романописец, објавувајќи седум дела. Естер Слип Барни родила уште две момчиња, двете по име Чарлс, кои починале во детството во 1752 и 1754 година. Френсис Барни започнала да пишува мали писма и приказни речиси веднаш штом ја научила азбуката. Таа често им се придружувала на своите браќа и сестри во пишувањето и глумењето во претстави. Семејството Барни имало многу блиски пријатели. „''Тато Крисп''“ бил речиси како втор татко за Френсис и имал силно влијание врз нејзините рани години на пишување. Научничката од Барни, Маргарет Ен Дуди, ги истражувала судирите во семејството Барни кои влијаеле врз пишувањето на Барни и нејзиниот личен живот. Таа тврдела дека постоела [[Инцест|инцестна врска]] помеѓу братот на Барни, Џејмс, и нивната полусестра Сара во 1798–1803 година, но нема директни докази за ова, а Барни била нежна кон Сара и ѝ обезбедувала финансиска помош во подоцнежниот дел од животот.<ref>Lorna J. Clark, "Introduction", pg. xii. In: Sarah Burney: ''The Romance of Private Life'', ed. Lorna J. Clark (London: Pickering & Chatto, 2008; {{ISBN|1-85196-873-3}})</ref> Мајката на Френсис Барни, Естер Спип, била опишана од историчарите како жена со голема топлина и интелигенција. Таа била ќерка на француски бегалец по име Дубоа и била воспитана како [[Римокатоличка црква|католик]]. Ова француско наследство влијаело врз самоперцепцијата на Френсис Барни во подоцнежниот живот, веројатно придонесувајќи за нејзината привлечност и последователниот брак со Александар д'Арблеј. Естер Барни починала во 1762 година кога таа имала десет години. Таткото на Френсис, Чарлс Барни, бил познат по својот личен шарм и по своите таленти како музичар, [[музиколог]], [[композитор]] и [[писател]]. Во 1760 година, тој го преселил своето семејство во Лондон, одлука што им го подобрила пристапот до англиското високо општество и општествен статус. Тие живееле во круг на уметници што се собирал околу Чарлс во нивниот дом на улицата Поланд, Сохо. Во 1767 година, Чарлс Барни побегнал за да се ожени по втор пат со Елизабет Ален, богата вдовица на трговец со вино од Кингс Лин. {{Sfn|Chisholm|1911}} Ален имала три деца, а неколку години по бракот двете семејства се споиле. Оваа нова домашна ситуација била полна со тензии. Децата на Барни ја сметале својата нова маќеа за претерано доминантна и брза кон гнев, и ѝ се потсмевале зад грб. Сепак, нивната колективна несреќа можеби ги зближила и еден со друг. Во 1774 година, семејството повторно се преселило во она што некогаш била куќата на [[Исак Њутн]] на улицата „Сент Мартинс“, Вестминстер.<ref>{{Наведена книга|title=Early Journals and Letters|last=Burney|first=Frances|pages=Early Journals and Letters 2: 32}}</ref><ref>{{Наведено списание|last=Saggini|first=Francesca|date=29 March 2023|title=Frances Burney: A Houstory|journal=European Romantic Review|volume=34|issue=2|pages=223–242|doi=10.1080/10509585.2023.2181487|doi-access=free|hdl-access=free}}</ref> == Образование == Сестрите на Барни, Естер и Сузан, биле омилени кај нивниот татко, поради она што тој го сметал за нивна супериорна привлечност и интелигенција. На осумгодишна возраст, Барни сè уште не ја имало научила азбуката; некои научници сугерираат дека таа имала еден вид [[дислексија]]. Сепак, до десетгодишна возраст, таа започнала да пишува за сопствена забава. Естер и Сузан биле испратени од нивниот татко да се школуваат во Париз, додека дома, Барни се школувала читајќи од семејната колекција, вклучувајќи ги „''[[Напоредни животописи|Непосредни животописи]]''“ на [[Плутарх]], дела од [[Вилијам Шекспир|Шекспир]], историски дела, проповеди, поезија, драми, романи. Таа црпела од овој материјал, заедно со своите дневници, кога ги пишувала своите први романи. Научниците кои го истражувале обемот на читањето и самообразованието на Барни, наоѓаат дете кое било невообичаено рано созреано и амбициозно, кое напорно работело за да надмине рана попреченост. Од петнаесетгодишна возраст, Барни живеела во средина на брилијантен друштвен круг, собран околу нејзиниот татко на улицата Полска, а подоцна и на улицата Свети Мартин. Дејвид Гарик бил чест нивни посетител, често пристигнувајќи пред осум часот наутро. Барни оставила детални сведоштва за луѓето што ги забавувале, особено за Омај, млад човек од [[Раиатеја]], и за [[Алексеј Григоријевич Орлов|Алексеј Орлов]], [[миленик]]от на [[Катерина II (Русија)|Катерина Велика]]. Таа првпат се сретнала со д-р [[Семјуел Џонсон]] во домот на нејзиниот татко во март 1777 година. {{Sfn|Chisholm|1911}} Критичен аспект од книжевното образование на Барни бил нејзиниот однос со семеен пријател, драматургот [[Семјуел Крисп]], кој го запознал нејзиниот татко околу 1745 година во куќата на Чарлс Кавендиш Гревил. Тој ја охрабрувал Барни да пишува барајќи чести писма од неа во кои му раскажува за случувањата во нејзиното семејство и општествениот круг во Лондон. Барни ја остварила својата прва формална посета на Крисп во Чесингтон Хол во Сари во 1766 година. == Дневници и ''Каролин Ивелин'' == Првиот запис во дневникот на Френсис Барни е датиран на 27 март 1768 година и е адресиран до „Никого“. Самиот дневник требало да се протега во период од 72 години. Барни го водела дневникот како форма на преписка со семејството и пријателите, раскажувајќи ги животните настани и нејзините набљудувања за нив. Дневникот содржи запис за нејзиното обемно читање во библиотеката на нејзиниот татко, како и посетите и однесувањето на значајни луѓе кои го посетувале нивниот дом. Барни и нејзината сестра Сузан биле особено блиски, а Барни продолжила да ѝ испраќа писма од дневникот на Сузан во текот на целиот нејзин подоцнежен живот. Барни имала 15 години кога нејзиниот татко се оженил со Елизабет Ален во 1767 година. Нејзините записи во дневникот сугерираат дека таа почнала да чувствува притисок да се откаже од пишувањето како нешто „''неженствено''“ кое „''може да ја вознемири г-ѓа Ален''“. Чувствувајќи се дека го прекршила правилото, истата година го запалила својот прв ракопис, ''„Историјата на Каролин Ивелин“'', кој го напишала во тајност. Френсис во својот дневник запишала извештај за емоциите што довеле до тој драматичен чин и на крајот го искористила како основа за својот прв роман, ''[[Ивелина (роман на Франсис Барни)|Ивелина]]'', кој го следи животот на ќерката на измислената Каролин Ивелин. Во согласност со чувството за [[Бонтон|пристојност]] на Барни, во подоцнежниот живот таа интензивно уредувала делови од нејзините претходни дневници, уништувајќи голем дел од материјалот. Уредниците Ларс Тројд и Џојс Хемлоу откриле дел од овој скриен материјал додека истражувале за своите изданија на дневниците и писмата на Барни кон крајот на 20 век. == ''Ивелина'' == [[Податотека:Evelina_vol_II_1779.jpg|алт=Frontispiece of volume two of fourth edition of Evelina|мини|''Ивелина'', Том II, 4-то издание (1779)]] ''„Ивелина или историјата на влегувањето на една млада дама во светот“'' од Барни била објавена анонимно во 1778 година без знаење или дозвола од страна на нејзиниот татко, од Томас Лоундс, кој изразил интерес откако го прочитал првиот том и се согласил да го објави по добивањето на готовото дело. Романот бил одбиен од претходниот издавач, Роберт Додсли, кој одбил да го испечати анонимното дело. Барни, која работела како запишувач на нејзиниот татко, го препишала ракописот со „''маскиран ракопис''“ за да спречи какво било откривање на книгата од нејзиното семејство, сметајќи дека нејзиниот ракопис може да биде препознаен од издавачот. Вториот обид на Барни да ја објави ''Ивелина'' вклучувал помош од нејзиниот најстар брат Џејмс, кој му се претставувал на Лоундс како нејзин автор. Неискусен во преговорите со издавач, тој извлекол само дваесет гвинеи (21 фунта) како плаќање за ракописот. Романот доживеал критички успех, со пофалби од почитувани личности, вклучувајќи го државникот [[Едмунд Берк]] и книжевниот критичар [[Семјуел Џонсон]]. Делото било восхитувано поради неговиот комичен поглед на богатото англиско општество и реалистичниот приказ на лондонските дијалекти од работничката класа. Денес е познато како сатира.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.encyclopedia.com/arts/educational-magazines/evelina-or-history-young-ladys-entrance-world|title=Evelina; or, The History of a Young Lady's Entrance into the World|work=Encyclopedia.com|accessdate=16 July 2021}}</ref> Дури и за него разговарале ликовите во друг епистоларен роман од тоа време: ''„Џорџ Бејтман“'' (1782) од [[Елизабет Бловер]]. Таткото на Бурни ги прочитал јавните критики за ''Ивелина'' пред да дознае дека авторката е негова ќерка. Иако чинот на објавување бил радикален за своето време, тој бил импресиониран од поволните реакции и во голема мера ја поддржал. Тој сигурно видел социјални предности во тоа што во семејството има успешен писател. === Критички прием === Напишано во [[Епистоларен роман|епистоларна]] форма токму кога ова дело го достигнувало својот врв на популарност, ''Ивелина'' ја прикажува англиската горна средна класа преку 17-годишна жена која достигнала возраст за брак. Тоа претставува [[образовен роман]] пред своето време. ''Ивелина'' ги поместила границите, бидејќи женските протагонисти сè уште биле „''релативно ретки''“ во тој жанр. Комично и духовито, во крајна линија е сатира на угнетувачките машки вредности што го обликувале животот на една млада жена во 18 век, како и на други форми на општествено лицемерие. ''[[Енциклопедија Британика]]'' го нарекува „''пресвртница во развојот на романот''“. При изборот да го раскаже романот преку писма напишани од протагонистот, Барни го употребила сопственото искуство во пишувањето. Овој курс добил пофалби од критичарите од минатото и сегашноста, за директниот пристап што го овозможува до настаните и ликовите, како и за наративната софистицираност што ја претставува во поврзувањето на улогите на раскажувач и хероина. Авторите на ''„Жените во светската историја“'' тврдат дека таа ги идентификува тешкотиите со кои се соочувале жените во 18 век, особено оние по прашања за романсата и бракот. Таа се смета за „прониклив набљудувач на своето време и паметен запишувач на неговите шармови и глупости“. Она што критичарите постојано го сметале за интересно во нејзиното пишување е воведот и внимателниот третман на женскиот главен лик, комплетен со карактерни недостатоци, „''која мора да си го пробие патот во непријателски свет''“. Овие се препознатливи и како карактеристики на пишувањето на Џејн Остин и го покажуваат влијанието на Барни врз нејзиното дело. Понатаму, таа се обидела да ја употреби епистоларната форма што периодично ја застапува Барни, како што се гледа во ''„Лејди Сузан“'' и во помала мера во ''[[Гордост и предрасуди|„Гордост и предрасуди“]]''.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://scholarship.richmond.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1256&context=masters-theses|title=Jane Austen's use of the epistolary method|last=Bender|first=Barbara Tavss|accessdate=5 April 2017}}</ref> Како доказ за популарноста на романот, тој доживеал четири непосредни изданија. Во 1971 година, ''Енциклопедија Британика'' за ''Ивелина'' напишала: „''Обраќајќи се на младите, романот има квалитет на вечна младост''.“ == Хестер Трејл и Стритам == ''Ивелина'' го привлекла вниманието на Барни на една покровителка на уметноста, [[Хестер Трејл]], која ја поканила Барни да го посети нејзиниот дом во Стритам. Куќата претставувала седиште за книжевни и политички разговори. Иако срамежлива по природа, Барни наводно ги импресионирала оние што ги среќавала, вклучувајќи го и д-р Џонсон, кој ќе остане пријател и дописник во текот на целиот период на нејзините посети, од 1779 до 1783 година. Трејл му напишала на д-р Барни на 22 јули: „''Г-дин Џонсон се врати дома полн со молитвите од книгата што му ја позајмив и протестирајќи дека во неа има пасуси што би можеле да му оддадат чест на [[Самјуел Ричардсон|Ричардсон]]: ние зборуваме за тоа засекогаш, а тој се чувствува страсно по разврската; не можеше да се ослободи од Разбојникот, рече тој''.“ {{Sfn|Chisholm|1911}} Многу од комплиментите на Џонсон биле транскрибирани во дневникот на Барни. Посетите на Стритам траеле со месеци, а во неколку наврати гостите, вклучувајќи ја и Франсес Барни, патувале во [[Брајтон]] и во [[Бат (Самерсет)|Бат]]. Како и други значајни настани, овие биле запишани во писма до нејзиното семејство. == ''Витлингс'' == Во 1779 година, охрабрена од топлиот прием на јавноста на комичниот материјал во ''Ивелина'', и со понуди за помош од [[Артур Марфи (писател)|Артур Марфи]] и [[Ричард Бринсли Шеридан]], Барни започнала да пишува драматична комедија наречена ''„Витлингс“''. Претставата сатиризирала широк сегмент од лондонското општество, вклучувајќи го и книжевниот свет и неговите претензии. Во тоа време не била објавена бидејќи таткото на Барни и семејниот пријател Семјуел Крисп сметале дека ќе навреди дел од јавноста со тоа што ќе изгледа како да се потсмева на Сините чорапи, и бидејќи имале резерви во врска со пристојноста на жена која пишува комедија. Претставата ја раскажува приказната за Селија и Бофорт, љубовници кои ги разделиле нивните семејства поради „''економска неспособност''“. Драмите на Барни биле откриени во 1945 година кога нејзините трудови биле стекнати од Берговата колекција на Општествената библиотека во Њујорк. Целосно издание било објавено во 1995 година.<ref>{{Наведена книга|title=The Complete Plays of Frances Burney|date=1995|publisher=McGill-Queen's University Press|isbn=0-7735-1333-7|editor-last=Sabor|editor-first=Peter|location=Montreal|postscript=;|editor-last2=Sill|editor-first2=Geoffrey|editor-last3=Cooke|editor-first3=Stewart}} Volume1: ''Comedies'', Volume 2: ''Tragedies''.</ref> == ''Сесилија'' =='' Во 1782 година, Барни ја објавила ''„[[Сецилија (роман на Френсис Барни)|Сецилија, или мемоари на една наследничка]]“'', делумно напишана во Чесингтон Хол и по долги разговори со Крисп. Издавачите, Томас Пејн и Томас Кадел, ѝ платиле на Франсес 250 фунти за нејзиниот роман, испечатиле 2000 примероци од првото издание и го препечатиле најмалку двапати во рок од една година. Заплетот се врти околу хероината, Сесилија Беверли, чие наследство од нејзиниот чичко доаѓа со услов да најде сопруг кој ќе го прифати нејзиното презиме. Опкружена од сите страни со додворувачи, срцето на убавата и интелигентна Сесилија е заробено од човек чија гордост на семејството за нивното раѓање и потекло би ја забранила таквата промена на името. Тој конечно ја убедува Сесилија, спротивно на нејзината проценка, тајно да се омажи за него, за да може нивниот сојуз - и последователната промена на името - да му биде претставен на семејството како завршен факт. Делото добило пофалби за зрелоста на неговото иронично [[Раскажување|раскажување во трето лице]], но било сметано за помалку спонтано од нејзиното прво дело и измерено од самосвесната свест на авторката за нејзината публика. Некои критичари тврдат дека раскажувањето го сметале за наметливо, додека пријателите сметале дека пишувањето е премногу слично на она на Џонсон. [[Едмунд Берк]] го восхитувал романот, но ги ублажил своите пофалби со критики за низата ликови и заплет на одредени делови. Џејн Остин можеби била инспирирана од реченица во ''[[Сесилија (роман на Франсис Барни)|Сесилија]]'' за да го именува својот познат роман ''„Гордост и предрасуди“'': ''„„Целата оваа несреќна работа''“, кажува д-р Листер, „''е резултат на гордост и предрасуди''.““ Нејзината колешка од „Сините чорапи“, Ен Летиција Барболд, ѝ пишала на Барни во 1813 година охрабрувајќи ја да го објави својот роман ''[[Скитникот (роман на Франсис Барни)|Скитникот]]'' во [[Соединетите Американски Држави]], каде што нејзините дела, вклучувајќи ја и ''„Сесилија“'', биле популарни.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=qDcHDAAAQBAJ&dq=anna+laetitia+barbauld+Frances+Burney&pg=PA75|title=Frances Burney's Cecilia: A Publishing History|last=Parisian|first=C.|date=2016|publisher=Taylor and Francis|isbn=9781317133421|page=75|quote=n addition, a letter dated July 6, 1813, and addressed to Burney from Anna Laetitia Barbauld attests to Burney's popularity in the United States. In it Barbauld recommends that Burney make arrangements to publish her forthcoming novel,...|access-date=30 June 2023}}</ref> == Кралски двор == [[Податотека:Madame_D'Arblay,_by_E._Burney.jpg|лево|мини|Печат од Барни, 1782 година]] Во 1775 година, Барни одбила предлог за брак од Томас Барлоу, човек кого го запознала само еднаш. Нејзината страна од додворувањето на Барлоу е интересно раскажана во нејзиниот дневник. Во периодот 1782–1785 година, таа уживала во наградите од нејзините успеси како романописец; била примана на современи книжевни собири низ Лондон. Во 1781 година починал Семјуел Крисп. Во 1784 година починал д-р Џонсон, а таа година ѝ донела и неуспех во романсата со свештеникот [[Џорџ Овен Кембриџ]]. Во тоа време имала 33 години. Во 1785 година, поврзаноста со Мери Гранвил Делани, жена позната и во книжевните и во кралските кругови, ѝ дозволило на Барни да отпатува на дворот на кралот [[Џорџ III]] и кралицата [[Шарлота фон Мекленбург-Штрелиц|Шарлот]], каде што кралицата ѝ понудила позиција „ Чувар на мантиите“, со плата од 200 фунти годишно. Барни се двоумела да прифати, не сакајќи да биде одвоена од семејството, а особено се спротивставувала на вработувањето што би го ограничило слободното користење на нејзиното време за пишување. Сепак, немажена на 34 години, таа чувствувала притисок да прифати и сметала дека подобрениот општествен статус и приход би можеле да ѝ овозможат поголема слобода да пишува. Откако ја прифатила позицијата во 1786 година, таа развила топол однос со кралицата и принцезите што траел во нејзините подоцнежни години, но нејзините сомнежи се покажале како точни: позицијата ја исцрпила и ѝ оставила малку време за пишување. Нејзината тага била засилена од лошите односи со нејзината колешка Јулијан Елизабет фон Швеленбург, кочуварка на мантиите, која е опишана како „''раздразлива стара личност со несигурен темперамент и нарушено здравје''“. Барни продолжила да пишува дневници за време на годините поминати на кралскиот двор. На своите пријатели и на нејзината сестра Сузан им раскажувала за својот живот на дворот, како и за главните политички настани, вклучувајќи го и јавното судење на [[Ворен Хејстингс]] за „''службеното недолично однесување во Индија''“. Ги запишала говорите на [[Едмунд Берк]] на судењето. На Барни и се додворувал службеник на кралското семејство, полковник Стивен Дигби, но на крајот тој се оженил со друга жена со поголемо богатство. Разочарувањето, во комбинација со другите фрустрации од функцијата, можеби придонеле за влошување на нејзиното здравје во тој период. Во 1790 година, таа го наговорила својот татко (чија кариера тргнала во нов правец кога бил назначен за органист во болницата Челзи во 1783 година) да побара таа да биде ослободена од функцијата, што и се случило. Таа се вратила во куќата на нејзиниот татко во Челзи, но продолжила да добива годишна пензија од 100 фунти. Таа го одржувала пријателството со кралското семејство и добивала писма од принцезите од 1818 до 1840 година. === Дворски драми === [[Податотека:Bodleian_Libraries,_Playbill_of_Drury_Lane_Theatre,_Tuesday,_March_10,_1795,_announcing_The_merchant_of_Venice_&c..jpg|мини|Бодлијански Библиотеки, аплауз на театарот Друри Лејн, вторник, 10 март 1795 година, на кој се најавува „Венецијанскиот трговец итн.“]] Од 1788 година, дневниците на Барни го евидентираат составувањето на мал број драмски текстови кои ниту биле изведени ниту објавени за време на животот на авторот, останувајќи во ракопис до 1995 година. Тие се драмскиот фрагмент конвенционално познат како ''Елберта'' и три завршени драми препишани рачно во нарачани брошури. Тие се ''„Едви и Елгива“'', ''„Уберт де Вер“'' и ''„Опсадата на Певензи“''. ''„Едви и Елгива“'' била единствената што била поставена на сцена, иако само за една ноќ, на 21 март 1795 година, добивајќи едногласни негативни критики од јавноста и критичарите. Долгоодложеното објавување на овие драми во голема мера ги задржале критичарите. Дури и за малкуте научници кои се занимавале со нив, овие текстови останале лишени од посебни драматични квалитети, всушност „бедни“, како што често се нарекуваат: ''во формата во која дојдоа до нас, тие изгледаат премногу долго за да бидат поставени; карактеризациите се стереотипни; завршетоците се слаби, а заплетите се заплеткани и недоследни. Стилот, реторички и емпатичен, ги прави да звучат несмасно и тешко за современото уво''. Меѓутоа, кога се правилно контекстуализирани и проучувани како театарски текстови, а не како несреќни продукции од втор ред во рамките на делата на успешен романописец како Барни, четирите драми од Дворот сугерираат посебно тематско-стилско-дискурзивно усогласување, повеќе во согласност со драмската продукција од крајот на 18 век отколку што е препознаено досега.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://cordis.europa.eu/project/id/892230|title=Opening Romanticism: Reimagining Romantic Drama for New Audiences|last=Saggini|first=Francesca|work=CORDIS|accessdate=29 April 2022}}</ref> == Брак == [[Податотека:Juniper_Hall_Field_Centre_-_geograph.org.uk_-_111395.jpg|мини|Џунипер Хол, во близина на Бокс Хил во [[Сари]], каде што Барни се сретнала со Александар д'Арблеј]] Во 1790–1791 година, Барни напишала четири трагедии со слободен стих: ''„Хуберт де Вер“'', ''„Опсадата на Певензи“'', ''„Елберта'' и ''Едви и Елгива“'', од кои единствено последната била изведена. Една од изобилството слики и книжевни дела за раниот англиски крал Едвиг (''Едви'') и неговата сопруга Елфгифа (''Елгива'') што се појавила кон крајот на 18 век, таа наишла на јавен неуспех, изведувајќи се во Лондон една вечер во март. Кога започнала [[Француска револуција|Француската револуција]] во 1789 година, Барни станала една од неколкуте книжевни фигури во Англија кои сочувствувале со нејзините рани идеали за еднаквост и социјална правда. Во овој период, Барни се запознала со некои француски егзиланти познати како „конституционалисти“, кои [[Француска емиграција (1789–1815)|побегнале во Англија]] во август 1791 година и живееле во Џунипер Хол, во близина на Миклхем, Сари, каде што живеела сестрата на Барни, Сузан. Таа брзо се зближила со генералот Александар де Арблеј (1754-1818), артилериски офицер кој бил генерал-аѓутант во [[Жилбер Лафајет|Лафајет]]. Де Арблеј ја научил француски и ја запознал со писателката [[Ана де Стал|Жермена де Стал]]. Таткото на Барни не ја одобрувал сиромаштијата, [[Антикатолицизам во Обединетото Кралство|католицизмот]] и двосмислениот општествен статус на Де Арблеј како емигрант. Сепак, таа и Де Арблеј се венчале на 28 јули 1793 година во црквата „Свети Михаил и сите ангели“ во Миклхем. Истата година таа го напишала својот памфлет ''„Кратки размислувања во врска со емигрантското француско свештенство“''. Ова кратко дело личело на други памфлети издадени од француски симпатизери во Англија, во кои се повикува на финансиска поддршка за револуционерната кауза. Вреди да се напомене начинот на кој Барни ги употребувала своите реторички вештини во име на толеранцијата и човечката сочувство. На 18 декември 1794 година, Барни родила син, Александар Чарлс Луис (починал на 19 јануари 1837 година), кој примил свети ордени и станал свештеник во капелата „Света Етелдрела“, Лондон, и вечен парохиски куратор на капелата Камден Таун. Повторното венчавање на нејзината сестра Шарлота во 1798 година со памфлетерот Ралф Брум предизвикало уште поголемо загрижување кај неа и нејзиниот татко, како и преселбата на нејзината сестра Сузан и сиромашниот зет Молсворт Филипс и нивното семејство во Ирска во 1796 година. == ''Камила'' == Барни и нејзиниот нов сопруг, генералот Александар де Арблеј, биле спасени од сиромаштија во 1796 година со објавувањето на „''љубезниот роман''“ на Барни „''Камила, или слика од младоста“'', приказна за фрустрирана љубов и осиромашување. Првото издание било распродадено; таа заработила 1000 фунти од романот и ги продала авторските права за уште 1000 фунти. Ова им овозможило да изградат куќа во Вестхамбл во близина на Доркинг во Сари, која ја нарекле Камила Котиџ.<ref>{{Наведено списание|last=Saggini|first=Francesca|year=2023|title=Frances Burney: A Houstory|journal=[[European Romantic Review]]|volume=34|issue=2|pages=223–42|doi=10.1080/10509585.2023.2181487|hdl-access=free}}</ref> Нивниот живот во тоа време, според сите извештаи, бил среќен, но болеста и смртта во 1800 година на сестрата и блиска пријателка на Барни, Сузан, фрлиле сенка и ставиле крај на доживотната преписка што била мотив и основа за поголемиот дел од пишувањето во дневникот на Барни. Сепак, таа го продолжила својот дневник на барање на нејзиниот сопруг, за доброто на нејзиниот син. == Комедии == Во периодот 1797–1801 година, Барни напишала три комедии кои останале необјавени во текот на нејзиниот живот: ''„Љубов и мода“'', ''„Напорен ден“'' и ''„Женомразецот“''. Последната е делумно преработка на темата од ''„Витлингс“'', но со помалку сатирични елементи и поголем акцент на реформирање на недостатоците на нејзините ликови.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://dspace.unitus.it/handle/2067/37?mode=full|title=From Evelina to The Woman-Hater: Frances Burney and the Joyce of Dramatic Rewriting, in Studi settecenteschi nr. 20, Bibliopolis, Napoli, 2000, pp. 315-33|last=Saggini|first=Francesca|work=UnitusOpen|accessdate=29 April 2012|archive-date=2024-12-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20241227185002/https://dspace.unitus.it/handle/2067/37?mode=full|url-status=dead}}</ref> Првпат изведена во декември 2007 година во театарот „Оринџ Три“ во [[Ричмонд (Лондон)|Ричмонд]], таа го задржува еден од главните ликови, Лејди Сматер - расеана, но упорна цитаторка на поезија, можеби наменета како комичен приказ на „Сините чорапи“. Сите други ликови во ''„Женомразецот“'' се разликуваат од оние во ''„Витлингс“''.<ref>''The Witlings'' and ''The Woman-Hater'', plays by Fanny Burney; ed. Peter Sabor and Geoffrey Sill, Broadview Press (2002) {{ISBN|1-55111-378-3}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.redbulltheater.com/the-woman-hater|title=THE WOMAN HATER by Frances Burney|work=Red Bull Theater|accessdate=2022-04-29}}</ref> == Животот во Франција: револуција и мастектомија == Во 1801 година, на нејзиниот сопруг му било понудено служба во владата на [[Наполеон Бонапарт|Наполеон]] Бонапарта во Франција, а во 1802 година, Барни и нејзиниот син го следеле во Париз, каде што очекувале да останат една година. Избувнувањето на војната меѓу Франција и Англија го престигнало нивното доаѓање и тие останале таму во егзил десет години. Иако изолирана од своето семејство додека била во Франција, Барни ја поддржувала одлуката на својот сопруг да се пресели во Паси, надвор од Париз. Во август 1810 година, Барни почуствувала болки во градите, за кои нејзиниот сопруг се сомневал дека може да се должат на [[рак на дојка]]. Преку нејзината кралска мрежа, таа на крајот била лекувана од неколку водечки лекари, а една година подоцна, на 30 септември 1811 година, била подложена на [[мастектомија]] извршена од „''7 мажи во црно, д-р Лареј, г-дин Дубоа, д-р Моро, д-р Омон, д-р Рибе и ученик на д-р Лареј и уште еден на г-дин Дубоа''“. Операцијата била извршена како операција на бојно поле под команда на г-дин Дубоа, тогашен ''акушер'' (бабица или акушер) на царицата Марија Лујза и сметана за најдобар доктор во Франција. Барни подоцна ја опишала операцијата детално, бидејќи била свесна во поголемиот дел од неа, бидејќи се одвивала пред развојот на анестетиците.<blockquote>Затоа, без покана, се качив на креветот – и г-дин Дубоа ме стави на душекот и раширив марамче на моето лице. Сепак, беше проѕирно и видов, низ него, дека креветот веднаш беше опкружен од 7-те мажи и мојата дадилка. Одбив да ме држат; но кога низ светлото низ душекот, го видов сјајот на полиран челик – ги затворив очите. Не би се потпирал на конвулзивен страв од глетката на ужасниот рез. Сепак – кога ужасниот челик беше забоден во градите – сечејќи низ вени – артерии – месо – нерви – не ми требаа наредби да не ги совладам моите плачења. Почнав да врескам што траеше непрекинато во текот на целото време на резот – и речиси се чудам што сè уште не ми ѕвони во ушите? Толку мачна беше агонијата. Кога раната беше направена и инструментот беше изваден, болката изгледаше ненамалена, бидејќи воздухот што одеднаш се втурна во тие деликатни делови се чувствуваше како маса од ситни, но остри и разделени коњи, кои ги кинеа рабовите на раната. Заклучив дека операцијата е завршена – О, не! набрзо ужасното сечење беше обновено – и полошо од кога било, да се оддели дното, темелот на оваа ужасна жлезда од деловите на кои се прилепуваше – Повторно, секој опис би бил збунет – сепак, повторно сè не беше завршено, – д-р Лари се потпираше само на својата рака, и – О, боже! – Потоа го почувствував ножот (решетката) како удира во градната коска – стружејќи ја!</blockquote>  Барни го испратила својот извештај за ова искуство неколку месеци подоцна до нејзината сестра Естер без да го препрочита. Денес е невозможно да се знае дали отстранетата града навистина била канцерогена.<ref name="Batt">{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=GZY809r0PlUC&pg=PA58|title=Patient no more: the politics of breast cancer|last=Batt|first=Sharon|date=2003|publisher=Gynergy|isbn=978-0921881308|pages=58–67|access-date=14 February 2019}}</ref> Таа преживеала и се вратила во Англија со својот син во 1812 година за да го посети својот болен татко и да избегне [[регрутирање]] на нејзиниот син во француската војска. Чарлс Барни починал во 1814 година, а таа се вратила во Франција подоцна истата година откако бил склучен [[Париски договор (1814)|Парискиот договор]], за да биде со својот сопруг. Во 1815 година, [[Наполеон Бонапарт|Наполеон]] побегнал од [[Елба (остров)|Елба]] и се вратил на власт во Франција. Де Арблеј, кој служел во Кралската гарда, останал лојален на кралот [[Луј XVIII]] и се вклучил во воените дејствија што следеле. Барни побегнала во Белгија. Кога нејзиниот сопруг бил ранет, таа му се придружила во [[Трир]] и заедно се вратиле во Бат во Англија, за да живеат на улицата Грејт Стенхоуп број 23. Барни напишала извештај за ова искуство и за нејзините париски години во нејзиниот „Ватерло Дневник“ од 1818–1832 година. Де Арблеј бил унапреден во генерал-полковник, но починал кратко потоа од рак, во 1818 година. == ''„Скитникот“'' и ''„Мемоарите на д-р Барни“'' == Барни го објавила својот четврти роман, ''„Скитникот: Или, женски тешкотии“'', неколку дена пред смртта на нејзиниот татко. „''Приказна за љубовта и несогласувањето сместена во Француската револуција''“, во него се критикува англискиот третман кон странците во воените години. Исто така, се критикува лицемерното социјално ограничување што се става врз жените воопшто - додека хероината се обидува со еден по друг начин да заработи чесен живот - и елаборираните класни критериуми за социјално вклучување или исклучување. Таа силна социјална порака нелагодно се наоѓа во необична структура што би можела да се нарече [[мелодрама]]тичен [[Мистерија (жанр)|протомистеријален]] роман со елементи на пикареска. Хероината не е комична, но е своеглава и од нејасни причини одбива да го открие своето име или потекло. Па, додека таа талка низ Јужна Англија како бегалец, таа буди сомнежи. Помеѓу ''[[Скитникот (роман на Франсис Барни)|Скитникот]]'' и раните романи на Хелен Крејк, кои таа можеби ги прочитала во 1790-тите, се повлекле некои паралели во заплетот и ставот.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=auxPmpSkTjsC|title=Rebellious Hearts: British Women Writers and the French Revolution|last=Adriana Craciun|last2=Kari Lokke|last3=Kari E. Lokke|date=2001|publisher=SUNY Press|isbn=978-0-7914-4969-1|page=219}}</ref> Барни заработила 1500 фунти од првото издание, но делото ги разочарало нејзините следбеници и не било објавено второ на англиски јазик, иако ги задоволило нејзините непосредни финансиски потреби. Критичарите сметале дека му недостасува увидот во нејзините претходни романи. Делото било повторно препечатено во 1988 година со вовед од романописецот Маргарет Драбл во серијата „Мајки на романот“.<ref>Fanny Burney: ''The Wanderer or, Female Difficulties'' (London: Pandora Press, 1988). {{ISBN|0-86358-263-X}}</ref> По смртта на нејзиниот сопруг на улицата Грејт Стенхоуп број 23 во Бат, Барни се преселила во Лондон за да биде поблиску до својот син, кој тогаш бил член на Христовиот колеџ. Во знак на почит кон својот татко, таа ги собрала и во 1832 година ги објавила во три тома „ ''Мемоарите на доктор Барни“''. Тие биле напишани во [[Панегирик|панегиричен]] стил, фалејќи ги достигнувањата и карактерот на нејзиниот татко, а таа се потпирала на многу свои лични дела од претходните години за да ги создаде. Заштитувајќи го својот татко и семејниот углед, таа уништила докази за факти кои биле болни или неласкави и била остро критикувана од современиците, а подоцна и од историчарите за тоа. == Подоцнежен живот == Синот на Барни починал во 1837 година, а нејзината сестра Шарлота Брум во 1838 година. Додека била во Бат, Барни добивала посети од помлади членови на семејството Барни, кои ја сметале за фасцинантна раскажувачка со талент за имитирање на личностите што ги опишувала. Таа продолжила често да им пишува на членовите на своето семејство. Френсис Барни починала на 6 јануари 1840 година. Таа била погребана со својот син и сопруг на гробиштата Волкот во Бат. Подоцна бил подигнат надгробен споменик во дворот на црквата „Свети Свитин“ преку патот, кој се наоѓа веднаш до оној на таткото на Џејн Остин, [[Џорџ Остин]]. == Плакети и други спомен-обележја == Покрај надгробната плоча поставена во дворот на црквата „Св. Свитин“ во Бат, други спомен-обележја и плочи го запишуваат животот на Барни. Плоча на ѕидот на улицата „Хај Стрит“ број 84, Кингс Лин, покажува каде живееле таа и нејзиниот татко во 1750-тите.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://openplaques.org/plaques/42342|title=Frances Burney and Charles Burney green plaque|work=openplaques.org|accessdate=2020-06-15|archive-date=2019-12-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20191210181610/https://openplaques.org/plaques/42342|url-status=dead}}</ref> Во 1780 година, две години по објавувањето на романот Ивелина, таа престојувала на адреса Саут Парад број 14, во Бат, кај г-дин и г-ѓа Трел, кои биле големи пријатели на д-р Џонсон. Плоча на ѕидот од куќата ја евидентира нејзината посета.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://bath-heritage.co.uk/burney.html|title=Fanny Burney|work=bath-heritage.co.uk|accessdate=2020-06-15}}</ref> На Вест Стрит број 78, [[Брајтон]], Сасекс, на сина плоча се евидентирани нејзините посети на домот на Тралеови.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://openplaques.org/plaques/975|title=Henry Thrale, Hester Thrale, Samuel Johnson, and Frances Burney blue plaque|work=openplaques.org|accessdate=2020-06-15|archive-date=2021-01-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20210121073718/https://openplaques.org/plaques/975|url-status=dead}}</ref> На ѕидот на замокот Виндзор, на улицата „Сент Албанс“ во [[Виндзор]], на плоча е запишано живеалиштето на [[Мери Делани]] помеѓу 1785 и 1788 година, каде што Барни често ја посетувала.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://openplaques.org/plaques/1810|title=Frances Burney and Mary Delany blue plaque|work=openplaques.org|accessdate=2020-06-15|archive-date=2019-12-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20191210181555/https://openplaques.org/plaques/1810|url-status=dead}}</ref> Сина плоча на ѕид во Чапел Лејн, Вестхамбл, Сари го евидентира животот на д’Арблејови таму во нивната колиба, ''[[Камила (роман на Франсис Барни)|Камила]]'', која ја изградиле и во која живееле помеѓу 1797 и 1801 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://openplaques.org/plaques/1119|title=Frances Burney and Alexandre D'Arblay blue plaque|work=openplaques.org|accessdate=2020-06-15|archive-date=2019-12-13|archive-url=https://web.archive.org/web/20191213111739/https://openplaques.org/plaques/1119|url-status=dead}}</ref> Во викаријатот „Света Маргарета“, плоштадот „Света Маргарета“, Кингс Лин, сина плоча ги евидентира редовните посети на Барни таму, каде што го набљудувала општествениот живот на Лин.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://openplaques.org/plaques/1705|title=Frances Burney and St Margaret's Vicarage green plaque|work=openplaques.org|accessdate=2020-06-15|archive-date=2019-12-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20191210121816/https://openplaques.org/plaques/1705|url-status=dead}}</ref> Четиричината драма на [[Елизабет Гуџ]], „Фани Барни“ (во ''Три драми: Суоми, Бронте од Хаворт, Фани Барни: Џералд Дакворт, Лондон, 1939) содржи сцени од животот на Франсис Барни од 1768 до 1840 година. Под насловот „Радоста ќе се врати“, претставата била изведена во Лондон, во Уметничкиот тетар во 1937 година. Под објавениот наслов „Фани Барни'' “, била изведена во Олдам, Ланкашир, во 1949 година. Кафеава плоча на [[Кралско уметничко друштво|Кралското уметничко друштво]] го евидентира нејзиниот период на живеење на улицата Болтон број 11, Мејфер.<ref name="EngHet">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.english-heritage.org.uk/discover/blue-plaques/search/burney-fanny-1752-1840-a.k.a.-madame-darblay|title=Burney, Fanny (1752–1840)|publisher=English Heritage|archive-url=https://web.archive.org/web/20110705003643/www.english-heritage.org.uk/discover/blue-plaques/search/burney-fanny-1752-1840-a.k.a.-madame-darblay|archive-date=5 July 2011|accessdate=23 October 2012}}</ref> На 13 јуни 2002 година, Здружението „Берни“ на Северна Америка <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.mcgill.ca/burneycentre/burney-society|title=Burney Society|work=Burney Centre|accessdate=2021-10-29}}</ref> и Здружението „Берни“ на Велика Британија <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://burneysociety.uk/|title=Burney Society UK – Celebrating the work of Frances Burney, her family and contemporaries|accessdate=2021-10-29}}</ref> откриле спомен-плоча во новиот прозорец на Поетскиот агол во [[Вестминстерска опатија|Вестминстерската опатија]] во спомен на Франсис Берни.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.westminster-abbey.org/abbey-commemorations/commemorations/frances-and-charles-burney|title=Frances and Charles Burney|last=pixeltocode.uk|first=PixelToCode|work=Westminster Abbey|accessdate=2021-10-29}}</ref> Во 2013 година, во галеријата на црквата „Св. Свитин“ во Бат била откриена мермерна плоча за да се забележи животот на Барни. Оваа плоча ги заменила двете оригинални плочи - една за неа и една за нејзината полусестра Сара Хариет - кои биле изгубени. Во 1958 година, властите на црквата „Света Свитин“ направиле обид да ги заштитат плочите со отстранување за време на реновирањето на црковните оргули, но подоцна тие исчезнале.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://numberonelondon.net/2013/06/fanny-burneys-bath-plaque-unveiled/|title=Fanny Burney's Bath Plaque Unveiled – Number One London|last=Davenport|first=Hester|date=2013|accessdate=2020-06-15}}</ref> == Список на дела == === Фикција === * ''Историјата на Каролин Ивелин'', (писмо уништено од авторката, 1767) * ''Ивелина: Или историјата на влегувањето на една млада дама во светот'', Лондон, 1778 година * ''Сесилија: Или, мемоари на една наследничка'', Лондон, 1782 * ''Камила: Или, слика од младоста'', Лондон, 1796, ревидирано (скратено) 1802 * ''Скитникот: Или, женски тешкотии'', Лондон: Лонгманс, 1814 === Нефикција === * ''Кратки размислувања во врска со француското емигрантско свештенство''. Лондон, 1793 година * ''Мемоари на доктор Барни''. Лондон: Моксон, 1832 === Посмртно објавени списанија и писма === * [https://catalog.hathitrust.org/Record/000243365 ''Раниот дневник на Френсис Барни 1768–1778'' . 2 тома. Уредник: Ени Рејн Елис. Лондон: 1889] <ref>{{Наведено списание|date=25 January 1890|title=Review of ''The Early Diary of Frances Burney, 1768–1778'', 2 vols. Edited by Annie Raine Ellis|url=https://books.google.com/books?id=B21GAQAAIAAJ&pg=PA109|journal=The Athenæum|issue=3248|pages=109–110}}</ref> * ''Дневник и писма на госпоѓа де Арблеј'', ''1778-1840'' . Уредено од нејзината внука [Шарлота Барет]. Во 7 тома. Лондон: Х. Колбурн (1842–1846).<ref>{{Наведено списание|last=CIVALE|first=SUSAN|date=2011|title=The Literary Afterlife of Frances Burney and the Victorian Periodical Press|url=https://www.jstor.org/stable/23079109|journal=Victorian Periodicals Review|volume=44|issue=3|pages=236–266|issn=0709-4698|jstor=23079109}}</ref> * ''Дневникот и писмата на госпоѓа Де Арблеј''. Уредник: Остин Добсон. Лондон: Мекмилан, 1904 * ''Д-р Џонсон и Фани Берни'' [HTML во Вирџинија], од Фани Берни. Уредник: Чонси Брустер Тинкер. Лондон: Џонатан Кејп, 1912 година * ''Дневникот на Фани Берни''. Уредник: Луис Гибс. Лондон: Евримен, 1971 ==== Изданија на Центарот Берни на Универзитетот Мекгил ==== * [https://www.mcgill.ca/burneycentre/publications/completed-projects#early ''Раните дневници и писма на Фани Барни, 1768–1783''] . 5 тома. Том 1–2, изд. Ларс Тројд; Том 3, изд. Ларс Тројд и Стјуарт Кук; Том 4, изд. Бети Рицо; Том 5, изд. Ларс Тројд и Стјуарт Кук. * ''[https://www.mcgill.ca/burneycentre/publications/completed-projects#journals%20and%20letters Дополнителни дневници и писма на Френсис Барни]'', том 1 [https://global.oup.com/academic/product/the-additional-journals-and-letters-of-frances-burney-9780199658114?cc=ca&lang=en& (1784–1786)]. Уредено од Питер Сабор и Стјуарт Кук, Оксфорд: Oxford University Press, 2015. * [https://www.mcgill.ca/burneycentre/publications/completed-projects#journals%20and%20letters ''Дворските дневници и писма на Франсис Барни (1786-јули 1791)''] . Во 6 тома. Оксфорд: Oxford University Press, 2011–2019. * [https://www.mcgill.ca/burneycentre/publications/completed-projects#journals ''Дневниците и писмата на Фани Барни (Мадам де Арблеј) 1791–1840''], (12 тома) Том I–VI, уредник Џојс Хемлоу, со Патриша Бутилие и Алтека Даглас; Том VII, уредник Едвард А. и Лилијан Д. Блум; Том VIII, уредник Питер Хјуз; Том IX–X, уредник Ворен Дери; Том XI–XII, уредник Џојс Хемлоу со Алтеја Даглас и Патриша Хокинс. Оксфорд: Oxford University Press, 1972–1984. * ''[https://www.mcgill.ca/burneycentre/publications/completed-projects#journals%20and%20letters Дополнителни дневници и писма на Френсис Барни]'' [https://global.oup.com/academic/product/the-additional-journals-and-letters-of-frances-burney-9780199658060?cc=gb&lang=en , том] [https://global.oup.com/academic/product/the-additional-journals-and-letters-of-frances-burney-9780199658060?cc=gb&lang=en 2 (1791-1840)] . Уредено од Питер Сабор, Оксфорд: Oxford University Press, 2018. === Дворски драми === * ''Витлингс'', 1779 (сатирична комедија) * ''Едви и Елгива'', 1790 (стиховна трагедија). Продуцирано во Друри Лејн, 21 март 1795 година * ''Хуберт де Вере'', в. 1788–1791 (стих трагедија) * ''Опсадата на Певенси'', околу 1788–1791 (стиховна трагедија) * ''Елберта'', (фрагмент) 1788–1791? (стиховна трагедија) * ''Љубов и мода'', 1799 (сатирична комедија) * ''Жемразецот'', 1800–1801 (сатирична комедија) * ''„Напорен ден“'', 1800–1801 (сатирична комедија) * ''Комплетните драми на Френсис Берни'', Питер Сабор, Џефри Сил и Стјуарт Кук, уредници, Монтреал: Мекгил-Квинс Јуниверзити Прес: 1995, Том 1: ''Комедии'', Том 2: ''Трагедии'' == Наводи == {{наводи}} == Општи и цитирани наводи == * Мајкл Е. Аделштајн, ''Фани Барни''. Њујорк: Твејн, 1968 година * Х.Х. Асквит, „Фани Барни“, објавено приватно од Сер Чарлс Расел, 1923 година * Фани Барни, ''Комплетни драми на Френсис Барни'' (Том 1: Комедии; Том 2: Трагедии), уредник: Питер Сабор, Стјуарт Кук и Џефри Сил, Монтреал: Универзитетска издавачка куќа „Мекгил-Квинс“, 1995 * Фани Барни, ''Дневници и писма''. Уредник: Питер Сабор и Ларс Е. Тројд: Класици на Пингвин, 2001 * Фани Барни, ''Витлингс и Женомразецот''. Уредник: Питер Сабор и Џефри Сил, Питерборо: Бродвју Прес, 2002 * „Берни, Фани, 1752–1840“. ''Биографија на Литература Онлајн.'' Фредериктон: Универзитет во Њу Бранзвик. 3 декември 2006 година * „Берни, Фани.“ ''Енциклопедија Британика.'' Том 4, 1971 * {{1911|wstitle=D'Arblay, Frances}} == Надворешни врски == * Дела од Фани Берни на [http://digital.library.upenn.edu/women/ Прослава на жени писателки] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20140528131015/http://digital.library.upenn.edu/women/ |date=2014-05-28 }} ** [http://digital.library.upenn.edu/women/burney/camilla/camilla.html ''Камила: Или, слика од младоста''] (1796) ** [http://digital.library.upenn.edu/women/burney/evelina/evelina.html ''Ивелина: Или историјата на влегувањето на една млада дама во светот''] (1778) * Ресурс за Фани Берни на [http://www.fannyburney.org FannyBurney.org] {{Семарх|url=https://web.archive.org/web/20181205193409/http://fannyburney.org/}} * {{StandardEbooks|url=https://standardebooks.org/ebooks/fanny-burney}} * [http://essays.quotidiana.org/burney/ Есеи од Фани Берни на Quotidiana.org] * [https://web.archive.org/web/20070303120622/http://www.mytimemachine.co.uk/operation.htm Сопствениот исказ на Фани Барни за мастектомијата на која била подложена во 1811 година] * [https://www.mcgill.ca/burneycentre/ Центарот „Берни“ на Универзитетот Мекгил] * [https://www.mcgill.ca/burneycentre/burney-society Здружение „Барни“] * [http://www.nationalarchives.gov.uk/nra/searches/subjectView.asp?ID=P7419 Архивски материјал поврзан со Френсис Барни наведен во Националниот регистар на архиви на Велика Британија] * [http://www.npg.org.uk/collections/search/person.php?LinkID=mp00120 Франсес де Арблеј („Фани Берни“)] во [[Национална портретна галерија (Лондон)|Националната портретна галерија, Лондон]] * [https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/10509585.2023.2181487 Во куќите на Френсис Берни], март 2023 година, како дел од [https://cordis.europa.eu/project/id/892230 проектот OpeRaNew] {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Барни, Франсис}} [[Категорија:Британски хумористи]] [[Категорија:Англиски сатиричари]] [[Категорија:Англиски есеисти]] [[Категорија:Починати во 1840 година]] [[Категорија:Родени во 1752 година]] [[Категорија:Англиски писателки]] [[Категорија:Англиски поети]] [[Категорија:Англиски драматурзи]] cr9qmcn703ya4mr1tktkr9awbmxwr1o Разговор:Црква „Благовештение“ – Глобочaни 1 1384658 5562611 5495996 2026-05-23T12:25:44Z EmausBot 18240 Бот: Исправка на двојни пренасочувања → [[Разговор:Црква „Св. Благовештение“ - Глобочани]] 5562611 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Разговор:Црква „Св. Благовештение“ - Глобочани]] cpt5nto3j2810gn11b7oysdjdeei2de Разговор:Црква „Благовештение“ - Глобочaни 1 1384660 5562610 5495727 2026-05-23T12:25:34Z EmausBot 18240 Бот: Исправка на двојни пренасочувања → [[Разговор:Црква „Св. Благовештение“ - Глобочани]] 5562610 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Разговор:Црква „Св. Благовештение“ - Глобочани]] cpt5nto3j2810gn11b7oysdjdeei2de 28 години подоцна: Храмот на коските 0 1384828 5562804 5541334 2026-05-24T09:36:20Z Andrew012p 85224 5562804 wikitext text/x-wiki {{Infobox film | name = 28 години подоцна: Храмот на коските | image = 28 години подоцна Храмот на коските плакат (МКД).jpg | caption = Плакатот на македонски јазик | director = [[Нија Дакоста]] | writer = [[Алекс Гарланд]] | producer = {{Plainlist| * [[Ендру Макдоналд]] * [[Питер Рајс]] * Берни Белу * [[Дени Бојл]] * [[Алекс Гарланд]] }} | starring = {{Plainlist| * [[Ралф Фајнс]] * [[Џек О’Конел]] * [[Алфи Вилијамс]] * [[Ерин Келиман]] * Чи Луис-Пари }} | cinematography = [[Шон Бобит]] | music = [[Хилдур Гуднадотир]]<ref name="FMRBoneTempleScore">{{cite web |url=https://filmmusicreporter.com/2024/12/09/hildur-gudnadottir-to-score-nia-dacostas-28-years-later-part-ii-the-bone-temple/ |title=Hildur Guđnadóttir to Score Nia DaCosta's '28 Years Later Part II: The Bone Temple' |access-date=22 јануари 2025}}</ref> | editing = [[Џејк Робертс]] | studio = {{plainlist| * [[Columbia Pictures]] * Decibel Films * [[DNA Films]] }} | distributor = [[Sony Pictures Releasing]] | released = 13 јануари 2026 г. (Обединето Кралство)<br>16 јануари 2026 г. (САД)<br>15 јануари 2026 г. (Македонија) | runtime = 109 минути<ref>{{Cite web|date=December 8, 2025|title=''28 Years Later: The Bone Temple'' (18)|url=https://www.bbfc.co.uk/release/28-years-later-the-bone-temple-q29sbgvjdglvbjpwwc0xmdm0ntmy|access-date=16 декември 2025 |website=BBFC}}</ref> | country = {{Plainlist| * {{знамеикона|ОК}} [[Обединето Кралство]] * {{САД}} }} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 63 милиони долари<ref>{{Cite web|date=January 13, 2026|title=''‘28 Years Later: The Bone Temple’ To Scare Off Na’vi From No. 1 With $20M+ MLK Opening – Box Office Preview'' |url=https://deadline.com/2026/01/28-years-later-bone-temple-box-office-projection-1236658187/|access-date=13 јануари 2026 |website=Deadline}}</ref> | gross = 47 милиони долари<ref>{{Cite web |title=28 Years Later: The Bone Temple |url=https://www.boxofficemojo.com/title/tt32141377/ |access-date=2026-01-19 |website=Box Office Mojo}}</ref><ref name="NUM">{{Cite web |title=28 Years Later: The Bone Temple - Box Office and Financial Information |url=https://www.the-numbers.com/movie/28-Years-Later-The-Bone-Temple-(2026)#tab=summary |access-date=19 јануари 2026 |website=The Numbers}}</ref> |preceded_by=''[[28 години подоцна]]''}}'''''28 години подоцна: Храмот на коските''''' ({{Langx|en|28 Years Later: The Bone Temple}}) — постапокалиптичен [[Хорор (филм)|филм на ужасите]] од 2026 г., во режија на Нија Дакоста, а по сценарио на Алекс Гарланд. Филмот е снимен веднаш по неговиот претходник, ''[[28 години подоцна]]'' (2025), и претставува четврто продолжение во филмскиот серијал ''28 дена подоцна''. Главните улоги ги толкуваат Ралф Фајнс, Џек О’Конел, Алфи Вилијамс, Ерин Келиман и Чи Луис-Пари. Филмот бил објавен од страна на [[Sony Pictures Motion Picture Group|Sony Pictures Releasing]] под етикетата на Columbia Pictures во [[Обединето Кралство|Обединетото Кралство]] на 13 јануари 2026 г., како дел од двојна проекција заедно со неговиот претходник, додека самостојно започнал да се прикажува следниот ден, на 14 јануари. Во [[Соединети Американски Држави|Соединетите Американски Држави]] филмот бил објавен на 16 јануари 2026 г. и добил главно потврдни одзиви од кинокритичарите. Филмот заработил 47 милиони долари ширум светот, со што станал вториот филм со најголема заработка во 2026 г. Премиерата на филмот во [[Македонија]] била на 15 јануари 2026 г. == Содржина == Дејството на филмот се одвива по настаните од првиот филм. Спајк е примен во бандата на акробатски убијци на сер Џими Кристал во постапокалиптична [[Англија]], зафатена од вирусот на гневот. Во меѓувреме, д-р Ијан Келсон доаѓа до смртоносно откритие, чии последици можат да го променат [[Свет|светот]]. == Улоги == {{Список со глумци}} |- | [[Рејф Фајнс]] || д-р Ијан Келсон |- | [[Џек О’Конел]] || сер Џими Кристал |- | [[Алфи Вилијамс]] || Спајк |- | [[Ерин Келиман]] || Џими Инк / Кели |- | [[Чи Луис-Пари]] || „Самсон” |- | [[Ема Лејрд]] || Џимима |- | [[Килијан Марфи]] || Џим |- |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{Official website|https://28yearslater.movie/|Матична страница}} {{IMDb title}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Американски хорор-филмови]] [[Категорија:Британски филмови]] [[Категорија:Филмови од 2026 година]] [[Категорија:Американски филмови за зомбија]] [[Категорија:Американски постапокалиптични филмови]] [[Категорија:Филмови за вируси]] 3dyl8rvmafc9jf53ub8efp60fbgflis Википедија:Уредувачки викенди 2026/мај 4 1393089 5562807 5562320 2026-05-24T09:39:12Z P.Nedelkovski 47736 /* Список на учесници */ 5562807 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;" |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Wikimedia MKD mk.svg|150п]] |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Уредувачки денови.svg|150п]] |} {{Кратенка|ВП:УД}} Во текот на 2026 година во мај е планирано да се одржат 5 (пет) '''[[Википедија:Уредувачки викенди|уредувачки викенди]]''', кои се изведуваат во текот на еден викенд, со почеток во 00:00 ч. во сабота и крај во 23:59 ч. во недела. Предвид се земаат сите создадени или подобрени статии на зададената тема од корисници на Википедија на македонски јазик кои ги пријавиле во уредувачкиот викенд. '''Напомена:''' Заради избегнување на спротивставени уредувања и пишување на иста статија од двајца или повеќе корисници на Википедија на македонски јазик, секој заинтересиран учесник е пожелно да го пријави своето учество и да избере кои статии ќе ги уредува! == Награди и рангирање == <b>Важно</b>: Наградите за овој предизвик се вредносни купони во вредност <b>од 2.500 денари</b>. Наградите ќе бидат купени по завршувањето на секој месец во вид на ваучери од продавница со седиште во Македонија. Одбраните корисници на наградите ќе бидат контактирани како да си ги подигнат наградите. За да се освои награда, потребно е да се исполнат следните критериуми: * Да се учествува во најмалку 10 изданија на уредувачките викенди и/или денови во текот на еден месец, и * Да се создадат или подобрат најмалку 25 статии <b>од тековниот месец</b>. Збирниот резултат претставува број на додадени зборови на Википедија преку уредените статии, за што е користена посебна википедијанска алатка за пребројување на зборови. Победник на натпреварот ќе биде учесникот кој ќе освои најмногу бодови вкупно од двата предизвика (уредувачки денови и уредувачки викенди) и ги задоволува останатите критериуми за доделување награда. Резултатите за секој месец ќе бидат објавени на [[Википедија:Уредувачки_викенди_2026#Уредувачки_викенди_по_месеци|проектната страница]] === Црници === [[Податотека:Castilla elastica - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-174.jpg|десно|180п|Уредувачки ден „Црници“]] Во периодот 2-3 мај 2026 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Црници“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со црниците може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Moraceae]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:SirGoldenBlade|SirGoldenBlade]] | {{подреден список|[[Dorstenieae]] (Н)|[[Hullettia]] (Н)|[[Sloetia]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:Виолетова|Виолетова]] | {{подреден список|[[Poulsenia]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Utsetela]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:IvanKonev123|IvanKonev123]] | {{подреден список|[[Allaeanthus]] (Н)|[[Ampalis]] (Н)|[[Afromorus]] (Н)|[[Allaeanthus kurzii]] (Н)|[[Antiaris]] (Н)|[[Antiaropsis]] (Н)|[[Artocarpeae]] (Н)|[[Bagassa]] (Н)|[[Bleekrodea]] (Н)|[[Batocarpus]] (Н)|[[Bosqueiopsis]] (Н)|[[Broussonetia]] (Н)|[[Paper mulberry]] (Н)|[[Calaunia]] (Н)|[[Castilla]] (Н)|[[Castilla elastica]] (Н)|[[Castilla ulei]] (Н)|[[Castilleae]] (Н)|[[Clarisia]] (Н)|[[Contrayerva]] (Н)|[[Fatoua]] (Н)|[[Fatoua villosa]] (Н)|[[Ficus nymphaeifolia]] (Н)|[[Hijmania]] (Н)|[[Maclura]] (Н)|[[Maillardia]] (Н)|[[Maillardia montana]] (Н)|[[Malaisia]] (Н)|[[Malaisia scandens subsp. megacarpa]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Doni12345|Doni12345]] | {{подреден список|[[Sparattosyce]] (Н)|[[Trophis]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Книжевни друштва === [[Податотека:Adwaita-accessories-dictionary.svg|десно|240п|Уредувачки ден „Книжевни друштва“]] Во периодот 9-10 мај 2026 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Книжевни друштва“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со книжевните друштва може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Literary societies]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Детективски клуб]] (Н)|[[Здружение на книжевниците на Србија]] (Н)|[[Друштво на хрватските книжевници]] (Н)|[[Здружение на книжевниците на Црна Гора]] (Н)|[[Сојуз на бугарските писатели]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:SirGoldenBlade|SirGoldenBlade]] | {{подреден список|[[Мирман Бахир]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:IvanKonev123|IvanKonev123]] | {{подреден список|[[Книжевно друштво]] (Н)|[[Анголска академија на литературата]] (Н)|[[Еспиритосантска книжевна академија]] (Н)|[[Аклатанг Бајан]] (Н)|[[Национална федерација на државни поетски друштва]] (Н)|[[Државно поетско друштво на Аризона]] (Н)|[[Анструтерско мусоманичко друштво]] (Н)|[[Здружение Ентони Пауел]] (Н)|[[Здружение Артур Рансом]] (Н)|[[Уметничко украинско движење]] (Н)|[[Атене Луизијана]] (Н)|[[Здружение на писатели и програми за пишување]] (Н)|[[Нерегуларсите на Бејкер Стрит]] (Н)|[[Книги преку морето]] (Н)|[[Банкрофтско и Каролтонвајтово литературно здружение]] (Н)|[[Бајтаунов институт за механика]] (Н)|[[Браунингово друштво]] (Н)|[[Дикенсово друштво]] (Н)|[[Омикрон Капа Епсилон]] (Н)|[[Свртени со лажни ливчиња]] (Н)|[[Друштво Толкин]] (Н)|[[Список на комори за реторика]] (Н)|[[Кабинет за предавања]] (Н)|[[Калифорниско државно поетско друштво]] (Н)|[[Список на општествени активности на Универзитетот во Кембриџ]] (Н)|[[Какстон Клуб]] (Н)|[[Кинеско поетско друштво]] (Н)|[[Колумбински поети од Колорадо]] (Н)|[[Поетско друштво на Конектикат]] (Н)|[[Здружение полумесечина]] (Н)|[[Кротонија (литературно друштво)]] (Н)|[[Клубот на чудни томови]] (Н)|[[Поетско друштво на Кентаки]] (Н)|[[Меѓународно друштво за емпириско проучување на литературата]] (Н)|[[Меѓународно здружение за компаративна книжевност]] (Н)|[[Киплинговото друштво]] (Н)|}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Северноамериканска митологија === [[Податотека:Quetzalcoatl feathered serpent.svg|десно|210п|Уредувачки ден „Северноамериканска митологија“]] Во периодот 16-17 мај 2026 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Северноамериканска митологија“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите поврзани со северноамериканската митологија може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:North American mythology]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Мезоамериканско дрво на светот]] (Н)}} |- | 2 | [[Корисник:IvanKonev123|IvanKonev123]] | {{подреден список|[[Мајка Гранди]] (Н)|[[Гаврани во митологијата на индијанските староседелци]] (Н)|[[Момчето и волците]] (Н)|[[Слеп човек и морски нуркач]] (Н)|[[Зимски приказни]] (Н)|[[Трансформер (духовно суштество)]] (Н)|[[Мускогиска митологија]] (Н)|[[Реторика на домородните Американци]] (Н)|[[Онг (фолклор на Вашо)]] (Н)|[[Митови и легенди за северноамериканските Индијанци]] (Н)|[[Митологија на Пауни]] (Н)|[[Салишански усни наративи]] (Н)|[[Громова птица и кит]] (Н)|[[Културни прикази на гаврани]] (Н)}} |- | 3 | [[Корисник:Antonijaa.2012|Antonijaa.2012]] | {{подреден список|[[Ел Сомбрерон]] (Н)|[[Вејоб]] (Н)|[[Камаитс]] (Н)|[[Тланчана]] (Н)}} |- | 4 | [[Корисник:Tamara.B.2012|Tamara.B.2012]] | {{подреден список|[[Тлахуелпучи]] (Н)}} |- | 5 | [[Корисник:Jtasevski123|Jtasevski123]] | {{подреден список|[[Акича]] (Н)|[[Атаксак]] (Н)}} |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Претстојни викенди == === Хрватски филмски режисери === [[Податотека:Croatia_film_clapperboard.svg|десно|210п|Уредувачки ден „Хрватски филмски режисери“]] Во периодот 23-24 мај 2026 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Хрватски филмски режисери“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за хрватските филмски режисери може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Croatian film directors]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | [[Корисник:P.Nedelkovski|П.Неделковски]] | {{подреден список|[[Бранко Бауер]] (Н)|[[Рајко Грлиќ]] (Н)|[[Вељко Булајиќ]] (Н)}} |- | 2 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 3 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 4 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 5 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 6 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 7 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 8 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 9 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 10 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија === Ботанички градини во Обединетото Кралство === [[Податотека:Palmhouse.jpg|десно|230п|Уредувачки ден „Ботанички градини во Обединетото Кралство“]] Во периодот 30-31 мај 2026 година ќе се одржи уредувачки викенд на тема „Ботанички градини во Обединетото Кралство“. ==== Материјали ==== За создавање или подобрување на статиите за ботаничките градини во Обединетото Кралство може да се користат другите јазични изданија на Википедија, дигитализирани и други материјали. * од Википедија на англиски јазик: ** [[:en:Category:Botanical gardens in the United Kingdom]] ==== Список на учесници ==== {| class="wikitable" |- ! Бр. !! Корисник !! Придонеси |- | 1 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 2 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 3 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 4 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 5 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 6 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 7 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 8 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 9 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |- | 10 | <!--[[Корисник:|]]--> | <!--{{подреден список|[[]] ()}}--> |} * (Н) — новосоздадена статија * (П) — подобрена статија == Поврзано == * [[Википедија:Уредувачки викенди 2026/Статистика]] * [[Википедија:Уредувачки викенди 2026/Известувања]] [[Категорија:Википедија:Уредувачки викенди 2026|4]] lv64uskybfms177qakj7g2ts67tcr2b Википедија:Програма „ГЛАМ“/2026/Bjankuloski06 4 1394634 5562745 5562319 2026-05-24T05:42:19Z Bjankuloski06 332 5562745 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;" |- style="text-align:center;" |[[Податотека:GLAM logo transparent.png|180п]] |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Wikimedia MKD mk.svg|150п]] |} {| style="height:100%; width:80%; background:transparent; padding:0 10px 0 0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="padding:10px 0; font-family:'DejaVu Sans Serif', sans-serif; vertical-align:top;" | <span style="font-size:25px;"><center>'''МАТИЧЕН ВИКИПЕДИЈАНЕЦ 2026</center>'''</span> <div align="center"> <div style="width:350px; font-size:0px; margin-top:-10px; margin-bottom:20px; -moz-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; -webkit-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9;">&nbsp;</div> <span style="font-size:16px; font-weight;">[[Корисник:Bjankuloski06|'''Bjankuloski06''']]</span> <div style="width:350px; font-size:0px; margin-bottom:20px; -moz-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; -webkit-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9;">&nbsp;</div> </div> '''Овогодинашната тема на програмата „ГЛАМ“ за уредување, соработка и подобрување на содржината на Википедија и нејзините проекти е „Ботаника на Македонија“. Следствено на тоа, приднесите и делувањата на ова поле (оваа програма) е насечно токму кон таа тема. == Резултати == ''' {| class="wikitable" |+ Создадени статии |- ! реден број !! новосоздадена статија |- | 1. || [[Гроздести руеви]] |- | 2. || [[Гроздест руј]] |- | 3. || [[Ф’стак (род)]] |- | 4. || [[Седефчиња]] |- | 5. || [[Седефче (род)]] |- | 6. || [[Целолист]] |- | 7. || [[Русан]] |- | 8. || [[Бел русан]] |- | 9. || [[Клокочки]] |- | 10. || [[Переста клокочка]] |- | 11. || [[Јавори]] |- | 12. || [[Млеч (дрво)]] |- | 14. || [[Клен (дрво)]] |- |} == Поврзано == * [[Википедија:Програма „ГЛАМ“]] [[Категорија:Википедија:Викимедија МКД во 2026 година]] cq1mob76sblub6qjbpr76w8ac04c3la 5562762 5562745 2026-05-24T07:45:23Z Bjankuloski06 332 5562762 wikitext text/x-wiki {| style="float:right; width:200px; border:solid #ccc 1px; margin:5px;" |- style="text-align:center;" |[[Податотека:GLAM logo transparent.png|180п]] |- style="text-align:center;" |[[Податотека:Wikimedia MKD mk.svg|150п]] |} {| style="height:100%; width:80%; background:transparent; padding:0 10px 0 0; margin:0; border:0; border-spacing:0;" | style="padding:10px 0; font-family:'DejaVu Sans Serif', sans-serif; vertical-align:top;" | <span style="font-size:25px;"><center>'''МАТИЧЕН ВИКИПЕДИЈАНЕЦ 2026</center>'''</span> <div align="center"> <div style="width:350px; font-size:0px; margin-top:-10px; margin-bottom:20px; -moz-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; -webkit-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9;">&nbsp;</div> <span style="font-size:16px; font-weight;">[[Корисник:Bjankuloski06|'''Bjankuloski06''']]</span> <div style="width:350px; font-size:0px; margin-bottom:20px; -moz-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; -webkit-box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9; box-shadow: 0px 5px 5px -6px #A7D7F9;">&nbsp;</div> </div> '''Овогодинашната тема на програмата „ГЛАМ“ за уредување, соработка и подобрување на содржината на Википедија и нејзините проекти е „Ботаника на Македонија“. Следствено на тоа, приднесите и делувањата на ова поле (оваа програма) е насечно токму кон таа тема. == Резултати == ''' {| class="wikitable" |+ Создадени статии |- ! реден број !! новосоздадена статија |- | 1. || [[Гроздести руеви]] |- | 2. || [[Гроздест руј]] |- | 3. || [[Ф’стак (род)]] |- | 4. || [[Седефчиња]] |- | 5. || [[Седефче (род)]] |- | 6. || [[Целолист]] |- | 7. || [[Русан]] |- | 8. || [[Бел русан]] |- | 9. || [[Клокочки]] |- | 10. || [[Переста клокочка]] |- | 11. || [[Јавори]] |- | 12. || [[Млеч (дрво)]] |- | 14. || [[Клен (дрво)]] |- | 15. || [[Жестил]] |- |} == Поврзано == * [[Википедија:Програма „ГЛАМ“]] [[Категорија:Википедија:Викимедија МКД во 2026 година]] 82jvvikbj9u8yvj4xonxuhqmbstfzqh Евровизија 2027 0 1395209 5562674 5562282 2026-05-23T22:06:21Z Beclievski 9277 /* Список на учесници */ 5562674 wikitext text/x-wiki {{Infobox Eurovision1|name=Избор за песна на Евровизија 2027|semi1=мај 2027|semi2=мај 2027|final=мај 2027|host={{знамеикона|Бугарија}} [[Бугарија]]|entries=7 (досега)|map=ESC 2027 Map.svg|previous=2026|image=United by Music - Обединети од музика [[Податотека:Eurovision_Song_Contest_2025.svg.png|310п]]|venue=Софија*|director=Мартин Грин|emiter=[[Податотека:Logo of BNT (2018-).svg|30px]] [[Бугарска национална телевизија|БНТ]]|vote=Секоја држава/жири доделува по 12, 10, 8–1 бода за нивните 10 најдобри песни.|next=|confirmed=1|past=1|returning={{знамеикона|Македонија}} [[Македонија]]}} '''Избор за песна на Евровизија 2027 година''' ќе биде 71-во издание на [[Евровизија]]. Ќе биде организиран од [[Европски радиодифузен сојуз|Европската радиодифузна унија]] (EBU) и ќе се одржува во [[Бугарија]], после настапот на Дара<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.eurovision.com/stories/dara-wins-the-eurovision-song-contest-2026-for-bulgaria/|title=DARA wins the Eurovision Song Contest 2026 for Bulgaria|date=2026-05-17|work=Eurovision Song Contest|language=en|accessdate=2026-05-17}}</ref> со песната „Бангаранга“ на [[Евровизија 2026|изданието во 2026 година]]. Се очекува натпреварот да се одржи во [[мај]] [[2027]] година. == Локација == (изабраниот град домаќин ќе биде означен со црвена точка) {{Location map many|Бугарија|width=200px|float=left|caption=Локацијата на бугарските градови кои изразиле интерес (во сива боја) |places= | label1=[[Бургас]]|lat1=42.502965|long1=27.470179|position1=left|mark1=Steel pog.svg | label2=[[Софија]]|lat2=42.7|long2=23.33|position2=right|mark2=Steel pog.svg | label3=[[Пловдив]]|lat3=42.1354|long3=24.7453|position3=left|mark3=Steel pog.svg | label4=[[Варна]]|lat4=43.2166|long4=27.9166|position4=left|mark4=Steel pog.svg }} Се очекува настанот да се одржи во [[Софија]], главниот град на Бугарија, но тоа сеуште треба да се потврди. Софија беше домаќин на Детската Евровизија 2015, а прв пат во 2027 и потенцијален домаќин на Евровизија 2027. Градоначалникот на [[Бургас]], Димитар Николов, исто така изразил интерес да биде домаќин на овогодинешното издание на Евровизија. Градоначалникот на Варна, Благомир Коцев исто така изрази интерес за домаќин на Евровизија. ===== Градови кои изразија интерес за домаќинство на натпреварот ===== {| class="wikitable" !Град !Место на одржување !Белешки !<abbr>Реф.</abbr> |- !Бургас |Арена Бургас |Може да собере до 15.000 луѓе за концерти. |<ref>{{Наведено списание|date=2026-05-18|title=Eurovision Song Contest 2027|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Eurovision_Song_Contest_2027&oldid=1354800649|journal=Wikipedia|language=en}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lifestyle.bg/stories/eto-koy-artist-shte-predstavi-balgariya-na-evroviziya-2026.html|title=Ето кой артист ще представи България на Евровизия 2026|last=Нонова|first=Магдалена|date=2026-01-31|work=Lifestyle.bg|language=bulgarian|accessdate=2026-05-18}}</ref> |- !Варна |Конгресна сала |Ноже да собере до 6.000 луѓе за концерти |<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/18/%F0%9F%87%A7%F0%9F%87%AC-eurovision-2027-varna-expresses-interest-in-hosting/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Varna Expresses Interest in Hosting|last=Vecic|first=Tamara|date=2026-05-18|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref> |- !Софија |Арена Софија |Беше домаќин на Детскиот натпревар за песна на Евровизија 2015. Може да собере до 17.906 луѓе за концерти. |<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/17/eurovision-2027-sofia-will-bid-to-host-eurovision/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Mayor Confirms Sofia Will Bid to Host Eurovision|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-17|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref> |- !Пловдив |Колодрума |Може да собере до 7.500 луѓе за концерти. |<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/17/eurovision-2027-plovdiv-intends-to-bid-to-host/|title=🇧🇬 Eurovision 2027: Plovdiv Intends to Bid to Host Eurovision|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-17|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-18}}</ref> |} == Список на учесници == За да се учествува на Евровизискиот натпревар, потребно е национален радиодифузер со [[Европски радиодифузен сојуз|активно членство во ЕБУ]], способен да го прима натпреварот преку Евровизиската мрежа и да го емитува во живо низ целата земја. ЕБУ испраќа покана за учество на натпреварот до сите активни членови. Според состојбата во мај 2026, 5 членки на ЕБУ веќе потврдија дека би учествувале на ова издание на Евровизија, и покрај што официјално не е објавена листата на учесници од страна на ЕБУ. {| class="wikitable mw-collapsible plainrowheaders sticky-header" |+Листа на држави кои изразија интерес за учество ! scope="col" | Земја ! scope="col" | Радиодифузер ! scope="col" | Изведувач ! scope="col" | Песна ! scope="col" | Јазик ! scope="col" | Текстописец(и) ! scope="col" | Ref. |- ! scope="row" |{{Esc|Бугарија}} | [[Бугарска национална телевизија|БНТ]] | | | | |<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://en.euromix.co.il/2026/01/31/surprise-bulgaria-confirms-participation-in-eurovision-2027/|title=Surprise: Bulgaria Confirms Participation in Eurovision 2027!|last=Gaist|first=Ilay|date=2026-01-31|work=EuroMix|language=en-US|accessdate=2026-05-17}}</ref> |- ! scope="row" |{{Esc|Германија}} | SWR | | | | |<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/04/18/germany-confirms-national-selection-for-eurovision-2027/|title=🇩🇪 Germany: SWR Confirms National Selection for Eurovision 2027|last=Granger|first=Anthony|date=2026-04-18|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref> |- ! scope="row" | {{Esc|Данска}} |DR ! colspan="4" |13. февруари 2027 |<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/16/eurovision-2027-what-do-we-know-already/|title=Eurovision 2027: What Do We Know Already?|last=Granger|first=Anthony|date=2026-05-16|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref> |- |{{Esc|Луксембург}} | | | | | |<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://esctoday.com/205390/luxembourg-intends-to-participate-at-eurovision-2027/|title=Luxembourg intends to participate at Eurovision 2027|last=Jiandani|first=Sanjay (Sergio)|date=2026-05-21|work=Eurovision News, Polls and Information by ESCToday|language=en-US|accessdate=2026-05-23}}</ref> |- !{{Esc|Македонија}} |МРТ | | | | |<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://lider.mk/makedonija-se-vraka-na-evrovizija/|title=Македонија се враќа на „Евровизија“|last=Petrovski|first=Aleksandar|date=2026-05-21|work=Радио Лидер|language=mk-MK|accessdate=2026-05-21}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/21/north-macedonia-return-eurovision-confirmed-2027/|title=🇲🇰 North Macedonia: Return to Eurovision Confirmed for 2027|last=Brown|first=Alistair|date=2026-05-21|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-21}}</ref> |- ! scope="row" |{{Esc|Сан Марино}} | SMRTV | | | | |<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/13/san-marino-eurovision-2027-starts-today/|title=🇸🇲 San Marino: Work on Eurovision 2027 Starts Today|last=De-re|first=Julien|date=2026-05-13|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref> |- ! scope="row" |{{Esc|Финска}} | Yle ! colspan="4" |20. февруари 2027 |<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovoix.com/2026/05/12/uuden-musiikin-kilpailu-2027-on-february-20/|title=🇫🇮 Finland: Uuden Musiikin Kilpailu 2027 on February 20|last=Heap|first=Steven|date=2026-05-12|work=Eurovoix|language=en-GB|accessdate=2026-05-17}}</ref> |} ==== Потврдени учесници ==== {{Esc|Бугарија}}- и пред самата победа на минатогодинешниот фестивал, БНТ веќе имаше потврдено дека ќе учествува и на овогодинешното издание на евровизија. {{Esc|Германија}}- SWR потврди дека ќе се одржи избор за песна на Евровизија 2027. {{Esc|Данска}}- Данскиот радиодифусер DR потврду дека ќе продолжи со традиционалниот избор на песна. Тоа ќе биде Данск Мелоди Гранд Прикс (Dansk Melodi Grand Prix), кој ќе се одржи на 13 февруари 2027. {{Esc|Луксембург}}- RTL ја потврди својата посветеност за продолжување на учеството на натпреварот откако Лукс Фриден, премиерот на Луксембург, објави дека има намера да предложи владина поддршка за учество во 2027 година. {{Esc|Македонија}}- на 22.05.2026 година, директорот на Македонската Радио Телевизија, Зоран Ристоски, потврди дека земјата ќе учествува на ова издание на Евровизија. Последно учествуваше во [[Евровизија 2022|2022]]. {{Esc|Финска}}- Yle, финскиот радиодифузер потврди дека ќе продолжи со својот национален избор за песна на Евровизија, кој ќе се одржи на 20 февруари 2027. {{Esc|Сан Марино}}- На 13 мај 2026, SMRTV го потврдија своето учество за Евровизија 2027. ==== Други земји ==== '''{{Esc|Босна и Херцеговина}}– Во мај 2025 година, Лејла А. Бабовиќ, поранешна шефица на делегацијата на Босна и Херцеговина, изјави дека земјата би можела да се врати уште во 2026 година доколку се исплатат долговите на радиодифузерот. Сепак, финансиските проблеми продолжија, при што BHRT должи 100 милиони конвертибилни марки (51,13 милиони евра), откако програмата на BHT1 во февруари 2026 беше ограничена само на информативна програма. На 26 февруари 2026 година, BHRT емитуваше порака со предупредување дека радиодифузерот се наоѓа во „сериозна финансиска и оперативна криза“ и би можел да престане со работа. Во март 2026 година, EBU потврди дека е во „континуирана комуникација“ со раководството на BHRT и босанската влада за да се најде решение, предупредувајќи дека неограниченото продолжување на рокот за отплата на долговите би ја „продолжило неизвесноста и нестабилноста“. Босна и Херцеговина последен пат учествуваше во 2016 година.. '''{{Esc|Велика Британија}}– На 9 август 2024 година, BBC објави дека BBC Studios успешно го задржал договорот за продукција на преносите на Евровизија за Обединетото Кралство до 2028 година. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува. '''{{Esc|Ерменија}}– На 19 октомври 2025 година, Patrick Fiori, кој ја претставуваше Франција во 1993 година, објави дека има намера да ја претставува Ерменија на натпреварот во 2027 година. Ерменскиот радиодифузер AMPTV сè уште нема јавно одговорено на оваа најава. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува. {{знамеикона|Канада}} [[Канада]]– Во ноември 2025 година, Канада изрази интерес за приклучување кон Евровизија, а CBC Television изјави дека ги разгледува можните начини за учество. Откако CBC Television испрати персонал да го следи натпреварот во 2026 година, директорот на натпреварот Мартин Грин јавно ја поздрави можноста Канада да се приклучи на шоуто. Се очекува официјална потврда. '''{{Esc|Србија}}– На 15 септември 2025 година, српскиот радиодифузер RTS ги објави правилата за нивниот национален избор за натпреварот во 2026 година, „Pesma za Evroviziju ’26“ (PzE ’26). Документот вклучуваше правило кое експлицитно наведува дека победникот на PzE ’26 мора да му го предаде трофејот на PzE ’27 на победникот на изданието во 2027 година, со што практично се обезбедува српски претставник за Евровизија 2027. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува. '''{{Esc|Словенија}}– На 9 март 2024 година, Марио Галунич, уредник во словенечкиот радиодифузер RTVSLO, изработи документ со план за враќање на изборот на словенечки претставници преку националниот избор „Evrovizijska Melodija“ од 2025 до 2028 година. И покрај оваа стратегија, RTVSLO одлучи да не учествува во изданието во 2026 година поради учеството на Израел, наведувајќи дека доколку Израел победел во 2026 година, Словенија немало да се врати во 2027 година. '''{{Esc|Украина}}– На 25 февруари 2026 година, шпанскиот радиодифузер RTVE предложи промена на правилата со која се бара формална дискусија во рамките на EBU за можно забранување на учество на земји кои се во активен воен конфликт во 2027 година. Украинскиот радиодифузер Suspilne би можел да биде засегнат од овој предлог, бидејќи земјата е вклучена во руско-украинската војна. '''{{Esc|Унгарија}}– Пред Петер Маѓар да победи на парламентарните избори во Унгарија во 2026 година, тој јавно изјави дека ќе ја врати земјата на Евровизија, предвидувајќи враќање најрано во 2027 година. Официјална одлука сè уште нема; Унгарија последен пат учествуваше во 2019 година. '''{{Esc|Црна Гора}}– Во февруари 2026 година, RTCG објави дека Работилницата за Евровизија 2027, форум за дискутирање и развој на идните планови за натпреварот, ќе се одржи во Тиват, Црна Гора. Официјална потврда за учество во 2027 година сè уште се очекува'''.''' ==== Останати држави кои учествувале во 2026 кои сеуште не се изјасниле: ==== {{colbegin}} {{Multicol}} * '''{{Esc|Албанија}}''' * '''{{Esc|Австралија}}''' * '''{{Esc|Австрија}}''' * '''{{Esc|Азербејџан}}''' * '''{{Esc|Белгија}}''' * '''{{Esc|Хрватска}}''' * '''{{Esc|Кипар}}''' * '''{{Esc|Чешка}}''' * '''{{Esc|Естонија}}''' * '''{{Esc|Франција}}''' * '''{{Esc|Грција}}''' * '''{{Esc|Грузија}}''' * '''{{Esc|Израел}}''' * '''{{Esc|Италија}}''' {{Multicol-break}} * '''{{Esc|Латвија}}''' * '''{{Esc|Литванија}}''' * '''{{Esc|Малта}}''' * '''{{Esc|Молдавија}}''' * '''{{Esc|Норвешка}}''' * '''{{Esc|Полска}}''' * '''{{Esc|Португалија}}''' * '''{{Esc|Романија}}''' * '''{{Esc|Шведска}}''' * '''{{Esc|Швајцарија}}''' * '''{{Esc|Велика Британија}}''' {{Multicol-end}} {{colend}} {{Multicol}} '''Држави кои не учестуваа во 2026, поради учеството на Израел:''' * {{Esc|Ирска}} * {{Esc|Исланд}} * {{Esc|Холандија}} * {{Esc|Шпанија}} {{Multicol-break}} '''Држави кои не учестуваа во 2026''' * {{Esc|Андора}} * {{Esc|Монако}} * {{Esc|Словачка}} * {{Esc|Турција}} {{Multicol-end}} '''Израелско учество''' Шпанскиот радиодифузер RTVE одлучи да не учествува на натпреварот во 2026 година, протестирајќи заедно со радиодифузерите од Исланд, Ирска, Холандија и Словенија поради продолженото учество на Израел во услови на војната во Газа. На 25 февруари 2026 година, RTVE формално побара дискусии во рамките на EBU во врска со можноста земји кои активно учествуваат во воени конфликти да не можат да се натпреваруваат во 2027 година. На 3 мај, директорот на ESC, Мартин Гриин, изрази надеж за време на интервју за холандската информативна програма „Nieuwsuur“ дека радиодифузерите кои го бојкотираа изданието во 2026 година ќе се вратат во 2027 година. Како одговор, RTVE наведе дека ќе процени „дали условите се соодветни“ за идно учество по финалето во 2026 година. Слично на тоа, холандскиот радиодифузер AVROTROS изјави дека чека целосна евалуација на натпреварот во 2026 година пред да коментира за можното учество во 2027 година. На 11 мај, Ynet објави дека биле одржани прелиминарни разговори за можно преместување на Израел во Азиската Евровизија; сепак, Грин категорично го негираше овој глас во интервју за „Het Parool“. За време на програмата пред финалето во 2026 година, портпарол на фламанскиот радиодифузер VRT изјави дека е многу малку веројатно радиодифузерот да учествува во 2027 година во име на Белгија, освен ако EBU не спроведе директно гласање во врска со учеството на Израел. Портпаролот ги опиша шансите VRT да испрати претставник во 2027 година како „мали“, повикувајќи ја EBU да „даде јасна изјава против војната и насилството и во корист на почитувањето на човековите права“. Учеството на Белгија на натпреварот се менува секоја година помеѓу VRT и франкофонскиот радиодифузер RTBF. Радиодифузерите на следните земји објавија официјални изјави во врска со Израел и натпреварот во 2027 година: * '''{{Esc|Белгија}}– За време на воведната програма пред финалето во 2026 година, Јасмин Ван дер Борхт, портпаролка на фламанскиот радиодифузер VRT (кој треба да учествува во 2027 година како дел од годишната ротација со франкофонскиот RTBF), изјави дека е малку веројатно радиодифузерот да го стори тоа освен ако ЕБУ (EBU) не одржи директно гласање за учеството на Израел. Ван дер Борхт изјави дека шансите VRT да испрати свој претставник во 2027 година се „мали“ и ја повика ЕБУ да „даде јасна изјава против војната и насилството и за почитување на човековите права“. * '''{{Esc|Ирска}}– На 19 мај, генералниот директор на RTÉ, Кевин Бакхерст, изјави дека „во моментов нема причина да ја промениме нашата одлука, но ќе ја преиспитаме во наредните месеци“ * '''{{Esc|Словенија}}– На 9 март 2024 година, Марио Галунич, уредник во RTVSLO, изготви документ во кој една од точките беше план за враќање кон избор на словенечки претставници за Евровизија преку националното финале ''Evrovizijska Melodija'' од 2025 до 2028 година. И покрај ова, RTVSLO одлучи да не учествува во 2026 година поради учеството на Израел. Радиодифузерот исто така изјави дека доколку Израел победи во 2026 година, тие нема да се вратат во 2027 година. * '''{{Esc|Холандија}}– На 3 мај 2026 година, директорот на натпреварот Мартин Грин во интервју за информативната програма ''Nieuwsuur'' на NOS изјави дека се надева оти радиодифузерите кои го бојкотираа натпреварот во 2026 година ќе се вратат во 2027 година, што го вклучува и AVROTROS. По финалето во 2026 година, AVROTROS објави дека очекува евалуација на изданието пред да донесе одлука за учество во 2027 година. На 23 мај 2026 година, Omroep Max изрази интерес да го преземе холандското учество на натпреварот доколку AVROTROS не се врати. * '''{{Esc|Шпанија}}– Како одговор на изјавите на Грин за време на интервјуто за ''Nieuwsuur'', RTVE изјави дека ќе испита „дали условите се соодветни“ за идно учество по финалето во 2026 година. == Преглед на натпреварот == === Полуфинале 1 === Првото полуфинале ќе се одржи во мај 2027 година. === Полуфинале 2 === Второто полуфинале ќе се одржи во мај 2027 година. === Финале === Финалето ќе се одржи во мај 2027 година. == Емитувања == Сите емитувачи кои учествуваат можат да изберат да имаат коментатори на лице место или од далечина кои ќе им обезбедат увид и информации за гласањето на нивната локална публика. Иако се обврзани да го емитуваат финалето и полуфиналето во кое гласа нивната земја, повеќето емитувачи ги покриваат сите три емисии. Некои емитувачи кои не учествуваат, исто така, го емитуваат натпреварот. YouTube каналот на Евровизискиот натпревар обезбедува меѓународни преноси во живо без коментари за сите емисии. == Референци == {{Наводи}}{{Евровизија}} 4agor8yqrgsx0f6knqfbsqpk9arwy6z Предлошка:Infobox Eurovision1 10 1395374 5562671 5562276 2026-05-23T21:58:51Z Beclievski 9277 5562671 wikitext text/x-wiki {| class="infobox vevent" style="width:25em; background:#FFFFFF; font-size:90%; border-collapse:separate; border-spacing:0 2px; text-align:center;" |- ! colspan="2" style="background:#BFDFFF; text-align:center; font-size:120%; padding:5px; border-radius:3px;" | ♫ ''{{{name|}}}'' ♫ {{#if:{{{image|}}}| {{!}}- {{!}} colspan="2" style="text-align:center; padding:6px;" {{!}} {{{image}}} }} {{#if:{{{date|}}}{{{semi1|}}}{{{semi2|}}}{{{final|}}}| {{!}}- ! colspan="2" style="background:#BFDFFF; text-align:center; font-size:120%; padding:5px; border-radius:3px;" {{!}} Датум }} {{#if:{{{date|}}}| {{!}}- {{!}} colspan="2" style="text-align:center; padding:6px;" {{!}} {{{date}}} }} {{#if:{{{semi1|}}}| {{!}}- ! style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} Полуфинале 1 {{!}} style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} {{{semi1}}} }} {{#if:{{{semi2|}}}| {{!}}- ! style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} Полуфинале 2 {{!}} style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} {{{semi2}}} }} {{#if:{{{final|}}}| {{!}}- ! style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} Финале {{!}} style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} {{{final}}} }} {{#if:{{{edition|}}}{{{host|}}}{{{venue|}}}{{{presenters|}}}{{{emiter|}}}{{{winner|}}}{{{director|}}}{{{entries|}}}{{{returning|}}}{{{nonparticipating|}}}| {{!}}- ! colspan="2" style="background:#BFDFFF; text-align:center; padding:6px; border-radius:3px;" {{!}} Информации и организација }} {{#if:{{{edition|}}}| {{!}}- ! style="text-align:left; padding:6px; width:40%;" {{!}} Издание {{!}} style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} {{{edition}}} }} {{#if:{{{host|}}}| {{!}}- ! style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} Домаќин {{!}} style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} {{{host}}} }} {{#if:{{{venue|}}}| {{!}}- ! style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} Локација {{!}} style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} {{{venue}}} }} {{#if:{{{presenters|}}}| {{!}}- ! style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} Презентери {{!}} style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} {{{presenters}}} }} {{#if:{{{emiter|}}}| {{!}}- ! style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} Радиодифузер {{!}} style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} {{{emiter}}} }} {{#if:{{{winner|}}}| {{!}}- ! style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} Победничка песна {{!}} style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} {{{winner}}} }} {{#if:{{{director|}}}| {{!}}- ! style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} Режисер {{!}} style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} {{{director}}} }} {{#if:{{{entries|}}}| {{!}}- ! style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} Број на земји {{!}} style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} {{{entries}}} }} {{#if:{{{returning|}}}| {{!}}- ! style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} Држави кои се вратиле {{!}} style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} {{{returning}}} }} {{#if:{{{nonparticipating|}}}| {{!}}- ! style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} Држави кои нема да учествуваат {{!}} style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} {{{nonparticipating}}} }} {{#if:{{{map|}}}| {{!}}- ! colspan="2" style="background:#BFDFFF; text-align:center; padding:2px; border-radius:1px;" {{!}} Карта {{!}}- {{!}} colspan="2" style="text-align:center; padding:1px;" {{!}} [[Податотека:{{{map}}}|250px|center]] {{!}}- {{!}} colspan="2" style="text-align:left; font-size:90%; padding:6px;" {{!}} {{#ifeq:{{{finalists|}}}|1|<span style="color:#2268B1; font-size:18px;">█</span> Финалисти<br/>}} {{#ifeq:{{{notqualified|}}}|1|<span style="color:#941A1A; font-size:18px;">█</span> Не се квалификуваа во финале<br/>}} {{#ifeq:{{{confirmed|}}}|1|<span style="color:#580448; font-size:18px;">█</span> Потврдено учество<br/>}} {{#ifeq:{{{past|}}}|1|<span style="color:#B9B9B9; font-size:18px;">█</span> Не учествуваат оваа година<br/>}} }} {{#if:{{{vote|}}}| {{!}}- ! colspan="2" style="background:#BFDFFF; text-align:center; padding:6px; border-radius:3px;" {{!}} Гласање {{!}}- ! style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} Начин на гласање {{!}} style="text-align:left; padding:6px;" {{!}} {{{vote}}} }} |- | colspan="2" style="text-align:center; padding:6px;" | {{#if:{{{previous|}}}|← [[Евровизија {{{previous}}}|{{{previous}}}]] • }}'''[[Евровизија]]'''{{#if:{{{next|}}}| • [[Евровизија {{{next}}}|{{{next}}}]]}} |} ebp3pe03aubukl1h26bdenvxxnygniy Аљона Мун 0 1395538 5562655 5562051 2026-05-23T20:18:12Z Visem 38553 /* Евровизија */ 5562655 wikitext text/x-wiki '''Аљона Мун (Мунтјану)''' ([[Молдавски јазик|молдавски]]: ''Aliona Munteanu''; родена на 25 мај 1989 година во [[Кишинев]], [[Молдавска ССР]])&nbsp;е [[Молдавија|молдавска]] пејачка. Таа ја претставуваше [[Молдавија на Евровизија|Молдавија]] на [[Евровизија 2013|''Евровизискиот натпревар за песна 2013'']] со песната ''„O mie“,'' а се врати и на ''[[Евровизија 2026|евровизиската сцена во 2026 година]]'' како придружен вокал за учесникот ''Satoshi.'' == Биографија == Аљона Мун е родена на 25 мај 1989 година во [[Кишинев]]. Етничките молдавски песни и приспивни песни што ги пеела нејзината мајка го разбудиле интересот за музика. Уште од детството, Аљона била членка на неколку уметнички групи, каде што изведувала и музика и танц. Во 2010 година, таа учествуваше во втората сезона ''на „Фабрика де Старури“'' (молдавска серија базирана на <nowiki><i id="mwJQ">„Фабрика на ѕвездите</i></nowiki>“), каде што го освои третото место и ја освои титулата фаворит на публиката.<ref>{{Наведено видео|url=https://www.youtube.com/watch?v=p_WCE4Rk71M|title=www.luchianiuc.com/blog - Aliona Munteanu. Fabrica de Staruri 2. Pretendent 14|date=2010-02-13|access-date=2026-05-19}}</ref> == Евровизија == Во 2012 година, Аљона Мун учествуваше на [[Евровизија 2012|''Евровизискиот натпревар'']] во [[Баку]] како придружен вокал со Паша Парфениј, кој го освои 11-то место.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovisionworld.com/eurovision/2012|title=Eurovision 2012 Results: Voting & Points|work=Eurovisionworld|language=en-gb|accessdate=2026-05-19}}</ref> [[Податотека:Aliona_Moon_-_O_Mie_presentation_(English).ogv|лево|мини|267x267пкс| Аљона Мун на Евровизија 2013]] Во 2013 година, Мун ја претставуваше Молдавија на ''[[Евровизија 2013]]'' со песната „O mie“ на нејзиниот мајчин јазик.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovisionworld.com/eurovision/2013/moldova|title=Eurovision 2013 Moldova: Aliona Moon - "O mie"|work=Eurovisionworld|language=en-gb|accessdate=2026-05-19}}</ref> [[Музички продуцент|Продуцент]], [[композитор]] и [[пијанист]] на Аљона Мун на овој натпревар беше Паша Парфениј. Според резултатите од гласањето во финалето, таа го освои 11-то место од 26, добивајќи 71 поен.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovisionworld.com/eurovision/2013|title=Eurovision 2013 Results: Voting & Points|work=Eurovisionworld|language=en-gb|accessdate=2026-05-19}}</ref> [[Податотека:ESC2013_-_Moldova_12.jpg|лево|мини|283x283пкс|Аљона Мун на сцената на Евровизија 2013]] На Евровизија 2026, Аљона Мун беше еден од придружните вокали на учесникот Satoshi '','' кој ја претставуваше Молдавија со песната ''„Viva, Moldova!“'' Откако го освои 4-то место во првото полуфинале<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovisionworld.com/eurovision/2026/semi-final-1|title=Eurovision 2026 Semi-final 1 Results|work=Eurovisionworld|language=en-gb|accessdate=2026-05-19}}</ref>, ''Сатоши'' се пласираше во финалето, каде што го освои 8-мо место, освојувајќи 226 гласа: 43 гласа од жирито и 183 гласа од гледачите.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://eurovisionworld.com/eurovision/2026|title=Eurovision 2026 Results: Voting & Points|work=Eurovisionworld|language=en-gb|accessdate=2026-05-19}}</ref> [[Податотека:Aliona_Moon_Rehearsal_Eurovision_2026_04.jpg|мини|300x300пкс|Аљона Мун на Евровизија 2026]] На Евровизија 2026 беше референца за настапот на Аљона Мун на Евровизија 2013. Во 2013 година, Мун носеше бел фустан кој беше проектиран со различни текстури, вклучувајќи црвена и молња.<ref>{{Наведено видео|url=https://www.youtube.com/watch?v=Y00qlQ-Mpkw|title=How does the dress of Aliona Moon (Moldova) work?|date=2013-05-14|access-date=2026-05-19}}</ref> На кулминацијата на песната, фустанот се шири и расте до 4 метри во висина.<ref>{{Наведено видео|url=https://www.youtube.com/watch?v=xckgLUv73Jc|title=Aliona Moon - O Mie (LIVE) {{!}} Moldova 🇲🇩 {{!}} Grand Final {{!}} Eurovision 2013|date=2013-05-18|access-date=2026-05-19}}</ref> На настапот во 2026 година, Мун беше натерана да носи висок црвен фустан кој беше висок неколку метри, а за време на настапот, целото внимание беше насочено кон Мун 15 секунди.<ref>{{Наведено видео|url=https://www.youtube.com/watch?v=CKV15yxAsIQ|title=Satoshi - Viva, Moldova! (LIVE) {{!}} Moldova 🇲🇩 {{!}} Grand Final {{!}} Eurovision 2026|date=2026-05-16|access-date=2026-05-19}}</ref> == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Родени во 1989 година]] [[Категорија:Родени на 25 мај]] [[Категорија:Музичари]] i7aw19b5izpuowgh3wzlqp5mapa2q1n Бранко Бауер 0 1395613 5562813 5562500 2026-05-24T09:45:22Z P.Nedelkovski 47736 додадена [[Категорија:Југословенски режисери]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5562813 wikitext text/x-wiki {{Infobox person | name = Бранко Бауер<br/>Branko Bauer | image = | birth_name = | birth_date = {{birth date|1921|2|18|df=y}} | birth_place = [[Дубровник]], [[Кралство на Србите, Хрватите и Словенците]] | death_date = {{death date and age|2002|4|11|1921|2|18|df=y}} | death_place = [[Загреб]], [[Република Хрватска]] | years_active = 1950–1982<ref name="filmografija">{{Наведено списание|url=http://www.hfs.hr/doc/ljetopis/hfl30-web.pdf|title=Branko Bauer – filmografija|journal=Hrvatski filmski ljetopis|issue=30|pages=25–28|date=June 2002|publisher=[[Croatian Film Association]], [[Croatian State Archives]] and Croatian Society of Film Critics|location=Zagreb|language=hr|access-date=19 March 2018}}</ref> | occupation = Режисер, сценарист | spouse = | awards = [[Награда „Владимир Назаор“]] за животно остварување во филмот (1980) }} '''Бранко Бауер''' (18 февруари 1921 &#x2013; 11 април 2002) — [[Хрватска|хрватски]] филмски [[режисер]]. Се смета за водечка фигура на класичното наративно кино во хрватската и југословенската кинематографија од 1950-тите. == Животопис == Бауер се заинтересирал за киното уште како ученик. За време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]], тој ги посетувал месните кина во Загреб, кои биле многу популарни за време на нацистичката окупација. Неговиот татко Чедомир Бауер и тој ја криеле нивната еврејска станарка Љерка Фрајбергер од [[Усташи|хрватската усташка]] полиција во 1942 година. Како резултат на овие постапки, [[Јад Вашем]] ги почестил двајцата како [[Праведници меѓу народите]] во 1992 година. Во 1949 година, Бранко почнал да работи во студиото [[Јадран филм|„Јадран филм“]] со седиште во Загреб како режисер на документарни филмови. Неговиот деби игран филм бил детскиот авантуристички филм од 1953 година „''Синиот галеб“'' ''(Sinji galeb)'', кој ја издвоил неговата работа од тогашните југословенски продукции преку живописен визуелен стил и природна глума. == Избрани дела == === ''Не врти се сине'' === Бауер станал еден од најпочитуваните режисери во Југославија по неговиот трет филм, воениот трилер од 1956 година ''[[Не врти се сине (филм)|„Не врти се сине“]]'' (''Ne okreći se sine''). Филмот раскажува приказна за борец на отпорот од Втората светска војна кој бега од воз на пат кон [[Јасеновац (логор)|концентрациониот логор Јасеновац]] и се враќа во Загреб во обид да го пронајде својот син и да им се придружи на [[Југословенски партизани|партизаните]] во хрватската заднина. Сепак, тој сфаќа дека неговиот син е во [[Усташи|усташки]] интернат и дека му е испран мозокот. Јунакот успева да избега од градот со својот син, но во текот на нивното патување, тој е принуден да го лаже својот син за нивните постапки. Филмот е лабаво заснован на трилерот на [[Керол Рид]] ''„Чуден човек“'', а неговата последна сцена - која била и вдахновение за насловот на филмот - била вдахнета од филмот на [[Компанија Волт Дизни|Дизни]] „''[[Бамби|Бамби“]]''.{{Sfn|Pavičić|2004}} === ''Три девојки по име Ана'' === Следниот филм на Бауер бил играниот филм од 1957 година ''[[Само луѓе|„Само луѓе]]'' “ (''Samo ljudi''), [[мелодрама]] вдахновена од филмовите на [[Даглас Серк]]. Филмот доживеал критички неуспех, главно затоа што мелодрамата не се сметала за сериозен жанр во комунистичка Југославија во 1950-тите. По тој филм, Бауер работел за македонска продуцентска компанија и го направи „''[[Три Ани]]“'' (''Tri Ane''; 1959), филм под влијание на [[Неореализам (филм)|неореализмот]], понекогаш споредуван со ''[[Умберто Д|„Умберто Д.“]]'' од [[Виторио де Сика]] . ''„Три Ани“'' раскажува приказна за еден старец кој живее сам верувајќи дека неговата ќерка била убиена во Втората светска војна како дете. Одеднаш, човекот добива информации дека таа можела да преживее и сега веројатно живее како возрасна личност во згрижувачко семејство. Грубото, автентично прикажување на повоената сиромаштија и пониските класи на општеството од страна на Бауер не било добредојдено од страна на власта, а филмот никогаш не бил прикажан во кината, но денес често се смета за „заборавено ремек-дело“ на Бауер и негов најдобар филм. Следните два филма на Бауер биле комерцијално поуспешни - комедијата од 1961 година ''[[Мартин во облаците (филм)|„Мартин во облаците]]'' “ (''Martin u oblacima''); и филмот од 1962 година ''„Прекубројна“'' ( ''Prekobrojna'', 1962), кој ја претставил [[Милена Дравиќ]] како идна југословенска суперѕвезда. === ''Лице в лице'' === Веројатно најпознатиот филм на Бауер е филмот „''[[Лице в лице (филм)|Лице в лице“]]'' од 1963 година (''Licem u lice''), филм кој се смета за прв југословенски политички филм. Раскажува приказна за бунтовнички работник кој го предизвикува управителот за време на состанок на комунистичката партија во огромно градежно претпријатие. Иако првично се сметал за контроверзен поради неговата политичка содржина, филмот на крајот добил поддршка од комунистичките функционери, што меѓу режисерите било разбрано како зелено светло за поотворено прикажување на општествено контроверзни теми. Српскиот режисер [[Живоин Павловиќ (режисер)|Живојин Павловиќ]] рекол дека „''Лице в лице''“ бил „најважниот филм снимен во Југославија до тоа време“.<ref>{{Harvnb|Škrabalo|1998}}, cited in {{Harvnb|Pavičić|2003}}</ref> == Подоцнежна кариера == Во текот на 1960-тите, југословенските филмови се префрлиле на модернизмот, а Бауер не можел да се смести во авторско кино. Во 1960-тите тој режирал два неуспешни модернистички филма, а потоа не можел да добие средства за своите нови кино проекти.{{Sfn|Hribar|2002}} Во текот на 1970-тите, тој ја режирал [[Телевизиска серија|ТВ-серијата]] ''„[[Салашот во Мали Рит (филм)|Салашот во Мали Рит]]''“ (1976), воена драма сместена во [[Војводина]], едно од најзапаметните дела на југословенската телевизија. == Прием кај критиката == Во текот на 1950-тите и 1960-тите, Бауер бил сметан за мајстор на југословенското кино и уживал почит и од владата и од неговите колеги. Иако неговите филмови никогаш не го доведувале во прашање режимот, доминантниот сет вредности во овие филмови бил опишан како „старомоден“ и „буржоаски“: наместо вообичаеното величење на младоста и револуцијата, неговите филмови често ги фалеле пристојните, стари семејства од средната класа. Типичните херои на Бауер ги правеле правилните морални избори, не вдахновени од идеологија, туку водени од чувство на чест. Современиот хрватски режисер Хрвоје Хрибар еднаш напишал дека „Бауер имал чувство за слепата точка на [комунистичката] идеологија, па затоа ги ставал своите филмови на место каде што била што е можно поблиску, а сепак најмалку влијателна“.{{Sfn|Hribar|2002}} {{Sfn|Pavičić|2004}} Сепак, до крајот на 1960-тите и 1970-тите, со подемот на модернистичкото кино, Бауер бил турнат настрана. Кон крајот на 1970-тите, неговите дела беа повторно откриени од младите критичари како еден вид југословенска верзија на старите холивудски мајстори. Словенечкиот филмски историчар [[Стојан Пелко]] во ''Енциклопедијата за руско и источноевропско кино'' на [[Британски филмски институт|Британскиот филмски институт]] напишал дека „Бауер беше за југословенските критичари она што Хокс и Форд беа за француските критичари на Новиот бран“.{{Sfn|Pavičić|2004}} Значително критичкао преиспитување на делото на Бауер се случило од средината на 1980-тите. Во анкетата на критичарите кон крајот на 1990-тите за најголемите хрватски филмски режисери на сите времиња, Бауер го освоил второто место, зад [[Крешо Голик]]. {{Sfn|Kragić|2007}} == Филмографија == === Режија === * [[1953]] — [[Син галеб (филм)|Син галеб]] * [[1955]] — [[Милиони на островот]] * [[1956]] — [[Не врти се сине (филм)|Не врти се сине]] * [[1957]] — [[Само луѓе]] * [[1959]] — [[Три Ани]] * [[1961]] — [[Мартин во облаците (филм)|Мартин во облаците]] * [[1962]] — [[Прекубројната]] * [[1963]] — [[Лице в лице (филм)|Лице в лице]] * [[1964]] — [[Николетина Бурсаќ (филм)|Николетина Бурсаќ]] * [[1965]] — [[Да се дојде и да се остане]] * [[1967]] — [[Четвртиот сопатник]] * [[1975]] — [[Зимување во Јакобсфелд (филм)|Зимовање во Јакобсфелс]] * [[1976]] — [[Салашот во Мали Рит (филм)|Салашот во Мали Рит]] * [[1978]] — [[Бошко Буха (филм)|Бошко Буха]] === Сценарио === * [[1953]] — [[Син галеб (филм)|Син галеб]] * [[1956]] — [[Не врти се сине (филм)|Не врти се сине]] (заедно сo [[Арсен Диклиќ]]) * [[1959]] — [[Три Ани]] (заедно со Арсен Диклиќ) * [[1962]] — [[Прекубројната]] (заедно со [[Крешимир Голик]]) * [[1964]] — [[Николетина Бурсаќ (филм)|Николетина Бурсаќ]] (заедно со [[Бранко Ќопиќ]]) * [[1967]] — [[Четвртиот сопатник]] * [[1975]] — [[Зимување во Јакобсфелд (филм)|Зимовање во Јакобсфелс]] (заедно со Арсен Диклиќ) * [[1976]] — [[Салашот во Мали Рит (филм)|Салашот во Мали Рит]] (заедно со Арсен Диклиќ) == Награди и одликувања == * '''Филмски фестивал во Пула''':<ref>[http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=82 filmski-programi.hr]</ref> ** [[1956]] — [[Златна арена]] за режија на филмот „Не врти се сине“ ** [[1962]] — Награда ЦК на Народната младина на Југославија за режија на филмот „Прекубројната“ ** [[1963]] — Златна арена за режијана филмот „Лице в лице“ ** [[1975]] — Сребрена арена за сценарио на филмот „Зимување во Јакобсфелд“ ** [[1976]] — Бронзана арена за режију и Сребрна арена за сценарио филма „Салаш у Малом риту“ ** [[1980]] — Велика златна арена за целокупни филмски опус и ауторски допринос филму * Републичка награда на [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] „Владимир Назор“ за животно дело * [[Орден на заслуги за народот|Орден на заслуги за народот со сребрен ѕвезда]] * [[Орден на братството и единството|Орден братства и јединства со златен венец]] == Наводи == {{наводи}} == Литература == * {{наведено списание|url=http://www.hfs.hr/doc/ljetopis/hfl30-web.pdf|title=Šesta rola, Kraj|journal=Hrvatski filmski ljetopis|last=Hribar|first=Hrvoje|author-link=Hrvoje Hribar|issue=30|pages=3–7|date=June 2002|publisher=[[Croatian Film Association]], [[Croatian State Archives]] and Croatian Society of Film Critics|location=Zagreb|language=hr|access-date=17 March 2018}} *{{наведено списание | url=http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=108735 | title=Izazovi "Amerike" u hrvatskom filmu i pisanju o filmu – esej o postupnoj realizaciji naslovne metafore | trans-title=The Challenges of "America" in the Croatian Film and Writings on Film – An Essay on Gradual Realisation of the Main Metaphor | last=Kragić | first=Bruno | journal=Dani Hvarskoga kazališta | issue=1 | volume=33 | date=May 2007 | pages=527–536 | language=hr | format=PDF | access-date=9 October 2012 }} * {{наведено списание|url=http://www.hfs.hr/doc/ljetopis/hfl34-web.pdf|title=Igrani filmovi Fadila Hadžića|trans-title=Fadil Hadžić's feature films|journal=Hrvatski filmski ljetopis|last=Pavičić|first=Jurica|author-link=Jurica Pavičić|volume=9|issue=34|pages=3–38|date=June 2003|publisher=[[Croatian Film Association]], [[Croatian State Archives]] and Croatian Society of Film Critics|location=Zagreb|language=hr|access-date=12 November 2014}} * {{наведено списание|url=http://www.hfs.hr/doc/ljetopis/hfl37-web.pdf|title=Žanr i ideologija u filmu ''Ne okreći se sine''|journal=Hrvatski filmski ljetopis|last=Pavičić|first=Jurica|author-link=Jurica Pavičić|issue=37|pages=63–72|date=March 2004|publisher=[[Croatian Film Association]], [[Croatian State Archives]] and Croatian Society of Film Critics|location=Zagreb|language=hr|access-date=17 March 2018}} * {{наведена книга|last=Škrabalo|first=Ivo|author-link=Ivo Škrabalo|title=101 godina hrvatskog filma, 1896-1997|publisher=NZ Globus|location=Zagreb|year=1998|language=hr}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|id=0061763|name=Бранко Бауер}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Бауер, Бранко}} [[Категорија:Хрватски сценаристи]] [[Категорија:Погребани на гробиштата „Мирогој“]] [[Категорија:Луѓе од Дубровник]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Починати во 2002 година]] [[Категорија:Родени во 1921 година]] [[Категорија:Статии со извори на српски (sr)]] [[Категорија:Статии со извори на хрватски (hr)]] [[Категорија:Статии со hCards]] [[Категорија:Југословенски режисери]] 02yjno5rr6e7xilri3ef34qoohjbxsd 5562814 5562813 2026-05-24T09:47:08Z P.Nedelkovski 47736 /* Литература */ 5562814 wikitext text/x-wiki {{Infobox person | name = Бранко Бауер<br/>Branko Bauer | image = | birth_name = | birth_date = {{birth date|1921|2|18|df=y}} | birth_place = [[Дубровник]], [[Кралство на Србите, Хрватите и Словенците]] | death_date = {{death date and age|2002|4|11|1921|2|18|df=y}} | death_place = [[Загреб]], [[Република Хрватска]] | years_active = 1950–1982<ref name="filmografija">{{Наведено списание|url=http://www.hfs.hr/doc/ljetopis/hfl30-web.pdf|title=Branko Bauer – filmografija|journal=Hrvatski filmski ljetopis|issue=30|pages=25–28|date=June 2002|publisher=[[Croatian Film Association]], [[Croatian State Archives]] and Croatian Society of Film Critics|location=Zagreb|language=hr|access-date=19 March 2018}}</ref> | occupation = Режисер, сценарист | spouse = | awards = [[Награда „Владимир Назаор“]] за животно остварување во филмот (1980) }} '''Бранко Бауер''' (18 февруари 1921 &#x2013; 11 април 2002) — [[Хрватска|хрватски]] филмски [[режисер]]. Се смета за водечка фигура на класичното наративно кино во хрватската и југословенската кинематографија од 1950-тите. == Животопис == Бауер се заинтересирал за киното уште како ученик. За време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]], тој ги посетувал месните кина во Загреб, кои биле многу популарни за време на нацистичката окупација. Неговиот татко Чедомир Бауер и тој ја криеле нивната еврејска станарка Љерка Фрајбергер од [[Усташи|хрватската усташка]] полиција во 1942 година. Како резултат на овие постапки, [[Јад Вашем]] ги почестил двајцата како [[Праведници меѓу народите]] во 1992 година. Во 1949 година, Бранко почнал да работи во студиото [[Јадран филм|„Јадран филм“]] со седиште во Загреб како режисер на документарни филмови. Неговиот деби игран филм бил детскиот авантуристички филм од 1953 година „''Синиот галеб“'' ''(Sinji galeb)'', кој ја издвоил неговата работа од тогашните југословенски продукции преку живописен визуелен стил и природна глума. == Избрани дела == === ''Не врти се сине'' === Бауер станал еден од најпочитуваните режисери во Југославија по неговиот трет филм, воениот трилер од 1956 година ''[[Не врти се сине (филм)|„Не врти се сине“]]'' (''Ne okreći se sine''). Филмот раскажува приказна за борец на отпорот од Втората светска војна кој бега од воз на пат кон [[Јасеновац (логор)|концентрациониот логор Јасеновац]] и се враќа во Загреб во обид да го пронајде својот син и да им се придружи на [[Југословенски партизани|партизаните]] во хрватската заднина. Сепак, тој сфаќа дека неговиот син е во [[Усташи|усташки]] интернат и дека му е испран мозокот. Јунакот успева да избега од градот со својот син, но во текот на нивното патување, тој е принуден да го лаже својот син за нивните постапки. Филмот е лабаво заснован на трилерот на [[Керол Рид]] ''„Чуден човек“'', а неговата последна сцена - која била и вдахновение за насловот на филмот - била вдахнета од филмот на [[Компанија Волт Дизни|Дизни]] „''[[Бамби|Бамби“]]''.{{Sfn|Pavičić|2004}} === ''Три девојки по име Ана'' === Следниот филм на Бауер бил играниот филм од 1957 година ''[[Само луѓе|„Само луѓе]]'' “ (''Samo ljudi''), [[мелодрама]] вдахновена од филмовите на [[Даглас Серк]]. Филмот доживеал критички неуспех, главно затоа што мелодрамата не се сметала за сериозен жанр во комунистичка Југославија во 1950-тите. По тој филм, Бауер работел за македонска продуцентска компанија и го направи „''[[Три Ани]]“'' (''Tri Ane''; 1959), филм под влијание на [[Неореализам (филм)|неореализмот]], понекогаш споредуван со ''[[Умберто Д|„Умберто Д.“]]'' од [[Виторио де Сика]] . ''„Три Ани“'' раскажува приказна за еден старец кој живее сам верувајќи дека неговата ќерка била убиена во Втората светска војна како дете. Одеднаш, човекот добива информации дека таа можела да преживее и сега веројатно живее како возрасна личност во згрижувачко семејство. Грубото, автентично прикажување на повоената сиромаштија и пониските класи на општеството од страна на Бауер не било добредојдено од страна на власта, а филмот никогаш не бил прикажан во кината, но денес често се смета за „заборавено ремек-дело“ на Бауер и негов најдобар филм. Следните два филма на Бауер биле комерцијално поуспешни - комедијата од 1961 година ''[[Мартин во облаците (филм)|„Мартин во облаците]]'' “ (''Martin u oblacima''); и филмот од 1962 година ''„Прекубројна“'' ( ''Prekobrojna'', 1962), кој ја претставил [[Милена Дравиќ]] како идна југословенска суперѕвезда. === ''Лице в лице'' === Веројатно најпознатиот филм на Бауер е филмот „''[[Лице в лице (филм)|Лице в лице“]]'' од 1963 година (''Licem u lice''), филм кој се смета за прв југословенски политички филм. Раскажува приказна за бунтовнички работник кој го предизвикува управителот за време на состанок на комунистичката партија во огромно градежно претпријатие. Иако првично се сметал за контроверзен поради неговата политичка содржина, филмот на крајот добил поддршка од комунистичките функционери, што меѓу режисерите било разбрано како зелено светло за поотворено прикажување на општествено контроверзни теми. Српскиот режисер [[Живоин Павловиќ (режисер)|Живојин Павловиќ]] рекол дека „''Лице в лице''“ бил „најважниот филм снимен во Југославија до тоа време“.<ref>{{Harvnb|Škrabalo|1998}}, cited in {{Harvnb|Pavičić|2003}}</ref> == Подоцнежна кариера == Во текот на 1960-тите, југословенските филмови се префрлиле на модернизмот, а Бауер не можел да се смести во авторско кино. Во 1960-тите тој режирал два неуспешни модернистички филма, а потоа не можел да добие средства за своите нови кино проекти.{{Sfn|Hribar|2002}} Во текот на 1970-тите, тој ја режирал [[Телевизиска серија|ТВ-серијата]] ''„[[Салашот во Мали Рит (филм)|Салашот во Мали Рит]]''“ (1976), воена драма сместена во [[Војводина]], едно од најзапаметните дела на југословенската телевизија. == Прием кај критиката == Во текот на 1950-тите и 1960-тите, Бауер бил сметан за мајстор на југословенското кино и уживал почит и од владата и од неговите колеги. Иако неговите филмови никогаш не го доведувале во прашање режимот, доминантниот сет вредности во овие филмови бил опишан како „старомоден“ и „буржоаски“: наместо вообичаеното величење на младоста и револуцијата, неговите филмови често ги фалеле пристојните, стари семејства од средната класа. Типичните херои на Бауер ги правеле правилните морални избори, не вдахновени од идеологија, туку водени од чувство на чест. Современиот хрватски режисер Хрвоје Хрибар еднаш напишал дека „Бауер имал чувство за слепата точка на [комунистичката] идеологија, па затоа ги ставал своите филмови на место каде што била што е можно поблиску, а сепак најмалку влијателна“.{{Sfn|Hribar|2002}} {{Sfn|Pavičić|2004}} Сепак, до крајот на 1960-тите и 1970-тите, со подемот на модернистичкото кино, Бауер бил турнат настрана. Кон крајот на 1970-тите, неговите дела беа повторно откриени од младите критичари како еден вид југословенска верзија на старите холивудски мајстори. Словенечкиот филмски историчар [[Стојан Пелко]] во ''Енциклопедијата за руско и источноевропско кино'' на [[Британски филмски институт|Британскиот филмски институт]] напишал дека „Бауер беше за југословенските критичари она што Хокс и Форд беа за француските критичари на Новиот бран“.{{Sfn|Pavičić|2004}} Значително критичкао преиспитување на делото на Бауер се случило од средината на 1980-тите. Во анкетата на критичарите кон крајот на 1990-тите за најголемите хрватски филмски режисери на сите времиња, Бауер го освоил второто место, зад [[Крешо Голик]]. {{Sfn|Kragić|2007}} == Филмографија == === Режија === * [[1953]] — [[Син галеб (филм)|Син галеб]] * [[1955]] — [[Милиони на островот]] * [[1956]] — [[Не врти се сине (филм)|Не врти се сине]] * [[1957]] — [[Само луѓе]] * [[1959]] — [[Три Ани]] * [[1961]] — [[Мартин во облаците (филм)|Мартин во облаците]] * [[1962]] — [[Прекубројната]] * [[1963]] — [[Лице в лице (филм)|Лице в лице]] * [[1964]] — [[Николетина Бурсаќ (филм)|Николетина Бурсаќ]] * [[1965]] — [[Да се дојде и да се остане]] * [[1967]] — [[Четвртиот сопатник]] * [[1975]] — [[Зимување во Јакобсфелд (филм)|Зимовање во Јакобсфелс]] * [[1976]] — [[Салашот во Мали Рит (филм)|Салашот во Мали Рит]] * [[1978]] — [[Бошко Буха (филм)|Бошко Буха]] === Сценарио === * [[1953]] — [[Син галеб (филм)|Син галеб]] * [[1956]] — [[Не врти се сине (филм)|Не врти се сине]] (заедно сo [[Арсен Диклиќ]]) * [[1959]] — [[Три Ани]] (заедно со Арсен Диклиќ) * [[1962]] — [[Прекубројната]] (заедно со [[Крешимир Голик]]) * [[1964]] — [[Николетина Бурсаќ (филм)|Николетина Бурсаќ]] (заедно со [[Бранко Ќопиќ]]) * [[1967]] — [[Четвртиот сопатник]] * [[1975]] — [[Зимување во Јакобсфелд (филм)|Зимовање во Јакобсфелс]] (заедно со Арсен Диклиќ) * [[1976]] — [[Салашот во Мали Рит (филм)|Салашот во Мали Рит]] (заедно со Арсен Диклиќ) == Награди и одликувања == * '''Филмски фестивал во Пула''':<ref>[http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=82 filmski-programi.hr]</ref> ** [[1956]] — [[Златна арена]] за режија на филмот „Не врти се сине“ ** [[1962]] — Награда ЦК на Народната младина на Југославија за режија на филмот „Прекубројната“ ** [[1963]] — Златна арена за режијана филмот „Лице в лице“ ** [[1975]] — Сребрена арена за сценарио на филмот „Зимување во Јакобсфелд“ ** [[1976]] — Бронзана арена за режију и Сребрна арена за сценарио филма „Салаш у Малом риту“ ** [[1980]] — Велика златна арена за целокупни филмски опус и ауторски допринос филму * Републичка награда на [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] „Владимир Назор“ за животно дело * [[Орден на заслуги за народот|Орден на заслуги за народот со сребрен ѕвезда]] * [[Орден на братството и единството|Орден братства и јединства со златен венец]] == Наводи == {{наводи}} == Литература == * {{наведено списание|url=http://www.hfs.hr/doc/ljetopis/hfl30-web.pdf|title=Šesta rola, Kraj|journal=Hrvatski filmski ljetopis|last=Hribar|first=Hrvoje|author-link=Hrvoje Hribar|issue=30|pages=3–7|date=June 2002|publisher=Croatian Film Association, Croatian State Archives and Croatian Society of Film Critics|location=Zagreb|language=hr|access-date=17 March 2018}} *{{наведено списание | url=http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=108735 | title=Izazovi "Amerike" u hrvatskom filmu i pisanju o filmu – esej o postupnoj realizaciji naslovne metafore | trans-title=The Challenges of "America" in the Croatian Film and Writings on Film – An Essay on Gradual Realisation of the Main Metaphor | last=Kragić | first=Bruno | journal=Dani Hvarskoga kazališta | issue=1 | volume=33 | date=May 2007 | pages=527–536 | language=hr | format=PDF | access-date=9 October 2012 }} * {{наведено списание|url=http://www.hfs.hr/doc/ljetopis/hfl34-web.pdf|title=Igrani filmovi Fadila Hadžića|trans-title=Fadil Hadžić's feature films|journal=Hrvatski filmski ljetopis|last=Pavičić|first=Jurica|author-link=|volume=9|issue=34|pages=3–38|date=June 2003|publisher=Croatian Film Association, Croatian State Archives and Croatian Society of Film Critics|location=Zagreb|language=hr|access-date=12 November 2014}} * {{наведено списание|url=http://www.hfs.hr/doc/ljetopis/hfl37-web.pdf|title=Žanr i ideologija u filmu ''Ne okreći se sine''|journal=Hrvatski filmski ljetopis|last=Pavičić|first=Jurica|author-link=|issue=37|pages=63–72|date=March 2004|publisher=Croatian Film Association, Croatian State Archives and Croatian Society of Film Critics|location=Zagreb|language=hr|access-date=17 March 2018}} * {{наведена книга|last=Škrabalo|first=Ivo|author-link=|title=101 godina hrvatskog filma, 1896-1997|publisher=NZ Globus|location=Zagreb|year=1998|language=hr}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|id=0061763|name=Бранко Бауер}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Бауер, Бранко}} [[Категорија:Хрватски сценаристи]] [[Категорија:Погребани на гробиштата „Мирогој“]] [[Категорија:Луѓе од Дубровник]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Починати во 2002 година]] [[Категорија:Родени во 1921 година]] [[Категорија:Статии со извори на српски (sr)]] [[Категорија:Статии со извори на хрватски (hr)]] [[Категорија:Статии со hCards]] [[Категорија:Југословенски режисери]] pvpu4d7pbwts7ft6x4hwqq4gz1494gt 5562815 5562814 2026-05-24T09:47:33Z P.Nedelkovski 47736 /* Литература */ 5562815 wikitext text/x-wiki {{Infobox person | name = Бранко Бауер<br/>Branko Bauer | image = | birth_name = | birth_date = {{birth date|1921|2|18|df=y}} | birth_place = [[Дубровник]], [[Кралство на Србите, Хрватите и Словенците]] | death_date = {{death date and age|2002|4|11|1921|2|18|df=y}} | death_place = [[Загреб]], [[Република Хрватска]] | years_active = 1950–1982<ref name="filmografija">{{Наведено списание|url=http://www.hfs.hr/doc/ljetopis/hfl30-web.pdf|title=Branko Bauer – filmografija|journal=Hrvatski filmski ljetopis|issue=30|pages=25–28|date=June 2002|publisher=[[Croatian Film Association]], [[Croatian State Archives]] and Croatian Society of Film Critics|location=Zagreb|language=hr|access-date=19 March 2018}}</ref> | occupation = Режисер, сценарист | spouse = | awards = [[Награда „Владимир Назаор“]] за животно остварување во филмот (1980) }} '''Бранко Бауер''' (18 февруари 1921 &#x2013; 11 април 2002) — [[Хрватска|хрватски]] филмски [[режисер]]. Се смета за водечка фигура на класичното наративно кино во хрватската и југословенската кинематографија од 1950-тите. == Животопис == Бауер се заинтересирал за киното уште како ученик. За време на [[Втора светска војна|Втората светска војна]], тој ги посетувал месните кина во Загреб, кои биле многу популарни за време на нацистичката окупација. Неговиот татко Чедомир Бауер и тој ја криеле нивната еврејска станарка Љерка Фрајбергер од [[Усташи|хрватската усташка]] полиција во 1942 година. Како резултат на овие постапки, [[Јад Вашем]] ги почестил двајцата како [[Праведници меѓу народите]] во 1992 година. Во 1949 година, Бранко почнал да работи во студиото [[Јадран филм|„Јадран филм“]] со седиште во Загреб како режисер на документарни филмови. Неговиот деби игран филм бил детскиот авантуристички филм од 1953 година „''Синиот галеб“'' ''(Sinji galeb)'', кој ја издвоил неговата работа од тогашните југословенски продукции преку живописен визуелен стил и природна глума. == Избрани дела == === ''Не врти се сине'' === Бауер станал еден од најпочитуваните режисери во Југославија по неговиот трет филм, воениот трилер од 1956 година ''[[Не врти се сине (филм)|„Не врти се сине“]]'' (''Ne okreći se sine''). Филмот раскажува приказна за борец на отпорот од Втората светска војна кој бега од воз на пат кон [[Јасеновац (логор)|концентрациониот логор Јасеновац]] и се враќа во Загреб во обид да го пронајде својот син и да им се придружи на [[Југословенски партизани|партизаните]] во хрватската заднина. Сепак, тој сфаќа дека неговиот син е во [[Усташи|усташки]] интернат и дека му е испран мозокот. Јунакот успева да избега од градот со својот син, но во текот на нивното патување, тој е принуден да го лаже својот син за нивните постапки. Филмот е лабаво заснован на трилерот на [[Керол Рид]] ''„Чуден човек“'', а неговата последна сцена - која била и вдахновение за насловот на филмот - била вдахнета од филмот на [[Компанија Волт Дизни|Дизни]] „''[[Бамби|Бамби“]]''.{{Sfn|Pavičić|2004}} === ''Три девојки по име Ана'' === Следниот филм на Бауер бил играниот филм од 1957 година ''[[Само луѓе|„Само луѓе]]'' “ (''Samo ljudi''), [[мелодрама]] вдахновена од филмовите на [[Даглас Серк]]. Филмот доживеал критички неуспех, главно затоа што мелодрамата не се сметала за сериозен жанр во комунистичка Југославија во 1950-тите. По тој филм, Бауер работел за македонска продуцентска компанија и го направи „''[[Три Ани]]“'' (''Tri Ane''; 1959), филм под влијание на [[Неореализам (филм)|неореализмот]], понекогаш споредуван со ''[[Умберто Д|„Умберто Д.“]]'' од [[Виторио де Сика]] . ''„Три Ани“'' раскажува приказна за еден старец кој живее сам верувајќи дека неговата ќерка била убиена во Втората светска војна како дете. Одеднаш, човекот добива информации дека таа можела да преживее и сега веројатно живее како возрасна личност во згрижувачко семејство. Грубото, автентично прикажување на повоената сиромаштија и пониските класи на општеството од страна на Бауер не било добредојдено од страна на власта, а филмот никогаш не бил прикажан во кината, но денес често се смета за „заборавено ремек-дело“ на Бауер и негов најдобар филм. Следните два филма на Бауер биле комерцијално поуспешни - комедијата од 1961 година ''[[Мартин во облаците (филм)|„Мартин во облаците]]'' “ (''Martin u oblacima''); и филмот од 1962 година ''„Прекубројна“'' ( ''Prekobrojna'', 1962), кој ја претставил [[Милена Дравиќ]] како идна југословенска суперѕвезда. === ''Лице в лице'' === Веројатно најпознатиот филм на Бауер е филмот „''[[Лице в лице (филм)|Лице в лице“]]'' од 1963 година (''Licem u lice''), филм кој се смета за прв југословенски политички филм. Раскажува приказна за бунтовнички работник кој го предизвикува управителот за време на состанок на комунистичката партија во огромно градежно претпријатие. Иако првично се сметал за контроверзен поради неговата политичка содржина, филмот на крајот добил поддршка од комунистичките функционери, што меѓу режисерите било разбрано како зелено светло за поотворено прикажување на општествено контроверзни теми. Српскиот режисер [[Живоин Павловиќ (режисер)|Живојин Павловиќ]] рекол дека „''Лице в лице''“ бил „најважниот филм снимен во Југославија до тоа време“.<ref>{{Harvnb|Škrabalo|1998}}, cited in {{Harvnb|Pavičić|2003}}</ref> == Подоцнежна кариера == Во текот на 1960-тите, југословенските филмови се префрлиле на модернизмот, а Бауер не можел да се смести во авторско кино. Во 1960-тите тој режирал два неуспешни модернистички филма, а потоа не можел да добие средства за своите нови кино проекти.{{Sfn|Hribar|2002}} Во текот на 1970-тите, тој ја режирал [[Телевизиска серија|ТВ-серијата]] ''„[[Салашот во Мали Рит (филм)|Салашот во Мали Рит]]''“ (1976), воена драма сместена во [[Војводина]], едно од најзапаметните дела на југословенската телевизија. == Прием кај критиката == Во текот на 1950-тите и 1960-тите, Бауер бил сметан за мајстор на југословенското кино и уживал почит и од владата и од неговите колеги. Иако неговите филмови никогаш не го доведувале во прашање режимот, доминантниот сет вредности во овие филмови бил опишан како „старомоден“ и „буржоаски“: наместо вообичаеното величење на младоста и револуцијата, неговите филмови често ги фалеле пристојните, стари семејства од средната класа. Типичните херои на Бауер ги правеле правилните морални избори, не вдахновени од идеологија, туку водени од чувство на чест. Современиот хрватски режисер Хрвоје Хрибар еднаш напишал дека „Бауер имал чувство за слепата точка на [комунистичката] идеологија, па затоа ги ставал своите филмови на место каде што била што е можно поблиску, а сепак најмалку влијателна“.{{Sfn|Hribar|2002}} {{Sfn|Pavičić|2004}} Сепак, до крајот на 1960-тите и 1970-тите, со подемот на модернистичкото кино, Бауер бил турнат настрана. Кон крајот на 1970-тите, неговите дела беа повторно откриени од младите критичари како еден вид југословенска верзија на старите холивудски мајстори. Словенечкиот филмски историчар [[Стојан Пелко]] во ''Енциклопедијата за руско и источноевропско кино'' на [[Британски филмски институт|Британскиот филмски институт]] напишал дека „Бауер беше за југословенските критичари она што Хокс и Форд беа за француските критичари на Новиот бран“.{{Sfn|Pavičić|2004}} Значително критичкао преиспитување на делото на Бауер се случило од средината на 1980-тите. Во анкетата на критичарите кон крајот на 1990-тите за најголемите хрватски филмски режисери на сите времиња, Бауер го освоил второто место, зад [[Крешо Голик]]. {{Sfn|Kragić|2007}} == Филмографија == === Режија === * [[1953]] — [[Син галеб (филм)|Син галеб]] * [[1955]] — [[Милиони на островот]] * [[1956]] — [[Не врти се сине (филм)|Не врти се сине]] * [[1957]] — [[Само луѓе]] * [[1959]] — [[Три Ани]] * [[1961]] — [[Мартин во облаците (филм)|Мартин во облаците]] * [[1962]] — [[Прекубројната]] * [[1963]] — [[Лице в лице (филм)|Лице в лице]] * [[1964]] — [[Николетина Бурсаќ (филм)|Николетина Бурсаќ]] * [[1965]] — [[Да се дојде и да се остане]] * [[1967]] — [[Четвртиот сопатник]] * [[1975]] — [[Зимување во Јакобсфелд (филм)|Зимовање во Јакобсфелс]] * [[1976]] — [[Салашот во Мали Рит (филм)|Салашот во Мали Рит]] * [[1978]] — [[Бошко Буха (филм)|Бошко Буха]] === Сценарио === * [[1953]] — [[Син галеб (филм)|Син галеб]] * [[1956]] — [[Не врти се сине (филм)|Не врти се сине]] (заедно сo [[Арсен Диклиќ]]) * [[1959]] — [[Три Ани]] (заедно со Арсен Диклиќ) * [[1962]] — [[Прекубројната]] (заедно со [[Крешимир Голик]]) * [[1964]] — [[Николетина Бурсаќ (филм)|Николетина Бурсаќ]] (заедно со [[Бранко Ќопиќ]]) * [[1967]] — [[Четвртиот сопатник]] * [[1975]] — [[Зимување во Јакобсфелд (филм)|Зимовање во Јакобсфелс]] (заедно со Арсен Диклиќ) * [[1976]] — [[Салашот во Мали Рит (филм)|Салашот во Мали Рит]] (заедно со Арсен Диклиќ) == Награди и одликувања == * '''Филмски фестивал во Пула''':<ref>[http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=82 filmski-programi.hr]</ref> ** [[1956]] — [[Златна арена]] за режија на филмот „Не врти се сине“ ** [[1962]] — Награда ЦК на Народната младина на Југославија за режија на филмот „Прекубројната“ ** [[1963]] — Златна арена за режијана филмот „Лице в лице“ ** [[1975]] — Сребрена арена за сценарио на филмот „Зимување во Јакобсфелд“ ** [[1976]] — Бронзана арена за режију и Сребрна арена за сценарио филма „Салаш у Малом риту“ ** [[1980]] — Велика златна арена за целокупни филмски опус и ауторски допринос филму * Републичка награда на [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] „Владимир Назор“ за животно дело * [[Орден на заслуги за народот|Орден на заслуги за народот со сребрен ѕвезда]] * [[Орден на братството и единството|Орден братства и јединства со златен венец]] == Наводи == {{наводи}} == Литература == * {{наведено списание|url=http://www.hfs.hr/doc/ljetopis/hfl30-web.pdf|title=Šesta rola, Kraj|journal=Hrvatski filmski ljetopis|last=Hribar|first=Hrvoje|author-link=|issue=30|pages=3–7|date=June 2002|publisher=Croatian Film Association, Croatian State Archives and Croatian Society of Film Critics|location=Zagreb|language=hr|access-date=17 March 2018}} *{{наведено списание | url=http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=108735 | title=Izazovi "Amerike" u hrvatskom filmu i pisanju o filmu – esej o postupnoj realizaciji naslovne metafore | trans-title=The Challenges of "America" in the Croatian Film and Writings on Film – An Essay on Gradual Realisation of the Main Metaphor | last=Kragić | first=Bruno | journal=Dani Hvarskoga kazališta | issue=1 | volume=33 | date=May 2007 | pages=527–536 | language=hr | format=PDF | access-date=9 October 2012 }} * {{наведено списание|url=http://www.hfs.hr/doc/ljetopis/hfl34-web.pdf|title=Igrani filmovi Fadila Hadžića|trans-title=Fadil Hadžić's feature films|journal=Hrvatski filmski ljetopis|last=Pavičić|first=Jurica|author-link=|volume=9|issue=34|pages=3–38|date=June 2003|publisher=Croatian Film Association, Croatian State Archives and Croatian Society of Film Critics|location=Zagreb|language=hr|access-date=12 November 2014}} * {{наведено списание|url=http://www.hfs.hr/doc/ljetopis/hfl37-web.pdf|title=Žanr i ideologija u filmu ''Ne okreći se sine''|journal=Hrvatski filmski ljetopis|last=Pavičić|first=Jurica|author-link=|issue=37|pages=63–72|date=March 2004|publisher=Croatian Film Association, Croatian State Archives and Croatian Society of Film Critics|location=Zagreb|language=hr|access-date=17 March 2018}} * {{наведена книга|last=Škrabalo|first=Ivo|author-link=|title=101 godina hrvatskog filma, 1896-1997|publisher=NZ Globus|location=Zagreb|year=1998|language=hr}} == Надворешни врски == * {{IMDb name|id=0061763|name=Бранко Бауер}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Бауер, Бранко}} [[Категорија:Хрватски сценаристи]] [[Категорија:Погребани на гробиштата „Мирогој“]] [[Категорија:Луѓе од Дубровник]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Починати во 2002 година]] [[Категорија:Родени во 1921 година]] [[Категорија:Статии со извори на српски (sr)]] [[Категорија:Статии со извори на хрватски (hr)]] [[Категорија:Статии со hCards]] [[Категорија:Југословенски режисери]] 9bgzrnnwe5qw02vidr4ea84ab6ig8d7 Рајко Грлиќ 0 1395615 5562811 5562506 2026-05-24T09:44:40Z P.Nedelkovski 47736 додадена [[Категорија:Југословенски режисери]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5562811 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност | name = Рајко Грлиќ<br/>Rajko Grlić | image = Rajko Grilić 280508.jpg | caption = <small>Грлиќ на премиерата ''[[Не е крај]]'' во мај 2008.</small> | image_size= 250px | birthname = | birth_date = {{Birth date and age|1947|9|2|df=y}} | birth_place = [[Загреб]], [[НР Хрватска]], [[ФНР Југославија]] | parents = {{plainlist| *[[Данко Грлиќ]] *[[Ева Грлиќ|Ева Израел]]}} | death_date = | death_place = | yearsactive = 1974 – до денес | awards = '''[[Златна палма (Кан)|Златна палма во Кан]]'''<br />'''Номиниран''' 1978 ''Браво маестро''<br />'''[[Златна арена за режија]]'''<br />1984 ''Во челустите на животот''<br />'''[[Токиски меѓународен филмски фестивал|Токиска голема награда]]'''<br />1989 ''Летото на белите рози''<br />'''[[Меѓународен филмски фестивал во Сан Себастијан|Златна школка на Сан Себастијан]]'''<br />'''Номиниран''' 2006 ''Караула'' }} '''Рајко Грлиќ''' (роден на 2 септември 1947 година) — [[Хрватска|хрватски]] [[филмски режисер]], продуцент и сценарист. Тој е професор по [[филмска теорија]] на [[Универзитет Охајо|Универзитетот во Охајо]] и уметнички директор на [[Мотовунски филмски фестивал|Мотовунскиот филмски фестивал]] во [[Мотовун]], [[Хрватска]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.finearts.ohio.edu/film/pages/fac-staff/rajko_grlic.htm|title=:: School of Film @ Ohio University – Rajko Grlic ::|work=finearts.ohio.edu|archive-url=https://web.archive.org/web/20060902072054/http://www.finearts.ohio.edu/film/pages/fac-staff/rajko_grlic.htm|archive-date=2006-09-02}}</ref> == Животопис == Рајко Грлиќ е роден во 1947 година во [[Загреб]], [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]]. Неговиот татко бил [[Данко Грлиќ]], познат хрватски филозоф. Семејството на Грлиќ (Герлих) по таткова страна дошло во Загреб од [[Шварцвалд]], [[Германија]] во 19 век, додека неговата мајка Ева (моминско Израел) била од еврејско семејство од Сараево.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.blic.rs/Kultura/48182/U-Beograd--rado-dolazim|title=U Beograd rado dolazim|last=Šuvar|first=Mira|date=6 July 2008|access-date=2013-01-18|publisher=[[Blic]]|language=sr}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.6yka.com/novost/87278/rajko-grlic-pizdarija-je-kad-danas-vele-da-se-nije-smjelo-slaviti-bozic.-cak-smo-ga-i-mi-ateisti-slavili|title=Rajko Grlić: Pizdarija je kad danas vele da se nije smjelo slaviti Božić.|date=16 August 2015|access-date=2015-08-16|publisher=[[Buka (magazine)|Buka]]|language=sr}}</ref> Дипломирал на Филмскиот факултет при Академијата за сценски уметности во Прага (FAMU) <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://oak.cats.ohiou.edu/~grlic/bio.html|title=Rajko Grlic|archive-url=https://web.archive.org/web/20081230223714/http://oak.cats.ohiou.edu/~grlic/bio.html|archive-date=30 December 2008|accessdate=2009-07-28}}</ref> истовремено со [[Емир Кустурица]], босански филмски режисер. За време на хрватската војна за независност, Грлиќ се преселил во САД. Во 2017 година, Грлиќ ја потпишал Декларацијата за заеднички јазик на [[Хрвати|Хрватите]], [[Срби|Србите]], [[Бошњаци|Бошњаците]] и [[Црногорци|Црногорците]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vecernji.hr/hrvatska/deklaracija-o-zajednickom-jeziku-iz-zagreba-donosi-se-30-ozujka-u-sarajevu-1159142|title=Donosi se Deklaracija o zajedničkom jeziku Hrvata, Srba, Bošnjaka i Crnogoraca|last=Derk|first=Denis|date=28 March 2017|location=Zagreb|pages=6–7|language=sh|trans-title=A Declaration on the Common Language of Croats, Serbs, Bosniaks and Montenegrins is About to Appear|issn=0350-5006|archive-url=https://web.archive.org/web/20170920235101/https://www.vecernji.hr/vijesti/deklaracija-o-zajednickom-jeziku-iz-zagreba-donosi-se-30-ozujka-u-sarajevu-1159142|archive-date=20 September 2017|accessdate=5 June 2019}}</ref> [[Податотека:The_Film_Maker,_USA,_Mr._Rajko_Grlic_addressing_a_press_conference,_at_the_47th_International_Film_Festival_of_India_(IFFI-2016),_in_Panaji,_Goa_on_November_23,_2016.jpg|десно|мини|250x250пкс|Рајко Грлиќ (десно), IFFI (2016)]] == Филмографија == === Како режисер === * „[[И да пукне, нека пукне]]“ (1974), * „[[Браво маестро (филм)|Браво маестро]]“ (1978), * „[[Само еднаш се љуби (филм)|Само еднаш се љуби]]“ (1981), * „[[Во челустите на животот (филм)|Во челустите на животот]]“ (1984), * „[[За среќа се потребни тројца]]“ (1986), * „[[Летото на белите рози (филм)|Ѓаволски рај]]“ (1989), * „[[Чаруга]]“ (1991), * „[[Жозефина (филм)|Жозефина]]“ (2002), * „[[Караула (филм)|Караула]]“ (2006), * „[[Нека остане меѓу нас]]“ (2010) и * „[[Устав на Република Хрватска (филм)|Устав на Република Хрватска]]“ (2016). == Поврзано == * [[Прашка филмска школа]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.rajkogrlic.com/ Официјален сајт на Рајко Грлиќ] * {{Imdb име|id=0342748|name=Рајко Грлиќ}} * [https://web.archive.org/web/20110728122243/http://www.translocal.org/revolutioniloveyou/grlic.html Интервју со Грлиќ] {{Почетна кутија}} {{S-ach}} |- ! colspan="3" style="background: #DAA520;" | [[Пулски филмски фестивал]] |- {{succession box|title=[[Златна арена за режија]]<br />Рајко Грлиќ|years=1984<br />'''за ''[[Во челустите на животот (филм)|Во челустите на животот]]'' '''|before=[[Срѓан Карановиќ]]<br />за ''[[Нешто помеѓу]]''|after=[[Емир Кустурица]]<br />за ''[[Татко на службен пат]]''}} |- {{succession box|title=[[Златна арена за режија]]<br />Рајко Грлиќ|years=2010<br />'''за ''[[Нека остане меѓу нас (филм)|Нека остане меѓу нас]]'' '''|before=[[Горан Девиќ]] & [[Звонимир Јуриќ]]<br />за ''[[Црнци (филм)|Црнци]]''|after=[[Далибор Матаниќ]]<br />за ''[[Татко (филм од 2011)|Татко]]''}} |- ! colspan="3" style="background: #DAA520;" | [[Токиски меѓународен филмски фестивал]] |- {{succession box|title=Голема награда<br />Рајко Грлиќ|years=1989<br />'''за ''[[Летото на белите рози (филм)|Летото на белите рози]]'' '''|before=[[Ву Тианминг]]<br />за ''[[Стариот бунар (филм)|Стариот бунар]]''|after=[[Џон Сејлс]]<br />за ''[[Град на надеж (филм од 1991)|Град на надеж]]''}} {{s-end}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Грлиќ, Рајко}} [[Категорија:Хрватски Евреи]] [[Категорија:Хрватски сценаристи]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Хрватски атеисти]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1947 година]] [[Категорија:Југословенски режисери]] n0qkyig7xv4t1vmbg8kkcbc4z0ligmc 5562812 5562811 2026-05-24T09:44:54Z P.Nedelkovski 47736 додадена [[Категорија:Југословенски сценаристи]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5562812 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност | name = Рајко Грлиќ<br/>Rajko Grlić | image = Rajko Grilić 280508.jpg | caption = <small>Грлиќ на премиерата ''[[Не е крај]]'' во мај 2008.</small> | image_size= 250px | birthname = | birth_date = {{Birth date and age|1947|9|2|df=y}} | birth_place = [[Загреб]], [[НР Хрватска]], [[ФНР Југославија]] | parents = {{plainlist| *[[Данко Грлиќ]] *[[Ева Грлиќ|Ева Израел]]}} | death_date = | death_place = | yearsactive = 1974 – до денес | awards = '''[[Златна палма (Кан)|Златна палма во Кан]]'''<br />'''Номиниран''' 1978 ''Браво маестро''<br />'''[[Златна арена за режија]]'''<br />1984 ''Во челустите на животот''<br />'''[[Токиски меѓународен филмски фестивал|Токиска голема награда]]'''<br />1989 ''Летото на белите рози''<br />'''[[Меѓународен филмски фестивал во Сан Себастијан|Златна школка на Сан Себастијан]]'''<br />'''Номиниран''' 2006 ''Караула'' }} '''Рајко Грлиќ''' (роден на 2 септември 1947 година) — [[Хрватска|хрватски]] [[филмски режисер]], продуцент и сценарист. Тој е професор по [[филмска теорија]] на [[Универзитет Охајо|Универзитетот во Охајо]] и уметнички директор на [[Мотовунски филмски фестивал|Мотовунскиот филмски фестивал]] во [[Мотовун]], [[Хрватска]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.finearts.ohio.edu/film/pages/fac-staff/rajko_grlic.htm|title=:: School of Film @ Ohio University – Rajko Grlic ::|work=finearts.ohio.edu|archive-url=https://web.archive.org/web/20060902072054/http://www.finearts.ohio.edu/film/pages/fac-staff/rajko_grlic.htm|archive-date=2006-09-02}}</ref> == Животопис == Рајко Грлиќ е роден во 1947 година во [[Загреб]], [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]]. Неговиот татко бил [[Данко Грлиќ]], познат хрватски филозоф. Семејството на Грлиќ (Герлих) по таткова страна дошло во Загреб од [[Шварцвалд]], [[Германија]] во 19 век, додека неговата мајка Ева (моминско Израел) била од еврејско семејство од Сараево.<ref>{{Наведени вести|url=http://www.blic.rs/Kultura/48182/U-Beograd--rado-dolazim|title=U Beograd rado dolazim|last=Šuvar|first=Mira|date=6 July 2008|access-date=2013-01-18|publisher=[[Blic]]|language=sr}}</ref><ref>{{Наведени вести|url=http://www.6yka.com/novost/87278/rajko-grlic-pizdarija-je-kad-danas-vele-da-se-nije-smjelo-slaviti-bozic.-cak-smo-ga-i-mi-ateisti-slavili|title=Rajko Grlić: Pizdarija je kad danas vele da se nije smjelo slaviti Božić.|date=16 August 2015|access-date=2015-08-16|publisher=[[Buka (magazine)|Buka]]|language=sr}}</ref> Дипломирал на Филмскиот факултет при Академијата за сценски уметности во Прага (FAMU) <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://oak.cats.ohiou.edu/~grlic/bio.html|title=Rajko Grlic|archive-url=https://web.archive.org/web/20081230223714/http://oak.cats.ohiou.edu/~grlic/bio.html|archive-date=30 December 2008|accessdate=2009-07-28}}</ref> истовремено со [[Емир Кустурица]], босански филмски режисер. За време на хрватската војна за независност, Грлиќ се преселил во САД. Во 2017 година, Грлиќ ја потпишал Декларацијата за заеднички јазик на [[Хрвати|Хрватите]], [[Срби|Србите]], [[Бошњаци|Бошњаците]] и [[Црногорци|Црногорците]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vecernji.hr/hrvatska/deklaracija-o-zajednickom-jeziku-iz-zagreba-donosi-se-30-ozujka-u-sarajevu-1159142|title=Donosi se Deklaracija o zajedničkom jeziku Hrvata, Srba, Bošnjaka i Crnogoraca|last=Derk|first=Denis|date=28 March 2017|location=Zagreb|pages=6–7|language=sh|trans-title=A Declaration on the Common Language of Croats, Serbs, Bosniaks and Montenegrins is About to Appear|issn=0350-5006|archive-url=https://web.archive.org/web/20170920235101/https://www.vecernji.hr/vijesti/deklaracija-o-zajednickom-jeziku-iz-zagreba-donosi-se-30-ozujka-u-sarajevu-1159142|archive-date=20 September 2017|accessdate=5 June 2019}}</ref> [[Податотека:The_Film_Maker,_USA,_Mr._Rajko_Grlic_addressing_a_press_conference,_at_the_47th_International_Film_Festival_of_India_(IFFI-2016),_in_Panaji,_Goa_on_November_23,_2016.jpg|десно|мини|250x250пкс|Рајко Грлиќ (десно), IFFI (2016)]] == Филмографија == === Како режисер === * „[[И да пукне, нека пукне]]“ (1974), * „[[Браво маестро (филм)|Браво маестро]]“ (1978), * „[[Само еднаш се љуби (филм)|Само еднаш се љуби]]“ (1981), * „[[Во челустите на животот (филм)|Во челустите на животот]]“ (1984), * „[[За среќа се потребни тројца]]“ (1986), * „[[Летото на белите рози (филм)|Ѓаволски рај]]“ (1989), * „[[Чаруга]]“ (1991), * „[[Жозефина (филм)|Жозефина]]“ (2002), * „[[Караула (филм)|Караула]]“ (2006), * „[[Нека остане меѓу нас]]“ (2010) и * „[[Устав на Република Хрватска (филм)|Устав на Република Хрватска]]“ (2016). == Поврзано == * [[Прашка филмска школа]] == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.rajkogrlic.com/ Официјален сајт на Рајко Грлиќ] * {{Imdb име|id=0342748|name=Рајко Грлиќ}} * [https://web.archive.org/web/20110728122243/http://www.translocal.org/revolutioniloveyou/grlic.html Интервју со Грлиќ] {{Почетна кутија}} {{S-ach}} |- ! colspan="3" style="background: #DAA520;" | [[Пулски филмски фестивал]] |- {{succession box|title=[[Златна арена за режија]]<br />Рајко Грлиќ|years=1984<br />'''за ''[[Во челустите на животот (филм)|Во челустите на животот]]'' '''|before=[[Срѓан Карановиќ]]<br />за ''[[Нешто помеѓу]]''|after=[[Емир Кустурица]]<br />за ''[[Татко на службен пат]]''}} |- {{succession box|title=[[Златна арена за режија]]<br />Рајко Грлиќ|years=2010<br />'''за ''[[Нека остане меѓу нас (филм)|Нека остане меѓу нас]]'' '''|before=[[Горан Девиќ]] & [[Звонимир Јуриќ]]<br />за ''[[Црнци (филм)|Црнци]]''|after=[[Далибор Матаниќ]]<br />за ''[[Татко (филм од 2011)|Татко]]''}} |- ! colspan="3" style="background: #DAA520;" | [[Токиски меѓународен филмски фестивал]] |- {{succession box|title=Голема награда<br />Рајко Грлиќ|years=1989<br />'''за ''[[Летото на белите рози (филм)|Летото на белите рози]]'' '''|before=[[Ву Тианминг]]<br />за ''[[Стариот бунар (филм)|Стариот бунар]]''|after=[[Џон Сејлс]]<br />за ''[[Град на надеж (филм од 1991)|Град на надеж]]''}} {{s-end}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Грлиќ, Рајко}} [[Категорија:Хрватски Евреи]] [[Категорија:Хрватски сценаристи]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Хрватски атеисти]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1947 година]] [[Категорија:Југословенски режисери]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] 63ihfkrdl7mxg9puyn7i3y064xvl5z2 Вељко Булајиќ 0 1395617 5562784 5562508 2026-05-24T08:52:59Z P.Nedelkovski 47736 додадена/изменета предлошка 5562784 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност | name = Вељко Булајиќ<br/>Veljko Bulajić | image = Stevan Kragujevic, Veljko Bulajic, 1969 (crop).jpg | image_size = 235px | caption = Булајиќ во 1969 | birth_name = | birth_date = {{Birth date|1928|3|22|df=y}} | birth_place = [[Вилуси (Никшиќ)|Вилуси]], [[Кралство на Србите, Хрватите и Словенците]] | death_date = {{Death date and age|df=yes|2024|4|2|1928|3|22}} | death_place = [[Загреб]], Хрватска | yearsactive = 1953–2024 | spouse = Власта Булајиќ | education = Чентро спериментале ди чинематографија | occupation = [[Режисер]] | notable_works = ''[[Воз без возен ред]]''<br>''[[Козара (филм)|Козара]]''<br>''[[Битката на Неретва (филм)|Битката на Неретва]]''<br>''[[Големиот транспорт]]'' | awards = {{plainlist | style = font-size: smaller; | * [[File:Ribbon of an Order of Danica Hrvatska with the face of Marko Marulić.png|20px]] [[Орден на Даница хрватска]] }} }} '''Вељко Булајиќ''' ({{роден во|Вилуси}}, {{роден на|22|март|1928}} – {{починат во|Загреб}}, {{починат на|2|април|2024}}) — црногорски и хрватски филмски [[режисер]]. Булајиќ е добитник на наградата Калинга на [[УНЕСКО]].<ref name="hdfd.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://hdfd.hr/|title=HDFD Naslovna|work=Hrvatsko društvo filmskih djelatnika}}</ref> Поголемиот дел од својот живот го поминал работејќи во [[Хрватска]] и е првенствено познат по режирањето филмови со тематика од [[Втора светска војна|Втората светска војна]] од жанрот [[Партизански филм|партизански филм.]] Според [[Хрватска радио-телевизија|Хрватското јавно радиодифузно претпријатие]], неговите филмови достигнале публика од над 500 милиони гледачи ширум светот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hrt.hr/306402/vijesti/vlakom-bez-voznog-reda-u-povijest-filma-poznato-i-nepoznato-o-veljku-bulajicu|title=Kako sam Titu objasnio da ga ne želim kao glavnog lika "Bitke na Neretvi"|work=Hrt.hr|accessdate=18 October 2016}}</ref> Четирите најгледани југословенски филмови на сите времиња се режирани од Булајиќ.<ref name="vecernji.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vecernji.hr/enciklopedija/veljko-bulajic-18073|title=Veljko Bulajić|work=www.vecernji.hr}}</ref> Стриминг услугата MUBI го опишува Булајиќ како „креатор на епски блокбастери по нарачка“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mubi.com/cast/veljko-bulajic|title=Veljko Bulajic|work=MUBI}}</ref> == Младост == Булајиќ е роден во селото Вилуси во близина на [[Никшиќ]], [[Кралство Југославија|Кралство на Србите, Хрватите и Словенците]]. Тој бил борец на отпорот во Втората светска војна, откако се приклучил на [[Југословенски партизани|југословенските партизани]] на 15-годишна возраст.<ref name="auto1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nacional.hr/danas-92-rodendan-slavi-veljko-bulajic-plakat-za-bitku-na-neretvi-izradio-mu-je-picasso/|title=Veljko Bulajić proslavio 92. rođendan, plakat za 'Bitku na Neretvi' izradio mu je Picasso|date=22 March 2020}}</ref> Булајиќ и неговите двајца постари браќа биле ранети во битка и во еден миг целото негово семејство било затворено во италијански фашистички концентрационен логор.<ref name="xinhuanet.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|title=Interview: Famous Croatian director Veljko Bulajic recounts his life in pictures - Xinhua &#124; English.news.cn|work=www.xinhuanet.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180209182253/http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|archive-date=9 February 2018|accessdate=9 August 2022}}</ref> Во интервју од 2015 година за кинеска новинска веб-страница, Булајиќ споделил приказна за тоа како неговиот постар брат бил на железничката станица во Црна Гора кога сојузниците на италијанскиот фашизам ги префрлиле возовите на реката Неретва. „Мојот брат ги нарекол предавници и еден од нив го застрелал, тешко ранувајќи го и тој подоцна починал“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.china.org.cn/world/Off_the_Wire/2015-11/05/content_36982560.htm|title=Interview: Famous Croatian director Veljko Bulajic recounts his life in pictures - China.org.cn|work=www.china.org.cn}}</ref> Двајцата преживеани браќа, Вељко и Стеван, подоцна ќе бидат сосценаристи на филмовите ''[[Козара (филм)|„Козара“]]'' и ''[[Битката на Неретва (филм)|„Битката на Неретва“]]''.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vecernji.hr/biografije/veljko-bulajic-73|title=Veljko Bulajić|work=Vecernji.hr|archive-url=https://web.archive.org/web/20160917092548/http://www.vecernji.hr/biografije/veljko-bulajic-73|archive-date=17 September 2016|accessdate=18 October 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://djecija-knjiga.ba/products/author/stevan-bulajic|title=Dječija Knjiga- Knjige od pisca|work=Djecija-knjiga.ba|archive-url=https://web.archive.org/web/20180616014012/http://djecija-knjiga.ba/products/author/stevan-bulajic|archive-date=16 June 2018|accessdate=18 October 2016}}</ref> По Втората светска војна, Булајиќ бил стациониран во базата на [[Југословенска народна армија|Југословенската народна армија]] во [[Загреб]]. Тука Булајиќ ја пронашол својата страст кон филмот, што го навело да продолжи студии на италијанскиот Експериментален центар за кинематографија под менторство на Чезаре Заватини.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z6KOL-DnxIkC&q=veljko+bulajic+centro+sperimentale&pg=PA57|title=Liberated Cinema: The Yugoslav Experience, 1945-2001|last=Goulding|first=Daniel J.|date=2 September 2002|publisher=Indiana University Press|isbn=0253342104|via=Google Books}}</ref> Потоа работел како асистент на италијанските филмски легенди [[Федерико Фелини]], [[Џузепе де Сантис]], [[Марио Солдати]], [[Луиџи Зампа]] и [[Виторио де Сика|Виторио Де Сика]] пред да се врати во Југославија. За време на неговиот престој во Рим, Вељко се спријателил со [[Софија Лорен]] и [[Карло Понти]], кои многу години подоцна ќе го посетат на одмори во Хрватска и Црна Гора.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://express.24sata.hr/top-news/sophia-loren-koliko-lijepa-toliko-pametna-picasso-mi-je-plakat-napravio-za-par-boca-vina-27112|title='Sophia Loren? Koliko lijepa, toliko pametna. Picasso mi je plakat napravio za par boca vina'}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.24sata.hr/show/ovako-je-pricao-veljko-bulajic-2021-godine-cijelim-svojim-bicem-bio-sam-posvecen-filmu-974614|title=Ovako je pričao Veljko Bulajić 2021. Godine: 'Cijelim svojim bićem bio sam posvećen filmu'|date=3 April 2024}}</ref> == Кариера == Булајиќ прво продуцирал два кратки филма, пред да го направи својот дебитантски игран филм „''[[Воз без возен ред|Воз без возен ред“]]'' . Филмот бил сложена драма што се занимава со интеракциите меѓу луѓето кои насилно ги напуштаат своите предци за да се преселат во нова, но неразвиена земјоделска земја. Неговото деби било голем успех, што му донело влез на [[Кански филмски фестивал|Канскиот филмски фестивал]] и можност за една од најпрестижните филмски награди во светот, Златната палма.<ref name="hdfd.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://hdfd.hr/|title=HDFD Naslovna|work=Hrvatsko društvo filmskih djelatnika}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=m62PDwAAQBAJ&q=cannes+bulajic+train+without+a+timetable&pg=PT656|title=Lonely Planet Croatia|last=Planet|first=Lonely|last2=Dragicevich|first2=Peter|last3=Ham|first3=Anthony|last4=Lee|first4=Jessica|date=1 April 2019|publisher=Lonely Planet|isbn=9781788685153|via=Google Books}}</ref> Филмот му донел и четири награди на Фестивалот на југословенскиот филм (денес познат како [[Пулски филмски фестивал]]) и награда од градот [[Загреб]].<ref name="vecernji.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vecernji.hr/enciklopedija/veljko-bulajic-18073|title=Veljko Bulajić|work=www.vecernji.hr}}</ref> Неговите следни два филма, „Атомска воена невеста“ и „Бум град“, исто така биле наградени со неколку златни и сребрени награди во различни категории на Фестивалот на југословенскиот филм.<ref name="vecernji.hr" /> „Атомска воена невеста“ бил номиниран и за [[Златен лав]] на [[Венецијански филмски фестивал|Венецискиот филмски фестивал]] во 1960 година, што ја прави втората номинација на Булајиќ за една од наградите на „Големата тројка“ на меѓународните филмски фестивали ([[Златен лав]] во Венеција, [[Златна палма]] во Кан и Златна мечка во Берлин).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imdb.com/name/nm0119819/awards|title=Veljko Bulajic|work=IMDb}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.projectcasting.com/tips-and-advice/what-is-the-biggest-film-festival/|title=What Are The Biggest Film Festivals?|last=Casting|first=Project|date=13 January 2020}}</ref> Во 1962 година, неговиот филм ''[[Козара (филм)|„Козара“]]'' му донел меѓународно внимание, бидејќи повторно ја освоил [[Голема златна арена за најдобар филм|Големата златна арена за најдобар филм]] на Фестивалот на југословенскиот филм, а филмот премиерно бил прикажан во најголемиот музеј во светот, францускиот [[Лувр]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mku.gov.me/en/news/156505/Promotion-of-the-monograph-Veljko-Bulajic-Train-without-a-schedule-in-the-history-of-cinema-the-Ministry-of-Culture.html|title=Details|work=Mku.gov.me|archive-url=https://web.archive.org/web/20210422192147/https://mku.gov.me/en/news/156505/Promotion-of-the-monograph-Veljko-Bulajic-Train-without-a-schedule-in-the-history-of-cinema-the-Ministry-of-Culture.html|archive-date=22 April 2021|accessdate=18 October 2016}}</ref> Филмот бил пријавен на 3-тиот Меѓународен филмски фестивал во Москва, каде што ја освоил Златната награда.<ref name="Moscow1963">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1963|title=3rd Moscow International Film Festival (1963)|work=MIFF|archive-url=https://web.archive.org/web/20130116210707/http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1963|archive-date=16 January 2013|accessdate=25 November 2012}}</ref> Булајиќ бил член на жирито на 4-тиот Меѓународен филмски фестивал во Москва.<ref name="Moscow1965">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1965|title=4th Moscow International Film Festival (1965)|work=MIFF|archive-url=https://web.archive.org/web/20130116145645/http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1965|archive-date=16 January 2013|accessdate=2 December 2012}}</ref> Филмот бил прикажан и на Меѓународниот филмски фестивал во Сан Франциско.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://history.sffs.org/films/film_details.php?id=2677|title=Kozara &#124; San Francisco Film Festival|work=history.sffs.org}}</ref> Во 1969 година тој го напишал и режирал легендарниот воен филм „''[[Битката на Неретва (филм)|Битката кај Неретва“]]'' во кој главните улоги ги толкуваат [[Орсон Велс]] и Јул Бринер. Филмот го гледале повеќе од 350 милиони луѓе ширум светот<ref name="xinhuanet.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|title=Interview: Famous Croatian director Veljko Bulajic recounts his life in pictures - Xinhua &#124; English.news.cn|work=www.xinhuanet.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180209182253/http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|archive-date=9 February 2018|accessdate=9 August 2022}}</ref> и е на листата на најскапи филмови на неанглиско говорно подрачје. [[Пабло Пикасо]] создал еден од промотивните постерите за филмот, еден од само двата филмски постери што шпанскиот уметник некогаш ги создал. Наместо плаќање, Пикасо и Булајиќ се согласиле Булајиќ да му обезбеди на Пикасо гајба југословенско вино. <ref name="noizz.rs">{{Наведена мрежна страница|url=https://noizz.rs/kultura/kako-je-pablo-pikaso-napravio-plakat-za-bitku-na-neretvi-za-12-flasa-vina/dv2l64j|title=Kako je Pablo Pikaso napravio plakat za "Bitku na Neretvi" za 12 flaša vina|date=25 January 2017|work=Noizz.rs}}</ref> Двајцата се сретнале на Телевизискиот фестивал во Монте Карло неколку години пред „Неретва“ кога, како што е опишано подолу, Булајиќ ја зел наградата „Златна нимфа“ за неговиот документарец [[Скопје '63|„Скопје '63“]] за катастрофалниот земјотрес во главниот град на Македонија. Пикасо решил да присуствува на фестивалот откако му бил прикажан преглед на филмот од Марсел Ашард.<ref name="noizz.rs" /> Саундтракот за „Неретва“ го создал композиторот добитник на Оскар, [[Бернард Херман]] <ref name="balkaninside.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.balkaninside.com/pablo-picassos-contribution-to-the-film-battle-on-the-neretva-river/|title=Pablo Picasso's contribution to the film Battle on the Neretva River|archive-url=https://web.archive.org/web/20160629163811/http://www.balkaninside.com/pablo-picassos-contribution-to-the-film-battle-on-the-neretva-river/|archive-date=29 June 2016|accessdate=27 May 2016}}</ref>, а филмот бил номиниран за [[Оскар за најдобар странски филм]].<ref name="Oscars1970">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/1970|title=The 42nd Academy Awards (1970) Nominees and Winners|work=oscars.org|accessdate=16 November 2011}}</ref> Претседателот [[Јосип Броз-Тито|Јосип Броз Тито]] и првата дама [[Јованка Броз]], [[Омар Шариф]] и [[Софија Лорен]] присуствувале на премиерата на филмот во [[Сараево]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bljesak.info/kultura/film-tv/bulajiceva-neretva-danas-bi-kostala-100-milijuna-dolara/230688|title=Bulajićeva ''Neretva'' danas bi koštala 100 milijuna dolara|work=Bljesak.info}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://dnevnik.hr/vijesti/hrvatska/slovenci-zele-od-srbije-prisvojiti-film-bitka-na-neretvi-a-redatelj-veljko-bulajic-porucuje-da-je-film-hrvatski---503212.html|title=Redatelj "Bitke na Neretvi" Veljko Bulajić šokiran slovenskim zahtjevom prema Srbiji: "Ni jedni ni drugi nemaju veze s tim filmom"|work=Dnevnik.hr}}</ref> Тогашниот гувернер на Калифорнија и иден претседател на САД, [[Роналд Реган|Роналд Реган,]] присуствувал на американската премиера. Во едно интервју од 2020 година, Булајиќ изјавил дека Реган му рекол приватно на собир во [[Беверли Хилс]] дека тој (Реган) не може да го поднесе [[Орсон Велс|Орсон Велс,]] но дека се согласува дека Велс е многу добар актер.<ref name="auto1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nacional.hr/danas-92-rodendan-slavi-veljko-bulajic-plakat-za-bitku-na-neretvi-izradio-mu-je-picasso/|title=Veljko Bulajić proslavio 92. rođendan, plakat za 'Bitku na Neretvi' izradio mu je Picasso|date=22 March 2020}}</ref> На 16 јануари 2018 година, владата на [[Словенија|Република Словенија]] поднела формално барање до [[Србија|Република Србија]], барајќи изворните снимки од филмот да бидат доставени во Словенија и официјално признати како дел од нејзиното национално културно наследство.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.jutarnji.hr/kultura/film-i-televizija/sukob-zbog-bitke-na-neretvi-slovenci-objasnili-zasto-zele-bulajicev-film-u-srbiji-tvrde-da-je-ljubljana-izgubila-pravo-na-povrat-umjetnicke-bastine-6937995|title=Jutarnji list - SUKOB ZBOG 'BITKE NA NERETVI' Slovenci objasnili zašto žele Bulajićev film, u Srbiji tvrde da je Ljubljana izgubila pravo na povrat umjetničke baštine|date=16 January 2018|work=www.jutarnji.hr}}</ref> Булајиќ одговорил преку хрватските медиуми дека ниту Словенците ниту Србите немаат право на филмот бидејќи тој бил хрватска продукција.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vecernji.hr/kultura/bulajic-neretvu-su-radili-hrvati-a-ne-srbi-i-slovenci-1220164|title=Bulajić: Neretvu su radili Hrvati, a ne Srbi i Slovenci|work=www.vecernji.hr}}</ref> Во времето кога филмот бил објавен, сите три земји биле дел од [[Југославија]]. Во едно интервју од 2014 година, Булајиќ го припишал успехот на „Неретва“ на нејзиниот неконвенционален заплет кој вклучува само 15 минути пукање и битки, додека остатокот е посветен на приказната за тоа како ранетите биле спасени и згрижени.<ref name="auto2">{{Наведена мрежна страница|url=https://evarazdin.hr/magazin/intervjui/veljko-bulajic-gdje-je-i-sto-danas-radi-redatelj-bitke-na-neretvi-310330/|title=Veljko Bulajić: Gdje je i što danas radi redatelj "Bitke na Neretvi"|date=25 May 2014|work=evarazdin.hr}}</ref> Премиерата на филмот на Булајиќ ''[[Атентатот во Сараево (филм од 1975)|„Атентатот на Сараево“]]'' била лично организирана од првата дама на Италија, Виторија Леоне.<ref name="auto1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nacional.hr/danas-92-rodendan-slavi-veljko-bulajic-plakat-za-bitku-na-neretvi-izradio-mu-je-picasso/|title=Veljko Bulajić proslavio 92. rođendan, plakat za 'Bitku na Neretvi' izradio mu je Picasso|date=22 March 2020}}</ref> Во филмот глумеле холивудските глумци [[Кристофер Пламер]], [[Максимилијан Шел]] и [[Флоринда Болкан]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.imdb.com/title/tt0073660/|title=Atentat u Sarajevu|date=31 October 1975}}</ref> Во 2017 година, Булајиќ започнал со снимање на она што се верува дека е неговиот последен долгометражен филм. Во филмот „Бегство кон морето“ глуми актерот од [[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]], Том Влашиха, како германски војник изгубен зад непријателските линии во Втората светска војна.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tportal.hr/showtime/clanak/poznati-glumac-iz-igre-prijestolja-glumi-u-bulajicevu-filmu-20170323|title=Glumac iz 'Igre prijestolja' pozirao u partizanskoj uniformi|date=8 March 2017|work=tportal.hr}}</ref> Во ноември 2020 година, филмот на Булајиќ [[Скопје '63|„Скопје '63“]] бил вклучен на листата на 10-те најдобри хрватски документарни филмови на сите времиња, според група од 38 филмски критичари.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.vecernji.hr/kultura/h-8-je-najbolji-hrvatski-igrani-film-svih-vremena-odlucili-kriticari-1448623|title=H-8 je najbolji hrvatski igrani film svih vremena, odlučili kritičari|work=www.vecernji.hr|language=hr}}</ref> ==Наводи== {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Булајиќ, Вељко}} [[Категорија:Хрватски сценаристи]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Никшиќани]] 0eccu59wcjcj7x0ofcd8rar5q1jrzdu 5562805 5562784 2026-05-24T09:37:09Z P.Nedelkovski 47736 дополнување 5562805 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност | name = Вељко Булајиќ<br/>Veljko Bulajić | image = Stevan Kragujevic, Veljko Bulajic, 1969 (crop).jpg | image_size = 235px | caption = Булајиќ во 1969 | birth_name = | birth_date = {{Birth date|1928|3|22|df=y}} | birth_place = [[Вилуси (Никшиќ)|Вилуси]], [[Кралство на Србите, Хрватите и Словенците]] | death_date = {{Death date and age|df=yes|2024|4|2|1928|3|22}} | death_place = [[Загреб]], Хрватска | yearsactive = 1953–2024 | spouse = Власта Булајиќ | education = Чентро спериментале ди чинематографија | occupation = [[Режисер]] | notable_works = ''[[Воз без возен ред]]''<br>''[[Козара (филм)|Козара]]''<br>''[[Битката на Неретва (филм)|Битката на Неретва]]''<br>''[[Големиот транспорт]]'' | awards = {{plainlist | style = font-size: smaller; | * [[File:Ribbon of an Order of Danica Hrvatska with the face of Marko Marulić.png|20px]] [[Орден на Даница хрватска]] }} }} '''Вељко Булајиќ''' ({{роден во|Вилуси}}, {{роден на|22|март|1928}} – {{починат во|Загреб}}, {{починат на|2|април|2024}}) — црногорски и хрватски филмски [[режисер]]. Булајиќ е добитник на наградата Калинга на [[УНЕСКО]].<ref name="hdfd.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://hdfd.hr/|title=HDFD Naslovna|work=Hrvatsko društvo filmskih djelatnika}}</ref> Поголемиот дел од својот живот го поминал работејќи во [[Хрватска]] и е првенствено познат по режирањето филмови со тематика од [[Втора светска војна|Втората светска војна]] од жанрот [[Партизански филм|партизански филм.]] Според [[Хрватска радио-телевизија|Хрватското јавно радиодифузно претпријатие]], неговите филмови достигнале публика од над 500 милиони гледачи ширум светот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hrt.hr/306402/vijesti/vlakom-bez-voznog-reda-u-povijest-filma-poznato-i-nepoznato-o-veljku-bulajicu|title=Kako sam Titu objasnio da ga ne želim kao glavnog lika "Bitke na Neretvi"|work=Hrt.hr|accessdate=18 October 2016}}</ref> Четирите најгледани југословенски филмови на сите времиња се режирани од Булајиќ.<ref name="vecernji.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vecernji.hr/enciklopedija/veljko-bulajic-18073|title=Veljko Bulajić|work=www.vecernji.hr}}</ref> Стриминг услугата MUBI го опишува Булајиќ како „креатор на епски блокбастери по нарачка“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mubi.com/cast/veljko-bulajic|title=Veljko Bulajic|work=MUBI}}</ref> == Младост == Булајиќ е роден во селото Вилуси во близина на [[Никшиќ]], [[Кралство Југославија|Кралство на Србите, Хрватите и Словенците]]. Тој бил борец на отпорот во Втората светска војна, откако се приклучил на [[Југословенски партизани|југословенските партизани]] на 15-годишна возраст.<ref name="auto1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nacional.hr/danas-92-rodendan-slavi-veljko-bulajic-plakat-za-bitku-na-neretvi-izradio-mu-je-picasso/|title=Veljko Bulajić proslavio 92. rođendan, plakat za 'Bitku na Neretvi' izradio mu je Picasso|date=22 March 2020}}</ref> Булајиќ и неговите двајца постари браќа биле ранети во битка и во еден миг целото негово семејство било затворено во италијански фашистички концентрационен логор.<ref name="xinhuanet.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|title=Interview: Famous Croatian director Veljko Bulajic recounts his life in pictures - Xinhua &#124; English.news.cn|work=www.xinhuanet.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180209182253/http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|archive-date=9 February 2018|accessdate=9 August 2022}}</ref> Во интервју од 2015 година за кинеска новинска веб-страница, Булајиќ споделил приказна за тоа како неговиот постар брат бил на железничката станица во Црна Гора кога сојузниците на италијанскиот фашизам ги префрлиле возовите на реката Неретва. „Мојот брат ги нарекол предавници и еден од нив го застрелал, тешко ранувајќи го и тој подоцна починал“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.china.org.cn/world/Off_the_Wire/2015-11/05/content_36982560.htm|title=Interview: Famous Croatian director Veljko Bulajic recounts his life in pictures - China.org.cn|work=www.china.org.cn}}</ref> Двајцата преживеани браќа, Вељко и Стеван, подоцна ќе бидат сосценаристи на филмовите ''[[Козара (филм)|„Козара“]]'' и ''[[Битката на Неретва (филм)|„Битката на Неретва“]]''.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vecernji.hr/biografije/veljko-bulajic-73|title=Veljko Bulajić|work=Vecernji.hr|archive-url=https://web.archive.org/web/20160917092548/http://www.vecernji.hr/biografije/veljko-bulajic-73|archive-date=17 September 2016|accessdate=18 October 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://djecija-knjiga.ba/products/author/stevan-bulajic|title=Dječija Knjiga- Knjige od pisca|work=Djecija-knjiga.ba|archive-url=https://web.archive.org/web/20180616014012/http://djecija-knjiga.ba/products/author/stevan-bulajic|archive-date=16 June 2018|accessdate=18 October 2016}}</ref> По Втората светска војна, Булајиќ бил стациониран во базата на [[Југословенска народна армија|Југословенската народна армија]] во [[Загреб]]. Тука Булајиќ ја пронашол својата страст кон филмот, што го навело да продолжи студии на италијанскиот Експериментален центар за кинематографија под менторство на Чезаре Заватини.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z6KOL-DnxIkC&q=veljko+bulajic+centro+sperimentale&pg=PA57|title=Liberated Cinema: The Yugoslav Experience, 1945-2001|last=Goulding|first=Daniel J.|date=2 September 2002|publisher=Indiana University Press|isbn=0253342104|via=Google Books}}</ref> Потоа работел како асистент на италијанските филмски легенди [[Федерико Фелини]], [[Џузепе де Сантис]], [[Марио Солдати]], [[Луиџи Зампа]] и [[Виторио де Сика|Виторио Де Сика]] пред да се врати во Југославија. За време на неговиот престој во Рим, Вељко се спријателил со [[Софија Лорен]] и [[Карло Понти]], кои многу години подоцна ќе го посетат на одмори во Хрватска и Црна Гора.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://express.24sata.hr/top-news/sophia-loren-koliko-lijepa-toliko-pametna-picasso-mi-je-plakat-napravio-za-par-boca-vina-27112|title='Sophia Loren? Koliko lijepa, toliko pametna. Picasso mi je plakat napravio za par boca vina'}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.24sata.hr/show/ovako-je-pricao-veljko-bulajic-2021-godine-cijelim-svojim-bicem-bio-sam-posvecen-filmu-974614|title=Ovako je pričao Veljko Bulajić 2021. Godine: 'Cijelim svojim bićem bio sam posvećen filmu'|date=3 April 2024}}</ref> == Кариера == Булајиќ прво продуцирал два кратки филма, пред да го направи својот дебитантски игран филм „''[[Воз без возен ред|Воз без возен ред“]]'' . Филмот бил сложена драма што се занимава со интеракциите меѓу луѓето кои насилно ги напуштаат своите предци за да се преселат во нова, но неразвиена земјоделска земја. Неговото деби било голем успех, што му донело влез на [[Кански филмски фестивал|Канскиот филмски фестивал]] и можност за една од најпрестижните филмски награди во светот, Златната палма.<ref name="hdfd.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://hdfd.hr/|title=HDFD Naslovna|work=Hrvatsko društvo filmskih djelatnika}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=m62PDwAAQBAJ&q=cannes+bulajic+train+without+a+timetable&pg=PT656|title=Lonely Planet Croatia|last=Planet|first=Lonely|last2=Dragicevich|first2=Peter|last3=Ham|first3=Anthony|last4=Lee|first4=Jessica|date=1 April 2019|publisher=Lonely Planet|isbn=9781788685153|via=Google Books}}</ref> Филмот му донел и четири награди на Фестивалот на југословенскиот филм (денес познат како [[Пулски филмски фестивал]]) и награда од градот [[Загреб]].<ref name="vecernji.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vecernji.hr/enciklopedija/veljko-bulajic-18073|title=Veljko Bulajić|work=www.vecernji.hr}}</ref> Неговите следни два филма, „Атомска воена невеста“ и „Бум град“, исто така биле наградени со неколку златни и сребрени награди во различни категории на Фестивалот на југословенскиот филм.<ref name="vecernji.hr" /> „Атомска воена невеста“ бил номиниран и за [[Златен лав]] на [[Венецијански филмски фестивал|Венецискиот филмски фестивал]] во 1960 година, што ја прави втората номинација на Булајиќ за една од наградите на „Големата тројка“ на меѓународните филмски фестивали ([[Златен лав]] во Венеција, [[Златна палма]] во Кан и Златна мечка во Берлин).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imdb.com/name/nm0119819/awards|title=Veljko Bulajic|work=IMDb}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.projectcasting.com/tips-and-advice/what-is-the-biggest-film-festival/|title=What Are The Biggest Film Festivals?|last=Casting|first=Project|date=13 January 2020}}</ref> Во 1962 година, неговиот филм ''[[Козара (филм)|„Козара“]]'' му донел меѓународно внимание, бидејќи повторно ја освоил [[Голема златна арена за најдобар филм|Големата златна арена за најдобар филм]] на Фестивалот на југословенскиот филм, а филмот премиерно бил прикажан во најголемиот музеј во светот, францускиот [[Лувр]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mku.gov.me/en/news/156505/Promotion-of-the-monograph-Veljko-Bulajic-Train-without-a-schedule-in-the-history-of-cinema-the-Ministry-of-Culture.html|title=Details|work=Mku.gov.me|archive-url=https://web.archive.org/web/20210422192147/https://mku.gov.me/en/news/156505/Promotion-of-the-monograph-Veljko-Bulajic-Train-without-a-schedule-in-the-history-of-cinema-the-Ministry-of-Culture.html|archive-date=22 April 2021|accessdate=18 October 2016}}</ref> Филмот бил пријавен на 3-тиот Меѓународен филмски фестивал во Москва, каде што ја освоил Златната награда.<ref name="Moscow1963">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1963|title=3rd Moscow International Film Festival (1963)|work=MIFF|archive-url=https://web.archive.org/web/20130116210707/http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1963|archive-date=16 January 2013|accessdate=25 November 2012}}</ref> Булајиќ бил член на жирито на 4-тиот Меѓународен филмски фестивал во Москва.<ref name="Moscow1965">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1965|title=4th Moscow International Film Festival (1965)|work=MIFF|archive-url=https://web.archive.org/web/20130116145645/http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1965|archive-date=16 January 2013|accessdate=2 December 2012}}</ref> Филмот бил прикажан и на Меѓународниот филмски фестивал во Сан Франциско.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://history.sffs.org/films/film_details.php?id=2677|title=Kozara &#124; San Francisco Film Festival|work=history.sffs.org}}</ref> Во 1969 година тој го напишал и режирал легендарниот воен филм „''[[Битката на Неретва (филм)|Битката кај Неретва“]]'' во кој главните улоги ги толкуваат [[Орсон Велс]] и Јул Бринер. Филмот го гледале повеќе од 350 милиони луѓе ширум светот<ref name="xinhuanet.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|title=Interview: Famous Croatian director Veljko Bulajic recounts his life in pictures - Xinhua &#124; English.news.cn|work=www.xinhuanet.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180209182253/http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|archive-date=9 February 2018|accessdate=9 August 2022}}</ref> и е на листата на најскапи филмови на неанглиско говорно подрачје. [[Пабло Пикасо]] создал еден од промотивните постерите за филмот, еден од само двата филмски постери што шпанскиот уметник некогаш ги создал. Наместо плаќање, Пикасо и Булајиќ се согласиле Булајиќ да му обезбеди на Пикасо гајба југословенско вино. <ref name="noizz.rs">{{Наведена мрежна страница|url=https://noizz.rs/kultura/kako-je-pablo-pikaso-napravio-plakat-za-bitku-na-neretvi-za-12-flasa-vina/dv2l64j|title=Kako je Pablo Pikaso napravio plakat za "Bitku na Neretvi" za 12 flaša vina|date=25 January 2017|work=Noizz.rs}}</ref> Двајцата се сретнале на Телевизискиот фестивал во Монте Карло неколку години пред „Неретва“ кога, како што е опишано подолу, Булајиќ ја зел наградата „Златна нимфа“ за неговиот документарец [[Скопје '63|„Скопје '63“]] за катастрофалниот земјотрес во главниот град на Македонија. Пикасо решил да присуствува на фестивалот откако му бил прикажан преглед на филмот од Марсел Ашард.<ref name="noizz.rs" /> Саундтракот за „Неретва“ го создал композиторот добитник на Оскар, [[Бернард Херман]] <ref name="balkaninside.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.balkaninside.com/pablo-picassos-contribution-to-the-film-battle-on-the-neretva-river/|title=Pablo Picasso's contribution to the film Battle on the Neretva River|archive-url=https://web.archive.org/web/20160629163811/http://www.balkaninside.com/pablo-picassos-contribution-to-the-film-battle-on-the-neretva-river/|archive-date=29 June 2016|accessdate=27 May 2016}}</ref>, а филмот бил номиниран за [[Оскар за најдобар странски филм]].<ref name="Oscars1970">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/1970|title=The 42nd Academy Awards (1970) Nominees and Winners|work=oscars.org|accessdate=16 November 2011}}</ref> Претседателот [[Јосип Броз-Тито|Јосип Броз Тито]] и првата дама [[Јованка Броз]], [[Омар Шариф]] и [[Софија Лорен]] присуствувале на премиерата на филмот во [[Сараево]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bljesak.info/kultura/film-tv/bulajiceva-neretva-danas-bi-kostala-100-milijuna-dolara/230688|title=Bulajićeva ''Neretva'' danas bi koštala 100 milijuna dolara|work=Bljesak.info}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://dnevnik.hr/vijesti/hrvatska/slovenci-zele-od-srbije-prisvojiti-film-bitka-na-neretvi-a-redatelj-veljko-bulajic-porucuje-da-je-film-hrvatski---503212.html|title=Redatelj "Bitke na Neretvi" Veljko Bulajić šokiran slovenskim zahtjevom prema Srbiji: "Ni jedni ni drugi nemaju veze s tim filmom"|work=Dnevnik.hr}}</ref> Тогашниот гувернер на Калифорнија и иден претседател на САД, [[Роналд Реган|Роналд Реган,]] присуствувал на американската премиера. Во едно интервју од 2020 година, Булајиќ изјавил дека Реган му рекол приватно на собир во [[Беверли Хилс]] дека тој (Реган) не може да го поднесе [[Орсон Велс|Орсон Велс,]] но дека се согласува дека Велс е многу добар актер.<ref name="auto1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nacional.hr/danas-92-rodendan-slavi-veljko-bulajic-plakat-za-bitku-na-neretvi-izradio-mu-je-picasso/|title=Veljko Bulajić proslavio 92. rođendan, plakat za 'Bitku na Neretvi' izradio mu je Picasso|date=22 March 2020}}</ref> На 16 јануари 2018 година, владата на [[Словенија|Република Словенија]] поднела формално барање до [[Србија|Република Србија]], барајќи изворните снимки од филмот да бидат доставени во Словенија и официјално признати како дел од нејзиното национално културно наследство.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.jutarnji.hr/kultura/film-i-televizija/sukob-zbog-bitke-na-neretvi-slovenci-objasnili-zasto-zele-bulajicev-film-u-srbiji-tvrde-da-je-ljubljana-izgubila-pravo-na-povrat-umjetnicke-bastine-6937995|title=Jutarnji list - SUKOB ZBOG 'BITKE NA NERETVI' Slovenci objasnili zašto žele Bulajićev film, u Srbiji tvrde da je Ljubljana izgubila pravo na povrat umjetničke baštine|date=16 January 2018|work=www.jutarnji.hr}}</ref> Булајиќ одговорил преку хрватските медиуми дека ниту Словенците ниту Србите немаат право на филмот бидејќи тој бил хрватска продукција.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vecernji.hr/kultura/bulajic-neretvu-su-radili-hrvati-a-ne-srbi-i-slovenci-1220164|title=Bulajić: Neretvu su radili Hrvati, a ne Srbi i Slovenci|work=www.vecernji.hr}}</ref> Во времето кога филмот бил објавен, сите три земји биле дел од [[Југославија]]. Во едно интервју од 2014 година, Булајиќ го припишал успехот на „Неретва“ на нејзиниот неконвенционален заплет кој вклучува само 15 минути пукање и битки, додека остатокот е посветен на приказната за тоа како ранетите биле спасени и згрижени.<ref name="auto2">{{Наведена мрежна страница|url=https://evarazdin.hr/magazin/intervjui/veljko-bulajic-gdje-je-i-sto-danas-radi-redatelj-bitke-na-neretvi-310330/|title=Veljko Bulajić: Gdje je i što danas radi redatelj "Bitke na Neretvi"|date=25 May 2014|work=evarazdin.hr}}</ref> Премиерата на филмот на Булајиќ ''[[Атентатот во Сараево (филм од 1975)|„Атентатот на Сараево“]]'' била лично организирана од првата дама на Италија, Виторија Леоне.<ref name="auto1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nacional.hr/danas-92-rodendan-slavi-veljko-bulajic-plakat-za-bitku-na-neretvi-izradio-mu-je-picasso/|title=Veljko Bulajić proslavio 92. rođendan, plakat za 'Bitku na Neretvi' izradio mu je Picasso|date=22 March 2020}}</ref> Во филмот глумеле холивудските глумци [[Кристофер Пламер]], [[Максимилијан Шел]] и [[Флоринда Болкан]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.imdb.com/title/tt0073660/|title=Atentat u Sarajevu|date=31 October 1975}}</ref> Во 2017 година, Булајиќ започнал со снимање на она што се верува дека е неговиот последен долгометражен филм. Во филмот „Бегство кон морето“ глуми актерот од [[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]], Том Влашиха, како германски војник изгубен зад непријателските линии во Втората светска војна.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tportal.hr/showtime/clanak/poznati-glumac-iz-igre-prijestolja-glumi-u-bulajicevu-filmu-20170323|title=Glumac iz 'Igre prijestolja' pozirao u partizanskoj uniformi|date=8 March 2017|work=tportal.hr}}</ref> Во ноември 2020 година, филмот на Булајиќ [[Скопје '63|„Скопје '63“]] бил вклучен на листата на 10-те најдобри хрватски документарни филмови на сите времиња, според група од 38 филмски критичари.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.vecernji.hr/kultura/h-8-je-najbolji-hrvatski-igrani-film-svih-vremena-odlucili-kriticari-1448623|title=H-8 je najbolji hrvatski igrani film svih vremena, odlučili kritičari|work=www.vecernji.hr|language=hr}}</ref> == Филмографија (долгометражни филмови) == * ''[[Воз без возен ред]]'' (1959) * [[Војна (филм)|''Војна'']] (1960) * [[Зовриениот град (филм)|''Зовриениот град'']] (1961) * [[Козара (филм)|''Козара'']] (1962) * [[Скопје '63|''Скопје '63'']] (1964) * [[Поглед во зеницата на сонцето|''Поглед во зеницата на сонцето'']] (1966) * [[Битката на Неретва (филм)|''Битката на Неретва'']] (1969) * [[Атентатот во Сараево (филм од 1975)|''Атентатот во Сараево'']] (1975) * ''[[Човекот кој треба да биде убиен]]'' (1979) * [[Висок напон (филм)|''Висок напон'']] (1981) * [[Големиот транспорт (филм)|''Големиот транспорт'']] (1983) * [[Ветената земја (филм од 1986)|''Ветената земја'']] (1986) * [[Донатор (филм)|''Донатор'']] (1989) * [[Libertas (филм од 2006)|''Libertas'']] (2006) * ''Бег од морето'' (снимен 2017; неприкажан) ==Наводи== {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Булајиќ, Вељко}} [[Категорија:Хрватски сценаристи]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Никшиќани]] cyavakh09dcdwp9y60feqjdr5w7ip6f 5562809 5562805 2026-05-24T09:43:19Z P.Nedelkovski 47736 додадена [[Категорија:Југословенски режисери]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5562809 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност | name = Вељко Булајиќ<br/>Veljko Bulajić | image = Stevan Kragujevic, Veljko Bulajic, 1969 (crop).jpg | image_size = 235px | caption = Булајиќ во 1969 | birth_name = | birth_date = {{Birth date|1928|3|22|df=y}} | birth_place = [[Вилуси (Никшиќ)|Вилуси]], [[Кралство на Србите, Хрватите и Словенците]] | death_date = {{Death date and age|df=yes|2024|4|2|1928|3|22}} | death_place = [[Загреб]], Хрватска | yearsactive = 1953–2024 | spouse = Власта Булајиќ | education = Чентро спериментале ди чинематографија | occupation = [[Режисер]] | notable_works = ''[[Воз без возен ред]]''<br>''[[Козара (филм)|Козара]]''<br>''[[Битката на Неретва (филм)|Битката на Неретва]]''<br>''[[Големиот транспорт]]'' | awards = {{plainlist | style = font-size: smaller; | * [[File:Ribbon of an Order of Danica Hrvatska with the face of Marko Marulić.png|20px]] [[Орден на Даница хрватска]] }} }} '''Вељко Булајиќ''' ({{роден во|Вилуси}}, {{роден на|22|март|1928}} – {{починат во|Загреб}}, {{починат на|2|април|2024}}) — црногорски и хрватски филмски [[режисер]]. Булајиќ е добитник на наградата Калинга на [[УНЕСКО]].<ref name="hdfd.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://hdfd.hr/|title=HDFD Naslovna|work=Hrvatsko društvo filmskih djelatnika}}</ref> Поголемиот дел од својот живот го поминал работејќи во [[Хрватска]] и е првенствено познат по режирањето филмови со тематика од [[Втора светска војна|Втората светска војна]] од жанрот [[Партизански филм|партизански филм.]] Според [[Хрватска радио-телевизија|Хрватското јавно радиодифузно претпријатие]], неговите филмови достигнале публика од над 500 милиони гледачи ширум светот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hrt.hr/306402/vijesti/vlakom-bez-voznog-reda-u-povijest-filma-poznato-i-nepoznato-o-veljku-bulajicu|title=Kako sam Titu objasnio da ga ne želim kao glavnog lika "Bitke na Neretvi"|work=Hrt.hr|accessdate=18 October 2016}}</ref> Четирите најгледани југословенски филмови на сите времиња се режирани од Булајиќ.<ref name="vecernji.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vecernji.hr/enciklopedija/veljko-bulajic-18073|title=Veljko Bulajić|work=www.vecernji.hr}}</ref> Стриминг услугата MUBI го опишува Булајиќ како „креатор на епски блокбастери по нарачка“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mubi.com/cast/veljko-bulajic|title=Veljko Bulajic|work=MUBI}}</ref> == Младост == Булајиќ е роден во селото Вилуси во близина на [[Никшиќ]], [[Кралство Југославија|Кралство на Србите, Хрватите и Словенците]]. Тој бил борец на отпорот во Втората светска војна, откако се приклучил на [[Југословенски партизани|југословенските партизани]] на 15-годишна возраст.<ref name="auto1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nacional.hr/danas-92-rodendan-slavi-veljko-bulajic-plakat-za-bitku-na-neretvi-izradio-mu-je-picasso/|title=Veljko Bulajić proslavio 92. rođendan, plakat za 'Bitku na Neretvi' izradio mu je Picasso|date=22 March 2020}}</ref> Булајиќ и неговите двајца постари браќа биле ранети во битка и во еден миг целото негово семејство било затворено во италијански фашистички концентрационен логор.<ref name="xinhuanet.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|title=Interview: Famous Croatian director Veljko Bulajic recounts his life in pictures - Xinhua &#124; English.news.cn|work=www.xinhuanet.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180209182253/http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|archive-date=9 February 2018|accessdate=9 August 2022}}</ref> Во интервју од 2015 година за кинеска новинска веб-страница, Булајиќ споделил приказна за тоа како неговиот постар брат бил на железничката станица во Црна Гора кога сојузниците на италијанскиот фашизам ги префрлиле возовите на реката Неретва. „Мојот брат ги нарекол предавници и еден од нив го застрелал, тешко ранувајќи го и тој подоцна починал“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.china.org.cn/world/Off_the_Wire/2015-11/05/content_36982560.htm|title=Interview: Famous Croatian director Veljko Bulajic recounts his life in pictures - China.org.cn|work=www.china.org.cn}}</ref> Двајцата преживеани браќа, Вељко и Стеван, подоцна ќе бидат сосценаристи на филмовите ''[[Козара (филм)|„Козара“]]'' и ''[[Битката на Неретва (филм)|„Битката на Неретва“]]''.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vecernji.hr/biografije/veljko-bulajic-73|title=Veljko Bulajić|work=Vecernji.hr|archive-url=https://web.archive.org/web/20160917092548/http://www.vecernji.hr/biografije/veljko-bulajic-73|archive-date=17 September 2016|accessdate=18 October 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://djecija-knjiga.ba/products/author/stevan-bulajic|title=Dječija Knjiga- Knjige od pisca|work=Djecija-knjiga.ba|archive-url=https://web.archive.org/web/20180616014012/http://djecija-knjiga.ba/products/author/stevan-bulajic|archive-date=16 June 2018|accessdate=18 October 2016}}</ref> По Втората светска војна, Булајиќ бил стациониран во базата на [[Југословенска народна армија|Југословенската народна армија]] во [[Загреб]]. Тука Булајиќ ја пронашол својата страст кон филмот, што го навело да продолжи студии на италијанскиот Експериментален центар за кинематографија под менторство на Чезаре Заватини.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z6KOL-DnxIkC&q=veljko+bulajic+centro+sperimentale&pg=PA57|title=Liberated Cinema: The Yugoslav Experience, 1945-2001|last=Goulding|first=Daniel J.|date=2 September 2002|publisher=Indiana University Press|isbn=0253342104|via=Google Books}}</ref> Потоа работел како асистент на италијанските филмски легенди [[Федерико Фелини]], [[Џузепе де Сантис]], [[Марио Солдати]], [[Луиџи Зампа]] и [[Виторио де Сика|Виторио Де Сика]] пред да се врати во Југославија. За време на неговиот престој во Рим, Вељко се спријателил со [[Софија Лорен]] и [[Карло Понти]], кои многу години подоцна ќе го посетат на одмори во Хрватска и Црна Гора.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://express.24sata.hr/top-news/sophia-loren-koliko-lijepa-toliko-pametna-picasso-mi-je-plakat-napravio-za-par-boca-vina-27112|title='Sophia Loren? Koliko lijepa, toliko pametna. Picasso mi je plakat napravio za par boca vina'}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.24sata.hr/show/ovako-je-pricao-veljko-bulajic-2021-godine-cijelim-svojim-bicem-bio-sam-posvecen-filmu-974614|title=Ovako je pričao Veljko Bulajić 2021. Godine: 'Cijelim svojim bićem bio sam posvećen filmu'|date=3 April 2024}}</ref> == Кариера == Булајиќ прво продуцирал два кратки филма, пред да го направи својот дебитантски игран филм „''[[Воз без возен ред|Воз без возен ред“]]'' . Филмот бил сложена драма што се занимава со интеракциите меѓу луѓето кои насилно ги напуштаат своите предци за да се преселат во нова, но неразвиена земјоделска земја. Неговото деби било голем успех, што му донело влез на [[Кански филмски фестивал|Канскиот филмски фестивал]] и можност за една од најпрестижните филмски награди во светот, Златната палма.<ref name="hdfd.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://hdfd.hr/|title=HDFD Naslovna|work=Hrvatsko društvo filmskih djelatnika}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=m62PDwAAQBAJ&q=cannes+bulajic+train+without+a+timetable&pg=PT656|title=Lonely Planet Croatia|last=Planet|first=Lonely|last2=Dragicevich|first2=Peter|last3=Ham|first3=Anthony|last4=Lee|first4=Jessica|date=1 April 2019|publisher=Lonely Planet|isbn=9781788685153|via=Google Books}}</ref> Филмот му донел и четири награди на Фестивалот на југословенскиот филм (денес познат како [[Пулски филмски фестивал]]) и награда од градот [[Загреб]].<ref name="vecernji.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vecernji.hr/enciklopedija/veljko-bulajic-18073|title=Veljko Bulajić|work=www.vecernji.hr}}</ref> Неговите следни два филма, „Атомска воена невеста“ и „Бум град“, исто така биле наградени со неколку златни и сребрени награди во различни категории на Фестивалот на југословенскиот филм.<ref name="vecernji.hr" /> „Атомска воена невеста“ бил номиниран и за [[Златен лав]] на [[Венецијански филмски фестивал|Венецискиот филмски фестивал]] во 1960 година, што ја прави втората номинација на Булајиќ за една од наградите на „Големата тројка“ на меѓународните филмски фестивали ([[Златен лав]] во Венеција, [[Златна палма]] во Кан и Златна мечка во Берлин).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imdb.com/name/nm0119819/awards|title=Veljko Bulajic|work=IMDb}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.projectcasting.com/tips-and-advice/what-is-the-biggest-film-festival/|title=What Are The Biggest Film Festivals?|last=Casting|first=Project|date=13 January 2020}}</ref> Во 1962 година, неговиот филм ''[[Козара (филм)|„Козара“]]'' му донел меѓународно внимание, бидејќи повторно ја освоил [[Голема златна арена за најдобар филм|Големата златна арена за најдобар филм]] на Фестивалот на југословенскиот филм, а филмот премиерно бил прикажан во најголемиот музеј во светот, францускиот [[Лувр]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mku.gov.me/en/news/156505/Promotion-of-the-monograph-Veljko-Bulajic-Train-without-a-schedule-in-the-history-of-cinema-the-Ministry-of-Culture.html|title=Details|work=Mku.gov.me|archive-url=https://web.archive.org/web/20210422192147/https://mku.gov.me/en/news/156505/Promotion-of-the-monograph-Veljko-Bulajic-Train-without-a-schedule-in-the-history-of-cinema-the-Ministry-of-Culture.html|archive-date=22 April 2021|accessdate=18 October 2016}}</ref> Филмот бил пријавен на 3-тиот Меѓународен филмски фестивал во Москва, каде што ја освоил Златната награда.<ref name="Moscow1963">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1963|title=3rd Moscow International Film Festival (1963)|work=MIFF|archive-url=https://web.archive.org/web/20130116210707/http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1963|archive-date=16 January 2013|accessdate=25 November 2012}}</ref> Булајиќ бил член на жирито на 4-тиот Меѓународен филмски фестивал во Москва.<ref name="Moscow1965">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1965|title=4th Moscow International Film Festival (1965)|work=MIFF|archive-url=https://web.archive.org/web/20130116145645/http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1965|archive-date=16 January 2013|accessdate=2 December 2012}}</ref> Филмот бил прикажан и на Меѓународниот филмски фестивал во Сан Франциско.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://history.sffs.org/films/film_details.php?id=2677|title=Kozara &#124; San Francisco Film Festival|work=history.sffs.org}}</ref> Во 1969 година тој го напишал и режирал легендарниот воен филм „''[[Битката на Неретва (филм)|Битката кај Неретва“]]'' во кој главните улоги ги толкуваат [[Орсон Велс]] и Јул Бринер. Филмот го гледале повеќе од 350 милиони луѓе ширум светот<ref name="xinhuanet.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|title=Interview: Famous Croatian director Veljko Bulajic recounts his life in pictures - Xinhua &#124; English.news.cn|work=www.xinhuanet.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180209182253/http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|archive-date=9 February 2018|accessdate=9 August 2022}}</ref> и е на листата на најскапи филмови на неанглиско говорно подрачје. [[Пабло Пикасо]] создал еден од промотивните постерите за филмот, еден од само двата филмски постери што шпанскиот уметник некогаш ги создал. Наместо плаќање, Пикасо и Булајиќ се согласиле Булајиќ да му обезбеди на Пикасо гајба југословенско вино. <ref name="noizz.rs">{{Наведена мрежна страница|url=https://noizz.rs/kultura/kako-je-pablo-pikaso-napravio-plakat-za-bitku-na-neretvi-za-12-flasa-vina/dv2l64j|title=Kako je Pablo Pikaso napravio plakat za "Bitku na Neretvi" za 12 flaša vina|date=25 January 2017|work=Noizz.rs}}</ref> Двајцата се сретнале на Телевизискиот фестивал во Монте Карло неколку години пред „Неретва“ кога, како што е опишано подолу, Булајиќ ја зел наградата „Златна нимфа“ за неговиот документарец [[Скопје '63|„Скопје '63“]] за катастрофалниот земјотрес во главниот град на Македонија. Пикасо решил да присуствува на фестивалот откако му бил прикажан преглед на филмот од Марсел Ашард.<ref name="noizz.rs" /> Саундтракот за „Неретва“ го создал композиторот добитник на Оскар, [[Бернард Херман]] <ref name="balkaninside.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.balkaninside.com/pablo-picassos-contribution-to-the-film-battle-on-the-neretva-river/|title=Pablo Picasso's contribution to the film Battle on the Neretva River|archive-url=https://web.archive.org/web/20160629163811/http://www.balkaninside.com/pablo-picassos-contribution-to-the-film-battle-on-the-neretva-river/|archive-date=29 June 2016|accessdate=27 May 2016}}</ref>, а филмот бил номиниран за [[Оскар за најдобар странски филм]].<ref name="Oscars1970">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/1970|title=The 42nd Academy Awards (1970) Nominees and Winners|work=oscars.org|accessdate=16 November 2011}}</ref> Претседателот [[Јосип Броз-Тито|Јосип Броз Тито]] и првата дама [[Јованка Броз]], [[Омар Шариф]] и [[Софија Лорен]] присуствувале на премиерата на филмот во [[Сараево]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bljesak.info/kultura/film-tv/bulajiceva-neretva-danas-bi-kostala-100-milijuna-dolara/230688|title=Bulajićeva ''Neretva'' danas bi koštala 100 milijuna dolara|work=Bljesak.info}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://dnevnik.hr/vijesti/hrvatska/slovenci-zele-od-srbije-prisvojiti-film-bitka-na-neretvi-a-redatelj-veljko-bulajic-porucuje-da-je-film-hrvatski---503212.html|title=Redatelj "Bitke na Neretvi" Veljko Bulajić šokiran slovenskim zahtjevom prema Srbiji: "Ni jedni ni drugi nemaju veze s tim filmom"|work=Dnevnik.hr}}</ref> Тогашниот гувернер на Калифорнија и иден претседател на САД, [[Роналд Реган|Роналд Реган,]] присуствувал на американската премиера. Во едно интервју од 2020 година, Булајиќ изјавил дека Реган му рекол приватно на собир во [[Беверли Хилс]] дека тој (Реган) не може да го поднесе [[Орсон Велс|Орсон Велс,]] но дека се согласува дека Велс е многу добар актер.<ref name="auto1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nacional.hr/danas-92-rodendan-slavi-veljko-bulajic-plakat-za-bitku-na-neretvi-izradio-mu-je-picasso/|title=Veljko Bulajić proslavio 92. rođendan, plakat za 'Bitku na Neretvi' izradio mu je Picasso|date=22 March 2020}}</ref> На 16 јануари 2018 година, владата на [[Словенија|Република Словенија]] поднела формално барање до [[Србија|Република Србија]], барајќи изворните снимки од филмот да бидат доставени во Словенија и официјално признати како дел од нејзиното национално културно наследство.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.jutarnji.hr/kultura/film-i-televizija/sukob-zbog-bitke-na-neretvi-slovenci-objasnili-zasto-zele-bulajicev-film-u-srbiji-tvrde-da-je-ljubljana-izgubila-pravo-na-povrat-umjetnicke-bastine-6937995|title=Jutarnji list - SUKOB ZBOG 'BITKE NA NERETVI' Slovenci objasnili zašto žele Bulajićev film, u Srbiji tvrde da je Ljubljana izgubila pravo na povrat umjetničke baštine|date=16 January 2018|work=www.jutarnji.hr}}</ref> Булајиќ одговорил преку хрватските медиуми дека ниту Словенците ниту Србите немаат право на филмот бидејќи тој бил хрватска продукција.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vecernji.hr/kultura/bulajic-neretvu-su-radili-hrvati-a-ne-srbi-i-slovenci-1220164|title=Bulajić: Neretvu su radili Hrvati, a ne Srbi i Slovenci|work=www.vecernji.hr}}</ref> Во времето кога филмот бил објавен, сите три земји биле дел од [[Југославија]]. Во едно интервју од 2014 година, Булајиќ го припишал успехот на „Неретва“ на нејзиниот неконвенционален заплет кој вклучува само 15 минути пукање и битки, додека остатокот е посветен на приказната за тоа како ранетите биле спасени и згрижени.<ref name="auto2">{{Наведена мрежна страница|url=https://evarazdin.hr/magazin/intervjui/veljko-bulajic-gdje-je-i-sto-danas-radi-redatelj-bitke-na-neretvi-310330/|title=Veljko Bulajić: Gdje je i što danas radi redatelj "Bitke na Neretvi"|date=25 May 2014|work=evarazdin.hr}}</ref> Премиерата на филмот на Булајиќ ''[[Атентатот во Сараево (филм од 1975)|„Атентатот на Сараево“]]'' била лично организирана од првата дама на Италија, Виторија Леоне.<ref name="auto1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nacional.hr/danas-92-rodendan-slavi-veljko-bulajic-plakat-za-bitku-na-neretvi-izradio-mu-je-picasso/|title=Veljko Bulajić proslavio 92. rođendan, plakat za 'Bitku na Neretvi' izradio mu je Picasso|date=22 March 2020}}</ref> Во филмот глумеле холивудските глумци [[Кристофер Пламер]], [[Максимилијан Шел]] и [[Флоринда Болкан]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.imdb.com/title/tt0073660/|title=Atentat u Sarajevu|date=31 October 1975}}</ref> Во 2017 година, Булајиќ започнал со снимање на она што се верува дека е неговиот последен долгометражен филм. Во филмот „Бегство кон морето“ глуми актерот од [[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]], Том Влашиха, како германски војник изгубен зад непријателските линии во Втората светска војна.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tportal.hr/showtime/clanak/poznati-glumac-iz-igre-prijestolja-glumi-u-bulajicevu-filmu-20170323|title=Glumac iz 'Igre prijestolja' pozirao u partizanskoj uniformi|date=8 March 2017|work=tportal.hr}}</ref> Во ноември 2020 година, филмот на Булајиќ [[Скопје '63|„Скопје '63“]] бил вклучен на листата на 10-те најдобри хрватски документарни филмови на сите времиња, според група од 38 филмски критичари.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.vecernji.hr/kultura/h-8-je-najbolji-hrvatski-igrani-film-svih-vremena-odlucili-kriticari-1448623|title=H-8 je najbolji hrvatski igrani film svih vremena, odlučili kritičari|work=www.vecernji.hr|language=hr}}</ref> == Филмографија (долгометражни филмови) == * ''[[Воз без возен ред]]'' (1959) * [[Војна (филм)|''Војна'']] (1960) * [[Зовриениот град (филм)|''Зовриениот град'']] (1961) * [[Козара (филм)|''Козара'']] (1962) * [[Скопје '63|''Скопје '63'']] (1964) * [[Поглед во зеницата на сонцето|''Поглед во зеницата на сонцето'']] (1966) * [[Битката на Неретва (филм)|''Битката на Неретва'']] (1969) * [[Атентатот во Сараево (филм од 1975)|''Атентатот во Сараево'']] (1975) * ''[[Човекот кој треба да биде убиен]]'' (1979) * [[Висок напон (филм)|''Висок напон'']] (1981) * [[Големиот транспорт (филм)|''Големиот транспорт'']] (1983) * [[Ветената земја (филм од 1986)|''Ветената земја'']] (1986) * [[Донатор (филм)|''Донатор'']] (1989) * [[Libertas (филм од 2006)|''Libertas'']] (2006) * ''Бег од морето'' (снимен 2017; неприкажан) ==Наводи== {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Булајиќ, Вељко}} [[Категорија:Хрватски сценаристи]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Никшиќани]] [[Категорија:Југословенски режисери]] p7un4mvcqtzr3lyobjjxzh2tpf689bb 5562810 5562809 2026-05-24T09:43:39Z P.Nedelkovski 47736 додадена [[Категорија:Југословенски сценаристи]] користејќи го [[:en:Wikipedia:HotCat|HotCat]] 5562810 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност | name = Вељко Булајиќ<br/>Veljko Bulajić | image = Stevan Kragujevic, Veljko Bulajic, 1969 (crop).jpg | image_size = 235px | caption = Булајиќ во 1969 | birth_name = | birth_date = {{Birth date|1928|3|22|df=y}} | birth_place = [[Вилуси (Никшиќ)|Вилуси]], [[Кралство на Србите, Хрватите и Словенците]] | death_date = {{Death date and age|df=yes|2024|4|2|1928|3|22}} | death_place = [[Загреб]], Хрватска | yearsactive = 1953–2024 | spouse = Власта Булајиќ | education = Чентро спериментале ди чинематографија | occupation = [[Режисер]] | notable_works = ''[[Воз без возен ред]]''<br>''[[Козара (филм)|Козара]]''<br>''[[Битката на Неретва (филм)|Битката на Неретва]]''<br>''[[Големиот транспорт]]'' | awards = {{plainlist | style = font-size: smaller; | * [[File:Ribbon of an Order of Danica Hrvatska with the face of Marko Marulić.png|20px]] [[Орден на Даница хрватска]] }} }} '''Вељко Булајиќ''' ({{роден во|Вилуси}}, {{роден на|22|март|1928}} – {{починат во|Загреб}}, {{починат на|2|април|2024}}) — црногорски и хрватски филмски [[режисер]]. Булајиќ е добитник на наградата Калинга на [[УНЕСКО]].<ref name="hdfd.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://hdfd.hr/|title=HDFD Naslovna|work=Hrvatsko društvo filmskih djelatnika}}</ref> Поголемиот дел од својот живот го поминал работејќи во [[Хрватска]] и е првенствено познат по режирањето филмови со тематика од [[Втора светска војна|Втората светска војна]] од жанрот [[Партизански филм|партизански филм.]] Според [[Хрватска радио-телевизија|Хрватското јавно радиодифузно претпријатие]], неговите филмови достигнале публика од над 500 милиони гледачи ширум светот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hrt.hr/306402/vijesti/vlakom-bez-voznog-reda-u-povijest-filma-poznato-i-nepoznato-o-veljku-bulajicu|title=Kako sam Titu objasnio da ga ne želim kao glavnog lika "Bitke na Neretvi"|work=Hrt.hr|accessdate=18 October 2016}}</ref> Четирите најгледани југословенски филмови на сите времиња се режирани од Булајиќ.<ref name="vecernji.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vecernji.hr/enciklopedija/veljko-bulajic-18073|title=Veljko Bulajić|work=www.vecernji.hr}}</ref> Стриминг услугата MUBI го опишува Булајиќ како „креатор на епски блокбастери по нарачка“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mubi.com/cast/veljko-bulajic|title=Veljko Bulajic|work=MUBI}}</ref> == Младост == Булајиќ е роден во селото Вилуси во близина на [[Никшиќ]], [[Кралство Југославија|Кралство на Србите, Хрватите и Словенците]]. Тој бил борец на отпорот во Втората светска војна, откако се приклучил на [[Југословенски партизани|југословенските партизани]] на 15-годишна возраст.<ref name="auto1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nacional.hr/danas-92-rodendan-slavi-veljko-bulajic-plakat-za-bitku-na-neretvi-izradio-mu-je-picasso/|title=Veljko Bulajić proslavio 92. rođendan, plakat za 'Bitku na Neretvi' izradio mu je Picasso|date=22 March 2020}}</ref> Булајиќ и неговите двајца постари браќа биле ранети во битка и во еден миг целото негово семејство било затворено во италијански фашистички концентрационен логор.<ref name="xinhuanet.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|title=Interview: Famous Croatian director Veljko Bulajic recounts his life in pictures - Xinhua &#124; English.news.cn|work=www.xinhuanet.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180209182253/http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|archive-date=9 February 2018|accessdate=9 August 2022}}</ref> Во интервју од 2015 година за кинеска новинска веб-страница, Булајиќ споделил приказна за тоа како неговиот постар брат бил на железничката станица во Црна Гора кога сојузниците на италијанскиот фашизам ги префрлиле возовите на реката Неретва. „Мојот брат ги нарекол предавници и еден од нив го застрелал, тешко ранувајќи го и тој подоцна починал“.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.china.org.cn/world/Off_the_Wire/2015-11/05/content_36982560.htm|title=Interview: Famous Croatian director Veljko Bulajic recounts his life in pictures - China.org.cn|work=www.china.org.cn}}</ref> Двајцата преживеани браќа, Вељко и Стеван, подоцна ќе бидат сосценаристи на филмовите ''[[Козара (филм)|„Козара“]]'' и ''[[Битката на Неретва (филм)|„Битката на Неретва“]]''.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.vecernji.hr/biografije/veljko-bulajic-73|title=Veljko Bulajić|work=Vecernji.hr|archive-url=https://web.archive.org/web/20160917092548/http://www.vecernji.hr/biografije/veljko-bulajic-73|archive-date=17 September 2016|accessdate=18 October 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://djecija-knjiga.ba/products/author/stevan-bulajic|title=Dječija Knjiga- Knjige od pisca|work=Djecija-knjiga.ba|archive-url=https://web.archive.org/web/20180616014012/http://djecija-knjiga.ba/products/author/stevan-bulajic|archive-date=16 June 2018|accessdate=18 October 2016}}</ref> По Втората светска војна, Булајиќ бил стациониран во базата на [[Југословенска народна армија|Југословенската народна армија]] во [[Загреб]]. Тука Булајиќ ја пронашол својата страст кон филмот, што го навело да продолжи студии на италијанскиот Експериментален центар за кинематографија под менторство на Чезаре Заватини.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=z6KOL-DnxIkC&q=veljko+bulajic+centro+sperimentale&pg=PA57|title=Liberated Cinema: The Yugoslav Experience, 1945-2001|last=Goulding|first=Daniel J.|date=2 September 2002|publisher=Indiana University Press|isbn=0253342104|via=Google Books}}</ref> Потоа работел како асистент на италијанските филмски легенди [[Федерико Фелини]], [[Џузепе де Сантис]], [[Марио Солдати]], [[Луиџи Зампа]] и [[Виторио де Сика|Виторио Де Сика]] пред да се врати во Југославија. За време на неговиот престој во Рим, Вељко се спријателил со [[Софија Лорен]] и [[Карло Понти]], кои многу години подоцна ќе го посетат на одмори во Хрватска и Црна Гора.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://express.24sata.hr/top-news/sophia-loren-koliko-lijepa-toliko-pametna-picasso-mi-je-plakat-napravio-za-par-boca-vina-27112|title='Sophia Loren? Koliko lijepa, toliko pametna. Picasso mi je plakat napravio za par boca vina'}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.24sata.hr/show/ovako-je-pricao-veljko-bulajic-2021-godine-cijelim-svojim-bicem-bio-sam-posvecen-filmu-974614|title=Ovako je pričao Veljko Bulajić 2021. Godine: 'Cijelim svojim bićem bio sam posvećen filmu'|date=3 April 2024}}</ref> == Кариера == Булајиќ прво продуцирал два кратки филма, пред да го направи својот дебитантски игран филм „''[[Воз без возен ред|Воз без возен ред“]]'' . Филмот бил сложена драма што се занимава со интеракциите меѓу луѓето кои насилно ги напуштаат своите предци за да се преселат во нова, но неразвиена земјоделска земја. Неговото деби било голем успех, што му донело влез на [[Кански филмски фестивал|Канскиот филмски фестивал]] и можност за една од најпрестижните филмски награди во светот, Златната палма.<ref name="hdfd.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://hdfd.hr/|title=HDFD Naslovna|work=Hrvatsko društvo filmskih djelatnika}}</ref><ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=m62PDwAAQBAJ&q=cannes+bulajic+train+without+a+timetable&pg=PT656|title=Lonely Planet Croatia|last=Planet|first=Lonely|last2=Dragicevich|first2=Peter|last3=Ham|first3=Anthony|last4=Lee|first4=Jessica|date=1 April 2019|publisher=Lonely Planet|isbn=9781788685153|via=Google Books}}</ref> Филмот му донел и четири награди на Фестивалот на југословенскиот филм (денес познат како [[Пулски филмски фестивал]]) и награда од градот [[Загреб]].<ref name="vecernji.hr">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vecernji.hr/enciklopedija/veljko-bulajic-18073|title=Veljko Bulajić|work=www.vecernji.hr}}</ref> Неговите следни два филма, „Атомска воена невеста“ и „Бум град“, исто така биле наградени со неколку златни и сребрени награди во различни категории на Фестивалот на југословенскиот филм.<ref name="vecernji.hr" /> „Атомска воена невеста“ бил номиниран и за [[Златен лав]] на [[Венецијански филмски фестивал|Венецискиот филмски фестивал]] во 1960 година, што ја прави втората номинација на Булајиќ за една од наградите на „Големата тројка“ на меѓународните филмски фестивали ([[Златен лав]] во Венеција, [[Златна палма]] во Кан и Златна мечка во Берлин).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.imdb.com/name/nm0119819/awards|title=Veljko Bulajic|work=IMDb}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.projectcasting.com/tips-and-advice/what-is-the-biggest-film-festival/|title=What Are The Biggest Film Festivals?|last=Casting|first=Project|date=13 January 2020}}</ref> Во 1962 година, неговиот филм ''[[Козара (филм)|„Козара“]]'' му донел меѓународно внимание, бидејќи повторно ја освоил [[Голема златна арена за најдобар филм|Големата златна арена за најдобар филм]] на Фестивалот на југословенскиот филм, а филмот премиерно бил прикажан во најголемиот музеј во светот, францускиот [[Лувр]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.mku.gov.me/en/news/156505/Promotion-of-the-monograph-Veljko-Bulajic-Train-without-a-schedule-in-the-history-of-cinema-the-Ministry-of-Culture.html|title=Details|work=Mku.gov.me|archive-url=https://web.archive.org/web/20210422192147/https://mku.gov.me/en/news/156505/Promotion-of-the-monograph-Veljko-Bulajic-Train-without-a-schedule-in-the-history-of-cinema-the-Ministry-of-Culture.html|archive-date=22 April 2021|accessdate=18 October 2016}}</ref> Филмот бил пријавен на 3-тиот Меѓународен филмски фестивал во Москва, каде што ја освоил Златната награда.<ref name="Moscow1963">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1963|title=3rd Moscow International Film Festival (1963)|work=MIFF|archive-url=https://web.archive.org/web/20130116210707/http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1963|archive-date=16 January 2013|accessdate=25 November 2012}}</ref> Булајиќ бил член на жирито на 4-тиот Меѓународен филмски фестивал во Москва.<ref name="Moscow1965">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1965|title=4th Moscow International Film Festival (1965)|work=MIFF|archive-url=https://web.archive.org/web/20130116145645/http://www.moscowfilmfestival.ru/miff34/eng/archives/?year=1965|archive-date=16 January 2013|accessdate=2 December 2012}}</ref> Филмот бил прикажан и на Меѓународниот филмски фестивал во Сан Франциско.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://history.sffs.org/films/film_details.php?id=2677|title=Kozara &#124; San Francisco Film Festival|work=history.sffs.org}}</ref> Во 1969 година тој го напишал и режирал легендарниот воен филм „''[[Битката на Неретва (филм)|Битката кај Неретва“]]'' во кој главните улоги ги толкуваат [[Орсон Велс]] и Јул Бринер. Филмот го гледале повеќе од 350 милиони луѓе ширум светот<ref name="xinhuanet.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|title=Interview: Famous Croatian director Veljko Bulajic recounts his life in pictures - Xinhua &#124; English.news.cn|work=www.xinhuanet.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20180209182253/http://www.xinhuanet.com/english/2015-11/05/c_134784277.htm|archive-date=9 February 2018|accessdate=9 August 2022}}</ref> и е на листата на најскапи филмови на неанглиско говорно подрачје. [[Пабло Пикасо]] создал еден од промотивните постерите за филмот, еден од само двата филмски постери што шпанскиот уметник некогаш ги создал. Наместо плаќање, Пикасо и Булајиќ се согласиле Булајиќ да му обезбеди на Пикасо гајба југословенско вино. <ref name="noizz.rs">{{Наведена мрежна страница|url=https://noizz.rs/kultura/kako-je-pablo-pikaso-napravio-plakat-za-bitku-na-neretvi-za-12-flasa-vina/dv2l64j|title=Kako je Pablo Pikaso napravio plakat za "Bitku na Neretvi" za 12 flaša vina|date=25 January 2017|work=Noizz.rs}}</ref> Двајцата се сретнале на Телевизискиот фестивал во Монте Карло неколку години пред „Неретва“ кога, како што е опишано подолу, Булајиќ ја зел наградата „Златна нимфа“ за неговиот документарец [[Скопје '63|„Скопје '63“]] за катастрофалниот земјотрес во главниот град на Македонија. Пикасо решил да присуствува на фестивалот откако му бил прикажан преглед на филмот од Марсел Ашард.<ref name="noizz.rs" /> Саундтракот за „Неретва“ го создал композиторот добитник на Оскар, [[Бернард Херман]] <ref name="balkaninside.com">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.balkaninside.com/pablo-picassos-contribution-to-the-film-battle-on-the-neretva-river/|title=Pablo Picasso's contribution to the film Battle on the Neretva River|archive-url=https://web.archive.org/web/20160629163811/http://www.balkaninside.com/pablo-picassos-contribution-to-the-film-battle-on-the-neretva-river/|archive-date=29 June 2016|accessdate=27 May 2016}}</ref>, а филмот бил номиниран за [[Оскар за најдобар странски филм]].<ref name="Oscars1970">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.oscars.org/oscars/ceremonies/1970|title=The 42nd Academy Awards (1970) Nominees and Winners|work=oscars.org|accessdate=16 November 2011}}</ref> Претседателот [[Јосип Броз-Тито|Јосип Броз Тито]] и првата дама [[Јованка Броз]], [[Омар Шариф]] и [[Софија Лорен]] присуствувале на премиерата на филмот во [[Сараево]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.bljesak.info/kultura/film-tv/bulajiceva-neretva-danas-bi-kostala-100-milijuna-dolara/230688|title=Bulajićeva ''Neretva'' danas bi koštala 100 milijuna dolara|work=Bljesak.info}}</ref> <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://dnevnik.hr/vijesti/hrvatska/slovenci-zele-od-srbije-prisvojiti-film-bitka-na-neretvi-a-redatelj-veljko-bulajic-porucuje-da-je-film-hrvatski---503212.html|title=Redatelj "Bitke na Neretvi" Veljko Bulajić šokiran slovenskim zahtjevom prema Srbiji: "Ni jedni ni drugi nemaju veze s tim filmom"|work=Dnevnik.hr}}</ref> Тогашниот гувернер на Калифорнија и иден претседател на САД, [[Роналд Реган|Роналд Реган,]] присуствувал на американската премиера. Во едно интервју од 2020 година, Булајиќ изјавил дека Реган му рекол приватно на собир во [[Беверли Хилс]] дека тој (Реган) не може да го поднесе [[Орсон Велс|Орсон Велс,]] но дека се согласува дека Велс е многу добар актер.<ref name="auto1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nacional.hr/danas-92-rodendan-slavi-veljko-bulajic-plakat-za-bitku-na-neretvi-izradio-mu-je-picasso/|title=Veljko Bulajić proslavio 92. rođendan, plakat za 'Bitku na Neretvi' izradio mu je Picasso|date=22 March 2020}}</ref> На 16 јануари 2018 година, владата на [[Словенија|Република Словенија]] поднела формално барање до [[Србија|Република Србија]], барајќи изворните снимки од филмот да бидат доставени во Словенија и официјално признати како дел од нејзиното национално културно наследство.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.jutarnji.hr/kultura/film-i-televizija/sukob-zbog-bitke-na-neretvi-slovenci-objasnili-zasto-zele-bulajicev-film-u-srbiji-tvrde-da-je-ljubljana-izgubila-pravo-na-povrat-umjetnicke-bastine-6937995|title=Jutarnji list - SUKOB ZBOG 'BITKE NA NERETVI' Slovenci objasnili zašto žele Bulajićev film, u Srbiji tvrde da je Ljubljana izgubila pravo na povrat umjetničke baštine|date=16 January 2018|work=www.jutarnji.hr}}</ref> Булајиќ одговорил преку хрватските медиуми дека ниту Словенците ниту Србите немаат право на филмот бидејќи тој бил хрватска продукција.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.vecernji.hr/kultura/bulajic-neretvu-su-radili-hrvati-a-ne-srbi-i-slovenci-1220164|title=Bulajić: Neretvu su radili Hrvati, a ne Srbi i Slovenci|work=www.vecernji.hr}}</ref> Во времето кога филмот бил објавен, сите три земји биле дел од [[Југославија]]. Во едно интервју од 2014 година, Булајиќ го припишал успехот на „Неретва“ на нејзиниот неконвенционален заплет кој вклучува само 15 минути пукање и битки, додека остатокот е посветен на приказната за тоа како ранетите биле спасени и згрижени.<ref name="auto2">{{Наведена мрежна страница|url=https://evarazdin.hr/magazin/intervjui/veljko-bulajic-gdje-je-i-sto-danas-radi-redatelj-bitke-na-neretvi-310330/|title=Veljko Bulajić: Gdje je i što danas radi redatelj "Bitke na Neretvi"|date=25 May 2014|work=evarazdin.hr}}</ref> Премиерата на филмот на Булајиќ ''[[Атентатот во Сараево (филм од 1975)|„Атентатот на Сараево“]]'' била лично организирана од првата дама на Италија, Виторија Леоне.<ref name="auto1">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nacional.hr/danas-92-rodendan-slavi-veljko-bulajic-plakat-za-bitku-na-neretvi-izradio-mu-je-picasso/|title=Veljko Bulajić proslavio 92. rođendan, plakat za 'Bitku na Neretvi' izradio mu je Picasso|date=22 March 2020}}</ref> Во филмот глумеле холивудските глумци [[Кристофер Пламер]], [[Максимилијан Шел]] и [[Флоринда Болкан]] <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.imdb.com/title/tt0073660/|title=Atentat u Sarajevu|date=31 October 1975}}</ref> Во 2017 година, Булајиќ започнал со снимање на она што се верува дека е неговиот последен долгометражен филм. Во филмот „Бегство кон морето“ глуми актерот од [[Игра на тронови (ТВ-серија)|„Игра на тронови“]], Том Влашиха, како германски војник изгубен зад непријателските линии во Втората светска војна.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.tportal.hr/showtime/clanak/poznati-glumac-iz-igre-prijestolja-glumi-u-bulajicevu-filmu-20170323|title=Glumac iz 'Igre prijestolja' pozirao u partizanskoj uniformi|date=8 March 2017|work=tportal.hr}}</ref> Во ноември 2020 година, филмот на Булајиќ [[Скопје '63|„Скопје '63“]] бил вклучен на листата на 10-те најдобри хрватски документарни филмови на сите времиња, според група од 38 филмски критичари.<ref>{{Наведени вести|url=https://www.vecernji.hr/kultura/h-8-je-najbolji-hrvatski-igrani-film-svih-vremena-odlucili-kriticari-1448623|title=H-8 je najbolji hrvatski igrani film svih vremena, odlučili kritičari|work=www.vecernji.hr|language=hr}}</ref> == Филмографија (долгометражни филмови) == * ''[[Воз без возен ред]]'' (1959) * [[Војна (филм)|''Војна'']] (1960) * [[Зовриениот град (филм)|''Зовриениот град'']] (1961) * [[Козара (филм)|''Козара'']] (1962) * [[Скопје '63|''Скопје '63'']] (1964) * [[Поглед во зеницата на сонцето|''Поглед во зеницата на сонцето'']] (1966) * [[Битката на Неретва (филм)|''Битката на Неретва'']] (1969) * [[Атентатот во Сараево (филм од 1975)|''Атентатот во Сараево'']] (1975) * ''[[Човекот кој треба да биде убиен]]'' (1979) * [[Висок напон (филм)|''Висок напон'']] (1981) * [[Големиот транспорт (филм)|''Големиот транспорт'']] (1983) * [[Ветената земја (филм од 1986)|''Ветената земја'']] (1986) * [[Донатор (филм)|''Донатор'']] (1989) * [[Libertas (филм од 2006)|''Libertas'']] (2006) * ''Бег од морето'' (снимен 2017; неприкажан) ==Наводи== {{наводи}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Булајиќ, Вељко}} [[Категорија:Хрватски сценаристи]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Никшиќани]] [[Категорија:Југословенски режисери]] [[Категорија:Југословенски сценаристи]] ck18z6kl0t5xuh023ljmi6hfh7xar1o Бранко Иштванчиќ 0 1395631 5562606 2026-05-23T12:03:11Z IvanKonev123 98191 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:hr:Special:Redirect/revision/6458497|Branko Ištvančić]]“ 5562606 wikitext text/x-wiki <templatestyles src="Predložak:Infookvir životopis/styles.css" /> {{Глумец | име = Бранко Иштванчиќ | изворно_име = Branko Ištvančić | активни_години = [[1982.]] до денес | место_на_раѓање = [[Суботица]] | датум_на_раѓање = [[5 април]] [[1967]] | слика = Branko_Ištvančić.jpg | занимање = Режисер | мрежно_место = [http://www.istvancic.com Službene stranice] | државјанство = {{flag|Croatia}} | imdb_id = 1126245 | commons = }} '''Бранко Иштванчиќ''' ([[Суботица]], [[1967]]) – [[Хрватска|хрватски]] филмски [[Филмски режисер|режисер]], по потекло од [[Tavankut|Таванкут]]. == Биографии == Основно училиште завршил во Таванкут, а средно во Суботица, с пред студиите и обидите да се запише на филмска режија во Нови Сад и Белград, сосема случајно работел како диспечер на воз на железничката станица Таванкут (железничка линија Суботица - Сомбор - Винковци) по што отишол на студии во [[Загреб]], каде што дипломирал филмска и ТВ режија на [[Akademija dramske umjetnosti u Zagrebu|Академијата за драмски уметности]] во 1999 година. Во 1980 година на само 13 години ги направил своите први, аматерски, [[Документарен филм|документарни филмови]], со својот прв професор по филм Золтан Сифлис, режисер и педагог од Суботица, а систематски се занимавал и со документарен филм и ги добил најзначајните домашни и странски награди за својата работа, а 2 години подоцна во 1982 година на само 15 годишна возраст станал шампион на Југославија на натпреварот по филмско знаење и филмска техника, а од 1985 години на 18 годишна возраст имал освоено десетина награди на домашни и странски аматерски филмски фестивали. За време на студиите неговиот краток игран филм „Збогум“ (1993) бил вклучен во програмата „Нова режија“ на Првата филмска фондација во Лондон, меѓу 6 најзначајни филмови од млади европски режисери, а воедно и двапати бил награден со наградата на хрватските филмски критичари „[[Oktavijan (nagrada)|Октавијан]]“ за најдобар документарец, Гран при за најдобар филм, Златна маслена ламба и наградата за најдобар режисер на [[Dani hrvatskog filma|Деновите на хрватскиот филм]], а воедно и награди за најдобар документарец и најдобар режисер на фестивали во странство. Длабоко вкоренет во традицијата на хрватската документаристика, тој посветувал посебно внимание на хуманиот, но и хумористичниот третман на луѓето со кои работи, па така, неговиот филм [[Bunarman|„Бунарман]]“ (2003), едноставна приказна за копач на бунар, се издигнува на ниво на универзална [[метафора]], но без претенциозноста толку типична за многу домашни документарци, а во 90 години од 20 век неговиот документарецот [[Plašitelj kormorana|„Плашител корморана“]] (1998) бил рангиран од критичарите меѓу најдобрите документарци во Хрватска. Неговиот дебитантски игран филм, [[Duh u močvari|„Духот во мочуриштето]] “ (2006), бил вистински хит во хрватските кина (еден од најгледаните хрватски играни филмови) и го означил враќањето на првиот игран филм за деца во Хрватска по 20 години, а својот втор игран филм и серија, „Мостот на крајот на светот“ (според сценарио на Јосип Млакиќ), го снимил во 2014 година во хрватско-српско-босанско-француска копродукција со HRT. Покрај неговата плодна дејност тој објавил и книга за режија на документарни филмови под наслов „Поетски документарец Зоран Тадиќ“ и воедно е член на Хрватското здружение на филмски режисери и Хрватското здружение на филмски работници. == Филмографија == * ''„Подвижните слики на мојот дедо“'' (1982), документарец * ''Бербер на велосипед'' (1983), документарец * ''Крстот на моите раце'' (1991), документарец * ''Автобиографија'' (1992), документарец * ''Збогум'' (1993), кратка проза * ''[[Razgovor s Markom Horvackim|Разговор со Марко Хорвацки]]'' (1993), документарец * ''Словенски жетвени обичаи'' (1995), документарец * ''[[Plašitelj kormorana|Страшилото корморан]]'' (1998), документарец * ''Замрзната рамка'' (1999), игран филм (ТВ драма) * ''Железницата е веќе проголтана од далечината'' (2000), документарец * ''Челична прегратка'' (2001), документарец * ''Тетка Лиза'' (2002), документарец * ''Славејот'' (2002), документарец * ''[[Bunarman|Бунарман]]'' (2003), документарец * ''Изгубено богатство'' (2005), документарец * ''„Берачот на камења“'' (2005), документарец, * ''[[Duh u močvari (film)|Дух во мочуриштето]]'' (2006), долгометражен филм * ''Драга госпоѓо Илачка'' (2010), документарец * ''Албум'' (2011), документарец * ''Рециклирање'' (2011), кратка проза (од омнибусот „Загребски приказни“) * ''[[Od zrna do slike|Од зрно до слика]]'' (2012), документарец * ''Шкверски Кипар'' (2012), документарен филм * ''[[Most na kraju svijeta|Мостот на крајот од светот]]'' (2014), долгометражен филм * ''Ничија земја'' (2015) краток игран филм * ''[[Sve je bio dobar san (2016.)|„Сè беше добар сон“ (2016)]]'', документарец * ''Лекции за човештвото'' (2019), документарец == Книги == * Поетски документарец на Зоран Тадиќ (2010), во издание на Артизан Загреб == Награди == <templatestyles src="Module:Message box/ambox.css"></templatestyles>{{Без извори}} * Награда „Златна маслена ламба“ од „Денови на хрватскиот филм Глас Кончила“ 1996 „за промовирање на етички вредности во филмот“ (за документарниот филм „Славонски жетвени обичаи“) * Гран при за најдобар филм на фестивалот (за документарецот „Плашиот од корморанот“, Денови на хрватскиот филм 1998. * Награда „Октавијан“ од Хрватското здружение на филмски критичари за најдобар документарен филм, „Денови на хрватскиот филм“ 1998 (за документарецот „Паѓањето од корморан“) * Специјална награда за креативен придонес во филмот, Меѓународен фестивал на туристички филмови во Сплит 1998 (за документарецот „Паѓањето од корморан“) * Почесно признание и номинација за награда за најдобар документарец на Меѓународниот филмски фестивал за кино и технологија Торонто 2002 (за документарниот филм „Возот го проголтува растојанието“) * Специјална награда од жирито CINERAIL Лил, Франција 2002 (за документарниот филм „Челична прегратка“) * Награда за најдобра режија, Денови на хрватскиот филм 2003 (за документарниот филм Бунарман) * Награда „Октавијан“ од Хрватското здружение на филмски критичари за најдобар документарен филм, „Денови на хрватскиот филм“ 2003 (за документарецот „Бунарман“) * Награда за најдобар режисер DaKINO Букурешт, Романија 2003 (за документарецот Бунарман) * Награда за најдобар краток документарен филм на Фестивалот Сиена, Италија 2003 (за документарецот Бунарман) * Пофалница за „извонредна режија и значаен документарен стил“ Фестивал на краток филм Корто Имола, Италија 2003 (за документарниот филм Бунарман) * Специјална награда од жирито, Филмски фестивал Делта, Италија 2009 (за документарниот филм Бунарман) * Златен медал и диплома за најдобар документарен филм ECO ETNO FOLK Film Romania 2007 (за документарниот филм Изгубено богатство) * Специјална награда од жирито, Festival du Film Pastoralismes et Grands Espaces, Франција, 2008 година (за документарниот филм Изгубеното богатство) * Награда за најдобра монтажа, Меѓународен фестивал на туристички филмови SWITF Сплит 2006 (за документарниот филм „Берачот на камења“) * Специјална награда од жирито Абруцо Италија 2009 (за документарниот филм „Берачот на камења“) * Награда за најдобар режисер, Филмски фестивал Сила, Италија 2009 (за долгометражниот филм „Дух во мочуриштето“) * Гран-при награда за најдобар филм и награда за најдобра музика на Фестивалот за религиозен филм Трсат 2010 (за документарниот филм Драга Госпа Илачка) * Специјално признание на Меѓународниот фестивал на туристички филм во Сплит во 2011 година „за исклучително висококвалитетно авторско дело со религиозна содржина во функција на туризмот“ (за документарецот „Драга госпоѓо Илачка“) * Награда од публиката Фибула, Сисак, Хрватска 2012 (за долгометражниот документарен филм Од зрно до слика) * Гран-при за најдобар филм и награда за најдобар режисер на 4-тиот [[Festival hrvatskih vjerskih filmova|хрватски фестивал на верски филм]] во 2013 година (за долгометражниот документарец „Од зрно до слика“) * Награда за Златна камера за најдобар документарен филм, Меѓународен филмски и видео фестивал во САД, Лос Анџелес, САД, 2013 (за долгометражниот документарец „Од зрно до слика“) * Гран при награда за најдобар филм, Меѓународен етнографски филмски фестивал Златна, Романија, 2013 (за долгометражниот документарец „Од зрно до слика“) * Специјална авторска награда на 51-от Фестивал на туристички филм во Лече, Италија, 2013 година (за документарецот „Аџија во Рим“) * Награда на Меѓународниот фестивал на уметнички филмови „Лилијан Стјуарт“ (FIF), Монтреал, Канада, 2014 (за долгометражниот документарец „Од зрно до слика“) * Награда за најдобар филм за наивна уметност, IFFEST DocumentArts, Букурешт, Романија, 2014 (за долгометражниот документарец „Од зрно до слика“) * Награда за најдобар долгометражен филм на фестивалот „Синедечилдрн“ во Италија, 2015 година, (за долгометражниот филм „Духот во мочуриштето“) * Награда за најдобар игран филм за деца / „Добитник на наградата за најдобар детски филм“ (7-ми Меѓународен детски телевизиски фестивал „Дитјатко“) Украина 2015 година (за играниот филм Дух во мочуриштето) * Златна награда Реми, [[Međunarodni filmski festival Worldfest|Светски фестивал, Хјустон]], САД, 2015, (за долгометражниот филм „Мостот на крајот на светот“) * Награда за најдобра фотографија, Филмски фестивал во Ишија, Италија, 2015 година, (за долгометражниот филм „Мостот на крајот од светот“) * Специјална награда од жирито на 8-миот меѓународен филмски фестивал „Исток и Запад“ Оренбург, Русија, 2015 година (за долгометражниот филм „Мостот на крајот на светот“) * Награда за најдобар режисер на SEE a Paris - SOE Berlin (Филмски фестивал на Југоисточна Европа) 2015, на истиот фестивал Александар Богдановиќ ја доби и наградата за најдобар актер (за долгометражниот филм „Мостот на крајот од светот“) * Награда од публиката „Антропологико - Синемистика“, Гранада (Шпанија), 2016, (за долгометражниот документарен филм „Од зрно до слика“) * Златна награда Реми за режија, Ворлдфест, Хјустон, САД, 2016. * Награда за најдобар филм и најдобра режија за филмот „Сè беше добар сон“, [[Festival hrvatskog katoličkog filma Trsat|Хрватски католички филмски фестивал „Трсат“]] 2016. * Награда за најдобар документарен филм на фестивалот „Надвор од границите“ во Грција во 2016 година. * Награда ФЕДЕОРА за најдобар хрватски документарен филм како признание од филмските критичари во Европа и Медитеранот (за документарниот филм „Сè беше добар сон“) == Извори == <templatestyles src="Izvori/styles.css" />{{Наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.istvancic.com Официјална веб-страница на режисерот Бранко Иштванчиќ] * [http://www.hrvatskarijec.co.yu/arhiva.php?zg=1719696&no=74 Хрватски збор] [ неактивна врска ] Од идеја до филм * [http://www.suboticadanas.info/html/index.php?module=Pagesetter&func=viewpub&tid=3&pid=2852 Радио Суботица] <span>8 март 2021 година. (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> Иштванчиќ продолжи со снимањето на филмот за работниците со слама од Таванкут, 15 јули 2008 година. * [http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/kultura/clanak/id/258133/branko-istvancic-gori-smo-danas-nego-1991] Бранко Иштванчиќ: Денес ни е полошо отколку во 1991 година. * [http://www.hrvatskarijec.rs/vest/3119/O-posljedicama-i-besmislu-rata] <span>2016 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> За последиците и бесмисленоста на војната * [http://www.portalnovosti.com/branko-istvancic-zanimaju-me-ljudske-sudbine-nakon-rata] Бранко Иштванчиќ Ме интересираат човечките судбини по војната * [http://pazisnimase.com/most-na-kraju-svijeta-skandinavski-krimic-na-balkanski-nacin] <span>5 март 2016 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> МОСТОТ НА КРАЈОТ НА СВЕТОТ: СКАНДИНАВСКИ КРИМИНАЛ ВО БАЛКАНСКИ СТИЛ * [http://www.filmovi.hr/index.php?p=article&id=2084] ОБЛИКАЈ КАКО ЕМОЦИЈА * [http://narod.hr/hrvatska/intervju-branko-istvancic-ovaj-film-dokazuje-kako-se-relativiziranje-agresora-i-zrtve-ne-isplati] (ИНТЕРВЈУ) Бранко Иштванчиќ: Овој филм докажува дека релативизирањето на агресорот и жртвата не вреди * [http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/302293/istvancic-zasto-su-mi-za-film-o-vukovarskom-heroju-nicolieru-odbili-dati-potporu] Бранко Иштванчиќ: Зошто одбија да го поддржат мојот филм за вуковарскиот херој Николиер? {{GLAVNIRASPORED:Ištvančić, Branko}} [[Категорија:Луѓе од Суботица]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Хрватски документарци]] 7jbwbxjhyjszdu7asmi2ua73gkuf7uh 5562607 5562606 2026-05-23T12:03:34Z IvanKonev123 98191 5562607 wikitext text/x-wiki {{Глумец | име = Бранко Иштванчиќ | изворно_име = Branko Ištvančić | активни_години = [[1982.]] до денес | место_на_раѓање = [[Суботица]] | датум_на_раѓање = [[5 април]] [[1967]] | слика = Branko_Ištvančić.jpg | занимање = Режисер | мрежно_место = [http://www.istvancic.com Službene stranice] | државјанство = {{flag|Croatia}} | imdb_id = 1126245 | commons = }} '''Бранко Иштванчиќ''' ([[Суботица]], [[1967]]) – [[Хрватска|хрватски]] филмски [[Филмски режисер|режисер]], по потекло од [[Tavankut|Таванкут]]. == Биографии == Основно училиште завршил во Таванкут, а средно во Суботица, с пред студиите и обидите да се запише на филмска режија во Нови Сад и Белград, сосема случајно работел како диспечер на воз на железничката станица Таванкут (железничка линија Суботица - Сомбор - Винковци) по што отишол на студии во [[Загреб]], каде што дипломирал филмска и ТВ режија на [[Akademija dramske umjetnosti u Zagrebu|Академијата за драмски уметности]] во 1999 година. Во 1980 година на само 13 години ги направил своите први, аматерски, [[Документарен филм|документарни филмови]], со својот прв професор по филм Золтан Сифлис, режисер и педагог од Суботица, а систематски се занимавал и со документарен филм и ги добил најзначајните домашни и странски награди за својата работа, а 2 години подоцна во 1982 година на само 15 годишна возраст станал шампион на Југославија на натпреварот по филмско знаење и филмска техника, а од 1985 години на 18 годишна возраст имал освоено десетина награди на домашни и странски аматерски филмски фестивали. За време на студиите неговиот краток игран филм „Збогум“ (1993) бил вклучен во програмата „Нова режија“ на Првата филмска фондација во Лондон, меѓу 6 најзначајни филмови од млади европски режисери, а воедно и двапати бил награден со наградата на хрватските филмски критичари „[[Oktavijan (nagrada)|Октавијан]]“ за најдобар документарец, Гран при за најдобар филм, Златна маслена ламба и наградата за најдобар режисер на [[Dani hrvatskog filma|Деновите на хрватскиот филм]], а воедно и награди за најдобар документарец и најдобар режисер на фестивали во странство. Длабоко вкоренет во традицијата на хрватската документаристика, тој посветувал посебно внимание на хуманиот, но и хумористичниот третман на луѓето со кои работи, па така, неговиот филм [[Bunarman|„Бунарман]]“ (2003), едноставна приказна за копач на бунар, се издигнува на ниво на универзална [[метафора]], но без претенциозноста толку типична за многу домашни документарци, а во 90 години од 20 век неговиот документарецот [[Plašitelj kormorana|„Плашител корморана“]] (1998) бил рангиран од критичарите меѓу најдобрите документарци во Хрватска. Неговиот дебитантски игран филм, [[Duh u močvari|„Духот во мочуриштето]] “ (2006), бил вистински хит во хрватските кина (еден од најгледаните хрватски играни филмови) и го означил враќањето на првиот игран филм за деца во Хрватска по 20 години, а својот втор игран филм и серија, „Мостот на крајот на светот“ (според сценарио на Јосип Млакиќ), го снимил во 2014 година во хрватско-српско-босанско-француска копродукција со HRT. Покрај неговата плодна дејност тој објавил и книга за режија на документарни филмови под наслов „Поетски документарец Зоран Тадиќ“ и воедно е член на Хрватското здружение на филмски режисери и Хрватското здружение на филмски работници. == Филмографија == * ''„Подвижните слики на мојот дедо“'' (1982), документарец * ''Бербер на велосипед'' (1983), документарец * ''Крстот на моите раце'' (1991), документарец * ''Автобиографија'' (1992), документарец * ''Збогум'' (1993), кратка проза * ''[[Razgovor s Markom Horvackim|Разговор со Марко Хорвацки]]'' (1993), документарец * ''Словенски жетвени обичаи'' (1995), документарец * ''[[Plašitelj kormorana|Страшилото корморан]]'' (1998), документарец * ''Замрзната рамка'' (1999), игран филм (ТВ драма) * ''Железницата е веќе проголтана од далечината'' (2000), документарец * ''Челична прегратка'' (2001), документарец * ''Тетка Лиза'' (2002), документарец * ''Славејот'' (2002), документарец * ''[[Bunarman|Бунарман]]'' (2003), документарец * ''Изгубено богатство'' (2005), документарец * ''„Берачот на камења“'' (2005), документарец, * ''[[Duh u močvari (film)|Дух во мочуриштето]]'' (2006), долгометражен филм * ''Драга госпоѓо Илачка'' (2010), документарец * ''Албум'' (2011), документарец * ''Рециклирање'' (2011), кратка проза (од омнибусот „Загребски приказни“) * ''[[Od zrna do slike|Од зрно до слика]]'' (2012), документарец * ''Шкверски Кипар'' (2012), документарен филм * ''[[Most na kraju svijeta|Мостот на крајот од светот]]'' (2014), долгометражен филм * ''Ничија земја'' (2015) краток игран филм * ''[[Sve je bio dobar san (2016.)|„Сè беше добар сон“ (2016)]]'', документарец * ''Лекции за човештвото'' (2019), документарец == Книги == * Поетски документарец на Зоран Тадиќ (2010), во издание на Артизан Загреб == Награди == <templatestyles src="Module:Message box/ambox.css"></templatestyles>{{Без извори}} * Награда „Златна маслена ламба“ од „Денови на хрватскиот филм Глас Кончила“ 1996 „за промовирање на етички вредности во филмот“ (за документарниот филм „Славонски жетвени обичаи“) * Гран при за најдобар филм на фестивалот (за документарецот „Плашиот од корморанот“, Денови на хрватскиот филм 1998. * Награда „Октавијан“ од Хрватското здружение на филмски критичари за најдобар документарен филм, „Денови на хрватскиот филм“ 1998 (за документарецот „Паѓањето од корморан“) * Специјална награда за креативен придонес во филмот, Меѓународен фестивал на туристички филмови во Сплит 1998 (за документарецот „Паѓањето од корморан“) * Почесно признание и номинација за награда за најдобар документарец на Меѓународниот филмски фестивал за кино и технологија Торонто 2002 (за документарниот филм „Возот го проголтува растојанието“) * Специјална награда од жирито CINERAIL Лил, Франција 2002 (за документарниот филм „Челична прегратка“) * Награда за најдобра режија, Денови на хрватскиот филм 2003 (за документарниот филм Бунарман) * Награда „Октавијан“ од Хрватското здружение на филмски критичари за најдобар документарен филм, „Денови на хрватскиот филм“ 2003 (за документарецот „Бунарман“) * Награда за најдобар режисер DaKINO Букурешт, Романија 2003 (за документарецот Бунарман) * Награда за најдобар краток документарен филм на Фестивалот Сиена, Италија 2003 (за документарецот Бунарман) * Пофалница за „извонредна режија и значаен документарен стил“ Фестивал на краток филм Корто Имола, Италија 2003 (за документарниот филм Бунарман) * Специјална награда од жирито, Филмски фестивал Делта, Италија 2009 (за документарниот филм Бунарман) * Златен медал и диплома за најдобар документарен филм ECO ETNO FOLK Film Romania 2007 (за документарниот филм Изгубено богатство) * Специјална награда од жирито, Festival du Film Pastoralismes et Grands Espaces, Франција, 2008 година (за документарниот филм Изгубеното богатство) * Награда за најдобра монтажа, Меѓународен фестивал на туристички филмови SWITF Сплит 2006 (за документарниот филм „Берачот на камења“) * Специјална награда од жирито Абруцо Италија 2009 (за документарниот филм „Берачот на камења“) * Награда за најдобар режисер, Филмски фестивал Сила, Италија 2009 (за долгометражниот филм „Дух во мочуриштето“) * Гран-при награда за најдобар филм и награда за најдобра музика на Фестивалот за религиозен филм Трсат 2010 (за документарниот филм Драга Госпа Илачка) * Специјално признание на Меѓународниот фестивал на туристички филм во Сплит во 2011 година „за исклучително висококвалитетно авторско дело со религиозна содржина во функција на туризмот“ (за документарецот „Драга госпоѓо Илачка“) * Награда од публиката Фибула, Сисак, Хрватска 2012 (за долгометражниот документарен филм Од зрно до слика) * Гран-при за најдобар филм и награда за најдобар режисер на 4-тиот [[Festival hrvatskih vjerskih filmova|хрватски фестивал на верски филм]] во 2013 година (за долгометражниот документарец „Од зрно до слика“) * Награда за Златна камера за најдобар документарен филм, Меѓународен филмски и видео фестивал во САД, Лос Анџелес, САД, 2013 (за долгометражниот документарец „Од зрно до слика“) * Гран при награда за најдобар филм, Меѓународен етнографски филмски фестивал Златна, Романија, 2013 (за долгометражниот документарец „Од зрно до слика“) * Специјална авторска награда на 51-от Фестивал на туристички филм во Лече, Италија, 2013 година (за документарецот „Аџија во Рим“) * Награда на Меѓународниот фестивал на уметнички филмови „Лилијан Стјуарт“ (FIF), Монтреал, Канада, 2014 (за долгометражниот документарец „Од зрно до слика“) * Награда за најдобар филм за наивна уметност, IFFEST DocumentArts, Букурешт, Романија, 2014 (за долгометражниот документарец „Од зрно до слика“) * Награда за најдобар долгометражен филм на фестивалот „Синедечилдрн“ во Италија, 2015 година, (за долгометражниот филм „Духот во мочуриштето“) * Награда за најдобар игран филм за деца / „Добитник на наградата за најдобар детски филм“ (7-ми Меѓународен детски телевизиски фестивал „Дитјатко“) Украина 2015 година (за играниот филм Дух во мочуриштето) * Златна награда Реми, [[Međunarodni filmski festival Worldfest|Светски фестивал, Хјустон]], САД, 2015, (за долгометражниот филм „Мостот на крајот на светот“) * Награда за најдобра фотографија, Филмски фестивал во Ишија, Италија, 2015 година, (за долгометражниот филм „Мостот на крајот од светот“) * Специјална награда од жирито на 8-миот меѓународен филмски фестивал „Исток и Запад“ Оренбург, Русија, 2015 година (за долгометражниот филм „Мостот на крајот на светот“) * Награда за најдобар режисер на SEE a Paris - SOE Berlin (Филмски фестивал на Југоисточна Европа) 2015, на истиот фестивал Александар Богдановиќ ја доби и наградата за најдобар актер (за долгометражниот филм „Мостот на крајот од светот“) * Награда од публиката „Антропологико - Синемистика“, Гранада (Шпанија), 2016, (за долгометражниот документарен филм „Од зрно до слика“) * Златна награда Реми за режија, Ворлдфест, Хјустон, САД, 2016. * Награда за најдобар филм и најдобра режија за филмот „Сè беше добар сон“, [[Festival hrvatskog katoličkog filma Trsat|Хрватски католички филмски фестивал „Трсат“]] 2016. * Награда за најдобар документарен филм на фестивалот „Надвор од границите“ во Грција во 2016 година. * Награда ФЕДЕОРА за најдобар хрватски документарен филм како признание од филмските критичари во Европа и Медитеранот (за документарниот филм „Сè беше добар сон“) == Извори == <templatestyles src="Izvori/styles.css" />{{Наводи}} == Надворешни врски == * [http://www.istvancic.com Официјална веб-страница на режисерот Бранко Иштванчиќ] * [http://www.hrvatskarijec.co.yu/arhiva.php?zg=1719696&no=74 Хрватски збор] [ неактивна врска ] Од идеја до филм * [http://www.suboticadanas.info/html/index.php?module=Pagesetter&func=viewpub&tid=3&pid=2852 Радио Суботица] <span>8 март 2021 година. (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> Иштванчиќ продолжи со снимањето на филмот за работниците со слама од Таванкут, 15 јули 2008 година. * [http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/kultura/clanak/id/258133/branko-istvancic-gori-smo-danas-nego-1991] Бранко Иштванчиќ: Денес ни е полошо отколку во 1991 година. * [http://www.hrvatskarijec.rs/vest/3119/O-posljedicama-i-besmislu-rata] <span>2016 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> За последиците и бесмисленоста на војната * [http://www.portalnovosti.com/branko-istvancic-zanimaju-me-ljudske-sudbine-nakon-rata] Бранко Иштванчиќ Ме интересираат човечките судбини по војната * [http://pazisnimase.com/most-na-kraju-svijeta-skandinavski-krimic-na-balkanski-nacin] <span>5 март 2016 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> МОСТОТ НА КРАЈОТ НА СВЕТОТ: СКАНДИНАВСКИ КРИМИНАЛ ВО БАЛКАНСКИ СТИЛ * [http://www.filmovi.hr/index.php?p=article&id=2084] ОБЛИКАЈ КАКО ЕМОЦИЈА * [http://narod.hr/hrvatska/intervju-branko-istvancic-ovaj-film-dokazuje-kako-se-relativiziranje-agresora-i-zrtve-ne-isplati] (ИНТЕРВЈУ) Бранко Иштванчиќ: Овој филм докажува дека релативизирањето на агресорот и жртвата не вреди * [http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/302293/istvancic-zasto-su-mi-za-film-o-vukovarskom-heroju-nicolieru-odbili-dati-potporu] Бранко Иштванчиќ: Зошто одбија да го поддржат мојот филм за вуковарскиот херој Николиер? {{GLAVNIRASPORED:Ištvančić, Branko}} [[Категорија:Луѓе од Суботица]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Хрватски документарци]] 9gxapn3no1lcbib89fwx91dk51su4i9 Федор Ханжековиќ 0 1395632 5562608 2026-05-23T12:17:32Z IvanKonev123 98191 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1326107855|Fedor Hanžeković]]“ 5562608 wikitext text/x-wiki <templatestyles src="Module:Infobox/styles.css"></templatestyles> {{Глумец | име = Федор Ханжековиќ | изворно_име = Fedor Hanžeković | место_на_смрт = [[Загреб]], [[Хрватска]] | занимање = режисер | датум_на_раѓање = {{birth date|1913|1|9|df=y}} | место_на_раѓање = [[Бјелина]], [[Австро-Унгарија]] | датум_на_смрт = {{death date and age|1997|8|18|1913|1|9|df=y}} | активни_години = 1956–1993 | државјанство = {{flag|HRV}} }} '''Федор Ханжековиќ''' (9 јануари 1913 – 18 август 1997 година) – [[Хрватска|хрватски]] филмски режисер. == Биографија == Ханжековиќ студирал [[Историја на уметноста|историја на уметност]] и [[англиски јазик]] на [[University of Zagreb Faculty of Humanities and Social Sciences|Факултетот за хуманистички и општествени науки на Универзитетот во Загреб]] пред да ја започне својата филмска кариера во годините по завршувањето на [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Тој направил неколку [[Political cinema|политички документарци]] во 40 години на 20 век од кои најзначаен бил филмот од 1947 година ''„Степинац на народниот суд''“ (''Stepinac pred narodnim sudom''), кој го прикажувал повоеното судење на [[Алојзие Степинац|Алојзије Степинац]].<ref name="filmski">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=78|title=Fedor Hanžeković|work=Baza HR kinematografije|publisher=Filmski-Programi.hr|language=Croatian|accessdate=22 May 2010}}</ref> Во 50 години на 20век направил серија екранизирани романи напишани од југословенски автори и режирал вкупно три долгометражни филмови, од кои најзначаен бил многу популарната [[Филмска комедија|комедија]] од 1957 година ''[[Master of His Own Body|„Господар на сопственото тело]]''“ (''Svoga tela gospodar''), базиран на краткиот расказ од [[Slavko Kolar|Славко Колар]] и неговата театарска адаптација во режија на [[Branko Gavella|Бранко Гавела]], а снимен на [[Кајкавско наречје|кајкавски дијалект]].<ref name="filmski">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=78|title=Fedor Hanžeković|work=Baza HR kinematografije|publisher=Filmski-Programi.hr|language=Croatian|accessdate=22 May 2010}}<cite class="citation web cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="">[http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=78 "Fedor Hanžeković"]. ''Baza HR kinematografije'' (in Croatian). Filmski-Programi.hr<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">22 May</span> 2010</span>.</cite> [[Category:CS1 Croatian-language sources (hr)]]</ref> Тој бил исто така познат како еден од основачите и долгогодишните уредници на влијателното југословенско филмско списание ''„Филмска критика“''.<ref name="filmski">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=78|title=Fedor Hanžeković|work=Baza HR kinematografije|publisher=Filmski-Programi.hr|language=Croatian|accessdate=22 May 2010}}<cite class="citation web cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="">[http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=78 "Fedor Hanžeković"]. ''Baza HR kinematografije'' (in Croatian). Filmski-Programi.hr<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">22 May</span> 2010</span>.</cite> [[Category:CS1 Croatian-language sources (hr)]]</ref> Починал на 18 август 1997 година во Загреб<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://hbl.lzmk.hr/clanak/hanzekovic-fedor|title=HANŽEKOVIĆ, Fedor - Hrvatski biografski leksikon|work=hbl.lzmk.hr|accessdate=2025-12-07}}</ref> каде што бил погребан на [[Мирогој|гробиштата Мирогој]] (Гробље Мирогој).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rip.live/fedor_hanzekovic_219622|title=Fedor Hanžekovic|work=RIP.live|accessdate=2025-12-07}}</ref> == Филмографија == * ''[[Bakonja fra Brne|Баконја од Брне]]'' (1951) * ''Стојан Мутикаша'' (1954) * ''[[Master of His Own Body|Господар на сопственото тело]]'' ( ''Svoga tela gospodar'', 1957) == Референци == <templatestyles src="Reflist/styles.css" />{{Наводи}} == Надворешни врски == * {{Imdb име|id=0361561}} * [http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=78 Fedor Hanžeković biography] at Filmski-Programi.hr {{In lang|hr}} {{Vladimir Nazor Award for Life Achievement (film)}}{{Нормативна контрола}} [[Категорија:Погребани на гробиштата „Мирогој“]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Луѓе од Бијељина]] [[Категорија:Починати во 1997 година]] [[Категорија:Родени во 1913 година]] [[Категорија:Статии со hCards]] [[Категорија:Југословенски филмски режисери]] [[Категорија:Добитници на наградата Владимир Назор]] 36ucdnxklft5w4lz6rpbzlatxm97jgj 5562609 5562608 2026-05-23T12:25:12Z IvanKonev123 98191 5562609 wikitext text/x-wiki <templatestyles src="Module:Infobox/styles.css"></templatestyles> {{Глумец | име = Федор Ханжековиќ | изворно_име = Fedor Hanžeković | место_на_смрт = [[Загреб]], [[Хрватска]] | занимање = режисер | датум_на_раѓање = {{birth date|1913|1|9|df=y}} | место_на_раѓање = [[Бјелина]], [[Австро-Унгарија]] | датум_на_смрт = {{death date and age|1997|8|18|1913|1|9|df=y}} | активни_години = 1956–1993 | државјанство = {{flag|HRV}} }} '''Федор Ханжековиќ''' (9 јануари 1913 – 18 август 1997 година) – [[Хрватска|хрватски]] филмски режисер и син на писателот [[Mato Hanžeković|Мате Ханжековиќ]].<ref name="HBL">[http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=7239 Hrvatski biografski leksikon] Damir Radić i Redakcija: ''Hanžeković, Fedor'' (pristupljeno 13. svibnja 2018.)</ref> == Биографија == Студирал [[Историја на уметноста|историја на уметност]] и [[англиски јазик]] на [[University of Zagreb Faculty of Humanities and Social Sciences|Факултетот за хуманистички и општествени науки на Универзитетот во Загреб]] пред да ја започне својата филмска кариера во годините по завршувањето на [[Втора светска војна|Втората светска војна]]. Студирал историја на уметност во Ексетер, Англија, до 1939 година, а по враќањето во Загреб, работел како хонорарен новинар и преведувач од англиски јазик. Ги превел делата на Џорџ Бернард Шо и Марк Твен, како и еден роман од Џек Лондон. Од 1941 година работел во новинската агенција Велебит до 1945 година.<ref name="filmski">{{cite web |url=http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=78 |title=Fedor Hanžeković |work=Baza HR kinematografije |publisher=Filmski-Programi.hr |accessdate=2010-05-22}}</ref> Тој направил неколку [[Political cinema|политички документарци]] во 40 години на 20 век од кои најзначаен бил филмот од 1947 година ''„Степинац на народниот суд''“ (''Stepinac pred narodnim sudom''), кој го прикажувал повоеното судење на [[Алојзие Степинац|Алојзије Степинац]].<ref name="filmski">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=78|title=Fedor Hanžeković|work=Baza HR kinematografije|publisher=Filmski-Programi.hr|language=Croatian|accessdate=22 May 2010}}</ref> Во 50 години на 20век направил серија екранизирани романи напишани од југословенски автори и режирал вкупно три долгометражни филмови, од кои најзначаен бил многу популарната [[Филмска комедија|комедија]] од 1957 година ''[[Master of His Own Body|„Господар на сопственото тело]]''“ (''Svoga tela gospodar''), базиран на краткиот расказ од [[Slavko Kolar|Славко Колар]] и неговата театарска адаптација во режија на [[Branko Gavella|Бранко Гавела]], а снимен на [[Кајкавско наречје|кајкавски дијалект]].<ref name="filmski">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=78|title=Fedor Hanžeković|work=Baza HR kinematografije|publisher=Filmski-Programi.hr|language=Croatian|accessdate=22 May 2010}}<cite class="citation web cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="">[http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=78 "Fedor Hanžeković"]. ''Baza HR kinematografije'' (in Croatian). Filmski-Programi.hr<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">22 May</span> 2010</span>.</cite> [[Category:CS1 Croatian-language sources (hr)]]</ref> Тој бил исто така познат како еден од основачите и долгогодишните уредници на влијателното југословенско филмско списание ''„Филмска критика“''.<ref name="filmski">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=78|title=Fedor Hanžeković|work=Baza HR kinematografije|publisher=Filmski-Programi.hr|language=Croatian|accessdate=22 May 2010}}<cite class="citation web cs1 cs1-prop-foreign-lang-source" data-ve-ignore="">[http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=78 "Fedor Hanžeković"]. ''Baza HR kinematografije'' (in Croatian). Filmski-Programi.hr<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">22 May</span> 2010</span>.</cite> [[Category:CS1 Croatian-language sources (hr)]]</ref> Починал на 18 август 1997 година во Загреб<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://hbl.lzmk.hr/clanak/hanzekovic-fedor|title=HANŽEKOVIĆ, Fedor - Hrvatski biografski leksikon|work=hbl.lzmk.hr|accessdate=2025-12-07}}</ref> каде што бил погребан на [[Мирогој|гробиштата Мирогој]] (Гробље Мирогој).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://rip.live/fedor_hanzekovic_219622|title=Fedor Hanžekovic|work=RIP.live|accessdate=2025-12-07}}</ref> == Филмографија == *''[[Rijeka u obnovi]] (1946.) *''[[Nova mladost]]'' *''[[Stepinac pred narodnim sudom]]'' *''[[Posljednji odred]]'' – snimanje obustavljeno nakon Rezolucije Informbiroa *''[[Bakonja fra Brne (1951.)|Bakonja fra Brne]]'' (1951.) *''Stojan Mutikaša'' (1954.) *''[[Svoga tela gospodar (1957.)|Svoga tela gospodar]]'' ('1957.) == Наводи == <templatestyles src="Reflist/styles.css" />{{Наводи}} == Надворешни врски == * {{Imdb име|id=0361561}} * [http://www.filmski-programi.hr/baza_redatelj.php?id=78 Fedor Hanžeković biography] at Filmski-Programi.hr {{In lang|hr}} {{Vladimir Nazor Award for Life Achievement (film)}}{{Нормативна контрола}} [[Категорија:Погребани на гробиштата „Мирогој“]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Луѓе од Бијељина]] [[Категорија:Починати во 1997 година]] [[Категорија:Родени во 1913 година]] [[Категорија:Статии со hCards]] [[Категорија:Југословенски филмски режисери]] [[Категорија:Добитници на наградата Владимир Назор]] 4kn28w748z1q94l3ch87se5c5sprqc7 Јужен Шлезвиг 0 1395633 5562613 2026-05-23T12:39:34Z Bjankuloski06 332 Создадена страница со: [[Податотека:Südschleswig.png|мини|Јужен Шлезвиг со германски, дански и севернофризиски топоними.]] [[Податотека:Lyksborg slot 9-7-2005.jpg|мини|Замокот Гликсбург, дом на данските кралеви]] Податотека:DanmarkSydslesvigSkaaneland.png|мини|Денешна Данска и поранешните дански покраин... 5562613 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Südschleswig.png|мини|Јужен Шлезвиг со германски, дански и севернофризиски топоними.]] [[Податотека:Lyksborg slot 9-7-2005.jpg|мини|Замокот Гликсбург, дом на данските кралеви]] [[Податотека:DanmarkSydslesvigSkaaneland.png|мини|Денешна Данска и поранешните дански покраини Јужен Шлезвиг, Сканија, Халанд и Блекинге.]] [[File:Flag of the Danes of Southern Schleswig.png|мини|Два шлезвишки лава како хералдичко обележје на Шлезвиг/Јужен Јитланд.]] '''Јужен Шлезвиг''' ({{langx|de|Südschleswig}}, {{langx|da|Sydslesvig}}; {{langx|frr|Söödslaswik}}) — јужната половина на поранешното [[Војводство Шлезвиг]]<ref>Kathrin Sinner: Schleswig-Holstein - das nördliche Bundesland: Räumliche Verortung als kulturelles Identitäskonstruk, стр. 86</ref> во Германија на полуостровот [[Јитланд]]. Географската област денес опфаќа голема површина помеѓу реката [[Ајдер]] на југ и [[Фленсбуршки Фјорд|Фленсбуршкиот Фјорд]] на север,<ref>Sønderjylland A-Å, Aabenraa 2011, стр. 364</ref> каде се граничи со [[Данска]]. Северен Шлезвиг (во исти граници со поранешниот округ [[Јужен Јитланд (округ)|Јужен Јитланд]]) го образува најјужниот дел од Данска. Овој крај бил владение на [[Данска|Данската Круна]] сè додека Прусија и Австрија не ѝ објавиле војна во 1864 г. Данска сакала да ја предаде етнички германската област [[Холштајн|Холстен]] (Холштајн) и да ја повлече новата граница во реката Ајдер. Прускиот канцелар [[Ото фон Бизмарк]] заклучил дека ова е повод за војна, дури нарекувајќи ја „света војна“. За помош му се обратил на австрискиот цар [[Франц Јозеф I]]. Прусија не успеала во сличен обид во 1848 г. Но сега била опремена со современо оружје и со помошта од Австрија, а на чело со војсководецот [[Хелмут фон Молтке Постариот|Молтке]], данската армија била уништена и присилена да се повлече во неред. Пруско-данската граница била преместена од [[Елба]] во [[Јитланд]] до потокот Конгео. По [[Прва светска војна|Првата светска војна]] се одржале два референдума за границата.<ref>{{нмс|url=http://danmarkshistorien.dk/leksikon-og-kilder/vis/materiale/genforeningen-1920/|title=Vis|last=103982@au.dk|date=13 април 2018|website=danmarkshistorien.dk}}</ref><ref>German, Troels Fink: "Geschichte des schleswigschen Grenzlandes" Publisher: Munksgaard, Copenhagen 1958, стр. 178-192.</ref> Северниот Дел ѝ бил вратен на Данска како Северен Шлезвиг. Средниот и јужниот дел останале во Германија, вклучувајќи го градот [[Фленсбург|Фленсбург/Фленсборг]]. Загубата на градот во Данска ја предизвикала Велигденската криза (''{{јаз|da|Påskekrisen}}'') во 1920 г.<ref>{{нмс|url=http://www.historiefaget.dk/emner/1920erne-1930erne/paaskekrisen-1920/ |title=Påskekrisen 1920: HISTORIEFAGET |access-date=8 април 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160507194406/http://www.historiefaget.dk/emner/1920erne-1930erne/paaskekrisen-1920/ |archive-date=7 мај 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{нмс|url=http://denstoredanske.dk/Danmarks_geografi_og_historie/Danmarks_historie/Danmark_1849-1945/P%C3%A5skekrisen_1920|title=Påskekrisen 1920 - Gyldendal - Den Store Danske|website=denstoredanske.dk}}</ref> По [[Втора светска војна|Втората светска војна]] областа останала германска територија, и во 1948 г. заедно со [[Холштајн]] ја образувала новата [[сојузни покраини во Германија|покраина]] [[Шлезвиг-Холштајн]] како дел од [[СР Германија]] ([[Западна Германија]]). ==Историја== Краиштата на Шлезвиг северно од реката [[Ајдер]] и [[Килски Залив|Килскиот Залив]] биле [[феуд]] на [[Данска|Данската Круна]] уште од раното средновековие. Јужната област [[Холштајн]] ѝ припаѓала на [[Франкија]], а подоцна на [[Свето Римско Царство|Светото Римско Царство]], но станала царски феуд на данските кралеви со Рипскиот договор од 1460 г.<ref>{{нмс| url = http://www.region.de/index.php?id=162&L=1%2Ftrainers.php%3Fid%3D%27__| title = Region Sønderjylland-Schleswig: ''Politische Entwicklungen im Mittelalter''}}</ref> Шлезвигхолштајнското прашање за првпат е доведено до критична точка за време на [[Револуции од 1848 година|Револуциите од 1848 г.]] кога, од 1848 до 1851 г. побунетите етнички германските [[национален либерализам|националлиберали]] потпомогнати од [[Кралство Прусија|Прусија]] се бореле за одвојување на Шлезвиг и Холштајн од Данска во [[Прва шлезвишка војна|Првата шлезвишка војна]]. Иако состојбата останала непроменета, судирите продолжиле, и на 1 февруари 1864 г. пруските и [[Австриско Царство|австриските]] војски го преминале Ајдер, со што дошло до [[Втора шлезвишка војна|Втората шлезвишка војна]], по која Данска морала да ги отстапи Шлезвиг и Холштајн по сила на Виенскиот договор од 1864 г. По [[Австриско-пруска војна|Австриско-пруската војна]] од 1866 г. победничката Прусија воспоставила контрола врз целиот Шлезвиг и Холштајн, но согласно [[Прашки мир (1866)|Прашкиот мир]] била обврзана да одржи референдум во Северен Шлезвиг, кој бил етнички дански. Сепак, референдумот не бил распишан.<ref>{{нмс| url = http://www.region.de/index.php?id=169&L=0%252C%252C| title = Region Sønderjylland-Schleswig: ''Nationale Entwicklung im 19. Jahrhundert'' }}</ref> По поразот на Германија во [[Прва светска војна|Првата светска војна]], [[Версајски договор|Версајскиот договор]] од 1919 г. распишал референдуми со кои е исцртана денешната германско-данска граница. Новата поделба стапила на сила на 15 јуни 1920 г. и го поделила Шлезвиг на јужен и северен дел, со значителни дански и германски малцинства на секоја страна.<ref>{{нмс| url = http://www.vimu.info/general_04.jsp?id=mod_4_5&lang=da&u=general&flash=true| title = vimu - Det Virtuelle Museum: ''Genforening'' }}</ref><ref>{{нмс| url = http://www.vimu.info/general_04.jsp?id=mod_4_5&lang=de&u=general&flash=true&s=| title = vimu - Das Virtuelle Museum: ''Volksabstimmung'' }}</ref> ==Денес== Јужен Шлезвиг е дел од германската сојузна покраина [[Шлезвиг-Холштајн]], но како област, а не административна единица. Сочинет е од [[окрузи во Германија|окрузите]] [[Шлезвиг-Фленсбург]], [[Северна Фризија (округ)|Северна Фризија]], [[безокружен град|безокружниот град]] [[Фленсбург]] и северниот дел на [[Рендсбург-Екернферде]] (некогашниот округ ''Екернферде'' со историската стотка Хонер). Покрај стандардниот германски, се говорат [[долносаксонски дијалекти|шлезвишки долносаксонски]], [[дански јазик|дански]] (стандарден или јужношлезвишки) и неговата [[јужнојитландски дијалект|јужнојитландска]] варијанта, како и [[севернофризиски јазик|севернофризиски]] на запад.<ref>{{нмс| url = http://www.region.de/index.php?id=219&L=0%252C%252C| title = Region Sønderjylland-Schleswig: ''Sprachen und Dialekte südlich der Grenze''}}</ref> Данскиот и севернофризискиот се службени малцински јазици. Многу од жителите кои говорат само германски не ја сметаат областа за различна од остатокот од Шлезвиг-Холштајн. Ова поимување го оспорува населението што се смета за [[Данци]], Јужношлезвижани или Шлезвижани, особено историчарите и лицата што членуваат во установите на данското малцинство како [[Избирачки сојуз на Јужен Шлезвиг|Избирачкиот сојуз на Јужен Шлезвиг]], политичка партија на данското и севернофризиското малцинство во [[Ландтаг на Шлезвиг-Холштајн|Покраинското собрание на Шлезвиг-Холштајн]] која е изземена од изборниот цензус од 5 %. Многу презимиња во областа често имаат скандинавски облик со наставки како ''-сен''. Поважни градови во Јужен Шлезвиг се [[Фленсбург]], [[Шлезвиг (град)|Шлезвиг]], [[Екернферде]] и [[Хузум]]. == Поврзано == * [[Јужен Јитланд|Северен Шлезвиг]] (Јужен Јитланд) * [[Шлезвишка војна|Шлезвишки војни]] == Библиографија == * Lars Henningsen: ''Sydslesvigs danske historie'', Flensborg 2013. * Lars Henningsen: [http://star.dcbib.dk/publikationer/065_Zwischen_Grenzkonflikt_und_Grenzfrieden.pdf ''Zwischen Grenzkonflikt und Grenzfrieden''], Flensburg 2011 * Karen Margrethe Pedersen: ''Dansk sprog i Sydslesvig: det danske sprogs status inden for det danske mindretal i Sydslesvig'', Institut for grænseregionsforskning Aabenraa 2000 == Наводи == {{наводи}} {{coord|54|44|N|9|05|E|source:kolossus-nowiki|display=title}} [[Категорија:Региони во Шлезвиг-Холштајн]] [[Категорија:Војводство Шлезвиг]] [[Категорија:Германско-дански односи]] jsvgjnzig6xdh43d4t6xgmpyreznv1h 5562615 5562613 2026-05-23T12:42:56Z Bjankuloski06 332 5562615 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Südschleswig.png|мини|Јужен Шлезвиг со германски, дански и севернофризиски топоними.]] [[Податотека:Lyksborg slot 9-7-2005.jpg|мини|Замокот Гликсбург, дом на данските кралеви]] [[Податотека:DanmarkSydslesvigSkaaneland.png|мини|Денешна Данска и поранешните дански покраини Јужен Шлезвиг, Сканија, Халанд и Блекинге.]] [[File:Flag of the Danes of Southern Schleswig.png|мини|Два шлезвишки лава како хералдичко обележје на Шлезвиг/Јужен Јитланд.]] '''Јужен Шлезвиг''' ({{langx|de|Südschleswig}}, {{langx|da|Sydslesvig}}; {{langx|frr|Söödslaswik}}) — јужната половина на поранешното [[Војводство Шлезвиг]]<ref>Kathrin Sinner: Schleswig-Holstein - das nördliche Bundesland: Räumliche Verortung als kulturelles Identitäskonstruk, стр. 86</ref> во Германија на полуостровот [[Јитланд]]. Географската област денес опфаќа голема површина помеѓу реката [[Ајдер]] на југ и [[Фленсбуршки Фјорд|Фленсбуршкиот Фјорд]] на север,<ref>Sønderjylland A-Å, Aabenraa 2011, стр. 364</ref> каде се граничи со [[Данска]]. Северен Шлезвиг (во исти граници со поранешниот округ [[Јужен Јитланд (округ)|Јужен Јитланд]]) го образува најјужниот дел од Данска. Овој крај бил владение на [[Данска|Данската Круна]] сè додека Прусија и Австрија не ѝ објавиле војна во 1864 г. Данска сакала да ја предаде етнички германската област [[Холштајн|Холстен]] (Холштајн) и да ја повлече новата граница во реката Ајдер. Прускиот канцелар [[Ото фон Бизмарк]] заклучил дека ова е повод за војна, дури нарекувајќи ја „света војна“. За помош му се обратил на австрискиот цар [[Франц Јозеф I]]. Прусија не успеала во сличен обид во 1848 г. Но сега била опремена со современо оружје и со помошта од Австрија, а на чело со војсководецот [[Хелмут фон Молтке Постариот|Молтке]], данската армија била уништена и присилена да се повлече во неред. Пруско-данската граница била преместена од [[Елба]] во [[Јитланд]] до потокот Конгео. По [[Прва светска војна|Првата светска војна]] се одржале два референдума за границата.<ref>{{нмс|url=http://danmarkshistorien.dk/leksikon-og-kilder/vis/materiale/genforeningen-1920/|title=Vis|last=103982@au.dk|date=13 април 2018|website=danmarkshistorien.dk}}</ref><ref>German, Troels Fink: "Geschichte des schleswigschen Grenzlandes" Publisher: Munksgaard, Copenhagen 1958, стр. 178-192.</ref> Северниот Дел ѝ бил вратен на Данска како Северен Шлезвиг. Средниот и јужниот дел останале во Германија, вклучувајќи го [[Фленсбург|Фленсбург/Фленсборг]], тогаш единствен град во областа. Загубата на градот во Данска ја предизвикала Велигденската криза (''{{јаз|da|Påskekrisen}}'') во 1920 г.<ref>{{нмс|url=http://www.historiefaget.dk/emner/1920erne-1930erne/paaskekrisen-1920/ |title=Påskekrisen 1920: HISTORIEFAGET |access-date=8 април 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160507194406/http://www.historiefaget.dk/emner/1920erne-1930erne/paaskekrisen-1920/ |archive-date=7 мај 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{нмс|url=http://denstoredanske.dk/Danmarks_geografi_og_historie/Danmarks_historie/Danmark_1849-1945/P%C3%A5skekrisen_1920|title=Påskekrisen 1920 - Gyldendal - Den Store Danske|website=denstoredanske.dk}}</ref> По [[Втора светска војна|Втората светска војна]] областа останала германска територија, и во 1948 г. заедно со [[Холштајн]] ја образувала новата [[сојузни покраини во Германија|покраина]] [[Шлезвиг-Холштајн]] како дел од [[СР Германија]] ([[Западна Германија]]). ==Историја== Краиштата на Шлезвиг северно од реката [[Ајдер]] и [[Килски Залив|Килскиот Залив]] биле [[феуд]] на [[Данска|Данската Круна]] уште од раното средновековие. Јужната област [[Холштајн]] ѝ припаѓала на [[Франкија]], а подоцна на [[Свето Римско Царство|Светото Римско Царство]], но станала царски феуд на данските кралеви со Рипскиот договор од 1460 г.<ref>{{нмс| url = http://www.region.de/index.php?id=162&L=1%2Ftrainers.php%3Fid%3D%27__| title = Region Sønderjylland-Schleswig: ''Politische Entwicklungen im Mittelalter''}}</ref> Шлезвигхолштајнското прашање за првпат е доведено до критична точка за време на [[Револуции од 1848 година|Револуциите од 1848 г.]] кога, од 1848 до 1851 г. побунетите етнички германските [[национален либерализам|националлиберали]] потпомогнати од [[Кралство Прусија|Прусија]] се бореле за одвојување на Шлезвиг и Холштајн од Данска во [[Прва шлезвишка војна|Првата шлезвишка војна]]. Иако состојбата останала непроменета, судирите продолжиле, и на 1 февруари 1864 г. пруските и [[Австриско Царство|австриските]] војски го преминале Ајдер, со што дошло до [[Втора шлезвишка војна|Втората шлезвишка војна]], по која Данска морала да ги отстапи Шлезвиг и Холштајн по сила на Виенскиот договор од 1864 г. По [[Австриско-пруска војна|Австриско-пруската војна]] од 1866 г. победничката Прусија воспоставила контрола врз целиот Шлезвиг и Холштајн, но согласно [[Прашки мир (1866)|Прашкиот мир]] била обврзана да одржи референдум во Северен Шлезвиг, кој бил етнички дански. Сепак, референдумот не бил распишан.<ref>{{нмс| url = http://www.region.de/index.php?id=169&L=0%252C%252C| title = Region Sønderjylland-Schleswig: ''Nationale Entwicklung im 19. Jahrhundert'' }}</ref> По поразот на Германија во [[Прва светска војна|Првата светска војна]], [[Версајски договор|Версајскиот договор]] од 1919 г. распишал референдуми со кои е исцртана денешната германско-данска граница. Новата поделба стапила на сила на 15 јуни 1920 г. и го поделила Шлезвиг на јужен и северен дел, со значителни дански и германски малцинства на секоја страна.<ref>{{нмс| url = http://www.vimu.info/general_04.jsp?id=mod_4_5&lang=da&u=general&flash=true| title = vimu - Det Virtuelle Museum: ''Genforening'' }}</ref><ref>{{нмс| url = http://www.vimu.info/general_04.jsp?id=mod_4_5&lang=de&u=general&flash=true&s=| title = vimu - Das Virtuelle Museum: ''Volksabstimmung'' }}</ref> ==Денес== Јужен Шлезвиг е дел од германската сојузна покраина [[Шлезвиг-Холштајн]], но како област, а не административна единица. Сочинет е од [[окрузи во Германија|окрузите]] [[Шлезвиг-Фленсбург]], [[Северна Фризија (округ)|Северна Фризија]], [[безокружен град|безокружниот град]] [[Фленсбург]] и северниот дел на [[Рендсбург-Екернферде]] (некогашниот округ ''Екернферде'' со историската стотка Хонер). Покрај стандардниот германски, се говорат [[долносаксонски дијалекти|шлезвишки долносаксонски]], [[дански јазик|дански]] (стандарден или јужношлезвишки) и неговата [[јужнојитландски дијалект|јужнојитландска]] варијанта, како и [[севернофризиски јазик|севернофризиски]] на запад.<ref>{{нмс| url = http://www.region.de/index.php?id=219&L=0%252C%252C| title = Region Sønderjylland-Schleswig: ''Sprachen und Dialekte südlich der Grenze''}}</ref> Данскиот и севернофризискиот се службени малцински јазици. Многу од жителите кои говорат само германски не ја сметаат областа за различна од остатокот од Шлезвиг-Холштајн. Ова поимување го оспорува населението што се смета за [[Данци]], Јужношлезвижани или Шлезвижани, особено историчарите и лицата што членуваат во установите на данското малцинство како [[Избирачки сојуз на Јужен Шлезвиг|Избирачкиот сојуз на Јужен Шлезвиг]], политичка партија на данското и севернофризиското малцинство во [[Ландтаг на Шлезвиг-Холштајн|Покраинското собрание на Шлезвиг-Холштајн]] која е изземена од изборниот цензус од 5 %. Многу презимиња во областа често имаат скандинавски облик со наставки како ''-сен''. Поважни градови во Јужен Шлезвиг се [[Фленсбург]], [[Шлезвиг (град)|Шлезвиг]], [[Екернферде]] и [[Хузум]]. == Поврзано == * [[Јужен Јитланд|Северен Шлезвиг]] (Јужен Јитланд) * [[Шлезвишка војна|Шлезвишки војни]] == Библиографија == * Lars Henningsen: ''Sydslesvigs danske historie'', Flensborg 2013. * Lars Henningsen: [http://star.dcbib.dk/publikationer/065_Zwischen_Grenzkonflikt_und_Grenzfrieden.pdf ''Zwischen Grenzkonflikt und Grenzfrieden''], Flensburg 2011 * Karen Margrethe Pedersen: ''Dansk sprog i Sydslesvig: det danske sprogs status inden for det danske mindretal i Sydslesvig'', Institut for grænseregionsforskning Aabenraa 2000 == Наводи == {{наводи}} {{coord|54|44|N|9|05|E|source:kolossus-nowiki|display=title}} [[Категорија:Региони во Шлезвиг-Холштајн]] [[Категорија:Војводство Шлезвиг]] [[Категорија:Германско-дански односи]] l0suu6nvr4bv11urfvpclbnqbl50hya 5562616 5562615 2026-05-23T12:43:38Z Bjankuloski06 332 5562616 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Südschleswig.png|мини|Јужен Шлезвиг со германски, дански и севернофризиски топоними.]] [[Податотека:Lyksborg slot 9-7-2005.jpg|мини|Замокот Гликсбург, дом на данските кралеви]] [[Податотека:DanmarkSydslesvigSkaaneland.png|мини|Денешна Данска и поранешните дански покраини Јужен Шлезвиг, Сканија, Халанд и Блекинге.]] [[File:Flag of the Danes of Southern Schleswig.png|мини|Два шлезвишки лава како хералдичко обележје на Шлезвиг/Јужен Јитланд.]] '''Јужен Шлезвиг''' ({{langx|de|Südschleswig}}, {{langx|da|Sydslesvig}}; {{langx|frr|Söödslaswik}}) — јужната половина на поранешното [[Војводство Шлезвиг]]<ref>Kathrin Sinner: Schleswig-Holstein - das nördliche Bundesland: Räumliche Verortung als kulturelles Identitäskonstruk, стр. 86</ref> во Германија на полуостровот [[Јитланд]]. Географската област денес опфаќа голема површина помеѓу реката [[Ајдер]] на југ и [[Фленсбуршки Фјорд|Фленсбуршкиот Фјорд]] на север,<ref>Sønderjylland A-Å, Aabenraa 2011, стр. 364</ref> каде се граничи со [[Данска]]. Северен Шлезвиг (во исти граници со поранешниот округ [[Јужен Јитланд (округ)|Јужен Јитланд]]) го образува најјужниот дел од Данска. Овој крај бил владение на [[Данска|Данската Круна]] сè додека Прусија и Австрија не ѝ објавиле војна во 1864 г. Данска сакала да ја предаде етнички германската област [[Холштајн|Холстен]] (Холштајн) и да ја повлече новата граница во реката Ајдер. Прускиот канцелар [[Ото фон Бизмарк]] заклучил дека ова е повод за војна, дури нарекувајќи ја „света војна“. За помош му се обратил на австрискиот цар [[Франц Јозеф I]]. Прусија не успеала во сличен обид во 1848 г. Но сега била опремена со современо оружје и со помошта од Австрија, а на чело со војсководецот [[Хелмут фон Молтке Постариот]], данската армија била уништена и присилена да се повлече во неред. Пруско-данската граница била преместена од [[Елба]] во [[Јитланд]] до потокот Конгео. По [[Прва светска војна|Првата светска војна]] се одржале два референдума за границата.<ref>{{нмс|url=http://danmarkshistorien.dk/leksikon-og-kilder/vis/materiale/genforeningen-1920/|title=Vis|last=103982@au.dk|date=13 април 2018|website=danmarkshistorien.dk}}</ref><ref>German, Troels Fink: "Geschichte des schleswigschen Grenzlandes" Publisher: Munksgaard, Copenhagen 1958, стр. 178-192.</ref> Северниот Дел ѝ бил вратен на Данска како Северен Шлезвиг. Средниот и јужниот дел останале во Германија, вклучувајќи го [[Фленсбург|Фленсбург/Фленсборг]], тогаш единствен град во областа. Загубата на градот во Данска ја предизвикала Велигденската криза (''{{јаз|da|Påskekrisen}}'') во 1920 г.<ref>{{нмс|url=http://www.historiefaget.dk/emner/1920erne-1930erne/paaskekrisen-1920/ |title=Påskekrisen 1920: HISTORIEFAGET |access-date=8 април 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160507194406/http://www.historiefaget.dk/emner/1920erne-1930erne/paaskekrisen-1920/ |archive-date=7 мај 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{нмс|url=http://denstoredanske.dk/Danmarks_geografi_og_historie/Danmarks_historie/Danmark_1849-1945/P%C3%A5skekrisen_1920|title=Påskekrisen 1920 - Gyldendal - Den Store Danske|website=denstoredanske.dk}}</ref> По [[Втора светска војна|Втората светска војна]] областа останала германска територија, и во 1948 г. заедно со [[Холштајн]] ја образувала новата [[сојузни покраини во Германија|покраина]] [[Шлезвиг-Холштајн]] како дел од [[СР Германија]] ([[Западна Германија]]). ==Историја== Краиштата на Шлезвиг северно од реката [[Ајдер]] и [[Килски Залив|Килскиот Залив]] биле [[феуд]] на [[Данска|Данската Круна]] уште од раното средновековие. Јужната област [[Холштајн]] ѝ припаѓала на [[Франкија]], а подоцна на [[Свето Римско Царство|Светото Римско Царство]], но станала царски феуд на данските кралеви со Рипскиот договор од 1460 г.<ref>{{нмс| url = http://www.region.de/index.php?id=162&L=1%2Ftrainers.php%3Fid%3D%27__| title = Region Sønderjylland-Schleswig: ''Politische Entwicklungen im Mittelalter''}}</ref> Шлезвигхолштајнското прашање за првпат е доведено до критична точка за време на [[Револуции од 1848 година|Револуциите од 1848 г.]] кога, од 1848 до 1851 г. побунетите етнички германските [[национален либерализам|националлиберали]] потпомогнати од [[Кралство Прусија|Прусија]] се бореле за одвојување на Шлезвиг и Холштајн од Данска во [[Прва шлезвишка војна|Првата шлезвишка војна]]. Иако состојбата останала непроменета, судирите продолжиле, и на 1 февруари 1864 г. пруските и [[Австриско Царство|австриските]] војски го преминале Ајдер, со што дошло до [[Втора шлезвишка војна|Втората шлезвишка војна]], по која Данска морала да ги отстапи Шлезвиг и Холштајн по сила на Виенскиот договор од 1864 г. По [[Австриско-пруска војна|Австриско-пруската војна]] од 1866 г. победничката Прусија воспоставила контрола врз целиот Шлезвиг и Холштајн, но согласно [[Прашки мир (1866)|Прашкиот мир]] била обврзана да одржи референдум во Северен Шлезвиг, кој бил етнички дански. Сепак, референдумот не бил распишан.<ref>{{нмс| url = http://www.region.de/index.php?id=169&L=0%252C%252C| title = Region Sønderjylland-Schleswig: ''Nationale Entwicklung im 19. Jahrhundert'' }}</ref> По поразот на Германија во [[Прва светска војна|Првата светска војна]], [[Версајски договор|Версајскиот договор]] од 1919 г. распишал референдуми со кои е исцртана денешната германско-данска граница. Новата поделба стапила на сила на 15 јуни 1920 г. и го поделила Шлезвиг на јужен и северен дел, со значителни дански и германски малцинства на секоја страна.<ref>{{нмс| url = http://www.vimu.info/general_04.jsp?id=mod_4_5&lang=da&u=general&flash=true| title = vimu - Det Virtuelle Museum: ''Genforening'' }}</ref><ref>{{нмс| url = http://www.vimu.info/general_04.jsp?id=mod_4_5&lang=de&u=general&flash=true&s=| title = vimu - Das Virtuelle Museum: ''Volksabstimmung'' }}</ref> ==Денес== Јужен Шлезвиг е дел од германската сојузна покраина [[Шлезвиг-Холштајн]], но како област, а не административна единица. Сочинет е од [[окрузи во Германија|окрузите]] [[Шлезвиг-Фленсбург]], [[Северна Фризија (округ)|Северна Фризија]], [[безокружен град|безокружниот град]] [[Фленсбург]] и северниот дел на [[Рендсбург-Екернферде]] (некогашниот округ ''Екернферде'' со историската стотка Хонер). Покрај стандардниот германски, се говорат [[долносаксонски дијалекти|шлезвишки долносаксонски]], [[дански јазик|дански]] (стандарден или јужношлезвишки) и неговата [[јужнојитландски дијалект|јужнојитландска]] варијанта, како и [[севернофризиски јазик|севернофризиски]] на запад.<ref>{{нмс| url = http://www.region.de/index.php?id=219&L=0%252C%252C| title = Region Sønderjylland-Schleswig: ''Sprachen und Dialekte südlich der Grenze''}}</ref> Данскиот и севернофризискиот се службени малцински јазици. Многу од жителите кои говорат само германски не ја сметаат областа за различна од остатокот од Шлезвиг-Холштајн. Ова поимување го оспорува населението што се смета за [[Данци]], Јужношлезвижани или Шлезвижани, особено историчарите и лицата што членуваат во установите на данското малцинство како [[Избирачки сојуз на Јужен Шлезвиг|Избирачкиот сојуз на Јужен Шлезвиг]], политичка партија на данското и севернофризиското малцинство во [[Ландтаг на Шлезвиг-Холштајн|Покраинското собрание на Шлезвиг-Холштајн]] која е изземена од изборниот цензус од 5 %. Многу презимиња во областа често имаат скандинавски облик со наставки како ''-сен''. Поважни градови во Јужен Шлезвиг се [[Фленсбург]], [[Шлезвиг (град)|Шлезвиг]], [[Екернферде]] и [[Хузум]]. == Поврзано == * [[Јужен Јитланд|Северен Шлезвиг]] (Јужен Јитланд) * [[Шлезвишка војна|Шлезвишки војни]] == Библиографија == * Lars Henningsen: ''Sydslesvigs danske historie'', Flensborg 2013. * Lars Henningsen: [http://star.dcbib.dk/publikationer/065_Zwischen_Grenzkonflikt_und_Grenzfrieden.pdf ''Zwischen Grenzkonflikt und Grenzfrieden''], Flensburg 2011 * Karen Margrethe Pedersen: ''Dansk sprog i Sydslesvig: det danske sprogs status inden for det danske mindretal i Sydslesvig'', Institut for grænseregionsforskning Aabenraa 2000 == Наводи == {{наводи}} {{coord|54|44|N|9|05|E|source:kolossus-nowiki|display=title}} [[Категорија:Региони во Шлезвиг-Холштајн]] [[Категорија:Војводство Шлезвиг]] [[Категорија:Германско-дански односи]] 2hfbwtfyevkrwg9gk4r7qw653mbcmr1 Категорија:Статии со текст на севернофризиски 14 1395634 5562614 2026-05-23T12:41:17Z Bjankuloski06 332 Создадена страница со: {{Категорија за статии со странски текст}} 5562614 wikitext text/x-wiki {{Категорија за статии со странски текст}} 6mnt7uz8f0fbxsbxcwz43vdxyju53nw Северна Данска 0 1395636 5562629 2026-05-23T13:13:29Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Северна Данска]] на [[Северен Јитланд]] 5562629 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Северен Јитланд]] c7y623mctdrujmhz92klktusjyo8hjk УЧК 0 1395637 5562631 2026-05-23T14:56:06Z ~2026-30882-28 133460 учк се терористи 5562631 wikitext text/x-wiki '''Ослободителната народна армија (ОНА)''' ([[албански]]: ''Ushtria Çlirimtare Kombëtare'', ''UÇK''), позната и како македонската ''УЧК''{{efn|[[Ослободителна војска на Косово|Ослободителната војска на Косово (ОВК)]] ({{langx|sq|Ushtria Çlirimtare e Kosovës}}) и ОНА го имаат истиот акроним на [[албански јазик]]}} — сепаратистичка, терористичка организација која во текот на [[2001]] година го започнала [[Воен конфликт во Македонија, 2001|вооружениот конфликт на територијата]] на [[Македонија]]. ОНА била создадена од структурите на расформираната [[ОВК]].. Вооружениот конфликт во Македонија завршил со потпишувањето на [[Охридски рамковен договор|Охридскиот рамковен договор]], според кој [[Македонски Албанци|македонските Албанци]] добиле поголема автономија и права во земјата. == Создавање == Според некои извори, ОНА се јавила како продолжение и трансформација на [[ОВК]] на просторот на [[Република Македонија]], а нејзините членови биле поранешни припадници на ОВК кои учествувале во борбите на [[Косово]]. Со распуштањето на [[ОВПМБ]], поголем дел од нив преминале на територијата на Македонија во редовите на ОНА. Според голем број на извори, крајната цел на ОНА и ОВПМБ била [[Косово]] да добие независност, кое би претставувало основно територијално јадро кон кое треба да се приклучат [[Јужна Србија]], [[Урошевац]], [[Генерал Јанковиќ]], [[Гнилане]], [[Приштина]], селата Стачиќ, Руште и Станевце. Со главниот штаб на ОНА во [[Призрен]] раководеле [[Ермуш Џемаил]], [[Али Ахмети]] како политички претставник, [[Фазли Велиу]] како одговорен за дијаспората и [[Г’зим Острени]] како главен воен командант. ОНА добивала континуирана логистичка поддршка во финансии, оружје, доброволци, храна и лекови од [[Косово]], [[Република Албанија]], албанската дијаспора во западноевропските земји, како и од локалното албанско население во Македонија. Голем дел од припадниците на ОНА, пред да стапат во воени битки, претходно биле припремани на воена обука во [[Северна Албанија]]. == Формирање == ОНА своите единици ги нарекувала бригади и ги разликувала во трицифрен број. Најпрвин била формирана т.н. 112 бригада во близина на [[Куманово]], и 113 бригада во близина на [[Тетово]]. ОНА била формирана во есента [[1999]] година, а била предводена од страна на поранешниот командант на ОВК, [[Али Ахмети]], внук на [[Фазли Велиу]], кој до тогаш бил надвор од јавноста на настаните. Барањата во преден план биле засновани на [[конфедерација]] на [[Македонија]].. Според подоцнешните извори, високи команданти на ОНА изјавувале дека истите не сакале да ја загрозат стабилноста и територијалниот интегритет на [[Македонија]], и дека преку герилска војна ги барале своите права во Македонија, како народ рамноправен на македонскиот . [[Влада на Република Македонија|македонската влада]] во почетокот тврдела дека станува збор за терористичка, екстремистичка и сепаратистичка организација чија цел била отцепување на деловите на Македонија каде етничките [[Албанци]] претставуваат мнозинство, и нивно припојување кон Косово или кон создавање на една [[Голема Албанија]]. На почетокот, на [[22 јануари]], ОНА своите напади врз македонските безбедносни сили започнала да ги врши со лесно оружје. Но, конфликтот многу бргу ескалирал и од почетокот на март [[2001]] година, припадниците на ОНА воспоставиле контрола на голем дел од северна и западна Македонија, за да на крајот дојдат до само неколку километри од престолнината [[Скопје]], заземајќи го селото [[Арачиново]]<ref name="Guardian article" />. Во текот на [[март]] [[2001]] година, припадниците на ОНА не успеале да го заземат градот [[Тетово]], во отворен вооружен напад, контролирајќи ги ридовите и планинските предели меѓу [[Тетово]] и [[Косово]]. На [[3 мај]] [[2001]] година, македонската влада презела голема контраофанзива во кумановскиот регион<ref name="Guardian article" />. Од [[8 јуни]], припадниците на ОНА го зазеле селото [[Арачиново]]. На [[16 август]] [[2001]] година, двете страни потпишале мировен договор, познат како Охридски договор, со кое навидум бил завршен конфликтот во земјата. == Состав и воени способности == Главни страници: [[Список на команданти на ОНА]] и [[:Категорија:Членови на ОНА]] Се проценува дека бројот на припадниците на ОНА бил околу 5.000. Дел од членовите на ОНА биле обучувани британските сили. Исто како во случајот со [[ОВК]], тие во почетокот биле во своите битки, користеле лесно пешадиско оружје од германско, американско, кинеско, албанско и југословенско потекло. Тие биле опремени со автоматски и полуавтоматски пушки, рачни минофрлачи, противтенковски и противпешадиски мини, рачни бомби, противавионски митралези, снајперски пушки со голем дострел. Како што војната напредувала, така и бунтовниците успевале да се снабдат со тешко оружје, вклучувајќи [[Т-55]] тенкови и оклопни возила, кои ги заплениле во битките со македонските безбедносни сили. == Воени злосторства == И покрај тоа што конфликтот во Македонија бил краток, тој не бил миновен за воените злосторства. Припадниците на [[ОНА]] се служиле и со други осетливи дејства, како на пример [[Масакрот кај Вејце|убивањето на осумте припадници на безбедносните сили кај Вејце]] каде по смртта ги масакрирале нивните трупови. Некои очевидци велат дека од вкупно осум полицајци, само еден бил убиен од огнено оружје, додека другите биле малтретирани со најразлични ладни оружја. Други злосторства од страна на [[ОНА]] е и сопирањето на [[Липковска брана|Липковската брана]], со кое градот [[Куманово]] со околината останале без вода за пиење, оштетување на столбот од далновод за напојување со електрична енергија во месноста [[Попова Шапка]], каде околината останала без електрична енергија. Во текот на кризата во Македонија имало и повеќе случаи на киднапирање на цивилно население. Така, на [[18 јули]] во село [[Отушиште]] биле киднапирани тројца Македонци по потекло цивили, и биле брутално малтретитирани. Исто така, веќе на [[7 август]], албанската војска грабнала пет работници на градежната компанија „Маврово“, кои биле физички малтретирани и сексуално злоупотребени. Како за крај, на сите пет работници со нож на телото им биле напишани по една буква, која се претпоставува дека се иницијалите на злосторниците. Исто така, од страна на албанската војска бил разрушен и [[Манастир „Св. Атанасиј“ - Лешок|манастирот во Лешок]]. По „стабилизирањето“ на државата и воспоставувањето на ред и мир, во [[Република Македонија]] биле закажани [[Македонски парламентарни избори, 2002|парламентарни избори]] кои се одржале во [[2002]] година. Рејтингот на владејачката [[ВМРО-ДПМНЕ]] бил опаднат, а од друга страна оној на [[СДСМ]] доживувал раст. Пред само три месеци од одржувањето на изборите, од страна на веќе поранешните членови на [[ОНА]] била формирана политичка партија, а за нејзин водач бил избран [[Али Ахмети]]. На изборите победила [[СДСМ]], а кај албанскиот блог, новата партија освоила дури 70% од вкупното албанско гласачко тело. Со ова била создадена коалиција меѓу овие две партии. Во [[2004]] година, бил одржан [[Референдум 2004|Референдум]] со цел изјаснување околу ново-усвоениот закон за нова територијална поделба на [[Република Македонија]]. Референдумот главно бил одржан во корист на етничките Албанци во Македонија. Според истиот, многу градови и општини, каде Македонците биле мнозинство, со новата територијална организација тие станале „малцинство“. Така, во [[Општина Гостивар]] која според старaта поделба имаше 26,54% [[Македонци]], со припојување на нови општини бројот на Македонците се намалил на 19,77%. Во [[Општина Тетово]] според старата поделба имаше 28,17% [[Македонци]] со припојување на нови општини бројот на Македонците се намалил на 23,16%. Во [[Општина Струга]] според старата поделба имаше 47,94% [[Македонци]] со припојување на нови општини бројот на Македонците се намалил на 32,09%. Во [[Општина Чашка]] според старата поделба имаше 7,47% етнички Албанци со припојување на нови општини бројот на Албанците се зголемил на 33,06%. == Последните случувања == Во текот на [[ноември]] [[2007]] година, во селото [[Бродец]] по неколку месечните закани, од страна на македонските безбедносни сили била спроведена акција наречена [[Планинска бура]]. Во полициската акција „''Планинска бура''“ биле убиени 7 албански екстремисти, а биле уапсени се 12 екстремисти и запленето е големо количество на огнено и тешко оружје, кое според полициските извори било доволно за вооружување на 150 лица и за водење на повеќе месечни вооружени борби. Во [[април]] [[2010]] година, во близина на границата со [[Србија]], било запленето големо количество на оружје, кое било наменето за [[УЧК]]. На [[11 мај]] [[2010]] година, во близина на македонско-косовската граница се случила престелка. Таа започнала откако четворица вооружени луѓе отвориле оган над македонските безбедносни сили. По ова, тие биле ликвидирани, и притоа било најдено огромно количество на оружје, кое се проценува дека било наменето за незадоволните членови на ОНА. На [[28]] [[Октомври]] [[2014]] беше стрелано према Владата на Република Македонија со ракетен фрлач. Одговорноста за нападот го презеде ОНА. На [[21]] [[Април]] [[2015]] околу 3 часот наутро вооружена група од околу 40 луѓе со униформи на УЧК ја нападнала караулата кај с.[[Гошинце]]. При што четворицата гранични полицајци ги држела во залошништво неколку часа по што ги пуштила и им порачала "...Сакаме своја држава и не признаваме никакви Охридски договори...". Во почетокот на [[Мај]] [[2015]] група од најмалку 44 терористи се стационирала во градот [[Куманово]]. На 9 мај [[Вооружена престрелка во Куманово (2015)|полицијата започнала акција]] за разбивање на групата. Акцијата траела 28 часа и завршила со 8 загинати полицајци и 14 загинати терористи. lizqxidsg8k3t0ory5kqlk2areqsn2f Фадил Хаџиќ 0 1395638 5562656 2026-05-23T21:03:35Z IvanKonev123 98191 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:hr:Special:Redirect/revision/7268631|Fadil Hadžić]]“ 5562656 wikitext text/x-wiki {{Глумец | име = Фадил Хаџиќ | изворно_име = Fadil Hadžić | активни_години = [[1946.]] – [[2011]] | место_на_раѓање = [[Билеќа]], [[Босна и Херцеговина]] | датум_на_раѓање = [[23 април]] [[1922]] | место_на_смрт = [[Загреб]], [[Хрватска]] | датум_на_смрт = [[3 јануари]] [[2011]] | награди = [[1979]], [[Златна арена за режија]] за филмот „Новинар“, [[1964]], Голема златна арена во Пула за филмот „Службена позиција“ | слика = [[File:Fadil Hadžić, 1949.jpg|thumb|Fadil Hadžić, 1949]] | занимање = академик [[сликар]], [[новинар]], [[писател]], филмски режисер и [[сценарист]], драматург, писател на комедии }} '''Фадил Хаџиќ''' ([[Билеќа]], [[23 април]] [[1922]] – [[Загреб]], [[3 јануари]] [[2011]]) – [[Босна и Херцеговина|босански]] и [[Хрватска|хрватски]] [[Филм|филмски]] [[Филмски режисер|режисер]] и [[сценарист]], [[Драма|драматург]], [[новинар]], [[Книжевност|писател]], [[Публицистика|публицист]], [[Сликарство|сликар]] и [[Комедија|комедиограф]]. Претставува незаменлива личност во културниот свет на Загреб и Хрватска во втората половина [[20 век|на 20]] [[20 век|век]] и автор на повеќе од 50 театарски комедии, што го прави најизведуваниот современ хрватски комедиограф. == Биографија == [[Податотека:Fadil_Hadžić_with_his_colleagues.jpg|лево|мини|250x250пкс|Фадил Хаџиќ во 1949 година со соработници.]] [[Податотека:Prolaz_Fadil_Hadžić_Zagreb.jpg|лево|мини|250x250пкс|Авенија Фадил Хаџиќ во [[Загреб]]]] Роден во Билеќа во 1922 година во семејство на поштари и кое често се селело, па затоа тој пораснал во Лашва, [[Bosanski Brod|Босански Брод]] и [[Сараево]]. Додека живеел во Босански Брод, тој посетувал Кралска државна реална гимназија во [[Славонски Брод]] (денес гимназија ''„Матија Месиќ'' “), каде што го завршил првото одделение во [[1934|1934 година]], а второто во [[1935|1935 година.]]<ref name="SBplus" /> Дошол во Загреб во [[1943|1943 година]] и дипломирал сликарство на Академијата за ликовни уметности во Загреб. Тој ги основал [[Загреб|загрепските]] театри ''Керемпухово ведро казалиште'' ([[1950]], а од [[1951|1951 година]] ''Комедија'')<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://enciklopedija.hr/clanak/24040|title=Hadžić, Fadil|work=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=6. travnja 2019.}}</ref> и ''Сатиричниот театар Јазавац'' ([[1964]], а од [[1994|1994 година]] ''Керемпух''), чиј уметнички директор бил од [[1964]] до [[1984|1984 година.]] Како дел од ''Јазавац,'' го отворил ''театарот Видра'' во [[1981|1981 година]] и бил интендант на Хрватскиот народен театар во Загреб (1981–1982). Тој ја основал првата хрватска продукциска куќа за анимирани филмови '', Дуга-филм,'' во 1951 година. Режирал 14 хрватски играни филмови: воениот ''„Дестанот на Дрвар“'' (1963), историскиот ''„Атентат во Сараево“'' (1968),неколку политички драми, вклучувајќи ги ''„Службен став“'' (1964), ''„Друга страна медали“'' (1965), ''„Лов на елени“'' за повратник од странство лажно обвинет за воени злосторства (1971), ''„Новинар“'' за слободата на печатот (1979), вкупно 60 драмски текстови. Автор е само на едно драмско некомично дело (''Дијалог за живите'') и либрето за комична опера на музика од Борис Папандопуло (''Пожар во операцијата)''. Тој воедно ја режирал и првата хрватска комедија телевизиска серија '', „Седма сила“'' и бил еден од основачите на комичниот неделник ''„Керемпух“'' и негов главен уредник од 1946 до 1951 година, потоа од 1952 до 1953 година и кратко кон крајот на 1955 година. Тој бил и главен уредник ''на „Вјесник у сриједу“'' од 1953 до 1956 година. Во 1960 година, го лансирал културниот неделник ''„Телеграм“'' и воедно бил негов прв главен уредник од 1960 до 1962 година, а во 1970 година го лансираше двонеделното културно списание ''„ОКО“'' и бил негов прв главен уредник, а воедно и објавувал и весници или хиромантика, потпишувајќи ги под псевдонимот Зоран Зец, кои биле собрани во книгата ''„Хрватски Олимп“'' . Тој беше претседател на Хрватското здружение на новинари во 1954-1955 година и добитник на неколку новинарски награди (ХНД 1956/57, Златна плакета ''на Вјесник'' во 1980 година итн.). Уредник на културната рубрика ''на Вјесник'', ''Филмска култура'' и главен уредник на Издавачката куќа „Стварност“. Како сликар, од 1977 година изложувал на околу 30 самостојни и групни изложби. Во септември [[2010|2010 година]], бил снимен 15-минутен документарен филм за Фадил Хаџиќ, напишан и режиран од Тонко Јовиќ и продуциран од [[Davorin Štetner|Даворин Штетнер,]] во кој била сумирана целата кариера и живот на Хаџиќ. Фадил Хаџиќ бил активен во театарот Керемпух до својот последен ден. == Нецелосен список на дела ==   == Награди ==   == Сеќавање == * Во [[2011|2011 година]], ''Деновите на сатира'' беа посветени на Фадил Хаџиќ. Тоа беше последното „сезонско посветување“, а од [[2012|2012 година]], ''Деновите на сатира'' се нарекуваат ''[[Dani satire Fadila Hadžića|Денови на сатира на Фадил Хаџиќ]]'', со што трајно се посветуваат на нивниот основач и основач на сатиричниот театар Керемпух. * [[2014]] : Преминот каде што се наоѓаат театарската зграда и администрацијата на Градскиот сатиричен театар Керемпух е наречен Премин Фадил Хаџиќ. == Извори == * ''[[Vijenac (časopis)|Vijenac]]'', том XIX, број 440, 13 јануари 2011 година, стр. 18. {{Наводи|30em}} == Надворешни врски == * [http://www.kazalistekerempuh.hr/o-kazalistu/in-memoriam/ Сатиричниот театар Керемпух: In memoriam / Фадил Хаџиќ (1922-2011)] * Дамир Радиќ, [http://www.matica.hr/vijenac/225/fadil-hadzic-13682/ ''Портрет на режисер.''] [http://www.matica.hr/vijenac/225/fadil-hadzic-13682/ ''Фадил Хаџиќ''] <span>6 април 2019 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span>, ''Vijenac'', број 225, 17 октомври 2002 година. * Ненад Полимац, [http://arhiva.nacional.hr/clanak/13251/fadil-hadzic-zanemareni-filmski-klasik ''Фадил Хаџиќ - запоставен филмски класик''], интервју на страниците ''на „Национал“'' . Објавено во ''[[Nacional|Национален весник]]'' бр. 361, 16 октомври 2002 година. * Кристина Гаќариќ, [http://arhiva.nacional.hr/clanak/97210/intervju-fadil-hadzic-zivot-velikog-umjetnika-bez-partijskih-epoleta ''Во спомен.''] [http://arhiva.nacional.hr/clanak/97210/intervju-fadil-hadzic-zivot-velikog-umjetnika-bez-partijskih-epoleta ''Последното интервју на Ф. Хаџиќ - „Го резервирав времето што ми остана за комедија“''], nacional.hr, 3 јануари 2011 година. {{mrva-biog-film-redatelj}}{{Dobitnici nagrade Vladimir Nazor za filmsku umjetnost}}{{GLAVNIRASPORED:Hadžić, Fadil}} [[Категорија:Хрватски писатели]] [[Категорија:Хрватски новинари]] [[Категорија:Хрватски сликари]] [[Категорија:Хрватски сценаристи]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] 3ix053qzg5g7dfis7k8i7pyra0hoz9j 5562657 5562656 2026-05-23T21:05:40Z IvanKonev123 98191 5562657 wikitext text/x-wiki {{Глумец | име = Фадил Хаџиќ | изворно_име = Fadil Hadžić | активни_години = [[1946.]] – [[2011]] | место_на_раѓање = [[Билеќа]], [[Босна и Херцеговина]] | датум_на_раѓање = [[23 април]] [[1922]] | место_на_смрт = [[Загреб]], [[Хрватска]] | датум_на_смрт = [[3 јануари]] [[2011]] | награди = [[1979]], [[Златна арена за режија]] за филмот „Новинар“, [[1964]], Голема златна арена во Пула за филмот „Службена позиција“ | слика = [[File:Fadil Hadžić, 1949.jpg|thumb|Fadil Hadžić, 1949]] | занимање = академик [[сликар]], [[новинар]], [[писател]], филмски режисер и [[сценарист]], драматург, писател на комедии }} '''Фадил Хаџиќ''' ([[Билеќа]], [[23 април]] [[1922]] – [[Загреб]], [[3 јануари]] [[2011]]) – [[Босна и Херцеговина|босански]] и [[Хрватска|хрватски]] [[Филм|филмски]] [[Филмски режисер|режисер]] и [[сценарист]], [[Драма|драматург]], [[новинар]], [[Книжевност|писател]], [[Публицистика|публицист]], [[Сликарство|сликар]] и [[Комедија|комедиограф]]. Претставува незаменлива личност во културниот свет на Загреб и Хрватска во втората половина [[20 век|на 20]] [[20 век|век]] и автор на повеќе од 50 театарски комедии, што го прави најизведуваниот современ хрватски комедиограф. == Биографија == [[Податотека:Fadil_Hadžić_with_his_colleagues.jpg|лево|мини|250x250пкс|Фадил Хаџиќ во 1949 година со соработници.]] [[Податотека:Prolaz_Fadil_Hadžić_Zagreb.jpg|лево|мини|250x250пкс|Авенија Фадил Хаџиќ во [[Загреб]]]] Роден во Билеќа во 1922 година во семејство на поштари и кое често се селело, па затоа тој пораснал во Лашва, [[Bosanski Brod|Босански Брод]] и [[Сараево]]. Додека живеел во Босански Брод, тој посетувал Кралска државна реална гимназија во [[Славонски Брод]] (денес гимназија ''„Матија Месиќ'' “), каде што го завршил првото одделение во [[1934|1934 година]], а второто во [[1935|1935 година.]]<ref name="SBplus" /> Дошол во Загреб во [[1943|1943 година]] и дипломирал сликарство на Академијата за ликовни уметности во Загреб. Тој ги основал [[Загреб|загрепските]] театри ''Керемпухово ведро казалиште'' ([[1950]], а од [[1951|1951 година]] ''Комедија'')<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://enciklopedija.hr/clanak/24040|title=Hadžić, Fadil|work=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=6. travnja 2019.}}</ref> и ''Сатиричниот театар Јазавац'' ([[1964]], а од [[1994|1994 година]] ''Керемпух''), чиј уметнички директор бил од [[1964]] до [[1984|1984 година.]] Како дел од ''Јазавац,'' го отворил ''театарот Видра'' во [[1981|1981 година]] и бил интендант на Хрватскиот народен театар во Загреб (1981–1982). Тој ја основал првата хрватска продукциска куќа за анимирани филмови '', Дуга-филм,'' во 1951 година. Режирал 14 хрватски играни филмови: воениот ''„Дестанот на Дрвар“'' (1963), историскиот ''„Атентат во Сараево“'' (1968),неколку политички драми, вклучувајќи ги ''„Службен став“'' (1964), ''„Друга страна медали“'' (1965), ''„Лов на елени“'' за повратник од странство лажно обвинет за воени злосторства (1971), ''„Новинар“'' за слободата на печатот (1979), вкупно 60 драмски текстови. Автор е само на едно драмско некомично дело (''Дијалог за живите'') и либрето за комична опера на музика од Борис Папандопуло (''Пожар во операцијата)''. Тој воедно ја режирал и првата хрватска комедија телевизиска серија '', „Седма сила“'' и бил еден од основачите на комичниот неделник ''„Керемпух“'' и негов главен уредник од 1946 до 1951 година, потоа од 1952 до 1953 година и кратко кон крајот на 1955 година. Тој бил и главен уредник ''на „Вјесник у сриједу“'' од 1953 до 1956 година. Во 1960 година, го лансирал културниот неделник ''„Телеграм“'' и воедно бил негов прв главен уредник од 1960 до 1962 година, а во 1970 година го лансираше двонеделното културно списание ''„ОКО“'' и бил негов прв главен уредник, а воедно и објавувал и весници или хиромантика, потпишувајќи ги под псевдонимот Зоран Зец, кои биле собрани во книгата ''„Хрватски Олимп“'' . Тој беше претседател на Хрватското здружение на новинари во 1954-1955 година и добитник на неколку новинарски награди (ХНД 1956/57, Златна плакета ''на Вјесник'' во 1980 година итн.). Уредник на културната рубрика ''на Вјесник'', ''Филмска култура'' и главен уредник на Издавачката куќа „Стварност“. Како сликар, од 1977 година изложувал на околу 30 самостојни и групни изложби. Во септември [[2010|2010 година]], бил снимен 15-минутен документарен филм за Фадил Хаџиќ, напишан и режиран од Тонко Јовиќ и продуциран од [[Davorin Štetner|Даворин Штетнер,]] во кој била сумирана целата кариера и живот на Хаџиќ. Фадил Хаџиќ бил активен во театарот Керемпух до својот последен ден. == Нецелосен список на дела == === Филмови === * Документарен филм „Таму, покрај опасната река“ (1957) * Документарен филм „Последниот шатор“ (1958) * „[[Азбуката на стравот (1961)|Азбуката на стравот]]'' (1961) * „[[Дали умре добар човек (1962)|Дали умре добар човек?]]'' (1962) * „[[Службена позиција (1964)|Службена позиција]]'' (1964) * „[[Другата страна на паричката (1965)|Другата страна на паричката]]'' (1965) * „Коњаникот нагоре по планината“ (1966) * „[[Протест (1967)|Протест]]'' (1967) * „Атентат во Сараево“ (1968) * „[[Три часа за љубовта (1968)|Три часа за љубов]]'' (1968) * ''[[Диви ангели (1969)|Диви ангели]]'' (1969) * ''[[Деновите минуваат (1970)|Деновите минуваат]]'' (1970) * ''[[Лов на елени (1972)|Лов на елени]]'' (1972) * ''[[Новинар (1979)|Новинар]]'' (1979) * ''[[Амбасадор (1984)|Амбасадор]]'' (1984) * ''[[Доктор Лудило (2003)|Доктор Лудило]]'' (2003) * ''[[Првокласни крадци (2005)|Првокласни крадци]]'' (2005) * ''Сеќавајте се на Вуковар'' (2008) === Театарски комедии === * ''Досадна комедија'' (1952) * ''Жолто копче'' (1953) * ''Пет луди синови'' (1954) * ''Сите сме само луѓе'' (1956) * ''Мали души'' (1957) * ''Хотел за лудите'' (1961) * ''Луѓе и мајмуни'' (1962) * ''Дијалог за живите'' (1964) * ''Личност'' (1965) * ''Политичка свадба'' (1968) * ''Продавачот'' (1969) * ''Револуција во замокот'' (1970) * ''Украденото божество'' (1971) * ''Антигона го мрази Херкулес'' (1971) * ''Телефонски именик'' (1972) * ''Добро утро крадци'' (1973) * „Нарачана комедија“ (1974) * „Нарачана комедија“ (1974) * „Хитлер во партизаните“ (1974) * „Судскиот случај на Андрија Бувач“ (1975) * „Централната табла“ (1975) * „Муварачот“ (1976) * „Државниот крадец“ (1977) * „Женското прашање“ (1977) * „Кариера“ (1977) * „Човек на позиција“ (1979) * „Животот пишува романи“ (1979) * „Угледен гостин“ (1979) * „Плишана птица“ (1980) * „Чешелот“ (1981) * „Шпионот“ (1981) * „Пирамидата“ (1981) * „Љубов на прв поглед“ (1982) * „Непријател на трамвај“ (1983) * „Змијата“ (1983) * „Оган во операта“ (1983) * „Господа и другари“ (1983) * „Ангели и ѓаволи“ (2001) === Прозни дела === * „Буда ме прими љубезно“, патепис, (1955) * „Досадна комедија“ (1956) * „Луѓе и мајмуни“, сатира, (1962) * „Хрватски Олимп“, сатира, (1970) (под псевдонимот „Зоран Зец“) * „Теле со две глави“, раскази, (1979) * „Бела врана во црни ракавици: Хуморески и сатири“, (1982) * „Невини крадци“, раскази, (1988) * „Авантури на идеологијата“, книга есеи, (1990) * „Актерот, тоа чудно суштество“, сатира, (1995) * „Црвен мозок: сатиричен - фантастичен роман“, роман, (Загреб, 1997) * „Анатомија на смеата“, есеи за феноменот на стрипот, (1998) * „Антологија на хрватскиот хумор низ шест века“ (Загреб, 1999) * „Корвеникот“, роман, (2000) * „Кора: Исповеди на пудлица која го научила човечкиот јазик“, роман, (2001) * „Државен крадец: и други комедија“, (2004) * „Билмез“, роман, (2009) == Награди == * [[1964]]: [[Голема Златна Арена за најдобар филм|Голема Златна Арена]] на [[Пулскиот Филмски Фестивал|Пула]] за филмот „Службена позиција“.<ref>[http://film.lzmk.hr/clanak.aspx?id=621 Филмски лексикон: Хаџиќ, Фадил], пристапено на 6 мај 2013 година.</ref> * [[1975]]: Награда на Град Загреб за животно дело. * [[1979]]: [[Златна арена за режија]], за филмот „Новинар“.<ref>[http://film.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1250 Филмски лексикон: Новинар (1979)], пристапено на 6 мај 2013 година.</ref> * [[1980]]: Златна плакета на „Вјесник“ * [[1985]]: [[Награда Владимир Назор]] за животно дело. * [[1988]]: [[Награда Дубравко Дујшин]] за театарски активности. * [[1992]]: [[Награда за драмското дело „Марин Држиќ“]] (3-та награда за „Puni pogodak“).<ref>[http://www.min-kulture.hr/default.aspx?id=1764#2 Министерство за култура на Република Хрватска: Награда за драмското дело „Марин Држиќ“: Добитници на награди и стручни одбори во периодот од 1991 до 2012 година], пристапено на 6 мај 2013 година.</ref> * [[2004]]: [[Награда Марјан Ротар]].<ref>[http://www.matica.hr/Vijenac/vijenac271.nsf/AllWebDocs/KRONIKA Културна хроника. Шести том од Хрватската општа енциклопедија] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080530044901/http://www.matica.hr/Vijenac/vijenac271.nsf/AllWebDocs/KRONIKA |date=30 мај 2008 }}:{{quote2|Фадил Хаџиќ ја добива наградата Маријан Ротар. (...) Првиот добитник на наградата е Фадил Хаџиќ, филмски режисер и сценарист, драматург и писател на комедии, патеписец, новинар и колумнист, доајен на хрватското кино и особено на фестивалот во Пула, чиј основач е и самиот.}}, ''Виенац'', број 271-3, 22 јули 2004 година, пристапено на 6 мај 2013 година.</ref> == Сеќавање == * Во [[2011|2011 година]], ''Деновите на сатира'' беа посветени на Фадил Хаџиќ. Тоа беше последното „сезонско посветување“, а од [[2012|2012 година]], ''Деновите на сатира'' се нарекуваат ''[[Dani satire Fadila Hadžića|Денови на сатира на Фадил Хаџиќ]]'', со што трајно се посветуваат на нивниот основач и основач на сатиричниот театар Керемпух. * [[2014]] : Преминот каде што се наоѓаат театарската зграда и администрацијата на Градскиот сатиричен театар Керемпух е наречен Премин Фадил Хаџиќ. == Извори == * ''[[Vijenac (časopis)|Vijenac]]'', том XIX, број 440, 13 јануари 2011 година, стр. 18. {{Наводи|30em}} == Надворешни врски == * [http://www.kazalistekerempuh.hr/o-kazalistu/in-memoriam/ Сатиричниот театар Керемпух: In memoriam / Фадил Хаџиќ (1922-2011)] * Дамир Радиќ, [http://www.matica.hr/vijenac/225/fadil-hadzic-13682/ ''Портрет на режисер.''] [http://www.matica.hr/vijenac/225/fadil-hadzic-13682/ ''Фадил Хаџиќ''] <span>6 април 2019 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span>, ''Vijenac'', број 225, 17 октомври 2002 година. * Ненад Полимац, [http://arhiva.nacional.hr/clanak/13251/fadil-hadzic-zanemareni-filmski-klasik ''Фадил Хаџиќ - запоставен филмски класик''], интервју на страниците ''на „Национал“'' . Објавено во ''[[Nacional|Национален весник]]'' бр. 361, 16 октомври 2002 година. * Кристина Гаќариќ, [http://arhiva.nacional.hr/clanak/97210/intervju-fadil-hadzic-zivot-velikog-umjetnika-bez-partijskih-epoleta ''Во спомен.''] [http://arhiva.nacional.hr/clanak/97210/intervju-fadil-hadzic-zivot-velikog-umjetnika-bez-partijskih-epoleta ''Последното интервју на Ф. Хаџиќ - „Го резервирав времето што ми остана за комедија“''], nacional.hr, 3 јануари 2011 година. {{mrva-biog-film-redatelj}}{{Dobitnici nagrade Vladimir Nazor za filmsku umjetnost}}{{GLAVNIRASPORED:Hadžić, Fadil}} [[Категорија:Хрватски писатели]] [[Категорија:Хрватски новинари]] [[Категорија:Хрватски сликари]] [[Категорија:Хрватски сценаристи]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] 0pfr7njnw60vslyb3kst340w1lfy0bv Зимска градина 0 1395639 5562691 2026-05-23T23:19:29Z Andrew012p 85224 Создадена страница со: [[Податотека:Overzicht linker zijgevel directeurswoning met serre - Stadskanaal - 20530634 - RCE.jpg|мини|Зимска градина во градот Стадсканал, [[Холандија]]]] [[Податотека:Duiven Pastoriestraat 1 PM19-02.jpg|мини|Зимска градина во општината Дојвен, [[Холандија]]]] Податотека:Prefabricated house.jpg|мини|Зимска градин... 5562691 wikitext text/x-wiki [[Податотека:Overzicht linker zijgevel directeurswoning met serre - Stadskanaal - 20530634 - RCE.jpg|мини|Зимска градина во градот Стадсканал, [[Холандија]]]] [[Податотека:Duiven Pastoriestraat 1 PM19-02.jpg|мини|Зимска градина во општината Дојвен, [[Холандија]]]] [[Податотека:Prefabricated house.jpg|мини|Зимска градина како продолжение на дневната соба, г. Бергфелде ([[Германија]]), 2002 г.]] [[Податотека:Wintergarten (Eingefahrener Sonnenschutz) (Anemometer).jpg|мини|Зимска градина]] [[Податотека:Wintergarten innen.jpg|мини|Внатрешен поглед на зимска градина]] [[Податотека:Minimal windows.jpg|мини|Друг внатрешен поглед]] '''Зимска градина''' (позната и како '''застаклена веранда''') — доградба на зграда или самостоен објект, чиј покрив и странични ѕидови во поголемиот дел се изработени од стакло. Добро конструираната зимска градина го користи ефектот на [[стаклена градина|стаклена градина]] (да не се меша со атмосферскиот [[ефект на стаклена градина]]) наместо конвенционалните техники за греење, со цел да се постигне собна температура што овозможува презимување на одредени растенија. Пасивното искористување на [[Сончево зрачење|сончевата светлина]], дури и при минимално сонце или расеана светлина, води до значително затоплување на [[Воздух|воздухот]] во просторијата во споредба со надворешниот воздух. За да се зголеми овој ефект, поголемиот дел од стаклената фасада треба да биде свртен кон југ.<ref>{{Cite web|url=http://www.architecturaldigest.com/decor/2010-05/garden-rooms-slideshow|title=12 Sunrooms That Are Bright and Welcoming|date=May 2010|work=Architectural Digest|access-date=2014-04-03}}</ref> == Историја == Зимската градина, во обликот во кој е позната денес, ги има своите корени во [[Англија]]. Во текот на XVIII век таму се појавиле бројни раскошни доградби на куќите што биле достапни само за побогатите семејства. Претходниците на зимската градина можат да се најдат уште во антиката, кога исто така се граделе објекти за одгледување растенија и овошни дрвја донесени од прекуокеанските колонии. Траен развој на стилот на зимските градини се случува во викторијанската епоха, кога стаклените градини уживале сѐ поголема популарност насекаде. Конструкциите од стакло и челик биле богато украсувани во тогашниот стил и станале дел од еден архитектонски облик што обележил цела епоха и се проширил низ целиот европски континент. Застаклените оранжерии и градините за палми станале карактеристична одлика на ботаничките градини и дале нови импулси за развој на архитектурата. Во викторијанската епоха, зимските градини за првпат се претвориле во простории каде луѓето го поминувале своето време и се дружеле. Тие веќе не биле само изложбени простори, туку опремени со маси, столови и клупи, кај луѓето создавале едно ново чувство за станбен и животен простор. По 1880 г., зимските градини станале модерни и во Германија како дел од граѓанските куќи и летните вили. До 1930-тите години, класичниот стил на зимски градини бил исклучително популарен во [[Германија]]. Денес, меѓутоа, тие веќе не се израз на носталгичен поглед кон минатото, туку носители на нови архитектонски форми. Како последица на нафтените кризи во 1973 и 1979/80 г. и зголемената еколошка свест, како и на други чинители, сончевата светлина се претворила во извор на енергија, а заедно со тоа стаклото било одново откриено за архитектурата. Ран облик на зимските градини се оранжериите. Тие биле, а делумно и сѐ уште се изградуваат како објекти долепени до куќата. == Топлински режим == Ако зимската градина во текот на денот не ја користи сончевата светлина за греење, тогаш трошоците за топлинска енергија ќе бидат значително повисоки отколку кај традиционалните ѕидови и ќе бараат три до четири пати поголема моќност за греење. Напротив, големото количество на искористена соларна енергија (сончева топлина), како и расеаната светлина, ќе доведат до драстично намалување на деновите кога е потребно вештачко греење. Голем дел од соларната енергија може да се искористи за затоплување на соседните простории, така што годишните трошоци за греење на целата корисна површина нема значително да се зголемат. Доколку зимската градина не користи соларна енергија за греење и не се користи како простор за живеење (температура пониска од 19 °C), тогаш таа мора да се одвои од куќата со помош на врати и на тој начин ќе служи како тампон-зона. Употребата на подно греење, на радијатори (како што е случај кај старите објекти), на топлина од камини и слично, има свои негативни страни во поглед на расипувањето на енергијата и пониската ефикасност. Затоа, најдобар начин за греење на зимските градини останува природната сончева светлина. Важен е и изборот на растенија што можат да презимаат во овој вид градина. За складирање на сончевата топлина можат да се користат, на пример, теракотни плочки за подот или да се изгради масивен ѕид од тули што ќе ја собира топлината. Прекумерното затоплување на зимската градина или проблемите со проветрувањето на просторијата можат да се избегнат преку таканаречениот „хипокаустичен систем“, при кој топлиот воздух во градината ја претвора водата во пареа, пареата се всисува на највисоката точка на градината и преку хипокаустични цевки се враќа до подот, каде водената пареа кондензира, ослободува топлина и го затоплува подот. == Видови градини == Во однос на применетата техника, се разликуваат три вида зимски градини. * '''Студена зимска градина:''' ова е застаклена просторија што се користи за презимување на растенија отпорни на студ. Таа не се грее или се грее до 12 °C. * '''Умерено топла зимска градина:''' тука температурата се движи помеѓу 12 и 19 °C во согласност со стандардните прописи. * '''Топла зимска градина (соодветна за живеење):''' таму во текот на целата година владее пријатна клима, особено погодна за тропски растенија со високи барања. Кај овој вид градини важат строгите правила за енергетска ефикасност кај објекти со стаклени покриви и фасади. Во однос на поставеноста во споредба со главниот станбен објект, се разликуваат три вида зимски градини. * '''Самостоен објект:''' зимската градина се изградува како посебен објект во дворот или градината, без непосредна врска со главното живелиште. * '''Дограден објект:''' зимската градина се изградува долепена до некој од ѕидовите на станбениот објект (обично на јужната страна). Во најголем број случаи, во ѕидот на живелиштето се прави врата што служи како влез во зимската градина. * '''Вградена зимска градина:''' релативно поретко застапен вид, каде овие простории се вградуваат во самата куќа. Во овој случај, зимската градина нема самостоен надворешен ѕид, туку му обезбедува стаклен покрив на главното просториско јадро. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{Commons category-inline|Sunrooms}} [[Категорија:Архитектонски елементи]] [[Категорија:Соби]] 3hyop1slyaeq4lmchxjjfuxutwpphxu Разговор:Зимска градина 1 1395640 5562692 2026-05-23T23:19:39Z Andrew012p 85224 Создадена страница со: {{СЗР}} 5562692 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} 111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx Фид 0 1395641 5562727 2026-05-24T04:14:56Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Фид]] на [[Тековник]] 5562727 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Тековник]] 5a1tao5el1pvhw9ux5m0n5gfz8yhv9p Разговор:Фид 1 1395642 5562729 2026-05-24T04:14:56Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Разговор:Фид]] на [[Разговор:Тековник]] 5562729 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Разговор:Тековник]] gnp1m01j1ns0qmqboncb1k9wcm5yr3d Клен (дрво) 0 1395643 5562743 2026-05-24T05:41:36Z Bjankuloski06 332 Создадена страница со: {{Speciesbox | name = Клен | image = Acer campestre in Appennino2.jpg | genus = Acer | parent = Acer sect. Platanoidea | species = campestre | authority = [[Карл Линеј|L.]] | range_map = Acer campestre range.svg | range_map_caption = Распространетост | synonyms = {{расклопен список | * ''Acer affine'' <small>Hoffmanns. ex Walp.</small> * ''Acer affine'' <small>Opiz</small> * ''Acer bedoi'' <small> Borbás<... 5562743 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | name = Клен | image = Acer campestre in Appennino2.jpg | genus = Acer | parent = Acer sect. Platanoidea | species = campestre | authority = [[Карл Линеј|L.]] | range_map = Acer campestre range.svg | range_map_caption = Распространетост | synonyms = {{расклопен список | * ''Acer affine'' <small>Hoffmanns. ex Walp.</small> * ''Acer affine'' <small>Opiz</small> * ''Acer bedoi'' <small> Borbás</small> * ''Acer campestre'' f. ''aegaeicum'' <small>Drenk.</small> * ''Acer campestre'' f. ''boomii'' <small>Geerinck</small> * ''Acer campestre'' f. ''ferrugineum'' <small>Jovan.</small> * ''Acer campestre'' f. ''josifovicii'' <small>(Gajic & Diklic) Jovan.</small> * ''Acer campestre'' f. ''jovanovicii'' <small>Gajic & Drenk.</small> * ''Acer campestre'' f. ''latilobum'' <small>Jovan.</small> * ''Acer campestre'' f. ''platypterum'' <small>Jovan.</small> * ''Acer collinum'' <small>Ten.</small> * ''Acer erythrocarpum'' <small>Opiz ex Rouy & Fouc.</small> * ''Acer haplolobum'' <small>Borbás</small> * ''Acer heterolobum'' <small>Opiz</small> * ''Acer heterotomum'' <small>Borbás</small> * ''Acer marucum'' <small>Walp.</small> * ''Acer microphyllum'' <small>Opiz</small> * ''Acer orthopteron'' <small>Masson ex Opiz</small> * ''Acer palmatisectum'' <small>Ortmann</small> * ''Acer polycarpon'' <small>Opiz</small> * ''Acer praecox'' <small>Opiz</small> * ''Acer quinquelobatum'' <small>J.Wagner ex Opiz</small> * ''Acer robustum'' <small>Opiz</small> * ''Acer suberosum'' <small>Dumort.</small> * ''Acer tauricum'' <small>Dippel</small> * ''Acer tauschianum'' <small>Opiz</small> * ''Euacer affine'' <small>Opiz</small> * ''Euacer austriacum'' <small>Opiz</small> * ''Euacer campestre'' <small>(L.) Opiz</small> * ''Euacer eriocarpon'' <small>Opiz</small> * ''Euacer erythrocarpon'' <small>Opiz</small> * ''Euacer kablikianum'' <small>Opiz</small> * ''Euacer leiocarpon'' <small>Opiz</small> * ''Euacer molle'' <small>Opiz</small> * ''Euacer obtusilobum'' <small>Opiz</small> * ''Euacer orthopteron'' <small>Opiz</small> * ''Euacer pallens'' <small>Opiz</small> * ''Euacer palmatisectum'' <small>Opiz</small> * ''Euacer polycarpon'' <small>Opiz</small> * ''Euacer quinquelobatum'' <small>Opiz</small> * ''Euacer rubescens'' <small>Opiz</small> * ''Euacer rubrotinctum'' <small>Opiz</small> * ''Euacer scharkense'' <small>Opiz</small> * ''Euacer stenopteron'' <small>Opiz</small> * ''Euacer subquinquelobatum'' <small>Opiz</small> }} | synonyms_ref =<ref>{{cite web |url=http://www.plantsoftheworldonline.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:781250-1#synonyms |title=''Acer campestre'' L. |author=<!--Not stated--> |date=2017 |website=Plants of the World Online |publisher=Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew |access-date=31 јули 2020 }}</ref> }} [[Податотека:237 Acer campestre.jpg|мини|Ботаничка илустрација]] '''Клен''' ({{науч|Acer campestre}}) — вид [[јавор]] [[домородно растение|домороден]] to much of [[континентална Европа]], Британија, југозападна Азија од Турција до Кавказ и Северна Африка на венецот [[Атлас (планини)|Атлас]]. Денес е одомаќинет на разни места вон неговите природни живеалишта во Европа и делови од САД и Западна Австралија со погодна клима. Во [[Македонија]] видот е присутен со три [[подвид]]а: subsp. ''campestre'', subsp. ''leiocarpum'' и subsp. ''marsicum''.<ref name="ФлораМак1.6">{{ФлораМак1.6|1452-1453}}</ref> ==Опис== Ова е [[листопадно растение|листопадно]] дрво високо 15–25 м чие стебло има пречник до 1 м. [[Кора]]та има ситни бразди и е донекаде [[плута|плутеста]]. Гранчињата се кафеави, со темнокафеави зимски [[пупка|пупки]]. [[Лист (ботаника)|Листовите]] се распоредени во спротивни парови, долги 5-16 см (сметајќи ја и дршката, 3–9 см) и широки 5–10 см; имаат пет заоблени залистоци со мазен раб. Растеието е [[еднодомност|еднодомно]] и [[цвет]]овите излегуваат кога гранките се разлистуваат; цветовите се жолто-зелени, во исправени грстови со пречник од 4–6 см и се опрашуваат од инсекти. [[Плод]]от е двојно [[крилесто оревче]] со крилца под меѓусебен агол од 180°; секое оревче е широко 8–10 мм, сплескано и има крилце долго 2 см.<ref name="Rushforth-1999"/><ref name="Mitchell-1974"/> Двете [[разновидност (биологија)|разновидности]], кои не се секаде прифатени како одделни, се:<ref name="Rushforth-1999"/><ref name="Euro+Med Plantbase"/> * ''Acer campestre'' var. ''campestre'' — влакнести плодови * ''Acer campestre'' var. ''leiocarpum'' <small>(Opiz) Wallr.</small> (syn. ''A. campestre'' subsp. ''leiocarpum'') — голи плодови Блиско сродниот Мијабеов јавор (''Acer miyabei'') го заменува кленот во источна Азија.<ref name="Rushforth-1999"/> ==Распространетост== Кленот [[домородно растение|домородно]] е распространет во голем дел од Европа, вклучувајќи ги Данска, Полска и Белорусија, Англија, па на север до јужна Шкотска (каде е единствениот домороден јавор), југозападна Азија од Турција до Кавказ и Северна Африка на венецот [[Атлас (планини)|Атлас]].<ref name="Rushforth-1999">Rushforth, K. (1999). ''Trees of Britain and Europe''. Collins {{ISBN|0-00-220013-9}}.</ref><ref name="Mitchell-1974">Mitchell, A. F. (1974). ''A Field Guide to the Trees of Britain and Northern Europe''. Collins {{ISBN|0-00-212035-6}}</ref><ref name="Euro+Med Plantbase">Euro+Med Plantbase Project: [http://ww2.bgbm.org/_EuroPlusMed/PTaxonDetail.asp?NameId=811&PTRefFk=500000 ''Acer campestre''] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070928003449/http://ww2.bgbm.org/_EuroPlusMed/PTaxonDetail.asp?NameId=811&PTRefFk=500000 |date=28 септември 2007 }}</ref><ref name="FloraEuropaea">{{cite web|url=http://rbg-web2.rbge.org.uk/cgi-bin/nph-readbtree.pl/feout?FAMILY_XREF=&GENUS_XREF=Acer&SPECIES_XREF=campestre&TAXON_NAME_XREF=&RANK=|title=''Acer campestre''|publisher=Flora Europaea|access-date=29 август 2007}}</ref><ref name="Flora of NW Europe">Flora of NW Europe: [http://ip30.eti.uva.nl/BIS/flora.php?selected=beschrijving&menuentry=soorten&id=3147 ''Acer campestre'']{{Dead link|date=мај 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref name=dvf>Den virtuella floran: [https://web.archive.org/web/20211027225915/http://linnaeus.nrm.se/flora/di/acera/acer/acercamv.jpg ''Acer campestre'' distribution map]</ref><ref name="Ducci-2004">{{cite journal|author1=Nagy, L.|author2=Ducci, F.|title=Acer campestre - Field maple|journal=EUFORGEN Technical Guidelines for Genetic Conservation and Use|date=2004|pages=6 p| url=http://www.euforgen.org/fileadmin//templates/euforgen.org/upload/Publications/Technical_guidelines/1033_Technical_guidelines_for_genetic_conservation_and_use_for_field_maple__Acer_campestre_.pdf |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161019212207/http://www.euforgen.org/fileadmin/templates/euforgen.org/upload/Publications/Technical_guidelines/1033_Technical_guidelines_for_genetic_conservation_and_use_for_field_maple__Acer_campestre_.pdf |archivedate=19 октомври 2016}}</ref> Во многу краишта првобитните домородни живеалишта се пореметени со големоразмерно насадување и доведени дрва.<ref name="Biological Records Centre and Botanical Society of Britain and Ireland">{{cite web |title=Online atlas of the British and Irish flora, ''Acer campestre'' (Field maple) |url=https://www.brc.ac.uk/plantatlas/index.php?q=plant/acer-campestre |publisher=Biological Records Centre and Botanical Society of Britain and Ireland }}</ref> ==Екологија== Кленот е преоден вид вид во еколошката [[сукцесија]] на пореметените живеалишта; обично не е меѓу првите дрва што го колонизираат неодамно пореметеното подрачје, тук семките стојат меѓу постоечката растителнојст. Во првичните фази на развој има долема издржливост на сенка, но бара повеќе светлина кога ќе узрее и произведува семиња. Најпрвин расте мошне брзо, но со време го престасуваат други дрва како што зрее шумата. Се среќава претежно на неутрални до алкални почви, а поретко на [[киселост на почвата|кисела почва]].<ref name="Ducci-2004"/> Видот заболува од дамчестата лисна габа ''Didymosporina aceris'', [[мувла]]та ''Uncinula bicornis'', растителниот рак ''Nectria galligena'' и вертицилиумско венење ''Verticillium alboatrum''. The leaves are also sometimes damaged by грините шикларки од родот ''Aceria'' и вошките од видот ''Periphyllus villosus''.<ref>{{Cite web |url=http://www.baumportal.de/eng/Tree_profile/field_maple.htm |title=Field maple images and diseases |access-date=2007-08-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070928013349/http://www.baumportal.de/eng/Tree_profile/field_maple.htm |archive-date=2007-09-28 }}</ref> == Одгледување и употреба == Кленот нашироко се одгледува како [[украсно дрво]] во паркови и големи градини. [[Дрво (материјал)|Дрвото]] му е бело, тврдо и силно, и се користи за мебел, подови, дрвостругање и музички инструменти,<ref>{{нмс|url=http://www.british-trees.com/treeguide/maples/nbnsys0000003193.htm|title=Field maple_Woodland Trust|access-date=24 август 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100913021530/http://www.british-trees.com/treeguide/maples/nbnsys0000003193.htm|archive-date=13 септември 2010|url-status=dead}}</ref> иако нема голема важност како вид поради скромните димензии и бавниот раст.<ref name="Rushforth-1999"/> Одомаќинет е во делови од САД <ref name="USDA Plants Profile">{{нмс|url= https://plants.usda.gov/java/profile?symbol=ACCA5|title=''Acer campestre''|publisher=[[Министерство за земјоделство на САД|USDA Plants Profile]]|access-date=29 август 2007}}</ref> а поретко и во Нов Зеланд.<ref>''Trans. and Proc. Roy. Soc. New Zealand'' 36: 203-225 [http://rsnz.natlib.govt.nz/volume/rsnz_36/rsnz_36_00_001140.html Plants naturalised in the County of Ashburton]</ref> Хибридниот јавор ''Acer'' × ''zoeschense'' е вкрстен од клен и Лобелов јавор.<ref name="Mitchell-1974"/> Дрвото е добитник на Наградата за градинарски заслуги на Кралското хортикултурно друштво од Англија.<ref name="RHS">{{нмс | url = https://www.rhs.org.uk/Plants/166/Acer-campestre/Details | title = ''Acer campestre'' | website = www.rhs.org | publisher = Royal Horticultural Society | access-date = 27 февруари 2020}}</ref><ref>{{нмс | url = https://www.rhs.org.uk/plants/pdfs/agm-lists/agm-ornamentals.pdf | title = AGM Plants - Ornamental | date = ноември 2018 | page = 1 | publisher = Royal Horticultural Society | website = www.rhs.org | access-date = 27 февруари 2020}}</ref> ===Сорти=== Постојат преку 30 [[сорта|сорти]] на клен кои се одбираат заради листовите или хабитусот; неколку од нив повеќе не постојат.<ref name="van Gelderen-1999">{{наведена книга|author1=van Gelderen, C.J. |author2=van Gelderen, D.M.|year=1999|title=''Maples for Gardens: A Color Encyclopedia''|url=https://archive.org/details/maplesforgardens0000geld |url-access=registration }}</ref> {{div col|colwidth=15em}} * [[Acer campestre 'Carnival'|'Carnival']] * [[Acer campestre 'Commodore'|'Commodore']] * [[Acer campestre 'Compactum'|'Compactum']] * [[Acer campestre 'Eastleigh Weeping'|'Eastleigh Weeping']] * [[Acer campestre 'Elegant'|'Elegant']] * [[Acer campestre 'Elsrijk'|'Elsrijk']] * [[Acer campestre 'Evenly Red'|'Evenly Red']] * [[Acer campestre 'Fastigiatum'|'Fastigiatum']] * [[Acer campestre 'Green Weeping'|'Green Weeping']] * [[Acer campestre 'Leprechaun'|'Leprechaun']] * [[Acer campestre 'Lienco'|'Lienco']] * [[Acer campestre 'Marjolein'|'Marjolein']] * [[Acer campestre 'Nanum'|'Nanum']] * [[Acer campestre 'Pendulum'|'Pendulum']] * [[Acer campestre 'Postelense'|'Postelense']] * [[Acer campestre 'Pulverulentum'|'Pulverulentum']] * [[Acer campestre 'Punctatissimum'|'Punctatissimum']] * [[Acer campestre 'Puncticulatum'|'Puncticulatum']] * [[Acer campestre 'Queen Elisabeth'|'Queen Elisabeth']] * [[Acer campestre 'Red Shine'|'Red Shine']] * [[Acer campestre 'Royal Ruby'|'Royal Ruby']] * [[Acer campestre 'Ruby Glow'|'Ruby Glow']] * [[Acer campestre 'Schwerinii'|'Schwerinii']] * [[Acer campestre 'Senator'|'Senator']] * [[Acer campestre 'Silver Celebration'|'Silver Celebration']] * [[Acer campestre 'Silver Dawn'|'Silver Dawn']] * [[Acer campestre 'Streetwise'|'Streetwise']] * [[Acer campestre 'Tauricum'|'Tauricum']] * [[Acer campestre 'Tomentosum'|'Tomentosum']] * [[Acer campestre 'William Caldwell'|'William Caldwell']] * [[Acer campestre 'Zorgvlied'|'Zorgvlied']] {{div col end}} ==Бонсаи== Кленот (и сличната [[кленика]]) се популарни кај [[бонсаи]]стите. Џуџестата сорта „Microphyllum“ е особено корисна за бонсаи. Бонсаи-кленовите изгледаат различно од другите бонсаи-јавори како јапонскиот јавор (''A. palmatum'') со понабрани светлопропусни листови. Грмушестиот хабитус и помалите листови на кленот добро се носат со техниките на разгранување и смалување на листовите.<ref>{{нмс|url=http://www.bonsai-bci.com/species/acercamp.html |title=''A. campestre'' |publisher=Bonsai Club International |access-date=26 ноември 2006 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20061111043423/http://www.bonsai-bci.com/species/acercamp.html |archive-date=11 ноември 2006 }}</ref><ref name="D'Cruz-2012">{{нмс|first=Mark|last=D'Cruz|title=Ma-Ke Bonsai Care Guide for Acer campestre|publisher=Ma-Ke Bonsai|url=http://makebonsai.com/guide/bonsailink.asp?quicklink=5101&name=Acer_campestre|access-date=15 април 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120315170118/http://makebonsai.com/guide/bonsailink.asp?quicklink=5101&name=Acer_campestre|archive-date=15 март 2012|url-status=dead}}</ref> ==Галерија== <gallery> Acer campestre 001.jpg|Field maple leaf Acer campestre 002.jpg|Leaves and flowers Acer campestre 003.jpg|Field maple, Germany Acer campestre 004.jpg|Leaves Acer campestre 007.jpg|Foliage in spring Acer campestre 009.jpg|Field maple, Hesse, Germany Acer campestre 010.jpg|Field maple leaf Acer campestris1.jpg|Fruits Acer_campestrie_L_ag1.jpg|Field maple Acer-campestre-flowers.JPG|Field maple flowers Field maple.JPG|Field maple in autumn, France Acer campestre 006.jpg|Field maple, Germany Entzia - Acer Campestre 02.jpg|Field maple, Spain FeldahornBlatt.jpg|Leaves and inflorescence Acer-campestre.JPG|Leaves and fruits Acer campestre (4).JPG|Trunk Acer campestre Weinsberg 20070419 1.jpg|Maple field tree, Weinsberg Acer campestre 005.jpg|Leaf </gallery> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр|Acer campestre}} * {{EOL}} {{Таксонска лента|from=Q158785}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Јавор]] [[Категорија:Растенија за бонсаи]] [[Категорија:Флора на Македонија]] [[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]] [[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]] 4fruueu3eq5f3y5vz33d564nnkvenki 5562746 5562743 2026-05-24T05:46:33Z Bjankuloski06 332 /* Сорти */ 5562746 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | name = Клен | image = Acer campestre in Appennino2.jpg | genus = Acer | parent = Acer sect. Platanoidea | species = campestre | authority = [[Карл Линеј|L.]] | range_map = Acer campestre range.svg | range_map_caption = Распространетост | synonyms = {{расклопен список | * ''Acer affine'' <small>Hoffmanns. ex Walp.</small> * ''Acer affine'' <small>Opiz</small> * ''Acer bedoi'' <small> Borbás</small> * ''Acer campestre'' f. ''aegaeicum'' <small>Drenk.</small> * ''Acer campestre'' f. ''boomii'' <small>Geerinck</small> * ''Acer campestre'' f. ''ferrugineum'' <small>Jovan.</small> * ''Acer campestre'' f. ''josifovicii'' <small>(Gajic & Diklic) Jovan.</small> * ''Acer campestre'' f. ''jovanovicii'' <small>Gajic & Drenk.</small> * ''Acer campestre'' f. ''latilobum'' <small>Jovan.</small> * ''Acer campestre'' f. ''platypterum'' <small>Jovan.</small> * ''Acer collinum'' <small>Ten.</small> * ''Acer erythrocarpum'' <small>Opiz ex Rouy & Fouc.</small> * ''Acer haplolobum'' <small>Borbás</small> * ''Acer heterolobum'' <small>Opiz</small> * ''Acer heterotomum'' <small>Borbás</small> * ''Acer marucum'' <small>Walp.</small> * ''Acer microphyllum'' <small>Opiz</small> * ''Acer orthopteron'' <small>Masson ex Opiz</small> * ''Acer palmatisectum'' <small>Ortmann</small> * ''Acer polycarpon'' <small>Opiz</small> * ''Acer praecox'' <small>Opiz</small> * ''Acer quinquelobatum'' <small>J.Wagner ex Opiz</small> * ''Acer robustum'' <small>Opiz</small> * ''Acer suberosum'' <small>Dumort.</small> * ''Acer tauricum'' <small>Dippel</small> * ''Acer tauschianum'' <small>Opiz</small> * ''Euacer affine'' <small>Opiz</small> * ''Euacer austriacum'' <small>Opiz</small> * ''Euacer campestre'' <small>(L.) Opiz</small> * ''Euacer eriocarpon'' <small>Opiz</small> * ''Euacer erythrocarpon'' <small>Opiz</small> * ''Euacer kablikianum'' <small>Opiz</small> * ''Euacer leiocarpon'' <small>Opiz</small> * ''Euacer molle'' <small>Opiz</small> * ''Euacer obtusilobum'' <small>Opiz</small> * ''Euacer orthopteron'' <small>Opiz</small> * ''Euacer pallens'' <small>Opiz</small> * ''Euacer palmatisectum'' <small>Opiz</small> * ''Euacer polycarpon'' <small>Opiz</small> * ''Euacer quinquelobatum'' <small>Opiz</small> * ''Euacer rubescens'' <small>Opiz</small> * ''Euacer rubrotinctum'' <small>Opiz</small> * ''Euacer scharkense'' <small>Opiz</small> * ''Euacer stenopteron'' <small>Opiz</small> * ''Euacer subquinquelobatum'' <small>Opiz</small> }} | synonyms_ref =<ref>{{cite web |url=http://www.plantsoftheworldonline.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:781250-1#synonyms |title=''Acer campestre'' L. |author=<!--Not stated--> |date=2017 |website=Plants of the World Online |publisher=Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew |access-date=31 јули 2020 }}</ref> }} [[Податотека:237 Acer campestre.jpg|мини|Ботаничка илустрација]] '''Клен''' ({{науч|Acer campestre}}) — вид [[јавор]] [[домородно растение|домороден]] to much of [[континентална Европа]], Британија, југозападна Азија од Турција до Кавказ и Северна Африка на венецот [[Атлас (планини)|Атлас]]. Денес е одомаќинет на разни места вон неговите природни живеалишта во Европа и делови од САД и Западна Австралија со погодна клима. Во [[Македонија]] видот е присутен со три [[подвид]]а: subsp. ''campestre'', subsp. ''leiocarpum'' и subsp. ''marsicum''.<ref name="ФлораМак1.6">{{ФлораМак1.6|1452-1453}}</ref> ==Опис== Ова е [[листопадно растение|листопадно]] дрво високо 15–25 м чие стебло има пречник до 1 м. [[Кора]]та има ситни бразди и е донекаде [[плута|плутеста]]. Гранчињата се кафеави, со темнокафеави зимски [[пупка|пупки]]. [[Лист (ботаника)|Листовите]] се распоредени во спротивни парови, долги 5-16 см (сметајќи ја и дршката, 3–9 см) и широки 5–10 см; имаат пет заоблени залистоци со мазен раб. Растеието е [[еднодомност|еднодомно]] и [[цвет]]овите излегуваат кога гранките се разлистуваат; цветовите се жолто-зелени, во исправени грстови со пречник од 4–6 см и се опрашуваат од инсекти. [[Плод]]от е двојно [[крилесто оревче]] со крилца под меѓусебен агол од 180°; секое оревче е широко 8–10 мм, сплескано и има крилце долго 2 см.<ref name="Rushforth-1999"/><ref name="Mitchell-1974"/> Двете [[разновидност (биологија)|разновидности]], кои не се секаде прифатени како одделни, се:<ref name="Rushforth-1999"/><ref name="Euro+Med Plantbase"/> * ''Acer campestre'' var. ''campestre'' — влакнести плодови * ''Acer campestre'' var. ''leiocarpum'' <small>(Opiz) Wallr.</small> (syn. ''A. campestre'' subsp. ''leiocarpum'') — голи плодови Блиско сродниот Мијабеов јавор (''Acer miyabei'') го заменува кленот во источна Азија.<ref name="Rushforth-1999"/> ==Распространетост== Кленот [[домородно растение|домородно]] е распространет во голем дел од Европа, вклучувајќи ги Данска, Полска и Белорусија, Англија, па на север до јужна Шкотска (каде е единствениот домороден јавор), југозападна Азија од Турција до Кавказ и Северна Африка на венецот [[Атлас (планини)|Атлас]].<ref name="Rushforth-1999">Rushforth, K. (1999). ''Trees of Britain and Europe''. Collins {{ISBN|0-00-220013-9}}.</ref><ref name="Mitchell-1974">Mitchell, A. F. (1974). ''A Field Guide to the Trees of Britain and Northern Europe''. Collins {{ISBN|0-00-212035-6}}</ref><ref name="Euro+Med Plantbase">Euro+Med Plantbase Project: [http://ww2.bgbm.org/_EuroPlusMed/PTaxonDetail.asp?NameId=811&PTRefFk=500000 ''Acer campestre''] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070928003449/http://ww2.bgbm.org/_EuroPlusMed/PTaxonDetail.asp?NameId=811&PTRefFk=500000 |date=28 септември 2007 }}</ref><ref name="FloraEuropaea">{{cite web|url=http://rbg-web2.rbge.org.uk/cgi-bin/nph-readbtree.pl/feout?FAMILY_XREF=&GENUS_XREF=Acer&SPECIES_XREF=campestre&TAXON_NAME_XREF=&RANK=|title=''Acer campestre''|publisher=Flora Europaea|access-date=29 август 2007}}</ref><ref name="Flora of NW Europe">Flora of NW Europe: [http://ip30.eti.uva.nl/BIS/flora.php?selected=beschrijving&menuentry=soorten&id=3147 ''Acer campestre'']{{Dead link|date=мај 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref name=dvf>Den virtuella floran: [https://web.archive.org/web/20211027225915/http://linnaeus.nrm.se/flora/di/acera/acer/acercamv.jpg ''Acer campestre'' distribution map]</ref><ref name="Ducci-2004">{{cite journal|author1=Nagy, L.|author2=Ducci, F.|title=Acer campestre - Field maple|journal=EUFORGEN Technical Guidelines for Genetic Conservation and Use|date=2004|pages=6 p| url=http://www.euforgen.org/fileadmin//templates/euforgen.org/upload/Publications/Technical_guidelines/1033_Technical_guidelines_for_genetic_conservation_and_use_for_field_maple__Acer_campestre_.pdf |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161019212207/http://www.euforgen.org/fileadmin/templates/euforgen.org/upload/Publications/Technical_guidelines/1033_Technical_guidelines_for_genetic_conservation_and_use_for_field_maple__Acer_campestre_.pdf |archivedate=19 октомври 2016}}</ref> Во многу краишта првобитните домородни живеалишта се пореметени со големоразмерно насадување и доведени дрва.<ref name="Biological Records Centre and Botanical Society of Britain and Ireland">{{cite web |title=Online atlas of the British and Irish flora, ''Acer campestre'' (Field maple) |url=https://www.brc.ac.uk/plantatlas/index.php?q=plant/acer-campestre |publisher=Biological Records Centre and Botanical Society of Britain and Ireland }}</ref> ==Екологија== Кленот е преоден вид вид во еколошката [[сукцесија]] на пореметените живеалишта; обично не е меѓу првите дрва што го колонизираат неодамно пореметеното подрачје, тук семките стојат меѓу постоечката растителнојст. Во првичните фази на развој има долема издржливост на сенка, но бара повеќе светлина кога ќе узрее и произведува семиња. Најпрвин расте мошне брзо, но со време го престасуваат други дрва како што зрее шумата. Се среќава претежно на неутрални до алкални почви, а поретко на [[киселост на почвата|кисела почва]].<ref name="Ducci-2004"/> Видот заболува од дамчестата лисна габа ''Didymosporina aceris'', [[мувла]]та ''Uncinula bicornis'', растителниот рак ''Nectria galligena'' и вертицилиумско венење ''Verticillium alboatrum''. The leaves are also sometimes damaged by грините шикларки од родот ''Aceria'' и вошките од видот ''Periphyllus villosus''.<ref>{{Cite web |url=http://www.baumportal.de/eng/Tree_profile/field_maple.htm |title=Field maple images and diseases |access-date=2007-08-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070928013349/http://www.baumportal.de/eng/Tree_profile/field_maple.htm |archive-date=2007-09-28 }}</ref> == Одгледување и употреба == Кленот нашироко се одгледува како [[украсно дрво]] во паркови и големи градини. [[Дрво (материјал)|Дрвото]] му е бело, тврдо и силно, и се користи за мебел, подови, дрвостругање и музички инструменти,<ref>{{нмс|url=http://www.british-trees.com/treeguide/maples/nbnsys0000003193.htm|title=Field maple_Woodland Trust|access-date=24 август 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100913021530/http://www.british-trees.com/treeguide/maples/nbnsys0000003193.htm|archive-date=13 септември 2010|url-status=dead}}</ref> иако нема голема важност како вид поради скромните димензии и бавниот раст.<ref name="Rushforth-1999"/> Одомаќинет е во делови од САД <ref name="USDA Plants Profile">{{нмс|url= https://plants.usda.gov/java/profile?symbol=ACCA5|title=''Acer campestre''|publisher=[[Министерство за земјоделство на САД|USDA Plants Profile]]|access-date=29 август 2007}}</ref> а поретко и во Нов Зеланд.<ref>''Trans. and Proc. Roy. Soc. New Zealand'' 36: 203-225 [http://rsnz.natlib.govt.nz/volume/rsnz_36/rsnz_36_00_001140.html Plants naturalised in the County of Ashburton]</ref> Хибридниот јавор ''Acer'' × ''zoeschense'' е вкрстен од клен и Лобелов јавор.<ref name="Mitchell-1974"/> Дрвото е добитник на Наградата за градинарски заслуги на Кралското хортикултурно друштво од Англија.<ref name="RHS">{{нмс | url = https://www.rhs.org.uk/Plants/166/Acer-campestre/Details | title = ''Acer campestre'' | website = www.rhs.org | publisher = Royal Horticultural Society | access-date = 27 февруари 2020}}</ref><ref>{{нмс | url = https://www.rhs.org.uk/plants/pdfs/agm-lists/agm-ornamentals.pdf | title = AGM Plants - Ornamental | date = ноември 2018 | page = 1 | publisher = Royal Horticultural Society | website = www.rhs.org | access-date = 27 февруари 2020}}</ref> ===Сорти=== Постојат преку 30 [[сорта|сорти]] на клен кои се одбираат заради листовите или хабитусот; неколку од нив повеќе не постојат.<ref name="van Gelderen-1999">{{наведена книга|author1=van Gelderen, C.J. |author2=van Gelderen, D.M.|year=1999|title=''Maples for Gardens: A Color Encyclopedia''|url=https://archive.org/details/maplesforgardens0000geld |url-access=registration }}</ref> {{div col|colwidth=15em}} * „Carnival“ * „Commodore“ * „Compactum“ * „Eastleigh Weeping“ * „Elegant“ * „Elsrijk“ * „Evenly Red“ * „Fastigiatum“ * „Green Weeping“ * „Leprechaun“ * „Lienco“ * „Marjolein“ * „Nanum“ * „Pendulum“ * „Postelense“ * „Pulverulentum“ * „Punctatissimum“ * „Puncticulatum“ * „Queen Elisabeth“ * „Red Shine“ * „Royal Ruby“ * „Ruby Glow“ * „Schwerinii“ * „Senator“ * „Silver Celebration“ * „Silver Dawn“ * „Streetwise“ * „Tauricum“ * „Tomentosum“ * „William Caldwell“ * „Zorgvlied“ {{div col end}} ==Бонсаи== Кленот (и сличната [[кленика]]) се популарни кај [[бонсаи]]стите. Џуџестата сорта „Microphyllum“ е особено корисна за бонсаи. Бонсаи-кленовите изгледаат различно од другите бонсаи-јавори како јапонскиот јавор (''A. palmatum'') со понабрани светлопропусни листови. Грмушестиот хабитус и помалите листови на кленот добро се носат со техниките на разгранување и смалување на листовите.<ref>{{нмс|url=http://www.bonsai-bci.com/species/acercamp.html |title=''A. campestre'' |publisher=Bonsai Club International |access-date=26 ноември 2006 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20061111043423/http://www.bonsai-bci.com/species/acercamp.html |archive-date=11 ноември 2006 }}</ref><ref name="D'Cruz-2012">{{нмс|first=Mark|last=D'Cruz|title=Ma-Ke Bonsai Care Guide for Acer campestre|publisher=Ma-Ke Bonsai|url=http://makebonsai.com/guide/bonsailink.asp?quicklink=5101&name=Acer_campestre|access-date=15 април 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20120315170118/http://makebonsai.com/guide/bonsailink.asp?quicklink=5101&name=Acer_campestre|archive-date=15 март 2012|url-status=dead}}</ref> ==Галерија== <gallery> Acer campestre 001.jpg|Field maple leaf Acer campestre 002.jpg|Leaves and flowers Acer campestre 003.jpg|Field maple, Germany Acer campestre 004.jpg|Leaves Acer campestre 007.jpg|Foliage in spring Acer campestre 009.jpg|Field maple, Hesse, Germany Acer campestre 010.jpg|Field maple leaf Acer campestris1.jpg|Fruits Acer_campestrie_L_ag1.jpg|Field maple Acer-campestre-flowers.JPG|Field maple flowers Field maple.JPG|Field maple in autumn, France Acer campestre 006.jpg|Field maple, Germany Entzia - Acer Campestre 02.jpg|Field maple, Spain FeldahornBlatt.jpg|Leaves and inflorescence Acer-campestre.JPG|Leaves and fruits Acer campestre (4).JPG|Trunk Acer campestre Weinsberg 20070419 1.jpg|Maple field tree, Weinsberg Acer campestre 005.jpg|Leaf </gallery> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр|Acer campestre}} * {{EOL}} {{Таксонска лента|from=Q158785}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Јавор]] [[Категорија:Растенија за бонсаи]] [[Категорија:Флора на Македонија]] [[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]] [[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]] lioifdx2qcj6mic0eygs7yjmvk5yebv Acer campestre 0 1395644 5562744 2026-05-24T05:42:07Z Bjankuloski06 332 Пренасочување кон [[Клен (дрво)]] 5562744 wikitext text/x-wiki #ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[Клен (дрво)]] 0lwrzh8ic6lten6e0quvmoxxfenddj5 Жестил 0 1395645 5562756 2026-05-24T07:34:55Z Bjankuloski06 332 Создадена страница со: {{Speciesbox |name=Жестил |image = Acer tataricum (fruits).jpg |image_caption = Листови и плодови, [[Саратов]], Русија | status = LC | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref>{{наведен МСЗП |author=Crowley, D. |year=2018 |title=''Acer tataricum'' |article-number=e.T193877A2288126 |doi=10.2305/IUCN.UK.2018-1.RLTS.T193877A2288126.en |access-date=16 ноември 2022}}</ref> |genus = Acer |parent = Ace... 5562756 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox |name=Жестил |image = Acer tataricum (fruits).jpg |image_caption = Листови и плодови, [[Саратов]], Русија | status = LC | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref>{{наведен МСЗП |author=Crowley, D. |year=2018 |title=''Acer tataricum'' |article-number=e.T193877A2288126 |doi=10.2305/IUCN.UK.2018-1.RLTS.T193877A2288126.en |access-date=16 ноември 2022}}</ref> |genus = Acer |parent = Acer sect. Ginnala |species = tataricum |authority = [[Карл Линеј|L.]] 1753 |range_map = Acer Section Ginnala map.png |range_map_caption = Распространетост на жестилот во поширока и потесна смисла; потесната смисла е со зелено |synonyms_ref = <ref name=POWO>[http://www.theplantlist.org/tpl1.1/record/kew-2616524 The Plant List, ''Acer tataricum'' L. ]</ref> |synonyms = {{расклопен список|bullets = true |''Acer cordifolium'' <small>Moench</small> |''Euacer tataricum'' <small>(L.) Opiz</small> |''Acer aidzuense'' <small>(Franch.) Nakai</small> |''Acer subintegrum'' <small>Pojark.</small> |''Acer ginnala'' <small>Maxim.</small> |''Acer theiferum'' <small>W.P.Fang</small> |''Acer semenovii'' <small>Regel & Herder</small> }}}} '''''Жестил''''' или '''жестика'''<ref name="МКЕ">{{МКЕ|629}}</ref> — вид на [[јавор]] широко распространет во [[Средна Европа|Средна]] и [[Југоисточна Европа]] и [[умерена клима|умерена]] [[Азија]], од [[Австрија]] до [[Турција]], а во поширка смисла има одделени популации во источна Азија и северна и средна [[Кина]], [[Јапонија]] и [[Далечен Исток (Русија)|Рускиот Далечен Исток]]. Научното име на видот го добило по [[Татари]]те во јужна Русија.<ref name=rushforth>{{cite book|author=Rushforth, K.|year=1999|title=''Trees of Britain and Europe''|publisher=Collins|isbn=978-0-00-220013-4}}</ref><ref name=ecosystema>Экосистема: [http://www.ecosystema.ru/08nature/trees/42.htm Клён татарский, или черноклён — ''Acer tataricum'' L.]</ref> == Застапеност во Македонија == Во [[Македонија]] растението вирее во речни клисури, покрај патишта, помеѓу грмушки, најчесто во појасот на дабовите шуми, до 900 м. Застапено е на следниве места:<ref name="ФлораМак1.6">{{ФлораМак1.6|1454}}</ref> Познат за клисурата на р. Пчиња; Радуша; Велес — с. Степанци; Шар Планина - помеѓу Тетово и с. Лисец; Гостиварско; Дебарско - клисурата на Црн Дрим; пл. Добра Вода); Кичево - [[Китино Кале|Кичевско Кале]]; Демир Хисар - с. Доленци, с. Слепче, с. Железнец, с. Г. Илино; Битола - с. Лознени; Пелистер; Прилеп - [[Бабуна (планина)|Бабуна]]: [[Мукос]]; Мариово, клисура на р. Сатока Струмица - с. Банско, с. Габрово. Се посочува за околината на Битола и Пелистер; пл. Беласица — с. Банско; Скопско — с. Морани и с. Зелениково; Шар Планина - Љуботен, Црна Река; Порече, Гостивар - [[Буковиќ (планина)|Буковиќ]]; Охридско — с. Љубаништа; пл. Плауш, Струмица — с. Колешино; помеѓу р. Пчиња и Свети Николе; Гевгелија — пл. Даб; Тетово - с. Раотинце. ==Опис== Жестилот е [[листопадно растение|листопадна]] ширечка [[грмушка]] или мало [[дрво (растение)|drvo]] со висина од 4-12 м, кратко стебло со пречник од 20-50 см и тенки гранки. [[Кора]]та е тенка, бледокафеава и отпрвин мазна, но станува плитко избраздена кај старите растенија. [[Лист (ботаника)|Листовите]] се спротивни и прости, начелно јајцевидни, долги 4,5-10 см и широки 3-7 см; или воопшто немаат, или имаат три до пет плитки залистоци; рабовите на листовите се грубо и неправилно назабени; лисната дршка е тенка, често со розова нијанса и долга 2-5 см. [[Цвет]]овите се белузлаво зелени, со пречник од 5-8 мм; напролет излегуваат во раширени метлички кога се отвораат лисјата. [[Плод]]от е црвенкаво спарено [[крилесто оревче]] долго 10-12 мм, каде секое крилце е долго 2-3 см; зрее доцна на лето или во рана есен.<ref name=rushforth/><ref name=ecosystema/><ref name=o>[http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=250084117 Flora of China, ''Acer tataricum'' Linnaeus, 1753. <big>鞑靼槭</big> da da qi ]</ref> == Таксономија == Светската база [[The Plant List]] ги признава следниве подвидови:<ref name=o/><ref name=POWO/> *''Acer tataricum'' subsp. ''aidzuense'' <small>(Franch.) P.C.DeJong </small> — Јапонија. Вклучен во амурскиот јавор кога тој се смета за посебен вид. *''Acer tataricum'' subsp. ''ginnala'' <small>(Maxim.) Wesm.</small> — амурски јавор (syn. ''Acer ginnala'') во Кореја, најисточна Монголија, источна Русија, североисточна Кина *''Acer tataricum'' subsp. ''semenovii'' <small>(Regel & Herder) A.E.Murray</small> — Средна Азија и Авганистан, јужен Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и најзападен Тибет *''Acer tataricum'' subsp. ''tataricum'' — Кавказ, Турција, Австрија, Бугарија, Унгарија, Романија, Србија, Украина, Иран *''Acer tataricum'' subsp. ''theiferum'' <small>(W.P.Fang) Y.S.Chen & P.C.de Jong</small> — источна Кина. Вклучен во амурскиот јавор кога тој се смета за посебен вид. Некои ботаничари го сметаат ''Acer tataricum'' subsp. ''ginnala'' за посебен вид наречен амурски јавор (''Acer ginnala'').<ref name=EuroMed>{{нмс | title=Acer ginnala | website=Euro+Med-Plantbase | url=https://europlusmed.org/cdm_dataportal/taxon/bb88dff3-1091-4a1a-a8a7-bbcf5b522e3a | access-date=18 октомври 2024}}</ref><ref name=rushforth/><ref name=usdaG>{{PLANTS|symbol=ACGI|taxon=Acer ginnala|access-date=18 октомври 2024}}</ref> Двата имаат изразени ралики по тоа што амурскиот јавор има сјајни листови со длабоки залистоци, а жестилот има несјајни листови и нема залистоци (или има плитки). Воедно, нивните живеалишта се оддалечени 3.000 км.<ref name=rushforth/> == Галерија == {{Галерија |Acer tataricum habitus.jpg|Растението летно време; Саратов, Русија |Клён татарский соцветие (Саратов).jpg|Flowers; Саратов, Русија |(ms) Acer tataricum 13.jpg|Растението во зима; Словачка |20230727 135220 Acer tataricum L.jpg|Лисје и плодови; Србија |Acer tataricum (subsp. tataricum) sl2.jpg|Листови; Нојзидл на Езеро, Австрија }} ==Одгледување и употреба== Жестилот понекогаш се одгледува како украсно растение во разни градини во Европа и Северна Америка.<ref name=rushforth/> Во Русија е на цена како ветробрански појас околу земјоделските насади.<ref name=ecosystema/> Одомаќинет е и понекогаш инвазивен во источна Северна Америка.<ref name=usdaT>{{PLANTS|symbol=ACTA80|taxon=Acer tataricum|access-date=18 октомври 2024}}</ref><ref name="o829">{{нмс | title=Amur maple (Acer ginnala) and Tatarian maple (Acer tataricum) | website=Minnesota Department of Natural Resources | date=2018-10-19 | url=https://www.dnr.state.mn.us/invasives/terrestrialplants/woody/amurmaple.html | access-date=18 октомври 2024}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр|Acer tataricum}} * {{PFAF|Acer tataricum}} * [http://www.tropicos.org/ImageFullView.aspx?imageid=100171314 photo of herbarium specimen at Missouri Botanical Garden] {{Таксонска лента|from=Q162728}} [[Категорија:Јавор]] [[Категорија:Флора на Македонија]] [[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]] [[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]] s6s8dnz22bkyztfhrl1lgc2w43z5v1g 5562757 5562756 2026-05-24T07:35:14Z Bjankuloski06 332 5562757 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox |name=Жестил |image = Acer tataricum (fruits).jpg |image_caption = Листови и плодови, [[Саратов]], Русија | status = LC | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref>{{наведен МСЗП |author=Crowley, D. |year=2018 |title=''Acer tataricum'' |article-number=e.T193877A2288126 |doi=10.2305/IUCN.UK.2018-1.RLTS.T193877A2288126.en |access-date=16 ноември 2022}}</ref> |genus = Acer |parent = Acer sect. Ginnala |species = tataricum |authority = [[Карл Линеј|L.]] 1753 |range_map = Acer Section Ginnala map.png |range_map_caption = Распространетост на жестилот во поширока и потесна смисла; потесната смисла е со зелено |synonyms_ref = <ref name=POWO>[http://www.theplantlist.org/tpl1.1/record/kew-2616524 The Plant List, ''Acer tataricum'' L. ]</ref> |synonyms = {{расклопен список|bullets = true |''Acer cordifolium'' <small>Moench</small> |''Euacer tataricum'' <small>(L.) Opiz</small> |''Acer aidzuense'' <small>(Franch.) Nakai</small> |''Acer subintegrum'' <small>Pojark.</small> |''Acer ginnala'' <small>Maxim.</small> |''Acer theiferum'' <small>W.P.Fang</small> |''Acer semenovii'' <small>Regel & Herder</small> }}}} '''Жестил''' или '''жестика'''<ref name="МКЕ">{{МКЕ|629}}</ref> — вид на [[јавор]] широко распространет во [[Средна Европа|Средна]] и [[Југоисточна Европа]] и [[умерена клима|умерена]] [[Азија]], од [[Австрија]] до [[Турција]], а во поширка смисла има одделени популации во источна Азија и северна и средна [[Кина]], [[Јапонија]] и [[Далечен Исток (Русија)|Рускиот Далечен Исток]]. Научното име на видот го добило по [[Татари]]те во јужна Русија.<ref name=rushforth>{{cite book|author=Rushforth, K.|year=1999|title=''Trees of Britain and Europe''|publisher=Collins|isbn=978-0-00-220013-4}}</ref><ref name=ecosystema>Экосистема: [http://www.ecosystema.ru/08nature/trees/42.htm Клён татарский, или черноклён — ''Acer tataricum'' L.]</ref> == Застапеност во Македонија == Во [[Македонија]] растението вирее во речни клисури, покрај патишта, помеѓу грмушки, најчесто во појасот на дабовите шуми, до 900 м. Застапено е на следниве места:<ref name="ФлораМак1.6">{{ФлораМак1.6|1454}}</ref> Познат за клисурата на р. Пчиња; Радуша; Велес — с. Степанци; Шар Планина - помеѓу Тетово и с. Лисец; Гостиварско; Дебарско - клисурата на Црн Дрим; пл. Добра Вода); Кичево - [[Китино Кале|Кичевско Кале]]; Демир Хисар - с. Доленци, с. Слепче, с. Железнец, с. Г. Илино; Битола - с. Лознени; Пелистер; Прилеп - [[Бабуна (планина)|Бабуна]]: [[Мукос]]; Мариово, клисура на р. Сатока Струмица - с. Банско, с. Габрово. Се посочува за околината на Битола и Пелистер; пл. Беласица — с. Банско; Скопско — с. Морани и с. Зелениково; Шар Планина - Љуботен, Црна Река; Порече, Гостивар - [[Буковиќ (планина)|Буковиќ]]; Охридско — с. Љубаништа; пл. Плауш, Струмица — с. Колешино; помеѓу р. Пчиња и Свети Николе; Гевгелија — пл. Даб; Тетово - с. Раотинце. ==Опис== Жестилот е [[листопадно растение|листопадна]] ширечка [[грмушка]] или мало [[дрво (растение)|drvo]] со висина од 4-12 м, кратко стебло со пречник од 20-50 см и тенки гранки. [[Кора]]та е тенка, бледокафеава и отпрвин мазна, но станува плитко избраздена кај старите растенија. [[Лист (ботаника)|Листовите]] се спротивни и прости, начелно јајцевидни, долги 4,5-10 см и широки 3-7 см; или воопшто немаат, или имаат три до пет плитки залистоци; рабовите на листовите се грубо и неправилно назабени; лисната дршка е тенка, често со розова нијанса и долга 2-5 см. [[Цвет]]овите се белузлаво зелени, со пречник од 5-8 мм; напролет излегуваат во раширени метлички кога се отвораат лисјата. [[Плод]]от е црвенкаво спарено [[крилесто оревче]] долго 10-12 мм, каде секое крилце е долго 2-3 см; зрее доцна на лето или во рана есен.<ref name=rushforth/><ref name=ecosystema/><ref name=o>[http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=250084117 Flora of China, ''Acer tataricum'' Linnaeus, 1753. <big>鞑靼槭</big> da da qi ]</ref> == Таксономија == Светската база [[The Plant List]] ги признава следниве подвидови:<ref name=o/><ref name=POWO/> *''Acer tataricum'' subsp. ''aidzuense'' <small>(Franch.) P.C.DeJong </small> — Јапонија. Вклучен во амурскиот јавор кога тој се смета за посебен вид. *''Acer tataricum'' subsp. ''ginnala'' <small>(Maxim.) Wesm.</small> — амурски јавор (syn. ''Acer ginnala'') во Кореја, најисточна Монголија, источна Русија, североисточна Кина *''Acer tataricum'' subsp. ''semenovii'' <small>(Regel & Herder) A.E.Murray</small> — Средна Азија и Авганистан, јужен Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и најзападен Тибет *''Acer tataricum'' subsp. ''tataricum'' — Кавказ, Турција, Австрија, Бугарија, Унгарија, Романија, Србија, Украина, Иран *''Acer tataricum'' subsp. ''theiferum'' <small>(W.P.Fang) Y.S.Chen & P.C.de Jong</small> — источна Кина. Вклучен во амурскиот јавор кога тој се смета за посебен вид. Некои ботаничари го сметаат ''Acer tataricum'' subsp. ''ginnala'' за посебен вид наречен амурски јавор (''Acer ginnala'').<ref name=EuroMed>{{нмс | title=Acer ginnala | website=Euro+Med-Plantbase | url=https://europlusmed.org/cdm_dataportal/taxon/bb88dff3-1091-4a1a-a8a7-bbcf5b522e3a | access-date=18 октомври 2024}}</ref><ref name=rushforth/><ref name=usdaG>{{PLANTS|symbol=ACGI|taxon=Acer ginnala|access-date=18 октомври 2024}}</ref> Двата имаат изразени ралики по тоа што амурскиот јавор има сјајни листови со длабоки залистоци, а жестилот има несјајни листови и нема залистоци (или има плитки). Воедно, нивните живеалишта се оддалечени 3.000 км.<ref name=rushforth/> == Галерија == {{Галерија |Acer tataricum habitus.jpg|Растението летно време; Саратов, Русија |Клён татарский соцветие (Саратов).jpg|Flowers; Саратов, Русија |(ms) Acer tataricum 13.jpg|Растението во зима; Словачка |20230727 135220 Acer tataricum L.jpg|Лисје и плодови; Србија |Acer tataricum (subsp. tataricum) sl2.jpg|Листови; Нојзидл на Езеро, Австрија }} ==Одгледување и употреба== Жестилот понекогаш се одгледува како украсно растение во разни градини во Европа и Северна Америка.<ref name=rushforth/> Во Русија е на цена како ветробрански појас околу земјоделските насади.<ref name=ecosystema/> Одомаќинет е и понекогаш инвазивен во источна Северна Америка.<ref name=usdaT>{{PLANTS|symbol=ACTA80|taxon=Acer tataricum|access-date=18 октомври 2024}}</ref><ref name="o829">{{нмс | title=Amur maple (Acer ginnala) and Tatarian maple (Acer tataricum) | website=Minnesota Department of Natural Resources | date=2018-10-19 | url=https://www.dnr.state.mn.us/invasives/terrestrialplants/woody/amurmaple.html | access-date=18 октомври 2024}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр|Acer tataricum}} * {{PFAF|Acer tataricum}} * [http://www.tropicos.org/ImageFullView.aspx?imageid=100171314 photo of herbarium specimen at Missouri Botanical Garden] {{Таксонска лента|from=Q162728}} [[Категорија:Јавор]] [[Категорија:Флора на Македонија]] [[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]] [[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]] mx0yejjc4k6oznsxngix06v1qpknthg 5562760 5562757 2026-05-24T07:44:30Z Bjankuloski06 332 /* Застапеност во Македонија */ 5562760 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox |name=Жестил |image = Acer tataricum (fruits).jpg |image_caption = Листови и плодови, [[Саратов]], Русија | status = LC | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref>{{наведен МСЗП |author=Crowley, D. |year=2018 |title=''Acer tataricum'' |article-number=e.T193877A2288126 |doi=10.2305/IUCN.UK.2018-1.RLTS.T193877A2288126.en |access-date=16 ноември 2022}}</ref> |genus = Acer |parent = Acer sect. Ginnala |species = tataricum |authority = [[Карл Линеј|L.]] 1753 |range_map = Acer Section Ginnala map.png |range_map_caption = Распространетост на жестилот во поширока и потесна смисла; потесната смисла е со зелено |synonyms_ref = <ref name=POWO>[http://www.theplantlist.org/tpl1.1/record/kew-2616524 The Plant List, ''Acer tataricum'' L. ]</ref> |synonyms = {{расклопен список|bullets = true |''Acer cordifolium'' <small>Moench</small> |''Euacer tataricum'' <small>(L.) Opiz</small> |''Acer aidzuense'' <small>(Franch.) Nakai</small> |''Acer subintegrum'' <small>Pojark.</small> |''Acer ginnala'' <small>Maxim.</small> |''Acer theiferum'' <small>W.P.Fang</small> |''Acer semenovii'' <small>Regel & Herder</small> }}}} '''Жестил''' или '''жестика'''<ref name="МКЕ">{{МКЕ|629}}</ref> — вид на [[јавор]] широко распространет во [[Средна Европа|Средна]] и [[Југоисточна Европа]] и [[умерена клима|умерена]] [[Азија]], од [[Австрија]] до [[Турција]], а во поширка смисла има одделени популации во источна Азија и северна и средна [[Кина]], [[Јапонија]] и [[Далечен Исток (Русија)|Рускиот Далечен Исток]]. Научното име на видот го добило по [[Татари]]те во јужна Русија.<ref name=rushforth>{{cite book|author=Rushforth, K.|year=1999|title=''Trees of Britain and Europe''|publisher=Collins|isbn=978-0-00-220013-4}}</ref><ref name=ecosystema>Экосистема: [http://www.ecosystema.ru/08nature/trees/42.htm Клён татарский, или черноклён — ''Acer tataricum'' L.]</ref> == Застапеност во Македонија == Во [[Македонија]] растението вирее во речни клисури, покрај патишта, помеѓу грмушки, најчесто во појасот на дабовите шуми, до надморска висина од 900 м. Застапено е на следниве места:<ref name="ФлораМак1.6">{{ФлораМак1.6|1454}}</ref> Познат за клисурата на р. [[Пчиња]]; [[Радуша]]; во Велешко во с. [[Степанци (Велешко)|Степанци]]; на [[Шар Планина]] помеѓу [[Тетово]] и с. [[Лисец]]; во [[Гостиварско]]; во Дебарско во клисурата на [[Црн Дрим]]; на пл. [[Добра Вода]]; во Кичево на [[Китино Кале|Кичевско Кале]]; во Демирхисарско во с. [[Доленци (Демирхисарско)|Доленци]], с. [[Слепче (Демирхисарско)|Слепче]], с. [[Железнец]], с. [[Големо Илино]]; во Битолско во с. [[Лознани]]; на Пелистер; во Прилепско на пл. [[Бабуна (планина)|Бабуна]], поточно на [[Мукос]]; во Мариово, во клисура на р. [[Сатока]]; во Струмичко во с. [[Банско]] и с. [[Габрово (Струмичко)|Габрово]]. Се посочува за околината на Битола и Пелистер; на пл. [[Беласица]] во с. Банско; во Скопско во с. [[Морани]] и с. [[Зелениково]]; на Шар Планина - [[Љуботен (планински врв)|Љуботен]], по [[Црна Река]]; во [[Порече|Поречието]], во Гостиварско на пл. [[Буковиќ (планина)|Буковиќ]]; во Охридско во с. [[Љубаништа]]; на пл. [[Плавуш (планина)|Плавуш]], во Струмичко во с. [[Колешино]]; помеѓу р. Пчиња и [[Свети Николе]]; во Гевгелиско на пл. [[Даб (планина)|Даб]] и во Тетовско во с. [[Раотинце]]. ==Опис== Жестилот е [[листопадно растение|листопадна]] ширечка [[грмушка]] или мало [[дрво (растение)|drvo]] со висина од 4-12 м, кратко стебло со пречник од 20-50 см и тенки гранки. [[Кора]]та е тенка, бледокафеава и отпрвин мазна, но станува плитко избраздена кај старите растенија. [[Лист (ботаника)|Листовите]] се спротивни и прости, начелно јајцевидни, долги 4,5-10 см и широки 3-7 см; или воопшто немаат, или имаат три до пет плитки залистоци; рабовите на листовите се грубо и неправилно назабени; лисната дршка е тенка, често со розова нијанса и долга 2-5 см. [[Цвет]]овите се белузлаво зелени, со пречник од 5-8 мм; напролет излегуваат во раширени метлички кога се отвораат лисјата. [[Плод]]от е црвенкаво спарено [[крилесто оревче]] долго 10-12 мм, каде секое крилце е долго 2-3 см; зрее доцна на лето или во рана есен.<ref name=rushforth/><ref name=ecosystema/><ref name=o>[http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=250084117 Flora of China, ''Acer tataricum'' Linnaeus, 1753. <big>鞑靼槭</big> da da qi ]</ref> == Таксономија == Светската база [[The Plant List]] ги признава следниве подвидови:<ref name=o/><ref name=POWO/> *''Acer tataricum'' subsp. ''aidzuense'' <small>(Franch.) P.C.DeJong </small> — Јапонија. Вклучен во амурскиот јавор кога тој се смета за посебен вид. *''Acer tataricum'' subsp. ''ginnala'' <small>(Maxim.) Wesm.</small> — амурски јавор (syn. ''Acer ginnala'') во Кореја, најисточна Монголија, источна Русија, североисточна Кина *''Acer tataricum'' subsp. ''semenovii'' <small>(Regel & Herder) A.E.Murray</small> — Средна Азија и Авганистан, јужен Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и најзападен Тибет *''Acer tataricum'' subsp. ''tataricum'' — Кавказ, Турција, Австрија, Бугарија, Унгарија, Романија, Србија, Украина, Иран *''Acer tataricum'' subsp. ''theiferum'' <small>(W.P.Fang) Y.S.Chen & P.C.de Jong</small> — источна Кина. Вклучен во амурскиот јавор кога тој се смета за посебен вид. Некои ботаничари го сметаат ''Acer tataricum'' subsp. ''ginnala'' за посебен вид наречен амурски јавор (''Acer ginnala'').<ref name=EuroMed>{{нмс | title=Acer ginnala | website=Euro+Med-Plantbase | url=https://europlusmed.org/cdm_dataportal/taxon/bb88dff3-1091-4a1a-a8a7-bbcf5b522e3a | access-date=18 октомври 2024}}</ref><ref name=rushforth/><ref name=usdaG>{{PLANTS|symbol=ACGI|taxon=Acer ginnala|access-date=18 октомври 2024}}</ref> Двата имаат изразени ралики по тоа што амурскиот јавор има сјајни листови со длабоки залистоци, а жестилот има несјајни листови и нема залистоци (или има плитки). Воедно, нивните живеалишта се оддалечени 3.000 км.<ref name=rushforth/> == Галерија == {{Галерија |Acer tataricum habitus.jpg|Растението летно време; Саратов, Русија |Клён татарский соцветие (Саратов).jpg|Flowers; Саратов, Русија |(ms) Acer tataricum 13.jpg|Растението во зима; Словачка |20230727 135220 Acer tataricum L.jpg|Лисје и плодови; Србија |Acer tataricum (subsp. tataricum) sl2.jpg|Листови; Нојзидл на Езеро, Австрија }} ==Одгледување и употреба== Жестилот понекогаш се одгледува како украсно растение во разни градини во Европа и Северна Америка.<ref name=rushforth/> Во Русија е на цена како ветробрански појас околу земјоделските насади.<ref name=ecosystema/> Одомаќинет е и понекогаш инвазивен во источна Северна Америка.<ref name=usdaT>{{PLANTS|symbol=ACTA80|taxon=Acer tataricum|access-date=18 октомври 2024}}</ref><ref name="o829">{{нмс | title=Amur maple (Acer ginnala) and Tatarian maple (Acer tataricum) | website=Minnesota Department of Natural Resources | date=2018-10-19 | url=https://www.dnr.state.mn.us/invasives/terrestrialplants/woody/amurmaple.html | access-date=18 октомври 2024}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр|Acer tataricum}} * {{PFAF|Acer tataricum}} * [http://www.tropicos.org/ImageFullView.aspx?imageid=100171314 photo of herbarium specimen at Missouri Botanical Garden] {{Таксонска лента|from=Q162728}} [[Категорија:Јавор]] [[Категорија:Флора на Македонија]] [[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]] [[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]] ne13iltyqlksq7t3q2qadp3mke916me 5562761 5562760 2026-05-24T07:44:59Z Bjankuloski06 332 /* Надворешни врски */ 5562761 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox |name=Жестил |image = Acer tataricum (fruits).jpg |image_caption = Листови и плодови, [[Саратов]], Русија | status = LC | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref>{{наведен МСЗП |author=Crowley, D. |year=2018 |title=''Acer tataricum'' |article-number=e.T193877A2288126 |doi=10.2305/IUCN.UK.2018-1.RLTS.T193877A2288126.en |access-date=16 ноември 2022}}</ref> |genus = Acer |parent = Acer sect. Ginnala |species = tataricum |authority = [[Карл Линеј|L.]] 1753 |range_map = Acer Section Ginnala map.png |range_map_caption = Распространетост на жестилот во поширока и потесна смисла; потесната смисла е со зелено |synonyms_ref = <ref name=POWO>[http://www.theplantlist.org/tpl1.1/record/kew-2616524 The Plant List, ''Acer tataricum'' L. ]</ref> |synonyms = {{расклопен список|bullets = true |''Acer cordifolium'' <small>Moench</small> |''Euacer tataricum'' <small>(L.) Opiz</small> |''Acer aidzuense'' <small>(Franch.) Nakai</small> |''Acer subintegrum'' <small>Pojark.</small> |''Acer ginnala'' <small>Maxim.</small> |''Acer theiferum'' <small>W.P.Fang</small> |''Acer semenovii'' <small>Regel & Herder</small> }}}} '''Жестил''' или '''жестика'''<ref name="МКЕ">{{МКЕ|629}}</ref> — вид на [[јавор]] широко распространет во [[Средна Европа|Средна]] и [[Југоисточна Европа]] и [[умерена клима|умерена]] [[Азија]], од [[Австрија]] до [[Турција]], а во поширка смисла има одделени популации во источна Азија и северна и средна [[Кина]], [[Јапонија]] и [[Далечен Исток (Русија)|Рускиот Далечен Исток]]. Научното име на видот го добило по [[Татари]]те во јужна Русија.<ref name=rushforth>{{cite book|author=Rushforth, K.|year=1999|title=''Trees of Britain and Europe''|publisher=Collins|isbn=978-0-00-220013-4}}</ref><ref name=ecosystema>Экосистема: [http://www.ecosystema.ru/08nature/trees/42.htm Клён татарский, или черноклён — ''Acer tataricum'' L.]</ref> == Застапеност во Македонија == Во [[Македонија]] растението вирее во речни клисури, покрај патишта, помеѓу грмушки, најчесто во појасот на дабовите шуми, до надморска висина од 900 м. Застапено е на следниве места:<ref name="ФлораМак1.6">{{ФлораМак1.6|1454}}</ref> Познат за клисурата на р. [[Пчиња]]; [[Радуша]]; во Велешко во с. [[Степанци (Велешко)|Степанци]]; на [[Шар Планина]] помеѓу [[Тетово]] и с. [[Лисец]]; во [[Гостиварско]]; во Дебарско во клисурата на [[Црн Дрим]]; на пл. [[Добра Вода]]; во Кичево на [[Китино Кале|Кичевско Кале]]; во Демирхисарско во с. [[Доленци (Демирхисарско)|Доленци]], с. [[Слепче (Демирхисарско)|Слепче]], с. [[Железнец]], с. [[Големо Илино]]; во Битолско во с. [[Лознани]]; на Пелистер; во Прилепско на пл. [[Бабуна (планина)|Бабуна]], поточно на [[Мукос]]; во Мариово, во клисура на р. [[Сатока]]; во Струмичко во с. [[Банско]] и с. [[Габрово (Струмичко)|Габрово]]. Се посочува за околината на Битола и Пелистер; на пл. [[Беласица]] во с. Банско; во Скопско во с. [[Морани]] и с. [[Зелениково]]; на Шар Планина - [[Љуботен (планински врв)|Љуботен]], по [[Црна Река]]; во [[Порече|Поречието]], во Гостиварско на пл. [[Буковиќ (планина)|Буковиќ]]; во Охридско во с. [[Љубаништа]]; на пл. [[Плавуш (планина)|Плавуш]], во Струмичко во с. [[Колешино]]; помеѓу р. Пчиња и [[Свети Николе]]; во Гевгелиско на пл. [[Даб (планина)|Даб]] и во Тетовско во с. [[Раотинце]]. ==Опис== Жестилот е [[листопадно растение|листопадна]] ширечка [[грмушка]] или мало [[дрво (растение)|drvo]] со висина од 4-12 м, кратко стебло со пречник од 20-50 см и тенки гранки. [[Кора]]та е тенка, бледокафеава и отпрвин мазна, но станува плитко избраздена кај старите растенија. [[Лист (ботаника)|Листовите]] се спротивни и прости, начелно јајцевидни, долги 4,5-10 см и широки 3-7 см; или воопшто немаат, или имаат три до пет плитки залистоци; рабовите на листовите се грубо и неправилно назабени; лисната дршка е тенка, често со розова нијанса и долга 2-5 см. [[Цвет]]овите се белузлаво зелени, со пречник од 5-8 мм; напролет излегуваат во раширени метлички кога се отвораат лисјата. [[Плод]]от е црвенкаво спарено [[крилесто оревче]] долго 10-12 мм, каде секое крилце е долго 2-3 см; зрее доцна на лето или во рана есен.<ref name=rushforth/><ref name=ecosystema/><ref name=o>[http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=250084117 Flora of China, ''Acer tataricum'' Linnaeus, 1753. <big>鞑靼槭</big> da da qi ]</ref> == Таксономија == Светската база [[The Plant List]] ги признава следниве подвидови:<ref name=o/><ref name=POWO/> *''Acer tataricum'' subsp. ''aidzuense'' <small>(Franch.) P.C.DeJong </small> — Јапонија. Вклучен во амурскиот јавор кога тој се смета за посебен вид. *''Acer tataricum'' subsp. ''ginnala'' <small>(Maxim.) Wesm.</small> — амурски јавор (syn. ''Acer ginnala'') во Кореја, најисточна Монголија, источна Русија, североисточна Кина *''Acer tataricum'' subsp. ''semenovii'' <small>(Regel & Herder) A.E.Murray</small> — Средна Азија и Авганистан, јужен Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и најзападен Тибет *''Acer tataricum'' subsp. ''tataricum'' — Кавказ, Турција, Австрија, Бугарија, Унгарија, Романија, Србија, Украина, Иран *''Acer tataricum'' subsp. ''theiferum'' <small>(W.P.Fang) Y.S.Chen & P.C.de Jong</small> — источна Кина. Вклучен во амурскиот јавор кога тој се смета за посебен вид. Некои ботаничари го сметаат ''Acer tataricum'' subsp. ''ginnala'' за посебен вид наречен амурски јавор (''Acer ginnala'').<ref name=EuroMed>{{нмс | title=Acer ginnala | website=Euro+Med-Plantbase | url=https://europlusmed.org/cdm_dataportal/taxon/bb88dff3-1091-4a1a-a8a7-bbcf5b522e3a | access-date=18 октомври 2024}}</ref><ref name=rushforth/><ref name=usdaG>{{PLANTS|symbol=ACGI|taxon=Acer ginnala|access-date=18 октомври 2024}}</ref> Двата имаат изразени ралики по тоа што амурскиот јавор има сјајни листови со длабоки залистоци, а жестилот има несјајни листови и нема залистоци (или има плитки). Воедно, нивните живеалишта се оддалечени 3.000 км.<ref name=rushforth/> == Галерија == {{Галерија |Acer tataricum habitus.jpg|Растението летно време; Саратов, Русија |Клён татарский соцветие (Саратов).jpg|Flowers; Саратов, Русија |(ms) Acer tataricum 13.jpg|Растението во зима; Словачка |20230727 135220 Acer tataricum L.jpg|Лисје и плодови; Србија |Acer tataricum (subsp. tataricum) sl2.jpg|Листови; Нојзидл на Езеро, Австрија }} ==Одгледување и употреба== Жестилот понекогаш се одгледува како украсно растение во разни градини во Европа и Северна Америка.<ref name=rushforth/> Во Русија е на цена како ветробрански појас околу земјоделските насади.<ref name=ecosystema/> Одомаќинет е и понекогаш инвазивен во источна Северна Америка.<ref name=usdaT>{{PLANTS|symbol=ACTA80|taxon=Acer tataricum|access-date=18 октомври 2024}}</ref><ref name="o829">{{нмс | title=Amur maple (Acer ginnala) and Tatarian maple (Acer tataricum) | website=Minnesota Department of Natural Resources | date=2018-10-19 | url=https://www.dnr.state.mn.us/invasives/terrestrialplants/woody/amurmaple.html | access-date=18 октомври 2024}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр|Acer tataricum}} * {{PFAF|Acer tataricum}} * [http://www.tropicos.org/ImageFullView.aspx?imageid=100171314 Хербариумски примерок во Ботаничката градина на Мисури] {{Таксонска лента|from=Q162728}} [[Категорија:Јавор]] [[Категорија:Флора на Македонија]] [[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]] [[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]] k7fpktvr9xknif7z6kcyb0x4iuucw7x 5562763 5562761 2026-05-24T07:46:31Z Bjankuloski06 332 /* Застапеност во Македонија */ 5562763 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox |name=Жестил |image = Acer tataricum (fruits).jpg |image_caption = Листови и плодови, [[Саратов]], Русија | status = LC | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref>{{наведен МСЗП |author=Crowley, D. |year=2018 |title=''Acer tataricum'' |article-number=e.T193877A2288126 |doi=10.2305/IUCN.UK.2018-1.RLTS.T193877A2288126.en |access-date=16 ноември 2022}}</ref> |genus = Acer |parent = Acer sect. Ginnala |species = tataricum |authority = [[Карл Линеј|L.]] 1753 |range_map = Acer Section Ginnala map.png |range_map_caption = Распространетост на жестилот во поширока и потесна смисла; потесната смисла е со зелено |synonyms_ref = <ref name=POWO>[http://www.theplantlist.org/tpl1.1/record/kew-2616524 The Plant List, ''Acer tataricum'' L. ]</ref> |synonyms = {{расклопен список|bullets = true |''Acer cordifolium'' <small>Moench</small> |''Euacer tataricum'' <small>(L.) Opiz</small> |''Acer aidzuense'' <small>(Franch.) Nakai</small> |''Acer subintegrum'' <small>Pojark.</small> |''Acer ginnala'' <small>Maxim.</small> |''Acer theiferum'' <small>W.P.Fang</small> |''Acer semenovii'' <small>Regel & Herder</small> }}}} '''Жестил''' или '''жестика'''<ref name="МКЕ">{{МКЕ|629}}</ref> — вид на [[јавор]] широко распространет во [[Средна Европа|Средна]] и [[Југоисточна Европа]] и [[умерена клима|умерена]] [[Азија]], од [[Австрија]] до [[Турција]], а во поширка смисла има одделени популации во источна Азија и северна и средна [[Кина]], [[Јапонија]] и [[Далечен Исток (Русија)|Рускиот Далечен Исток]]. Научното име на видот го добило по [[Татари]]те во јужна Русија.<ref name=rushforth>{{cite book|author=Rushforth, K.|year=1999|title=''Trees of Britain and Europe''|publisher=Collins|isbn=978-0-00-220013-4}}</ref><ref name=ecosystema>Экосистема: [http://www.ecosystema.ru/08nature/trees/42.htm Клён татарский, или черноклён — ''Acer tataricum'' L.]</ref> == Застапеност во Македонија == Во [[Македонија]] растението вирее во речни клисури, покрај патишта, помеѓу грмушки, најчесто во појасот на дабовите шуми, до надморска висина од 900 м. Застапено е на следниве места:<ref name="ФлораМак1.6">{{ФлораМак1.6|1454}}</ref> Познат за клисурата на р. [[Пчиња]]; [[Радуша]]; во Велешко во с. [[Степанци (Велешко)|Степанци]]; на [[Шар Планина]] помеѓу [[Тетово]] и с. [[Лисец]]; во [[Гостиварско]]; во Дебарско во клисурата на [[Црн Дрим]]; на пл. [[Добра Вода]]; во Кичево на [[Китино Кале|Кичевско Кале]]; во Демирхисарско во с. [[Доленци (Демирхисарско)|Доленци]], с. [[Слепче (Демирхисарско)|Слепче]], с. [[Железнец]], с. [[Големо Илино]]; во Битолско во с. [[Лознани]]; на Пелистер; во Прилепско на пл. [[Бабуна (планина)|Бабуна]], поточно на [[Мукос]]; во Мариово, во клисура на р. [[Сатока]]; во Струмичко во с. [[Банско]] и с. [[Габрово (Струмичко)|Габрово]], како и во заштитеното подрачје [[Моноспитовско Блато]]. Се посочува за околината на Битола и Пелистер; на пл. [[Беласица]] во с. Банско; во Скопско во с. [[Морани]] и с. [[Зелениково]]; на Шар Планина - [[Љуботен (планински врв)|Љуботен]], по [[Црна Река]]; во [[Порече|Поречието]], во Гостиварско на пл. [[Буковиќ (планина)|Буковиќ]]; во Охридско во с. [[Љубаништа]]; на пл. [[Плавуш (планина)|Плавуш]], во Струмичко во с. [[Колешино]]; помеѓу р. Пчиња и [[Свети Николе]]; во Гевгелиско на пл. [[Даб (планина)|Даб]] и во Тетовско во с. [[Раотинце]]. ==Опис== Жестилот е [[листопадно растение|листопадна]] ширечка [[грмушка]] или мало [[дрво (растение)|drvo]] со висина од 4-12 м, кратко стебло со пречник од 20-50 см и тенки гранки. [[Кора]]та е тенка, бледокафеава и отпрвин мазна, но станува плитко избраздена кај старите растенија. [[Лист (ботаника)|Листовите]] се спротивни и прости, начелно јајцевидни, долги 4,5-10 см и широки 3-7 см; или воопшто немаат, или имаат три до пет плитки залистоци; рабовите на листовите се грубо и неправилно назабени; лисната дршка е тенка, често со розова нијанса и долга 2-5 см. [[Цвет]]овите се белузлаво зелени, со пречник од 5-8 мм; напролет излегуваат во раширени метлички кога се отвораат лисјата. [[Плод]]от е црвенкаво спарено [[крилесто оревче]] долго 10-12 мм, каде секое крилце е долго 2-3 см; зрее доцна на лето или во рана есен.<ref name=rushforth/><ref name=ecosystema/><ref name=o>[http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=250084117 Flora of China, ''Acer tataricum'' Linnaeus, 1753. <big>鞑靼槭</big> da da qi ]</ref> == Таксономија == Светската база [[The Plant List]] ги признава следниве подвидови:<ref name=o/><ref name=POWO/> *''Acer tataricum'' subsp. ''aidzuense'' <small>(Franch.) P.C.DeJong </small> — Јапонија. Вклучен во амурскиот јавор кога тој се смета за посебен вид. *''Acer tataricum'' subsp. ''ginnala'' <small>(Maxim.) Wesm.</small> — амурски јавор (syn. ''Acer ginnala'') во Кореја, најисточна Монголија, источна Русија, североисточна Кина *''Acer tataricum'' subsp. ''semenovii'' <small>(Regel & Herder) A.E.Murray</small> — Средна Азија и Авганистан, јужен Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и најзападен Тибет *''Acer tataricum'' subsp. ''tataricum'' — Кавказ, Турција, Австрија, Бугарија, Унгарија, Романија, Србија, Украина, Иран *''Acer tataricum'' subsp. ''theiferum'' <small>(W.P.Fang) Y.S.Chen & P.C.de Jong</small> — источна Кина. Вклучен во амурскиот јавор кога тој се смета за посебен вид. Некои ботаничари го сметаат ''Acer tataricum'' subsp. ''ginnala'' за посебен вид наречен амурски јавор (''Acer ginnala'').<ref name=EuroMed>{{нмс | title=Acer ginnala | website=Euro+Med-Plantbase | url=https://europlusmed.org/cdm_dataportal/taxon/bb88dff3-1091-4a1a-a8a7-bbcf5b522e3a | access-date=18 октомври 2024}}</ref><ref name=rushforth/><ref name=usdaG>{{PLANTS|symbol=ACGI|taxon=Acer ginnala|access-date=18 октомври 2024}}</ref> Двата имаат изразени ралики по тоа што амурскиот јавор има сјајни листови со длабоки залистоци, а жестилот има несјајни листови и нема залистоци (или има плитки). Воедно, нивните живеалишта се оддалечени 3.000 км.<ref name=rushforth/> == Галерија == {{Галерија |Acer tataricum habitus.jpg|Растението летно време; Саратов, Русија |Клён татарский соцветие (Саратов).jpg|Flowers; Саратов, Русија |(ms) Acer tataricum 13.jpg|Растението во зима; Словачка |20230727 135220 Acer tataricum L.jpg|Лисје и плодови; Србија |Acer tataricum (subsp. tataricum) sl2.jpg|Листови; Нојзидл на Езеро, Австрија }} ==Одгледување и употреба== Жестилот понекогаш се одгледува како украсно растение во разни градини во Европа и Северна Америка.<ref name=rushforth/> Во Русија е на цена како ветробрански појас околу земјоделските насади.<ref name=ecosystema/> Одомаќинет е и понекогаш инвазивен во источна Северна Америка.<ref name=usdaT>{{PLANTS|symbol=ACTA80|taxon=Acer tataricum|access-date=18 октомври 2024}}</ref><ref name="o829">{{нмс | title=Amur maple (Acer ginnala) and Tatarian maple (Acer tataricum) | website=Minnesota Department of Natural Resources | date=2018-10-19 | url=https://www.dnr.state.mn.us/invasives/terrestrialplants/woody/amurmaple.html | access-date=18 октомври 2024}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр|Acer tataricum}} * {{PFAF|Acer tataricum}} * [http://www.tropicos.org/ImageFullView.aspx?imageid=100171314 Хербариумски примерок во Ботаничката градина на Мисури] {{Таксонска лента|from=Q162728}} [[Категорија:Јавор]] [[Категорија:Флора на Македонија]] [[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]] [[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]] j3dnt3ba41vwgrmtzkuihd9p3az001z 5562765 5562763 2026-05-24T07:48:20Z Bjankuloski06 332 5562765 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox |name=Жестил |image = Acer tataricum (fruits).jpg |image_caption = Листови и плодови, [[Саратов]], Русија | status = LC | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref>{{наведен МСЗП |author=Crowley, D. |year=2018 |title=''Acer tataricum'' |article-number=e.T193877A2288126 |doi=10.2305/IUCN.UK.2018-1.RLTS.T193877A2288126.en |access-date=16 ноември 2022}}</ref> |genus = Acer |parent = Acer sect. Ginnala |species = tataricum |authority = [[Карл Линеј|L.]] 1753 |range_map = Acer Section Ginnala map.png |range_map_caption = Распространетост на жестилот во поширока и потесна смисла; потесната смисла е со зелено |synonyms_ref = <ref name=POWO>[http://www.theplantlist.org/tpl1.1/record/kew-2616524 The Plant List, ''Acer tataricum'' L. ]</ref> |synonyms = {{расклопен список|bullets = true |''Acer cordifolium'' <small>Moench</small> |''Euacer tataricum'' <small>(L.) Opiz</small> |''Acer aidzuense'' <small>(Franch.) Nakai</small> |''Acer subintegrum'' <small>Pojark.</small> |''Acer ginnala'' <small>Maxim.</small> |''Acer theiferum'' <small>W.P.Fang</small> |''Acer semenovii'' <small>Regel & Herder</small> }}}} '''Жестил''' или '''жестика'''<ref name="МКЕ">{{МКЕ|629}}</ref> ({{науч|Acer tataricum}}) — вид на [[јавор]] широко распространет во [[Средна Европа|Средна]] и [[Југоисточна Европа]] и [[умерена клима|умерена]] [[Азија]], од [[Австрија]] до [[Турција]], а во поширка смисла има одделени популации во источна Азија и северна и средна [[Кина]], [[Јапонија]] и [[Далечен Исток (Русија)|Рускиот Далечен Исток]]. Научното име на видот го добило по [[Татари]]те во јужна Русија.<ref name=rushforth>{{cite book|author=Rushforth, K.|year=1999|title=''Trees of Britain and Europe''|publisher=Collins|isbn=978-0-00-220013-4}}</ref><ref name=ecosystema>Экосистема: [http://www.ecosystema.ru/08nature/trees/42.htm Клён татарский, или черноклён — ''Acer tataricum'' L.]</ref> == Застапеност во Македонија == Во [[Македонија]] растението вирее во речни клисури, покрај патишта, помеѓу грмушки, најчесто во појасот на дабовите шуми, до надморска висина од 900 м. Застапено е на следниве места:<ref name="ФлораМак1.6">{{ФлораМак1.6|1454}}</ref> Познат за клисурата на р. [[Пчиња]]; [[Радуша]]; во Велешко во с. [[Степанци (Велешко)|Степанци]]; на [[Шар Планина]] помеѓу [[Тетово]] и с. [[Лисец]]; во [[Гостиварско]]; во Дебарско во клисурата на [[Црн Дрим]]; на пл. [[Добра Вода]]; во Кичево на [[Китино Кале|Кичевско Кале]]; во Демирхисарско во с. [[Доленци (Демирхисарско)|Доленци]], с. [[Слепче (Демирхисарско)|Слепче]], с. [[Железнец]], с. [[Големо Илино]]; во Битолско во с. [[Лознани]]; на Пелистер; во Прилепско на пл. [[Бабуна (планина)|Бабуна]], поточно на [[Мукос]]; во Мариово, во клисура на р. [[Сатока]]; во Струмичко во с. [[Банско]] и с. [[Габрово (Струмичко)|Габрово]], како и во заштитеното подрачје [[Моноспитовско Блато]]. Се посочува за околината на Битола и Пелистер; на пл. [[Беласица]] во с. Банско; во Скопско во с. [[Морани]] и с. [[Зелениково]]; на Шар Планина - [[Љуботен (планински врв)|Љуботен]], по [[Црна Река]]; во [[Порече|Поречието]], во Гостиварско на пл. [[Буковиќ (планина)|Буковиќ]]; во Охридско во с. [[Љубаништа]]; на пл. [[Плавуш (планина)|Плавуш]], во Струмичко во с. [[Колешино]]; помеѓу р. Пчиња и [[Свети Николе]]; во Гевгелиско на пл. [[Даб (планина)|Даб]] и во Тетовско во с. [[Раотинце]]. ==Опис== Жестилот е [[листопадно растение|листопадна]] ширечка [[грмушка]] или мало [[дрво (растение)|drvo]] со висина од 4-12 м, кратко стебло со пречник од 20-50 см и тенки гранки. [[Кора]]та е тенка, бледокафеава и отпрвин мазна, но станува плитко избраздена кај старите растенија. [[Лист (ботаника)|Листовите]] се спротивни и прости, начелно јајцевидни, долги 4,5-10 см и широки 3-7 см; или воопшто немаат, или имаат три до пет плитки залистоци; рабовите на листовите се грубо и неправилно назабени; лисната дршка е тенка, често со розова нијанса и долга 2-5 см. [[Цвет]]овите се белузлаво зелени, со пречник од 5-8 мм; напролет излегуваат во раширени метлички кога се отвораат лисјата. [[Плод]]от е црвенкаво спарено [[крилесто оревче]] долго 10-12 мм, каде секое крилце е долго 2-3 см; зрее доцна на лето или во рана есен.<ref name=rushforth/><ref name=ecosystema/><ref name=o>[http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=250084117 Flora of China, ''Acer tataricum'' Linnaeus, 1753. <big>鞑靼槭</big> da da qi ]</ref> == Таксономија == Светската база [[The Plant List]] ги признава следниве подвидови:<ref name=o/><ref name=POWO/> *''Acer tataricum'' subsp. ''aidzuense'' <small>(Franch.) P.C.DeJong </small> — Јапонија. Вклучен во амурскиот јавор кога тој се смета за посебен вид. *''Acer tataricum'' subsp. ''ginnala'' <small>(Maxim.) Wesm.</small> — амурски јавор (syn. ''Acer ginnala'') во Кореја, најисточна Монголија, источна Русија, североисточна Кина *''Acer tataricum'' subsp. ''semenovii'' <small>(Regel & Herder) A.E.Murray</small> — Средна Азија и Авганистан, јужен Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и најзападен Тибет *''Acer tataricum'' subsp. ''tataricum'' — Кавказ, Турција, Австрија, Бугарија, Унгарија, Романија, Србија, Украина, Иран *''Acer tataricum'' subsp. ''theiferum'' <small>(W.P.Fang) Y.S.Chen & P.C.de Jong</small> — источна Кина. Вклучен во амурскиот јавор кога тој се смета за посебен вид. Некои ботаничари го сметаат ''Acer tataricum'' subsp. ''ginnala'' за посебен вид наречен амурски јавор (''Acer ginnala'').<ref name=EuroMed>{{нмс | title=Acer ginnala | website=Euro+Med-Plantbase | url=https://europlusmed.org/cdm_dataportal/taxon/bb88dff3-1091-4a1a-a8a7-bbcf5b522e3a | access-date=18 октомври 2024}}</ref><ref name=rushforth/><ref name=usdaG>{{PLANTS|symbol=ACGI|taxon=Acer ginnala|access-date=18 октомври 2024}}</ref> Двата имаат изразени ралики по тоа што амурскиот јавор има сјајни листови со длабоки залистоци, а жестилот има несјајни листови и нема залистоци (или има плитки). Воедно, нивните живеалишта се оддалечени 3.000 км.<ref name=rushforth/> == Галерија == {{Галерија |Acer tataricum habitus.jpg|Растението летно време; Саратов, Русија |Клён татарский соцветие (Саратов).jpg|Flowers; Саратов, Русија |(ms) Acer tataricum 13.jpg|Растението во зима; Словачка |20230727 135220 Acer tataricum L.jpg|Лисје и плодови; Србија |Acer tataricum (subsp. tataricum) sl2.jpg|Листови; Нојзидл на Езеро, Австрија }} ==Одгледување и употреба== Жестилот понекогаш се одгледува како украсно растение во разни градини во Европа и Северна Америка.<ref name=rushforth/> Во Русија е на цена како ветробрански појас околу земјоделските насади.<ref name=ecosystema/> Одомаќинет е и понекогаш инвазивен во источна Северна Америка.<ref name=usdaT>{{PLANTS|symbol=ACTA80|taxon=Acer tataricum|access-date=18 октомври 2024}}</ref><ref name="o829">{{нмс | title=Amur maple (Acer ginnala) and Tatarian maple (Acer tataricum) | website=Minnesota Department of Natural Resources | date=2018-10-19 | url=https://www.dnr.state.mn.us/invasives/terrestrialplants/woody/amurmaple.html | access-date=18 октомври 2024}}</ref> == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == {{рвр|Acer tataricum}} * {{PFAF|Acer tataricum}} * [http://www.tropicos.org/ImageFullView.aspx?imageid=100171314 Хербариумски примерок во Ботаничката градина на Мисури] {{Таксонска лента|from=Q162728}} [[Категорија:Јавор]] [[Категорија:Флора на Македонија]] [[Категорија:Растенија опишани во 1753 година]] [[Категорија:Растителни таксони опишани од Карл Линеј]] 91dwys73z9tazxal7qnhqn7qckjg9v7 Acer tataricum 0 1395646 5562758 2026-05-24T07:35:39Z Bjankuloski06 332 Пренасочување кон [[Жестил]] 5562758 wikitext text/x-wiki #ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[Жестил]] f5565xr0qe6abrdycdc2192depu89l8 Жестика 0 1395647 5562759 2026-05-24T07:35:44Z Bjankuloski06 332 Пренасочување кон [[Жестил]] 5562759 wikitext text/x-wiki #ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[Жестил]] f5565xr0qe6abrdycdc2192depu89l8 Бошко Грубиќ 0 1395648 5562785 2026-05-24T08:56:38Z IvanKonev123 98191 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:hr:Special:Redirect/revision/7386295|Boško Grubić]]“ 5562785 wikitext text/x-wiki <templatestyles src="Predložak:Infookvir životopis/styles.css" />{{Музичар|Img=BobbyGrubic002.jpg|Img_capt=На доделувањето на наградите „Еми“ на Југоисточниот дел од 2007 година.|Img_size=300|Landscape=|Background=|Instrument=|URL=[http://www.bobbyg.com www.bobbyg.com]<br>[http://www.bobbygproductions.com www.bobbygproductions.com] [http://www.artonixstudios.com www.artonixstudios.com]|Name=Боби Бошко Грубиќ|birth_place=[[Сисак]]}}'''Бошко Грубиќ''' ([[Сисак]], [[8 јануари]] [[1972]]) – [[Хрватска|хрватски]] режисер, продуцент, пејач, композитор и трикратен добитник на наградата [[Еми (награда)|„Еми“]]. == Ран живот и образование == Бошко Грубиќ (Боби Г) бик еден од најразновидните и исклучително успешни уметници од хрватскиот регион. Роден во [[Сисак]], каде што завршил основно и средно училиште, а веќе кон крајот [[1992|на 1992 година]], се преселил во [[Лондон]], [[Обединето Кралство|Велика Британија]], а потоа во 1994 година студирал масовни комуникации во Нешвил, Тенеси, САД, од каде што известувал за филм и филмска музика за [[Radio Sisak|Радио Сисак]]. Студирал [[Масовни медиуми|масовни комуникации]] на Државниот универзитет „Мидл Тенеси“ (МТСУ) ([[Нешвил]], [[Тенеси]], [[Соединети Американски Држави|САД]]) во [[1994|1994 година]], а веќе во [[1999|1999 година]] дипломирал и ја добил титулата [[Филмски режисер|режисер]] и [[Producent|продуцент]] за продукција на музички и телевизиски програми. Во текот на втората година од студиите, бил вклучен во листата на најдобри студенти на деканот, а паралелно со образованието, почнал активно да се занимава [[Интернет|со интернет]], што подоцна кулминирало со бројни награди за интерактивни и интернет проекти и неговата работа во конвергенцијата на електронските медиуми. За време на престојот и студиите во Нешвил, тој ја основал првата хрватска ''онлајн'' музичка продавница, CroDance Power CD Shop (1997-2000), а со Иван Михаљевиќ (студент од [[Јејл|Универзитетот Јеил]], [[Соединети Американски Држави|САД]] ), а [[1997|во 1997 година]] го основал првото здружение на хрватски студенти во САД надвор од нивната татковина и првиот хрватски студентски [[Семрежен портал|веб-портал]] . == Новинарството и сцената == Бошко Грубиќ првпат се појавил на хрватската музичка сцена во раните 90 години на 20век. Неговите песни „Желим те“ и „Гибај“ биле вклучени во неколку музички компилации од [[Загреб|загрепската]] издавачка куќа [[ZG ZOE MUSIC]], а подоцна се појавиле на неговиот деби албум „Само љубав“, снимен во Загреб и издаден кон крајот [[2002|на 2002 година]] од [[Cantus Records]]. Првпат се појави на хрватското радио [[1992|во 1992 година]] на [[Radio Siska|Радио Сисак]] со песната „Желим те“, која подоцна била вклучена во албумот „Само љубав“, а своето американско радио деби го имал [[1997|во 1997 година]] на програмата на радио станицата [[Y107]] во Нешвил (Тенеси, САД) со песната „Те сакам“, која била објавена во Хрватска под наслов „Желим те“. На [[Hrvatski radijski festival|Хрватскиот радио фестивал]] (ХРФ) во [[2002|2002 година]], тој ја извел песната „Не може без тебе“, која постигнала значаен успех на радио листите низ цела Хрватска. Во тоа време соработувал со музичкиот менаџер [[Zoran Škugor|Зоран Шкугора]] и групата КАРМА, особено со членовите [[Josip Miani|Јосип Миани]] (Пипи) и [[Nenad Čirjak|Ненад Ќирјак]] (Диџеј Нено), што резултирало со песните „Не може без тебе“ и „Требаш ми ночас“, кои биле објавени на неколку домашни и меѓународни компилации ''за денс'' музика. Првото емитување на неговата песна на Боби Џи на американската национална телевизија било во [[2006|2006 година]] во [["Today Show"|емисијата „Today Show“]] на [[NBC]] [[Matt Lauer|со Мет Лауер]], емитувана во живо од [[Дубровник]], каде што неговата песна „I Can't Do Without You“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ascap.com/ace/search.cfm?requesttimeout=300&mode=results&searchstr=441039494&search_in=i&search_type=exact&search_det=t,s,w,p,b,v&results_pp=30&start=1 ASCAP|title=Database of Writers/Performers|year=2002|publisher=The American Society of Composers, Authors and Publishers|archive-url=https://web.archive.org/web/20110523103213/http://www.ascap.com/ace/search.cfm?requesttimeout=300&mode=results&searchstr=441039494&search_in=i&search_type=exact&search_det=t,s,w,p,b,v&results_pp=30&start=1|archive-date=23. svibnja 2011.|accessdate=2009-02-27}}</ref> од албумот „Samo ljubav“ била искористена како музика во позадина за сегментот во живо „Каде во светот е Мет Лауер?“ За време на престојот во САД, Грубиќ известувал од [[Атланта]] ([[Џорџија]], [[Соединети Американски Држави|САД]]) во [[2001|2001 година]] како дописник [[Obiteljski radio|за Обитељски радио]], а веќе во 2002 година учествувал во програмата [[Zlatko Turkalj|на Златко Туркаљ]], во која зборувал за последиците од израелскиот напад врз [[Светски трговски центар|Светскиот трговски центар]] во [[Њујорк (појаснување)|Њујорк]] и настаните во светот на музиката. Во текот на 2001 година, тој исто така направил интервју со хрватскиот кошаркар [[Тони Кукоч]], тогашен играч на [[Atlanta Hawks|Атланта Хокс]], за радио емисијата [[Kreativna Blokada|„Креативна блокада“]] на Обитељски радио (денешна [[Antena Zagreb|Антена Загреб]]). == Кариера на режисер-продуцент == Од 2000 до 2006 година, живеел и работел во [[Атланта]], [[Соединети Американски Држави|САД]], каде што работел во интегриран маркетинг, режирајќи и продуцирајќи телевизиски реклами, за кои освоил голем број награди. Во средината [[2006|на 2006 година]], се вратил во Хрватска, каде што работел од [[Загреб]] до крајот [[2007|на 2007 година]] и во тој период, режирал неколку реклами за производите на фармацевтската компанија [[Belupo|Белупо]], со [[Копривница|седиште во Копривница]], емитувани на хрватските телевизиски програми во текот на 2007 година, со музичка подлога на песната „Само оздрави ми ти“ [[Златан Стипишиќ|од Златан Стипишиќ Џибони]]. На крајот [[2007|на 2007 година]], се преселил во [[Лос Анџелес]] ([[Калифорнија]], [[Соединети Американски Држави|САД]]), каде што ја започнал својата кариера во филмската индустрија и професионално се фокусирал на [[Холивуд]]. По враќањето во [[Соединети Американски Држави|САД]], работел на својот прв филмски проект, „Индијана Џонс - Кралството на кристалниот череп“ во режија на [[Стивен Спилберг]], како дел од групата ''„Единица 2“'' која снимала снимки за специјални ефекти во [[Universal Studios Hollywood|студијата на „Универзал“]] во Лос Анџелес. Во февруари 2008 година, тој потпишал договор со American International Group, Inc. ([[AIG]]) која била водечка глобална корпорација за финансии, осигурување и управување со средства, во [[Лос Анџелес]], каде што станал извршен продуцент за сите телевизиски реклами за англискиот и шпанскиот јазик на регионите [[Северна Америка|на Северна Америка]], поточно за групите за осигурување на автомобили во рамките на AIG. Во овој период, тој соработувал со британскиот режисер [[Simon Cole|Сајмон Кол]] и американскиот директор на фотографија [[Bill Pope|Бил Поуп]], познат по својата работа на трилогијата [[The Matrix (filmska trilogija)|„Матрикс“]] и филмот [[Човек-пајак|„Спајдермен“]] . == Награди == Грубиќ е првиот хрватски режисер и продуцент кој ја освоил најпрестижната американска телевизиска награда, [[Еми (награда)|Еми]], за достигнувања во областа на телевизиската продукција која ја доделува [[The National Academy Of Television Arts & Sciences (NATAS)|Американската национална академија за телевизиски уметности и науки (НАТАС)]] . Тој ја освоил својата прва награда [[Еми (награда)|„Еми“]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://frank.mtsu.edu/~proffice/Record/Rec_v07/rec0718/body.html#anchor3879090|title=Recording Industry student wins Emmy for 30-second commercial|year=1999|publisher=The Record, Vol. 7, No. 18, MTSU|accessdate=2009-02-27}}</ref> во [[1999|1999 година]] за режирање и продуцирање на телевизиска реклама што ја продуцирал како студент по масовни комуникации. Наградата му била доделена во [[Opryland|„Оприленд“]] во ([[Нешвил]], [[Соединети Американски Држави|САД]]) на церемонијата на огранокот на „Еми“ на Среднојужниот сојуз на НАТАС. Тој освоил втора [[Еми (награда)|Еми награда]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.natassoutheast.tv/NATAS/Emmy2006Winners.html|title=2006 Southeast Regional Emmy Awards Winners and Nominees|year=2006|publisher=National Academy of Television Arts and Sciences|accessdate=2009-02-27}}</ref> во [[2006|2006 година]] како креативен директор и продуцент на реклама насловена како „Јајцето – Сварете го правилно“. Неговата наградувана реклама се натпреваруваше во финалето на огранокот на Еми на NATAS Southeast во конкуренција со проекти од големи американски продуцентски компании, вклучувајќи ја и [[:en:en:Turner South|Turner South]]. Неговата трета [[Еми (награда)|Еми награда]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.epoha.net/75/edvin_jurin_75.htm|title=Treći Grubićev Emmy|year=2007|publisher=EPOHA|accessdate=2009-03-01}}</ref> му била доделена [[2007|во 2007 година]] на церемонијата на Југоисточниот огранок на НАТАС Еми<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.natassoutheast.tv/NATAS/NewDesign/2007_EMMY_Noms_Winners.pdf|title=2007 Southeast Regional Emmy Awards Winners and Nominees|year=2007|publisher=National Academy of Television Arts and Sciences|format=pdf|accessdate=2009-02-27}}</ref>, за регионот што вклучува пет американски држави: [[Алабама]], [[Џорџија]], [[Мисисипи]], [[Јужна Каролина]] и [[Северна Каролина]], а како и претходната година, тој ја освоил наградата во категоријата најдобра телевизиска реклама, за проектот „The Steak – Cook It Right“, во кој беше креативен директор и продуцент. Во текот на истата година, тој учествувал на церемонијата на доделување на наградите Еми, каде што доделил награди во неколку категории, што било и негово прво телевизиско појавување како водител во Соединетите Држави каде се појавил заедно со пејачката [[:en:en:Rissi Palmer|Риси Палмер]], со која бил водител на дел од програмата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.1720entertainment.com/site.php?em2661=167229_-1__0_~0_-1_12_2008_0_0&content=news|title=Rissi At the Emmys|year=2007|publisher=1720 Entertainment|accessdate=2009-03-01}}</ref> Исто така е и добитник на 13 награди на [[Telly|Телли]], кои се доделуваат во САД за филмски и видео дела, 6 американски награди за веб-интерактивна продукција, 4 награди WebAward<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.webaward.org/winner.asp?eid=4334|title=Winner! Web Marketing Association's WebAwards|year=2008|publisher=The Web Marketing Association|accessdate=2009-03-01}}</ref> и 4 награди за Internet Advertising Awards<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.webaward.org/iac/winner.asp?eid=6059|title=2008 Outstanding achievement in Internet Advertising|year=2008|publisher=IAC The Web Marketing Association|archive-url=https://web.archive.org/web/20090203153949/http://www.webaward.org/iac/winner.asp?eid=6059|archive-date=3. veljače 2009.|accessdate=2009-03-01}}</ref> кои биле доделувани од американската организација Веб Маркетинг Асоцијација. == Интересни факти == Грубиќ држел предавања на конференции и семинари во Хрватска и во странство од областа на медиумската и маркетингската конвергенција, а меѓу нив, се издвојува Хрватскиот рекламен фестивал – [[FESTO|ФЕСТО]] 2006<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huoj.hr/Default.aspx?art=797&sec=179|title=14. FESTO - Opatija 19.-21. listopada 2006.|year=2006|publisher=HUOJ|archive-url=https://web.archive.org/web/20070717123909/http://www.huoj.hr/Default.aspx?art=797&sec=179|archive-date=17. srpnja 2007.|accessdate=2009-02-27}}</ref>, каде што одржал предавање на тема „Конвергенција, [[Медиум|медиуми]] и [[маркетинг]] (успешно брендирање со нови технологии)“. Тој исто така учествувал на NAB Show ([[National Association of Broadcasters|Национална асоцијација на радиодифузери]]) во 2008 година во [[Лас Вегас]] (Невада, САД), каде што презентирал алатки за дигитална кинематографија и постпродукција на штандот [[Sony|на Sony]]. Од 2012 година, тој активно промовирал обновливи извори на енергија, особено сончева енергија и електрични автомобили.<ref> {{Наведена мрежна страница|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/236352/u-zadar-stigli-automobili-na-elektricni-pogon-za-220-kilometara-voznje-potroseno-dva-eura-struje|title=Slobodna Dalmacija, U Zadar stigli automobili na električni pogon|year=2014|work=Slobodna Dalmacija}}</ref> Воедно е и член на неколку професионални и авторски организации, вклучувајќи ја [[Američka nacionalna akademija za televizijske znanosti i umjetnosti (NATAS)|Американската Национална академија за телевизиски уметности и науки (NATAS)]], [[Američko društvo skladatelja, autora i publicista (ASCAP)|Американското друштво на композитори, автори и публицисти]] (ASCAP) и [[Hrvatsko društvo skladatelja|Хрватското друштво на композитори]] (HDS). == Хуманитарна работа == Тој бил активно вклучен во хуманитарна работа, а една од неговите први хуманитарни акции била во [[1993|1993 година]], кога собрал храна и предмети за домаќинството од донации од хотели во [[Лондон]] и ги испратил со авион [[Луфтханза|на „Луфтханза“]] до хрватскиот [[Црвен крст и Црвена полумесечина|Црвен крст]] во неговиот роден град [[Сисак]]. == Филмографија == * ''[[Change to Spare|Промена во резервна]]''<ref> {{Наведена мрежна страница|url=https://variety.com/2012/film/awards/in-case-you-missed-ems-pga-pga-edition-34545/|title=VARIETY, In case you missed ’ems: PGA-PGA edition,|year=2014|work=VARIETY}} </ref> ([[2012]]) * ''[[Counter Play|Контра игра]]'' ([[2012]]) * ''[[The Parting Shot|Прошталниот удар]]''<ref> {{Наведена мрежна страница|url=http://www.vecernji.hr/film/dvojica-hrvata-u-finalu-izbora-za-najbolji-film-americke-udruge-producenata-960639|title=Večernji List, Dvojica Hrvata u finalu izbora za najbolji film Američke udruge producenata|year=2014|work=Večernji List}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.producersguild.org/blogpost/923036/193485/Semi-Finalists-Announced-for-Make-Your-Mark-Competition|title=Producers Guild of America, Semi-Finalists Announced for Make Your Mark Competition|year=2014|work=PGA}} </ref>([[2014]]) * ''[[Fit to Be Tied|Способни за врзување]]'' ([[2014]]) * [[Final Stop|''Последна станица'']] ([[2015]]) * ''Осамен'' ([[2025]]) == Дискографија == * „Те сакам“ – сингл ([[1994]]) * „Гибај“ – сингл ([[1996]]) * „Не можам без тебе“ – песна за Хрватската радиотелевизија ([[2001]]) * „Само љубов“ ([[2002]]) * „Не можам да живеам без тебе“ – Макси ([[2003]]) * „Сè што имам“ – Макси ([[2004]]) * „Ми требаш вечерва“ – Макси ([[2005]]) == Надворешни врски == * [http://www.artonixstudios.com/ Артоникс Студиос] * [http://www.bobbygproductions.com/ Боби Г. Продакшнс] * [http://www.bobbyg.com/ Боби Г. Музика] * [https://web.archive.org/web/20170930035726/https://www.provideocoalition.com/bobbygrubic/ Професионален блог] * [[imdbname:4289183|Боби Бошко Грубиќ]] во Интернет базата на филмови == Литература == # [[Elia Patricia Pekica|Елија Патриша Пекица]] : [http://www.znanje.hr/varia ''По патот на Диоген''] <span>6 јуни 2011 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span>, 2010 година. # Ѓурѓа Зорко, Јасминка Јагачиќ-Бориќ: ''[[Sisački biografski leksikon|Сисачки биографски лексикон]] ,'' 2006 г. # Матица Хрватска – Сисак: Ријеч, 1999 г. # EPOHA, „Нови успеси“, бр. 84, март 2008 година. # EPOHA, „Креативноста не познава граници“, бр. 76, јули 2007 година. # ЕПОХА, „Трето еми на Грубиќ“, кн. VII, бр.75, јуни 2007 г. # EPOHA, „Од хипнотичко брендирање до награди за најдобрите“, бр. 66, септември 2006 година. == Извори == <templatestyles src="Izvori/styles.css" />{{Наводи|30em}} * ГЛАС СЛАВОНИЈЕ, Боу против Плектрум претстава „Кит Блуз“, 13.1.2017., [http://www.glas-slavonije.hr/322292/9/Bow-vs-Plectrum-sviraju-Kit-Blues] * DELO, списание Goodlife Lifestyle, американски филм со колективен производ, бр. 29, 15.6.2015 [https://issuu.com/goodliferevija/docs/gl29-low_res-1/16] * MTSU NEWS, Боби Бошко Грубиќ и Роберт Роулс, 28.1.2015., [https://mtsunews.com/class-notes-3/] * НОВИ ЛИСТ, Грубиќ и Чупин во финалето на натпреварот за најдобар краток филм на PGA, 13.9.2014., [https://web.archive.org/web/20170930040250/http://hr.b2.mk/news/?newsid=rre] * Вечерњи лист, Двајца Хрвати во финалето на натпреварот за најдобар филм на Здружението на продуценти на Америка, 12.09.2014., [http://www.vecernji.hr/film/dvojica-hrvata-u-finalu-izbora-za-najbolji-film-americke-udruge-producenata-960639] * Слободна Далмација, Хрватите во финалето на натпреварот за најдобар филм на Здружението на продуценти на Америка, 12.09.2014, [http://slobodnadalmacija.hr/scena/kultura/clanak/id/246392/bosko-grubic-i-neb-chupin-hrvati-u-finalu-izbora-za-najbolji-film-americke-udruge-producenata] * Здружението на продуценти на Америка, објавени полуфиналистите за натпреварот „Остави свој белег“, 1 август 2014 година, [http://www.producersguild.org/blogpost/923036/193485/Semi-Finalists-Announced-for-Make-Your-Mark-Competition] * Слободна Далмација, Електричните автомобили пристигнуваат во Задар, 30.05.2014, [http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/236352/u-zadar-stigli-automobili-na-elektricni-pogon-za-220-kilometara-voznje-potroseno-dva-eura-struje] * РАЗНОВРСНОСТ, во случај да сте ги пропуштиле: PGA-PGA издание, 21.10.2012, [https://variety.com/2012/film/awards/in-case-you-missed-ems-pga-pga-edition-34545/] * ХРТ, ЗАПИСНИК од 76-та седница на Програмскиот совет на ХРТ, 11.02.2010 година, [http://www.hrt.hr/uploads/media/Zapisnik_sa_76_sjednice_Programskog_vijeca.pdf] <span>5 септември 2014 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> . * Вечерњи лист, Првите осум кандидати ги бранеа своите програми пред Советот на ХРТ, 03.02.2010., [http://www.vecernji.hr/vijesti/prvih-osam-kandidata-branilo-svoje-programe-pred-vijecem-hrt-a-clanak-91500] . * ХРТ, Претставени кандидатите за директор на ХРТ, 03.02.2010, [http://www.hrt.hr/index.php?id=ispis&tx_ttnews%5Btt_news%5D=61666&cHash=e1adebbdb1] [ неактивна врска ] . * Слободна Далмација, млад филмски режисер од Сисак во Америка постигнува успех по успех, 27.03.2008., [https://www.slobodnadalmacija.hr/Spektakli/tabid/79/articleType/ArticleView/articleId/2060/Default.aspx] . * Хрватска фондација за наследство, Нови успеси на продуцентот Бошко Грубиќ, 27.03.2008, [https://web.archive.org/web/20110929143435/http://www.matis.hr/vijesti.php?id=1500] . * Јутарњи лист, Боби Г им ја носи на Хрватите третата награда Еми, 29.06.2007., [http://www.jutarnji.hr/clanak/art-2007,6,29,grubic_emmy,80324.jl] <span>17 февруари 2013 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> . * ХНД, Американец од Сисак со две награди „Еми“ сака да биде директор на ХРТ, 14.04.2007., [https://web.archive.org/web/20110721101100/http://www.hnd.hr/hr/arhiva/show/61416/] . * Вјесник, Годишен обрт на огласувачите 4,5 милијарди куни, 20.09.2006., [http://www.vjesnik.com/html/2006/10/20/ClanakTx.asp?r=unu&c=10] <span>2024 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> . * ХУОЈ, 14-ти ФЕСТО - Опатија 19-21 октомври 2006 година, октомври 2006 година, [http://www.huoj.hr/Default.aspx?art=797&sec=179] <span>17 јули 2007 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> * Победници и номинирани за наградите EMMY на Југоисточниот регион за 2006 година, [http://www.natassoutheast.tv/NATAS/Emmy2006Winners.html] [ неактивна врска ] . * Слободна Далмација, Инспирација - Жени, 15.7.2002, [http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20020715/stella01.asp] . * HDS/ZAMP, [https://web.archive.org/web/20110721103154/http://www.zamp.hr/aid/sadrzaj/sAutor.htm?CODE=153767102] . {{GLAVNIRASPORED:Grubić, Boško}} [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Хрватски композитори]] [[Категорија:Хрватски пејачи]] [[Категорија:Хрватски филмски продуценти]] mink3igeimtychhjhvpbckaofnuw05i 5562787 5562785 2026-05-24T08:59:17Z IvanKonev123 98191 5562787 wikitext text/x-wiki {{Infobox person | name = Bobby Grubic | image = BobbyGrubic002.jpg | caption = Bobby Grubic at the [[Southeast Emmy Awards]] in 2007 | birth_name = Boško Grubić | other_names = Bobby B. Grubic, Bobby G. | birth_date = {{birth date and age|mf=yes|1972|01|08}} | birth_place = [[Sisak]], [[Socialist Republic of Croatia|SR Croatia]], [[Socialist Federal Republic of Yugoslavia|SFR Yugoslavia]] | years_active = 1989–present | occupation = {{hlist|Director|producer|writer|record producer|Singer-songwriter|entrepreneur}} | website = {{URL|www.artonixstudios.com}}<br />{{URL|www.bobbyg.com}} | awards = 1999, 2006, 2007 [[National Academy of Television Arts and Sciences|NATAS]] [[Emmy Award]] | module = {{Infobox musical artist | embed = yes | genre = {{hlist|[[Pop music|Pop]]|[[Rock music|rock]]|[[Dance music|dance]]}} | instrument = Vocals, keyboards | label = BGP, Cantus Records }} }} '''Бошко Грубиќ''' ([[Сисак]], [[8 јануари]] [[1972]]) – [[Хрватска|хрватски]] режисер, продуцент, пејач, композитор и трикратен добитник на наградата [[Еми (награда)|„Еми“]]. == Ран живот и образование == Бошко Грубиќ (Боби Г) бик еден од најразновидните и исклучително успешни уметници од хрватскиот регион. Роден во [[Сисак]], каде што завршил основно и средно училиште, а веќе кон крајот [[1992|на 1992 година]], се преселил во [[Лондон]], [[Обединето Кралство|Велика Британија]], а потоа во 1994 година студирал масовни комуникации во Нешвил, Тенеси, САД, од каде што известувал за филм и филмска музика за [[Radio Sisak|Радио Сисак]]. Студирал [[Масовни медиуми|масовни комуникации]] на Државниот универзитет „Мидл Тенеси“ (МТСУ) ([[Нешвил]], [[Тенеси]], [[Соединети Американски Држави|САД]]) во [[1994|1994 година]], а веќе во [[1999|1999 година]] дипломирал и ја добил титулата [[Филмски режисер|режисер]] и [[Producent|продуцент]] за продукција на музички и телевизиски програми. Во текот на втората година од студиите, бил вклучен во листата на најдобри студенти на деканот, а паралелно со образованието, почнал активно да се занимава [[Интернет|со интернет]], што подоцна кулминирало со бројни награди за интерактивни и интернет проекти и неговата работа во конвергенцијата на електронските медиуми. За време на престојот и студиите во Нешвил, тој ја основал првата хрватска ''онлајн'' музичка продавница, CroDance Power CD Shop (1997-2000), а со Иван Михаљевиќ (студент од [[Јејл|Универзитетот Јеил]], [[Соединети Американски Држави|САД]] ), а [[1997|во 1997 година]] го основал првото здружение на хрватски студенти во САД надвор од нивната татковина и првиот хрватски студентски [[Семрежен портал|веб-портал]] . == Новинарството и сцената == Бошко Грубиќ првпат се појавил на хрватската музичка сцена во раните 90 години на 20век. Неговите песни „Желим те“ и „Гибај“ биле вклучени во неколку музички компилации од [[Загреб|загрепската]] издавачка куќа [[ZG ZOE MUSIC]], а подоцна се појавиле на неговиот деби албум „Само љубав“, снимен во Загреб и издаден кон крајот [[2002|на 2002 година]] од [[Cantus Records]]. Првпат се појави на хрватското радио [[1992|во 1992 година]] на [[Radio Siska|Радио Сисак]] со песната „Желим те“, која подоцна била вклучена во албумот „Само љубав“, а своето американско радио деби го имал [[1997|во 1997 година]] на програмата на радио станицата [[Y107]] во Нешвил (Тенеси, САД) со песната „Те сакам“, која била објавена во Хрватска под наслов „Желим те“. На [[Hrvatski radijski festival|Хрватскиот радио фестивал]] (ХРФ) во [[2002|2002 година]], тој ја извел песната „Не може без тебе“, која постигнала значаен успех на радио листите низ цела Хрватска. Во тоа време соработувал со музичкиот менаџер [[Zoran Škugor|Зоран Шкугора]] и групата КАРМА, особено со членовите [[Josip Miani|Јосип Миани]] (Пипи) и [[Nenad Čirjak|Ненад Ќирјак]] (Диџеј Нено), што резултирало со песните „Не може без тебе“ и „Требаш ми ночас“, кои биле објавени на неколку домашни и меѓународни компилации ''за денс'' музика. Првото емитување на неговата песна на Боби Џи на американската национална телевизија било во [[2006|2006 година]] во [["Today Show"|емисијата „Today Show“]] на [[NBC]] [[Matt Lauer|со Мет Лауер]], емитувана во живо од [[Дубровник]], каде што неговата песна „I Can't Do Without You“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ascap.com/ace/search.cfm?requesttimeout=300&mode=results&searchstr=441039494&search_in=i&search_type=exact&search_det=t,s,w,p,b,v&results_pp=30&start=1 ASCAP|title=Database of Writers/Performers|year=2002|publisher=The American Society of Composers, Authors and Publishers|archive-url=https://web.archive.org/web/20110523103213/http://www.ascap.com/ace/search.cfm?requesttimeout=300&mode=results&searchstr=441039494&search_in=i&search_type=exact&search_det=t,s,w,p,b,v&results_pp=30&start=1|archive-date=23. svibnja 2011.|accessdate=2009-02-27}}</ref> од албумот „Samo ljubav“ била искористена како музика во позадина за сегментот во живо „Каде во светот е Мет Лауер?“ За време на престојот во САД, Грубиќ известувал од [[Атланта]] ([[Џорџија]], [[Соединети Американски Држави|САД]]) во [[2001|2001 година]] како дописник [[Obiteljski radio|за Обитељски радио]], а веќе во 2002 година учествувал во програмата [[Zlatko Turkalj|на Златко Туркаљ]], во која зборувал за последиците од израелскиот напад врз [[Светски трговски центар|Светскиот трговски центар]] во [[Њујорк (појаснување)|Њујорк]] и настаните во светот на музиката. Во текот на 2001 година, тој исто така направил интервју со хрватскиот кошаркар [[Тони Кукоч]], тогашен играч на [[Atlanta Hawks|Атланта Хокс]], за радио емисијата [[Kreativna Blokada|„Креативна блокада“]] на Обитељски радио (денешна [[Antena Zagreb|Антена Загреб]]). == Кариера на режисер-продуцент == Од 2000 до 2006 година, живеел и работел во [[Атланта]], [[Соединети Американски Држави|САД]], каде што работел во интегриран маркетинг, режирајќи и продуцирајќи телевизиски реклами, за кои освоил голем број награди. Во средината [[2006|на 2006 година]], се вратил во Хрватска, каде што работел од [[Загреб]] до крајот [[2007|на 2007 година]] и во тој период, режирал неколку реклами за производите на фармацевтската компанија [[Belupo|Белупо]], со [[Копривница|седиште во Копривница]], емитувани на хрватските телевизиски програми во текот на 2007 година, со музичка подлога на песната „Само оздрави ми ти“ [[Златан Стипишиќ|од Златан Стипишиќ Џибони]]. На крајот [[2007|на 2007 година]], се преселил во [[Лос Анџелес]] ([[Калифорнија]], [[Соединети Американски Држави|САД]]), каде што ја започнал својата кариера во филмската индустрија и професионално се фокусирал на [[Холивуд]]. По враќањето во [[Соединети Американски Држави|САД]], работел на својот прв филмски проект, „Индијана Џонс - Кралството на кристалниот череп“ во режија на [[Стивен Спилберг]], како дел од групата ''„Единица 2“'' која снимала снимки за специјални ефекти во [[Universal Studios Hollywood|студијата на „Универзал“]] во Лос Анџелес. Во февруари 2008 година, тој потпишал договор со American International Group, Inc. ([[AIG]]) која била водечка глобална корпорација за финансии, осигурување и управување со средства, во [[Лос Анџелес]], каде што станал извршен продуцент за сите телевизиски реклами за англискиот и шпанскиот јазик на регионите [[Северна Америка|на Северна Америка]], поточно за групите за осигурување на автомобили во рамките на AIG. Во овој период, тој соработувал со британскиот режисер [[Simon Cole|Сајмон Кол]] и американскиот директор на фотографија [[Bill Pope|Бил Поуп]], познат по својата работа на трилогијата [[The Matrix (filmska trilogija)|„Матрикс“]] и филмот [[Човек-пајак|„Спајдермен“]] . == Награди == Грубиќ е првиот хрватски режисер и продуцент кој ја освоил најпрестижната американска телевизиска награда, [[Еми (награда)|Еми]], за достигнувања во областа на телевизиската продукција која ја доделува [[The National Academy Of Television Arts & Sciences (NATAS)|Американската национална академија за телевизиски уметности и науки (НАТАС)]] . Тој ја освоил својата прва награда [[Еми (награда)|„Еми“]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://frank.mtsu.edu/~proffice/Record/Rec_v07/rec0718/body.html#anchor3879090|title=Recording Industry student wins Emmy for 30-second commercial|year=1999|publisher=The Record, Vol. 7, No. 18, MTSU|accessdate=2009-02-27}}</ref> во [[1999|1999 година]] за режирање и продуцирање на телевизиска реклама што ја продуцирал како студент по масовни комуникации. Наградата му била доделена во [[Opryland|„Оприленд“]] во ([[Нешвил]], [[Соединети Американски Држави|САД]]) на церемонијата на огранокот на „Еми“ на Среднојужниот сојуз на НАТАС. Тој освоил втора [[Еми (награда)|Еми награда]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.natassoutheast.tv/NATAS/Emmy2006Winners.html|title=2006 Southeast Regional Emmy Awards Winners and Nominees|year=2006|publisher=National Academy of Television Arts and Sciences|accessdate=2009-02-27}}</ref> во [[2006|2006 година]] како креативен директор и продуцент на реклама насловена како „Јајцето – Сварете го правилно“. Неговата наградувана реклама се натпреваруваше во финалето на огранокот на Еми на NATAS Southeast во конкуренција со проекти од големи американски продуцентски компании, вклучувајќи ја и [[:en:en:Turner South|Turner South]]. Неговата трета [[Еми (награда)|Еми награда]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.epoha.net/75/edvin_jurin_75.htm|title=Treći Grubićev Emmy|year=2007|publisher=EPOHA|accessdate=2009-03-01}}</ref> му била доделена [[2007|во 2007 година]] на церемонијата на Југоисточниот огранок на НАТАС Еми<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.natassoutheast.tv/NATAS/NewDesign/2007_EMMY_Noms_Winners.pdf|title=2007 Southeast Regional Emmy Awards Winners and Nominees|year=2007|publisher=National Academy of Television Arts and Sciences|format=pdf|accessdate=2009-02-27}}</ref>, за регионот што вклучува пет американски држави: [[Алабама]], [[Џорџија]], [[Мисисипи]], [[Јужна Каролина]] и [[Северна Каролина]], а како и претходната година, тој ја освоил наградата во категоријата најдобра телевизиска реклама, за проектот „The Steak – Cook It Right“, во кој беше креативен директор и продуцент. Во текот на истата година, тој учествувал на церемонијата на доделување на наградите Еми, каде што доделил награди во неколку категории, што било и негово прво телевизиско појавување како водител во Соединетите Држави каде се појавил заедно со пејачката [[:en:en:Rissi Palmer|Риси Палмер]], со која бил водител на дел од програмата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.1720entertainment.com/site.php?em2661=167229_-1__0_~0_-1_12_2008_0_0&content=news|title=Rissi At the Emmys|year=2007|publisher=1720 Entertainment|accessdate=2009-03-01}}</ref> Исто така е и добитник на 13 награди на [[Telly|Телли]], кои се доделуваат во САД за филмски и видео дела, 6 американски награди за веб-интерактивна продукција, 4 награди WebAward<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.webaward.org/winner.asp?eid=4334|title=Winner! Web Marketing Association's WebAwards|year=2008|publisher=The Web Marketing Association|accessdate=2009-03-01}}</ref> и 4 награди за Internet Advertising Awards<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.webaward.org/iac/winner.asp?eid=6059|title=2008 Outstanding achievement in Internet Advertising|year=2008|publisher=IAC The Web Marketing Association|archive-url=https://web.archive.org/web/20090203153949/http://www.webaward.org/iac/winner.asp?eid=6059|archive-date=3. veljače 2009.|accessdate=2009-03-01}}</ref> кои биле доделувани од американската организација Веб Маркетинг Асоцијација. == Интересни факти == Грубиќ држел предавања на конференции и семинари во Хрватска и во странство од областа на медиумската и маркетингската конвергенција, а меѓу нив, се издвојува Хрватскиот рекламен фестивал – [[FESTO|ФЕСТО]] 2006<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huoj.hr/Default.aspx?art=797&sec=179|title=14. FESTO - Opatija 19.-21. listopada 2006.|year=2006|publisher=HUOJ|archive-url=https://web.archive.org/web/20070717123909/http://www.huoj.hr/Default.aspx?art=797&sec=179|archive-date=17. srpnja 2007.|accessdate=2009-02-27}}</ref>, каде што одржал предавање на тема „Конвергенција, [[Медиум|медиуми]] и [[маркетинг]] (успешно брендирање со нови технологии)“. Тој исто така учествувал на NAB Show ([[National Association of Broadcasters|Национална асоцијација на радиодифузери]]) во 2008 година во [[Лас Вегас]] (Невада, САД), каде што презентирал алатки за дигитална кинематографија и постпродукција на штандот [[Sony|на Sony]]. Од 2012 година, тој активно промовирал обновливи извори на енергија, особено сончева енергија и електрични автомобили.<ref> {{Наведена мрежна страница|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/236352/u-zadar-stigli-automobili-na-elektricni-pogon-za-220-kilometara-voznje-potroseno-dva-eura-struje|title=Slobodna Dalmacija, U Zadar stigli automobili na električni pogon|year=2014|work=Slobodna Dalmacija}}</ref> Воедно е и член на неколку професионални и авторски организации, вклучувајќи ја [[Američka nacionalna akademija za televizijske znanosti i umjetnosti (NATAS)|Американската Национална академија за телевизиски уметности и науки (NATAS)]], [[Američko društvo skladatelja, autora i publicista (ASCAP)|Американското друштво на композитори, автори и публицисти]] (ASCAP) и [[Hrvatsko društvo skladatelja|Хрватското друштво на композитори]] (HDS). == Хуманитарна работа == Тој бил активно вклучен во хуманитарна работа, а една од неговите први хуманитарни акции била во [[1993|1993 година]], кога собрал храна и предмети за домаќинството од донации од хотели во [[Лондон]] и ги испратил со авион [[Луфтханза|на „Луфтханза“]] до хрватскиот [[Црвен крст и Црвена полумесечина|Црвен крст]] во неговиот роден град [[Сисак]]. == Филмографија == * ''[[Change to Spare|Промена во резервна]]''<ref> {{Наведена мрежна страница|url=https://variety.com/2012/film/awards/in-case-you-missed-ems-pga-pga-edition-34545/|title=VARIETY, In case you missed ’ems: PGA-PGA edition,|year=2014|work=VARIETY}} </ref> ([[2012]]) * ''[[Counter Play|Контра игра]]'' ([[2012]]) * ''[[The Parting Shot|Прошталниот удар]]''<ref> {{Наведена мрежна страница|url=http://www.vecernji.hr/film/dvojica-hrvata-u-finalu-izbora-za-najbolji-film-americke-udruge-producenata-960639|title=Večernji List, Dvojica Hrvata u finalu izbora za najbolji film Američke udruge producenata|year=2014|work=Večernji List}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.producersguild.org/blogpost/923036/193485/Semi-Finalists-Announced-for-Make-Your-Mark-Competition|title=Producers Guild of America, Semi-Finalists Announced for Make Your Mark Competition|year=2014|work=PGA}} </ref>([[2014]]) * ''[[Fit to Be Tied|Способни за врзување]]'' ([[2014]]) * [[Final Stop|''Последна станица'']] ([[2015]]) * ''Осамен'' ([[2025]]) == Дискографија == * „Те сакам“ – сингл ([[1994]]) * „Гибај“ – сингл ([[1996]]) * „Не можам без тебе“ – песна за Хрватската радиотелевизија ([[2001]]) * „Само љубов“ ([[2002]]) * „Не можам да живеам без тебе“ – Макси ([[2003]]) * „Сè што имам“ – Макси ([[2004]]) * „Ми требаш вечерва“ – Макси ([[2005]]) == Надворешни врски == * [http://www.artonixstudios.com/ Артоникс Студиос] * [http://www.bobbygproductions.com/ Боби Г. Продакшнс] * [http://www.bobbyg.com/ Боби Г. Музика] * [https://web.archive.org/web/20170930035726/https://www.provideocoalition.com/bobbygrubic/ Професионален блог] * [[imdbname:4289183|Боби Бошко Грубиќ]] во Интернет базата на филмови == Литература == # [[Elia Patricia Pekica|Елија Патриша Пекица]] : [http://www.znanje.hr/varia ''По патот на Диоген''] <span>6 јуни 2011 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span>, 2010 година. # Ѓурѓа Зорко, Јасминка Јагачиќ-Бориќ: ''[[Sisački biografski leksikon|Сисачки биографски лексикон]] ,'' 2006 г. # Матица Хрватска – Сисак: Ријеч, 1999 г. # EPOHA, „Нови успеси“, бр. 84, март 2008 година. # EPOHA, „Креативноста не познава граници“, бр. 76, јули 2007 година. # ЕПОХА, „Трето еми на Грубиќ“, кн. VII, бр.75, јуни 2007 г. # EPOHA, „Од хипнотичко брендирање до награди за најдобрите“, бр. 66, септември 2006 година. == Извори == <templatestyles src="Izvori/styles.css" />{{Наводи|30em}} * ГЛАС СЛАВОНИЈЕ, Боу против Плектрум претстава „Кит Блуз“, 13.1.2017., [http://www.glas-slavonije.hr/322292/9/Bow-vs-Plectrum-sviraju-Kit-Blues] * DELO, списание Goodlife Lifestyle, американски филм со колективен производ, бр. 29, 15.6.2015 [https://issuu.com/goodliferevija/docs/gl29-low_res-1/16] * MTSU NEWS, Боби Бошко Грубиќ и Роберт Роулс, 28.1.2015., [https://mtsunews.com/class-notes-3/] * НОВИ ЛИСТ, Грубиќ и Чупин во финалето на натпреварот за најдобар краток филм на PGA, 13.9.2014., [https://web.archive.org/web/20170930040250/http://hr.b2.mk/news/?newsid=rre] * Вечерњи лист, Двајца Хрвати во финалето на натпреварот за најдобар филм на Здружението на продуценти на Америка, 12.09.2014., [http://www.vecernji.hr/film/dvojica-hrvata-u-finalu-izbora-za-najbolji-film-americke-udruge-producenata-960639] * Слободна Далмација, Хрватите во финалето на натпреварот за најдобар филм на Здружението на продуценти на Америка, 12.09.2014, [http://slobodnadalmacija.hr/scena/kultura/clanak/id/246392/bosko-grubic-i-neb-chupin-hrvati-u-finalu-izbora-za-najbolji-film-americke-udruge-producenata] * Здружението на продуценти на Америка, објавени полуфиналистите за натпреварот „Остави свој белег“, 1 август 2014 година, [http://www.producersguild.org/blogpost/923036/193485/Semi-Finalists-Announced-for-Make-Your-Mark-Competition] * Слободна Далмација, Електричните автомобили пристигнуваат во Задар, 30.05.2014, [http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/236352/u-zadar-stigli-automobili-na-elektricni-pogon-za-220-kilometara-voznje-potroseno-dva-eura-struje] * РАЗНОВРСНОСТ, во случај да сте ги пропуштиле: PGA-PGA издание, 21.10.2012, [https://variety.com/2012/film/awards/in-case-you-missed-ems-pga-pga-edition-34545/] * ХРТ, ЗАПИСНИК од 76-та седница на Програмскиот совет на ХРТ, 11.02.2010 година, [http://www.hrt.hr/uploads/media/Zapisnik_sa_76_sjednice_Programskog_vijeca.pdf] <span>5 септември 2014 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> . * Вечерњи лист, Првите осум кандидати ги бранеа своите програми пред Советот на ХРТ, 03.02.2010., [http://www.vecernji.hr/vijesti/prvih-osam-kandidata-branilo-svoje-programe-pred-vijecem-hrt-a-clanak-91500] . * ХРТ, Претставени кандидатите за директор на ХРТ, 03.02.2010, [http://www.hrt.hr/index.php?id=ispis&tx_ttnews%5Btt_news%5D=61666&cHash=e1adebbdb1] [ неактивна врска ] . * Слободна Далмација, млад филмски режисер од Сисак во Америка постигнува успех по успех, 27.03.2008., [https://www.slobodnadalmacija.hr/Spektakli/tabid/79/articleType/ArticleView/articleId/2060/Default.aspx] . * Хрватска фондација за наследство, Нови успеси на продуцентот Бошко Грубиќ, 27.03.2008, [https://web.archive.org/web/20110929143435/http://www.matis.hr/vijesti.php?id=1500] . * Јутарњи лист, Боби Г им ја носи на Хрватите третата награда Еми, 29.06.2007., [http://www.jutarnji.hr/clanak/art-2007,6,29,grubic_emmy,80324.jl] <span>17 февруари 2013 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> . * ХНД, Американец од Сисак со две награди „Еми“ сака да биде директор на ХРТ, 14.04.2007., [https://web.archive.org/web/20110721101100/http://www.hnd.hr/hr/arhiva/show/61416/] . * Вјесник, Годишен обрт на огласувачите 4,5 милијарди куни, 20.09.2006., [http://www.vjesnik.com/html/2006/10/20/ClanakTx.asp?r=unu&c=10] <span>2024 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> . * ХУОЈ, 14-ти ФЕСТО - Опатија 19-21 октомври 2006 година, октомври 2006 година, [http://www.huoj.hr/Default.aspx?art=797&sec=179] <span>17 јули 2007 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> * Победници и номинирани за наградите EMMY на Југоисточниот регион за 2006 година, [http://www.natassoutheast.tv/NATAS/Emmy2006Winners.html] [ неактивна врска ] . * Слободна Далмација, Инспирација - Жени, 15.7.2002, [http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20020715/stella01.asp] . * HDS/ZAMP, [https://web.archive.org/web/20110721103154/http://www.zamp.hr/aid/sadrzaj/sAutor.htm?CODE=153767102] . {{GLAVNIRASPORED:Grubić, Boško}} [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Хрватски композитори]] [[Категорија:Хрватски пејачи]] [[Категорија:Хрватски филмски продуценти]] dvfpmlsp2pt4rg1juygqtyz7l591ijj 5562803 5562787 2026-05-24T09:33:53Z IvanKonev123 98191 5562803 wikitext text/x-wiki {{Infobox person | name = Бошко Грубиќ | image = BobbyGrubic002.jpg | caption = Боби Грубиќ на доделувањето на наградите „Југоисточна Еми“ во 2007 година | birth_name = Boško Grubić | other_names = Bobby B. Grubic, Bobby G. | birth_date = {{birth date and age|mf=yes|1972|01|08}} | birth_place = [[Sisak]], [[Socialist Republic of Croatia|SR Croatia]], [[Socialist Federal Republic of Yugoslavia|SFR Yugoslavia]] | years_active = 1989–present | occupation = {{hlist|Режисер|продуцент|сценарист|продуцент|кантавтор|претприемач}} | website = {{URL|www.artonixstudios.com}}<br />{{URL|www.bobbyg.com}} | awards = 1999, 2006, 2007 [[National Academy of Television Arts and Sciences|NATAS]] [[Emmy Award]] | module = {{Infobox musical artist | embed = yes | genre = {{hlist|[[Pop music|Pop]]|[[Rock music|rock]]|[[Dance music|dance]]}} | instrument = Vocals, keyboards | label = BGP, Cantus Records }} |native_name=Boško Grubić|native_name_lang=croatian|birth date=[[8 јануари]] [[1972]]|birth place=[[Сисак]]|residence=[[Лос Анџелес]]}} '''Бошко Грубиќ''' ([[Сисак]], [[8 јануари]] [[1972]]) – [[Хрватска|хрватски]] режисер, продуцент, пејач, композитор и трикратен добитник на наградата [[Еми (награда)|„Еми“]]. == Ран живот и образование == Бошко Грубиќ (Боби Г) бик еден од најразновидните и исклучително успешни уметници од хрватскиот регион. Роден во [[Сисак]], каде што завршил основно и средно училиште, а веќе кон крајот [[1992|на 1992 година]], се преселил во [[Лондон]], [[Обединето Кралство|Велика Британија]], а потоа во 1994 година студирал масовни комуникации во Нешвил, Тенеси, САД, од каде што известувал за филм и филмска музика за [[Radio Sisak|Радио Сисак]]. Студирал [[Масовни медиуми|масовни комуникации]] на Државниот универзитет „Мидл Тенеси“ (МТСУ) ([[Нешвил]], [[Тенеси]], [[Соединети Американски Држави|САД]]) во [[1994|1994 година]], а веќе во [[1999|1999 година]] дипломирал и ја добил титулата [[Филмски режисер|режисер]] и [[Producent|продуцент]] за продукција на музички и телевизиски програми. Во текот на втората година од студиите, бил вклучен во листата на најдобри студенти на деканот, а паралелно со образованието, почнал активно да се занимава [[Интернет|со интернет]], што подоцна кулминирало со бројни награди за интерактивни и интернет проекти и неговата работа во конвергенцијата на електронските медиуми. За време на престојот и студиите во Нешвил, тој ја основал првата хрватска ''онлајн'' музичка продавница, CroDance Power CD Shop (1997-2000), а со Иван Михаљевиќ (студент од [[Јејл|Универзитетот Јеил]], [[Соединети Американски Држави|САД]] ), а [[1997|во 1997 година]] го основал првото здружение на хрватски студенти во САД надвор од нивната татковина и првиот хрватски студентски [[Семрежен портал|веб-портал]] . == Новинарството и сцената == Бошко Грубиќ првпат се појавил на хрватската музичка сцена во раните 90 години на 20век. Неговите песни „Желим те“ и „Гибај“ биле вклучени во неколку музички компилации од [[Загреб|загрепската]] издавачка куќа [[ZG ZOE MUSIC]], а подоцна се појавиле на неговиот деби албум „Само љубав“, снимен во Загреб и издаден кон крајот [[2002|на 2002 година]] од [[Cantus Records]]. Првпат се појави на хрватското радио [[1992|во 1992 година]] на [[Radio Siska|Радио Сисак]] со песната „Желим те“, која подоцна била вклучена во албумот „Само љубав“, а своето американско радио деби го имал [[1997|во 1997 година]] на програмата на радио станицата [[Y107]] во Нешвил (Тенеси, САД) со песната „Те сакам“, која била објавена во Хрватска под наслов „Желим те“. На [[Hrvatski radijski festival|Хрватскиот радио фестивал]] (ХРФ) во [[2002|2002 година]], тој ја извел песната „Не може без тебе“, која постигнала значаен успех на радио листите низ цела Хрватска. Во тоа време соработувал со музичкиот менаџер [[Zoran Škugor|Зоран Шкугора]] и групата КАРМА, особено со членовите [[Josip Miani|Јосип Миани]] (Пипи) и [[Nenad Čirjak|Ненад Ќирјак]] (Диџеј Нено), што резултирало со песните „Не може без тебе“ и „Требаш ми ночас“, кои биле објавени на неколку домашни и меѓународни компилации ''за денс'' музика. Првото емитување на неговата песна на Боби Џи на американската национална телевизија било во [[2006|2006 година]] во [["Today Show"|емисијата „Today Show“]] на [[NBC]] [[Matt Lauer|со Мет Лауер]], емитувана во живо од [[Дубровник]], каде што неговата песна „I Can't Do Without You“<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ascap.com/ace/search.cfm?requesttimeout=300&mode=results&searchstr=441039494&search_in=i&search_type=exact&search_det=t,s,w,p,b,v&results_pp=30&start=1 ASCAP|title=Database of Writers/Performers|year=2002|publisher=The American Society of Composers, Authors and Publishers|archive-url=https://web.archive.org/web/20110523103213/http://www.ascap.com/ace/search.cfm?requesttimeout=300&mode=results&searchstr=441039494&search_in=i&search_type=exact&search_det=t,s,w,p,b,v&results_pp=30&start=1|archive-date=23. svibnja 2011.|accessdate=2009-02-27}}</ref> од албумот „Samo ljubav“ била искористена како музика во позадина за сегментот во живо „Каде во светот е Мет Лауер?“ За време на престојот во САД, Грубиќ известувал од [[Атланта]] ([[Џорџија]], [[Соединети Американски Држави|САД]]) во [[2001|2001 година]] како дописник [[Obiteljski radio|за Обитељски радио]], а веќе во 2002 година учествувал во програмата [[Zlatko Turkalj|на Златко Туркаљ]], во која зборувал за последиците од израелскиот напад врз [[Светски трговски центар|Светскиот трговски центар]] во [[Њујорк (појаснување)|Њујорк]] и настаните во светот на музиката. Во текот на 2001 година, тој исто така направил интервју со хрватскиот кошаркар [[Тони Кукоч]], тогашен играч на [[Atlanta Hawks|Атланта Хокс]], за радио емисијата [[Kreativna Blokada|„Креативна блокада“]] на Обитељски радио (денешна [[Antena Zagreb|Антена Загреб]]). == Кариера на режисер-продуцент == Од 2000 до 2006 година, живеел и работел во [[Атланта]], [[Соединети Американски Држави|САД]], каде што работел во интегриран маркетинг, режирајќи и продуцирајќи телевизиски реклами, за кои освоил голем број награди. Во средината [[2006|на 2006 година]], се вратил во Хрватска, каде што работел од [[Загреб]] до крајот [[2007|на 2007 година]] и во тој период, режирал неколку реклами за производите на фармацевтската компанија [[Belupo|Белупо]], со [[Копривница|седиште во Копривница]], емитувани на хрватските телевизиски програми во текот на 2007 година, со музичка подлога на песната „Само оздрави ми ти“ [[Златан Стипишиќ|од Златан Стипишиќ Џибони]]. На крајот [[2007|на 2007 година]], се преселил во [[Лос Анџелес]] ([[Калифорнија]], [[Соединети Американски Држави|САД]]), каде што ја започнал својата кариера во филмската индустрија и професионално се фокусирал на [[Холивуд]]. По враќањето во [[Соединети Американски Држави|САД]], работел на својот прв филмски проект, „Индијана Џонс - Кралството на кристалниот череп“ во режија на [[Стивен Спилберг]], како дел од групата ''„Единица 2“'' која снимала снимки за специјални ефекти во [[Universal Studios Hollywood|студијата на „Универзал“]] во Лос Анџелес. Во февруари 2008 година, тој потпишал договор со American International Group, Inc. ([[AIG]]) која била водечка глобална корпорација за финансии, осигурување и управување со средства, во [[Лос Анџелес]], каде што станал извршен продуцент за сите телевизиски реклами за англискиот и шпанскиот јазик на регионите [[Северна Америка|на Северна Америка]], поточно за групите за осигурување на автомобили во рамките на AIG. Во овој период, тој соработувал со британскиот режисер [[Simon Cole|Сајмон Кол]] и американскиот директор на фотографија [[Bill Pope|Бил Поуп]], познат по својата работа на трилогијата [[The Matrix (filmska trilogija)|„Матрикс“]] и филмот [[Човек-пајак|„Спајдермен“]] . == Награди == Грубиќ е првиот хрватски режисер и продуцент кој ја освоил најпрестижната американска телевизиска награда, [[Еми (награда)|Еми]], за достигнувања во областа на телевизиската продукција која ја доделува [[The National Academy Of Television Arts & Sciences (NATAS)|Американската национална академија за телевизиски уметности и науки (НАТАС)]] . Тој ја освоил својата прва награда [[Еми (награда)|„Еми“]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://frank.mtsu.edu/~proffice/Record/Rec_v07/rec0718/body.html#anchor3879090|title=Recording Industry student wins Emmy for 30-second commercial|year=1999|publisher=The Record, Vol. 7, No. 18, MTSU|accessdate=2009-02-27}}</ref> во [[1999|1999 година]] за режирање и продуцирање на телевизиска реклама што ја продуцирал како студент по масовни комуникации. Наградата му била доделена во [[Opryland|„Оприленд“]] во ([[Нешвил]], [[Соединети Американски Држави|САД]]) на церемонијата на огранокот на „Еми“ на Среднојужниот сојуз на НАТАС. Тој освоил втора [[Еми (награда)|Еми награда]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.natassoutheast.tv/NATAS/Emmy2006Winners.html|title=2006 Southeast Regional Emmy Awards Winners and Nominees|year=2006|publisher=National Academy of Television Arts and Sciences|accessdate=2009-02-27}}</ref> во [[2006|2006 година]] како креативен директор и продуцент на реклама насловена како „Јајцето – Сварете го правилно“. Неговата наградувана реклама се натпреваруваше во финалето на огранокот на Еми на NATAS Southeast во конкуренција со проекти од големи американски продуцентски компании, вклучувајќи ја и [[:en:en:Turner South|Turner South]]. Неговата трета [[Еми (награда)|Еми награда]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.epoha.net/75/edvin_jurin_75.htm|title=Treći Grubićev Emmy|year=2007|publisher=EPOHA|accessdate=2009-03-01}}</ref> му била доделена [[2007|во 2007 година]] на церемонијата на Југоисточниот огранок на НАТАС Еми<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.natassoutheast.tv/NATAS/NewDesign/2007_EMMY_Noms_Winners.pdf|title=2007 Southeast Regional Emmy Awards Winners and Nominees|year=2007|publisher=National Academy of Television Arts and Sciences|format=pdf|accessdate=2009-02-27}}</ref>, за регионот што вклучува пет американски држави: [[Алабама]], [[Џорџија]], [[Мисисипи]], [[Јужна Каролина]] и [[Северна Каролина]], а како и претходната година, тој ја освоил наградата во категоријата најдобра телевизиска реклама, за проектот „The Steak – Cook It Right“, во кој беше креативен директор и продуцент. Во текот на истата година, тој учествувал на церемонијата на доделување на наградите Еми, каде што доделил награди во неколку категории, што било и негово прво телевизиско појавување како водител во Соединетите Држави каде се појавил заедно со пејачката [[:en:en:Rissi Palmer|Риси Палмер]], со која бил водител на дел од програмата.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.1720entertainment.com/site.php?em2661=167229_-1__0_~0_-1_12_2008_0_0&content=news|title=Rissi At the Emmys|year=2007|publisher=1720 Entertainment|accessdate=2009-03-01}}</ref> Исто така е и добитник на 13 награди на [[Telly|Телли]], кои се доделуваат во САД за филмски и видео дела, 6 американски награди за веб-интерактивна продукција, 4 награди WebAward<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.webaward.org/winner.asp?eid=4334|title=Winner! Web Marketing Association's WebAwards|year=2008|publisher=The Web Marketing Association|accessdate=2009-03-01}}</ref> и 4 награди за Internet Advertising Awards<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.webaward.org/iac/winner.asp?eid=6059|title=2008 Outstanding achievement in Internet Advertising|year=2008|publisher=IAC The Web Marketing Association|archive-url=https://web.archive.org/web/20090203153949/http://www.webaward.org/iac/winner.asp?eid=6059|archive-date=3. veljače 2009.|accessdate=2009-03-01}}</ref> кои биле доделувани од американската организација Веб Маркетинг Асоцијација. == Интересни факти == Грубиќ држел предавања на конференции и семинари во Хрватска и во странство од областа на медиумската и маркетингската конвергенција, а меѓу нив, се издвојува Хрватскиот рекламен фестивал – [[FESTO|ФЕСТО]] 2006<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.huoj.hr/Default.aspx?art=797&sec=179|title=14. FESTO - Opatija 19.-21. listopada 2006.|year=2006|publisher=HUOJ|archive-url=https://web.archive.org/web/20070717123909/http://www.huoj.hr/Default.aspx?art=797&sec=179|archive-date=17. srpnja 2007.|accessdate=2009-02-27}}</ref>, каде што одржал предавање на тема „Конвергенција, [[Медиум|медиуми]] и [[маркетинг]] (успешно брендирање со нови технологии)“. Тој исто така учествувал на NAB Show ([[National Association of Broadcasters|Национална асоцијација на радиодифузери]]) во 2008 година во [[Лас Вегас]] (Невада, САД), каде што презентирал алатки за дигитална кинематографија и постпродукција на штандот [[Sony|на Sony]]. Од 2012 година, тој активно промовирал обновливи извори на енергија, особено сончева енергија и електрични автомобили.<ref> {{Наведена мрежна страница|url=http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/236352/u-zadar-stigli-automobili-na-elektricni-pogon-za-220-kilometara-voznje-potroseno-dva-eura-struje|title=Slobodna Dalmacija, U Zadar stigli automobili na električni pogon|year=2014|work=Slobodna Dalmacija}}</ref> Воедно е и член на неколку професионални и авторски организации, вклучувајќи ја [[Američka nacionalna akademija za televizijske znanosti i umjetnosti (NATAS)|Американската Национална академија за телевизиски уметности и науки (NATAS)]], [[Američko društvo skladatelja, autora i publicista (ASCAP)|Американското друштво на композитори, автори и публицисти]] (ASCAP) и [[Hrvatsko društvo skladatelja|Хрватското друштво на композитори]] (HDS). == Хуманитарна работа == Тој бил активно вклучен во хуманитарна работа, а една од неговите први хуманитарни акции била во [[1993|1993 година]], кога собрал храна и предмети за домаќинството од донации од хотели во [[Лондон]] и ги испратил со авион [[Луфтханза|на „Луфтханза“]] до хрватскиот [[Црвен крст и Црвена полумесечина|Црвен крст]] во неговиот роден град [[Сисак]]. == Филмографија == * ''[[Change to Spare|Промена во резервна]]''<ref> {{Наведена мрежна страница|url=https://variety.com/2012/film/awards/in-case-you-missed-ems-pga-pga-edition-34545/|title=VARIETY, In case you missed ’ems: PGA-PGA edition,|year=2014|work=VARIETY}} </ref> ([[2012]]) * ''[[Counter Play|Контра игра]]'' ([[2012]]) * ''[[The Parting Shot|Прошталниот удар]]''<ref> {{Наведена мрежна страница|url=http://www.vecernji.hr/film/dvojica-hrvata-u-finalu-izbora-za-najbolji-film-americke-udruge-producenata-960639|title=Večernji List, Dvojica Hrvata u finalu izbora za najbolji film Američke udruge producenata|year=2014|work=Večernji List}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.producersguild.org/blogpost/923036/193485/Semi-Finalists-Announced-for-Make-Your-Mark-Competition|title=Producers Guild of America, Semi-Finalists Announced for Make Your Mark Competition|year=2014|work=PGA}} </ref>([[2014]]) * ''[[Fit to Be Tied|Способни за врзување]]'' ([[2014]]) * [[Final Stop|''Последна станица'']] ([[2015]]) * ''Осамен'' ([[2025]]) == Дискографија == * „Те сакам“ – сингл ([[1994]]) * „Гибај“ – сингл ([[1996]]) * „Не можам без тебе“ – песна за Хрватската радиотелевизија ([[2001]]) * „Само љубов“ ([[2002]]) * „Не можам да живеам без тебе“ – Макси ([[2003]]) * „Сè што имам“ – Макси ([[2004]]) * „Ми требаш вечерва“ – Макси ([[2005]]) == Надворешни врски == * [http://www.artonixstudios.com/ Артоникс Студиос] * [http://www.bobbygproductions.com/ Боби Г. Продакшнс] * [http://www.bobbyg.com/ Боби Г. Музика] * [https://web.archive.org/web/20170930035726/https://www.provideocoalition.com/bobbygrubic/ Професионален блог] * [[imdbname:4289183|Боби Бошко Грубиќ]] во Интернет базата на филмови == Литература == # [[Elia Patricia Pekica|Елија Патриша Пекица]] : [http://www.znanje.hr/varia ''По патот на Диоген''] <span>6 јуни 2011 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span>, 2010 година. # Ѓурѓа Зорко, Јасминка Јагачиќ-Бориќ: ''[[Sisački biografski leksikon|Сисачки биографски лексикон]] ,'' 2006 г. # Матица Хрватска – Сисак: Ријеч, 1999 г. # EPOHA, „Нови успеси“, бр. 84, март 2008 година. # EPOHA, „Креативноста не познава граници“, бр. 76, јули 2007 година. # ЕПОХА, „Трето еми на Грубиќ“, кн. VII, бр.75, јуни 2007 г. # EPOHA, „Од хипнотичко брендирање до награди за најдобрите“, бр. 66, септември 2006 година. == Извори == <templatestyles src="Izvori/styles.css" />{{Наводи|30em}} * ГЛАС СЛАВОНИЈЕ, Боу против Плектрум претстава „Кит Блуз“, 13.1.2017., [http://www.glas-slavonije.hr/322292/9/Bow-vs-Plectrum-sviraju-Kit-Blues] * DELO, списание Goodlife Lifestyle, американски филм со колективен производ, бр. 29, 15.6.2015 [https://issuu.com/goodliferevija/docs/gl29-low_res-1/16] * MTSU NEWS, Боби Бошко Грубиќ и Роберт Роулс, 28.1.2015., [https://mtsunews.com/class-notes-3/] * НОВИ ЛИСТ, Грубиќ и Чупин во финалето на натпреварот за најдобар краток филм на PGA, 13.9.2014., [https://web.archive.org/web/20170930040250/http://hr.b2.mk/news/?newsid=rre] * Вечерњи лист, Двајца Хрвати во финалето на натпреварот за најдобар филм на Здружението на продуценти на Америка, 12.09.2014., [http://www.vecernji.hr/film/dvojica-hrvata-u-finalu-izbora-za-najbolji-film-americke-udruge-producenata-960639] * Слободна Далмација, Хрватите во финалето на натпреварот за најдобар филм на Здружението на продуценти на Америка, 12.09.2014, [http://slobodnadalmacija.hr/scena/kultura/clanak/id/246392/bosko-grubic-i-neb-chupin-hrvati-u-finalu-izbora-za-najbolji-film-americke-udruge-producenata] * Здружението на продуценти на Америка, објавени полуфиналистите за натпреварот „Остави свој белег“, 1 август 2014 година, [http://www.producersguild.org/blogpost/923036/193485/Semi-Finalists-Announced-for-Make-Your-Mark-Competition] * Слободна Далмација, Електричните автомобили пристигнуваат во Задар, 30.05.2014, [http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/236352/u-zadar-stigli-automobili-na-elektricni-pogon-za-220-kilometara-voznje-potroseno-dva-eura-struje] * РАЗНОВРСНОСТ, во случај да сте ги пропуштиле: PGA-PGA издание, 21.10.2012, [https://variety.com/2012/film/awards/in-case-you-missed-ems-pga-pga-edition-34545/] * ХРТ, ЗАПИСНИК од 76-та седница на Програмскиот совет на ХРТ, 11.02.2010 година, [http://www.hrt.hr/uploads/media/Zapisnik_sa_76_sjednice_Programskog_vijeca.pdf] <span>5 септември 2014 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> . * Вечерњи лист, Првите осум кандидати ги бранеа своите програми пред Советот на ХРТ, 03.02.2010., [http://www.vecernji.hr/vijesti/prvih-osam-kandidata-branilo-svoje-programe-pred-vijecem-hrt-a-clanak-91500] . * ХРТ, Претставени кандидатите за директор на ХРТ, 03.02.2010, [http://www.hrt.hr/index.php?id=ispis&tx_ttnews%5Btt_news%5D=61666&cHash=e1adebbdb1] [ неактивна врска ] . * Слободна Далмација, млад филмски режисер од Сисак во Америка постигнува успех по успех, 27.03.2008., [https://www.slobodnadalmacija.hr/Spektakli/tabid/79/articleType/ArticleView/articleId/2060/Default.aspx] . * Хрватска фондација за наследство, Нови успеси на продуцентот Бошко Грубиќ, 27.03.2008, [https://web.archive.org/web/20110929143435/http://www.matis.hr/vijesti.php?id=1500] . * Јутарњи лист, Боби Г им ја носи на Хрватите третата награда Еми, 29.06.2007., [http://www.jutarnji.hr/clanak/art-2007,6,29,grubic_emmy,80324.jl] <span>17 февруари 2013 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> . * ХНД, Американец од Сисак со две награди „Еми“ сака да биде директор на ХРТ, 14.04.2007., [https://web.archive.org/web/20110721101100/http://www.hnd.hr/hr/arhiva/show/61416/] . * Вјесник, Годишен обрт на огласувачите 4,5 милијарди куни, 20.09.2006., [http://www.vjesnik.com/html/2006/10/20/ClanakTx.asp?r=unu&c=10] <span>2024 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> . * ХУОЈ, 14-ти ФЕСТО - Опатија 19-21 октомври 2006 година, октомври 2006 година, [http://www.huoj.hr/Default.aspx?art=797&sec=179] <span>17 јули 2007 година (</span> [[Wayback Machine]] <span>)</span> * Победници и номинирани за наградите EMMY на Југоисточниот регион за 2006 година, [http://www.natassoutheast.tv/NATAS/Emmy2006Winners.html] [ неактивна врска ] . * Слободна Далмација, Инспирација - Жени, 15.7.2002, [http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20020715/stella01.asp] . * HDS/ZAMP, [https://web.archive.org/web/20110721103154/http://www.zamp.hr/aid/sadrzaj/sAutor.htm?CODE=153767102] . {{GLAVNIRASPORED:Grubić, Boško}} [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Хрватски композитори]] [[Категорија:Хрватски пејачи]] [[Категорија:Хрватски филмски продуценти]] r5v7tc8uwy2ruwohr50wqt3dd4nlbjp Одисеја (филм од 2026) 0 1395649 5562789 2026-05-24T09:13:30Z Andrew012p 85224 Создадена страница со: {{Инфокутија Филм | image = The Odyssey (2026 film) poster.jpg | alt = Филмски постер што го прикажува Одисеј (Мет Дејмон) во борбена поза, со Тројанскиот коњ зад него, обвиен во пепел и чад. | caption = Плакатот на филмот | director = [[Кристофер Нолан]] | writer = Кристофер Нолан | based_on = „[... 5562789 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | image = The Odyssey (2026 film) poster.jpg | alt = Филмски постер што го прикажува Одисеј (Мет Дејмон) во борбена поза, со Тројанскиот коњ зад него, обвиен во пепел и чад. | caption = Плакатот на филмот | director = [[Кристофер Нолан]] | writer = Кристофер Нолан | based_on = „[[Одисеја]]“ од [[Хомер]] | producer = {{Plainlist| * [[Ема Томас]] * Кристофер Нолан }} | starring = {{Plainlist|* [[Мет Дејмон]] * [[Том Холанд]] * [[Ен Хатавеј]] * [[Роберт Патинсон]] * [[Лупита Нионго]] * [[Зендеја]] * [[Шарлиз Терон]] }} | cinematography = [[Хојте ван Хојтема]] | editing = [[Џенифер Лејм]] | music = [[Лудвиг Јорансон]] | studio = {{Plainlist|* [[Universal Pictures]] * [[Syncopy Inc.|Syncopy]] }} | distributor = Universal Pictures | released = 17 јули 2026 г. (САД)<br>16 јули 2026 г. (Македонија) | runtime = | country = {{Plainlist| * {{знаме|ОК}} * {{САД}} }} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 250 милиони долари<ref name="TeaserLeakTHR" /> | gross = }} '''''Одисеја''''' ({{Langx|en|The Odyssey}}) — претстоен [[Епски филм|епски]] [[Фантастичен филм|фантастичен]] [[Акција (жанр)|акционен филм]] во сценарио и режија на [[Кристофер Нолан]], заснован на [[Одисеја|истоимениот еп]] на [[Хомер]]. Улогата на [[Одисеј]] — кралот на [[Итака]] што тргнува на долго и опасно патување кон дома по завршувањето на [[Тројанска војна|Тројанската војна]] — ја толкува [[Мет Дејмон]]. Во филмот играат и [[Том Холанд]], [[Ен Хатавеј]], [[Роберт Патинсон]], [[Лупита Нионго]], [[Зендеја]], [[Шарлиз Терон]] и други глумци. Нолан и неговата сопруга [[Ема Томас]] го произвеле филмот преку нивната компанија [[Syncopy Films|Syncopy]]. ''Одисеја'' е втор проект на Нолан снимен под покровителство на студиото [[Universal Pictures]], по филмот [[Опенхајмер (филм)|''Опенхајмер'']] (2023). Нолан почнал да го пишува сценариото во март 2024 г., а проектот го претставил пред студиото во октомври. Набргу потоа започнал процесот на кастинг, а во февруари 2025 г. било потврдено дека Дејмон ќе ја игра главната улога. Снимањето се одвивало од февруари до август 2025 г. во повеќе земји, вклучувајќи ги Мароко, Грција, [[Италија]], Шкотска, [[Исланд]] и Западна Сахара. Со буџет од 250 милиони долари, ''Одисеја'' станал најскапиот филм во кариерата на Нолан и негов прв проект целосно снимен со камери [[IMAX]] на филмска лента од 70 мм. Филмот ќе биде премиерно прикажан во американските кина на 17 јули 2026 г., а во македонските на 16 јули истата година. == Содржина == Деталите за содржината се чуваат во тајност,<ref>{{Cite web |last=Аксенов |first=Михаил |date=2025-08-11 |title=Фильм «Одиссея», 2026 год: что известно об эпической адаптации античной поэмы от Кристофера Нолана |url=https://lenta.ru/articles/2025/08/11/odisseya-nolana/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20251112075207/https://lenta.ru/articles/2025/08/11/odisseya-nolana/ |archive-date=2025-11-12 |access-date=2025-11-11 |website=[[Lenta.ru]] |lang=ru}}</ref> но познато е дека книжевната основа на филмот е [[Одисеја|истоимениот еп]] на [[Хомер]]. Според неговата содржина, [[Одисеј]], кралот на [[Стара Грција|старогрчкиот]] остров [[Итака]], патува кон својата татковина по крајот на [[Тројанска војна|Тројанската војна]]. На своето долго и опасно патување тој се среќава со митски ликови како киклопот [[Полифем]], сирените и божицата [[Кирка]], додека дома го чека неговата сопруга — кралицата [[Пенелопа (митологија)|Пенелопа]].<ref name="TheOdysseyAnnounceDeadline" /> == Улоги == {| class="wikitable" |- ! Глумец !! Улога |- | [[Мет Дејмон]] || [[Одисеј]], крал на островот [[Итака]]<ref name="DamonOdysseusFirstLook" /> |- | [[Том Холанд]] || [[Телемах]], син на Одисеј, кој се обидува да го најде<ref name="TeaserTrailer" /><ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|55}} |- | [[Ен Хатавеј]] || [[Пенелопа]], сопруга на Одисеј, која во негово отсуство ги одбива потенцијалните [[Сложувачи на Пенелопа|заводници]]<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Роберт Патинсон]] || [[Антиној (син на Евпит)|Антиној]], еден од заводниците на Пенелопа<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Зендеја]] || [[Атина (митологија)|Атина]], божица на мудроста, воената стратегија и занаетите, која му помага на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|50}} |- | [[Шарлиз Терон]] || [[Калипсо (митологија)|Калипсо]]<ref name="TheronRoleUpdate"/><ref name="TheronJun2025" /> |- | [[Џон Бернтал]] || [[Менелај]], крал на [[Спарта]]<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|50}} |- | [[Бени Сафди]] || [[Агамемнон]], крал на [[Микена]]<ref name="PrologueCommentaryTelegraph" /> |- | [[Џон Легуизамо]] || [[Евмеј]], верен слуга на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|55}} |- | [[Химеш Пател]] || [[Еврилох]], десната рака на Одисеј<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Вил Јун Ли]] || еден од сопатниците на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|59}} |- | [[Мија Гот]]|| [[Меланто (ќерка на Долиј)|Меланто]], слугинка на Одисеј и Пенелопа<ref name="CharacterFirstLooks" /> |- | Џими Гонсалес || Кефеј, еден од сопатниците на Одисеј<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Бил Ирвин]] || |- | [[Елиот Пејџ]] || |- | [[Лупита Нионго]] || [[Елена Тројанска]]<ref name="TimeCoverStory" /> и [[Клитамнестра]]<ref name="TimeCoverStory" /> |- | [[Саманта Мортон]] || |- | [[Џеси Гарсија]] || |- | [[Рафи Гаврон]] || |- | [[Шајло Фернандес]] || |- | [[Кори Хокинс]] || |- | [[Ник Тарабеј]] || |- | [[Морис Компти]]|| |- | [[Мајкл Вламис]]|| |- | [[Идо Голдберг]] || |- | [[Џош Стјуарт]] || |- | [[Рајан Херст]] || |- | Ентони Молинари || |- | [[Џован Адепо]] || |- | [[Логан Маршал-Грин]] || |- | [[Џејмс Ремар]] || |- | [[Тревис Скот]] || појавување во ТВ-трејлер<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2026/film/news/the-odyssey-travis-scott-christopher-nolan-1236640716/|title=‘The Odyssey’: Travis Scott Appears in New TV Trailer for Christopher Nolan’s Epic|lang=en-US|first=Jack|last=Dunn|website=[[Variety]]|date=2026-01-26|access-date=2026-01-26}}</ref> |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.odysseymovie.com/ Матична страница] {{IMDb title}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Британски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови на Universal Pictures]] [[Категорија:Филмови на Кристофер Нолан]] [[Категорија:Филмови со Мет Дејмон]] [[Категорија:Филмови со Ен Хатавеј]] cbudgxvgc765mpkm73szlwi939y26qp 5562792 5562789 2026-05-24T09:16:12Z Andrew012p 85224 5562792 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | image = Одисеја 2026.webp | alt = Филмски плакат што го прикажува Одисеј (Мет Дејмон) во борбена поза, со Тројанскиот коњ зад него, обвиен во пепел и чад. | caption = Плакатот на филмот | director = [[Кристофер Нолан]] | writer = Кристофер Нолан | based_on = „[[Одисеја]]“ од [[Хомер]] | producer = {{Plainlist| * [[Ема Томас]] * Кристофер Нолан }} | starring = {{Plainlist|* [[Мет Дејмон]] * [[Том Холанд]] * [[Ен Хатавеј]] * [[Роберт Патинсон]] * [[Лупита Нионго]] * [[Зендеја]] * [[Шарлиз Терон]] }} | cinematography = [[Хојте ван Хојтема]] | editing = [[Џенифер Лејм]] | music = [[Лудвиг Јорансон]] | studio = {{Plainlist|* [[Universal Pictures]] * [[Syncopy Inc.|Syncopy]] }} | distributor = Universal Pictures | released = 17 јули 2026 г. (САД)<br>16 јули 2026 г. (Македонија) | runtime = | country = {{Plainlist| * {{знаме|ОК}} * {{САД}} }} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 250 милиони долари<ref name="TeaserLeakTHR" /> | gross = }} '''''Одисеја''''' ({{Langx|en|The Odyssey}}) — претстоен [[Епски филм|епски]] [[Фантастичен филм|фантастичен]] [[Акција (жанр)|акционен филм]] во сценарио и режија на [[Кристофер Нолан]], заснован на [[Одисеја|истоимениот еп]] на [[Хомер]]. Улогата на [[Одисеј]] — кралот на [[Итака]] што тргнува на долго и опасно патување кон дома по завршувањето на [[Тројанска војна|Тројанската војна]] — ја толкува [[Мет Дејмон]]. Во филмот играат и [[Том Холанд]], [[Ен Хатавеј]], [[Роберт Патинсон]], [[Лупита Нионго]], [[Зендеја]], [[Шарлиз Терон]] и други глумци. Нолан и неговата сопруга [[Ема Томас]] го произвеле филмот преку нивната компанија [[Syncopy Films|Syncopy]]. ''Одисеја'' е втор проект на Нолан снимен под покровителство на студиото [[Universal Pictures]], по филмот [[Опенхајмер (филм)|''Опенхајмер'']] (2023). Нолан почнал да го пишува сценариото во март 2024 г., а проектот го претставил пред студиото во октомври. Набргу потоа започнал процесот на кастинг, а во февруари 2025 г. било потврдено дека Дејмон ќе ја игра главната улога. Снимањето се одвивало од февруари до август 2025 г. во повеќе земји, вклучувајќи ги Мароко, Грција, [[Италија]], Шкотска, [[Исланд]] и Западна Сахара. Со буџет од 250 милиони долари, ''Одисеја'' станал најскапиот филм во кариерата на Нолан и негов прв проект целосно снимен со камери [[IMAX]] на филмска лента од 70 мм. Филмот ќе биде премиерно прикажан во американските кина на 17 јули 2026 г., а во македонските на 16 јули истата година. == Содржина == Деталите за содржината се чуваат во тајност,<ref>{{Cite web |last=Аксенов |first=Михаил |date=2025-08-11 |title=Фильм «Одиссея», 2026 год: что известно об эпической адаптации античной поэмы от Кристофера Нолана |url=https://lenta.ru/articles/2025/08/11/odisseya-nolana/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20251112075207/https://lenta.ru/articles/2025/08/11/odisseya-nolana/ |archive-date=2025-11-12 |access-date=2025-11-11 |website=[[Lenta.ru]] |lang=ru}}</ref> но познато е дека книжевната основа на филмот е [[Одисеја|истоимениот еп]] на [[Хомер]]. Според неговата содржина, [[Одисеј]], кралот на [[Стара Грција|старогрчкиот]] остров [[Итака]], патува кон својата татковина по крајот на [[Тројанска војна|Тројанската војна]]. На своето долго и опасно патување тој се среќава со митски ликови како киклопот [[Полифем]], сирените и божицата [[Кирка]], додека дома го чека неговата сопруга — кралицата [[Пенелопа (митологија)|Пенелопа]].<ref name="TheOdysseyAnnounceDeadline" /> == Улоги == {| class="wikitable" |- ! Глумец !! Улога |- | [[Мет Дејмон]] || [[Одисеј]], крал на островот [[Итака]]<ref name="DamonOdysseusFirstLook" /> |- | [[Том Холанд]] || [[Телемах]], син на Одисеј, кој се обидува да го најде<ref name="TeaserTrailer" /><ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|55}} |- | [[Ен Хатавеј]] || [[Пенелопа]], сопруга на Одисеј, која во негово отсуство ги одбива потенцијалните [[Сложувачи на Пенелопа|заводници]]<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Роберт Патинсон]] || [[Антиној (син на Евпит)|Антиној]], еден од заводниците на Пенелопа<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Зендеја]] || [[Атина (митологија)|Атина]], божица на мудроста, воената стратегија и занаетите, која му помага на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|50}} |- | [[Шарлиз Терон]] || [[Калипсо (митологија)|Калипсо]]<ref name="TheronRoleUpdate"/><ref name="TheronJun2025" /> |- | [[Џон Бернтал]] || [[Менелај]], крал на [[Спарта]]<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|50}} |- | [[Бени Сафди]] || [[Агамемнон]], крал на [[Микена]]<ref name="PrologueCommentaryTelegraph" /> |- | [[Џон Легуизамо]] || [[Евмеј]], верен слуга на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|55}} |- | [[Химеш Пател]] || [[Еврилох]], десната рака на Одисеј<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Вил Јун Ли]] || еден од сопатниците на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|59}} |- | [[Мија Гот]]|| [[Меланто (ќерка на Долиј)|Меланто]], слугинка на Одисеј и Пенелопа<ref name="CharacterFirstLooks" /> |- | Џими Гонсалес || Кефеј, еден од сопатниците на Одисеј<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Бил Ирвин]] || |- | [[Елиот Пејџ]] || |- | [[Лупита Нионго]] || [[Елена Тројанска]]<ref name="TimeCoverStory" /> и [[Клитамнестра]]<ref name="TimeCoverStory" /> |- | [[Саманта Мортон]] || |- | [[Џеси Гарсија]] || |- | [[Рафи Гаврон]] || |- | [[Шајло Фернандес]] || |- | [[Кори Хокинс]] || |- | [[Ник Тарабеј]] || |- | [[Морис Компти]]|| |- | [[Мајкл Вламис]]|| |- | [[Идо Голдберг]] || |- | [[Џош Стјуарт]] || |- | [[Рајан Херст]] || |- | Ентони Молинари || |- | [[Џован Адепо]] || |- | [[Логан Маршал-Грин]] || |- | [[Џејмс Ремар]] || |- | [[Тревис Скот]] || појавување во ТВ-трејлер<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2026/film/news/the-odyssey-travis-scott-christopher-nolan-1236640716/|title=‘The Odyssey’: Travis Scott Appears in New TV Trailer for Christopher Nolan’s Epic|lang=en-US|first=Jack|last=Dunn|website=[[Variety]]|date=2026-01-26|access-date=2026-01-26}}</ref> |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.odysseymovie.com/ Матична страница] {{IMDb title}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Британски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови на Universal Pictures]] [[Категорија:Филмови на Кристофер Нолан]] [[Категорија:Филмови со Мет Дејмон]] [[Категорија:Филмови со Ен Хатавеј]] ra03dxu6mn7al2qouedmmqj08mdp7ou 5562795 5562792 2026-05-24T09:18:30Z Andrew012p 85224 5562795 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | image = Одисеја 2026.webp | alt = Филмски плакат што го прикажува Одисеј (Мет Дејмон) во борбена поза, со Тројанскиот коњ зад него, обвиен во пепел и чад. | caption = Плакатот на филмот | director = [[Кристофер Нолан]] | writer = Кристофер Нолан | based_on = „[[Одисеја]]“ од [[Хомер]] | producer = {{Plainlist| * [[Ема Томас]] * Кристофер Нолан }} | starring = {{Plainlist|* [[Мет Дејмон]] * [[Том Холанд]] * [[Ен Хатавеј]] * [[Роберт Патинсон]] * [[Лупита Нионго]] * [[Зендеја]] * [[Шарлиз Терон]] }} | cinematography = [[Хојте ван Хојтема]] | editing = [[Џенифер Лејм]] | music = [[Лудвиг Јорансон]] | studio = {{Plainlist|* [[Universal Pictures]] * [[Syncopy Inc.|Syncopy]] }} | distributor = Universal Pictures | released = 17 јули 2026 г. (САД)<br>16 јули 2026 г. (Македонија) | runtime = | country = {{Plainlist| * {{знаме|ОК}} * {{САД}} }} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 250 милиони долари<ref name="TeaserLeakTHR" /> | gross = }} '''''Одисеја''''' ({{Langx|en|The Odyssey}}) — претстоен [[Епски филм|епски]] [[Фантастичен филм|фантастичен]] [[Акција (жанр)|акционен филм]] во сценарио и режија на [[Кристофер Нолан]], заснован на [[Одисеја|истоимениот еп]] на [[Хомер]]. Улогата на [[Одисеј]] — кралот на [[Итака]] што тргнува на долго и опасно патување кон дома по завршувањето на [[Тројанска војна|Тројанската војна]] — ја толкува [[Мет Дејмон]]. Во филмот играат и [[Том Холанд]], [[Ен Хатавеј]], [[Роберт Патинсон]], [[Лупита Нионго]], [[Зендеја]], [[Шарлиз Терон]] и други глумци. Нолан и неговата сопруга [[Ема Томас]] го произвеле филмот преку нивната компанија [[Syncopy Films|Syncopy]]. ''Одисеја'' е втор проект на Нолан снимен под покровителство на студиото [[Universal Pictures]], по филмот [[Опенхајмер (филм)|''Опенхајмер'']] (2023). Нолан почнал да го пишува сценариото во март 2024 г., а проектот го претставил перед студиото во октомври. Набргу што започнал процесот на кастинг, а во февруари 2025 г. било потврдено дека Дејмон ќе ја игра главната улога. Снимањето се одвивало од февруари до август 2025 г. во повеќе земји, вклучувајќи ги Мароко, Грција, [[Италија]], Шкотска, [[Исланд]] и Западна Сахара. Со буџет од 250 милиони долари, ''Одисеја'' станал најскапиот филм во кариерата на Нолан и негов прв проект целосно снимен со камери [[IMAX]] на филмска лента од 70 мм. Филмот ќе биде премиерно прикажан во американските кина на 17 јули 2026 г., а во македонските на 16 јули истата година. == Содржина == Деталите за содржината се чуваат во тајност,<ref>{{Cite web |last=Аксенов |first=Михаил |date=2025-08-11 |title=Фильм «Одиссея», 2026 год: что известно об эпической адаптации античной поэмы от Кристофера Нолана |url=https://lenta.ru/articles/2025/08/11/odisseya-nolana/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20251112075207/https://lenta.ru/articles/2025/08/11/odisseya-nolana/ |archive-date=2025-11-12 |access-date=2025-11-11 |website=[[Lenta.ru]] |lang=ru}}</ref> но познато е дека книжевната основа на филмот е [[Одисеја|истоимениот еп]] на [[Хомер]]. Според неговата содржина, [[Одисеј]], кралот на [[Стара Грција|старогрчкиот]] остров [[Итака]], патува кон својата татковина по крајот на [[Тројанска војна|Тројанската војна]]. На своето долго и опасно патување тој се среќава со митски ликови како киклопот [[Полифем]], сирените и божицата [[Кирка]], додека дома го чека неговата сопруга — кралицата [[Пенелопа (митологија)|Пенелопа]].<ref name="TheOdysseyAnnounceDeadline" /> == Улоги == {| class="wikitable" |- ! Глумец !! Улога |- | [[Мет Дејмон]] || [[Одисеј]], крал на островот [[Итака]]<ref name="DamonOdysseusFirstLook" /> |- | [[Том Холанд]] || [[Телемах]], син на Одисеј, кој се обидува да го најде<ref name="TeaserTrailer" /><ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|55}} |- | [[Ен Хатавеј]] || [[Пенелопа]], сопруга на Одисеј, која во негово отсуство ги одбива потенцијалните [[Сложувачи на Пенелопа|заводници]]<ref name="EWDec2025">{{Cite magazine |title=Inside Christopher Nolan's The Odyssey |magazine=Entertainment Weekly |date=December 2025}}</ref> |- | [[Роберт Патинсон]] || [[Антиној (син на Евпит)|Антиној]], еден од заводниците на Пенелопа<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Зендеја]] || [[Атина (митологија)|Атина]], божица на мудроста, воената стратегија и занаетите, која му помага на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|50}} |- | [[Шарлиз Терон]] || [[Калипсо (митологија)|Калипсо]]<ref name="TheronRoleUpdate">{{Cite trade |title=Charlize Theron joins Nolan's Odyssey as Calypso |magazine=The Hollywood Reporter |date=2025-06-18}}</ref><ref name="TheronJun2025">{{Cite web |title=Production Update: The Odyssey |url=https://deadline.com |date=June 2025}}</ref> |- | [[Џон Бернтал]] || [[Менелај]], крал на [[Спарта]]<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|50}} |- | [[Бени Сафди]] || [[Агамемнон]], крал на [[Микена]]<ref name="PrologueCommentaryTelegraph" /> |- | [[Џон Легуизамо]] || [[Евмеј]], верен слуга на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|55}} |- | [[Химеш Пател]] || [[Еврилох]], десната рака на Одисеј<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Вил Јун Ли]] || еден од сопатниците на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|59}} |- | [[Мија Гот]]|| [[Меланто (ќерка на Долиј)|Меланто]], слугинка на Одисеј и Пенелопа<ref name="CharacterFirstLooks" /> |- | Џими Гонсалес || Кефеј, еден од сопатниците на Одисеј<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Бил Ирвин]] || |- | [[Елиот Пејџ]] || |- | [[Лупита Нионго]] || [[Елена Тројанска]]<ref name="TimeCoverStory" /> и [[Клитамнестра]]<ref name="TimeCoverStory" /> |- | [[Саманта Мортон]] || |- | [[Џеси Гарсија]] || |- | [[Рафи Гаврон]] || |- | [[Шајло Фернандес]] || |- | [[Кори Хокинс]] || |- | [[Ник Тарабеј]] || |- | [[Морис Компти]]|| |- | [[Мајкл Вламис]]|| |- | [[Идо Голдберг]] || |- | [[Џош Стјуарт]] || |- | [[Рајан Херст]] || |- | Ентони Молинари || |- | [[Џован Адепо]] || |- | [[Логан Маршал-Грин]] || |- | [[Џејмс Ремар]] || |- | [[Тревис Скот]] || појавување во ТВ-трејлер<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2026/film/news/the-odyssey-travis-scott-christopher-nolan-1236640716/|title=‘The Odyssey’: Travis Scott Appears in New TV Trailer for Christopher Nolan’s Epic|lang=en-US|first=Jack|last=Dunn|website=[[Variety]]|date=2026-01-26|access-date=2026-01-26}}</ref> |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.odysseymovie.com/ Матична страница] {{IMDb title}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Британски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови на Universal Pictures]] [[Категорија:Филмови на Кристофер Нолан]] [[Категорија:Филмови со Мет Дејмон]] [[Категорија:Филмови со Ен Хатавеј]] h0ssd79els8z69op7mltrrah30j3690 5562796 5562795 2026-05-24T09:20:28Z Andrew012p 85224 5562796 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | image = Одисеја 2026.webp | alt = Филмски плакат што го прикажува Одисеј (Мет Дејмон) во борбена поза, со Тројанскиот коњ зад него, обвиен во пепел и чад. | caption = Плакатот на филмот | director = [[Кристофер Нолан]] | writer = Кристофер Нолан | based_on = „[[Одисеја]]“ од [[Хомер]] | producer = {{Plainlist| * [[Ема Томас]] * Кристофер Нолан }} | starring = {{Plainlist|* [[Мет Дејмон]] * [[Том Холанд]] * [[Ен Хатавеј]] * [[Роберт Патинсон]] * [[Лупита Нионго]] * [[Зендеја]] * [[Шарлиз Терон]] }} | cinematography = [[Хојте ван Хојтема]] | editing = [[Џенифер Лејм]] | music = [[Лудвиг Јорансон]] | studio = {{Plainlist|* [[Universal Pictures]] * [[Syncopy Inc.|Syncopy]] }} | distributor = Universal Pictures | released = 17 јули 2026 г. (САД)<br>16 јули 2026 г. (Македонија) | runtime = | country = {{Plainlist| * {{знаме|ОК}} * {{САД}} }} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 250 милиони долари<ref name="TeaserLeakTHR">{{Cite web |title=Christopher Nolan's Next Movie Budget Revealed |url=https://www.hollywoodreporter.com |website=The Hollywood Reporter |date=2024-10-21}}</ref> | gross = }} '''''Одисеја''''' ({{Langx|en|The Odyssey}}) — претстоен [[Епски филм|епски]] [[Фантастичен филм|фантастичен]] [[Акција (жанр)|акционен филм]] во сценарио и режија на [[Кристофер Нолан]], заснован на [[Одисеја|истоимениот еп]] на [[Хомер]]. Улогата на [[Одисеј]] — кралот на [[Итака]] што тргнува на долго и опасно патување кон дома по завршувањето на [[Тројанска војна|Тројанската војна]] — ја толкува [[Мет Дејмон]]. Во филмот играат и [[Том Холанд]], [[Ен Хатавеј]], [[Роберт Патинсон]], [[Лупита Нионго]], [[Зендеја]], [[Шарлиз Терон]] и други глумци. Нолан и неговата сопруга [[Ема Томас]] го произвеле филмот преку нивната компанија [[Syncopy Films|Syncopy]]. ''Одисеја'' е втор проект на Нолан снимен под покровителство на студиото [[Universal Pictures]], по филмот [[Опенхајмер (филм)|''Опенхајмер'']] (2023). Нолан почнал да го пишува сценариото во март 2024 г., а проектот го претставил пред студиото во октомври. Набргу потоа започнал процесот на кастинг, а во февруари 2025 г. било потврдено дека Дејмон ќе ја игра главната улога. Снимањето се одвивало од февруари до август 2025 г. во повеќе земји, вклучувајќи ги Мароко, Грција, [[Италија]], Шкотска, [[Исланд]] и Западна Сахара. Со буџет од 250 милиони долари, ''Одисеја'' станал најскапиот филм во кариерата на Нолан и негов прв проект целосно снимен со камери [[IMAX]] на филмска лента од 70 мм. Филмот ќе биде премиерно прикажан во американските кина на 17 јули 2026 г., а во македонските на 16 јули истата година. == Содржина == Деталите за содржината се чуваат во тајност,<ref>{{Cite web |last=Аксенов |first=Михаил |date=2025-08-11 |title=Фильм «Одиссея», 2026 год: что известно об эпической адаптации античной поэмы от Кристофера Нолана |url=https://lenta.ru/articles/2025/08/11/odisseya-nolana/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20251112075207/https://lenta.ru/articles/2025/08/11/odisseya-nolana/ |archive-date=2025-11-12 |access-date=2025-11-11 |website=[[Lenta.ru]] |lang=ru}}</ref> но познато е дека книжевната основа на филмот е [[Одисеја|истоимениот еп]] на [[Хомер]]. Според неговата содржина, [[Одисеј]], кралот на [[Стара Грција|старогрчкиот]] остров [[Итака]], патува кон својата татковина по крајот на [[Тројанска војна|Тројанската војна]]. На своето долго и опасно патување тој се среќава со митски ликови како киклопот [[Полифем]], сирените и божицата [[Кирка]], додека дома го чека неговата сопруга — кралицата [[Пенелопа (митологија)|Пенелопа]].<ref name="TheOdysseyAnnounceDeadline">{{Cite web |title=Universal Pictures Announces Christopher Nolan's The Odyssey |url=https://deadline.com |website=Deadline Hollywood |date=2024-12-12}}</ref> == Улоги == {| class="wikitable" |- ! Глумец !! Улога |- | [[Мет Дејмон]] || [[Одисеј]], крал на островот [[Итака]]<ref name="DamonOdysseusFirstLook">{{Cite web |title=First Look at Matt Damon as Odysseus |url=https://www.ign.com |website=IGN |date=2025-02-15}}</ref> |- | [[Том Холанд]] || [[Телемах]], син на Одисеј, кој се обидува да го најде<ref name="TeaserTrailer">{{Cite web |title=The Odyssey Official Teaser Trailer |url=https://www.youtube.com |website=Universal Pictures YouTube |date=2025-12-16}}</ref><ref name="EmpireCoverStoryJan2026">{{Cite magazine |title=Christopher Nolan's Next Masterpiece: The Odyssey |magazine=Empire |date=January 2026}}</ref>{{rp|55}} |- | [[Ен Хатавеј]] || [[Пенелопа]], сопруга на Одисеј, која во негово отсуство ги одбива потенцијалните [[Сложувачи на Пенелопа|заводници]]<ref name="EWDec2025">{{Cite magazine |title=Inside Christopher Nolan's The Odyssey |magazine=Entertainment Weekly |date=December 2025}}</ref> |- | [[Роберт Патинсон]] || [[Антиној (син на Евпит)|Антиној]], еден од заводниците на Пенелопа<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Зендеја]] || [[Атина (митологија)|Атина]], божица на мудроста, воената стратегија и занаетите, која му помага на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|50}} |- | [[Шарлиз Терон]] || [[Калипсо (митологија)|Калипсо]]<ref name="TheronRoleUpdate">{{Cite trade |title=Charlize Theron joins Nolan's Odyssey as Calypso |magazine=The Hollywood Reporter |date=2025-06-18}}</ref><ref name="TheronJun2025">{{Cite web |title=Production Update: The Odyssey |url=https://deadline.com |date=June 2025}}</ref> |- | [[Џон Бернтал]] || [[Менелај]], крал на [[Спарта]]<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|50}} |- | [[Бени Сафди]] || [[Агамемнон]], крал на [[Микена]]<ref name="PrologueCommentaryTelegraph">{{Cite web |title=Nolan's Odyssey Prologue Breakdown |url=https://www.telegraph.co.uk |website=The Telegraph |date=2025-11-20}}</ref> |- | [[Џон Легуизамо]] || [[Евмеј]], верен слуга на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|55}} |- | [[Химеш Пател]] || [[Еврилох]], десната рака на Одисеј<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Вил Јун Ли]] || еден од сопатниците на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|59}} |- | [[Мија Гот]]|| [[Меланто (ќерка на Долиј)|Меланто]], слугинка на Одисеј и Пенелопа<ref name="CharacterFirstLooks">{{Cite web |title=The Odyssey Character First Looks |url=https://variety.com |website=Variety |date=2025-12-15}}</ref> |- | Џими Гонсалес || Кефеј, еден од сопатниците на Одисеј<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Бил Ирвин]] || |- | [[Елиот Пејџ]] || |- | [[Лупита Нионго]] || [[Елена Тројанска]]<ref name="TimeCoverStory">{{Cite magazine |last=Nolan |first=Christopher |title=Inside 'The Odyssey,' Christopher Nolan's Most Epic Movie Yet |magazine=Time |date=2026-05-12 |url=https://time.com/article/2026/05/12/christopher-nolan-odyssey-interview/}}</ref> и [[Клитамнестра]]<ref name="TimeCoverStory" /> |- | [[Саманта Мортон]] || |- | [[Џеси Гарсија]] || |- | [[Рафи Гаврон]] || |- | [[Шајло Фернандес]] || |- | [[Кори Хокинс]] || |- | [[Ник Тарабеј]] || |- | [[Морис Компти]]|| |- | [[Мајкл Вламис]]|| |- | [[Идо Голдберг]] || |- | [[Џош Стјуарт]] || |- | [[Рајан Херст]] || |- | Ентони Молинари || |- | [[Џован Адепо]] || |- | [[Логан Маршал-Грин]] || |- | [[Џејмс Ремар]] || |- | [[Тревис Скот]] || појавување во ТВ-трејлер<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2026/film/news/the-odyssey-travis-scott-christopher-nolan-1236640716/|title=‘The Odyssey’: Travis Scott Appears in New TV Trailer for Christopher Nolan’s Epic|lang=en-US|first=Jack|last=Dunn|website=[[Variety]]|date=2026-01-26|access-date=2026-01-26}}</ref> |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.odysseymovie.com/ Матична страница] {{IMDb title}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Британски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови на Universal Pictures]] [[Категорија:Филмови на Кристофер Нолан]] [[Категорија:Филмови со Мет Дејмон]] [[Категорија:Филмови со Ен Хатавеј]] 9i9jrpxmj2vx86sgqhbhcjgyn5267uh 5562797 5562796 2026-05-24T09:20:52Z Andrew012p 85224 5562797 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | image = Одисеја 2026.webp | alt = Филмски плакат што го прикажува Одисеј (Мет Дејмон) во борбена поза, со Тројанскиот коњ зад него, обвиен во пепел и чад. | caption = Плакатот на филмот | director = [[Кристофер Нолан]] | writer = Кристофер Нолан | based_on = „[[Одисеја]]“ од [[Хомер]] | producer = {{Plainlist| * [[Ема Томас]] * Кристофер Нолан }} | starring = {{Plainlist|* [[Мет Дејмон]] * [[Том Холанд]] * [[Ен Хатавеј]] * [[Роберт Патинсон]] * [[Лупита Нионго]] * [[Зендеја]] * [[Шарлиз Терон]] }} | cinematography = [[Хојте ван Хојтема]] | editing = [[Џенифер Лејм]] | music = [[Лудвиг Јорансон]] | studio = {{Plainlist|* [[Universal Pictures]] * [[Syncopy Inc.|Syncopy]] }} | distributor = Universal Pictures | released = 17 јули 2026 г. (САД)<br>16 јули 2026 г. (Македонија) | runtime = | country = {{Plainlist| * {{знаме|ОК}} * {{САД}} }} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 250 милиони долари<ref name="TeaserLeakTHR">{{Cite web |title=Christopher Nolan's Next Movie Budget Revealed |url=https://www.hollywoodreporter.com |website=The Hollywood Reporter |date=2024-10-21}}</ref> | gross = }} '''''Одисеја''''' ({{Langx|en|The Odyssey}}) — претстоен [[Епски филм|епски]] [[Фантастичен филм|фантастичен]] [[Акција (жанр)|акционен филм]] во сценарио и режија на [[Кристофер Нолан]], заснован на [[Одисеја|истоимениот еп]] на [[Хомер]]. Улогата на [[Одисеј]] — кралот на [[Итака]] што тргнува на долго и опасно патување кон дома по завршувањето на [[Тројанска војна|Тројанската војна]] — ја толкува [[Мет Дејмон]]. Во филмот играат и [[Том Холанд]], [[Ен Хатавеј]], [[Роберт Патинсон]], [[Лупита Нионго]], [[Зендеја]], [[Шарлиз Терон]] и други глумци. Нолан и неговата сопруга [[Ема Томас]] го произвеле филмот преку нивната компанија [[Syncopy Films|Syncopy]]. ''Одисеја'' е втор проект на Нолан снимен под покровителство на студиото [[Universal Pictures]], по филмот [[Опенхајмер (филм)|''Опенхајмер'']] (2023). Нолан почнал да го пишува сценариото во март 2024 г., а проектот го претставил пред студиото во октомври. Набргу потоа започнал процесот на кастинг, а во февруари 2025 г. било потврдено дека Дејмон ќе ја игра главната улога. Снимањето се одвивало од февруари до август 2025 г. во повеќе земји, вклучувајќи ги Мароко, Грција, [[Италија]], Шкотска, [[Исланд]] и Западна Сахара. Со буџет од 250 милиони долари, ''Одисеја'' станал најскапиот филм во кариерата на Нолан и негов прв проект целосно снимен со камери [[IMAX]] на филмска лента од 70 мм. Филмот ќе биде премиерно прикажан во американските кина на 17 јули 2026 г., а во македонските на 16 јули истата година. == Содржина == Деталите за содржината се чуваат во тајност,<ref>{{Cite web |last=Аксенов |first=Михаил |date=2025-08-11 |title=Фильм «Одиссея», 2026 год: что известно об эпической адаптации античной поэмы от Кристофера Нолана |url=https://lenta.ru/articles/2025/08/11/odisseya-nolana/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20251112075207/https://lenta.ru/articles/2025/08/11/odisseya-nolana/ |archive-date=2025-11-12 |access-date=2025-11-11 |website=[[Lenta.ru]] |lang=ru}}</ref> но познато е дека книжевната основа на филмот е [[Одисеја|истоимениот еп]] на [[Хомер]]. Според неговата содржина, [[Одисеј]], кралот на [[Стара Грција|старогрчкиот]] остров [[Итака]], патува кон својата татковина по крајот на [[Тројанска војна|Тројанската војна]]. На своето долго и опасно патување тој се среќава со митски ликови како киклопот [[Полифем]], сирените и божицата [[Кирка]], додека дома го чека неговата сопруга — кралицата [[Пенелопа (митологија)|Пенелопа]].<ref name="TheOdysseyAnnounceDeadline">{{Cite web |title=Universal Pictures Announces Christopher Nolan's The Odyssey |url=https://deadline.com |website=Deadline Hollywood |date=2024-12-12}}</ref> == Улоги == {| class="wikitable" |- ! Глумец !! Улога |- | [[Мет Дејмон]] || [[Одисеј]], крал на островот [[Итака]]<ref name="DamonOdysseusFirstLook">{{Cite web |title=First Look at Matt Damon as Odysseus |url=https://www.ign.com |website=IGN |date=2025-02-15}}</ref> |- | [[Том Холанд]] || [[Телемах]], син на Одисеј, кој се обидува да го најде<ref name="TeaserTrailer">{{Cite web |title=The Odyssey Official Teaser Trailer |url=https://www.youtube.com |website=Universal Pictures YouTube |date=2025-12-16}}</ref><ref name="EmpireCoverStoryJan2026">{{Cite magazine |title=Christopher Nolan's Next Masterpiece: The Odyssey |magazine=Empire |date=January 2026}}</ref>{{rp|55}} |- | [[Ен Хатавеј]] || [[Пенелопа]], сопруга на Одисеј, која во негово отсуство ги одбива потенцијалните [[Сложувачи на Пенелопа|заводници]]<ref name="EWDec2025">{{Cite magazine |title=Inside Christopher Nolan's The Odyssey |magazine=Entertainment Weekly |date=December 2025}}</ref> |- | [[Роберт Патинсон]] || [[Антиној (син на Евпит)|Антиној]], еден од заводниците на Пенелопа<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Зендеја]] || [[Атина (митологија)|Атина]], божица на мудроста, воената стратегија и занаетите, која му помага на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|50}} |- | [[Шарлиз Терон]] || [[Калипсо (митологија)|Калипсо]]<ref name="TheronRoleUpdate">{{Cite trade |title=Charlize Theron joins Nolan's Odyssey as Calypso |magazine=The Hollywood Reporter |date=2025-06-18}}</ref><ref name="TheronJun2025">{{Cite web |title=Production Update: The Odyssey |url=https://deadline.com |date=June 2025}}</ref> |- | [[Џон Бернтал]] || [[Менелај]], крал на [[Спарта]]<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|50}} |- | [[Бени Сафди]] || [[Агамемнон]], крал на [[Микена]]<ref name="PrologueCommentaryTelegraph">{{Cite web |title=Nolan's Odyssey Prologue Breakdown |url=https://www.telegraph.co.uk |website=The Telegraph |date=2025-11-20}}</ref> |- | [[Џон Легуизамо]] || [[Евмеј]], верен слуга на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|55}} |- | [[Химеш Пател]] || [[Еврилох]], десната рака на Одисеј<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Вил Јун Ли]] || еден од сопатниците на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|59}} |- | [[Мија Гот]]|| [[Меланто (ќерка на Долиј)|Меланто]], слугинка на Одисеј и Пенелопа<ref name="CharacterFirstLooks">{{Cite web |title=The Odyssey Character First Looks |url=https://variety.com |website=Variety |date=2025-12-15}}</ref> |- | Џими Гонсалес || Кефеј, еден од сопатниците на Одисеј<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Бил Ирвин]] || |- | [[Елиот Пејџ]] || |- | [[Лупита Нионго]] || [[Елена Тројанска]]<ref name="TimeCoverStory">{{Cite magazine |last=Nolan |first=Christopher |title=Inside 'The Odyssey,' Christopher Nolan's Most Epic Movie Yet |magazine=Time |date=2026-05-12 |url=https://time.com/article/2026/05/12/christopher-nolan-odyssey-interview/}}</ref> и [[Клитамнестра]]<ref name="TimeCoverStory" /> |- | [[Саманта Мортон]] || |- | [[Џеси Гарсија]] || |- | [[Рафи Гаврон]] || |- | [[Шајло Фернандес]] || |- | [[Кори Хокинс]] || |- | [[Ник Тарабеј]] || |- | [[Морис Компти]]|| |- | [[Мајкл Вламис]]|| |- | [[Идо Голдберг]] || |- | [[Џош Стјуарт]] || |- | [[Рајан Херст]] || |- | Ентони Молинари || |- | [[Џован Адепо]] || |- | [[Логан Маршал-Грин]] || |- | [[Џејмс Ремар]] || |- | [[Тревис Скот]] || појавување во ТВ-трејлер<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2026/film/news/the-odyssey-travis-scott-christopher-nolan-1236640716/|title=‘The Odyssey’: Travis Scott Appears in New TV Trailer for Christopher Nolan’s Epic|lang=en-US|first=Jack|last=Dunn|website=[[Variety]]|date=2026-01-26|access-date=2026-01-26}}</ref> |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.odysseymovie.com/ Матична страница] {{IMDb title}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Британски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови на Universal Pictures]] [[Категорија:Филмови на Кристофер Нолан]] [[Категорија:Филмови со Мет Дејмон]] [[Категорија:Филмови со Ен Хатавеј]] [[Категорија:Филмови од 2026 година]] njerllstx4psngz5fhlscouucz6cynv 5562800 5562797 2026-05-24T09:22:38Z Andrew012p 85224 /* Улоги */ 5562800 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | image = Одисеја 2026.webp | alt = Филмски плакат што го прикажува Одисеј (Мет Дејмон) во борбена поза, со Тројанскиот коњ зад него, обвиен во пепел и чад. | caption = Плакатот на филмот | director = [[Кристофер Нолан]] | writer = Кристофер Нолан | based_on = „[[Одисеја]]“ од [[Хомер]] | producer = {{Plainlist| * [[Ема Томас]] * Кристофер Нолан }} | starring = {{Plainlist|* [[Мет Дејмон]] * [[Том Холанд]] * [[Ен Хатавеј]] * [[Роберт Патинсон]] * [[Лупита Нионго]] * [[Зендеја]] * [[Шарлиз Терон]] }} | cinematography = [[Хојте ван Хојтема]] | editing = [[Џенифер Лејм]] | music = [[Лудвиг Јорансон]] | studio = {{Plainlist|* [[Universal Pictures]] * [[Syncopy Inc.|Syncopy]] }} | distributor = Universal Pictures | released = 17 јули 2026 г. (САД)<br>16 јули 2026 г. (Македонија) | runtime = | country = {{Plainlist| * {{знаме|ОК}} * {{САД}} }} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 250 милиони долари<ref name="TeaserLeakTHR">{{Cite web |title=Christopher Nolan's Next Movie Budget Revealed |url=https://www.hollywoodreporter.com |website=The Hollywood Reporter |date=2024-10-21}}</ref> | gross = }} '''''Одисеја''''' ({{Langx|en|The Odyssey}}) — претстоен [[Епски филм|епски]] [[Фантастичен филм|фантастичен]] [[Акција (жанр)|акционен филм]] во сценарио и режија на [[Кристофер Нолан]], заснован на [[Одисеја|истоимениот еп]] на [[Хомер]]. Улогата на [[Одисеј]] — кралот на [[Итака]] што тргнува на долго и опасно патување кон дома по завршувањето на [[Тројанска војна|Тројанската војна]] — ја толкува [[Мет Дејмон]]. Во филмот играат и [[Том Холанд]], [[Ен Хатавеј]], [[Роберт Патинсон]], [[Лупита Нионго]], [[Зендеја]], [[Шарлиз Терон]] и други глумци. Нолан и неговата сопруга [[Ема Томас]] го произвеле филмот преку нивната компанија [[Syncopy Films|Syncopy]]. ''Одисеја'' е втор проект на Нолан снимен под покровителство на студиото [[Universal Pictures]], по филмот [[Опенхајмер (филм)|''Опенхајмер'']] (2023). Нолан почнал да го пишува сценариото во март 2024 г., а проектот го претставил пред студиото во октомври. Набргу потоа започнал процесот на кастинг, а во февруари 2025 г. било потврдено дека Дејмон ќе ја игра главната улога. Снимањето се одвивало од февруари до август 2025 г. во повеќе земји, вклучувајќи ги Мароко, Грција, [[Италија]], Шкотска, [[Исланд]] и Западна Сахара. Со буџет од 250 милиони долари, ''Одисеја'' станал најскапиот филм во кариерата на Нолан и негов прв проект целосно снимен со камери [[IMAX]] на филмска лента од 70 мм. Филмот ќе биде премиерно прикажан во американските кина на 17 јули 2026 г., а во македонските на 16 јули истата година. == Содржина == Деталите за содржината се чуваат во тајност,<ref>{{Cite web |last=Аксенов |first=Михаил |date=2025-08-11 |title=Фильм «Одиссея», 2026 год: что известно об эпической адаптации античной поэмы от Кристофера Нолана |url=https://lenta.ru/articles/2025/08/11/odisseya-nolana/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20251112075207/https://lenta.ru/articles/2025/08/11/odisseya-nolana/ |archive-date=2025-11-12 |access-date=2025-11-11 |website=[[Lenta.ru]] |lang=ru}}</ref> но познато е дека книжевната основа на филмот е [[Одисеја|истоимениот еп]] на [[Хомер]]. Според неговата содржина, [[Одисеј]], кралот на [[Стара Грција|старогрчкиот]] остров [[Итака]], патува кон својата татковина по крајот на [[Тројанска војна|Тројанската војна]]. На своето долго и опасно патување тој се среќава со митски ликови како киклопот [[Полифем]], сирените и божицата [[Кирка]], додека дома го чека неговата сопруга — кралицата [[Пенелопа (митологија)|Пенелопа]].<ref name="TheOdysseyAnnounceDeadline">{{Cite web |title=Universal Pictures Announces Christopher Nolan's The Odyssey |url=https://deadline.com |website=Deadline Hollywood |date=2024-12-12}}</ref> == Улоги == {| class="wikitable" |- ! Глумец !! Улога |- | [[Мет Дејмон]] || [[Одисеј]], крал на островот [[Итака]]<ref name="DamonOdysseusFirstLook">{{Cite web |title=First Look at Matt Damon as Odysseus |url=https://www.ign.com |website=IGN |date=2025-02-15}}</ref> |- | [[Том Холанд]] || [[Телемах]], син на Одисеј, кој се обидува да го најде<ref name="TeaserTrailer">{{Cite web |title=The Odyssey Official Teaser Trailer |url=https://www.youtube.com |website=Universal Pictures YouTube |date=2025-12-16}}</ref><ref name="EmpireCoverStoryJan2026">{{Cite magazine |title=Christopher Nolan's Next Masterpiece: The Odyssey |magazine=Empire |date=January 2026}}</ref>{{rp|55}} |- | [[Ен Хатавеј]] || [[Пенелопа]], сопруга на Одисеј, која во негово отсуство ги одбива потенцијалните [[Сложувачи на Пенелопа|заводници]]<ref name="EWDec2025">{{Cite magazine |title=Inside Christopher Nolan's The Odyssey |magazine=Entertainment Weekly |date=December 2025}}</ref> |- | [[Роберт Патинсон]] || [[Антиној (син на Евпит)|Антиној]], еден од заводниците на Пенелопа<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Зендеја]] || [[Атина (митологија)|Атина]], божица на мудроста, воената стратегија и занаетите, која му помага на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|50}} |- | [[Шарлиз Терон]] || [[Калипсо (митологија)|Калипсо]]<ref name="TheronRoleUpdate">{{Cite trade |title=Charlize Theron joins Nolan's Odyssey as Calypso |magazine=The Hollywood Reporter |date=2025-06-18}}</ref><ref name="TheronJun2025">{{Cite web |title=Production Update: The Odyssey |url=https://deadline.com |date=June 2025}}</ref> |- | [[Џон Бернтал]] || [[Менелај]], крал на [[Спарта]]<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|50}} |- | [[Бени Сафди]] || [[Агамемнон]], крал на [[Микена]]<ref name="PrologueCommentaryTelegraph">{{Cite web |title=Nolan's Odyssey Prologue Breakdown |url=https://www.telegraph.co.uk |website=The Telegraph |date=2025-11-20}}</ref> |- | [[Џон Легвизамо]]|| [[Евмеј]], верен слуга на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|55}} |- | [[Химеш Пател]] || [[Еврилох]], десната рака на Одисеј<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Вил Јун Ли]] || еден од сопатниците на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|59}} |- | [[Мија Гот]]|| [[Меланто (ќерка на Долиј)|Меланто]], слугинка на Одисеј и Пенелопа<ref name="CharacterFirstLooks">{{Cite web |title=The Odyssey Character First Looks |url=https://variety.com |website=Variety |date=2025-12-15}}</ref> |- | Џими Гонсалес || Кефеј, еден од сопатниците на Одисеј<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Бил Ирвин]] || |- | [[Елиот Пејџ]] || |- | [[Лупита Нионго]] || [[Елена Тројанска]]<ref name="TimeCoverStory">{{Cite magazine |last=Nolan |first=Christopher |title=Inside 'The Odyssey,' Christopher Nolan's Most Epic Movie Yet |magazine=Time |date=2026-05-12 |url=https://time.com/article/2026/05/12/christopher-nolan-odyssey-interview/}}</ref> и [[Клитамнестра]]<ref name="TimeCoverStory" /> |- | [[Саманта Мортон]] || |- | [[Џеси Гарсија]] || |- | [[Рафи Гаврон]] || |- | [[Шајло Фернандес]] || |- | [[Кори Хокинс]] || |- | [[Ник Тарабеј]] || |- | [[Морис Компти]]|| |- | [[Мајкл Вламис]]|| |- | [[Идо Голдберг]] || |- | [[Џош Стјуарт]] || |- | [[Рајан Херст]] || |- | Ентони Молинари || |- | [[Џован Адепо]] || |- | [[Логан Маршал-Грин]] || |- | [[Џејмс Ремар]] || |- | [[Тревис Скот]] || појавување во ТВ-трејлер<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2026/film/news/the-odyssey-travis-scott-christopher-nolan-1236640716/|title=‘The Odyssey’: Travis Scott Appears in New TV Trailer for Christopher Nolan’s Epic|lang=en-US|first=Jack|last=Dunn|website=[[Variety]]|date=2026-01-26|access-date=2026-01-26}}</ref> |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.odysseymovie.com/ Матична страница] {{IMDb title}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Британски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови на Universal Pictures]] [[Категорија:Филмови на Кристофер Нолан]] [[Категорија:Филмови со Мет Дејмон]] [[Категорија:Филмови со Ен Хатавеј]] [[Категорија:Филмови од 2026 година]] do9931sm0dmla79ekctsv6ewurt5x8x 5562801 5562800 2026-05-24T09:23:17Z Andrew012p 85224 /* Улоги */ 5562801 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | image = Одисеја 2026.webp | alt = Филмски плакат што го прикажува Одисеј (Мет Дејмон) во борбена поза, со Тројанскиот коњ зад него, обвиен во пепел и чад. | caption = Плакатот на филмот | director = [[Кристофер Нолан]] | writer = Кристофер Нолан | based_on = „[[Одисеја]]“ од [[Хомер]] | producer = {{Plainlist| * [[Ема Томас]] * Кристофер Нолан }} | starring = {{Plainlist|* [[Мет Дејмон]] * [[Том Холанд]] * [[Ен Хатавеј]] * [[Роберт Патинсон]] * [[Лупита Нионго]] * [[Зендеја]] * [[Шарлиз Терон]] }} | cinematography = [[Хојте ван Хојтема]] | editing = [[Џенифер Лејм]] | music = [[Лудвиг Јорансон]] | studio = {{Plainlist|* [[Universal Pictures]] * [[Syncopy Inc.|Syncopy]] }} | distributor = Universal Pictures | released = 17 јули 2026 г. (САД)<br>16 јули 2026 г. (Македонија) | runtime = | country = {{Plainlist| * {{знаме|ОК}} * {{САД}} }} | language = {{Plainlist| * [[англиски јазик|англиски]] * + [[македонски јазик|македонски]] <small>(титла)</small> }} | budget = 250 милиони долари<ref name="TeaserLeakTHR">{{Cite web |title=Christopher Nolan's Next Movie Budget Revealed |url=https://www.hollywoodreporter.com |website=The Hollywood Reporter |date=2024-10-21}}</ref> | gross = }} '''''Одисеја''''' ({{Langx|en|The Odyssey}}) — претстоен [[Епски филм|епски]] [[Фантастичен филм|фантастичен]] [[Акција (жанр)|акционен филм]] во сценарио и режија на [[Кристофер Нолан]], заснован на [[Одисеја|истоимениот еп]] на [[Хомер]]. Улогата на [[Одисеј]] — кралот на [[Итака]] што тргнува на долго и опасно патување кон дома по завршувањето на [[Тројанска војна|Тројанската војна]] — ја толкува [[Мет Дејмон]]. Во филмот играат и [[Том Холанд]], [[Ен Хатавеј]], [[Роберт Патинсон]], [[Лупита Нионго]], [[Зендеја]], [[Шарлиз Терон]] и други глумци. Нолан и неговата сопруга [[Ема Томас]] го произвеле филмот преку нивната компанија [[Syncopy Films|Syncopy]]. ''Одисеја'' е втор проект на Нолан снимен под покровителство на студиото [[Universal Pictures]], по филмот [[Опенхајмер (филм)|''Опенхајмер'']] (2023). Нолан почнал да го пишува сценариото во март 2024 г., а проектот го претставил пред студиото во октомври. Набргу потоа започнал процесот на кастинг, а во февруари 2025 г. било потврдено дека Дејмон ќе ја игра главната улога. Снимањето се одвивало од февруари до август 2025 г. во повеќе земји, вклучувајќи ги Мароко, Грција, [[Италија]], Шкотска, [[Исланд]] и Западна Сахара. Со буџет од 250 милиони долари, ''Одисеја'' станал најскапиот филм во кариерата на Нолан и негов прв проект целосно снимен со камери [[IMAX]] на филмска лента од 70 мм. Филмот ќе биде премиерно прикажан во американските кина на 17 јули 2026 г., а во македонските на 16 јули истата година. == Содржина == Деталите за содржината се чуваат во тајност,<ref>{{Cite web |last=Аксенов |first=Михаил |date=2025-08-11 |title=Фильм «Одиссея», 2026 год: что известно об эпической адаптации античной поэмы от Кристофера Нолана |url=https://lenta.ru/articles/2025/08/11/odisseya-nolana/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20251112075207/https://lenta.ru/articles/2025/08/11/odisseya-nolana/ |archive-date=2025-11-12 |access-date=2025-11-11 |website=[[Lenta.ru]] |lang=ru}}</ref> но познато е дека книжевната основа на филмот е [[Одисеја|истоимениот еп]] на [[Хомер]]. Според неговата содржина, [[Одисеј]], кралот на [[Стара Грција|старогрчкиот]] остров [[Итака]], патува кон својата татковина по крајот на [[Тројанска војна|Тројанската војна]]. На своето долго и опасно патување тој се среќава со митски ликови како киклопот [[Полифем]], сирените и божицата [[Кирка]], додека дома го чека неговата сопруга — кралицата [[Пенелопа (митологија)|Пенелопа]].<ref name="TheOdysseyAnnounceDeadline">{{Cite web |title=Universal Pictures Announces Christopher Nolan's The Odyssey |url=https://deadline.com |website=Deadline Hollywood |date=2024-12-12}}</ref> == Улоги == {| class="wikitable" |- ! Глумец !! Улога |- | [[Мет Дејмон]] || [[Одисеј]], крал на островот [[Итака]]<ref name="DamonOdysseusFirstLook">{{Cite web |title=First Look at Matt Damon as Odysseus |url=https://www.ign.com |website=IGN |date=2025-02-15}}</ref> |- | [[Том Холанд]] || [[Телемах]], син на Одисеј, кој се обидува да го најде<ref name="TeaserTrailer">{{Cite web |title=The Odyssey Official Teaser Trailer |url=https://www.youtube.com |website=Universal Pictures YouTube |date=2025-12-16}}</ref><ref name="EmpireCoverStoryJan2026">{{Cite magazine |title=Christopher Nolan's Next Masterpiece: The Odyssey |magazine=Empire |date=January 2026}}</ref>{{rp|55}} |- | [[Ен Хатавеј]] || [[Пенелопа]], сопруга на Одисеј, која во негово отсуство ги одбива потенцијалните заводници<ref name="EWDec2025">{{Cite magazine |title=Inside Christopher Nolan's The Odyssey |magazine=Entertainment Weekly |date=December 2025}}</ref> |- | [[Роберт Патинсон]] || [[Антиној (син на Евпит)|Антиној]], еден од заводниците на Пенелопа<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Зендеја]] || [[Атина (митологија)|Атина]], божица на мудроста, воената стратегија и занаетите, која му помага на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|50}} |- | [[Шарлиз Терон]] || [[Калипсо (митологија)|Калипсо]]<ref name="TheronRoleUpdate">{{Cite trade |title=Charlize Theron joins Nolan's Odyssey as Calypso |magazine=The Hollywood Reporter |date=2025-06-18}}</ref><ref name="TheronJun2025">{{Cite web |title=Production Update: The Odyssey |url=https://deadline.com |date=June 2025}}</ref> |- | [[Џон Бернтал]] || [[Менелај]], крал на [[Спарта]]<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|50}} |- | [[Бени Сафди]] || [[Агамемнон]], крал на [[Микена]]<ref name="PrologueCommentaryTelegraph">{{Cite web |title=Nolan's Odyssey Prologue Breakdown |url=https://www.telegraph.co.uk |website=The Telegraph |date=2025-11-20}}</ref> |- | [[Џон Легвизамо]]|| [[Евмеј]], верен слуга на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|55}} |- | [[Химеш Пател]] || [[Еврилох]], десната рака на Одисеј<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Вил Јун Ли]] || еден од сопатниците на Одисеј<ref name="EmpireCoverStoryJan2026" />{{rp|59}} |- | [[Мија Гот]]|| [[Меланто (ќерка на Долиј)|Меланто]], слугинка на Одисеј и Пенелопа<ref name="CharacterFirstLooks">{{Cite web |title=The Odyssey Character First Looks |url=https://variety.com |website=Variety |date=2025-12-15}}</ref> |- | Џими Гонсалес || Кефеј, еден од сопатниците на Одисеј<ref name="EWDec2025" /> |- | [[Бил Ирвин]] || |- | [[Елиот Пејџ]] || |- | [[Лупита Нионго]] || [[Елена Тројанска]]<ref name="TimeCoverStory">{{Cite magazine |last=Nolan |first=Christopher |title=Inside 'The Odyssey,' Christopher Nolan's Most Epic Movie Yet |magazine=Time |date=2026-05-12 |url=https://time.com/article/2026/05/12/christopher-nolan-odyssey-interview/}}</ref> и [[Клитамнестра]]<ref name="TimeCoverStory" /> |- | [[Саманта Мортон]] || |- | [[Џеси Гарсија]] || |- | [[Рафи Гаврон]] || |- | [[Шајло Фернандес]] || |- | [[Кори Хокинс]] || |- | [[Ник Тарабеј]] || |- | [[Морис Компти]]|| |- | [[Мајкл Вламис]]|| |- | [[Идо Голдберг]] || |- | [[Џош Стјуарт]] || |- | [[Рајан Херст]] || |- | Ентони Молинари || |- | [[Џован Адепо]] || |- | [[Логан Маршал-Грин]] || |- | [[Џејмс Ремар]] || |- | [[Тревис Скот]] || појавување во ТВ-трејлер<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2026/film/news/the-odyssey-travis-scott-christopher-nolan-1236640716/|title=‘The Odyssey’: Travis Scott Appears in New TV Trailer for Christopher Nolan’s Epic|lang=en-US|first=Jack|last=Dunn|website=[[Variety]]|date=2026-01-26|access-date=2026-01-26}}</ref> |} == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * [https://www.odysseymovie.com/ Матична страница] {{IMDb title}} [[Категорија:Американски филмови]] [[Категорија:Британски филмови]] [[Категорија:Филмови на англиски јазик]] [[Категорија:Филмови на Universal Pictures]] [[Категорија:Филмови на Кристофер Нолан]] [[Категорија:Филмови со Мет Дејмон]] [[Категорија:Филмови со Ен Хатавеј]] [[Категорија:Филмови од 2026 година]] om09f6daqsp34vbre9u6cahs29ieunj Разговор:Одисеја (филм од 2026) 1 1395650 5562790 2026-05-24T09:13:41Z Andrew012p 85224 Создадена страница со: {{СЗР}} 5562790 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} 111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx Податотека:Одисеја 2026.webp 6 1395651 5562791 2026-05-24T09:15:49Z Andrew012p 85224 {{Податоци за неслободна слика |Опис = филмски плакат |Извор = https://image.tmdb.org/t/p/original/x3wCf5QK9uoTrgheh1pz9cOKyKc.jpg |Дел = цел |Ниска_резолуција = да |други_информации = }} {{Образложение за неслободна слика |Статија = Одисеја (филм од 2026) |Намена = прикажување |Заменливост = нема }} 5562791 wikitext text/x-wiki == Опис == {{Податоци за неслободна слика |Опис = филмски плакат |Извор = https://image.tmdb.org/t/p/original/x3wCf5QK9uoTrgheh1pz9cOKyKc.jpg |Дел = цел |Ниска_резолуција = да |други_информации = }} {{Образложение за неслободна слика |Статија = Одисеја (филм од 2026) |Намена = прикажување |Заменливост = нема }} == Лиценцирање == {{Филмски плакат}} 544ecq76wtk1cwqdsu8g32a5k0037ll Разговор:Вељко Булајиќ 1 1395652 5562806 2026-05-24T09:37:33Z P.Nedelkovski 47736 Создадена страница со: {{СЗР}} 5562806 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} 111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx Дејан Аќимовиќ 0 1395653 5562816 2026-05-24T09:51:42Z IvanKonev123 98191 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1342384916|Dejan Aćimović]]“ 5562816 wikitext text/x-wiki <templatestyles src="Module:Infobox/styles.css"></templatestyles>  '''Дејан Аќимовиќ''' (1963)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://dokweb.net/database/persons/biography/be2fb639-d5cb-4665-928c-27c93c644e1a/dejan-acimovic|title=Dejan Aćimović {{!}} DOKweb|last=s.r.o|first=Appio Digital|work=dokweb.net|language=en|accessdate=2024-01-08}}</ref> – босанско-хрватски актер и филмски режисер.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://showbuzz.dnevnik.hr/inmagazin/glumacka-legenda-dejan-acimovic-o-roditeljstvu-u-50-ima-i-odrzavanju-forme-i-nakon-30-godina-karijere---813796.html|title=Glumačka legenda Dejan Aćimović o roditeljstvu u 50-ima: ''Kad si prošao sve, sigurno na drugačiji način gledaš ono što imaš''|work=Showbuzz|language=hr|accessdate=2024-01-08}}</ref> ењфнирхгих9фе9ф2гвб рњг4гњр == Биографија == Роден во [[Чапљина]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]], денешна Босна и Херцеговина и како актер, неговата работа вклучувала главни и споредни улоги во бројни филмови, како во Хрватска, така и надвор од неа<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mubi.com/en/cast/dejan-acimovic|title=Dejan Aćimović|work=MUBI|language=en|accessdate=2024-01-08}}</ref>, а неговото режисерско деби било ''[[Je li jasno, prijatelju?|„Јас сум јасно, пријателе?“]]'' (2000), за кој ја освои и [[Пулски филмски фестивал|наградата „Златна арена“]] како спореден актер на [[Пулски филмски фестивал|Филмскиот фестивал во Пула]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.moj-film.hr/novosti/pregled/filmovi-i-glumci/intervju-dejan-acimovic-redatelj-filma-kralj/|title=Intervju: Dejan Aćimović, redatelj filma Kralj|work=www.moj-film.hr|accessdate=2024-01-08}}</ref> љефеб нубфуебхце њвввр == Филмографија == === Актер === * ''Путовање во Вучјак'' (1986) (ТВ) * ''Живот со стрицем'' (1988) * ''Диплома за смрт'' (1989) * ''Жртва за сјеќање'' (1990) * ''[[Čaruga (film)|Чаруга]]'' (1991) * ''Златни години'' (1992) * ''Вуковар се врати куќи'' (1994) * ''Горна граница'' (1995) * ''Пролази све'' (1995) * ''Оловна причест'' (1995) (ТВ) * ''Посебна војна'' (1995) (ТВ) * ''[[Felix (1996 film)|Феликс]]'' (1996) * ''Божиќ во Бечу'' (1997) * ''[[Миротворец (филм од 1997)|Миротворецот]]'' (1997) * ''Збогум на двојниот век'' (1998) * ''Богородица'' (1999) * ''[[Četverored|Четвероред]]'' (1999) * ''Je li jasno prijatelju?'' (2000) * ''Ново доба'' (2002) (ТВ) * ''Радио Вест'' (2003) * ''[[Remake (2003 film)|Римејк]]'' (2003) * ''Коњаник'' (2003) * ''Инфекција'' (2003) * ''Матилда'' (2004) * ''Црна хроника'' (2004) (ТВ) * ''[[The Society of Jesus|Дружба Исусова]]'' (2004) * ''[[Илузија (филм)|Илузија]]'' (2004) * ''[[Бал-кан-кан|Бал-Кан-Кан]]'' (2005) * ''[[Grbavica (film)|Грбавица]]'' (2006) * ''[[Duh u močvari|Дух у мочвари]]'' (2006) * ''Хермано'' (2007) * ''[[72 Days|72 дена]]'' (2010) * ''[[Парада (филм)|Парадата]]'' (2011) * ''[[The Constitution (film)|Уставот]]'' (2016) * ''[[Bosnian pot (film)|Босанска грнчарија]]'' (2023) === Директор === * ''[[Is It Clear, My Friend?|Дали е јасно, пријателе мој?]]'' (2000) * ''[[I Have to Sleep, My Angel|Морам да спијам, ангелу мој]]'' (2007) * {{Меѓујазична врска|Anka (Croatian film)|hr|Anka (2017.)}} == Награди == * 2000 [[Пулски филмски фестивал|Филмски фестивал во Пула]] - Награда Златна Арена: Најдобар актер во споредна улога ( ''Je li jasno prijatelju?'' ) == Референци == <templatestyles src="Reflist/styles.css" />{{Наводи}} == Надворешни врски == * {{Imdb име|0009900|Dejan Acimovic}} {{Golden Arena for Best Supporting Actor}}{{Нормативна контрола}} [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1963 година]] [[Категорија:Статии со hCards]] dv19ow2rvk83djg4ewo70rsm10u8q6k 5562817 5562816 2026-05-24T09:52:07Z IvanKonev123 98191 5562817 wikitext text/x-wiki <templatestyles src="Module:Infobox/styles.css"></templatestyles>  '''Дејан Аќимовиќ''' (1963)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://dokweb.net/database/persons/biography/be2fb639-d5cb-4665-928c-27c93c644e1a/dejan-acimovic|title=Dejan Aćimović {{!}} DOKweb|last=s.r.o|first=Appio Digital|work=dokweb.net|language=en|accessdate=2024-01-08}}</ref> – босанско-хрватски актер и филмски режисер.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://showbuzz.dnevnik.hr/inmagazin/glumacka-legenda-dejan-acimovic-o-roditeljstvu-u-50-ima-i-odrzavanju-forme-i-nakon-30-godina-karijere---813796.html|title=Glumačka legenda Dejan Aćimović o roditeljstvu u 50-ima: ''Kad si prošao sve, sigurno na drugačiji način gledaš ono što imaš''|work=Showbuzz|language=hr|accessdate=2024-01-08}}</ref> == Биографија == Роден во [[Чапљина]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]], денешна Босна и Херцеговина и како актер, неговата работа вклучувала главни и споредни улоги во бројни филмови, како во Хрватска, така и надвор од неа<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mubi.com/en/cast/dejan-acimovic|title=Dejan Aćimović|work=MUBI|language=en|accessdate=2024-01-08}}</ref>, а неговото режисерско деби било ''[[Je li jasno, prijatelju?|„Јас сум јасно, пријателе?“]]'' (2000), за кој ја освои и [[Пулски филмски фестивал|наградата „Златна арена“]] како спореден актер на [[Пулски филмски фестивал|Филмскиот фестивал во Пула]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.moj-film.hr/novosti/pregled/filmovi-i-glumci/intervju-dejan-acimovic-redatelj-filma-kralj/|title=Intervju: Dejan Aćimović, redatelj filma Kralj|work=www.moj-film.hr|accessdate=2024-01-08}}</ref> == Филмографија == === Актер === * ''Путовање во Вучјак'' (1986) (ТВ) * ''Живот со стрицем'' (1988) * ''Диплома за смрт'' (1989) * ''Жртва за сјеќање'' (1990) * ''[[Čaruga (film)|Чаруга]]'' (1991) * ''Златни години'' (1992) * ''Вуковар се врати куќи'' (1994) * ''Горна граница'' (1995) * ''Пролази све'' (1995) * ''Оловна причест'' (1995) (ТВ) * ''Посебна војна'' (1995) (ТВ) * ''[[Felix (1996 film)|Феликс]]'' (1996) * ''Божиќ во Бечу'' (1997) * ''[[Миротворец (филм од 1997)|Миротворецот]]'' (1997) * ''Збогум на двојниот век'' (1998) * ''Богородица'' (1999) * ''[[Četverored|Четвероред]]'' (1999) * ''Je li jasno prijatelju?'' (2000) * ''Ново доба'' (2002) (ТВ) * ''Радио Вест'' (2003) * ''[[Remake (2003 film)|Римејк]]'' (2003) * ''Коњаник'' (2003) * ''Инфекција'' (2003) * ''Матилда'' (2004) * ''Црна хроника'' (2004) (ТВ) * ''[[The Society of Jesus|Дружба Исусова]]'' (2004) * ''[[Илузија (филм)|Илузија]]'' (2004) * ''[[Бал-кан-кан|Бал-Кан-Кан]]'' (2005) * ''[[Grbavica (film)|Грбавица]]'' (2006) * ''[[Duh u močvari|Дух у мочвари]]'' (2006) * ''Хермано'' (2007) * ''[[72 Days|72 дена]]'' (2010) * ''[[Парада (филм)|Парадата]]'' (2011) * ''[[The Constitution (film)|Уставот]]'' (2016) * ''[[Bosnian pot (film)|Босанска грнчарија]]'' (2023) === Директор === * ''[[Is It Clear, My Friend?|Дали е јасно, пријателе мој?]]'' (2000) * ''[[I Have to Sleep, My Angel|Морам да спијам, ангелу мој]]'' (2007) * {{Меѓујазична врска|Anka (Croatian film)|hr|Anka (2017.)}} == Награди == * 2000 [[Пулски филмски фестивал|Филмски фестивал во Пула]] - Награда Златна Арена: Најдобар актер во споредна улога ( ''Je li jasno prijatelju?'' ) == Референци == <templatestyles src="Reflist/styles.css" />{{Наводи}} == Надворешни врски == * {{Imdb име|0009900|Dejan Acimovic}} {{Golden Arena for Best Supporting Actor}}{{Нормативна контрола}} [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1963 година]] [[Категорија:Статии со hCards]] 43jny2ybb5583zhn74c1ipkq7umntd2 5562818 5562817 2026-05-24T09:53:59Z IvanKonev123 98191 5562818 wikitext text/x-wiki {{Short description|Croatian actor and film director (born 1963)}} {{Infobox person | name = Дејан Аќимовиќ | image = | imagesize = | caption = | birthname = | birth_date = {{Birth date and age|1963|5|20|df=y}} | birth_place = [[Чапљина]], [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | death_date = | death_place = | othername = | occupation = {{hlist|Режисер|актер}} | yearsactive = | spouse = {{marriage|Танја Антуновиќ|2009|2010|reason=divorced}} | children = 1 | domesticpartner = | website = http://www.dejanacimovic.com | awards = }} '''Дејан Аќимовиќ''' (1963)<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://dokweb.net/database/persons/biography/be2fb639-d5cb-4665-928c-27c93c644e1a/dejan-acimovic|title=Dejan Aćimović {{!}} DOKweb|last=s.r.o|first=Appio Digital|work=dokweb.net|language=en|accessdate=2024-01-08}}</ref> – босанско-хрватски актер и филмски режисер.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://showbuzz.dnevnik.hr/inmagazin/glumacka-legenda-dejan-acimovic-o-roditeljstvu-u-50-ima-i-odrzavanju-forme-i-nakon-30-godina-karijere---813796.html|title=Glumačka legenda Dejan Aćimović o roditeljstvu u 50-ima: ''Kad si prošao sve, sigurno na drugačiji način gledaš ono što imaš''|work=Showbuzz|language=hr|accessdate=2024-01-08}}</ref> == Биографија == Роден во [[Чапљина]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]], денешна Босна и Херцеговина и како актер, неговата работа вклучувала главни и споредни улоги во бројни филмови, како во Хрватска, така и надвор од неа<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://mubi.com/en/cast/dejan-acimovic|title=Dejan Aćimović|work=MUBI|language=en|accessdate=2024-01-08}}</ref>, а неговото режисерско деби било ''[[Je li jasno, prijatelju?|„Јас сум јасно, пријателе?“]]'' (2000), за кој ја освои и [[Пулски филмски фестивал|наградата „Златна арена“]] како спореден актер на [[Пулски филмски фестивал|Филмскиот фестивал во Пула]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.moj-film.hr/novosti/pregled/filmovi-i-glumci/intervju-dejan-acimovic-redatelj-filma-kralj/|title=Intervju: Dejan Aćimović, redatelj filma Kralj|work=www.moj-film.hr|accessdate=2024-01-08}}</ref> == Филмографија == === Актер === * ''Путовање во Вучјак'' (1986) (ТВ) * ''Живот со стрицем'' (1988) * ''Диплома за смрт'' (1989) * ''Жртва за сјеќање'' (1990) * ''[[Čaruga (film)|Чаруга]]'' (1991) * ''Златни години'' (1992) * ''Вуковар се врати куќи'' (1994) * ''Горна граница'' (1995) * ''Пролази све'' (1995) * ''Оловна причест'' (1995) (ТВ) * ''Посебна војна'' (1995) (ТВ) * ''[[Felix (1996 film)|Феликс]]'' (1996) * ''Божиќ во Бечу'' (1997) * ''[[Миротворец (филм од 1997)|Миротворецот]]'' (1997) * ''Збогум на двојниот век'' (1998) * ''Богородица'' (1999) * ''[[Četverored|Четвероред]]'' (1999) * ''Je li jasno prijatelju?'' (2000) * ''Ново доба'' (2002) (ТВ) * ''Радио Вест'' (2003) * ''[[Remake (2003 film)|Римејк]]'' (2003) * ''Коњаник'' (2003) * ''Инфекција'' (2003) * ''Матилда'' (2004) * ''Црна хроника'' (2004) (ТВ) * ''[[The Society of Jesus|Дружба Исусова]]'' (2004) * ''[[Илузија (филм)|Илузија]]'' (2004) * ''[[Бал-кан-кан|Бал-Кан-Кан]]'' (2005) * ''[[Grbavica (film)|Грбавица]]'' (2006) * ''[[Duh u močvari|Дух у мочвари]]'' (2006) * ''Хермано'' (2007) * ''[[72 Days|72 дена]]'' (2010) * ''[[Парада (филм)|Парадата]]'' (2011) * ''[[The Constitution (film)|Уставот]]'' (2016) * ''[[Bosnian pot (film)|Босанска грнчарија]]'' (2023) === Директор === * ''[[Is It Clear, My Friend?|Дали е јасно, пријателе мој?]]'' (2000) * ''[[I Have to Sleep, My Angel|Морам да спијам, ангелу мој]]'' (2007) * {{Меѓујазична врска|Anka (Croatian film)|hr|Anka (2017.)}} == Награди == * 2000 [[Пулски филмски фестивал|Филмски фестивал во Пула]] - Награда Златна Арена: Најдобар актер во споредна улога ( ''Je li jasno prijatelju?'' ) == Референци == <templatestyles src="Reflist/styles.css" />{{Наводи}} == Надворешни врски == * {{Imdb име|0009900|Dejan Acimovic}} {{Golden Arena for Best Supporting Actor}}{{Нормативна контрола}} [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Родени во 1963 година]] [[Категорија:Статии со hCards]] h0auo504cu5955ynvncxobjiftar6gc Круша (планински венец) 0 1395654 5562827 2026-05-24T10:44:00Z Bjankuloski06 332 Создадена страница со: {{Инфокутија Планина | name = Круша | native_name = Карадаг | photo = | photo_caption = | elevation_m = | elevation_ref = | prominence_m = | prominence_ref = | map = Грција | map_caption = | label_position = right | location = [[Егејска Македонија]], [[Грција]] | range = | lat_d = | lat_m = | lat_s = | lat_NS = N | long_d = | long_m = | long_s = | long_EW = E | coordinates_ref =... 5562827 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Планина | name = Круша | native_name = Карадаг | photo = | photo_caption = | elevation_m = | elevation_ref = | prominence_m = | prominence_ref = | map = Грција | map_caption = | label_position = right | location = [[Егејска Македонија]], [[Грција]] | range = | lat_d = | lat_m = | lat_s = | lat_NS = N | long_d = | long_m = | long_s = | long_EW = E | coordinates_ref = }} '''Круша''' или '''Карадаг''' — низок [[планински венец]] во средишниот дел на [[Егејска Македонија]]. По неа поминува границата помеѓу [[Кукушко]] и [[Солунско]] на запад, и [[Серско]] на исток. == Положба, граници и делови == Венецот се протега на југоисток од [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] до [[Струмски Залив|Струмскиот Залив]] на [[Егејско Море|Егејското Море]] крај [[Аспровалта]]. Претставува остаток од понтската денудаци­она површина со средина висина од околу 600 метри, ограничена од североисток и исток од [[Серско Поле|Серското Поле]], а од југозапад од [[Солунско Поле|Солунското Поле]]. На југ [[Лагадинско Поле|Лагадинската Котлина]] ја двои Круша од масивот [[Хортач]] и планината [[Пијавица (планина)|Пијавица]]. === Делови === Круша е планински венец сочинет од неколку слабо раздвоени масиви. За првпат е опишан од [[Васил К’нчов]] под името '''Карадаг'''.<ref name="Кънчов">[http://www.promacedonia.org/vk_1/vk1_a_1.html Кънчов, Васил. Битолско, Преспа и Охридско. Пътни бележки, Избрани произведения. Том I. Издателство „Наука и изкуство“, София 1970, стр. 35.]</ref> Во средината на XX век е спомената од [[Димитар Јаранов]] како '''Круша'''.<ref>{{наведена книга |last=Яранов |first=Димитър |year=1938 |title = Бѣломорска Тракия и Приморска Македония. Географски очеркъ. I. Обща част |series=Год. СУ, Историко-филологически факултет, кн. ХХХІIV.5 |publisher=Придворна печатница |location=София |page=32}}</ref> Грчките географи за Круша го сметаат крајниот северозападен дел на венецот, следниот на југоисток како Карадаг, а останатите по венецот до Струмскиот Залив ги сметаат за самостојни планини. Одделните планински масиви се сместени од северозапад на југоисток вака: ==== Круша ==== {{Главна|Круша (планина)}} Меѓу Дојранското и [[Бутковско езеро|Бутковското езеро]] со највисок врв Круша на 860 [[надморска височина|м.н.в.]].<ref name="Незис 398">{{Незис|2|398}}</ref> ==== Карадаг ==== {{Главна|Карадаг}} Одвоена е од Круша со сртот Дијасело (560 м). Лежи на исток од Кукуш и јужно од Бутковското Езеро. Највисок врв е Коџа Бали на 1.177 м.н.в..<ref name="Незис 419">{{Незис|2|419}}</ref> ==== Богданска Планина ==== {{Главна|Богданска Планина}} Лежи на југ од Карадаг и нејзина приближна граница се долините на реките [[Големан|Копач Дере]], десна притока на [[Струма]] и [[Богдана|Богданица]], која се губи во Лагадинското Поле на запад. Во средиштето на планината се наоѓа Мавровската Внатрепланинска Котлина, на чие дно лежат [[Мавровско Езеро (Егејска Македонија)|Мавровското]] и [[Ланџанско Езеро|Ланџанското Езеро]]. Котлината дополнително ја дели Богданската Планина на три дела: * '''Висока Планина''' и '''Сухо Планина''' на северозапад * '''Бешичка Планина''' или '''Бешикдаг''' на југ. {{Главна|Бешичка Планина}} * '''Орсова Планина''' на исток. {{Главна|Орсова Планина}} == Наводи == {{наводи}} == Наводи == {{наводи}} {{Планини во Егејска Македонија}} [[Категорија:Планини во Егејска Македонија]] [[Категорија:Кукуш (општина)]] [[Категорија:Синтика]] [[Категорија:Долна Џумаја (општина)]] [[Категорија:Бешик]] ehd8qsn3ztodb0phqtctrr67qsta4t8 5562828 5562827 2026-05-24T10:44:30Z Bjankuloski06 332 5562828 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Планина | name = Круша | native_name = Карадаг | photo = | photo_caption = | elevation_m = | elevation_ref = | prominence_m = | prominence_ref = | map = Грција | map_caption = | label_position = right | location = [[Егејска Македонија]], [[Грција]] | range = | lat_d = | lat_m = | lat_s = | lat_NS = N | long_d = | long_m = | long_s = | long_EW = E | coordinates_ref = }} '''Круша''' или '''Карадаг''' — низок [[планински венец]] во средишниот дел на [[Егејска Македонија]]. По неа поминува границата помеѓу [[Кукушко]] и [[Солунско]] на запад и [[Серско]] на исток. == Положба, граници и делови == Венецот се протега на југоисток од [[Дојранско Езеро|Дојранското Езеро]] до [[Струмски Залив|Струмскиот Залив]] на [[Егејско Море|Егејското Море]] крај [[Аспровалта]]. Претставува остаток од понтската денудаци­она површина со средина висина од околу 600 метри, ограничена од североисток и исток од [[Серско Поле|Серското Поле]], а од југозапад од [[Солунско Поле|Солунското Поле]]. На југ [[Лагадинско Поле|Лагадинската Котлина]] ја двои Круша од масивот [[Хортач]] и планината [[Пијавица (планина)|Пијавица]]. === Делови === Круша е планински венец сочинет од неколку слабо раздвоени масиви. За првпат е опишан од [[Васил К’нчов]] под името '''Карадаг'''.<ref name="Кънчов">[http://www.promacedonia.org/vk_1/vk1_a_1.html Кънчов, Васил. Битолско, Преспа и Охридско. Пътни бележки, Избрани произведения. Том I. Издателство „Наука и изкуство“, София 1970, стр. 35.]</ref> Во средината на XX век е спомената од [[Димитар Јаранов]] како '''Круша'''.<ref>{{наведена книга |last=Яранов |first=Димитър |year=1938 |title = Бѣломорска Тракия и Приморска Македония. Географски очеркъ. I. Обща част |series=Год. СУ, Историко-филологически факултет, кн. ХХХІIV.5 |publisher=Придворна печатница |location=София |page=32}}</ref> Грчките географи за Круша го сметаат крајниот северозападен дел на венецот, следниот на југоисток како Карадаг, а останатите по венецот до Струмскиот Залив ги сметаат за самостојни планини. Одделните планински масиви се сместени од северозапад на југоисток вака: ==== Круша ==== {{Главна|Круша (планина)}} Меѓу Дојранското и [[Бутковско езеро|Бутковското езеро]] со највисок врв Круша на 860 [[надморска височина|м.н.в.]].<ref name="Незис 398">{{Незис|2|398}}</ref> ==== Карадаг ==== {{Главна|Карадаг}} Одвоена е од Круша со сртот Дијасело (560 м). Лежи на исток од Кукуш и јужно од Бутковското Езеро. Највисок врв е Коџа Бали на 1.177 м.н.в..<ref name="Незис 419">{{Незис|2|419}}</ref> ==== Богданска Планина ==== {{Главна|Богданска Планина}} Лежи на југ од Карадаг и нејзина приближна граница се долините на реките [[Големан|Копач Дере]], десна притока на [[Струма]] и [[Богдана|Богданица]], која се губи во Лагадинското Поле на запад. Во средиштето на планината се наоѓа Мавровската Внатрепланинска Котлина, на чие дно лежат [[Мавровско Езеро (Егејска Македонија)|Мавровското]] и [[Ланџанско Езеро|Ланџанското Езеро]]. Котлината дополнително ја дели Богданската Планина на три дела: * '''Висока Планина''' и '''Сухо Планина''' на северозапад * '''Бешичка Планина''' или '''Бешикдаг''' на југ. {{Главна|Бешичка Планина}} * '''Орсова Планина''' на исток. {{Главна|Орсова Планина}} == Наводи == {{наводи}} == Наводи == {{наводи}} {{Планини во Егејска Македонија}} [[Категорија:Планини во Егејска Македонија]] [[Категорија:Кукуш (општина)]] [[Категорија:Синтика]] [[Категорија:Долна Џумаја (општина)]] [[Категорија:Бешик]] 54ejrd9ju3aro6wyxqdyoabwtknjo66 Лордан Зафрановиќ 0 1395655 5562833 2026-05-24T10:56:08Z P.Nedelkovski 47736 Создадено преведувајќи ја страницата „[[:en:Special:Redirect/revision/1344978618|Lordan Zafranović]]“ 5562833 wikitext text/x-wiki '''Лордан Зафрановиќ''' (роден на 11 февруари 1944 година) - хрватски и југословенски филмски режисер познат по својата трилогија за [[Втора светска војна|Втората светска војна]], која се состои од ''[[Окупација во 26 слики|„Окупација во 26 слики]]'' “ (1978), ''[[Падот на Италија (филм)|„Падот на Италија“]]'' (1981) и ''[[Вечерни ѕвона (филм)|„Вечерни ѕвона]]'' “ (1986), сите напишани во соработка со [[Мирко Ковач]], за неговите експериментални црно-бели рани дела, кои го означуваат како главна фигура на [[Југословенски црн бран|југословенскиот црн бран]], и за неговото бестрашно истражување на [[Усташи|усташките]] злосторства за време на раздобјето на [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. == Ран живот == Лордан Зафрановиќ е роден во 1944 година во [[Маслиница]], остров [[Шолта]], во Југославија окупирана од [[Сили на Оската|Оската]]. Првите две години од својот живот ги поминал во [[Бегалски камп Ел Шат|бегалскиот камп Ел Шат]] заедно со неговата мајка Марија и неговиот постар брат Зденко. По војната, семејството се обединило со татко му Иван и се преселило во Сплит, каде што се родил помладиот брат Андрија. Дипломирал бродоградба во Сплитската морнаричка школа во 1962 година и продолжил со студии по книжевност и ликовни уметности на Сплитската педагошка академија (подоцна Универзитет во Сплит) од 1963 до 1967 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://lordanzafranovic.com/index.html|title=Lordan Zafranović režiser i scenarist|work=lordanzafranovic.com|accessdate=2024-07-12}}</ref> == Кариера == Лордан Зафрановиќ ја започнал својата филмска кариера како аматер во Кино клубот Сплит во 1961 година, на 15-годишна возраст. Од 1965 година па наваму, работел како професионалец за Загреб филм, како асистент на режисерот [[Ватрослав Мимица]] и како еден од основачите и прв автор на легендарното Студио за филмски автори во Загреб. Во 1966 година бил награден со звањето Мајстор по меѓународен аматерски филм. Кога следната година добил стипендија на Филмската и ТВ школа на Академијата за уметност во Прага (ФАМУ), тој веќе бил зрел автор со фестивалско искуство и награди, имено за неговиот влијателен експериментален краток филм ''[[После пладне (Пушка)|„После пладне“ (Пушка)]]'' (1968).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kinoklubsplit.hr/zanimljivosti/monografija-splitska-skola-filma-60-godina-kino-kluba-split-od-sada-dostupna-za-prodaju-i-u-klubu-2/|title=Monografija "Splitska škola filma – 60 godina Kino kluba Split" od sada dostupna za prodaju i u klubu « Kino Klub Split|archive-url=https://web.archive.org/web/20160825210938/http://www.kinoklubsplit.hr/zanimljivosti/monografija-splitska-skola-filma-60-godina-kino-kluba-split-od-sada-dostupna-za-prodaju-i-u-klubu-2/|archive-date=25 August 2016|accessdate=22 August 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hfs.hr/nakladnistvo_zapis_detail.aspx?sif_clanci=32702#.V7tVnOcbqQ8|title=HFS – Hrvatski filmski savez – Zapis – 68/2010|work=Hfs.hr|accessdate=20 January 2019}}</ref> На ФАМУ, Зафрановиќ дипломирал филмска режија како магистерски студент кај добитникот на Оскар, [[Елмар Клос|Елмар Клос,]] во 1971 година. Зафрановиќ е најстариот од петте признати југословенски режисери кои критичарите ги нарекуваат [[Прашка филмска школа]], и покрај нивните многу различни естетски одлики и интереси. Како што самите тие постојано истакнуваат, ништо не ги обединува овие петмина освен фактот дека биле врсници на ФАМУ околу 1968 година и дека потоа останале пријатели. Сепак, тие се издвојуваат како поколение на нови таленти што се појавиле по празнината што ја предизвикаа чистките од првата половина на 1970-тите во југословенската кинематографија. Првите три играни филмови на Лордан Зафрановиќ „''[[Недела (филм од 1969)|Недела]]''“ (1969, со [[Горан Марковиќ]] во главната улога), ''[[Далматинска хроника|„Далматинска хроника“]]'' (1973) и ''[[Маки по Мате|„Маки по Мате“]]'' (1975), наишле на воздржаност во воздржаната атмосфера по крајот на [[Хрватска пролет|Хрватската пролет]]. Во 1973 година, тој го напуштил Загреб за Белград, каде што станал дел од круг на писатели во кој, меѓу другите, биле [[Филип Давид]], [[Данило Киш]] и [[Мирко Ковач|Мирко Ковач (писател)]]. Ако неговиот филм од 1975 година „[[Маки по Мате]]“ веќе бил соработка со Ковач, двајцата доживеале меѓународен успех со нивниот култен филм од 1978 година ''[[Окупација во 26 слики|„Окупација во 26 слики]]'' “. Овој хит во Југославија, Чехословачка, Франција и пошироко го преосмислил жанрот на југословенскиот [[партизански филм]] со неговата бујна средоземна околина на [[Дубровник]] и неговата естетика, спротивставувајќи ја среќата на богато аристократско семејство и нејзините пријатели со доаѓањето на злото, преку фашистичка окупација и насилство, и колапсот на моралот и општеството. Филмот бил награден со [[Голема златна арена за најдобар филм|Големата златна арена за најдобар филм]] на [[Пулски филмски фестивал|Пулскиот филмски фестивал]], номиниран за [[Кански филмски фестивал|Канскиот филмски фестивал]] и пријавен како кандидат на Југославија за [[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://org-www.festival-cannes.com/en/archives/artist/id/317555.html|title=ZAFRANOVIC Lordan|work=Festival de Cannes|accessdate=20 January 2019}}</ref> Во Холивуд, филмот се сметал за фаворит, само доколку режисерот се согласел да ја скрати сцената од бруталниот масакр во автобус, кулминацијата на филмот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/3173207/den-tana-o-filmu-okupacija-u-26-slika-zbog-scena-u-autobusu-nije-dobio-oskara|title=DEN TANA O FILMU OKUPACIJA U 26 SLIKA: Zbog scena u autobusu nije dobio Oskara|work=Kurir.rs|accessdate=20 January 2019}}</ref> Зафрановиќ одбил. Тој ја продолжил својата трилогија од [[Втора светска војна|Втората светска војна]] со ''[[Падот на Италија (филм)|„Падот на Италија]]'' “ (1981), сместен на неговиот роден остров Шолта за време на италијанската окупација, која се врти околу подемот и падот на млад партизански офицер кој е корумпиран од моќта, и ''[[Вечерни ѕвона (филм)|„Вечерни ѕвона]]'' “ (1986), исто така сосценарист со [[Мирко Ковач]], кој го раскажува животот на едно селско момче (го игра [[Раде Шербеџија]]) кое отишло во градот и станало партизан, а потоа завршило прво во интернација во нацистичка Германија, а потоа, по разделбата меѓу Тито и Сталин во 1948 година, во југословенски затвор. ''„Падот на Италија“'' му ја донел [[Голема златна арена за најдобар филм|Големата златна арена за најдобар филм]] по втор пат, а ''„Вечерни ѕвона“'' Златната арена за најдобар режисер на [[Пулски филмски фестивал|Пулскиот филмски фестивал]]. Во средината на 1980-тите, Зафрановиќ се вратил на поинтимни теми, со филмови како ''„Каснување од ангел“'' (1984) и ''„Алоа: Празнична забава на курвите“'' (1988), познати по нивната психолошка драма и еротика. Тој, исто така, режирал бројни ТВ-продукции за [[Радио-телевизија Србија|Радио Телевизија Белград]] и [[Хрватска радио-телевизија|Радио Телевизија Загреб]]. Во својата долга и продуктивна кариера, Зафрановиќ успеал да ги реализира своите филмови според својата креативна визија и професионален етос, и покрај сите пречки. Неговиот колега од ФАМУ, [[Рајко Грлиќ|Рајко Грлиќ,]] го нарекува „еден од најголемите таленти на хрватскиот филм, еден од ретките режисери со „чувство за филм“, со она што во областа на музиката се нарекува апсолутен тон“. Други го фалат како „еден од големите мајстори на модернизмот“ ([[Дина Јорданова]]), „еден од големите мајстори на југословенскиот филм“ и „медитерански класик чии филмови можат да се споредат со оние на Ангелопулос, Бертолучи или [[Лилијана Кавани]]“ ([[Ранко Мунитиќ]]). Ако неговите непријатели го осудувале како „режисер на режимот“ кој се препушта на „маниеризам“ (Ненад Полимац), Грлиќ го гледа како „единствениот хрватски режисер чии филмови израснале органски од медитеранската иконографија - од тоа сонце, сол, сиромаштија, слатко-барокен католички кич и горчливиот свет на црните и црвените идеологии“. Британско-бугарската филмска истражувачка Дина Јорданова тврди дека неговата „главна занимација била да ги истражува притисоците што ги доживуваат обичните луѓе под крајни историски околности. Неговите филмови ги оспоруваат најдлабоките темели на национализмот и го доведуваат во прашање оправдувањето на историското насилство“. Како што е случајот со другите југословенски режисери, имено [[Душан Макавеев|Душан Макавејев]] или [[Желимир Жилник]], филмовите на Зафрановиќ честопати предизвикувале контроверзии. Ова кулминирало со неговата занимација со злосторствата на [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и [[Усташи|усташите]] за време на Втората светска војна и неговите документарци ''[[Јасеновац: Најсуровиот логор на смртта на сите времиња]]'' (1983) и ''[[Падот на векот: Заветот на Л.З.]]'' (1993) за судењето за воени злосторства против министерот за внатрешни работи [[Независна Држава Хрватска|на НДХ]][[Андрија Артуковиќ|, Андрија Артуковиќ]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.danas.rs/kultura/lordan-zafranovic-shvatio-sam-da-su-svi-nasi-filmovi-bili-uzalud/|title=Lordan Zafranović: Shvatio sam da su svi naši filmovi bili uzalud|last=Krtinić|first=Piše: Marija|date=2 April 2015|work=Dnevni list Danas|accessdate=20 January 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://kinotuskanac.hr/en/article/kontroverze-po-lordanu|title=Controversies by Lordan|work=Kino Tuškanac|accessdate=20 January 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pulse.rs/suncani-inferno-lordana-zafranovica/|title=Sunčani inferno Lordana Zafranovića – P.U.L.S.E Magazin za umetnost i kulturu|date=1 April 2010|work=Internet portal za umetnost i kulturu "P.U.L.S.E"|accessdate=20 January 2019}}</ref> Според режисерката [[Јасна Нанут]], делото на Зафрановиќ како целина чека критичко вреднување како „неопходен и суштински дел од хрватската кинематографија“. == Наводи == == Надворешни врски == * {{Матична|http://lordanzafranovic.com}} {{In lang|hr}} * {{Imdb име|0951799}} * [https://web.archive.org/web/20080331202641/http://www.film.hr/bazafilm_ljud.php?ljud_id=3130 Profile] {{In lang|hr}} * [http://www.filmski-programi.hr/english/baza_redatelj.php?id=62 Full profile in English at the ''Croatian Film Database''] * [http://www.filmski-programi.hr/english/ciklus.php?id=135 English page of Zafranović's retrospective in Zagreb, December 2006] * [http://www.skdprosvjeta.com/news.php?id=322 Režiser Lordan Zafranović] {{In lang|hr}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Хрватски политичари]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Хрватски сценаристи]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] [[Категорија:Родени во 1944 година]] 99djfqqjlooydjik3ri4h0hx5l9i5w2 5562841 5562833 2026-05-24T11:04:06Z P.Nedelkovski 47736 додадена/изменета предлошка 5562841 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Личност | name = Лордан Зафрановиќ<br/>Lordan Zafranović | image = Lordan Zafranovic 80-ih.jpg | image_size = | caption = {{small|Лордан Зафрановиќ во 1980-тите.}} | birth_name = | birth_date = {{birth date and age|1944|2|11|df=y}} | birth_place = [[Маслиница]], [[Независна Држава Хрватска]] | death_date = | death_place = | yearsactive = 1961–до денес<ref>{{нмс|url=http://lordanzafranovic.com/hrv_filmografija.html|title=Lordan Zafranović režiser i scenarist|website=Lordanzafranovic.com|access-date=20 January 2019}}</ref> | awards = '''''[[Голема златна арена за најдобар филм]]'''''<br/>1978 ''[[Окупација во 26 слики]]''<br/>1981 ''[[Падот на Италија (филм)|Падот на Италија]]''<br/>'''''[[Златна арена за режија]]'''''<br/>1981 ''[[Падот на Италија (филм)|Падот на Италија]]''<br/>1986 ''[[Вечерни ѕвона (филм)|Вечерни ѕвона]]'' }} '''Лордан Зафрановиќ''' ({{роден во|Маслиница}}, {{роден на|11|февруари|1944}}) — хрватски и југословенски филмски режисер познат по својата трилогија за [[Втора светска војна|Втората светска војна]], која се состои од ''[[Окупација во 26 слики|„Окупација во 26 слики]]'' “ (1978), ''[[Падот на Италија (филм)|„Падот на Италија“]]'' (1981) и ''[[Вечерни ѕвона (филм)|„Вечерни ѕвона]]'' “ (1986), сите напишани во соработка со [[Мирко Ковач]], за неговите експериментални црно-бели рани дела, кои го означуваат како главна фигура на [[Југословенски црн бран|југословенскиот црн бран]], и за неговото бестрашно истражување на [[Усташи|усташките]] злосторства за време на раздобјето на [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. == Ран живот == Лордан Зафрановиќ е роден во 1944 година во [[Маслиница]], остров [[Шолта]], во Југославија окупирана од [[Сили на Оската|Оската]]. Првите две години од својот живот ги поминал во [[Бегалски камп Ел Шат|бегалскиот камп Ел Шат]] заедно со неговата мајка Марија и неговиот постар брат Зденко. По војната, семејството се обединило со татко му Иван и се преселило во Сплит, каде што се родил помладиот брат Андрија. Дипломирал бродоградба во Сплитската морнаричка школа во 1962 година и продолжил со студии по книжевност и ликовни уметности на Сплитската педагошка академија (подоцна Универзитет во Сплит) од 1963 до 1967 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://lordanzafranovic.com/index.html|title=Lordan Zafranović režiser i scenarist|work=lordanzafranovic.com|accessdate=2024-07-12}}</ref> == Кариера == Лордан Зафрановиќ ја започнал својата филмска кариера како аматер во Кино клубот Сплит во 1961 година, на 15-годишна возраст. Од 1965 година па наваму, работел како професионалец за Загреб филм, како асистент на режисерот [[Ватрослав Мимица]] и како еден од основачите и прв автор на легендарното Студио за филмски автори во Загреб. Во 1966 година бил награден со звањето Мајстор по меѓународен аматерски филм. Кога следната година добил стипендија на Филмската и ТВ школа на Академијата за уметност во Прага (ФАМУ), тој веќе бил зрел автор со фестивалско искуство и награди, имено за неговиот влијателен експериментален краток филм ''[[После пладне (Пушка)|„После пладне“ (Пушка)]]'' (1968).<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.kinoklubsplit.hr/zanimljivosti/monografija-splitska-skola-filma-60-godina-kino-kluba-split-od-sada-dostupna-za-prodaju-i-u-klubu-2/|title=Monografija "Splitska škola filma – 60 godina Kino kluba Split" od sada dostupna za prodaju i u klubu « Kino Klub Split|archive-url=https://web.archive.org/web/20160825210938/http://www.kinoklubsplit.hr/zanimljivosti/monografija-splitska-skola-filma-60-godina-kino-kluba-split-od-sada-dostupna-za-prodaju-i-u-klubu-2/|archive-date=25 August 2016|accessdate=22 August 2016}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.hfs.hr/nakladnistvo_zapis_detail.aspx?sif_clanci=32702#.V7tVnOcbqQ8|title=HFS – Hrvatski filmski savez – Zapis – 68/2010|work=Hfs.hr|accessdate=20 January 2019}}</ref> На ФАМУ, Зафрановиќ дипломирал филмска режија како магистерски студент кај добитникот на Оскар, [[Елмар Клос|Елмар Клос,]] во 1971 година. Зафрановиќ е најстариот од петте признати југословенски режисери кои критичарите ги нарекуваат [[Прашка филмска школа]], и покрај нивните многу различни естетски одлики и интереси. Како што самите тие постојано истакнуваат, ништо не ги обединува овие петмина освен фактот дека биле врсници на ФАМУ околу 1968 година и дека потоа останале пријатели. Сепак, тие се издвојуваат како поколение на нови таленти што се појавиле по празнината што ја предизвикаа чистките од првата половина на 1970-тите во југословенската кинематографија. Првите три играни филмови на Лордан Зафрановиќ „''[[Недела (филм од 1969)|Недела]]''“ (1969, со [[Горан Марковиќ]] во главната улога), ''[[Далматинска хроника|„Далматинска хроника“]]'' (1973) и ''[[Маки по Мате|„Маки по Мате“]]'' (1975), наишле на воздржаност во воздржаната атмосфера по крајот на [[Хрватска пролет|Хрватската пролет]]. Во 1973 година, тој го напуштил Загреб за Белград, каде што станал дел од круг на писатели во кој, меѓу другите, биле [[Филип Давид]], [[Данило Киш]] и [[Мирко Ковач|Мирко Ковач (писател)]]. Ако неговиот филм од 1975 година „[[Маки по Мате]]“ веќе бил соработка со Ковач, двајцата доживеале меѓународен успех со нивниот култен филм од 1978 година ''[[Окупација во 26 слики|„Окупација во 26 слики]]'' “. Овој хит во Југославија, Чехословачка, Франција и пошироко го преосмислил жанрот на југословенскиот [[партизански филм]] со неговата бујна средоземна околина на [[Дубровник]] и неговата естетика, спротивставувајќи ја среќата на богато аристократско семејство и нејзините пријатели со доаѓањето на злото, преку фашистичка окупација и насилство, и колапсот на моралот и општеството. Филмот бил награден со [[Голема златна арена за најдобар филм|Големата златна арена за најдобар филм]] на [[Пулски филмски фестивал|Пулскиот филмски фестивал]], номиниран за [[Кански филмски фестивал|Канскиот филмски фестивал]] и пријавен како кандидат на Југославија за [[Филмска награда на академијата на САД|Оскар]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://org-www.festival-cannes.com/en/archives/artist/id/317555.html|title=ZAFRANOVIC Lordan|work=Festival de Cannes|accessdate=20 January 2019}}</ref> Во Холивуд, филмот се сметал за фаворит, само доколку режисерот се согласел да ја скрати сцената од бруталниот масакр во автобус, кулминацијата на филмот.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/3173207/den-tana-o-filmu-okupacija-u-26-slika-zbog-scena-u-autobusu-nije-dobio-oskara|title=DEN TANA O FILMU OKUPACIJA U 26 SLIKA: Zbog scena u autobusu nije dobio Oskara|work=Kurir.rs|accessdate=20 January 2019}}</ref> Зафрановиќ одбил. Тој ја продолжил својата трилогија од [[Втора светска војна|Втората светска војна]] со ''[[Падот на Италија (филм)|„Падот на Италија]]'' “ (1981), сместен на неговиот роден остров Шолта за време на италијанската окупација, која се врти околу подемот и падот на млад партизански офицер кој е корумпиран од моќта, и ''[[Вечерни ѕвона (филм)|„Вечерни ѕвона]]'' “ (1986), исто така сосценарист со [[Мирко Ковач]], кој го раскажува животот на едно селско момче (го игра [[Раде Шербеџија]]) кое отишло во градот и станало партизан, а потоа завршило прво во интернација во нацистичка Германија, а потоа, по разделбата меѓу Тито и Сталин во 1948 година, во југословенски затвор. ''„Падот на Италија“'' му ја донел [[Голема златна арена за најдобар филм|Големата златна арена за најдобар филм]] по втор пат, а ''„Вечерни ѕвона“'' Златната арена за најдобар режисер на [[Пулски филмски фестивал|Пулскиот филмски фестивал]]. Во средината на 1980-тите, Зафрановиќ се вратил на поинтимни теми, со филмови како ''„Каснување од ангел“'' (1984) и ''„Алоа: Празнична забава на курвите“'' (1988), познати по нивната психолошка драма и еротика. Тој, исто така, режирал бројни ТВ-продукции за [[Радио-телевизија Србија|Радио Телевизија Белград]] и [[Хрватска радио-телевизија|Радио Телевизија Загреб]]. Во својата долга и продуктивна кариера, Зафрановиќ успеал да ги реализира своите филмови според својата креативна визија и професионален етос, и покрај сите пречки. Неговиот колега од ФАМУ, [[Рајко Грлиќ|Рајко Грлиќ,]] го нарекува „еден од најголемите таленти на хрватскиот филм, еден од ретките режисери со „чувство за филм“, со она што во областа на музиката се нарекува апсолутен тон“. Други го фалат како „еден од големите мајстори на модернизмот“ ([[Дина Јорданова]]), „еден од големите мајстори на југословенскиот филм“ и „медитерански класик чии филмови можат да се споредат со оние на Ангелопулос, Бертолучи или [[Лилијана Кавани]]“ ([[Ранко Мунитиќ]]). Ако неговите непријатели го осудувале како „режисер на режимот“ кој се препушта на „маниеризам“ (Ненад Полимац), Грлиќ го гледа како „единствениот хрватски режисер чии филмови израснале органски од медитеранската иконографија - од тоа сонце, сол, сиромаштија, слатко-барокен католички кич и горчливиот свет на црните и црвените идеологии“. Британско-бугарската филмска истражувачка Дина Јорданова тврди дека неговата „главна занимација била да ги истражува притисоците што ги доживуваат обичните луѓе под крајни историски околности. Неговите филмови ги оспоруваат најдлабоките темели на национализмот и го доведуваат во прашање оправдувањето на историското насилство“. Како што е случајот со другите југословенски режисери, имено [[Душан Макавеев|Душан Макавејев]] или [[Желимир Жилник]], филмовите на Зафрановиќ честопати предизвикувале контроверзии. Ова кулминирало со неговата занимација со злосторствата на [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] и [[Усташи|усташите]] за време на Втората светска војна и неговите документарци ''[[Јасеновац: Најсуровиот логор на смртта на сите времиња]]'' (1983) и ''[[Падот на векот: Заветот на Л.З.]]'' (1993) за судењето за воени злосторства против министерот за внатрешни работи [[Независна Држава Хрватска|на НДХ]][[Андрија Артуковиќ|, Андрија Артуковиќ]].<ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.danas.rs/kultura/lordan-zafranovic-shvatio-sam-da-su-svi-nasi-filmovi-bili-uzalud/|title=Lordan Zafranović: Shvatio sam da su svi naši filmovi bili uzalud|last=Krtinić|first=Piše: Marija|date=2 April 2015|work=Dnevni list Danas|accessdate=20 January 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://kinotuskanac.hr/en/article/kontroverze-po-lordanu|title=Controversies by Lordan|work=Kino Tuškanac|accessdate=20 January 2019}}</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://pulse.rs/suncani-inferno-lordana-zafranovica/|title=Sunčani inferno Lordana Zafranovića – P.U.L.S.E Magazin za umetnost i kulturu|date=1 April 2010|work=Internet portal za umetnost i kulturu "P.U.L.S.E"|accessdate=20 January 2019}}</ref> Според режисерката [[Јасна Нанут]], делото на Зафрановиќ како целина чека критичко вреднување како „неопходен и суштински дел од хрватската кинематографија“. == Наводи == {{наводи}} == Надворешни врски == * {{Матична|http://lordanzafranovic.com}} {{In lang|hr}} * {{Imdb име|0951799}} * [https://web.archive.org/web/20080331202641/http://www.film.hr/bazafilm_ljud.php?ljud_id=3130 Profile] {{In lang|hr}} * [http://www.filmski-programi.hr/english/baza_redatelj.php?id=62 Full profile in English at the ''Croatian Film Database''] * [http://www.filmski-programi.hr/english/ciklus.php?id=135 English page of Zafranović's retrospective in Zagreb, December 2006] * [http://www.skdprosvjeta.com/news.php?id=322 Režiser Lordan Zafranović] {{In lang|hr}} {{Нормативна контрола}} {{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Зафрановиќ, Лордан}} [[Категорија:Хрватски политичари]] [[Категорија:Живи луѓе]] [[Категорија:Хрватски сценаристи]] [[Категорија:Хрватски филмски режисери]] nk3zrglixnuwq3ywsyyadey9yej73iq Категорија:Статии со текст на тахитски 14 1395656 5562842 2026-05-24T11:04:15Z Bjankuloski06 332 Создадена страница со: {{Категорија за статии со странски текст}} 5562842 wikitext text/x-wiki {{Категорија за статии со странски текст}} 6mnt7uz8f0fbxsbxcwz43vdxyju53nw Разговор:Лордан Зафрановиќ 1 1395657 5562843 2026-05-24T11:04:25Z P.Nedelkovski 47736 Создадена страница со: {{СЗР}} 5562843 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} 111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx Заветрени Острови (Друштвени Острови) 0 1395658 5562846 2026-05-24T11:05:14Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Заветрени Острови (Друштвени Острови)]] на [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)]] 5562846 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)]] gtxh3he5n6a2hagymbxeeqfixhteh93 Разговор за предлошка:Архипелази на Француска Полинезија 11 1395659 5562852 2026-05-24T11:07:24Z Bjankuloski06 332 Создадена страница со: {{СЗР}} 5562852 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} 111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx Папете 0 1395660 5562857 2026-05-24T11:13:23Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Папете]] на [[Папеете]] 5562857 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Папеете]] fvw6gr46tamw032lj0spesh78xzl427 Разговор:Папете 1 1395661 5562859 2026-05-24T11:13:23Z Bjankuloski06 332 Bjankuloski06 ја премести страницата [[Разговор:Папете]] на [[Разговор:Папеете]] 5562859 wikitext text/x-wiki #пренасочување [[Разговор:Папеете]] i82nm0gqmswgo6nwtn65v5sg0deyqdv Шеф на железничка станица 0 1395663 5562886 2026-05-24T11:26:36Z Andrew012p 85224 Создадена страница со: [[Податотека:William Creek railway station, South Australian Railways, and stationmaster Joe Turner, 1925 (SLSA PRG-1559-8-8).jpg|мини|253x253пкс|Шеф на железничка станица во Австралија (1925)]] '''Шеф на железничка станица''' (познат и како '''управител на железничка станица''') — раководна должност во областа... 5562886 wikitext text/x-wiki [[Податотека:William Creek railway station, South Australian Railways, and stationmaster Joe Turner, 1925 (SLSA PRG-1559-8-8).jpg|мини|253x253пкс|Шеф на железничка станица во Австралија (1925)]] '''Шеф на железничка станица''' (познат и како '''управител на железничка станица''') — раководна должност во областа на [[логистика|логистиката]], пред сѐ во [[железница|железничкиот сообраќај]].<ref>Rozporządzenie Ministra Rodziny, Pracy i Polityki Społecznej z dnia 21 października 2025 r. w sprawie klasyfikacji zawodów i specjalności na potrzeby rynku pracy</ref> Во организациската структура на железниците, шефот на станицата е непосредно одговорен за организирање и надгледување на работата на вработените под негова надлежност, како и за надзор и координација на активностите поврзани со: * инженерство на сообраќајот (организација и безбедност на движењето на [[Воз|возовите]]), * автоматика и сигнализација (одржување и контрола на сигурносните системи), * патно-градежни работи (одржување на железничката инфраструктура во рамките на станицата). Историски гледано, оваа должност опфаќала целосна организација и надзор на работата на самата [[железничка станица]], како и на сите доделени сообраќајни пунктови, свртници и места за експедиција на стоки и патници. Во минатото, овој вид раководна должност (како управител или шеф) постоел и во други државни и стопански служби надвор од железницата, како што се управител на шумска железница, шеф на пилана, управител на државен магацин за дрва<ref>Rozporządzenie Rady Ministrów z dnia 13 maja 1927 r. w sprawie zmian i uzupełnień rozporządzenia Rady Ministrów z dn. 26 czerwca 1924 r. o ustanowieniu tabeli stanowisk we władzach i urzędach państwowych</ref> или шеф на некомерцијален аеродром.<ref>Rozporządzenie Rady Ministrów z dnia 1 серпня 1983 r. zmieniające rozporządzenie w sprawie stosowania równoważnych norm czasu pracy w niektórych jednostkach organizacyjnych resortu komunikacji </ref> == Опис на работното место == Шефот на железничката станица е одговорен за раководењето со останатите вработени во станицата, како и за безбедноста и ефикасното одвивање на железничкиот сообраќај во неа. Историски гледано, овој поим се користел за станици од сите големини, што довело до разлики во самата прецизна улога на оваа должност. На некоја голема градска крајна станица, каде потенцијално работат стотици луѓе, должностите на шефот на станицата биле главно насочени кон управувањето со вработените и односите со јавноста. Од друга страна, на помалите градски и селски станици со ограничен број кадар, шефот на железничката станица имал многу понепосреден контакт со патниците и вообичаено ги заменувал другите вработени за време на нивното отсуство. На современата британска железничка мрежа, управителот на станицата на некоја голема станица има должности многу слични на гореопишаните. Полокалното значење на шефот на станицата на малите селски станици веќе не постои, бидејќи групните управители преземаат одговорност за две или повеќе станици одеднаш. Во изразито селските средини, еден управител може да биде одговорен за голем број станици, па дури и за сите станици на една месна споредна железничка линија. == Во Македонија == Во железничкиот систем на Македонија, должноста официјално е заведена како шеф на железничка станица. Според правилниците за организација на „МЖ Транспорт“ и „МЖ Инфраструктура“, шефот на станицата е врховен раководител на сите сообраќајно-транспортни процеси во рамките на неговата станица. Неговите клучни одговорности на македонските железнички станици опфаќаат: * Безбедност и регулација''':''' Непосреден надзор над работата на сообраќајно-транспортните работници (како што се [[Отправник на возови|отправниците на возови]] и свртничарите) со цел безбеден прием и испраќање на возовите. * Организација на работата''':''' Изработка на распореди за работа (смени) за станичниот кадар и контрола на нивната подготвеност за работа. * Координација при вонредни настани''':''' Во случај на дефекти на пругата, прекини во напојувањето или несреќи, шефот на железничката станица веднаш ја презема координацијата со централната диспечерска служба во Скопје и ги организира екипите за брза интервенција. Како и во остатокот од [[Европа]], со воведувањето на далечинско управување на сообраќајот на одредени делници, улогата на шефовите на помалите попатни станици во Македонија постепено се намалува, додека главната одговорност останува концентрирана во поголемите железнички јазли (како станиците во Скопје, Велес, Гевгелија, Битола и Куманово). == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Железнички сообраќај]] [[Категорија:Логистика]] [[Категорија:Железнички занимања]] [[Категорија:Раководни занимања]] hsatwzedvqpt0w59c2riwrevn97rad9 5562891 5562886 2026-05-24T11:28:01Z Andrew012p 85224 /* Во Македонија */ 5562891 wikitext text/x-wiki [[Податотека:William Creek railway station, South Australian Railways, and stationmaster Joe Turner, 1925 (SLSA PRG-1559-8-8).jpg|мини|253x253пкс|Шеф на железничка станица во Австралија (1925)]] '''Шеф на железничка станица''' (познат и како '''управител на железничка станица''') — раководна должност во областа на [[логистика|логистиката]], пред сѐ во [[железница|железничкиот сообраќај]].<ref>Rozporządzenie Ministra Rodziny, Pracy i Polityki Społecznej z dnia 21 października 2025 r. w sprawie klasyfikacji zawodów i specjalności na potrzeby rynku pracy</ref> Во организациската структура на железниците, шефот на станицата е непосредно одговорен за организирање и надгледување на работата на вработените под негова надлежност, како и за надзор и координација на активностите поврзани со: * инженерство на сообраќајот (организација и безбедност на движењето на [[Воз|возовите]]), * автоматика и сигнализација (одржување и контрола на сигурносните системи), * патно-градежни работи (одржување на железничката инфраструктура во рамките на станицата). Историски гледано, оваа должност опфаќала целосна организација и надзор на работата на самата [[железничка станица]], како и на сите доделени сообраќајни пунктови, свртници и места за експедиција на стоки и патници. Во минатото, овој вид раководна должност (како управител или шеф) постоел и во други државни и стопански служби надвор од железницата, како што се управител на шумска железница, шеф на пилана, управител на државен магацин за дрва<ref>Rozporządzenie Rady Ministrów z dnia 13 maja 1927 r. w sprawie zmian i uzupełnień rozporządzenia Rady Ministrów z dn. 26 czerwca 1924 r. o ustanowieniu tabeli stanowisk we władzach i urzędach państwowych</ref> или шеф на некомерцијален аеродром.<ref>Rozporządzenie Rady Ministrów z dnia 1 серпня 1983 r. zmieniające rozporządzenie w sprawie stosowania równoważnych norm czasu pracy w niektórych jednostkach organizacyjnych resortu komunikacji </ref> == Опис на работното место == Шефот на железничката станица е одговорен за раководењето со останатите вработени во станицата, како и за безбедноста и ефикасното одвивање на железничкиот сообраќај во неа. Историски гледано, овој поим се користел за станици од сите големини, што довело до разлики во самата прецизна улога на оваа должност. На некоја голема градска крајна станица, каде потенцијално работат стотици луѓе, должностите на шефот на станицата биле главно насочени кон управувањето со вработените и односите со јавноста. Од друга страна, на помалите градски и селски станици со ограничен број кадар, шефот на железничката станица имал многу понепосреден контакт со патниците и вообичаено ги заменувал другите вработени за време на нивното отсуство. На современата британска железничка мрежа, управителот на станицата на некоја голема станица има должности многу слични на гореопишаните. Полокалното значење на шефот на станицата на малите селски станици веќе не постои, бидејќи групните управители преземаат одговорност за две или повеќе станици одеднаш. Во изразито селските средини, еден управител може да биде одговорен за голем број станици, па дури и за сите станици на една месна споредна железничка линија. == Во Македонија == Во железничкиот систем на Македонија, должноста официјално е заведена под името шеф на железничка станица. Според правилниците за организација на „МЖ Транспорт“ и „МЖ Инфраструктура“, шефот на станицата е врховен раководител на сите сообраќајно-транспортни процеси во рамките на неговата станица. Неговите клучни одговорности на македонските железнички станици опфаќаат: * Безбедност и регулација''':''' Непосреден надзор над работата на сообраќајно-транспортните работници (како што се [[Отправник на возови|отправниците на возови]] и свртничарите) со цел безбеден прием и испраќање на возовите. * Организација на работата''':''' Изработка на распореди за работа (смени) за станичниот кадар и контрола на нивната подготвеност за работа. * Координација при вонредни настани''':''' Во случај на дефекти на пругата, прекини во напојувањето или несреќи, шефот на железничката станица веднаш ја презема координацијата со централната диспечерска служба во Скопје и ги организира екипите за брза интервенција. Како и во остатокот од [[Европа]], со воведувањето на далечинско управување на сообраќајот на одредени делници, улогата на шефовите на помалите попатни станици во Македонија постепено се намалува, додека главната одговорност останува концентрирана во поголемите железнички јазли (како станиците во Скопје, Велес, Гевгелија, Битола и Куманово). == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Железнички сообраќај]] [[Категорија:Логистика]] [[Категорија:Железнички занимања]] [[Категорија:Раководни занимања]] fuoz21vgbrgx9purtw2wr4lqbq0lmx0 5562893 5562891 2026-05-24T11:28:24Z Andrew012p 85224 /* Во Македонија */ 5562893 wikitext text/x-wiki [[Податотека:William Creek railway station, South Australian Railways, and stationmaster Joe Turner, 1925 (SLSA PRG-1559-8-8).jpg|мини|253x253пкс|Шеф на железничка станица во Австралија (1925)]] '''Шеф на железничка станица''' (познат и како '''управител на железничка станица''') — раководна должност во областа на [[логистика|логистиката]], пред сѐ во [[железница|железничкиот сообраќај]].<ref>Rozporządzenie Ministra Rodziny, Pracy i Polityki Społecznej z dnia 21 października 2025 r. w sprawie klasyfikacji zawodów i specjalności na potrzeby rynku pracy</ref> Во организациската структура на железниците, шефот на станицата е непосредно одговорен за организирање и надгледување на работата на вработените под негова надлежност, како и за надзор и координација на активностите поврзани со: * инженерство на сообраќајот (организација и безбедност на движењето на [[Воз|возовите]]), * автоматика и сигнализација (одржување и контрола на сигурносните системи), * патно-градежни работи (одржување на железничката инфраструктура во рамките на станицата). Историски гледано, оваа должност опфаќала целосна организација и надзор на работата на самата [[железничка станица]], како и на сите доделени сообраќајни пунктови, свртници и места за експедиција на стоки и патници. Во минатото, овој вид раководна должност (како управител или шеф) постоел и во други државни и стопански служби надвор од железницата, како што се управител на шумска железница, шеф на пилана, управител на државен магацин за дрва<ref>Rozporządzenie Rady Ministrów z dnia 13 maja 1927 r. w sprawie zmian i uzupełnień rozporządzenia Rady Ministrów z dn. 26 czerwca 1924 r. o ustanowieniu tabeli stanowisk we władzach i urzędach państwowych</ref> или шеф на некомерцијален аеродром.<ref>Rozporządzenie Rady Ministrów z dnia 1 серпня 1983 r. zmieniające rozporządzenie w sprawie stosowania równoważnych norm czasu pracy w niektórych jednostkach organizacyjnych resortu komunikacji </ref> == Опис на работното место == Шефот на железничката станица е одговорен за раководењето со останатите вработени во станицата, како и за безбедноста и ефикасното одвивање на железничкиот сообраќај во неа. Историски гледано, овој поим се користел за станици од сите големини, што довело до разлики во самата прецизна улога на оваа должност. На некоја голема градска крајна станица, каде потенцијално работат стотици луѓе, должностите на шефот на станицата биле главно насочени кон управувањето со вработените и односите со јавноста. Од друга страна, на помалите градски и селски станици со ограничен број кадар, шефот на железничката станица имал многу понепосреден контакт со патниците и вообичаено ги заменувал другите вработени за време на нивното отсуство. На современата британска железничка мрежа, управителот на станицата на некоја голема станица има должности многу слични на гореопишаните. Полокалното значење на шефот на станицата на малите селски станици веќе не постои, бидејќи групните управители преземаат одговорност за две или повеќе станици одеднаш. Во изразито селските средини, еден управител може да биде одговорен за голем број станици, па дури и за сите станици на една месна споредна железничка линија. == Во Македонија == Во железничкиот систем на Македонија, должноста официјално е заведена под името шеф на железничка станица. Според правилниците за организација на „МЖ транспорт“ и „МЖ инфраструктура“, шефот на станицата е врховен раководител на сите сообраќајно-транспортни процеси во рамките на неговата станица. Неговите клучни одговорности на македонските железнички станици опфаќаат: * Безбедност и регулација''':''' Непосреден надзор над работата на сообраќајно-транспортните работници (како што се [[Отправник на возови|отправниците на возови]] и свртничарите) со цел безбеден прием и испраќање на возовите. * Организација на работата''':''' Изработка на распореди за работа (смени) за станичниот кадар и контрола на нивната подготвеност за работа. * Координација при вонредни настани''':''' Во случај на дефекти на пругата, прекини во напојувањето или несреќи, шефот на железничката станица веднаш ја презема координацијата со централната диспечерска служба во Скопје и ги организира екипите за брза интервенција. Како и во остатокот од [[Европа]], со воведувањето на далечинско управување на сообраќајот на одредени делници, улогата на шефовите на помалите попатни станици во Македонија постепено се намалува, додека главната одговорност останува концентрирана во поголемите железнички јазли (како станиците во Скопје, Велес, Гевгелија, Битола и Куманово). == Наводи == {{наводи}} [[Категорија:Железнички сообраќај]] [[Категорија:Логистика]] [[Категорија:Железнички занимања]] [[Категорија:Раководни занимања]] i3viox0jxoum6ukpllc8evm1kjchdnq Разговор:Шеф на железничка станица 1 1395664 5562887 2026-05-24T11:26:49Z Andrew012p 85224 Создадена страница со: {{СЗР}} 5562887 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} 111pu1atb524tq4kzd5jua5n9t24clx Приветрени Острови (Француска Полинезија) 0 1395666 5562896 2026-05-24T11:36:48Z Bjankuloski06 332 Создадена страница со: {{Инфокутија Остров | name = Приветрени Острови | native_name = Îles du Vent | native_name_link = | image_name = MooreaArriving.JPG | image_caption = [[Моореја]] | image_size = | map_image = Karta FP Societe isl.PNG | nickname = | location = [[Тихи Океан]] | coordinates = {{coord|17|32|S|149|50|W|type:isle|display=inline,title}} | archipe... 5562896 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Остров | name = Приветрени Острови | native_name = Îles du Vent | native_name_link = | image_name = MooreaArriving.JPG | image_caption = [[Моореја]] | image_size = | map_image = Karta FP Societe isl.PNG | nickname = | location = [[Тихи Океан]] | coordinates = {{coord|17|32|S|149|50|W|type:isle|display=inline,title}} | archipelago = [[Друштвени Острови]] | total_islands = | major_islands = [[Тахити]], [[Моореја]], [[Тетиароа]] | area_km2 = 1195 | highest_mount = [[Орохена]] | elevation_m = 2241 | country = France | country_admin_divisions_title = [[Прекуморска заедница]] | country_admin_divisions = [[Француска Полинезија]] | country_largest_city = [[Папеете]] (гл. град) | country_largest_city_population = 131.695 урбано | country_leader_title = | country_leader_name = | population = 194.623<ref name=census>{{нмс| url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| title=Recensement de la population 2007| author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF)|format=PDF|access-date=2 декември 2007 |archive-url = https://web.archive.org/web/20071203110626/http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf <!-- Bot retrieved archive --> |archive-date = 3 декември 2007|language=fr}}</ref> | population_as_of = авг. 2007 | density_km2 = | ethnic_groups = | additional_info = }} '''Приветрени Острови''' ({{langx|fr|Îles du Vent}}) — источна група на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]] во [[Француска Полинезија]], [[прекуморска заедница]] на [[Франција]] во јужниот [[Тихи Океан]]. Порано го носеле името '''Георгиеви Острови''' (''Georgian Islands'') во чест на британскиот крал [[Џорџ III]].<ref>{{наведени вести |url=https://trove.nla.gov.au/newspaper/article/12996638 |title=CENTRAL POLYNESIA. No. 14. A GAZETTEER OF CENTRAL POLYNESIA - (CONTINUED). |work=Sydney Morning Herald |page=8 |date=8 јуни 1857 |access-date=30 јуни 2023 |via=National Library of Australia}}</ref><ref>{{наведена книга |url=https://nzetc.victoria.ac.nz/tm/scholarly/tei-AngPoly-t1-body-d13.html |title=Polynesia; A popular description of the physical features, inhabitants, natural history, and productions of the islands of the Pacific. With an account of their discovery, and the progress of civilisation and christianity amongst them. |author= George French Angas |publisher=Society For Promoting Christian Knowledge |location=London |year=1866 |page=281 |via=NZETC }}</ref> ==Географија== [[Архипелаг]]от претставува административна единица на Француска Полинезија и ги опфаќа следниве острови: * [[Тахити]]<ref name=":0">{{нмс |title=Te Reo Tahiti |url=http://www.hawaii.edu/oceanic/tahiti/FP.htm#:~:text=Tahiti%20is%20in%20the%20windward,although%20with%20some%20regional%20variability. |access-date=22 мај 2023 |website=University of Hawaiʻi}}</ref> * [[Моореја]] * [[Мехетиа]] * [[Тетиароа]] * [[Маиао]] Седиште на административната единица е градот [[Папеете]] на островот Тахити. Тахити, Моореја и Мехетиа се [[вулкански остров]]и. Тетиароа и Маиао се [[корал]]ни [[атол]]и. ==Culture== [[Француски јазик|Францускиот]] и [[тахитски јазик|тахитскиот]]<ref name=":0" /> се службени јазици во цела Француска Полинезија.<ref>{{нмс |url=https://www.entiretravel.com.au/articles/30-useful-tahitian-words-and-phrases |title=30 Useful Tahitian Words and Phrases |publisher=Entire Travel Group |date=1 ноември 2019 |access-date=30 јуни 2023}}</ref> ==Управување== Приветрените Острови ја сочинуваат истоимената административна единица Приветрени Острови (''subdivision administrative des Îles du Vent''), една од петте на Француска Полинезија.<ref>{{нмс |title=French Polynesia Subdivisions |url=http://www.statoids.com/upf.html |access-date=22 мај 2023 |website=www.statoids.com}}</ref> Таа географски се совпаѓа со изборната единица Приветрени Острови (''circonscription des Îles du Vent''), еден од шесте единици на [[Собрание на Француска Полинезија|Собранието на Француска Полинезија]]. == Поврзано == * [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)]] == Наводи == {{наводи}} {{Архипелази на Француска Полинезија}} {{Друштвени Острови}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Архипелази во Тихиот Океан]] hu8xchaxabio1936thjh2slwz781f36 5562897 5562896 2026-05-24T11:37:22Z Bjankuloski06 332 5562897 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Остров | name = Приветрени Острови | native_name = Îles du Vent | native_name_link = | image_name = MooreaArriving.JPG | image_caption = [[Моореја]] | image_size = | map_image = Karta FP Societe isl.PNG | nickname = | location = [[Тихи Океан]] | coordinates = {{coord|17|32|S|149|50|W|type:isle|display=inline,title}} | archipelago = [[Друштвени Острови]] | total_islands = | major_islands = [[Тахити]], [[Моореја]], [[Тетиароа]] | area_km2 = 1195 | highest_mount = [[Орохена]] | elevation_m = 2241 | country = France | country_admin_divisions_title = [[Прекуморска заедница]] | country_admin_divisions = [[Француска Полинезија]] | country_largest_city = [[Папеете]] (гл. град) | country_largest_city_population = 131.695 урбано | country_leader_title = | country_leader_name = | population = 194.623<ref name=census>{{нмс| url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| title=Recensement de la population 2007| author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF)|format=PDF|access-date=2 декември 2007 |archive-url = https://web.archive.org/web/20071203110626/http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf <!-- Bot retrieved archive --> |archive-date = 3 декември 2007|language=fr}}</ref> | population_as_of = авг. 2007 | density_km2 = | ethnic_groups = | additional_info = }} '''Приветрени Острови''' ({{langx|fr|Îles du Vent}}) — источна група на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]] во [[Француска Полинезија]], [[прекуморска заедница]] на [[Франција]] во јужниот [[Тихи Океан]]. Порано го носеле името '''Георгиеви Острови''' (''Georgian Islands'') во чест на британскиот крал [[Џорџ III]].<ref>{{наведени вести |url=https://trove.nla.gov.au/newspaper/article/12996638 |title=CENTRAL POLYNESIA. No. 14. A GAZETTEER OF CENTRAL POLYNESIA - (CONTINUED). |work=Sydney Morning Herald |page=8 |date=8 јуни 1857 |access-date=30 јуни 2023 |via=Националната библиотека на Австралија}}</ref><ref>{{наведена книга |url=https://nzetc.victoria.ac.nz/tm/scholarly/tei-AngPoly-t1-body-d13.html |title=Polynesia; A popular description of the physical features, inhabitants, natural history, and productions of the islands of the Pacific. With an account of their discovery, and the progress of civilisation and christianity amongst them. |author= George French Angas |publisher=Society For Promoting Christian Knowledge |location=London |year=1866 |page=281 |via=NZETC }}</ref> ==Географија== [[Архипелаг]]от претставува административна единица на Француска Полинезија и ги опфаќа следниве острови: * [[Тахити]]<ref name=":0">{{нмс |title=Te Reo Tahiti |url=http://www.hawaii.edu/oceanic/tahiti/FP.htm#:~:text=Tahiti%20is%20in%20the%20windward,although%20with%20some%20regional%20variability. |access-date=22 мај 2023 |website=University of Hawaiʻi}}</ref> * [[Моореја]] * [[Мехетиа]] * [[Тетиароа]] * [[Маиао]] Седиште на административната единица е градот [[Папеете]] на островот Тахити. Тахити, Моореја и Мехетиа се [[вулкански остров]]и. Тетиароа и Маиао се [[корал]]ни [[атол]]и. ==Culture== [[Француски јазик|Францускиот]] и [[тахитски јазик|тахитскиот]]<ref name=":0" /> се службени јазици во цела Француска Полинезија.<ref>{{нмс |url=https://www.entiretravel.com.au/articles/30-useful-tahitian-words-and-phrases |title=30 Useful Tahitian Words and Phrases |publisher=Entire Travel Group |date=1 ноември 2019 |access-date=30 јуни 2023}}</ref> ==Управување== Приветрените Острови ја сочинуваат истоимената административна единица Приветрени Острови (''subdivision administrative des Îles du Vent''), една од петте на Француска Полинезија.<ref>{{нмс |title=French Polynesia Subdivisions |url=http://www.statoids.com/upf.html |access-date=22 мај 2023 |website=www.statoids.com}}</ref> Таа географски се совпаѓа со изборната единица Приветрени Острови (''circonscription des Îles du Vent''), еден од шесте единици на [[Собрание на Француска Полинезија|Собранието на Француска Полинезија]]. == Поврзано == * [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)]] == Наводи == {{наводи}} {{Архипелази на Француска Полинезија}} {{Друштвени Острови}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Архипелази во Тихиот Океан]] huj7047ph453dszuqjhkyi3bg9chiop 5562898 5562897 2026-05-24T11:37:38Z Bjankuloski06 332 /* Culture */ 5562898 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Остров | name = Приветрени Острови | native_name = Îles du Vent | native_name_link = | image_name = MooreaArriving.JPG | image_caption = [[Моореја]] | image_size = | map_image = Karta FP Societe isl.PNG | nickname = | location = [[Тихи Океан]] | coordinates = {{coord|17|32|S|149|50|W|type:isle|display=inline,title}} | archipelago = [[Друштвени Острови]] | total_islands = | major_islands = [[Тахити]], [[Моореја]], [[Тетиароа]] | area_km2 = 1195 | highest_mount = [[Орохена]] | elevation_m = 2241 | country = France | country_admin_divisions_title = [[Прекуморска заедница]] | country_admin_divisions = [[Француска Полинезија]] | country_largest_city = [[Папеете]] (гл. град) | country_largest_city_population = 131.695 урбано | country_leader_title = | country_leader_name = | population = 194.623<ref name=census>{{нмс| url=http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf| title=Recensement de la population 2007| author=Institut Statistique de Polynésie Française (ISPF)|format=PDF|access-date=2 декември 2007 |archive-url = https://web.archive.org/web/20071203110626/http://www.ispf.pf/(k1aciwf4z0fyap45ghzhgm55)/stat/demo/rp2007/pdfs/poplegales2007.pdf <!-- Bot retrieved archive --> |archive-date = 3 декември 2007|language=fr}}</ref> | population_as_of = авг. 2007 | density_km2 = | ethnic_groups = | additional_info = }} '''Приветрени Острови''' ({{langx|fr|Îles du Vent}}) — источна група на [[Друштвени Острови|Друштвените Острови]] во [[Француска Полинезија]], [[прекуморска заедница]] на [[Франција]] во јужниот [[Тихи Океан]]. Порано го носеле името '''Георгиеви Острови''' (''Georgian Islands'') во чест на британскиот крал [[Џорџ III]].<ref>{{наведени вести |url=https://trove.nla.gov.au/newspaper/article/12996638 |title=CENTRAL POLYNESIA. No. 14. A GAZETTEER OF CENTRAL POLYNESIA - (CONTINUED). |work=Sydney Morning Herald |page=8 |date=8 јуни 1857 |access-date=30 јуни 2023 |via=Националната библиотека на Австралија}}</ref><ref>{{наведена книга |url=https://nzetc.victoria.ac.nz/tm/scholarly/tei-AngPoly-t1-body-d13.html |title=Polynesia; A popular description of the physical features, inhabitants, natural history, and productions of the islands of the Pacific. With an account of their discovery, and the progress of civilisation and christianity amongst them. |author= George French Angas |publisher=Society For Promoting Christian Knowledge |location=London |year=1866 |page=281 |via=NZETC }}</ref> ==Географија== [[Архипелаг]]от претставува административна единица на Француска Полинезија и ги опфаќа следниве острови: * [[Тахити]]<ref name=":0">{{нмс |title=Te Reo Tahiti |url=http://www.hawaii.edu/oceanic/tahiti/FP.htm#:~:text=Tahiti%20is%20in%20the%20windward,although%20with%20some%20regional%20variability. |access-date=22 мај 2023 |website=University of Hawaiʻi}}</ref> * [[Моореја]] * [[Мехетиа]] * [[Тетиароа]] * [[Маиао]] Седиште на административната единица е градот [[Папеете]] на островот Тахити. Тахити, Моореја и Мехетиа се [[вулкански остров]]и. Тетиароа и Маиао се [[корал]]ни [[атол]]и. ==Култура== [[Француски јазик|Францускиот]] и [[тахитски јазик|тахитскиот]]<ref name=":0" /> се службени јазици во цела Француска Полинезија.<ref>{{нмс |url=https://www.entiretravel.com.au/articles/30-useful-tahitian-words-and-phrases |title=30 Useful Tahitian Words and Phrases |publisher=Entire Travel Group |date=1 ноември 2019 |access-date=30 јуни 2023}}</ref> ==Управување== Приветрените Острови ја сочинуваат истоимената административна единица Приветрени Острови (''subdivision administrative des Îles du Vent''), една од петте на Француска Полинезија.<ref>{{нмс |title=French Polynesia Subdivisions |url=http://www.statoids.com/upf.html |access-date=22 мај 2023 |website=www.statoids.com}}</ref> Таа географски се совпаѓа со изборната единица Приветрени Острови (''circonscription des Îles du Vent''), еден од шесте единици на [[Собрание на Француска Полинезија|Собранието на Француска Полинезија]]. == Поврзано == * [[Заветрени Острови (Француска Полинезија)]] == Наводи == {{наводи}} {{Архипелази на Француска Полинезија}} {{Друштвени Острови}} {{Нормативна контрола}} [[Категорија:Друштвени Острови]] [[Категорија:Архипелази во Тихиот Океан]] 8oqq7758ip2o7luq7zvxunxrbdqldjm Приветрени Острови (Друштвени Острови) 0 1395667 5562899 2026-05-24T11:38:32Z Bjankuloski06 332 Пренасочување кон [[Приветрени Острови (Француска Полинезија)]] 5562899 wikitext text/x-wiki #ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[Приветрени Острови (Француска Полинезија)]] iuztt099y9hun2ejt5fqrjsjxjb85au Предлошка:Country data Society Islands 10 1395668 5562900 2026-05-24T11:43:29Z Bjankuloski06 332 Пренасочување кон [[Предлошка:Country data Друштвени Острови]] 5562900 wikitext text/x-wiki #ПРЕНАСОЧУВАЊЕ [[Предлошка:Country data Друштвени Острови]] qm6e0dg85xbld3spnyqd08whvcn1twz Предлошка:Country data Друштвени Острови 10 1395669 5562901 2026-05-24T11:43:42Z Bjankuloski06 332 Создадена страница со: {{ {{{1<noinclude> |country showdata </noinclude>}}} | alias = Друштвени Острови | flag alias = Flag of the Society Islands.svg | size = {{{size|}}} | name = {{{name|}}} | altlink = {{{altlink|}}} }}<noinclude> </noinclude> 5562901 wikitext text/x-wiki {{ {{{1<noinclude> |country showdata </noinclude>}}} | alias = Друштвени Острови | flag alias = Flag of the Society Islands.svg | size = {{{size|}}} | name = {{{name|}}} | altlink = {{{altlink|}}} }}<noinclude> </noinclude> ay4rmhdeq9vd78am64n96of8trp0qb6